Stanje U Zatvorima - 2 Ignjatovic

UDK 343.8 ; 343.2/ .7 Primljeno 25. 9. 2010.
ore Ignjatovi*1 Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu
KRITIKA ANALIZA STANJA I TENDENCIJA U KRIVINOM IZVRNOM PRAVU SRBIJE

Apstrakt: U radu je podvrgnut analizi sistem izvrenja krivinih sankcija kao deo korpusa kaznene reakcije na kriminalitet u Srbiji. Uz ukazivanje na trendove koji se mogu zapaziti u ovoj oblasti, dat je pregled novih reenja u materiji izvrnog krivinog prava koja su usvojena tokom 2009. godine. Ona su bila plod potrebe da se regulie izvrenje (u materijalnom i procesnom krivinom pravu) usvojenih novih mera kaznene reakcije, ali i razrada ideje da je za uinioce odreenih dela potrebno propisati poseban reim. Inovacije u ovoj materiji su dobrim delom izmenile opti model izvrenja i unele niz nedoumica. Pre svega u odnosu na novi model izvrenja kazne zatvora izreene za dela organizovanog kriminala. Njime se u na penitencijarni sistem vratila elijska izolacija za koju smo do skora mislili da je (bar kad se radi o ovim prostorima) davna prolost. Posle osvrta na okolnosti u kojima je ovo reenje usvojeno, analizovane su zakonske odredbe o uslovima za odreivanje ovog modela izvrenja i ukazano na mogue opasnosti od njegovog irenja pod uticajem kampanja kaznenog populizma. U radu su kritikom razmatranju podvrgnute i druge odredbe i reenja iz naeg krivinog izvrnog prava, a po pravilu posle ukazivanja na propuste, navedeno je i kako bi tu materiju trebalo urediti. Time je autor nastojao ne samo da izbegne jeftino kritizerstvo, nego jo vie da olaka rad buduim komisijama za noveliranje ove vane grane prava. A pred njima e biti nezahvalan posao da sistem izvrenja krivinih sankcija uine koherentnim i (onoliko koliko se to moe postii normativnim sredstvima) delotvornim. Kljune rei: krivine sankcije, izvrenje, retribucija, penitencijarne ustanove, supermaks zavodi, elijska izolacija.
UVOD
Kazneno zakonodavstvo u Srbiji poslednjih godina prolazi kroz period intenzivnog transformisanja kakav na ovim prostorima, sem moda u periodu postrevolucionarnog zanosa posle Drugog svetskog rata, nije zabeleen. Pod razliitim uticajima (kao razlozi se zvanino najee navode usklaivanje sa evropskim standardima i prilagoavanje kaznene reakcije potrebama kontrole najopasnijih tipova kriminalne delatnosti) uli smo u fazu takvog dinamizma u ovoj oblasti u kojima je mogue da se, na primer, jedan izuzetno vaan krivini zakon menja tri puta u jednoj godini. Zakonik o krivinom postupku po broju promena najpre podsea na revoluciju koja tee, a dogaa se i da se ista odredba Krivinog zakonika menja dva puta u samo nekoliko meseci sluajevi nezabeleeni ak i u novostvorenim dravama koje tek grade svoj pravni sistem, bez ikakvog ranijeg iskustva.
* redovni profesor, ignjat@ius.bg.ac.rs
Ignjatovi Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije
169
Kao da se zaboravilo ono emu se vekovima ue studenti pravih fakulteta da je kazneno pravo poslednja oblast u kojoj je (pre svega zbog ozbiljnosti reagovanja, potrebe garantovanja pravne sigurnosti i potovanja prava oveka) dozvoljeno eksperimentisanje i preputanje zakonodavnog rada poetnicima u cilju obuavanja.1 Ono to udi je da je takva praksa nepoznata u razvijenim dravama Evrope koje su integrisane u EU ijem lanstvu Srbija tei.2 Po pravilu, tamo su reforme u oblasti kaznenog reagovanja briljivo pripremljene i dobro osmiljene, sprovedene uz svestrano (esto viedecenijsko) preispitivanje osnovnih i kolateralnih efekata takvih zahvata.3 U situaciji kakva je naa, kada se na javnoj sceni niko ne zalae za normativnu stabilizaciju u ovoj oblasti, umesto ega se ve due vreme iri duh kaznenog populizma i kampanje moralne panike, nauni kritiki pristup ima jo vei znaaj kao glas razuma i inicijator preispitivanja kampanjskog rada koji se ponajvie ogleda u javnom isticanju broja zakona donetih u odreenom periodu, uz zanemarivanje kakvi su stvarni efekti tih propisa i koliko oni zaista doprinose kontroli kriminaliteta. Namera ovog teksta je da odgovori na gore postavljena pitanja u jednoj uskoj, ali specifinoj oblasti: izvrenju krivinih sankcija. U radu e, pored propisa kojima se ova oblast regulie u najuem smislu (tzv. primarni izvori prava izvrenja krivinih sankcija) biti analizovana i reenja u onim propisima koji stvaraju pretpostavke i normativno okruenje u kome se smo izvrenje sankcija sprovodi (tzv. sekundarni izvori). ini se da bi bilo pogreno ne uzeti u obzir ove druge propise jer bi bez toga izlaganje o zakonima koji su (u celini ili u jednom svom delu) namenjeni regulisanju materije izvrenja krivinih sankcija bilo nepotpuno i nedoreeno. Otuda emo se u ovom radu prvo pozabaviti upravo ovim izvorima. Najzad, pre prelaska na izlaganje, potrebno je dati jo jednu napomenu: s obzirom da smo pre vie godina ukazali na osnovne probleme koji se u sistemu izvrenja krivinih sankcija pojavljuju kod nas4, u ovom radu zadraemo se uglavnom na analizi novih odredaba kojima je ovaj sistem izmenjen u toku 2009. godine, uz
1 Interesantno je da ovakvo stanje nije zabeleeno ni u vremenu socijalizma. Pravni sistem je tada, posle uvoenja diktature proletarijata, bio relativno stabilan, a krivine norme menjale su se u celom tom periodu samo nekoliko puta i to posle sprovedenih temeljnih javnih rasprava. Izuzetak je Italija koja je 70-tih i 80-tih godina prolog veka prola kroz izuzetno dinamian razvoj zakonodavstva namenjenog kontroli organizovanog kriminaliteta (za 10 godina, doneto je 164 zakona iz ove materije). Meutim, Parlamentarna antimafija komisija je u jednom trenutku procenila da je vreme da se prekine sa takvom praksom i zaloila se za normativnu stabilizaciju v. . Ignjatovi/2010a/: Organizovani kriminalitet u svetu kriminoloka analiza in: . Ignjatovi, M. kuli: Organizovani kriminalitet, Beograd, p. 75. Izaziva izvesnu nedoumicu to to su neke od izmena krivinih propisa u Srbiji ne samo podstaknute iz tih zemalja, nego u komisijama za izradu zakonskih predloga u svojstvu supervizora uestvuju njihovi dravljani. Jo kada se u naem krivinom zakonodavstvu nau odredbe o ijem uvoenju u njihov pravni sistem se uopte i ne razmilja (ukidanje kazne zatvora za teke oblike uvrede i klevete), nekom se moe uiniti da krivino zakonodavstvo Srbije povremeno igra ulogu eksperimentalnog poligona za nova reenja iji efekti se ele prouiti. v. . Ignjatovi /2006/: Nova reenja u Zakonu o izvrenju krivinih sankcija i iskustva u njihovoj primeni in: Nova reenja u krivinom zakonodavstvu i dosadanja iskustva u njihovoj primeni, Zlatibor, pp. 475494.
170
CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201
samo uzgredno podseanje na bitne zamerke neizmenjenim reenjima koje su ve bile navedene.
1. SEKUNDARNI IZVORI
Pored normi Ustava Republike Srbije5 koji u Delu II (Ljudska i manjinska prava) u odeljku 2. (Ljudska slobode i prava) sadri niz pravila koja su od znaaja za materiju izvrenja krivinih sankcija6, ovde su od posebnog znaaja norme materijalnog i procesnog krivinog prava.
1.1. Norme materijalnog krivinog prava

Najvaniji izvor naeg materijalnog krivinog prava je Krivini zakonik (KZ)7 koji sadri odredbe koje se odnose na punoletna lica, dok materijalno pravne odredbe koje se tiu mlaih lica sadri i Zakon o maloletnim izvriocima krivinih dela i krivino pravnoj zatiti maloletnika (ZMUKD)8 Budui da ovaj drugi nije u meuvremenu menjan, zadraemo se na odredbama KZ koji pre svega odreuje sistem krivinih sankcija za punoletna lica ijom realizacijom se bavi izvrno krivino pravo,9 zatim regulie jo neke institute od znaaja za ovu oblast i najzad, u posebnom delu sadri nekoliko krivinih dela gde su inkriminisana ponaanja kojima se ugroava izvrenje krivinih sankcija.10 Kada se radi o sistemu sankcija, u Zakoniku (l. 43) predviene su sledee: 1. kazna zatvora; 2. novana kazna; 3. rad u javnom interesu; i 4. oduzimanje vozake dozvole. Osvrnuemo se sada na najvanije novine:
a. kuno zatvaranje
Prva je novi modalitet kazne zatvora. Zid KZ iz 2009. uveo je u l. 45 (st. 58) kuno zatvaranje. Naime, osuenom kome je izreena kazna zatvora do jedne godine sud moe odrediti da se ova mera izvri tako to on ne sme napustiti prostorije u kojima stanuje, osim u sluajevima propisanim zakonom koji ureuje izvrenje krivinih sankcija (st. 5).11 Ukoliko osueni ne potuje zabranu udaljavanja iz prostorija u kojima stanuje, i to ukoliko je samovoljno napustio te prostorije jednom ... u trajanju od 12 asova ili dva puta u trajanju od est asova sud e odrediti da ostatak kazne zatvora izdrava u zatvoru (st. 6). Ovde treba ukazati na dve injenice:
5 6 7 8 9 10 11 Sl. glasnik RS 83/2006. . Ignjatovi /2010b/: Pravo izvrenja krivinih sankcija (IV izdanje), Beograd, pp. 8486. Sl. glasnik RS 85/2005; i Zakon o izmenama i dopunama (Zid) KZ, Sl. glasnik RS 72/2009. Sl. glasnik RS 85/05. Kako smo to ve u ranijim radovima objasnili, termine pravo izvrenja krivinih sankcija i krivino izvrno pravo smatramo sinonimima. U najuem smislu, u pitanju su sledea krivina dela: Pobuna lica lienih slobode (l. 338 KZ) i Bekstvo i omoguavanje bekstva lica lienog slobode (l. 339). Reenje koje je na zakonodavac odabrao najblie je meri home dtention koja postoji u panskom krivinom pravu v. J. Pradel /2009/: Komparativno krivino pravo sankcije, Beograd, p.36.
171
a1. pre svega, odredba st. 6 je primer loe pravno tehnike izrade krivine norme, jer iz nje proizlazi na primer da se osueni koji se samovoljno udalji due od 12 asova ne mora poslati u kaznenu ustanovu na izdravanje ostatka kazne. Zato pisci Zid KZ nisu jednostavno rekli da e se upuivanja u kaznenu ustanovu primeniti onda kada osueni samovoljno (jednom ili u vie navrata) napusti prostorije u kojima stanuje due od 12 asova; a2. drugo, ukazujemo na neodrivost formulacije da e osueni ostatak kazne zatvora izdravati u zatvoru (podvukao .I.). Ovde se vidi razlog zato ovu meru ne treba nazivati kuni zatvor jer bi tek to unelo potpunu konfuziju: kako kua (sem u knjievnim radovima) moe i terminoloki biti izjednaena sa penitencijarnom ustanovom?
U st. 7 se napominje da e sud prilikom odreivanja kunog zatvaranja voditi rauna o tehnikim mogunostima, kao i o drugim okolnostima od znaaja za odmeravanje kazne. Drugim reima, ukazuje se ne samo na potrebu nabavke odgovarajuih tehnikih sredstva za elektronsko praenje kretanja lica (GPS sistem), nego i na mesto i uslove stanovanja osuenog lica (iskustva u svetu govore da je ovu meru jednostavnije primeniti ukoliko osueni stanuje u individualnoj kui nego u stambenoj zgradi i sl.). Najzad, u st. 8 l. 45 navodi se da ovakav nain izvrenja kazne zatvora ne dolazi u obzir kod osuenih koji su izvrili krivino delo protiv braka i porodice a ive sa oteenim u istom porodinom domainstvu. Ova odredba dokaz je uticaja viktimolokog naina razmiljanja u naem krivinom zakonodavstvu jer je doneta cilju izbegavanja rizika od ponovne viktimizacije rtve ovakvih krivinih dela. Za kraj jo jedna napomena: ini se da je krivini zakonodavac trebalo kuno zatvaranje da regulie u posebnom lanu, kada ga ve nije izdvojio kao posebnu kaznu (za ovo drugo postoji izvesno opravdanje: formalno gledano, kuno zatvaranje predstavlja poseban modalitet kazne lienja slobode sutina je u liavanju odreenog lica da slobodno odluuje gde e se u odreenom trenutku nai, a pitanje gde je u meuvremenu smeteno nije odluujue za karakter sankcije). Razlozi za odvajanje mere kunog zatvaranja u poseban lan KZ nisu samo u posebnim pravilima za njeno izvrenje, nego i u injenici da se takvim reenjem i simbolino jasno ukazuje na potrebu korienja zatvaranja u penitencijarnim ustanovama kao reenja ultima ratio. Prenaseljenost (prenatrpanost) ovih ustanova u Srbiji dobila je dramatine razmere. Otuda, plediramo da u sledeim izmenama KZ Srbije kuno zatvaranje bude izdvojeno u l. 45a.
b. uslovni otpust
U Zakoniku je sadrano nekoliko pravila o uslovnom otpustu sa izdravanja kazne zatvora. Uslovni otpust moe se odobriti osuenom koji je izdrao dve treine (do Zid KZ polovinu) kazne zatvora ako se u toku izdravanja tako popravio da se osnovano moe oekivati da e se na slobodi dobro vladati, a naroito da do isteka vremena za koje je izreena kazna nee uiniti novo krivino delo. Pri razmatranju da li e osueni biti uslovno otputen, uzee se u obzir njegovo vladanje za vreme
172
CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201
izdravanja kazne, izvrenje radnih obaveza, kao i druge okolnosti koje pokazuju da je postignuta svrha kanjavanja. U sluaju da uslovni otpust u toku navedenog vremena ne bude opozvan, smatrae se da je osueni izdrao kaznu (l. 46). Zid KZ i 2009. uveo je jo dve novine: b1. prvo, izriito je u st. 2 naglaeno da sud moe u odluci o uslovnom otpustu odrediti da je osueni duan da ispuni obaveze predviene u krivinopravnim odredbama (ovo je vano jer je u st. 47 dodato da osnov za opoziv uslovnog otpusta moe biti i neispunjenje neke od obaveza koju mu je odredio sud); b2. druga novina je za pravo izvrenja krivinih sankcija jo znaajnija: izriito se naglaava da se ne moe uslovno otpustiti osueni koji je pokuao bekstvo ili je pobegao iz zavoda za izvrenje kazne zatvora u toku izdravanja kazne. Ovim je jo jednom potvrena teza da je uslovni otpust mera koja ima pre svega zadatak da disciplinuje osuenike, odn. da doprinese njihovom uzdravanju od naruavanja reda u kaznenim ustanovama12. To samo po sebi moe biti predmet kritikih osvrta sa stanovita kriminalne politike, kriminologije i penologije, ali je kao reenje bez sumnje u skladu sa naelom utilitarnosti. Zbog toga je takav pristup doao do izraaja u veini zemalja. Meutim, nain na koji je ovo reenje pravno tehniki sprovedeno, izaziva nepotrebne dileme. Zbog formulacije ili je pobegao, moe se pojaviti nedoumica da li se zabrana odnosi samo na osuenog koji se trenutno nalazi u bekstvu ili i na onog koji je posle toga vraen u ustanovu (istini za volju, ovu dilemu delimino razreava to to je pravo na uslovni otpust uskraeno i onima koji su samo pokuali da pobegnu). Drugu dilemu otvara formulacija da se ova specifina sankcija odnosi na osuene koji pokuaju ili uspeju u bekstvu iz zavoda za izvrenje kazne zatvora u toku izdravanja kazne. Trebalo bi one koji su ovu normu formulisali zapitati kako osueni moe pobei iz kaznene ustanove izvan vremena u kome u njoj izdrava kaznu. U kom bi se inae svojstvu u ustanovi nalazio? U odredbi se ne misli na pritvorena lica (jer nisu osuena). Oito, i dalje se zakoni u krivinoj oblasti piu kod nas bez voenja rauna o osnovnim pravilima nomotehnike. Opozivanje uslovnog otpusta regulisano je u l. 47 KZ Srb. Postoje sluajevi kada je ono obavezno ukoliko osueni, dok je na uslovnom otpustu uini jedno ili vie krivinih dela za koja je izreena kazna zatvora preko est meseci (do Zid KZ iz 2009 do jedne godine). Ako osueni uini dela za koja je izreena kraa kazna zatvora ili ukoliko ne ispuni neku od obaveza koje mu je sud odredio, opozivanje je fakultativno (sud moe, ali ne mora opozvati uslovni otpust). Pri tome e naroito uzeti u obzir srodnost uinjenih krivinih dela, pobude iz kojih su izvrena i druge okolnosti od znaaja za ocenu opravdanosti opozivanja. Ista pravila vae i ako se otputenom sudi za krivino delo koje je uinio pre nego to je uslovno otputen. Oito, reenja u Zid KZ idu za tim da, u okviru opteg trenda zaotravanja kaznenog reagovanja na kriminalitet, suze primenu uslovnog otpusta. To se vidi i u
12 v. Z. Stojanovi /1984/: Uslovni otpust: problemi i perspektive, Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu no 12, pp. 185199.
173
proirenju kruga razloga zbog kojih se ova mera moe opozvati, ali jo vie po skraenju sa godine na est meseci izreene kazne zatvora koja dovodi do obaveznog opozivanja uslovne osude. Ne ulazei u kriminalno politiku opravdanost takvog trenda,13 ovde treba ukazati da su pisci novele KZ u st. 5 istog (47) lana izazvali konfuziju ostavljajui raniju formulaciju ako uslovno otputeni bude osuen na kaznu zatvora do jedne godine, a sud ne opozove uslovni otpust (!?!) koja predstavlja nedopustiv previd14.
1.2. Norme krivinog procesnog prava

