Otrov sa velikim K

Otrov sa velikim K
Sluaj protiv kafe i drugih braon napitaka
Dr Agata Tres

elela je smrt
Ovo je istiniti sluaj; samo su okruenje i ime promenjeni. Med Branaka je vie godina radila za cirkus Barnum & Bejli. Iako su joj uzbudjenje putovanja, ivotinje, ljudi i cirkuska atmosfera pruali veliko zadovoljstvo, godinama je eljno oekivala penziju kako bi sa muem mogla da uzgaja povre i cvee u svom domu u Luizijani. Nekoliko meseci pre penzije, Med je poela da dobija nesanicu. Smatrala se srenom ako bi uspela da odspava tri sata nou. Uvek je bila umorna - umornija nego to bi se to moglo javiti samo usled nedostatka sna. Uvek je mogla da izdri duge dane i kratke noi tokom napornih godina u cirkusu, ali nikada nije doivela tako veliki zamor. Bolela ju je veina miia; a glavobolja, bol u ledjima i nelagodan oseaj u stomaku su bili stalni pratioci. Koristila je sve vie lekova u uzaludnom pokuaju da ponovo otkrije kako izgleda oseati se normalno. Sablast raka je poela da je mui u mislima. Strah je pomraio njenu nadu o bati sa povrem iz snova. Jednog dana je sela da napie pismo sestri. Odravajui podlogu na kolenima odmah je shvatila da su njene noge, koje su bile nervozne mesecima, postale toliko nemirne da nije mogla da ih umiri ni toliko da napise Draga Seli. Bila je oajna zbog svog fizikog stanja. Znala je da neto mora da se preduzme, ali se plaila suoavanja sa dijagnozom za koju je verovala da je neizbena. Lekarski pregled sledee nedelje nije uspeo da otkrije nita znaajno. Kada joj je reeno da je imala negativne laboratorijske testove i rendgenske snimke, poela je da uzima pilule za spavanje. est godina kasnije, bila je u daleko gorem fizikom i mentalnom stanju. Med je stigla do dna; sada je elela da umre. Tada je odluila da, zbog depresije, poslua savet prijatelja i ode na jedno od onih mesta za prirodno leenje. Bila je upuena na nas, Centar za savetovanje o nainu ivota u Alabami zvan Uci Pajns Institut, gde doktori i njihovi asistenti koriste prirodne lekove i savetovanje o nainu ivota za leenje bolesti. U roku od nedelju dana od njenog dolaska u Uci Pajns prestala je sa uzimanjem lekova, poela da se osea udobno i mogla je da spava pet ili est sati svake noi. Med vie nije elela da umre. Po prvi put posle vie godina mogla je povoljno da razmilja o bati sa povrem. U Medinom sluaju, dugogodinje korienje i zavisnost od kafe je prouzrokovalo stanje koje oduzima san zvano sindrom nemirnih nogu. To je, zajedno sa loom ishranom, koja se u velikoj meri sastojala od slatkia, veera za televizorom i pahuljica od itarica, prouzrokovalo da bude toliko umorna, slaba i nervozna, da joj se vie svidjala smrt nego loe stanje njenog zdravlja. Danas Mard svakoga dana radi u svojoj bati i proizvodi divne ukrase od svog dvorinog cvea u Luizijani. Jednom nedeljno ide u etnju od 6,5 kilometara, kako bi mogla da se seti svojih prijatelja u Uci Pajnsu.
1

Otrov sa velikim K

Spremno priznaje da je njen najgori neprijatelj bio braon napitak - kafa. Sindrom nemirnih nogu je samo jedno od velikog broja hroninih stanja, od kojih mnoga izazivaju hendikepe, za koje je poznato da su povezana sa hranom. U druga spadaju migrene, cistitis, mokrenje u krevetu, astma, sindrom nadraljivih creva, zamor, nesanica, pospanost, itd.

Metilksantin - ime neprijatelja

Braon napitci predstavljaju podmuklu vojsku supstanci koje su medjusobno povezane svojim slinim nainom prikrivenog ratovanja protiv ljudskog tela. Kao sirene iz grke mitologije koje su pevanjem mamile moreplovce i vodile ih u sigurnu propast, braon napitci su podjednako opinjavajui. Njihova pesma je slatka, ali je kraj zaista gorak. Jedno od osnovnih pravila ratovanja podrazumeva posedovanje sposobnosti da se poznaje i prepozna neprijatelj. U vojsku braon napitaka spadaju kafa, crni aj (ruski, gruzijski, itd), razne vrste koka kola i okolada. Ovi proizvodi poseduju veliki broj razliitih tipova hemikalija sposobnih da povrede ljudsko telo, pri emu najpoznatija klasa spada u kategoriju metilksantina. Kada imenujemo jedan od braon napitaka u ovoj knjizi - recimo, na primer, kafu - mogli bismo sasvim opravdano da ga zamenimo nekim od drugih - recimo crnim ajem ili okoladom. Relativno je opte poznato da supstance koje sadre hemikalije iz familije metilksantina (kofein, teobromin i teofilin), koje se javljaju u prirodi, prouzrokuju oteenje tela. Nije toliko dobro poznato da su ovi efekti raireni, prostirui se od lobanje do tabana. Razlog za ova rairena oteenja lei u prirodi metilksantina, njihovoj izuzetnoj sposobnosti da izmene protoplazmu elija i da se ak zakae ili koncentriu u elijama neodredjeni period vremena, mogue je i u toku celog ivota osobe. Zapamtite to ime - metilksantini, sa svojom familijom hemikalija. Moda ga ponovo ujete, kako se bude vrilo jo istraivanja nekih omiljenih pia savremenog oveka.

Kofein
Otkriveno je da se kofein i drugi metilksantini i purini u telu pretvaraju u mokranu kiselinu. Mokrana kiselina je supstanca koja prouzrokuje giht, veoma bolan tip artritisa. Zatim, pored toga to prouzrokuje giht, kofein i proizvodi njegovog razlaganja su sposobni da ometaju laboratorijsko utvrdjivanje nivoa mokrane kiseline u krvi, i mogu da prouzrokuju neustanovljavanje dijagnoze gihta zbog pogrenog oitavanja niskog nivoa mokrane kiseline. Moe se rei da kafa obmanjuje naunike u laboratoriji. (1) Na mozak je zatien od stimulacije i nadraivanja bilo kojom hemikalijom koja se nadje u krvotoku. Ova zatitna prepreka se naziva krvno-modana barijera. Kofein uspeva da se provue kroz krvno-modanu barijeru i stimulie koru mozga u delu gde se obrazuju misli, i produenu modinu gde se reguliu telesne funkcije. Medjutim, mokrana kiselina ne prolazi krvno-modanu barijeru. U sluaju kofeina, efekti se javljaju ubrzo nakon uzimanja pia ili leka koji sadri kofein, i traju oko etiri sata. Kao to se moe oekivati, neki od efekata koji se odmah javljaju su poremeena ravnotea, ubrzan rad srca, poviena ili izmenjena visina glasa, nesanica, brze ali nepovezane misli, slabo pamenje, zamor i drhtavica prstiju. Neki e osetiti neobjanjen oseaj straha i uznemirenosti. Drugi simptomi mogu da budu odloeni satima ili nekoliko dana, i tu
2

Otrov sa velikim K

spadaju poremeaj sna, poremeaj pamenja, glavobolja, uznemirenost, lupanje srce, drhtavica, nestabilnost, vrtoglavica, hiperrefleksija, razdraenost, uzrujanost, nervoza, nemirne noge i opta nelagodnost.(2) Tip pia ili leka i uzeta koliina e odrediti stepen neeljenih reakcija. Mnogi ljudi misle da su sa prestankom tih neprijatnih simptoma loi efekti kofeina zavreni. Medjutim, to nije sluaj, poto postoje i dugoroni efekti upotrebe kofeina. Istraivai su pripisali raznovrsne tipove i vrste bolesti braon napitcima.

