VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I RAUNARSTVA STRUKOVNIH STUDIJA-VIER, BEOGRAD STUDIJSKI PROGRAM: NOVE ENERGETSKE TEHNOLOGIJE SPECIALISTIKE STUDIJE PREDMET:SPECIJALNE

ELEKTRINE INSTALACIJE

SPECIJALNE ELEKTRINE INSTALACIJE-UVODNO PREDAVANJE

PREDMETNI PROFESOR: Dr eljko Despotovi, dipl.el.in.

SPECIJALNE INSTALACIJE???
INSTALACIJE SPECIJALNE NAMENE INSTALACIJE NA OBJEKTIMA SPECIJALNE NAMENE KOMPLEKSNE INSTALACIJE SAVREMENIH OBJEKATA PROUAVAE SE TEME KOJE SU OD OPTEG INTERESA ZA PROJEKTOVANJE PROUAVAE SE SPECIFINI OBJEKTI I INSTALACIJE

KRATAK SPOJ-OSNOVNE NAPOMENE

KRATAK SPOJ JE DIREKTAN SPOJ IZMEU TAAKA U ELEKTRINOJ INSTALACIJI IZMEU KOJIH JE U NORMALNIM USLOVIMA POSTIGNUT NOMINALNI NAPON INSTALACIJE PRORAUN SPOJEVA STRUJA KRATKIH

PRORAUN ILI PROCENA???? UOPTENO U PRORAUNU KRATKIH SPOJEVA MORAJU BITI IZRAUNATE ili PROCENJENE DVE VREDNOSTI STRUJA MAKSIMALNA VREDNOST KRATKOG SPOJA MINIMALNA VREDNOST KRATKOG SPOJA STRUJE STRUJE

Iks

Short Circuit-SC

TIPINI TALASNI OBLIK STRUJE KRATKOG SPOJA

PRORAUN STRUJA KRATKOG SPOJA

Struja kratkog spoja mora biti proraunata na svakom naponskom nivou instalacije u cilju odreivanja karakteristika opreme, potrebne da izdri i iskljui kvar (najee kratak spoj) u to kraem vremenskom trenutku. Proraun struja kratkog spoja u cilju izbora zatitne opreme i efikasne zatite od strujnog udara METODA IMPEDANSE METODA SIMETRINIH KOMPONENATA STANDARD IEC 60 909

SAMOSTALNI I POSEBNI IZVORI ELEKTRINE ENERGIJE SAMOSTALNI IZVORI??

Pretvaraju druge oblike energije u elektrinu energiju i vre snabdevanje prijemnika elektrinom energijom nezavisno od javne distributivne mree Nekada se nazivaju i AUTONOMNI IZVORI ZAVISNO OD ZAHTEVA MOGU DIREKTNO ILI INDIREKTNO NAPAJATI POTRONJU

VETROGENERATOR SOLARNI GENERATOR

SUS MOTOR

POTRONJA- 1

POTRONJA- 2

POTRONJA- 3

SVAKI OD IZVORA NAPAJA SVOJU POTROAKU GRUPU-NEZAVISNI SISTEMI NAPAJANJA

JEDNOSMERNI HIBRIDNI AUTONOMNI SISTEM NAPAJANJA

BATERIJA DIZEL AGREGAT

HIBRIDNI AUTONOMNI SIATEM NAPAJANJA- u kojem je izvreno vie konverzija energije u elektrinu

POSEBNI IZVORI ELEKTRINE ENERGIJE

OBEZBEUJU NEPREKIDNOST NAPAJANJA POTROAA ELEKTRINOM ENERGIJOM U SLUAJU NESTANKA MRENOG NAPAJANJA (NAPAJANJE IZ JAVNE DISTRIBIUTIVNE MREE) U NORMALNIM USLOVIMA POTROAI NAPAJAJU IZ JAVNE DISTRIBUTIVNE MREE SE

U SLUAJU ISPADA MRENOG NAPAJANJA POSEBI IZVORI OBEZBEUJU NEPREKIDNOST NAPAJANJA POTROAA STOGA SE ONI NAZIVAJU IZVORI NEPREKIDNOG ILI BEZPREKIDNOG NAPAJANJA

PODNAPONSKO RELE

SUS motor

KONTROLA PUNJENJA BATERIJE AC-DC BATERIJA

ZAMAJAC

DC-AC invertor POTRONJA POTRONJA

NEPREKIDNOST NAPAJANJA OBEZBEENA AKUMULATORSKOM BATERIJOM I STATIKIM ENERGETSKIM PRETVARAIMA

ULOGA ZAMAJCA:
OBEZBEUJE NEPREKIDNOST OBRTANJA ZAJEDNIKE OSOVINE U TENUTKU NESTANKA MRENOG NAPONA I PREBACIVANJA NA SUS MOTOR

SAMOSTALNI IZVOR JE USTVARI,

NAJEE KORIENI SISTEM NEPREKIDNOG NAPAJANJA

POTROAKA GRUPA 2

ULOGA BATERIJE (POSEBNI IZVOR) JE DA OBEZBEDI NAPAJANJE U PERIODU NESTANKA MRENOG NAPAJANJA POTROAKA DO UKLJUENJA REZERVNOG IZVORA GRUPA 3

KOJA GRUPA POTROAA JE SA NAJVEIM PRIOROTETOM????