Najvaniji izvor ove grane prava je Zakonik o krivinom postupku (ZKP)15 i ve pominjani Zakon o maloletnim izvriocima krivinih dela i krivino pravnoj zatiti maloletnika (ZMUKD). Iz istog razloga kao i kod materijalno pravnih odredaba, bie rei samo o ZKP i to o jednoj novini iz domena ogranienja slobode kretanja u krivinom postupku. Kao to je poznato, najvanije takvo ogranienje je pritvor, a u vezi sa njim je i mera zabrana naputanja stana ili mesta boravka iz l. 136 ZKP. Ono to ih povezuje je to to se ova druga: 1. izrie zbog slinih razloga zbog kojih se odreuje pritvor (primenjuje se ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao pobei, sakriti se, otii u nepoznato mesto ili u inostranstvo; u izvesnom smislu predstavlja alternativu pritvoru, jer se u reenju o izricanju mere okrivljeni upozorava da se protiv njega moe odrediti pritvor ukoliko prekri izreene zabrane.
2.
Ogranienja se mogu sastojati u zabrani da bez odobrenja napusti svoj stan ili mesto boravka. Mera traje dok postoji potreba, a najdue do pravnosnanosti presude i nadleni sudija odn. vee svaka dva meseca ispituju da li je ona jo potrebna. Uz ovu meru, okrivljenom moe biti zabranjeno poseivanje odreenih mesta ili sastajanje sa odreenim osobama; prilaenje odreenim licima; moe mu biti oduzeta putna isprava ili vozaka dozvola ili mu se nalae da se javlja odreenom organu. Dalje, ovom merom ne moe se ograniiti pravo okrivljenog lica da ivi u svom stanu, da se nesmetano via sa braniocem kao i sa lanovima porodice i bliskim srodnicima, osim ako su ta lica obuhvaena merom zabrane sastajanja ili prilaenja. Pravila sadrana u l. 136 ZKP predstavljaju primer loeg pravno tehnikog postupanja u krivinoj materiji. Ranije reenje sadrano u istom lanu kojim je regulisana mera zabrana naputanja boravita bilo je konzistentno i logino: ukoliko postoji opasnost da e okrivljeni pobei, sakriti se, otii u nepoznato mesto ili inostranstvo, sud e mu reenjem zabraniti da bez odobrenja napusti mesto boravita.
13 U tom duhu je i novi st. 3 u l. 70 KZ u kome je navedeno da e uslovna osuda biti opozvana ako sud posle njenog izricanja (a pre isteka jedne godine od dana kada je isteklo vreme proveravanja) utvrdi da je osueni izvrio krivino delo pre nego to je uslovno osuen. Ovakva odredba do sada u naem pravnom sistemu nije postojala. v. Z. Stojanovi., D. Kolari /2010/: Krivinopravno reagovanje na teke oblike kriminaliteta, Beograd, p.54. Sl. list SRJ 70/2001; 68/2002; Sl. glasnik RS 58/2004; 85/2005; 115/2005; 49/2007; 20/2009; i 72/2009.
14 15
174
CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201
Uz to, moe mu zabraniti poseivanje odreenih mesta, sastajanje sa odreenim licima, ili mu naloiti da se povremeno javlja odreenim organima. Takoe, moe mu se privremeno oduzeti putna isprava ili vozaka dozvola. Merom se ne moe zabraniti ili ograniiti pravo okrivljenog da ivi u dotadanjem stanu i da se nesmetano via sa lanovima porodice, bliskim srodnicima i braniocem, kao i da obavlja profesionalnu delatnost. Prilikom izricanja mere, okrivljeni se upozorava koje su posledice po njega ukoliko prekri izreene zabrane. Kasnijim izmenama u l. 136 ZKP bez potrebe je (verovatno radi odravanja numeracije lanova u Zakoniku) ubaena jedna nova mera koju bi bilo najbolje nazvati kuno pritvaranje ili zabrana udaljavanja iz stana Tako su, ubacivanjem u st. 1 ovog lana konstatacije da se zabrana odnosi i na to da okrivljeni napusti svoj stan izmeane babe i abe. Da ostavimo sada po strani zabunu koju moe izazvati insistiranje pisaca novele ZKP na prisvojnom pridevu svoj stan. Da li to znai da se mera moe izrei samo licima koja su vlasnici stana? Sigurno je da zakonodavac nije eleo da dodatno podvlai (inae nedopustivo velike) socijalne razlike izmeu graana Srbije. Zbog toga je bilo bolje da je (kao KZ u sluaju mere kunog zatvaranja) upotrebio formulaciju stan u kome ivi. Mnogo vei problem je to to je dodavanjem kunog pritvaranja uz zabranu naputanja boravita dolo do apsurda: budui da je zadrana odredba iz st. 3 da se merama iz prethodnih stavova ne moe ograniiti pravo okrivljenog da ivi u svom stanu dolazi se u apsurdnu situaciju da zakonodavac sam sebi protivurei. Jo interesantnije reenje vezano je za novu zabranu navedenu u st. 2 (zabrana prilaenja odreenim licima). U nastojanju da sve urede na jednom mestu u istom lanu i stavu (l. 136 st. 3) ZKP navedeno je: okrivljenom se ne moe ograniiti pravo da ivi u svom stanu i da se nesmetano via sa lanovima porodice a onda se kae da se to ipak moe uiniti. Zbog svega navedenog, trebalo u sledeim izmenama ZKP u poseban lan izdvojiti ovu meru i to na sledei nain Kuno pritvaranje (ili Zabrana udaljavanja iz stana) lan 136a Ukoliko postoje razlozi zbog kojih se moe izrei mera iz l. 136, sud okrivljenom moe izrei zabranu da bez odobrenja napusti stan u kome ivi. Ova mera ne moe se izrei licu kome je zabranjeno prilaenje lanovima porodice sa kojima je prethodno iveo u istom stanu. Ovakvo reenje bilo bi daleko doslednije od onoga to je na krivini zakonodavac usvojio najnovijom novelom ZKP. Sud moe naloiti da se prema okrivljenom kome je odreena jedna ili vie mera iz ovog lana primeni elektronski nadzor radi kontrolisanja potovanja ogranienja koja su mu odreena.16 Uslov je da njegova primena ne kodi zdravlju okrivljenog.
16 v. V. Bajovi /2007/: Electronic Monitoring and House arrest in the Criminal Justice Systems in: Stanje kriminaliteta u Srbiji i pravna sredstva reagovanja vol. I (. Ignjatovi ed), Beograd, pp. 213222.
175
Ureaj za lociranje (odailja) privruje na zglob ruke ili noge struno lice koje okrivljenom daje detaljna uputstva o nainu rada ureaja. Ureajem kojim se daljinski prati kretanje okrivljenog i njegov poloaj u prostoru (prijemnik) takoe rukuje struno lice iz organa unutranjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije ili drugog organa. Takoe, u izmenama ZKP koje slede trebalo bi u lanu 136b izdvojiti elektronski nadzor kao meru koja se moe izrei okrivljenima kojima su odreeni zabrana udaljavanja iz stana i kuno pritvaranje.
2. PRIMARNI IZVORI
Ovakve izvore prava izvrenja krivinih sankcija ine propisi koji, ako ve nisu u celini posveeni tome, sadre bar celinu sa normama kojima se regulie ova materija. Mogu se podeliti u dve grupe: a. prvu ine zakoni. To su: a. Zakon o izvrenju krivinih sankcija (ZIKS)17, noveliran Zakonom o izmenama i dopunama (Zid ZIKS)18; Zakon o izvrenju kazne zatvora za krivina dela organizovanog kriminala (ZIKZOK)19; odredbe o izvrenju krivinih sankcija izreenih maloletnicima u ZMUKD i sline odredbe sadrane u Zakonu o odgovornosti pravnih lica za krivina dela (ZOPL)20; drugu grupu propisa ine podzakonski akti iji zadatak je da razrauju i preciziraju zakonske odredbe. Ovde spadaju propisi koje, za razliku od zakona za ije donoenje je nadlena Skuptina Republike Srbije, usvaja vlada (uredbe) ili resorni ministar (najee ministar pravde)21 odn. ministri. Radi se o vie propisa, a pre svega o pravilnicima o kunom redu.
b.
2.1. Podela primarnih izvora

Pre svega, novi zakoni usvojeni u drugoj polovini 2009. u ovoj materiji osloili su sistem krivinog izvrnog prava, pa je u njemu primarne izvore sada mogue podeliti po vie osnova: I) prvi kriterijum bila bi svojstva uinioca dela. U tom pogledu moemo razlikovati: Ia) propise koji se odnose na fizika lica kao uinioce i Ib) one koji se tiu pravnih lica odgovornih za krivina dela. Unutar prve grupe mogue su dalje podele: na one propise koji ureuju izvrenje krivinih sankcija prema punoletnim uiniocima krivinih dela i one koji se odnose na maloletnike.
17 18 19 20 21
Sl. glasnik RS 85/2005. Sl. glasnik RS 72/2009. Sl. glasnik RS 72/2009. Sl. glasnik RS 85/05. Nije jasno zato u naim propisima, pa i ZIKS-u, umesto izraza ministar pravde stoji nemuta oznaka: ministar nadlean za pravosue, to je nepotrebno gomilanje rei. Zato se po toj logici ne usvoji i terminologija ministar nadlean za policiju, ... za spoljne poslove i sl.).
176
CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201
II) Drugi kriterijum odnosi se na vrstu uinjenih krivinih dela. Gledano sa tog stanovita, razlikujemo reim izvrenja za teke oblike kriminaliteta (organizovani, terorizam, korupcija i ostala izriito nabrojana dela) i za ostala krivina dela. Oito je da su izmene krivinog zakonodavstva izvrene 2009. godine, uvoenjem jo dva zakona u ovoj oblasti (ZIKZOK i ZOPL) veoma izmenile oblast krivinog izvrnog prava. Otuda je ranija klasifikacija koja je poznavala dva osnovna zakona ZIKS i ZMUKD (kod kojih je kriterijum razlikovanja bio samo uzrast fizikog lica uinioca krivinog dela) dosta promenjena. Meutim, i dalje je sve zakonske (i podzakonske) propise koji konstituiu pravo izvrenja krivinih sankcija mogue podeliti na dva naina: u prvu grupu spada Zakon o izvrenju krivinih sankcija koji ureuje ono to bismo mogli nazvati opti reim izvrenja krivinih sankcija. To se vidi po tome to ostali zakoni iz ove oblasti i ZMUKD, i ZIKZOK i ZOPL upuuju na primenu njegovih odredaba ukoliko neki deo materije izvrenja nije u njima izriito regulisan. Odredbe o izvrenju u tim zakonima nastale su prostim izdvajanjem dela normi iz ZIKS ili kao modifikacija opteg reima izvrenja propisanog u ZIKS kako bi se za pojedine uinioce krivinih dela (prema njihovoj prirodi, uzrastu ili vrsti dela koje su izvrili) uveo poseban reim izvrenja. sledea podela zasnivala bi se na uoj materiji koju ovi propisi ureuju. U prvu grupu spadali bi oni akti koji reguliu materiju izvrenja u uem smislu (pravila o poloaju sankcionisanih lica i postupanju sa njima), dok bi drugu inili propisi koji ureuju pitanja ovlaenja i statusa zaposlenih u njima koji spadaju u ovu oblast u irem smislu. Interesantno je da i osnovni zakonski propis iz ove oblasti ZIKS sadri odredbe o pravima (zaposlenih u Upravi za izvrenje) na osnovu rada (Glava XIV) o ijoj sadrini i nunosti egzistiranja u ovakvom pravnom aktu e biti rei kasnije.
U daljem izlaganju, prvo e biti rei o reenjima sadranim u ZIKS koji regulie reim izvrenja za najvei broj uinilaca krivinih dela. Zatim e biti rei o reimu koji je uveo ZIKZOK, a po logici stvari, ovde bi mogli biti analizovani i propisi koji reguliu izvrenje krivinih sankcija maloletnim uiniocima krivinih dela (ZMUKD) i oni o izvrenju krivinih sankcija izreenih krivino odgovornim pravnim licima (ZOPL).
2.2. Propisi koji ureuju opti model izvrenja krivinih sankcija