Hemijske reakcije, toksinost i bolesti

Kurs Titanika Oni koji koriste braon napitke su na kursu Titanika prema Djavoljoj santi leda. Simptomi obino poinju da se ispoljavaju tek nakon to je ve dosta tete uinjeno ispod povrsine. Ali vredi izdvojiti vreme i napor kako bi se istraili skriveni problemi braon napitaka. Godinama smo sluali da kafa otvara oi, ali sada stvarno elimo da otvorimo vae oi u vezi sa opasnostima koje vrebaju iz vae olje. Pored velikog broja drugih tetnih dejstava, metilksantini takodje prouzrokuju poveano nagomilavanje ciklinog AMP (adenozin-monofosfat) u telesnim elijama, supstance koja je neophodna za proizvodnju energije u telu. Dolazi do pojaanog izluivanja (ciklinog AMP) u jejunumu (drugi deo tankog creva) koje traje najmanje 15 minuta nakon unoenja kofeina u koliinama koje su bliske koliini u braon napitcima ili lekovima. Osnovna (bazna) apsorpcija (upijanje) u jejunumu je 0,5 mililitara sekreta po centimetru jejunuma na as. Stopa apsorpcije se poveava uzimanjem olje tople okolade ili kafe, tako da izluivanje postaje 6,0 mililitara po centimetru jejunuma na as! To je 12-ostruko poveanje. Kofein takodje remeti izluivanje u ileumu (zadnji deo tankog creva). Mogue je da izluivanje u tankom crevu izazvano metilksantinima moe da igra ulogu u simptomima koji se javljaju kod nekih pacijenata sa funkcionalnom dijarejom (prolivom).(3) Drugim reima... ... kada osoba pije crni aj, kafu, koka kolu ili okoladu, celokupno tanko crevo moe 1200% efikasnije da apsorbuje ovu supstancu, zvanu ciklini AMP, koja proizvodi energiju. Veina ljudi bi pomislila da to zvui odlino, ali je to donekle kao da stavljate kuglice naftalina u rezervoar sa benzinom. Moete nakratko da dobijete daleko vie energije, ali ete ubrzo da upropastite motor. Sasvim je normalno da ne biste eleli da uinite kolima neto to bi moglo da proizvede veliki raun za popravku. Ali, koliko ste spremni da platite za svoj srani udar ili za pokuaj uklanjanja raka? Kofein je klasifikovan kao jedna od najpopularnijih supstanci koja utie na svest danas u Sjedinjenim Dravama, zajedno sa nikotinom i alkoholom. Mnogi ljudi se oseaju manje budni, manje zadovoljni, pospaniji i razdraljiviji kada su u periodu odvikavanja od kofeina. U kafi se nalazi najmanje 100 tetnih hemijskih sastojaka ukljuujui acetaldehid, siretnu kiselinu, amonijak, ugljenik-disulfid, katehol, etanol, metanol, naftalin, fenol i vodonik sulfid, koji se kombinuju inei od vaeg tela nesvesnog i moda nevoljnog apotekara. Kofein stimulie sve delove kore mozga. Smrtonosna doza je 10 grama, to predstavlja koliinu koja se nalazi u oko 70 olja kafe. Mnogi ljudi svakog dana uzimaju 1/10 smrtonosne doze, a ak i u jednoj olji kafe vrebaju supstance koje ozbiljno menjaju telo. ene koje piju samo jednu olju kafe dnevno su izloene skoro tri puta veem riziku od dobijanja raka beike u odnosu na ene koje ne piju kafu! Kod trinaest od etrnaest ena koje su pile sedam ili vie olja kafe dnevno tokom
3

Otrov sa velikim K

trudnoe, dolazilo je do pobaaja, fetalnih smrti ili mrtvorodjenih beba.(4) Povean rizik se javlja i kod mukaraca. Kofein se brzo i potpuno apsorbuje iz gastrointestinalnog sistema i prolazi kroz centralni nervni sistem, sa prosenim vremenom poluraspada od 3,5 do 4 asa. Vreme poluraspada predstavlja vreme koje je potrebno telu da se oslobodi polovine otrova ili leka. ak i kada odbrambeni mehanizmi tela razloe supstancu, oteivanje nije zaustavljeno poto su produkti razlaganja kofeina takodje otrovni. Oni ometaju enzim koji pretvara adenozin-monofosfat, neophodnu hemikaliju u telesnom energetskom ciklusu, to rezultuje smanjenjem energije. Osoba je tada nervozna. Tako da u sutini kofein ima efekat tobogana na nesvesnu rtvu - prvo se javlja jeftini stimulirajui efekat nastao apsorpcijom ciklinog AMP izazvan kofeinom, a zatim rezultujue sputanje kada produkti razlaganja kofeina blokiraju proizvodnju energije u telu. Tobogan se nastavlja kako nivo kalcijuma pada, a fosfora raste nakon razlaganja kofeina. Sada se poremeena ravnotea hranljivih sastojaka pridruuje ostalim problemima, prouzrokujui povean rizik od formiranja ugruaka, abnormaliteta, stanjivanja kostiju, nervnog zamora i mentalnih problema kao to je depresija. Nemirnost i nesposobnost osobe da se koncentrie jesu drugi simptomi koji se javljaju samo nekoliko sati nakon prestanka unoenja. Iako je reeno da kofein poveava koncentraciju, to je samo privremeno. Ukupni efekat je smanjenje sposobnosti koncentracije zbog ometanja mozga i telesnih energetskih sistema i kratkog trajanja stimulatornog efekta.(5) Dugorono pamenje je poremeeno za odredjene podatke i dogadjaje, a radna sposobnost i profesionalni napredak nisu toliko dobri kod osoba koje piju kafu kao kod onih koji je ne piju.(6) Sportisti esto koriste kofein kako bi poboljali upotrebu masti kao goriva za dugotrajniju miinu aktivnost tedei na taj nain eer koji se moe koristiti za nagle eksplozivne dodatne aktivnosti, ili je bar tako u teoriji. Ali, dovoljno je malo preterati i kofein ometa sposobnosti, dovodi do nervoze, gubitka tenosti i poveanog rizika od drugih emocionalnih problema.(7) Kofein je hemikalija bez ukusa, i predstavlja sastojak niza biljaka ukljuujui kafu, crni aj, semenje kole, kakaoa i matea. Neke tablete protiv bolova sadre aspirin i 15 do 30 miligrama kofeina. Odredjeni preparati za odravanje budnosti sadre i do 110 miligrama kofeina po tableti.(8) Kofein deluje kao direktni stimulans sranog mii a. Direktnim delovanjem oputa bronhije. Ima diuretsko delovanje (tei da povea tok urina) remeenjem funkcije bubrenih cevica i direktno prouzrokuje irenje krvnih sudova u koi, naroito nosa, direktnim delovanjem na arteriole. Kada dodje do srca, na alost, umesto irenja, prouzrokuje suavanje arterija, to je vrlo nepoeljna osobina. Kofein stimulie produenu modinu, pogadjajui centar za disanje.(9) Takodje poveava optereenje srca ubrzavajui stopu rada i poveavajui krvni pritisak - istovremeno smanjujui ishranu srca krvlju, oteavajui rad srca. Dejstvo kofeina na elije pankreasa takodje pogorava dijabetes. U eksperimentima na mievima, kafa veoma pogorava dijabetes.(10) Kofein remeti test tolerancije na glukozu, naroito tokom trudnoe.(11) Moe se smatrati faktorom rizika za pojavu dijabetesa.(12) Kofein prouzrokuje dodatne otkucaje srca i ubrzava stopu sranog rada. Poveava krvni pritisak, remeti san i poveava nivo slobodnih masnih kiselina u krvi.(13) Hlorogena kiselina u kafi prouzrokuje najintenzivnije alergije na hranu na koje se nailazi u medicinskoj praksi.(14) Postoje podaci da je zadravanje tenosti sporedni efekat kofeina. Jedna pacijentkinja je 10 godina imala problem zadravanja tenosti, koji je odmah nestao kada je prestala da pije kafu. U roku od pet dana je izvestila da se godinama nije oseala oputenije i da je njen problem zadravanja tenosti nestao.(15) Kafa prouzrokuje vrtoglavicu, nestabilnost u nogama, depresiju, nervozu, razdraljivost, probleme sa
4