POTROAKA GRUPA 1

BATERIJE ELEKTRINIH AKUMULATORA

NAJEE KORIENI OLOVNI I METALNI (NiCd)

OLOVNI AKUMULATORI
HEMIJA
ELEKTROLIT: POZITIVNA ELEKTRODA: NEGATIVNA ELEKTRODA: RAZGRADNJA POZITIVNE ELEKTRODE: RAZGRADNJA NEGATIVNE ELEKTRODE: GUSTINA ELEKTROLITA PRI PRANJENJU: SUMPORNA KISELINA H2SO4 OLOVO OKSID PbO2 OLOVO Pb OLOVO SULFAT PbSO4 OLOVO SULFAT PbSO4 RASTE

NAPONSKE KARAKTERISTIKE/ELIJI
NOMINALNI NAPON: 2V MINIMALNI NAPON: 1.75V NAPON ODRAVANJA U NAPUNJENOM STANJU: 2.23V NAPON GASIRANJA: 2.4V SAMOPRANJENJE: pri 20C gubi se oko 0.2-0.4% kapaciteta za 24h

METALNI (NiCd) AKUMULATORI

HEMIJA
ELEKTROLIT: POZITIVNA ELEKTRODA: NEGATIVNA ELEKTRODA: RAZGRADNJA POZITIVNE ELEKTRODE: RAZGRADNJA NEGATIVNE ELEKTRODE: GUSTINA ELEKTROLITA PRI PRANJENJU: KALIJUM HIDROKSID KOH NIKL HIDROKSID Ni(OH)3 KADMIJUM Cd HIDROKSID NIKLA Ni(OH)2 HIDROKSID KADMIJUMA Ni(OH)2 OPADA

NAPONSKE KARAKTERISTIKE/ELIJI
NOMINALNI NAPON: MINIMALNI NAPON: NAPON ODRAVANJA U NAPUNJENOM STANJU: NAPON GASIRANJA: 1.2V 1V 1.5V 1.55V

FORMIRANJE BATERIJE I IZRAUNAVANJE NJENOG UKUPNOG KAPACITETA

REDNA VEZA

PARALELNA VEZA

REDNO-PARALELNA VEZA

PUNJAI BATERIJA
Izbor strategije punjenja je bitan zbog eksploatacionih svojstava baterije: produenje ivotnog veka, boljeg iskorienja, ekonominosti ispravljaa i dovoenje baterije u stanje pogonske spremnosti
ISPRAVLJA MREA POTRONJA
STANDARDNO REENJE, BEZ REGULACIJE STRUJE PUNJENJA

REGULISANI ISPRAVLJA (OPER) MREA POTRONJA

FLEKSIBILNO REENJE, OPERSKA REGULACIJA STRUJE PUNJENJA, MOGUNOST OSTVARIVANJA RAZLIITIH VREMENSKIHH PROFILA STRUJE PUNJENJA

STATIKI UREAJI ZA NEPREKIDNO NAPAJANJE

Koriste se za prijemnike iji bi i trenutni prestanak rada izazvao poremeaje u tehnolokom procesu ili u: RAUNSKI CENTRIMA BOLNICAMA, URGENTNIM CENTRIMA,... i sl.!!!!

1-REGULISANI ISPRAVLJA 2-BATERIJA AKUMULATORA 3-INVERTOR 4-STATIKI POLUPROVODNIKI PREKIDA 5-MEHANIKI PREKIDA

ALTERNATIVNI IZVORI NAPAJANJA PRIMENJENI U NAPAJANJU MALIH POTROAA

ALTERNATIVNI IZVORI NAPAJANJA SU BAZIRANI NA OBNOVLJIVOJ ENERGIJI OBNOVLJIVA ENERGIJA (neadekvatan naziv ALTERNATIVNA) U OSNOVI JE ONA SUNEVA ENERGIJA I SVI OSTALI OBLICI (vetar, biomasa, hidro) SU POSLEDICA NJE SAMO SUNCE ISPORUUJE ZEMLJI OKO 15 HILJADA PUTA VIE ENERGIJE NEGO TO OVEANSTVO DANAS TROI !!!!!!

STRUKTURA POTRONJE OBNOVLJIVE ENERGIJE U SVETU

2005 GODINA

POTENCIJAL OBNOVLJIVE ENERGIJE U SRBIJI

NAJDOMINATNIJE: ENERGIJA VODENIH TOKOVA I BIOMASE

FOTONAPONSKI SISTEMI
-Energija sunca se pretvara u elektrinu u fotonaponskim modulima-photo voltaic (PV). -PV moduli proizvode DC napon 30V po modulu. -PV moduli se povezuju u niz lanac ili string. -Svaki lanac se titi odvodnicima prenapona. -DC struja se moe pretvoriti u AC pomou invertora . AC struja se: upotrebljava direktno za sopstvene potrebe (stand alone sistemi) isporuuje u mreu (full feed in)

SAMOSTALNI-OFF GRID SISTEM FOTONAPONSKOG NAPAJANJA

FOTONAPONSKI SISTEM POVEZAN NA DISTRIBUTIVNU MREU-ON GRIDE

VETROGENERATORSKO NAPAJANJE

TIPINO VETROGENERATORSKO NAPAJANJE ZA KUNU POTRONJU

MONOFAZNI SISTEM NAPAJANJA

TROFAZNI SISTEM NAPAJANJA

JEDNOSMERNI SISTEM NAPAJANJA

SISTEM ALTERNATIVNIH IZVORA NAPAJANJATIPINA PRIMENA (TELEKOMUNIKACIONE BAZNE STANICE)

ELEKTRINE INSTALACIJE SPECIJALNE NAMENE

JAVNI OBJEKTI (bolnice, sportske hale, raunarski centri) TRANSPORTNI OBJEKTI (inska vozila,transporteri.....) PLOVNI OBJEKTI (brodske instalacije, jahte, katamarani...) DRUGI OBJEKTI SPECIJALNE NAMENE

ELEKTRINE INSTALACIJE NA TRANSPORTNIM OBJEKTIMA

ELEKTRINA VUA -TRAMVAJI
-TROLEJBUSI -LOKOMOTIVE

ELEKTRINA VOZILA SPECIJALNE NAMENE

-VILJUKARI -TRANSPORTNA VOZILA NA AERODROMIMA -OSTALA TRANSPORTNA SREDSTVA

SISTEMI ELEKTRINE VUE

Prema naponu i struji za napajanje elektrinih vunih vozila iz kontaktne mree sistemi elektrine vue se dele na:
jednosmerne (DC) sisteme jednofazne (AC) sisteme