Zakon o izvrenju krivinih sankcija (zajedno sa prateim podzakonskim aktima) je osnovni pravni propis koji regulie opti model izvrenja krivinih sankcija kod nas i zbog toga e u daljem izlaganju novinama u njemu biti posveena posebna panja. Prvo e biti rei o svrsi izvrenja krivinih sankcija, a zatim i o drugim novim (ali i najvanijim starim) reenjima koja trae kritiku analizu.
177
2.2.1. Svrha izvrenja krivinih sankcija

Vaei ZIKS izriito se izjanjava o tome ta se izvrenjem sankcija eli postii. Kako je u l. 2 navedeno, svrha izvrenja je suzbijanje dela kojima se povreuju ili ugroavaju oveka i osnovne drutvene vrednosti. Ova svrha ostvaruje se putem izvrenja pravnosnanih i izvrnih sudskih odluka. Odmah treba rei da je ovo po redosledu izlaganja materije u Zakonu, prva temeljnija izmena izvrena novelom iz 2009. Oito, to je uraeno pod uticajem kritike kojoj je bilo izloeno reenje sadrano u ZIKS iz 2005. Podsetimo se: u Zakonu je pre izmena u l. 2 pisalo kako je svrha izvrenja sankcija sprovoenje pravnosnanih i izvrnih sudskih odluka, zatita drutva od krivinih dela i izdvajanje uinilaca krivinih dela iz drutvene sredine u cilju njihovog leenja, uvanja i osposobljavanja za samostalno staranje o svojim potrebama nakon izvrenja sankcije. Ovako definisana, navedena svrha mogla se kritikovati sa vie stanovita, o emu je bilo pisano u naoj literaturi.22 Da se podsetimo na osnovne prigovore: ve u prvoj konstataciji krije se logiki apsurd: svrha izvrenja sankcije je da se izvri (sprovede) sudska odluka kojom je ova izreena. Oigledna je konfuzija pojmova: sud izrie odreene sankcije imajui u vidu optu svrhu propisivanja i izricanja krivinih sankcija (l. 4 st. 2 KZ), kao i posebnu svrhu pojedinih njihovih vrsta (kazni l. 42, uslovne osude i sudske opomene l. 64 i mera bezbednosti l. 78 KZ), dok su drugi organi nadleni za njihovo izvrenje. Dakle, sprovoenje sudskih odluka je ono ime se oni bave, ali to nije svrha koja se takvom aktivnou eli postii. Drugi prigovor ticao se konstatacije da je svrha izvrenja ... izdvajanje uinilaca krivinih dela iz drutvene sredine u cilju njihovog uvanja, leenja i osposobljavanja .... Ovakva formulacija imala bi osnova kada bi se sistem krivinih sankcija sastojao samo od mera zavodskog karaktera, meutim, u njemu figuriu i admonitivne sankcije, novane kazne i mera bezbednosti nezavodskog karaktera koje ne podrazumevaju izdvajanje i uvanje. Bez sumnje, reenje iz novele bolje je od prethodnog. Otklonjen je itav niz ranijih prigovora, ali to ne znai se i ovom ne mogu staviti novi. Pre svega, nije jasno zato zakonodavac bez potrebe ulazi u pitanja koje pre spadaju u kriminoloku i kriminalno politiku, nego u pravnu materiju. Zato mu se sa puno osnova mogu postaviti sledea pitanja: a. b. zato se jedino pominje suzbijanje neeljenih dela? Zato se odustalo od potrebe da se utie na spreavanja takvih dela? ta u ovakvom krivinom zakonu trae socioloke kategorije kakva je dela kojima se ugroava ovek i druge osnovne drutvene vrednosti? Jasno je da oveka i druge osnovne drutvene vrednosti (imovina, dostojanstvo, zdrava ivotna sredina) ugroava mnotvo dela od kojih mnoga nisu inkriminisana u krivinom pravu. To to je zakonodavac izbegao izraz krivina dela moglo bi znaiti da je svrha izvrenja suzbijanje i takvih ponaanja koja nisu propisana u KZ?
22
v. . Ignjatovi /2006/: Nova reenja u Zakonu o izvrenju krivinih sankcija ..., op.cit. pp. 475494.
178
CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201
ini se da je bilo bolje u ZIKS se uopte ne izjanjavati o svrsi izvrenja (kako je to bilo uinjeno u ranijem ZIKS/97) ili, ako se ipak opredelimo da u l. 2 ZIKS pominjemo svrhu izvrenja, trebalo bi navedeni lan preformulisati na sledei nain Svrha izvrenja sankcija lan 2 Izvriti se mogu samo pravnosnane i izvrne sudske odluke i to u cilju ostvarenja opte i posebne svrhe njihovog propisivanja i izricanja
2.2.2. Uprava za izvrenje krivinih sankcija; rukovoenje

Pre svega novelom iz 2009. naziv Uprave je promenjen: Uprava za izvrenje zavodskih sankcija, preimenovana je u Upravu za izvrenje krivinih sankcija. S punim pravom i to ne samo zbog toga to on vie odgovara organizacionom ustrojstvu Uprave (teko je zamisliti da na primer sektor za izvrenje alternativnih sankcija bude deo Uprave za izvrenje zavodskih sankcija), nego i zbog toga to se i na taj nain eli skrenuti panja na potrebu irenja lepeze mera u okviru kaznene reakcije u Srbiji. Ako navedenu promenu treba pozdraviti, ini se da za jednu drugu nikako nema opravdanja. Radi se o uslovima za izbor lica koje rukovodi Upravom direktora. Prema reenju koje je usvojeno u Zid ZIKS, na to mesto moe biti postavljeno lice koje ima visoku kolsku spremu i najmanje devet (do novele bilo sedam) godina radnog iskustva nakon sticanja visoke kolske spreme (l. 26 ZIKS). ZIKS je pre novele 2009. u l. 26 imao veoma vano ogranienje: trailo se da je vreme posle diplomiranja kandidat za direktora Uprave proveo na poslovima izvrenja sankcija ili u pravosuu sedam godina. Sada Zakon istina trai devet godina od vremena diplomiranja, ali umesto navedenog ogranienja, bez ikakve potrebe nabraja kako kandidat treba da ima obrazovanje steeno na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije master specijalistike akademske ili strukovne studije), odn. na osnovnim studijama u trajanju od etiri godine. Cilj ovog nepotrebnog nabrajanja (uz produavanje prethodnog radnog staa) bio je da se prikrije sutina bez obzira to se radi o mestu za ije obavljanje je neophodno iskustvo upravo u ovom odgovornom poslu sada se za direktora Uprave moe progurati svoj ovek bez obzira koju visokokolsku ustanovu je zavrio (arheologiju, biologiju ili tehnologiju) i gde je prethodno bio zaposlen?!? Time je rukovoenje u okviru ove vane dravne delatnosti jo jednom svedeno na logiku kadrovanja iz ranijih vremena.23 Novela je promenila i uslove neophodne da bi neko bio postavljen za upravnika zavoda i njegovog zamenika: na to mesto mogu biti rasporeena lica koja imaju sedam godina radnog iskustva na poslovima izvrenja krivinih sankcija, u pravosuu, advokaturi, vojsci ili policiji, posle steenog visokog obrazovanja ... (l. 27). Izmenjeni su i uslovi koji se trae za izbor naelnika slube: to su visoko obrazovanje24 i pet godina radnog iskustva na istim ili odgovarajuim poslovima (l. 28).
23 24 Koja bi se najlake mogla svesti na postavljanje naih ljudi na sve kljune funkcije, bez obzira koliko su osposobljeni za njihovo obavljanje. Ovde se kao i u prethodnom sluaju nepotrebno ponavljaju formulacije o tome ta se podrazumeva pod studijama drugog stepena koje su navedene u l. 26 ZIKS.
179
Oito je da se najmanje strunog iskustva trai za izbor direktora uprave, to je nonsens posebne vrste.
2.2.3. Vrste zavoda

Vaei Zakon o izvrenju krivinih sankcija u l. 13 navodi da u Upravi za izvrenje krivinih sankcija postoje sledee vrste zavoda: kazneno-popravni zavod i okruni zatvor (u naoj terminologiji okruni kazneni zavod) za izvrenje kazne zatvora; kazneno-popravni zavod za ene za izvrenje kazne zatvora i maloletnikog zatvora izreene enama; kazneno-popravni zavod za maloletnike za izvrenje kazne maloletnikog zatvora; specijalna zatvorska (trebalo bi zavodska) bolnica za leenje osuenih i pritvorenih lica, za izvrenje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog leenja alkoholiara i obaveznog leenja narkomana; vaspitno-popravni dom za izvrenje vaspitne mere upuivanja u vaspitno-popravni dom;
Ovde treba dati nekoliko napomena: pre svega, do novele iz 2009, ZIKS je u l. 13. kao estu vrstu zavoda predviao centar za obuku zaposlenih u Upravi za izvrenje zavodskih sankcija. Oito je da su pisci novele Zid ZIKS iz 2009. itali kako je ovo reenje doekano u naoj naunoj i strunoj javnosti. Pisac ovog rada se tada pitao po kojoj je logici taj Centar svrstan u zavode koje krivine sankcije se u njemu izvravaju, u koji tip prema stepenu obezbeenja spada i koje slube u svom sastavu ima? Oigledno je da su pisci Zakona imali problema gde ovu ustanovu sistematisati, ali ovde joj svakako nije mesto25. Na sreu, sada je ta neloginost izostavljena iz Zakona. Drugo, opet podseamo na potrebu da se izraz zatvor ubudue prestane upotrebljavati i za kaznu na koju se uinilac krivinog dela osuuje i za ustanovu u koju se upuuje. Zato izraz okruni zatvor treba zameniti terminom okruni kazneni zavod. Reenica: okruni zatvor za izvrenje kazne zatvora pokazuje koliko konfuzije ovakav nain oznaavanja moe izazvati. Trebalo bi takoe podsetiti da je ZIKS iz 2005. ukinuo posebni zavod za ispitivanje linosti osuenih koji je u l. 10 predviao ZIKS/97. Ta ustanova, ije osnivanje je trebalo da znai napredak u jaanju individualizacije u naem sistemu izvrenja krivinih sankcija i time nas ukljui u red drava sa dvostepenom opservacijom osuenih, nije za osam godina vaenja ranijeg ZIKS osnovana i Komisija za izradu novog Zakona je izbrisala iz spiska zavoda. To reenje nije u literaturi prolo bez oprenih ocena. Neki smatraju da se time raskinulo sa penolokim romantizmom i iluzionizmom, drugi iznose da je, uz objektivne tekoe, glavni razlog u nedostatku snage i volje kod administracije da se predvieno reenje u ivotu
25 . Ignjatovi /2006a/: Pravo izvrenja krivinih sankcija (I izdanje), Beograd, p. 130.
180
CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201
sprovede,26 dok ima i shvatanja da smo time propustili lepu priliku da modernizujemo na sistem izvrenja.27
2.2.4. Tipovi zavoda prema stepenu obezbeenja

Po ovom kriterijumu (u l. 14. ZIKS se pored njega navodi jo jedan nain postupanja iako se kod navoenja pojedinih tipova ustanova ne vidi u emu se ispoljava njihova specifinost u tom pogledu) sve ove ustanove se mogu podeliti na zavode: 1. 2. 3. 4. otvorenog tipa u kojima ne postoje prepreke za bekstvo; poluotvorenog tipa gde je osnovna prepreka za bekstvo sluba za obezbeenje; zatvorenog tipa, gde pored slube za obezbeenje postoje i druge prepreke za spreavanje bekstva; zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem gde postoje posebne prepreke za spreavanje bekstva i posebna panja se posveuje postupanju sa osuenima.
Nije jasno zato je kao poseban tip ustanova zadran zavod zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem (ova kategorija uvedena je u ZIKS iz 1997.28 pod nazivom zavod strogo zatvorenog tipa). U penolokoj literaturi inae, uobiajena je trodeoba na ustanove navedene od 1.3., a da se radi o nepotrebnom inovatorstvu vidi se po tome kako su u ZIKS (l. 14 st. 5) objanjene njene bitne crte. U jednoj reenici upotrebljen je ak tri puta izraz poseban,29 a kljuni argument je to da se postupanju sa osuenima posveuje posebna panja kao da se to ne ini u ostalim zavodima. Zbog svega toga, ini se da bi bilo najbolje vratiti se na tradicionalnu trodeobu zavoda prema stepenu obezbeenja jer je jasno da su zavodi navedeni pod 4. modalitet zatvorenih ustanova. Prirodno je da sve ustanove zatvorenog tipa imaju stepen obezbeenja prilagoen kategoriji osuenika koja je u njima smetena, ali to ne znai da je potrebno te gradacije u obezbeenju pretvoriti u posebne kategorije ustanova u penitencijarnom sistemu.30 Novina u naem izvrnom krivinom pravu kojom je u ZIKZOK uvedeno posebno odeljenje za izdravanje kazne zatvora za krivina dela organizovanog kriminala, otvara novo pitanje kakav je odnos zavoda zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem sa u ZIKZOK uvedenim posebnim odeljenjem? Prema izriitoj odredbi iz l. 2 st. 1 ZIKZOK, posebno odeljenje za izvrenje kazne zatvora za dela organizovanog kriminala osniva se u kazneno-popravnom zavodu zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem (kao neka vrsta apsane u apsani).
26 27 28 29 30 v. Z. Stevanovi /2005/: Kako novim zakonskim reenjima unaprediti penalni sistem in: Kazneno zakonodavstvo progresivna ili regresivna reenja, Budva, pp. 507514. S. Sokovi /2005/: Nova reenja u predlogu ZIKS in: Kazneno zakonodavstvo progresivna ili regresivna reenja, Budva, pp. 407424. Sl. glasnik RS 16/97. U zavodima zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem postoje posebne prepreke za spreavanje bekstva i posebna panja se posveuje postupanju sa osuenima (podvukao .I.). Jedan od najveih savremenih komparativista u krivinim naukama Jean Pradel (/2009/, op. cit, p. 77) ukazuje da je trodeoba kaznenih ustanova prema stepenu obezbeenja pravilo u svetu i samo kao primer navodi model primenjen u Kanadi.
181
Novela je zadrala dosadanje reenje po kome je kazneni zavod za ene poluotvorenog tipa. Ovde je opet doao do izraaja dentlmenski pristup krivinog zakonodavca koji feministkinje u svetu s pravom kritikuju. lan 16 ZIKS i dalje polazi od (u nauci nikada dokazane) teze da ene generalno ispoljavaju manju dozu kriminalne nastrojenosti i da one ne mogu spadati u problematine osuenike?!? Trebalo bi autore zakonskog teksta zapitati na osnovu kojih istraivanja su zauzeli stav da samo ustanove za mukarce treba da imaju maksimalno obezbeenje?31
2.2.5. Svrha izvrenja kazne zatvora