Otrov sa velikim K

cirkulacijom, rak beike i jajnika, poremeaje pri rodjenju i ir eluca.(16,17,18,19) Upotreba pia sa kofeinom i lekova za prehladu i glavobolju koji sadre kofein je takodje povezana sa razvojem premenstrualnog sindroma (PMS), prema istraivanju 295 studentkinja Bostonskog koleda.(20) Osobe koje piju kafu, u poredjenju sa onima koji je ne piju, imaju vei procenat sluaja vika kilograma, koriste vie alkohola i pue vie cigareta, i imaju nii poslovni status.(21) Kafa je glavni izvor kofeina koji se danas koristi u svetu. Kofein se nalazi i u koka koli, crnom aju i okoladi. Organizacija Cafe Mundial kontrolie 59% od 4,5 milijardi dolara godinje trgovine kafom, drugom najveom robom u svetskoj trgovini (odmah posle nafte). Njena prodaja objanjava injenicu kako ovo pie tetno po zdravlje nastavlja da u velikoj meri doprinosi sloenim bolestima u ovoj zemlji (Americi). Ostvareni prihod nigde ni priblino ne pokriva trokove za leenje bolesti koje kafa prouzrokuje.

Efekat kofeina na srce i krvni sistem

U jednom eksperimentu, korienjem test doze od 250 miligrama (imajte na umu da samo jedna solja kafe sadri 100-160 mg), kofein je poveao aktivnost renina iz plazme za 57%, norepinefrina iz plazme za 75% i epinefrina iz plazme za 207%.(22) Ove supstance predstavljaju bubreni hormon, modani hormon i hormon nadbubrene lezde. Medjusobno dejstvo svih ovih hormona proizvodi povoljno stanje za poveanu proizvodnju masti u krvi, i sve to samo pijenjem jedne olje kafe.(23) Hronine bolesti ee dobijaju oni koji koriste kafu, duvan ili oboje,(24) nesumnjivo usled optereenja tela izazivanjem hormonalnih promena, koje se odigravaju manje ili vie neprimeene od strane osobe koja blaeno ispija kafu. Utvrdjeno je da su pacijenti sa akutnim infarktom miokarda pili znaajno vie kafe u odnosu na kontrolnu grupu ija je potronja kafe bila daleko manja.(25,26) Istraivai su ustanovili vezu izmedju upotrebe dve ili vie olja kafe dnevno i povienih nivoa holesterola. Osam ili vie olja kafe dnevno moe da izazove nervozu, strah, muninu i uznemirenost kod pacijenata koji pate od psihikih poremeaja (panike). Tree istraivanje je pokazalo da pijenje pet ili vie olja kafe na dan poveava rizik od sranih problema 2,8 puta.(27,28,29) Zbog ranije spomenutih dubokih promena svakako ne izgleda udno da kofein poveava nivo kateholamina, hemikalija koje se formiraju u mozgu kada je um pod stresom. Kateholamini menjaju sposobnost krvi da se zgruava, to predstavlja znaajan faktor kod sranih udara. Kateholamini poveavaju krvni pritisak, remete san i poveavaju nivo masti u krvi. Ti faktori doprinose pogrenom i iskrivljenom razmiljanju koje se javlja pod uticajem kofeina, a svakako su medju uzrocima zamora. U jednom istraivanju uzorci mokrae su, tri sata nakon unosa kofeina, sadrali znaajan viak kalcijuma, hlorida, natrijuma i magnezijuma.(30) Gubitak ovih minerala pogadja kosti, miie, kou, krv - praktino sva telesna tkiva. Akumulirani efekat ovog oticanja, olju po olju, dan za danom, moe da izazove dugorono ili trajno oteenje ljudskog organizma, to predstavlja cenu ugadjanja navici koja zahteva toliko aditiva samo da bi bila ukusna.

Otrov sa velikim K

Mentalni simptomi povezani sa upotrebom kofeina

Ve smo spomenuli simptome, koji nastaju usled pijenja kafe i koji se ispoljavaju brzo, u koje pored ostalih spadaju nervoza, proputeni ili dodatni otkucaji srca, abnormalna aktivnost gastrointestinalnog sistema, pojaan tok mokrae, pojaana drhtavica prstiju itd. Ovi efekti obino nastaju u roku od oko 2,5 sata zakasnelim neposrednim efektima koji se sastoje od zamora, slabosti, razdraljivosti i depresije. Klasini simptomi nervoze su takodje sporedni efekti upotrebe kofeina. Dugoroni efekti su oni koji ukljuuju elijske hromozome, procese uenja u mozgu i mnoge druge aktivnosti u telesnoj fiziologiji. Nae razumevanje neurolokih efekata kofeina se u poslednje vreme koncentrisalo na hronine umesto akutnih komplikacija.(31,32) Kofein proizvodi znaajno usporavanje dotoka krvi do mozga. Posle razlaganja kofeina, protok krvi do eonih reznjeva mozga se znaajno poveava. Ne zaboravite da se kofein ne nalazi samo u napitcima, ve i u lekovima protiv prehlade i glavobolje.(33) Iako se ve dugo zna da kafa ne pomae otrenjenju, sada istraivanja ukazuju da ima suprotan efekat, pojaavajui efekte alkohola!(34) Nije dovoljno poznato da bolniki dijetetiari i medicinske sestre daju farmakoloke doze kofeina pacijentima u obliku kafe, koka kole, crnog aja, okolade i kakaoa u isto vreme kada farmaceut daje lekove koji sadre kofein. Nadraljivost nervnog sistema se javlja kao rezultat stimulativnog efekta kofeina pri uzimanju napitka, a takodje kao deo efekta prekida uzimanja. Oba ova faktora utiu na ukupnu razdraenost i frustraciju koju ispoljavaju ljudi koji konzumiraju kofein. Smatra se da kofein znaajno doprinosi nasilnom drutvu koje poslednjih godina buja u savremenom svetu. Sve vee zlostavljanje dece je tuni i besmisleni odraz nasilnog drutva. Uloga kofeina u tome se ne moe prenaglasati.(35) U jednoj bolnici je utvrdjeno da je skoro etvrtina pacijenata, primljena na psihijatrijsko odeljenje, koristila velike koliine kafe, i pokazivala je daleko vei nivo nervoze u odnosu na druge pacijente.(36,37) Kofein je proizvodio promene standarnih modanih talasa pri snu kod normalnih odraslih muskaraca kada su nadgledani u laboratoriji za prouavanje sna. Promene su ukazivale na poremeaje sna. Poremeaji sna dovode do mentalnih bolesti, loeg rasudjivanja, gubitka pamenja, uzrujanosti, loeg i neprijateljskog raspoloenja. etiri olje ekvivalenta kafe je korieno u eksperimentu u laboratoriji za prouavanje sna. Kafa bez kofeina nije imala efekat na obrazce sna u ovim istraivanjima, pa moemo da pretpostavimo da je kofein taj koji je vrio promene u mozgu. Mnoga druga jedinjenja iz kafe prouzrokuju druge ozbiljne poremeaje i hendikepe.(38) Kada je neko pod stresom, mozak i neki drugi organi proizvode grupu hormona. Ti hormoni cirkuliu u krvi i deo se normalno izliva mokraom. Ovi hormoni se, kao grupa, nazivaju kateholamini. Izluivanje kateholamina mokraom se razumljivo poveava pijenjem kafe ak i u umerenoj koliini,(39) to znai da se hormoni proizvode u telu. U mnogim istraivanjima, i nervoza i depresija su povezani sa velikom upotrebom kafe kod pacijenata koji su primljeni na psihijatrijska odeljenja.(40) Dr Pavlov je obuavao pse stvarajui im navike; utvrdio je da je dodavanje kafe otealo odvikavanje pasa od navike. Pavlov je nazvao kafu lepak za loe navike. Moemo se zapitati da li su rairene, intenzivne i istrajne zavisnosti koje nalazimo danas pojaane skoro univerzalnom upotrebom braon napitaka.