JEDNOSMERNI SISTEMI ELEKTRINE VUE-osnovne karakteristike

Kao glavno pogonsko sredstvo se u ovim sistemima koristi klasini motor jednosmerne struje (MJSS) sa rednom pobudom Ovi motori imaju relativno velike snage i moraju se napajati iz izvora koji nije na vunom vozilu Napajanje se vri iz kontaktne mree sa kojom je elektrino vozilo spregnuto elektrino ali i mehaniki (elastino) preko specijalnog elektromehanikog ureaja -pantografa (tramvaji, vozovi), odnosno trolnog prikljuka (trole) koji se koristi kod trolejbusa. Energija se dovodi iz elektrovunih podstanica (EVP) koje su smetene du kontaktne mree.

TA JE ELEKTROVUNA PODSTANICA (EVP)?

U EVP se ustvari vri AC/DC konverzija energije i one sa primarne AC strane napajaju monofaznim ili trofaznim naizmeninim naponom, dok na sekundarnoj DC strani daju jednosmerni napon kojim se napaja kontaktna mrea. Pomou transformatora se taj primarni napon sniava i nakon toga ispravlja, pa se onda dovodi na kontaktni vod. Za ispravljae su se nekada koristile ivine usmerae, a danas se koriste silicijumski poluprovodniki elementi.

PRIMER NAPAJANJA TRAMVAJA I VOZOVA

Napajanje ovog tipa se izvodi kod vozova i podzemnog eleznikog saobraaja (metroi) pri emu je napon napajanja 1.5-3kVDC, dok je kod tramvaja napon kontaktnog voda 600V(750V) DC. Kod nas je u tramvajskom saobraaju prihvaen sistem napajanja 600VDC. U oba ova sluaja pozitivan pol napajanja (+) se dovodi preko pantografa, dok je negativni pol (-) vezan za ine koje su uzemljene.

PRIMER NAPAJANJA TROLEJBUSA

Jednosmerni kontaktni vod je kompletno u vazduhu odnosno (+) i (-) pol napajanja se dovode preko trolnog (trole) prikljuka

JEDNOFAZNI SISTEMI ELEKTRINE VUE-ISTORIJAT

Ovim sistemom napajanja se napajaju iskljuivo pruge, odnosno eleznice. Ovaj sistem napajanja je proistekao zbog velikih problema u napajanju elektrinih vozila velikih snaga reda veliine 1MW i vie. Tako na primer za snagu od 1 MW i pri naponu kontaktnog voda od 1kV, potrebna je struja od oko 1000 A. Stoga se u ovom sluaju javlja problem poprenog preseka i teine ueta od kojeg je nainjen kontaktni vod. Naime, mehanika vrstoa kontaktnog ueta bi bila ugroena velikim zagrevanjem usled ovako velikih struja od 1kA, a i rastojanje elektrovunih podstanica bi moralo da bude krae, zbog velikih padova napona. Elektrini parametri kontaktnog ueta (kontaktnog voda), i ako imaju malu podunu vrednost, pri velikim strujama stvaraju znaajne serijske padove napona. Stoga se pristupilo poveanju napona kontaktnog vodaKONSTRUKTIVNI PROBLEM!!!!!!!!

PROBLEM-POGONSKIH MJSS
Nije bilo mogue napraviti dobre i pouzdane motore za VN kontaktnog voda. Problem se sastojao u tome to napon izmeu kriki komutatora ne sme nikako prei vrednost kritinog napona proboja vazduha koji iznosi oko 30kV/cm. Pokuano je rednim vezivanjem dva motora ime se napon duplira, naprimer na 3 kV. Ovo reenje nije pouzdano, poto usled kvara jednog od motora, moe da strada i drugi motor. Ovaj napon 3kV se i danas zadrao u nekim srednjoevropskim zemljama i razlog za dananje korienje ovog napona je u konzervativnosti eleznice: promena infrastrukture je veoma skupa pa se maksimalno koriste postojei resursi.

JEDNOFAZNE LOKOMOTIVE
Jednofazne lokomotive se napajaju tako to postoji jedno kontaktno ue a povratni vod je ina. Nivo napona transformatorom. se regulie vunim

U staro vreme bilo je teko ugraditi ispravljae u lokomotivu zbog toga to su bili veoma veliki, pa su se stavljali samo u podstanice.

PRINCIPIJELNA ELEKTRINA EMA POGONA DIODNE LOKOMOTIVE

KONTAKTNI VOD 25kV/50Hz
REDNA PRIGUNICAPEGLASTRUJU
OTPORNICI ZA SLABLJENJE POLJA

AUTO TRANSFORMATOR (GRADUATOR)

DIODNI ISPRAVLJA

ELEKTROMOTORNI POGON

Sve jednofazne lokomotive se napajaju sa kontaktnog voda 25kV/50Hz

PRINCIPIJELNA EMA TIRISTORIZOVANE LOKOMOTIVE

KONTAKTNI VOD 25kV/50Hz

REDNA PRIGUNICA

OTPORNICI ZA SLABLJENJE POLJA

AUTO TRANSFORMATOR

(GRADUATOR)

ELEKTROMOTORNI POGON

TIRISTORSKI ISPRAVLJA (PUNI MOST)

SAVREMENE ELEKTRINE LOKOMOTIVE-POGON SA TROFAZNIM ASINHRONIM MOTORIMA

ELEKTRINE INSTALACIJE NA PLOVNIM OBJEKTIMA

Tokom poslednjih nekoliko decenija elektrine instalacije na plovnim objektima obeleavaju dve znaajne karakteristike : (1)veliki porast instalisane snage i (2) gotovo iskljuiva primena naizmeninih struja u napajanju Jednosmerna struja ostala je u upotrebi samo na manjim ili specijalnim jedinicama. Porast snage, jednostavnost reenja, vea pouzdanost i nia cena elektrinih maina su svakako vani faktori koji su doprineli takvom usmerenju. Razvoj tiristorskih ispravljaa sa kvalitetno regulisanim elektromotornim pogonima ponovo je aktuelizovao upotrebu jenosmerne struje kao i viih jednosmernih i naizmeninih napona.