U lanu 31 ZIKS navodi se kako je svrha izvrenja kazne zatvora da osueni tokom izvrenja kazne, primenom odgovarajuih programa postupanja, usvoji drutveno prihvatljive vrednosti u cilju lakeg ukljuivanja u uslove ivota posle izvrenja kazne kako ubudue ne bi inio krivina dela. Ovo je u osnovi reenje sadrano u ZIKS iz 2005, samo je izraz sistem savremenih vaspitnih mera zamenjen odgovarajuim programima postupanja. Zahvaljujui tome, u nae izvrno krivino zakonodavstvo vratila se skoro neizmenjena odredba (l. 9) ZIKS Srbije iz 1977. godine. Samo je dodato da su vaspitne mere savremene, a iz ranijeg Zakona izostavljeno kako osuenog spremamo da ispunjava dunosti oveka i graanina socijalistike samoupravne zajednice. Ostaje i dalje nejasno zato nije postupljeno kao u ZIKS iz 1997. koji se nije izjanjavao o svrsi izvrenja kazne zatvora i to iz sledeih razloga: ako je resocijalizacija jedina svrha izvrenja kazne zatvora, zato onda ovu meru izriemo uiniocima krivinih dela koje uopte ne treba popravljati (npr. neki od nehatnih uinilaca krivinih dela); kako postupati sa licima koja zbog osude na dugotrajno zatvaranje verovatno nee ni izai sa izdravanja kazne?
Ovde se otvaraju i neka druga pitanja kao to su: dobrovoljnost podvrgavanja resocijalizacionom tretmanu; ta raditi u situacijama kada (inae disciplinovani i na radu besprekorni) osueni odbiju tretman? i najzad koliko je isticanje ovakvog cilja uopte realno?32
2.2.6. Izvrenje kazne kunog zatvaranja

ZIKS u l. 37 (koji inae u st. 13 ureuje nain upuivanja osuenih u zavode) sadri i pravila koja se tiu sprovoenja sudske odluke kojom se odreuje da se kazna zatvora izvri putem kunog zatvaranja predvienog u l. 45 st. 5 KZ. Ako pominjanje kunog zatvaranja u ovom lanu ima smisla jer se tu govori gde e osuenom na kaznu zatvora biti odreeno da je izdrava (u penitencijarnoj
31 Istina, u kazneno-popravnom zavodu za ene u Poarevcu postoje zatvoreno, poluotvoreno, otvoreno odeljenje, posebno odeljenje za izdravanje kazne maloletnikog zatvora, za izdravanje kazne zatvora izreene enama za izvrenje krivinih dela iz oblasti organizovanog kriminaliteta. . Ignjatovi /2005/:Karakter i motivi novih izmena krivinog zakonodavstva Srbije, Revija za kriminologiju i krivino pravo, no 1, pp.2960.
32
182
CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201
ustanovi ili u prostorijama u kojima stanuje), nikakvog opravdanja nije bilo da se u istom lanu govori kako se izvrava novi modalitet ove kazne. Zbog toga je bilo mnogo bolje izdvojiti ova pravila u poseban lan u ZIKS. Kada sud donese odluku kojom odreuje da e se kazna zatvora izvriti u skladu sa navedenim lanom KZ, o tome obavetava nadlenu organizacionu jedinicu Uprave za izvrenje krivinih sankcija. U tom sluaju osueni ne sme naputati prostorije u kojima stanuje, osim (ukoliko rukovodilac nadlene organizacione jedinice Uprave to odobri) u sledeim sluajevima: 1. 2. 3. 4. 5. 6. pruanja hitne medicinske pomoi njemu ili lanu njegovog porodinog domainstva; radi redovnog odlaska na posao, ukoliko krivino delo za koje je osuen nije u vezi sa radom; zbog odlaska na polaganje ispita; teke i akutne bolesti, zbog odlaska na redovne zdravstvene preglede; zbog svog venanja ili smrti bliskog lica; zbog sezonskih poljoprivrednih radova, ukoliko se osueni bavi poljoprivredom kao stalnom delatnou.
Ako osueni samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje due od vremena koje odreuje KZ RS (v. supra), nadlena organizaciona jedinica Uprave obavestie o tome sud. Prema osuenom koji kaznu zatvora izdrava u prostorijama u kojima stanuje moe se primeniti elektronski nadzor koji sprovodi nadlena organizaciona jedinica Uprave u saradnji sa policijom. Ostala pravila o nainu izvrenja ovakve kazne zatvora blie se ureuju aktom koji donosi ministar pravde.
2.2.7. Poloaj osuenih u ustanovi; pogodnosti

U poglavlju VI Glave tree (Izvrenje kazne zatvora) ZIKS govori o pravima osuenog, posebnim pogodnostima koje u zavodu moe koristiti, njegovom premetaju, prekidu izvrenja kazne zatvora i smrti osuenog lica. Ovoj sistematici mogu se uputiti dve primedbe: jedna je izostavljanje odredaba o disciplinskoj odgovornosti izvan ovog poglavlja33 iz ega proizlazi kao da ta pravila ne spadaju u deo Zakona u kome se govori o njihovom poloaju u ustanovi. Objanjenje za ovakvo reenje moda se nalazi u elji da se pri izvrenju kazne zatvora u prvi plan stave prava osuenih. Ne sporei opravdanost ovakvog razmiljanja, ini se da je u realizaciji dolo do neloginosti. Pored navedenog (vezanog za sistematiku Zakona), ini se da je jo vei previd nainjen sa preimenovanjem pogodnosti osuenih (kako su oznaavane u naem ranijem krivinom izvrnom pravu) koje im kao privilegije moe dodeliti upravnik zavoda, u posebna prava okrivljenog.
33 U ranijem ZIKS/97 u poglavlju IV istog naziva (Poloaj osuenog) bile su odredbe o njegovim pravima, privilegijama, premetaju, prekidu izvrenja, smrti osuenog, njegovoj disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti, uslovnom otpustu i otputanju sa izdravanja kazne.
183
Ako zanemarimo nebitnu proceduralnu razliku i terminoloke probleme (i s tog stanovita moe se kritikovati to to npr. mogunost da se primi vie paketa od u Zakonu svakom osuenom licu zagarantovanog broja sada nosi naziv posebno pravo na proireno pravo na prijem paketa), u navedenoj odredbi vaeeg ZIKS napravljena je sutinska greka proglaavanjem povlastica (privilegija) kakve se daju osuenicima koji se dobro vladaju i zalau na radu (odn. u programu postupanja, prema terminologiji Zid ZIKS iz 2009) za posebna prava. U penologiji se tradicionalno pravi razlika izmeu prava dakle neega to se osueniku, sem kod kanjavanja za najtee disciplinske prekraje, ne moe ograniiti niti oduzeti, od pogodnosti (privilegija, povlastica, ugodnosti u ZIKS Slovenije, nagrade u ZIKS Crne Gore) ije dodeljivanje zavisi od odluke upravnika ustanove da stimulie pozitivno vladanje osuenika. Uostalom, i u naem ZIKS navodi se kako se ove pogodnosti mogu dodeliti; zatim nelogino je nazvati posebnim pravom mogunost povoljnijeg smetaja (ta ukoliko takva mogunost u zavodu ne postoji). Dalje, bolje je govoriti o oduzimanju dodeljenih pogodnosti nego o ukidanju posebnih prava kod upuivanja u samicu iz l. 146. ZIKS. Najzad, s obzirom na mogunost sudske zatite protiv pojedinanih akata kojima se reava o pravima i obavezama lica prema kojima se izvrava krivina sankcija (podvukao .I.), proizlazilo bi na osnovu vaeeg Zakona da bi osueno lice moglo traiti sudsku zatitu zbog uskraivanja na primer prava na pogodniji smetaj, to je apsurd svoje vrste. Iz navedenih razloga bolje je govoriti o pogodnostima, a ne o posebnim pravima osuenih lica (po toj logici pored posebnih, trebalo bi da postoje i opta prava).
2.2.8. Pravo na rad

Pravo izvrenja krivinih sankcija u Srbiji stajalo je do Zid ZIKS iz 2009. na stanovitu da radno sposobna osuena lica imaju pravo i obavezu da rade. Sada je u l. 86 st. 1 izostavljena konstatacija po kojoj je rad (i) obaveza,34 to znatno menja neke od kljunih postavki naeg sistema izvrenja krivinih sankcija. Kao direktna posledica ovog reenja, ukinut je Zakon o organizaciji i poslovanju privrednih jedinica ustanova za izvrenje krivinih sankcija iz 1977. Zahvaljujui tome, kazneni zavodi su od proizvoaa koji su prehrambenim (i drugim) proizvodima snabdevali ne samo ostale ustanove u sistemu izvrenja, nego se pojavljivali i na tritu postale potroai, optereujui budet Republike i to u vreme ekonomske krize. Tako je posle vie pokuaja jednom od lobija koji u Srbiji postoje uspelo da ostvare naum da se ove ustanove pretvore u znaajne subjekte liferacija iz vremena pre Drugog svetskog rata, sa svim poznatim posledicama o kojima su pisali istoriari i knjievnici. Argumentacija za ovakvo reenje trai se u (ustavnoj i meunarodnoj) zabrani prinudnog rada, iako se vrlo jednostavno moglo izai iz ove situacije: dovoljno je bilo u ZIKS uneti odredbu po kojoj su radno sposobni osuenici duni da uestvuju u pokrivanju trokova svog izdravanja kazne zatvora ueem u proizvodnom procesu koji zavod organizuje.
34 Sada odredba koja se odnosi na rad glasi: Rad osuenog je sastavni deo programa postupanja. Ona je zamenila formulaciju iz ZIKS/2005 koja je glasila: Radno sposobni osueni ima pravo i obavezu da radi (l. 86 st. 1).
184
CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201
Naravno, to ne bi ni na koji nain dovodilo u pitanje osnovna naela ZIKS koja se odnose na rad osuenih lica, o nainu na koji se odreuje vrsta posla, mogunosti upoljavanja i izvan zavoda i ostalih.35
2.2.9. Mere prinude; postupanje u sluaju bekstva osuenog

Uslovi za primenu mera prinude prema osuenom odreeni su u l. 128 ZIKS: naglaeno je kako je prinudu mogue primeniti samo kada je neophodno spreiti: bekstvo osuenog; fiziki napad na drugog; nanoenje povrede drugom; samopovreivanje; prouzrokovanje materijalne tete; aktivan i pasivan otpor osuenog. Zid ZIKS iz 2009. precizira pojmove aktivnog i pasivnog otpora. Prvi podrazumeva svako suprotstavljanje osuenog zakonitim slubenim merama, radnjama i nalozima slubenog ili ovlaenog lica koje se vri zaklanjanjem ili dranjem za lice ili predmet, otimanjem, stavljanjem u izgled da e se lice napasti ili preduzimanjem slinih radnji. Pod pasivnim otporom podrazumeva se svako suprotstavljanje osuenog zakonitim (napred nabrojanim) slubenim postupcima istih lica koje osueni vri ogluivanjem ili zauzimanjem kleeeg, sedeeg, leeeg ili slinog poloaja. Sledei logiku drevnih zakona koji su (poput Hamurabijevog) koristili kazuistiku u odreivanju zone kanjivosti, na krivini zakonodavac povremeno posee za slinim sredstvima, potpuno nepotrebno kao u ovom sluaju. Svaki pokuaj da se odrede sluajevi koji se mogu podvesti pod aktivan i pasivan otpor je uzaludan posao. Jer, da nije tako, zato je, posle nabrajanja ta sve spada u onaj prvi, zakonodavac usvojio kauuk formulaciju ili preduzimanjem slinih radnji. Jo je gora stvar sa pasivnim otporom koji se, u osnovi, svodi na akte neposlunosti. Pisci Zid ZIKS su tu nabrojali nepotreban rogobatan izraz ogluivanje i razne pozicije u kojima se moe nai ovekovo telo, zainjavajui odredbu novom elastinom formulacijom ili slinog poloaja. Pre vie godina meu pravnicima su kao sredstvo za podsmeh kruile formulacije nekih nevladinih organizacija koje su predlagale da se u norme Krivinog zakonika unesu svi sluajevi u kojima se u praksi manifestuje fiziko zlostavljanje ivotinja odn. ljudi (upanje, vuenje, zavrtanja, izvijanje, povlaenje, pipkanje, ...i tako unedogled). Naravno, ma koliko detaljno ovo navoenje bilo, zavravalo se optom formulacijom ili na drugi (slian) nain. Na alost, kao to vidimo, ovakav manir preselio se bez ikakve potrebe i u izvrno krivino pravo. Samo pravni laik moe poverovati da e ovakvim nabrajanjem u emu se ispoljava aktivni ili pasivni otpor osuenika zakonitim slubenim merama i postupcima pripadnika penitencijarne administracije spreiti prekoraenje ili zloupotreba ovlaenja u primeni mera prinude prema licima lienim slobode. Postupanje u sluaju bekstva osuenog lica regulisano je u ZIKS l. 133135. Pre svega, pripadnik slube obezbeenja bez odlaganja preduzima radnje da osuenog onemogui u bekstvu. O svakom sluaju bekstva osuenog odmah se obavetavaju upravnik zavoda, direktor Uprave, policija i sud koji ga je uputio na izdravanje kazne zatvora, nareuje izdavanje poternice i preduzimaju druge neophodne radnje,
35 J. Pradel (/2009/, op.cit, p. 81) naglaava da su osuenici u svim zemljama obavezni da rade. Izuzetak je Francuska iji l. 720 ZKP sadri odredbu skoro identinu onoj u naem ZIKS.
185
meu kojima se navode i korienje saobraajnih i sredstava veze, legitimisanje lica i pretres stana. lan 135 ZIKS posle novele iz 2009. izgleda potpuno drugaije no pre toga. ZIKS iz 2005. je u tom lanu navodio da u sluaju neposrednog bekstva osuenog iz zavoda ili prilikom sprovoenja osuenog, pripadnik slube obezbeenja moe i bez odluke suda ui u stan ili druge prostorije i izvriti pretres ako je to neophodno radi liavanja slobode osuenog. Sada se pod istim naslovom (Pretres stana, l. 135 ZIKS) nalazi sve drugo sem te radnje. Naime, u tom lanu se sada konstatuje da je u navedenom sluaju, pripadnik slube obezbeenja duan da obavesti policiju i obezbedi mesto za koje pretpostavlja da se osueni krije. Opet je u poslovinoj urbi sa kojom se donose krivino pravni propisi dolo do nedopustivog propusta: onog to se najavljuje u naslovu jednostavno nema u sadraju norme (osim ako se obavetavanje i obezbeenje mesta nije poelo nazivati pretresanjem). Otuda bi trebalo preformulisati naziv l. 135 ZIKS u Postupanje u sluaju bekstva osuenog.
2.2.10. Prevremeno otputanje