Otrov sa velikim K

Kofein i rak
Smatra se da bi se preko 90% sluajeva raka moglo spreiti kada bismo primenjivali ono to ve znamo o prevenciji raka. Decenijama je upotreba duvana povezana sa razvojem raka. Upotreba alkohola je povezana sa odredjenim vrstama raka. Ukazano je da mnogi lekovi proizvode rak. Sada postoji bar isto toliko dokaza koji ukazuju da kofein takodje prouzrokuje rak. Ve najmanje dve decenije se zna da je kofein mutagen i da oteuje hromozome. Zbog ovakvog delovanja kofeina krajnje je nepoeljan za veoma mlade osobe ili osobe koje jo uvek mogu da radjaju decu. Naravno, im prodje doba radjanja dece, ulazi se u doba raka. Prema tome, moramo se suoiti sa injenicom da, u stvari, u ivotu oveka nema perioda u kome je bezbedno koristiti kofein. Ekvivalent od 8 olja kafe ili 11 olja crnog aja znaajno poveava stopu mitoze (elijske deobe) ljudskih limfocita,(41) i daleko pre nego to to laboratorijska oprema moe da utvrdi laboratorijskim merenjima, limfociti oseaju tanane efekte. Takve mitoze predstavljaju trajne, abnormalne promene u elijama, koje, ako se jave kod nerodjenog deteta, mogu da proizvedu urodjene mane. Nije sluajno da vidimo eksploziju urodjenih greaka metabolizma kod novorodjenih beba. Povezanost kafe sa rakom beike kod ena nije se razlikovala bez obzira da li je koriena kafa bez kofeina, sa kofeinom, obina ili instant, i bez obzira da li je kuvana jaka ili slaba kafa.(42) Rizik od raka beike je po istraivanjima neto manji za mukarce u odnosu na ene.(43) Poto je rak prouzrokovan izmenom u hromozima i jedarnoj strukturi elija, i poto je poznato da kofein oteuje hromozome, izgleda razumno, isto na teorijskim osnovama, smatrati da kofein ima ulogu u izazivanju raka i da se treba odstraniti iz ishrane. Naravno, moe se utvrditi veza izmedju braon napitaka i raka u populacionim istraivanjima na celim dravama, to nije samo teorijski. Pored direktnog oteivanja elija, izgleda da su neophodni i drugi faktori pre nego to moe doi do razvoja raka. Izgleda da su potrebni virus i urodjena podlonost. Virusi raka verovatno borave u ivotinjama koje su nam ljubimci ili koje koristimo za hranu, a izgleda da urodjena podlonost nastaje usled neke slabosti u genetikoj strukturi osobe. Primer urodjene slabosti bi bio bleda koa i plave oi kao faktor podlonosti za dobijanje raka koe. Slino tome, izgleda da su neke osobe podlonije raku plua zbog puenja. Vinske muice, kao i elije oveka i mia koje se uzgajaju u kulturi, ispoljavaju nesposobnost da isprave oteenja hromozoma kada se izloe kofeinu. Svi verovatno znamo nekoga ko je uivao odredjenu lou naviku celi ivot bez vidljivih velikih tetnih efekata. U stvari, neki od ovih preivelih ak pripisuju svoju dugovenost ovoj svojoj looj navici. Svi smo uli dosetke staraca, kada ih pitaju za tajnu njihovog dugog ivota: Pijem 200 gama brendija na dan, ili Puim samo one cigarete koje se umotavaju rukom, ili Uvek pijem svoju kafu crnu. Ali to su doslovno samo preiveli. Pa ipak, koliko smo spremni da prihvatimo ovaj savet kao mudar i proveren kao izgovor da bismo nastavili sa svojim loim navikama. Kada bi novine iz San Franciska objavile naslov koji glasi: ovek u kostimu supermena preiveo skok sa mosta Golden Gejt, koliko ljudi bi izalo, iznajmilo kostim supermena, i skoilo sa mosta, mislei da su nali tajnu za bezbedan skok sa velike visine i rashladjivanje u vodi po vrelom letnjem danu? U pravu ste, zaista mali broj. anse su u svakom sluaju, bilo da se radi o mostovima, kofeinu, nikotinu ili alkoholu, odluno protiv ljudskog roda. Zastraujue je pomisliti da takva rairena navika kao to je upotreba kofeina najverovatnije slabi celokupan ljudski rod i
7

Otrov sa velikim K

proizvodi trajni gubitak odredjenih sposobnosti uma ili otpornosti na bolest preko oteenja hromozoma mutacijama. Ova uobiajena i veoma prijatna navika se moe okarakterisati kao vrsta genocida! Mogue je da je tenja, da starije ene imaju vei procenat dece sa Daunovim sindromom u odnosu na mladje, povezana sa duim periodom ponavljanih izlaganja mutagenima kao to je kofein. Neki istraivai smatraju da poto kofein izaziva kod nerodjene bebe neke od istih efekata kao i zraenje, izgleda razumno pripisati deo oteenja i pobaaja upotrebi kofeina.

Porodjaj i kofein
Kada govorimo o kuglicama naftalina u rezervoaru sa benzinom - one su daleko razornije po mala kola. Grupa sa Vaingtonskog univerziteta u Sijetlu je utvrdila da su deca ije su majke koristile velike koliine kofeina, tokom prvih meseci trudnoe, pokazivala manje sposobnosti da budu aktivna pri rodjenju i imala su miini tonus ispod proseka.(45) U jednom istraivanju je poveana upotreba kofeina bila povezana sa znaajno veim brojem sluajeva nepravilnog poloaja bebe pri porodjaju, kao i vei broj pobaaja ili fetalnih smrti. Medju 1.529 ena u ovom istraivanju, samo est je reklo da nisu uzimale kofein ni u jednom obliku pre ili tokom trudnoe! Dijastolni krvni pritisak kod dobrovoljaca se unoenjem kofeina poveao za oko 14%, a stopa disanja za 20%. Stopa sranog rada je isprva neznatno opala, ali se ponovo poveala nakon sat vremena. Mnogi od ovih efekata su trajali oko tri sata. (Medical World News, April 16, 1978, p. 8, Postgraduate Medicine, Sept. 1977, p. 65.) Kofein moe da prodje kroz ljudsku placentu i udje u polne lezde (jajnike i testise) fetusa.(46) U tetne efekte produenog davanja kofeina na fetuse pacova spadaju: visoka stopa pobaaja fiziki deformiteti vidljivi golim okom oticanje fetusa zakasnelo formiranje i ovravanje kostiju umanjeno formiranje krvnih elija povien nivo holesterola u krvi soiva oiju postaju neprozirna krvarenje ispod koe znaajno zakreenje placentalnih kapilara, prouzrokujui komplikacije pri porodjaju kratki i iskrivljeni repovi hidronefroza i odsustvo bubrega deformisano lice i usta defekti prstiju(44) smanjena teina mozga i jetre

Osteoporoza
Jedna olja kafe nevinog izgleda koja se svakodnevno uzima prouzrokuje 1,4% gubitka kotanog kalcijuma godinje kod ena posle 50 godina starosti. To je 14% za deset godina! Daleko znaajnije i od prepisivanja estrogena, pilula kalcijuma, i podsticanja pijenja mleka zbog
8

Otrov sa velikim K

osteoporoze, je jednostavno savetovanje ljudi da prestanu da koriste braon napitke i srodne proizvode. Nije teko nai druge uzroke osteoporoze u savremenom svetu. Brza hrana sadri puno fosfata koje unose potroai. Sva gazirana pia sadre fosfate. Proitajte sastojke na ambalai. Kako nivo fosfata raste, nivo kalcijuma u krvi se smanjuje. Pored gaziranih pia, crveno meso, obradjeno meso, sir, instant supe i pomfrit sadre dosta fosfata. Lako moemo da vidimo zato medju savremenim enama ima toliko sluajeva osteoporoze. To nije zbog nedostatka kalcijuma u ishrani! Nikako. Gubitak kalcijuma prouzrokovan je poremeajem ravnotee unosa hranljivih materija. Ako dodate gore navedenim razlozima za gubitak kalcijuma iz kostiju takve stvari kao to su puenje, alkohol, steroidi kao to su kortizon i prednizon (ak i ako se koriste kao pomade za kou), pilule za kontracepciju, tiroidni dodaci, velika upotreba soli, hrana bogata belanevinama, pilule vitamina A ili D, antacidi koji sadre aluminijum (kao to su amfogel, digel, milanta, rolaidi, itd) i antibiotici tipa tetraciklina, dobijate veoma snane faktore koji prouzrokuju osteoporozu. Preporuujemo dosta sunanja, vegetarijansku ishranu i dosta vebanja kako bi se spreila ili leila osteoporoza. Obine porcije mahunarki (pasulj i graak), semenki, zeleni i melase, sadre kalcijuma koliko i podjednake koliine mleka, a integralne itarice i obino povre takodje sadre obilne kolicine kalcijuma.

Kafa bez kofeina

Nairoko korieni rastvara zvan trihloretilen je nekada primenjivan za uklanjanje kofeina iz kafe, a i dalje se koristi u livnicama za ienje metala. Prijavljeno je da je ova hemikalija kancerogena kod ivotinja. Iako su u tim eksperimentima primenjivane velike doze, nije ohrabrujue znati da su pia bez kofeina pre nekoliko godina bila podvrgivana trihloretilenu.(47) Postoje i druge stvari u kafi, i obinoj i kafi bez kofeina, pored kofeina, koje pojaavaju sposobnost ovog napitka da prouzrokuje srana oboljenja, rak, stimulaciju centralnog nervnog sistema i bolesti sistema za varenje. Ulja iz kafe zvana kafeoli su i dalje prisutna, i nadrauju stomak i ostatak sistema za varenje, stimuliui veu proizvodnju kiseline. Istraivanja na mladim pacovima su pokazala da je kafa bez kofeina, koja je davana ovim ivotinjama, znaajno usporavala stopu njihovog rasta, potvrdjujui na jo jedan nain prisustvo i drugih tetnih supstanci pored kofeina.(48) Tako da je verovanje, da e prelazak na napitak 97% ili ak 100% oslobodjen kofeina reiti sve probleme, u stvari samo pusta elja. Iskreno, upotreba kafe i drugih napitaka oslobodjenih kofeina umesto napitaka sa kofeinom je kao zamenjivanje otrog kamena iz desne cipele za otar kamen u levoj. Ovi napitci obino prouzrokuju gubitak oseaja ukusa hrane zbog remeenja ula ukusa i mirisa. Stariji ljudi naroito mogu da pate zbog upotrebe napitaka bez kofeina, i izgleda da su grupa koja e najverovatnije prei sa pia sa kofeinom na ona bez kofeina. Smanjenje oseaja ukusa hrane je povezano sa gubitkom oseaja ukusa soli zbog estog presoljavanja.(49) Svakako je teta da kako kvalitet ivota postaje toliko znaajan, poto je vei deo ivota iza nas, stari obrasci navike poinju da ispoljavaju najvei razarajui uticaj.

Otrov sa velikim K

Bolest dojke i hipertrofija prostate

Malopre smo utvrdili ime neprijatelja. Odredjene biljne hemikalije zvane alkaloidi koje se prirodno javljaju, sadre podgrupu zvanu metilksantini (kofein, teofilin i teobromin) koje ubrzavaju stopu rasta u nekim lezdanim tkivima produavajui hormonalnu stimulirajuu aktivnost i stimulirajuu aktivnost rasta telesne hemikalije zvane ciklini AMP. To je hemikalija o kojoj smo ve govorili i koja pomae proizvodnju energije u elijama. Nain na koji otrovi deluju u telu je ometanje normalnih aktivnosti odredjenih telesnih hemikalija kao to su enzimi. Opravdavajui svoju klasifikaciju kao elijskih otrova, metilksantini remete rad enzima fosfodiesteraze, koji razlae ciklini AMP, iskljuujui signal za zaustavljanje proizvodnje energije ili za zaustavljanje rasta. Prema tome, ona lezdana tkiva koja su osetljiva na ciklini AMP nastavljaju da rastu. Ovaj faktor poveava verovatnou javljanja bolesti u ovim lezdama, i takvih bolesti u dojki kao to su ciste i fibrozni tumori, takozvana fibrocistina bolest dojke koja je opaena kod osoba izloenih metilksantinima. Mlada lekarka sa potpuno razvijenom fibrocistinom boleu dojke je imala naviku da koristi velike koliine metilksantina svakog dana; oko 1.300 miligrama. Razgovarala je sa hirurgom i odluili su da treba da prestane sa upotrebom napitaka koji sadre metilksantine (kafa, aj, koka kola i okolada) kako bi utvrdili da li e njena benigna bolest dojke nestati. U roku od mesec dana, grudvice u njenim dojkama su poele da se smanjuju. Za dva meseca, fibrocistina bolest je nestala. To se nije odigralo bez borbe, poto je patila od snaznih glavobolja usled odvikavanja koje nisu mogle da se umanje ak ni lekovima za glavobolju. Sada znamo dobar lek za glavobolje pri odvikavanju, vrtoglavice i druge simptome koji se javljaju pri ostavljanju braon napitaka. Jednostavno ostavite olju kafe ili drugog braon napitka u friider. Ako se simptomi jave, uzmite supenu kaiku ovog napitka. Saekajte 30 minuta i ponovite to ako simptomi nisu nestali. Uzmite supenu kaiku po potrebi. Dr Don P. Minton sa dravnog Univerziteta iz Ohaja u Kolumbu, je ispitao i utvrdio da zdrave dojke sadre 5,8 pikomola (oblik mere) ciklinog AMP po miligramu belanevina u poredjenju sa 9,7 kod fibrocistinih vorova, i 30,8 kod malignog tkiva dojke. Poto su ene sa fibrocistinom boleu izloene etiri puta veem riziku od raka dojke u odnosu na normalni, izgleda razumno savetovati ene da prekinu sa korienjem metilksantina kao meru kontrole raka dojke.(50) Rak dojke je veoma esta i ozbiljna bolest kod ena.

okolada
Procena okolade treba, po naem miljenju, da dovede do odbacivanja uzimanja okolade kao podesne hranljive namirnice zbog tri razloga: (1) zbog njene svojstvene hemijske toksinosti (otrovnosti), (2) aditiva koje je potrebno dodati da bi bila ukusna, i (3) zagadjivaa koji se javljaju u okoladi zbog nehigijenskih metoda berbe i primarne proizvodnje. Razmotrimo svaki od ova tri razloga posebno. Svojstvene hemijske karakteristike cokolade okolada je po svojoj prirodi veoma neukusna, jer je gorka i neprijatna. Proces obrade okolade je takav da ona postaje veoma alkalna, to je ini jo gorom, pri emu se sam proces
10

Otrov sa velikim K

smatra nezdravim. Gorak ukus se uopteno smatra neprijatnim. Takav ukus je obino povezan sa tetnim alkaloidima, pirolizatima i drugim otrovnim supstancama. Oseaj neprijatnog ukusa predstavlja upozoravajui signal da se neto potencijalno tetno nalazi u ustima. Prikrivanje tetnog agensa eerom i zainom ne uklanja opasnost. Teobromin iz okolade je osnovni metilksantin, jedan od tetnih alkaloida koji prouzrokuju abnormalan rast lezda, stimulaciju centralnog nervnog sistema, nesanicu, depresiju i nervozu. Teobromin je prisutan u kakaou koji se koristi za doruak u koliini od 1-2%!(51) Poznato je da soli teobromina prouzrokuju nelagodnost u stomaku, rumenilo koe uz oseaj topline i opti ili lokalizovani svrab. Bubrezi i jetra su uglavnom ukljueni u detoksifikaciju (otklanjanje otrova) i izluivanje supstance. Ako bubrezi rade slabije, teobromin se moe nagomilavati do visokog nivoa u krvi. Drugi metilksantini, verovatno kofein i teofilin, koji se takodje javljaju u okoladi, pojaavaju neeljene odlike njenog hemijskog sastava. U toksine (otrovne) efekte teofilina spadaju nadraivanje stomaka, uz nelagodnost, muninu i povraanje kao i stimulaciju nervnog sistema. Nedavno je okolada optuena za mogue izazivanje uveanja prostate kod mukaraca. Poto je poznato da vorovi u prostati koji su slini tumorima u dojki poveavaju rizik od raka, treba se sve uiniti kako bi se spreio takav rast. Sve vrste kakaoa sadre vie tanina po olji u odnosu na koliinu u prosenoj olji crnog aja. Tanin je povezan sa odredjenim vrstama raka sistema za varenje. Deca e verovatnije imati probleme sa mokrenjem u krevetu ako im se daje kakao. Sadraj kofeina moe da bude i do 112 miligrama po olji napitka od kakaoa. Smatra se da kakao ometa apsorpciju kalcijuma. Visok nivo fosfata koji se javlja tokom metabolizma kakaoa nastaje usled smanjenja nivoa kalcijuma u krvi. Prema tome, suprotno od saveta koji ponekad daju lekari i dijetetiari, okoladno mleko nije dobar nain da deca koja rastu dobiju kalcijum!(52) Kakao koji uzimaju deca moe u stvari da vee kalcijum i druge hranljive sastojke koje dobijaju iz odlinih izvora kao to su povre, integralne itarice, mahunarke i voe. okolada sadri 0,45 do 0,49% oksalne kiseline. Oksalna kiselina moe da se kombinuje sa kalcijumom i da formira nerastvorljivo jedinjenje, kalcijum-oksalat, koji se izbacuje iz tela, jo vie umanjujui koliinu dostupnog kalcijuma u crevnom sistemu.(53) Aditivi koji se moraju dodati da bi se maskirala gorina Velika koliina eera je neophodna kako bi okolada bila ukusna. eer remeti apsorpciju i korienje kalcijuma, smanjuje sposobnost belih krvnih zrnaca da unitavaju klice, ometa razmiljanje, podstie neposlunost i loe ponaanje kod dece, i izaziva propadanje zuba i ir eluca. tavie, sa okoladom se moraju kombinovati neke vrste uljanih emulzija kako bi se odstranio njen neprijatan ukus i zrnasta struktura. Obino je ta emulzija mleko, krem ili ulje od itarica to proizvodi masnu i nezdravu hranu. Svaka razumna porcija okoladnog mleka e usporiti varenje i izazvati fermentaciju (delimino razlaganje velikih molekula hranljivih materija). Kada se pojedu, masti mogu da prouzrokuju grupisanje crvenih krvnih zrnaca, blokirajui kapilarnu cirkulaciju u mozgu i smanjujui mentalne sposobnosti. okoladno mleko definitivno nije hrana za decu. Uitelj osnovne kole iz jugoistonog dela Novog Meksika je 1988. godine, sumnjajui da je okolada krivac za esto neprihvatljivo ponaanje svojih uenika, odluio da izvri mali eksperiment. Iako su njegovi uenici imali naviku da svakog dana donose obilne koliine okoladnih slatkia kako bi ih jeli tokom pauza, ruka i tokom bilo koje druge prilike koju su mogli da nadju, on je jedan dan zabranio njihovu upotrebu do poslednjeg asa.
11

Otrov sa velikim K

U preostalom asu do kraja kolskog dana, dao je test iz matematike koji je sadrao niz problema umerene teine. Uenici su se brzo udubili u tihi svet brojeva. Uitelj je etao izmedju njih, uoavajuci kako se vri uredan i paljiv rad. Petnaest minuta od poetka testa, uitelj je dao tanku tablu okolade svakom ueniku. udno otvarajui svoje slatkie, uenici su ubrzo poeli da mljackaju i reavaju zadatke. Nakon samo nekoliko minuta, u uionici je vladala neobina promena. Tiha ozbiljnost je zamenjena nemirnou i gubitkom panje. Preciznost pisanih znakova se izgubila. Manje smetnje su izazivale priu i opte nemirno ponaanje. I najvei deo vremena, uenici vie nisu mogli da reavaju matematike probleme. Eksperiment nije vren pod naunim uslovima, ali je bio dovoljan da ubedi uitelja da okolada, ili neto u njoj, nije bilo prijatelj obrazovanju. Kontaminanti u cokoladi Veina plodova kakaoa se proizvodi u zemljama u kojima je sanitarni nivo uglavnom daleko ispod nivoa u SAD. Evo nekih informacija koje su i zanimljive i korisne: Kakao je malo, lepo drvo, prilagodjeno na tropske regione sveta, gde se godinje proizvode milioni kilograma okolade, mlene okolade i kakaoa u prahu. Tropske oblasti u zapadnoj hemisferi kao i Gana, Nigerija, drave zapadne Afrike, Samoa, Madagaskar i Cejlon uzgajaju to ukrasno i komercijalno drvo. Plodovi ovog drveta su postali komercijalni proizvod za svetsku potronju u 17. veku. Kortezu se pripisuje zasluga za uvodjenje plodova kakaoa u paniju 1528. godine. eerna trska je u to vreme postajala komercijalno istaknuta i koriena je za zasladjivanje okoladnih napitaka. okolada je u poetku koriena kao hladni napitak i esto je bila vrlo gusta, tako da je kaika mogla da stoji u uspravnom poloaju u njoj. Prodavnice okolade su otvorene u Londonu ve 1657. godine kako bi bogatim ljudima prodavale pomodna pia. Kakao je izraz koji se koristi za drvo, a farme na kojima se ono uzgaja zovu se farme kakaoa. Kakao se definie kao namirnica koja se priprema zagrevanjem i mlevenjem oienog semena kakaoa. okolada je vrsta ili poluplastina namirnica koja se priprema finim mrvljenjem do take pulverizacije (drobljenja) kakaoa. On sadri najmanje 50% masti. Izraz kakao se takodje koristi za prah nainjen od izdrobljenog komada koji ostaje nakon pravljenja putera od semena kakaoa. Puter od kakaoa predstavlja mast kakaoa, koja je u vrstom stanju na sobnoj temperaturi sa takom topljenja izmedju 33 i 34,5 stepena Celzijusa. Seme kakaoa se formira u mahunama dugim 15-25 centimetara u zrelom stanju, i variraju u boji izmedju zelene, crvene i ute. Svaka mahuna sadri 25-50 semena i jedna mahuna daje izmedju 28 i 57 grama suvog semena. Proseno drvo nosi plodove cele godine, ali proizvodi samo 20-30 mahuna ili oko 1 kilogram suvog semena godinje. Mahuna sadri belu pulpu koja je ukusna i koristi se za pravljenje pia i elea za dezert, ali je semenje gorko i stee grlo. Ono ima belu, veoma bledu ljubiastu ili tamno purpurnu boju. okolada se pravi od semena. Mahune se seku sa drveta i razvrstavaju po tipu i kvalitetu. Mahune se otvaraju i semenje se vadi. Sada je sve spremno za proces fermentacije koji se odigrava 3-8 dana. Na vrhuncu fermentacije, temperatura moe da dostigne 40 stepena Celzijusa. Fermentacija se odigrava u kutijama, na prostirkama ili u pletenim dakovima. Fermentacija je neophodna za razvoj ukusa okolade. Tokom procesa fermentacije, sopstveni enzimi semena i divlji kvasci ubrzavaju proces fermentacije.

12

Otrov sa velikim K

Fermentacija se uglavnom odigrava u dvoritima lokalnih farmera. Tokom tog procesa, deca i odrasli prelaze preko gomila; insekti, glodari i male ivotinje prave gnezda u tim gomilama, i tokom primarnog dela proizvodnje okolade moe doi do razliitih vrsta kontaminacije (zagadjenja). Pokazano je da se velike koliine aflatoksina (agens iz budji koji proizvodi rak) mogu nai u semenu kakaoa.(54) Mnogi hemiari su izvestili o kontaminaciji kakaoa aflatoksinom. Aflatoksin je jedan od najmonijih poznatih agenasa koji izazivaju rak. U knjiici koju je izdalo Ameriko ministarstvo zdravlja i socijalne politike pod naslovom Defektni nivoi kontaminanata u hrani, lista trenutnih nivoa prirodnih ili neizbenih defektnih nivoa u hrani nabraja prirodne defektne nivoe u okoladi u obliku insekatskih, glodarskih i drugih prirodnih kontaminanata koje dopusta FDA: U okoladi i okoladnim tenostima koje se koriste za proizvodnju takvih proizvoda kao to su Hersijeva (Hersheys) okolada dozvoljeno je do 120 fragmenata insekata po olji (227 grama) ili dve dlake glodara po olji. Obina Hersijeva okolada je teka 20 grama, to znai da svaki put kada jedete tablu okolade, ona moe da sadri dlaku glodara i 16 delova insekata, a da i dalje ima blagoslov FDA. Kada itam ove podatke, srena sam zbog rogaa i velikog broja proizvoda nalik na okoladu, koji se prave od njega, a koji imaju daleko manju verovatnou kontaminacije. Nakon fermentacije, semenje se sui na suncu ili u pei, a zatim je spremno za prevoz brodom do proizvodjaa okolade. U fabrici se seme pri i stavlja u mainu koja ga lomi i uklanja ljuske. Seme kakaoa se zatim stavlja na elicne valjke. Poto seme sadri 53-54% masti, proces mrvljenja proizvodi okoladnu tenost vrstine nalik na puter od kikirikija. Aditiv za alkalinizaciju kiselog semenja ili tenosti dalje potamnjuje kakao i menja ukus kako bi bio blai. Kakao puter se odvaja uz pomo ogromnog pritiska i toplote, i koristi se u farmaceutskim preparatima, kozmetici, sapunima i drugim proizvodima. Poto se eer i masti izluuju iz poslastice, dodaju joj se aditivi kako bi se spreilo izbijanje tih materija na povrinu. Probano je sa raznim aditivima ili modifikacijama masti, ali nijedan nain nije potpuno zadovoljavajui u spreavanju migracije masti. Ueglost masti se obino moe uoiti nakon skladitenja na 30 stepeni Celzijusa, u roku od 6 do 12 nedelja. Neprijatan miris nagovetava prisustvo tetne promene koja se javlja sa starenjem masti. Ueglost se moe odloiti dodavanjem razliitih sastojaka ukljuujui pivski kvasac ili koncentrate priremljene od ovsenog brana u koliinama koje su jednake koliini od ukupno 3% ukupne teine smese. Agensi za menjanje belanevina se dodaju kako bi se obezbedila glatka struktura, to dalje poremeuje ravnoteu sadraja hranljivih materija prema masnoi.(55) U okoladnom prahu ili presovanom komadu ne sme biti vie od 75 fragmenata insekata u 3 supene kaike praha. Mnoge osobe koje veruju da su alergine na okoladu su u stvari alergine na ivotinjske delove koji se nalaze u okoladi. etiri procenata semenja kakaoa moe biti zaraeno insektima. ivotinjski ekskreti (kao to je vidljivi izmet pacova) ne smeju da premae 12 miligrama po kilogramu okolade! Ako biste eleli da dobijete vie informacija o ovom pitanju, moete ih dobiti od FDA Guidelines and Compliance Branch, Bureau of Foods (HFF-3 12) 200 C. St. S.W., Washington, D.C. 20204. Izgleda neobjanjivo da je okolada ikada mogla da se smatra kao dobra hranu za decu. asopis The Ladies Home Journal je oktobra 1930. godine sadrao oglas za Bejkers kakao koji je glasio: Nedeljna poslastica je postala dnevna radost i Dimijeva teina se popravila. Sramota je
13

Otrov sa velikim K

to je deci ikada davan bilo kakav proizvod od kakaoa. Iako okolada moe da izazove da deca piju vie mleka i jedu vie eera i masti, u eksperimentima na mievima dodatno mleko ne rezultuje poboljanjem ishrane, ve samo dovodi do poveanog procenta telesnih masti!(56) Jedan 11-ogodinji deak je smeten u bolnicu zbog bola u stomaku i povraanja krvi. Iznenada je razvio male take od krvarenja u koi irom tela, stanje koje se naziva purpura. Dok je bio u bolnici, otkriveno je da se njegovi napadi krvarenja koe i bola u stomaku mogu izazvati u roku od nekoliko minuta od davanja okolade, bilo preko usta bilo konim testom.(57) okolada je takodje est uzrok svraba anusa (pruritus ani), nelagodnog svraba oko anusa, zavrnog dela rektuma. Prestanak uzimanja okolade rezultuje brzim prestankom svraba.(58) to se nas tie, na nivo prefinjenosti u hrani bi trebao da bude dovoljan da zbog bilo koje od gore spomenutih odlika trajno izbacimo okoladu iz ishrane. Dostupna je dobra zamena za okoladu koja e se daleko verovatnije uzgajati i ubirati pod sanitarnim uslovima. Govorimo o rogau. U sva tri navedena pogleda on predstavlja bolji proizvod od okolade. Laki je za pripremanje hrane u odnosu na okoladu i veoma je ukusan. Ima blag ukus i prirodno je sladak. Preporuujemo ga kao nadmoniju namirnicu u odnosu na okoladu ili kakao.