NAPONI NAPAJANJA NA PLOVNIM OBJEKTIMA

Naizmenini trofazni naponi koji se danas susreu na plovnim objektima su 380 V, 50 Hz, 440 V, 60 Hz, kao i trofazni i jednofazni naponi od 240, 220 i 120 V, 50 i 60 Hz. Na objektima velikih instalisanih snaga prisutan je i visoki napon od 3/3,3; 6/6,6 i 10/11 kV, 50/60 Hz. Na tehnikim plovnim objektima u novije se vreme primenjuju trofazni naizmenini naponi 600 V, 60 Hz, 660 V, 50 Hz i jednosmerni naponi 720V i 780V. Prva primena navedenih povienih napona pojavljuje se 60-tih godina na plovnim objektima koji slue za istraivanje i eksploataciju nafte.

KONCEPT SAVREMENIH INTELIGENTNIH ELEKTRINIH INSTALACIJA EIB

EIB (European Installation Bus)
POTREBA ZA POVEANJEM FUNKCIONALNOSTI POSTOJEIH INSTALACIJA IZ DANA U DAN RASTE OVE POTREBE SU USLOVLJENE TENJAMA ZA SMANJENJE POTRONJE, POVEANJEM KOMFORA I POVEANJE SIGURNOSTI POVEANJEM FUNKCIONALNOSTI KLASINA INSTALACIJA POSTAJE IZUZETNO SLOENA I KOMPLIKOVANA, I TO JE NAJBITNIJE SKUPA STOGA JE RAZVIJEN NOVI TIP SPECIJALNIH INSTALACIJA KOJI BI ODGOVORIO SLOENIM ZAHTEVIMA

OPTE KARAKTERISTIKE EIB INSTALACIJA I POREENJE SA KLASINIM

KLASINA INSTALACIJA
ENERGETSKI (NAPOJNI) VOD SIGNALNI VOD PREKIDA RAZVODNA KUTIJA KOD KLASINIH INSTALACIJA SE UPRAVLJANJE VRI PREKIDANJEM NAPOJNOG KOLA KOD EIB INSTALACIJA SU POTPUNO, AK I GALVANSKI ODVOJENI UPRAVLJAKO I ENERGETSKO KOLO
KA OSTALIM UREAJIMA

EIB

UPRAVLJANJE JE MIKROPROCESORSKO

POREENJE ELEKTRINIH EMA KLASINE I EIB INSTALACIJE

OSIGURA

PREKIDA SVETILJKA

CELINA-1

CELINA-2

EIB PREKIDA POBUIVA

CELINA-1 CELINA-2

ELEKTRINA EMA KOMANDE SA DVA MESTA

SVETILJKA
NAIZMENINI PREKIDAI

EIB KABL

KLASINA INSTALACIJA
POBUIVA SVETILJKA

-EIB UREAJI SU POVEZANI PREKO

ISTOG KABLA

EIB PREKIDA EIB PREKIDA

-KOJI PREKIDA E UPRAVLJATI POBUIVAEM DEFINISANO JE PROGRAMIRANJEM EIB UREAJA -FUNKCIONALNE VEZE IZMEU PREKIDAA I POTROAA SE DEFINIU PROGRAMSKI

EIB INSTALACIJA

REALIZACIJA NEKIH FUNKCIJA U EIB INSTALACIJI

DIMER

SVETILJKA

POBUIVA

SVETILJKA

EIB KABL

EIB PREKIDA EIB PREKIDA

EIB KABL

EIB PREKIDA

EIB tajmer

REGULACIJA OSVETLJENJA SVETILJKE (DIMER)

TAJMERSKA FUNKCIJA

ASPEKTI KVALITETA ELEKTRINE ENERGIJE

PRIJEMNICI ELEKTRINE ENERGIJE NORMALNO RADE AKO SU NAPON I UESTANOST U OPSEGU OKO NOMINALNIH VREDNOSTI IDEALAN SLUAJ JE NAPAJANJE PRIJEMNIKA BEZ PREKIDA, ODNOSNO KADA SU POGONSKE VELIINE NOMINALNE SVAKO ZNAAJNIJE ODSTUPANJE OD NOMINALNIH POGONSKIH VREDNOSTI, A KOJE DOVODI DO ISPADA PRIJEMNIKA, PREDSTAVLJA POGORANJE KVALITETA NAPAJANJA (KVALITETA ELEKTRINE ENERGIJE

SISTEMATIZACIJA POSEBNIH KARAKTERISTIKA PRIJEMNIKA

KOJE SU TO POSEBNE KARAKTERISTIKE????
VELIKA POLAZNA STRUJA VELIKE FLUKTUACIJE REAKTIVNE SNAGE VELIKE MAGNETNE I ELEKTRINE NESIMETRIJE PO FAZAMA POJAVA VIIH HARMONIJSKIH KOMPONENTI STRUJA I NAPONA POJAVA PADOVA NAPONA IZNAD DOZVOLJENIH VREDNOSTI

PRIMER VELIKIH POLAZNIH STRUJA

TRI TIPA KARAKTERISTINIH PRIJEMNIKA OD KOJIH SVAKI IMA KARAKTERISTINU STRUJU POLASKA

FLUKTUACIJA REAKTIVNE SNAGE

REAKTIVNA SNAGA

AKTIVNA SNAGA PRIMER INSTALACIJE ELEKTROLUNE PEI -ELEKTRINI LUK JE STOHASTIKA POJAVA, -DOMINANTNE JAKO NELINEARANE POJAVE -FLUKTUACIJE REAKTIVNE SNAGE JAKO IZRAENE -AKTIVNA SNAGA RELATIVNO STABILNA

MAGNETNA NESIMETRIJA SABIRNICA U TRANSFORMATORSKIM STANICAMA

OBEZBEENA MAGNETNA SIMETRIJA SABIRNICA

NIJE OBEZBEENA MAGNETNA SIMETRIJA SABIRNICA

DVA MOGUA NAINA POSTAVLJANJA SABIRNICA KOJE POVEZUJU TRANSFORMATOR SA PRIJEMNICIMA

POSLEDICA: NESIMETRIJA LINIJSKIH NAPONA!!!