Kako u Zakonu stoji, direktor Uprave moe, na predlog upravnika zavoda, zbog dobrog vladanja i postignutih rezultata u programu postupanja, prevremeno otpustiti osuenog sa izdravanja kazne, najvie tri meseca pre isteka kazne, ako je izdrao devet desetina kazne. Predlog za prevremeno otputanje podnosi upravnik zavoda na osnovu prethodno pribavljenog miljenja strunog tima. Ovaj institut je ostatak nekadanjeg drugog oblika uslovnog otpusta (uslovni otpust odlukom upravnika zavoda iz l. 149 ZIKS/97) po kome je upravnik zavoda mogao uslovno otpustiti osuenog koji se primerno vlada i zalae na radu, izdrao je najmanje etiri petine kazne zatvora, ali najranije tri meseca pre isteka kazne. Sada meutim, ovakvo otputanje ne predstavlja vid uslovnog otpusta, to otvara niz problema. Jer, ranije, kada se pokae (zbog izvrenja novog krivinog dela na primer) da je prognoza o buduem ponaanju osuenog bila pogrena, bar je bilo mogue vratiti ga da nastavi sa izdravanjem kazne. Sada je to nemogue on vie nije lice koje deo kazne izdrava na slobodi, ve graanin koji je oduio svoj drug drutvu. Postavlja se pitanje kako je dolo do ovog propusta? Ako se na kratko vratimo u prolost, videemo da su o uslovnom otpustu po ZIKS/97 odluivali Komisija za uslovni otpust (koju je obrazovao ministar pravde) i upravnik zavoda. Ovo reenje, koje je bez ikakvih problema funkcionisalo decenijama, a i danas postoji u mnogim zakonodavstvima (v. l. 105 ZIKS Slovenije i l. 6566 ZIKS Crne Gore) je pri donoenju ZKP iz 2001. bez ikakve naune ili strune evaluacije po ugledu na jednu drugu bivu jugoslovensku republiku ija zakonska reenja se u Srbiji (pre svega zbog nepostojanja jezike barijere) vrlo esto prepisuju zamenjeno prenoenjem prava na odluivanje o uslovnom otpustu na sud. Naelno, ono bi se moglo braniti tvrdnjom da je njime dosledno sproveden princip da o pravima oveka treba uvek da odluuje sud, ali taj argument bi tada morao postati osnov da se u tom sluaju potpuno ukine pravo upravnika zavoda da sa izdravanja kazne ranije otputa osuenike. Jo bitnija posledica sprovoenja
186
CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201
ovakve logike je da bi u tom sluaju zavodskoj administraciji bila skoro potpuno oduzeta nadlenost jer skoro sve njene odluke, po prirodi stvari, predstavljaju zadiranje u prava oveka osuenika. Da li bi u ovoj situaciji reenje bilo u ukidanju navedenog prava upravnika zavoda? Nikako, jer je stavljanje mogunosti osuenom licu da se (odlukom ma kog organa) mogao nai van ustanove pre isteka vremena na koje je lien slobode, jedan od najdelotvornijih naina da ga motiviemo da promeni svoje ponaanje ili bar da potuje norme formalnog penitencijarnog sistema. Zbog toga bi bilo najbolje prilikom sledeeg noveliranja ZIKS, kada se to ve nije uinilo u ovoj iz 200936 vratiti Komisiju za uslovni otpust (naravno, trebalo bi izmeniti i odgovarajue odredbe ZKP).
2.2.11. Izvrenje novane kazne

U Glavi etiri (l. 175180) ZIKS regulisani su nadlenost i postupak za izvrenje novane kazne. Pored ovih, u Glavi su sadrana i pravila o zameni ove mere kaznom zatvora (tzv. supletoran zatvor) i kaznom rada u javnom interesu i shodna primena tih pravila na izvrenje novanih kazni izreenih za druge delikte kaznenog prava. Novana kazna moe se, umesto kaznom zatvora zameniti kaznom rada u javnom interesu i to tako to se za svakih zapoetih 1.000 dinara novane kazne odreuje osam asova rada u javnom interesu, s tim da ovaj ne moe biti dui od 360 asova. Mogunost supletornog rada u javnom interesu je jedna od najznaajnijih izmena koju je unela novela ZIKS iz 2009. To je logino reenje koje moe biti primenjeno u onim sluajevima kada se eli na svaki nain izbei primena kazne zatvora. Ovde vae slina pravila kao kod zamene neplaene novane kazne zatvorom. Kada smo ve kod supletornog zatvora, ini se da je bio trenutak da se konano i bar elementarno uredi i izvrenje ovakve mere. Ovakvim zatvaranjem se nastoji uticati na osuenika koji ne plati novanu kaznu da to uini. Ovde se (iako ovo reenje postoji u svim vanijim zakonodavstvima i kriminalno politiki nije sporno) nalazimo pred logikom nedoumicom: lice za koje sud procenjuje da ne bi trebalo da bude lieno slobode (zbog toga mu i izrie novanu kaznu kao njenu alternativu), ipak se upuuje na izdravanje kazne zatvora o ijem izvrenju se u ZIKS ne kae ni jedna re. A za tim postoji nesumnjiva potreba: Zakon bi se morao izjasniti da li je opta svrha izvrenja kazne zatvora primenjiva i u ovom sluaju, koliko je realno da se ona ostvari s obzirom da zatvaranje traje najdue est meseci (izuzetno jednu godinu), kao i to koji reim u ustanovi ovakav osuenik ima: da li je bolje da mu se odredi otriji reim kako bi se to pre odluio da plati izreenu novanu kaznu, to je osnovni cilj supletornog zatvora? Novela je ak izostavila i jednu odredbu koja je bar delimino regulisala ovo pitanje do 2009. godine: da e lice kome je odreen supletoran zatvor imati isti reim kao oni koji su osueni na kaznu zatvora zbog uinjenog prekraja (l. 179 st. 2 ZIKS/2005).
36 Iako je povratak na staro reenje u literaturi najavljivano neposredno posle usvajanja ZIKS iz 2005 v. S. Pihler /2006/: Novi Zakon o izvrenju krivinih sankcija Republike Srbije in: Novo krivino zakonodavstvo: dileme u teoriji i praksi, Beograd, pp. 553559.
187
2.2.12. Izvrenje kazne rada u javnom interesu

Nadlenost i postupak za izvrenje ove kazne regulisani su u l. 181184 ZIKS. Pokree ga (i to pred organizacionom jedinicom Uprave nadlenom za tretman i alternativne sankcije) sud koji je odluivao u prvom stepenu u roku od tri dana od kada je presuda postala izvrna. Za izvrenje kazne nadlean je poverenik, koga u roku od osam dana od prijema izvrne presude odreuje reenjem direktor Uprave. U izvrenju ove kazne poverenik sarauje sa osuenim, sudom, slubom za zapoljavanje, organom starateljstva, organima jedinica lokalne samouprave i policijom. Rad u javnom interesu obavlja se kod pravnog lica koje se bavi poslovima od javnog interesa, a naroito humanitarnim, zdravstvenim, ekolokim ili komunalnim delatnostima. Podseamo da je pre novele ZIKS u l. 182 sadrao odredbu po kojoj se rad u javnom interesu obavlja kod poslodavca koji se bavi delatnou u okviru koje se moe ostvariti opta svrha krivinih sankcija. U literaturi je kritikovano ovakvo odreivanje koji subjekti mogu biti poslodavci (budui da je opta svrha krivinih sankcija bila suzbijanje dela kojima se povreuju i ugroavaju vrednosti zatiene krivinim zakonodavstvom proizlazilo je da su mogli raditi npr. u policiji, tuilatvu, sudovima i kaznenim ustanovama) i predlagano da se usvoji formulacija po kojoj se rad obavlja u organizacijama i institucijama koje se bave prikladnim, pre svega humanitarnim poslovima37. Pisci novele usvojili su ovakvo reenje (dodajui i zdravstvene, ekoloke i komunalne delatnosti). Ministarstvo pravde zakljuuje sa izabranim pravnim licem (ZIKS koristi izraz poslodavac) ugovor o saradnji iji predmet je obavljanje rada u javnom interesu. Izbor poslodavca, vrstu posla i program rada utvruje poverenik, a za zakljuenje ugovora sa poslodavcem kojim se reguliu meusobni odnosi u vezi sa obavljanjem rada u javnom interesu nadlean je direktor Uprave. Sada je u Zakonu izriito reeno da Uprava osigurava ivote osuenih na kaznu rada u javnom interesu za sluaj nesree na radu. Dobro je da novela izriito navodi ovu obavezu Uprave ne samo zbog toga da se nedvosmisleno istakne kako su svi (pa i osuenici na navedenu kaznu) koji obavljaju bilo kakav posao po nekom pravnom osnovu osigurani od rizika da pri tome stradaju. Takoe, i sudija koji izrie ovu alternativu kazni zatvora mora znati da ona predstavlja odreeni troak za budet Republike. Iako to nije osnovni kriterijum pri odluivanju koju e kaznu prema uiniocu krivinog dela izrei, on bez sumnje mora uzeti u obzir i tu injenicu. I ovde je, uzgred reeno, bilo moda oportuno razmisliti o mogunosti da se ova sredstva refundiraju od osuenog koji ima mogunosti. Ako to reenje postoji (i to jo od ZIKS/1997) kod maloletnika (v. l. 94 vaeeg ZMUKD), nije jasno zato su pisci novele propustili da primene slino reenje i u ovom sluaju.
2.2.13. Izvrenje mera bezbednosti

Meu ovim merama poseban znaaj ima obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje jer njeno trajanje nije vremenski ogranieno (moe trajati do smrti lica kome je odreena). Zbog toga su je totalitarni reimi koristili kao prikladno sredstvo (doi37 . Ignjatovi /2006a/: op. cit. p.168.
188
CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201
votnog) eliminisanja politikih protivnika, koji su ostatak ivota provodili u duevnim bolnicama bez ikakvih garancija ljudskih prava (bilo je dovoljno samo ubediti psihijatre da je to u optem interesu). Potrebno je neto uiniti da bi se spreile ovakve zloupotrebe, ali pri tom treba imati u vidu da se (tamo gde su u pitanju pravi pacijenti ovakvih ustanova) radi o izuzetno osetljivoj materiji u koju pravo treba da zalazi samo onoliko koliko je nuno. Na vaei ZIKS istie da navedena mera moe sadrati samo ona ogranienja kretanja i ponaanja koja su neophodna radi leenja i uvanja lica prema kojem se ona primenjuje i radi odravanja reda i discipline. Novela iz 2009. unosi jo jednu vanu odredbu koja se tie poloaja i zatite prava ovakvih lica. U l. 193 dodat je drugi stav koji naglaava da lice prema kome se izvrava ova mera bezbednosti ima u zdravstvenoj ustanovi ista prava i obaveze kao lice na izdravanju kazne zatvora, ako potrebe leenja drukije ne zahtevaju. Navedenu konstataciju treba pozdraviti kao doprinos garantovanju prava lica kojima je izreena ova mera bezbednosti. Ne samo zbog potrebe da se ne ponovi praksa totalitarnih reima, nego jo vie zbog toga to ova formulacija jasno stavlja do znanja gde su granice ograniavanja prava ovakvih lica, kao i da postoji mogunost sudske i ostalih oblika kontrole i zatite njihovih prava.
2.2.14. Poloaj zaposlenih u Upravi

Iako je pod uticajem kritika koje su se pojavile posle stupanja na snagu ZIKS iz 2005.38 promenjen naslov ovog dela Zakona (raniji neprikladni Prava na osnovu rada u Radni odnosi, nadzor i kontrola rada), on i dalje sadri vrlo raznorodna pravila jedna se odnose na nadzor nad radom zavoda (l. 270278), dok se druga tiu poloaja zaposlenih u Upravi (l. 252269). Oito je da veliki deo odredaba koje su u njemu sadrane ne spadaju u krivino izvrno pravo i zato im nije mesto u ZIKS nego u posebnim propisima koji reguliu status zaposlenih u organima dravne uprave. Teko je objasniti ta u Zakonu o izvrenju trae odredbe o tome kako lica zaposlena u zavodu koriste godinji odmor, kako im se rauna radni sta, kako se nagrauju ili, jo apsurdnije da im je ivot osiguran; da porodici pripada jednokratna novana pomo u iznosu od 12 mesenih plata, a da zavod preuzima trokove sahrane ako takvo lice izgubi ivot u vrenju slube? Ako u ZIKS stoji da je tekst ovog Zakona (i akt o kunom redu) dostupan osuenom sve vreme izdravanja kazne (l. 60) postavlja se pitanje kakvu poruku aljemo osuenom ovakvim normama sadranim u Zakonu? Iz navedenih razloga, trebalo bi u ZIKS zadrati samo onu problematiku koja se tie poloaja zaposlenih u Upravi koja je istovremeno povezana sa izvrenjem krivinih sankcija (pre svega o tome kako se ta lica ponaaju u zavodu, koje poslove ne smeju da obavljaju u slobodno vreme, kojim delima vre povrede radne dunosti ne i koja pravila vae za disciplinski postupak). Jer samo ta pitanja imaju neposrednog dodira sa postupanjem prema osuenim licima.
38 v. . Ignjatovi /2006/, op.cit. pp. 475494.
189
Oito je da su pisci novele iz 2009. ostali na stanovitu redaktora ranijih tekstova ZIKS da ovu materiju treba u njemu zadrati. Kao lan komisije koja je pripremala tekst ZIKS/1997 bio sam svedok snanog pritiska kome smo bili izloeni od strane penitencijarne administracije da takve odredbe budu sadrane u Zakonu. Argumentacija da se na taj nain najbolje tite prava zaposlenih prevagnula je u komisiji u odnosu na zalaganja za drugaije reenje. Ostaje nejasno zato, po istoj logici, ZKP ne sadri odredbe o zasnivanju radnog odnosa, poloaju, platama i nagraivanju policajaca, zaposlenih u tuilatvima i sudovima? Oito se radi o dvostrukim merilima, to nije dobro.
2.3. Propisi koji ureuju posebne modele izvrenja krivinih sankcija izvrenje kazne zatvora za posebno teka krivina dela
Od posebnih modela, bie rei samo o izvrenju kazne zatvora za posebna krivina dela, dok se neemo baviti izvrenjem krivinih sankcija izreenih maloletnicima i pravnim licima.39
2.3.1. Uvodna izlaganja: o kojim delima i uiniocima je re?

