U Srbiji polako postaje praksa da se plaanje robe i usluga obavlja elektronskim putem.

Ipak, kako istiu bankari, broj korisnika nije veliki, iako je elektronsko plaanje u odnosu na klasino, koje iziskuje odlazak u banku, bre, jednostavnije, a i provizije koje se naplauju su nie. Razlog moda treba traiti u nedovoljnoj informisanosti, ali i u tome to veliki broj graana u Srbiji nema pristup raunaru. Za sada banke nude mogunost plaanja robe i usluga odreenim karticama putem Interneta, ali i elektronsko plaanje rauna za komunalije, struju, telefon... Bankama je ostavljena mogunost da same direktno ugovaraju i reguliu odnose sa preduzeima ije usluge graani plaaju elektronski. Preporuka je i da se prilikom kupovine robe putem Interneta biraju samo provereni i afirmisani sajtovi. Narodna banka Srbije ovu oblast uredila je na osnovu odredaba Zakona o deviznom poslovanju, po kome naplaivanja po osnovu izvoza roba i usluga nerezidentima imaju tretman naplaivanja po tekuim poslovima, a ona se obavljaju slobodno, preko banke ovlaene za obavljanje poslova sa inostranstvom. Druga, preciznija regulativa koja bi uredila ovu oblast, naalost, ne postoji. - Izvoz robe i usluga moe se realizovati sa nerezidentom i na osnovu ponude koja je uinjena i prihvaena posredstvom Interneta, zbog ega je neophodno da veb-sajt rezidenta sadri podatke o vremenu, mestu i nainu izvrenja njegove obaveze. Takoe, i podatke o obavezama kupaca, u pogledu cene i uslova plaanja, ukljuujui i instrukcije za plaanje: naziv banke, broj deviznog rauna na koji se obavlja uplata... - istiu u NBS.