Boidar Filipovi

Filoloka gimnazija Beograd

Bruno Latur i teorija aktera-mree1

Apstrakt: Rad ukazuje na kljune momente razvoja teorije aktera-mree kroz nekoliko najznaajnih dela Bruna Latura. Uoavaju se promene poetne pozicije autora (iznete u delu ivot laboratorije) u odnosu na dela kasnijeg datuma nastanka. Teorija aktera-mree je prikazana kroz niz neuralginih taaka koje se u njoj mogu uoiti. Na samom kraju rada su razmatrana reenja koje teorija aktera-mree nudi za odreeni broj fundamentalnih problema sociologije, definisanih od strane Latura. Kljune rei: Latur, teorija aktera-mree, modernost, medijatori, konstruktivizam, sociologija nauke.

Uvod

Ustaljeni put ka izgradnji velikih (ili je moda bolje rei sveobuhvatnih) sociolokih teorija, najee podrazumeva uspostavljanje osnovnih naela i postulata izmeu ostalog i metodolokih koji se kasnije, kao koncentrini krugovi, ire kroz sve poddiscipline ove nauke. Ipak, postoje i oni sluajevi gde je bavljenje jednom od grana sociologije posluilo kao izvor

Ovaj tekst je nastao kao seminarski rad iz predmeta Istorija sociolokih teorija na doktorskim studijama na

Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Zahvaljujem se prof. Ivani Spasi na korisnim komentarima. Naravno, odgovornost za sve nedostatke pripada iskljuivo autoru. 1

inspiracija za uspostavljanje opte teorije. Bruno Latur (Bruno Latour) i njegova teorija, oznaena akronimom ANT (actor-network-theory), svakako predstavljaju jedan takav primer. Pre svega svojom knjigom Laboratory life (ivot laboratorije) Latur daje znaajan doprinos sociologiji2 nauke koja je primarna sfera interesovanja ovog autora, ali i polazna taka za naredne korake koji su ga odveli u navedenom smeru. Meutim, kada su u pitanju sistematiniji pristupi izlaganju njegovih optih filozofskih i sociolokih shvatanja, najveu panju zasluuje gotovo udbeniki prikaz njegove teorije aktera-mree Reassembling the social (Preslagivanje drutvenog), ali i esej iz simetrine antropologije pod naslovom Nikada nismo bili moderni. Ovo su istovremeno Laturova dela kojima emo ovde posvetiti najvie panje. Odmah na poetku ovog rada valja istai da emo Laturove radove iz razliitih perioda posmatrati kao celinu, i tako ukazati na mogue promene stavova i pozicija do kojih je dolo. Bilo da su one posledica promiljenih pomeranja u eljenom pravcu razvoja ANT3, ili da ih pak uoavamo kao unutranje nekoherentnosti teorije. Poslednje predstavlja izuzetno sloen i nimalo lak zadatak, ali ne stoga to ANT sainjava koherentnu celinu. Naprotiv. Oigledna radikalnost, smelost tvrdnji i leeran4 odnos prema pitanju doslednosti, doprinose utisku da je kritiki odnos prema ovoj teoriji gotovo unapred obesmiljen. Ipak, prisutnost ove teorije u savremenoj sociologiji i popularnost njenog osnivaa su dovoljni razlozi da vie panje posvetimo njegovom radu, sa ciljem uoavanja moguih nedostataka ANT, ali i njene eventualne prednosti ili makar potencijalne koristi koje iz nje, sociologija kao nauka, moe ostvariti. Moda ne predstavlja idealan nain da se zapone uvid u Laturova shvatanja i ideje, ali ovde smo se ipak opredelili za jednostavan hronoloki tok izlaganja, to znai da e nam polazna taka biti gorepomenuta studija naune (laboratorijske) prakse (Latour 1986). Ovo svakako ne znai i odricanje od tenje u pravcu komparacije njegovih razliitih dela.

2 3

Sam Latur ee koristi zbirni naziv naukatehnologijadrutvo. Iako se za teoriju pod ovim nazivom pre svih vezuje ime Bruna Latura, on svakako nije jedini autor koji je Ali istovremeno i ironian (Latour 1991: 170). 2

doprineo njenom unapreenju i razvoju (vidi: Spasi 2007: 45).

4

Razmaijavanje procesa razmaijavanja

Nepravedno bi bilo jednu sadrinski bogatu studiju kao to je Laboratory life (ivot laboratorije) svesti na jedan jedini motiv ili cilj. Ipak, ako bismo morali da se na to odluimo, i istaknemo samo jedno naravuenije cele knjige, onda bi to svakako bila borba protiv jedne specifine vrste dokse i predrasude. O kakvoj doksi je re? Naime, nauna otkria se veoma esto interpretiraju kao prosta posledica nedokuivog trenutka inspiracije velikih naunika5. Istorija naunih otkria se neretko svodi na istoriju dogaaja koji su se jednostavno desili zahvaljujui velikim pojedincima i njihovim izvanrednim idejama. Bavljenje naukom6 se tako posmatra kao radikalno razliito od bilo koje druge (drutvene) prakse, jer je sprovode ljudi koje odlikuje znatno vea sklonost ka racionalnom nainu delanja i miljenja. Ova doksa tako postavlja nepremostivi jaz izmeu nauke i bilo kog drugog domena ljudskog delanja. Laturova namera je bila da opovrgne ovaj mit i pokae da ne postoji nijedan razlog zato bismo praksu naunika apriori odredili kao racionalniju (Latour 1986: 2930), jer smatra da nema kvalitativne razlike izmeu prakse jednog naunika i bilo kog aktera koji ne pripada polju nauke. Meutim, originalnost i znaaj ove studije ne lei samo u navedenoj tvrdnji koja ini njenu osnovu i polaznu pretpostavku. ivot laboratorije je prva studija koja je u celosti posveena pitanju kako se zapravo odvija svakodnevni rad unutar jedne laboratorije, kao tipinom sreditu naune produkcije. Zanimljivo, ali nijedna studija, pre ove, se nije na ovako detaljan i studiozan nain posvetila ovom pitanju (Latour 1986: 274). Ideja autora7 je bila da itavom problemu pristupe iz perspektive antropolokog/etnografskog istraivanja, i to ne samo u metodolokom smislu (Latour 1986: 4041). Etnografski pristup nije
5

Ovakav odnos prema nauci se reprodukuje ak i u animiranim filmovima. Mogue je pronai mnotvo primera u

kojima animirani lik naprosto dolazi, tj. stvara nauna reenja i ideje koje nastaju u trenutku inspiracije (a gde se sam trenutak spoznaje najee oznaava gotovo shematski upaljenom sijalicom koja svetli iznad glave naunika ili pronalazaa).
6 7

Ovde je re o prirodnim i tehnikim naukama. Bruno Latur je ovu studiju napisao u koautorstvu sa Stivom Vulgarom (Steve Woolgar). 3

obeleen samo terenskim radom koji je sa njim neraskidivo vezan, ve je u pitanju i sam pristup predmetu jednog takvog istraivanja. Poznato je da su etnografska istraivanja prvobitno sprovoena u sredinama, odnosno kulturama, koja su bitno razliita od onih iz kojih su poticali sami istraivai. Za istraivae su drutva koja istrauju, kako Latur tvrdi, esto bila sasvim strana i nepoznata, to znai da su oni morali da ih upoznaju i rekonstruiu naine njihovog funkcionisanja bez oslanjanja na prethodna znanja i iskustva, steena u sredinama iz kojih dolaze. Na isti nain autori ove studije su eleli da pristupe predmetu svog istraivanja, koji tako postaje terra incognita koju tek treba osvojiti i istraiti. Jasno je da je takav pristup neostvariv (u potpunosti) jer je istraiva uvek optereen prtljagom koji uvek nosi sa sobom, bez obzira koliko se trudio da ga potisne ili neutralie. Ali ovakav odnos prema pitanju naune prakse je inovativan jer je pokazao koliko je znaajno preispitivanje znanja o prirodi naune produkcije na nivou svakodnevnog funkcionisanja, dakle u njenoj celini. Poev od rasporeda prostorija i aparata u laboratoriji; zaduenja svih zaposlenih (ukljuujui budete vremena i njihove formalne i, moda jo znaajnije, neformalne odnose); problema interpretacije podataka produkovanih u laboratoriji; finansiranja istraivanja; karijere istraivaa itd. Sve ove teme su, makar delimino, bile u fokusu interesovanja razliitih studija, ali veoma esto kao izdvojene celine. Stoga jo jedan kvalitet ove studije predstavlja upravo objedinjavanje svih vanih segmenata proizvodnje naunih injenica8. Latur je glavni, terenski deo istraivanja sproveo na Salk institutu (Kalifornija, SAD), u periodu od oktobra 1975. do avgusta 1977. godine (Latour 1986: 39). Istovremeno je inio deo tima istraivaa, u svojstvu tehniara, to zapravo znai da je bio neposredno ukljuen u sam rad laboratorije koja se, u datom trenutku, bavila istraivanjem u oblasti neuroendokrinologije. Preciznije, ova institucija je bila u svojevrsnoj trci sa drugim laboratorijama u otkrivanju9 hemijske strukture (i fiziolokih posledica) supstance pod nazivom TRF (Thyrotropin Releasing Factor). Jedan od lanova ovog tima je, za otkrie pomenute supstance, nagraen Nobelovom nagradom 1977. godine (Latour 1986: 31).
8

Utisak je da se ipak ovo objedinjavanje esto postizalo na mehaniki nain, prostim sjedinjavanjem vie celina

(poglavlja) bez dovoljno meusobnog proimanja i povezivanja. Moda ovom utisku doprinosi eklekticizam, odnosno razliita teorijska polazita koja su koriena u studiji.
9

Latur bi, sigurno je, na ovom mestu upotrebio pojam konstrukcija. 4

Obim ovog rada nam ne dozvoljava da se detaljnije bavimo svim fazama istraivanja koje su u studiji sprovedene, ve emo se usresrediti na nekoliko kljunih koncepata i pojmova koji su u njoj korieni. Ve iz samog podnaslova knjige (Konstrukcija naunih injenica) jasno je da su se autori opredelili za konstruktivistiki pristup u istraivanju ovog problema. Meutim, ta zapravo konstruktivizam (ovde) podrazumeva? Najjednostavniji odgovor bi bio da naune injenice nastaju kao ishod sloenih (drutvenih) odnosa koji su ukljueni u proces njihovog stvaranja i opovrgavanja10. Priroda nije neto to ve postoji, nju je potrebno (re)konstruisati. Ipak, bolji uvid emo moda dobiti ako konstruktivizam uporedimo sa njegovim antipodom realizmom. Realizam11 polazi od pretpostavke da se nauka bavi otkrivanjem (a ne konstrukcijom) naunih injenica, koje su unapred date, jer priroda, njeni zakoni i injenice postoje bez obzira da li im mi, i na koji nain, pristupamo. Treba ipak rei da Latur ovde nije zastupao epistemoloke pozicije radikalnog skepticizma, ve je smatrao da se pojmovi realnosti ili prirode javljaju kao posledica, a ne kao uzrok naune prakse (Latour 1986: 180182). Oni su dakle krajnji proizvod, a ne podrazumevana spoljanost koja eka da bude otkrivena. Jedan od kljunih pojmova na koji su se autori oslanjali u svom radu je pojam inskripcije. Pojam inskripcije, preuzet od Deride (1977), oznaava operaciju baziniju od pisanja (Dadognet, 1973). Korien je ovde kako bi sumirao sve tragove, mesta, take, histograme, zabeleene brojeve, spektre, vrne vrednosti, itd. (Latour 1986: 88). Dakle, aparatura sa kojom je opremljena svaka laboratorija nudi osnovu za tumaenje podataka, i njihovo pozicioniranje (u odnosu na prethodne rezultate, ili one koji su dobijeni iz drugih istraivanja). Naravno, krajnji proizvod istraivanja su nauni radovi koji imaju funkciju medija u datom polju naune poddiscipline. Naune publikacije su istovremeno krajnji ishod rada, ali i poetna pozicija od koje kree neko naredno istraivanje. Ipak, to nikako ne znai da se uloga naunih radova (najee lanaka u specijalizovanim asopisima) svodi na njihovu komunikativnu funkciju. Naprotiv. Upravo interpretacija podataka ini sr procesa konstrukcije naunih injenica. To se
10

Laturov pristup nikako ne treba izjednaavati sa Poperovim shvatanjem opovrgljivosti naunih injenica, od

koga se eksplicitno distancirao (Latour 1986: 280).

11

U okviru sociologije nauke. 5

ne odnosi samo na podatke dobijene uvidom u naune publikacije, ve i na podatke dobijene zahvaljui radu unutar same laboratorije. S jedne strane, cilj rada u laboratoriji je ekstrahovanje validnih upotrebljivih u daljoj argumentaciji u procesu konstrukcije naunih injenica podataka na raun uma12. Istovremeno, sa druge strane, nainom argumentacije se tei ka postizanju eljenog efekta, tj. ubeivanja drugih aktera u pravcu prihvatanja dobijenih rezultata i objanjenja koja su za njih ponuena. Autori posveuju znatan deo studije istraivanju na koji nain, naizgled suptilno, modifikovanje tvrdnji i tumaenja moe tome doprineti (Latour 1986: 7586). Krajnja intencija svakog aktera u polju je da njegova argumentacija u interpretaciji odreenih podataka dostigne status naune injenice, to bi znailo da su sva alternativna tumaenja eliminisana. Tvrdnja koja zadobije status naune injenice prestaje da bude sredite strategija dokazivanja i opovrgavanja, to podrazumeva da kao takva postaje deo naunog naslea (Latour 1986: 106). Ali kako zapravo odreena tvrdnja zadobija status naune injenice, kada je toliko razliitih argumentacija koje imaju isti cilj? Da bi dao odgovor na ovo pitanje Latur nudi jednu zanimljivu metaforu kao ilustraciju ovog procesa. Naime, ceo proces naune produkcije poredi sa igrom pod nazivom Go13 (Latour 1986: 247250). Tok igre je naelno odreen fazom u kojoj se igra nalazi. Na samom poetku prazna tabla nudi mnotvo stratekih i taktikih mogunosti, ali kako igra odmie, sve vie i vie popunjenih polja redukuje mogue alternative. Tako struktura koju su stvorili sami igrai odreuje svaki naredni potez, da bi na samom kraju jednog od suparnika ostavila bez moguih alternativa. Paralela koju je Latur eleo da uspostavi je sasvim jasna prazna tabla je analogna pojmu uma, koji se putem inskripcije smanjuje svakim narednim potezom, odnosno argumentom u polju odreene nauke, dok konstelacija razliitih tvrdnji ne odredi krajnji ishod, tj. pobednika. Stvaranje reda iz nereda kako Latur esto opisuje ovaj proces ipak se postie zahvaljujui jo jednom kljunom mehanizmu koji se naizgled zasniva iskljuivo na jednostavnom
12

Pojam uma je preuzet iz informacione teorije (Latour 1986: 239). Pojednostavljeno iskazano predstavl ja

dobijene rezultate na kojima nije mogue zasnovati bilo kakvu smislenu argumentaciju (potvrditi ili opovrgnuti hipotezu) ili utvrditi odreeni obrazac. um ine podaci koji ostavljaju isuvie mogunosti za alternativna tumaenja.
13

Igra se na povrini kvadratnog oblika (sa najee 19x19 polja), izmeu dva protivnika koji na tablu naizmenino

postavljaju crne ili bele figure (stones). Igra sa crnim figurama zapoinje igru, a cilj je zauzeti to vie slobodnih polja. Ova drevna igra je poreklom iz Kine, a i danas je popularna na Dalekom istoku. 6

ekonomskom principu. Kao to smo ranije naveli realnost je za Latura posledica, a ne uzrok procesa naune produkcije, i konstruie se upravo kroz postupke inskripcije koji su zasnovani na aparaturama, propisanim procedurama, ustaljenim postupcima... primenjivanim unutar jedne laboratorije. Ali svi ti aparati, instrumenti i metode koje se koriste ne predstavljaju nita drugo do otelovljenje (ili je moda bolje rei postvarenje) minulih borbi unutar odreene naune poddiscipline. Tvrdnje koje su kroz dugi proces kompeticije ostvarile status naune injenice se vraaju u laboratorije, ali ovaj put otelovljene u aparatima i instrumentima koji se u njima koriste u cilju uspostavljanja novih argumentacija koje tek treba da dostignu isti status. Tako se uspostavlja jedan zatvoreni krug: hipoteza nauna injenica aparatura (metoda) nova hipoteza (Latour 1986: 66). Kada se nauna injenica transformie u deo opreme unutar laboratorije, ona zadobija isto utilitarnu, odnosno instrumentalnu, funkciju jer se nadalje istraivai prema njoj odnose bez kritike distance i uzimaju je zdravo za gotovo. Ovo je izmeu ostalog, prema Laturovom shvatanju, jedan od razloga zato su naune revolucije izuzetak, a ne pravilo. Meutim, uvoenje novih instrumenata i metoda u rad laboratorije ima veoma znaajnu ulogu u nadmetanju, koje se odvija izmeu razliitih aktera u datom naunom polju. Njihova uloga je ekonomska u dvostrukom smislu. Prvo, pribavljanjem odreenog aparata, odnosno opreme, koji iziskuje znatna finansijska sredstva mogue je eliminisati aktuelne ili potencijalne konkurente koji nisu u stanju da odvoje jednaka finansijska sredstva kako bi pribavili isti deo opreme za svoju laboratoriju. Budui da je laboratorijska oprema (ali i potroni materijal) esto izuzetno skupa, ovakav potez jednog istraivakog centra moe znatno redukovati broj konkurenata koji ostaju u trci. Kao primer navedenog autori studije iznose sluaj grupe istraivaa okupljene oko rajbera (Schreiber), koji su morali da napuste istraivanja strukture pomenutog TRF-a jer nisu mogli da obezbede dovoljne koliine neophodne supstance kako bi nastavili dalja ispitivanja (Latour 1986: 123). S druge strane, Latur ulogu aparature kojom je opremljena odreena laboratorija posmatra kroz ekonomsku paradigmu u jednom mnogo irem smislu saznajnom. Na ovom mestu dolazimo do krajnjeg odgovora na pitanje kako to da jedna tvrdnja (hipoteza) zavri na pijedestalu naune injenice, a druga kao fusnota istorije nauka? Za Latura odgovor je jednostavan. Rasprave, debate i borbe prestaju onog trenutka kada neslaganje sa odreenom tvrdnjom postaje neracionalno, jer iza pobednike tvrdnje (nove naune injenice) stoji deo opreme koji ne predstavlja nita drugo nego akumuliranu i reifikovanu teoriju (obino neke druge, tvre grane nauke) (Latour 1986: 68).
7

Cena koja bi morala biti plaena kako bi se opovrgao jedan takav instrument (metod), povezan sa novonastalom injenicom, bila bi izuzetno visoka, i esto bi podrazumevala redefinisanje itave grane nauke iz koje taj instrument potie (fizika, hemija...). Trokovi bi bili visoki ne stoga to bi bilo neophodno i dovoljno pribaviti neki deo laboratorijske opreme koji bi prosto kotao vie od aparata koji podupire konkurentsku hipotezu. Cena ovde podrazumeva neophodne investicije kako bi se (eventualno) opovrgle teorije, odnosno sva prethodna istraivanja koja su omoguila njihovo stvaranje. Izuzuzetna visina takvih izdataka stvara ekonomsku prepreku, ali i to je jo vanije sumnju u svrsishodnost jednog takvog poduhvata. Latur je navedeni model primenio na konkretan sluaj otkria (konstrukcije) hemijskog sastava TRF-a. Dok je tankoslojna hromatografija14 ostavljala nekoliko alternativa, i zbog toga bila osporavana, masena spektrometrija15 nije ostavljala prostor za bilo kakvo alternativno reenje strukture TRFa (Latour 1986: 242). Ovo znai da bi jedina alternativa prihvatanju ponuene strukture pomenute supstance bila diskreditovanje same tehnike masene spektrometrije koja ju je potvrdila, ili iskazano u duhu gore pomenute igre masena spektrometrija nije ostavila konkurentima nijedno slobodno polje na tabli. Moramo priznati da je Latur na veoma originalan i zanimljiv nain povezao ekonomske i saznajne principe u domenu naune prakse. Meutim, ini nam se da u navedenim postavkama istovremeno lei i najvea slabost, odnosno nedostatak, itave njegove studije. Da bismo je uoili dovoljno je da postavimo jedno sasvim jednostavno pitanje zato je, u konkretnom sluaju, tek masena spektrometrija odstranila sva alternativna reenja za hemiijsku strukturu TRF-a, odnosno zato tankoslojna hromatografija nije bila dovoljna? Latur eksplicitno istie da maseni spektrometar nije nita vie istinit od tankoslojne hromatografije; on je jednostavno moniji (Latour 1986: 259, fusnota 14), ali nam ipak ne nudi odgovor ta to zapravo znai. Problem se javlja jer autori kreu od pretpostavke da treba poi od naune prakse kako bi bili u stanju da objasnimo injenicu a ne vice versa (Latour 1986: 128129). Realnost16, odnosno njena konstrukcija, nije odreena niim do samom naunom praksom, a cena koju treba platiti da bi se
14 15 16

Eng. thin layer chromatography (TLC). Eng. mass spectrometry (MS). Ovde mislimo na fiziku realnost (prirodu). 8

opovrgla ve etablirana nauna injenica jednaka je akumuliranoj praksi koja je bila potrebna da bi se ista produkovala. Autori, meutim, nigde ne tvrde da je za stvaranje masenog spektrometra bila potrebna vea koliina te iste prakse, u odnosu na tankoslojnu hromatografiju. Odgovor zato je maseni spektrometar moniji od tankoslojne hromatografije nije mogue pronai kroz komparaciju cena17 koje je potrebno platiti da bi se osporili rezultati koje su oni proizveli18. Za razumevanje prednosti jedne metode u odnosu na drugu, akumulirana (reifikovana) praksa je irelevantna, ili makar nesrazmerna ceni. Meutim, ivot laboratorije je studija koja je za nas znaajna i zbog uvida koji nam prua u zaetke ANT. U ovoj studiji emo pronai neke od pojmova koji e tek u narednim radovima biti u potpunosti razvijeni. Tako nailazimo na upotrebu pojma mree (Latour 1986: 107), koji ipak nema ni priblino znaajno mesto kao u radovima koji e kasnije uslediti. Ali ovde emo istovremeno pronai i momente u kojima Latur insistira na prevazilaenju podele izmeu tehnikog i drutvenog aspekta nauke. Latur smatra da ove pojmove treba objasniti, dakle ne uzimati ih kao polaznu taku istraivanja (Latour 1986: 27). Autori takoe konstatuju koliko je vaan svaki postupak i deo opreme laboratorije u nizu dogaaja koji moraju da se dogode kako bi se produkovala jedna nauna injenica, i kako isti retko bivaju primeeni iako bi bez njih takav rezultat bio neostvariv (Latour 1986: 69). Teorija aktera-mree nije formulisana u ovoj studiji, ali ovih nekoliko teza predstavljaju ideje kojima e Latur kasnije posvetiti mnogo vie panje, a o kojima emo i mi, u nastavku ovog rada, neto vie rei. Na kraju ovog poglavlja moramo istai da je, s obzirom na kasniji razvoj Laturovih shvatanja, veoma zanimljiva njegova upotreba Burdijeovih (Pierre Bourdieu) teorijskih koncepata i pojmova19. Latur e u radovima koji e uslediti izvriti snaan obraun sa Burdijeovom teorijom kao olienjem kritike sociologije proklamovanim ili stvarnim opozitom ANT.

17

Ovde, kao i Latur, re cena ne koristimo u uskom, ekonomskom znaenju. Ona oznaava i kredibilitet koji

jedna (metoda, teorija, grana nauke...) ima kod aktera u odreenom naunom polju. Kako na jednom mestu aut ori istiu snaga masenog spektrometra je odreena fizikom, koju otelovljuje (Latour 1986: 146).
18 19

Za autore je tankoslojna hromatografija naprosto pruala vie alternativa po pitanju strukture TRF -a. Ovde je svakako najznaajniji pojam polja. 9

Teorija aktera-mree savremena nemoderna teorija

Latur je osnove ANT najsveobuhvatnije izloio u knjizi Preslagivanje drutvenog. Naalost, povodom pitanja koherentnosti i konzistentnosti, ova knjiga daleko zaostaje za studijom kojom smo se do sada bavili20. Ogranieni obimom ovog rada, imamo nameru da ukaemo samo na neke od problematinih i protivrenih mesta koja se u njoj mogu uoiti. Kao to smo rekli, Latur je smatrao da je istraivanje u oblasti sociologije nauke doprinelo nastanku i razvoju ANT. Fundamentalna vanost prouavanja naina na koji (prirodne) nauke funkcioniu proistie, prema Laturu, iz specifinosti poloaja u kojem se sociologija nala naspram svog predmeta istraivanja. Sociologija se prvi put susrela sa ispitanicima (naunicima) ije iskaze nije mogla tek tako da izmeni, dopuni ili naprosto negira pozivajui se na naunost svojih teorija, kako je to inae inila (Latour 2005: 100101). U ovom sluaju ispitanici su istovremeno i kolege iji autoritet poiva na znanjima iz korpusa tzv. tvrdih nauka (hard science) koje su egzaktnije od sociologije, i odlikuje ih vei stepen naune objektivnosti, to sve zajedno doprinosi i njihovom veem prestiu unutar naune zajednice (Latour 2005: 98). Ovo je povod za sociologiju da se zapita da li je imala pravo da uutkuje aktere kojima se bavi, a koji ne raspolau istim atributima i statusom kao i sami naunici. Latur zakljuuje da sociologija mora da promeni pristup prema predmetu svog istraivanja i oslobodi se svih, odve apstraktnih, teorija koje primenjuje na bilo koji zadati problem koji se pred njom nae. Razloge zato je sociologija krenula pogrenim putem Latur pronalazi ve u Dirkemovom (mile Durkheim) principu sui generis, koji sainjava ideja da je drutvo ipak neto vie od zbira elemenata koji ga ine, pa samim tim drutvenu realnost nije mogue svesti na bilo koju niu instancu (psiholoku, bioloku...). Latur, eksplicitno zauzimajui Tardovu (Gabriel Tarde) poziciju u debati, citira Margaret Taer (Margaret Thatcher) kako bi ustvrdio da ne postoji takva stvar koju moemo nazvati drutvom (Latour 2005: 5). Autor istie da je drutvo21 samo krajnji
20

Ovo je donekle i paradoksalno, s obzirom na to da je u ivotu laboratorije objedinjeno nekoliko razliitih Drutvo je za Latura transcendentalni i kvazireligiozni pojam (Latur i Gejn 2010: 95). 10

teorijskih koncepcija.
21

ishod, ili je moda bolje rei trenutni presek i zbir, svih procesa i kretanja koji svoje privremeno reenje pronalaze u kolektivima22 a koji se konstantno transformiu i redefiniu od strane aktera preciznije medijatora. Time iskazuje svoju poziciju da drutvo nije i ne moe biti bilo kakav entitet koji predstavlja kontekst u ije okvire biva smetena svaka interakcija i dogaaj. Drutvo ne moe biti poetna pozicija analize, ono je krajnja taka koju tek treba objasniti (Latour 2005: 8). Pozivajui se na Tarda, Latur smatra da je Dirkem pobrkao uzrok i posledicu, jer je koristio pojam (sui generis) drutva kako bi istraio razliite pojave (oznaene kao drutvene). Meutim, negiranje pomenutog Dirkemovog principa sa sobom povlai i znaajnu promenu u shvatanju predmeta sociologije, kao i njene uloge. Poto ne postoji poseban domen drutvenog sociologija se ne moe ograniiti samo na odreenu oblast, jer od sada bi za sociologiju trebalo da bude podjednako legitimno prouavanje fiziolokih, pravnih ili hemijskih veza i odnosa (Latour 2005: 5). Ovakvo radikalno vienje sociologije i njenog predmeta se oslanja na autorovu (jo radikalniju) tezu, detaljno izloenu u eseju iz simetrine antropologije (Latur 2010). Podela na Prirodu i Drutvo se posmatra kao proizvod sedamnaestovekovne misli zapadne Evrope (Latur 2010: 31). Ova podela, uspostavljena modernim Ustavom, skriva istinu da smo oduvek iveli u Carstvu sredine, odnosno da Priroda i Drutvo predstavljaju samo polove izmeu kojih su nastanjeni hibridi kvaziobjekti i kvazisubjekti. Insistiranjem na prevazilaenju ove podele izmeu ljudi (Drurva) i ne-ljudi (Prirode) Latur eli da ispravi, oigledno veliku, nepravdu i ukae da nikada nismo bili moderni. Modernost je uspostavila navedenu podelu, dok su primitivna, arhaina jednom reju nemoderna drutva poivala na sjedinjenosti i nerazlikovanju ova dva opozita23. Niko nikada nije uo da se govori o kolektivu koji ne bi u svom sastavu mobilisao nebo, zemlju, tela, dobra, pravo, bogove, due, pretke, snage, ivotinje, verovanja, fiktivna bia... Takva je nekadanja antropoloka matrica, ona koju nikada nismo napustili (Latur 2010: 130). Razlika izmeu modernih i nemodernih drutava zapravo i ne postoji, preciznije ona nije kvalitativne, ve kvantitativne prirode. Moderna drutva su naprosto sainjena od veih koletiva jer ih karakteriu nauka i tehnika koje proizvode kvaziobjekte i tako

22 23

Termin kojim Latur zamenjuje pojam drutva, tanije definie ga pojmom priroda-kultura (Latur 2010: 129). Kao to su i drugi autori primetili kod Latura se iz ne sasvim jasnih razloga nekada javlaju dva (Priroda

Drutvo), a nekada tri pola (Drutvo Priroda Bog) modernog Ustava (vidi: Spasi 2007: 49, fusnota 9). 11

uveavaju zajednicu hibrida u kojoj ivimo24 (Latur 2010: 132). Teko je ne primetiti snaan antikolonijalistiki stav koji lei u pozadini shatanja ove razlike izmeu modernih (zapadnoevropskih razvijenih drutava) i nemodernih (zemalja Treeg sveta), ali i jedinstven odgovor na staru antropoloku dilemu kako spoznati Drugog? Samo od sebe se postavlja pitanje kako moderni Ustav tako dugo uspeva da sakrije tako vanu (i za Latura oiglednu) istinu? Naime, pomou dve vrste praksi prevoenja i proienja koje nisu same po sebi odlike Ustava, ali se u modernim kolektivima javljaju kao odvojeni procesi (Latur 2010: 26). Ipak, u nastavku ovog eseja (Nikada nismo bili moderni) Latur pojam proienja suprotstavlja pojmu posredovanja. Najjednostavnije iskazano rad proienja podrazumeva proces svoenja prirode hibrida na polove uspostavljene modernim Ustavom. Nasuprot njemu se odvija rad posredovanja kojim se stvaraju svi entiteti nastanjeni u Carstvu sredine (Latur 2010: 98), pre svega zahvaljujui nauci i tehnici. Da bi istakao znaaj svoga dela Latur daje kratki prikaz novovekovne filozofije (od Hobsa (Tomas Hobbes), preko Kanta (Immanuel Kant), Hegela (G. W. F. Hegel), fenomenologije, pa sve do Habermasa (Jrgen Habermas) i postmodernizma) koja je, prema njegovoj interpretaciji, samo bezuspeno pokuavala da razrei problem odnosa izmeu prirode (materije) i drutva (duha), a sve vreme zapravo vrei rad proienja (Latur 2010: 74). Pojam prevoenja25 je jedan od kljunih pojmova itave teorije aktera-mree. Latur nam, u ovo sluaju, nudi relativno oskudno objanjenje za prilino sadrajan pojam: Dakle, re prevoenje sada dobija neto specijalizovanije znaenje: odnos koji ne prenosi kauzalnost ve dovodi do koegzistencije dva medijatora...Sada mogu preciznije izrei cilj ove sociologije asocijacija: ne postoji drutvo, nema drutvenog domena, i nema drutvenih veza, ali postoje prevoenja izmeu medijatora koja mogu stvoriti asocijacije koje se mogu pratiti [kurziv u originalu] (Latour 2005: 108). Ovde dolazimo do moda i najznaajnijeg pojma itave teorije aktera-mree medijatora. Pojam medijatora je vaan jer predstavlja nain oslobaanja od prakse modernih , koja podrazumeva konstantne transformacije izmeu Prirode i Drutva kao dve ontoloke celine, sasvim nedovoljne da bi ponudile potpuno objanjenje odreene (istorijske) pojave. Ipak, za
24

Konstatujmo da smo uskraeni za odgovor zato su moderni kolektivi vei od nemodernih. O dakle modernima Latur svoj pristup takoe naziva sociologijom prevoenja, kao i sociologijom asocijacija (Latour 2005: 106). 12

nauka i tehnika? Ovo pitanje ostaje neproblematizovano.

25

Latura ti preobraaji, naprotiv, postaju objanjivi ako preraspodelimo sutinu svim biima koja sainjavaju tu istoriju. Ali tada prestaju da budu jednostavni posrednici, manje ili vie pouzdani. Postaju medijatori, to e rei akteri koji imaju sposobnost da prevode ono to prenose, da ga redefiniu, da ga ponovo razviju, ali i da ga izdaju (Latur 2010: 101). Iz navedenog se lako moe uoiti suprotnost izmeu medijatora i posrednika (intermedijatora) koji prenosi znaenje ili silu bez transformacije: definisanje njegovih inputa je dovoljno za definisanje njegovih autputa (Latour 2005: 39). Ali postavlja se pitanje kako odrediti kada odreeni akter deluje kao medijator, a kada kao intermedijator? Jo jednom Latur daje prilino jednostavan odgovor na nimalo jednostavno pitanje. Medijator se tako javlja samo kada izmeu aktera postoji odnos takve vrste koji druge podstie da uine neoekivane stvari ovo je definicija medijatora... (Latour 2005: 106). Da bismo bolje razumeli kako odrediti razliku izmeu medijatora i intermedijatora ponuen nam je i jedan jednostavan primer. Ako posmatramo jedan kompjuter koji radi bez bilo kakvih problema i potekoa moemo ga bez dvoumljenja oznaiti kao intermedijatora, meutim, ako se dogodi odreeni kvar taj raunar postaje medijator, tanije izuzetno sloeni niz medijatora (Latour 2005: 39). Iza ovako jednostavnog primera se nazire jedan od centralnih problema teorije aktera-mree. Naime, postavlja se pitanje ta, ili ko je referentna taka neoekivanog? Ovaj problem je, u konkretnom sluaju, jo zanimljiviji kada se uzme u obzir namera da se subjekt (Drutvo) i objekt (Priroda) dovedu u istu teorijsku ravan26. Tako se u konkretnom primeru moemo zapitati da li je kvar neoekivan i za sam raunar? Ili, ako elimo da budemo manje ironini, da li je tranzicija iz intermedijatora u status medijatora (izazvana pomenutim kvarom), iznenaenje za inenjera informacionih tehnologija koji je dobro upuen u rad i potencijalne probleme datog raunarskog sistema kao i za neupuenog korisnika? Svakako ne. S druge strane, Latur se konstantno distancira od mogunosti uspostavljanja apriornih pretpostavki ili zakona koji bi vaili u sociologiji, a koji bi eventualno mogli biti od pomoi pri odreivanju da li akter ima ulogu medijatora ili ne. isto logiki posmatrano ostaje jo jedna mogunost. ANT se moe razumeti i kao teorija koja se ograniava na mnogobrojne perspektive pojedinanih aktera i njihovo vienje situacije i sveta u kojem ive. Ovome u prilog ide i vienje odnosa izmeu sociologa (istraivaa) i njegovih

26

I subjekti i objekti mogu biti medijatori. 13

ispitanika, jer kvalitet ANT izvetaja27 zavisi od toga da li je konceptima samih aktera dozvoljeno da budu glasniji od analitiarevih, ili su sami analitiari jedini koji govore (Latour 2005: 30). Takoe, na istom mestu, naii emo na tvrdnju da ANT tei upotrebi infrajezika nasuprot metajeziku koji sami akteri28 koriste, kao i na pravilo da je istraiva po pitanju refleksivnosti uvek jedan korak u zaostatku u odnosu na one koje prouava (Latour 2005: 33). Ipak, u ovom smislu je najznaajnija zamerka koju Latur upuuje konvencionalnoj sociologiji (sociologiji socijalnog) na raun njenog tretmana ispitanika: Da li biste okvalifikovali kao
naunu

disciplinu koja stavlja na jednu stranu precizne informacije koje nudi rad na terenu i

zamenjuje ih na primer drugim stvarima koje su nevidljive i onima koje ljudi nisu rekli i koje su glasno negirali [kurziv u originalu] (Latour 2005: 50). Osim to moemo uoiti uticaj koji je etnometodologija izvrila na teoriju aktera-mree29, ovde nam se otvara i znaajno pitanje. Kako postii konsenzus izmeu razliitih i nuno makar delimino suprotstavljenih vienja i razumevanja (empirijskih metafizika) koje nam akteri nude? Razliku izmeu medijatora i intermedijatora dakle ne moemo prepustiti ni samim ispitanicima. Izgleda da je nain njihovog odreivanja za Latura dovoljno jasan, jer ne zahteva preciznije naine njihovog definisanja. Stvari stoje jo loije ako imamo u vidu Laturovo insistiranje na otkrivanju to veeg broja medijatora u svakom istraivanju, koje mora postii zadovoljavajui nivo saturacije istih naspram intermedijatora, kao znak dobre ANT studije (Latour 2005: 61). Moda bi najoiglednije i smislenije objanjenje bilo celokupnu teoriju aktera-mree oznaiti kao postmodernistiku, meutim, Latur se tome vie nego jasno protivi. Da li sam ja, dakle, bukvalno postmoderan? Postmodernizam je simptom, a ne novo reenje. ivi pod modernim Ustavom, ali vie ne veruje u jemstva koja on prua... Umesto da pree na empirijsko izuavanje mrea, koje daje smisao radu proienja to ga potkazuje, postmodernizam odbacuje svaki empirijski rad kao uzaludan i varljiv (Latur 2010: 65). Po pitanju postmodernizma Latur nekada iskazuje i znatno vei stepen averzije (Latur 2010: 7 78), mada se ponekad prema istom odnosi i sa njemu svojstvenom duhovitou (Latur 2010: 82). U svakom sluaju postmodernizam ne

27

Ovde koristimo termin izvetaj za englesku re account koja ima vie relevantnih znaenja (vidi: Spasi 2007: Kao i sociolozi socijalnog (termin koji Latur koristi kako bi oznaio gotovo itavu socioloku teoriju koja stoji Uticaj etnometodologije Latur otvoreno istie (Latour 2005: 13). 14

46).
28

nasuprot teorije aktera-mree), sa ciljem razumevanja ponaanja samih aktera.

29

moe biti reenje ovde istaknutog problema koji Latur oigledno ignorie. Pa makar se opredelio i za prianje pria30, umesto naunih objanjenja, koja uvek imaju za cilj delovanje sa distance (Latour 1997: 159), Latur se ne odrie jedne i jedinstvene istine, ili je moda bolje rei naracije. Ovo je problem na kojem insistiramo jer je razlika izmeu medijatora i intermedijatora kljuna kako za definisanje pojma mree o ijem znaaju govori i oigledna injenica da se nalazi u imenu teorije ali i zbog toga to se na ovoj razlici, kako se eksplicitno tvrdi (Latour 2005: 39), baziraju osnovnih pet izvora neodreenosti koje ANT treba da istrauje. No, krenimo prvo od pojma mree. Mrea za Latura ne predstavlja samo niz, manje ili vie, isprepletanih veza, odnosa i interakcija, kao na primer u sluaju Morenove (Jacob Moreno) sociometrije, ili Kastelsovog (Manuel Castells) odreenja istog pojma. Dakle, mrea ne oznaava stvar meu ostalim stvarima koje bi otprilike imale oblik meusobno povezanih taaka, nalik telefonskoj, autoputnoj, ili kanalizacionoj mrei (Latour 2005: 129). Za razliku od ovako shvaenog pojma, za Latura mrea je koncept, a ne stvar tamo negde. To je sredstvo koje pomae da se neto opie, a ne ono to je opisano (Latour 2005: 131). Mrea se moda najbolje moe odrediti kao niz prevoenja izmeu razliitih medijatora koje je sociolog/antropolog, u svom istraivanju, odluio da prati. Ovo znai da je kljune pojmove ANT medijatora, prevoenja i mree nemogue odrediti bez uzajamnog povezivanja. Stoga se i problem naina odreivanja razlike izmeu medijatora i intermedijatora prelama kroz sve kljune pojmove ove teorije. Naalost, to nije jedini problem pred kojim bi se naao svaki istraiva koji eli da primeni ANT program na predmet svog istraivanja. Program koji Latur predlae je sumiran kroz pet izvora neodreenosti koje sociolog treba da prati i istrai, kako bi na kraju u tri predviena poteza doao do zavrnog ANT izvetaja (account). Meutim, kontroverze31 koje se javljaju u vezi sa pet izvora neodreenosti ne zahtevaju brza i laka apriori reenja koja nudi sociologija socijalnog, ve ih treba razvijati, ak i podsticati kako bi se dolo do zadovoljavajueg reenja.
30

Ovde vidimo da nije teko razumeti zato se Latur tako esto distancirao od postmodernizma, jer njegova teorija Re kontroverze se koristi s namerom kako bi se ukazalo da ANT ne zapoinje istraivanja sa unapred

zaista pokazuje odreene slinosti sa ovim pravcem, makar one bile i povrne.
31

izabranim reenjima (u vezi sa pitanjima koja je, kao to emo videti u nastavku ovog rada, Latur odredio kao znaajna). Naprotiv kontroverze je potrebno podsticati (pre svega kod, i uz pomo ispitanika), kako bi se dolo do zadovoljavajueg izvetaja. 15

Problem kao reenje

Prvi izvor neodreenosti32 se odnosi na izbor i naine formiranja grupa. Osnovni stav koji Latur zauzima u ovoj taki svoga programa je odbijanje zauzimanja bilo koje predefinisane poetne pozicije. Za njega ne postoji nijedna relevantna drutvena grupacija koju bi trebalo unapred odrediti kao inicijalno mesto polazita u datom istraivanju (Latour 2005: 29). Stoga se u istraivanje ne sme krenuti sa konstatacijama kao to su drutvene skupine su uglavnom sainjene od... entiteta, ma za koji tip drutvene grae se dati istraiva opredelio (Latour 2005: 30). Ovakve konstatacije treba prepustiti samim akterima, jer stabilizacija drutvenog nije zadatak sociologa, ta vie, ona za njega predstavlja gubitak dragocenih informacija. Grupe je mogue pratiti i opisati jedino kroz tragove koje one ostavljaju tokom procesa svoje (trans)formacije. Kada se odreena grupa ve formira, ona ne ostavlja tragove koji nam omoguavaju da registrujemo njeno postojanje. Formiranje grupe ostavlja mnogo vie tragova za sobom nego ve uspostavljene veze koje, po definiciji, mogu ostati neme i nevidljive. Ako odreeni skup prosto lei tamo, onda je nevidljiv i nita ne moe da se kae o njemu (Latour 2005: 31). Sloiemo se da dinamine drutvene grupe ostavljaju vie podataka koji mogu biti od koristi u istraivanju istih, ali ostaje nejasno kako je Latur uopte uspeo da uoi postojanje nevidljivih grupa, i kako je mogue utvrditi da one uopte postoje? U svakom sluaju, Latur smatra da postoje etiri momenta ili kritine take koje obeleavaju proces formiranja bilo koje grupe33. Prva se odnosi na glasnogovornike grupa. Uvek postoji pastir koji govori u ime grupe, deluje u pravcu regrutovanja novih lanova i istovremeno predstavlja stoer oko koga se isti okupljaju (Latour 2005: 32). Sledei momenat se tie naina mapiranja anti-grupa. Svaka grupa tei da se odredi prema drugim grupama koje veoma esto definie kao opasne, zastarele, arhaine... Trei, u bliskoj vezi sa prethodnim, odnosi se na
32

Laturova upotreba ove rei nije sluajna, ve predstavlja aluziju na Hajzenbergov ( Werner Heisenberg) princip

neodreenosti jer i ovde, kako Latur tvrdi, nismo sigurni da li neodreenost lei u oku posmatraa ili u posmatranom fenomenu (Latur 2005: 22, fusnota 16).
33

Pojanjavajui zato je izabrao pojam grupe kao jedan od izvora neodreenosti, Latur istie da je ovaj pojam

toliko neodreen da moe obuhvatiti sve entitete, kako prirodne tako i drutvene (Latour 2005: 29). 16

granice jedne grupe. Razliita svojstva i karakteristike grupe mogu posluiti u ovu svrhu, a cilj je istovremeno ojaati i zatititi je, jer joj uvek preti opasnost rasipanja, a sve zahvaljujui radu bliskih, srodnih ili konkurentskih grupa. Na kraju, poslednja taka se odnosi na portparole koji moraju biti ukljueni u proces formiranja grupe. Tako se meu mnogim glasnogovornicima koji ine moguom trajnu definiciju grupe, moraju ukljuiti drutveni naunici, drutvene nauke, socijalna statistika, i novinarstvo o drutvenim temama (Latur 2005: 33). Iako se o svakoj navedenoj taci moe posebno raspravljati (a pitanje je i da li se ovaj spisak moe smatrati konanim?), poslednja od navedenih nam se ini najspornijom. Nije li isuvie jednostrano tvrditi da je neophodan uslov postojanja odreene grupe uoavanje iste od strane navedenih institucija i naunika34? Da li je zaista toliko teko zamisliti ili nai primere za procese formiranja ma koje grupe bez navedenog uslova? ini nam se da je ovde Latur socioloku relevantnost zamenio politikom greka koju rado pripisuje sociolozima socijalnog. Ali u Laturovu odbranu moramo konstatovati da i on sam ima (samo)kritian odnos prema navedenim kritinim takama formiranja drutvenih grupa (Latour 2005: 34), mada bez preciznijeg odreenja pravca same kritike. Drugi izvor neodreenosti se tie moda i najvanijih pitanja sociologije ko, kada i kako deluje? Razmatranje ovog problema Latur zapoinje retorikim pitanjem ko deluje kada delujemo mi sami (Latour 2005: 45)? Kako sam autor smatra, sociolog ovde ima zadatak da razmrsi vor, jer, oigledno je, da se kroz delovanje jednog agensa moe otkriti talog svih minulih, ali i prisutnih koji ograniavaju, usmeravaju ili transformiu njegovo delovanje. Latur iznosi primer prostornog (geografskog) rasporeda sela koja na prvi pogled izgledaju kao da su
34

Nije u pitanju samo proces definisanja razliitih drutvenih grupa. Latur kasnije , u istoj knjizi, iznosi ideju o

specifinom znaaju sociologije socijalnog. Naime, nenameravana posledica sociologije socijalnog se ogleda u standardima, tj. merilima koji postaju referentna taka svakog aktera. Teorije o tome ta drutvo jeste ili bi trebalo da bude su odigrale ogromnu ulogu pri pomoi akterima u definisanju sopstvene pozicije, ko su, koga da uzmu u obzir, kako bi trebalo sebe da opravdaju, i kojim vrstama sila da se povinuju (Latour 2005: 230231). Iako nam je ponueno kakvo takvo objanjenje zato je Dirkem izaao kao pobednik u sukobu sa Tardom, to jest, zato je sociologija socijalnog trijumfovala (Latour 2005: 247262), Latur ne moe ili ne eli da objasni kako i zato se ba odreena teorija (unutar sociologije socijalnog) javlja kao dominantna. Ili iskazano Laturovom terminologijom zato ba odreena teorija postaje merilo i standard? Ovde moemo dodati i pitanje da li je ANT zaista osloboena uloge standarda ili merila u gore navedenom znaenju te rei? 17

sasvim nasumice rasporeena. Ali im arheolozi dou do saznanja da je upravo tuda prolazio stari rimski put postaje jasno da su sela jedno od drugog udaljena taman toliko koliko rimska legija moe da pree za jedan dan mara. Latur se pita da li je mogue da Cezar (Caesar) i dalje deluje kroz postojeu konfiguraciju terena (Latour 2005: 44)? Moemo rei da bi Latur na pitanje koje je sam sebi postavio dao pozitivan odgovor, meutim, ideal ANT nije puka istorijska geneza nekog dogaaja ili entiteta. Kako se moe uoiti i u jednom od podnaslova35, akter uvek deluje zahvaljujui mnotvu drugih aktera koji deluju kroz njega. Ali put do odgovora vodi preko samih ispitanika koji nude svoje razumevanje onih aktera koji deluju u datoj situaciji. Kao i kod prvog izvora neodreenosti Latur nam nudi nekoliko parametara koje bi trebalo imati u vidu u procesu stvaranja validnog ANT izvetaja. Prvi se odnosi na neophodnost definisanja agenasa kao delatnih entiteta koji uvek ine neto, to jest, stvaraju nekakvu razliku u postojeem stanju stvari... Nevidljivi agens, koji ne pravi razliku, ne donosi nikakve transformacije, ne ostavlja trag, i ne ulazi u izvetaj, nije agens [kurziv u originalu] (Latour 2005: 5253). Drugi za ANT vaan momenat se odnosi na pojam figuracije. Figuracija je tehniki termin, upotrebljen kako bi svaki agens, koji ne mora biti antropomorfan, zadobio oblik i telo. Latur smatra da su anonimni agensi, ekstrahovani, na primer, odreenim statistikim postupkom, jednako konkretni kao i individue sa imenom i prezimenom. Kako bi istakao znaaj ovakvog shvatanja agensa Latur uvodi jo jedan od karakteristinih pojmova za teoriju aktera-mree aktanta kojim se ovde ipak neemo detaljnije baviti (vidi vie u: Spasi 2007: 48). Pojam figuracije je uspostavljen kako bi se ocrtala i osigurala konkretizacija svakog agensa, a sa ciljem stvaranja distance prema uobiajenim nefigurativnim objanjenjima sociologije socijalnog. Trei i etvrti, moda i najznaajniji parametri razmatranja ove kontroverze, odnose se na neophodnost davanja samim akterima (ispitanicima) prilike da ponude objanjenje kakva je uloga odreenih agenasa u njihovoj slici sveta. Sami ispitanici stalno procenjuju i menjaju svoje vienje agenasa koje mogu proglasiti i za lane, arhaine, apsurdne, iracionalne, vetake, ili iluzorne (Latour 2005: 56). Akteri dodaju i oduzimaju sa liste agenasa kojima je data legitimna uloga u svetu. Jedina stvar koja moe zaustaviti istraivanje je odluka analitiara da izabere izmeu ovih poteza jedan koji on proceni kao racionalniji (Latour 2005: 57). Na ovom mestu se moda i najbolje ogleda jedan od permanetno prisutnih problema (koji ne vai samo u ovom sluaju i samo na ovom nivou) kako zatvoriti konstrukciju ANT
35

An actor is what is made to act by many others (Latour 2005: 46). 18

izvetaja? Imajui u vidu Laturova filozofsko-socioloka polazita pozivanje na racionalnost predstavlja samo loe odabran izgovor. Kako nam racionalnost ovde moe biti od pomoi kada nemamo mehanizme na koje bi mogli da se oslonimo pri izboru ispitanika, odnosno njihovih (razliitih) vienja relevantnih i irelevantnih agenasa? Najjednostavnije iskazano kog ispitanika (po)sluati i zato? Setimo se da drutvo i njegovi zakoni ne postoje, kauzalnost je marginalizovana (u i kroz intermedijatore), a istraiva nema ak ni privilegiju da teorijski odredi (apriori) manje ili vie socioloki relevantne grupe. Dakle, da li je pozivanje na racionalnost ovde zaista reenje? Ono svakako ostaje bez sadrinski konkretnog znaenja. Imajui u vidu osnovne teme Laturovih radova, trei izvor neodreenosti predstavlja moda i najznaajniju od pet navedenih kontroverzi. Ovaj izvor neodreenosti neemo ovde detaljnije izlagati jer je on ranije pojanjen u ovom radu. Naime, radi se o najradikalnijem mestu itave teorije aktera-mree ontolokom izjednaavanju subjekta (Drutva) i objekta (Prirode). Ipak, moramo da ukaemo na nekoliko pojedinosti koje su nam se ovde uinile kao znaajne. Iako kroz itavu studiju Latur izriito negira postojanje domena drutvenog, ali i istovremeno koristi ovaj pojam (mada veoma esto stavljajui ga pod znake navoda), ovde je najzad ponudio sasvim konkretno znaenje prideva drutveno, odnosno ta su to zapravo drutvene veze (u uem smislu). Ukazujui na znaaj objekata (Prirode) kao delujuih entiteta, koje ne treba shvatiti samo kao pasivne nosioce drutveno odreenih znaenja, odnosno puke materijalne osnove na kojoj se izgrauje Drutvo (sui generis), Latur istie nestalnost i kratkotrajnost isto drutvenih veza (Latour 2005: 66). isto drutveni odnosi ili osnovne drutvene vetine su nestalni jer iskljuuju Prirodu koja jedina moe da podari stabilnost i dugotrajnost. Uobiajena greka sociologa socijalnog je upravo shvatanje da upornost odreenih drutvenih struktura i odnosa (npr. moi) poiva na zakonitostima samog drutva. Kao primer isto drutvenih odnosa Latur uzima zajednicu majmuna (pavijana), gde je poredak nestalan i promenljiv zahvaljujui iskljuivom oslanjanju na meusobne drutvene veze, koje, prema istom tumaenju, nisu ni u priblino jednakoj meri zavisne od prirode, kao to je to sluaj sa ljudskim drutvom. Ovo ne znai da je sociologija socijalnog beskorisna, samo da moe biti odlina za izuavanje pavijana ali ne za prouavanje ljudi (Latour 2005: 70). Ovde se moda i najbolje odslikava sa kojom, to jest, kako shvaenom sociologijom Latur polemie, ili preciznije, kako razume odnos sociologije socijalnog i njenog predmeta istraivanja. Drutvo je dakle svedeno na interakcije licem u lice.
19

Meutim, jo znaajnije od navedenog je uvoenje razlike izmeu isto drutvenih veza36 (nestabilnih i kratkotrajnih) i materijalnih (vrstih i dugotrajnih). Odakle ta razlika i kako se ona moe objasniti. Latur nas ovde ostavlja bez odgovora. Teko je ne primetiti koliko je ova razlika suprotstavljena ideji prevazilaenja velike podele modernih. Kako je mogue da se u istom poglavlju istiu tako znaajne razlike izmeu prirodnih i drutvenih veza, a da se istovremeno distinkcija izmeu Prirode i Drutva proglaava artefaktom (Latour 2005: 7576)? Sadraj bavljenja znaajem sociologije nauke i znaajem koje je ona imala za formiranje ANT Latur prezentuje kao etvrti izvor neodreenosti. Kao i u prethodnom sluaju ovoj kontroverzi neemo posvetiti vie panje, jer smo se ovim pitanjem bavili na poetku ovog rada. Ipak, moramo rei da su se raniji izvori neodreenosti odnosili na redefinisanje ili rastakanje pojma drutva, dok je ovaj izvor neodreenosti postavljen sa ciljem ukazivanja na neophodnost izvrenja istog zadatka na suprotnom polu Ustava modernih. Na Prirodu se, prema Laturu, moe gledati kao na pitanje injenica ili pitanje perspektive37. Latur otvoreno i jasno pledira za drugu alternativu koju obrazlae sa pozicija konstruktivizma. Poto smo njegova shvatanja nauke i naunih injenica ve razmatrali u ovom radu, dovoljno je da ovde istaknemo samo neke razlike u odnosu na shvatanja prikazana u ivotu laboratorije. Razlika se zapravo i odnosi na samo razumevanje konstruktivizma od kojeg Latur eli da se ogradi smatrajui da je isti vremenom poprimio veoma sporno znaenje. Konstruktivizam je izgubio svoje izvorno i zdravorazumsko znaenje izgradnje, graenja i kreacije, i umesto ovih, zadobio sasvim suprotno dekonstrukcije (Latour 2005: 92). Rei da je neto konstruisano, tvrdi Latur, sada podrazumeva neistinitost istog (Latour 2005: 90). Pravi konstruktivizam je zamenjen drutvenim konstruktivizmom, koji eli da nas uveri kako se svaki opis (account) realnosti moe svesti na drutvenu dimenziju, unutar koje je ovaj opis i proizveden (Latour 2005: 91, Bireev 2010: 16). Da bi se uspostavila bilo koja konstrukcija, ne-ljudski entiteti moraju da igraju glavnu ulogu i to je upravo ono to smo od poetka eleli da kaemo sa ovom prilino bezopasnom reju (Latour 2005: 92).
36 37

Izgleda da Drutvo, drutveno, drutveni domen... ipak postoje, ali tek kao marginalna pojava. Ovako bi, u krajnje slobodnom i nepreciznom prevodu, glasio i podnaslov (Matters of Fact vs. Matters of

Concern) koji se odnosi na etvrti izvor neodreenosti. 20

Kao to smo i istakli na poetku ovog rada, u ivotu laboratorije je mogue pronai zaetke tek kasnije u potpunosti razvijene teorije aktera-mree. No, nije li navedena kritika odstupanja konstruktivizma zapravo revizija ranije iznetih gledita i pozicija? Setimo se, Latur je u navedenoj studiji koristio pojam drutva bez ograda iznetih u kasnijim radovima. Ali osim toga, moda je jo znaajnija injenica da je Latur u istoj studiji koristio teorijske koncepte koji, kako sam (kasnije) tvrdi, stoje u odnosu direktne suprotnosti prema osnovama ANT. Dovoljno je samo pomenuti Burdijea kao najvienijeg predstavnika kritike sociologije (vidi: Spasi 2007: 60), sa kojom Latur neprestano polemie. Na kraju, poslednja kontroverza (ili izvor neodreenosti) se odnosi na sam in pisanja ANT izvetaja (account). Za Latura i sam izvetaj je medijator (Latour 2005: 124) koji treba da odgovori na pitanje moe li jedan drutveni dogaaj biti produen skroz do dogaaja itanja kroz medijum teksta (Latour 2005: 133). Neizvesnost ili rizik neuspeha stvaranja jednog ANT izvetaja proistie iz njegove ambivalentnosti, jer kao takav nije u potpunosti vetaka tvorevina38, ali ni poduhvat koji moe pretendovati na potpunu istinitost i preciznost (Latour 2005: 133).

Mat u tri poteza

Reenje ili put do konanog ANT izvetaja vodi preko tri koraka koja valja preduzeti kako bi nedostaci konvencionalne sociologije socijalnog bili prevazieni. Navedeni koraci redom lokalizacija globalnog, redistribucija lokalnog i povezivanje lokacija, detaljnije izloeni u istoimenim poglavljima predstavljaju neophodan uslov u postizanju ovog cilja. Prvi korak, lokalizacije globalnog, predstavlja uspostavljanje veza (putem vozila39, odnosno medijatora) izmeu razliitih prostora od kojih je svaka lokalna interakcija zapravo i sainjena. Ne elei da
38 39

Stvorena u vetakim uslovima, poput laboratorijskog testa. Eng. vehicles. 21

ANT svede na mikrosociologiju, Latur smatra da je neophodno izvriti simetrian postupak povratne redistribucije lokalnog, kako bi naa panja bila usmerena na same veze (Latour 2005: 193). Na kraju, kao trei korak, nam preostaje samo da iscrtamo i poveemo sva mesta u mreu i tako joj damo konani40 izgled i oblik. Osnovna ideja ovih postupaka jeste odravanje drutvenog sveta ravnim, tj. izbegavanje i onemoguavanje preskakanja iz jednog (prostornog) konteksta u drugi, uz pomo teorija, struktura i konteksta koje nam nudi sociologija socijalnog. Sasvim je jasno koliko je radikalno sve probleme sociologije svesti na pitanje prostorne distribucije razliitih drutvenih fenomena. Problem se, meutim, ne ogleda u samoj radikalnosti ovakve ideje41, ve u tome ta se ovakvim postupcima eli postii. Iako negira da njegova teorija ima bilo kakve veze sa namerom dosezanja teorijskog kompromisa izmeu opozita aktera i sistema, odnosno mikro i makro nivoa analize (Latour 2005: 170) Latur nakon iznoenja svog tropoteznog reenja svoenja svih drutvenih fenomena na prostornu dimenziju, ukazuje na upravo takvu mogunost (Latour 2005: 176). Koliko takvo reenje predstavlja neopravdano i jednostrano pojednostavljivanje ne vredi mnogo ukazivati, jer Latur ne prihvata osnove i dostignua konvencionalne sociologije. Meutim, ini nam se da je u konstantnom dijalogu (ili sukobu) sa gotovo celokupnom sociologijom, Latur zaboravio da promisli vaan deo sopstvene teorije. U nameri da se to vie ogradi od sociolokih teorija koje dozvoljavaju navodno neopravdano skakanje iz jednog u drugi kontekst (prostorni i vremenski), Latur prizemljuje svakog analitiara koji eli da sprovede ANT istraivanje, primoravajui ga da svaki put plati punu cenu za svaku tranziciju izmeu dva konteksta. Ali ma koliko usporili jednog istraivaa42, i zabranili mu da lebdei menja lokacije koje istrauje, uvek mora postojati sredstvo pomou kojeg se kretanje vri. Zanimljivo je kako za jednog autora postojanje dekontekstualizujue socioloke teorije toliko sporno, a da se pri tom sadraj i znaenja pojmova kao osnovnih prevoznih sredstava uzimaju zdravo za gotovo. Ovo ne istiemo kako bi prosto skrenuli panju na saznanja moderne lingvistike i pozicije poststrukturalizma, ve kako bi ukazali da Latur ne nudi odgovor na pitanje kakva je razlika izmeu teorije i pojmova, po pitanju prostorne (de)kontekstualizacije. Ne namee li Latur znaenje, sadraj ili obuhvat pojmova na isti nain na koji sociologija socijalnog namee svoje
40 41 42

Za dati ANT izvetaj. I sam Latur je svestan koliko je njegova pozicija neuobiajena (Latour 2005: 175). Latur svoju sociologiju naziva i sporologijom (slowciology) (Latour 2005: 122). 22

teorije akterima na koje ih primenjuje43? Takoe, pojmove nije mogue lokalizovati, na nain na koji Latur to ini, sa (drutvenim) teorijama (Latour 2005: 182). To nije mogue ne samo zbog nezamislivog obima podataka (nemogunosti da se svaka upotreba pojma vremenski i prostorno definie), ve i zbog njihove jezike prirode (pojmove moemo odrediti samo drugim pojmovima44). Naravno, mogue je kao odgovor na pitanje ukazati na razliku u veliini , tj. obimu nametnutog (pojam naspram teorije). Ali onda ostaje pitanje da li je razlika samo kvantitativna? Moda isuvie zahtevamo kada od Latura traimo da se odredi prema statusu samih pojmova u njegovoj teoriji. Ipak, ne moemo rei da je to sluaj kada se pitamo kakva je geneza i uloga strukturiuih ablona (Latour 2005: 1969)? emu i zato abloni osim lake, nagle i nekontinuirane promene lokacija, to jest, ne spadaju li kao takvi u treu dimenziju? Ili, moda jo konkretnije, kako objasniti i prostorno konkretizovati generikog predavaa (Latour 2005: 197)? Ovo su koncepti koje ne koriste sami akteri, pa da se kao takvi mogu svesti i odrediti pitanjima (kada i gde su registrovani), ve ih Latur koristi kao instrumente svoje teorije.

Umesto zakljuka

Ovde moramo jo jednom ukazati na diskontinuitet koji je Latur nainio nakon svoje prve studije ivot laboratorije. Kao to smo ve istakli, bez obzira na odreene momente koje je mogue oznaiti kao zaetke teorije aktera-mree, a koji se mogu uoiti u ovoj studiji, raskid sa korienim teorijskim zaleem je oigledan. Pre svih ovde imamo u vidu teoriju Pjera Burdijea koji postaje, direktno ili indirektno, jedna od glavnih meta Laturove kritike, ali i ogledalo za

43

Ovaj problem je, iz neto razliite perspektive i na drugom nivou, uoio i Nikolas Gejn kroz pitanje upueno

Laturu: ... ako stvari ili monade poveemo zajedno, zar one na neki na in ne gube svoju singularnost? (Latur i Gejn 2010: 97).
44

Naravno imajui u vidu konaan ishod ANT izvetaj (account). 23

izgradnju ANT. Naime, teorija aktera-mree je koncipirana sa namerom da ponudi radikalno drugaiji uvid u stare socioloke dileme i ispravi greke kritike i sociologije socijalnog. U radu smo najvie panje posvetili knjizi Preslagivanje drutvenog koja nudi najobuhvatniji i najsistematiniji uvid u teoriju aktera-mree. Veina primedbi koje smo ovoj teoriji uputili se odnosi na problem zatvaranja ANT izvetaja. Ve od samog poetka Latur nudi svoje odreenje sociologije kao nauke, koja je postavljeno toliko iroko, da oneomoguava njeno razlikovanje ak i u odnosu na prirodne nauke (strana 11). Imajui u vidu ovakvo shvatanje sociologije, ostaje nejasno kako i zato se Latur zadrao u njenim uobiajenim okvirima45. Zatim, ukazali smo na problematinost uspostavljanja razlike izmeu medijatora i intermedijatora, koja ini sr teorije aktera-mree. Konzistentnost naina odreivanja njihovog razlikovanja je izuzetno problematina jer onemoguuje uoavanje kriterijuma na osnovu kojih bi se ta distinkcija nainila, i ne daje jasan odgovor na pitanje ko u krajnjoj instanci odreuje razliku (sociolog ili akter). Takoe smo ukazali i na nedoumice koje sa sobom nose izvori neodreenosti, pomou kojih Latur eli da razvije ANT izvetaj. Ponuena reenja, odnosno tri poteza (moves), ne nude direktne odgovore na pitanja koja pred nas postavljaju izvori neodreenosti. Ipak, znaajnije je istai da ovi potezi ostavljaju toliko mogunosti46 da ostaje nejasno ta bi trebalo da nas usmerava u istraivanjima, i kako moemo biti sigurni da nismo zalutali? Koliko je ovaj problem znaajan zavisi i od odreenja same teorije aktera-mree. Latur se esto odrie pretenzije na objanjenje, smatrajui da je opis, odnosno dobro ispriana pria sasvim dovoljna (Latour 1991: 159). Meutim, namee se pitanje emu onda zapravo ANT (emu medijatori, intermedijatori, izvori neodreenosti, prevoenja...)? Ako samo elimo da pripovedamo, nee li nam od vee koristi biti ehovljeva ( ) nego Laturova dela? S druge strane, Latur takoe istie da poduhvat stvaranja ANT izvetaja moe da propadne47 (Latour 2005: 133), ali nam ne ostavlja parametre pomou kojih bi procenili koliko smo u toj nameri bili

45

S obzirom na tako iroku definiciju sociologije, zauujue je kako se Latur nije mnogo vie bavio

tradicionalnim podrujem fizike, hemije, biologije... Tanije, iznenauje koliko ANT (po temama koje obrauje) nalikuje sociologiji socijalnog.
46

Ovo uvia i sam Latur i stoga uvodi pojam plazme koja je gotovo nepregledna, jer obuhvata sve osim veza koje Latur ovde nije imao na umu obmanjivanje (istraivaa) u prikazivanju injeninog stanja, odnosno deskripcije. 24

su iscrtane samom mreom.

47

(ne)uspeni. Prianje pria, moe biti uspeno ili neuspeno, ali samo iz perspektive knjievnosti, ne i u naunom smislu te rei. Na samom kraju moramo istai da se znaaj Laturovog dela nalazi pre svega u propitivanju teorijskih temelja sociologije. Bez obzira kakav stav zauzeli prema odgovorima koje njegova teorija prua u odnosu na osnovne socioloke dileme, teorija aktera-mree predstavlja poziv na dijalog u vezi sa fundamentalnim postulatima ove nauke. Takoe, ANT se moe shvatiti i kao apel savremenoj (konvencionalnoj) sociologiji, ka veem obziru prema znaaju materijalne osnove, odnosno tehnike i tehnologije, u objanjenju i tumaenju drutvenih pojava48.

Literatura: Bireev, Ana (2010), Nove francuske sociologije, Trei program, 42 (2): 932. Latour, Bruno i Steve Woolgar (1986), Laboratory Life: The Construction of Scientific Facts, Princeton: Princeton University Press. Latour, Bruno (1991), The politics of explanation: an alternative, u: Steve Woolgar (ed.), Knowledge and Reflexivity: New Frontiers in the Sociology of Knowledge, London: Sage, str. 155-176. Latour, Bruno (2005), Reassembling The Social: An Introduction to Actor-Network-Theory, Oxford: Oxford University Press. Latur, Bruno i Nikolas Gejn (2010), Drutveno kao asocijacija, Trei program, 42 (2): 87101. Latur, Bruno (2010), Nikada nismo bili moderni: ogled iz simetrine antropologije, Novi Sad: Mediterran. Spasi, Ivana (2007), Bruno Latur, akteri-mree i kritika kritike sociologije, Filozofija i drutvo, 18 (2): 4372.

48

Naravno, sasvim je jasno da se osnovna ideja teorije aktera-mree ne moe svesti na zahtev za naglaavanjem

veeg znaaja tehnike i tehnologije u sociologiji. 25

Boidar Filipovi

BRUNO LATOUR AND ACTOR-NETWORK-THEORY

Summary

This paper identifies the key moments of the development of Actor-Network-Theory through a few most important works of Bruno Latour. It is possible to discern a number of changes from the initial position of the author (articulated in Laboratory life) to his works of a later date. Actor-Network-Theory is presented through a series of neuralgic points encompassed by it. The solutions which Actor-Network-Theory offers for fundamental problems of sociology, defined by Latour, have been discussed at the very end of this work.

Key words: Bruno Latour, actor-etwork-theory, modernity, mediators, constructivism, sociology of science.

26