Pre nego to ponemo izlaganje o ovoj materiji prezentovanoj u posebnom Zakonu o izvrenju kazne zatvora za krivina dela organizovanog kriminala (ZIKZOK), odmah treba istai da naziv ovog zakona ne odgovara njegovoj sadrini. Poimo redom: u l. 1 Zakona naglaava se kako se njime ureuje postupak izvrenja kazne zatvora za krivina dela za koja se, u smislu Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (ZONDOSOK), smatraju krivinim delima organizovanog kriminala, organizacija i nadlenost dravnih organa u postupku izvrenja kazne, poloaj osuenih i nadzor nad izvrenjem kazne zatvora. A zatim se u st. 2 istog lana navodi kako se odredbe Zakona primenjuju i na izvrenje kazne zatvora za: a. b. krivino delo terorizma (iz l. 312 KZ) i delo meunarodnog terorizma (l. 391 KZ); krivina dela iz l. 370384 i l. 385 i 386 KZ radi se o delima iz Glave XXXIV KZ (Krivina dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom koja ukljuuju genocid, zloine protiv ovenosti, ratne zloine i srodna dela, ukljuujui i agresivan rat); teka krenja meunarodnog humanitarnog prava izvrena na teritoriji bive Jugoslavije od 01. januara 1991. koja su navedena u Statutu Meunarodnog krivinog tribunala (suda) za bivu Jugoslaviju;
c.
39
Odredbe o izvrenju krivinih sankcija izreenih maloletnicima nee biti predmet kritikog razmatranja iz istih razloga zbog kojih nisu bile analizovane norme koje se odnose na ovu kategoriju lica ni u prethodnom poglavlju (ZMUKD se u meuvremenu nije menjao, a u ve navedenim radovima smo vie puta ukazivali na nedostatke u reenjima i predlagali njihovu promenu). Kada se radi o izvrenju sankcija pravnim licima odgovornim za krivina dela, u ovom radu one nee biti posebno komentarisane, ali treba samo pomenuti da je Srbija za razliku od drugih drava u okruenju zadrala i privredne prestupe kao vrstu delikata kaznenog prava, tako da sada ostaju na snazi i pravila o njihovom izvrenju. Time je pravni sistem samo nepotrebno iskomplikovan.
190
CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201
d.
krivino delo pomoi uiniocu posle izvrenog krivinog dela iz l. 333 KZ ako je izvreno u vezi sa krivinim delima iz ta. 2 pomo uiniocu krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora preko pet odn. od 30 do 40 godina ta. 3.
Vratimo se sada na zakon na koji se u odreivanju kruga krivinih dela na ije se osuene uinioce ZIKZOK poziva. To je (da navedemo potpun naziv) Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih naroito tekih krivinih dela ZONDOSOK (Sl. glasnik RS 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04, 45/05, 61/05, 72/09 i 111/2009). Ovaj Zakon40 novelom iz septembra 2009. u l. 3 odreuje da organizovani kriminal(itet) predstavlja vrenje krivinih dela od strane organizovane kriminalne grupe ili njenih pripadnika. Pod organizovanom kriminalnom grupom u st. 2 podrazumeva se grupa od tri ili vie lica koja postoji odreeno vreme i deluje sporazumno u cilju vrenja jednog ili vie krivinih dela za koja je propisana kazna zatvora od etiri godine ili tea kazna, radi neposrednog ili posrednog sticanja finansijske ili druge koristi). Da apsurd bude vei, u istom broju Sl. glasnika RS (72/2009) noveliran je KZ i u l. 112 ta. 35 KZ uz navedeno isticanje finansijske ili druge koristi dodato da cilj organizovane kriminalne grupe moe biti i ostvarivanja i zadravanja uticaja na privredne ili druge vane dravne strukture ime je definicija organizovanog kriminaliteta veoma proirena. Ostavimo u ovom trenutku po strani to to je u dva vaea propisa iz krivine materije u jednoj zemlji ista pojava odreena na razliite naine, kao i jeziku rogobatnost izraza privredne ili druge vane dravne strukture koja kao da nas vraa u vremena socijalizma kada je privreda bila u rukama drave i kada se iz jednog centra direktivama ureivao privredni ivot. Zadrimo se na nivou kategorijalnog: organizovani zloin nije vid politikog nego imovinskog kriminaliteta. A unoenjem navedene odredbe KZ je ponitavao tu razliku, podvodei pod ovaj pojam protivustavno preuzimanje ingerencija dravnih organa od strane kriminalnih organizacija. Ono to se uobiajeno smatra elementom organizovanog kriminalnog poduhvata korumpiranje nosilaca politike moi ova odredba pretvara u zaveru (e. conspiracy) za ruenje ustavnog poretka, to nije dobro, jer ne samo da stvara pojmovnu zbrku, nego u jednom trenutku moe biti zloupotrebljeno kako bi se posebne odredbe o kontroli organizovanog kriminaliteta protegle i na neke druge delatnosti. Na sreu, samo nekoliko meseci kasnije (u decembru 2009.) zakonodavac je shvatio da je ponovo pogreio, pa je navedeni nepotrebni dodatak iz l. 112 ta. 36 izbaen. Tako je po prvi put od unoenja pojma organizovani kriminal(itet) u nae krivino zakonodavstvo on u njemu na isti nain odreen u raznim zakonskim propisima (u svetu se ovaj problem, inae reava tako to se u pravnom aktu vie pravne snage ovde KZ odredi pojam, a ostali propisi se samo pozivaju na tu odredbu). Time se prekinulo sa naopakom praksom da
40 Zakon se po dinaminosti menjanja moe navoditi u rubrikama Verovali ili ne jer je za osam godina od donoenja menjan devet puta ak tri puta u istoj godini!
191
krivini zakoni istu pojavu definiu na razliit nain, a kod nas se ponavljalo upravo kod ovog pojma. Oito je da pisci predloga zakonskih tekstova nisu (bili) naisto ta je u stvari organizovani kriminalitet, a jo manje kako mu se suprotstaviti. Dakle, odredbe ZIKZOK ne odnose se samo na izvrenje kazni uiniocima krivinih dela iz oblasti organizovanog kriminaliteta. Ako su ve pisci predloga Zakona hteli da izbegnu pominjanje terorizma, jatakovanja, genocida i ratnih zloina, kao i (naroito) izvrenje kazni zatvora izreenih od strane tribunala u Hagu, ini se da je bilo loginije upotrebiti optu formulaciju iz naslova Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa ... Trebalo je ovaj propis nazvati ZAKON O IZVRENJU KAZNE ZATVORA ZA NAROITO TEKA KRIVINA DELA. Kada se radi o uiniocima prema kojima se primenjuje ovaj poseban reim izvrenja, ZIKZOK je izriit: to su punoletni mukarci. Nigde nije ukazano na osnovu ega je procenjeno da se samo mukarci mogu pojaviti kao uinioci naroito tekih krivinih dela. Na osnovu ega su sastavljai predloga ovog Zakona procenili da se ene i maloletnici ne mogu pojaviti kao njihovi uinioci. Da li su upoznati da se ene samoubice sve ee koriste od strane teroristikih organizacija u svetu, da je jedan od najeih oblika uea ena u kriminalnim aktivnostima (uz podstrekavanje) pomaganje uiniocima najteih dela (jatakovanje), da su ne samo u svetu, ene bile lanovi kriminalnog podzemlja (poznati sluaj Ibojka iz Sablje)? Takoe, da organizovani kriminalitet sve ee za vrenje velikog broja kriminalnih aktivnosti koristi maloletnike, zloupotrebljavajui boleivost krivinih zakonodavstava prema licima u tom uzrastu? Iz razloga koji su jasni samo onima koji su radili na pripremi ovog zakona41 on se primenjuje samo na jednu kategoriju uinilaca krivinih dela. Zbog toga bi njegov pravi naziv trebalo bi da glasi: ZAKON O IZVRENJU KAZNE ZATVORA IZREENIH PUNOLETNIM MUKARCIMA UINIOCIMA NAROITO TEKIH KRIVINIH DELA. U zakljuku ovog uvodnog izlaganja samo emo navesti dva pitanja koja se poznavaocima materije izvrenja krivinih sankcija prirodno postavljaju: da li je bilo neophodno donositi poseban zakon za izvrenje kazni izreenih za napred navedena dela i kakve su posledice ove novine na na sistem krivinog izvrnog prava? Da bismo odgovorili na njih, potrebno je izvriti analizu odredaba ZIKZOK42 i to samo onih koje se neposredno odnose na materiju izvrenja.43
41 Razlozi svakako nisu praktine prirode tekoa da se u delu Posebnog odeljenja smeste ene i maloletnici uinioci najteih dela. Jer jo je tee zamisliti kako e se u kaznenom zavodu za ene (koji je po tipu ustanova poluotvorenog tipa) organizovati izvrenje ovakve kazne zatvora. Vano je pomenuti da st. 3 prvog lana ZIKZOK izriito naglaava da se, ako njegovim odredbama nije drugaije propisano, na izdravanje kazne zatvora lica iz st. 1 i 2 shodno primenjuju odredbe ZIKS. U maniru koji je ve primenjen u ZIKS i ZIKZOK (v. l. 1012) sadri odredbe kojima nije mesto u zakonu o izvrenju krivinih sankcija. Najkrae govorei, u tom delu zakona sve sem navoenja subjekata koji su angaovani i njihove nadlenosti je suvino jer treba da bude predmet drugih propisa. Teko je razumeti ta u ovakvom zakonu npr. trae odredbe o visini plate, zasnivanju i prestanku rada u Posebnom odeljenju (zato, ako se radi o vitalnim potrebama lica koje obavljaju
42
43
192
CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201
2.3.2. Uslovi za upuivanje na izdravanje

Punoletni mukarci koji su za dela navedena u ZONDOSOK pravnosnano osueni (bilo da su prethodno bili u pritvoru ili su za najtea dela osueni u odsustvu) upuuju se na osnovu l. 14 u Posebno odeljenje ako se utvrdi da postoje sledee okolnosti koje ukazuju na mogunost da e (sami ili preko drugog lica): 1. 2. 3. 4. 5. nastaviti da usmeravaju (ZIKZOK bez potrebe dodaje kriminalnu) delatnost organizovane kriminalne grupe; uspostaviti saradnju sa drugom takvom grupom radi nastavka kriminalne delatnosti; izazvati sukobe sa drugom organizovanom kriminalnom grupom; ugroziti sigurnost sudije, javnog tuioca ili drugog uesnika u krivinom postupku koji je u toku ili je pravnosnano okonan, ili drugog slubenog lica koje je postupalo u pretkrivinom postupku ili u postupku izvrenja kazne; navoditi druge na izvrenje krivinih dela.
Zadrimo se kratko na navedenim razlozima: nije jasno zato su nepotrebno dodati osnovi 2. i 3. (da e saraivati ili se sukobljavati se drugim kriminalnim grupama) kada su oni pokriveni osnovom navedenim pod 1. (usmeravanje delatnosti organizovane kriminalne grupe). Dalje i mnogo vanije: formulacija navoditi drugo lice na izvrenje krivinih dela, osim nepotrebnog pominjanja lica (kao da je stvari mogue navoditi na vrenje dela) nosi u sebi potencijalnu opasnost: da se ovaj model izvrenja pretvori u pravilo u odnosu na sve uinioce u l. 1 ZIKZOK navedenih dela. Verovatno predlagaima ovog zakona nije poznato da je navoenje drugih na vrenje krivinih dela jedna od najznaajnijih crta ponaanja velikog broja kriminalaca (naroito onih profesionalnih). Sa izuzetkom nehatnih i uinilaca krivinih dela na mah, skoro sve kategorije prestupnika sklone su podstrekavanju drugih na kriminalnu delatnost. Motivi za to ne moraju biti lukrativni.44 Jasno je da ako bi se mogunost da osueno lice navede druge na vrenje krivinih dela shvati na nain kako je formulisan u l. 14 taka 5 ZIKZOK da se radi o bilo kom krivinom delu (uvredi, kleveti, sitnoj krai, nanoenju telesnih povreda, bekstvu iz kaznionice, ... da navedemo samo neka od onih koji se u tim ustanovama svakodnevno vre) onda po tom osnovu sva lica osuena na dela navedena u l. 1 ZIKZOK automatski mogu biti poslata u Posebno odeljenje na izdravanje kazne. Ako to nije bio cilj, preformulisani l. 14 ZIKZOK trebalo bi da glasi: Na izdravanje kazne zatvora u Posebno odeljenje upuuju se punoletni mukarci koji su pravnosnano osueni ... za krivina dela iz l. 1 st. 1 ovog zaove odgovorne poslove nije uneta i odredba da bi trebalo da imaju prioritet u dobijanju stana, beneficiranom letovanju i sline)? Neki kriminolozi (kao zastupnici teorije o tehnikama neutralizacije) smatraju da je to izraz razumljive elje svih devijantnih i marginalnih grupa da nateraju drutvo da preispita tradicionalno odbacivanje njihovog ponaanja. Zbog toga se koriste mahanizmom igre brojeva: veruju da stav drutva nee biti isti ako narkomani (ili pedofili) ine 3 ili 30% populacije i zbog toga propagiraju upotrebu droga i esto je besplatno dele mladima. To je razlog zato pripadnici ekstremnih politikih grupa pozivaju svoje istomiljenike iz drugih zemalja da im se pridrue na demonstracijama ili nastoje da u njih po svaku cenu ukljue javne linosti.
44
193
kona ukoliko se utvrde okolnosti koje ukazuju na opasnost da e osueni (sami ili preko drugih lica): 1. nastaviti da usmeravaju delatnost organizovane kriminalne grupe; 2. ugroziti sigurnost bilo kog uesnika predkrivinog, krivinog i postupka izvrenja kazne; 3. navoditi druga lica na vrenje krivinih dela iz l. 1 ovog zakona. ini se da bi ovakva formulacija l. 14 ZIKZOK bolje odgovarala od postojee. Meutim, za ocenu ovog novousvojenog reenja u naem sistemu krivinog izvrnog prava od mnogo veeg znaaja je razmatranje ko i kako utvruje uslove za upuivanje na izdravanje kazne u Posebnom odeljenju.
2.3.3. Utvivanje uslova za upuivanje na izdravanje

U Zakonu se u l. 15 naglaava da e reenje kojim se osueni upuuje na izdravanje kazne u Posebno odeljenje doneti predsednik suda ako utvrdi najmanje jednu od gore navedenih okolnosti. Dalje, da se postojanje tih okolnosti utvruje na osnovu injenica i dokaza prikupljenih u toku krivinog postupka, iz izvetaja policije i slubi bezbednosti, kao i miljenja javnog tuioca. Policija, slube bezbednosti i javni tuilac duni su da na zahtev suda dostave odgovarajuu dokumentaciju, izvetaje i miljenja na osnovu kojih se moe utvrditi postojanje razloga da se osueni uputi na izdravanje kazne u Posebno odeljenje. Ovo moe biti potencijalno najslabija taka u novouvedenom reenju. Bez dovoenja u pitanje linog i profesionalnog integriteta uesnika u postupku ovakvog upuivanja ukazujemo na opasnost da se ovako vana odluka o slobodama i pravima bilo kog lica donosi na preac, odokativno i pod vanpravnim uticajima. Pre svega, (ak i ako se usvoji gornji predlog da se navoenje drugih na vrenje krivinih dela ogranii na navedeni nain) ostaje osnovni problem: u najveem broju sluajeva, teko je predviati ponaanja ljudi. Kriminoloka literatura jasno ukazuje koliko je nazahvalan posao prognoziranje individualnog kriminalnog ponaanja. Da li je bilo ije ranije ponaanje garant da u vremenu koje dolazi budemo sigurni kako e ga ponoviti ili promeniti? Strunjaci e odgovoriti odreno. Dalje, ko e se u policiji i slubama bezbednosti prihvatiti tog posla? Da li e ga vriti specijalizovani strunjaci ili e biti vren na isti nain i sa istim pristupom po kome su davana odobrenja npr. za posedovanje vatrenog oruja? Osim toga, sa sigurnou moemo pretpostaviti da e oni koji odluuju biti pod velikim pritiskom ne samo opte javnosti, nego i predstavnika izvrne vlasti koji ve due vreme u Srbiji svojim izjavama koriste poznate mehanizme kaznenog populizma udvarajui se glasaima kritikama blagosti nosilaca pravosudnih funkcija. Takav manir, potpuno stran funkcionisanju pravosua u razvijenim dravama Zapada, kombinovan sa medijskim kampanjama prozivanja sudija u svim sluajevima kada se nije zadovoljno sa donetom odlukom, moe stvoriti klimu u kojoj e slanje uinilaca nabrojanih dela u Posebno odeljenje biti pravilo a ne izuzetak. Otuda ne bi bilo iznenaenje da u Republici u narednom periodu, uz porast broja kockarnica i kafia doivimo bum u gradnji supermax kaznionica.45
45 O ovim ustanovama postoji u svetu, naroito u SAD bogata literatura, koja oito nije konsultovana. Da jeste, javnosti bi bar bili izneti razlozi zbog kojih se ovakav model uvodi i pored
194
CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201
Jer, potpuno je jasno da se sem sluajeva kada se radi o habituelnom prestupniku ili licu koje svoje budue namere i ne krije radi o izuzetno osetljivoj odluci ije posledice su utoliko tee to su razlike u reimu izvrenja izmeu osuenika smetenih u Posebno odeljenje vee. Zato emo se u nastavku pozabaviti poloajem osuenih lica u tim ustanovama.
2.3.4. Poloaj osuenih

