Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehnikih nauka Grafiko inenjerstvo i dizajn

Dr Dragoljub Novakovi

GRAFIKI SISTEMI

Novi Sad, 2009. godine

Ovaj materijal je sastavljen u

cilju

olakanja pripreme ispita iz predmeta Grafiki sistemi. On predstavlja deo

nastavne materije sa predavanja. iri sadraj nastavne materije obuhvata niz obraenih grafikih sistema tampe i zavrne grafike obrade koji nisu

obuhvaeni ovim materijalom a koji su obraeni i deo nastavne materije.

GLOBALNI SADRAJ MATERIJALA

Grafiki sistemi GS - osnovni pojmovi i podele Pneumatsko upravljanje u GS Hidraulika u GS Uticajni parametri na GS Pogoni GS Osnovna struktura i elementi GS Konstrukcija GS

Preporuena literatura za produbljivanje znanja: 1. Kiphan, H.: Handbook of print media, Springer, 2000 2. Nyomdaipari enciklopedia, Budapest,1990 3. Teschner, H.: Offset druck technik, Verlag, 1978 4. Teschner, H.: Druck and Medien Technik, Verlag, 2003. 5. Novakovi,D.: Rukovanje naterijalom u grafikim Grafiko inenjerstvo i dizajn, Novi Sad,2003. sistemima, FTN,

GRAFIKI SISTEMI Grafiki sistemi su osnovni produkcioni element grafikog proizvodnog procesa. Oni su integrisana celina ljudskog rada i tehniko tehnolokih sistema koji u rezultatu rada daju grafike proizvode. U sloenijim i savrenijim grafikim sistemima proces izvravanja tei ka to veoj integrisanosti svih elemenata siatema. Grafiki sistemi obuhvataju skup interaktivnih elemenata sa meusobnim vezama. U njima su sadrane tri osnovne funkcije i to: upravljanja (U) rada (R) kontrole (K) U optem smislu cilj grafikih sistema je transformacija ulaznih veliina (Xgsu) u izlazne veliine (Xgsi) slika 1.1. Ulazne veliine su: materijal (M) energija (E) informacije (I) Na grafiki sistem mogu delovati poremeajni faktori Zp koji utiu na tok odvijanja procesa (vibracije, toplota, buka i sl.). Tok procesa u grafikim sistemima je voen. Voditi proces znai delovati na njegov tok da se uspostavlja ili odrava njegovo stanje u cilju dobijanja eljenog rezultata grafikog proizvoda.
M aterijal E nergija Informacije
Xgsu 1 Xgsu 2 Xgsu 3 Xgsu Xgsu
4

U pravljanje R ad K ontrola
Zp

P roizvod
Xgsi Xgsi
1

GRAFIKI SISTEM GS

Xgsi Xgsi Xgsi Xgsi

Xgsu i Xgsu n Xgsu - koordinate vektora ulaza Xgsi - koordinate vektora izlaza

Xgsi

Slika 1.1 Opti oblik grafikog sistema Stanje grafikog sistema - podrazumeva skup podataka koji daju potpunu informaciju o radu grafikog sistema. Stanje grafikog sistema (Sgs) je funkcija vremena (t) i sa njim se menja: Sgs = f (t) Grafiki sistemi podrazumevaju razliite sisteme, razliitog nivoa sloenosti strukture od kojih su graeni, koji obavljaju odreenu funkciju u procesu dobijanja grafikog proizvoda. Strukturu gradnje sloenih grafikih sistema ine grafiki sistemi nieg nivoa sloenosti koji kao takvi mogu da obavljaju odreene funkcionalne zadatke. Sloeni savremeni grafiki sistemi su sistemi visokog nivoa 4

automatizovanosti (tampe, zavrne grafike obrade, i sl.). U njima su integrisani razliiti sistemi ije funkcionisanje je objedinjeno upravljanjem. Mogu se nazvati grafiki fleksibilni tehnoloki sistemi i predstavljaju zaokruenu tehnoloku celinu grafike proizvodnje odreene vrste grafikih proizvoda. Pod fleksibilnou grafikih sistema se podrazumeva mogunost brzog prilagoavanja promeni proizvodnje uz mogunost primene razliitih grafikih materijala u procesu dobijanja razliitih grafikih proizvoda. Grafiki fleksibilni tehnoloki sistemi se mogu strukturno ralaniti na integrisane celine: grafikih sistema (grafiki sistemi nieg nivoa sloenosti tamparske maine, maine zavrne grafike obrade..), transportno-manipulacionih sistema, merno kontrolnih sistema, upravljako informacionih sistema i skladinih sistema. Automatizovana grafika proizvodnja se realizuje automatizovanom obradom grafikih proizvoda. Za grafike fleksibilne tehnoloke sisteme se moe rei da su integrisana celina grafikih sistema (tamparskih maina, maina zavrne grafike obrade...), transportno-manipulacionih sistema, merno kontrolnih sistema, upravljako informacionih sistema i skladinih sistema. tamparske maine i maine zavrne grafike obrade - automatizovane proizvodnje, su moderne maine koje koriste upravljake jedinice za izvravanje radnih zadataka. Radni zadaci su vezani za proces tampe, zavrne grafike obrade, oplemenjivanja otiska izrade ambalae i sl. Ima ih vie vrsta u zavisnosti od vrste tehnolokog procesa koji obavljaju. Transportno-manipulacioni sistemi vre premetanje i prostornu orijentaciju grafikih materijala. Transportnim sistemima se dodeljuje uloga transportovanja a manipulacioni sistemi imaju funkciju prostorne orijentacije grafikih materijala. Razvojem i viim nivoom automatizovanosti i integracije se funkcije transporta i manipulacije povezuju. Merno-kontrolni sistemi imaju funkciju merenja i kontrole u cilju identifikacije parametara grafikog procesa. Merno-kontrolni sistemi grafike proizvodnje su specifini i znaajno razliiti od drugih mernih sistema. Podaci (informacije) su podesni za dalju obradu. Upravljako informacioni sistemi imaju zadatak prijema, obrade i distribucije podataka u odreenim delovima procesa. Skladini sistemi su ureeni sistemi uvanja grafikih materijala i grafikih proizvoda u duem vremenskom periodu uz odreene uslove skladitenja. U automatizovanoj grafikoj proizvodnji su opremljeni ureenim mestima za brzo, lako i jednostavno programsko odlaganje grafikog materijala. Skladini sistemi se mogu posmatrati kao izdvojene celine proizvodnog procesa zbog funkcija koje obavljaju. Kod automatizovane grafike proizvodnje oni su integrativna funkcija koja mora da obezbedi potrebne koliine materijala prema zadatim uslovima. Materijal (lat. materia) u proizvodnim procesima i obuhvata predmete obrade, alate, pribore, opremu i ureaje za rukovanje sa njima. Za pojam materijal se vezuje rukovanje materijalom. Pojam rukovanje materijalom 5

datira od poetka manufakture kao sloene kooperacije koja poiva na podeli rada, iju tehniku osnovicu ini zanat i koja razvija do virtuoznosti umetnost radnika u vrenju deliminih operacija ali ga ini nesposobnim da izradi ceo proizvod. Rukovanje materijalom se najpotpunije definie kao: "Obezbeenje prave koliine odgovarajuih materijala, pod odgovarajuim uslovima, odgovarajuim redosledom, odgovarajue orjentacije, na odgovarajuem mestu u odgovarajue vreme". U grafikim procesima, kao proizvodnim procesima, su prisutni razliiti materijali koji su neophodni za dobijanje grafikih proizvoda. Kvalitet i efikasnost sistema za rukovanje materijalima moe imati znaajan uticaj na proizvodni postupak. Loe metode rukovanja materijalima postavljaju visoke radne zahteve, dovode do oteenja proizvoda, rasipanja materijala, odlaganja proizvodnje i otpremanja i nepotrebnog zauzimanja povrina u magacinu, meuskladitu i skladitu. Sve ovo vodi do dodatnih visokih trokova i to konano vodi ka skupljoj proizvodnji. Naalost, samo manji broj proizvodnih pogona posveuje panju reenju rukovanja materijalom. Ureeno rukovanje materijalom je aktivnost koja znatnije moe da redukuje proizvodne trokove i povea profit firme naroito u grafikim sistemima nieg nivoa sloenosti. Grafike fleksibilne proizvodne tehnoloke sisteme moemo grupisati u odreene nivoe sloenosti. Nivoi sloenosti odnose se na strukturu njihove gradnje. U najnii nivo sloenosti se mogu svrstati grafiki sistemi za tampu (tamparske maine) koji su snabdeveni merno-kontrolnim i upravljakoinformacionim sistemima. Pored grafikih sistema za tampu ovom nivou pripadaju i sistemi zavrne grafike obrade snabdeveni merno-kontrolnim i upravljako-informacionim sistemima. Ovi sistemi se mogu povezivati u cilju zaokruenja tehnologije izrade grafikih proizvoda. Ovim povezivanjem stvaraju se grafike fleksibilne tehnoloke linije. Zaokruena celina automatizovane grafike proizvodnje koja sadri automatizovane grafike, transportno-manipulacione, merno-kontrolne, upravljako informacione i skladine sisteme, moe se nazvati grafiki fleksibilni tehnoloki sistemi. U nastavku se, u cilju ilustracije, prikazuju prema stepenu sloenosti izvedeni nivoi grafikih fleksibilnih tehnolokih sistema. . . . . tamparske maine tamparske maine (slika 1.2) su snabdevene sa kontrolnim ureajima tampe i upravljakom jedinicom tamparske maine. Ovi sistemi su modularno graeni sa modulima odnosno radnim jedinicama indentine funkcije i strukture sastavnih elemenata. U okviru njih su integrisani automatizovani ureaji za ulaganje i izlaganje grafikog materijala.

Slika 1.2

tamparska maina

Pored ovih sistema u savremene grafike sisteme su integrisani mernokontrolni sistemi za nadzor i praenje procesa tampe. Uloga ovih sistema je posebno znaajna jer se sa izuzetno osetljivim parametrima (denzitometrijska merenja) prati kvalitet otiska. .... Maine zavrne grafike obrade Maine zavrne grafike obrade su sistemi za zavrno oblikovanje grafikog proizvoda. Najee se razvrstavaju u grupe prema tehnolokim operacijama obrade materijala koje realizuju i to kao obradni sistemi za: seenje, savijanje, povezivanje, perforiranje, brojanje, utiskivanje, presvlaenje materijala, presovanje, motanje, lepljenje, ivenje, zaobljavanje i sl. U automatizovanim sistemima zavrne grafike obrade u zavisnosti od funkcije i namene su integrisani merno-kontrolni i upravljako informacioni sistemi. U grafikim tehnolokim sistemima nieg nivoa sloenosti ovi sistemi su razmeteni kao posebne celine u kojima se obavljaju obradne operacije posle operacija tampanja. U savremenim sloenim sistemima ovi sistemi su integrisani sa tamparskim sistemima tako da se po otiskivanju nastavlja obradni proces. Za manje sloene obradne operacije posle procesa tampanja oni se postavljaju kao dodatni ureaji na tamparski sistem. Na slici 1.3 je prikazana maina zavrne grafike obrade.

Slika 1.3

Maina zavrne grafike obrade 7

. . . . Grafike fleksibilne tehnoloke linije Grafike fleksibilne tehnoloke linije u delovima procesa najee imaju tamparske i sisteme zavrne grafike obrade. Mogu biti i integrisana celina samo jednih ili drugih sistema (tamparskih ili zavrne grafike obrade). Primer linije za povez knjiga prikazana je na slici 1.4. Na ulazu u liniju za zavrnu grafiku obradu tampanih proizvoda je najee odtampani materijal. Materijal se do ulaza u liniju transportuje u pakovanjima tabanog, sloenog materijala ili tabanog materijala pakovanog u rolnu. Na ulazu u linije zavrne grafike obrade mogu biti i odtampane rolne papira koje obino u prvoj operaciji imaju seenje. Pripremljeni tabaci najee prolaze proces slaganja odnosno dobijanja knjinog bloka. U zavisnosti od vrste poveza slede druge operacije kao to su ivenje, lepljenje, ubacivanje korica, presovanje, slaganje, kontrola, pakovanje i ekspedovanje. Podloge na kojima se tampa mogu biti razliite (npr. papir, karton, lepenka, folije, tkanine i sl.). U zavisnosti od ulazne vrste podloga definisana je i linija za zavrnu grafiku obradu. Grafike fleksibilne tehnoloke linije mogu biti posebno samo u delu tampe sa integrisanim jedinicama obrade. Na slici 1. 5 je prikazana modularno koncipirana linija za tampu na platnu sa in line doradnom jedinicom.

Legenda: 1 2 3 4 5 6 7 maina za sakupljanje ukrtajui dodava transporter knjiga maina za poravnanje maina za lepljenje ureaj za slaganje i suenje odvajanje knjiga Slika 1.4 8 - maina za seenje 9 - osnovna linija knjiga 10 - presovanje i povezivanje 11 - maina za omot 12 - slaganje knjiga 13 - maina za ivenje 14 - maina za kontrolu

Linija zavrne grafike obrade knjiga

Slika 1.5 Modularno koncipirana linija za ofset tampu na platnu Legenda: 1 - ureaj za odmotavanje trake 2 - tamparska maina 3 - in line obradna jedinica 4 - ureaj za savijanje 5 - ureaj za namotavanje trake 6 7 8 9 10 ureaj za slaganje tabaka cik-cak savija ureaj za umetanje ureaj za pakovanje ureaj za traku

Skladini sistemi sa grafikim fleksibilnim tehnolokim linijama ine zaokruenost tehnologije grafike proizvodnje odnosno GFTS. Na slici 1.6 je prikazan jedan koncept modularno graenog grafikog fleksibilnog sistema za novinsku proizvodnju. Odlika ovakvih sistema je visoka automatizovanost rukovanja materijalom unutar samog sistema. Ulaz materijala u skladini sistem i rukovanje materijalom unutar sistema se realizuje razliitim ureajima za rukovanje materijalom. U podnom rasporedu odlaganja materijala najzastupljeniji su viljukari i vozila razliitih vrsta sa dograenim i prilagoenim ureajima za prihvatanje materijala. U viim nivoima automatizovanosti skladita najzastupljeniji princip gradnje je elijasti raspored skladinih mesta koji su najee opremljeni identifikatorima prostorne pozicije i orjentacije u cilju pravilnog odlaganja materijala.

Slika 1.6 Grafiki fleksibilni tehnoloki sistem modularnog koncepta gradnje Legenda: 1 - konvejer, 2 - fleksibilno skladite rolni, 3 - novinska ulagajua linija, 4 - tampanje, 5 - pakovanje, 6 - utovar

U zavisnosti od oblika grafike proizvodnje i njenih specifinosti prisutni su razliiti koncepti GFTS. Na slici 1.7 prikazan je savremeni koncept grafike proizvodnje. Priprema proizvodnje se obavlja na razliitim udaljenim i dislociranim mestima. Najee to mogu da budu individualna mesta dizajna i pripreme grafike proizvodnje. Pripremljen materijal za tampu se elektronski prenosi u prostor pripreme, na raunare za pripremu tamparske forme i upravljanje procesom izrade grafikog proizvoda u proizvodnom pogonu. Ovaj sistem je dislociran kao poseban raunarski deo sa kojeg se dalje informacije proisleuju ka proizvodnim sistemima. Unutar proizvodnog sistema se realizuje izrada gotovog grafikog proizvoda.

10

Slika 1.7 Savremeni koncept grafike proizvodnje Kretanje materijala u savremenim grafikim sistemima se najee obavlja automatski voenim vozilima. Na slici 1.8 je prikazan savremeni koncept grafike proizvodnje sa transportom materijala uz pomo automatski voenih vozila.

Slika 1.8

Automatski voena vozila u funkciji transporta materijala u savremenim GFTS

11

Koncept transportovanja materijala je esto kombinovan tako da se odvija razliitim transportnim sredstvima. Na slici 1.9 je prikazan koncept kombinovanja transporta i manipulacije materijala, viljukarom, transportnim i manipulacionim sistemima i automatski voenim vozilima.

Slika 1.9 Kombinacija transportovanja materijala u sloenim GFTS Savremeno koncipirani grafiki sistemi u delovima procesa zavrne grafike obrade imaju instalisane robotizovane sisteme. Na slici 1.10 je prikazan obradni sistem sa portalnom paletizacijom i pakovanjem.

Slika 1.10

Obradni sistem sa paletizacijom i pakovanjem

Princip modularne gradnje grafikih sistema 12

Koncept gradnje savremenih sloenih grafikih sistema je najee izveden na modularnom principu (slike 1.11 i 1.12).

Slika 1.11

Modularni koncept gradnje sloenih grafikih sistema

Slika 1.12

Modularni koncept gradnje sloenih grafikih sistema

13

Princip modularne gradnje, kao savremen koncept gradnje savremenih sistema je primenjen u GFTS. Tehnoloki proces grafike proizvodnje je takvog karaktera da omoguava komponovanje sloenih struktura GFTS iz modula. Modularna gradnja u sutini predstavlja komponovanje sloenijih sistema od veeg broja optih elemenata - modula koji u procesu gradnje dobijaju dimenziju unificiranosti. Moduli su sistemi graeni od standardnih i nestandardnih elemenata koji su povezani u funkcionalnu celinu. Modularnost gradnje GFTS se temelji na sledeim principima: potrebama proizvoaa grafikih sistema dugoronim planiranjem razvoja proizvoda, vievarijantnosti izgraenih grafikih modula, brim nainom za projektovanje ili potrebnih novih modula ili nadogradnih elemenata i sl. Grafiki tamparski sistemi su izuzetno pogodni za modularnu gradnju i najee su kao takvi izgraeni. Koncept modularne gradnje grafikih sistema je prikazan na slici 1.13. za obaveznim

izradom modula grafikih sistema sa zajednikim karakteristikama,

Slika 1.13 Modularno koncipirani grafiki sistemi tamparske jedinice ovakvog sistema su po svim karakteristikama indentine. Pri radu razliitost im je u korienju drugog tipa materijala (boje). Na taj nain se dobijaju viebojne tamparske maine. Za rukovanje grafikim materijalima u grafikim fleksibilnim tehnolokim linijama i GFTS iroko su primenjeni transportno-manipulacioni sitemi-TMS kod kojih je u znaajnoj meri takoe prisutan modularni koncept gradnje. Ovi sistemi su graeni tako da njihovu strukturu ini niz elemenata povezanih u tehnoloku celinu. Na slici 1.14 je prikazan koncept modularne gradnje portalno manipulacionih sistema za rukovanje grafikim materijalima. Od odreenog broja modula se moe kombinovati vie razliitih ureaja. Kombinovanje modula se vri u cilju dobijanja ureaja odreene funkcionalne namene. 14

Slika 1.14

Modularno koncipirani portalno manipulacioni sistemi za rukovanje grafikim materijalom

Na ovaj nain dobija se odreen broj razliitih reenja robota sa razliitim mogunostima rukovanja materijalom. Na slici 1.15 je ilustrovana mogunost kombinovanja modularne gradnje robota na bazi osnovnih modula.

Slika 1.15

ema modularnog komponovanja robota na bazi familije modula

15

Na slici 1.16 a) je prikazan robot koji obavlja funkcije slaganja, pakovanja i paletizacije grafikih proizvoda. Na slici 1.16 b) je prikazan robot koji obavlja funkcije rukovanja materijalom, paletizaciju pakovanih vreica materijala, a zatim otiskivanje dodatnih oznaka na ambalai proizvoda.

Slika 1.16

a) b) Industrijski robot a) paletizacija knjiga, b) paletizacija vreica

Prema zahtevima grafikog procesa, rukovanje materijalom se uz primenu robotizovanih sistema, najee se obavlja na ulazu i izlazu iz procesa. Primer robotizovane paletizacije asopisa je prikazan na slici 1.17.

Slika 1.17 Paletizacija asopisa industrijskim robotom - segment rukovanja materijalom u grafikom fleksibilnom tehnolokom sistemu

16

Robotizovani sistemi u automatizovanim grafikim fleksibilnim tehnolokim sistemima moraju u potpunosti biti projektovani tako da zadovolje tehnike parametre procesa. Portalni manipulacioni i robotizovani sistemi su sistemi namenjeni za rukovanje materijalom u okviru tkz. radnog mesta odnosno fiziki definisanog statikog prostora kao dela ukupnog grafikog sistema. Roboti u osnovnom znaenju rei ovek-maina u funkcijama rukovanja grafikim materijalom su projektovani tako da zamene ljudsku ruku. Oni u sutini oslobaaju oveka od napornih, monotonih i esto opasnih poslova. Skladini sistemi (slika 1.19) su namenjeni odlaganju i uvanju grafikog materijala prema propisanim zahtevima u duem vremenskom periodu. Savremena skladita su automatizovana skladita snabdevena savremenim ureajima za rukovanje materijalom. Najea struktura skladita je elijski raspored odlaganja sa kodnim mestima koja su itljiva za ureaje kojima se rukuje grafikim materijalom. Na taj nain do materijala ureaji dolaze programskim putem pronalaenjem eljene adrese materijala. Transport u okviru skladita grafikih materijala se obavlja razliitim transportnim ureajima koji mogu biti povezani sa ureajima prihvatanja i odlaganja materijala. Konvejeri za transport tampanog materijala (slika 1.18) imaju zadatak transporta do mesta za slaganje, oblaganje, pakovanje i sl. Paletizaciju u savremenim grafikim sistemima najee vre industrijski roboti i portalni manipulacioni sistemi.

Slika 1.18

Konvejeri za transport tampanog materijala - asopisa

17

Slika 1.19 elijski skladini sistem rolni i tabaka grafikih materijala Grafike maine i ureaji (kao i sloeni grafiki sistemi) koji uestvuju u grafikom procesu mogu se razvrstati u odreen broj nivoa automatizovanosti (NAi). Za nivoe automatizovanosti vezane su odreene osobine. Razvoj nivoa automatizovanosti je u funkciji vremena (slika 1.20). Budunost grafikih sistema vezana ja za razvoj nivoa automatizovanosti od NA6 do NA9. Na slici 1.21 prikazana je jedna mogua sistematizacija nivoa automatizovanosti grafikih maina, ureaja i sloenih grafikih sistema. U najniem nivou automatizovanosti NA0 nalaze se maine i ureaji za manuelni rad, dok najvii nivo NA9 ine inteligentne grafike maine, ureaji i sistemi. Izmeu ova dva nivoa je osam nivoa grafikih maina, ureaja i sistema. Manuelni rad u grafikoj proizvodnji obuhvata postupke kao to su runo slaganje grafikog materijala (papiri, kartoni, lepenke i sl.), runa obrada filma (retuiranje, bojenje, radiranje i sl.) ili presovanje, previjanje i sl. i vri se dejstvom rune sile.

18

Prvom nivou automatizovanosti NA1 pripadaju maine ureaji i grafiki sistemi sa sopstvenim pogonom kao to su perforatori (traka, papira i sl.) cirkulari za seenje (papira, kartona, lepenke i sl.). Nivou NA2 pripadaju poluautomatske maine, ureaji i grafiki sistemi koji sadre odreene cikluse (previjanje, utiskivanje, veih formata papira, kartona i sl.) i funkcije rukovanja kao to su pozicioniranje, hvatanje i sl. Nivo NA3 obuhvata maine, ureaje i grafike sisteme u kojima se memoriu ciklusi koje oni izvravaju (maine za slaganje grafikih materijala i sl.), maine sa perforiranom trakom, fotojedinice i sl. Na nivou automatizovanosti NA4 se pojavljuju maine, ureaji i grafiki sistemi sa regulacionom povratnom vezom koja je rezultat procesa merenja (denzitometarsko merenje boja, kontrola registra tampe i sl.). To su kamere sa automatskim podeavanjem, automatska kontrola registra tampe i sl. Peti nivo NA5 ine maine, ureaji i grafiki sistemi sa automatskim raspoznavanjem i procenom grafikog procesa (raunarska priprema i kontrola tampe, prepoznavanje oblika i sl.). esti nivo NA6 obuhvataju maine, ureaji i grafiki sistemi sa mogunou samoprogramiranja, odnosno uenja. Sedmi nivo NA7 bi obuhvatio ureaje, maine i sisteme sa ugraenim elementima vetake inteligencije. Osmi nivo NA8 i deveti nivo NA9 predstavljale bi maine, ureaji i grafiki sistemi sa elementima vetake inteligencije koje odlikuje kreativnost i dominacija.

Automatizovanost

NA9 POSTOJEI NIVOI NA7 NA6 NA5 NA4 NA3 NA2 NA1 BUDUNOST NA8

NA0 Razvoj Slika 1. 20 Nivoi automatizovanosti grafikih maina i grafikih sistema 19

SISTEMA

SA ELEMENTIMA INTELIGENCIJE

DOMINACIJA

VISOK NIVO VETAKE INTELIGENCIJE

NA9

SA KREATIVNIM SPOSOBNOSTIMA SA INTIUTIVNIM SPOSOBNOSTIMA

KREATIVNOST RAZMILJANJE

NA8

VETAKA INTELIGENCIJA

U REAJA IGRAFIKIH

EKSPERTSKI SISTEMI VETAKA INTELIGENCIJA

NA7 NA6

SA SAMOPROGRAMIRANJEM

UENJE

EKSPERTSKA ZNANJA

SA SAMOKONTROLOM

RASPOZNAVANJE RASUIVANJE MEMORISANJE

RAUNARSKO VOENJE PROCESA

NA4

NA5

SA SAMOREGULACIJOM

KAMERE REGISTRI

MAINA

AUTOMATSKI

SA PERFORIRANOM TRAKOM FOTOJEDINICA

NA3

AUTOMATIZACIJA

POLUAUTOMATSKI

CIKLUSI

KOPIRANJE DODAVANJE SLAGANJE

NA2

SA SOPSTVENIM POGONOM MANUELNI

MEHANIKA ENERGIJA NEMEHANIZ OVANOST OPIS

PERFORATORI CENTRIFUGE CIRKULARI

NA1

RUNO SLAGANJE RUNA OBRADA FILMA

NA0

VRSTA-NIVO Slika 1. 21

PRIMER

Mogui nivoi automatizovanosti maina, ureaja i grafikih sistema 20

PRIMENA PNEUMATIKE U GRAFIKIM SISTEMIMA Pneumatski ureaji su nali znaajnu primenu u grafikim sistemima. Primenjenu su u razliitim delovima faza dobijanja grafikih proizvoda a u nekim segmentima imaju kljunu ulogu u odvijanju procesa. Na slici 1a je prikazan izgled ureaja za ulaganje i izmenu rolni rotacione maine za tampu a na slici 1b brojevima su istaknuti pneumatski elementi ureaja.

a) b) Slika 1 ureaj za ulaganje i izmenu rolni u rotacionu mainu za tampu a) izgled ureaja b) ematski prikaz sa naznakom pneumatskih elemenata Na slici 2a je prikazan izgled tampon maine za tampu a na slici 2b ematski prikaz iste sa naznakom pneumatskih elemenata. Pneumatski elementi maine izvravaju sva osnovna kretanja tampona i podloge na koju se tampa i predstavljaju kljune elemente maine.

a) b) Slika 2 Tampon maina za tampu a) izgled maine b) ematski prikaz maine sa naznakom pneumatskih elemenata i kretanja

21

Na slici 3 a je prikazan izgled viebojne tampon maine za tampu a na slici 3b ematski prikaz maine sa naznakom pneumatskih elemenata i kretanja. Uloga pneumatskih elemenata u izvravanju osnovnih kretanja u dobijanju otisaka je kljuna.

a) b) Slika 3 Viebojna tampon maina za tampu a) izgled maine b) ematski prikaz maine sa naznakom pneumatskih elemenata i kretanja Na slici 4 a je prikazan izgled maine za sito tampu a na slici 4b ematski prikaz maine sa naznakom pneumatskih elemenata i kretanja. Uloga pneumatskih elemenata u izvravanju osnovnih kretanja u dobijanju otisaka i manipulaciju sa podlogom na koju se tampa je kljuna.

a)

b)

Slika 4 Maina za sito tampu a) izgled maine b) ematski prikaz maine sa naznakom pneumatskih elemenata i kretanja

22

Za pravilan rad delova grafikih sistema u kojima su upotrebljeni pneumatski sistemi potrebno je razreiti osnovne probleme vezane za pneumatsko upravljanje procesom. PNEUMATSKO UPRAVLJANJE Razvoj ureaja koji koriste vazduh pod pritiskom Za vazduh je vezan ovekov opstanak i ivot. Pored svakodnevnog biolokog korienja prisutan je u nizu ureaja koje je ovek razvio da bi olakao i unapredio svoju delatnost. Za ureaje se koristi vazduh pod pritiskom kao jedan od najstarijih oblika energije koji ovek primenjuje u razliitim procesima. Primena vazduha pod pritiskom prisutna je dugi niz godina u ivotu oveka. Upotrebljavan je u oruu za lov koje se izraivalo od drveta pogodnog da se posle ienja jezgra u otvor ubaci strelica koja se istiskivala pod pritiskom vazduha. Zabeeno je da se kao radno sredstvo javlja u grkoj, pre vie od 1000 godina, kada je Ktesibios sagradio katapult pomou vazduha pod pritiskom. Re pneuma je gkog porekla i znai disanje, vetar, a u filozofiji ima znaenje za duu. Brojne su primene vazduha: u mlaznicama koji vre koristan rad, u transportu materijala (vazduni jastuci i sl.) u pneumatskim alatima i priborima, u vakum aparatima u mernim ureajima u industrijskoj pneumatici u regulacionoj tehnici i sl. Pojam "pneumatika" podrazumeva nauku o kretanju vazduha. Pneumatika svoj puni razvoj belei u periodu razvoja automatizacije tako da od 1950 godine moemo govoriti o stvarnoj primeni pneumatike kao radnog sredstva u proizvodnji. Grafika industrija u nizu ureaja i maina koristi vazduh pod pritiskom. iroku primenu vazduha omoguuju njegove karakteristike: neiscrpan je izvor kao radni medijum jer je svuda u atmosveri, stiljiv je kao fluid to je esto puta znaajna karakteristika kod rada ureaja, lako se pod pritiskom transportuje razvodnim sistemima, akumuulira se u zatvorenim sudovima, kao energent nije zapaljiv i siguran je u radu, neosetljiv je na temperaturne promene, nije eksplozivan, ne zagauje okolinu pri izlasku iz ureaja i sistema, moe se priguiti da nestvara buku pri isticanju u atmosferu, dozvoljava velike brzine rada ureaja i sistema, pod pritiskom je dobar nosioc informacija, radni elementi su jednostavne konstrukcije, pristupaan je po ceni.

23

Kao nedostatak se moe izdvojiti vee ulaganje u proizvodnju i njegovu akumulaciju, razvod do maina i uredjaja. Kada se razmatre svi trokovi tada je cena energije u odnosu na sve ostale trokove (kao to izdaci za nabavku elemenata i maina, odravanje i sl.) mala i ne igra odluujuu ulogu. PNEUMATSKO UPRAVLJANJE je je naziv za nain reavanja problema upravljanja korienjem pneumatskih elemenata. Kod svakog pneumatskog sklopa razlikuju se dva dela: upravljaki - informacijski deo i energetski - izvrni deo. Upravljaki deo - predstavlja skup elemenata koji primaju, obradjuju i alju u odgovarajuem obliku, informaciju izvrnim elementima. Energetski deo - se sastoji iz izvrnih organa i pripadajuih elemenata, koji pretvaranju energiju vazduha u koristan rad. Povezivanjem upravljakih i energetskih delova dobijaju se eme pneumatskog upravljanja. Kod pneumatskog upravljanja energetski deo najee je istog nivoa pritiska 0,6 do 0,8 MPa, a upravljaki mae biti istog ili nieg pritiska. Upravljaki deo sklopa koji je istog nivoa pritiska kao i kod energetskog dela, reava se elementima kao to su razvodnici i ventili. Pritisak vazduha se menja prema geografskom poloaju i vremenskim uslovima. Uobiajeno je da se taj pritisak naziva atmosverski pritisak. Pritisak manji od atmosferskog se naziva podpritisak a vei od atmosferskog nadpritisak. Vazduh pod pritiskom u energetskom i upravljakom delu pneumatskog sklopa treba da zameni naporan rad oveka. Primer primene vazduha pod pritiskom dat je na slici 5. Jednim cilindrom se diu paketi knjiga u gornji poloaj a zatim drugim cilindrom paket prebacuje na transportnu traku.

Slika 5 Primer primene vazduha pod pritskom u vrenju rada

24

PROIZVODNJA VAZDUHA POD PRITISKOM Vazduh pod pritiskom se proizvodi u kompresorima koji sabijaju vazduh na eljeni radni pritisak. Kod pneumatskih pogona u upravljanju se najee primenjuje sistem centralnog snabdevanja vazduhom pod pritiskom. Centralnim razvodnim sistemom vodi se vazduh pod pritiskom od centralne kompresorske stanice prema pojedinnaim uredjajima. Za dobijanje radnog pritiska i koliine potrebnog vazduha, primenjuju se i razliiti tipovi kompresora. Kompresore moemo podeliti prema konstrukciji u dve grupe. Prvu grupu ine klipni kompresori koji rade na principu sabijanja vazduha u manji prostor. Kod ovoga principa kompresija se ostvaruje na nain da se vazduh predhodno sabija. Ovu vrstu kompresora nazivamo klipni kompresori (pravolinijsko ili rotaciono kretanje klipa - kompresora). Drugu grupu ine strujni kompresori koji rade na principu strujanja. Vazduh se usisava na jednoj strani i komprimira se ubrzanjem mase vazduha (turbine). Na slici 6 je prikazana podela kompresora.

Slika 6 Podela kompresora Klipni kompresori - izvedeni su sa pravolinijskim kretanjem klipa i kao takvi su esto u primeni. Sabijaju vazduh na nii, srednji i vii pritisak (od 1 bara do vie hiljada bara). Princip rada klipnih kompresora prikazan je na slici 7. Da bi se dobili visoki pritisci potrebna su reenja viestepenih kompresora, sabijanje u jednom cilindru pa hlaenje vazduha, zatim sabijanje u drugom. Za hlaenje se koristi vazduh ili voda. Izvedeni su sa reenjima: jednostepeni - do 4 bar dvostepeni - do 15 bar viestepeni - preko 15 bar

25

a) Slika 7 Klipni kompresor a) jednostepeni b) dvostepeni

b)

Membranski kompresor slika 8 pripada grupi klipnih kompresora. Pomou membrane odvojen je klip od prostora za usisavanje vazduha tako da vazduh ne dolazi u dodir sa kliznim delovima. Zbog ovoga sabijeni vazduh ne dolazi u dodir sa uljem. Ovi kompresori imaju veliku primenu u prehrambenoj industriji, farmaceutskoj i hemijskoj industriji, zbog toga to je vazduh nezauljen.

Slika 8

Membranski kompresor

Rotacioni kompresori sa vie komora (slika 9) imaju rotirajue elemente. Pri rataciji smanjuje se prostor i time se vri sabijanje vazduha. U cilindricnom kuitu sa ulaznim i izlaznim prorezima se obre ekscentrino postavljen rotor. U rotoru su ugradjene pokretne lopatice u proreze koji sa 26

cilindrinim zidom stvaraju komore. Prilikom obrtanja rotora centripetalna sila potiskuje lopatice prema zidu te se obrtanjem u odnosu na oblik kuista i vri promena zapremina komora - poveava, odnosno smanjuje. Sa ovim se vri sabijanje vazduha. Na slici 10 je prikazan zupasti komprtesor sa ozubljenim konkavnim i konveksnim ozubljenjima profila zuba koji potiskuju vazduh koji aksijalno ulazi.

Slika 9 Rotacioni kompresori

Slika 10 Zupasti kompresor

Kompresor sa dva profilna obrtna elementa. Kod ovih kompresora vazduh se transportuje sa jedne na drugu stranu bez promene zapremine. Zaptivanje se vri na strani vieg pritiska pomou linije dodira profila.

Slika 11 Kompresor sa profilnim obrtnim elementima Strujni kompresori (turbine) rade na principu strujanja i posebno su pogodni za stanice koje treba da isporuuju velike koliine vazduha. Strujni kompresori se proizvode kao aksijalni, slika 12 i radijalni, slika 13. Vazduh se pokree pomou jednog ili vie turbinskih kola.

27

Slika 12 Aksijalni kompresor

Slika 13 Radijalni kompresor

Ubrzanje kod aksijalnog kompresora se postie pomou lopatica i to u aksijalnom pravcu u smeru protoka vazduha. Kod radijalnog kompresora ubrzanje od komore do komore je radijalno prema spoljnoj ivici, zatim vraanje struje vazduha i ponovo dovodjenje ka osovini i ponovo od osovine se vri ubrzavanje vazduha prema spoljnoj ivici . Izbor kompresora je vezan za: kapacitet pritisak pogon regulaciju hlaenje nain postavljanja Na slici 14 je prikazan spoljanji izgled kompresora.

Slika 14 Izgled kompresorskog agregata 28

Kapacitet kompresora podrazumeva koliina vazduha (m3/min ili m3/h) koju kompresor treba da isporuuje. Pri ovom se razlikuje: - teoretska isporuena koliina vazduha, - efektivna isporuena koliina vazduha. Proizvod iz zapreminskog hoda i broja okretaja kod pravolinijskog klipnog kompresora daje teoretsku isporuenu koliinu vazduha. Efektivna isporuena koliina zavisi od vrste kompresora i od pritiska. Pritisak kompresora se razlikuje kroz dva pojma: Pogonski pritisak koga isporuuje kompresor odnosno pritisak akumuliranog vazduha u rezervoaru i pritisak u cevnim vodovima prema potroaima. Radni pritisak je onaj pritisak koji je neophodan za rad na svakom radnom mestu i iznosi najee 6 bara. Zbog toga se svi podaci za pneumatske elemente daju za ovaj pritisak. Preduslov za pouzdan i taan rad je konstantan pritisak. Od konstantnog pritiska zavise: brzine, sile i vremenski upravljani radni elementi. Pogon kompresora zavisno od uslova u proizvodnji moe biti elektromotorom ili motorom sa unutranjim sagorevanjem. U industrijskim pogonima najesi je pogon elektromotorom. Ako se radi o pokretnim kompresorima tada je pogon najee sa motorima sa unutranjim sagorevanjem. Regulacija ima zadatak da se kapacitet kompresora prilagodi promenljivoj potronji. Isporuena koliina vazduha regulie se u podeivim graninim vrednostima izmedju maksimalnog i minimalnog pritiska. Postoje razliite vrste regulacije i to: Regulacija praznog hoda - isputanjem vazduha u atmosferu Ova je najjednostavniji nain regulacije, a sastoji se u tome da kompresor radi preko ventila nadpritiska. Kada se postigne naregulisani pritisak na rezervoaru za vazduh ili u razvodnoj mrei, otvara se ventil sigurnosti i isputa vazduh u atmosferu. Nepovratni ventil spreava potpuno pranjenje rezervoara za vazduh (samo kod vrlo malih kompresorskih stanica ). - zatvaranjem usisnog voda Kod ove regulacije zatvara se usisni vod. Usisna prikljunica kompresora je zatvorena. Kompresor ne moe usisavati vazduh i radi dalje u oblasti podpritiska. Ova regulacija se uglavnom primenjuje kod rotacionih kao i kod klipnih kompresora sa pravolinijskim kretanjem klipa. - otvaranjem usisnog voda Ovaj sistem regulacije nalazi primenu uglavnom kod velikih klipnih kompresora. Pomou jednog hvataa zadrava se usisni ventil otvoren i kompresor ne moe vie da sabija vazduh. Regulacija deliminim optereenjem - brojem okretaja - priguivanjem usisnog voda Regulacija iskljuivanjem pogonskog motora RAZVODJENJE VAZDUHA POD PRITISAKOM Maine i uredjaji zahtevaju dovoenje potrebne koliine vazduha od kompresora preko cevne mree sa vazduhom pod pritiskom. Preporuuje se da prenik razvodnih cevi bude tako odabran, da pad pritiska od rezervoara za 29

vazduh do potroaa ne bude vei od 0,1 bar. Vei pad pritiska smanjuje ekonomicnost sistema i znatno smanjuje efikasnost. Vodovi se moraju dimenzionisati. Izbor prenika cevnih se odredjuje prema: - koliini protoka vazduha, - duini razvoda, - gubicima pritiska (dozvoljenim), - radnom pritisku i - broju priguenja u vodovima. U praksi se oslanjamo na iskustvene vrednosti. Za dobro funkcionisanje cevovoda potrebno je izvriti kvalitetno povezivanje koje se vri elementima za vezivanje cevovoda. Odreen broj elemenata i naina vezivanja prikazan je na slici 15.

Slika 15 Elementi za vezivanje cevovoda PRIPREMA VAZDUHA Vazduh za primenu u pneumatskim instalacijama se mora pripremiti. Moraju se odstraniti neistoe. Neistoe su u obliku prljavih ili korozivnih estica, ostataka ulja od podmazivanja i vlanog vazduha. One su u mnogim sluajevima uzrok smetnjama u pneumatskim uredjajima, a esto su uzrok potpunog unitenja pneumatskih elemenata. Grubo odvajanje kondenzata vri se u odvajau kondenzata koji je ugradjen iza sistema za podhladjivanje, dok se fino preiavanje, filtriranje i ostali postupci pripreme vazduha vre neposredno kod maina i uredjaja. Kod ovoga se posebna panja mora pokloniti odstranjivanju vlage iz vazduha pod pritiskom . Vlaga dolazi u 30

kompresor sa spoljnjim usisanim vazduhom a time i u mreu. Sadraj vlage zavisi pre svega od relativne vlanosti usisanog vazduha, a ova je opet zavisno od temperature vazduha i vremenske situacije. Apsolutna vlanost je koliina vode koju sadri 1 m3 vazduha. Koliina zasienja (maksimalna vlanost) je ona koliina vade koju jedan m3 vazduha moe da primi pri odgovarajuoj temperaturi. Tada relativna vlaznost iznosi 100% max. (Temperatura zasienosti). Zauljiva vazduha pod pritiskom ima zadatak da pneumatske elemente snabdeva sa dovoljno sredstava za podmazivanje. Sredstva za podmazivanje spreavaju habanje pokretnih delova elemenata, smanjuju sile otpora kretanja i tite aparate od korozije. Zauljivai vazduha rade najee po principu Venturijeve cevi, slika 16. Razlika pritiska izmedju pritiska ispred vazdune mlaznice i pritiska u najuem delu mlaznice, sluzi za to da tenost (ulje) usisa iz rezervoara i izmea sa vazduhom. Zauljiva vazduha poinje tek tada da radi, kada je postignuta dovoljno velika brzina strujanja. Kod male potronje vazduha postiu se i male brzine strujanja koje nisu dovoljne da proizvedu dovoljno nizak podpritisak koji bi usisao ulje iz rezervoara. Zbog toga se mora paziti na vrednosti protoka kroz zauljiva koji je dao proizvodja.

Slika 16 Venturijev princip zauljivanja Pripremne grupe su kombinovani uredjaji koji se sastoje iz: - Precistaca za vazduh - Regulatora pritiska i - Zauljivaa. PNEUMATSKI RADNI ELEMENTI Pneumatska energija se preko pneumatskih ci1indara i vazdunih motora pretvara u pravolinijsko kretanje napred - nazad i u obrtanje. Pneumatski elementi sa pravolinijskim kretanjem (cilindri sa vazduhom) ostvarivauju pravolinijsko kretanje pomou mehanikih elemenata. Razlikujemo vie vrsta cilindara. Cilindar jednostranog dejstva (slika 17) - pogonjeni je samo sa jedne strane vazduhom pod pritiskom. Zbog toga ovi cilindri imaju samo u jednom pravcu kretanja radni hod odnosno snagu da obavljaju odredjeni rad. Povratni hod klipa odvija se preko sile opruge ugradjene u cilindar ili dejstvom neke spoljne sile. Vazduh je dakle potreban samo za jedan smer kretanja. Sila opruge koja 31

je ugradjena u cilindar je tako proraunata da moe klip da vrati u poetni poloaj sa dovoljno velikom brzinom. Kod cilindara jednostranog dejstva sa ugradjenom oprugom hod je ogranien jer je i duina izrade opruge ograniena. Zbog toga se ova vrsta cilindara izradjuje za hodove do 100 mm. Ovi radni elementi primenjuju se uglavnom za stezanja, izbacivanja, utiskivanja, podizanja, uvodjenja itd. Zaptivanje se vri elastinim materijalima koji su ugradjeni u metalne ili plastine klipove.

Slika 17 Cilindar jednostranog dejstva Cilindar sa putujuom membranom - pri dovodjenju vazduha membrana se kree du unutranje povrine cilindra i pokree klipnjau prema napolje. Ovim cilindrima se mogu postii znatno vei hodovi (oko 50-80 mm) nego kod membranskog cilindra. Otpori su ovde takodje mnogo manji.

Slika 18 Cilindar sa putujuom membranom Cilindri dvostranog dejstva - sila koju proizvodi vazduh pod pritiskom pokree klip u dva pravca. Kretanja klipa napred i nazad vre se tano definisanom silom. Cilindri dvostranog dejstva nalaze primenu naroito tamo gde klip u povratnom hodu treba da izvri odredjeni rad. Zaptivanje je i ovde izvedeno pomou klipa i zaptivke ugradjene u klipu ili pomou membrane.

32

Slika 19 Cilindar dvostranog dejstva Ako se jednim cilindrom pokreu velike mase potrebno je ostvariti lagano zaustavljanje cilindra u prednjem i zadnjem krajnjem poloaju da bi se na taj nain izbeglo udaranje klipa na poklopac cilindra i eventualna otecenja. Pre nego to cilindar postigne svoj krajnji poloaj, klip sa priguivanjem zatvara isticanje vazduha u atmosferu. Pri tome ostaje sarno mali otvor slobodan i esto se moe popreni presek za isticanje vazduha regulisati. Vazduh se u poslednjem delu hoda klipa sabija u cilindru. Ovaj sabijeni vazduh se preko nepovratno-prigunog ventila (malog poprenog preseka za isticanje vazduha) isputa lagano u atmosferu. Sabijanje vazduha u krajnjem poloaju klipa oduzima energiju klipu i on se lagano kree do svog krajnjeg poloaja. Kada se klip kree u suprotnom pravcu, vazduh nesmetano preko nepovratnog ventila struji u cilindar i vri kretanje klipa.

Slika 20 Cilindar sa priguivanjem na kraju hoda Cilindar sa obostranom klipnjaom - je cilindar koji na obe strane ima ugradjenu klipnjau. Klipnjaca je prolazna i vodjenje klipnjae je mnogo pouzdanije jer se klipnjaa kree preko dva uleistenja. Ovo omoguuje da se klipnjaa optereti i manjim poprenim silama. Krajnji granicni prekidai mogu

33

se ugraditi na strani klipnjae koja je slobodna. Sila u oba smera kretanja klipa je istog intenziteta.

Slika 21 Cilindar sa obostranom klipnjacom VENTILI Pneumatsko upravljanje se sastoji iz signalnih elemenata upravljakih elemenata i radnog dela. Signalni i upravljaki elementi definiu odvijanje radnog ciklusa radnih elemenatai i nazivaju se ventili. Ventili su elementi koji slue za upravljanje ili regulaciju funkcija start, stop i pravca u kome treba da se kree radni elemenat, kao i regulaciju veliina pritiska i protoka radnog medija. Nazivom ventil uopten je za celu grupu razliitih elemenata. Sa njim su obuhvaene sve vrste ventila kao ventili sa zasunom, ventili sa kuglicom, ventili sa tanjiriem, slavine itd. Prema funkciji razlikujemo sledee grupe pneumatskih ventila: Razvodnici, Nepovratni ventili, Ventili za pritisak, Protoni ventili i Slavine Razvodnici Razvodnici su uredjaji koji utiu na tok komprimovanog vazduha i to preteno start, stop i smer strujanja. Nain predstavljanja ventila Za predstavljanje ventila u upravljackim semama upotrebljavaju se simboli. Ovi simboli ne govore nista o vrsti konstrukcije ventila nego sarno pokazuju njegovu funkciju: - Poloaj ventila predstavlja se jednim kvadratom, - Broj kvadrata poreanih jedan iza drugod govori nam koliko poloaja ventil moe imati, - Funkcija i nain dejstva predstavljaju se unutar kvadrata, - Linije oznaavaju vodove. Strelice pokazuju smer protoka, - Zatvaranje - prekidanje protoka kroz ventil - predstavljeno je u kvadratu poprenom crtom, - Veza vodova unutar samog ventila predstavlja se jednom takom. Na slici 22 su prikazani razvodnici sa kuglicom tipa a) 2/2 i b) 3/2 koji imaju jednostavnu konstrukciju i male dimenzije. Protok vazduha od P prema A se 34

zatvara sa kuglicom. Tasterom se pomera kuglica. Pritisak na njega treba da savlada silu u opruzi i pritisak u vodu.

a Slika 22 Razvodnici sa kuglicom a) 2/2 b) 3/2

Na slici 23a je prikazan razvodnik tipa 2/2 na principu tanjirastih zatvaraa. Zaptivanje je dobro a vreme aktiviranja kratko. Nisu znaajnije osetljivi na prainu i imaju dui vek eksploatacije. Kod aktiviranja dolazi do kratke otvorenosti i prema izlazu R i vodu A.

Slika 23

Razvodnici sa tanjiriem a) 2/2 otvoren u nultom poloaju b) 3/2 zatvoren u nultom poloaju

Na slici 24 su prikazani razvodnci tipa 3/2 na principu tanjirastih zatvaraa koji imaju naleganje sa jedne strane. Povratni hod tanjiria obavlja opruga. Upotrebljavaju se za upravljanje cilindrima jednostranog dejstva ili za aktiviranje veih razvodnika. Aktiviranje ventila najee moe biti manuelno, mehaniko, elektrino i pneumatsko.

35

Slika 24 Razvodnici tipa 3/2 Razvodnici tipa 4/2 prikazani na slici 25 u konstrukciji imaju naleue tanjirie. U nultom poloaju je razvodnik zatvoren.

Slika 25 Razvodnici tipa 4/2 Na slici 26 je dat prikaz razvodnika tipa 4/2 sa magnetnim predupravljakim ventilom. Predupravljaki ventil je tipa 3/2. Kod elektromagnetnih razvodnika se razlikuje direktno (kod malih razvodnika) i indirektno upravljanje. Postoji niz razliitih konstrukcija razvodnika.

36

Slika 26 Prikaz razvodnika tipa 4/2 sa magnetnim predupravljakim ventilom Na slici 27 je prikazan predupravljani razvodnik tipa 3/2 sa tokiem koji se mehaniki aktivira.

Slika 27 Predupravljani razvodnik tipa 3/2 sa tokiem Na slici 28 su prikazani nepovratni ventili. Zadatak im je zatvaranje vazduha u jednom smeru a proputanje u drugom.

Slika 28 Nepovratni ventili 37

Konstrukcija naizmeninih ventila sa dva ulaza je prikazana na slici 29.

Slika 29 Naizmenini ventila sa dva ulaza Na slici 30 su prikazani priguno nepovratni ventili koji slue za regulaciju brzine. Kod prigunih ventila priguenje deluje samo u jednom smeru i to smeru strujanja.

Slika 30 priguno nepovratni ventili

Slika 31 Vazduna zapreka

Slika 32 Povratna mlaznica

38

Slika 33

Ureaj za lepljenje sa pneumatskom emom

39

PNEUMATSKO UPRAVLJANJE Nain reavanja problema upravljanja korienjem pneumatskih i pomonih elemenata naziva se pneumatsko upravljanje. Povezani pneumatski elementi ine upravljaki sklop. Upravljaki sklop obrazuju dva dela: informacioni upravljaki, i energetski - izvrni. Upravljaki deo predstavlja skup elemenata koji primaju, obrauju i predaju u odgovarajuem obliku, informaciju - nalog, izvrnim elementima. Tok odvijanja procesa obuhvata prijem unutranjih i spoljanjih signala, njihovu identifikaciju i merenje, pretvaranje i pojaavanje signala kroz preradu informacija. Energetski deo ine izvrni organi i pripadajui elemenati, koji ga snabdevaju sa vazduhom kao medijem odreenog energetskog stanja. Energetski deo vri pretvaranje energije vazduha pod pritiskom u koristan rad. Energetski deo kod pneumatskog upravljanja, obino je pritiska od 0,6 do 0,8 MPa. Upravljaki moe biti istog ili nieg nivoa pritiska. On se sastoji od pneumatskih elemenata kao to su razvodnici i ventili. Kod sloenijih sistema za upravljaki deo se koriste digitalni elementi koji rade sa niim pritiscima vazduha, i nazivaju se pneumatski logiki elementi. Funkcionalni su i kompaktni sa jednostavnom mogunosti gradnje pneumatskih sklopova. Energetski deo pneumatskog sklopa ine cilindri. Na slici 1 su prikazani osnovni elementi cilindra i sila koju proizvodi pritisak na klipu cilindra.

Slika 1 Osnovni elementi cilindra U zavisnosti od izvravanja radnih funkcija pri kretanju klipa cilindra razlikujemo energetske sklopove jednoradnog i dvoradnog cilindra. Energetski sklop jednoradnog cilindra vri koristan rad sarno u jednom hodu. Za njegov rad potreban je jedan napojni vod, odnosno za njegov rad je dovoljan razvodnik sa tri prikljuka. Razvodnik koji vri napajanje moe imati 2 ili 3 razvodna poloaja. Na slici 2 je prikazan energetski sklop jednoradnog cilindra sa razvodnikom tipa 3/2 (slika 2a) i tipa 3/3 (slika 2b).

40

Slika 2

Energetski sklop jednoradnog cilindra a) razvodnik tipa 3/2 b) razvodnik tipa 3/3

Razvodnik tipa 3/3, na slici 2 b, omoguava da se u nultom poloaju (poloaj kao na slici) klipnjaa cilindra moe zaustaviti u nekom poloaju izmedju dva krajnja. Ovaj se razvodnik se u emarna naziva i "glavni" razvodnik cilindra. Razvodnici na emama se crtaju u neaktivnom poloaju, tkz. nultom ili polaznom poloaju. Energetski sklop dvoradnog cilindra vri rad pri kretanju klipnjae u oba smera. Za njegov rad su potrebni razvodnici sa etiri prikljuka slika 3. U upotrebi su razvodnici sa dva ili tri razvodna poloaja. Razvodnik 4/2 pomou dva poloaja ostvaruje kretanje klipnjae cilindra u jednom ili drugom pravcu, dok se pomou razvodnika 4/3 mogu ostvariti jo i dodatni zahtevi.

Slika 3

Energetski sklop dvoradnog cilindra

Klip cilindra se u jednom momentu moe osloboditi pritiska, tako da se pod djelovanjem spoljanje sile dovede na odgovarajue mesto - centrira ili da se blokira u nultom poloaju kada su sva etri prikljuka zatvorena.

41

Upravljaki deo pneumatskog sklopa Upravljanje se moe podeliti: Prema nainu upravljanja cilindrom na: upravljanje zavisno od volje uprav1janje zavisno od puta uprav1janje zavisno od vremena Prema nainu delovanja impulsa, odnosno nainu aktiviranja razvodnika: pozitivno ili sa porastom pritiska negativno ili sa padom pritiska, Prema nainu odvijanja radnje (toka informacija): redno upravljanje programsko upravljanje Ovim nisu obuhvaena kombinovana upravljanja. Upravljanje zavisno od volje - aktiviranje razvodnika za kretanje cilindra vri se jednim od naina fizikog aktiviranja. Rukovaoc aktivira razvodnik rukom, nogom ili telom. Na slici 4 je prikazano direktno aktiviranje glavnog razvodnika. U ovom sluaju nema upravljakih razvodnika.

Slika 4 Direktno aktiviranje Indirektno aktiviranje ili daljinsko upravljanje (slika 5), zahteva dodatne razvodnike, pomou kojih se aktivira glavni razvodnik. Kratkotrajni impuls na izlazu razvodnikaje kodrazvodnika ije se vraanje u nulti poloaj ostvaruje oprugom. Trajni impuls na izlazu ostvaruje se, kod razvodnika ije se postavljanje u dva ili vie polozaja, vri pomicanjem ruice ili pedale. Vraanje u prvobitni polaj ostvaruje se istom ruicom ili pedalom. Pravilo je da se napojni vodovi crtaju punom linijom, a upravljaki isprekidanom (slika 5). Pozitivno aktiviranje je se prikazuje strelicom prema razvodniku to znai da se radi o porastu pritiska.

42

Slika 5 Aktiviranje cilindra uz pomo razvodnika sa pozitivnim imulsom Negativno uprav1janje ili uprav1janje padom pritiska, obeleava se strelicom koja je usmerena od glavnog razvodnika, (slika 6). Kao razvodnici za daljinsko upravljanje koriste se tipa 2/2, ija je uloga iskljuivo odzraivanje upravljakog voda.

Slika 6 Aktiviranje cilindra uz pomo razvodnika sa negativnim imulsom

43

U sluaju negativnog impulsa javljaju se odreeni problemi kod isticanja vazduha. Otpori isticanju moraju biti manji od onih koji su u prigunici. To ograniava duinu voda preko kojeg se odzrauje (upravlja) razvodnik. Ta duina je oko 3 m za standardne preseke cevi. Nedostatak je u tome, to se cevi, koje su obino plastine, mogu na radnom mjestu otetiti, to za posledicu ima odzraivanje, tako da e doi do deaktiviranja ureaja kojim se upravlja to moe izazvati neeljene posledice. Iz tih razloga najesa primjena negativnog upravljanja je kod ugradjenog upravljakog sklopa u pneumatskim elementima. Upravljanje zavisno od puta Karakteristika ovog upravljanja je aktiviranje razvodnika koji daju impulse glavnom razvodniku na putu klipnjae cilindra ili nekog pokrertnog dela ureaja, slika 7. Razvodnici se aktiviraju jednim od naina mehanikog aktiviranja.

Slika 7 Upravljanje zavisno od puta Upravljanje zavisno od vremena Kod ove vrste upravljanja koristi se razvodnik s kanjenjem signala, pomou kojeg se aktiviranjem glavnog razvodnika cilindra moe postii kretanje klipnjae s podeivim zadravanjem u krajnjim poloajima, slika 8. Vazduh iz razvodne mree pokree klip cilindra i zavisno od poloaja koji je imao glavni razvodnik ad tog vremena preko upravljakog voda dolazi 44

upravljaki signal na jednu ili drugu stranu i vri se prebacivanje razvodnika tipa 3/2 u novi razvodni poloaj. Nakon isteka nekog (podeljivog) vremena daje se impuls na stranu Y odnosno Z glavnog razvodnika, koji prekree klip cilindra.

Slika 8 Upravljanje zavisno od vremena Klip cilindra se tada kree u suprotnom smjeru, i od tog trenutka tee vreme za aktiviranje drugog razvodnika s kanjenjem signala, koji e prebaciti glavni razvodnik u prethodni poloaj. To se cikliki ponavlja u zavisnosti od podeenosti vrijemena zadravanja u krajnjim poloajima. Redosledno upravljanje se oznaava vrsta upravljanja kod upravljakog sklopa, kod kojeg se slijedea radnja moe tek zapoeti kada je prethodna obavljena. Redosledno odvijanje programa sadri u sebi i sigurnost da se naknadna radnja, koja je uslovljena prethodnom, nee obaviti, ako ova nije izvrena. Veina problema pneumatskog upravljanja je karaktera redoslednog odvijanja radnji. Redosledno upravljanje u odnosu na programsko upravljanje, zahteva na maini, na samom radnom mestu ili u njegovoj najblioj okolini, mnogo prostora za smjetaj razvodnika. Kod promene redosleda odvijanja radnji, potrebni su i vei konstruktivni zahvati, da bi se promena mogla ostvariti.

45

Programsko upravljanje Upravljanje koje se odvija po unapred tano utvrdjenom programu, zove se programsko upravljanje. Postoje dve vrste pneumatskog programskog upravljanja: sa spoljanjim (eksternim) programom sa unutranjim (internim) programom Pod spoljanjim programom podrazumeva se postojanje programa na bregastoj osovini, buenim karticama ili perforiranoj traci, koja se za odredjeni program moe uvati van upravljakog sistema. Osnovu unutaranjeg programa ine razvodnici s kanjenjem signala, odnosno nametene vrednosti priguenja i veliine ugraenih zapremina. U tano podeenim vremenima vre se odreene radnje i na taj nain se odvija program rada. U oba sluaja programsko upravljanje moe da bude nepromenljivo i promjenljivo. Kod unutaranjeg programa npr. upotrebom fiksnih prigunica i zapremina program postaje nepromjenljiv, a kod podeenih prigunica (ili zapremine) program se moe menjati. Kod programa zapisnih na bregastoj osovini bregovi mogu biti fiksni ili promjenljivi. Iz praktinih razloga kod programskog upravljanja programi se u veini sluajeva mogu jednostavno podeavati i menjati. To je ujedno i jedna od prednosti programskog upravljanja u odnosu na redosledno upravljanje. Druga prednost je u tome to nije potreban radni prostor za smetaj razvodnika za davanje impulsa, jer su oni smjeteni u sklopu svih ostalih upravljakih elemenata mimo radnog mesta. Metode reavanja pneumatskih ema upravljanja Za izradu pneumatskih ema upravljanja koriste se razliite metode. Sveobuhvatna metoda, optimalna i u tehnikom i u ekonomskom pogledu, a uz to jednostavna, ne postoji. Svaka od do sada primenjivih ima svoje prednosti i nedostatke. Poznavajui vie metoda, njihove prednosti i karakteristike, moe se izabrati optimalna za sluaj koji se reava. Niz metoda ima elemente neke druge ili vie drugih metoda, ali su prihvatljive samo one koje daju neto kvalitetno novo, i to joj osigurava primenu u razliitim sluajevima. Metode se mogu podeliti po nainu izrade ema na: o inenjerske metode i o matematike metode Pod inenjerskim metodama podrazumevamo metode koje na bazi tano razraenih pravila rada vode konstruktora, od poetka do kraja razrade eme, ubacujui i varijante pravila kod najtipinijih odstupanja. Sve ono to se pojavljuje specifino, ostavlja se konstruktoru da na bazi vlastitog znanja, iskustva i intuicije rei. Inenjerske metode se koriste za izradu najveeg broja pneumatskih ema upravljanja uredjajima jeftine automatizacije u praksi. Matematike metode se baziraju na razraenim postupcima ija je osnova algebra logike. Razvojem matematike logike, razvile su se razne metode. One su se primenile prvo na sklopove prekidaa, a kasnije u istom obliku i za 46

pneumatske sklopove. Bez primene matematikih metoda ne bi se mogli reiti kompleksni problemi upravljanja. Pri projektovanju upravljakih sklopova jeftine automatizacije ree se koriste zbog potrebe dodatnih znanja iz podruja matematicke logike. Poznate inenjerske metode baziraju se na tri osnovna pravila. U prvu grupu spadaju metode koje blokirajui signal razdvodnika, koji je zbog procesa due vreme aktiviran, eliminiu konstruktivnom izvedbom samog mehanizma za aktiviranje razvodnika, ili pak samom funkcijom rada pneumatskog elementa. Takva tipina metoda je VDMA. Drugu grupu predstavljaju metode koje su nazvane zajednikim imenom - kaskadne. One eliminiu blokirajui signal iskljuivanjem sa napajanja grupe razvodnika medju kojima se nalazi i onaj koji je izvrio blokiranje. Grupe razvodnika ukljuuju se i iskljuuju sa napajanja cikliki - kaskadno, odakle im i potie ime. U ovu grupu spada pre svega kaskadna metoda firme MARTONAIR, koja koristi kaskadne razvodnike tipa 4/2 (5/2). Njoj je vrlo slina metoda firme MAXAM, koja koristi kaskadne razvodnike 3/2. Neto razliita, ali bazirana na slinim pravilima je metoda firme MECMAN. Novija metoda firme LUCAS nastala je iz metoda firma Martonair i Maxam, ali zbog svog reenja, najekonominija je od svih kaskadnih metoda. Trecu grupu ine tkz. korane metode, koje razdvajaju svaki prethodni od sledeeg koraka. U te metode spadaju: korak po korak metoda i metoda sequenz modula. VDMA (Verein Deutscher Maschinenbau Anstalten) - metoda (Saveza nemakih ustanova za mainogradnju) Ova metoda reavanja pneumatskih ema upravljanja u literaturi se ne pojavljuje pod posebnim imenom, iako je neki nazivaju i Festo metoda. injenica je da je prvi predlog potekao od VDMA, a firma Festo - Pneumatic (i neke druge) prihvatila je i dalje razvila i propagirala. Osnova metode je dijagram put - vreme. Kod ove metode postoji i poseban nain oznaavanja korienih elemenata, s kojim se olakava praenje rada i odravanje u praksi. Da bi se jednostavno predoio poloaj cilindara na ureaju crta se dispozicioni nacrt s uproenim prikazom poloaja cilindara. Cilindri se oznaavaju rednim brojevima po redosledu odvijanja radnji. Dijagram put - vreme Dijagram put - vreme predstavlja pojednostavljeni prikaz rada cilindra i ostalih radnih elemenata i njihovih medjusobnih zavisnosti. Na slici 9 prikazan je punom linijom teoretski dijagram brzine kretanja klipnjae cilindra. Teoretska linija se ne poklapa sasvim sa stvarnom, jer na nju utie mnogo faktara, dijagram brzine se po dogovoru, crta kosim pravcem,crtkanom linijom.

47

Slika 9 Dijagram put - vreme Kod crtanja dijagrama put-vreme primenjuju se slijedeci dogovori: brzina kretanja cilindra uzirna se kao da je konstantna, i crta se kao pravac. nagib pravca definisan je brzinorn kretanja klipa cilindra, (slika 9) , stim da se radi lakeg crtanja obino uzirna da je:

Slika 10 Priguenja i odzraenja u vodovima cilindra brzo kretanje klipa (brzoodzrani ventil) crta se pravcem pod nagibom od 600 sporo kretanje (prigusni ventil) crta se pravcem s nagiborn od 300. "nornalno" kretanje klipa (bez dodatih ventila za regulaciju brzine kretanja klipa) s pravcern nagiba 450. stajanje klipa crta se horizontalnim pravcem hod cilindara crta se za sve jednak, nezavisno od stvarne duine hoda svi pararnetri u dijagrarnu su nezavisni od dimenzija cilindra 48

 kada je dijagramom obuhvaen vei broj cilindara, dijagrarn svakog crta se jedan iznad drugog, stim da se njihovi meusobni odnosi povezuju strelicama sve veliine su bezdirnenzionalne Redosled crtanja eme upravljanja prati srmer toka i prerade informacija. To znai da se na crteu eme u najniem nivou je pripremna grupa zatim prijemnici, senzori, a prema cilindru ostali ventili do "glavnih" razvodnika, odnosno u redu iznad njih, najgornji, izvrni organi. Da bi se moglo pratiti koji je koji razvodnik i kojem cilindru pripada, postoje poseban nain oznaavanja. Cilindri se oznaavaju po rednom broju vrenja radnje i po tom istom redoslijedu se i crtaju. Cilindre oznaavamo sa 1.0, 2.0, 3.0, itd. Glavni razvodnik dobija oznaku prvog razvodnika tog lanca tj. 1.1, 2.1,

Slika 11 Crtanje brzina u dijagramu put vreme 3.1, itd. Prvi broj ukazuje na pripadnost (po broju) cilindru. Razvodnici koji aktiviraju glavni razvodnik cilindra da se postavi u takav poloaj da klip cilindra kree prema napred, dobijaju parni broj tj. 1.2, 1.4, 1.6 itd., te 2.2, 2.4, 2.6 itd. Prvi broj ponovno ukazuje na pripadnost cilindru. Obrnuto od ovoga, razvodnici koji daju takav impuls da se klip vraa nazad, dobijaju neparan broj tj. 1.3, 1.5, 1.7, itd., te 2.3, 2.5, 2.7, itd. Ventili koji se nalaze na vodovima dobivaju oznaku tek u treem broju, gde prva dva broja predstavljaju razvodnik iz kojeg izlazi taj vod, npr. 2.1.1, 1.3.1 itd.

49

HIDRAULINI ELEMENTI GRAFIKIH SISTEMA U grafikim sistemima je zastupljen niz razliitih hidraulinih elemenata i hidraulinih instalacija razliitih namena i konstrukcija. Hidraulini elementi koriste za funkcionisanje medij - fluid, najee ulje. Hidraulini medij obavlja funkcije: transformacije i prenosa pritiska i energije, podmazivanja u cilju smanjenja habanja i trenja pokretnih elemenata, odvoenja toplote sa mesta prekomernog razvoja toplote, pranja valjaka tamparskih jedinica grafikih sistema, zatite elemenata od korozije, Ulje kao fluid odlikuju odreena svojstva kao to su: viskozitet, oksidaciona otpornost, ne emulgira i nepeni, antikorozivna svojstva, visoka temperaturna izdrljivost (180 do 200 0C) Najznaajniji hidraulini elementi hidraulinih instalacija su: cilindri, ventili, razvodnici, pumpe, motori, cevovodi, spojnice, prstenovi, zaptivke i sl. Za odreenja kretanja elemenata grafikih sistema koriste se hidraulini prenosnici. Oni proizvode obrtna i pravolinijska kretanja. Obrtna kretanja su najee kombinovana veza hidro pumpe i hidro motora. Pravolinijska kretanja su proizvod hidropumpe i hidrocilindra. Hidropumpe Razlikujemo ih kao pumpe konstantnog kapaciteta i pumpe promenljivog kapaciteta Hidropumpe promenljivog kapaciteta mogu raditi kao hidromotori ako im se dovodi radni medij - fluid, pod pritiskom. Pumpe promenljivog kapaciteta su zasnovane na radu pumpi konstantnog kapaciteta. Promena ekcentriciteta rotora u odnosu na stator omoguuje promenu kapaciteta pumpe. Na slici 1 je prikazana elijska pumpa promenljivog kapaciteta. Poveanjem ekcentriciteta za isti broj obrtaja rotora poveeva se i protok. Smanjenjem ekcentriciteta do nule smanjuje se i protok do nule. Poveanjem ekcentriciteta u suprotnu stranu menja se smer protoka hidraulinog medija.

50

Slika 1 Vieelijska pumpa Na slici 2 je prikazana radijalna klipna pumpa promenljivog kapaciteta koja je zasnovana na radu pumpe konstantnog kapacitata. Promena kapaciteta se vri promenom ekcentriciteta rotora.

Slika 2 Radijalna klipna pumpa Na slici 3 je prikazana zupasta pumpa sa dva zupanika a na slici 4 vijana pumpa sa dva vijka.

51

Slika 3 Zupasta pumpa

Slika 4 Vijana pumpa Na slici 5 pumpa. je prikazana aksijalna podesiva pumpa a na slici 6 aksijalna

Slika 5 Aksijalna podesiva pumpa

52

Slika 6 Aksijalna pumpa Hidraulini cilindri Hidraulini cilindri su pogodni za dobijanje pravolinijskih kretanja u grafikim sistemima. Na slici 7 je prikazan izgled jednog hidraulinog cilindra. Oni mogu biti konstruktivno izvedeni na razliite naine sa priguenjima i drugim elementima.

Slika 7 Hidraulini cilindar jednostavne izvedbe Hidrauline instalacije ine i razliite vrsta razvodnika i ventila. Na slici 8 je prikazan dvopoloajni razvodnik sa runim upravljanjem i povratnim hodom aktiviranjem uz pomo opruge sa simbolom koji ga ilustruje. Aktiviranje razvodnika se moe konstruktivno reavati na razliite naine. Na slici 9 je dat prikaz hidraulinog dvopoloajnog razvodnika sa aktiviranjem uz pomo elektromagneta i povratkom uz pomo opruge. Za priguenja u vodovima se mogu koristiti razliite konstrukcije prigunica. Na slici 10 je prikazana obina prigunica sa simbolom priguenja a) i prigunica sa finim podeavanjem b). Na slici 11 je prikazan priguni ventil.

53

Slika 8

dvopoloajni razvodnik sa runim upravljanjem i oprugom za povratni hod

Slika 9 Hidraulini dvopoloajni razvodnik sa aktiviranjem uz pomo elektromagneta i povratkom uz pomo opruge

Slika 10 Obina hidraulika prigunica a) i sa finoim podeavanjem b)

54

Slika 11 Nepovratni ventil Hidraulini prenosnici za pravolinijska kretanja se sastoje od glavnih elemenata - hidrauline pumpe i hidraulinog cilindra kao i drugih elemenata neophodnih za funkcionisanje hidrauline instalacije. Slino je i kod prenosnika za rotaciona kretanja. Kod pretvaranja rotacionih kretanja u pravolinijska najee se u grafikim sistemima koriste zavojna vretena. Za odreenu funkciju rada projektuje se tkz. hidraulina ema koja ilustruje elemente hidrauline instalacije, njihovu povezanost i funkcionisanje. Na slici 12 je prikazana ema za selektivno aktiviranje hidraulikih cilindara odnosno dobijanje pravolinijskih kretanja elemenata grafikog sistema u zavisnosti od potrebe.

Slika 12 Hidraulina ema selektivnog aktiviranja hidraulinih cilindara

55

POGONI GRAFIKIH SISTEMA Pogoni maina

Elektro Hidrauliki Pneumatski Drugi pogonski elementi

Pogonska snaga maina P = Po + Pi Po - snaga praznog hoda maine kad nema proizvodnih aktivnosti Pi - snaga svih komponenata pri radu maine Sloenost maine po pravilu automatizuje proces a time se po pravilu smanjuje: glavno vreme izrade grafikog proizvoda pomono vreme - vreme pripreme maine prema strukturi elemenata grafike maine moemo podeliti u:

jednostavne sloene i kombinovane

Maina koristi:

sopstveni sistem pomone pribore i alate

U procesu rada maine javljaju se statika i dinamika optereenja elemenata maine to se odraava na: kvalitet proizvoda odvijanje procesa izrade Maina ima: pogonski sistem prenosni sistem sistem izrade proizvoda Uticajni parametri na kvalitet rada grafikog sistema: poremeajni parametri statike deformacije dinamike deformacije toplotne deformacije habanje elemenata 56

Funkcionalni sistem geometrija kinematika M, E, I (Materijal, Energija, Informacije)

Pri proraunu maina treba proraunati potrebnu snagu statiku krutost dinamiku krutost toplotno ponaanje tanost proizvodnost ekonominost Proizvodnost grafike maine se moe izraunati u odnosu na broj otisaka utroak materijala (podloge za tampanje) Moemo razlikovati Idealnu proizvodnost pi

pi =

1 tg

Teorijsku proizvodnost
pt + 1 tg + tp

Efektivnu proizvodnost pe = 1 tg + tp + ti

Na osnovu prethodnog mogu se definisati Stepen neprekidnosti procesa n = pt pi Pt =n pi

Ukupan stepen iskorienja u = pe pt pe = u pt

57

pe = u i pi =

1 tg + tp + ti

Stepen neprekidnosti procesa se mo\e napisati i u obliku 1 pt tg 1 tg + tp n = = = = 1 tp pi tp + tg 1+ tg tg tp =k tg

n = 1 1+k

Slika 1

Odnos stepena neprekidnosti procesa i faktora k

Proizvodne gubitke moemo predstaviti slikom koja ilustruje raspodelu gubitaka

58

Slika 2 Proizvodni gubici

EKONOMINOST GRAFIKOG SISTEMA Ekonominost grafikog sistema se moe iskazati formulom

E= D R

gde je: D - dohodak R - utroak raznih oblika rada Ukupni proizvodni trokovi se globalno mogu iskazati relacijom Tu = Tm + Tr + Tgm + Trt gde je Tm - trokovi materijala Tr - trokovi radanika Tgm - trokovi grafike maine Trt - reijski trokovi To - ostali trokovi TOPLOTNO PONAANJE GRAFIKIH SISTEMA

Toplotni izvori Pogoni Frikcije /spojnice, klizni elementi, kotrljajni..../ Uleitenje Prenosni mehanizmi

59

U optem sluaju toplotna pomeranja elemenata mogu se napisati u obliku

lt = x l x t koeficijen toplotne dilatacije l - dimenzija elementa t - temperaturna razlika

Greke usled toplotnih naprezanja Smanjenje greaka

hlaenje raspored elemenata u konstrukciji, materijali i sl

Ispitivanja

U praznom hodu U radnom hodu

60

ELEKTRINI POGONSKI ELEMENTI GRAFIKIH SISTEMA

Elektrini pogonski elementi su najrasprostranjeniji pogonski elementi grafikih sistema. Grafiki sistemi jednostavnije izvedbe imaju jedan poseban glavni pogonski motor. esto se kombinuju sa mehanikim prenosnicima u cilju dobijanja veeg opsega regulacije kao i promena brojeva i smera okretaja. Odlika im je lako naroito daljinsko upravljanje. Kao mana se moe uzeti potreba prenosnika za pretvaranje u translatorne pogone. U primeni su: Elektromotori sa naizmeninom strujom kiji mogu imati vie od jednog broja okretaja (najee dva broja okretaja). Promena brojeva okretaja se moe menjati: promenom broja pari polova promenom uestanosti elektrine struje Elektromotori jednosmerne struje posebno su od znaaja za fino regulisanje brojeva okretaja. Regulisanje brojeva okretaja moe se vriti. promenom jaine struje rotora uz pomo otpornika promenom jaine magnetnog polja uz pomo otpornika u kolu pobude struje

61

GRAFIKI SISTEMI - OSNOVNA STRUKTURA

Nosea struktura

Prenosna struktura

Grafiki sistem - grafika maina

Elementi strukture

62

Nosea i prenosna struktura agregata grafike maine

63

ELEMENTI Zupanici

PRENOSNE

STRUKTURE

GRAFIKE MAINE

1
cilindrini 1- pravi zupci

2 - kosi zupci 3 - unutranje ozubljenje - pravi zupci

4
4 - strelasti zupci 5 - krivi zupci

6
konini 6 - pravi zupci 7 - kosi zupci

7
8 - luni zupci

64

9
9 - hiperboloidni evolventni zupci 10 - hipoidni zupci

10

11 2
11 - puni 12 - zupasta letva - zupanik

Prenosnik 65

Frikcioni prenosnici

Nazubljeni kaievi

66

Lananici

Spojnice

Mehanizmi sa kaaljkom

67

Malteki krst

Varijator

68

Recirkulaciona vretena

Pogon - prenos

Promena broja okretaja - prenos snage

Razrada elemenata prenosne strukture 69

ZUPANICI

70

71

LANANICI

72

LEAJEVI

73

LEAJEVI POLOAJ UGRADNJE

74

LEAJEVI UGRADNJA

OLJEBLJENI ELEMENTI

75

KLINOVI

76

KLINOVI-KARAKTERISTIKE

77

SPOJEVI STRUKTURE ELEMENATA GRAFIKIH SISTEMA

78

KONSTRUKCIJA TAMPARSKIH MAINA

79

KONSTRUKCIJA TAMPARSKIH MAINA Grupisanje tamparskih maina

Maine koje se koriste za tampanje mogu se grupisati prema:

primenjenom procesu tehnike tampanja, mehanikom principu tampanja i obliku podloge na koju tampamo.

Prema primenjenom procesu tehnike tampanja razlikujemo maine:

visoke tampe, duboke tampe, ravne tampe, propusne tampe, digitalne tampe i specijalne (neuobiajne konstrukcije)

Prema mehanikom principu tampanja razlikujemo maine zasnovane na:

pritisku dva ploasta tela, "ravno - ravno", - zaklopne maine pritisku cilindrinog i ploastog tela, "cilindar - ravno" - cilindrine brzootisne maine pritisku dva cilindrina tela, "cilindar - cilindar" - rotacione maine pritiskom i povlaenjem ravnog tela po propusnoj povrini drugog tela maine sito tampe NIP tehnologije tzv- bezkontaktni postupci - (sa malim pritiscima)

Prema obliku podloge na koju tampamo:

tabane maine - maine koje prenose otisak na papir u obliku listova (tabaka) i rotacione maine - maine koje prenose otisak na papir u obliku rolne.

Podlozi na kojoj se tampa je prilagoen sistem konstrukcije maine. Konstrukcija tabanih maina uglavnom je ista unutar jednog naina tampanja. Isto vai i za maine koje tampaju iz rolni. Na maini se moe prema putanji papira napraviti redosled pojedinih konstrukcionih elemenata prema redosledu operacija koje se izvravaju. Pojedini tipovi maina imaju slinost koju treba uzeti u obzir pri optem razmatranju siatema gradnje maina i strukture elemenata od kojih su sastavljene. tamparske maine se mogu definisati kao grafiki sistemi koji ine skup sistema u funkciji dobijanja otiska i funkciji zavrnih grafikih operacija u finalizaciji proizvoda. Sistemi elemenata i sklopova koji ine grafike sisteme su meusobno povezani tehnoloki i funkcionalno. Za sve tamparske maine se moe rei da poseduju tri sistema odnosno tamparske jedinice (slika 1) i to: sistem za voenje podloge za tampu - 1, sistem za boju - 2 i
80

sistem za tampanje - 3. sistem za vlaenje - 4, sistem za suenje otiska i sistem za hlaenje papirne trake.

Pored ovih mogu da budu prisutni i neki drugi sistemi kao to su:

tamparske jedinice povezane u funkcionalnu celinu dobijanja otiska grade tamparski agregat. Povezivanjem tamparskih agregata se dobija tehnoloki povezan nivo za koji moemo rei da je tamparska maina odnosno grafiki sistem. Po redosledu tehnolokog odvijanja procesa prvi sistem je ureaj za ulaganje materijala.

Slika 1 Sistemi grafike maine Ureaji za ulaganje

Ureaje prema obliku materijala koji se ulae a samim tim i konstrukciji moemo grupisati u dve grupe (slika 2) i to: ureaje za ulaganje tabaka materijala i ureaje koji ulau materijal iz rolne Ureaji za ulaganje materijal iz tabaka (slika 2a) najee su izvedeni kao sistemi: sa pojedinanim ulaganjem i sistemi sa stepenastim ulaganjem. Ureaji za ulaganje materijala iz rolne (slika 2b) su izvedeni sa sistemom kontinualnog ulaganja materijala u mainu. Razlikuju se po konstrukciji u zavisnosti od toga da li na sebe mogu da prime jednu ili vie rolni. Sistemi sa vie rolni imaju mogunost da bez prekidanja kontinuiteta procesa nastave ulaganje materijala brzom izmenom nosaa rolni na poziciji ulaganja materijala.

81

a)
Slika 2 Primeri izvedenih reenja ureaja za ulaganje materijala a) ulaganje tabaka b) ulaganje materijala iz rolne Ureaji za ulaganje iz tabaka

b)

Po ureaju za ulaganje tabaka iz naslage papira ili nekog drugog materija za maine se ustalio naziv tabane maine. Ulaganje papira kod tabanih maina vri se pomou ureaja za ulaganje. Konstrukcija ureaja je izvedena u skladu sa konstrukcijom i potrebama brzine odvijanja kretanja tabaka u tamparskim mainama. Kad se govori o ureajima za ulaganje materijala iz tabaka to nemora biti samo proces ulaganja u tamparske maine ve i druge vrste maina koje kao ulaz koriste tabak materijala. Razvoj ureaja za ulaganje je pratio razvoj tamparskih jedinica, odnosno zahteve koji su bili vezani za brzinu dovoenja i otiskivanja tabaka. Znaajan problem koji se reavao u ureajima za ulaganje je nain odvajanja tabaka sa naslage papira. Postojala su razliita reenja u razvoju ureaja za ulaganje. U zavisnosti od potreba za brzinom ulaganja tabaka u mainu razvijala se i potreba reavanja problema automatizacije ulaganja.
Ureaji za ulaganje tabaka kod zaklopnih maina

Kod prvih zaklopnih maina procesi su se odvijali na nain da nije bilo automatizacije ulaganja tabaka ve su se ulagali runo. Neautomatizovane ili poluatomatizovane zaklopne maine nisu imale ureaj za ulaganje tabaka. Ulaganje je vrio runo operater na maini. U principu ostale maine kao to su maine knjigotampe i druge imale su mehanizovano ili potpuno automatizovano ulaganje tabaka. Kod zaklopnih maina uredaji za ulaganje tabaka rade na dva osnovna principa. Prvi se zasniva na principu poluge. Poluga die tabak sa stola za ulaganje i donosi ga na tamparsku formu. Na tamparskoj formi ga dri sve do zavretka procesa otiskivanja. Po zavretku otiskivanja prenosi ga na sto za izlaganje tabaka. Osnovni princip funkcionisanja jednog ovakvog reenja dat je na slici 3 i prema kretanju poluga dobio je atribut sistem propelera.. Drugi nain se realizuje tako da poluga prihvati tabak sa stola za ulaganje, prenese ga, i potom ostavi na tamparskoj formi izmeu ulagajuih markica. Ulagajue markice imaju funkciju da pozicioniraju tabak tano na odreeno mesto na tamparskoj formi. Pozicioniranje po definiciji predstavlja oduzimanje stepeni slobode materijalu koji se dovodi u odreeni poloaj a funkciju
82

pozicioniranja obavljaju elementi za pozicioniranje to su u ovom sluaju to ulagajue markice. Pre procesa tampanja markice postave tabak tano na poziciju za otiskivanje. Posle otiskivanja poluga s hvataljkama uzima otisnuti tabak i odnosi ga na sto za izlaganje. Pri ovom nainu rada postoji konstrukcija kod koje, kao i pri prvom nainu, ista poluga s hvataljkama donosi tabak na otiskivanje i odnosi ga dalje.

Slika 3 Automatski sistem za ulaganje i izlaganje tabaka na zaklopnoj maini

Kod prvih izvedenih reenja ureaja za ulaganje problem odvajanja tabaka se reavao korienjem trenja uz pomo razliitih elemenata dodira (lananici, tokii, rolnice i sl.). U daljoj fazi razvoja ovih ureaja dolazi do kombinacije primene ureaja koji su funkcionisali na bazi trenja i ureaja na bazi pneumatike, sve do prelaska na njenu potpunu primenu. Meu prvim razvijenim ureajima za ulaganje koji su funkcionisali na bazi trenja je tzv. "Rotary" ureaj. Od starijih konstrukcija ureaja za ulaganje ije se funkcionisanje zasnivalo na principu trenja on je najvie upotrebljavani ureaj. Prvi ureaji ovakvog sistema izraeni su u Americi i nosili su naziv "Gross Paper Feeder". U Nemakoj se ova vrsta aparata poela izraivati 1904 godine. Po svojoj konstrukciji ureaj je zadovoljavao potrebne brzine ulaganja a kasnije je naao primenu i na mainama za savijanje tabaka. Elementi koji su vrili trenje ostavljali su tragove na povrini papira a kod viebojnog tampanja su u izvesnoj meri razmazivali i boju. "Rotary" ureaj za ulaganje (slika 4) radi sa naslagom papira koja jednostavno reeno "puzi" u stepenastom obliku tabaka. Tabaci su postavljani jedan iznad drugog. Ureaj se sastoji iz tri osnovna dela: stola za predulaganje tabaka okretnog cilindra i stola za transport tabaka

83

Slika 4 Izgled "Rotary" ureaja za ulaganje tabaka

Tabaci se ulau stepenasto u kontinualnom toku na predlonu dasku za ulaganje 1 i nose pomou transportera koji obuhvata obrtni cilindar 2 i transportne valjke 5 i 6. Okretni cilindar vri prevrtanje tabaka i njihovo polaganje na transportni sto 4. Savijena ploa 3 spreava ispadanje tabaka. Transportovanje tabaka u stepenastom rasporedu omoguava sistem beskrajnih traka zategnutih oko valjaka 7 i 8. Odvajanje tabaka omogueno je sa parom tokia 10 koji vre obrtanje oko svoje ose i oscilatorno kretanje u odnosu na osovinu 9. Na taj nain uz pomo trenja povlai se tabak koji je najvii i najblii u odnosu na polugu 11. U trenutku udara u polugu 11, koja ima funkciju zadraa, ona se otvara i proputa tabak na sistem za ulaganje tabaka. Tabak klizi izmeu oscilatornih tokia 12 raspore]enih popreno u odnosu na tabak i transportnog sistema za ulaganje 13. Tokii pored obrtnog kretanja vre i oscilatorno kretanje prema transportnom sistemu 13 i povlae tabak dajui mu potrebno kretanje. Traka ima ulogu da dalje vodi tabak. Pre nego to zadnja ivica tabaka napusti oscilatorne tokie, prednja ivica tabaka dolazi na voice tabaka 19 i na isti nain na tokie voice 18. Voice su postavljene na eline tapove krunog preseka koji se mogu podeavati prema potrebi a slue kao nosioci sistema za ulaganje 17. Tokii su uvek postavljeni iznad trake. Oni moraju proizvoditi podjednake pritiske na trake i uvek u istoj liniji. Ukoliko to nije dolazi do zakoenja tabaka pri kretanju. Tokii koji imaju funkciju da vre i trenje, vode tabak sa kojim su u kontaktu u mainu tako da u nju dospeva samo tabak koji je u kontaktu sa tokiima. Po unosu tabaka odgovarajui mehanizam podie tokie koji su trenjem pokretali tabak i oni se u tom trenutku okreu bez zahvata tabaka uprazno. Na slici 5 je prikazan gumeni oscilujui toki 5 koji ima funkciju identifikacije debljine tabaka koji se ulau u mainu. Ukoliko je istovremeno ulo dva ili vie tabaka poveae se rastojanje izmeu tokia i podloge 1. Podizanje tokia 1 e se preneti i proizvee dalje uticaj prema prekidau za iskljuenje maine. Na ovaj nain je spreeno unoenje veeg broja tabaka u mainu. Na osovinici
84

2 nad ulagajuem sistemu 1, regulie se zatezna poluga 3 pomou vijka 4. Uz njega je postavljena, slobodno, poluga nosioc gumenog oscilujueg tokia 6. Poluge 3 i 6 povlai opruga 7. Ako se sila trenja gumenog tokia eli poveati povea se ugao zaokretanja osovinice 2 a time se poveava zatezna sila eline opruge.

Slika 5 Gumeni oscilujui toki

Ulaganje podloge za tampu papira, vri se sa naslage papira iz koje se papir ulae u mainu. Konstrukciono mogu da budu izvedene razliite varijante unosa, zatim podizanja naslage papira i skidanje pojedinanih tabaka sa naslage. Naslaga papira je u obliku stuba papira koji je postavljen u ureaju za ulaganje. Ureaji konstantno pomeraju naslagu tabaka papira u obliku stuba papira, na nain da se omogui odvajanje lista koji sledi za tampanje. Dalje se tabaci dodaju u ureaj za unos u mainu, kontrolie se uzduno i popreno granienje (pozicioniranje) i ispravno dodavanje tabaka (maina za svaki takt pritiska dobija jedan tabak). Ovi uslovi odreuju redosled i oblikovanje konstrukcionih elemenata maine. Mesto odvajanja listova od naslage listova u odnosu na naslagu moe biti razliito. Poloaj naslage kao i smer kretanja se konstruktivno moe razlikovati. Na slici 6 prikazani su konstrukcioni sistemi ulaganja tabaka i smer kretanja naslage papira sa smerom i putanjama pojedinanih listova papira. Na mainu je privrena posebna konstrukcija na odreeno mesto za odvajanje listova - tabaka koje se se dri konstantno na rastojanju od naslage sa odreenom tanou. Na slici 6 a je prikazano reenje kod kojeg kretanje naslage listova se vri dizanjem stola na koji je naslaga smetena. Pri dopuni listova mainu treba zaustaviti ili obezbediti poseban ureaj koji omoguava dopunu materijala u donjem delu naslage i kontinuitet njenog podizanja. Donje ulaganje prikazano na slici 6 b na tamparskim mainama se ne koristi. Ovaj sistem je pogodan za dodavanje kartona i savijanih listova jer listove moemo sa gornje strane neprekidno dodavati bez zaustavljanja maine. Brzina rada ovog sistema je mala i samo pri malim dimenzijama sistem je siguran u radu.

85

Slika 6 Sistemi ulaganja tabaka papira, a - gornje odvajanje listova; b - donje odvajanje listova; c - bono odvajanje listova; d - odvajanje listova prevrtanjem.

Ureaji za ulaganje sa kosim stolom (slika 6 c) retko se koriste, jer je teko dopunjavanje, kapacitet im je 200 - 500 listova a nedostatak im je da pri velikim dimenzijma koso postavljeni listovi se savijaju. Kod ove konstrukcije linija, ugao i poloaj ulaganja su razliiti, pa ih je potrebno prilagoditi nainu voenja listova. Reenje sa prevrtanjem - okretanjem listova prikazano na slici 6d, omoguava neprekidno dopunjavanje. Dobro funkcionie, primenljivo je i pri veim brzinama, ali zbog oteanog prostornog smetanja i rukovanja na tamparskim mainama retko se primenjuje. Primen je u prvim razvijenim sistemima koji su funkcionisali na bazi trenja a danas je retko u primeni. Koristi se kao dopunski ureaj za ulaganje na mainama za savijanje, gde visina konstrukcije ne prouzrokuje potekoe pri rukovanju. Dizanje stola sa naslagom papira se vri mehanikim ureajima. Pogon elektro motorom se koristi kod brzog podizanja. Neprekidno dizanje povezano je sa ureajem za pritiskivanje tabaka, da pri zaustavljanju, se ne moe desiti prekomerno podizanje koje bi izazvalo probleme u funkcionisanju maine. Podizanje stola se vri razliitim konstrukcijama ureaja prenosa a izdvajaju
86

se reenja sa navojnim vretenom i galovim lancima. Na slici 7 su prikazana reenja podizanje stola uz pomo navojnog vretena. Za konstrukciona reenja sa vretenom gde je ploa stola ugraena u mainu, na stolu se ne moe vriti pripremanje tabaka. Pri korienju konstrukcije za manje tabake, ako je konstrukcija takva da je vreteno u simetrali podiznog dela, naslaga papira treba iznositi do jedne treine teine linije najmanje i najvee naslage stuba tabaka da bi izbegli zaglavljivanje (slika 7a) odnosno da bi sistem ulaganja bio stabilniji. Za pogon navrtke dizanja moemo koristiti konine zupanike ili puni pogon. Na slici 7b je prikazano reenje podizanja stola uz pomo dva vretena. Ovo reenje je pogodno za srednje dimenzije tabaka, ali zbog velikih konstrukcionih gabarita retko je korieno. Za ovakvu konstrukciju je neophodan taan hod oba vretena. Za velike dimenzije listova, za dizanje su koritena reenja sa etiri vretena, prikazana na slici 7c. U razvoju mehanizma dizanja umesto ovih reenja koriten je mehanizam sa lancima. U ovim reenjima podizaa mogue je postaviti 2000-5000 tabaka tako da maina radi neprekidno 2 sata.

Slika 7

Podizanje stola uz pomo navojnog vretena: a - sa jednim vretetnom; b - sa dva vretena; c - sa etiri vretena

Visina podizanja stola primenom navojnih vretena se moe izraunati: h=txn gde je:
87

h - visina podizanja: t - je korak navojnog vretena i n - je broj okretaja vretena U obrazac se moe ukljuiti i prenosni mehanizam od maine do ureaja za podizanje.

h=

a t x b z

gde je: h - visina podizanja: a - je broj zuba pogonskog zupanika, b - broj zuba gonjenog zupanika, t - je korak zavojnog vretena i z - je broj zuba pogonskog zupanika maine. Slino vai i kod lanastog podizanja, ali u ovom sluaju lanano podizanje omoguava bru nadoknadu papira i vreme stajanja se smanjuje. Na slici 8 prikazan pogon sa neprekidnim lancem. Koristimo ga u onom sluaju kada nam je prostor ispod ureaja za ulaganje potreban za neke druge potrebe. Npr. na brzotampajuim mainama sa zaustavnim valjcima radi smetaja ureaja kao i kod kratko graenih dvobrzinskih maina. Sto podie most koji je privren na elementima lanca. Sto se moe izvaditi iz maine radi zamene. Novu naslagu listova moemo unapred pripremiti dok maina radi i samo za to vreme trebamo mainu zaustaviti dok izvrimo zamenu. U ovako konstruisanim ulagajuim ureajima moemo smestiti 2000-5000 listova. Novije maine snabdevene su sa pomonim stolovima ili draima, tako da maina moe neprekidno da bude u pogonu. Krae je vreme zaustavljanja pri korienju podizaa sa dugakim lancem, lanac nije beskrajan, uteg je smeten na kraju lanaca i dri se stalno zategnut i sa lananika ne moe da padne. Izvedeno reenje omoguuje smetanje do 12000 listova i maina moe 3 - 4 sata biti u neprekidnom pogonu. Prednost ureaja je da pripremljenu naslagu listova sa transportnih kolica moemo podii i sa tim smanjujemo fiziki rad. Konstruktivno reenje na slici 8b je sa uom konstrukcijom maine. Visinu podizanja stola ulagajueg ureaja u jednom taktu moemo izraunati formulom: 1 a h = x wt /mm/ z b h - visina podizanja, a - broj zuba pogonskog zupanika;, b - broj zuba gonjenog zupanika; t - korak lanca; w - broj zuba lananika; z - broj zuba pogonskog zupanika maine

88

Slika 8 Ureaji za podizanje stola lancima: a - sa kratkim beskrajnim lancem; b frontalni ureaj; c uraaj sa dugaakim beskrajni lancem

Za voenje stola koriste se voice, tako da se ureaj za ulaganje listova dovodi u taan poloaj. Uslov za voenje bez zaglavljivanja je da duina voenja naleganja kliznog segmenta za voenje, bude dovoljno dugaka tako da je ekcentricitet sila, nezavisan od irine voenja: l l= 2e e= 2 gde je: l - duina voenja; - je koeficijent trenja; e - je udaljenost rezultante sila od sredine linije voenja. Voenje uz pomo jednog i dva stuba sa kliznim elementima je prikazan na slici 9.
89

Slika 9 Voenje stola: a jedna voica; b dve voice

Naslagu listova treba tano pozicionirati na stolu tako da poloaj listova nakon ulaganja bude odgovarajui. Tano pozicioniranje omoguuju graninici koji su fiksirani u uzdunom smeru, dok su graninici za popreni smer podeljivi. Boni graninici se mogu postaviti na sto za ulaganje ili na postolje maine. Oni se fiksiraju u odgovarajuem poloaju (slika 10).

Slika 10 Popreni (boni) graninik

Postoje razliite konstrukcije podeavanja a principijelan primer je dat na slici 11. Sa vijkom se naknadno moe podesiti boni poloaj i u eljenom poloaju fiksirati.

90

Slika 11 Popreno podeavanje stola za ulaganje Pogon podizanja stola

Podizanje stola u zavisnosti od potronje listova je reeno da se vri automatski. Nakon skidanja lista poseban ureaj meri visinsko stanje naslage listova i daje signal za podizanje visine ukljuenjem jednog takta podizanja. Na osovini podizaa je smeten ozubljeni toak koji se pomera za jedan zubac i tim se postie ponovo gornja (prethodna) visina. Ureaj sa ozubljenim tokom u jednom taktu davanja pritiska obezbeuje samo jedno podizanje i njihovo funkcionisanje je sigurno. To se naroito odnosi na iskljuenje, u protivnom sluaju previsoko podizanje moe prouzrokovati kvar ureaja za odvajanje listova i moe doi do loma nekih delova maine. Na slici 12 prikazano je reenje sa tzv. padajuim mostom. Za ovo reenje se moe rei da je sa konvencionalnim elementima.

Slika 12

Upravljanje podizanja stola pomou padajueg mosta

91

Breg koji podupire most inicira se i pomeri usled ega most most padne. Istovremeno je omogueno funkcionisanje ekrka za podizanje. Okretanjem u suprotnom smeru ekrk pomou ruice most vrati (podigne) u prethodni poloaj i tako ekrk do ponovnog upravljakog impulsa se nee okretati. Slino reenje se vidi i na slici 13.

Slika 13

Upravljanje podizanjem stola pomou granine ploice

Usled podpritiska granina ploica se zaokrene u desno i time se omoguava funkcionisanje ekrka. ekrk u hodu napred vraa zapreku kad je klip cilindra iniciran da se zaustavi. Upravljanje je pneumatsko ali postoje i mehanika i elektrina reenja. Na slici 14 je prikazan mehaniki pogon koji je zbog potekoa pri smetaju retko koriten. Na manjim mainama konstrukcije omoguuju i da se sto die pomou runog toka koji se nalazi na osovini ekrka. Kod veih dimanzija listova zbog vee teine upotrebljava se elektrini pogon. To je naroito est sluaj pri dugakim mainama sa lananicima.

Slika 14

Upravljanje mehanikim podizanjem stola

92

Odvajanje listova na ureaju za ulaganje

Odvajanje listova sa naslage listova je najkritinija operacija koju treba realizovati prilikom ulaganja tabaka u mainu. Sa naslage samo jedan list treba odvojiti, ali i list ispravno treba pomerati. List sa naslage listova moemo izdvajati razliitim reenjima ureaja. Ta reenja mogu biti izvedena sa ureajima koji koriste vakum ili ureajima koji funkcioniu na principu trenja. Reenja na principu trenja mogua su i kod horizontalno i kod koso postavljenih naslaga papira. Princip odvajanja listova trenjem bazira na injenici da koeficijent trenja koji se ostvaruje sa obe strane lista nije isti. Iz tih razloga ni sila trenja sa obe strane nije istog inteziteta. Odnos sila u sluaju horizontalnog poloaja listova pri reenju sa polugom koja gura listove je prikazan na slici 13. Uslov funkcionisanja je da na gornjoj povrini lista nastala sila bude vea (sila trenja) od sile koja se na donjoj povrini stvara kao zadravajua sila lista papira. Okretnu taku poluge koja gura list papira trebamo smestiti izvan podruja ugla . Protiv tegom koji omoguava guranje veliina normalne (vertikalne sile) se moe podesiti. Odnosi sila su prikazani na slici 15. Izvan podruja ugla 1 odvajanje listova je takoe nesigurno. U cilju poveanja sile trenja povrinu kontakta poluge koja gura papir presvlaimo gumom. Radi izbegavanja guvanja papira, u povratnom hodu poluga se u povratnom kretanju izdie. U konstrukcijama pri povratku se u istu svrhu koriste kotrljajui elementi tokii. Odnosi sila kod koso postavljene naslage listova je prikazana na slici 16. U ovom sluaju masa lista pomae njegovo odvajanje.

Slika 15 Odnosi sila pri odvajanju listova trenjem

93

Slika 16 Odnosi sila pri odvajanju listova trenjem pri kosom poloaju listova

Ureaj za odvajanje gornjeg lista odvaja ga sa naslage listova. Sila trenja koja se stvara izmeu dva lista za odvajanje mora biti takva da se pouzdanost funkcionisanja poveava. Pripijanje pritisnutih listova i statiko naelektrisanje utie na pravilnost funkcionisanja ureaja za ulaganje. Pravilnom pripremom naslage listova i samog mehanizma za odvajanje smetnje se u velikoj meri mogu izbei. Znaajan pomak u razvoju ureaja za ulaganje je uinjen primenom pneumatike. Ureaji za ulaganje koji rade na principu primene podpritiska usisne glave hvataju list na dva ili na vie mesta i skidaju ga sa naslage listova. U jednoj usisnoj glavi pod dejstvom podpritiska nastala podizna sila se moe izraunati formulom: D2 p F=K 4 gde je: D - prenik usisne glave u cm; p - podpritisak, K - koeficijent zavisan od oblika usisne glave i od osobina hartije Karakteristine dimenzije usisne glave date su na slici 17. Prenik koji dejstvuje na podlogu je manji od stvarnog prenika. Sa gumom u obliku zvona smetenom na usisnoj glavi povrina dejstva se poveava, naroito na hartiji sa veom gramaom i kruim hartijama. Kod tankih i mekanih hartija uticaj je znatno manji.

94

Slika 17 Karakteristine dimenzije usisne glave

Kvalitet upotrebljenih hartija odreuje i potrebni podpritisak. Pri slabom podpritisku (povlaenju) odvajanje je nesigurno, pri jakom podpritisku (povlaenju) kod mekanih hartija, zbog poroznosti usisna glava podie dva lista. U ureajima za ulaganje jaina podpritiska se moe podeavati. Prenik usisnih glava obino je ispod 20 mm. Sa ugraenom gumom u obliku zvona nije vei od 30 mm. Ureaje za ulaganje moemo grupisati prema mestu odvajanja listova, odnosno prema smeru transportovanja listova i mestu prihvatanja. Usisne glave sa sistemom sa prednjim odvajanjem (slika 18 ) smetene su na strani

Slika 18 Sistem sa prednjim odvajanjem listova koji odgovara smeru transportovanja na jednoj zajednikoj polugi na celoj korisnoj irini maine. Usisne glave dobijaju podpritisak preko poluge u 95

obliku cevi. Podpritisak pojedinih glava moemo podeavati regulacionim ventilom u zavisnosti od dimenzija listova. Glave su krute ili elastine izvedbe, sa meusobnim razmakom od 25 - 50 mm (redni usisni sistem). Krute usisne glave moemo upotrebiti sa uspehom samo kod manjih formata zbog valovitosti papirnih naslaga. Pri veim dimenzijama naslaga listova potrebna je elastina izvedba, koja je komplikovanija i izrada je skuplja. Krute usisne glave jednostavnije su izvedbe, po smetaju su nezavisne od dimenzija listova koje ulaemo. Njihovo podeavanje po dimenziji otpada, to pojednostavljuje rukovanje. Nedostatak je to mogunost za novi ciklus odvajanja postoji samo kada je prethodni list preao u potpunosti ispod usisnih glava. Vreme koje stoji na raspolaganju za odvajanje je vrlo kratko. Sistem nije primenljiv na mainama sa velikim brzinama. Kod sistema sa zadnjim odvajanjem usisne glave se nalaze sa suprotne strane pravca kretanja (slika 19) i na taj nain odvojeni listovi se ne transportuju vuenjem ve guranjem.

Slika 19 Sistem sa zadnjim odvajanjem (stepenasto, preklopno ulaganje)

Nakon pomeranja odvajanje novog lista moe zapoeti bez ekanja. Sa tim raste vreme koje nam stoji na raspolaganju, odvajanje je sigurnije i mogue je poveanje brzine ulaganja. Za manje formate upotrebljavamo dve usisne glave, pri veim dimenzijama formata upotrebljavamo etiri usisne glave. Sa posebnim glavama za odvajanje i pomeranje (transportovanje) brzinu moemo jo poveati. Glave su elastine izvedbe. Ugaoni poloaj usisnih glava u odnosu na naslagu listova je podeljiv.
96

Listove pomerene jedan pored drugog (slika 20a) i listove koji su preklopljeni (slika 20b) moemo transportovati.

Slika 20 Transporovanje listova a - sistem sa prednjim odvajanjem; b - sistem sa zadnjim odvajanjem

Pre poetka odvajanja listova u naslagi listove treba razduvati - olabaviti duvanjem komprimovanim vazduhom po ivicama naslage. Jaina komprimiranog vazduha se regulie. Olabavljeni listovi lake se odvajaju. Poloaj duvaljki kao i smer duvanja kod sistema sa zadnjim odvajanjem moe se regulisati. Kod maina sa prednjim odvajanjem zbog malog prostora ta mogunost se tee realizuje. Sledea operacija je stvarno odvajanje listova kada usisne glave u svom donjem poloaju pomou podpritiska hvataju gornji list. Donji poloaj usisnih glava se moe regulisati. Gornju povrinu olabavljenih listova usisna glava malo pree ali ne sme da ih sabija jer onda moe doi do spajanja listova kao i do "presisavanja" (papir zbog poroznosti proputa vazduh) i zato ureaj istovremeno transportuje vie lista. Ovo podeavanje naroito kod krutih glava kao i pri sistemu sa rednim usisavanjem je kompleksnije. Kretanje glava utie na regulaciju pritiska koji prihvata listove. Glave mogu biti teleskopski oblikovane tako da pod uticajem usisavanja istovremeno sa hvatanjem lista brzo ga podignu i ubrzavaju. Glava pri podizanju moe da vri i pomona kretanja ( npr. kipovanje i sl.) to moe da bude popreno ili ugaono kretanje, odnosno kombinacija ovih. U sluaju kartona ugaono pomeranje zbog krutosti nije uobiajeno. Kretanja usisnih glava su prikazana na slici 21.

Slika 21 Kretanje usisnih glava

Oblikovanje usisne povrine glave moe poboljati njeno funkcionisanje, na nain da dolazi do njenog savijanja, ime se oblikuje i papir u toj meri da ga sledei list ne moe slediti. Ovo reenje mogue je samo kod papira sa srednjim debljinama. Za spreavanje pripijanja listova koriste se etke za pridravanje ili ploe iji poloaj i ugaoni poloaj se moe menjati u irokim granicama. Duinu i krutost etki kao i ploa moemo po elji menjati (slika 22). Nakon podizanja na
97

vazdunom jastuku list se lako transportuje bez guvanja sa malom potrebnom silom u sluaju oba sistema transporta.

Slika 22 Reenja zadravanja listova: a - ploasto, b - ravna etka, c - pozitivan poloaj ugla rasporeda etke, d - negativan poloaj ugla rasporeda etke.

Ovaj vazduni jastuk omoguuje da list nesmetano prolazi iznad graninika, dok ostali listovi ostaju u osnovnom poloaju (slika 23). Graninici su esto pomerljivi tako da pomerene listove ponovo pozicioniraju nakon svakog pritisnog takta. Podignute listove dalje transportuju trake smetene na ulagajuem stolu, na ijem gornjem kraju se nalazi i transportni red valjaka. Usisne glave izmeu ovih valjaka dodaju listove.

98

Slika 23 Graninik lista

Brzootisne ofsetne maine za tampu iz tabaka imaju znatno komplikovanije ureaje za ulaganje. Nekada su ti uredaji bili iskljuivo mehaniki. Danas su oni u kombinaciji sa pneumatskim sklopovima. Glavni delovi ureaja za ulaganje kod ovih maina su (slika 24):

Slika 24 Ureaj za ulaganje sa pneumatskim sklopovima 99

sto za ulaganje na kojem je smeten papir za ulaganje, vakum usisne glave, kosi ulagajui most, odnosno transport tabaka i uredaj za nesmetano odvajanje tabaka. Sto za ulaganje se podesi tako da se kontinualno podie onom brzinom kojom tabaci s njegovog vrha odlaze u mainu. Na taj nain je gornji tabak uvek u priblino jednakoj visini na istom mjestu pre ulaganja. Kada je tabak na stolu za ulaganje na odgovarajuoj visini ureaj za ulaganje ga prenosi na kosi sto za ulaganje. Za to postoji niz razliitih konstrukcionih reenja. Na slici 25 je prikazan kosi most za ulaganje i transport tabaka kao kombinovani ureaj za ulaganje tabaka. Ovakava i sline konstrukcije su danas najee u primeni.

Slika 25 Kosi most za ulaganje i transport tabaka

Princip rada je sledei: Struja vazduha iz duvaljke za razduvavanje razdvajanje tabaka koja je smetena oko sredine naslage zadnjeg dela tabaka u visini gornjih tabaka, odvaja gomji tabak od ostalih. Gornji tabak podie i vakum usisna glava za podizanje tabaka. Ispod gornjeg tabaka po podizanju ulazi papuica i mehaniki pritie drugi tabak na ostale na naslazi. Istovremeno, mlazom vazduha se odvaja i podie celi gornji tabak tako da on treperi iznad drugog tabaka. Neke konstrukcije imaju duvaljke postavljene na uglovima i uz bone stranice papira kako bi se time pomoglo dranju tabaka u vazduhu. Odvojeni tabak transportuje vakum usisna glava za transport koja ga postavlja na kosi most za ulaganje na prve transportne valjie. Tabaci stiu na kosi most na jedan od dva mogua naina. Jedan nain je da stigne jedan tabak do eonih marki, a kada ga preuzme tamparski cilindar, onda na kosi most dolazi slijedeci tabak. Drugi nain je da tabaci stiu jedan za drugim u naslagi u zaostatku sarno za deo duine tabaka. Pri velikoj brzini rada maine daje je prednost ovom drugom nainu. Prednost proizlazi iz manje brzine tabaka kad dolazi do eonih markica. Da bi se tabaci kretali, preko mosta prelazi nekoliko beskonanih traka sa valjiima koje su pogonjene elektromotorom. Tabak dolazi donjom povrinom
100

na most i na trake. S gonje strane iznad traka nalaze se valjii koji pritiskuju papir na trake, a ujedno osiguravaju da se papir ne guva i da se ne postavi koso s obzirom na smer kretanja. Na mostu se nalazi i ureaj za zaustavljanje rada maine ako se sledei tabak na vreme ne pojavi na svom mestu na mostu. Jedna konstrukcija mosta za ulaganje je prikazana na slici 26. U ovoj konstrukciji je poloaj donjih pogonskih valjaka fiksiran, kretanje slobodnih valjaka reguliu vodee ploe i tokii. Donji elini valjci gone traku. Sila stezanja gornjih elastinih valjaka i vreme trajanja zatvaranja je podeljivo. Momenat zatvaranja i time momenat prihvatanja je bitan u pogledu podeavanja.

Slika 26 Reenje odvoenja listova

Ukoliko se u momentu prihvatanja relativne brzine lista i valjaka podudaraju, onda ureaj na istovremenost zatvaranja valjaka ne reaguje. U protivnom sluaju ako se relativna brzina lista i valjaka ne podudaraju, istovremenost je vrlo vana, jer u sluaju sporijeg kretanja lista prevremeno zatvoreni valjci ubrzavaju kretanje lista, voenje lista ne zadrava pravac (postaje zakoeno), i listovi se zaglavljuju (slika 27). Trake uz pomo trenja transportuju listove, teina lista nije dovoljna za stvaranje trenja, zato primenjujemo dodatne valjke radi stvaranja dodatanog optereenja. Teretni valjci nisu gonjeni. Na inama iznad traka, na ruici koja je podeljiva, ugraeni su valjci iji poloaj u smeru kretana je podeljiv i pomou opruge sila oprereenja je podeljiva (slika 28). Njihov poloaj onda je odgovarajui ako list koji pristie graniniku upravo naputa valjke, ovako transport prestaje i papir se bono pomeri, to je uslov podeavanja bonih graninika. Ako je potrebno da postoji i dalje optereenje lista to se reava kuglicom koja omoguava i bono pomeranje. Pre sudara sa graninikom brzinu kretanja tabaka treba usporiti da listovi od graninika ne odskoe natrag. Za pomeranje listova sa promenljivom brzinom u taktu pritiska upotrebljavamo pogon sa trakom. Naroito je to vano kod maina sa rednim usisavanjem listova gde je brzina kretanja listova velika.

101

Slika 27

Kosi poloaj lista pri transportu

Slika 28 Sistem valjaka za odvoenje listova

Na slici 29 je prikazano reenje sa ovalnim tokiima. Oblik tokova je elipsast. Za prikazano reenje su definisani geometrijski i kinematski parametri. Moemo upotrebljavati i druge oblike krivih u ovoj konstrukciji. Povratano odbijanje listova moemo izbegavati upotrebom pomerljivog toka ili difencijalnim reenjima.
102

Slika 29 Promena brzine ovalnim (elipsastim) tokovima

Na slici 30 prikazano je reenje sa pomerljivim takom. Promene koje potiu od ekscentriciteta se izjednauju pomou jedne pomerljive osovine koja je privrena na jednu viljuku i omoguuje kretanje bez zazora.

Slika 30 Promena brzine pomerljivim tokom

Na nekim mainama umesto traka upotrebljavaju se hvatljke za hvatanje i voenje listova, ali to samo kod ureaja za ulaganje sa rednim ulaganjem. Kod sistema sa zadnjim odvajanjem zbog voenja listova brzina je manja i zato povratni skok se javlja samo kod vrlo brzog hoda. Tada za spreavanje pomeranja unazad postavljamo etke tako da je list koji stie do graninika zadran u gornjem kraju. Poloaj etki se moe podesiti u zavisnosti od dimenzija lista. I pri najbrinijoj pripremi i kontroli se deava izostanak lista ili dupliranje listova pri transportu. U takvim sluajevima mainu treba zaustaviti. Ureaj za detektovanje dupliranja listova treba postaviti na kraju stola za ulaganje
103

naslage listova, tako da mainu moemo na vreme zaustaviti. Pri mehanikoj izvedbi rolne pritiskuju papir na valjak za transportovanje. Pri podeenom zazoru izmeu valjka za transportovanje i valjka za detektovanje, u pravilnom radu, listovi prolaze kroz zazor ne dodirujui valjak za detektovanje. Istovremeni prolazak vie listova - prolaskom debljeg sloja, pomera se valjak za detektovanje koji je vezan za polugu koja pritiskom na elektrini prekida iskljui mainu (slika 31). Na nekim mainama ovaj ureaj zbog ugraenog ekscentra samo periodino funkcionie. Pri svakom pritisnom taktu - takt otiskivanja, samo jedanput se dolazi u poloaj merenja. Ovakav ureaj manje je osetljiv na valovitost listova. Umjesto tokia kod nekih maina su parovi metalnih polulopti izmedu kojih je postavljen razmak za debljinu jednog tabaka. Ako naiu odjednom dva tabaka, zajedno ne mogu proi, to takoe ima za posledicu zaustavljanje maine. Postoje i drugi naini detektovanja kao to je detektovanje sa fotoelijom. Detektovanje sa fotoelijom je na principu prosvetljavanja lista. Meri se jaina svetla koja prolazi kroz listove to se iskazuje elektronskim signalom. Na mainama sa rednim ulaganjem taj metod je pogodan i za detektovanje izostanka lista (slika 32). Za deblje papire, kartone ili kod sabijenih listova metod je neprimenljiv. U ovom sluaju primenljiv je kapacitivni metod.

Slika 31 Mehaniki detektor dupliranja lista

Pri kapacitivnom detektovanju papir prolazi izmeu dve metalne ploe. Papir zahvaljujui svojim dielektrinim osobinama, zavisno od debljine, menja kapacitet kondezatora koji stvaraju dve metalne ploe. Ureaj na velikoj povrini meri relativne razlike u debljini koje se izjadnaavaju, tako da mestimine nejednakosti debljine ne poremete merenje. Ureaj nije osetljiv na promenu vlanosti papira. Podesan je i za detektovanje izostajanja lista.

104

Slika 32 Detekcija dupliranja lista sa fotoelijom

Ureaj za detektovanje izostanka lista treba smestiti na kraju stola za ulaganje kod graninika, tako da i list koji je zaostao na stolu za ulaganje moemo detektovati. Ugradnjom vie ureaja za detektovanje (max. 3) moemo detektovati ne samo izostanak ve i oteene listove. Na nekim mainama detektori su smeteni neposredno pri graniniku, tako da se moe kontrolisati i greka poyicioniranja - pasovanja (izvedba funkcionie kao elektrino reenje). Mehaniko reenje ureaja za detektovanje je prikazano na slici 33.

Slika 33 Mehaniki detektor izostanka lista - mehanike konstrukcije

Pomine poluge osciluju sa iglom koja se nalazi iznad stola. Prema taktu pritiskivanja, dok na stolu postoji list ovo oscilovanje je nesmetano. Pri izostanku lista igla se zakai u ljebu stola i poluga koja se i dalje kree sabija oprugu i time istovremeno prekine elektrini krug maine. Ureaj nije podeljiv. Pri elekrinoj izvedbi elektrini krug maine prekine neposredno sam papir (slika 34).

105

Slika 34 Elektrini detektor izostanka lista. Pozicioniranje (pasovanje) tabaka

Osim ve nabrojanih ureaja na kosom mostu za ulaganje nalaze se i bone i eone marke. Tabak se na kraju puta po kosom mostu nasloni na eone marke. Time je definiran poloaj tabaka u smeru kretanja. Poloaj tabaka na stolu popreno na smer kretanja definie se pomou bone marke. Kod zaklopnih maina bone i eone marke su fiksirane i tabak se smeta naslanjanjem na njih uz eventualnu pomo hvataljki koje pridravaju tabak. Brzootisne i maine sa rotirajuom tamparskom formam i tampom iz tabaka imaju ugraene pokretne bone i eone marke. Kada se tabak nasloni na eone marke, bona marka pomie tabak u poprenom smeru i smeta ga na tano odabarno mesto. Ona mae ili gurnuti ili povui tabak. Marka koja gura tabak ugrauje se u maine samo do veliine formata 2. Za vee formate smatraju se nepogodnim jer bi maglo doi do guvanja ili nekog oteenja tabaka. Bone marke koje vuku tabak ugrauju se i u maine malih i velikih formata. Nema opasnosti od guvanja ili oteivanja tabaka. Bone marke se rade s mehanizmom tipaljke, mehanizmom sa tokiem ili s vakumskim mehanizmom. eone marke zadravaju dolazei tabak u poloaju uporednim sa osom tamparskog cilindra. U pravom trenutku sinhrono sa tamparskim cilindrom eone marke proputaju tabak u sistem sa ulagajuim hvataljkama koji dodaje tabak tamparskom cilindru. Zadatak bonih i eonih marki je u prvom redu da osiguraju taan i uvek isti poloaj tabaka prema tamparskoj jedinici. To je naroito vano kod viebojne tampe. Ispravan poloaj tabaka prema tamparskoj formi naziva se ispravnim registrom. Poloaj maraka podeava operator na maini, a poloaj tabaka papira prema markama kod novijih maina kontroliu svetlosni snopovi zajedno sa fotoelijama. Kada je tabak nepravilno uloen ili nije na vreme stigao do eonih maraki ili se izdigao preko maraka umesto da u njih ue, fotoelije daju signal. U zavisnosti od konstrukcije, najee dolazi do automatskog zaustavljanja ureaja za ulaganje, iskljuivanja jedinice za tampu i ureaja za boju ili maina prelazi u spori hod. Osnovni zahtev ulaganja listova je u kvalitetnom pozicioniranju. Listove treba na istom mestu smestiti i pozicionirati (pasovati) radi tampanja kao i zbog tanosti daljnih obrada (slike 35, 36, 37). Ugao koji zatvaraju graninici ne moe biti vei od 90 stepeni. Donji graninik koji je dalje od

106

bone mere treba da bude pod 90 stepeni da bi izbeli nepoeljna zaustavljanja. Mesto graninika moemo izraunati po sledeim formulama: a a < x1 < 8 5 5a 7a < x2 < 6 8 b b <y< 4 3 gde je: a - maksimalna irina lista; b - je duina lista. Neposredni ili posredni listovi se mogu u mirujuem, relativno mirujuem ili u pokretnom poloaju pozicionirati - pasovati.

Slika 35 Graninici (sistem tri take - pozicioniranja), 1. donji graninik, 2. drai lista, 3. ulagajui sto, 4. hartija, 5. boni graninik, 6. pritisni cilindar

List se pozicionira pri konstantnom okretanju cilindara na elementima pozicioniranja i hvatanja na cilindru. Na ubrzavajuim elementima koji imaju zadatak da brzinu kretanja lista dovedu na vrednost brzine u takama prihvatanja lista na cilindru odnosno ubrzani list treba dovesti u relativno stabilan poloaj izjednaavanja brzine u odnosu na cilindar. Nakon pozicioniranja hvata se list.

107

Slika 36 Donji graninik

Pri indirektnom pozicioniranju nakon pozicioniranja pomou predzadrivaa listovi se ubrzavaju na brzinu pritisnog cilindra.

Slika 37

Runa bona mera

Maine koje za svaki obrtaj vre pritisak pri povratnom zamahu dra lista treba podii. Podizanje draa lista je mehanike izvedbe. Poznata su i takva reenja gde dra listova ne u povratku, ve sa jednim celim obrtajem se vraa u mirujui poloaj. U nekim sluajevima rade dva sistem draa listova jedan za drugim nakon polu obrtaja. Posebna izvedba na zaklopnim mainama je primenjena na ureaju za ulaganje, koji pri pritiskivanju preuzimaju ulogu graninika i draa listova. Kod zaklopnih maina pozicioniranje - pasovanje je direktno i u poprenom i u uzdunom smeru. Graninici su fiskni, dra listova bez pomicanja dri list i
108

nakon tampanja sa forme ga podie. Poloaj draa listova prema zahtevima tampanja u irini maine moe biti podeen. Kod brzih maina sa zaustavnim valjcima pozicioniranje - pasovanje je direktno, list se pasuje uz donje graninike koji su smeteni na pritiskujuem cilindru. U poprenom smeru listovi se pasuju na ulagajuem stolu. Drai listova samo nakon funkcionisanja poprenih graninika zadre listove i fiksiraju ih za vreme tampanja. Kada se tabak nae na propisanom mestu, prenosi se ulagajuim hvataljkama na tamparski cilindar koji ga prihvata svojim hvataljkama. Do tamparskog cilindra tabak se dodaje pomou meu cilindra ili pomou ulagajuih hvataljki koje uzimaju tabak, predaju ga u hvataljke tamparskog cilindra, dre ga i nose kratko vreme zajedno sa tamparskim cilindrom koji prihvata tabak svojim hvataljkama. Time se osigurava registar kod prenosa tabaka (slika 38).

Slika 38 Prenoenje tabaka s kosog ulagajueg mosta na tamparski cilindar

Na slici 39 vidi se sistem sa gornjim ulaganjem, a na slici 40 sa donjim ulaganjem tabaka. Konstrukcijom i mehanizmom kretanja u liniji predaje tabaka cilindar i dra listova kreu sa istom brzinom.

109

Slika 39 Prenosne hvataljke pri gornjem ulaganju

Slika 40 Prenosne hvataljke pri donjem ulaganju

110

Pritisni ureaji

Na zaklopnoj maini (princip pritiska ravno na ravno) proces tampanja se istovremeno obavlja na celoj povrini. Pritisnu silu proizvodi kolenasti mehanizam. Zaklopni mehanizam se zatvara u paralelnom poloaju ploa. tamparska forma u fiksnom poloaju kruto vezana za postolje maine. Pritisna ploa je spojena sa zaklopnim mehanizmom koji se kree. Kretanje se sastoji od jednog otvaranja i zatim sledi paraleno zatvaranje. Kretanje obezbeuje kulisa, a paralelno zatvaranje sistema koljke obezbeuju voice (slika 41). Pri zatvaranju forme rezultanta sila pritisaka treba da ue u liniju potezne poluge, u protivnom sluaju lako moe doi do loma. Zbog velike sile pritiska maine su krute konstrukcije.

Slika 41

Pomeranje sistema koljke pri sistemu Gally

Rad potreban za tampanje poveava sila trenja koja se javlja na pokretnim delovima, naroito onda kad podmazivanje nije dovoljno. Zaklopni sistem se zatvara po principu makaza, zaokretom oko jedne osovine. Najea su dva reenja sistema konstrukcije "Boston" za zatvaranje ploa (slika 42). Varijanta prikazana na slici 42b naroito je pogodna kod maina sa sopstvenim ulaganjem, poto je gornji deo slobodan, tako da omoguava nesmetan rad ureaja za ulaganje. Pritisnu formu na maini u blizini okretne take treba zatvoriti radi smanjenja dejstva sila i radi pogona ureaja za ulaganje. Pod dejstvom pritisne sile u postolju maine kao i u pogonskom ureaju nastala deformacija postie vrednosti i do 0,1 mm. Smanjenje pritisnih sila mogue je smanjenjem istovremeno pritiskane povrine.

111

a)
Slika 42 Pomeranje zaklopnog mehanizma po sistemu "Boston" a - sa gornjom polugom, b - sa donjom polugom

b)

Na maini gde je zaklopna ploa nepomina pritisna forma se pomera zajedno sa uraajem sa bojom sa kojim je vezana. Ovo reenje pri fiksiranom papiru je relativno povoljno (slika 43).

a)
Slika 43 Zaklopna maina sa pritiskom na podlogu iz rolne, a - pomeranje papira; b - tampanje

b)

Vreme pritiskivanja na brzim tamparskim mainama u odnosu na zaklopne je neto krae, nasuprot tome pritisna sila je znatno manja, zato kod formata veih od B3 u cilju smanjenja pritisne sile primenjujemo samo maine sa cilindrima. Odnos tri naina vidimo na slici 44. Karakteristike rada kod etiri tipa brzootisnih maina (pritisak cilindra na ravno) su sledee: Kod brzootisne maine sa zaustavnim cilindrom, pritisni cilindar dok se pritisna ploa vraa, izvri jedan pun obrtaj. Izmeu pritisnog cilindra i pritisne ploe je zupasti prenos. Za vreme povratka pritisne ploe cilindar se zaustavlja, prestaje zupasti spoj i ima mogunost za tano pozicioniranje. Cilindar za vreme pozicioniranja, dri konica u stanju mirovanja. Kolenasti mehanizam
112

pogoni podlogu, pritisak se vri pri promenljivoj brzini. Na nekim mainama primenjuje se ubrzani povratni hod, ali ovako postignuto smanjenje vremena ima za posledicu poveanje sila koje nastaju usled ubrzanja. Uleitenje pritisnog cilindra je reeno tako da je ono pomerljivo ili postoji mogunost ekcentrinog zaokretanja. Na novijim mainama primenjuju se kotrljajni laajevi sa mogunou ugaonog zaokretanja. Na mainama sa njihajuim cilindrima veza izmeu pritisne podloge i cilindra je konstantna. Pritisni cilindar njihajue kretanje vri napred - nazad, u povratku cilindar se podigne. Pritisni ureaj je pogonjen kolenastim mehanizmom.

Slika 44 Pritisni ugao i vreme pritiska pri istim dimenzijama: a -zaklopna maina; b - brzootisna maina; c - pri rotacionom tampanju.

Na slici 45 je prikazana promena pritisnog ugla i vreme pritiska u zavisnosti od prenika cilindra pri istim obimnim brzinama.

113

Slika 45

Pritisni ugao i vreme u zavisnosti od prenika cilindra.

Dra koji izvodi oscilatorno kretanje vodi list. Prenik pritisnog cilindra je manji nego kod maina sa zaustavnim cilindrom, tako da je oscilovanje vee od 360 stepeni. To je potrebno zbog izlaganja lista. Na mainama sa dva okretaja, pritisni cilindar, u istom smeru i redovno sa nepromenjenom brzinom, izvri dva obrtaja za vreme jednog perioda. Zbog konstantne brzine cilindara i pritisna ploa se kree sa konstantnom brzinom, pogon je izveden sa zupastom letvom. U dve krajnje mrtve take pritisnu plou kulisni mehanizam zaustavlja i potrebna je upotreba graninika u obliku gumenih jastuka. Izmeu pritisne ploe i pritisnog cilindra nema neposredne veze (nepostoji zupasta veza), pritisni cilindar za vreme povratka treba podii. Za uvoenje lista koristi se prednji dra lista. Na mainama sa jednim obrtajem pritisni cilindar za vreme celog perioda pritiska vri jedan obrtaj, pola obrtaja za vreme pritiska i pola obrtaja za vreme povratka. Za vreme povratka nije potrebno cilindar izdignuti, poto poluprenik cilindra je tu manji. Povratak je esto ubrzan. Primenjuje se kod manjih i srednjih maina. Osim etiri osnovna tipa postoji jo jedno reenje sa pokretnim cilindrom, kada pritisni cilindar osim obrtnog kretanja vri pravolinijsko kretanje u suprotnom smeru kretanja pritisne podloge. Kretanje i dimenzije maine mogu biti manje, ali krutost je nezadovoljavajua. Cilindar za vreme povratka je potrebno podii. Maine koje rade sa stojeom pritisnom ploom i kotrljajuim valjkom u proizvodnim pogonima se ne koriste jer su spore. Pojedina reenja kretanja vidimo na slici 46.

114

a1

a2

b1

b2

c1

c2

d1

d2

e1

e2

Slika 46 Sistemi brzootisnih maina: a - sa zaustavnim cilindrom; b - sa njihajuim cilindrom; c - sa dva obrtaja; d - sa jednim obrtajem; e - sa kotrljajuim cilindrom

115

Maine sa dva obrtaja koriste se za tampanje u dve boje (slika 47), kao i za tampanje na prednjoj i zadnjoj strani (slika 48). Ove maine zbog oteanog rukovanja nisu bile rasprostranjene. Kod rotacionih maina (pritisak - cilindra na cilindar) odnos prenika cilindara najee je 1:1, 2:1, ree 3:1 ili vie. Poznata je i izvedba sa 1 : 2. Ulaganje lista 1/3, 1/2, 1 i 2 po obrtaju prema dimenzijama formata cilindra i pritisnog cilindra. Listovi se uvode izmeu cilindara pomou pred hvataa listova. Karakteristini tehniki podaci Mere cm Prenik mm 0 Ugao pritiskivanja Vreme pritiskivanja ms irina pritiskivanja cm Pritisna povrina cm2 Raunska sila N Stvarna sila N Podaci su na bazi: Broj pritiskivanja Pritisna sila Utiskivanje obloge Postupci tampanja /pritisni postupci/ zaklopne brzootisne rotacione 35x50 35x50 35x50 300 225 112 5,34 6,83 6,83 44,5 28,4 56,8 35 1,33 0,67 1750 66,5 33,3 525.000 19.950 9.990 525.000 15.000 7.500 1200 1/h 300 N/cm2 0,2 mm

Tabela 1 Uporedni podaci raznih postupaka

Slika 47 Brza tamparska maina sa dva obrtaja za tampanje u dve boje

Slika 48 Brza tamparska maina sa dva obrtaja za tampanje na prednju i na zadnju stranu

Na pritisni cilindar tabanih maina ugraeni su drai obloge i drai listova. Za prihvatanje obloge esto koristimo dve zatezne osovine. Drai listova su
116

kruti ili elastini. Elastini su podeljivi i omoguuju jednolinije zadravanje (slika 49). Maine koje tampaju iz rolne nemaju drae listova i kanali koji dre oblogu nisu iri od 20 mm. Draima listova upravlja krivuljna ploa koja se nalazi na osovini.

a)

b)

Slika 49 Dra lista, a - krut; b - elastian Privrivanje tamparske forme na tamparski cilindar je zavisno od naina tampanja. Kod maina duboke tampe tamparsku formu oblikujemo u sloju cilindra, tako za privravanje nije potreban poseban ureaj, ali treba obezbediti lako izdizanje, i vaenje cilindra nosioca tamparske forme iz maine. Na mainama sa visokim pritiskom forma moe da bude stereotipna ploa, izraena na odgovarajuu meru. Reenje privrenja ploe moe biti pomou spoljanjih (slika 50) ili unutranjih (slika 51) stezaa. Gumenu ili formu od plastinog materijala moemo neposredno lepiti ili montiranu tamparsku formu privrstiti na cilindar nosioc tamparske forme. Galvanizirana ploa, fotopolimer forma, gumena forma lepljena na plou i ofset ploa privruje se takvim ureajem sa kojim plou moemo uzduno i popreno podeavati. U manjoj meri mogue je i ugaono podeavanje.

a)

b)

c)
Slika 50 Spoljanje stezanje ploe a - bono stezanje sa vijkom; b - bono dranje sa oprugom; c - dranje na krajevima Na ofset mainama pritisni ureaj dopunjuje cilindar sa gumenom oblogom. Razmak izmeu pojedinih cilindara je podeljiv, tako da je potrebna sila pritiska podeljiva. Promenom debljine obloge i meusobnog razmaka cilindara (vano je da bude obezbeen dovoljan pritisak a istovremeno i pravilno odvajanje - cepanje boje) ragulie se pritisak u kontakta.

117

a)
Slika 51 Unutranje zadravanje a - u zatvorenom poloaju; b - u otvorenom poloaju

b)

Razmak ose cilindara moemo podesiti promenom zazora izmeu kontrolnih prstenova koji su smeteni na krajevima cilindra. Na cilindrima nekih maina imamo prstenove koji su meusobno pritisnuti - kotrljaju se spregnuti. Na ovim mainama razmak osa cilindra nije podeljiv. Pravilne uslove treba podesiti promenom obloge cilindara. Kod maina sa kontrolnim prstenovima neophodan uslov pravilnog rada je tanog uleitenja. Na mainama visoke tampe pritisni cilindar i na ofset mainama gumeni cilindar su uleiteni sa mogunou podeavanja. Kod maina duboke tampe je cilindar sa formom podeljiv. Kod maina sa visoke tampe odnos prenika cilindara je 1:1 i unutar toga imamo reenja sa 1,2 i 4 ploe. Cilindri sa 2 i 4 ploe su primenjeni kod stereotipne forme. Na slici 52 prikazani pritisni ureaj se primenjujuje za tampanje iz tabaka i za tampanje iz rolne.

Slika 52 tamparske jedinice sa odnosom prenika cilindara 1 : 1, za visoku tampu, a - tampanje na list sa jednom formom, b - tampanje na list sa dve forme, c - tampanje na rolnu sa etiri forme d - tampanje na rolnu sa dve forme

118

tampanje na prednju i zadnju stranu prvenstveno se primenjuje na mainama sa rolnom, sa horizontalnim i sa vertikalnim rasporedom cilindara. Na nekim mainama je i L raspored. Na tabanim mainama se primenjuje Z raspored (slika 53).

a)

b)

c)
Slika 53 tamparske jedinice sa odnosom prenika 1 : 1 za tampanje prednje i zadnje strane, a - ureaj za tampanje tabaka, b - tampanje rolni u vertikalnoj izvedbi, c - tampanje rolni u horizontalnoj izvedbi. tampanje u dve boje najee se primenjuje na mainama sa rolnom. Dva cilindra sa tamparskom formom mogu da rade sa jednim pritisnim cilindrom. U pogledu kvaliteta ovo nije dobro reenje, jer ovako nema mogunosti za poravnjavanje. Primena posebnog pritisnog cilindra omoguuje poravnavanje, ali u ovom sluaju oteano je pasovanje - pozicioniranje. Na slici 54 je prikazan princip maina za tampanje dve boje tabanih i maina za tampu iz rolne. 119

e Slika 54 tamparske jedinice sa odnosom prenika 1:1 za tampanje u dve boje, a - za tampanje listova, zajedniki pritisni cilindar, sa gornjim ulaganjem, b - za tampanje listova, zajedniki pritisni cilindar, sa donjim ulaganjem, c - tampanje iz rolne, zajedniki pritisni cilindar + tampanje zadnje strane, d - tampanje na list sa posebnim pritisnim cilindrom e - tampanje iz rolne sa posebnim pritisnim cilindrom (okrenuta skica za 900) Kod maina za tampanje u dve boje prenik cilindra nosioca tamparske forme vei je od prenika pritisnog cilindra. Primenjuje se odnos 2:1 i 3:1 kod maina za tampanje u dve ili u tri boje. Ove maine obino su za tampanje iz tabaka. Forme pojedinih boja smetene su na istovetnim cilindrima forme, ureaj boje je pomerljiv, uvek obojava samo odgovarajuu formu i za to vreme dok prolaz ispod ostalih pritisnih formi se podie. Nedostatak je to pritisni
120

cilindar ini jedan obrtaj za svaku boju i svaki viak obrtaja znai ispad pritiska pri istoj brzini ureaja za boju, zatim pokretni elementi ograniavaju brzinu maine (slika 55). Poravnavanje se kompezuje sa upotrebom mekana obloge.

Slika 55 tamparske jedinice visoke tampe: a - 2:1 odnos prenika cilindara tampanje u dve boje, b - 3:1 odnos prenika cilindara tampanje u tri boje.

Pritisni cilindar sa odnosom 1:2 odnosno 1:3 tampa za svaki obrtaj, najee dva ili tri puta u zavisnosti od poveanja prenika. Pojedine boje se tampaju na istoj podlozi. Pri upotrebi vie redova draa lista treba paziti na njihovo tano podeavanje. Na mainama tanost pozicioniranja pri dobrom podeavanju maine je izvanredna, njihova produktivnost je velika. Ako za jedan obrtaj samo jedan list tampaju, onda zbog dva puta nanoenja boje i sa upotrebom dva valjka moemo postii odlino obojavanje (slika 56). Odnos pritisnih cilindara kod maina za duboku tampu za tampanje listova je 1:1 i 1:2. Cilindar sa tamparskom formom smeten je ispod pritisnog cilindra i lako ga moemo izdii. Pri veim formatima uobiajen je odnos prenika cilindara 1:2 a pri manjim formatima 1:1. Odnos 1:2 omoguuje bolje iskoritenje cilindara sa formom, a kod drugog 1:1 tronje forme je u manjoj meri (slika 57). Kod maina za tampanje iz rolni odnos prenika pritisnih cilindara odreuje ozubljenje. Teoretski prenici srazmerni su sa brojem zubaca zupanika, i tako prenike gonjenih tamparskih formi cilindara treba odabrati na odgovarajui nain. Simetrina gradnja omoguuje da pritisni ureaj moe raditi sa premetanjem u oba smera. Smanjenjem pritisne sile i prenika cilindara pritisni linija je ua.

121

Slika 56 tamparske jedinice visoke tampe: a - 1:2 odnos prenika, tampanje u tri boje na listove b - 1:2 odnos prenika, tampanje u etiri boje na rolnu.

Slika 57 Pritisni ureaj pri dubokoj tampi na listove a - odnos prenika 1 . 1 b - odnos prenika 1 : 2

Smanjenu otpornost (vrstou) izjednaimo sa jedan ili dva pritisna cilindra (slika 58). Reenje sa dva pritisna cilindra spreava bono izvijanje. Intezitet pritiska izmeu cilindara je podeiv. Pomeranje pritisnog i cilindra tamparske forme je potrebno zbog promenjivog prenika cilindra tamparske forme.

122

Slika 58 Pritisni ureaji za tampanje na rolnu dubokom tampom a - bez posebnog pritisnog cilindra b - sa jednim pritisnim cilindrom, c - sa dva pritisna cilindra

tamparske jedinice maina za tampanje u vie boja smetene su jedna iza druge ili jedna iznad druge. Za tampanje na rolne uobiajeni su ureaji tamparski agregati jedan iza drugog. Razmetaj jedan iznad drugog je samo izuzetan sluaj (slika 59).

Slika 59 Maina za duboku tampu za tampanje iz tabaka u etiri boje, svaki pritisni sistem je sa posebnim sistemom pozicioniranja - pasovanja

I za ofset tampanje prenici cilindara su jednaki. U tamparskim jedinicama izmeu cilindra nosioca tamparske forme i pritisnog cilindra postoji jedan gumom obloan cilindar radi prenoenja sila pritiska, to treba uzeti u obzir i pri odnosu cilindara. Odnos cilindara redovno je: elinini cilindar; gumeni cilindar; pritisni cilindar; u najednostavnijem sluaju je odnos 1:1:1. Sa ovakvim ureajem jedna boja se tampa u jednom radnom ciklusu. Najee elinini cilindar se nalazi odozgo, tako da su tamparski cilindar i pritisni cilindar lako pristupani. Cilindri su smeteni u po L rasporedu, tako da se tampanje moe podeavati, podeavanjem gumenog cilindra (slika 60). Primena pritisne forme kao i gumenog cilindra ini suvinom poravnavanje i sa istim pritisnim cilindrom mogue je tampanje dve ili vie boja bez kvara i smanjenja kvaliteta. Kod pritisnog ureaja sa pet cilindara prenici cilindara su isti.

123

Slika 60 Ofset tamparska jedinica sa odnosom prenika cilindara 1:1:1 a - za tampanje iz tabaka b - za tampanje na rolne

Pritisni ureaji sa pet cilindara grade se u horizontalnoj V - kao i u vertikalnoj V izvedbi. Kod vertikalne jedinice rukovanje sa ureajem za boju je lake, dok kod horizontalnog ureaja uvoenje tabaka je lake. Kod rotacionih maina za tampanje iz rolne sa V tamparskom jedinicom (rasporedom) bolje je iskorien prostor. Reenja se grade u horizontalnoj i vertikalnoj izvedbi (slika 61). Ako je pritisni cilindar pritisni i jednom drugom cilindru nosiocu tamparske forme tada tamparska jedinica sadri samo etiri cilindra. U jednom radnom procesu moemo tampati prednju i zadnju stranu a podeavanje odvajanja je jednostavnije i nema odvlaenja. Ova tamparska jedinica se koristi za tampanje i na tabake i iz rolne. Na mainama za tampanje tabaka obino se koristi Z - izvedba a na mainama za tampanje iz rolne, U izvedba i u horizontalnoj i vertikalnoj varijanti. Poznate su i maine gde su cilindri smeteni u jednom redu. Na slikama 62 do 65 su prikazane maine u posebnim izvedbama. Pritisni ureaj u sateltskoj izvedbi je sa odnosnom prenika 1:1:3, izraen je za tampanje iz tabaka i rolni. Nedostatak im je osim velikih dimenzija i komplikovana konstrukcija i oteano rukovanje. Ekonomini su za tampanje u velikom tirau. Spajanjem vie pritisnih tamparskih ureaja otvara se mogunost za iroku varijaciju reenja. Prenik pritisnog cilindra dva puta je vei od prenika cilindra forme. Dimenzije predajnog bubnja iste su sa pritisnim cilindrom. Za jedan obrtaj pritisnog cilindra maina vri dva tampanja. Dimenzije cilindara za tamparske forme kod pritisnog ureaja fleksografske tampe slino ureaju za duboku tampu, promenljive su, pritisni cilindar je od elika, povrine ne prekidaju kanali. Ovo se uglavnom ne koristi za tampanje tabaka, ve je glavno podruje upotrebe tampanje iz rolne.

124

Slika 61 Ofset pritisni ureaji za tampanje u boji na prednju i zadnju stranu sa odnosom prenika 1:1:1, a - tampanje u dve boje sa horizontalnom V izvedbom, b tampanje u dve boje u horizontalnoj izvedbi c,d - etverocilindrini pritisni ureaji za tampanje na prednju i zadnju stranu sa donjim - odnosno gornjim izvoenjem tabaka

125

Slika 62 Ofset maina za tampu iz tabaka u dve boje sa odnosom prenika cilindara 1:2:1

Slika 63 Ofset tampanje na prednju i zadnju stranu sa est cilindara

Slika 64 Ofset maina za tampanje iz rolne u dve boje sa odnosom prenika 2:2:1

126

Slika 65 Ofset maina za tampanje iz rolne u dve boje sa odnosom prenika 1:2:1 Transportovanje tabaka

Tabak u pritisnom ureaju dre drai tabaka - listova koji se nalaze na pritisnom cilindru - transporteru. Drai tabaka dre tabake vrsto da se ne bi mogli pomicati za vreme transporta. Od pritisnog cilindra tabak preuzima ureaj za prenoenje tabaka. Kod pritisnih ureaja koji su meusobno blizu smeteni primenjujemo ureaje (transportere) sa bubnjevima, a za vee udaljenosti primenjujemo lanaste transportere listova. Niz maina koje slue za tampanje u vie boja sastavljeno je od jedinica za tampanje u jednoj ili u vie boja u redu jedan za drugim. Za prenos tabaka sa jednog pritisnog ureaja na drugi upotrebljavamo cilindrino ili lanano transportovanje tabaka. Na slici 66 je prikazan niz jedinica sa transportnim bubnjevima koje su konstruktivno izvedene na razliite naine.

Slika 66 Ofset grupa maina za tampanje u etiri boje a-4x1 boja tampana sa jednim predajnim bubnjem b-2x2 boja tampana sa nizom predajnih bubnjeva

127

Pomou predajnog bubnja koji je smeten izmeu dve pritisne jedinice ureaja, mogue je tampati obe boje na prednju i zadnju stranu. U sluaju lananih transportnih ureaja pri odreivanju dimenzija pritisnog ureaja treba uzeti u obzir korak lanca da bi obimna brzina i brzina lanca bila ista. Duina lanane staze treba da je deljiva sa obimom cilindra bez ostatka. Kod oba reenja tabake od cilindra preuzimaju drai tabaka i predaju draima tabaka sledeeg cilindra (slika 67). Kretanje draa tabaka vodee staze regulie se tako da tabak ostane stalno dran, u protivnom sluaju tabak moe da se pomeri i potrebna tanost pri daljem tampanju nee postojati. Vaan zahtev je da transport tabaka bude bez pomicanja i razmazivanja sveeg otiska. U cilju ovoga tabak podupiremo sa ploama sa otrim ivicama ili sa igliastim naleganjem. Podupirai mogu biti pomerljivi i smeteni na nepritisnutoj povrini. Mogue je i takvo voenje gde podupiremo zadnju neotisnutu (netampanu) stranu i list pritisnemo za podupira pritiskom vazduha koji se uduvava.

Slika 67 Transport listova lanastim transporterom Ureaji za izlaganje

Ureaji za izlaganje gotove odtampane tabake izlau u naslagu u obliku stuba tabaka. Listove treba izlagati tako da tampana strana bude okrenuta gore bez mogunosti da doe do razmazivanja boje. Na taj nain je mogue tampanje kontrolisati. Vano je da izlaganje bude ureeno pri svakoj brzini sa kojom maina radi, zatim da ima dovoljno prostora za izlaganje odtampanih tabaka. Sve moderne tamparske maine, osim zaklopnih, imaju ureaj za izlaganje u liniji s ostalim agregatima. U principu tabak sa tamparskog cilindra neposredno ili preko prenosnog cilindra preuzima lanani transporter. Vezu
128

izmedu levog i desnog lanca transportera ine popreni nosai s hvataljkama za tabake. Hvataljke preuzimaju tabak iz tamparskog agregata i nose ga na izlagai sto. S obzirom da bi se na taj nain skratilo vrijeme suenja otiska, ti se tabaci u maini moraju preokrenuti, tako da otisak doe na gornju stranu tabaka (slika 68). Jednak sistem izlaganja s preokretanjem se susree i kod ofsetnih i knjigotamparskih maina s cilindrinom tamparskom formam, a koji su konstruisani na osnovu principa rada brzootisnih maina.

Slika 68 Izlaganje s preokretanjem tabaka na brzootisnomj maini

Kod novijih konstrukcija ofsetnih i maina s cilindrinom tamparskom formam ureaj za izlaganje nema potrebu za okretanjem tabaka pre izlaganja. Tabak se na taj nain prihvata i vodi iz tamparskog agregata tako da je otisak okrenut prema gore (slika 69).

Slika 69 Ureaj za izlaganje kod ofsetne maine s cilindrinom tamparskom formam za tampu iz tabaka

Najstarije jeftino reenje, jednostavne konstrukcije, je izlaga sa zakretnim tankim tapovima. U pogledu kvaliteta nema prednosti jer tanki tapovi imaju dodir sa odtampanom stranom i lako razmau svee tampanu povrinu (slika 70). tapovi prevru tabak sa odtampanom stranom. Ovo reenje je
129

primenljivo samo pri malim brzinama, npr. na brzootisnim tamparskim mainama sa zaustavnim cilindrima.

Slika 70 Ureaj za izlaganje sa zakretnim tankim tapovima Ureaji za izlaganje sa (okretnim) - prevrtnim bubnjem izvedeni su u dve varijante: sa tzv. kotrljajuim bubnjem i sa tzv. stojeim bubnjem. Kombinovani su sa trakom. Ureaji za izlaganje sa kotrljajuim bubnjem (slika 71) imaju manji bubanj ije hvataljke preuzimaju tabak od hvataljki pritisnog cilindra i nakon cca 2/3 obrtaja bubnja predaju donjim hvataljkama. Bubanj tada otkotrljavanjem poloi list na stazu sa trakom koja se kree i predaje list na izlagajui sto, gde popreni i uzduni udarni elementi rastresaju i ureuju naslagu tabaka u obliku stuba. Radi olakavanja izlaganja koristi se i razduvavanje vazduhom. tampana strana dolazi u dodir sa bubnjem. Da ne bi dolo do razmazivanja povrina bubnja nije kontinuirana zatvorena povrina. Na tapovima imaju sitni zvezdasti elementi koji su lako pomerljivi i lako se obru.

Slika 71 Ureaj za izlaganje listova sa kotrljajuim bubnjem Ureaje za izlaganje sa stojeim bubnjem koristimo kod brzih maina sa zaustavnim cilindrom (Slika 72). Prenik bubnja 1,5 puta je vei od prenika pritisnog cilindra. Na obimu bubnja imamo u tri reda hvatae. Bubanj ne vri otkotrljavanje, ve list sa zakanjenjem jednog pritisnog takta poloi na stazu sa trakom. Uz spoljnju vodeu inu list se netampanom stranom iznutra pritiska komprimovanim vazduhom. Opasnost od razmazivanja boje nema, a brzinu ureaja je mogue poveati. 130

Slika 72 Ureaj za izlaganje tabaka sa stojeim bubnjem

Ureaje za izlaganje sa trakom koristimo kod maina sa njihajuim valjcima i kod dvobrtnih brzih maina. Jednostavne su konstrukcije. Na izlagau tabak lei sa zadnjom stranom, tako da nema razmazivanja i poto je duina konstrukcije velika i vreme suenja je veliko. Sigurni su do srednjih brzina pogona. Komande za izbacivanje tabaka sa pritisnog cilindra na traku izbacivai listova i igle za skidanje dobijaju pomou krivuljnih ploa. Deo za izlaganje moe da bude jedna traka (Slika 73).

Slika 73 Babcock-sistem sa jednorednom trakom Pored ovoga izlaganje se moe vriti sa dve posebne trake (Slika 74). Kod sistema sa dve trake, traka za izvoenje tabaka je fiksna a istovarna traka se kree napred - nazad. Pri kretanju napred u horizontalnom poloaju tabak se podigne iznad naslage - stuba tabaka i pri kretanju nazad otkotrljavanjem ispod tabaka, poloi ga na naslagu. Funkcionisanje ureaja za izlaganje sa jednom trakom je slino. Ureaj za izlaganje sa lancem je dobro reenje. Tabak sa cilindra preuzimaju hvatai koji su montirani na lance i prenose ga na naslagu - stub tabaka. Zbog hvatanja tabaka istovar i kod velikih brzina je uredan i bez razmazivanja boje. 131

Razmak izmeu redova hvataa podudara se sa obimom pritisnog cilindra . Po celoj duini lanca nalazi se vie redova hvataa.

Slika 74 Sistem sa dve trake

Zbog opasnosti od nezgode pri rukovanju ureaje za izlaganje sa lancem treba pokriti sa providnim materijalom (Slika 75).

Slika 75 Ureaj za izlaganje sa zatitom lanaca a - sa kratkom stazom lanca, b - sa dugom stazom lanca

U sluaju velike brzine maine u cilju urednog izlaganja treba primeniti usporivae tabaka. Usporiva tabaka je ili sa mehanikim draima ili je izveden sa usisnim elementom. Na slici 76 je prikazan dra tabaka koga pomera lanani pogon.

132

Slika 76 Usporavanje sa draem lista

Reenje sa tzv. usisnim tokom (Slika 77) je jednostavnije. Moemo ga primeniti i kod veih brzina sa veom sigurnou nego mehaniki dra tabaka.

Slika 77 Usporiva listova sa usisnim tokom

Sto za izlaganje na starijim mainama je obino fiksiran i sposoban je da primi oko 500 tabaka. Na novijim mainama mo primanja tabaka je poveana na nain da je njegova konstrukcija sputena. Veliinu sputanja moemo podesiti mehanizmom slinom ekrku ili sinhronizovanjem podizanja stola za ulaganje. Sputanje stola ureaja za izlaganje vee je cca za 10% od podizanja stola za ulaganje. Nepoeljno lepljenje boje i razmazivanje izmeu tabaka umesto dosadanjeg naina koji zahteva mnogo rada spreavamo zapraivanjem. Ureaji za zapraivanja otisaka se smetaju iznad uraaja za izlaganje. Ureaji se periodino aktiviraju, samo onda kada se tabak nalazi ispod glave za zapraivanje. Kod vie tipova maina zapraiva je ugraen u ureaju za izlaganje, tako da praak ne ulazi u pojedine delove maine. Maine duboke tampe iz tabaka, iako su retke imaju vrlo dug put kretanja tabaka od tamparskog cilindra do ureaja za izlaganje. Duina puta tabaka proizilazi iz poterebe suenja tabaka odnosno postavljanjem ureaja za suenje (slika 78). Kod knjigotampe i ofseta pojedini tamparskii agregati su
133

vrlo kompaktni, jedan uz drugi, a ureaji za izlaganje se nalaze odmah iza zadnjeg tamparskog agregata. Kod duboke tampe to nije mogue jer se odtampani tabak mora osuiti u ureaju za suenje.

Slika 78 Ureaj za izlaganje tabaka u dubokoj tampi Maine za tampanje iz rolne

Maine za tampu iz rolne tampaju na papirnu rolnu - traku. Proces tampanja na prednju i zadnju stranu zatim tampanje u vie boja u jednom radnom procesu je jednostavnije. Istovremeno sa tampanjem mogue je perforiranje, brojanje, savijanje itd. Mogue su konstrukcije da su na ulazu ureaji za ulaganje iz trake a na izlazu ureaji za izlaganje iz tabaka. Automatska izmena rolne na ureajima za ulaganje je najee reenje kod savremenih maina. Danas su gotovo svi nosai kotura trake tamparske podloge, ureaji za odmotavanje sa automatskom izmenom kotura, bez smanjivanja proizvodne brzine otiska, opremljeni sa sistemom za regulaciju napregnutosti trake, najee papira. Kod veine proizvoaa opaa se slinost konstruktivnih reenja ureaja. Na slici 79, kao primer, prikazan je takav ureaj nemakog proizvoaa MAN Roland.

134

Slika 79 Tipini nosa dva kotura s ureajem za odmotavanje i automatskom izmenom rolne papira proizvodnje MAN Roland Elemenati ureaja: 1. nosa dva kotura 2. kotur na kolicima pripremljen za ugradnju 3. kotur papira u radnom poloaju 4. remenski pogon za ubrzavanje novog kotura nakon izmene 5. ureaj za automatsko slepljivanje i rezanje trake 6. istroeni kotur sa smanjenim promerom 7. pokretni valjak poduprt pneumatikom za merenje i kompenzaciju naprezanja trake 8. valjci za odvoenje trake papira Merenje napregnutosti trake najee se izvodi pokretnim valjkom. Korekcija naprezanja sprovodi se posredstvom konice koja je najee klinom povezana osovinom kotura, ree pomou pogona kotura. Konice su najee pneumatske, a ima ih i elektromagnetnih. Da bi se istroena traka mogla slepiti s poetkom trake na novom koturu, mora se novi kotur ubrzati na obodnu brzinu koja odgovara brzini kretanja trake papira, tj. brzini otiskivanja. Posebni remenski prenos, smeten je obino iznad kotura koga treba ubrzati, i on slui ujedno i za kontrolu obimne brzine, ali i za regulaciju ubrzavanja. Sistem automatske izmene rolne papira kod trokrakog nosaa rolne sadri tri regulatora koja upravljaju izmenom rolne papira, pri neprekidnom kretanju trake papira. Oni primaju informacije od elektrinih generatora i daju odreene komande izvrnim ureajima. Na slici 80 je prikazan sistem automatske zamene rolne kod trokrakog nosaa rolne koji sadri sledee elemente: 1. trokraki nosa rolne, pogoni ga poseban elektromotor, 2. fotoelija registrira kraja rolne, minimalni promer kotura daje informaciju elektromotoru za okretanje nosaa rolne za 120 u smjeru kazaljke na satu,

135

3. remenski prenos, podigne se pneumatski u trenutku okretanja rolne, a kad se rolna okrene on se sputa i ukljui se pogon trenja za ubrzavanje kotura, 4. elektrini generator, okree se, a u zavisnosti od broja okretaja menja se napon (napon je funkcija brzine okretaja), 5. fotoelija koja daje impulse za poetak lepljenja, 6. servomotor. R1, regulator za ubrzavanje kotura. Na ulazu dobija merene veliine A (iz elektrinog generatora 4.1) i B (iz elektrinog generatora 4.2) koje daju informaciju o brzini pomeranja trake u maini. Regulator zatim daje komandu izvrnom ureaju koji upravlja brzinom novog kotura posredstvom remenskog prenosa. R2, regulator izjednaavanja brzina. Kada se izjednae naponi elektrinog generatora 4.3 koji meri brzinu okretanja nove rolne papira i elektrinog generatora 4.1 koji mjeru brzinu pomeranja trake u maini, regulator R2 mora davati komandu regulatoru R1 za odravanje postignute brzine okretanja nove rolne jer su brzine izjednaene. R3, regulator lepljenja i rezanja. Nakon to se izjednae brzine stare i nove rolne zapoinje proces lepljenja. Regulator R3 daje komandu servomotoru za pokretanje etki koje potiskivanjem trake papira prema novoj rolni utiu na slepljivanje stare i nove trake papira. Zatim se ukljui no za rezanje stare trake papira i na kraju se iskljui automatika. etke i no se vraaju u prvobitni poloaj.

Slika 80 Sistem automatske izmene rolne papira kod trokrakog nosaa rolne Firma Wichita iz Niederlassunga, Nemaka, proizvodi ureaje za regulaciju trake tamparske podloge takoe kontrolom pritiska pneumatske konice. Ona se specijalizovalala i za proizvodnju samih pneumatskih konica i spojki. Ureaj Tensiomat (slika 81) za regulaciju napetosti trake zapravo je elektronski regulator koji sa ostalim ureajima gradi pneumatski zatvoreni

136

sistem regulacije. Napetost trake meri se mernim valjkom, a koriguje se pritiskom vazduha u rotacionoj konici. Merni pretvara radi na principu mernog leaja za rukavce vodeeg pokretnog valjka, pri emu njegove obe strane moraju dozvoljavati pomak valjka. Traka mora prelaziti preko mernog valjka pod konstantnim obuhvatnim uglom izmeu 90 i 180. Od pretvaraa signal dolazi do regulatora, gde se uporeuje sa zadatom vrednosti i obrauje. Izlazni signal utie na pritisak vazduha u konici, odnosno na koioni moment, a time na napetost trake.

Slika 81 Princip regulacije napetosti trake sistemom Wichita Tensiomat

Elementi ureaja: 1. traka papira, 2. merni pokretni valjak, 3. merni pretvarai, dva podlona kuita leaja ose pokretnog valjka, 4. regulator, 5. Magnum, pneumatska konica uklinjena na osu kotura. Ureaj je namenjen za primenu u tampi, kairanju, premotavanju traka s uzdunim rezanjem i sl. kod svih vrsta materijala koji se obrauju iz kotura. Tanost regulacije je velika, a provodi se u dva stepena, pri emu je prebacivanje iz jednog stepena u drugi automatsko. Prvi stepen, regulacije s priguenjem namenjen je za normalne radne uslove, tj. za manje promene brzine i manje razlike izmeu stvarne i zadate vrednosti napetosti trake. Kod veih promena brzine (koje trenutno izazivaju i vee regulacijsko odstupanje) priguenje se iskljuuje. Regulator prelazi na drugi stepen regulacije, "brzu regulaciju" i time iskazuje samoprilagodljivost. Vazduh se ureaju dovodi pod maksimalnim pritiskom od 7 bara, preko 5 m debljine filtera. Najvei pritisak kod regulacije iznosi 5.5 bara. Ureaji se meusobno spajaju savitljivim cevima minimalne duine, spoljanjeg promera 6 mm, a unutranjeg 4 mm. Kontrola koionog momenta je pneumatska, to znai da promena pritiska vazduha u konici rezultira promenom sile pritisaka radnih elemenata, od koje zavisi sila trenja a time i koioni moment. Konica se razlikuje od ostalih slinih konica, poseduje pet do osam odvojenih frikcijskih elemenata, od kojih se svaki moe ukljuiti i iskljuiti, tj. sudelovati u radu ili ne. To omoguuje viestruko poveanje raspona koionih momenata koji se mogu postii ovom konicom. Time je ona izrazito pogodna za primenu na mainama na kojima se obrauju razne vrste tanjih i debljih materijala.
137

Izvode se konice u etiri razliite veliine, a upotrebljavaju se za sve naine nadzora napetosti trake tamparske podloge, od runog upravljanja do automatske regulacije. Mogu se montirati s jedne ili s obe strane osovine kotura. Maksimalni pritisak vazduha iznosi 5.5 bara, potreban je 2.5 m vazduni filter, a ukupni raspon koionog momenta iznosi od 2 do 1920 Nm. Svi ureaji amerikog proizvoaa iz Cleveland -a, USA, odlikuju se nekim zajednikim karakteristikama (slika 82). U prvome redu, to je upotreba vlastitih patentiranih mernih pretvaraa. Svi oni kao merni senzor koriste poluvodike tenzometarske trake, to dozvoljava ekstremno male pomake mernog valjka (nekoliko stotih milimetra). To omoguuje puno manje greke kod merenja stvarne vrednosti napetosti trake. Merni pretvarai se kod kompjuterskih merno kontrolnih CMC sistema obvezno uvruju s obe strane valjka, to osigurava tano merenje i u sluajevima kad traka ne prolazi sredinom valjka.

Slika 82 Nain mjerenja napetosti trake kod svih CMC sustava

Elementi ureaja: 1 traka tamparske podloge, 2 valjci za voenje (nepokretni), 3 merni (pokretni) valjak, 4 merni pretvara, 5 pokaziva napetosti trake. CMC regulatori i merni pretvarai namenjeni su razliitim nainima regulacije napetosti trake, koji se mogu primeniti kod odmotavanja kotura, na stazi za voenje trake i kod namotavanja trake. Zajednika osobina svih regulatora je da su graeni od jedinstvenog tamparskog sklopa, a isporuuju se u dve izvedbe: u kuitu i u okviru. Izvedba u okviru je namenjena ugradnji u glavni upravljaki sto maine. Svi imaju dodatni izlaz za zapis ili za dodatni merni ureaj. Svi ureaji imaju indikator pucanja trake. Na slikama 83, 84 i 85 prikazan je princip regulacije napetosti trake kod odmotavanja sa kotura, na slobodnom
138

delu staze i prilikom ponovnog namotavanja posle otiska. Svi oni imaju gotovo jedinstvene sklopove. Indikator napetosti trake namenjen je upotrebi kod otvorenog kruga nadzora. Slui pokazivanju stvarne vrednosti napetosti trake u pokretu. Dobija signale od dva merna pretvaraa koji se nalaze na oba rukavca mernog valjka. Signali se obrauju kalibriranim pojaalom i pokazuju na pokazivau napetosti kao stvarna zatezna sila. Postoji mogunost analognog i digitalnog pokazivanja, sve u dva merna podruja. Prednost analognog pokazivanja jeste u lakom uoavanju trenda napetosti trake i u nainu merenja, dok je prednost digitalnog pokazivanja u prikazu vrednosti. Postoje dve izvedbe regulatora napetosti trake: elektropneumatska i elektromagnetna. Elektropneumatski regulator koristi elektrine signale stvarne vrednosti napetosti trake, dok je izlazni signal pneumatski, namijenjen kontroli pritiska u pneumatskoj konici na ureaju za odmotavanje (slika 83). Elektromagnetnki regulator se sastoji od jedinstvenog tamparskog sklopa, a u kombinaciji s pretvaraima merne vrednosti i s elektro-magnetski kontroliranom konicom gradi zatvoreni regulacijski sisstem.

Slika 83 Princip regulacije napetosti trake prilikom odmotavanja sa kotura

Elementi sistema: 1 traka tamparske podloge, 2 valjak za voenje (nepokretni), 3 merni (pokretni) valjak, 4 merni pretvara, 5 pokaziva napetosti trake, 6 regulator napetosti trake, 7 konica na osi kotura.

139

Slika 84 Nain regulacije napetosti trake na slobodnom delu staze za voenje trake

Elementi sistema: 1 traka tamparske podloge, 2 valjak za voenje (nepokretni), 3 merni (pokretni) valjak, 4 merni pretvara, 5 pokaziva napetosti trake, 6 regulator napetosti trake, Regulator naprezanja trake za primenu na slobodnom delu staze za voenje trake prikazan je na slici 85. Ovaj se nain razlikuje od svih dosada navedenih regulatora, jer nije namenjen regulaciji napetosti kontrolom konice, nego posredstvom kontrole pogona, tj. broja okretaja elektromotora koji pokreu valjke za transport trake kroz mainu. Funkcije pokazivanja podataka su iste kao i kod regulatora na ureaju za odmotavanje trake (slika 83), a i merenje napetosti trake je sprovedeno istim mernim pretvaraima. Uz to, kod ovog naina regulacije meri se i broj okretaja dva elektromotora za pogon trake, iz ega se dobija i informacija o brzini pomeranja trake. U regulatoru se uporeuju svi podaci (regulacijsko odstupanje, brzina trake, broj okretaja svakog elektromotora) da bi se postigao najbolji mogui uinak. Time je izlazni (upravljaki) signal prilagoen blizini trake. To znai da je intenzitet regulacije (korekcije napetosti trake) uvek prilagoen uslovima procesa, to bitno doprinosi kvalitetu regulacije. Sama korekcija naprezanja trake sprovodi se kontrolom broja okretaja jednog istosmernog elektromotora. Postignuta napetost trake odnosi se na interval izmeu pogonskih valjaka pokretanih prvim i drugim elektromotorom, pri emu je drugi elektromotor kontrolisan regulatorom. Isti tip regulatora se moe primeniti na jedinici za namotavanje trake nakon otiska. To je mogue u sluaju da je valjak pogonjen kontrolisanim elektromotorom postavljenim tako da dodiruje spoljanju povrinu kotura koji se namotava, ka o to je prikazano na slici 85. I ovaj nain regulacije temelji se na izjednaavanju brzina. Sam regulator napetosti trake namenjen je kontroli broja okretaja elektromotora pogonskog valjka. Razlikuje se od prethodnog regulatora (slika 84) samo u nekim detaljima. Namenjen je regulaciji napetosti trake i za tvrdou namotavanja. Prima signale od mernih pretvaraa naprezanja trake i od dva elektromotora.

140

Slika 85 Regulacija naprezanja trake prilikom namotavanja valjkom, koristei regulator za slobodni deo staze Elementi ureaja: 1 traka tamparske podloge 2 valjak za voenje (nepokretni) 3 merni (pokretni) valjak 4 mjerni pretvara 5 pokaziva napetosti trake 6 regulator napetosti trake Registar

Definicije registra: - Boni registar kod rotacione tampe: podudaranje otiska s obzirom na mogunost bonog (poprenog) pomicanja papirne trake, odnosno papirnog kotura. - Obostrani registar: podudaranje otiska s prve strane tabaka s otiskom na poleini tabaka, prvenstveno podudaranje pojedinih stranica kod obostrano otisnutog tabaka. Ukoliko se tei za tanim podudaranjem pojedinih redaka s jedne i druge strane tabaka, tada govorimo o registru redaka. Kod viebojnog otiska treba postii uzajamno podudaranje pojedinih boja. - Uzduni registar: kod rotacione tampe podudaranje otiska s obzirom na mogunost odstupanja zbog nesinhronizovanih tamparskih agregata, tj. zbog nejednolike brzine kojom papirna traka prolazi kroz pojedine agregate ili zbog nejednoline zategnutosti papirne trake. Oprema za nadzor registra moe se podijeliti na: a) opremu za nadzor bonog registra detekcijom rubova trake, b) opremu za nadzor obodnog registra detekcijom registarskih oznaka i c) opremu za nadzor obodnog i bonog registra detekcijom registarskih oznaka. Oprema pod a) je najjednostavnija, a pod c) najsloenija. Za sve sisteme nadzora registra je karakteristino da im je izlazna veliina poloaj tamparske podloge ili nekog elementa otisnutog na traci. Neki karakteristini proizvoai opreme za nadzor registra su: FIFE, Grafikontrola, Eltromata, Bobsta. FIFE je firma specijalizovana za proizvodnju ureaja i sistema za regulaciju bonog registra i druge opreme koja se koristi za voenje procesa u grafikoj
141

industriji. Ovdje opisani ureaji i sistemi su namijenjeni regulaciji transporta trake praenjem i korekcijom njenih pomaka u smjeru okomitom na smjer kretanja. Svi izvrni ureaji su kontrolisani hidraulikim cilindrom. Merni pretvarai (detektori rubova trake) mogu biti pneumatski i fotoelektrini. Primena ovih sistema moe biti kod odmotavanja, kod voenja trake ili kod namotavanja (slika 86). Regulacija kod odmotavanja ukljuuje bone pomake osovine kotura koji se odmotava u smislu zadravanja konstantne bone pozicije trake u maini. Isti pomaci osovine kod namotavanja su usmjereni tanom i nesmetanom namotavanju trake tamparske podloge, u svrhu dobijanja urednog kotura ravnih rubova. Sistemi valjka mogu se postaviti na mesta u maini gde je potrebna korekcija bonog registra, a ima mesta za postavljanje mernih i izvrnih ureaja.

Slika 86 Mogua mesta regulacije bonog registra FIFE sistema a) na slobodnom delu staze, b) kod odmotavanja, c) kod namotavanja

Pri tampanju iz rolni tanost tampanja u mnogom zavisi od kvaliteta izrade tamparske forme i privrivanja kao i od pravilnog podeavanja trake papira kao i naprezanja iste. Pod dejstvom promenljivog naprezanja na razliito izduen papir se ne moe tampati ni onda ako je tamparska forma bezprekorna. Ukupna promena naprezanja ine potekoe koje mogu biti
142

izuzetno znaajne. Spora promena naprezanja u pogledu tanosti tampanja nije bitna, vie se odraava na promene mere pri seenju zatim pri poveanju u veoj meri dolazi do cepanja papira. Uticaj naprezanja u papiru, ako nastaje istovremeno u pritisnim ureajima koji slede jedan za drugim a ne pojavljuju se u istoj meri, treba uzeti u obzir. Nakon to promena naprezanja postaje konstantna naprezanje izmeu pojedinih pritisnih ureaja postaje konstanta. Vreme potrebno za izbalansiranje karakteristino je za konstrukciju i brzinu maine. Broj odtampanih primeraka za vreme prelaznog perioda (period uhodavanja - podeavanja) zavisi samo od konstrukcije a ne zavisi od brzine maine. Odstupanja puteva i pasovanja prikazana su na slici 87. Nakon prelaznog podruja (perioda) odstupanja pasovanja prestaju. U prelaznom periodu podeavanje registra prouzrokuje neprolazna odstupanja pasera, i to treba izbegavati. Varijacije naprezanja koje potiu od udara usled inercije rolne, poto ne postaju stalna, prouzrokuju neprekidno odstupanje promenjivog smera, to nepovoljano utie na tanost tampanja.

Slika 87 Promena naprezanja i odstupanje pasovanja izmeu 1, 2, 3 i 4 jedinice za boju u odnosu na boju 2-ge jedinice u funkciji od vremena Drai rolne

Na mainama za tampanje iz rolne nosai dre i fiksiraju rolne papira. Dra rolne dodaje papir u odgovarajuem poloaju sa potrebnom zategnutou (napregnutou) trake. U draima rolne valjci su postavljeni slobodno ili montirani na zavojno vreteno (slika 88). Mesto prihvatanja rolne montirane na zavojno vreteno na ureaju maine je nepromenjivo. Rolnu odgovarajue irine na potrebnom mestu na zavojnom vretenu fiksiramo pomou konusa sa navojem. Boni poloaj moemo i naknadno podeavati i kada maina radi putem pomeranja vretena u smeru ose. Konstrukcija konusa za prihvatanje smetena na osovini je prikazana na slici 89.

143

Slika 88 Stezanje rolni na osovini a - osovina sa navojem b - klizna aura

Slika 89 Konstrukciona reenje konusa za stezanje

Rolne malih irina postavljene na sredini osovine zbog velikog savijanja poveavaju opasnost od izazivanja vibracija. Za neprekidan pogon treba koristiti vie nosaa rolni. Ova konstrukcija uglavnom se koristi na mainama malih dimanzija i sa malim brzinama. Stezanje konusima se primenjuje kod maina sa velikim brzinama i sa velikim dimenzijama. Rolne podiemo pomou osovina koji se nalaze na maini i koje su bono podeljive. Stezni konusi, postavljeni su na osovine, imaju kotrljajue uleitenje i zato se lako okreu (slika 90).

144

Slika 90 Uleitenje konusa za stezanje

Boni poloaj osovina moemo podesiti prema zahtevima tampanja i prema irini rolne. Rolnu stee poseban mehanizam sa bonim pomeranjem konusa. Osovine primaju i sile stezanja u bonom smeru (suprotno smeru tampanja) i tako ine dovoljno kruto reenje. Pomeranjem celog ureaja se moe podesiti i boni poloaj za vreme rada maine. Pomeranje zbog velike teine i zbog sila trenja zahteva velike sile. Zbog tanog hoda ako nusi smeteni na osovinama trebaju biti u istoj liniji i paralelno sa ostalim osama maine. Rolnu moemo podii preko punog prenosa i zupastog segmenta postavljenog na na osovine (slika 91) i runim pogonom. Na novijim mainama podizanje je sa motornim pogonom.

Slika 91 Podiza rolne sa runim pogonom

Sa draima rolne sa dve i tri poluge moemo poveati brzinu izmene rolne. Na slobodnoj poluzi, dok jedna rolna se okree, moemo pripremiti novu rolnu za tampanje. tamparsku mainu treba zaustaviti samo za vreme dok dra rolne prevrnemo i papir lepljenjem spojimo. Novija reenja imaju automatizam lepljenja i spajanja. Dvokraki drai zahtevaju vei prostor nego trokraki, nasuprot tome jednostavnije su konstrukcije i jeftiniji su (Slika 92 a, b i c). Kod ureaja koji zahtevaju manji prostor (Slika 92 d i e) prihvatanje nove rolne mogue je samo ako je prethodna rolna pri kraju odmotavanja materijala. Prenik rolne obino je 900 ili 1000 mm, u izuzetnim sluajevima moe da bude 600 mm. Drai rolne su obino zajedno izvededeni sa mainom, ali dosta esto su posebno izraeni. Kod maina sa vie tamparskih agregata i draa rolni, drai rolni smeteni su ispod pritisnih valjaka. Rukovanje ovakvim mainama vri se sa dva mesta (nivoa).

145

d e Slika 92 Sistemi podizanja rolni a - sa polugom, b - sa dve poluge, c - zvezdasti, d - sa dvokratkom polugom sa smanjenim dimenzijama, e - zvezdasti sa smanjenim dimenzijama. Koenje papira potrebno je da bi napon trake bio konstantan. Rolnu moemo koiti ili na osovini ili na platu. U sluaju koenja na osovini momenat je konstantan. Smanjenjem prenika rolne koji nastaje odmotavanjem, napon u papiru raste, to dovodi do stvaranja nabora na papiru, daljnjim rastom napona moe doi do prekida papira (Slika 93).

Slika 93 Centalna trakasta konica

Konica moe da bude ma koji tip (trakasta konica, konica sa unutranjim ili spoljanjim paknama sa jednim ili sa dve pakne, lamelasta konica i sl.). Pogon trakaste konice zavisi od smera obrtnja, za koenje na lameli koja se
146

okree u smeru fiksiranja potrebna je vea sila, ali ovaj sistem manje zavisi od promene koeficijentra trenja (Slika 94). Slina je pojava i kod konica sa paknama. Potrebnu silu za pogon konice moemo proizvesti ili optereenjem sa utegom ili upotrebom opruga. Sa oprugom silu moemo regulisati.

Slika 94 Lamelasta konica sa elektrinim pogonom

Regulaciju sa vijcima bez opruge se retko koristi, potreban napon se ostvaruje kontaktom delova. Momenat koenja stezni konusi predaju sa osovine na rolnu. Plat konusa je oljebljen. Druga grupa konica rolne dejstvuje na platu valjka (Slika 95). Fiksirana traka konice vri trenje na platu. Momenat koenja se smanjuje smanjenjem prenika rolne i time napon u papiru ostaje priblino isti. Trenje u leitu i promena obuhvatnog ugla nije znaajna. Zbog trenja trake na papiru velika je opasnost u pogledu oteenja papira. Skoro jednoliko koenje se moe postii upotrebom konica sa platom. Traka za koenje je beskonana i koenje vri osovina pogonjenja sa trakom. (Slika 96). Promena obuhvatnog ugla ne utie na koenje, ali traka za koenje ne sme da proklizava na platu rolne. Na Slici 97 je prikazana konica sa regulacijom. Pomeranjem tega moemo podesiti eljeni napon. U sluaju odstupanja pomeranje poluge preko opruge menja optereenje konice.

147

Slika 95 Konica sa trakom koenje po obimu

Nedostatak je teko podeavanje i mogunost oscilacija. Problem oscilacija kod konica koja se reguliu promenom prenika papirne rolne ne postoji (Slika 98).

Slika 96. Konica na platu sa neprekidnom trakom

148

Slika 97 Centralna konica sa trakom regulisana naponom

Slika 98 Centralna konica sa trakom regulisanom po preniku

Konice jednostavne izvedbe moemo koristiti kod maina do srednjih dimenzija i srednjih brzina. Kod veih maina i veih brzina rad koji se vri zbog povlaenja papira i brzine kretanja u konici pojavljuje se u obliku toplote. Prirodno hlaenje kod konica sa veim optereenjem nije zadovoljavajue. Kod konica sa povratnim napajanjem elementi koji su mirovali sada dobijaju pogon. Vei deo uinka koenja vraa se u pogon a samo manji deo se pretvara u toplotu. Povraaj moe da bude mehanike ili elektrine izvedbe. Pri smanjenju naprezanja regulacioni sistem smanjuje brzinu kretanja koione trake i tako je vrati prethodno stanje (Slika 99).

149

Slika 99

Automaska regulacija napona (mehaniki)

eljena vrednost se moe regulisati pomou protivtega. Na nekim tipovima maina koristi se regulacija sa pomerljivim tegom, ali sa PIV pogonskim ureajem bez diferencijala. Slina regulacija je u elektrinoj izvedbi (Slika 100). Valjak osetljiv na promenu otpora regulie pobudu elektromotora sa sporednom elektrinom strujom a time i napetost u papiru. Potrebna napetost podesi se tegom. Ovi tipovi konica pri pokretu, masu rolne ubrzaju i vuna sila, odnosno porast napetosti papira se smanjuje.

Slika 100 Automatska regulacija napona (elektrina)

Promena napona u papiru prouzrokuje promene pasovanja - pozicioniranja. To je naroito znaajno kod rolni sa velikim prenikom. Dejstvom velikog ubrzanja prilikom prolaska pri upotrebi bonih konica papir se prekine.
Amortizovanje oscilovanja

150

Amortizer oscilacija smeta se na papirnu stazu iza rolne. Zadatak mu je da smanji promene napona koji nastaju zbog promenjive vune sile papira. Kod sistema sa jednim ili vie valjaka sa oprugama sa trenjem, hidrauliki, pneumatski ili sudarom se predupreuje da ne doe do prevelikih oscilacija. Amortizacije sa sudarom se primenjuju na starijim mainama u izvedbi sa stazom za voenje i sa polugom koja se klati ( slika 101).

Slika 101 Automatska regulacija oscilovanja trenjem

Kod tipa sa vodeom stazom obe strane nezavisno su podeljive. Pomou gornjeg zavrtnja reguliemo jainu opruge i time podesimo eljeni napon. Kad se napon povea valjak se pomera nasuprot sile opruge a menjenjem napona vraa se u prethodni poloaj, tako nastali sudar spreava oscilacije valjka. Razliito ponaanje obe strane prouzrokuje bono pomeranje (penjanje) papirne staze. Amortizovanje sa trenjem (slika 102) amortizuju u svakom poloaju, ali za funkcionisanje potrebna sila pri stezanju papira dodaje se sili opruge kao i silama mase a dejstvo izjednaavanja se smanjuje.

Slika 102 Amortizacija vibracija trenjem Sile masa u amortizerima po mogunosti se smanjuju upotrebom lakih valjaka. Brze promene napona u papirnoj stazi amortizer moe da prati bez rezonancije. U hidraulinim amortizerima pri stezanju papira klip se pomera na vie i ulje iz gornjeg prostora kroz slobodni prolaz kroz otvore bez smetnji prelazi u donji prostor (slika 103), a pri labavljenju papira otvora se klip koji se 151

kree prema dole, zatvara se pokrivni lim i ulje preko malih slobodnih otvora sa gubitkom struji natrag i time apsorbuje energiju kretanja.

Slika 103. Hidraulina amortizacija vibracija

Uzrok promene napona je odstupanje oblika rolne od pravilnog oblika kruga (npr. ovalnost), pri konstantnoj ugaonoj brzini papir se odmota sa promenljivom brzinom. Unutar jednog obrtaja stvara se dva puta max. brzine zato na brzim mainama vlastite frekvencije amortizera treba drati na vrednosti iznad 50 Hz. Promena napona sa amortizerima i frekvencijom se ne moe potpuno izjednaiti, zato odstupanje oblika rolne od kruga treba da bude to manje. (slika 104).

Slika 104 Greke papirne rolne Zaostale promene napona moemo dalje smanjiti predvunim valjcima (slika 105), ija je upotreba neophodna na mainama za tampanje sa visokom tanou i u boji. Iza vunog valjka varijacija napona papira nije znaajna. Prema izvedbi mogu da budu i dva meusobno spojena valjka, od kojih povlani valjak je gonjeni. Pritisni stezni valjak je elastino obloen. Brzinu povlanog vljka u maloj meri je mogue menjati u cilju podeavanja napona. U tom sluaju ako je stezni valjak gonjen, onda je brzinu promene stezanja valjaka mogue regulisati. Na dva gonjena valjka sa velikim obuhvatnim uglom moemo postii zadovoljavajui uspeh. Ovo reenje omoguuje bre uvlaenje papira.

152

Slika 105 Par valjaka za predvuenje Na brzohodne maine treba ugraditi promenljive drae rolni. Postoje dva osnovna tipa: papir zalepimo ili na rolni koja se kree ili na stojeoj rolni. Konstrukciona izvedba prvog reenja je prikazana na slici 106.

Slika 106 Automatska promena rolni sa zvezdastim draem rolni Proces rada ureaja je: U I. poloaju novu rolnu pripremimo za tampanje, kraj papira snabdemo sa lepilom, av potreban za traku za koenje i krajeve se lepe. Papir dolazi u mainu sa rolne na II. mestu, koenje vre konice sa platom. Trenutni prenik rolne kontrolie maina i pri odreenom preniku pokrene operaciju promene. Konica sa trakom se podigne i koenje rolne preuzima centralni sistem koenja. Dra rolne se zaokrene za treinu obrtaja, 153

i rolna dolazi u III. poloaj. Istovremeno pripremljena rolna dolazi na II. mesto, gde traka konice se sputa i rolnu ubrza na vrednost koja odgovara brzini maine (obimna brzina cca. 0,2% je manja). U ovom poloaju kada se rolna potpuno potroi dava signala mesta za lepljenje pokrene proces lepljenja. Ureaj sa etkom pritisne papir koji se kree uz rolnu koja je ve snabdevena sa lepilom, odmah zatim jedan ozubljeni no koji dolazi sa istroene rolne je odsee i sa tim istovremeno centralna konica istroenu rolnu zaustavi. Koenje rolne koja je u radu preuzima konica sa platom. Kod izvedbi sa poluautomatom proces primene i lepljenja treba pokrenuti runim komandovanjem. U menjau rolne sa tornjem (slika 106) toliko papira stavljamo u toranj koliko papira je potrebno za nesmetan rad maine za vreme porebo za lepljenje na stojeoj rolni. Koliina papira je cca 35 m. Ova koliina papira, zavisno od brzine maine dovoljna je za vreme cca 6-8 sekundi i omoguuje zaustavljanje rolne za vreme lepljenja. Na suprot komplikovanog voenja papira, uvoenje papira u mainu se moe brzo izvriti. U vie sluajeva pre poetka tampanja potrebno je povrinu papira otpraiti. U tom cilju se koristi odsisavanje ili sa duvanjem kombinovano odsisavanje. Otpraivanje sa etkom nije dobro jer se povrina papira olabavi i time se stvara praina. Isto tako praina se stvara ako papir vodimo na malom radijusu, zato ovo po mogunosti treba izbegavati (Slika 108).

Slika 107 Uvoenje papira u toranj i poloaj za vreme rada

154

Slika 108 Otsisavanje praine

Pri radu sa veom brzinom pri voenju papira naroito posle seenja na listove ozbiljne potekoe ini elektrostatiki naboj u papiru. U cilju otklanjanja ove pojave koristimo jednosmerno - ili naizmenino visoko naponsko odvoenje elektrinog naboja. Iz metalnih tapova - ureaja za odvoenje naboja vire metalne igle prema povrini papira. Elektrini napon na ovim iglama je 3000 5000 V. Ureaj je obloen sa izolacionom oblogom. Udaljenost uraaja od papira je 2 - 3 mm. (Slika 109).

Slika 109 Odvoenje elektrostatikog naboja sa visokim naponom

U tom cilju koristimo i izotopne jonizatore gde punjenje odvodimo preko joniziranog vazduha. Ureaji sa zadovoljavajuim stepenom dejstva zbog visokog nivoa radijacije u praksi nisu rasprostranjeni. Po drugom principu rade oni ureaji koji slabim vlaenjem promene na povrini papira odnos izmeu kapaciteta i povrinskog otpora papira, odnosno smanjuju povrinski otpor. Ovu operaciju dovoljno je samo jednom vriti na poetku papirne staze. Voda se nanosi na povrinu papira pricanjem ili dodirom. pricanjem koliina vode u obliku kapljica dolazi na povrinu papira i tek pri kraju papirne staze izvri svoje dejstvo razlivanjem kapljica. Razliita reenja mogu da rade po razliitim principima, da vodu dovedemo na povrinu. U primeni su i reenja sa rasprivanjem (Slika 110). etke preuzimaju vodu od valjaka i sa velikom brzinom bacaju vodu na papir. Kod reenja sa valjcima koliinu vode reguliemo promenom broja obrtaja valjaka za dodavanje. Sistemom dodirivanja papir preuzima vodu od ovlaenog valjka i takvo ovlaenje po celoj povrini ini jedan kontinuirani film. Uticaj toga ve na poetku papirne staze dolazi do izraaja (Slika 111). Koliina dovedene vode regulie se promenom broja obrtaja valjaka za dovoenje.

155

Slika 110 Vlaenje papira prskanjem

Slika 111 Vlaenje papira valjcima

Priprema papira pre tampanja i osiguranje odgovarajue vlanosti je jedan od najznaajnijih zadataka, poto za vreme tampanja (naroito kod ofset tampanja) greke koje se pojavljuju su najee vezane za promenu vlanosti.
Voenje papira

Papir unutar maine vode valjci i osovine. Valjci, ako drugi zadatak nemaju, ne dobijaju pogon. Njihovo uleitenje u cilju podeavanja tanog voenja papirne trake je pomerljivo ili se mogu ekscentrino zaokretati. U cilju izbegavanja tetnih vibracija dimenzije valjaka u zavisnosti od brzine maine i duine treba poveati. Obino su uobiajeni prenici od 50 - 80 mm. Valjci se obino izrauju od cevi ili mogu biti od punog materijala. Bitno je da im hod bude vrlo taan, u protivnom sluaju u papiru izazivaju promenjive napetosti i time
156

pokvare tano pozicioniranje - pasovanje. Valjci izmeu tamparskih jedinicai u dodiru sa gotovom tampom mogu prouzrokovati pomeranja. Da bi to izbegli povrinu valjka esto izraujemo hrapavo radi takastog naleganja. Radi lake okretljivoti i ostvarivanja podeljivoti koristimo samopodeljive kugline leajeve (Slika 112).

Slika 112 Uleitenje valjka za usmeravanje Promenu smera hoda papirne trake odnosno dvostruku promenu smera podeavanja bonog poloaja vrimo ugaono zaokrenutim ipkama ili cevima po ijim povrinama klizi papir. ipke za okretanje, papir obino obuhvata pod uglom od 180 stepeni, promena smera zavisi od ugla poloaja ipke ili cevi, promenom toga ugla promenie se i smer kretanja papira (Slika 113).

Slika 113 Razmetaj ipki i cevi za usmeravanje U sluaju paralelnih ipki ili cevi smer kretanja papira e biti paralelan sa prethodnim, ali u zavisnosti od meusobnog rastojanja pomerie se bono. Sa ovim reenjem pojedine grane papirne staze koja je seena na dve ili vie grana moemo dovesti jednu iznad druge. Na prevrtnim ipkama ili osovinama papir ne samo da moe promeniti smer ve se moe preokrenuti i stranu. To se 157

na nekim mainama koristi da se prevrne papir i omogui tampanje na drugu stranu. Pri prevrtanju umesto jedne ipke ili cevi koriste se kotrljajni elementi radi smanjenja trenja. Sa cevima za prevrtanje sa vazdunim jastukom se moe znatno smanjiti trenje. Kod reenja koja su izraena od cevi na spoljanu povrinu preko rupica koje su izgraene u platu uvodimo komprimovani vazduh u cilju stvaranja vazdunog jastuka (Slika 114). Ispred i iza ureaja za prevrtanje koristimo vune valjke radi izjednaavanja napetosti trake. Pomou ipki za prevrtanje poloaj papirne staze moemo u hodu podeavati.

Slika 114 Cev za okretanje sa uduvavanjem vazduha

Ureajima za podeavanje registra duinu papirne staze koja se nalazi izmeu dve uzastopne konstrukcione jedinice moemo promeniti. Pomou ureaja za podeavanje registra pasovanje - pozicioniranje trake na koju se tampa u smeru kretanja moemo podesiti izmeu boja kao i tampe prednje i zadnje strane. Isto tako sa ovim moemo podesiti u odnosu na tampu i poloaj seenja. U sluaju promene linije staze pod nekim uglom (prelom staze) dovoaljn je jedan valjak, koji je smeten na pokretnoj poluzi. U sluaju daljeg voenja u pravoj liniji za mogunost poveanja podeavanja koriste se dva valjka. Ureaj moemo pomerati pomou pua ili sa vijkom. Za valjke vae ista pravila kao za valjke za usmeravanje. Podeavanje registera daljinskim upravljanjem moe se regulisati i za ureaje za izlaganje, kod njih se moe dobro kontrolisati celokupno funkcionisanje. Daljinsko upravljanje na starijim mainama vri se sa osovinom koja je na bonim stalcima du maine, na novijim mainama sa elektrinim ureajem. U sluaju velikih brzina i dugakih papirnih staza podeavanje registera je automatske izvedbe. Sa tampom pojedinih boja tampa se i kontrolna oznaka za pasovanje (obino na mestu savijanja). Ova oznaka se uporeuje sa oznakom na sledeim odtampanim delovima i na kraju sa oznakom seenja. Fotoelije itaju oznake i u sluaju odstupanja prema odstupanju vremena identifikacije ureaj automatski ispravlja pasovanje pozicionira traku. Uporeivanje je u odnosu na osnovnu oznaku. U nekim sluajevima osnovnu oznaka se uporeuje sa magnetnom oznakom koja je na osovini pritisnog cilindra. Ovo daje mogunost uporeenja pre momenta tampanja. Neki ureaji uporeivanje vre ne sa osnovnom oznakom nego kod svake boje sa prethodnom oznakom. Funkcionisanje ovog reenja vie je izjednaenije nego kod prethodnih. Na istom principu rade ureaji koji su konstruisani, da rolne koje su tampane na dve odvojene maine, istovremeno spoje i omogue njihovo voenje sa tanim pozicioniranjem - pasovanjem do seenja ili savijanja. Slina su reenja i ureaja koji uvode odtampane rolne u ureaj za tampanje.

158

Pritisni ureaji - cilindri

Pritisni cilindri maina za tampanje iz rolne ili na listove uglavnom su slini ili isti. Bitnije odstupanje je u dimenziji kanala za prihvatanje obloge. U zavisnosti od potreba tampanih proizvoda oni su ui, cca 20 mm, a ureaji za prihvatanja se prilagoavaju (slika 115).

Slika 115 Prihvatanje forme za pritiskivanje sa uskim kanalom Ureaji za nanoenje boje

Ureaji za nanoenje boje pritiskom na tamparsku formu nanose boju tako da je ravnomerno prekriju. Ravnomerno znai da odnos najtanjeg i najdebljeg sloja boje po celoj povrini (Slika 116).

Slika 116 Ravnomernost debljine sloja boje Boja se prenosi na podlogu posredstvom tamparske forme. Na tamparsku formu boju nanose valjci. Prilikom dodira povrina, tamparske forme i podloge, sloj boje se deli, nakon razdvajanja povrina jedan deo debljine sloja boje ostaje na jednoj povrini a drugi deo na drugoj povrini. U pogledu nastalog sloja boje merodavne su debljine oba sloja koji dolaze u dodir, i na nastalu jednolikost utie jednolikost oba sloja (Slika 117). Za pravilan rad ureaja za boju potrebno je formu i preko nje celu povrinu otiska jednoliko prekriti bojom, tako da kvalitet otiska koji sledi jedan za drugim bude isti i onda ako promenimo brzinu maine. Pojedina mesta otiska imaju razliit zahtev u pogledu boje, zato ureaj za nanoenje boje treba da zadovolji zahteve nivoa potrebnog kvaliteta u zavisnosti od proizvoda.

159

Slika 117 ema prenosa boje

Konstrukcioni elementi ureaja za nanoenje boje su sledei: (Slika 118) posuda boje sa vljakom sa zazorom kroz koji se isputa boja, valjci prenosai boje, valjci razribai, valjci nanosai boje na tamparsku formu i forma.

Slika 118 Razliiti ureaji za nanoenje boje za maine sa ravnim postoljem Dodavanje boje iz posude za boju u poprenom smeru maine vri se regulisanjem zazora otvora posude za boju (vijcima, pogonom i sl.) a u uzdunom smeru regulisanjem brzine okretana valjka u posudi za boju duktoru. Na dnu posude za boju nalazi se rakel - brisa izraen od elika. Moemo ga pomerati sa vijcima smetenim na meusobnom razmaku od 3060 mm direktno u dodiru sa limom ili preko poluga ili pogonom. Regulisanjem zazora izmeu valjka posude i rakela - noa moemo podesiti debljinu sloja boje. Valjak posude okree mehanizam ekrka. Kod maina sa tampanjem na listove za svaki takt tampanja mehanizam okrene valjak za 160

jedan korak. Kod maina za tampanje iz rolne je usklaen sa brzinom kretanja trake. Na Slici 119 je prikazana ema posude za boju. Valjak meuprenosa prenosi boju sa valjka posude u sistem za boju. Naizmenino dolazi u dodir sa jednim i sa drugim ureajem, stvarajui vezu izmeu valjka posude sa malom obimnom brzinom i sa prvim elinim valjkom prenosa boje za razribavanje koji se okree sa velikom obimnom brzinom.

Slika 119 Posuda za boju na principu klatna

Zbog ubrzavanja i usporavanja masa valjka treba da je to manja, ali i ovako sposoban je da ostvari dva radna takta u sekundi. Pri veem hodu neostvaruje se snabdevanje sa bojom svakog otiska. Elastina obloga valjka (masa valjka, poliuretan, guma ..) ostvaruje taan dodir sa oba elina valjka. Iz maine se moe lako izvaditi radi pranja i zamene. Za ue formate koriste se krai valjci od pune irine maine. Deo za razribavanje se sastoji od meusobno povezanih valjaka od elika i valjaka sa elastinom oblogom. Zadatak im je da boju preuzetu od valjka posude raire i da stvare film boje jednolike debljine, zatim da otklone neujednaenosti stvorene prilikom izdizanja pritisne forme, kao i za magacioniranje boje za vreme dok ne stigne nova koliina. U cilju poveanja efikasnosti rada prenici valjaka su razliiti. elini valjci ugraeni u mainu su gonjeni i imaju mogunost pomeranja u smeru ose i time ostvaruju (bono) popreno kretanje ime vre razribavanje boje. Za pogon poprenog kretanja razribavanja postoje razna reenja (Slika 120). Odnos prenika elinih valjaka odgovara odnosu broja zuba pogonskih zupanika a uleitenje omoguuje aksijalno pomeranje (Slika 121). Prenici gumenih valjaka, poto nemaju pogon, nezavisni su ali ne upotrebljavamo vie od tri razliita prenika. Radi pranja ili zamene valjke iz maine moemo izvaditi, a njihova uleitenja su podeljiva. Nakon zaustavljanja maine valjci se mogu podeavati. Opte pravilo je da elini valjak moe da bude u dodiru sprezi samo sa gumenim valjkom.

161

Slika 120 Varijante reenja pokretanja bonog (poprenog) kretanja razribavanja

U izuzetnom sluaju, moe da bude u dodiru gumeni valjak sa gumenim valjkom. Njihov broj radi zadovoljavajueg snabdevanja sa bojom treba da bude barem tri ali esto imamo etiri. Dva valjka su samo kod forme sa jednostavnijim reenjima sa manjim odnosom ispunjenja bojom. Jedan valjak moe biti dovoljan kod snabdevanja sa bojom ureaja za numerisanje.

Slika 121 Uleitenje valjaka sa redom kuglica

Pogledi u konstrukciji ureaja za snabdevanje sa bojom nisu usaglaeni. Neki konstruktori zastupaju valjke velikih dimenzija sa magacioniranjem vee koliine boje, neki drugi sa vie valjaka manjih dimenzija sa poveanjem broja prenoenja boja pokuavaju popravljati ujednaenost debjine sloja. Pojedine fabrike i unutar jedne familije maina kod pojedinih maina primenjuju razliite sisteme (Slika 122).

162

Slika 122 Razna reenja ureaja za nanoenje boje

Konstruktori smatraju da je i smer kretanja (strujanja) boje bitan poto svaki valjak predaje vie boje valjku sa kojim dolazi prvo u dodir u smeru obrtanja. Tako moemo razlikovati glavne i sporedne grane, ali njihov uticaj na jednolikost nije bitan (Glavni smer kretanja i sporedni smer kretanja). (Slika 123). U sluaju ofset maina prvo dodavan deblji sloj smanjuje se stvaranjem emulzije. Vei broj valjaka pomae isparavanje preuzete vode. Kod maina sa brzim hodom umesto tradicionalne posude za boju sve ee se upotrebljavaju ureaji sa kontinulanim radom, naroito kod maina za tampanje u boji, da bi izbegli variranje bojenja. Pri jednom reenju boju pomou pumpe nanose na prvi valjak dela za razribavanje. Po celoj irini maine na razmaku koji odgovara vijcima za podeavanje, boja stie preko cevovoda.
163

Slika 123 Smerovi strujanja boje

Svakoj cevi pripada jedna pumpa iju koliinu moemo regulisati (Slika 124).

Slika 124 Dodavanje boje pomou pumpe

Jednolinije dodavanje boje mogue je sa ureajem sa valjkom. Valjak se u posudi okree, debljinu boje regulie no iznad valjka. Valjak posude sa delom za razribavanje povezuje jedan elini valjak, koji se okree brzinom ureaja za dodavanje boje sa kojim je spojen sa jednim gumenim valjkom. Zazor od 0,02 - 0,05 mm izmeu valjka posude i valjka za prenos obezbeuje za vreme nesmetanog okretanja da se preuzima sloj boje (Slika 125).

164

Slika 125 Skidanje i obezbeenje sloja boje

U sluaju maina duboke tampe, nanoenje boje se moe razmatrati kao poseban sistem. Boja se nanosi na cilindar sa tamparskom formom u debljem nanosu koji tanak elini no "rakel" skida sa netampajuih mesta, tako da boja ostaje samo u aicama tamparske forme. Boju iz posude preuzima tamparska forma direktno uronjavanjem u posudu za boju, ili pomou cevovoda koji boju dovodi pomou pumpe na tamparsku formu. Pumpa preuzma i ulogu cirkulisanja - meanja boje, to se u ostalim sluajevima o tome posebno mora voditi briga. U nekim sistemima dolivanjem boje i razreivaa ne samo da dopunjujemo smanjenu koliinu ve i ton boje drimo na istom nivou. U procesu flexografske tampe boju nanosimo sa valjkom (Slika 126). Ovaj sistem spreava povratno dejstvo forme na ureaj za nanoenje boje. Sloj boje koji dobijemo sa valjka za nanoenje uvek je jednoline debljine. Ovaj sistem kod boja sa visokim viskozitetom nije primenjiv. U novije vreme mainu snabdevamo sa ureajem za automatsko pranje.

Slika 126 Ureaj za boju kod flexografske tampe

Na jedan valjak prenosnog sistema valjaka za filmovanje boje, nalee tanak elini no po sistemu reenja "rakel" koji viak boje odvodi u rezervoar koji se nalazi ispod (Slika 127). Pri radu no odmaknemo od valjka.

165

Slika 127 Odvoenje vika boje Izlazni ureaji

Na poetku ureaja za izlaganje za potrebe savijanja rolne odnosno uzduno savijanje papira postoji ureaj u obliku levka sa vunim valjcima smetenim ispred i iza njega, zajedno sa usmerivakim valjcima, smetenim na donjem delu (Slika 128). Levak se sastoji od dva lima na ivicama zaobljenim i pod podeljivim pod uglom, koji se u donjem delu zavrava u takozvanom nosu. U novije vreme koriste se cilindrini ili konini tapovi smeteni pod odgovarajuim uglom.

Slika 128 Levak za savijanje

Na nekim mainama na povrini tapova stvara se vazduni jastuk ili se tapovi polako okreu da ne bi dolo do nepoeljnog troenja. Promenom ugla nagiba levka poloaj izlaska materijala se moe podesiti. Promenom ugla levka i podeavanjem valjaka za usmeravanje moemo podesiti jednolian hod bez guvanja. U cilju jednoline vue ispod levka su dva para vunih valjaka kod jednog desni a kod drugog levi valjak je gumiran. Oba valjka u paru dobijaju pogon.

166

Papir se uzduno see krunim noevima (Slika 129). Isto tako krunim noem se seku ivice odtampanih formata. Ukoliko samo donji no dobija pogon gornji no okreu gumeni prstenovi montirani sa obe strane krunog noa. Obimna brzina donjeg noa podudara se sa brzinom kretanja papirne staze. Ukoliko oba noa dobijaju pogon onda se obimna brzina moe poveati i time je seenje istije i sigurnije, ali onda pored noa nema potrebe za gumenim prstenovima.

Slika 129 Kruni (rotacioni) no

U poprenom smeru papir moemo sei sa nazubljenim noem. Na brzohodnim mainama moemo ih koristiti za istovremeno seenje vie listova, do debljine 16 listova. No se nalazi na obimu cilindra izmeu steznih elemenata koji za vreme seenja papira pritiska pritiska kojeg vrsto potiskuje opruga. No useca u kanal prema suprotnom cilindru gde je smetena gumena letva koja ima i funkciju da papir fiksira za vreme seenja (Slika 130).

Slika 130 Popreno seenje ozubljenim noem No dolazi u kontakt sa gumenom gredicom, koja pored seenja osigurava i rad noa sa znatnijim smanjenjem oteenja, a istovremeno imamo sigurno stezanje papira. 167

Seenjem prestaje mogunost transportovanja bez hvatanja. Najednostavnije prihvatanje lista i najsigurnije je bod sa iglom, koja probadanjem fiskira papir na valjku. Pri velikim brzinama moemo postii dobre rezultate, zatim vie listova moemo sloiti jedan na drugi bez opasnosti da list ispada. Pri sporijim brzinama koristimo reenje sa trakom i sa draima listova. Prednost im je u odnosu reenje sa iglama to se ne oteuju listovi. Ako seenje sa ozubljenim noem iz estetskih razloga ili zbog kvaliteta nije poeljno onda seemo sa dva noa sa pravolinijskom reznom geometrijom. Jedan no moe da bude fiksiran. Kod noeva koji su fiksirani na valjak zbog tanog seenja osim tanog podeavanja noa vano je i da savijanje bude bez zazora, ali to oteava rukovanje sa ureajem. U sluaju upotrebe jednog okretnog i jednog fiksnog noa, no postavljen na valjku sa izvodnicom valjka zatvara ugao do 1 stepena. Ovakao seenje po celoj irini ne vri se istovremeno, hod je mirniji i uticaji sile su manji. Otrica okretnog noa upravna je na smer kretanja papira, osa valjka sa smerom kretanja zatvara ugao iste veliine koliko je ugao izmeu noa i izvodnice valjka. Podeeni ugao donjeg fiksnog noa dvostruko je vei od prethodnog (Slika 131).

Slika 131 Popreno seenje sa noem sa pravolinijskom otricom

Posle seenja zadravanje lista sa trake i direktno izlaganje moemo koristiti do brzine cca 1,5 m/s. Na mainama sa veom brzinom listove treba postepeno usporavati. Sakupljanje listova u naslagu od 5-15 listova poveava sigurnost izlaganja i omoguava efikasnije funkcionisanje (Slika 132).

Slika 132 Izlaganje sa sabranim listovima Posle seenja esto se vri savijanje. Popreno savijanje sa savijanjem uz pomo levka pre seenja znai dva savijanja. Savijanje izmeu valjaka moe se izvriti sa velikom brzinom i tanou (Slika 133).

168

Slika 133 Popreno savijanje

Daljnje savijanje moe biti paralelno sa ovim, u ovom sluaju na istom valjku; ili moe biti vertikalno, u tom sluaju posle izlaska ve jednom savijeni papir dolazi ispod posebnog ureaja za savijanje gde jedan vertikalno pokretni no pritisne list izmeu okretnih valjaka i tako ostvaruje tree savijanje (Slika 134). Ovo zadnje savijenje ne postie tanost prethodnih i obino ga moemo koristiti samo pri smanjenoj brzini maine poto listovi na transportnoj traci nisu fiksirani i mogu se lako pomeriti.

Slika 134 Ureaj za savijanje i izlaganje

Za maine za tampanje novina razvijeni su ureaji za izlaganje i prihvatanje velikog broja listova. Pri normalnom pogonu mogu postii uinak izlaganja 40.000 savijenih primeraka. Sa levka za savijanje papir se uvodi u ureaj gde se sa nazubljenim noem see. Savijeni listovi se obino skupljaju na naslage koje su rasporeene u obliku zvezde. Brojanje je olakano ureajem koji
169

omoguuje da se svakih 50 primeraka izlae u stranu. Listovi naputaju mainu savijenom ivicom napred, zato je izlaganje neometano. Postoje i reenja istovarnih ureaja u obliku zvezde koji listove izlau u naslage u obliku snopova (Slika 135), naroito pri masovnoj proizvodnji knjiga. U okviru ovih ureaja esto su i prese za naslagu listova. Transportna traka prikljuena uz ureaj za izlaganje vrsto dri listove i transportuje u vodoravnom ili vertikalnom smeru na vee udaljenosti, donosi ih na mesto za dalju obradu, i kod ovih sistema nije potreban ponovni pretovar.

Slika 135 Izlaganje naslaganih knjiga u ureaju Suare

Suenje sveih otisaka ima naroito velik znaaj kod tampanja iz rolne. Upotreba suenja sve je ea kod brzohodnih maina za tampanje iz tabaka. Potrebna koliina toplote prenosi se na papir, odnosno boju na papiru, direktnim dodirom sa zagrejanim bubnjevima za suenje. Grejanje je obino sa zagrejanim vazduhom a moe sa plamenom gasa. Suenje moe biti i zraenjem kada infracrvene zrake apsorbuje materijal koji elimo zagrejati. Za suenje treba upotrebljavati takve sisteme koji potrebnu temperaturu za suenje stvaraju samo u tankom sloju papira. Na ovaj nain promene dimenzija, zbog promene vlanosti papira moemo svesti i zadrati u moguim najuim granicama. Ovo najbolje postiemo intenzivnim grejanjem u kratkom vremenu i posle brzim hlaenjem. U sluaju brzohodnih maina vreme je ogranieno pa se proces suenja mora brzo realizovati. Kod visoke - i ofset tampe u sluaju kad otiske suimo sa gasom, plamen gasa koji gori sa vikom vazduha direktno je u dodiru sa povrinom koju suimo. Kratkotrajno intenzivno grejanje ne stie da zagreje papir u celom preseku, naroito unutranje slojeve, zato dejstvo dolazi do izraaja samo u povrinskim slojevima, i ne dolazi do zapalenja. Proces oksidacije direktno pomae suenje boje. Ovaj postupak kod lako zapaljivih materija ili razreivaa nije mogue primeniti. Materijali kod kojih se pri suenju na povrini stvara gui sloj nisu podesni za povrinsko suenje, jer sloj koji se stvara na povrini oteava daljnje suenje. Suenje treba da krene iz unutranjih slojeva, u tu svrhu najvie odgovaraju infracrveni zraci, kod kojih
170

se toplota stvara u dubini materijala zbog apsorcije. U ureaju u cilju efikasnijeg suenja i spreavanja paljenja treba koristiti intenzivno strujanje vazduha u takvoj meri da u sluaju zaustavljanja kretanja, primljena i predana koliina toplote u materijalu bude uravnoteena ispod temperature paljenja. Najee se upotrebljava kod lakiranih proizvoda i za suenje povrina sa lepilom (Slika 136).

Slika 136 Infrasuenje

U sluaju duboke tampe koristi se zagrejani bubanj i zagrejani vazduh obzirom na zapaljivost upotrebljenih materijala. Prilikom suenja materijala koji se omekaju na povienoj temperaturi, na mestu gde vru vazduh dolazi u dodir sa materijalom, potrebno je materijal podupreti (prilikom pritiskivanja folija od vetakog materijala). Grejanje bubnja vri se ugraenim grejaima snabdevenim sa regulatorom temperature, ili cirkulacijom grejnog sredstva (Slika 137). Razreivae vezuju pomou ureaja sa aktivnim ugljem.

Slika 137 Suara sa bubnjem Ureaji za vlaenje

Pri ofset tampanju elemente forme treba ovlaiti pre nanoenja boje. Savremene tamparske forme primaju samo malu koliinu vode, debljina sloja obino oko 1 m. Vodu na povrinu tako treba dovesti da na netampajuim delovima se stvara neprekidan film ali da spreimo da tampajue povrine primaju vodu, radi spreavanja stvaranja emulzije. U pogledu reenja ureaja za vlaenje bilo je vie pokuaja, ali samo reenja sa valjkom su se razvila,
171

poto ureaji sa pricanjem ili sa duvaljkama gornje zahteve nisu ispunjavali, dodavanje vode u zavisnosti od brzine maine stvarali su potekoe. Kod tradicionalnog reenja (Slika 138) od valjka koji se okree u vodi, jedan valjak koji se klati oko osovinice preuzima vodu i predaje valjku od bronze ili valjku sa hromiranom povrinom. Valjak koji se klati ima dvostruki zadatak, jednim delom predaje vodu a drugim delom da vee delie boje koje valjci brisai skidaju. tamparske forme ovlauju valjci presvueni mekanim materijalom koji zadrava vodu (fic, flanel). Koliinu vode moemo regulisati promenom broja obrtaja valjka koji se okree u vodi ili brisaima. U rezervoaru nivo vode je konstantan, na nekim mainama koristi se cirkulacioni sistem.

Slika 138 Reenja ureaja za vlaenje a - tradicionalno b - sa dodirnim valjcima c - sa rasiprivanjem vode d - sa vazdunim razduvavanjem

Kod Dahlgren-sistema potrebna koliina vode se dovodi na prvi valjak za nanoenje boje, tako valjak za nanoenje boje sa slojem vode koji se nalazi na farbi najpre navlai i posle neposredno nanosi boju na formu (Slika 139). Prema iskustvu stvaranje emulzije je neznatno, troenje forme u odnosu tradicionalnom sistemu je neznatno. Kod ovakvih sistema vodi treba dodati izopropil alkohola.

172

Slika 139 Nanoenje vode na valjak za boje (Dahlgren-sistem) Posebne jedinice - ureaji

Kod nekih maina u cilju spreavanja promena dimenzija pri suenju uporebljava se hlaenje. Papir se provodi kroz jedan ili dva para valjaka koji su hlaeni vodom. Papir sa velikom uglom obuhvata valjak i za vreme prolaza preko njega predaje se vei deo toplote sa podloge, koji je preuzet u ureaju za suenje. Ovaj ureaj obino je ugraen kao posebna jedinica za papirnu stazu. Na slici 140 je prikazana jedinica koja snabdeva dve meusobno nezavisne papirne staze. Pri izradi otisaka u najveem broju sluajeva je potrebno numerisanje na jednom ili na vie mesta. Ureaj za numerisanje koji radi na principu rotiranja olakava daljni tok rada i moe smanjiti veliki deo runog rada. Prema elji moemo numerisati prema unapred ili nazad. Na nekim mainama postavljeni posebni ureaji mogu numerisati i prednju i zadnju stranu (Slika 141). Pri numerisanju u veoj koliini moemo koristiti i dve osovine. Na rotacionim mainama u uzdunom smeru perforiramo sa alatima postavljenim paralelno sa osom obrtanja. Alat pritiska opruga na spregnuti cilindar. Cilindar je pogonjen. Ovo perforiranje je u stvari linijsko perforiranje. Alati za perforiranje smeteni su na dra na kojem pojedinano moemo podesiti poprenu dimenziju. Pomeranjem draa zajedniko podeavanje mogue je i za vreme rada maine. Ploe rade u paru od kojih na jednoj ploi ima otvor a na drugoj su igle. Za taan hod alata potrebno je da pogonski zupanici budu bez zazora. Za odstranjivanje otpadaka za plou sa otvorima prikljueno je kuite u koje se prihvata otpad. Pri perforiranju u nizu perforator prati brzinu kretanja papirne trake.

173

Slika 140 Sistem valjaka za hlaenje trake

I u poprenom smeru je mogue rotaciono perforiranje. Papir se vodi na jednom cilindru na kojem se nalaze otvori, a na suprotnom cilindru je smeten potreban broj noeva iji zupci ulaze u otvore cilindra.

Slika 141 Rotacioni ureaj numerisanja Poznato je reenje sa cilindrom gde noevi, slino uzdunom perforiranju, seku na povrini cilindra. Podeavanje ovog sistema je tee, ali kvalitet perforiranje je bolji. Kod maina koje rade sa prekidima primenjuju se noevi za peforiranje. U vie sluajeva papir istovaraju tzv "leporello" pogonom (Slika 142) . Mesto pogona obino odreuju poprenim perforiranjem, zatim jedan specijalni ureaj za izlaganje savija papir u dva smera, zatim se 174

primenjuje stezanje puom i transportovanje trake . Ovaj ureaj za izlaganje omoguuje neprekidan pogon. U cilju olakavanja uvlaenja i radi izbegavanja nezgode pri uvlaenju iroko je primenjen sistem za automatsku uvlaenje. Ovi sistemi su primenljivi kod dugakih i teko pristupanih staza. Njihovo funkcionisanje obino se ne odnosi na celu mainu ve samo na pojedine delove ureaja.

Slika 142 Leporell pogon

Ureaji za detekciju prekida, obino su reeni elektrino, dodirom ili fotoelijama i ugraeni su na vie mesta papirne staze. U sluaju prekida zaustavljaju mainu. Smeteni su u jednom redu i mogu detektovati i eventualne druge greke papira i zaustaviti mainu. Postoji mogunost kontrolisanja otpreska i na brzim trakama. Ovi ureaji su naroito podesni za izradu neprekidnih proizvoda poto tu bez zaustavljanja maine nema drugih naina konrole. Poznati su ureaji sa tzv. blic osvetljenjem i sa okretnim ogledalom. Ovo zadnje reenje ima prednost to papir moe da se prati na duoj putanji i tako daje mirniju sliku (Slika 143).

175

Slika 143 Kontrola sa okretnim oledalom Pogon tamparskih maina

Za glavni pogon tamparskih maina najee se koriste elektromotori. Snaga motora zavisi od veliine i tipa maine, obino je 2-7 KW. Za maine za koje tampaju iz rolne snaga pogonskog motora je 5-25 KW. Da bismo zadovoljili pogonske uslove potrebna je promena broja obrtaja u opsegu 1 : 30. Ovu veliku promenu broja obrtaja uobiajenim motorima nije mogue ostvariti. Zato koristimo trobrzinski motor sa reduktorom i velikim prenosnim odnosom. iroko su u primeni motori sa naizmeninom strujom sa regulaciojom ije brojeve obrtaja moemo regulisati daljinskim upravljanjem. Momenat motora u celom opsegu je konstantan i nezavisan je od promene optereenja (Slika 144). Nedostatak mu je da kada due vremena radi na niskom broju obrtaja zahteva hlaenje. Danas vie koristimo motor sa naizmeninom strujom regulisan pomou poluprovodnikih ispravljaa zbog dobrih pogonskih osobina i povoljne regulacije. Na mainama za tampanje novina kod jedinica sa 16 stranica koristi se poseban pogonski motor da bi mogli pojedine jedinice (delove) nezavisno koristiti. Pri povezivanju maina glavna vretena su mehaniki sinhronzivana. Elektrinom sinhronizacijom tanost, to zahteva pasovanje, nije ostvarljiva. Zbog tanosti pasovanja pogonski lanac treba sastaviti od to manjeg broja
176

elemenata, pogonski zupanici i ostali elementi spajanja treba da su bez zazora. Broj obrtaja glavnog vretena dvostruka ili trostruka je pritisnog valjka.

Slika 144 ema povezivanja elektro-motora

177