Propisi

I KNJIGA
ZBIRKA VAZDUHOPLOVNIH
PROPISA
I IZDANJE NA CD-u 812/2001
Autor: Danilo Stajin Izdaje: "FINANSIJSKI VODI" Beograd, Ohridska 6, tel. 344-1587, 344-3519 Fax: 433-541 Direktor: Petar Srni Urednik: Nikola orevi Tehnika obrada: Dragan Opai ISBN 86-82567-02-4 Tira IV izdanja: 150 primeraka
BEOGRAD 2001.
8-12/01
2 od 1036
Knjiga I
CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd
656.7(497.1)(094.5) STAJIN, Danilo Zbirka vazduhoplovnih propisa. 1 / Danilo Stajin. - 4. osnovno izd. Beograd: Vodi, 1995 (Beograd: "15. Februar"). 1 knj. (razliite pag.); 20 cm Tira 200. ISBN 8682567024 a) Vazduni saobraaj Jugoslavija Zakonski propisi ID=35645196
ZBIRKA JE AURIRANA SA 31. XII 2001. GODINE
8-12/01
3 od 1036
Knjiga I
S A D R A J:
1.
1.0 1.1 1.2
ZAKON IZ OBLASTI VAZDUNE PLOVIDBE ............... 10

PREGLEDI PROPISA KOJE TREBA DONETI NA OSNOVU ZAKONA O VAZDUNOM SAOBRAAJU .............. 10 ZAKON O VAZDUNOM SAOBRAAJU .................................. 17 ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA I OSNOVAMA SVOJINSKO-PRAVNIH ODNOSA U VAZDUNOM SAOBRAAJU .........................................................................136 ZAKON O PRESTANKU VAENJA ZAKONA O NAINU OBEZBEIVANJA SREDSTAVA ZA ODRAVANJE BEZBEDNOSTI VAZDUNOG SAOBRAAJA DOK SU NA SNAZI MERE SAVETA BEZBEDNOSTI ORGANIZACIJE UJEDINJENIH NACIJA PREMA SAVEZNOJ REPUBLICI JUGOSLAVIJI .................................. 188
1.5
2.
2.1
PODZAKONSKI PROPISI O VAZDUNOJ PLOVIDBI ...................................................................... 189

UREDBA O PRIBAVLJANJU SAGLASNOSTI, USLOVIMA I NAINU LANSIRANJA RAKETA PROTIV GRADONOSNIH OBLAKA ....................................................... 189 PRAVILNIK O LETENJU VAZDUHOPLOVA ........................... 194 PRAVILNIK O CIVILNOM VAZDUHOPLOVNOM JEDRILIARSTVU...................................................................302 PRAVILNIK O PADOBRANSTVU ............................................ 318 PRAVILNIK O NAINU ISPITIVANJA UDESA VAZDUHOPLOVA....................................................................349 ODLUKA O VISINI NAKNADE ZA KORIENJE USLUGA OBEZBEENJA VAZDUNOG SAOBRAAJA ...... 355 NAREDBA O UTVRIVANJU GRANINIH KORIDORA ......... 358
2.2 2.3 2.4 2.5 2.6 2.7
8-12/01 2.8 2.9
4 od 1036
Knjiga I
NAREDBA O ODREIVANJU VAZDUNIH PUTEVA I RUTA .......................................................................................360 PRAVILNIK O NAINU PREDAJE I VRAANJA HLADNOG I VATRENOG ORUJA I MUNICIJE I PRETRESU LICA I STVARI U JAVNOM AVIOTRANSPORTU ........................................................................364 PRAVILNIK O NAINU IZBACIVANJA HEMIJSKIH SREDSTAVA IZ VAZDUHOPLOVA ......................................... 369 PRAVILNIK O NAINU IZDAVANJA ODOBRENJA ZA LETENJE VAZDUHOPLOVA ................................................... 386 PRAVILNIK O MEDICINSKIM INDIKACIJAMA I KRITERIJUMIMA ZA KORIENJE HELIKOPTERA U PREVOENJU POVREENIH, ODNOSNO OBOLELIH LICA .........................................................................................393 PRAVILNIK O ZMAJARSTVU .................................................. 399 PRAVILNIK O PREVOZU DECE U JAVNOM PREVOZU I VAZDUNOM SAOBRAAJU ................................................. 413 PRAVILNIK O ISPITIVANJU UGROAVANJA BEZBEDNOSTI VAZDUHOPLOVA ......................................... 415 IZVOD IZ ZAKONA O HIDROMETEOROLOKIM POSLOVIMA OD INTERESA ZA CELU ZEMLJU .................... 423 ODLUKA O PRESTANKU VAENJA ODLUKE O NAINU IZDAVANJA ODOBRENJA ZA LETENJE VAZDUHOPLOVA ZA POTREBE ZATITNIH SNAGA UJEDINJENIH NACIJA ............................................................ 424 PRAVILNIK O NAINU IZRADE I FORMI PROGNOSTIKIH KARATA UKLJUENIH U METEOROLOKU DOKUMENTACIJU ZA LET I VAZDUHOPLOVNIH KLIMATOLOKIH INFORMACIJA ......... 425 PRAVILNIK O UVOENJU SMANJENIH NORMI VERTIKALNOG RAZDVAJANJA VAZDUHOPLOVA U VAZDUNOM PROSTORU SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE .........................................................................441
2.10 2.11 2.12
2.13 2.14 2.15 2.16 2.18
2.19
2.20
8-12/01
5 od 1036
Knjiga I
3.
PODZAKONSKI PROPISI O VAZDUHOPLOVNOM I OSTALOM STRUNOM OSOBLJU ...................................................................... 447

PRAVILNIK O STRUNOJ SPREMI, ISPITIMA I DOZVOLAMA ZA RAD LANOVA POSADE VAZDUHOPLOVA....................................................................447 PRAVILNIK O STRUNOJ SPREMI, ISPITIMA I DOZVOLAMA ZA RAD KONTROLORA LETENJA .................. 497 PRAVILNIK O STRUNOJ SPREMI, STRUNOJ OBUCI, ISPITIMA, DOZVOLAMA I OVLAENJIMA VAZDUHOPLOVNO-TEHNIKOG OSOBLJA I VAZDUHOPLOVNO-TEHNIKOG OSOBLJA TEHNIKE PRIPREME ..............................................................................512 PRAVILNIK O STRUNOJ SPREMI, STRUNOJ OBUCI, SPITIMA, DOZVOLAMA I OVLAENJIMA TEHNIKOG OSOBLJA KONTROLE LETENJA ........................................... 547 PRAVILNIK O STRUNOJ SPREMI, STRUNOJ OBUCI, ISPITIMA, DOZVOLAMA I OVLAENJIMA OSOBLJA SLUBE VEZE KONTROLE LETENJA ................................... 560 PRAVILNIK O VREMENU LETENJA, VREMENU LETENJA U DUGOLINIJSKOM SAOBRAAJU, VREMENU LETENJA NOU, DNEVNOM RADNOM VREMENU, BROJU POLETANJA I SLETANJA U TOKU RADNOG VREMENA I DUINI DNEVNOG ODMORA LANOVA POSADE VAZDUHOPLOVA .................................. 570 PRAVILNIK O ZDRAVSTVENIM USLOVIMA ZA VRENJE POSLOVA VAZDUHOPLOVNOG I OSTALOG STRUNOG OSOBLJA I POSEBNIM USLOVIMA ZA BAVLJANJE LEKARSKIH PREGLEDA VAZDUHOPLOVNOG I OSTALOG STRUNOG OSOBLJA KOJE TREBA DA ISPUNJAVAJU ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE UDRUENOG RADA ........ 581 PRAVILNIK O BROJU I SASTAVU LANOVA POSADE VAZDUHOPLOVA....................................................................615 PRAVILNIK O LEGITIMACIJI SAVEZNOG VAZDUHOPLOVNOG INSPEKTORA ..................................... 618
3.1
3.2 3.3
3.4
3.5
3.6
3.7
3.8 3.9
8-12/01 3.10 3.11
6 od 1036
Knjiga I
PRAVILNIK O SLUBENOM ODELU SAVEZNOG VAZDUHOPLOVNOG INSPEKTORA ...................................... 622 PRAVILNIK O SLUBENOM ODELU OSOBLJA KONTROLE LETENJA I OSOBLJA METEOROLOKOG OBEZBEENJA VAZDUNE PLOVIDBE ............................... 626 PRAVILNIK O STRUNOJ SPREMI, ISPITIMA I DOZVOLAMA ZA RAD STRUNOG OSOBLJA KOJE VRI POSLOVE OD ZNAAJA ZA BEZBEDNOST VAZDUNE PLOVIDBE........................................................... 631 PRAVILNIK O SLUBENOJ ODEI RADNIKA SAVEZNOG HIDROMETEOROLOKOG ZAVODA KOJI VRE METEOROLOKU POMO VAZDUHOPLOVSTVU ............................................................ 651 NAREDBA O VISINI NAKNADE ZA PROVERAVANJE STRUNE SPOSOBNOSTI VAZDUHOPLOVNOG OSOBLJA ................................................................................655 PRAVILNIK O TRAJANJU SMENA, TRAJANJU NEPREKIDNOG RADA I DUINI DNEVNOG ODMORA KONTROLORA LETENJA I POMONIKA KONTROLORA LETENJA .................................................................................657 PRAVILNIK O LEGITIMACIJI OVLAENOG RADNIKA SAVEZNOG ORGANA UPRAVE NADLENOG ZA POSLOVESAOBRAAJA I VEZA............................................ 659 PRAVILNIK O STRUNOJ SPREMI, STRUNOJ OBUCI, ISPITIMA, DOZVOLAMA I OVLAENJIMA VAZDUHOPLOVNO-SAOBRAAJNOG OSOBLJA ................ 665 PRAVILNIK O STRUNOJ SPREMI, STRUNOJ OBUCI, ISPITIMA, DOZVOLAMA I OVLAENJIMA OSOBLJA KOJE VRI POSLOVE METEOROLOKOG OBEZBEENJA VAZDUNE PLOVIDBE ............................... 675 PRAVILNIK O USLOVIMA KOJE MORA DA ISPUNJAVA KOLA ILI KOLSKI CENTAR ZA OBUAVANJE VAZDUHOPLOVNOG OSOBLJA ............................................ 686 PRAVILNIK O OBRASCU LEGITIMACIJE VAZDUHOPLOVNOG OSOBLJA ............................................ 694
3.12
3.13
3.14
3.15
3.16
3.17
3.18
3.19
3.20
8-12/01 3.21
7 od 1036
Knjiga I
PRAVILNIK O SLUBENOM ODELU VAZDUHOPLOVNOG OSOBLJA ............................................ 696
4.
4.1 4.2
PODZAKONSKI PROPISI O VAZDUHOPLOVIMA ...... 700

PRAVILNIK O POSTUPKU I NAINU UTVRIVANJA PLOVIDBENOSTI VAZDUHOPLOVA ...................................... 700 NAREDBA O VELIINI, BOJI, MESTU I NAINU NANOENJA ZNAKOVA DRAVNE PRIPADNOSTI, OZNAKAMA REGISTRACIJE, OBAVEZNIM NATPISIMA I DRUGIM NATPISIMA VAZDUHOPLOVA ................................ 727 NAREDBA O VISINI NAKNADE ZA IZVRENI PREGLED VAZDUHOPLOVA....................................................................733 PRAVINIK O HOMOLOGACIJI VAZDUHOPLOVA, MOTORA, ELISE, PADOBRANA, BALONA, ZMAJA I OPREME VAZDUHOPLOVA ................................................... 736 PRAVILNIK O AMATERSKOJ GRADNJI VAZDUHOPLOVA....................................................................743 PRAVILNIK O KVALITETU GORIVA ZA MLAZNE MOTORE .................................................................................753 PRAVINIK O UREAJIMA I OPREMI KOJI MORAJU BITI UGRAENI U VAZDUHOPLOV, ZAVISNO OD KATEGORIJE I NAMENE VAZDUHOPLOVA .......................... 757 PRAVILNIK O POSEBNIM USLOVIMA ZA GRADNJU I IZMENE NA VAZDUHOPLOVU, MOTORU, ELISI, PADOBRANU I OPREMI VAZDUHOPLOVA, NAINU IZRADE TEHNIKO-TEHNOLOKE DOKUMENTACIJE I TEHNIKOJ KONTROLI GRADNJE ....................................... 811
4.3 4.4
4.5 4.6 4.7
4.8
5.
5.1 5.2
PODZAKONSKI PROPISI O AERODROMIMA ............ 815

UREDBA O BEZBEDNOSTI NA VAZDUHOPLOVNOM PRISTANITU .........................................................................815 PRAVILNIK O PROJEKTOVANJU, IZGRADNJI I REKONSTRUKCIJI CIVILNIH AERODROMA I NJIHOVOJ KLASIFIKACIJI ........................................................................828
8-12/01 5.3
8 od 1036
Knjiga I
5.4
PRAVILNIK O ODRAVANJU OBJEKATA, OPREME I INSTALACIJA OD ZNAAJA ZA BEZBEDNOST VAZDUNE PLOVIDBE NA AERODROMU ............................ 844 PRAVILNIK O OBELEAVANJU POLETNO-SLETNIH I DRUGIH STAZA I PRISTANINE PLATFORME NA AERODROMU .........................................................................864 ODREDBE PRAVILNIKA O NAINU OBELEAVANJAPOLETNO-SLETNIH I DRUGIH STAZA CIVILNIHAERODROMA I POSTAVLJANJU ZNAKOVA ORIJENTACIJENA OBJEKTE U ZONI CIVILNIH AERODROMA (Sl. list SFRJ br. 24/66), KOJE SU OSTALE NA SNAZI .................................................................951 PRAVILIK O NAINU UPISIVANJA AERODROMA U UPISNIK CIVILNIH AERODROMA I LETILITA U UPISNIK LETILITA ................................................................957 PRAVILNIK O SLUBI PRIHVATA I OTPREME VAZDUHOPLOVA, PUTNIKA I STVARI NA VAZDUHOPLOVNOM PRISTANITU ..................................... 964 PRAVILNIK O VATROGASNOJ SLUBI NA AERODROMU .........................................................................978 PRAVILNIK O SLUBI HITNE POMOI NA AERODROMU .......................................................................1001 PRAVILNIK O KORIENJU LETILITA .............................. 1006 PRAVILNIK O RADU I INSTRUMENTALNOJ OPREMI METEOROLOKIH STANICA I DRUGIH SLUBI METEOROLOKE POMOI VAZDUHOPLOVSTVU NA AERODROMIMA OTVORENIM ZA JAVNI VAZDUNI SAOBRAAJ .........................................................................1012 NAREDBA O MINIMUMU OPREME ZA KONTROLU VAZDUHOPLOVA, PUTNIKA, PRTLJAGA I ROBE............... 1022 NAREDBA O VREMENU U KOME AERODROMI MORAJU BITI OTVORENI ZA JAVNI AVIO-TRANSPORT ... 1023 PRAVILNIK O PROSTORU, PROSTORIJAMA, TEHNIKOJ OPREMI I NAINU VRENJA KONTRADIVERZIONOG PREGLEDA NA AERODROMU .... 1025
5.5
5.6
5.7
5.8 5.9 5.10 5.11
5.12 5.13 5.19
8-12/01 5.22 5.23
9 od 1036
Knjiga I
REENJE O ODREIVANJU STALNOG GRANINOG PRELAZA ZA MEUNARODNI VAZDUNI SAOBRAAJ.... 1032 ODLUKA O OSNIVANJU PODRUNIH ORGANIZACIONIH JEDINICA SAVEZNE UPRAVE ZA KONTROLU LETENJA NA AERODROMU UDBINA I HELIODROMU ZALUANI..................................................... 1033 ODLUKA O OSNIVANJU PODRUNE ORGANIZACIONE JEDINICE SAVEZNE UPRAVE ZA KONTROLU LETENJA NA AERODROMU "PONIKVE" ............................. 1034 REENJE O ODREIVANJU STALNOG GRANINOG PRELAZA ZA MEUNARODNI VAZDUNI SAOBRAAJ NA AERODROMU "PRITINA" ............................................. 1035 ODLUKA O OSNIVANJU PODRUNE ORGANIZACIONE JEDINICE SAVEZNE UPRAVE ZA KONTROLU LETENJA NA AERODROMU "SJENICA" .............................. 1036
5.24
5.25
5.26
8-12/01
10 od 1036
Knjiga I
1. 1.0
ZAKON IZ OBLASTI VAZDUNE PLOVIDBE PREGLEDI PROPISA KOJE TREBA DONETI NA OSNOVU ZAKONA O VAZDUNOM SAOBRAAJU
1) 2) Pravilnik o slubenim vazduhoplovnim publikacijama (lan 5.) Pravilnik o bliim uslovima i nainu izbacivanja iz vazduhoplova hemijskih sredstava i vode, opreme, namirnica i lekova kao i letaka i drugih reklamnih predmeta (lan 13.) Uredba o uslovima i nainu lansiranja raketa protiv gradonosnih oblaka (lan 15.) Pravilnik o bliim uslovima i nainu prevoza lica obolelih od odreenih bolesti i invalida odreenih kategorija (lan 17.) Pravilnik o nainu prevoza ivotinja u putnikoj kabini vazduhoplova (lan 18.) Pravilnik o jaini buke vazduhoplova i nain merenja te buke (lan 27.) Pravilnik o emisiji gasova pri sagorevanju i nain merenja te emisije (lan 28.) Pravilnik o postupku utvrivanja tipa vazduhoplova (lan 29.) Pravilnik o nainu i postupku utvrivanja plovidbenosti vazduhoplova (lan 36.)
3) 4) 5) 6) 7) 8) 9)
10) Odluka o visini naknade za pregled vazduhoplova radi utvrivanja plovidbenosti (lan 40.) 11) Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati lica koja odravaju vazduhoplov, motor, elisu i vazduhoplovni proizvod ili njegove delove (lan 47.) 12) Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati lica koja ispituju radi utvrivanja tipa vazduhoplova, motora, elise i vazduhoplovnog proizvoda ili njegove delove (lan 47.) 13) Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati lica koja proizvode vazduhoplov, motor, elisu i vazduhoplovni proizvod ili njegove delove (lan 47.)
8-12/01
11 od 1036
Knjiga I
14) Odluka o visini naknade za proveru uslova za obavljanje delatnosti proizvodnje, ispitivanje radi utvrivanja tipa ili odravanja vazduhoplova motora, elise i vazduhoplovnog proizvoda (lan 48.) 15) Naredba o znacima dravne pripadnosti oznakama registracije, obaveznim natpisima i drugim oznakama vazduhoplova (lan 52.) 16) Pravilnik o sadraju matine knjige i operativnog dnevnika vazduhoplova transportne kategorije (lan 68.) 17) Pravilnik o sadraju matine knjige i operativnog dnevika vazduhoplova opte i posebne kategorije (lan 68.) 18) Odluka o visini naknade za odobrenje za izgradnju ili rekonstrukciju aerodroma i drugih objekata (lan 80.) 19) Odluka o visini naknade za pregled aerodroma radi utvrivanja ispunjavanja uslova za njegovo korienje (lan 81.) 20) Odluka o visini naknade za pregled letilita ili terena radi utvrivanja uslova za njihovo korienje (lan 82.) 21) Pravilnik o organizovanju vatrogasno-spasilakog obezbeenja (lan 89.) 22) Pravilnik o organizovanju medicinskog obezbeenja (lan 89.) 23) Pravilnik o vatrogasno-spasilakoj slubi (lan 89.) 24) Pravilnik o slubi hitne pomoi (lan 89.) 25) Pravilnik o slubi prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari (lan 89.) 26) Pravilnik o objektima, instalaciji i opremi kojom mora raspolagati lice koje snabdeva vazduhoplov gorivom (lan 90.) 27) Pravilnik o odravanju, kontroli i korienju manevarskih povrina, platformi, objekata, instalacija, ureaja i opreme na aerodromu i letilitu (lan 26.) 28) Uredba o bezbednosti i redu (lan 101.) 29) Naredba o vremenu otvorenosti aerodroma (lan 103.) 30) Pravilnik o dozvolama i ovlaenjima lanova posade vazduhoplova, kao i o uslovima i nainu izdavanja i produavanja vaenja dozvola i ovlaenja (lan 111., 112., 136.)
8-12/01
12 od 1036
Knjiga I
31) Pravilnik o strunoj obuci, uslovima i nainu izdavanja dozvola vazduhoplovno ovlaenom osoblju obezbeenja vazdunog saobraaja (lan 111., 112., 153.) 32) Pravilnik o strunoj obuci, uslovima i nainu izdavanja dozvola vazduhoplovno-tehnikog osoblja odravanja vazduhoplova (lan 111., 112., 153.) 33) Pravilnik o strunoj spremi, strunoj obuci, ispitima, dozvolama i ovlaenjima vazduhoplovnih dispeera (lan 111., 112., 153.) 34) Pravilnik o strunoj obuci, uslovima i nainu izdavanja dozvola (lan 111., 112., 153.) - paker padobrana, 35) Pravilnik o strunoj obuci, uslovima i nainu izdavanja potvrde o obuenosti vazduhoplovno-strunom osoblju (lan 111., 112., 158) vazduhoplovno-tehniko osoblje kontrole letenja; osoblje slube veze; vazduhoplovno-meteoroloko osoblje; osoblje prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari; vatrogasno-spasilako osoblje; osoblje koje puni vazduhoplov gorivom; osoblje koje vri kontrolu ispravnosti povrina za kretanje vazduhoplova, objekata i instalacija aerodroma; 36) Odluka o visini naknade za proveravanje obuenosti vazduhoplovnog ovlaenog osoblja (lan 115.) 37) Pravilnik o zdravstvenim uslovima vazduhoplovno ovlaenog i vazduhoplovno strunog osoblja i o uslovima za rad vazduhoplovno-lekarskih komisija (lan 123., 125.) 38) Odluka o visini naknade za proveru uslova za obavljanje lekarskih pregleda (lan 126.) 39) Odluka o visini naknade za lekarski pregled drugostepene komisije (lan 128.) 40) Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati centar za obuku vazduhoplovno ovlaenog osoblja (lan 130., 136., 153.) letako osoblje; vazduhoplovno-tehniko osoblje odravanja vazduhoplova; vazdugoplovnih dispeera; -
8-12/01
13 od 1036 paker padobrana.
Knjiga I
41) Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju centri za obuku vazduhoplovnog osoblja obezbeenja vazdunog saobraaja i program obuke vazduhoplovno ovlaenog osoblja obezbeenja vazdunog saobraaja (lan 130., 153.) 42) Pravilnik o uslovima koje mora ispunjavati centar za obuku vazduhoplovno-strunog osoblja (lan 130., 158.) osoblje prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika istvari; vatrogasno-spasilako osoblje; osoblje koje puni vazduhoplov gorivom; osoblje koje vri kontrolu ispravnosti povrina za kretanje vazduhoplova, objekata i instalacija aerodroma, 43) Odluka o visini naknade za pregled ureaja za simulirano letenje i odobravanje programa tehnikog odravanja (lan 134.) 44) Pravilnik o sadraju i nainu voenja evidencije letenja i dnevnika letenja (lan 136.) 45) Pravilnik o uslovima, nainu, normama i pravilima letenja (lan 137.) 46) Pravilnik o broju i sastavu lanova posade (lan 146.) 47) Pravilnik o radnom vremenu, vremenu letenja, vremenu letenja u dugolinijskom avio-transportu, vreme letenja nou, broju poletannja i sletanja u toku radnog vremena i duini dnevnog odmora lanova posade (lan 152.) 48) Pravilnik o trajanju neprekidnog rada, trajanju smene i duini dnevnog odmora i posebnog odsustva kontrolora letenja i informatora vazduhoplova u letu (lan 157.) 49) Pravilnik o legitimaciji (lan 162.) vazduhoplovnog osoblja zaposlenog u organima uprave; zaposleni na poslovima utvrivanja plovidbenosti vazduhoplova; proveravanje obuenosti izdavanja i produavanja vaenja dozvola vazduhoplovno ovlaenom osoblju;
ispitivanje uzroka udesa; Pravilnik o slubenim odelima lica iz take 37. (lan 162.) 50)
8-12/01
14 od 1036
Knjiga I
51) Odluka o visini naknade za utvrivanje i proveru uslova za obavljanje informisanja vazduhoplova u letu u saobraajnoj zoni aerodroma, kao i meteoroloko osmatranje i tehniko obezbeenje od strane vlasnika, odnosno korisnika aerodroma (lan 166.) 52) Pravilnik o postupcima odobravanja i rokovima dostavljanja plana leta (lan 167.) 53) Pravilnik o nainu izrade i forma navigacionih postupaka (lan 168.) 54) Uredba o podeli vazdunog prostora (lan 175.) 55) Pravilnik o nainu i postupku kontrole letenja (lan 179.) 56) Pravilnik o nainu i postupku vrenja informisanja vazduhoplova u letu (lan 182.) 57) Pravilnik o nainu regulisanja protoka saobraaja i koordinacija s nadlenim slubama susednih drava (lan 183.) 58) Pravilnik o minimalnoj opremi neophodnoj za vrenje kontrole letenja i informisanja vazduhoplova u letu (lan 187.) 59) Pravilnik o nainu meteorolokog obezbeenja vazdunog saobraaja (lan 188.) 60) Pravilnik o nainu izdavanja odobrenja za obavljanje javnog avio-transporta (lan 203.) 61) Program mera za uredno i efikasno obavljanje vazdunog saobraaja (lan 198.) 62) Uredba o programu mera bezbednosti civilnog vazduhoplovstva (lan 198.) 63) Pravilnik o kriterijumima za odreevanje operativnih minimuma (lan 200.) 64) Pravilnik o bliim uslovima koje mora ispunjavati avio-prevozilac za obavljanje javnog avio-transporta (lan 207., 217., 219.) redovnog; arter;
avio-taxi i panoramsko letenje, 65) Odluka o visini naknade za utvrivanje i proveru uslova za obavljanje javnog avio-transporta (lan 209., 217., 219.)
8-12/01
15 od 1036
Knjiga I
66) Pravilnik o bliim uslovima za izdavanje dozvola za uspostavljanje linija u meunarodnom redovnom avio-transportu (lan 216.) 67) Pravilnik o bliim kriterijumima za izdavanje dozvola za obavljanje arter avio-transporta (lan 218.) 68) Pravilnik o pruanju usluga iz vazduhoplova (lan 223.) u poljoprivredi i umarstvu; gaenje poara; aero foto-snimanje; osmatranje iz vazduha, 69) Odluka o visini naknade za utvrivanje i proveru uslova za obavljanje ostalih delatnosti u vazdunom saobraaju (lan 225.) 70) Uredba o nainu i postupcima traganja za vazduhoplovom i spasavanje (lan 229.) 71) Pravilnik o slubenom odelu saveznih vazduhoplovnih inspektora (lan 259.) 72) Uredba o ispitivanju udesa i nezgoda vazduhoplova (lan 233.) 73) Uredba o ispitivanju ugroavanja bezbednosti vazduhoplova (lan 236.) TEHNIKA PRAVILA 74) Tehniko pravilo o nainu i uslovima za proizvodnju celog vazduhoplova, motora elise i vazduhoplovnog proizvoda ili njihovih delova (lan 33.) 75) Tehniko pravilo o utvrivanju namene vazduhoplova zavisno od ugraenih ureaja i opreme (lan 37.) 76) Tehniko pravilo o utvrivanju sposobnosti za upotrebu motora, elise i vazduhoplovnog proizvoda (lan 43.) 77) Tehniko pravilo o razvrstavanju aerodroma u klase i kategorije (lan 74.) 78) Tehniko pravilo o uslovima i postupku odreivanja koordinata svetskog geodetskog sistema (lan 78.) 79) Tehniko pravilo o planiranju, projektovanju, izradi i rekonstrukciji aerodroma, poletno-sletnih i drugih staza pristanine platforme i objekata (lan 79.)
8-12/01
16 od 1036
Knjiga I
80) Tehniko pravilo o izradi letilita i ureenju terena (lan 82.) 81) Tehniko pravilo o nainu obeleavanja manevarske povrine, platforme i druge povrine na aerodromu i letilitu (lan 85.) 82) Tehniko pravilo o izgradnji i postavljanju objekata, instalacija i ureaja na podruju aerodroma i letilita i van podrja aerodroma koji mogu uticati na bezbednost vazdunog saobraaja (lan 86.) 83) Tehniko pravilo o nivou buke na aerodramu (lan 97.) 84) Tehniko pravilo o nainu i blii uslovi za postavljanje ureaja za merenje nivoa buke (lan 98.) 85) Tehniko pravilo o nainu planiranja, projektovanja, nabavke i postavljanja tehnikih sistema, opreme, ureaja i objekata obezbeenja vazdunog saobraaja (lan 191.)
8-12/01
17 od 1036
Knjiga I
1.1
ZAKON O VAZDUNOM SAOBRAAJU* PRVI DEO OSNOVNE ODREDBE

lan 1.
Ovim zakonom ureuju se uslovi za bezbedan vazduni saobraaj u vazdunom prostoru Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: jugoslovenski vazduni prostor) koji se odnose naroito na: vazduhoplove, aerodrome, vazduhoplovno ovlaeno i vazduhoplovno struno osoblje, obezbeenje vazdunog saobraaja, javni avio-transport i druge delatnosti u vazdunom saobraaju, ispitivanje ugroavanja bezbednosti vazduhoplova, traganje za vazduhoplovom i spasavanje, ispitivanje udesa vazduhoplova, vazduhoplovnu inspekciju i prekraje u vazdunom saobraaju. Odredbe ovog zakona odnose se i na domae dravne vazduhoplove kao i na vojni deo meovitog aerodroma, ako je to predvieno ovim zakonom. lan 2. Preduzee, drugo pravno lice, dravni organi i preduzetnik koji proizvodi, ispituje, koristi i odrava vazduhoplov, motor, elisu i vazduhoplovni proizvod, snabdeva vazduhoplov gorivom i mazivom, obavlja aviotransport, vre usluge vazduhoplovom, prua aerodromske usluge, odnosno koristi aerodrom i letilite, vri strunu obuku vazduhoplovnog osoblja i obezbeenje vazdunog saobraaja duni su da utvrde mere za zatitu vazdunog saobraaja od nezakonitih radnji i sistem kvaliteta, kao i da obezbede trajno praenje i kontrolu, naroito: 1) primenjivanja tehnikih propisa i drugih propisa u oblasti vazdunog saobraaja;
* Ovaj zakon objavljen je u "Slubenom listu SRJ", br. 12/98, 5/99, 44/99, 73/2000 i 70/2001.
8-12/01
18 od 1036
Knjiga I
2) kvaliteta ugraenog materijala i delova i proizvodnje, odravanja, obnove, opravke i izmene vazduhoplova, motora, elise i vazduhoplovnih proizvoda; 3) obuenosti vazduhoplovnog osoblja i zdravstvenog stanja vazduhoplovnog ovlaenog osoblja; 4) radnog vremena, vremena letenja, broja poletanja i sletanja i odmora lanova posade, kao i radnog vremena, trajanja dnevnog neprekidnog rada, trajanja smena i dnevnog odmora kontrolora letenja; 5) ispravnosti manevarskih povrina i platformi, objekata, instalacija i ureaja koji slue za bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova; 6) opreme i rada slube za prihvat i otpremu vazduhoplova, putnika i stvari, vatrogasne slube, slube hitne pomoi na aerodromu i slube za odravanje manevarskih povrina, platformi, objekata, instalacija i ureaja koji slue za bezbedno poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova; 7) opreme i snabdevanja vazduhoplova gorivom, kao i kvaliteta goriva; 8) kvaliteta usluga u obezbeenju vazdunog saobraaja; 9) kvaliteta rada i kvaliteta odravanja tehnikih sistema, opreme, ureaja i objekata tehnikog obezbeenja vazdunog saobraaja; 10) kvaliteta usluga u avio-transportu i drugim delatnostima u vazdunom saobraaju; 11) pripreme i planiranja letenja i korienja vazduhoplova. Lica iz stava 1. ovog lana duna su da vode evidenciju o obavljenoj kontroli iz tog stava. Lica iz stava 1. ovog lana duna su da saveznom inspektoratu nadlenom za poslove vazduhoplovne inspekcije prijave svaki dogaaj od znaaja za bezbednost letenja i odstupanja od nivoa kvaliteta i da mu dostave podatke o urednosti i redovnosti javnog avio-transporta. lan 3. Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje: 1) vazduni saobraaj je letenje vazduhoplova ili kretanje vazduhoplova po manevarskim povrinama i platformi aerodroma ili letilita; 2) dravni vazduhoplov je vojni vazduhoplov, vazduhoplov organa unutranjih poslova i carinski vazduhoplov;
8-12/01
19 od 1036
Knjiga I
3) vazduni put je deo vazdunog prostora, utvrene irine, visine i pravca, odreen za vazduni saobraaj; 4) granini koridor je deo vazdunog puta iznad dravne granice, odreen za ulazak vazduhoplova u jugoslovenski vazduni prostor i za izlazak iz tog prostora; 5) zabranjena zona je deo jugoslovenskog vazdunog prostora, iznad odreene oblasti, utvrenih dimenzija, u kome je zabranjeno letenje vazduhoplova; 6) uslovno zabranjena zona je deo jugoslovenskog vazdunog prostora iznad odreene oblasti, utvrenih dimenzija, u kome je letenje vazduhoplova ogranieno u skladu sa unapred odreenim uslovima; 7) opasna zona je deo jugoslovenskog vazdunog prostora iznad odreene oblasti, utvrenih dimenzija, u kome se u odreenom vremenu mogu odvijati aktivnosti opasne za letenje vazduhoplova; 8) vazduhoplov je svaka naprava sa posadom koja leti ili se odrava u atmosferi usled reakcije vazduha, osim reakcije vazduha koji se odbija od povrine zemlje; 9) ultralaki vazduhoplov je ultralaki avion, ultralaka jedrilica, zmaj i paraglajler; 10) vazduhoplovni proizvod je materijal, delovi, ureaji i oprema koji se ugrauju u vazduhoplov, kao i padobran; 11) akrobatsko letenje je namerno i naglo menjanje poloaja vazduhoplova u letu u odnosu na zemlju promenom pravca, visine i brzine leta u svrhu obuke, sportskog letenja i ispitivanja karakteristika vazduhoplova; 12) vlasnik aerodroma, odnosno vazduhoplova je lice koje upravlja, koristi, odrava i raspolae aerodromom, odnosno vazduhoplovom; 13) korisnik aerodroma, odnosno vazduhoplova je lice koje koristi aerodrom odnosno vazduhoplov na osnovu ugovora o zakupu ili po drugom pravnom osnovu; 14) aerodrom je odreena kopnena ili vodena povrina, sa manevarskim povrinama, platformama, objektima, ureajima i instalacijama namenjenim za bezbedno kretanje, poletanje, sletanje i boravak vazduhoplova; 15) vazduhoplovno pristanite je aerodrom ili deo aerodroma osposobljen i otvoren za javni avio-transport;
8-12/01
20 od 1036
Knjiga I
16) meoviti aerodrom je aerodrom koji se koristi i za vojno i za civilno letenje; 17) vreme u kome je vazduhoplovno pristanite otvoreno je vreme od poetka do zavretka rada slubi utvrenih ovim zakonom; 18) letilite je odreena kopnena ili vodena povrina koja ispunjava propisane uslove za bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova koji se, po pravilu, koriste u poljoprivredi i umarstvu, kao i za sportske aktivnosti; 19) teren je kopnena povrina koja zadovoljava uslove za povremeno obavljanje sportskih aktivnosti sa zmajem bez motora, paraglajderom, padobranom i balonom, kao i za poletanje i sletanje helikopterom radi intervencije i pruanja pomoi; 20) aerodrom opredeljenja je aerodrom na kome vazduhoplov zavrava let prema utvrenom planu leta; 21) alternativni aerodrom je aerodrom odreen planom leta, na koji vazduhoplov treba ili moe da sleti ako iz bilo kog razloga ne moe da sleti na aerodrom opredeljenja; 22) platforma je deo aerodroma odreen za prihvat i otpremu vazduhoplova, putnika i stvari, snabdevanje vazduhoplova gorivom i mazivom i parkiranje, boravak i odravanje vazduhoplova koji ne ometaju obavljanje saobraaja na aerodromu; 23) manevarska povrina je deo aerodroma ili letilita odreen za poletanje i sletanje vazduhoplova i kretanje vazduhoplova na zemlji u vezi sa poletanjem i sletanjem, iskljuujui i platforme; 24) poletno-sletna staza je povrina na zemlji, vodi ili objektu, namenjena za poletanje i sletanje vazduhoplova; 25) staza za voenje je staza aerodroma ili letilita na zemlji odreena za kretanje vazduhoplova na zemlji i za povezivanje delova aerodroma; 26) podruje aerodroma je prostor odreen povrinama za ograniavanje prepreka; 27) dozvola je isprava kojom se potvruje da je lice koje spada u vazduhoplovno ovlaeno osoblje obueno da obavlja odreene strune poslove; 28) obuenost je nivo znanja i sposobnosti za obavljanje posebnih strunih poslova u vazdunom saobraaju kojom se ne stie stepen strune spreme;
8-12/01
21 od 1036
Knjiga I
29) potvrda o obuenosti je isprava kojom se potvruje da je lice koje spada u vazduhoplovno struno osoblje osposobljeno da obavlja odreene strune poslove; 30) ovlaenje je sastavni deo dozvole, ili je upisano u dozvolu, kojim su utvreni posebni poslovi i prava imaoca dozvole; 31) regulisanje protoka saobraaja je usaglaavanje zahteva vazdunog saobraaja sa raspoloivim mogunostima obezbeenja vazdunog saobraaja; 32) kontrolisana zona je deo kontrolisanog vazdunog prostora od povrine zemlje do utvrenih gornjih granica; 33) saobraajna zona aerodroma je vazduni prostor oko aerodroma, odreenih dimenzija, za zatitu aerodromskog saobraaja; 34) plan leta je skup podataka o nameravanom letu ili delu leta vazduhoplova; 35) meteoroloko osmatranje je merenje ili vizuelna procena jednog ili vie meteorolokih elemenata; 36) meteoroloka informacija je meteoroloki izvetaj, analiza, prognoza ili neka druga poruka koja se odnosi na postojee ili oekivane meteoroloke uslove; 37) meteoroloka prognoza je izvetaj o oekivanim meteorolokim uslovima za odreeni trenutak ili period i za odreenu oblast ili deo vazdunog prostora; 38) meteoroloko upozorenje je izvetaj o osmotrenim ili oekivanim meteorolokim uslovima koji mogu ugroziti bezbednost vazduhoplova u letu i na zemlji; 39) spasavanje je pruanje pomoi posadi i putnicima vazduhoplova koji je pretrpeo udes ili nezgodu i licima na zemlji nastradalim od udesa vazduhoplova; 40) opasno pribliavanje vazduhoplova je meusobni poloaj vazduhoplova iz koga je mogao da proistekne sudar ili zbog koga su jedan kapetan ili kapetani tih vazduhoplova morali preduzeti manevar za izbegavanje sudara; 41) opasno pribliavanje vazduhoplova preprekama na zemlji ili preprekama na manevarskim povrinama je poloaj vazduhoplova iz koga je mogao da proistekne sudar sa preprekom ili zbog koga kapetan vazduhoplova mora da preduzme manevar za izbegavanje sudara;
8-12/01
22 od 1036
Knjiga I
42) udes vazduhoplova je dogaaj koji nastupi od trenutka kada je jedno lice ili vie lica ukrcano u vazduhoplov kojim treba da se obavi let do trenutka njihovog iskrcavanja, a ima za posledicu smrt ili teku telesnu povredu lica u vazduhoplovu ili van njega, unitenje vazduhoplova, nestanak vazduhoplova, oteenje osnovne konstrukcije vazduhoplova ili vee oteenje imovine treeg lica; 43) nezgoda vazduhoplova je dogaaj koji nastupi od trenutka kada je jedno lice ili vie lica ukrcano u vazduhoplov kojim treba da se obavi let do trenutka njihovog iskrcavanja, a ima za posledicu oteenje delova vazduhoplova ili pogonske grupe, laku telesnu povredu lica u vazduhoplovu ili van njega ili manje oteenje imovine treeg lica; 44) javni avio-transport je letenje radi prevoza putnika i stvari (prtljag, roba i pota); 45) redovni javni avio-transport je prevoz putnika i stvari u domaem i meunarodnom saobraaju koji je pod jednakim uslovima dostupan svakom, a koji se vri na unapred utvrenim linijama, po utvrenom redu letenja, po cenama i pod optim uslovima prevoza koji su objavljeni; 46) arter prevoz je vanredni javni avio-transport putnika i stvari koji se obavlja pod posebno utvrenim uslovima kao pojedinaan let ili serija letova; 47) avio-taksi je pojedinaan vanredni javni avio-transport putnika i stvari pod posebno utvrenim uslovima; 48) panoramsko letenje je vanredni javni avio-transport u kome se letovi vre po odreenoj ruti, radi razgledanja iz vazduha; 49) linija u redovnom javnom avio-transportu je let u jednom smeru izmeu aerodroma prvog poletanja i aerodroma krajnjeg odredita; 50) red letenja je utvreno vreme poletanja i sletanja vazduhoplova u redovnom javnom avio-transportu; 51) vanredni dogaaj je svaki dogaaj zbog kog je moglo da doe do ugroavanja bezbednosti vazdunog saobraaja, a posledica nije nastupila. lan 4. Tehniki propisi iz oblasti vazdunog saobraaja objavljuju se u slubenom glasilu Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: SRJ), a tehnika pravila i uputstva, u posebnoj publikaciji saveznog ministar-
8-12/01
23 od 1036
Knjiga I
stva nadlenog za poslove saobraaja - Zborniku vazduhoplovno-tehnikih pravila. Odredbe ovog zakona i drugih propisa koji se odnose na meunarodni vazduni saobraaj ili su od znaaja za letenje objavljuju se u slubenim vazduhoplovnim publikacijama savezne uprave nadlene za poslove kontrole letenja. U slubenim vazduhoplovnim publikacijama objavljuju se odredbe propisa koji odstupaju od standarda Organizacije meunarodnog civilnog vazduhoplovstva (ICAO), uz obavetenje od koga se standarda odstupa. U slubenim vazduhoplovnim publikacijama mogu se objaviti i drugi podaci od znaaja za vazduni saobraaj. lan 5. Slubene vazduhoplovne publikacije su: Zbornik vazduhoplovnih informacija (AIP), Vazduhoplovni informativni cirkular (AIC), Hitna vazduhoplovna obavetenja (NOTAM) i pretpoletni informativni bilteni (PIB). Preduzee i drugo pravno lice, dravni organ i preduzetnik koji obavljaju poslove od znaaja za vazduni saobraaj duni su da saveznoj upravi nadlenoj za poslove kontrole letenja dostavljaju podatke od znaaja za bezbedno i efikasno obavljanje vazdunog saobraaja radi objavljivanja u slubenim vazduhoplovnim publikacijama. Sadraj slubenih vazduhoplovnih publikacija, vrstu podataka i nain i rokove njihovog dostavljanja i objavljivanja propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. lan 6. Vazduhoplov moe ui u jugoslovenski vazduni prostor, odnosno izai iz njega samo na graninom koridoru koji se utvruje propisom koji donosi savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, zbog potrebe regulisanja saobraaja, kao i u sluaju opasnosti ili nepovoljnih meteorolokih uslova ili ako su u pitanju humanitarne akcije i akcije zatite ljudi i materijalnih dobara (poar, grad i sl.), savezna uprava nadlena za poslove kontrole letenja moe odobriti ulazak, odnosno izlazak vazduhoplova i
8-12/01
24 od 1036
Knjiga I
van graninog koridora, s tim da o izdatom odobrenju bez odlaganja obavesti savezno ministarstvo nadleno za poslove odbrane. lan 7. Ulazak, odnosno izlazak stranog vazduhoplova van graninog koridora bez odobrenja savezne uprave nadlene za poslove kontrole letenja i letenje suprotno uslovima navedenim u odobrenju smatraju se povredom jugoslovenskog vazdunog prostora. Povredom jugoslovenskog vazdunog prostora smatra se i letenje stranih dirigovanih i nedirigovanih leteih objekata u tom prostoru bez dozvole saveznog ministarstva nadlenog za poslove odbrane. lan 8. Letenje vazduhoplova je zbranjeno u odreenom delu vazdunog prostora iznad odreene oblasti koja je proglaena zabranjenom zonom. Letenje vazduhoplova moe se ograniiti objavljivanjem unapred odreenih uslova pod kojima se letenje moe obaviti u delu vazdunog prostora koji je odreen kao uslovno zabranjena zona. Letenje vazduhoplova moe se vremenski ograniiti u odreenom delu vazdunog prostora a koji je odreen kao opasna zona. lan 9. Zabranjene i uslovno zabranjene zone odreuje savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja, na predlog saveznog ministarstva nadlenog za poslove odbrane, saveznog ministarstva nadlenog za unutranje poslove i savezne organizacije nadlene za hidrometeoroloke poslove o odvijanju aktivnosti koje mogu da ugroze bezbednost vazduhoplova u odreenom delu vazdunog prostora. Opasne zone odreuje savezno ministarstvo nadleno za poslove odbrane. Podaci o zonama iz st. 1. i 2. ovog lana objavljuju se u Zborniku vazduhoplovnih informacija, a vreme aktiviranja opasnih i uslovno zabranjenih zona - u Hitnim vazduhoplovnim obavetenjima. lan 10. Ako se vazduhoplov pribliava zoni iz lana 9. ovog zakona ili leti kroz nju, savezna uprava nadlena za poslove kontrole letenja preduze-
8-12/01
25 od 1036
Knjiga I
e mere za vraanje tog vazduhoplova na putanju leta prihvaenog plana leta. lan 11. Savezna uprava nadlena za poslove kontrole letenja nee prihvatiti plan leta vazduhoplova koji nema ureaje za odravanje radioveze sa saveznom upravom nadlenom za poslove kontrole letenja. U kontrolisanom vazdunom prostoru moe da leti vazduhoplov sa sopstvenim pogonom i vazduhoplov koji ima ureaje za odravanje radio-veze sa saveznom upravom nadlenom za poslove kontrole letenja. Ako je u vazduhoplovu koji ulazi u jugoslovenski vazduni prostor nastao kvar ureaja za odravanje radio-veze u toku leta, taj vazduhoplov moe nastaviti let ako je njegov plan leta prihvaen i ako je usaglaena aktivnost sa kontrolama leta susednih zemalja. Izuzetno od odredbe st. 1. i 2. ovog lana, vazduhoplov bez sopstvenog pogona i vazduhoplov bez ureaja za odravanje radio-veze sa saveznom upravom nadlenom za poslove kontrole letenja moe da leti u kontrolisanom vazdunom prostoru ako ga vue ili predvodi drugi vazduhoplov koji ima sopstveni pogon i ureaj za odravanje radio-veze i ako za to dobije odobrenje savezne uprave nadlene za poslove kontrole letenja. Ako vazduhoplov bez sopstvenog pogona ima radio-vezu i odrava je sa saveznom upravom nadlenom za poslove kontrole letenja, moe po odobrenju savezne uprave nadlene za poslove kontrole letenja da ue u kontrolisani vazduni prostor. lan 12. Zabranjen je vazduni saobraaj iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod visine utvrene propisom iz lana 175. ovog zakona. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata moe se leteti ispod propisane visine ako je odobrenje za to izdala savezna uprava nadlena za poslove kontrole letenja. Zabranjeno je akrobatsko letenje iznad gradova i naseljenih mesta. Odobrenje iz stava 2. ovog lana nije potrebno ako je u pitanju helikopter koji vri medicinski prevoz i dravni vazduhoplov i ako se svaki njihov let najavi saveznoj upravi nadlenoj za poslove kontrole letenja.
8-12/01
26 od 1036 lan 13.
Knjiga I
Iz vazduhoplova za vreme leta ne smeju se izbacivati predmeti. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, ako je to u interesu bezbednosti vazduhoplova ili zatite ivota i zdravlja lica u vazduhoplovu, kapetan vazduhoplova moe narediti da se iz vazduhoplova izbaci gorivo, teret ili deo tereta po redosledu koji odredi, pod uslovima i na nain utvren propisom iz lana 137. ovog zakona. Blie uslove i nain izbacivanja iz vazduhoplova hemijskih sredstava i vode za potrebe poljoprivrede, umarstva i zdravstva ili za gaenje umskih i drugih poara, opreme, namirnica, lekova i dr. u sluaju elementarnih nepogoda, kao i letaka i drugih reklamnih predmeta propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. lan 14. Rakete i drugi letei objekti mogu se lansirati u privredne, naune, sportske i druge svrhe tako da ne ugroavaju bezbednost vazdunog saobraaja. Za lansiranje raketa i drugih leteih objekata mora se pribaviti odobrenje savezne uprave nadlene za poslove kontrole letenja, koje se daje pod uslovom da u zoni lansiranja nema vazdunog saobraaja. Lansiranje raketa i drugih leteih objekata najavljuje se najmanje 48 asova pre lansiranja, s podacima o vremenu i mestu lansiranja, dometu raketa i leteih objekata, trajanju tih aktivnosti i drugim podacima od znaaja za dobijanje odobrenja. Za eventualnu tetu nanesenu treim licima usled lansiranja raketa i drugih leteih objekata odgovorno je lice koje je lansiralo raketu, odnosno drugi letei objekat. lan 15. Rakete protiv gradonosnih oblaka mogu se lansirati samo na osnovu saglasnosti savezne uprave nadlene za poslove kontrole letenja. Blii uslovi i nain lansiranja raketa iz stava 1. ovog lana ureuju se propisom koji donosi Savezna vlada. lan 16. U kontrolisanom vazdunom prostoru i u saobraajnoj zoni aerodroma zabranjeno je iskakanje padobranom iz vazduhoplova, osim ako posada vazduhoplova mora da napusti vazduhoplov koji se nalazi u
8-12/01
27 od 1036
Knjiga I
opasnosti ili je odobrenje za iskakanje dala savezna uprava nadlena za poslove kontrole letenja ili korisnik aerodroma, u skladu s propisom iz lana 179. stav 2. ovog zakon. lan 17. U vazduhoplov se moe ukrcati onoliko lica koliko ima ugraenih sedita sa pojasevima za vezivanje. U vazduhoplov kojim se vri javni avio-transport moe se ukrcati onoliko putnika koliko ima ugraenih sedita namenjenih za prevoz putnika. Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, u vazduhoplov se moe ukrcati i vie putnika ako se prevoze i deca do dve godine ivota, s tim da ukupan broj lica u vazduhoplovu ne moe biti vei od broja kiseonikih maski u putnikoj kabini vazduhoplova. Blie uslove i nain prevoza lica obolelih od odreenih bolesti i invalida odreenih kategorija propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. lan 18. U putnikoj kabini mogu se istovremeno prevoziti i stvari ako je vazduhoplov za to opremljen u skladu s tehnikim propisom iz lana 37. stav 2. ovog zakona. U putnikoj kabini mogu se istovremeno prevoziti i ivotinje na nain ureen propisom koji donosi savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. Posmrtni ostaci, osim posmrtnih ostataka u urni, ne smeju se prevoziti u putnikoj kabini vazduhoplova. Izuzetno od odredbe stava 3. ovog lana, posmrtni ostaci mogu se prevoziti u putnikoj kabini ako se u njoj nalaze samo pratioci posmrtnih ostataka. lan 19. Zabranjeno je unoenje hladnog i vatrenog oruja, municije i drugih eksplozivnih i zapaljivih sredstava u pilotsku i putniku kabinu vazduhoplova u javnom avio-transportu. Lice koje poseduje hladno i vatreno oruje ili municiju duno je da ih, pre ukrcavanja u vazduhoplov kojim se vri javni avio-transport, preda podrunoj organizacionoj jedinici saveznog ministarstva nadlenog
8-12/01
28 od 1036
Knjiga I
za unutranje poslove na vazduhoplovnom pristanitu, a po iskrcavanju na aerodrom opredeljenja to oruje ili municija e mu se vratiti. U interesu bezbednosti putnika i vazduhoplova, moe se izvriti pretres lica i stvari neposredno pre ukrcavanja. Nain predaje i vraanja hladnog i vatrenog oruja i municije i pretres lica i stvari u javnom avio-transportu propisuje savezni ministar nadlean za unutranje poslove. lan 20. Strani vazduhoplov, za vreme letenja u jugoslovenskom vazdunom prostoru, mora nositi oznake odreene propisom drave u kojoj je registrovan ili druge oznake predviene meunarodnim sporazumom. Stranom vazduhoplovu zabranjeno je da u jugoslovenskom vazdunom prostoru nosi aktivno napunjeno streljako, raketno ili bombardersko naoruanje, kao i aktivnu opremu za snimanje. lan 21. Strani vazduhoplov moe leteti u jugoslovenskom vazdunom prostoru samo na osnovu prethodno dostavljenog plana leta koji prihvata savezna uprava nadlena za poslove kontrole letenja. Uslov za prihvatanje plana leta stranog dravnog vazduhoplova, vazduhoplova Ujedinjenih nacija i vazduhoplova koji se koriste za potrebe Ujedinjenih nacija je prethodno odobrenje saveznog ministarstva nadlenog za inostrane poslove, uz saglasnost saveznog ministarstva nadlenog za poslove odbrane. Uslov za prihvatanje plana leta stranog vazduhoplova koji obavlja javni avio-transport (redovan i arter) sa SRJ je prethodno odobrenje saveznog ministarstva nadlenog za poslove saobraaja. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja moe odbiti davanje odobrenja vazduhoplovu iz stava 3. ovog lana ako ne ispunjava uslove u pogledu jaine buke, emisije izduvnih gasova i opreme vazduhoplova propisane ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu njega. Postupak odobravanja i rokove podnoenja zahteva propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. lan 22. Prvo sletanje, odnosno poslednje poletanje stranog vazduhoplova kome je po lanu 21. ovog zakona prihvaen plan leta mora biti sa aerodroma koji je otvoren za meunarodni vazduni saobraaj.
8-12/01
29 od 1036
Knjiga I
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, za poletanje sa aerodroma i sletanje na aerodrom koji nisu otvoreni za meunarodni vazduni saobraaj strani vazduhoplov mora imati posebno odobrenje koje izdaje savezna uprava nadlena za poslove kontrole letenja, uz saglasnost savezne uprave nadlene za poslove carine i saveznog ministarstva nadlenog za unutranje poslove. Na domae vazduhoplove prilikom poletanja za inostranstvo, odnosno prvog sletanja iz inostranstva odnose se odredbe st. 1. i 2. ovog lana. lan 23. Stranom vazduhoplovu koji uestvuje u traganju i spasavanju, prua sanitetsku pomo ili usluge u poljoprivredi, odnosno leti radi prikazivanja letako-tehnikih karakteristika ili radi naunog istraivanja, savezna uprava nadlena za poslove kontrole letenja moe prihvatiti plan leta za letenje van kontrolisanog vazdunog prostora ako postoji saglasnost saveznog ministarstva nadlenog za poslove odbrane i saveznog ministarstva nadlenog za unutranje poslove.
DRUGI DEO BEZBEDNOST VAZDUNOG SAOBRAAJA Glava I VAZDUHOPLOV Odeljak I Zajednike odredbe
lan 24. Vazduhoplov se moe koristiti samo za utvrenu namenu i pod uslovom da poseduje uverenje o plovidbenosti, potvrdu o plovidbenosti ili dozvolu za upotrebu i da je ispravan. Motor, elisa ili vazduhoplovni proizvod mogu se koristiti ako poseduju potvrdu o ispravnosti i ako su ispravni.
8-12/01
30 od 1036 lan 25.
Knjiga I
Prema tehnikim propisima za plovidbenost, vazduhoplovi se razvrstavaju u transportnu kategoriju (avion i helikopter), optu kategoriju (avion, helikopter i jedrilica) i posebnu kategoriju vazduhoplova sa pogonom i bez pogona kao to su ultralaki vazduhoplov (zmaj, vazduhoplov ija je masa u poletanju bez posade do 70 kg i paraglajder), stari vazduhoplov, kopija starog tipa vazduhoplova, balon, vazduni brod, iroplan, mahokrilac, amaterski proizveden vazduhoplov i dr. Vazduhoplovi opte kategorije (neakrobatski, poluakrobatski i akrobatski), zavisno od mase, mogu biti normalni i laki. U okviru jedne kategorije vazduhoplova, vazduhoplovi se mogu razvrstavati i prema najveoj masi pri poletanju. lan 26. Prema nameni, vazduhoplovi se razvrstavaju u vazduhoplove za javni avio-transport (lica, lica i stvari i stvari), vazduhoplove za medicinskii prevoz, vazduhoplove za pruanje usluga iz vazduha (zapraivanje, gaenje poara, nadgledanje, reklamiranje, aero-foto-snimanje, graevinarstvo, kalibraa tehnikih ureaja, obezbeenje vazdunog saobraaja i dr.), vazduhoplove za prevoz za sopstvene potrebe, vazduhoplove za obuku letakog osoblja, vazduhoplove za sportsko letenje, vazduhoplove za amatersko letenje i vazduhoplove za opitno letenje. U okviru jedne kategorije i namene, zavisno od tehnikih, meteorolokih i drugih uslova korienja, vazduhoplovi se razvrstavaju u vazduhoplove sa neogranienim korienjem i vazduhoplove sa ogranienim korienjem. lan 27. Vazduhoplov koji leti u jugoslovenskom vazdunom prostoru mora posedovati uverenje o jaini buke koju stvara prilikom poletanja, u toku leta i sletanja. Stranom vazduhoplovu nee se odobriti let ako jaina buke koju stvara nije u skladu sa jainom propisanom u stavu 4. ovog lana. Jugoslovenskom vazduhoplovu uverenje iz stava 1. ovog lana izdaje savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja. Jainu buke vazduhoplova i nain merenja te buke propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja.
8-12/01
31 od 1036 lan 28.
Knjiga I
Vazduhoplov koji leti u jugoslovenskom vazdunom prostoru, a za pogon koristi mlazni ili dvotaktni klipni motor, mora posedovati uverenje o emisiji gasova pri sagorevanju koja nastaje prilikom poletanja, u toku leta i sletanja. Stranom vazduhoplovu nee se odobriti let ako emisija gasova pri sagorevanju nije u skladu sa propisanom iz stava 4. ovog lana. Jugoslovenskom vazduhoplovu uverenje iz stava 1. ovog lana izdaje savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja. Emisiju gasova pri sagorevanju i nain merenja te emisije propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja.
Odeljak II Utvrivanje tipa vazduhoplova, motora, elise i vazduhoplovnog proizvoda

lan 29. Utvrivanje tipa je provera da li novi tip vazduhoplova, motora, elise ili vazduhoplovnog proizvoda, u celini ili u delovima, odgovara propisu za plovidbenost saveznog ministra nadlenog za poslove saobraaja. Prilikom utvrivanja tipa odreuje se kategorija, uslovi korienja i uslovi ogranienja korienja i utvruje pratea dokumentacija o tipu i prirunici vazduhoplova, motora, elise ili vazduhoplovnog proizvoda. Po zavrenom postupku utvrivanja tipa vazduhoplova, motora, elise ili vazduhoplovnog proizvoda savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja izdaje dokument o tipu. Nain i postupak utvrivanja tipa propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. lan 30. Ako je dokument o tipu izdala vazduhoplovna vlast zemlje lanice meunarodne vazduhoplovne organizacije iji je lan i SRJ, ili je izdavanje tog dokumenta predloilo posebno telo te organizacije, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja moe priznati taj doku-
8-12/01
32 od 1036
Knjiga I
ment ako tehniki uslovi prema kojima je izvreno ili predloeno utvrivanje tipa nisu blai od uslova propisanih ovim zakonom, propisom o nainu utvrivanja tipa i propisima za plovidbenost. lan 31. Ako se utvrdi ili dobije izvetaj od vazduhoplovnih vlasti zemlje koja je izdala dokument o tipu da je na vazduhoplovu, motoru, elisi i vazduhoplovnom proizvodu nastala greka u konstrukciji, ugraenom materijalu, postupku ugradnje i ispitivanju ili zbog naina korienja i odravanja, koja utie na plovidbenost, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja moe, dok se ta greka ne otkloni, da stavi van snage ili izmeni dokument o tipu, odnosno uverenje o plovidbenosti, potvrdu o plovidbenosti ili dozvolu za upotrebu, ili naredi korisniku vazduhoplova da na odreen nain proveri da li postoji greka, kao i da tu greku otkloni. lan 32. Ako se na vazduhoplovu, motoru, elisi i vazduhoplovnom proizvodu koji je proizveden u SRJ i ije je utvrivanje tipa izvreno u SRJ, a koristi se u inostranstvu, pojavi greka iz lana 31. ovog zakona, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja obavestie o tome vazduhoplovne vlasti zemlje u kojoj je vazduhoplov, odnosno vazduhoplovni proizvod izvezen.
Odeljak III Proizvodnja vazduhoplova, motora, elise i vazduhoplovnog proizvoda

lan 33. Proizvodnja celog vazduhoplova, motora, elise i vazduhoplovnog proizvoda ili njihovih delova (sklopova ili podsklopova) vri se na nain i prema uslovima koje propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. lan 34. Proizvodnja moe biti proizvodnja prototipa, serijska i amaterska. Proizvodnja prototipa je proizvodnja vazduhoplova, motora, elise i vazduhoplovnog proizvoda ili njihovih delova koji nemaju utvren tip i model.
8-12/01
33 od 1036
Knjiga I
Serijska proizvodnja je proizvodnja vazduhoplova, motora, elise i vazduhoplovnog proizvoda ili njihovih delova koji imaju utvren tip i model. Amaterska proizvodnja je proizvodnja vazduhoplova, motora, elise ili vazduhoplovnog proizvoda za sopstvene potrebe, po pravilu bez utvrenog tipa i modela i bez kompletne dokumentacije za proizvodnju. Amaterskom proizvodnjom smatra se proizvodnja jednog vazduhoplova koji vri fiziko lice ili proizvodnja do pet vazduhoplova istog tipa koju vre grupa graditelja, preduzetnik ili preduzee. lan 35. Proizvodnja vazduhoplova, motora, elise ili vazduhoplovnog proizvoda podlee tehnikom nadzoru saveznog ministarstva nadlenog za poslove saobraaja. Tehniki nadzor proizvodnje vri se uvidom u projekat, specifikaciju materijala i dokumentaciju za proizvodnju, kao i postupke izrade i kontrole. Primedbe uoene u toku tehnikog nadzora proizvoa je duan da otkloni pre zapoinjanja sledee faze u proizvodnji. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, ne vri se tehniki nadzor amaterske gradnje vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda.
Odeljak IV Sposobnost za bezbedan vazduni saobraaj Pododeljak 1. Sposobnost vazduhoplova

lan 36. Sposobnost vazduhoplova za bezbedan vazduni saobraaj (u daljem tekstu: plovidbenost) utvruje savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja, na zahtev korisnika. Utvrivanju plovidbenosti podvrgava se vazduhoplov kome su prethodno utvreni tip i model. Nain i postupak utvrivanja plovidbenosti propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja.
8-12/01
34 od 1036 lan 37.
Knjiga I
U postupku utvrivanja plovidbenosti utvruje se namena vazduhoplova. Namena vazduhoplova zavisi od ugraenih ureaja i opreme, koju propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. lan 38. Ako su ispunjeni propisani uslovi i utvrena plovidbenost, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja izdaje: 1) uverenje o plovidbenosti, sa rokom vaenja od 12 meseci - vazduhoplovu transportne ili opte kategorije namenjenom za javni aviotransport lica i stvari, javni avio-transport stvari, medicinski prevoz ili obuku letakog osoblja, odnosno sa rokom vaenja od 24 meseca - vazduhoplovu namenjenom za pruanje usluga iz vazduha i prevoz za sopstvene potrebe, ili sa rokom vaenja od 36 meseci - vazduhoplovu opte kategorije namenjenom za sportsko i amatersko letenje; 2) potvrdu o plovidbenosti, sa rokom vaenja od 36 meseci - vazduhoplovu posebne kategorije i vazduhoplovu namenjenom za opitno letenje, odnosno sa rokom vaenja od 24 meseca - vazduhoplovu posebne kategorije namenjenom za obuku pilota; 3) dozvolu za upotrebu s neogranienim rokom vaenja - vazduhoplovu posebne kategorije, i to pojedinim ultralakim vazduhoplovima kao to su zmaj bez motora, paraglajder, vazduhoplov ija je masa u poletanju bez posade do 70 kg i sl. 4) potvrdu o plovidbenosti za izvoz vazduhoplova, sa rokom vaenja od est meseci. lan 39. Vazduhoplovu transportne ili opte kategorije, kad se izvozi u inostranstvo, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja, na zahtev korisnika, izdaje uverenje o plovidbenosti za izvoz, a za motor ili elisu - potvrdu o ispravnosti za izvoz. Rok vaenja dokumenata iz stava 1. ovog lana je tri meseca. lan 40. Pregled vazduhoplova moe biti osnovni, redovni i vanredni i sastoji se od pregleda na zemlji i probe ili provere u letu.
8-12/01
35 od 1036
Knjiga I
Osnovni pregled vri se pre upisa vazduhoplova u Jugoslovenski registar vazduhoplova, posle obnove ili vee izmene i ako je rok vaenja uverenja o plovidbenosti ili potvrde o plovidbenosti istekao za vie od est, odnosno 12 meseci zavisno od roka vaenja uverenja o plovidbenosti ili potvrde o plovidbenosti, kao i u sluaju izdavanja potvrde o plovidbenosti za izvoz vazduhoplova kome je isteklo vaenje uverenja o plovidbenosti due od est meseci. Redovni pregled vazduhoplova vri se prilikom produavanja uverenja o plovidbenosti ili potvrde o plovidbenosti. Vanredni pregled vazduhoplova vri se u toku vaenja uverenja o plovidbenosti i potvrde o plovidbenosti ako vazduhoplov pretrpi vee oteenje, ako postoji prekid korienja, odnosno odravanja dui od est meseci ili ako savezni vazduhoplovni inspektor opravdano posumnja da vazduhoplov koji ima uverenje o plovidbenosti, potvrdu o plovidbenosti, odnosno dozvolu za upotrebu ne ispunjava uslove za bezbedni vazduni saobraaj. Vanredni pregled ne moe se zameniti osnovnim i redovnim pregledom. Za pregled vazduhoplova radi utvrivanja plovidbenosti plaa se naknada. Visinu naknade iz stava 6. ovog lana propisuje Savezna vlada. lan 41. Ako se pregledom utvrdi da vazduhoplov ne ispunjava uslove za plovidbenost, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja reenjem odbija zahtev za izdavanje, odnosno produenje uverenja o plovidbenosti, potvrde o plovidbenosti ili dozvole za upotrebu. Ako se pregledom utvrdi da se vazduhoplov moe koristiti uz odreeno ogranienje, to ogranienje, kao i uslov korienja, moraju se upisati u uverenje o plovidbenosti, potvrdi o plovidbenosti ili dozvoli za upotrebu. Reenje iz stava 1. ovog lana je konano u upravnom postupku. lan 42. Ako se prilikom pregleda vazduhoplova iz lana 40. ovog zakona utvrdi da nisu ispunjeni uslovi propisani u lanu 36. ovog zakona, za
8-12/01
36 od 1036
Knjiga I
izdavanje uverenja o plovidbenosti i potvrde o plovidbenosti, kao i ako se na vazduhoplovu dogodi kvar u toku vaenja uverenja o plovidbenosti ili potvrde o plovidbenosti, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja moe dozvoliti da takav vazduhoplov izvri tehniki let od aerodroma na kome se zatekao do aerodroma na kome e se izvriti opravka, pod uslovom da uz odreena ogranienja vazduhoplov moe bezbedno da izvri taj let. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, bez dozvole saveznog ministarstva nadlenog za poslove saobraaja, vazduhoplov na kome se dogodio kvar u toku vaenja uverenja o plovidbenosti i potvrde o plovidbenosti moe da izvri tehniki let od aerodroma na kome se zatekao do aerodroma na kome e se izvriti opravka ako je to u skladu sa postupcima i uslovima propisanim u letakom priruniku vazduhoplova i ako je to predvieno u odobrenom programu tehnikog odravanja vazduhoplova.
Pododeljak 2. Sposobnost za upotrebu motora, elise i vazduhoplovnog proizvoda

lan 43. Motor, elisa i vazduhoplovni proizvod mogu se ugraditi u vazduhoplov ako su sposobni za upotrebu i poseduju potvrdu o ispravnosti. Sposobnost za upotrebu utvruje se posle proizvodnje, obnove ili posebne provere i ako motor, elisa i vazduhoplovni proizvod (materijal, deo, ureaj ili oprema vazduhoplova) imaju dokument o tipu. Sposobnost za upotrebu motora, elise i vazduhoplovnog proizvoda utvruje lice iz lana 47. ovog zakona koje ih je proizvelo, obnovilo ili izvrilo posebnu proveru, na nain kako je propisao savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. lan 44. Ako padobran za spasavanje ima potvrdu tipa vazduhoplovnog proizvoda, ako je utvrena njegova sposobnost za upotrebu i ako ima potvrdu o ispravnosti, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja izdae dozvolu za upotrebu sa neogranienim rokom vaenja.
8-12/01
37 od 1036
Knjiga I
Padobran, osim padobrana za spasavanje, moe se upotrebljavati ako ima dokument o tipu vazduhoplovnog proizvoda, ako je sposoban za upotrebu i ako ima potvrdu o ispravnosti.
Odeljak V Odravanje vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda

lan 45. Korisnik vazduhoplova duan je da obezbedi da se pre poletanja vazduhoplova izvre svi radovi propisani programom tehnikog odravanja i nareeni od saveznog ministarstva nadlenog za poslove saobraaja. Odravanje vazduhoplova vri se prema odobrenom programu tehnikog odravanja vazduhoplova i obuhvata odravanje motora, elise i opreme vazduhoplova. Program tehnikog odravanja vazduhoplova mora biti takav da obezbedi neprekidnu ispravnost vazduhoplova u toku njegovog korienja u vazdunom saobraaju a utvruje se na osnovu tehnike dokumentacije i prirunika proizvoaa i propisa saveznog ministra za saobraaj. Program tehnikog odravanja iz stava 2. ovog lana, na predlog korisnika vazduhoplova, odobrava savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja. lan 46. Program tehnikog odravanja ultralakih vazduhoplova i padobrana, pored zahteva iz lana 45. ovog zakona, mora da sadri i propisani rok upotrebe, uputstvo za tehniki pregled i uestalost vrenja tehnikog pregleda, odravanje, popravke, pakovanje i korienje. Program tehnikog odravanja iz stava 1. ovog lana odobrava savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja u postupku utvrivanja tipa.
8-12/01
38 od 1036
Knjiga I
Odeljak VI Preduzee za proizvodnju, ispitivanje ili odravanje vazduhoplova, motora, elise i vazduhoplovnog proizvoda
lan 47. Preduzee, drugo pravno lice, dravni organ i preduzetnik koji proizvode, ispituju radi utvrivanja tipa ili odravaju vazduhoplov, motor, elisu i vazduhoplovni proizvod ili njegove delove (sklopove ili podsklopove) ili obavljaju neke od tih poslova, moraju ispunjavati uslove u pogledu radnih prostorija, opremljenosti tehnikim sredstvima za rad, osobljem, tehnikom dokumentacijom i preporukama proizvoaa, kao i da poseduju prirunik o radu i kontroli kvaliteta, koje propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. Licu iz stava 1. ovog lana koje ispunjava uslove iz tog stava, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja izdae uverenje za obavljanje odreene vrste delatnosti. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja vodi registar preduzea i drugih pravnih lica iz stava 2. ovog lana. Amatersku proizvodnju i odravanje amaterski izgraenog vazduhoplova za sopstvene potrebe moe vriti preduzee, drugo pravno lice ili fiziko lice koje ne poseduje uverenje iz stava 2. ovog lana. lan 48. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja izvrie proveru, 12 meseci po izdavanju uverenja, a posle toga svaka 24 meseca, da li lice iz lana 47. stav 2. ovog zakona i dalje ispunjava uslove za obavljanje utvrene delatnosti. Ako se prilikom provere iz stava 1. ovog lana utvrdi da neki od uslova nije ispunjen ili ako lice iz lana 47. stav 2. ovog zakona u periodu izmeu provera nije obavljalo poslove kumulativno due od est, odnosno 12 meseci za koje mu je uverenje izdato, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja oduzee mu uverenje. Za proveru uslova za obavljanje delatnosti iz stava 2. ovog lana plaa se naknada. Visinu naknade iz stava 3. ovog lana propisuje Savezna vlada.
8-12/01
39 od 1036 lan 49.
Knjiga I
Ako je dokument o osposobljenosti za proizvodnju, ispitivanje radi utvrivanja tipa ili odravanje vazduhoplova, motora, elise i vazduhoplovnog proizvoda izdala vazduhoplovna vlast zemlje lanice meunarodne vazduhoplovne organizacije iji je lan i SRJ ili je izdavanje takvog dokumenta predloilo posebno telo te organizacije, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja moe priznati taj dokument ako uslovi na osnovu kojih je izdat, odnosno na osnovu kojih je predloeno izdavanje nisu blai od uslova iz lana 47. stav 1. ovog zakona. lan 50. Ako se u toku vaenja uverenja iz lana 47. stav 2. ovog zakona utvrdi da nisu ispunjeni svi propisani uslovi ili da se utvrena delatnost obavlja tako da se odstupa od prirunika o radu i kontroli kvaliteta, tehnikih uslova ili preporuka proizvoaa, postupaka i kvaliteta rada, propisanih u lanu 47. stav 1. ovog zakona, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja, na predlog saveznog inspektorata nadlenog za poslove vazduhoplovne inspekcije, oduzee uverenje ili e u uverenju ograniiti delatnost. Reenje o oduzimanju, odnosno o ogranienju delatnosti konano je u upravnom postupku.
Odeljak VII Dravna pripadnost i oznake registracije vazduhoplova

lan 51. Jugoslovensku dravnu pripadnost vazduhoplov stie upisom u Jugoslovenski registar civilnih vazduhoplova ili u Evidenciju letilica. Vazduhoplov koji je upisan u Jugoslovenski registar civilnih vazduhoplova mora da nosi znake dravne pripadnosti, oznake registracije i obavezne natpise. Vazduhoplov, padobran za spasavanje ili paraglajder koji je upisan u Evidenciju letilica ne mora da nosi znake dravne pripadnosti, oznake registracije i obavezne natpise ako za to ne postoje tehniki uslovi, o
8-12/01
40 od 1036
Knjiga I
emu, u postupku utvrivanja tipa, odluuje savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja. lan 52. Znaci dravne pripadnosti su zastava SRJ i oznaka YU - ispisana ispred oznake registracije. Oznaku registracije ine tri slova ispisana latinicom, ili etiri broja, ili kombinacija slova i brojeva. Pored znakova dravne pripadnosti, oznake registracije i obaveznih natpisa, vazduhoplov moe da nosi i druge natpise (ime korisnika, firmu, ime vazduhoplova i sl.). Veliinu, boju, mesto i nain nanoenja znakova dravne pripadnosti, oznake registracije, obaveznih natpisa i drugih natpisa propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja.
Odeljak VIII Jugoslovenski registar civilnih vazduhoplova

lan 53. Jugoslovenski registar civilnih vazduhoplova (u daljem tekstu: Registar vazduhoplova) vodi savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja. U Evidenciju letilica upisuju se vazduhoplovi posebne kategorije, i to ultralaki vazduhoplovi kao to su zmaj bez motora, paraglajder i vazduhoplov ija je masa u poletanju bez posade do 70 kg, odnosno padobran za spasavanje, a vodi je savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja. lan 54. Vazduhoplov se upisuje u Registar vazduhoplova na zahtev vlasnika, odnosno korisnika. Dravni vazduhoplov moe se upisati u Registar vazduhoplova ako su njegova kategorija i namena, kao i nain korienja u skladu sa l. 25. i 26. ovog zakona i ako ispunjava uslove propisane u l. 36. i 37. ovog zakona, osim vazduhoplova koji se koristi za specijalne namene.
8-12/01
41 od 1036
Knjiga I
Pravo upisa u Registar vazduhoplova ima vazduhoplov koji ispunjava propisane uslove u pogledu plovidbenosti, dozvoljene jaine buke, ako nije upisan u strani registar vazduhoplova i ije je: 1) vlasnik, u celini ili delimino, preduzee, drugo pravno lice i preduzetnik koji je registrovan u SRJ ili dravni organ; 2) vlasnik, u celini ili delimino, jugoslovenski dravljanin sa stalnim prebivalitem u SRJ ili van SRJ, ako je matini aerodrom tog vazduhoplova u SRJ; 3) korisnik - preduzee, drugo pravno lice, preduzetnik ili drugo fiziko lice ije je sedite, odnosno stalno prebivalite u SRJ. U Registar vazduhoplova moe se upisati vazduhoplov iji je vlasnik, odnosno korisnik strano pravno lice ili strano fiziko lice i ako za to pribavi posebnu dozvolu saveznog ministarstva nadlenog za poslove saobraaja. Pored uslova iz stava 3. ovog lana, za uvezeni vazduhoplov mora se priloiti potvrda plovidbenosti vazduhoplova za izvoz i potvrda o brisanju iz Registra vazduhoplova koje su izdale vazduhoplovne vlasti zemlje izvoznice. lan 55. Registar vazduhoplova je javna knjiga. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja, na pismeni zahtev zainteresovanog pravnog lica ili fizikog lica, moe izdati izvod ili prepis dokumenta ili podataka upisanih u uloak, upisni list ili zbirku isprava. lan 56. Registar se sastoji iz glavne knjige i zbirke isprava. Glavna knjiga se sastoji iz uloaka koji se obrazuju za svaki vazduhoplov. Jedan vazduhoplov moe imati samo jedan uloak. Uloak se sastoji iz: 1) opisnog lista, u koji se upisuje registarska oznaka, kategorija, namena i glavne tehnike karakteristike vazduhoplova, ogranienja u korienju, kao i podaci o motoru, elisi i opremi; 2) vlasniko-korisnikog lista, u koji se upisuju imena i adrese vlasnika i korisnika;
8-12/01
42 od 1036
Knjiga I
3) zalonog lista, u koji se upisuju glavni podaci o nosiocu i osnovu zalonog prava. Zbirka isprava predstavlja svaku dokumentovanu osnovu podataka upisanih u list uloka Registra vazduhoplova. lan 57. U vlasniko-korisniki i zaloni list uloka Registra vazduhoplova unose se podaci na osnovu odluke stvarno nadlenog suda na ijem se podruju nalazi sedite organa koji vodi Registar vazduhoplova. Za amaterski izgraeni vazduhoplov za sopstvene potrebe upis vlasnitva vazduhoplova moe se ostvariti na osnovu overene pismene izjave lica koje ga je izgradilo. lan 58. O upisu vazduhoplova u Registar vazduhoplova savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja izdae uverenje o registraciji, a o upisu u vlasniko-korisniki i teretni list obavestie podnosioca zahteva. lan 59. Vazduhoplov se brie iz Registra vazduhoplova, na zahtev vlasnika, odnosno korisnika vazduhoplova, ako je uniten ili ako je postao trajno neupotrebljiv za letenje, pre upisa u strani registar vazduhoplova, ili ako prestanu da postoje uslovi na osnovu kojih je upisan u Registar vazduhoplova. Vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova duan je da, najdocnije 30 dana od dana kada su nastupili razlozi iz stava 1. ovog lana, podnese zahtev za njegovo brisanje. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja po slubenoj dunosti brie vazduhoplov iz Registra vazduhoplova ako utvrdi da je korienje trajno prestalo, odnosno ako je uverenje o plovidbenosti, potvrda o plovidbenosti ili dozvola za upotrebu tog vazduhoplova nevaea due od deset godina. lan 60. Vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova uz zahtev za brisanje vazduhoplova iz Registra vazduhoplova mora podneti overenu pismenu izjavu o pristanku svih lica upisanih u zaloni list tog vazduhoplova, a ako vlasnik i korisnik nisu isto lice - i overenu pismenu izjavu o pristanku svih lica upisanih u vlasniko-korisniki list.
8-12/01
43 od 1036 lan 61.
Knjiga I
O brisanju vazduhoplova iz Registra vazduhoplova, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja izdae reenje. Ako se vazduhoplov brie iz Registra vazduhoplova radi upisa u strani registar, na zahtev vlasnika, odnosno korisnika savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja, pored reenja iz stava 1. ovog lana, izdae i potvrdu o plovidbenosti vazduhoplova za izvoz. Reenje iz stava 1. ovog lana konano je u upravnom postupku. lan 62. Dravni vazduhoplov moe se upisati u Registar vazduhoplova ako to zahteva korisnik vazduhoplova i ako vazduhoplov ispunjava uslove u pogledu plovidbenosti i dozvoljene jaine buke a moe se koristiti prema utvrenoj nameni i u skladu sa odredbama ovog zakona. lan 63. Na Evidenciju letilica shodno se primenjuju odredbe l. 54. i 55, lana 56. st. 1. do 3. i stav 4. ta. 1. i 2. i l. 59, 61. i 62. ovog zakona. lan 64. U Evidenciju letilica iz lana 63. stav 2. ovog zakona, upis vlasnitva za letilice proizvedene u SRJ moe se izvriti na osnovu overene pismene izjave, a za letilicu proizvedenu u inostranstvu - na osnovu dokaza o plaenoj carini.
Odeljak IX Isprave i knjige vazduhoplova

lan 65. Uverenje o registraciji i uverenje o plovidbenosti vazduhoplova transportne i opte kategorije, kao i druge isprave i knjige vazduhoplova koji uestvuje u meunarodnom vazdunom saobraaju moraju biti pisani i na jednom od jezika Meunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO). lan 66. U vazduhoplovu u toku leta moraju se nalaziti sledee isprave i knjiga:
8-12/01
44 od 1036
Knjiga I
1) uverenje o registraciji; 2) uverenje o plovidbenosti ili potvrda o plovidbenosti, odnosno dozvola za upotrebu; 3) dozvola za rad ugraene radio-stanice; 4) dozvole lanova posade; 5) nalog za let; 6) operativni dnevnik vazduhoplova. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja odredie koji vazduhoplov posebne kategorije ne mora u toku leta da ima isprave i knjigu. Isprave i knjiga vazduhoplova iz stava 2. ovog lana moraju se uvati na matinom aerodromu. U vazduhoplovu koji se koristi za javni avio-transport, pored isprava i knjige iz stava 1. ovog lana, moraju se nalaziti i sledee: 1) isprave: a) uverenje o ispunjavanju uslova za obavljanje javnog prevoza (ako je takav let); b) uverenje o nivou buke i emisiji gasova pri sagorevanju; v) spisak opreme za sluaj opasnosti kojom je opremljen vazduhoplov; g) lista optereenja i poloaja teita; d) polisa osiguranja; ) dokumenta za pripremu leta; e) dokument o ukrcanim stvarima i teretu; 2) knjige: a) letaki prirunik vazduhoplova; b) letako-operativni prirunik; v) putni prirunik vazduhoplova; g) putna knjiga vazduhoplova. Isprave i knjige koje se nalaze u vazduhoplovu moraju biti uredne.
8-12/01
45 od 1036 lan 67.
Knjiga I
Nalog za let sadri podatke o svrsi leta, ruti letenja, aerodromu opredeljenja, datumu i vremenu poletanja i sletanja vazduhoplova, kao i o kapetanu, voi i lanovima posade vazduhoplova. Operativni dnevnik vazduhoplova sadri dnevne podatke o radu motora, elise i ostalih sistema i ureaja na vazduhoplovu, asovima letenja i broju letova, udesima i oteenjima koje je vazduhoplov pretrpeo, izvrenim opravkama, pregledima i pripremljenosti vazduhoplova za let. Lista optereenja i poloaja teita vazduhoplova sadri podatke o broju putnika, posebnim putnicima (deca, invalidi, retardirana lica, deportirci), teini ukrcanih stvari, rasporedu tereta i koliini goriva koje vazduhoplov nosi. Dokumenta za pripremu leta sadre meteoroloke podatke, planove leta, podatke od znaaja za poletanje i sletanje vazduhoplova i ostale podatke vane za izvrenje leta. Dokument o ukrcanim stvarima i teretu sadri podatke o vrsti tereta (prevoz ivotinja, rasuti i teni tereti i sl.), opasnom i zapaljivom teretu i dr. Letaki prirunik sadri uputstvo za korienje vazduhoplova i ureaja i sistema vazduhoplova. Letaki-operativni prirunik sadri opis sistema vazduhoplova, kao i opis normalnih i vanrednih postupaka i postupaka u sluaju opasnosti. Putni prirunik sadri putne karte i postupke za poletanje i sletanje vazduhoplova. Putna knjiga vazduhoplova sadri podatke o vanrednim i drugim dogaajima na vazduhoplovu za vreme leta, osim podataka koji se unose u operativni dnevnik vazduhoplova. lan 68. Korisnik vazduhoplova duan je da od momenta upisa vazduhoplova u registar poseduje matinu knjigu vazduhoplova. Matina knjiga vazduhoplova sadri naroito: podatke o proizvodnji vazduhoplova, odnosno ugraenoj opremi, ureajima, motorima i elisama; podatke o korienju vazduhoplova (geografskim podrujima korienja, asovima letenja, brojevima letova i sl.); podatke o programu tehnikog odravanja vazduhoplova; podatke o radovima odravanja, udesima, oteenjima, popravkama, zamenama, izmenama, ispitiva-
8-12/01
46 od 1036
Knjiga I
njima, merenjima i sl., kao i podatke o izvrenim vazduhoplovnim naredbama, servisnim biltenima i sl. Sadraj matine knjige i operativnog dnevnika iz lana 67. stav 2. ovog zakona propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. Korisnik vazduhoplova duan je da uva matinu knjigu vazduhoplova deset godina od dana brisanja vazduhoplova iz registra vazduhoplova. Matina knjiga se predaje kupcu u sluaju prodaje vazduhoplova, a u sluaju zakupa vazduhoplova - zakupcu. lan 69. Kada se vazduhoplov brie iz Registra vazduhoplova, isprave vazduhoplova, osim dozvola lanova posade, predaju se saveznom ministarstvu nadlenom za poslove saobraaja radi arhiviranja. lan 70. Popunjeni operativni dnevnik vazduhoplova koji se koristi za javni avio-transport mora se nalaziti u vazduhoplovu do popunjavanja narednog operativnog dnevnika. Korisnik vazduhoplova uva popunjeni operativni dnevnik vazduhoplova tri godine od dana popunjavanja. Podaci iz operativnog dnevnika vazduhoplova unose se u matinu knjigu. lan 71. Popunjenu putnu knjigu vazduhoplova vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova uva godinu dana od dana popunjavanja. Listu optereenja i poloaja teita i dokumenta o ukrcanim stvarima korisnik vazduhoplova i vlasnik, odnosno korisnik aerodroma poletanja mora uvati najmanje 30 dana od dana zapoinjanja leta koji se vri za javni avio-transport. Dokumenta za pripremu leta korisnik vazduhoplova mora uvati najmanje 30 dana od dana izvrenja leta.
8-12/01
47 od 1036
Knjiga I
Glava II AERODROMI I LETILITA Odeljak I Zajednike odredbe

lan 72. Aerodrom se moe koristiti za vazduni saobraaj ako ima dozvolu za korienje, ako je upisan u Upisnik aerodroma i ako u momentu korienja ispunjava sve propisane uslove. lan 73. Aerodromi se prema nameni razvrstavaju u: 1) aerodrome za obavljanje domaeg i meunarodnog javnog aviotransporta (u daljem tekstu: vazduhoplovna pristanita); 2) aerodrome za obavljanje javnog avio-transporta vazduhoplovima ija je masa u poletanju do 5700 kg (u daljem tekstu: opti aerodrom); 3) aerodrome koje koriste vazduhoplovi ija je namena za sportsko i amatersko letenje (u daljem tekstu: posebni aerodrom); 4) aerodrome koje koriste vazduhoplovi ija je namena letenje za sopstvene potrebe proizvoaa vazduhoplova, kliniko-bolnikog centra, centra za obuku i dr. (u daljem tekstu: aerodrom za sopstvene potrebe). Aerodromi iz stava 1. ovog lana mogu biti civilni i meoviti (vojnocivilni). Prema vrsti vazduhoplova koji ih koriste, aerodromi mogu biti aerodromi za avione (na zemlji i na vodi) i helidromi za helikoptere (na povrini zemlje, vode i na uzdignutom objektu). lan 74. Aerodromi se, prema dimenzijama i opremljenosti glavne poletnosletne staze, razvrstavaju u klase i kategorije. Razvrstavanje aerodroma u klase i kategorije vri se u skladu s tehnikim propisom koji donosi savezni ministar nadlean za poslove saobraaja.
8-12/01
48 od 1036 lan 75.
Knjiga I
Vazduhoplovno pristanite moe biti otvoreno za domai ili za domai i za meunarodni javni avio-transport. Meoviti aerodrom ili deo meovitog aerodroma koji ima dozvolu za korienje iz lana 83. ovog zakona moe se koristiti za civilne svrhe pod uslovom i na nain koji su utvreni ugovorom izmeu saveznog ministarstva nadlenog za poslove odbrane i korisnika aerodroma, odnosno dela aerodroma. Ugovorom iz stava 2. ovog lana odreuju se poletno-sletne i druge staze, platforme, ureaji i instalacije, sredstva i drugi delovi vojnog aerodroma koji se mogu koristiti za civilne svrhe, kao i nain korienja, uslovi odravanja i druga meusobna prava i obaveze ugovornih strana. lan 76. Letilite i teren mogu se koristiti ako imaju dozvolu za korienje i ako su upisani u Upisnik letilita, odnosno Evidenciju terena. lan 77. Letilita se prema nameni razvrstavaju u: 1) privredna letilita (za letenje vazduhoplova za pruanje usluga iz vazduha radi zapraivanja, gaenja poara i dr.); 2) posebna letilita (za letenje vazduhoplova posebne kategorije, sa pogonom); 3) privremena letilita (za letenje sportskih i amaterskih vazduhoplova u odreenom periodu). lan 78. Vlasnik ili korisnik aerodroma duan je da odredi take znaajne za vazduhoplovnu navigaciju na aerodromu u koordinatama Svetskog geodetskog sistema 1984 (WGS-84). Vlasnik ili korisnik objekta koji predstavlja prepreku u saobraajnoj zoni aerodroma duan je da odredi njegov poloaj u koordinatama Svetskog geodetskog sistema 1984 (WGS-84), a za objekte koji su izgraeni pre donoenja ovog zakona, duna je da to izvri savezna uprava nadlena za poslove kontrole letenja. Take i objekti iz st. 1. i 2. ovog lana, kao i uslovi koji moraju biti ispunjeni u postupku odreivanja koordinata propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja.
8-12/01
49 od 1036
Knjiga I
Lica iz st. 1. i 2. ovog lana duna su da izvetaje o utvrenim koordinatama taaka i objekata dostave saveznoj upravi nadlenoj za poslove kontrole letenja radi provere i objavljivanja u slubenim vazduhoplovnim publikacijama.
Odeljak II Izgradnja aerodroma i letilita

lan 79. Planiranje, projektovanje, izgradnja i rekonstrukcija aerodroma, poletno-sletnih i drugih staza, pristanine platforme, objekata za prihvat i otpremu vazduhoplova, putnika i stvari i drugih objekata koji omoguuju bezbedno poletanje, sletanje i boravak vazduhoplova na aerodromu vri se po posebnim zakonima, propisima iz l. 86., 89., 90. i 91. ovog zakona i propisu saveznog ministra za saobraaj. lan 80. Pre izgradnje ili rekonstrukcije aerodroma i drugih objekata iz lana 79. ovog zakona, investitor, vlasnik, ili korisnik aerodroma mora pribaviti odobrenje sa stanovita bezbednosti vazdunog saobraaja za lokacijsku i projektnu dokumentaciju. Odobrenje iz stava 1. ovog lana izdaje savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja, uz saglasnost saveznog ministarstva nadlenog za poslove odbrane, saveznog ministarstva nadlenog za unutranje poslove i savezne uprave nadlene za poslove carine, ako je objekat znaajan za obavljanje poslova iz nadlenosti tih organa. Za odobrenje iz stava 2. ovog lana plaa se naknada. Visinu naknade iz stava 3. ovog lana propisuje Savezna vlada. lan 81. Posle zavrene izgradnje ili rekonstrukcije aerodroma ili objekta iz lana 79. ovog zakona, promene namene ili kategorije aerodroma i due zatvorenosti, a pre zapoinjanja korienja, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja pregledom e utvrditi da li su ispunjeni uslovi iz l. 74, 78, 79, 85, 86, 89. do 91, 165. i 166. ovog zakona.
8-12/01
50 od 1036
Knjiga I
U pregledu iz stava 1. ovog lana uestvuju i predstavnici saveznog ministarstva nadlenog za poslove odbrane, saveznog ministarstva nadlenog za unutranje poslove i savezne uprave nadlene za poslove carine, ako je objekat znaajan za vrenje poslova iz nadlenosti tih organa. Za pregled iz stava 1. ovog lana plaa se naknada. Visinu naknade iz stava 3. ovog lana propisuje Savezna vlada. lan 82. Izgradnju letilita i ureenje terena propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. Po izvrenoj izgradnji, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja izvrie pregled radi utvrivanja da li letilite ili teren ispunjava uslove propisane u stavu 1. ovog lana, kao i uslove iz lana 89. stav 1. ovog zakona. Za pregled iz stava 2. ovog lana plaa se naknada. Visinu naknade iz stava 3. ovog lana propisuje Savezna vlada. lan 83. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja, na osnovu izvrenog pregleda iz l. 81. i 82. ovog zakona, izdaje dozvolu za korienje aerodroma, letilita ili terena, sa rokom vaenja do 36 meseci. Pre izdavanja dozvole za korienje aerodroma moraju se utvrditi nain i blii uslovi za bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova iz lana 168. ovog zakona. U dozvoli za korienje aerodroma utvruju se namena, klasa i kategorija aerodroma, a za letilite ili teren odreuje se koji vazduhoplovi ga mogu koristiti, period korienja i uslovi i nain korienja. lan 84. Ako aerodrom, letilite ili teren ne ispunjava uslove navedene u dozvoli za korienje, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja, na predlog saveznog inspektorata nadlenog za poslove vazduhoplovne inspekcije, oduzee dozvolu ili u dozvoli ograniiti korienje. Reenje o oduzimanju dozvole ili ogranienju korienja u dozvoli konano je u upravnom postupku. lan 85. Manevarske povrine, platforme i druge povrine na aerodromu i letilitu, odreene za kretanje vazduhoplova po zemlji, moraju biti obele-
8-12/01
51 od 1036
Knjiga I
ene na nain koji propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja.
Odeljak III Izgradnja i postavljanje objekata i instalacija u podruju aerodroma i letilita

lan 86. Izgradnja i postavljanje objekata, instalacija i ureaja na podruju aerodroma i letilita, ukljuujui i objekte i ureaje za obezbeenje vazdunog saobraaja i objekte, instalacije i ureaje van podruja aerodroma koji mogu uticati na bezbednost vazdunog saobraaja (antenski stubovi, dimnjaci, tornjevi, dalekovodi, drvee, emisioni ureaji i sl. - u daljem tekstu: prepreke), kao i njihovo obeleavanje ili uklanjanje, vre se na nain koji propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja daje saglasnost sa stanovita bezbednosti vazdunog saobraaja za postavljanje i obeleavanje objekata, instalacija i ureaja na podrujima iz stava 1. ovog lana. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja odredie koji objekti, instalacije i ureaji iz stava 1. ovog lana moraju biti obeleeni ili uklonjeni i u kom roku. Podaci o preprekama koje su obeleene oznakama za uoavanje objavljuju se u slubenim vazduhoplovnim publikacijama. Oznake za uoavanje iz stava 3. ovog lana moraju se odravati u ispravnom stanju. lan 87. Uklanjanje prepreke i postavljanje i odravanje oznaka za uoavanje iz lana 86. ovog zakona, naredie reenjem savezni inspektorat nadlean za poslove vazduhoplovne inspekcije, a vri: 1) vlasnik ili korisnik prepreke, ako je podignuta ili postavljena posle izgradnje aerodroma, odnosno letilita; 2) vlasnik ili korisnik aerodroma, ako se aerodrom izgrauje u blizini postojeih prepreka iz lana 86. ovog zakona;
8-12/01
52 od 1036
Knjiga I
3) investitor, vlasnik ili korisnik prepreke, van podruja aerodroma, odnosno letilita. Uklanjanje prepreke i postavljanje i odravanje oznaka za uoavanje iz stava 1. ovog lana moraju se odmah izvriti na teret lica iz stava 1. ovog lana. Reenje iz stava 1. ovog lana konano je u upravnom postupku. lan 88. U podruju aerodroma ili letilita, na mestima na kojima moe doi do ugroavanja vazdunog saobraaja, nije dozvoljeno stvaranje deponije smea ili slinih sadraja, naroito ako su uzrok okupljanja ptica.
Odeljak IV Aerodromske slube

lan 89. Na aerodromu i letilitu mora biti organizovano vatrogasno-spasilako i medicinsko obezbeenje, na nain koji propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. Na vazduhoplovnom pristanitu i optem aerodromu moraju biti organizovane vatrogasno-spasilaka sluba, sluba hitne pomoi i sluba prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari, na nain koji propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. Vatrogasno-spasilaku slubu i slubu hitne pomoi, odnosno vatrogasno i medicinsko obezbeenje duan je da organizuje vlasnik ili korisnik aerodroma. Slubu prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari organizuje vlasnik ili korisnik aerodroma. Izuzetno od odredbe stava 4. ovog lana, slubu prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari moe da organizuje domai avio-prevozilac ili, za svoje potrebe, strani avio-prevozilac koji obavlja vazduni saobraaj sa SRJ, pod uslovima i na nain koji se utvrde u ugovoru sa vlasnikom ili korisnikom aerodroma. lan 90. Na vazduhoplovnom pristanitu i optem aerodromu mora biti obezbeeno snabdevanje vazduhoplova gorivom iji je kvalitet propisan standardom.
8-12/01
53 od 1036
Knjiga I
Preduzee, vlasnik ili korisnik aerodroma koji snabdeva vazduhoplov gorivom mora raspolagati odgovarajuim objektima, instalacijama i opremom, koje propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. Lice iz stava 2. ovog lana duno je, zavisno od planiranog obima saobraaja, da obezbedi gorivo za najmanje trodnevnu upotrebu. Ako zbog vie sile ili drugih vanrednih dogaaja lice iz stava 2. ovog lana, nezavisno od svoje volje, nije u mogunosti da vazduhoplov snabde gorivom, duno je da o tome, odmah po nastanku tih okolnosti, obavesti saveznu upravu nadlenu za poslove kontrole letenja, radi objavljivanja u Hitnim vazduhoplovnim obavetenjima (NOTAM). lan 91. Vlasnik ili korisnik aerodroma mora obezbediti prostor za kontradiverzioni pregled vazduhoplova, odgovarajue prostorije za kontradiverzioni pregled putnika i stvari, tehniku opremu za kontradiverzioni pregled putnikog prtljaga i stvari i mora da vri kontradiverzioni pregled putnikog prtljaga i stvari. Podruna organizaciona jedinica saveznog ministarstva nadlenog za unutranje poslove na aerodromu duna je da obezbedi i odrava opremu potrebnu za kontradiverzioni pregled vazduhoplova, putnika i runog prtljaga i da vri taj pregled. Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, na vazduhoplovnom pristanitu i optem aerodromu, aerodromima na kojima se vri poletanje i sletanje vazduhoplova do 20 putnikih sedita, odnosno vazduhoplova ija je masa u poletanju do 13000 kg, savezno ministarstvo nadleno za unutranje poslove moe ovlastiti vlasnika ili korisnika aerodroma da vri kontradiverzioni pregled i da obezbedi opremu za taj pregled. Kontradiverzioni pregled stvari koje se ne mogu pregledati tehnikom opremom (stvari u kontejneru, paleti i sl.) duan je da izvri poiljalac pri pakovanju i da o pregledu pismeno obavesti vlasnika ili korisnika aerodroma. Osoblje koje vri kontradiverzioni pregled mora biti obueno i posedovati uverenje o obuenosti za kontradiverzioni pregled, koje je izdalo savezno ministarstvo nadleno za unutranje poslove. Prostor, prostorije, tehnika oprema i nain vrenja kontradiverzionog pregleda propisuje savezni ministar nadlean za unutranje poslove.
8-12/01
54 od 1036 lan 92.
Knjiga I
Slube iz l. 89. do 91. ovog zakona, u vreme otvorenosti aerodroma, moraju svoje poslove da obavljaju na nain utvren u propisu iz lana 89. ovog zakona. Slube iz stava 1. ovog lana, kao i savezna uprava nadlena za poslove kontrole letenja, podruna organizaciona jedinica saveznog ministarstva nadlenog za unutranje poslove na aerodromu, savezna uprava nadlena za poslove carine, savezni inspektorat nadlean za poslove sanitarne inspekcije i prevoznik putnika do aerodroma duni su da svoje poslove obavljaju tako da omogue redovno i uredno odravanje vazdunog saobraaja.
Odeljak V Korienje i odravanje aerodroma i letilita

lan 93. Vlasnik ili korisnik aerodroma duan je da vazduhoplovu koji ima dozvolu da leti u jugoslovenskom vazdunom prostoru omogui korienje aerodroma, u granicama raspoloivih kapaciteta. Vlasnik ili korisnik vazduhoplovnog pristanita obrazuje savet za bezbednost i urednost avio-transporta, a u skladu s optim aktom. lan 94. Za sletanje i boravak vazduhoplova na aerodromu, vlasnik ili korisnik aerodroma moe da naplati naknadu. Visinu naknade iz stava 1. ovog lana, kao i putnike aerodromske takse, utvruje vlasnik ili korisnik aerodroma. Vlasnik ili korisnik aerodroma duan je da 30 dana pre poetka primene utvrenih naknada i taksa obavesti saveznu upravu nadlenu za poslove kontrole letenja, koja e ih objaviti u slubenim vazduhoplovnim publikacijama. lan 95. Vlasnik ili korisnik aerodroma ili letilita duan je da koristi poletnosletne i druge staze, platformu, objekte, ureaje i opremu prema njihovoj nameni i kapacitetu, a u skladu sa dozvolom za korienje.
8-12/01
55 od 1036
Knjiga I
Vlasnik ili korisnik aerodroma duan je da obezbedi i odrava ureaje svetlosnog obeleavanja za korienje aerodroma nou i u uslovima smanjene vidljivosti. Vlasnik ili korisnik aerodroma duan je da na aerodromu obezbedi osnovno i rezervno napajanje ureaja svetlosnog obeleavanja, kao i osnovne izvore napajanja elektrinom energijom drugih sistema i ureaja. Vlasnik ili korisnik aerodroma ili letilita duan je da obezbedi osmatranje kretanja ptica u podruju aerodroma i njihovo rasterivanje sa povrina za kretanje vazduhoplova. lan 96. Manevarske povrine, platforme, objekti, instalacije, ureaji i oprema na aerodromu i letilitu moraju se odravati, kontrolisati i dnevno pregledati, radi bezbednog poletanja, sletanja, boravka, prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari, i neometanog rada vatrogasno-spasilakog i medicinskog obezbeenja i aerodromskih slubi. Korienje i obraivanje zemljita u blizini manevarskih povrina, platformi i objekata na aerodromu i letilitu, kao i u podruju aerodroma ili letilita ne smeju da ugroavaju bezbedno poletanje, sletanje i parkiranje vazduhoplova. Odravanje, kontrola i korienje manevarskih povrina, platformi, objekta, instalacija, ureaja i opreme na aerodromu i letilitu vre se na nain koji propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. O stanju i promenama utvrenim u toku dnevnog pregleda, vlasnik ili korisnik aerodroma obavetava saveznu upravu nadlenu za poslove kontrole letenja. lan 97. Nivo buke koju stvara vazduhoplov na pojedinim takama aerodroma ili njegove okoline ne sme biti vei od nivoa utvrenog propisom saveznog ministra za saobraaj. lan 98. Na aerodromima koje odredi savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja, vlasnik ili korisnik aerodroma duan je da postavi ureaje za stalno registrovanje buke koju stvaraju vazduhoplovi, na rastojanju u okolini aerodroma propisanom u tehnikom propisu iz lana 97. ovog zakona, kao i da ih odrava.
8-12/01
56 od 1036
Knjiga I
Podaci o merenju nivoa buke dostavljaju se saveznom inspektoratu nadlenom za poslove vazduhoplovne inspekcije. Nain i blie uslove za postavljanje ureaja za merenje nivoa buke propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. lan 99. Vlasnik ili korisnik aerodroma duan je da o planiranoj promeni namene ili kategorije, odnosno planiranim radovima veeg obima koji mogu dovesti do zatvaranja aerodroma ili do ograniavanja njegovog korienja obavesti saveznu upravu nadlenu za poslove kontrole letenja najdocnije 60 dana pre poetka radova, odnosno najdocnije 48 asova pre poetka radova manjeg obima koji mogu dovesti do ogranienog korienja manevarskih povrina i platformi. O iznenadnim promenama ve objavljenih podataka iz stava 1. ovog lana, vlasnik ili korisnik aerodroma obavetava saveznu upravu nadlenu za poslove kontrole letenja odmah po nastanku promena, navodei duinu trajanja tih promena. lan 100. Po manevarskim povrinama i platformi vazduhoplovnog pristanita mogu se kretati samo vozila i lica koja obavljaju slubene poslove i koja imaju odgovarajuu dozvolu za kretanje. Dozvolu iz stava 1. ovog lana izdaje savezno ministarstvo nadleno za unutranje poslove. Po platformi na vazduhoplovnom pristanitu mogu se kretati i druga lica radi ukrcavanja, odnosno iskrcavanja iz vazduhoplova, uz pratioca koga odredi vlasnik ili korisnik aerodroma. Lica i vozila koja se kreu po manevarskim povrinama vazduhoplovnog pristanita moraju odravati neprekidnu radio-vezu sa saveznom upravom nadlenom za poslove kontrole letenja i postupati po njenim uputstvima. Po manevarskim povrinama ostalih aerodroma i letilita na kojima nije organizovana kontrola letenja mogu se kretati samo slubena lica, s odobrenjem informatora za vazduhoplove u letu, odnosno rukovodioca letenja iz lana 227. ovog zakona. lan 101. Lica koja borave na aerodromu moraju se pridravati propisa o bezbednosti i redu, koji donosi Savezna vlada.
8-12/01
57 od 1036 lan 102.
Knjiga I
Vlasnik ili korisnik letilita moe koristiti letilite samo pod uslovima i na nain koji su odreeni u dozvoli za korienje i mora ga odravati u skladu s tehnikim propisom iz lana 96. ovog zakona.
Odeljak VI Vreme otvorenosti aerodroma

lan 103. Vreme u kome aerodrom mora biti otvoren za javni avio-transport (u daljem tekstu: vreme otvorenosti) propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja na osnovu usklaenog predloga vlasnika ili korisnika aerodroma i avio-prevozioca. Predlog iz staa 1. ovog lana mora se dostaviti najdocnije 30 dana pre nastupajueg saobraajnog perioda. Ako vlasnik ili korisnik aerodroma i avio-prevozilac ne usklade vreme otvorenosti ili ga ne dostave u roku propisanom u stavu 2. ovog lana, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja propisae vreme otvorenosti iz prethodnog saobraajnog perioda ili e utvrditi drugo vreme otvorenosti vodei rauna o bezbednosti vazdunog saobraaja. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja daje saglasnost na vreme otvorenosti ostalih aerodroma na predlog vlasnika ili korisnika aerodroma. Vreme otvorenosti objavljuje se i u slubenim vazduhoplovnim publikacijama. lan 104. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja moe propisati vreme u kome je vazduhoplovno pristanite otvoreno i van vremena otvorenosti iz lana 103. ovog zakona radi bezbednosti vazdunog saobraaja. Vreme otvorenosti iz stava 1. ovog lana objavljuje se i u slubenim vazduhoplovnim publikacijama. Ako prihodi od naknada za aerodromske usluge izvrene u sluaju iz stava 1. ovog lana ne pokrivaju nastale trokove, razlika e se nadoknaditi iz sredstava obezbeenih u saveznom budetu, o emu e sa-
8-12/01
58 od 1036
Knjiga I
vezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja zakljuiti ugovor s vlasnikom, odnosno korisnikom aerodroma. lan 105. Savezna uprava nadlena za poslove kontrole letenja moe odobriti poletanje i sletanje vazduhoplova samo u vreme otvorenosti aerodroma. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, savezna uprava nadlena za poslove kontrole letenja moe odobriti poletanje i sletanje vazduhoplova van vremena otvorenosti aerodroma ako je od vlasnika ili korisnika aerodroma dobila obavetenje da je obezbeen rad svih aerodromskih slubi.
Odeljak VII Upisnik aerodroma i letilita i Evidencija terena

lan 106. Aerodrom, letilite i teren, kojima je izdata dozvola za korienje, na zahtev vlasnika ili korisnika, upisuje se u Upisnik aerodroma, Upisnik letilita, odnosno Evidenciju terena. Reenje o upisu u Upisnik aerodroma, Upisnik letilita, odnosno Evidenciju terena donosi savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja. Reenje iz stava 2. ovog lana je konano u upravnom postupku. Upisnik aerodroma sadri: podatke o nameni, klasi i kategoriji, aerodromskim slubama, nazivu i seditu vlasnika i korisnika aerodroma i druge podatke; reenje o upisu u sudski registar vlasnika i pravo korienja aerodroma. Upisnik letilita i Evidencija terena sadre podatke o nameni, nazivu i seditu vlasnika i korisnika i druge podatke; reenje o upisu u sudski registar vlasnika i pravo korienja. Upisnik aerodroma, Upisnik letilita i Evidenciju terena vodi savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja, na pismeni zahtev zainteresovanog dravnog organa, pravnog lica ili fizikog lica,
8-12/01
59 od 1036
Knjiga I
moe izdati prepis dokumenata ili podataka upisanih u Upisnik aerodroma i Upisnik letilita. Prepisi dokumenata i podataka imaju karakter javnih isprava. lan 107. Vlasnik ili korisnik aerodroma duan je da saveznom ministarstvu nadlenom za poslove saobraaja podnese zahtev za promenu namene, tehnikih svojstava, klase i kategorije aerodroma u Upisniku aerodroma. Zahtev se podnosi u roku od 15 dana od dana nastale promene. lan 108. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja, na zahtev podnosioca zahteva za upis aerodroma ili na predlog saveznog inspektorata nadlenog za poslove vazduhoplovne inspekcije, donee reenje o brisanju aerodroma iz Upisnika aerodroma ako trajno ne ispunjava uslove za bezbedno korienje. Reenje iz stava 1. ovog lana konano je u upravnom postupku. lan 109. Odredbe l. 107. i 108. ovog zakona shodno se primenjuju i na letilita i terene.
Glava III VAZDUHOPLOVNO OSOBLJE Odeljak I Zajednike odredbe

lan 110. Vazduhoplovno osoblje je vazduhoplovno ovlaeno osoblje i vazduhoplovno struno osoblje. Vazduhoplovno ovlaeno osoblje (letako i neletako) je osoblje koje, na osnovu dozvole, obavlja poslove koji neposredno utiu na bezbednost vazdunog saobraaja.
8-12/01
60 od 1036
Knjiga I
Vazduhoplovno struno osoblje je osoblje koje, na osnovu potvrde o obuenosti, obavlja poslove koji posredno utiu na bezbednost vazdunog saobraaja. Savezni ministar nadlean za poslove saobraaja propisuje poslove koji neposredno utiu na bezbednost vazdunog saobraaja iz stava 2. ovog lana, a koje vazduhoplovno ovlaeno osoblje vri na osnovu dozvole i ovlaenja, odnosno poslove koji posredno utiu na bezbednost vazdunog saobraaja, iz stava 3. ovog lana a koje vazduhoplovno struno osoblje vri na osnovu potvrde. Prilikom obavljanja poslova vazduhoplovno ovlaeno osoblje duno je da ima dozvolu, a vazduhoplovno struno osoblje - potvrdu o obuenosti. lan 111. Vazduhoplovno ovlaeno i vazduhoplovno struno osoblje mora biti struno obueno, na nain koji propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. Vazduhoplovno ovlaeno osoblje mora imati lekarsko uverenje iz lana 123. ovog zakona.
Pododeljak 1. Dozvola vazduhoplovnog ovlaenog osoblja i potvrda o obuenosti vazduhoplovnog strunog osoblja
lan 112. Vazduhoplovnom ovlaenom osoblju koje ispunjava uslove iz lana 111. ovog zakona dozvolu izdaje i produava rok vaenja savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja. Vazduhoplovnom strunom osoblju koje ispunjava uslove iz lana 111. ovog zakona potvrdu o obuenosti izdaje centar za obuku vazduhoplovnog strunog osoblja. Uslove i nain izdavanja i produenja vaenja dozvole i ovlaenja, kao i potvrde o obuenosti i njihov sadraj i izgled propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja.
8-12/01
61 od 1036 lan 113.
Knjiga I
Dozvola i ovlaenje izdati u inostranstvu mogu se priznati ako takva dozvola i takvo ovlaenje postoje u SRJ. Struna obuka za dozvolu ili ovlaenje iz stava 1. ovog lana steena u centru za obuku u inostranstvu priznae se ako je taj centar ovlaen od vazduhoplovnih vlasti zemlje u kojoj je obuka izvrena. Priznavanje iz stava 1. ovog lana vri savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja, u skladu s propisima iz l. 111. i 112. ovog zakona. lan 114. Obuka i drugi uslovi steeni u Vojsci Jugoslavije priznae se za dobijanje dozvole i ovlaenja u civilnom vazduhoplovstvu. Priznavanje iz stava 1. ovog lana vri savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja, u skladu s propisima iz l. 111. i 112. ovog zakona. lan 115. Proveru obuenosti vazduhoplovnog ovlaenog osoblja vri savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja i moe biti redovna i vanredna. Za proveru obuenosti iz stava 1. ovog lana, savezni ministar nadlean za poslove saobraaja moe imenovati ispitivae iz redova strunjaka potrebnih profila. Za proveravanje obuenosti vazduhoplovnog ovlaenog osoblja plaa se naknada. Visinu naknade iz stava 4. ovog lana propisuje Savezna vlada. lan 116. Redovna provera strune obuenosti vri se radi izdavanja i produavanja vaenja dozvole i ovlaenja vazduhoplovnog ovlaenog osoblja. Licu koje spada u vazduhoplovno ovlaeno osoblje savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja nee izdati dozvolu ili produiti rok vaenja dozvole: 1) ako lekarskim uverenjem nije utvrena fizika ili psihika sposobnost za obavljanje odreenih poslova; 2) ako se proverom obuenosti utvrdi da ta obuenost nije dovoljna za uspeno obavljanje odreenih poslova.
8-12/01
62 od 1036 lan 117.
Knjiga I
Vanredna provera vri se kad savezni vazduhoplovni inspektor (u daljem tekstu: vazduhoplovni inspektor) opravdano posumnja da lice koje spada u vazduhoplovno ovlaeno osoblje nije obueno za obavljanje poslova za ije mu je obavljanje izdata dozvola, odnosno ovlaenje. Vazduhoplovni inspektor duan je da u sluaju iz stava 1. ovog lana odmah privremeno oduzme dozvolu i da je u roku od tri dana od dana oduzimanja dostavi saveznom ministarstvu nadlenom za poslove saobraaja, sa zahtevom za pokretanje postupka za proveru obuenosti. Vanredna provera mora se okonati u roku od 30 dana od dana privremenog oduzimanja dozvole. lan 118. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja oduzee dozvolu licu koje spada u vazduhoplovno ovlaeno osoblje: 1) ako je protiv njega u krivinom ili prekrajnom postupku izreena mera bezbednosti ili zatitna mera zabrane vrenja odreenih poslova za vreme trajanja te mere; 2) ako je fiziki ili psihiki nesposobno za obavljanje poslova i zadataka za koje mu je izdata dozvola; 3) ako se proverom utvrdi da nije sposobno da struno obavlja poslove za koje mu je izdata dozvola. U sluaju iz stava 1. taka 1. ovog lana, dozvolu oduzima organ nadlean za izvrenje mere bezbednosti ili zatitne mere. U sluaju iz stava 1. ta. 2. i 3. ovog lana, kao i u sluaju kad lice ne pristupi vanrednoj proveri, dozvolu oduzima savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja.
8-12/01
63 od 1036
Knjiga I
Pododeljak 2. Registar vazduhoplovnog ovlaenog osoblja i Evidencija vazduhoplovnog strunog osoblja

lan 119. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja vodi Registar vazduhoplovnog ovlaenog osoblja, koji se sastoji od uloka i zbirke isprava. Evidenciju vazduhoplovnog strunog osoblja vodi preduzee, drugo pravno lice i organ uprave u kojoj je to osoblje zaposleno. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja, na pismeni zahtev, moe izdati licu prepis njegovih dokumenata ili podataka upisanih u uloak ili zbirku isprava iz Registara vazduhoplovnog ovlaenog osoblja. Zahtev iz stava 3. ovog lana moe podneti i preduzee, drugo pravno lice i organ uprave u kome je to osoblje zaposleno.
Pododeljak 3. Dunosti vazduhoplovnog osoblja

lan 120. Lice koje spada u vazduhoplovno osoblje ne sme da obavlja svoje poslove pod uticajem alkohola, droge ili drugih psihoaktivnih sredstava ili ako je toliko umorno ili bolesno ili je u takvom psihofizikom stanju da je nesposobno za pravilno obavljanje tih poslova. Vazduhoplovni inspektor moe neposrednom upotrebom odgovarajueg testa na licu mesta da proveri da li je lice iz stava 1. ovog lana pod uticajem alkohola, psihoaktivnih sredstava ili droge. O udaljenju lica koje spada u vazduhoplovno osoblje sa posla dok ne prestanu posledice iz stava 1. ovog lana odluuje njegov neposredni rukovodilac ili vazduhoplovni inspektor. lan 121. Ako lice koje spada u vazduhoplovno osoblje zanemaruje svoje obaveze ili ih izvrava nesavesno, ili sebe svesno dovodi u stanje psi-
8-12/01
64 od 1036
Knjiga I
hofizike nesposobnosti za rad, odnosno ako u vrenju svojih obaveza ini nepravilnosti koje mogu uticati na bezbednost i urednost vazdunog saobraaja, ili ne postupa u skladu s propisima, propisanom tehnologijom i kvalitetom rada, njegov neposredni rukovodilac, odnosno vazduhoplovni inspektor zabranie mu da obavlja te poslove dok ne prestanu razlozi za zabranu. U sluajevima iz stava 1. ovog lana, neposredni rukovodilac lica iz tog stava obavestie o preduzetoj meri savezni inspektorat nadlean za poslove vazduhoplovne inspekcije. lan 121a. Lice koje rukovodi ispitivanjem uzroka udesa ili nezgode vazduhoplova, kao i lice koje rukovodi ispitivanjem ugroavanja bezbednosti vazduhoplova, udaljie se sa posla do 7 dana lica koja spadaju u vazduhoplovno osoblje, a za koje posumnja da su mogla svojim radom dovesti do udesa ili nezgode vazduhoplova ili ugroavanja bezbednosti vazduhoplova. U roku iz stava 1. ovog lana lice koje rukovodi ispitivanjem uzroka udesa ili nezgode vazduhoplova, kao i lice koje rukovodi ispitivanjem ugroavanja bezbednosti vazduhoplova, na osnovu prikupljenih podataka o uzroku udesa ili nezgode, odnosno ugroavanja bezbednosti vazduhoplova moe licu iz stava 1. ovog lana privremeno oduzeti dozvolu, odnosno potvrdu o obuenosti i da dozvolu odnosno potvrdu u roku od tri dana od dana oduzimanja dostavi saveznom ministarstvu nadlenom za poslove saobraaja sa zahtevom za pokretanje postupka vanredne provere strune, odnosno zdravstvene sposobnosti ili zahtev za pokretanje prekrajnog odnosno krivinog postupka. lan 122. Kapetan vazduhoplova, pri poletanju i sletanju na aerodrom, ili lice koje spada u vazduhoplovno tehniko osoblje, prilikom provere rada motora vazduhoplova na zemlji, duno je da nivo buke podesi do nivoa propisanog u lanu 97. ovog zakona.
8-12/01
65 od 1036
Knjiga I
Pododeljak 4. Zdravstvena sposobnost vazduhoplovnog ovlaenog osoblja

lan 123. Zdravstvena sposobnost (fizika i psihika) vazduhoplovnog ovlaenog osoblja utvruje se lekarskim pregledom, koji moe biti redovni i vanredni. Zdravstvenu sposobnost iz stava 1. ovog lana o emu se izdaje lekarsko uverenje propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. Rok vaenja lekarskog uverenja jednak je roku vaenja dozvole, odnosno ovlaenja iz l. 136. i 154. ovog zakona, a za lica koja se obuavaju za prvo sticanje dozvole, rok vaenja lekarskog uverenja ne moe biti dui od 12 meseci. Izuzetno, ako je rok vaenja lekarskog uverenja, iz zdravstvenih razloga, krai od roka iz stava 3. ovog lana, rok vaenja dozvole jednak je roku vaenja lekarskog uverenja. Lekarsko uverenje ne moe biti starije od 30 dana od dana izdavanja lan 124. Redovni lekarski pregled vri se pre svakog izdavanja ili produenja roka vaenja dozvole. Vanredni lekarski pregled vri se u sluajevima utvrenim u propisu iz lana 123. ovog zakona, kao i kad to zahteva neposredni rukovodilac ili vazduhoplovni inspektor ako opravdano posumnja da lice koje spada u vazduhoplovno ovlaeno osoblje nije fiziki i psihiki sposobno za bezbedno obavljanje posla, odnosno da je pod uticajem alkohola, droge ili drugog psihoaktivnog sredstva ili da je sebe svesno dovelo u stanje psihofizike nesposobnosti za rad. lan 125. Lekarske preglede vazduhoplovnog ovlaenog osoblja moe da vri zdravstvena ustanova koja ispunjava uslove koje propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja.
8-12/01
66 od 1036
Knjiga I
Zdravstvenoj ustanovi iz stava 1. ovog lana savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja izdae uverenje za obavljanje lekarskih pregleda vazduhoplovnog ovlaenog osoblja. Zdravstvena ustanova iz stava 2. ovog lana duna je da vodi zdravstvenu evidenciju u skladu s propisom iz stava 1. ovog lana. lan 126. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja, 12 meseci po izdavanju uverenja, a posle toga svaka 24 meseca, izvrie proveru da li zdravstvena ustanova iz lana 125. stav 2. ovog zakona i dalje ispunjava uslove za vrenje lekarskih pregleda. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja oduzee uverenje ako se prilikom provere iz stava 1. ovog lana utvrdi da neki od uslova nije ispunjen ili ako zdravstvena ustanova, u periodu izmeu provera, nije vrila, kumulativno due od est, odnosno 12 meseci, lekarske preglede za koje joj je uverenje izdato, kao i na predlog saveznog inspektorata nadlenog za poslove vazduhoplovne inspekcije. Za proveru uslova za obavljanje delatnosti iz stava 2. ovog lana plaa se naknada. Visinu naknade iz stava 3. ovog lana propisuje Savezna vlada. Reenje o oduzimanju uverenja iz stava 2. ovog lana konano je u upravnom postupku. lan 127. Rukovodilac zdravstvene ustanove iz lana 125. ovog zakona obrazuje lekarsku komisiju koja vri lekarske preglede. Predsednik lekarske komisije iz stava 1. ovog lana mora biti lekar koji ispunjava uslove propisane u propisu iz lana 125. ovog zakona. lan 128. Lice koje je nezadovoljno lekarskim uverenjem iz lana 123. stav 2. ovog zakona moe zahtevati da lekarski pregled obavi drugostepena lekarska komisija, koju obrazuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja, u skladu s propisom iz lana 123. ovog zakona. Zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se saveznom ministarstvu nadlenom za poslove saobraaja, u roku od 15 dana od dana uruenja lekarskog uverenja iz stava 1. ovog lana.
8-12/01
67 od 1036
Knjiga I
Za lekarski pregled drugostepene komisije plaa se naknada. Visinu naknade iz stava 3. ovog lana propisuje Savezna vlada. Komisija iz stava 1. ovog lana reava u skladu s propisom iz lana 123. ovog zakona, a na osnovu medicinske dokumentacije dobijene pregledima i ispitivanjima u medicinskim institucijama. Reenje komisije iz stava 3. ovog lana konano je u upravnom postupku. Drugostepena lekarska komisija mora okonati utvrivanje zdravstvene sposobnosti u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva.
Odeljak VII
Obuka vazduhoplovnog ovlaenog osoblja i vazduhoplovnog strunog osoblja lan 129. Struna obuka vazduhoplovnog ovlaenog osoblja i vazduhoplovnog strunog osoblja vri se prema programima koje donese savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. lan 130. Strunu obuku moe da vri centar za obuku vazduhoplovnog ovlaenog osoblja, odnosno centar za obuku vazduhoplovnog strunog osoblja koji ispunjava uslove koje propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. Centru za obuku iz stava 1. ovog lana savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja izdae uverenje o osposobljenosti za obuavanje odreenog vazduhoplovnog osoblja. Centar za obuku iz stava 1. ovog lana vodi registar lica koje obuava. Za izdavanje uverenja o osposobljenosti za obuavanje vazduhoplovnog osoblja, plaa se naknada. Visinu naknade iz stava 4. ovog lana propisuje Savezna vlada. lan 131. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja. 12 meseci po izdavanju uverenja, a posle toga svaka 24 meseca, izvrie proveru
8-12/01
68 od 1036
Knjiga I
da li centar za obuku iz lana 130. ovog zakona i dalje ispunjava uslove za vrenje obuke. Ako se prilikom provere iz stava 1. ovog lana utvrdi da neki od uslova nije ispunjen, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja oduzee uverenje ili e u uverenju ograniiti vrstu odobrene obuke. Reenje o oduzimanju, odnosno ogranienju uverenja iz stava 2. ovog lana konano je u upravnom postupku. lan 132. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja oduzee centru za obuku uverenje iz lana 130. ovog zakona na predlog saveznog inspektorata nadlenog za poslove vazduhoplovne inspekcije, ako taj centar u periodu izmeu provera iz lana 131. ovog zakona ne ispunjava uslove za vrenje obuke, odnosno ako obui manje od tri kandidata ili ako ispit za sticanje dozvola ili ovlaenja vazduhoplovnog ovlaenog osoblja poloi manje od polovine kandidata koje je prijavio za ispit. Reenje o oduzimanju uverenja konano je u upravnom postupku. lan 133. Za izmene u radu, centar za obuku koji poseduje uverenje mora da pribavi saglasnost saveznog ministarstva nadlenog za poslove saobraaja. lan 134. Ako je programom iz lana 129. ovog zakona predvieno da se obuka letakog osoblja vri i na ureajima za simuliranje leta, centar za obuku mora obezbediti korienje takvog ureaja. Ureaj za simuliranje leta moe se koristiti ako ima dozvolu za upotrebu i odrava se u skladu s programom tehnikog odravanja, koji odobrava savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja. Dozvolu za upotrebu, na osnovu pregleda, izdaje savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja, sa rokom vaenja od 24 meseca. Za pregled ureaja za simuliranje leta i odobravanje programa tehnikog odravanja plaa se naknada. Visinu naknade iz stava 4. ovog lana propisuje Savezna vlada.
8-12/01
69 od 1036
Knjiga I
Odeljak VIII Letako osoblje Zajednike odredbe

lan 135. Letako osoblje upravlja vazduhoplovom i obavlja druge poslove u toku leta vazduhoplova. lan 136. Dozvola pilota transportnog vazduhoplova, profesionalnog pilota, inenjera-letaa i navigatora-letaa izdaje se na period od pet godina s tim da je rok vaenja dozvole jednak roku vaenja ovlaenja za tip vazduhoplova. Ovlaenje za tip vazduhoplova za lica iz stava 1. ovog lana vai 12 meseci. Pilotu transportnog vazduhoplova koji upravlja vazduhoplovom u javnom avio-transportu i ima vie od 40 godina ivota rok vaenja ovlaenja za tip vazduhoplova je est meseci. Dozvola pilota vazduhoplova, pilota slobodnog balona, pilota vazduhoplova posebne kategorije, padobranca i kabinskog osoblja vai 24 meseca. U dozvolu se moe upisati samo vaee ovlaenje. Letako osoblje iz st. 1. i 3. ovog lana, duno je da vodi evidenciju letenja u knjiici letenja, a preduzee, drugo pravno lice, dravni organ i preduzetnik koji ispituju vazduhoplov, koriste vazduhoplov, obavljaju avio-transport, vre usluge vazduhoplovom iz vazduha i obuku vazduhoplovnog osoblja i organizuju sportsko i amatersko letenje, kao i fiziko lice koje je korisnik vazduhoplova - dnevnik letenja. Sadraj i nain voenja evidencije i dnevnika iz stava 6. ovog lana propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja.
Pododeljak 1. Kapetan vazduhoplova

lan 137. Korisnik vazduhoplova e za svaki let, odnosno deo leta odrediti kapetana vazduhoplova. Kapetan vazduhoplova je duan da upravlja vazduhoplovom u skladu sa uslovima, nainom, normama i pravilima letenja, koje propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja.
8-12/01
70 od 1036
Knjiga I
Kapetan vazduhoplova moe odsupiti od propisanih postupaka iz stava 1. ovog lana samo u krajnjoj nudi i duan je da o tome obavesti saveznu upravu nadlenu za poslove kontrole letenja. Kapetan vazduhoplova je odgovoran za let vazduhoplova i ne sme poletati ili sletati ispod operativnog minimuma za svaki aerodrom, odreenog u lanu 200. ovog zakona. lan 138. Pilot transportnog vazduhoplova, koji je navrio 60 godina ivota, ne moe leteti u javnom avio-transportu, osim ukoliko je jedini lan vielane posade koji je navrio 60 godina ivota. Pilot vazduhoplova koji je navrio 65 godina ivota ne moe leteti u javnom avio-transportu, a pilot u ostalim delatnostima u vazdunom saobraaju moe leteti samo ukoliko je jedini lan vielane posade koji je navrio 65 godina. lan 139. Kapetan vazduhoplova mora biti upoznat sa sadrinom tereta koji prevozi. Kapetan vazduhoplova duan je da pre poletanja proveri da li su u listi optereenja i poloaja teita vazduhoplova pravilno proraunati teina i poloaj teita vazduhoplova, da li je tu listu overilo lice koje ju je pripremilo, kao i da je sam overi svojim potpisom. Kapetan vazduhoplova duan je da pre poletanja proveri da li su posada vazduhoplova i vazduhoplov pripremljeni i sposobni za bezbedni vazduni saobraaj i da li se u vazduhoplovu nalaze sve ovim zakonom propisane isprave i knjige. lan 140. Kapetan vazduhoplova duan je da lino ili preko lanova posade obezbedi da se svi putnici pre poletanja upoznaju s postupcima u sluaju opasnosti, kao i sa mestom smetaja i nainom upotrebe sigurnosne opreme u sluaju opasnosti, da svi putnici pre poletanja i pre sletanja, kao i u toku leta, ako se let vri u uslovima turbulencije, budu vezani sigurnosnim pojasevima i da se propisane mere bezbednosti primenjuju. U sluaju opasnosti, svi lanovi posade i putnici izvravaju uputstva i nareenja kapetana vazduhoplova.
8-12/01
71 od 1036
Knjiga I
Pododeljak 2. Voa vazduhoplova

lan 141. Avio-prevozilac za svaki let, pored kapetana vazduhoplova, odreuje vou vazduhoplova koji predstavlja avio-prevozioca. Voa vazduhoplova je istovremeno i kapetan vazduhoplova, a izuzetno to moe biti i drugi lan posade. Voa vazduhoplova moe biti samo dravljanin SRJ. lan 142. Voa vazduhoplova je duan da na najcelishodniji nain onemogui lice koje se nalazi u vazduhoplovu da svojim postupcima ugroava bezbednost vazdunog saobraaja ili bezbednost lica i imovine ili da kri red i disciplinu u vazduhoplovu i moe ga iskrcati iz vazduhoplova na prvom aerodromu na koji vazduhoplov sleti. lan 143. Ako za vreme vazdunog saobraaja lan posade vazduhoplova ili drugo lice u vazduhoplovu priprema, pokua da izvri ili izvri krivino delo kojim se ugroava bezbednost vazduhoplova ili lica u njemu, voa vazduhoplova je duan da preduzme mere da se takvo delo sprei, a ako je delo izvreno, da ublai njegove posledice, vodei rauna o bezbednosti putnika, posade i vazduhoplova. U sluaju iz stava 1. ovog lana, voa vazduhoplova moe narediti da se uinilac dri pod prismotrom, a po sletanju na prvi aerodrom da se preda nadlenom organu na tom aerodromu, o emu podnosi izvetaj preduzeu u kome je zaposlen. lan 144. Ako se neko lice mora iskrcati iz vazduhoplova zbog krivinog dela kojim se ugroava bezbednost lica i imovine ili drugog krivinog dela protiv linosti i imovine, zbog krenja reda i discipline u vazduhoplovu, zbog neizvravanja nareenja voe vazduhoplova ili zbog drugih postupaka kojima se ugroava bezbednost vazdunog saobraaja, voa vazduhoplova duan je da pre sletanja na aerodrom u SRJ o tome oba-
8-12/01
72 od 1036
Knjiga I
vesti, preko savezne uprave nadlene za poslove kontrole letenja, savezno ministarstvo nadleno za unutranje poslove, da posle sletanja na aerodrom tom organu preda lice i eventualno prikupljene dokaze i da mu prui potrebna obavetenja. Kad vazduhoplov iz stava 1. ovog lana slee na aerodrom u inostranstvu, voa vazduhoplova duan je da, preko nadlenog organa za kontrolu letenja, obavesti o tome nadleni organ te zemlje i da posle sletanja na aerodrom tom organu preda lice i eventualno prikupljene dokaze i da mu prui potrebna obavetenja.
Pododeljak 3. Posada vazduhoplova

lan 145. Posadu vazduhoplova u javnom avio-transportu ine lica koja na osnovu dozvole upravljaju vazduhoplovom (kapetan, kopilot, inenjerleta i navigator-leta), kao i lica koja na osnovu dozvole obavljaju odreene poslove u vezi sa bezbednou lica ukrcanih u vazduhoplov (kabinsko osoblje). lan 146. Minimalan broj lanova posade za odreeni tip vazduhoplova utvruje se u postupku utvrivanja tipa vazduhoplova. U vazduhoplovu se za vreme vazdunog saobraaja mora nalaziti posada, iji broj i sastav zavise od tipa i namene vazduhoplova i karaktera odreenog leta, kao i od postupaka u sluaju opasnosti. Broj i sastav lanova posade iz stava 2. ovog lana propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. lan 147. lan posade ne sme bez odobrenja kapetana vazduhoplova da napusti radno mesto u vazduhoplovu niti da se udalji iz vazduhoplova. lan 148. lan posade duan je da o svakom vanrednom dogaaju u vezi sa vazduhoplovom i licima i stvarima u vazduhoplovu odmah obavesti kapetana vazduhoplova.
8-12/01
73 od 1036 lan 149.
Knjiga I
U sluaju opasnosti ili udesa vazduhoplova, lanovi posade duni su da preduzmu sve mere radi spasavanja lica i stvari iz vazduhoplova i ne smeju napustiti vazduhoplov bez nareenja kapetana vazduhoplova ili lica koje ga zamenjuje u sluaju njegove nastale nesposobnosti. lan 150. lan posade vazduhoplova duan je da i bez nareenja voe vazduhoplova preduzme potrebne mere prema licu iz l. 142. i 143. ovog zakona da bi se spreile i ublaile posledice ugroavanja bezbednosti, odnosno da bi se spreilo izvrenje krivinog dela ili ublaile njegove posledice. O preduzetim merama iz stava 1. ovog lana, lan posade ili drugo lice u vazduhoplovu duno je da, bez odlaganja, obavesti vou vazduhoplova. lan 151. Kapetan vazduhoplova, voa vazduhoplova, lan posade ili drugo lice u vazduhoplovu i korisnik vazduhoplova ne mogu biti pozvani na odgovornost za preduzete mere iz l. 142. i 143. ovog zakona ako su delovali u okviru ovlaenja. lan 152. Radno vreme lana posade vazduhoplova u javnom avio-transportu, zbog neposrednog uticaja na bezbednost vazdunog saobraaja iznosi, do 40 sati nedeljno, s tim da u toku 30 uzastopnih kalendarskih dana ne moe iznositi vie od 160 asova. Vreme letenja lanova posade moe trajati do 28 asova nedeljno, s tim da u toku 30 uzastopnih dana iznosi do 85 asova. Lice koje upravlja vazduhoplovom ima pravo na posebno plaeno odsustvo u toku kalendarske godine radi odravanja psihofizike kondicije, u trajanju do 15 dana. Dnevno radno vreme, vreme letenja, vreme letenja u dugolinijskom avio-transportu, vreme letenja nou, broj poletanja i sletanja u toku radnog vremena i duina dnevnog odmora lanova posade vazduhoplova, kao i uslovi sticanja i vreme trajanja posebnog odsustva propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja.
8-12/01
74 od 1036
Knjiga I
Odeljak IX Neletako osoblje

lan 153. Neletako osoblje obavlja poslove obezbeenja vazdunog saobraaja (kontrolor letenja i informator vazduhoplova u letu) i bezbednog leta vazduhoplova (vazduhoplovno-tehniko osoblje odravanja vazduhoplova i vazduhoplovni dispeer), kao i bezbednog korienja padobrana (paker padobrana). lan 154. Neletakom osoblju za obavljanje poslova iz lana 153. ovog zakona izdaje se dozvola sa rokom vaenja od 24 meseca. Kontroloru letenja koji ima vie od 45 godina ivota dozvola se izdaje sa rokom vaenja od 12 meseci. lan 155. Kontrolor letenja na osnovu dozvole obavlja poslove kontrole letenja i regulisanja protoka saobraaja i odgovoran je za bezbednost vazdunog saobraaja u okviru svoje nadlenosti. Informator vazduhoplova u letu na osnovu dozvole prua obavetenja vazduhoplovu radi bezbednog odvijanja leta. Vazduhoplovno-tehniko osoblje odravanja vazduhoplova na osnovu dozvole obavlja poslove odravanja i izmena vazduhoplova, motora, elise i vazduhoplovnih proizvoda. Vazduhoplovni dispeer na osnovu dozvole obavlja poslove u vezi sa utvrivanjem uslova leta i postupcima pripreme leta. Paker padobrana na osnovu dozvole obavlja poslove tehnikog pregleda, odravanja i manje popravke padobrana. Kontrolor letenja i informator vazduhoplova u letu ne smeju za vreme obavljanja svojih poslova da napuste radno mesto. lan 156. Kontrolor letenja, informator vazduhoplova u letu, vazduhoplovni tehniar koji odrava vazduhoplov i vazduhoplovni dispeer duni su da o svakom ugroavanju vazdunog saobraaja ili o vanrednom dogaaju u vezi sa poslom koji obavljaju odmah obaveste svog neposrednog rukovodioca, a paker padobrana - savezni inspektorat nadlean za poslove vazduhoplovne inspekcije.
8-12/01
75 od 1036 lan 157.
Knjiga I
Radno vreme kontrolora letenja, zbog neposrednog uticaja na bezbednost vazdunog saobraaja, iznosi do 40 sati nedeljno, s tim da u toku 30 uzastopnih kalendarskih dana ne moe iznosti vie od 160 asova. Kontrolor letenja ima pravo na posebno plaeno odsustvo u toku kalendarske godine radi odravanja psihofizike kondicije u trajanju do 15 dana. Trajanje dnevnog neprekidnog rada, trajanje smene i duina dnevnog odmora i posebnog odsustva kontrolora letenja i informatora vazduhoplova u letu, zavisno od uslova koji utiu na psihofiziku sposobnost da bezbedno, pravilno i na vreme obavljaju radne obaveze, a naroito od vrste i obima letenja, vrste i opremljenosti aerodroma, kao i od toga da li se letenje obavlja danju ili nou, propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja.
Odeljak IX Vazduhoplovno struno osoblje

lan 158. Vazduhoplovno struno osoblje je: vazduhoplovno-tehniko osoblje kontrole letenja, osoblje slube veze, vazduhoplovno-meteoroloko osoblje, osoblje prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari, vatrogasno-spasilako osoblje, osoblje koje puni vazduhoplov gorivom i osoblje koje vri kontrolu ispravnosti povrina za kretanje vazduhoplova, objekata i instalacija aerodroma. lan 159. Vazduhoplovnom strunom osoblju izdaje se potvrda o obuenosti. Vatrogasno-spasilako osoblje, pored potvrde iz stava 1. ovog lana, mora imati i lekarsko uverenje utvreno propisom iz lana 123. ovog zakona, ije vaenje ne moe biti due od 24 meseca. Ako lice koje spada u vazduhoplovno struno osoblje due od 12 meseci ne obavlja poslove za koje mu je izdata potvrda o obuenosti, organizacija u kojoj je zaposleno uputie ga na ponovnu obuku. lan 160. Ako vazduhoplovni inspektor opravdano posumnja da lice iz lana 158. ovog zakona nestruno obavlja poslove za koje mu je izdata po-
8-12/01
76 od 1036
Knjiga I
tvrda o obuenosti, oduzee je i dostaviti, u roku od tri dana, preduzeu, drugom pravnom licu odnosno organu uprave u kome je to lice zaposleno i naredie postupak za proveru obuenosti. Ako vazduhoplovni inspektor opravdano posumnja da je lice iz lana 158. ovog zakona pod dejstvom alkohola, psihoaktivnih sredstava ili droge, naredie zdravstvenu proveru, a za vatrogasca-spasioca zahtevae vanredni lekarski pregled. Preduzee, drugo pravno lice, odnosno organ uprave duan je da lice iz st. 1. i 2. ovog lana uputi u centar za obuavanje radi provere obuenosti, odnosno u zdravstvenu ustanovu radi zdravstvene provere. lan 161. Licu koje spada u vazduhoplovno struno osoblje zabranjuje se rad: 1) ako se proverom utvrdi da nije sposobno da obavlja poslove za koje mu je izdata potvrda o obuenosti, ili ako ne pristupi proveri, ili ako odbije da se ponovo obuava; 2) ako se zdravstvenom proverom utvrdi da je zavisno od upotrebe alkohola, psihoaktivnih sredstava ili droge, odnosno ako odbije da pristupi zdravstvenoj proveri. Vatrogascu-spasiocu zabranie se rad, pored sluajeva iz stava 1. ovog zakona, i ako je fiziki ili psihiki nesposoban za obavljanje poslova i zadataka za koje mu je izdata potvrda, kao i ako se ne podvrgne redovnom ili vanrednom lekarskom pregledu. Na zahtev preduzea, drugog pravnog lica, odnosno organa uprave u kome je lice iz stava 1. ovog lana zaposleno, centar za obuku koji je izdao potvrdu o obuenosti oduzee tu potvrdu i o tome pismeno obavestiti savezni inspektorat nadlean za poslove vazduhoplovne inspekcije, u roku od 15 dana od dana davanja naloga vazduhoplovnog inspektora.
Odeljak X Legitimacija i slubena odela

lan 162. Vazduhoplovno osoblje zaposleno u organima uprave, kao i zaposleni na poslovima utvrivanja plovidbenosti vazduhoplova, provere obuenosti, izdavanja i produavanja vaenja dozvola vazduhoplovnog
8-12/01
77 od 1036
Knjiga I
ovlaenog osoblja i ispitivanja uzroka udesa, pri obavljanju svojih poslova, imaju legitimaciju kojom se utvruju njegova ovlaenja, a koju izdaje funkcioner koji rukovodi organom uprave u kome je to lice zaposleno i duni su da nose slubena odela. Obrazac legitimacije i slubeno odelo iz stava 1. ovog lana propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja.
Glava IV OBEZBEENJE VAZDUNOG SAOBRAAJA Odeljak I Zajednike odredbe

lan 163. Obezbeenje vazdunog saobraaja obuhvata kontrolu letenja, informisanje vazduhoplova u letu, regulisanje protoka saobraaja, kao i meteoroloko i tehniko obezbeenje. Obezbeenje vazdunog saobraaja iz stava 1. ovog lana moe se vriti i van granica jugoslovenskog vazdunog prostora ako je to predvieno ugovorom o koordinaciji sa kontrolom letenja susedne drave. lan 164. Obezbeenje vazdunog saobraaja ini sistem kontrole letenja i vri ga savezna uprava nadlena za poslove kontrole letenja osim dela meteorolokog obezbeenja koje vri savezna organizacija nadlena za hidrometeoroloke poslove. Savezna vlada odluuje na kojim aerodromima e obezbeenje vazdunog saobraaja vriti savezna uprava nadlena za poslove kontrole letenja. lan 165. Izuzetno od odredbe lana 164. stav 1. ovog zakona, informisanje vazduhoplova u letu u saobraajnoj zoni aerodroma, kao i meteoroloko osmatranje i tehniko obezbeenje na tim aerodromima, moe vriti vlasnik ili korisnik aerodroma. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja izdae, na zahtev vlasnika ili korisnika aerodroma iz stava 1. ovog lana, dozvolu
8-12/01
78 od 1036
Knjiga I
za informisanje vazduhoplova u letu, meteoroloko osmatranje i tehniko obezbeenje ako vlasnik, odnosno korisnik ispunjava uslove iz l. 182, 187, 188. i 191. ovog zakona. lan 166. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja proveravae svakih 36 meseci da li aerodrom iz lana 165. ovog zakona i dalje ispunjava uslove za obavljanje poslova za koje je izdata dozvola. Ako se prilikom provere iz stava 1. ovog lana utvrdi da neki od uslova nije ispunjen, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja oduzee ili ograniiti obim informisanja vazduhoplova u letu koji je odreen u dozvoli. Za utvrivanje i proveru uslova za obavljanje poslova iz stava 1. ovog lana plaa se naknada. Visinu naknade iz stava 3. ovog lana propisuje Savezna vlada. Reenje o oduzimanju, odnosno ogranienju obima odobrenog dozvolom konano je u upravnom postupku. lan 167. Za svaki let vazduhoplova u jugoslovenskom vazdunom prostoru i u vazdunom prostoru iz lana 163. ovog zakona mora se po pravilu u pismenom obliku, dostaviti plan leta saveznoj upravi nadlenoj za poslove kontrole letenja radi blagovremenog prihvatanja. Red letenja redovnih avio-prevozilaca je plan leta. Rokove dostavljanja plana leta, kao i nain njegovog prihvatanja propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. lan 168. Za svaki aerodrom utvruju se navigacioni postupci i drugi uslovi za bezbedno poletanje, prilaenje i sletanje vazduhoplova. Nain izrade i formu navigacionih postupaka propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. Postupke iz stava 1. ovog lana i minimalne bezbedne visine iznad prepreka, u zavrnom prilaenju, za aerodrome na kojima je organizovano obezbeenje vazdunog saobraaja, utvruje funkcioner koji rukovodi saveznom upravom nadlenom za poslove kontrole letenja, po prethodno pribavljenim miljenjima svih korisnika postupaka iz stava 1. ovog lana.
8-12/01
79 od 1036
Knjiga I
Postupke iz stava 1. ovog lana, za aerodrome na kojima nije organizovano obezbeenje vazdunog saobraaja, izrauje vlasnik, odnosno korisnik aerodroma, a odobrava ih savezna uprava nadlena za poslove kontrole letenja. Postupci i minimalna bezbedna visina iz st. 3. i 4. ovog lana objavljuju se u slubenim vazduhoplovnim publikacijama. lan 169. Savezna uprava nadlena za poslove kontrole letenja moe, u odreenom delu vazdunog prostora ili na odreenom aerodromu ili delu aerodroma, privremeno zabraniti ili ograniiti letenje ako to zahtevaju interesi odbrane ili bezbednosti zemlje, ili bezbednost leta odreenog vazduhoplova ili grupe vazduhoplova i duna je da to objavi u slubenim vazduhoplovnim publikacijama. lan 170. Za korienje usluga obezbeenja vazdunog saobraaja vraa se naknada. Za vazduhoplove koji prevoze predsednika SRJ, predsednike republika, savezne i republikih skuptina, savezne i republikih vlada, efove stranih drava, predstavnikih tela i vlada, lanove kraljevskih porodica na osnovu uzajamnosti kao i za domae dravne vazduhoplove, vazduhoplove ija je maksimalna masa pri poletanju manja od 2000 kg, vazduhoplove koji uestvuju u traganju za vazduhoplovom i spasavanju i vazduhoplove koji vre hitne medicinske prevoze, ne plaa se naknada iz stava 1. ovog lana. Visinu naknade iz stava 1. ovog lana propisuje Savezna vlada. Naknada iz stava 1. ovog lana iskazuje se korisniku vazduhoplova u devizama. Domaem korisniku naknada se naplauje u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate, a stranom korisniku - u devizama. lan 171. Odredbe Glave IV Obezbeenje vazdunog saobraaja, odnose se i na domae i strane dravne vazduhoplove.
8-12/01
80 od 1036
Knjiga I
Odeljak II Organizovanje vazdunog prostora

lan 172. Jugoslovenski vazduni prostor i vazduni prostor iz lana 163. ovog zakona dele se na kontrolisani i informativni vazduni prostor. Kontrolisani i informativni vazduni prostor dele se na klase, zavisno od nivoa obezbeenja vazdunog saobraaja, vrste letova i pravila za izvrenje tih letova. lan 173. U kontrolisanom vazdunom prostoru, vri se kontrola letenja vazduhoplova i pruanje informacija od znaaja za bezbedni vazduni saobraaj i pokree akcija traganja za vazduhoplovom i spasavanja. lan 174. U informativnom vazdunom prostoru pruaju se obavetenja o vazduhoplovu u letu i pokree akcija traganja za vazduhoplovom i spasavanja. lan 175. Podelu vazdunog prostora iz lana 172. stav 2. ovog zakona na klase, kao i broj klasa, uslove za definisanje prostornih granica izmeu klasa i korienje tog prostora propisuje Savezna vlada. lan 176. Zbog usmeravanja tokova vazdunog saobraaja, odreuju se vazduni putevi u rute koje, po pravilu, odreuju radio-navigaciona sredstva na zemlji. Vazdune puteve i rute propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. lan 177. Letenje vazduhoplova unutar vazdunog prostora odreene klase mora se vriti u skladu s propisom iz l. 137. i 175. ovog zakona, a letenje vojnih vazduhoplova u delovima vazdunog prostora rezervisanog za to letenje mora se vriti na nain koji propisuje savezni ministar nadlean za poslove odbrane.
8-12/01
81 od 1036 lan 178.
Knjiga I
Za aerodrom na kome se vri kontrola letenja mora se odrediti kontrolisana zona, a za aerodrom na kome se vri informisanje vazduhoplova u letu - saobraajna zona. Savezna uprava nadlena za poslove kontrole letenja odreuje kontrolisanu i saobraajnu zonu aerodroma, a odobrava saobraajnu zonu aerodroma u sluajevima iz lana 165. stav 1. ovog zakona, na predlog vlasnika ili korisnika aerodroma.
Odeljak III Kontrola letenja, informisanje vazduhoplova u letu i regulisanje protoka saobraaja
lan 179. Kontrola letenja obuhvata niz radnji i postupaka koji se vre radi spreavanja meusobnih sudara vazduhoplova u letu i meusobnih sudara vazduhoplova i vazduhoplova i prepreka na manevarskim povrinama, kao i obezbeenje redovnosti i ekspeditivnosti vazdunog saobraaja. Nain i postupak vrenja kontrole letenja propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. Nain i postupak vrenja kontrole letenja za vojne vazduhoplove kada lete u rezervisanom delu vazdunog prostora propisuje savezni ministar nadlean za poslove odbrane. lan 180. Pored poslova iz lana 179. ovog zakona, kontrola letenja obuhvata i identifikaciju vazduhoplova i leteih objekata, koordiniranje rada s kontrolama letenja susednih drava, pruanje obavetenja vazduhoplovima u letu, davanje odobrenja za lansiranje raketa protiv gradonosnih oblaka i pokretanje akcije traganja za vazduhoplovom. lan 181. Ako priroda posebnog leta vojnog vazduhoplova iskljuuje kontakt sa saveznom upravom nadlenom za poslove kontrole letenja, razdvajanje tog vazduhoplova od drugih vazduhoplova koji lete u istom delu vazdunog prostora vri Vojska Jugoslavije.
8-12/01
82 od 1036 lan 182.
Knjiga I
Informisanje vazduhoplova u letu je davanje saveta i obavetenja potrebnih za bezbedno izvrenje leta. Saveti i obavetenja iz stava 1. ovog lana odnose se naroito na stanje aerodroma, meteoroloke uslove i stanje navigacionih sredstava. Informisanje vazduhoplova u letu vri se na nain i po postupku koji propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. Informisanje vazduhoplova u letu vojnih vazduhoplova kada lete u rezervisanom delu vazdunog prostora vri se na nain i po postupku koji propisuje savezni ministar nadlean za poslove odbrane. lan 183. Usaglaavanje zahteva vazdunog saobraaja sa raspoloivim mogunostima sistema kontrole letenja, predstavlja regulisanje protoka saobraaja. Nain regulisanja protoka saobraaja i koordinaciju s nadlenim slubama susednih drava propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. lan 184. Savezna uprava nadlena za poslove kontrole letenja zabranie poletanje vazduhoplova sa aerodroma ili sletanje na aerodrom ako je stanje na manevarskim povrinama takvo da ne omoguava bezbedno poletanje ili sletanje, osim ako je vazduhoplov u opasnosti. lan 185. U vrenju kontrole letenja u kontrolisanom vazdunom prostoru upotrebljavaju se izrazi na engleskom jeziku. U drugim delovima vazdunog prostora, kao i u kontrolisanom vazdunom prostoru u kome lete vojni vazduhoplovi mogu se koristiti i izrazi na srpskom jeziku. Izrazi iz st. 1. i 2. ovog lana utvruju se propisom iz lana 179. ovog zakona. lan 186. Sve veze vazduhoplova u letu i u toku pripreme leta sa saveznom upravom nadlenom za poslove kontrole letenja, radarski podaci i sve veze unutar savezne uprave nadlene za poslove kontrole letenja, kao i
8-12/01
83 od 1036
Knjiga I
pisana dokumentacija vezana za odobravanje letenja, koordinaciju, izdavanje zabrane i ogranienja u korienju vazdunog prostora, najavljivanje leta, podnoenje plana leta i sl., snimaju se elektronski ili uvaju na drugi nain. Snimci i dokumentacija iz stava 1. ovog lana uvaju se najmanje 30 dana, na nain utvren propisom iz lana 179. ovog zakona. lan 187. Minimalnu opremu neophodnu za vrenje kontrole letenja i informisanje vazduhoplova u letu propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja.
Odeljak IV Meteoroloko obezbeenje

lan 188. Meteoroloko obezbeenje je meteoroloko osmatranje, prikupljanje, izrada i davanje meteorolokih informacija potrebnih za bezbedan vazduni saobraaj. Nain meteorolokog obezbeenja vazdunog saobraaja iz stava 1. ovog lana, kao i minimalna oprema za vrenje meteorolokog obezbeenja propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. lan 189. Deo meteorolokog obezbeenja vazdunog saobraaja, odnosno, izradu meteoroloke dokumentacije za let i izradu vazduhoplovnih klimatolokih informacija, uspostavljanje sistema za razmenu meteorolokih informacija i badarenje ureaja i instrumenata na aerodromima vri savezna organizacija nadlena za hidrometeoroloke poslove. Nain izrade i forma meteoroloke dokumentacije za let i vazduhoplovnih klimatolokih informacija propisuje funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za hidrometeoroloke poslove.
Odeljak V Tehniko obezbeenje

lan 190. Tehniko obezbeenje je postavljanje i odravanje tehnikih sistema, opreme, ureaja i objekata koji se koriste za vrenje kontrole le-
8-12/01
84 od 1036
Knjiga I
tenja, informisanje vazduhoplova u letu, regulisanje protoka saobraaja i meteorolokog obezbeenja iz lana 188. ovog zakona. lan 191. Planiranje, projektovanje, nabavka i postavljanje tehnikih sistema, opreme, ureaja i objekata vri se na nain koji propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja, a vri ga prema potrebi savezna uprava nadlena za poslove kontrole letenja. Tehnike sisteme, opremu, ureaje i objekte za aerodrome iz lana 166. ovog zakona planira, projektuje, nabavlja i postavlja vlasnik ili korisnik aerodroma u skladu sa propisom iz stava 1. ovog lana. Planove i projekte iz st. 1. i 2. ovog lana odobrava savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja. lan 192. Pregled tehnikih sistema, opreme, ureaja i objekata iz lana 190. ovog zakona, radi provere sposobnosti za korienje, pre poetka i u toku korienja, vri savezna uprava nadlena za poslove kontrole letenja. Tehnika sredstva, oprema, ureaji i objekti iz stava 1. ovog lana moraju imati: tehniku dokumentaciju; uputstva za korienje i program tehnikog odravanja, sa utvrenim rokovima provere i kalibrae; rezervno energetsko napajanje i klimatizaciju kad je to neophodno. Savezna uprava nadlena za poslove kontrole letenja izdae dozvolu za korienje kad pregledom iz stava 1. ovog lana ustanovi sposobnost tehnikih sistema, opreme, ureaja i objekata za korienje. lan 193. Tehniki sistemi, oprema i ureaji za obezbeenje vazdunog saobraaja moraju biti odravani prema programu tehnikog odravanja iz lana 192. stav 2. ovog zakona. Tehniki sistemi, oprema i ureaji za obezbeenje vazdunog saobraaja moraju biti zatieni od oteenja ili unitenja. lan 194. Savezna uprava nadlena za poslove kontrole letenja duna je da podatke o tehnikim sistemima, opremi i ureajima, kao i o njihovom prestanku rada ili kvaru objavi u slubenoj vazduhoplovnoj publikaciji.
8-12/01
85 od 1036
Knjiga I
Vlasnik ili korisnik aerodroma iz lana 165. ovog zakona duan je da dostavi podatke o tehnikim sistemima, opremi i ureajima, kao i o njihovom prestanku rada ili kvaru saveznoj upravi nadlenoj za poslove kontrole letenja, koja je duna da ih objavi u slubenoj vazduhoplovnoj publikaciji. Savezna uprava nadlena za poslove kontrole letenja i vlasnik ili korisnik aerodroma iz lana 165. ovog zakona duni su da odrede koordinate radio-navigacionih ureaja u Svetskom geodetskom sistemu 1984 (WGS-84) u skladu sa uslovima koji moraju biti ispunjeni u postupku odreivanja koordinata utvrenih tehnikim propisom iz lana 78. ovog zakona. Savezna uprava nadlena za poslove kontrole letenja duna je da koordinate radio-navigacionih ureaja iz stava 3. ovog lana objavi u slubenoj vazduhoplovnoj publikaciji. Vlasnik ili korisnik aerodroma iz stava 3. ovog lana duan je da izvetaje o utvrenim koordinatama radio-navigacionih ureaja dostavi saveznoj upravi nadlenoj za poslove kontrole letenja radi provere i objavljivanja u slubenim vazduhoplovnim publikacijama. lan 195. Tehniki sistem, oprema i ureaji moraju biti tipizirani, izraeni i atestirani u skladu s jugoslovenskim standardima ili meunarodnim standardima koje je priznala SRJ. lan 196. Zabranjeno je postavljanje fizikih prepreka, emisionih ureaja, objekata, dalekovoda ili drugih ureaja koji emituju elektromagnetne talase na udaljenosti sa koje svojim radom mogu ometati rad tehnikih sistema, ureaja i opreme za obezbeenje vazdunog saobraaja. Vazduhoplovni inspektor naredie vlasniku ili korisniku prepreke, objekta ili ureaja iz stava 1. ovog lana da ga odmah ukloni o svom troku. Reenje iz stava 2. ovog lana konano je u upravnom postupku. lan 197. Preduzee potansko-telegrafsko-telefonskog saobraaja duno je da, uz odgovarajuu naknadu, obezbedi prioritet i kvalitet veza neophodnih za obezbeenje vazdunog saobraaja.
8-12/01
86 od 1036
Knjiga I
Glava V PROGRAMI MERA

lan 198. Programom mera bezbednosti civilnog vazduhoplovstva i programom mera za uredno i efikasno obavljanje vazdunog saobraaja obezbeuje se poboljanje bezbednosti, urednosti i efikasnosti vazdunog saobraaja, kao i koordinacija aktivnosti u ostvarivanju ovih programa. Program mera bezbednosti civilnog vazduhoplovstva sadri mere zatite od nezakonitih radnji i mere u vanrednim sluajevima. Program mera za uredno i efikasno obavljanje vazdunog saobraaja sadri mere koje imaju za cilj olakano odvijanje vazdunog saobraaja i protoka putnika i stvari. Programe iz stava 1. ovog lana donosi Savezna vlada.
TREI DEO DELATNOSTI U VAZDUNOM SAOBRAAJU

lan 199. Delatnosti u vazdunom saobraaju su javni avio-transport (redovni i vanredni), prevoz za sopstvene potrebe, medicinski prevoz, pruanje usluga iz vazduha i sportsko i amatersko letenje. Ko se bavi delatnostima iz stava 1. ovog lana, osim prevoza za sopstvene potrebe, sportskim i amaterskim letenjem, mora biti registrovan za privrednu delatnost i mora imati uverenje da je osposobljen za obavljanje te delatnosti. Privredna delatnost za koju se registruje mora da bude delatnost iz oblasti vazdunog saobraaja. lan 200. Korisnik vazduhoplova duan je da odredi operativne minimume u pogledu meteorolokih uslova, opreme vazduhoplova i aerodroma koji koristi za poletanje i sletanje vazduhoplova, s tim to ti minimumi za letenje ne mogu biti ispod minimalne bezbedne visine iznad prepreka objavljenim u slubenim vazduhoplovnim publikacijama. Kriterijume za odreivanje operativnih minimuma propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja.
8-12/01
87 od 1036
Knjiga I
Glava I JAVNI AVIO-TRANSPORT Zajednike odredbe

lan 201. Javni avio-transport u domaem i meunarodnom prevozu moe biti redovan (linijski) i vanredan (arter, avio-taksi i panoramsko letenje). lan 202. Javni avio-transport obavlja domai avio-prevozilac koji poseduje odgovarajue uverenje o osposobljenosti za obavljanje tog avio-transporta. Domai avio-prevozilac je duan da uz prijavu za upis u sudski registar podnese i uverenje o osposobljenosti iz stava 1. ovog lana. Javni avio-transport obavlja se u kontrolisanom vazdunom prostoru, a moe se obavljati i u informativnom vazdunom prostoru, pod uslovima koje propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. Javni avio-transport mora se obavljati vazduhoplovima sa najmanje dva motora i ti vazduhoplovi ne mogu biti posebne kategorije. Izuzetno od odredbe stava 3. ovog lana, za obavljanje avio-taksi prevoza i panoramskog letenja moe se koristiti jednomotorni vazduhoplov u uslovima spoljne vidljivosti utvrenim u propisu iz lana 137. ovog zakona za vizuelno letenje. lan 203. Strani avio-prevozilac koji poseduje odgovarajue uverenje o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta, kao i program mera bezbednosti u vrenju javnog avio-transporta moe da obavlja javni meunarodni avio-transport sa SRJ u skladu s meunarodnim ugovorom koji obavezuje SRJ, ili na osnovu odobrenja za obavljanje javnog avio-transporta iz lana 21. stav 3. ovog zakona. Savezni ministar nadlean za poslove saobraaja moe odrediti da se izvri provera ispunjenosti uslova iz uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta stranog avio-prevozioca. Odobrenje iz stava 1. ovog lana izdaje se na nain koji propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja.
8-12/01
88 od 1036 lan 204.
Knjiga I
Domai i strani avio-prevozioci duni su da objave tarife za redovan meunarodni javni avio-transport.
Odeljak I Uslovi za obavljanje redovnog javnog avio-transporta

lan 205. Avio-prevozilac moe da obavlja redovni javni avio-transport ako ima vazduhoplove u vlasnitvu ija je namena za javni avio-transport, sa brojem putnikih sedita koji iznosi najmanje polovinu ukupnog broja putnikih sedita ili nosivosti tereta svih vazduhoplova sa kojima namerava da obavlja javni avio-transport. Vazduhoplovi u vlasnitvu moraju biti upisani u Registar vazduhoplova. Vazduhoplov koji avio-prevozilac kupi i otplauje ga kroz zakup, a upie ga u Registar vazduhoplova, priznae se kao njegovo vlasnitvo u smislu stava 1. ovog lana. Na vazduhoplove u svojini ili uzete u zakup, na osnovu kojih se trai uverenje za obavljanje redovnog javnog avio-transporta, primenjuju se odredbe ovog zakona i propisa i tehnikih propisa donesenih na osnovu ovog zakona. Avio-prevozilac pre uzimanja stranog vazduhoplova u zakup mora podneti dokaze da taj vazduhoplov ispunjava uslove propisane za vazduhoplove upisane u Registar vazduhoplova, na osnovu ega e savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja prihvatiti taj vazduhoplov za obavljanje redovnog javnog avio-transporta. Avio-prevozilac pre uzimanja ili davanja vazduhoplova u zakup mora u ugovoru o zakupu odrediti uslove odravanja, korienja i nadzora i za taj ugovor pribaviti odobrenje saveznog ministarstva nadlenog za poslove saobraaja. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja nee dati odobrenje iz stava 5. ovog lana ako ugovor o zakupu vazduhoplova ne sadri uslove odravanja, korienja i nadzora. lan 206. Avio-prevozilac koji podnese zahtev za izdavanje uverenja za obavljanje redovnog javnog meunarodnog avio-transporta mora podneti dokaz da raspolae novanim delom osnovnog kapitala u iznosu od
8-12/01
89 od 1036
Knjiga I
najmanje 400.000 SAD dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan podnoenja tog zahteva, odnosno bankarsku garanciju na taj iznos. lan 207. Avio-prevozilac, pored uslova iz l. 205. i 206. ovog zakona, mora da ispuni i uslove koji se odnose naroito na: vrstu, namenu, opremu, uslove korienja i performansi vazduhoplova i njegovo odravanje; obuku i obuenost vazduhoplovnog osoblja i kriterijume za odreivanje posada, kapetana i voe vazduhoplova; prirunike o vrstama prevoza i bezbednosti; tehniku opremljenost i radni prostor; kvalitet i kontrolu kvaliteta; prirunik o organizaciji i postupcima u radu avio-prevozioca i nain prodaje i rezervacije kapaciteta prevoza kao i da utvrdi program mera bezbednosti u vrenju javnog avio-transporta. Pored uslova iz stava 1. ovog lana, avio-prevozilac mora podneti poslovni plan za najmanje 12 meseci, u kome e prikazati svoje fiksne i operativne trokove, zasnovane na realnim pretpostavkama obavljanja saobraaja, a za period od tri meseca od zapoinjanja saobraaja - sredstva za fiksne i operativne trokove, ne uzimajui u obzir prihod od saobraaja. Blie uslove iz st. 1. i 2. ovog lana propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. lan 208. Avio-prevoziocu koji podnese dokaze da ispunjava uslove iz lana 207. ovog zakona, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja izdae uverenje o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta u postupku koji ne moe biti dui od tri meseca. Avio-prevozilac iz stava 1. ovog lana duan je da o planovima za otvaranje novih linija, izmeni tipa ili broja vazduhoplova ili njihovog vlasnitva, odnosno bitnoj izmeni aktivnosti od znaaja za finansijsko poslovanje a koje zahtevaju promenu poslovnog plana, obavesti savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja vodi registar avio-prevozilaca iz stava 1. ovog lana. lan 209. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja proveravae svakih 12 meseci da li avio-prevozilac i dalje ispunjava uslove za obavljanje javnog avio-transporta.
8-12/01
90 od 1036
Knjiga I
Ako se prilikom provere iz stava 1. ovog lana utvrdi da neki od uslova nije ispunjen ili ako avio-prevozilac, u periodu izmeu provera, kumulativno due od tri meseca nije vrio javni avio-transport za koji mu je uverenje izdato ili ako izmeu dve provere ne ispunjava uslove iz uverenja, na predlog saveznog inspektorata nadlenog za poslove vazduhoplovne inspekcije, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja oduzee uverenje. Reenje o oduzimanju uverenja iz stava 2. ovog lana konano je u upravnom postupku. Za utvrivanje i proveru uslova za obavljanje javnog avio-transporta plaa se naknada. Visinu naknade iz stava 4. ovog lana propisuje savezna vlada. lan 210. Avio-prevozilac je duan da ovlaenim licima saveznog ministarstva nadlenog za poslove saobraaja omogui da na licu mesta utvrde ili provere da li su ispunjeni svi uslovi za izdavanje uverenja. lan 211. Podaci poverljivog karaktera pribavljeni u postupku utvrivanja i provere uslova o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta smatraju se poslovnom tajnom. lan 212. Avio-prevozioci usaglaavaju red letenja meusobno i sa vlasnicima ili korisnicima aerodroma. Avio-prevozilac je duan da usaglaeni red letenja dostavi na odobrenje saveznom ministarstvu nadlenom za poslove saobraaja najdocnije 30 dana pre dana poetka odreenog saobraajnog perioda. Ako se red letenja ne usaglasi u roku utvrenom u stavu 2. ovog lana, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja donee reenje o vaenju reda letenja iz prethodnog saobraajnog perioda ili e, vodei rauna o bezbednosti vazdunog saobraaja, utvrditi nov red letenja. Ako avio-prevozilac prvi put uspostavlja novu liniju a ne usaglasi red letenja, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja donee reenje o redu letenja koje je u skladu sa vremenom otvorenosti aerodroma i bezbednosti vazdunog saobraaja. Reenje iz st. 3. i 4. ovog lana bie na snazi do usklaivanja novog reda letenja,
8-12/01
91 od 1036 lan 213.
Knjiga I
Avio-prevozilac je duan da redovno i uredno odrava javni aviotransport u skladu s utvrenim redom letenja. Red letenja utvruje se posebno za letnji, a posebno za zimski saobraajni period. lan 214. Izmene u redu letenja vre se po postupku predvienom za njegovo donoenje. Avio-prevozilac mora da objavi red letenja za odreeni saobraajni period najdocnije 15 dana pre dana njegovog stupanja na snagu, a izmene u redu letenja - najdocnije 10 dana pre dana njihovog stupanja na snagu. lan 215. U toku vaenja reda letenja, avio-prevozilac moe obustaviti saobraaj, odnosno izmeniti red letenja na liniji u sluaju vie sile ili drugih vanrednih dogaaja koji ga onemoguavaju, da odrava saobraaj, odnosno liniju. Avio-prevozilac je duan da odmah objavi obavetenje o prekidu saobraaja, odnosno izmeni reda letenja nastalog zbog vie sile ili vanrednih dogaaja koji, nezavisno od volje avio-prevozioca, onemoguavaju odravanje saobraaja, odnosno linije. lan 216. Avio-prevozilac samostalno odluuje o uspostavljanju linije u domaem redovnom avio-transportu. Uspostavljanje linije u meunarodnom redovnom avio-transportu vri se u skladu sa meudravnim sporazumom i preuzetim obavezama u pogledu utvrenog obima saobraaja, a na osnovu dozvole koju izdaje savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja. Avio-prevozilac koji poseduje uverenje o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta moe podneti zahtev saveznom ministarstvu nadlenom za poslove saobraaja za izdavanje dozvole iz stava 2. ovog lana, uz prikaz svojih sposobnosti u pogledu kapaciteta, reda letenja, kvaliteta i urednosti prevoza, uslova rezervacije i prodaje karata, prihvata i otpreme putnika i stvari, tehnikih uslova odravanja vazduhoplova i broja vazduhoplova sa kojima obavlja saobraaj, kao i finansijske sposobnosti i studije o izvrenom istraivanju trita na toj liniji.
8-12/01
92 od 1036
Knjiga I
Na osnovu ocene prikazane sposobnosti iz stava 3. ovog lana, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja odluie kom avioprevoziocu e izdati dozvolu za uspostavljanje linije. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja, prilikom izdavanja dozvole iz stava 2. ovog lana, vodie rauna da ne doe do monopola ili nelojalne konkurencije. Blie uslove za izdavanje dozvole za uspostavljanje linije u meunarodnom redovnom avio-transportu propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja oduzee dozvolu iz stava 2. ovog lana ako avio-prevozilac ne ispunjava uslove iz prikazanih sposobnosti iz stava 3. ovog lana.
Odeljak II arter avio-transport

lan 217. Avio-prevozilac moe da obavlja arter avio-transprot (u daljem tekstu: arter) ako ima vazduhoplove u vlasnitvu ija je namena za javni avio-transport, sa brojem putnikih sedita koji iznosi najmanje 25% od ukupnog broja putnikih sedita ili nosivosti tereta svih vazduhoplova sa kojima namerava da obavlja arter. Vazduhoplovi u vlasnitvu moraju biti upisani u Registar vazduhoplova. Avio-prevozilac iz stava 1. ovog lana mora podneti dokaz da raspolae novanim delom kapitala u iznosu od najmanje 200.000 SAD dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan podnoenja zahteva za izdavanje uverenja za obavljanje arter avio-transporta ili bankarsku garanciju za taj iznos. Pored uslova iz stava 1. ovog lana, avio-prevozilac mora da ispunjava i uslove iz lana 205. stav 4. i l. 207. do 209. ovog zakona. Avio-prevozilac iz stava 1. ovog lana duan je da postupa u skladu s lanom 210. ovog zakona, a na njega e se primenjivati odredba lana 211. ovog zakona. lan 218. Avio-prevozilac samostalno odluuje o obavljanju i vrsti artera na destinacijama na kojima ne postoji redovni javni avio-transport, kao i na
8-12/01
93 od 1036
Knjiga I
destinacijama na kojima meunarodnim ugovorom nije ogranien broj arter letova za tu zemlju. Ako avio-prevozilac namerava da obavlja arter na destinacijama na kojima postoji redovni javni avio-transport, kao i na destinacijama na kojima meunarodnim ugovorom je ogranien broj arter letova za tu zemlju, mora podneti zahtev saveznom ministarstvu nadlenom za poslove saobraaja za izdavanje dozvole za taj let ili seriju arter letova. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja izdae dozvolu na osnovu dostavljenog rezultata istraivanja trita, odnosno potreba turistike privrede, kulturnih, naunih i sportskih manifestacija i takmienja; kvaliteta pruanja usluga; kapaciteta avio-prevozilaca i odnosa tog kapaciteta i ve preuzetih obaveza za obavljanje prevoza; komercijalnih uslova (rezervacija i prodaja karata), tehnikih uslova (odravanje vazduhoplova) i finansijske podobnosti, vodei rauna da ne doe do monopola ili nelojalne konkurencije. Blie kriterijume za izdavanje dozvole iz stava 2. ovog lana propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja.
Odeljak III Avio-taksi prevoz i panoramsko letenje

lan 219. Avio-taksi prevoz i panoramsko letenje moe da obavlja avio-prevozilac ako ima vazduhoplove u vlasnitvu ija je namena za javni aviotransport sa brojem putnikih sedita koji iznosi najmanje 10% od ukupnog broja putnikih sedita ili nosivosti tereta svih vazduhoplova kojima namerava da obavlja taj prevoz. Vazduhoplovi u vlasnitvu moraju biti upisani u Registar vazduhoplova. Avio-prevozilac iz stava 1. ovog lana koji obavlja avio-taksi prevoz mora podneti dokaz da raspolae novanim delom kapitala u iznosu od najmanje 20.000 SAD dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan podnoenja zahteva za izdavanje uverenja za obavljanje avio-taksi prevoza ili bankarsku garanciju za taj iznos. Pored uslova iz stava 1. ovog lana, avio-prevozilac mora ispunjavati uslove iz l. 207. do 209. ovog zakona. Avio-prevozilac iz stava 1. ovog lana duan je da postupa u skladu sa lanom 210. ovog zakona, a na njega e se primenjivati odredba lana 211. ovog zakona.
8-12/01
94 od 1036
Knjiga I
Pored uslova iz stava 1. ovog lana, za panoramsko letenje moraju se odrediti rute svakog panoramskog leta, sa alternativama za sletanje u sluaju otkaza motora, koje odobrava savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja. lan 220. Avio-taksi prevoz i panoramsko letenje obavljaju se vazduhoplovima koji imaju najmanje dva, a najvie 12 putnikih sedita s pojasevima za vezivanje, a moe se obavljati i u informativnom vazdunom prostoru i sletati, odnosno poletati sa aerodroma na kojima se vri informisanje vazduhoplova u letu. Avio-taksi prevozilac samostalno odluuje o obavljanju prevoza.
Glava II OSTALE DELATNOSTI U VAZDUNOM SAOBRAAJU Odeljak I Prevoz za sopstvene potrebe

lan 221. Prevoz za sopstvene potrebe je prevoz koji se vri vazduhoplovom iji je korisnik preduzee, drugo pravno lice, dravni organ ili preduzetnik, a kojim oni prevoze svoje zaposlene i poslovne partnere, kao i njihove stvari. Prevozom za sopstvene potrebe smatra se i kad fiziko lice koje je vlasnik ili korisnik vazduhoplova koristi taj vazduhoplov za lini prevoz. lan 222. Lica iz lana 221. ovog zakona mogu obavljati prevoz za sopstvene potrebe ako donesu prirunik o operativnim postupcima za obavljanje tog prevoza, ako imaju vazduhoplov, propisane kategorije i namene i potreban broj vazduhoplovnog osoblja i ako je obezbeeno odravanje vazduhoplova. Prirunik o operativnim postupcima iz stava 1. ovog lana mora da odobri savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja.
8-12/01
95 od 1036
Knjiga I
Odeljak II Medicinski prevoz i pruanje usluga iz vazduha

lan 223. Medicinski prevoz je prevoz bolesnih, povreenih, ranjenih i invalidnih lica vazduhoplovom opremljenim neophodnom opremom za taj vid prevoza koju propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, medicinski prevoz u sluaju elementarnih nepogoda i vie sile moe se obavljati i vojnim vazduhoplovima. Pruanje usluga iz vazduha je pruanje usluga u poljoprivredi i umarstvu, gaenje poara, aero-foto-snimanje, reklamiranje (vua transparenata, ispisivanje u vazduhu, bacanje reklamnog materijala), osmatranje iz vazduha i dr. i vri se na nain i pod uslovima koje propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. lan 224. Preduzee, drugo pravno lice, dravni organ i preduzetnik koji vre medicinski prevoz i pruaju usluge iz vazduha iz lana 223. stav 3. ovog zakona moraju doneti prirunik o operativnim postupcima za pruanje usluga iz vazduha i moraju imati vazduhoplov propisane kategorije i namene, potreban broj vazduhoplovnog osoblja, obezbeeno odravanje vazduhoplova, kao i utvrene postupke zatite na radu, kad su potrebni. Licu iz stava 1. ovog lana koje podnosi dokaz da ispunjava uslove iz stava 1. ovog lana savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja izdae uverenje o ispunjavanju uslova za pruanje usluge za koju je zahtev podnesen. lan 225. Savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja proveravae svaka 24 meseca da li lice iz lana 224. ovog zakona i dalje ispunjava uslove za obavljanje utvrenih delatnosti. Ako se prilikom provere iz stava 1. ovog lana utvrdi da neki od uslova nije ispunjen, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja oduzee uverenje.
8-12/01
96 od 1036
Knjiga I
Ako se u toku vaenja uverenja iz stava 1. ovog lana utvrdi da nisu ispunjeni svi propisani uslovi, savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja, na predlog saveznog inspektorata nadlenog za poslove vazduhoplovne inspekcije, oduzee uverenje. Za utvrivanje i proveru uslova za pruanje usluge iz lana 224. stav 2. ovog zakona plaa se naknada. Visinu naknade iz stava 4. ovog lana propisuje Savezna vlada.
Odeljak III Sportsko i amatersko letenje

lan 226. Ko organizuje sportsko i amatersko letenje i skakanje padobranom mora za lica koja poseduju odgovarajue dozvole i ovlaenja letakog osoblja obezbediti vazduhoplov odreene kategorije i namene i padobran, njihovo odravanje, domicilni aerodrom, letilite ili teren, kao i prirunik o organizaciji letakih aktivnosti. Prirunik iz stava 1. ovog lana mora da odobri savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja. Fiziko lice koje ima odgovarajuu dozvolu i ovlaenje letakog osoblja moe sopstvenim ili iznajmljenim vazduhoplovom, ili padobranom za koji je obezbeeno odravanje, leteti na aerodromu, letilitu ili terenu na kome je organizovano sportsko i amatersko letenje. Nain i blie uslove za skakanje padobranom i letenje balonom, zmajem i paraglajderom propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. Lice iz stava 1. ovog lana koje organizuje takmienja i druge sportske manifestacije mora to prijaviti saveznom ministarstvu nadlenom za poslove saobraaja radi dobijanja saglasnosti. Uz prijavu takmienja podnose se podaci o organizatoru, rukovodiocu letenja, vremenu i mestu, vrsti takmienja, kao i odobrenje savezne uprave nadlene za poslove kontrole letenja za korienje vazdunog prostora. lan 227. Na aerodromu na kome se ne vri informisanje vazduhoplova u letu, lice iz lana 226. stav 1. ovog zakona duno je da odredi rukovodioca letenja i najvie dva njegova zamenika za period od 12 meseci i
8-12/01
97 od 1036
Knjiga I
da o tome obavesti savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja. Na aerodromima, letilitima ili terenima na kojima istovremeno letaku aktivnost obavlja vie lica iz lana 226. ovog zakona, vlasnik ili korisnik aerodroma, letilita ili terena duan je da odredi samo jednog rukovodioca letenja. Za rukovodioca letenja i njegove zamenike mora biti odreeno lice koje poseduje odgovarajuu letaku dozvolu zavisno od letake aktivnosti kojom rukovodi. lan 228. Rukovodilac letenja iz lana 227. ovog zakona organizuje letenje u skladu s prirunikom iz lana 226. stav 1. ovog zakona i duan je da pre zapoinjanja letenja obezbedi meteoroloke podatke i odobrenje savezne uprave nadlene za poslove kontrole letenja za to letenje, dnevni pregled aerodroma, letilita ili terena i izvetaj o tom pregledu, kao i da vodi evidenciju letenja koje organizuje. Evidencija letenja iz stava 1. ovog lana mora se prepisati u dnevnik letenja iz lana 136. ovog zakona.
ETVRTI DEO TRAGANJE ZA VAZDUHOPLOVOM I SPASAVANJE

lan 229. Traganje za vazduhoplovom i spasavanje organizuje i vodi savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja. U traganju za vazduhoplovom i spasavanju uestvuju savezno ministarstvo nadleno za poslove odbrane, savezno ministarstvo nadleno za unutranje poslove, savezna uprava nadlena za poslove kontrole letenja i savezni inspektorat nadlean za poslove vazduhoplovne inspekcije. U traganju za vazduhoplovom i spasavanju duni su na zahtev saveznog ministarstva nadlenog za poslove saobraaja da uestvuju i drugi dravni organi, organi jedinica lokalne samouprave i drugih oblika teritorijalne organizacije kao i pravna i fizika lica koja znanjem i sredstvima mogu da prue pomo u traganju za vazduhoplovom i spasavanju.
8-12/01
98 od 1036
Knjiga I
Nain i postupke traganja za vazduhoplovom i spasavanje propisuje Savezna vlada. lan 230. Ako se udes vazduhoplova dogodi na vazduhoplovnom pristanitu ili u njegovoj neposrednoj blizini, spasavanje lica vre aerodromske slube. lan 231. Uesnici u traganju za vazduhoplovom i spasavanju imaju pravo na nadoknadu u visini stvarnih trokova koje su imali pri traganju za vazduhoplovom i spasavanju. Trokove iz stava 1. ovog lana snosi korisnik vazduhoplova za kojim je tragano, odnosno iji su putnici i posada spasavani i duan je da ih nadoknadi. Ako uesnici u traganju i spasavanju ne mogu da naplate od korisnika vazduhoplova naknadu iz stava 1. ovog lana u roku od 90 dana, naplatie je iz saveznog budeta. Drava SRJ ima pravo na povraaj izdatih sredstava iz saveznog budeta od korisnika vazduhoplova iz stava 2. ovog lana.
PETI DEO UDESI I NEZGODE VAZDUHOPLOVA I UGROAVANJE BEZBEDNOSTI VAZDUHOPLOVA Glava I UDESI I NEZGODE VAZDUHOPLOVA
lan 232. injenice i okolnosti pod kojima se dogodio udes ili nezgoda vazduhoplova moraju se svestrano ispitati i analizirati radi utvrivanja uzroka i predlaganja mera za spreavanje novih udesa. lan 233. Savezno ministarstvo za poslove saobraaja utvruje injenice i okolnosti pod kojima se dogodio udes ili nezgoda vazduhoplova, na nain koji propisuje Savezna vlada.
8-12/01
99 od 1036
Knjiga I
lan 234. Savezno ministarstvo za poslove saobraaja obavestie javnost, preko sredstava javnog informisanja, o toku ispitivanja uzroka udesa vazduhoplova u javnom avio-transportu, a po zavrenom ispitivanju udesa, izdae slubeno saoptenje o tome.
Glava II UGROAVANJE BEZBEDNOSTI VAZDUHOPLOVA

lan 235. Ugroavanje bezbednosti vazduhoplova je svaka radnja lica koja dovodi do opasnog meusobnog pribliavanja vazduhoplova u letu, opasnog pribliavanja vazduhoplova preprekama u letu i na zemlji ili drugim vazduhoplovima na zemlji, ili koja na drugi nain dovede vazduhoplov u opasnost. lan 236. Savezno ministarstvo za poslove saobraaja mora svako ugroavanje svestrano da ispita radi utvrivanja uzroka i da izvri kategorizaciju ugroavanja, kao i da predloi preduzimanje potrebnih mera radi spreavanja novih ugroavanja, u skladu s propisom Savezne vlade.
ESTI DEO VAZDUHOPLOVNA INSPEKCIJA Glava I ZAJEDNIKE ODREDBE

lan 237. Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona vri savezni inspektorat nadlean za poslove vazduhoplovne inspekcije. Poslove saveznog inspektorata nadlenog za poslove vazduhoplovne inspekcije vre vazduhoplovni inspektori u skladu sa ovim zakonom i drugim saveznim zakonima i propisima o vrenju inspekcijskog nadzora.
8-12/01
100 od 1036 lan 238.
Knjiga I
Izuzetno od odredbe lana 237. ovog zakona, inspekcijski nadzor nad obezbeenjem letenja vojnih vazduhoplova i nad odreenim vojnim objektima, opremom, ureajima, instalacijama i manevarskim povrinama na meovitom aerodromu koji se ne koristi za civilne svrhe vre lica koja za to ovlasti savezni ministar nadlean za poslove odbrane. lan 239. Ako je za izvravanje odreenog inspekcijskog posla potrebna posebna strunost, funkcioner koji rukovodi saveznim inspektoratom nadlenim za poslove vazduhoplovne inspekcije moe za izvravanje tog posla ovlastiti i druge strunjake iz oblasti vazduhoplovstva. lan 240. Preduzee, drugo pravno lice, dravni organ, preduzetnik i drugo fiziko lice ije osoblje i sredstva, odnosno rad podleu inspekcijskom nadzoru duni su da inspektoru omogue vrenje inspekcijskog nadzora i da bez odlaganja dostave traene podatke i materijale.
Glava II INSPEKCIJSKI POSLOVI

lan 241. Inspekcijski nadzor nad primenom propisa o uslovima za obavljanje odreenih poslova u vazdunom saobraaju na osnovu izdatih uverenja za obavljanje tih poslova obuhvata naroito nadzor nad uslovima za proizvodnju i odravanje vazduhoplova, motora, elise i vazduhoplovnih proizvoda, uslovima za struno obuavanje, odnosno struno osposobljavanje vazduhoplovnog ovlaenog i vazduhoplovnog osoblja i strunog osoblja, uslovima za obavljanje lekarskih pregleda vazduhoplovnog osoblja, uslovima za obavljanje javnog avio-transporta, prevoza za sopstvene potrebe, medicinskog prevoza i pruanje usluga iz vazduha. lan 242. Inspekcija javnog avio-transporta obuhvata, naroito, nadzor nad primenom propisa o redovnosti, urednosti, odravanju linija, pridravanju reda letenja i kvalitetu pruanja usluga.
8-12/01
101 od 1036 lan 243.
Knjiga I
Inspekcija vazduhoplova obuhvata, naroito, nadzor nad primenom propisa o vazduhoplovu posebno u pogledu proizvodnje vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda i korienja i odravanja vazduhoplova, propisanom nivou buke i emisiji gasova pri sagorevanju, ispravama i knjigama vazduhoplova i kvalitetu goriva i maziva. lan 244. Inspekcija aerodroma, letilita i terena obuhvata, naroito, nadzor nad primenom propisa o: projektovanju, izgradnji i rekonstrukciji aerodroma i objekata i instalacija u podruju aerodroma i letilita; ispravnosti svetlosnog obeleavanja i ispravnosti osnovnog i rezervnog napajanja elektrinom energijom tih sistema; korienju i odravanju aerodroma, letilita i terena; odravanju aerodromskih objekata i opreme koji slue za bezbedni vazduni saobraaj; postavljanju, ispravnosti i odravanju znakova za uoavanje na objektima i njihovom uklanjanju; stanju povrina za kretanje vazduhoplova na aerodromu, letilitu i terenu; radu aerodromskih slubi; optereenju vazduhoplova i rasporedu tereta u njemu; prostorijama, tehnikoj opremi i nainu vrenja kontradiverzionog pregleda putnikog prtljaga i robe. lan 245. Inspekcijski nadzor nad primenom propisa o kontradiverzionom pregledu vazduhoplova vri lice koje za to ovlasti savezni ministar nadlean za unutranje poslove. lan 246. Inspekcija vazduhoplovnog i ostalog strunog osoblja obuhvata, naroito, nadzor nad primenom propisa o: radu i nainu vrenja strunih poslova vazduhoplovnog ovlaenog i vazduhoplovnog strunog osoblja; zdravstvenoj sposobnosti i strunoj obuenosti; dozvolama i potvrdama tog osoblja; trajanju radnog vremena, vremenu letenja, broju poletanja i sletanja u toku radnog vremena; duini dnevnog odmora lanova posade vazduhoplova, kao i trajanju neprekidnog rada, trajanju smena i duini dnevnog odmora kontrolora letenja; ispunjavanje uslova centra za obuku i nainu primene programa obuke. lan 247. Inspekcija obezbeenja vazdunog saobraaja obuhvata naroito, nadzor nad primenom propisa o: kontroli letenja, informisanju vazduho-
8-12/01
102 od 1036
Knjiga I
plova u letu, regulisanju protoka saobraaja, meteorolokom obezbeenju i opremi koja je neophodna za obavljanje tih poslova, kao i tehnikom obezbeenju vazdunog saobraaja. Inspekcija meteorolokog obezbeenja vazdunog saobraaja obuhvata i izradu vazduhoplovne dokumentacije za let i vazduhoplovnih klimatolokih informacija.
Odeljak I Prava i dunosti vazduhoplovnih inspektora

lan 248. Vazduhoplovni inspektor vodi postupak, donosi reenja i preduzima mere u okviru prava i dunosti odreenih ovim zakonom i drugim saveznim zakonom. Vazduhoplovni inspektor samostalan je u vrenju inspekcijskih poslova. lan 249. Vazduhoplovni inspektor je duan da o svom prisustvu obavesti vou vazduhoplova ako inspekcijski nadzor vri u vazduhoplovu, odnosno odgovorno lice ako inspekcijski nadzor vri u preduzeu, drugom pravnom licu, dravnom organu, kao i preduzetnika i drugo fiziko lice. Ako vazduhoplovni inspektor utvrdi nedostatke i nepravilnosti u pogledu bezbednosti vazdunog saobraaja, duan je da o tome obavesti odgovorno lice iz stava 1. ovog lana. lan 250. U vrenju inspekcijskog nadzora, vazduhoplovni inspektor je ovlaen da u sluajevima krenja ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona izdaje nareenja, izrie zabrane i privremeno oduzima uverenja, dozvole i potvrde. Ako je prilikom vrenja poslova inspekcijskog nadzora vazduhoplovni inspektor izdao usmeno nareenje ili izrekao usmenu zabranu, reenje o tom nareenju, odnosno toj zabrani dostavie, u roku od tri dana od dana njegovog izdavanja, licu na koje se ono odnosi.
8-12/01
103 od 1036 lan 251.
Knjiga I
U vrenju inspekcijskog nadzora, vazduhoplovni inspektor ima pravo da izvri: pregled vazduhoplova, aerodroma, letilita, objekata, instalacija i opreme od znaaja za bezbednost vazdunog saobraaja; kontrolu ispravnosti rada tehnikih sredstava i ureaja za obezbeenje vazdunog saobraaja; pregled dozvola i uverenja, isprava, knjiga i druge dokumentacije koja omoguuje da se utvrdi da li se poslovi iz oblasti vazdunog saobraaja vre na propisani nain. Prilikom vrenja inspekcijskog nadzora, vazduhoplovni inspektor ima pravo da: izvri pregled dozvole ili potvrde vazduhoplovnog osoblja; oduzme dozvolu ili potvrdu vazduhoplovnom osoblju; zahteva vanredno proveravanje obuenosti i zdravstvene sposobnosti tog osoblja; kontrolie primenu propisa o radu i nainu vrenja poslova vazduhoplovnog osoblja, privremeno oduzme uverenje o ispunjavanju uslova za obavljanje odreene delatnosti, kao i da uzima izjave od odgovornog lica iji rad podlee inspekcijskom nadzoru i od svedoka. Ako vazduhoplovni inspektor vri inspekcijski nadzor nad radom posade vazduhoplova i ispravnosti vazduhoplova u letu, koristi slobodno mesto u pilotskoj kabini vazduhoplova. Za vrenje inspekcijskog nadzora iz stava 3. ovog lana, vazduhoplovni inspektor mora imati poseban nalog glavnog saveznog vazduhoplovnog inspektora. lan 252. Ako vazduhoplovni inspektor utvrdi da je stanje sredstava i ureaja tehnikog i meteorolokog obezbeenja vazdunog saobraaja i drugih uslova neophodnih za obavljanje poslova obezbeenja vazdunog saobraaja takvo da ograniava rad u odnosu na vrstu poslova koji se obavljaju, naredie da se ogranii obavljanje tih poslova. lan 253. Ako vazduhoplovni inspektor utvrdi da je stanje poletno-sletnih i drugih staza, pristanine platforme, aerodromskih ureaja i instalacija koje slue za poletanje i sletanje vazduhoplova, vatrogasno-spasilake slube, vatrogasnog obezbeenja, slube medicinske pomoi i medicinskog obezbeenja, slube prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari, slube za snabdevanje vazduhoplova gorivom i slube za kontradiverzioni pregled putnika i stvari takvo da ograniava korienje aero-
8-12/01
104 od 1036
Knjiga I
droma u odnosu na klasu i kategoriju aerodroma, kategoriju vazduhoplova ili vrstu letenja, naredie da se ogranii upotreba aerodroma za obavljanje poslova za koje nisu ispunjeni propisani uslovi o tome e da obavesti korisnika aerodroma, odnosno naredie obeleavanje ili uklanjanje prepreka. Vazduhoplovni inspektor e zabraniti korienje aerodroma za sve ili samo odreene kategorije vazduhoplova ako manevarske povrine i objekti na aerodromu ili u njegovoj blizini ugroavaju bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova, ako nije obezbeena tehnika oprema za kontradiverzioni pregled vazduhoplova, putnika i stvari ili ako na aerodromu u vreme otvorenosti nisu u propisanom sastavu prisutne slube, odnosno obezbeenje iz lana 89. ovog zakona. lan 254. Ako vazduhoplovni inspektor prilikom vrenja inspekcijskog nadzora utvrdi da vazduhoplov, motor, elisa ili vazduhoplovni proizvod ne ispunjavaju tehnike uslove za plovidbenost, zabranie njihovo korienje dok se utvrene nepravilnosti ili nedostaci ne otklone. lan 255. Ako vazduhoplovni inspektor prilikom vrenja inspekcijskog nadzora utvrdi da se organizovanje sportskog i amaterskog letenja vri tako da nisu ispunjeni uslovi iz l. 227. i 228. ovog zakona, zabranie takvo letenje dok se utvrene nepravilnosti ili nedostaci ne otklone. lan 256. Protiv reenja vazduhoplovnog inspektora moe se izjaviti alba saveznom ministarstvu nadlenom za poslove saobraaja u roku od osam dana od dana uruenja reenja. alba se dostavlja preko saveznog inspektorata nadlenog za poslove vazduhoplovne inspekcije. Ako savezni inspektorat nadlean za poslove vazduhoplovne inspekcije oceni da je alba osnovana, moe sam preinaiti ili ukinuti svoje reenje. Ako stranka nije zadovoljna novim reenjem, savezni inspektorat nadlean za poslove vazduhoplovne inspekcije e albu sa svim spisima dostaviti saveznom ministarstvu nadlenom za poslove saobraaja. alba protiv reenja vazduhoplovnog inspektora ne odlae izvrenje reenja.
8-12/01
105 od 1036
Knjiga I
Izuzetno od odredbe stava 5. ovog lana, funkcioner koji rukovodi saveznim inspektoratom nadlenim za poslove vazduhoplovne inspekcije, moe odloiti izvrenje reenja na obrazloeni zahtev podnosioca albe ako se odlaganjem izvrenja ne ugroava bezbednost vazdunog saobraaja. lan 257. Ako prilikom vrenja inspekcijskog nadzora vazduhoplovni inspektor utvrdi da je uinjen prekraj ili krivino delo, duan je da bez odlaganja podnese prijavu za pokretanje prekrajnog postupka, odnosno krivinu prijavu. Organ kome je podnesena prijava iz stava 1. ovog lana duan je da o ishodu postupka obavesti savezni inspektorat nadlean za poslove vazduhoplovne inspekcije. lan 258. Vazduhoplovni inspektor duan je da kao tajnu uva podatke koje sazna prilikom vrenja inspekcije ako su ti podaci slubena poslovna ili vojna tajna. lan 259. Pri vrenju inspekcijskih poslova, vazduhoplovni inspektor mora imati legitimaciju kojom se utvruje njegovo ovlaenje, koju izdaje funkcioner koji rukovodi saveznim inspektoratom nadlenim za poslove vazduhoplovne inspekcije. Inspektor je duan da za vreme vrenja slube nosi slubeno odelo. Obrazac i izgled legitimacije vazduhoplovnog inspektora i njegovo slubeno odelo propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja.
SEDMI DEO ORGAN ZA VOENJE PREKRAJNOG POSTUPKA

lan 260. Prekrajni postupak u prvom stepenu po prekrajima iz ovog zakona vodi i reenje o prekraju donosi Komisija za prekraje u vazdu-
8-12/01
106 od 1036
Knjiga I
nom saobraaju (u daljem tekstu: Komisija) u saveznom ministarstvu nadlenom za poslove saobraaja. Komisija je sastavljena od tri lana, od kojih je jedan lan predsednik. Predsednik i lanovi Komisije imaju zamenike. lanove Komisije i njihove zamenike imenuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja. Komisija moe ovlastiti pojedinog svog lana da preduzme pojedine radnje u prekrajnom postupku. Komisija je duna da vodi evidenciju o prekrajima i izreenim merama u prekrajnom postupku. Protiv reenja Komisije alba se podnosi Saveznom veu za prekraje.
OSMI DEO KAZNENE ODREDBE