Pravni status osuenih za naroito teka krivina dela ureen je u l. 2841 (Prava osuenih) i l. 42 ZIKZOK (Posebna prava osuenih). Uporeivanje prava koja su ovim licima zagarantovana pokazuje da se taj spisak ne poklapa sa onim koji je naveden u ZIKS. Interesantno je da su iz popisa zakona koji regulie opti postupak izvrenja krivinih sankcija izostavljena sledea prava osuenih lica: pravo na oveno postupanje; pravo na higijenu u zavodu; pravo na boravak u posebnoj prostoriji; prava osuene ene koja ima dete i pravo na obrazovanje.
Ve navedeni spisak izostavljenih prava moe biti indikator tretmana koji se namee osuenima u ZIKZOK. Pre svega postavlja se pitanje zato nije izriito navedeno pravo na oveno postupanje odgovor da je u l. 1 ZIKZOK navedeno da ako odredbama ovog zakona nije drugaije propisano, na izdravanje kazne zatvora ... primenjuju se odredbe ZIKS ne objanjava ovaj propust. Pre navodi na zakljuak da se htelo i na ovaj nain pojaati retributivni karakter ovih kazni. Da se elelo drugaije, bilo je dovoljno ovo pravo samo navesti, bez izdvajanja posebnog lana Zakona namenjenog objanjenju u emu se to ono ispoljava. Slino vai i za pravo na higijenu u zavodu. Izostanak prava na boravak u posebnoj prostoriji govori o elji zakonodavca da osuenicima uskrati pravo na normalan seksualni ivot, odn. da ih (ukoliko su oenjeni) onemogui u vrenju branih dunosti.46 Ako je izostavljanje prava osuene ene koja ima dete posledica seksistikog pristupa u odreivanju prema kome e se upotrebiti ovakav tretman, nije jasno zato je osuenicima uskraeno pravo na obrazovanje koje je takoe vaan element normalizacije ivota tih lica.47
svih negativnih efekata koje moe imati. Tako Sharon Shalew (/2009/: Supermax Controlling risk through solitary confinement, Cullompton, pp. 230 et seq./ u svojoj knjizi o kaznionicama sa maksimalnim obezbeenjem navodi niz stavova za i protiv i istie interesantno gledite jednog korekcionog slubenika koji smatra da ovakva mera toliko negativno utie na osuenike da je najpogodnija za one koji nikada nee izai sa izdravanja kazne. Ovim se opet otvara pitanje zato onda nije predloeno uvoenje kazne doivotnog zatvora u Srbiji? Teko se oteti utisku da ovo reenje nije samo posledica usvajanja modela elijske izolacije (pri tom se zanemaruje da rezultati brojnih istraivanja pokazuju da je uvaavanje seksualnih potreba prestupnika jedna od najvanijih pretpostavki normalizacije zavodskog ivota) ve i retributivne filozofije oliene u maksimi po svaku cenu poveati patnje osuenicima. Utoliko pre to je, ak i uslovima reima usamljenja, mogue ostvariti razne individualne obrazovne programe (poput uenja i studiranja na daljinu).
46
47
195
Zadrimo se sada na drugaijem ureenju onih prava koja se, bar po nazivu, poklapaju u ZIKS i ZIKZOK. Poeemo od onoga koje ureuje ivotne uslove osuenika u ustanovi. To je
a) pravo na smetaj pre svega, konstatacija kako se osueni po pravilu smeta odvojeno od ostalih lica u istom statusu, znai da je u ZIKZOK umesto u ZIKS proklamovanog pravila o zajednikom izdravanju kazne zatvora, uveden sistem izolacije sa svim posledicama koje to reenje nosi.48 Dalje, za razliku od ZIKS koji osuenicima garantuje prostor od etiri kvadratna, odnosno osam kubnih metara, ZIKZOK pominje samo etiri kvadratna metra;49 b) pravo na slobodno vreme
regulisano je na slian nain prema ZIKZOK imaju pravo da najmanje dva sata provedu na slobodnom vazduhu, ali u grupama od najvie pet osuenika;
c) pravo na dopisivanje
ne samo da se ono moe ograniiti ili uskratiti na odreeno vreme i to odlukom predsednika suda, nego st. 1 l. 34 ZIKZOK izriito naglaava da se sadraj pisama nadzire (svih, osim prepiske sa braniocem, nadlenim sudom, ministarstvom pravde, meunarodnim organizacijama koje se bave zatitom ljudskih prava i Zatitnikom graana);
d) pravo na telefonski razgovor

svi telefonski razgovori osuenog se, izuzev razgovora sa braniocem, nadziru i snimaju, o emu se vodi posebna dokumentacija50
e) pravo na posete
ZIKZOK navodi kako se tok posete osueniku koji izdrava kaznu po tom Zakonu, audio-vizuelno nadzire i snima, osim posete branioca, Zatitnika graana i (u skladu sa meunarodnim ugovorom) predstavnika meunarodnih organizacija. O posetama se vodi posebna evidencija.
48 Teko je verovati da predlagai novog reenja nisu znali kakve je posledice imala elijska izolacija u klasinom sistemu izvrenja kazne lienja slobode (veliki broj duevnih bolesti i samoubistava zatvorenika), zbog ega je on kasnije i naputen. Indikativno je da o tom pitanju autori predloga zakonskog teksta nisu oseali za potrebno da konsultuju naunu i strunu javnost. Ostaje dilema zato je usvojeno ovo reenje? Podsetimo se da je norma sa kubnim metrima u Minimalna pravila UN uneta kako bi se spreile zloupotrebe, registrovane u nekim zemljama da se osuenik smeta u prostorije ija povrina je vea, ali se u njima teko moe obitavati jer su tavanice toliko niske da se u njima ne mogu uspraviti. Kada se ve opredelio za nadziranje i snimanje telefonskih razgovora, ak i u sluaju da se vode sa najbliim srodnicima i branim drugom, ostaje dilema zato se u privilegovane razgovore ubrajaju samo oni sa braniocem? Reenje je u najmanju ruku sporno jer iskustvo pokazuje da su branioci najei prenosioci poruka pritvorenih i osuenih pripadnika kriminalnog podzemlja. Ovo utoliko pre to se ovde radi o pravnosnano osuenim licima, a ne o vrenju funkcije odbrane u krivinom postupku.
49
50
196
CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201
f) pravo na prijem paketa i novanih poiljki

od bliskih srodnika osueni moe jednom meseno primiti jedan paket i novanu poiljku, ali je njihov iznos ogranien do visine prosene zarade u Srbiji za prethodni mesec (l. 38 ZIKZOK).
2.3.5. Povlastice osuenog

I ZIKZOK koristi izraz posebna prava kao i ZIKS, mislei na povlastice koje upravnik zavoda moe (uz saglasnost predsednika vea) odobriti osuenom koji se posebno dobro vlada. One se sastoje u: proirenom pravu na broj telefonskih razgovora; proirenom pravu na broj poseta i prijemu novane poiljke u dvostrukom iznosu od utvrenog u l. 38 ZIKZOK.
2.3.6. Opta ocena dometa i reenja ZIKZOK