KOMPENZACIJA REAKTIVNE ENERGIJE

Pod kompenzacijom reaktivne energije podrazumeva se instalacija opreme koja generie reaktivnu energiju na mestu montae i time kompenzuje potronju reaktivne energije u pogonu. Ovim se drastino smanjuje koliina preuzete reaktivne energije iz mree, a time i rauni za utroenu reaktivnu energiju. Trokovi za reaktivnu energiju tipino ine oko 15 % ukupnog rauna za elektrinu energiju. Kompenzacijom reaktivne snage ova kompletna stavka bi trebalo da bude skoro potpuno eliminisana. Cene opreme za kompenzaciju su takve da se ova investicija isplati u roku od 6 meseci do 2 godine.

REAKTIVNA ELEKTRINA ENERGIJA

Reaktivna energija (ili u zapadnoj varijanti: jalova, to plastinije opisuje njen karakter), sa stanovita fizike je onaj deo ukupne isporuene elektrine energije koji se troi na uspostavljanje i odravanje magnetnog polja u elektrinim mainama. Odavde je jasno da su najvei potroai reaktivne energije elektromotori i transformatori. Svoje ime reaktivna energija je dobila zbog injenice da njena potronja ne doprinosi aktivnoj odnosno korisnoj snazi, ali bez potronje reaktivne energije elektrina maina ne bi ni mogla da radi. Strogo govorei reaktivna energija je mnogo iri pojam i javlja se i kod potroaa kao to su: frekventni regulatori, soft starteri, jednosmerni pogoni, ispravljai, itd.

REAKTIVNA ENERGIJA-problemi
I) PRIMER: TIPIAN cos=0.8 za ASINHRONE MOTORE, MOTOR SNAGE npr.10kW, svakog sata utroi 10kWh aktivne energije i 7.5kVArh reaktivne energije 10kW se pretvori u rad, dok se 7.5kVAr se utroi da bi se izvrila magnetizacija polova motora (krajnji potroa nema nikakvu direktnu korist od ove energije a mora de je plati!!!!!!) REAKTIVNA ENERGIJA MORA DA SE TRANSPORTUJE OD MESTA PROIZVODNJE (GENERATOR-TRANSFORMATOR-VOD-POTROA) I ZAUZIMA KAPACITET KABLA (Za pomenuti motor od 10kW struja koja potie od aktivne energije iznosi oko 25A, a od reaktivne energije oko 19A, tako da ukupno kroz napojni vod protie oko 45A i doprinosi poveanju otpornih gubitaka u vodu i njegovo grejanje). Posledice zagrevanja voda (kabla) su vei pad napona koji raste sa njegovom duinom.

II)

Prisustvo reaktivne komponente (crvena boja) je zauzela oko 40% potrebnog kapaciteta- cos=0.8

Potreban presek provodnika ako je potroa u potpunosti kompenzovan- cos =1

TIPOVI KOMPENZACIJE REAKTIVNE ENERGIJE

TIPOVI KOMPENZACIJE REAKTIVNE ENERGIJE

STEPENASTI REGULATORI REAKTIVNE ENERGIJE

KONDENZATORSKI KONTAKTORI

Kondenzatorski kontaktori ukljuuju i iskljuuju kondenzatorske baterije koje imaju male induktivnosti i male gubitke PRIGUNI OTPORI se ukljuuju neposredno pre ukljuenja kondenzatorskih baterija, da bi se smanjile prevelike struje ukljuenja 7In OSIGURAI za kondenzatorske baterije su vrednosti 1.6In....2.5In

TIRISTORSKI REGULATORI REAKTIVNE ENERGIJE

U sluaju da su dnevne promene induktivne komponente struje velike, paralelno optereenju se moe prikljuiti fiksna baterija kondenzatora dovoljno velike kapacitivnosti, tako da se potroa zajedno sa baterijom kondenzatora prema mrei ponaa kao otporno-kapacitivno optereenje. Zatim se paralelno sa baterijom kondenzatora vezuje induktivno optereen tiristorski fazni regulator pomou koga se faktor snage podeava na maksimalnu vrednost.

IZRAUNAVANJE FEKTIVNE VREDNOST STRUJE PRVOG HARMONIKA

Amplituda osnovnog harmonika struje
4 2U [cos cos x ] cos xdx A1 = i ( x ) cos xdx = 0 L 1 2

A1 =

2 2U L

sin 2 1 + 2

Efektivna vrednost struje prvog harmonika

I1 =

A1 2

2U sin 2 1 + L 2

TIRISTORSKI REGULATOR kao ekvivalent PROMENLJIVOJ PRIGUNICI

VII HARMONICI U SPECIJALNIM INSTALACIJAMA

UPOTREBOM ENERGETSKIH PRETVARAA DOLAZI DO POJAVE VIIH HARMONIKA FLEKSIBILNOST U REGULISANJU STRUJA I NAPONA SE PLAA CENOM POJAVE VIIH HARMONIJSKIH KOMPONENTI POTO SE PRETVARAKI SISTEMI NAPAJAJU UGLAVNOM IZ DISTRIBUTIVNE MREE, UTICAJ NA NJU DOLAZI DO IZRAAJA POSTOJE POSEBNE METODE BORBE PROTIV VIIH HARMONIKA

TROFAZNI MRENI ISPRAVLJAI SA PRETENO INDUKTIVNIM OPTEREENJEM

TRANSFORMATOR

L Io

FAZNA STRUJA PRI DIREKTNOM PRIKLJUKU NA MREU

FAZNA STRUJA KADA SE NAPAJANJE ISPRAVLJAA VRI PREKO TRANSFORMATORA SPREGE RECIMO TROUGAO-ZVEZDA

UTICAJ DIODNOG ISPRAVLJAA NA MREU //

OTRI IMPULSI STRUJE TRAJANJE IMPULSA 1ms-2ms KAPACITIVNA STRUJA VII HARMONICI

KOLIKA JE VRNA VREDNOST ULAZNE STRUJE???????

PRIBLIAN RAUN:

Pretpostavimo da imamo prekidaki izvor napajanja bez PFC , ija je aktivna snaga 220W Napaja se iz 220V, 50Hz Efektivna vrednost ulazne struje je 1A Ako impuls struje traje 1ms, a trajanje poluperiode je 10ms, zakljuujemo da je vrna vrednost strujnog impulsa 10A Ovo sve vai kako za (+)periodu tako i za (-) periodu Zamislimo da je na jednoj fazi povezano 200 PC raunara Ukupna vrna struja po poluperiodi je 200x10A=2kA Problemi: strujni udari, padovi napona, naponski propadi, generisanje viih harmonika.... //

TROFAZNI MRENI ISPRAVLJA SA PRETENO KAPACITIVNIM OPTEREENJEM

TROFAZNI ISPRAVLJA KAO GENERATOR HARMONIKA 1

100% 80% 60% 40% 20%

TALASNI OBLICI ULAZNE STRUJE I MRENOG NAPONA PO FAZI

7 9 11 13 15

KAKO RETI OVE PROBLEME???? REENJE KOJE SE NAMEE JE KOREKCIJA FAKTORA SNAGE -PFC PFC- Power Factor Correction (engl.)

POVEANJE EFIKASNOSTI NAPOJNE MREE I SMANJENJE PADOVA NAPONA

ZATITNE ELEKTRINE INSTALACIJE

BIE PREDSTAVLJENE U KRATKIM CRTAMA SLEDEE TEME KOJE SE TIU ZATITNIH INSTALACIJA:

ZATITA OD STATIKOG ELEKTRICITETA ANTIKOROZIVNA ZATITA PROTIVPOARNA ZATITA PROTIVEKSPLOZIJSKA ZATITA

STATIKI ELEKTRICITET
Opasnost od statikog elektriciteta nastaje kada se na jednom mestu sakupi toliko naelektrisanje da se preko varnice prazni i tada moe da zapali eksplozivne smee gasova, pare ili praine. Osim eksplozije ili poara statiki elektricitet moe i da prouzrokuje oteenja osetljivih elektronskih ureaja. Da bi se spreila pojava varnice, neophodno je spreiti nagomilavanje elektriciteta, jer je spreavanje samog njegovog stvaranja skoro nemogue

ZATITA OD STATIKOG ELEKTRICITETA

Najee primenjiva mera je postavljanje antistatik podova, koji su u sutini provodljivi uzemljeni podovi i na taj nain imaju mogunost odvoenja statikog elektriciteta. Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu od statikog elektriciteta. Takoe dat je i standard IEC 1340-4-1 koji definie standardne ispitne metode.

ANTISTATIK PODOVI
Pravilnikom je odreeno da antistatik pod mora imati prelaznu otpornost manju od 10 6 Pri izradi antistatik poda esto imamo sluaj da pod mora da ima i elektroizolacionu osobinu, kao meru zatite od strujnog udara. U takvim sluajevima se pod izrauje sa materijalom koji ima otpornost : 510 4 < R < 106

KAKO SPREITI SKUPLJANJE STATIKOG ELEKTRICITETA?????

Skupljanje statikog elektriciteta moemo da spreimo na sledee naine:

uzemljenjem odravanjem odgovarajue vlage u vazduhu jonizacijom vazduha antistatikom preparacijom poveanjem provodljivosti loe provodljivih materijala odvoenjem statikog elektriciteta influencom

ANTIKOROZIVNE INSTALACIJE
KOROZIJE (HEMIJSKA, ELEKTROHEMIJSKA, ELEKTROLITIKA) MORAJU SE PREDVIDETI ODGOVARAJUE ZATITE ZA SVAKU OD NJIH KATODNA ZATITA OD KOROZIJE SPECIJALNIM EKSTERNIM ELEKTRINIM IZVORIMA KATODNA ZATITA BEZ EKSTERNIH ELEKTRINIH IZVORA

KATODNA ZATITA
Korozija metala u dodiru sa elektrolitom moe da prouzrokuje velike materijalne tete. To se naroito odnosi na metalne konstrukcije u koje se ulau velika materijalna sredstva, a predvien vek trajanja im je veoma dug. Pri tome su najugroenije metalne strukture koje se nalaze u zemljitu i vodi. One se najefikasnije i najekonominije tite katodnom zatitom poto su trokovi njenog projektovanja, postavljanja i odravanja mali u odnosu na tete koje mogu nastati usled korozije.

KATODNA ZATITA SA SPOLJNIM IZVOROM

Pomone anode kod zatite sa spoljnim izvorom struje: - potrone (staro gvoe), - trajne (platinirani titan), - polupotrone ( ferosilicijum, grafit, magnetit) Izvori (10-20 V DC) Izvori mogu biti: grupe trafo-ispravlja, solarne elije, dizel-generatori, akumulatori

KATODNA ZATITA BEZ SPOLJNJEG IZVORA

OVO JE ZATITA SA TZV. RTVOVANIM ANODAMA

SAM SISTEM PREDSTAVLJA IZVOR STRUJE - zbog razlike potencijala tee elektrina struja -jaina struje zavisi od razlike potencijala izmeu konstrukcije i rtvovane anode - protektori se postavljaju u grupe ili pojedinano

PROTIVPOARNE INSTALACIJE
OVE INSTALACIJE UKLJUJU SISTEME ZA (1) RANO OTKRIVANJE POARA, (2) PREDUZIMANJE MERA PROTIV IRENJA POARA i (3) SISTEME ZA GAENJE POARA OVE INSTALACIJE NE DELUJU NA UZROK POARA VE SMANJUJU NJEGOVE POSLEDICE KADA SE ON VE DESI RIZIK OD NASTANKA POARA U INSTALACIJAMA JE UMANJEN (1) ISPRAVNIM PROJEKTOVANJEM, (2) ISPRAVNIM IZVOENJEM i (3) PRAVILNIM ODRAVANJEM ELEKTRINIH INSTALACIJA

U TOKU KURSA E BITI OBRAENE SLEDEE TEME IZ PROTIVPOARNIH INSTALACIJA:

PROSTORNI RASPORED I MANIFESTACIJA POARA DETEKTORI I JAVLJAI POARA PRAVILA ZA POSTAVLJANJE I ZONIRANJE DETEKTORA POARA PROTIVPOARNI SISTEMI ODRAVANJE NAPAJANJA ELEKTRINOM ENERGIJOM U SLUAJU POARA

ELEKTRINE INSTALACIJE NAJEI UZROK POARA

Glavni uzroci koji pri nastanku kvara na elektrinim instalacijama mogu dovesti do paljenja elektrine izolacije ili zapaljivih materijala u blizini elektrinih instalacija su: -elektrini luk -veliko omsko zagrevanje bez elektrinog luka -spoljanje zagrevanje -termiki efekat elektrine struje

ELEKTRINI LUK u INSTALACIJI

Elektrini luk predstavlja proticanje struje kroz nepotpuno jonizovanu plazmu nastalu udarnom jonizacijom gasova i para, stvorenih zagrevanjem do viih temperatura delova oko vrhova elektroda. vrst materijal vrhova elektroda prevodi se, preko tene i gasovite faze, u fazu nepotpuno jonizovane plazme. Prema poloaju gde moe nastati u instalaciji luk moe biti: SERIJSKI i OTONI Najei uzroci pojave elektrinog luka su: -ugljenisanje izolacije (tzv. trasiranje luka), -spolja izazvana jonizacija vazduha
(plamenom ili prethodnim elektrinim lukom),

REDNI (SERIJSKI) ELEKTRINI LUK

-kratak spoj

OTONI (PARALELNI) LUK

ZATITA OD POJAVE LUKA

zatitni prekida (automatski osigura) ne predstavlja zatitu pri pojavi rednog elektrinog luka!!!!
Prekostrujno rele podeeno da reaguje pri jaini struje jednakoj ili neto manjoj od maksimalne dozvoljene struje bimetalnog relea BIMETALNO ZATITNO RELE PREKOSTRUJNO RELE Pri pojavi rednog elektrinog luka, u strujnom kolu protiu struje manje od nominalnih (leva, zatamnjena oblast), Pri pojavi intermitentnog paralelnog luka, u strujnom kolu protiu struje vee od nominalnih, ali ne traju dovoljno dugo da zatitni prekida odreaguje (desna, rafirana oblast). I-t KARAKTERISTIKA ZATITNOG PREKIDAA

ZAKLJUAK: Zatitni prekida ne predstavlja zatitu od pojave rednog elektrinog luka, a da je u veem broju sluajeva, ali ne u svim, efikasna zatita pri pojavi paralelnog luka.

PROTIVEKSPLOZIVNE INSTALACIJE
OBUHVATAJU ZATITNE ELEKTRINE INSTALACIJE U OBJEKTIMA: U KOJIMA SE OEKUJE POJAVA EKSPLOZIVNE ATMOSFERE KAO NUSPRODUKTA NEKOG TEHNOLOKOG PROCESA U KOJIMA SE PROIZVODE EKSPLOZIVI EKSPLOZIVNU ATMOSFERU U OBJEKTIMA OVE NAMENE STVARAJU SMEE ZAPALJIVIH GASOVA, PARA, ZAPALJIVIH TENOSTI, PRAINE I SL...

U TOKU KURSA E BITI OBRAENE SLEDEE TEME IZ PROTIVEKSPLOZIVNIH INSTALACIJA:

OSNOVNI POJMOVI NAINI SPREAVANJE EKSPLOZIJE KLASIFIKACIJA EKSPLOZIVNIH SMEA KLASIFIKACIJA UGROENIH PROSTORA IZBOR KOMPONENTI PREMA ZONAMA OPASNOSTI PRINCIPI PROJEKTOVANJA U EKSPLOZIONIM PROSTORIMA

SPECIJALNE GROMOBRANSKE INSTALACIJE

GROMOBRANSKE INSTALACIJE OBJEKATA VRLO VELIKE VISINE:
-ANTENSKI STUBOVI VISINE PREKO 30m -BAZNE STANICE MOBILNE TELEFONIJE -METEOROLOKI STUBOVI VISINE 50m-120m -GROMOBRANSKE INSTALACIJE STUBOVA VETROTURBINA

NESTANDARDNIH

GROMOBRANSKE INSTALACIJE OBJEKATA SKLADITE ZAPALJIVE MATERIJALE

KOJI

KONVENCIONALNI SISTEM ZATITE OD UDARA GROMA STUBOVA BAZNIH STANICA Prisustvo antenskog stuba poveava verovatnou direktnih atmosferskih pranjenja , odnosno indukciju prenapona u svim vodovima koji su locirani u blizini bazne stanice. Struja direktnog udara i indukovani prenaponi mogu otetiti osetljivu telekomunikacionu opremu napajanu iz lokalne energetske mree i spojenu preko koaksijalnih kablova na antenski sistem postavljen na stubu.

KLASIAN GROMOBRANSKI PROVODNIK

SPECIJALNI SISTEM ZATITE OD UDARA GROMA STUBOVA BAZNIH STANICA ZASNOVAN NA BAKARNIM IZOLOVANIM I OKLOPLJENIH KABLOVIMA TIPA ERICORE (ERICOFLEX)
Glavne karakterstike ovih kablova su :
ERICORE provodnici

-niska karakteristina impedansa

-mala poduna induktivnost -velika poduna kapacitivnost -metalni oklop i unutranja raspodela elektrinog polja osigurava smanjena naprezanja i indukciju u toku trajanja prednje ivice prenaponskoga talasa -mali uticaj na ostalu telekomunikacionu opremu Zavretak ERICORE kabla u samoj dinasferi je posebno projektovan i prlagoen dinasferi.

METEOROLOKI STUBOVI (VISINE 40100m) ZA PRAENJE I MERENJE BRZINE VETRA, TEMPERATURE, PRITISKA, VLANOSTI, ODREIVANJE PRAVCA VETRA I SL.

SADRE BROJNU I SKUPOCENU MERNU OPREMU KOJA JE UGROENA ATMOSFERSKIM PRANJENJIMA NAJEE SU UGROENI NAJISTURENIJI DELOVI (VRNI ANEMOMETRI) NAPAJANJE OPREME SE NAJEE OSTVARUJE IZ SOLARNIH PANELA

ZAHTEVA SE PROJEKTOVANJE SISTEMA ZATITA OD ATMOSFERSKOG PRANJENJA .

IZGLED METEOROLOKOG STUBA

PODIZANJE METEO STUBA

UNUTRANJOST STUBA (pogled odozdo)

GROMOBRANSKA ZATITA VETROGENERATORA i PRIPADAJUIH STUBOVA

U SKLADU SA NIVOIMA GROMOBRANSKE ZATITE ILI KLASAMA ZATITE 1-4 STRUJE UDARA GROMA 100-200kA i STRMINE TALASA (10/350 s) SE MOGU JAVITI U VETROTURBINI, NAROITO DIREKTNIM UDAROM GROMA U ELISU. STRUJA UDARA GROMA SE DELI NA SLEDEI NAIN (pesimistiki) : -priblino 50% struje direktno odlazi u sistem uzemljenja i ostatalih 50% se praktino prenosi kroz napojnu liniju Standardi i Direktive IEC 62305 IEC 61400-24 Fd.1

KONCEPT I KOMPONENTE ZATITE VETROTURBINA

1- ZATITA VAZDUHOPLOVNE SIGNALIZACIJE I METEROLOKIH SENZORA 3 2-ZATITA SISTEMA 230V/400V ZA NAPAJANJE MERNOG SISTEMA I SISTEMA AUTOMATSKE KONTROLE 3-ZATITA SREDITA ELISE 4- ZATITA GENERATORA (STATORA I ROTORA) 5-ZATITA INVERTORA 6-ZATITA ENERGETSKIH I UPRAVLJAKIH ORMANA 7-ZATITA TELEKOMUNIKACIONOG SISTEMA 8- GROMOBRANSKA ZATITA GLAVNOG NAPAJANJA I TRANSFORMATORSKE STANICE

ZATITA KOMPONENTI ELEKTRINOG SISTEMA VETROGENERATORA/ VETROTURBINE

ZATITA AVIO SIGNALIZACIJE ZATITA 24V SIGNALA (ANALOGNI, DIGITALNI, BUS, RS 485)

ZATITA SIGNALA (SREDITE LOPATICE TURBINE)

ZATITA STATORA

ZAT. ROTO RA

ZATITA NAPAJANJA 230V AC

ZATITA U RAZVODNOM POSTROJENJU VETROGENERATORA

ZATITA INVERTORA

ZATITA KONTROLNOG NAPAJANJA (SIGNALI, BUS,...) GLAVNO NAPAJANJE 690VAC (TN ili IT)
ZATITA MODEMA I TELEKOMUNIKAC. SISTEMA

ZATITA ENERGETSKOG I UPRAVLJAKOG ORMANA

PRIMENA TERMOVIZIJE U SPECIJALNIM ELEKTRINIM INSTALACIJAMA

Termovizija je metoda preventivnog odravanja koja se uspeno moe primeniti za nadzor i dijagnostiku stanja elektro-sistema. Termovizijskom kamerom se prati emisija infracrvenog zraenja sa povrine tela.

Otkrivanjem oblasti sa viom i niom temperaturom moe da se otkrije i locira problem i da se predupredi nastanak kvara.

NEKI PRIMERI TERMOVIZIJE U ELEKTROENERGETSKIM UREAJIMA

Temperaturno polje rastavljaa dobijeno termovizijskom kamerom

Temperaturno polje noastih osiguraa dobijeno termovizijskom kamerom

Termovizija elektromotora

Termovizija transformatorske stanice 35kV/6kV

SVA PRETHODNO IZLOENA TEMATIKA E BITI DETALJNO PREZENTIRANA U TOKU KURSA IZ PREDMETA SPECIJALNE ELEKTRINE INSTALACIJE

LITERATURA
Gunter G. Seip, Electrical Installation Handbook, 3rd edition, John Wiley and Sons, MCD Verlag, 2000 Z.Radakovi, . ovanovi, Specijalne elektrine instalacije niskog napona, demska misao, Beograd, 2008. J.Nahman, V.Mijailovi, D.Salamon, Zbirka zadatakaRAZVODNA POSTROJENJA, Akademska misao, Beograd, 2012 A.Stoi, Projektovanje i izvoenje elektrinih instalacija, Graevinska knjiga, II izdanje 2008. Westerman-Elektrotehniki prirunik, Graevinska knjiga, 2003 Relevantni standardi i propisi iz oblasti elektrinih Instalacija

Mart, 2013