Pijenje crnog aja

Pilot privatnog aviona se onesvestio na kraju leta koji je zapoeo u toku prepodneva nakon naporne partije golfa prethodnog dana u blizini grada u pustinji. Pio je velike koliine piva uvee, pre leta, i dve olje kafe neposredno pred poletanje. Poto svaka od ovih aktivnosti ima ili dehidrirajui ili diuretiki efekat, zakljuilo se da je do onesveivanja pilota dolo zbog akutne dehidratacije. Jedini lek koji je bio potreban bilo je pijenje 8-10 asa obine vode tokom narednih 30-60 minuta. Stanje hronine dehidratacije se izgleda esto javlja kod korisnika braon napitaka. To je svakako jedan od najeih uzroka zamora i slabosti. Iako sami korisnici braon napitaka veruju da su dobro hidratisani poto neprestano piju, oni u stvari gube tenost zbog diuretikog efekta tih napitaka, i krajni rezultat je dehidratacija. Osobi u stvari nedostaje tenost i ona to osea! Pijenje 4-6 olja crnog aja dnevno moe da izazove nedostatak vitamina, naroito vitamina B1. Takodje je poznato da upotreba napitaka sa kofeinom poveava potrebu za vitaminom B12. Zamor, nervoza i gubitak apetita predstavljaju simptome nedostatka vitamina B1. Utvrdjeno je da se kod ispitanika koliina vitamina B1 u krvi smanjuje nedelju dana nakon pijenja crnog aja, iako su koristili samo standardne koliine crnog aja u ishrani. Tanin, sastojak aja za koji je poznato da ireverzibilno vezuje vitamin, moe da bude krivac.(59) Takodje je poznato da tanin ometa apsorpciju gvodja. Svi metilksantini mogu da prouzokuju guavost i da pojaaju delovanje jedinjenja za koje je poznato da izaziva guavost - propiltiouracila. Teofilin je najaktivniji u tom pogledu. Iako sve namirnice i proizvodi koji sadre metilksantine mogu da izazovu guavost, ovo jedinjenje je najtetnije, a aj sadri najvie teofilina od svih braon napitaka.(60)

14

Otrov sa velikim K

Kako prestati sa korienjem braon napitaka

1. Nemojte dopustati previe slobodnog vremena, poto dokonost prouzrokuje samopovladjivanje. 2. Vodite dnevnik, poto e pisanje odvraati paznju. 3. Strogo kontroliite ishranu. Izbegavajte prejedanje, upotrebu eera i drugih koncentrisanih zasladjivaa, i upotrebu svih ulja. 4. Poto sa prestankom upotrebe kofeina moe doi do dremljivosti, masaa pre tuiranja deluje kao dobar prirodni stimulans. Vrite kratke krune ili dugake polagane pokrete preko koe prema srcu. 5. Kupati se mlakom vodom 20 minuta dnevno ili prema potrebi zbog nervoze. Hladna ili kratka topla kupka (3-8 minuta) praena ustrim masiranjem grubim pekirom se moe primeniti protiv dremljivosti. 6. Nemojte dozvoliti da dodje do dehidratacije, ve pijte dosta vode i jedite dosta sveeg voa i povra koje sadri dosta tenosti. Prestanak upotrebe odredjenih napitaka predstavlja samo polovinu bitke. Drugu polovinu ini pijenje velike koliine obine vode kako biste podmazali sva tkiva, zglobove, mozak, creva i kou. Voda (i njeni proizvodi) predstavljaju jedino mazivo tela. 7. Drite veliku au hladne vode pri ruci, ili olju biljnog aja kao to je metvica, kako biste zamenili naviku pijuckanja braon napitaka tokom dana. 8. Nemojte se brinuti zbog odredjenih neprijatnih simptoma kao to su vrtoglavica, bol u ledjima, poremeaji vida, itd, poto oni predstavljaju simptome odvikavanja i nestae u roku od nekoliko dana. 9. Glavobolja je ozbiljan simptom braon napitaka i za olakanje se moe koristiti topla kupka stopala u trajanju od 20-45 minuta kod onih koji nemaju smanjen arterijski dotok krvi do stopala i nogu (naroito se javlja kod dijabetiara zavisnih od insulina). Drite hladnu tkaninu na elu ako se znojenje javlja tokom kupke stopala. 10. Stavite olju braon napitka u friider. Ako se jave simptomi, uzmite supenu kaiku pia i saekajte 30 minuta. Ako simptomi nisu nestali, uzmite jo jednu supenu kaiku. Ova procedura se moe ponavljati po potrebi.

Zavrni komentar
Ovo je bio napad na braon napitke. Na cilj je da prikaemo opasnosti i odvratnu prirodu ovih proizvoda u nadi da paljiva osoba koja eli zdrav nain ivota nee vie biti neinformisana. Pokuali smo da prikaemo sve dokaze. Nesumnjivo je da su neki izostavljeni, poto neprestano nalazimo nove za koje nismo znali. _____________________

Preuzeto sa sajta Centra za prirodnjake studije: www.cps.org.yu

15

Otrov sa velikim K

Literatura
1. Drug Therapy September 1978, p. 23. 2. Psychopharmacology in the Practice of Medicine, Murry E. Jawik. Pregled dat u Journal of Family Practice 4(6):1977. 1180-1188. 3. Gastroenterology 71:738-742, 1976. 4. Medical World News, Jan 26, 1976, p. 63-73. 5. Journal of the American Medical Association 7 1:240, Sept. 1977. 6. Internal Medicine News, April 14, 1984. 7. The Physician and Sportsmedicine 13(5):191, 1985. 8. FDA Fact Sheet, July 1971. 9. Pharmacology Notes, 1953. 10. Medical World News, Feb. 19, 1965, p. 33. 11. Diabetes Outlook, March 1969. 12. Hospital Tribune Dec. 16, 1968 p. 2. 13. Journal of the American Medical Association 231:965, March 3, 1975. 14. Journal of the American Medical Association Feb. 1, 1964. 15. Journal of the American Medical Association Oct. 25, 1971, 218:596. 16. Journal of Abnormal Psychology 93(1):120-122, 1984. 17. Journal of the American Cancer Institute 68(1): 191, Jan. 82. 18. International Journal of Cancer 28:691-693, 1981. 19. Journal of Nutrition 112:29-32 Apr. 82. 20. American Journal of Public Health 75:1334-1337, 1985. 21. American Journal of Cardiology 52:1238-42, 1983. 22. New England Journal of Medicine 298(4):181-186, January 26, 1978. 23. Science News 89:375, May 14, 1966. 24. Journal of the American Medical Association 228:160, April 8, 1974. 25. Lancet 2:1278, December 16, 1972. 26. Science News July 28, 1973. 27. Science News 127: 173, 1985. 28. Ibid. 127:199, 1985. 29. Ibid. 128:327, 1985. 30. Nutrition Research 5:1281-1284, 1985. 31. U.S. News and World Report, Feb. 2, 1976, p. 48. 32. Internal Medicine News, April 15, 1984. 33. Headache 25:305-309, 1985. 34. Medical World News, July 5, 1974, p. 32A. 35. Medical Tribune 7/25/73. 36. American Journal of Psychiatry, 1133:12, December 1976. 37. American Journal of Psychiatry 131:10, October 1974. 38. Clinical Pharmacol. Ther. 20:682-689, 1976. 39. Metabolism 18:288-291, 1961. 40. American Journal of Psychiatry 135:963, August, 1978. 41. Lancet 2:212, July 24, 1971. 42. Journal of the National Cancer Institute, 54:587, March, 1975. 43. Lancet 1:1335, 1971. 44. Toxicology and Applied Pharmacology 22:449-457. 1972. 45. Dr. Timothy Johnson, Columbus (Georgia) Ledger, July 19, 1978, p. B-3. 46. Teratology 8:69-72, August, 1973. 47. Mailgram from General Foods Corporation June 26, 75. 48. Life and Health, Sept. 1974, p. 5. 49. Medical Tribune, Wednesday, August 7, 1985. 50. Medical World News, March 19, 1979. 51. The Complete Book of Food and Nutrition, J. R. Rodale. 52. Chocolate, Coca Cola, Cocoa, and Coffee, International Nutrition Research Foundation, Riverside California. 53. Bridges Dietetics for the Clinicians Lea and Febiger, 1949. 54. Journal of the Association of Official Analytical Chemists 62(5): 1076-9, Sept. 1979. 55. Gott, Phillip P., All About Candy and Chocolate, 1958. 56. Journal of The American Dietetic Association 32(12):1171-4, December 1956. 57. American Journal of Clinical Nutrition 6(2):196. 58. American Journal of Surgery, November 1951. 59. Science News 109:296, May 8, 1976. 60. Endocrinology, Volume 85, September, 1961, p. 410.

16