Pre svega, potrebno je dati nekoliko konstatacija koje e pomoi da se odgovori na pitanje postavljeno na poetku ovog dela teksta. Prvo, ZIKZOK je donet u specifinim okolnostima u kojima je u jednom trenutku ak u javnost putena informacija da e poseban reim izdravanja kazni izreenih za dela organizovanog kriminala biti uveden usvajanjem podzakonskog akta (pravilnika). Dakle reim propisan zakonom (ZIKS) bio bi izmenjen aktom nie pravne snage!?! Onda je ipak neko zakljuio da se to ne moe, pa se prilo izradi posebnog zakona. Koliko je studiozno raeno na njemu, vidi se po tome to (kako je ve ukazano) ni njegov naslov ne odgovara sadrini. Dalje, ZIKZOK je uveo izuzetno restriktivan reim izvrenja kazne zatvora koji po otrini prevazilazi nekadanji strogi zatvor koji je na sistem krivinog izvrnog prava poznavao do 1977. Kada smo ga konano ukinuli i izvrili unifikaciju kazne zatvora, slavili smo to kao dokaz prodora humanistikih ideja u ovu oblast. Sada se vraamo na model retributivne pravde u kojoj ve spisak prava koja, za razliku od onih navedenih u ZIKS, nisu osuenicima u ZIKZOK zagarantovana govori o cilju izvrenja.51 A krivine nauke ve vie decenija ukazuju da to nikako ne moe biti samo uzvraanje prestupnicima. Uostalom, radi se o uiniocima vrlo razliitih krivinih dela od kojih e se veina posle odreenog vremena nai na slobodi. Dakle, nije nimalo svejedno ta se ovakvim postupanjem eli postii.52 Kao i u nekim drugim sluajevima, i u ovom je na krivini zakonodavac kako se ini delovao panino. Objanjenje za to moglo bi biti i manipulisanje strahom i ugroenom bezbednou. ini se da je Srbija jedina drava u kojoj se u javnosti nosioci odreenih funkcija nadmeu iju bezbednost vie ugroava kriminalno podzemlje. Skoro da je postalo sramota obavljati odreene poslove a ne obavetavati
51 52 Nije sluajno to se u ZIKZOK (za razliku od ZIKS) nigde ne navodi svrha izvrenja kazne zatvora u Posebnom odeljenju. ak ni u odnosu na uinioce najteih zloina, ne sme se dozvoliti bilo koji oblik neovenog postupanja i zlostavljanja. Srbija sebi ne sme da dozvoli Guantanamo i Abu Graib. Ili novi Goli otok.
197
povremeno javnost o stepenu sopstvene ugroenosti. Ono o emu se u drugim zemljama bez potrebe za publicitetom staraju slube bezbednosti, ovde se raspreda u medijima i naravno to utie i na oseaj ugroenosti samih graana. U takvoj klimi prolazi mnogo ta, ne samo ZIKZOK, nego i zakoni koji ugroavaju privatnost svakog graanina i njegove elektronske komunikacije sa drugima. Tako se jo jednom potvruju konstatacije pravnih teoretiara koji su pokazivali zabrinutost da e pod izgovorim da najtei oblici zloina, kakav su terorizam i organizovani kriminalitet, organi formalne socijalne kontrole suavati korpus ljudskih prava da bi se posebnim sredstvima suprotstavili posebno opasnim formama zloina.53 Kako izai iz ovakve situacije: ini se da je reenje u ukidanju posebnog zakona i vraanju ove materije u ZIKS u kome bi u okviru opteprihvaene trodeobe ustanova prema stepenu obezbeenja u delu u kome se govori o zavodima zatvorenog tipa unela napomena da se reim u ustanovama maksimalnog obezbeenja donekle razlikuje od onog u ostalim ustanovama, pre svega u pogledu stroije izolacije osuenika za odreena krivina dela. Konkretna ogranienja bila bi navedena u posebnim stavovima Zakona koja se odnose na pravni poloaj osuenika u zavodima. Sama ta ogranienja trebalo bi temeljno preispitati (sem onih koja se odnose na restrikcije komunikacije sa spoljnim svetom) i uklopiti ih u opti sistem izvrenja koji kod nas postoji.
ZAKLJUAK
Malo je oblasti u kojima se pokazuje nedostatak opte koncepcije i njoj prilagoenih reenja kao u oblasti izvrenja krivinih sankcija. injenice koje se javno navode pokazuju da je stanje u naim kaznenim ustanovama u pogledu uslova u kojima osuenici ive daleko od zadovoljavajueg. Zatitnik graana u svom Izvetaju za 2009. navodi podatke o prenaseljenosti kaznenih zavoda (kapacitet naih ustanova je oko 7.000 osuenika, a trenutno se u njima nalazi neto manje od 12.000), zbog ega e n primer u spvonicm povrine oko 20 m2 smeteno preko 10 osob, d su kreveti n tri sprt i d se u bronim spvonicm spv i n podu.54 Sve ovo ima i ozbiljne finansijske posledice. Ako jedan dan boravka osuenika u kaznenoj ustanovi kota dravu 15 evra (), cena zloina samo u odnosu na kaznene ustanove u Srbiji moe se izraunati po formuli: 15 x 11.500 osuenika = 172.500 dnevno ili 172.500 X 365 dana = oko 63 miliona godinje! Navedeno stanje posledica je opte retributivne kaznene politike koja veruje u zatvaranje kao najvaniju, a preutno i jedinu meru kojoj se moe stati na put kriminalitetu. Pod uticajem talasa moralne panike i zbog kurentnosti kaznenog populizma kod biraa, na zakonodavstvo se vri stalan pritisak da se kazneno reagovanje sve vie zaotrava. U takvom okruenju, budui da je smrtna kazna ukinuta
53 Hipokrizija onih koji to predlau ogleda se u tome to su i oni potpuno svesni da pravne norme (pa i najbolje prilagoene datim uslovima) imaju vrlo ogranieni uticaj na kretanje kriminaliteta. Ovde bi moda trebalo parafrazirati jednog britanskog kriminologa (Nigel Walker) koji je u slinom kontekstu konstatovao da su oni koji odreene stvari tvrde ili neznalice ili svesno obmanjuju druge. v. http://www.ombudsman.rs/attachments/793_Izvestaj%20ZG%202009%2011.pdf
54
198
CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201
(iz politikih razloga to je bio uslov za pristupanje Savetu Evrope, a ne zbog toga to su ideje abolicionista nadjaale argumente retencionista), ostaje pritisak da se sve ee izrie kazna zatvora i da lienje slobode traje to due. U tu svrhu zaotravaju se propisane kazne, suava se npr. mogunost primene uslovne osude i uslovnog otpusta. Ma koliko u ovakvim tekstovima nastojali da izbegnemo teorijska razmatranja, da bismo razumeli ono ta nam se dogaa, moramo se posluiti analogijom sa shizofrenijom zloina o kojoj govori Roger Burke55. Ovaj autor koristi navedenu sintagmu da oznai kontradiktorni dualizam koji karakterie odnos postmodernih drutava prema kriminalitetu.56 Upravo takav odnos zapaa se kod sistema kanjavanja u Srbiji danas i pored svesti da je stanje u kaznenim ustanovama nedopustivo loe, da su trokovi previsoki i da primenjeni model nije delotvoran, reenja u krivinom zakonodavstvu i kaznenoj politici vode odravanju takvog stanja. Izlaz se oito nalazi u jednoj od dve solucije: ili da ponemo sa masovnom izgradnjom novih kaznionica (i tako postanemo drava u kojoj se gradi ne samo najvie mostova, nego i apsana u Evropi) ili da iz osnova promenimo pristup politici kanjavanja za krivina dela. Oito je da ona ne moe poivati samo na retribuciji i zatvaranju, nego na irokom registru mera u kojima e liavanje slobode biti korieno samo kao poslednje sredstvo, onda kada primena drugih sankcija ne dolazi u obzir. Dalje, u oblasti kaznene reakcije neophodna nam je normativna stabilizacija. Preeste izmene u ovoj oblasti ve su pokazale sve negativne efekte takvog pristupa. One se ne ogledaju samo u naruavanju osnovnih postulata dobrog prava, ve i u stvaranju utiska da svaka organizovana drutvena grupa moe u krivinom zakonodavstvu iznuditi reenja koja joj odgovaraju.57 Stie se utisak da je u ovoj dravi lake promeniti Krivini zakonik ili Zakonik o krivinom postupku nego statut sportskog drutva. U samoj normativnoj oblasti, dolo je vreme za stvaranje timova najboljih poznavalaca odreene materije kojima e se poveriti odgovoran posao pripreme za55 56 R. Burke /2007/: Moral Ambiguity, the Shizophrenia of Crime and Community Justice, British Journal of Community Justice, no 1, pp. 4363. S jedne strane, svedoci smo, navodi ovaj autor, irenja propagande kojom se tvrdi kako je jedini izlaz iz situacije u kojoj se nalazimo objava i voenje rata sa zloinom, usvajanje zakona kojima se prava oveka znaajno ograniavaju, uvoenje takvih strategija kontrole kriminaliteta koje su prilinije totalitarnim nego demokratskim drutvima. S druge strane, kriminalitet je oigledno dobio karakter univerzalnog. Veina ljudi (koje zbog neposedovanja kriminalnog dosijea smatramo asnim graanima) u pojedinim periodima svog ivota vre brojna krivina dela (bilo u oblasti biznisa, prebrze ili vonje u pijanom stanju, kao i brojne druge delikte); oni doista podseaju na shizofrenika koji as trai da se rat sa kriminalcima dobije po svaku cenu, a u drugom, paralelnom, ivotu sami kre krivine zakone. Jock Young ovu pojavu naziva brisanje granica (e. blurring of boundaries) v. . Ignjatovi /2010/: Kriminologija, Beograd, p.89. Dovoljno je da se dogodi napad na taksiste ili kontrolore u javnom gradskom prevozu, pa da oni trae status slubenog lica u krivinopravnom smislu. Teko je poverovati da je igde u svetu, sem kod nas, mogue da tragini sluaj ubistva medicinske sestre od strane ljubomornog mua u jednoj zdravstvenoj ustanovi bude iskorien za pokretanje kampanje da se zdravstvenim radnicima obezbedi navedeni status u krivinom pravu!
57
199
konskih predloga. Oni e u naunoj i strunoj javnosti braniti predloena reenja. Dalje, vreme je da se na nacionalnom planu formira kompetentno telo koje bi bilo zadueno da prati kretanje kriminaliteta i predlae mere za njegovu kontrolu (poput amerikih Predsednikih komisija koje su od 70-tih godina doprinele sagledavanju problema i njegovom reavanju u najrazvijenijoj dravi sveta).58 Naravno, te mere uzimale bi u obzir stanje u komparativnom pravu, ali bi predloena reenja morala biti prilagoena stanju kriminaliteta u Srbiji.59 Formiranje takvog tela doprinelo bi harmonizaciji naeg krivinog (materijalnog, procesnog i izvrnog krivinog) i kaznenog prava, njegovom usklaivanju sa ostalim pravnim oblastima i preispitivanju jedne zabrinjavajue tendencije primetne kod nas poslednjih desetak godina. Radi se o partikularizaciji pre svega u procesnom i izvrnom krivinom pravu. Ako se ovaj trend nastavi, uskoro emo imati posebne krivine i postupke za izvrenje krivinih sankcija za skoro svaki tip kriminaliteta.60 Ostaje nam verovanje da bi novi pristup, ne samo smanjio broj propusta u zakonskim tekstovima koji su analizirani u ovom radu, nego bi i stanje kriminaliteta bilo manje zabrinjavajue. Tada naslovi novina i udarne vesti na televiziji nee poinjati senzacionalnim hapenjima kriminalaca koji su izvrili dela kojima su otetili drutvo i dravu za milione i milijarde nekih novanih jedinica. Valjda se to eli, sem ukoliko su u pravu radikalni kriminolozi koji tvrde da se ovakvim okantnim prilozima narodu samo baca praina u oi kako bi mu se panja skrenula sa mnogo bitnijih istovremenih drutvenih procesa koji se ele prikriti (time se i objanjava zato se veina tako zapoetih postupaka okonava bez osude ili u zaboravu pod utiskom novih senzacionalnih vesti).
58 Ovaj autor je ideju o formiranju ovakve predsednike (parlamentarne, vladine ...) komisije izloio pre skoro dve decenije i dobio odgovor da je predlog neumesan jer u dravi ve postoje nadlene institucije koje se staraju o kontroli kriminaliteta. Od tada, mnoge stvari u Srbiji su se promenile, ali ovaj stav (koji protivrei dramatinim dogaajima koji su se odigrali i jo uvek zaokupljuju panju graana) se nije promenio. I dalje se procenjuje da je celishodnije imati deurne analitiare koji e za medije komentarisati dogaaje koji su u ii panje javnosti, nego kompetentne i nezavisne eksperte kakve nije mogue aktivirati na dugme. U tom pogledu, trebalo bi reenja pre svega traiti u dravama koje su uspele da kriminalitet dre u razmerama koje se mogu tolerisati uz odravanje niske stope osuenih lica. Podaci koji se u literaturi navode pokazuju da je prema dostupnim informacijama stopa zatvorenika u Srbiji trenutno meu viima u Evropi i iznosi 157 (11.5000 lica lienih slobode u odnosu na 100.000 stanovnika prema projekciji Republikog zavoda za statistiku, u Srbiji na teritoriji koju efektivno kontroliu njeni organi trenutno ivi 7.321.00 stanovnika) i u odnosu na podatke za 2003. je trostruko via (prema podacima koje je za tu godinu objavio britanski Home Office, iznosila je 56 v. http://rds.homeoffice.uk/) ime se pribliila onoj u paniji (v. H. Albrecht /2002/: Immigration, crime and unsafety in: Crime and Insecurity: The Governance of Safety in Europe (A. Craford ed.), Portland, p.178). Budui da je stopa osuenih lica najnia u Irskoj i Japanu (39), Finskoj, Norvekoj (59), vedskoj, vajcarskoj (68) i Holandiji (93) ini se da bi trebalo da prouimo njihova, a ne iskustva baltikih republika (gde stopa prelazi 300) i Belorusije (sa 554). Najzad, nikako se ne treba ugledati na Rusiju (638) i SAD (686)! Ta tendencija koja je, na neki nain, 2002. godine dola do izraaja i u materijalnom krivinom pravu kroz usvajanje posebne Glave XXIa KZ Krivina dela korupcije (sa posebnim krivinim delima korupcija u upravi, u javnim nabavkama, u postupku privatizacije, u pravosuu, u zdravstvu, u prosveti ...), na sreu, ubrzo je naputena.
59
60
200
CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201
LITERATURA
Albrecht H. /2002/: Immigration, crime and unsafety in: Crime and Insecurity: The Governance of Safety in Europe (Craford A. ed.), Portland Bajovi V. /2007/: Electronic Monitoring and House arrest in the Criminal Justice Systems in: Stanje kriminaliteta u Srbiji i pravna sredstva reagovanja vol. I (Ignjatovi . ed), Beograd Burke R. /2007/: Moral Ambiguity, the Shizophrenia of Crime and Community Justice, British Journal of Community Justice, no 1 Ignjatovi . /2005/: Karakter i motivi novih izmena krivinog zakonodavstva Srbije, Revija za kriminologiju i krivino pravo, no 1 Ignjatovi . /2006/: Nova reenja u Zakonu o izvrenju krivinih sankcija i iskustva u njihovoj primeni in: Nova reenja u krivinom zakonodavstvu i dosadanja iskustva u njihovoj primeni (Bejatovi S. ed.), Zlatibor Ignjatovi . /2006a/: Pravo izvrenja krivinih sankcija (I izdanje), Beograd Ignjatovi . /2010/: Kriminologija, Beograd Ignjatovi . /2010a/: Organizovani kriminalitet u svetu kriminoloka analiza in: Ignjatovi ., kuli M.: Organizovani kriminalitet, Beograd Ignjatovi . /2010b/: Pravo izvrenja krivinih sankcija (IV izdanje), Beograd Pihler S. /2006/: Novi Zakon o izvrenju krivinih sankcija Republike Srbije in: Novo krivino zakonodavstvo: dileme u teoriji i praksi, Beograd Pradel J. /2009/: Komparativno krivino pravo sankcije (prevod O. Peri), Beograd Shalev S. /2003/: Supermax Controlling risk through solitary confinement, Cullompton Sokovi S. /2005/: Nova reenja u predlogu ZIKS in: Kazneno zakonodavstvo progresivna ili regresivna reenja, Budva Stevanovi Z. /2005/: Kako novim zakonskim reenjima unaprediti penalni sistem in: Kazneno zakonodavstvo progresivna ili regresivna reenja, Budva Stojanovi Z. /1984/: Uslovni otpust: problemi i perspektive, Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu no 12 Stojanovi Z., Kolari D. /2010/: Krivinopravno reagovanje na teke oblike kriminaliteta, Beograd
ore Ignjatovi Faculty of Law, University of Belgrade
CRITICAL ANALYSIS OF THE CONDITION AND TENDENCIES IN LAW ON ENFORCEMENT OF PENAL SANCTIONS
SUMMARY
Law on Enforcement of Penal Sanctions was significantly changed in 2009. Legal innovations have introduced a possibility of execution of prison sentence at home and a measure of home detention. Also, the two new statutes have been enacted: Law on
201
the Liability of Legal Persons for criminal offences and Law on Serving prison sentence for organized crime. While in the first statute penal sanctions for legal persons and provisions for their execution are defined in the usual manner with possibility to impose the following sanctions: fine, measure of termination of legal persons and two security measures (prohibition to engage in certain activities and pronouncement of verdict), the second statute solutions can be critized for many reasons. First, denomination of the Law is not adequate because its provisions also apply on offenders convicted for crimes such as terrorism, genocide, war crimes, serious violations of international criminal law as well as for helping these offenders. Further, these rules refer only to adult men who can be sent to Maximum security Prison with a Special Unit only if there is a danger that they would (personally or through other persons): 1. continue to direct activities of the criminal groups; 2. endanger security of any participant in a criminal procedure or in a procedure of penal sanctions execution; 3. persuade somebody to commit a criminal offence. These wide and insufficiently defined criteria in this paper are assessed as a potential danger, since this extreme sentence regime provided by the Law would include needlessly large number of convicts. This is all the more since the basic principle in the Law is solitary confinement cells, with strict limits and supervision of the prisoners communication with the outside world. It is interesting to notice that such a radical change of the system of imprisonment execution in Serbia (which, until the enactment of the mentioned Law was based on principles of serving joint sentence and at least in the normative areawith respect to European standards and the UN Minimum Rules of imprisonment) was not preceded by any public discussion about reasons for reincorporating into the law the mode of imprisonment execution abandoned more than hundred years ago. Instead, the need to intensify the area of criminal reactions in this field through the rhetoric of penal populism, was indirectly pointed to the public by causing waves of moral panics and by bidding in the media with secret information about the vulnerability of certain holders of judicial and related functions of the criminal underworld. In the conclusion of this paper author insists on normative stabilization in the field of criminal laws (in the last decade the most important statutes have been changed for several times some of them three times in a year). Further, instead of constant intensification of punitive reactions, which obviously did not lead to any improvement, wider use of alternative sentences and a number of internationally successful models of non-institutional treatment are necessary. That would relieve overbooked Penal Institutions (the capacity of Serbian Penal Institutions is around 7 500 and currently around 12 000 inmates serve the sentence in them) and reduce execution costs (they currently stand at around 63 million Euros per year). Considering the system of execution, its harmonization and prevention of further particularization is necessary. Provisions of execution should be put back in the unique Law on Execution of Penal Sanctions, which would allowed exceptions from the general regime, only in the cases where it is necessary. In that case, the mistake of missing the guaranty oh human treatment with prisoners in the Law on Serving prison sentence for organized crime, would not be possible.
Key words: criminal sanctions, execution, retribution, prisons, supermax, solitary confinement.

Stanje U Zatvorima - 2 Ignjatovic

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Stanje U Zatvorima - 2 Ignjatovic

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UDK 343.8 ; 343.2/ .7 Primljeno 25. 9. 2010.

ore Ignjatovi*1 Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu

KRITIKA ANALIZA STANJA I TENDENCIJA U KRIVINOM IZVRNOM PRAVU SRBIJE

Ignjatovi Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije

CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201

1.1. Norme materijalnog krivinog prava

Ignjatovi Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije

CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201

Ignjatovi Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije

1.2. Norme krivinog procesnog prava

CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201

Ignjatovi Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije

2.1. Podela primarnih izvora

CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201

2.2. Propisi koji ureuju opti model izvrenja krivinih sankcija

Ignjatovi Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije

2.2.1. Svrha izvrenja krivinih sankcija

CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201

2.2.2. Uprava za izvrenje krivinih sankcija; rukovoenje

Ignjatovi Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije

2.2.3. Vrste zavoda

CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201

2.2.4. Tipovi zavoda prema stepenu obezbeenja

Ignjatovi Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije

2.2.5. Svrha izvrenja kazne zatvora

2.2.6. Izvrenje kazne kunog zatvaranja

CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201

2.2.7. Poloaj osuenih u ustanovi; pogodnosti

Ignjatovi Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije

2.2.8. Pravo na rad

CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201

2.2.9. Mere prinude; postupanje u sluaju bekstva osuenog

Ignjatovi Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije

2.2.10. Prevremeno otputanje

CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201

2.2.11. Izvrenje novane kazne

Ignjatovi Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije

2.2.12. Izvrenje kazne rada u javnom interesu

2.2.13. Izvrenje mera bezbednosti

CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201

2.2.14. Poloaj zaposlenih u Upravi

Ignjatovi Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije

2.3.1. Uvodna izlaganja: o kojim delima i uiniocima je re?

CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201

Ignjatovi Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije

CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201

2.3.2. Uslovi za upuivanje na izdravanje

Ignjatovi Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije

2.3.3. Utvivanje uslova za upuivanje na izdravanje

CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201

2.3.4. Poloaj osuenih

Ignjatovi Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije

d) pravo na telefonski razgovor

CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201

f) pravo na prijem paketa i novanih poiljki

2.3.5. Povlastice osuenog

2.3.6. Opta ocena dometa i reenja ZIKZOK

Ignjatovi Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije

CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201

Ignjatovi Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije

CRIMEN (I) 2/2010 str. 168201

ore Ignjatovi Faculty of Law, University of Belgrade

Ignjatovi Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije