Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

9 RASHLADNI UREAJI I TOPLOTNE PUMPE

9.1 MAINE ZA HLAENJE Zadatak maina za hlaenje jeste da ohlade izvesna tela ili predmete do temperature nie od temperature okoline i da ih na toj temperaturi odravaju. Hlaenjem se naziva proces pri kome se od nekog tela (hlaeni objekat) odvodi toplota i predaje nekom drugom telu (toplotni ponor). Ako se pri tome hlaenom objektu ne dovodi tehniki rad, njegova entalpija e opadati, a kada nema ni promene faze3 opadae i njegova temperatura. Toplota odvedena od hlaenog tela naziva se toplotom hlaenja (J ili kJ), a odvedena toplota hlaenja u jedinici vremena naziva se rashladnim uinkom (W ili kW). Poto se trajno hlaenje moe obezbediti jedino ponorom beskonanog toplotnog kapaciteta, najpre e biti razmotren sluaj kada je okolina toplotni ponor. Ako je temperatura h hlaenog objekta via od temperature ok okoline proces se moe odvijati spontano (sam od sebe), tj. bez utroka rada i bez ikakvih promena na telima van sistema hlaeni objekat - okolina (toplotni ponor). Takvo hlaenje naziva se prirodnim hlaenjem; kako se ono odvija samo od sebe, ono se jedino moe ubrzavati (intenziviranjem razmene toplote) ili usporavati (npr. postavljanjem toplotne izolacije izmeu hlaenog objekta i toplotnog ponora). Meutim, kada je h < ok , iz iskustva je poznato da hlaenje ne moe biti spontano, tj. ne moe se odvijati samo od sebe4, ve se mora ukljuiti u neki pogodan kompenzacioni proces. Kada kompenzacioni proces obavlja neka radna materija, prelaz toplote sa izvora nie na ponor vie temperature se moe trajno (neprekidno) odvijati jedino ako se ta radna materija periodiki vraa u poetno stanje, tj. ako maina obavlja kruni kompenzacioni proces. Kompenzacioni proces je najee neki od klasinih levokretnih krunih procesa (levokretnih ciklusa) sa utrokom mehanikog rada. Po takvim ciklusima rade tzv. kompresorske maine; one prema vrsti radne materije mogu biti gasne (kada radna materija tokom krunog procesa ne menja agregatno stanje) ili parne kompresorske maine (iji se ciklus najveim delom odvija u podruju vlane pare). Ako se u kompenzacionom procesu koristi toplota, rashladna maina radi po nekom kombinovanom (integrisanom) ciklusu, koji u stvari predstavlja spregu desnokretnog i levokretnog ciklusa. Po kombinovanim ciklusima rade ejektorske i sorpcione maine Kao kompenzacioni proces se moe iskoristiti i otvoreni proces kod koga se smanjenje entropije hlaenog objekta usled odvoenja toplote u potpunosti kompenzuje porastom entropije usled trajne promene fizikog stanja i/ili hemijske strukture neke materije (tzv. rashladne smese). Poto je za odvijanje otvorenog procesa potrebno potroiti odreene koliine takve rashladne materije, otvoreni procesi se jo nazivaju i potronim procesima. Razmatranja slina prethodnim se mogu sprovesti i kada nekom telu (grejani objekat) treba dovoditi toplotu iz nekog izvora toplote. Ako je temperatura izvora via od temperature
3 4

, (). II . 187

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

grejanog objekta, proces grejanja se odvija spontano, tj. sam od sebe; takvo je npr. tradicionalno grejanje kada su toplotni izvor produkti sagorevanja fosilnih goriva ili biomase. Meutim, ako se za grejanje eli koristiti termodinamiki bezvredna toplota iz okoline, pri emu je temperatura grejanog objekta via od temperature okoline, u takvo grejanje se mora ukljuiti u neki pogodan kompenzacioni proces (npr. levokretni) sa utrokom rada. Ureaji pomou kojih se to ostvaruje nazivaju se toplotnim pumpama. Dakle, sve toplotne maine koje rade po nekom levokretnom ciklusu odvode toplotu (rashladni uinak Q H ) od izvora nie temperature ( TH ) i predaju toplotu (grejni uinak Q G ) ponoru vie temperature ( TG > TH ). Ako je pri tome ponor okolina ( TG = Tok ), njoj se predaje termodinamiki bezvredna toplota, pa po rashladnom uinku H , koji je jedino koristan, maina se naziva rashladnom mainom, a izvor hlaenim objektom. Analogno tome, ako je izvor okolina ( TH = Tok ), od nje se uzima termodinamiki bezvredna toplota, koristan je grejni uinak Q G i maina se po njemu naziva toplotnom pumpom, a ponor grejanim objektom. 9.1.1 Fizike osnove hlaenja Odvoenje toplote od hlaenog objekta mogue je samo njegovim dovoenjem u termiki kontakt sa nekom radnom materijom nie temperature. Najvaniji procesi koji su nali znaajniju primenu za postizanje niskih temperatura u praksi su: Ekspanzija gasova i para (sa odvoenjem rada). Najvee sniavanje temperature pri ekspanziji od datog poetnog do datog krajnjeg pritiska se postie u sluaju kada je ta ekspanzija adijabatska i kvazistatika (tj. izentropska). Ekspanzija bez odvoenja rada (adijabatsko priguivanje); Termoelektrini efekat (proputanjem elektrine struje kroz spoj dva razliita provodnika u pogodnom smeru moe se postii hlaenje tog spoja); Efekat rastvaranja (rashladne smee) (pri adijabatskom meanju dve materije, temperatura rastvora moe biti i znatno nia od poetne temperature komponenata). 9.1.2 Levokretni procesi sa utrokom rada Levokretni ciklusi sa utrokom rada su kompenzacioni procesi koji omoguavaju trajno prebacivanje toplote iz izvora nie u ponor vie temperature. Kada su i izvor i ponor beskonanih toplotnih kapaciteta, promene stanja izvora i ponora su izotermske. Povratan ciklus u tom sluaju moe biti levokretni ciklus Carnot koji sainjavaju dve izentrope i dve izoterme. Procese izotermskog dovoenja odnosno odvoenja toplote levokretnog ciklusa Carnot je relativno lako ostvariti kada se radi o vlanoj pari jednokomponentne radne materije. Tada se ti procesi poklapaju sa izobarskim procesima isparavanja, odnosno kondenzacije. ema parne kompresorske maine koja radi po levokretnom ciklusu Carnot i ciklus u T s dijagramu prikazani su na sl. 9.1.a i sl. 9.1.b; maina se sastoji od kompresora (proces 1-2), kondenzatora (proces 2-3), ekspanzione maine (proces 3-4) i isparivaa (proces 4-1).

188

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

T KD 3 D 2 KP M 0
x= 0

K 3 T T0 2
p
0

4s

1 x=

4 a)

0' 4s' b)

1'

Sl. 9.1. Parna kompresorska maina koja radi po ciklusu Carnot: a) ema (KP - kompresor; KD - kondenzator; D detander; R - ispariva); b) T-s dijagram Po definiciji, koeficijent hlaenja rashladnog ciklusa je

h ( EER) =

q0 q0 q0 = = w wc wd q q0

(9.1)

i predstavlja toplotu hlaenja (odvedenu od hlaenog objekta) po jedinici utroenog rada. Iako nema problema pri izotermskoj razmeni toplote ciklus Carnot sa vlanom parom nije pogodan za praktinu primenu jer ima tehnikih problema pri sabijanju i ekspanziji. Zato se ciklus tehniki pojednostavljuje na sledei nain: 1) detander se zamenjuje neuporedivo jevtinijm prigunim ventilom, tj. izentropska ekspanzija se zamenjuje adijabatskim priguivanjem (sl. 9.2); poto je to izentalpski proces (h=const) bie h3 = h4 > h4 s ; 2) da bi se izbegli problemi usled usisavanja vlane pare uvodi se tzv. suvo usisavanje; tj. kompresor usisava suvozasienu paru stanja 1 (sl. 9.2b), koja, nakon izentropskog sabijanja, u kondenzator ulazi kao pregrejana para stanja 2, kondenzuje se i u priguni ventil ulazi kao kljuala tenost stanja 3; posle adijabatskog priguivanja iz prigunog ventila izlazi vlana para stanja 4.
KD KP M PV 4 S 0 a) 1 T0 0
x= 0
p

2 3

K T wcp 4 q 0p 0' 3' 4' b) 1v' 2"

2 3

w s 1v q 0 s

1
1 x=

1'

Sl. 9.2 Parna kompresorska maina sa prigunim ventilom i suvim usisavanjem: a) ema maine (S - separator); b) ciklus u T-s dijagramu
189

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Opisani ciklus sa priguivanjem i suvim usisavanjem pri umerenim razlikama temperature kondenzacije i isparavanja je tehniki izvodljiv i esto ima prihvatljiv koeficijent hlaenja. Stoga se on koristi i kao uporedni ciklus sa ijim se koeficijentom hlaenja uporeuju koeficijenti hlaenja drugih modifikovanih ciklusa. Sa porastom razlike izmeu temperatura kondenzacije i isparavanja dolaze sve vie do izraaja osnovni nedostaci uporednog ciklusa (priguivanje i razmena toplote pri konanim razlikama temperature kod hlaenja pregrejane pare u kondenzatoru, padovi pritiska pri strujanju rashladnog fluida. itd). pa se primenjuju odreene mere u cilju poveanja koeficijenta hlaenja. One se mogu svrstati u tri kategorije: prehlaivanje kondenzata; viestepeno priguivanje; viestepeno sabijanje sa meuhlaenjem. Okolina spoljanji vazduh

Slika 9.3 ema kompresorske rashladne instalacije i izgled hlaenog prostora sa isparivaem (hladnjakom) U zavisnosti od temperatura isparavanja i kondenzacije rashladnog fluida, kao i karakteristika rashladnog kompresora i samog ciklusa, razlikuju se vrednosti koeficijenta hlaenja.

Slika 9.4 Zavisnost koeficijenta hlaenja u funkciji temperature isparavanja i kondenzacije za rashladni fluid R134a
190

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Koeficijent hlaenja postie vrednosti od 1,5 (kod rashladnih ureaja koji se koriste za duboko zamrzavanje robe), do 3,5 i vie kod rashladnih ureaja koji se koriste za komforno hlaenje. Vrednosti koeficijenta hlaenja u graninim sluajevima mogu biti manje od jedan, ali i vee od 6. Na slici 9.4 prikazana je zavisnost koeficijenta hlaenja u funkciji temperature isparavanja i kondenzacije za rashladni fluid R134a. Primene vetakog hlaenja se razvrstavaju u tri grupe : za odravanje kvaliteta materijala, tj. za usporavanje nepoeljnih promena hemijskih, biohemijskih strukturnih karakteristika raznih proizvoda, u prvom redu za konzervisanje namirnica; za stvaranje i odravanje karakteristika ambijenta, tj. da bi se ostvarila klimatizacija prostora u kojima se ivi, radi i/ili obavljaju razne proizvodne aktivnosti; kada vetako hlaenje predstavlja glavni ili sporedni proces pri ostvarivanju neke aktivnosti (proizvodnja, istraivanje, leenje, sport itd.).

9.1.3 Rashladni fluidi

Radna materija koja u rashladnoj maini ili toplotnoj pumpi obavlja levokretni ciklus naziva se primarni rashladni fluid, ili, krae, rashladni fluid. Sekundarni rashladni fluid je fluid koji oduzima toplotu hlaenja od hlaenog objekta (izvora toplote) i predaje je (obino isparavajuem) primarnom rashladnom fluidu. Pri tome sekundarni rashladni fluid krui kao posrednik, u zatvorenom toku, izmeu hlaenog objekta i rashladne maine (npr: rastvori raznih soli ili etilen glikola u vodi). Uvoenjem u upotrebu halogenih derivata parafinskih ugljovodonika (poznatih pod iroko prihvaenim zajednikim komercijalnim nazivom freoni), tridesetih godina prolog veka, broj rashladnih fluida silno se poveao; za freone je (najpre u SAD) uveden sistem trocifrenih brojanih oznaka iza zajednike oznake F (Freon); kasnije, taj sistem je meunarodno prihvaen, prilagoen je za sve rashladne fluide, a oznaka F zamenjena je novom optom oznakom R (refrigerant). U novije vreme se ponekad u literaturi umesto oznake R koristi grupa od dva do etiri velika slova koja ukazuju na to koji su elementi zastupljeni u molekulu, tj. ukazuje na tzv. tip jedinjenja. Npr. HC (ugljovodonici), CFC (potpuno halogenizovani hlorofluorougljenici), HCFC (delimino halogenizovani hidrohlorofluorougljenici), FC (potpuno halogenizovani fluorougljenici) i HFC (delimino halogenizovani hidrofluorougljenici). Ovakav sistem oznaavanja, pored toga to prua oigledniju informaciju o sastavu, ima dodatnog opravdanja u sluajevima kad se jedno te isto jedinjenje koristi u razliite svrhe (kao rashladni fluid, ispenjiva izolacije, rastvara, itd.). Neki primeri oznaavanja rashladnih fluida: Brojevima od 400 do 499 oznaavaju se razne zeotropske smee. Brojevima od 500 do 599 oznaavaju se razne azeotropske smee. Brojevima od 600-699 obeleavaju se po proizvoljnom redosledu razna organska jedinjenja, koja se koriste ili mogu da se iskoriste kao rashladni fluidi. Tako npr. Za nbutan i izobutan koriste se oznake R 600 odnosno 600a.

191

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Brojevima od 700 pa nadalje oznaavaju se neorganski rashladni fluidi, tako to se posle prve cifre (7) koja ukazuje da se radi o neorganskom rashladnom fluidu dodaju jo dve cifre koje pokazuju njegovu relativnu molekulsku masu. Npr. amonijak (NH3) ima oznaku R 717, ugljendioksid (CO2) ima oznaku R 744 itd. Brojni rashladni fluidi tetno deluju na razgradnju ozonskog omotaa. Ozonski omota je vaan jer upija ultraljubiasto (UV) zraenje sa Sunca, spreavajui da veina UV zraka dopre do Zemljine povrine. UV zraenje talasnih duina izmeu 280 i 315 nm naziva se UV-B, a tetno je za gotovo sve oblike ivota. Upijajui veinu UV-B zraenja pre nego to ono dopre do Zemljine povrine ozonski omota titi nau planetu od tetnih uticaja tog zraenja. Ozon je prisutan i u niim slojevima atmosfere (tj. u troposferi), ali u niim koncentracijama nego u stratosferi. Hlorofluorugljici (CFC) su materije koje imaju najvei uticaj na razgradnju ozona. CFC su se od vremena njihove sinteze (1928. godine) koristili na razliite naine: kao radne materije u hladnjacima i klimatizacionim ureajima, kao potisni gas u limenkama aerosola, kao sredstvo za ekspandiranje u proizvodnji fleksibilnih pena za jastuke i madrace, i kao sredstvo za ienje u elektronskoj industriji. Delimino halogenizovani hlorofluorougljovodonici (HCFC) su slini CFC-ima, pa su se u velikoj meri proizvodili kao zamena u ureajima za hlaenje i za ekspandiranje. HCFC-i manje unitavaju ozon od CFC-a, jer ih atom vodonika ini manje stabilnim i podlonijim razgradnji u donjim slojevima atmosfere, spreavajui da veina njihovog hlora dospe do stratosfere. Freoni iz grupe fluorougljenika (HFC i FC) ne sadre hlor i nemaju tetan uticaj na razgradnju ozonskog omotaa.
Potencijal razgradnje ozona - ODP

Potencijal razgradnje ozona, ODP (engl. Ozone Depletion Potential) zavisi od sposobnosti oslobaanja hlora (Cl) i broma (Br), kao i od vremenske postojanosti u atmosferi. Kao jedinina (referentna) vrednost uzeto je delovanje freona R-11. Ovaj faktor je posledica svih potencijalnih delovanja na ozon koja traju do potpune razgradnje (vrijeme raspada) za ozon tetne materije. Vodonik u molekulama HCFC smanjuje njihovu postojanost u atmosferi na 2 do 20 godina. HFC ne sadre hlor, pa zato ne razaraju ozon, pa je njihov ODP=0.
Potencijal globalnog zagrevanja - GWP

Atmosfera poput stakla uglavnom proputa kratkotalasno Sunevo zraenje, ali je slabo propusna za dugotalasno zraenje kojim zrai Zemljina povrina. Zato deo energije koja je dozraena u sistem Zemlja-atmosfera ostaje u njemu kao u stakleniku i pretvara se u toplotu. Ovaj efekat se naziva efektom staklene bate. Potencijal globalnog zagrevanja, GWP (engl. Global Warming Potential) neke materije je relativni uticaj te materije na efekt staklene bate u odnosu na uticaj CO2. Kao referentna vrednost uzeto je delovanje CO2 jer se u atmosferu emituje u najveim koliinama. CO2 trajno ostaje u atmosferi, pa je zato uvek potrebno navesti za koje je vremensko razdoblje GWP izraen (20, 100 ili 500 godina). Najznaajniji gasovi staklene bate su: CO2, CH4, N2O, HFC-i, PFC-i i SF6. Iako rshladni fluidi iz grupe HFC-a nemaju uticaja na razgradnju ozonskog omotaa (ODP = 0), svi halogenizovani ugljovodonici, pa tako i materije iz grupe HFC-a su gasovi staklene bate sa velikim GWP potencijalom. U tabeli 9.1 date su vrednosti ODP i GWP za razliite rashladne fluide

192

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Tabela 9.1 Vrednosti ODP i GWP za razliite rashladne fluide Rashladni fluid R-11 R-12 R-502 R-22 R-134a R-404a R-407C R410A R-717
9.1.4

ODP 1 1 0.34 0.055 0 0 0 0 0

GWP 20 god 4500 7100 4200 3100 0 100 god 3400 7100 4300 1700 1300 3800 1600 1725 0 500 god 1400 4100 540 0

Osnovne komponente rashladnih maina

Kompresori su osnovni elementi onih rashladnih maina iji se kompenzacioni proces zasniva na utroku mehanikog rada. U njima se radna materija (rashladni fluid) sabija kako bi se dostigli i u neophodnoj meri premaili: temperatura ponora i pritisak koji vlada u razmenjivau toplote sa ponorom.

Rashladni kompresori mogu da se podele prema principu rada, veliini rashladnog uinka, nainu hermetizacije, broju stupnjeva sabijanja, vrsti rashladnog fluida i tako dalje. Prema principu rada kompresori mogu biti:
Kompresori zapreminskog dejstva u kojima se usisana para (odn. gas) sabija usled smanjivanja zatvorene radne zapremine (tzv. elije) u kojoj se para nalazi. Prema nainu formiranja (odn. obliku) elija i kinematskim karakteristikama koje iz toga proizilaze, ovi kompresori se dele na:

(klasine) klipne kompresore sa translatornim kretanjem klipova, rotacione kompresore, kod kojih se radna zapremina formira izmeu (jednog ili vie) rotora i zidova cilind(a)ra (kuita), i spiralne kompresore, kod kojih se radne zapremine formiraju izmeu spregnutih cilindrinih spiralnih povri u zahvatu, pri emu pokretna spirala ne rotira ve orbitira unutar nepokretne spirale.

a)

b) Slika 9.5 Izgled kompresora: a)klipni, b)spiralni (vijani)

193

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Strujni kompresori, kod kojih je porast pritiska rezultat razmene energije pri opstrujavanju lopatica turbomaine (turbokompresori) ili pri meanju sa radnom parom koja sa velikom brzinom dolazi iz mlaznika (parni ejektorski kompresori odn. parni ejektori).

Prema veliini rashladnog uinka kompresori se dele na male (do 10 kW), srednje (od 10 do 50 kW) i velike (od 50 do 500 kW i vie).
Kondenzatori parnih kompresorskih rashladnih maina su razmenjivai toplote u kojima se rashladni fluid kondenzuje predajui toplotu sredstvu za hlaenje kondenzatora. U zavisnosti od konstrukcije kondenzatora i pregrejanja pare na ulazu, u kondenzatoru se, osim zone kondenzacije zasiene pare, (ponekad) mogu uoiti i zone hlaenja i kondenzacije pregrejane pare, kao i zona prehlaivanja kondenzata.

Kod uobiajenih rashladnih instalacija kondenzatori se hlade vazduhom i/ili vodom, pri emu se kod kombinovanog hlaenja koristi efekat vetrenja (ishlapljivanja) vode u vazduh evaporativni kondenzatori. Kondenzatori toplotnih pumpi namenjenih grejanju, hlade se najee vodom ili vazduhom, dok se kod specijalnih toplotnih pumpi kondenzatori hlade onim fluidom ijem je zagrevanju toplotna pumpa namenjena.

a)

b)

c)

Slika 9.6 Izgled kondenzatora: a)vazduhom hlaeni, b)vodom hlaeni - ploasti, c)evaporativni
Isparivai parnih rashladnih maina su razmenjivai toplote u kojima se isparavajuem rashladnom fluidu dovodi toplota, bilo neposredno od hlaenog objekta, bilo posredno - od sekundarnog rashladnog fluida. Zbog raznovrsne primene rashladnih ureaja, postoji i veliki broj raznolikih konstrukcija isparivaa.

Klasifikacija (podela) isparivaa se obino vri prema nameni (vrsti hlaenog objekta), rashladnom fluidu i prema konstrukciji, dok su ostale klasifikacije najee od manjeg znaaja. Meutim, imajui u vidu da namena i rashladni fluid u mnogome predodreuju konstrukciju, te podele se dobrim delom podudaraju, i zato je najpogodnija opta podela prema nameni sa potpodelama prema konstrukciji i vrsti rashladnog fluida (gde je to svrsishodno): Isparivai za hlaenje tenosti: Isparivai za hlaenje tenosti se najee izrauju kao doboasti isparivai sa cevnim snopom unutar doboa, kao ploasti isparivai, ili kao potopljeni bazenski isparivai; postoje jo i specijalne konstrukcije isparivaa namenjene za hlaenje tenosti preko zida suda u kome se ona nalazi; to su obino isparivake cevne zmije ili platovi oko hlaenog suda. Isparivai za hlaenje gasova (najee vazduha) izrauju se od orebrenih cevi. Rashladni fluid isparava unutar cevi; orebrenje je sa strane vazduha, a rebra su tanka i visoka, pa su koeficijenti orebravanja dosta veliki (obino izmeu 8 i 15). Zbog velike visine (reda veliine prenika cevi), rebra se najee izrauju posebno, od lima ili limene trake, pa se nakon toga navlae odnosno namotavaju na cevi i na pogodan nain fiksiraju na zadatom meusobnom rastojanju;
194

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Specijalni isparivai - pored navedenih, u praksi se koriste i isparivai specijalne namene: za proizvodnju ljuspiastog leda, za brzu proizvodnju leda u kalupima (tzv. rapid-ice ureaji) itd.
Veoma vana podela isparivaa je prema koliini rashladnog fluida koja im se dovodi:

- suvi, kada se u ispariva dovodi onoliko tenosti koliko u njemu moe da ispari (u stvari, zbog nesavrenosti regulisanja protoka, dovodi se neznatno manje, tako da iz njega izlazi vrlo malo pregrejana para), ili - preplavljeni (kada im se dovodi viestruko vie tenosti); pri tome se koeficijent cirkulacije n (odnos koliine dovedene prema koliini isparene tenosti rashladnog fluida) bira u zavisnosti od vrste hlaenog objekta. Cirkulacija tenosti kroz preplavljene isparivae moe biti pumpna ili gravitaciona.

Slika 9.7 Izgled isparivaa za hlaenje vazduha

Pomoni aparati

Za razliku od glavnih elemenata instalacije, u kojima se ostvaruju osnovne promene stanja koje karakteriu ciklus rashladnog fluida (npr. isparavanje, sabijanje, kondenzacija), pomoni aparati su opcionalni elementi rashladne maine iji je zadatak da poboljaju njene termodinamike i/ili ekspoloatacione karakteristike. Prvu grupu pomonih aparata sainjavaju razni razmenjivai toplote (spoljanji i unutranji prehlaivai kondenzata, meuhladnjaci, hladnjaci ulja i sl.), priguni separatori i/ili njihove kombinacije koje omoguavaju modifikovanje ciklusa u cilju poveanja uinka i/ili koeficijenta hlaenja. Drugu grupu sainjavaju razni pomoni aparati iji je osnovni zadatak da spree neeljene reime rada, ublae ili eliminiu posledice usled nesavrenosti konstrukcije i/ili postupaka montae i time omogue dugotrajan i nesmetan rad, kao i lake opsluivanje (npr. odvajai ulja, odvajai vazduha, filteri, suai). Pri tome, pojedini pomoni aparati iz ove grupe doprinose i utedi energije, zato to, intenzivirajui razmenu toplote, omoguavaju povoljnije temperaturske reime rada.
Cevovodi povezuju sve relevantne komponente u jedinstvenu rashladnu instalaciju, odnosno toplotnu pumpu.

Pri strujanju u cevovodima, eksergija rashladnog fluida opada zbog trenja (odnosno pada pritiska) i razmene toplote pri konanim razlikama temperatura. Meutim, pad eksergije rashladnog fluida i investicioni trokovi nisu jedini parametri o kojima treba voditi rauna pri izboru brzine strujanja (ime se u stvari odreuje unutranji prenik cevi): u nekim sluajevima brzina strujanja mora biti dovoljno velika da obezbedi transport tene faze ili ulja i time sprei njihovo nagomilavanje u cevovodu, dok je u drugim ograniena doputenim padom pritiska (npr.
195

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

u usisnim vodovima prema kompresorima). Zbog toga, pri optimizaciji brzine u cevovodima, postoje ogranienja u izboru brzine koja nameu zahtevi za nesmetanim funkcionisanjem instalacije u svim relevantnim reimima rada
Automatika rada rashladnih instalacija

Pouzdan, ekonomian i energetski efikasan rad rashladne instalacije podrazumeva stalan nadzor, odravanje relevantnih parametara u zadatim granicama, kao i blagovremene intervencije u cilju otklanjanja nepogodnih radnih reima koji mogu prouzrokovati opasnosti po ljude, okolinu, uskladitene proizvode i/ili samu instalaciju. Bez automatizacije, ostvarivanje tih ciljeva je neekonomino ili ak nemogue.
Za automatizaciju rada rashladnih instalacija koriste se:

Ureaji za automatski nadzor i signalizaciju, koji slue za merenje, pokazivanje i beleenje relevantnih parametara rada maine ili hlaenog objekta. Za prikazivanje radnog stanja instalacije i objekta koristi se se esto tzv. sinoptika ema instalacije na kojoj se lampicama raznih boja oznaava pogonsko stanje elemenata instalacije.
Ureaji automatske zatite i/ili upozoravanja, koji automatski iskljuuju iz rada pojedine delove ili celokupnu instalaciju i/ili aktiviraju odgovarajui zvuni i/ili svetlosni alarm ako neki od relevantnih parametara rada izae iz predvienog opsega, te moe da uzrokuje oteenje ili havariju maine, opasnost po zdravlje ljudi ili hlaene proizvode i/ili izazove ekoloke posledice. Kao zatitni ureaji se najee koriste termostati i presostati; to su termometri, odnosno manometri, sa elektrinim prekidaem, koji automatski prekidaju rad tiene maine kada predmetna temperatura ili pritisak dobiju neeljene vrednosti; Ureaji za automatsku regulaciju, koji slue za odravanje relevantnih parametara rada rashladnog postrojenja i hlaenog objekta, najee u unapred zadatim granicama ili (ree) po unapred zadatom programu. U novije vreme raste trend primene tzv. optimalnih regulatora kod kojih je zadata vrednost regulisane veliine funkcija izmerenih vrednosti jednog ili vie uticajnih parametara i odreuje se raunarom po zadatom, prethodno unetom programu. Merenje relevantnih parametara

Najznaajniji relevantni parametri rada rashladne instalacije su pritisci i temperature rashladnog fluida ili ulja, protoci fluida i nivoi tenosti (rashladnog fluida ili ulja) u sudovima; kod klimatizovanih objekata, koji se hlade (ili greju), najznaajniji su temperatura i vlanost vazduha, a kod ostalih objekata temperatura, protok, pritisak i/ili nivo tenosti fluida koji se hladi (ili greje). Za merenje temperature koriste se stakleni termometri sa tenou (iva, alkohol ili neka druga tenost, zavisno od temperaturskog podruja), elektrini termometri (najee otporniki, termoelektrini termometri (sa pojedinanim ili redno vezanim termoparovima) ili, znatno ree, bimetalni ili gasni termometri. Za merenje pritiska koriste se najee manovakuummetri (sa burdonovom cevi, sa pijezoelektrinim davaima, ili membranski); Poto u podruju vlane pare postoji jednoznana veza izmeu temperature i pritiska, manovakuumetri za rashladni fluid su opremljeni i sa temperaturskom funkcionalnom skalom koja pokazuje ravnotenu temperaturu zasienja za izmereni pritisak.

196

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Za merenje vlanosti vazduha se najee koriste elektrini higrometri bazirani na principu merenja elektroprovodnosti rastvora neke higroskopne soli (najee vodeni rastvor LiCl) u ravnotei sa vazduhom ija se vlanost meri. Za merenje vlanosti koriste se i psihrometri, kao i razne vrste indikatora take rose; Za merenje protoka koriste se uglavnom razni rotametri, standardne prigunice ili mlaznice kao i razni protokomeri sa obrtnim kolom; u novije vreme se koriste i protokomeri koji se baziraju na Doppler-ovom efektu; Za merenje nivoa tenosti koriste se davai sa plovkom i kapacitivne sonde.
Regulisani parametri i pripadajui regulatori

Najvaniji relevantni parametri od ijeg uspenog kontrolisanja bitno zavisi ispravan rad maine i/ili spregnutog objekta (grejanja i/ili hlaenja) su: Temperatura hlaenog objekta; Protok rashladnog fluida kroz suve isparivae Pritisak (temperatura) isparavanja Pritisak (temperatura) kondenzacije Temperatura pare na potisu kompresora Nivo tenosti rashladnog fluida u preplavljenim isparivaima ili separatorima

Vrste regulatora

U rashladnim instalacijama primenjuju se, kako regulatori direktnog dejstva (bez pojaivaa), kod kojih se reguliui organ pokree neposredno od strane davaa, tako i regulatori posrednog dejstva, koji imaju pojaava i kod kojih reguliui organ radi u servo sprezi (za njegovo pokretanje se obino koristi pritisak rashladnog fluida ispred regulatora) ili pak pomona energija dovedena od spolja (elektromagnetni, elektromotorni, pneumatski ili kombinovani regulatori); pri tome regulatori mogu biti bilo kontinualnog, bilo pozicionog dejstva (najee dvopozicioni, tzv. on-off regulatori). Potrebna tanost regulisanja je obino takva da doputa primenu statikih regulatora (tzv. Proporcionalni, ili P regulatori). Astatiki regulatori (tzv. Integrirajui, ili, I regulatori), kod kojih je brzina promene reguliue veliine srazmerna odstupanju regulisane veliine od zadate vrednosti, su u principu savreniji i taniji, ali su sloeniji i skuplji, pa se zato znatno ree primenjuju. Ostali, jo sloeniji tipovi regulatora (npr.: PD, PI i PID), koji imaju stabilizirajue naprave pomou kojih se skrauju prelazni procesi i smanjuju dinamika odstupanja, se, zbog svoje visoke cene, samo izuzetno koriste pri automatizaciji rashladnih ureaja.
9.1.5 Indirektni sistemi hlaenja

Kod direktnih sistema hlaenja ispariva rashladne maine je ujedno i hladnjak koji se koristi za odvoenje toplote od hlaenog objekta. Meutim, kada se eli izbei kontakt rashladnog fluida i hlaenog objekta ili smanjenje koliine rashladnog fluida u instalaciji (i njegovog cevnog razvoda kroz objekat), primenjuju se sekundarni rashladni fluidi u indirektnim sistemima. Kao to je ve bilo pomenuto, sekundarni rashladni fluid krui kao posrednik, u zatvorenom toku, izmeu hlaenog objekta i rashladne maine hladi se u isparivau rashladne maine, a zagreva u hladnjaku, oduzimajui toplotu hlaenom objektu. Kada su u pitanju relativno visoke temperature hlaenja (iznad 0oC), kao to je sluaj u komfornoj klimatizaciji, kao sekundarni rashladni fluid se koristi voda. U cilju snienja temperature mrnjenja sekundarnog rashladnog fluida, prilikom
197

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

primene za nie temperaturske reime, mogu se koristiti vodeni rastvori glikola i soli. Rashladne maine koje se koriste za pripremu hladne vode nazivaju se ilerima. Uobiajeni temperaturski reim hladne vode za klimatizacione sisteme je 7/12oC. Na slici 9.8 prikazana je ema ilera sa vodom hlaenim kondenzatorom.

Slika 9.8 ema ilera sa vodom hlaenim kondenzatorom Hladna voda pripremljena u ileru vodi se do hladnjaka u ureajima za klimatizaciju, a to mogu biti hladnjaci u klima komorama ili hladnjaci koji se nalaze u klimatizovanim prostorijama (kao to su ventilator konvektori ili cevne zmije panela ugraenih u tavanice ili zidove prostorija koje se hlade). Ukoliko se izvodi sistem panelnog hlaenja, temperaturski reim hladne vode je vii nego u drugim sluajevima, jer se mora izbei kondenzacija vlage iz vazduha na rashladnim povrinama (tzv. visokotemperatursko hlaenje). Termodinamiki gledano direktni sistem hlaenja je u prednosti u odnosu na indirektni sistem. S obzirom da indirektni sistem sadri jedan razmenjiva vie, postie nie temperature isparavanja u odnosu na direktni, (poreenje ciklusa je dato na slici 9.9). Time je za isti rashladni uinak potrebno sistemu dovesti veu pogonsku snagu, to za posledicu ima manji koeficijent hlaenja indirektnih sistema.

Slika 9.9 Prikaz poreenja indirektnog i direktnog sistema hlaenja

198

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

9.2 TOPLOTNE PUMPE

Toplotne pumpe su rashladni ureaji koji rade po levokretnom ciklusu, ali se kod njih toplota kondenzacije (koja je kod rashladnih maina termodinamiki beskorisna toplota koja se odvodi u okolinu) koristi za zagrevanje objekta, a toplota potrebna za isparavnje rashladnog fluida se oduzima od okoline (koja se kod rashladne maine oduzima od hlaenog prostora). Okolina (spoljni vazduh, podzemne i nadzemne vode ili tlo) predstavljaju toplotni izvor. Prema tome, jedna instalacija sa mainom koja radi po levokretnom ciklusu moe se koristiti i u svrhu hlaenja i u svrhu grejanja. Na slici 9.10 dat je prikaz rada rashladnog ureaja u reimu toplotne pumpe.

Slika 9.10 Prikaz rada rashladnog ureaja u reimu toplotne pumpe Opravdanost primene toplotnih pumpi u svrhe grejanja prostora je velika. Toplotne pumnpe se smatraju obnovljivim izvorom energije, jer se koristi raspoloiva toplota iz okoline. Efikasnost toplotne pumpe izraava se koeficijentom grejanja g ili COP (engl. Coefficient of Performance), koji predstavlja odnos dobijene toplote i uloenog rada (elektrine energije za pogon kompresora): Q q g (COP ) = kond = kond w Pkomp
9.2.1 Izvori toplote toplotnih pumpi

(9.2)

Za postrojenje toplotne pumpe od najveeg su znaaja svojstva toplotnog izvora. Moe se rei da je postrojenje za grejanje sa toplotnom pumpom onoliko dobro, koliko je dobar njegov toplotni izvor. Kao niskotemperaturski toplotni izvori koriste se voda (rena, jezerska, morska i podzemna), vazduh, otpadna toplota, Sunce ili se ispariva zakopava u zemlju, pri emu tlo predstavlja izvor toplote. Da bi se osigurao ekonomian rad toplotne pumpe, za izvor toplote se postavlja niz zahteva, meu kojima su najvaniji sledei: - toplotni izvor treba da osigura potrebnu koliinu toplote u svako doba i na to vioj temperaturi, - trokovi za prikljuenje toplotnog izvora na toplotnu pumpu treba da budu to nii,
199

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

- energija za transport toplote od izvora do isparivaa treba biti to manja.

Vazduh kao izvor toplote toplotne pumpe je jako povoljan sa aspekta raspoloivosti i pristupanosti. Orebreni razmenjiva toplote sa prinudnom cirkulacijom vazduha koristi se za razmenu toplote izmeu vazduha i rashladnog fluida (slika 9.11). Razlika temperature spoljnog vazduha, kao izvora toplote i rashladnog fluida kree se od 6 do 10C. Kod izbora ovakve izvedbe toplotne pumpe, potrebno je voditi rauna o sledee dve stvari: temperaturi spoljnog vazduha za posmatranu lokaciju i stvaranju inja i leda na orebrenim sekcijama isparivaa.

Loa strana vazduha kao izvora toplote su varijacije njegove temperature, to znatno utie na koeficijent grejanja. Sniavanjem temperature okoline smanjuje se i grejni uinak toplotne pumpe. Ovi ureaji se ne dimenzioniu na puno optereenje, odnosno za najnepovoljniju radnu taku, jer bi u najveem delu godine sistem bio predimenzionisan. U zavisnosti od temperaturi spoljnog vazduha, koeficijent grejanja se kree od 2,5 do 3,5. Nedostatak toplotnih pumpi koje rade s spoljnim vazduhaom kao izvorom toplote su visoka buka i velika koliina vazduha koja je potrebna zbog male vrednosti specifinog toplotnog kapaciteta. Hlaenjem vazduha za 6 do 8C dobijaju se optimalni odnosi izmeu: koliine vazduha, veliine ventilatora, veliine isparivaa i koeficijenta grejanja. Vano je primetiti da ugradnjom etvorokrakog ventila ureaj u tokom leta moe raditi u reimu hlaenja.
Cirkulacioni krug tople vode u sistemu grejanja Ventilator konvektor ili panelno hlaenje

Kondenzator

Kompresor

Priguni ventil Ispariva

Slika 9.11 ema toplotne pumpe sa vazduhom kao izvorom toplote

Nadzemne vode kao izvor toplote u mnogim sluajevima su pristupane i jeftine za primenu (slika 9.12). Takve vode se mogu uobiajeno koristiti pri temperaturama viim od +4C. Na osnovu iskustva i prorauna, temperaturska razlika vode ohlaene u isparivau ne bi trebala biti manja od 4C (npr. od 4 do 6C). Korienje toplotne pumpe sa ovakvim izvorima toplote ekonomski je opravdano kod spoljnih temperatura iznad granice od 0C. Pri tome veliku ulogu imaju poloaj i veliina reke ili jezera. Nedostatak ovog izvora je ogranienost njegove primene samo na mali broj potroaa koji lee uz samo jezero. Za potroae koji su udaljeni od jezera investicioni i pogonski trokovi za crpljenje i povratak vode u jezero su preveliki.

200

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Cirkulacioni krug tople vode u sistemu pripreme STV Bojler STV Ventilator konvektor ili panelno hlaenje Cirkulacioni krug tople vode u sistemu grejanja

Kompresor

Ispariva

Priguni ventil

Reka ili Jezero

Slika 9.12 ema toplotne pumpe sa povrinskom vodom kao izvorom toplote
Podzemne vode kao izvor toplote su povoljne za primenu zbog visoke i relativno ujednaene temperature, koja u veini sluajeva iznosi izmeu 8 i 12C, to zavisi od dubine sa koje se crpi. Za crpljenje podzemne vode potrebna su dva bunara, crpni i povratni (slika 9.13). Razmak izmeu ovih bunara treba biti to je mogue vei, a po mogunosti ne manji od 10 m. Crpni bunar treba da daje u svim vremenima pogona dovoljnu koliinu vode, odnosno izdanost crpnog bunara je najvanija za projektovanje ove toplotne pumpe. Potopljena crpna pumpa se ugrauje obino do dubine 15 m kako bi se smanjili pogonski trokovi pumpe. Ispod pumpe, ostavlja se slobodna visina bunara koja omoguuje nakupljanje peska i neistoa. Prenik bunara je obino 220 mm ili vei. Protok pumpe za vodu proraunava se na tempersturskoj razlici vode na isparivau od 4 do 5C.

Bojler STV

Ispariva

Crpni bunar

Povratni bunar

Slika 9.13 ema toplotne pumpe sa podzemnom vodom kao izvorom toplote
201

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Tlo kao izvor toplote predstavlja ogroman toplotni izvor koji se moe koristiti kako za grejanje tako i za hlaenje prostora. Iako se hlaenje moe ostvariti neposrednim korienjem razmenjivaa toplote u tlu, u svrhu grejanja je po pravilu potrebno upotrebiti toplotnu pumpu. Ugradnjom etvorokrakog ventila, toplotna pumpa se naelno zimi moe koristiti za grejanje, a leti za hlaenje. Glavna prednost zemlje kao izvora ili ponora toplote je u relativno konstantnoj temperaturi ve na dubini od 2 m (od 7 do13C), koja omoguuje rad u optimalnoj projektnoj taki, bez dnevnih i sezonskih varijacija. Horizontalna izvedba razmenjivaa toplote (slika 9.14) zahteva neto nie investicione trokove, ali zbog nedostatka potrebne slobodne povrine esto nije primenljiva, osim u ruralnim podrujima. Potrebna slobodna povrina je otprilike dvostruko vea od grejane povrine objekta. Najee se razmenjiva toplote polae u tlo u obliku snopa vodoravnih cevi na dubini od 1,2 do 1,5 m, sa meusobnim razmakom cevi od 0,5 do 1 m, u zavisnosti od sastava i vrste tla. Priblino na svaki m2 grejanog prostora treba u zemlju poloiti 1,5 do 2 m cevi. Razmenjivake sekcije koje se paralelno spajaju, treba da budu podjednake duine radi lakeg balansiranja razmenjivaa. Duina jedne razmenjivake sekcije iznosi do 100 m. Prenik polietilenske cevi uglavnom iznosi 25 ili 32 mm. Uinak razmenjivaa, kree se u granicama od 15 do 35 W/m2, pri emu se najbolja efikasnost dobija za glineno tlo i tlo sa podzemnim vodama.
Od kondenzatora

Kompresor

Isparivac

Horizontalno postavljen razmenjiva toplote u tlu

Vertikalno postavljen razmenjiva toplote u tlu Ispuna

Slika 9.14 ema toplotne pumpe sa tlom kao izvorom toplote

Vertikalna izvedba razmenjivaa do dubina od 60 do 150 m (200 m) esto je prihvatljiva u gusto naseljenim podrujima, pogotovo na mestima gde je prostor ureen, pri emu dolazi do minimalnih promena spoljnog izgleda okoline. Ovakvi su sistemi iroko prihvaeni u razvijenom svetu, u emu prednjae vedska, SAD, Austrija, Nemaka, vajcarska, Francuska. Koliko se toplote moe oduzeti tlu zavisi od njegovog sastava i vlanosti, kao i od mesta polaganja cevi. Do sada sprovedena istraivanja, kao i u praksi instalirani sistemi pokazuju da je temperatura tla na dubini od 2 m otprilike 7 do 10C, a na dubini do 100 m temperatura tla se kree izmeu 12 i 15C. Razmenjiva (fabriki predmontiran) se u tlo polae u dve osnovne izvedbe: kao dvostruka U cev ili kao koaksijalna cev pri emu kroz unutranju PE cev struji hladni fluid (voda + glikol), dok se kroz spoljnu metalnu cev zagrejani fluid vraa na ispariva.

202

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

9.3 GODINJA POTREBNA ENERGIJA ZA HLAENJE

Godinja potrebna energija za hlaenje izraunava se prema standardu SRPS EN ISO 13790, analogno potrebnoj finalnoj energiji za grejanje, pri emu se mogu primeniti sezonski (tj. meseni) model ili asovni model prorauna. Potrebna godinja energija za hlaenje je zapravo koliina toplote koju tokom letnjeg perioda treba odvesti iz zgrade kako bi se odravala eljena temperatura unutranjeg vazduha. Za razliku od zimskog perioda, tokom leta je znaajno vie izraena nestacionarnost razmene toplote sa okolinom, pa je od velike vanosti uzeti pravilno u obzir akumulaciona svojstva zgrade kroz odgovarajue dinamike parametre. Godinja potrebna energija za hlaenje izraunava se kao:

QC , nd = (Qint + Qsol ) C ,ls (QT + QV ) [kWh/a],

gde su: QC , nd

(9.3)

- Godinja potrebna energija za hlaenje [kWh/a] Qint + Qsol - Godinja koliina toplote koja potie od unutranjih dobitaka toplote i dobitaka usled sunevog zraenja [kWh/a] C ,ls - Faktor iskorienja gubitaka toplote za period hlaenja

QH , gn

- Godinja koliina toplote koja potie od transmisionih i ventilacionih gubitaka toplote [kWh/a]

Specifina godinja potrebna toplota za hlaenje, QC,an predstavlja kolinik godinje potrebne toplote za hlaenje i korisne povrine zgrade:

QC , an =

QC , nd [kWh/(m2 a)], Af

(9.4)

gde je: Af korisna povrina zgrade [m2]. Ukupna godinja energija za hlaenje, osim finalne, obuhvata i gubitke u sistemu za hlaenje, koji se odnose na proizvodnju rashladne energije, gubitke u transformaciji ili predaji toplote i gubitke u transportu do potroaa:

QC = QC ,nd + QC ,ls .

(9.5)

203