Uvod

Brak je ustanova koja pod posebnom zastitom drzave: drustveni i javni interes koji se vezuje za nejga nalaze da odnosi koji proizilaze iz njega ne budu prepusteni slobodnoj volji njegovih ucesnika. U pogledu punovaznog braka, drzava propisuje uslove koji ne odgovaraju nadzorima, kako materijalne tako i formalne, koji imaju cilj da elinimisu one brakove koji ne odgovaraju nadzorima konkretne zajednice. Brak, dakle, sklapaju dva lica razliitog pola davanjem izjava volje pred matiare Brak se sklapa radi ostvarivanja zajednice ivota suprunika. Brak ne moe sklopiti lice koje je ve u braku. Brak ne moe sklopiti lice koje je nesposobno za rasuivanje.Brak ne mogu sklopiti krvni srodnici u pravoj liniji, a od srodnika u pobonoj liniji brak ne mogu sklopiti: roeni brat i sestra, brat i sestra po ocu ili majci, stric i sinovica, ujak i sestriina, tetka i bratanac, tetka i sestri, deca roene brae i sestara, te deca brae i sestara po ocu ili majci. Srodstvo zasnovano usvojenjem (adoptivno srodstvo) predstavlja smetnju za sklapanje braka na isti nain kao i krvno srodstvo. Brak ne mogu sklopiti tazbinski srodnici u prvom stepenu prave linije: svekar i snaha, zet i tata, ouh i pastorka te maeha i pastorak. Sud moe, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka izmeu tazbinskih srodnika iz stava 1. ovog lana. Brak ne mogu sklopiti staratelj i tienik. Brak ne moe sklopiti lice koje nije navrilo 18. godinu ivota. Sud moe, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koje je navrilo 16. godinu ivota, a dostiglo je telesnu i duevnu zrelost potrebnu za vrenje prava i dunosti u braku. Brak ne moe sklopiti lice ija volja nije slobodna.

Materijalni uslovi za zakljucenje braka Razlike izmedju pojedinih zakonodavstava javljaju se u proceni da li dusevna bolest predstavlja apsolutnu smetnju za zakljucenje punovaznog braka;koji je uzrst neophodan da bi se brak mogao zakljuciti;koji stepen podbocnog krvnog srodstva predstavlja smetnju . Postoje razlike i u pogledu broja smetnji. Nemacka je poznavala smetnju prema kojoj brak nisu mogli da zakljuce preljubnici:lice koje se razvelo zbog preljube nije moglo zakljuciti brak sa osobom sa kojom je izvrsilo preljubu. U toku poslednjih decenija javila su se pitanja koj ase ranije nisu ni postavljala zbog ociglednosti odgovora. U nekim drzavama se postavlja pitanje da li je razlicitost polova neophodan preduslov za zakljucenje braka. Suprunici su duni da vode zajedniki ivot te da se uzajamno potuju i pomau Suprunici su

nezavisni u izboru rada i zanimanja. Suprunici sporazumno odreuju mesto stanovanja i odluuju o voenju zajednikog domainstva. Suprunici su duni da se uzajamno izdravaju pod uslovima odreenim ovim zakonom. U pogledu materijalnih uslova za zakljucenje braka uporedno medjunarodno privatno pravo poznaje dva osnovna principa pri postavljanju kolozionih normi. Prvi pristup odredjuje kao meradovno pravo zemlje u kojoj se brak zakljucuje, a drugi personalno pravo buducih bracnih partnera. Pravo mesta zakljucenja braka kao merodavno pravo za materijalne uslove zakljucenja braka predstavlja jednostavno koloziono resenje, cija je dobra strana u tome sto nadlezni organ primenjuje domace pravo koj enajbolje poznaje . Osim toga eliminise i problem kvalifikacije izmedju materijalnih i formalnih uslova za zakljucenje braka, sto doprinosi praqvnoj sigurnosti i predvidljivosti merodavnog prava. Glavna zamerka koj ase stavlja na racun obog kolizionog resenja jeste da ono sirom otvara vrata izigravanju zakona i tako omogucava zakljucivanje brakova protivno uslovima koje propisuju personalna prava buducih bracnih partnera. . Zato je prigovor javnog porekla prilikom priznavanja ovakvih brakova u drugim drzavama moze igrati znacajnu ulogu. Drugi pristup je prihvacen znatno sire i vise odgovara odnosima ljudi koji imaju pripadnost te drzave. Javljaju se medjutim i brojne dileme o odredjivanju merila za pripadnost jednoj zemlji , odnosno postavlja se pittanje da li primat valja dati drzavljanstvu ili domicilu. Imovina suprunika moe biti zajednika i posebna imovina. Suprunici mogu, pod uslovima odreenim ovim zakonom, svoje imovinske odnose urediti branim ugovorom. Brak prestaje smru suprunika, ponitenjem i razvodom. Brak prestaje ponitenjem i razvodom na dan pravnosnanosti presude o ponitenju odnosno razvodu. Brak prestaje ponitenjem ako je nitav ili ruljiv, u skladu sa ovim zakonom. Brak je nitav ako su ga sklopila dva lica istog pola, ako izjave volje suprunika nisu bile potvrdne ili ako brak nije sklopljen pred matiarem. Brak je nitav ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice ivota suprunika. Brak izmeu lica iz stava 1. ovog lana nee se ponititi ako je zajednica ivota suprunika naknadno uspostavljena. Brak je nitav ako je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog suprunika. Novi brak nee se ponititi ako je raniji brak u meuvremenu prestao. Brak je nitav ako ga je sklopilo lice nesposobno za rasuivanje. Ako lice iz stava 1. ovog lana naknadno postane sposobno za rasuivanje, brak je ruljiv. Brak je nitav ako su ga meusobno sklopili krvni, adoptivni ili tazbinski srodnici izmeu kojih nije dozvoljeno sklapanje braka. Brak izmeu tazbinskih srodnika iz stava 1. ovog lana ne mora se ponititi ako postoje opravdani razlozi. Brak je nitav ako su ga meusobno sklopili staratelj i tienik.

Brak je ruljiv ako ga je sklopilo maloletno lice bez dozvole suda. Brak maloletnika ne mora se ponititi ako se zadovolje uslovi iz lana 23. stav 2. ovog zakona. Brak je ruljiv ako je na njegovo sklapanje suprunik pristao pod prinudom. Prinuda postoji kada je drugi suprunik ili neko trei silom ili pretnjom izazvao opravdan strah kod suprunika i kada je on zbog toga pristao na sklapanje braka. Strah se smatra opravdanim kada se iz okolnosti vidi da je ugroen ivot, telo ili drugo znaajno dobro jednog ili drugog suprunika odnosno treeg lica. Brak je ruljiv kada je na njegovo sklapanje suprunik pristao u zabludi o linosti drugog suprunika ili o nekoj njegovoj bitnoj osobini. Zabluda o linosti postoji kada je suprunik mislio da sklapa brak sa jednim licem, a sklopio je brak sa drugim licem (zabluda o fizikoj linosti), odnosno kada je sklopio brak sa licem sa kojim je eleo, ali to lice nije ono za koje se izdavalo (zabluda o graanskoj linosti), a suprunik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za to znao. Zabluda o nekoj bitnoj osobini postoji kada se radi o takvoj osobini zbog koje suprunik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za nju znao. Suprunici imaju pravo na razvod braka ako zakljue pismeni sporazum o razvodu. Sporazum o razvodu obavezno sadri i pismeni sporazum o vrenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajednike imovine. Sporazum o vrenju roditeljskog prava moe imati oblik sporazuma o zajednikom vrenju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vrenju roditeljskog prava. Svaki suprunik ima pravo na razvod braka ako su brani odnosi ozbiljno i trajno poremeeni ili ako se objektivno ne moe ostvarivati zajednica ivota suprunika.