lan 261. Novanom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kaznie se za prekraj preduzee koje je vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova ili drugo pravno lice: 1) ako van graninog koridora ue u jugoslovenski vazduni prostor ili izae iz tog prostora bez odobrenja savezne uprave nadlene za poslove kontrole letenja (lan 6. stav 2); 2) ako vazduhoplovom bez ureaja za odravanje radio-veze sa saveznim organom nadlenim za kontrolu letenja ue u jugoslovenski vazduni prostor (lan 11. stav 1); 3) ako vazduhoplovom bez sopstvenog pogona ili vazduhoplovom bez ureaja za odravanje radio-veze sa saveznom upravom nadlenom za poslove kontrole letenja leti u kontrolisanom vazdunom prostoru, a ne vue ga ili predvodi drugi vazduhoplov koji ima sopstveni pogon i ureaj za odravanje radio-veze ako za to nema odobrenje savezne uprave nadlene za poslove kontrole letenja, ili ako vazduhoplovom bez sopstvenog pogona koji ima radio-vezu i odrava je sa saveznom upravom nadlenom za poslove kontrole letenja bez njegovog odobrenja ue u kontrolisani vazduni prostor (lan 11. st. 2. i 4);
8-12/01
107 od 1036
Knjiga I
4) ako obavlja vazduni saobraaj ispod propisane visine iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata bez odobrenja savezne uprave nadlene za poslove kontrole letenja (lan 12. stav 2); 5) ako vri akrobatsko letenje iznad gradova i naseljenih mesta (lan 12. stav 3); 6) ako prvo sletanje, odnosno poslednje poletanje vazduhoplova nije sa aerodroma koji je otvoren za meunarodni vazduni saobraaj, ili ako vazduhoplovom bez posebnog odobrenja polee sa aerodroma, odnosno slee na aerodrom koji nije otvoren za meunarodni vazduni saobraaj (lan 22); 7) ako koristi vazduhoplov suprotno utvrenoj nameni ili bez uverenja o plovidbenosti, potvrde o plovidbenosti ili dozvole za upotrebu, ili ako vazduhoplov nije ispravan (lan 24. stav 1). 8) ako koristi motor, elisu ili vazduhoplovni proizvod koji ne poseduje potvrdu o ispravnosti ili nije ispravan (lan 24. stav 2); 9) ako ne postupi po vazduhoplovnoj naredbi saveznog ministarstva nadlenog za poslove saobraaja kojom je naloeno da na odreeni nain proveri da li postoji greka iz lana 31. ovog zakona, ili greku, ako postoji, ne otkloni (lan 31); 10) ako u vazduhoplovu, zavisno od namene, nisu ugraeni ureaji i oprema koju je propisao savezni ministar za saobraaj (lan 37, stav 2); 11) ako koristi vazduhoplov suprotno ogranienju upisanom u uverenju o plovidbenosti, potvrdi o plovidbenosti ili dozvoli za upotrebu (lan 41, stav 2); 12) ako vazduhoplov kome se prilikom pregleda iz lana 40. utvrdi da ne ispunjava uslove propisane u lanu 36. ovog zakona za izdavanje uverenja o plovidbenosti, odnosno potvrde o plovidbenosti ili ako vazduhoplov kome se dogodio kvar u toku vaenja uverenja o plovidbenosti, odnosno potvrde o plovidbenosti izvri tehniki let od aerodroma na kome se zatekao do aerodroma na kome e se izvriti opravka bez dozvole saveznog ministarstva nadlenog za poslove saobraaja (lan 42. stav 1); 13) ako vazduhoplov kome se dogodio kvar u toku vaenja uverenja o plovidbenosti odnosno potvrde o plovidbenosti izvri tehniki let od aerodroma na kome se zatekao do aerodroma na kome e se izvriti popravka suprotno postupcima i uslovima propisanim u letakom priru-
8-12/01
108 od 1036
Knjiga I
niku vazduhoplova i odobrenom programu tehnikog odravanja vazduhoplova (lan 42. stav 2); 14) ako ugradi u vazduhoplov motor, elisu ili vazduhoplovni proizvod za koji nema dokument o tipu, odnosno potvrdu o ispravnosti ili ne utvrdi sposobnost za upotrebu na propisani nain (lan 43); 15) ako pre poletanja vazduhoplova ne obezbedi izvrenje svih radova propisanih programom tehnikog odravanja i nareenih od saveznog organa nadlenog za poslove saobraaja, ili vazduhoplov odrava prema programu tehnikog odravanja koji nije odobrilo savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja (lan 45. st. 1, 2. i 4); 16) ako koristi program tehnikog odravanja ultralakih vazduhoplova, odnosno padobrana koji nije odobrilo savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja u postupku utvrivanja tipa (lan 46); 17) ako vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova ne nosi znake dravne pripadnosti, oznake registracije i obavezne natpise (lan 51. stav 2); 18) ako vazduhoplov nema isprave i knjige propisane u lanu 66. st. 1. i 4. ovog zakona; 19) ako od momenta upisa vazduhoplova u Registar vazduhoplova ne poseduje matinu knjigu vazduhoplova, ili matina knjiga ne sadri propisane podatke, ili je uva manje od deset godina od dana brisanja vazduhoplova iz Registra vazduhoplova (lan 68); 20) ako vazduhoplov na pojedinim takama aerodroma ili njegove okoline stvara nivo buke vei od propisanog nivoa (lan 97); 21) ako lice bez dozvole obavlja poslove vazduhoplovnog ovlaenog osoblja (lan 110. stav 2); 22) ako vazduhoplovno ovlaeno i vazduhoplovno struno osoblje nije na propisani nain struno obueno ili vazduhoplovno ovlaeno osoblje nema lekarsko uverenje iz lana 123. ovog zakona (lan 111); 23) ako u ostalim delatnostima u vazdunom saobraaju odredi za pilota lice koje je navrilo 65 godina ivota, a nije jedini lan posade koji je navrio 65 godina ivota (lan 138. stav 2); 24) ako se u vazduhoplovu za vreme vazdunog saobraaja ne nalazi posada u propisanom broju i sastavu (lan 146. stav 3); 25) ako ne dostavi saveznoj upravi nadlenoj za poslove kontrole letenja plan leta ili leti bez prihvaenog plana leta (lan 167. stav 1); 26) ako leti vazduhoplovom unutar vazdunog prostora odreene klase suprotno propisu iz l. 137. i 175. ovog zakona (lan 177);
8-12/01
109 od 1036
Knjiga I
27) ako ne odredi operativne minimume u pogledu meteorolokih uslova, opreme vazduhoplova i aerodroma koje koristi za poletanje i sletanje vazduhoplova, ili odredi minimume za letenje ispod minimalne bezbedne visine iznad prepreka objavljenim u slubenim vazduhoplovnim publikacijama (lan 200. stav 1); 28) ako odbije da uestvuje u traganju za vazduhoplovom i spasavanju (lan 229. stav 3). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu koje je vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova ili u drugom pravnom licu, odnosno odgovorno lice u dravnom organu, odnosno preduzetnik novanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara. lan 262. Novanom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kaznie se za prekraj preduzee ili drugo pravno lice koje proizvodi, ispituje radi utvrivanja tipa ili odrava vazduhoplov, motor, elisu i vazduhoplovni proizvod ili njegove delove (sklopovi ili podsklopovi) ili obavlja deo tih poslova: 1) ako ne postupi po vazduhoplovnoj naredbi saveznog ministarstva nadlenog za poslove saobraaja kojom je naloeno da na odreeni nain proveri da li postoji greka iz lana 31. ovog zakona ili greku, ako postoji, ne otkloni na propisani nain (lan 31); 2) ako proizvodi vazduhoplov, motor, elisu i vazduhoplovni proizvod ili njihove delove (sklopove ili podsklopove) suprotno nainu i postupku koji propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja (lan 33); 3) ako serijski proizvodi vazduhoplov, motor, elisu i vazduhoplovni proizvod ili njihove delove iji tip i model nisu utvreni (lan 34. stav 3); 4) ako ne otkloni primedbe uoene u toku tehnikog nadzora pre zapoinjanja sledee faze u proizvodnji (lan 35. stav 3); 5) ako ugradi u vazduhoplov motor, elisu ili vazduhoplovni proizvod koji nema dokument o tipu, odnosno potvrdu o ispravnosti, ili nije utvrena sposobnost za upotrebu posle proizvodnje, obnove ili posebne provere na nain koji propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja (lan 43); 6) ako pre poletanja vazduhoplova ne obezbedi izvrenje svih radova propisanih programom tehnikog odravanja i nareenih od save-
8-12/01
110 od 1036
Knjiga I
znog ministarstva nadlenog za poslove saobraaja, ili vazduhoplov odrava prema programu tehnikog odravanja koji nije odobrilo savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja (lan 45. st. 1, 2 i 4); 7) ako koristi program tehnikog odravanja ultralakih vazduhoplova, odnosno padobrana koji nije odobren od saveznog ministarstva nadlenog za poslove saobraaja u postupku utvrivanja tipa (lan 46); 8) ako obavlja delatnost, a za to ne poseduje uverenje (lan 47, st. 1 i 2). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu, odnosno odgovorno lice u dravnom organu, odnosno preduzetnik, novanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara. lan 263. Novanom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kaznie se za prekraj preduzee za aerodromske usluge ili vlasnik, odnosno korisnik aerodroma, letilita ili terena ili drugo pravno lice: 1) ako koristi za vazduni saobraaj aerodrom koji nema dozvolu za korienje ili nije upisan u Upisnik aerodroma i ako u momentu korienja ne ispunjava sve propisane uslove (lan 72); 2) ako koristi letilite ili teren koji nemaju dozvolu za korienje ili nisu upisani u Upisnik letilita, odnosno Evidenciju terena (lan 76); 3) ako se izgradnja aerodroma, letilita i ureenje terena ne vri na propisan nain (lan 79. i lan 82. stav 1); 4) ako koristi aerodrom, letilite ili teren suprotno dozvoli za korienje (lan 83. stav 3); 5) ako manevarske povrine, platforme i druge povrine na aerodromu i letilitu odreene za kretanje vazduhoplova po zemlji nisu obeleene na propisan nain (lan 85); 6) ako se izgradnja i postavljanje objekata, instalacija i ureaja na podruju aerodroma i letilita, ukljuujui i objekte i ureaje za obezbeenje vazdunog saobraaja i objekte, instalacije i ureaje van podruja aerodroma koji mogu uticati na bezbednost vazdunog saobraaja (antenski stubovi, dimnjaci, tornjevi, dalekovodi, drvee, emisioni ureaji i sl.) ili njihovo obeleavanje ne vri na propisan nain (lan 86. stav 1); 7) ako ne obelei ili ne ukloni prepreku po nalogu saveznog ministarstva nadlenog za poslove saobraaja, odnosno ako ih bez njegove saglasnosti izgradi ili postavi (lan 86. stav 2);
8-12/01
111 od 1036
Knjiga I
8) ako oznake za uoavanje ne odrava u ispravnom stanju (lan 86. stav 4); 9) ako na aerodromu i letilitu ne organizuje vatrogasno-spasilako i medicinsko obezbeenje na propisan nain (lan 89. stav 1); 10) ako na vazduhoplovnom pristanitu i optem aerodromu ne organizuje vatrogasno-spasilaku slubu, slubu hitne pomoi i slubu prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari na propisan nain (lan 89. stav 2); 11) ako ne obezbedi prostor za kontradiverzioni pregled vazduhoplova, odgovarajue prostorije za kontradiverzioni pregled putnika i stvari, tehniku opremu za kontradiverzioni pregled putnikog prtljaga i stvari i ne vri kontradiverzioni pregled putnikog prtljaga i stvari (lan 91. stav 1); 12) ako ne vri kontradiverzioni pregled i ne obezbedi opremu za taj pregled u skladu sa ovlaenjem saveznog ministarstva nadlenog za unutranje poslove na vazduhoplovnom pristanitu i optem aerodromu i aerodromima na kojima se vri poletanje i sletanje vazduhoplova do 20 putnikih sedita, odnosno vazduhoplova ija je masa u poletanju do 13000 kg (lan 91. stav 3); 13) ako ne izvri kontradiverzioni pregled pri pakovanju stvari (stvari u kontejneru, paleti i sl.) koje se ne mogu pregledati tehnikom opremom ili o tome pismeno ne obavesti vlasnika ili korisnika aerodroma (lan 91. stav 4); 14) ako kontradiverzioni pregled vri osoblje koje nije obueno ili ne poseduje uverenje o obuenosti za kontradiverzioni pregled koje je izdalo savezno ministarstvo nadleno za unutranje poslove (lan 91. stav 5); 15) ako slube iz l. 89. do 91. ovog zakona, u vreme otvorenosti aerodroma, ne obavljaju svoje poslove na nain propisan u lanu 89. ovog zakona (lan 92); 16) ako poletno-sletne i druge staze, platformu, objekte, ureaje i opremu aerodroma ili letilita koristi suprotno njihovoj nameni i kapacitetu ili suprotno dozvoli za korienje (lan 95. stav 1); 17) ako ne obezbedi ili ne odrava ureaje svetlosnog obeleavanja za korienje aerodroma nou i u uslovima smanjene vidljivosti (lan 95. stav 2);
8-12/01
112 od 1036
Knjiga I
18) ako na aerodromu ne obezbedi osnovno i rezervno napajanje ureaja svetlosnog obeleavanja ili osnovne izvore napajanja elektrinom energijom drugih sistema i ureaja (lan 95. stav 3); 19) ako ne odrava ili ne kontrolie ili dnevno ne pregleda manevarske povrine, platforme, objekte, instalacije, ureaje i opremu na aerodromu i letilitu (lan 96. stav 1); 20) ako se odravanje, kontrola i korienje manevarskih povrina, platformi, objekata, instalacija, ureaja i opreme na aerodromu i letilitu ne vre na propisan nain (lan 96. stav 3), 21) ako o stanju i promenama utvrenim u toku dnevnog pregleda ne obavesti saveznu upravu nadlenu za poslove kontrole letenja (lan 96. stav 4); 22) ako o planiranoj promeni namene ili kategorije, odnosno planiranim radovima veeg obima koji mogu dovesti do zatvaranja aerodroma ili do ograniavanja njegovog korienja ne obavesti saveznu upravu nadlenu za poslove kontrole letenja najdocnije 60 dana pre poetka radova, odnosno najdocnije 48 asova pre poetka radova manjeg obima koji mogu dovesti do ogranienog korienja manevarskih povrina i platformi (lan 99. stav 1); 23) ako o iznenadnim promenama ve objavljenih podataka iz lana 99. stav 1. ovog zakona ne obavesti saveznu upravu nadlenu za poslove kontrole letenja odmah po nastanku promena ili ne navede duinu trajanja tih promena (lan 99. stav 2); 24) ako koristi letilite suprotno uslovima i nainu koji su odreeni u dozvoli za korienje ili ga ne odrava na propisan nain iz lana 96. ovog zakona (lan 102); 25) ako ne otvori aerodrom za javni avio-transport u vreme koje je propisao savezni ministar nadlean za poslove saobraaja (lan 103. stav 3); 26) ako poslove vazduhoplovnog strunog osoblja obavlja lice koje nema potvrdu o obuenosti (lan 110. stav 3); 27) ako vazduhoplovno ovlaeno i vazduhoplovno struno osoblje nije struno obueno na propisan nain ili ako vazduhoplovno ovlaeno osoblje nema lekarsko uverenje iz lana 123. ovog zakona (lan 111); 28) ako odbija da aerodromske slube vre spasavanje lica iz vazduhoplova kada se vazduhoplovu dogodi udes na vazduhoplovnom pristanitu ili u njegovoj neposrednoj blizini (lan 230).
8-12/01
113 od 1036
Knjiga I
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu za aerodromske usluge ili drugom pravnom licu novanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara. lan 264. Novanom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kaznie se za prekraj strani prevozilac: 1) ako van graninog koridora ue vazduhoplovom u jugoslovenski vazduni prostor ili izae iz tog prostora bez odobrenja savezne uprave nadlene za poslove kontrole letenja (lan 6. stav 2); 2) ako vazduhoplov bez ureaja za odravanje radio-veze sa saveznom upravom nadlenom za poslove kontrole letenja ue u jugoslovenski vazduni prostor (lan 11. stav 1); 3) ako vazduhoplovom bez sopstvenog pogona ili vazduhoplovom bez ureaja za odravanje radio-veze sa saveznom upravom nadlenom za poslove kontrole letenja leti u kontrolisanom vazdunom prostoru, a ne vue ga ili predvodi drugi vazduhoplov koji ima sopstveni pogon i ureaj za odravanje radio-veze ako za to nema odobrenje savezne uprave nadlene za poslove kontrole letenja, ili ako vazduhoplovom bez sopstvenog pogona koji ima radio-vezu i odrava je sa saveznom upravom nadlenom za poslove kontrole letenja bez njenog odobrenja ue u kontrolisani vazduni prostor (lan 11. st. 2. i 4); 4) ako vazduhoplov za vreme letenja u jugoslovenskom vazdunom prostoru ne nosi oznake odreene propisom drave u kojoj je registrovan ili druge oznake predviene meunarodnim sporazumom (lan 20. stav 1); 5) ako u jugoslovenskom vazdunom prostoru vazduhoplov nosi aktivno napunjeno streljako, raketno ili bombardersko naoruanje, kao i aktivnu opremu za snimanje (lan 20. stav 2); 6) ako leti u jugoslovenskom vazdunom prostoru bez plana leta koji je prihvatila savezna uprava nadlena za poslove kontrole letenja (lan 21. stav 1); 7) ako prvo sletanje, odnosno poslednje poletanje vazduhoplova nije sa aerodroma koji je otvoren za meunarodni vazduni saobraaj, ili ako vazduhoplovom bez posebnog odobrenja polee sa aerodroma, odnosno slee na aerodrom koji nije otvoren za meunarodni vazduni saobraaj (lan 22);
8-12/01
114 od 1036
Knjiga I
8) ako vazduhoplov leti u jugoslovenskom vazdunom prostoru bez uverenja o jaini buke koju stvara prilikom poletanja, u toku leta i sletanja (lan 27. stav 1); 9) ako vazduhoplov koji leti u jugoslovenskom vazdunom prostoru, a za pogon koristi mlazni ili dvotaktni klipni motor, nema uverenje o emisiji gasova pri sagorevanju koja nastaje prilikom poletanja, u toku leta i sletanja (lan 28. stav 1); 10) ako vazduhoplov na pojedinim takama aerodroma ili njegove okoline stvara buku iji je nivo vei od propisanog nivoa (lan 97); 11) ako leti vazduhoplovom unutar vazdunog prostora odreene klase suprotno propisu iz l. 137. i 175. ovog zakona (lan 177); 12) ako ne odredi operativne minimume u pogledu meteorolokih uslova, opreme vazduhoplova i aerodroma koje koristi za poletanje i sletanje vazduhoplova, ili odredi minimume za letenje ispod minimalne bezbedne visine iznad prepreka objavljenim u slubenim vazduhoplovnim publikacijama (lan 200. stav 1); 13) ako obavlja javni avio-transport, a ne poseduje odgovarajue uverenje o osposobljenosti za obavljanje tog transporta (lan 202. stav 1); 14) ako obavlja javni meunarodni avio-transport sa SRJ, a ne poseduje odgovarajue uverenje o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta, ili ga ne obavlja u skladu s meunarodnim ugovorom koji obavezuje SRJ, ili ga obavlja bez dozvole iz lana 21. stav 3. ovog zakona (lan 203. stav 1); 15) ako avio-taksi prevoz i panoramsko letenje obavlja vazduhoplovom koji ima vie od 12 putnikih sedita sa pojasevima za vezivanje (lan 220. stav 1). Za prekraj iz stava 1. ovog lana, osim prekraja iz take 12, kaznie se vlasnik, odnosno korisnik stranog vazduhoplova novanom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u predstavnitvu stranog prevozioca novanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara. Za prekraj iz stava 1. ovog lana, osim prekraja iz take 12, kaznie se i kapetan ili voa stranog vazduhoplova novanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara. lan 265. Novanom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kaznie se za prekraj avio-prevozilac:
8-12/01
115 od 1036
Knjiga I
1) ako saveznoj upravi nadlenoj za poslove kontrole letenja ne dostavi podatke od znaaja za bezbedno i efikasno obavljanje vazdunog saobraaja radi objavljivanja u slubenim vazduhoplovnim publikacijama (lan 5. stav 2); 2) ako u vazduhoplov kojim vri javni avio-transport ukrca vie putnika od broja ugraenih sedita namenjenih za prevoz putnika ili u vazduhoplov u kome se prevoze i deca do dve godine ivota ukrca vei broj putnika od broja kiseonikih maski u putnikoj kabini vazduhoplova (lan 17. st. 2. i 3); 3) ako se u putnikoj kabini istovremeno prevoze i stvari suprotno nainu propisanom u lanu 37. stav 2. ovog zakona (lan 18. stav 1); 4) ako se u putnikoj kabini istovremeno prevoze ivotinje suprotno propisanom nainu (lan 18. stav 2); 5) ako se posmrtni ostaci, osim posmrtnih ostataka u urni, prevoze u putnikoj kabini vazduhoplova ili ako se posmrtni ostaci prevoze u putnikoj kabini vazduhoplova u kojoj se nalaze lica koja nisu samo pratioci posmrtnih ostataka (lan 18. stav 3. i 4); 6) ako lice obavlja poslove vazduhoplovnog ovlaenog osoblja bez dozvole ili vazduhoplovnog strunog osoblja bez potvrde o obuenosti (lan 110. st. 2. i 3); 7) ako vazduhoplovno ovlaeno i vazduhoplovno struno osoblje nije na propisan nain struno obueno ili ako vazduhoplovno ovlaeno osoblje nema lekarsko uverenje iz lana 123. ovog zakona (lan 111); 8) ako ne vodi evidenciju vazduhoplovnog strunog osoblja (lan 119. stav 2); 9) ako odredi za pilota transportnog vazduhoplova u javnom aviotransportu lice koje je navrilo 60 godina ivota, a nije jedini lan posade koji je navrio 60 godina ivota (lan 138. stav 1); 10) ako odredi za pilota transportnog vazduhoplova lice koje je napunilo 65 godina ivota (lan 138. stav 2); 11) ako ne odredi vou vazduhoplova za svaki let (lan 141. stav 1); 12) ako se u vazduhoplovu za vreme vazdunog saobraaja ne nalazi posada u propisanom broju i sastavu (lan 146. stav 3); 13) ako radno vreme i vreme letenja lana posade traje due od propisanog vremena (lan 152);
8-12/01
116 od 1036
Knjiga I
14) ako leti vazduhoplovom unutar vazdunog prostora odreene klase suprotno propisu iz l. 137. i 175. ovog zakona (lan 177); 15) ako obavlja javni avio-transport, a ne poseduje odgovarajue uverenje o osposobljenosti za obavljanje tog transporta (lan 202. stav 1); 16) ako obavlja javni avio-transport sa jednomotornim vazduhoplovom ili vazduhoplovom posebnen kategorije (lan 202. stav 3); 17) ako o planovima za otvaranje novih linija, izmeni tipa ili broja vazduhoplova ili njihovog vlasnitva, odnosno bitnoj izmeni aktivnosti od znaaja za finansijsko poslovanje, a koje zahtevaju promenu poslovnog plana, ne obavesti savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja (lan 208. stav 2); 18) ako ne odrava javni avio-transport u skladu s utvrenim redom letenja (lan 213. stav 1); 19) ako red letenja za odreeni saobraajni period ne objavi najdocnije 15 dana pre dana njegovog stupanja na snagu, a izmene u redu letenja - najdocnije 10 dana pre dana njihovog stupanja na snagu (lan 214. stav 2); 20) ako u toku vaenja reda letenja obustavi saobraaj, odnosno izmeni red letenja na liniji bez uticaja vie sile ili drugih vanrednih dogaaja koji ga onemoguavaju da odrava saobraaj, odnosno liniju, ili ako odmah ne objavi obavetenje o prekidu saobraaja, odnosno izmeni reda letenja (lan 215); 21) ako avio-taksi prevoz i panoramsko letenje obavlja vazduhoplovom koji ima vie od 12 putnikih sedita s pojasevima za vezivanje (lan 220. stav 1). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u avio-prevoziocu, odnosno odgovorno lice u dravnom organu, novanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i drugi pojedinac novanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara. lan 266. Novanom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kaznie se za prekraj preduzee i drugo pravno lice koji fizike prepreke, emisione ureaje, objekte, dalekovode ili druge ureaje koji emituju elektromagnetne talase postavlja na udaljenosti s koje svojim radom mogu ometati rad tehnikih sistema, ureaja i opreme za obezbeenje vazdunog saobraaja (lan 196. stav 1).
8-12/01
117 od 1036
Knjiga I
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu odnosno odgovorno lice u dravnom organu, odnosno preduzetnik, novanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara. lan 267. Novanom kaznom od 12.000 do 120.000 novih dinara kaznie se za prekraj vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova: 1) ako ne dostavi podatke od znaaja za bezbedno i efikasno obavljanje vazdunog saobraaja radi objavljivanja u slubenim vazduhoplovnim publikacijama (lan 5. stav 2); 2) ako se iz vazduhoplova izbacuju hemijska sredstva i voda za potrebe poljoprivrede, umarstva i zdravstva ili za gaenje umskih i drugih poara, odnosno oprema, namirnice, lekovi i dr. u sluaju elementarnih nepogoda, kao i leci i drugi reklamni predmeti suprotno propisanim uslovima (lan 13. stav 3); 3) ako se u vazduhoplov ukrca vei broj lica od broja ugraenih sedita sa pojasevima za vezivanje (lan 17. stav 1); 4) ako vazduhoplov koji leti u jugoslovenskom vazdunom prostoru ne poseduje uverenje o jaini buke koju stvara prilikom poletanja, u toku leta i sletanja (lan 27. stav 1); 5) ako vazduhoplov koji leti u jugoslovenskom vazdunom prostoru, a za pogon koristi mlazni ili dvotaktni klipni motor, ne poseduje uverenje o emisiji gasova pri sagorevanju koja nastaje prilikom poletanja, u toku leta i sletanja (lan 28. stav 1); 6) ako su veliina, boja, mesto i nain nanoenja znakova dravne pripadnosti, oznaka registracije, obaveznih natpisa i drugih natpisa suprotni propisanom (lan 52. stav 4); 7) ako ne podnese zahtev za brisanje vazduhoplova iz Registra vazduhoplova najdocnije 30 dana od dana kad su nastupili razlozi za brisanje (lan 59. stav 2); 8) ako se isprave i knjiga vazduhoplova ne uvaju na matinom aerodromu (lan 66. stav 3); 9) ako isprave i knjige koje se nelaze u vazduhoplovu nisu uredne (lan 66. stav 5.); 10) ako isprave i knjige vazduhoplova ne sadre propisane podatke (lan 67);
8-12/01
118 od 1036
Knjiga I
11) ako posle brisanja vazduhoplova iz Registra vazduhoplova ne preda saveznom ministarstvu nadlenom za poslove saobraaja, radi arhiviranja, isprave vazduhoplova, osim dozvola lana posade (lan 69); 12) ako se popunjeni operativni dnevnik vazduhoplova koji se koristi za javni avio-transport ne nalazi u vazduhoplovu do popunjavanja narednog operativnog dnevnika ili se uva manje od tri godine od dana popunjavanja ili ako se ne unose podaci iz operativnog dnevnika vazduhoplova u matinu knjigu (lan 70); 13) ako ne uva, u propisanom roku, popunjenu putnu knjigu vazduhoplova, listu optereenja i poloaja teita, dokumenta o ukrcanim stvarima i dokumenta za pripremu leta (lan 71); 14) ako kapetan vazduhoplova pri poletanju i sletanju na aerodrom ili lice koje spada u vazduhoplovno tehniko osoblje, prilikom provere radi motora vazduhoplova na zemlji, ne podesi nivo buke do nivoa propisanog u lanu 97. ovog zakona (lan 122.); 15) ako za svaki let, odnosno deo leta ne odredi kapetana vazduhoplova (lan 137. stav 1). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu koje je vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova, ili u drugom pravnom licu, odnosno u dravnom organu, novanom kaznom od 600 do 6.000 novih dinara. lan 268. Novanom kaznom od 12.000 do 120.000 novih dinara kaznie se za prekraj preduzee za aerodromske usluge ili vlasnik, odnosno korisnik aerodroma ili drugo pravno lice: 1) ako ne dostavi podatke od znaaja za bezbedno i efikasno obavljanje vazdunog saobraaja radi objavljivanja u slubenim vazduhoplovnim publikacijama (lan 5. stav 2); 2) ako ne odredi take znaajne za vazduhoplovnu navigaciju na aerodromu u koordinatama Svetskog geodetskog sistema 1984 (WGS84) (lan 78. stav 1); 3) ako ne odredi poloaj objekta koji predstavlja prepreku u saobraajnoj zoni aerodroma u koordinatama Svetskog geodetskog sistema 1984 (WGS-84), osim objekata koji su izgraeni pre donoenja ovog zakona (lan 78. stav 2); 4) ako take i objekti nisu odreeni na propisan nain ili ako nisu ispunjeni propisani uslovi u postupku odreivanja (lan 78. stav 3);
8-12/01
119 od 1036
Knjiga I
5) ako izvetaje o utvrenim koordinatama taaka i objekata ne dostavi saveznoj upravi nadlenoj za poslove kontrole letenja radi provere i objavljivanja u slubenim vazduhoplovnim publikacijama (lan 78. stav 4); 6) ako pre izgradnje ili rekonstrukcije aerodroma i drugih objekata iz lana 78. ovog zakona ne pribavi posebno odobrenje sa stanovita bezbednosti vazdunog saobraaja za lokacijsku i projektnu dokumentaciju (lan 80. stav 1); 7) ako stvara deponije smea ili slinih sadraja koji su uzrok okupljanja ptica u podruju aerodroma ili letilita ili na mestima na kojima moe doi do ugroavanja vazdunog saobraaja (lan 880); 8) ako na vazduhoplovnom pristanitu i optem aerodromu ne obezbedi snabdevanje vazduhoplova gorivom iji je kvalitet propisan standardom (lan 90. stav 1); 9) ako ne raspolae propisanim objektima, instalacijama i opremom za snabdevanje vazduhoplova gorivom (lan 90. stav 2); 10) ako vazduhoplovu koji ima dozvolu da leti u jugoslovenskom vazdunom prostoru ne omogui korienje aerodroma u granicama raspoloivih kapaciteta (lan 93. stav 1); 11) ako ne obezbedi osmatranje kretanja ptica u podruju aerodroma i njihovo rasterivanje sa povrina za kretanje vazduhoplova (lan 95. stav 4); 12) ako koristi i obrauje zemljite u blizini manevarskih povrina, platformi i objekata na aerodromu i letilitu, kao i u podruju aerodroma ili letilita na nain kojim ugroava bezbedno poletanje, sletanje i parkiranje vazduhoplova (lan 96. stav 2); 13) ako na aerodromima koje odredi savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja ne postavi propisane ureaje za stalno registrovanje buke koju stvaraju vazduhoplovi na rastojanju u okolini aerodroma iz lana 97. ovog zakona ili ih ne odrava (lan 98. stav 1); 14) ako saveznom inspektoratu nadlenom za poslove vazduhoplovne inspekcije ne dostavi podatke o merenju nivoa buke (lan 98. stav 2); 15) ako se po manevarskim povrinama i platformi vazduhoplovnog pristanita kreu vozila ili lica koja obavljaju slubene poslove, a nemaju odgovarajuu dozvolu za kretanje (lan 100. stav 1); 16) ako ne odredi pratioca za lica koja se kreu po platformi na vazduhoplovnom pristanitu radi ukrcavanja, odnosno iskrcavanja iz vazduhoplova (lan 100. stav 3);
8-12/01
120 od 1036
Knjiga I
17) ako ne podnese zahtev za promenu namene, tehnikih svojstava, klase i kategorije aerodroma u Upisniku aerodroma ili taj zahtev ne podnese u roku od 15 dana od dana nastale promene (lan 107); 18) ako ne vodi evidenciju vazduhoplovnog strunog osoblja (lan 119. stav 2); 19) ako ne odrava tehnike sisteme, opremu i ureaje za obezbeenje vazdunog saobraaja prema programu tehnikog odravanja iz lana 192. stav 2. ovog zakona (lan 193. st. 1. i 2); 20) ako ne odredi koordinate radio-navigacionih ureaja u Svetskom geodetskom sistemu 1984 (WGS-84) za aerodrom iz lana 165. stav 1. ovog zakona u skladu sa uslovima koji moraju biti ispunjeni u postupku odreivanja koordinata iz lana 78. ovog zakona (lan 194. stav 3); 21) ako ne dostavi izvetaje o utvrenim koordinatama radio-navigacionih ureaja za aerodrom iz lana 165. ovog zakona saveznoj upravi nadlenoj za poslove kontrole letenja radi provere i objavljivanja u slubenim vazduhoplovnim publikacijama (lan 194. stav 5). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu za aerodromske usluge ili drugom pravnom licu novanom kaznom od 600 do 6.000 novih dinara. lan 269. Novanom kaznom od 12.000 do 120.000 novih dinara kaznie se za prekraj centar za struno obuavanje: 1) ako obuava lice za prvo sticanje dozvole kome je istekao rok vaenja lekarskog uverenja (lan 123. stav 3); 2) ako strunu obuku vazduhoplovnog ovlaenog i vazduhoplovnog strunog osoblja ne vri u skladu sa programima koje donosi savezni ministar nadlean za poslove saobraaja (lan 129); 3) ako vri strunu obuku vazduhoplovnog ovlaenog i vazduhoplovnog strunog osoblja, a ne ispunjava propisane uslove (lan 130. stav 1); 4) ako ne vodi registar lica koja obuava (lan 130. stav 3); 5) ako ne pribavi saglasnost za izmene u radu (lan 133); 6) ako za obuku letakog osoblja ne obezbedi ureaje za simuliranje leta ako je to predvieno programom iz lana 129. ovog zakona (lan 134. stav 1);
8-12/01
121 od 1036
Knjiga I
7) ako koristi ureaj za simuliranje leta za koji nema dozvolu za upotrebu ili ga ne odrava u skladu s odobrenim programom tehnikog odravanja (lan 134. stav 2). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u centru za struno obuavanje novanom kaznom od 600 do 6.000 novih dinara. lan 270. Novanom kaznom od 9.000 do 90.000 novih dinara kaznie se za prekraj preduzee ili drugo pravno lice iz lana 2. stav 1. ovog zakona: 1) ako ne utvrdi mere za zatitu vazdunog saobraaja od nezakonitih radnji i sistem kvaliteta i ne obezbedi trajno praenje kvaliteta, ili ne vodi evidenciju o izvrenoj kontroli poslova od znaaja za bezbednost letenja, ili saveznom inspektoratu nadlenom za poslove vazduhoplovne inspekcije ne prijavi svaki dogaaj od znaaja za bezbednost letenja i odstupanja od nivoa kvaliteta ili ne dostavi podatke o urednosti i redovnosti javnog aviotransporta (lan 2); 2) ako ne vodi dnevnik letenja (lan 136. stav 3); 3) ako vazduhoplovno struno osoblje koje due od 12 meseci ne obavlja poslove za koje mu je izdata potvrda, ne uputi na ponovnu obuku (lan 159. stav 3); 4) ako lica iz lana 160. st. 1. i 2. ovog zakona ne uputi u centar za obuavanje radi provere obuenosti, odnosno u zdravstvenu ustanovu radi zdravstvene provere (lan 160. stav 3). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu, drugom pravnom licu, dravnom organu, odnosno preduzetnik, novanom kaznom od 450 do 4.500 novih dinara. lan 271. Novanom kaznom od 9.000 do 90.000 novih dinara kaznie se za prekraj zdravstvena ustanova: 1) ako zdravstvenu sposobnost vazduhoplovnog ovlaenog osoblja utvruje suprotno propisanim uslovima i o tome izda lekarsko uverenje (lan 123. stav 2); 2) ako vri lekarske preglede vazduhoplovnog ovlaenog osoblja, a ne ispunjava propisane uslove ili ne vodi propisanu zdravstvenu evidenciju (lan 125. st. 1. i 3); 3) ako predsednik lekarske komisije ne ispunjava propisane uslove iz lana 125. ovog zakona (lan 127. stav 2).
8-12/01
122 od 1036
Knjiga I
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi, novanom kaznom od 450 do 4.500 novih dinara. lan 272. Novanom kaznom od 9.000 do 90.000 novih dinara kaznie se za prekraj preduzee ili drugo pravno lice koje vazduhoplovom vri prevoz za sopstvene potrebe: 1) ako prevozi lica koja nisu zaposlena u tom preduzeu, odnosno organu uprave ili nisu poslovni partneri ili stvari koje nisu njihove (lan 218. stav 1); 2) ako ne donese prirunik o operativnim postupcima za obavljanje prevoza za sopstvene potrebe ili prirunik nije odobrilo savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja ili ako nema vazduhoplov propisane kategorije i namene ili potreban broj vazduhoplovnog osoblja ili obezbeeno odravanje vazduhoplova (lan 222). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik ili drugo fiziko lice koje je vlasnik ili korisnik vazduhoplova novanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu, odnosno odgovorno lice u dravnom organu, novanom kaznom od 450 do 4.500 novih dinara. lan 273. Novanom kaznom od 9.000 do 90.000 novih dinara kaznie se za prekraj preduzee ili drugo pravno lice koje vazduhoplovom vri medicinski prevoz i prua usluge iz vazduha za sopstvene potrebe: 1) ako medicinski prevoz vri vazduhoplovom koji nema neophodnu opremu za taj vid prevoza (lan 223. stav 1); 2) ako ne prua usluge iz vazduha na propisan nain (lan 223. stav 3); 3) ako bez uverenja o ispunjavanju uslova vri medicinski prevoz i prua usluge iz vazduha (lan 224. stav 2). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik, novanom kaznom od 9.000 do 90.000 novih dinara. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu, odnosno odgovorno lice u dravnom organu, novanom kaznom od 450 do 4.500 novih dinara.
8-12/01
123 od 1036 lan 274.
Knjiga I
Novanom kaznom od 9.000 do 90.000 novih dinara kaznie se za prekraj udruenje graana ili drugo pravno lice koje organizuje sportsko i amatersko letenje: 1) ako ne vodi dnevnik letenja (lan 136. stav 3); 2) ako organizuje letenje lica koja ne poseduju odgovarajue dozvole i ovlaenje letakog osoblja, ili ako nema vazduhoplov odreene kategorije i namene i padobran ili obezbeeno njihovo odravanje ili domicilni aerodrom, letilite ili teren, ili ako nema odobreni prirunik o organizaciji letakih aktivnosti (lan 226. st. 1. i 2); 3) ako organizuje takmienja i druge sportske manifestacije, a ne prijavi ih saveznom ministarstvu nadlenom za poslove saobraaja ili ako ne podnese podatke o organizatoru, rukovodiocu letenja, vremenu i mestu, vrsti takmienja i ne podnese odobrenje savezne uprave nadlene za poslove kontrole letenja za korienje vazdunog prostora (lan 226. stav 5); 4) ako ne odredi rukovodioca letenja i najvie dva njegova zamenika za period od 12 meseci ili o tome ne obavesti savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja (lan 227. stav 1); 5) ako ne odredi samo jednog rukovodioca letenja na aerodromu, letilitu ili terenu na kome istovremeno letaku aktivnost obavlja vie subjekata iz lana 223. ovog zakona (lan 227. stav 2); 6) ako odredi rukovodioca letenja i njegove zamenike koji ne poseduju odgovarajuu letaku dozvolu (lan 227. stav 2). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u udruenju graana ili drugom pravnom licu, novanom kaznom od 450 do 4.500 novih dinara. lan 275. Novanom kaznom od 9.000 do 90.000 novih dinara kaznie se za prekraj preduzee, drugo pravno lice i preduzetnik, ije osoblje i sredstva, odnosno rad podleu inspekcijskom nadzoru ako ne postupe po nareenju ili zabrani vazduhoplovnog inspektora (lan 250. stav 1) ili ako vazduhoplovnom inspektoru ne omogue vrenje inspekcijskog nadzora ili mu bez odlaganja ne dostave traene podatke i materijale (lan 251. stav 1). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu, odnosno odgovorno lice u dravnom organu, novanom kaznom od 450 do 4.500 novih dinara.
8-12/01
124 od 1036 lan 276.
Knjiga I
Novanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara kaznie se za prekraj kapetan vazduhoplova ili voa vazduhoplova ili drugo lice koje uestvuje u upravljanju vazduhoplovom: 1) ako vazduhoplov bez ureaja za odravanje radio-veze sa saveznom upravom nadlenom za poslove kontrole letenja ue u jugoslovenski vazduni prostor (lan 11. stav 1); 2) ako vazduhoplovom bez sopstvenog pogona ili vazduhoplovom bez ureaja za odravanje radio-veze sa saveznom upravom nadlenom za poslove kontrole letenja leti u kontrolisanom vazdunom prostoru, a ne vue ga ili predvodi drugi vazduhoplov koji ima sopstveni pogon i ureaj za odravanje radio-veze ako za to nema odobrenja savezne uprave nadlene za poslove kontrole letenja, ili ako vazduhoplovom bez sopstvenog pogona koji ima radio-vezu i odrava je sa saveznom upravom nadlenom za poslove kontrole letenja bez njegovog odobrenja ue u kontrolisani vazduni prostor (lan 11. st. 2. i 4); 3) ako obavlja vazduni saobraaj ispod propisane visine iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata bez odobrenja savezne uprave nadlene za poslove kontrole letenja (lan 12. stav 2); 4) ako vri akrobatsko letenje iznad gradova i naseljenih mesta (lan 12. stav 3); 5) ako za vreme leta izbacuje predmete iz vazduhoplova (lan 13. stav 1); 6) ako za vreme leta izbacuje gorivo, teret ili deo tereta u interesu bezbednosti vazduhoplova ili zatite ivota i zdravlja lica u vazduhoplovu suprotno propisanim uslovima i nainu iz lana 137. ovog zakona (lan 13. stav 2); 7) ako izbacuje iz vazduhoplova hemijska sredstva i vodu za potrebe poljoprivrede, umarstva i zdravstva ili za gaenje umskih i drugih poara, odnosno opremu, namirnice, lekova i dr. u sluaju elementarnih nepogoda, kao i letke i druge reklamne predmete suprotno propisanom nainu (lan 13. stav 3); 8) ako u vazduhoplov kojim vri javni avio-transport ukrca vie putnika od broja ugraenih sedita namenjenih za prevoz putnika, ili u vazduhoplov u kome se prevoze i deca do dve godine ivota ukrca vie lica od broja kiseonikih maski u putnikoj kabini vazduhoplova (lan 17. st. 2. i 3);
8-12/01
125 od 1036
Knjiga I
9) ako prvo sletanje, odnosno poslednje poletanje vazduhoplova nije sa aerodroma koji je otvoren za meunarodni vazduni saobraaj, ili ako vazduhoplovom bez posebnog odobrenja polee sa aerodroma, odnosno slee na aerodrom koji nije otvoren za meunarodni vazduni saobraaj (lan 22); 10) ako koristi vazduhoplov suprotno utvrenoj nameni ili bez uverenja o plovidbenosti, potvrde o plovidbenosti ili dozvole za upotrebu, ili ako vazduhoplov nije ispravan (lan 24. stav 1); 11) ako leti u jugoslovenskom vazdunom prostoru vazduhoplovom bez uverenja o jaini buke koju vazduhoplov stvara prilikom poletanja, u toku leta i sletanja (lan 27. stav 1); 12) ako leti u jugoslovenskom vazdunom prostoru vazduhoplovom koji za pogon koristi mlazni ili dvotaktni klipni motor bez uverenja o emisiji gasova pri sagorevanju koja nastaje prilikom poletanja, u toku leta i sletanja (lan 28. stav 1); 13) ako koristi vazduhoplov suprotno ogranienju upisanom u uverenju o plovidbenosti, potvrdi o plovidbenosti ili dozvoli za upotrebu (lan 41. stav 2); 14) ako vazduhoplov kome se prilikom pregleda iz lana 40. utvrdi da ne ispunjava uslove propisane u lanu 36. ovog zakona za izdavanje uverenja o plovidbenosti, odnosno potvrde o plovidbenosti ili ako vazduhoplov kome se dogodio kvar u toku vaenja uverenja o plovidbenosti, odnosno potvrde o plovidbenosti izvri tehniki let od aerodroma na kome se zatekao do aerodroma na kome e se izvriti opravka bez dozvole saveznog ministarstva nadlenog za poslove saobraaja (lan 42. stav 1); 15) ako vazduhoplov kome se dogodio kvar u toku vaenja uverenja o plovidbenosti, odnosno potvrde o plovidbenosti izvri tehniki let od aerodroma na kome se zatekao do aerodroma na kome e se izvriti popravka suprotno postupcima i uslovima propisanim u letakom priruniku vazduhoplova i odobrenom programu tehnikog odravanja vazduhoplova (lan 42. stav 2); 16) ako vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova ne nosi znake dravne pripadnosti, oznake registracije i obavezne natpise (lan 51. stav 2); 17) ako se u vazduhoplovu u toku leta ne nalaze propisane isprave i knjiga (lan 66. st. 1. i 4);
8-12/01
126 od 1036
Knjiga I
18) ako isprave i knjige koji se nalaze u vazduhoplovu nisu uredne (lan 66. stav 5); 19) ako isprave i knjige za vazduhoplov ne sadre propisane podatke iz lana 67. ovog zakona; 20) ako se popunjeni operativni dnevnik vazduhoplova koji se koristi za javni avio-transport ne nalazi u vazduhoplovu do popunjavanja narednog operativnog dnevnika (lan 70); 21) ako pri poletanju i sletanju na aerodrom ili prilikom provere rada motora vazduhoplova na zemlji ne podesi nivo buke do nivoa propisanog u lanu 97. ovog zakona (lan 122); 22) ako ne vodi evidenciju letenja u knjiici letenja (lan 136. stav 3); 23) ako ne upravlja vazduhoplovom na propisan nain osim kad od tih propisa odstupi u krajnjoj nudi i o tome obavesti saveznu upravu za kontrolu letenja (lan 137. st. 2. i 3); 24) ako polee ili slee ispod operativnog minimuma za svaki aerodrom odreenog u lanu 200. ovog zakona (lan 137. stav 4); 25) ako leti u javnom avio-transportu u svojstvu pilota transportnog vazduhoplova i ima navrenih 60 godina ivota, a nije jedini lan vielane posade koji ima navrenih 60 godina ivota (lan 138. stav 1); 26) ako je napunio 65 godina ivota, a leti u javnom avio-transportu (lan 138. stav 2); 27) ako se ne upozna sa sadrinom tereta koji prevozi (lan 139. stav 1); 28) ako pre poletanja ne proveri da li je u listi optereenja i poloaja teita pravilno proraunata teina i poloaj teita vazduhoplova, ili da tu listu nije overilo lice koje ju je pripremilo, ili je ne overi svojim potpisom (lan 139. stav 2); 29) ako pre poletanja nije proverilo da li su posada vazduhoplova i vazduhoplov pripremljeni i sposobni za bezbedni vazduni saobraaj ili da li se u vazduhoplovu nalaze sve propisane isprave i knjige (lan 139. stav 3); 30) ako lino ili preko lanova posade nije obezbedilo da svi putnici pre poletanja budu upoznati s postupcima u sluaju opasnosti, kao i sa mestom smetaja i nainom upotrebe sigurnosne opreme u sluaju opasnosti, ili nije obezbedilo da se svi putnici pre poletanja i pre sletanja, kao i u toku leta, ako se let vri u uslovima turbulencije, veu sigurnosnim pojasevima i da se primene propisane mere bezbednosti (lan 140. stav 1);
8-12/01
127 od 1036
Knjiga I
31) ako ne preduzme potrebne mere da se sprei ugroavanje i ublae posledice ugroavanja bezbednosti vazduhoplova ili lica u njemu, odnosno da se sprei izvrenje krivinog dela ili ublae njegove posledice (lan 143); 32) ako leti vazduhoplovom unutar vazdunog prostora odreene klase suprotno propisu iz l. 137. i 175. ovog zakona (lan 177). lan 277. Novanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara kaznie se za prekraj kontrolor letenja i informator vazduhoplova u letu: 1) ako odobri poletanje i sletanje vazduhoplova van vremena otvorenosti aerodroma a od vlasnika ili korisnika aerodroma nije dobio obavetenje da je obezbeen rad svih aerodromskih slubi (lan 105. stav 2); 2) ako obavlja poslove koji neposredno utiu na bezbednost vazdunog saobraaja a nema dozvolu (lan 110. stav 2); 3) ako ne vri kontrolu letenja po propisanom nainu (lan 179. stav 2); 4) ako ne vri informisanje vazduhoplova u letu po propisanom nainu i postupku (lan 182. stav 3); 5) ako nain regulisanja protoka saobraaja i koordinaciju s nadlenim slubama susednih drava ne vri na propisan nain (lan 183. stav 2); 6) ako u vrenju kontrole letenja u kontrolisanom vazdunom prostoru ne upotrebljava izraze na engleskom jeziku (lan 185. stav 1); 7) ako elektronski ne snima ili ne uva na drugi nain sve veze vazduhoplova u letu i u toku priprema leta sa saveznom upravom nadlenom za poslove kontrole letenja, radarske podatke i sve veze unutar savezne uprave nadlene za poslove kontrole letenja, kao i pisanu dokumentaciju vezanu za odobravanje leta, koordinaciju, izdavanje zabrane i ogranienja u korienju vazdunog prostora, najavljivanje leta, podnoenja plana leta i sl. (lan 186. stav 1). lan 278. Novanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara kaznie se za prekraj odgovorno lice u saveznoj upravi nadlenoj za poslove kontrole letenja:
8-12/01
128 od 1036
Knjiga I
1) ako ne dostavi podatke od znaaja za bezbedno i efikasno obavljanje vazdunog saobraaja radi objavljivanja u slubenim vazduhoplovnim publikacijama (lan 5. stav 2); 2) ako lice koje spada u vazduhoplovno ovlaeno osoblje obavlja poslove bez dozvole (lan 110. stav 2); 3) ako vazduhoplovno ovlaeno osoblje nije struno obueno u skladu s propisom koji donosi savezni ministar nadlean za poslove saobraaja ili nema lekarsko uverenje iz lana 123. ovog zakona (lan 111); 4) ako radno vreme, trajanje dnevnog neprekidnog rada, trajanje smene, duina dnevnog odmora i posebnog odsustva kontrolora letenja i informatora vazduhoplova u letu nisu u skladu s propisima donesenim na osnovu ovog zakona (lan 157); 5) ako elektronski ne snima ili ne uva na drugi nain sve veze vazduhoplova u letu i u toku pripreme leta sa saveznom upravom nadlenom za poslove kontrole letenja, radarske podatke i sve veze unutar savezne uprave nadlene za poslove kontrole letenja, pisanu dokumentaciju vezanu za odobravanje letenja, koordinaciju, izdavanje zabrane i ogranienja korienja vazdunog prostora, najavljivanje leta, podnoenje plana leta i sl. (lan 186. stav 1); 6) ako snimke i dokumentaciju iz lana 186. stav 1. ovog zakona ne uva najmanje 30 dana ili ih ne uva na propisan nain iz lana 179. ovog zakona (lan 186. stav 2); 7) ako ne odredi koordinate radio-navigacionih ureaja u Svetskom geodetskom sistemu 1984 (WGS-84) u skladu sa propisanim uslovima koji moraju biti ispunjeni u postupku odreivanja koordinata propisanim u lanu 78. ovog zakona (lan 194. stav 3). lan 279. Novanom kaznom od 600 do 6.000 novih dinara kaznie se za prekraj lan posade vazduhoplova: 1) ako po nalogu kapetana vazduhoplova ne upozna sve putnike pre poletanja s postupcima u sluaju opasnosti, kao i sa mestom smetaja i nainom upotrebe sigurnosne opreme u sluaju opasnosti ili ne obezbedi da se svi putnici pre poletanja i pre sletanja, kao i u toku leta, ako se let vri u uslovima turbulencije, veu sigurnosnim pojasevima ili ne primeni propisane mere bezbednosti (lan 140. stav 1);
8-12/01
129 od 1036
Knjiga I
2) ako napusti radno mesto u vazduhoplovu ili se udalji iz vazduhoplova bez odobrenja kapetana vazduhoplova (lan 147); 3) ako odmah ne obavesti kapetana vazduhoplova o svakom vanrednom dogaaju u vezi sa vazduhoplovom i licima i stvarima u vazduhoplovu (lan 148); 4) ako u sluaju opasnosti ili udesa vazduhoplova ne preduzme sve mere radi spasavanja lica i stvari iz vazduhoplova ili napusti vazduhoplov bez nareenja kapetana vazduhoplova ili lica koje ga zamenjuje u sluaju nastale nesposobnosti (lan 149). lan 280. Novanom kaznom od 600 do 6.000 novih dinara kaznie se za prekraj lice koje po odredbama ovog zakona spada u vazduhoplovno ovlaeno i vazduhoplovno struno osoblje: 1) ako u kontrolisanom vazdunom prostoru i u aerodromskoj saobraajnoj zoni iskae padobranom iz vazduhoplova bez odobrenja savezne uprave nadlene za poslove kontrole letenja ili korisnika aerodroma (lan 16); 2) ako upotrebljava padobran, osim padobrana za spasavanje, za koji nema dokument o tipu vazduhoplovnog proizvoda ili nije sposoban za upotrebu ili nema potvrdu o ispravnosti (lan 44. stav 2); 3) ako obavlja poslove vazduhoplovnog strunog osoblja a nema potvrdu o obuenosti (lan 110. stav 3); 4) ako prilikom obavljanja poslova vazduhoplovnog ovlaenog osoblja nema dozvolu (lan 10. stav 4); 5) ako nema lekarsko uverenje iz lana 123. ovog zakona (lan 111. stav 2); 6) ako obavlja svoje poslove pod uticajem alkohola, droge ili drugih psihoaktivnih sredstava ili je toliko umorno ili bolesno ili u takvom psihofizikom stanju da je nesposobno za pravilno obavljanje tih poslova (lan 120. stav 1); 7) ako zanemaruje svoje obaveze ili ih izvrava nesavesno ili sebe svesno dovodi u stanje psihofizike nesposobnosti za rad, ili u vrenju svojih obaveza ini nepravilnosti koje mogu uticati na bezbednost i urednost vazdunog saobraaja, ili postupa suprotno propisima, propisanoj tehnologiji i kvalitetu rada (lan 121. stav 1)
8-12/01
130 od 1036
Knjiga I
8) ako ne vodi evidenciju letenja u knjiici letenja (lan 136. stav 3); 9) ako vatrogasno spasilako osoblje nema propisano lekarsko uverenje iz lana 123. ovog zakona (lan 159. stav 2); 10) ako leti sopstvenim ili iznajmljenim vazduhoplovom ili padobranom, a nema odgovarajuu dozvolu i ovlaenje letakog osoblja ili ima odgovarajuu dozvolu i ovlaenje, a leti na aerodromu, letilitu ili terenu na kome nije organizovano sportsko i amatersko letenje (lan 226. stav 3); 11) ako organizuje letenje, a nije odreen za rukovodioca letenja ili njegovog zamenika ili ne poseduje odgovarajuu letaku dozvolu (lan 227. stav 2); 12) ako organizuje letenje suprotno priruniku iz lana 226. stav 1. ovog zakona, ili pre zapoinjanja letenja ne obezbedi meteoroloke podatke ili odobrenje savezne uprave nadlene za poslove kontrole letenja za to letenje ili dnevni pregled aerodroma, letilita ili terena i izvetaj o tom pregledu, ili ne vodi evidenciju letenja koje organizuje (lan 228). lan 281. Novanom kaznom od 600 do 6.000 novih dinara kaznie se za prekraj odgovorno lice meteorolokog i tehnikog obezbeenja vazdunog saobraaja: 1) ako ne dostavi podatke od znaaja za bezbedno i efikasno obavljanje vazdunog saobraaja radi objavljivanja u slubenim vazduhoplovnim publikacijama (lan 5. stav 2); 2) ako lice koje spada u vazduhoplovno struno osoblje obavlja poslove bez potvrde o obuenosti (lan 110. stav 3); 3) ako vazduhoplovno struno osoblje nije na propisan nain struno obueno (lan 111. stav 1); 4) ako ne vodi evidenciju vazduhoplovnog strunog osoblja (lan 119. stav 2); 5) ako meteoroloko obezbeenje vazdunog saobraaja ne vri na propisan nain (lan 188. stav 2); 6) ako planiranje, projekat, nabavku i postavljanje tehnikih sistema, opreme, ureaja i objekata ne vri na propisan nain (lan 191. stav 1); 7) ako tehnike sisteme, opremu, ureaje i objekte iz lana 190. ovog zakona koristi pre provere sposobnosti za korienje, ili tehniki
8-12/01
131 od 1036
Knjiga I
sistemi, oprema, ureaji i objekti nemaju tehniku dokumentaciju ili uputstvo za korienje, ili program tehnikog odravanja nema utvrene rokove provere i kalibrae, ili nema rezervno energetsko napajanje ili klimatizaciju (lan 192. st. 1. i 2); 8) ako tehnike sisteme, opremu i ureaje za obezbeenje vazdunog saobraaja ne odrava prema programu tehnikog odravanja iz lana 192. stav 2. ovog zakona ili ako ih ne zatiti od oteenja ili unitenja (lan 193. st. 1. i 2); 9) ako podatke o tehnikim sistemima, opremi i ureajima ili njihovom prestanku rada ili kvaru ne objavi u slubenoj vazduhoplovnoj publikaciji (lan 194. stav 1); 10) ako tehniki sistemi, oprema i ureaji nisu tipizirani, izraeni ili atestirani u skladu s jugoslovenskim standardima ili meunarodnim standardima koje priznaje SRJ (lan 195). lan 282. Novanom kaznom od 450 do 4.500 novih dinara kaznie se za prekraj pojedinac: 1) ako lansira rakete i druge letee objekte tako da ugroava bezbednost vazdunog saobraaja, ili ih lansira bez odobrenja savezne uprave nadlene za poslove kontrole letenja, ili najavu lansiranja izvri u roku manjem od 48 asova pre lansiranja, ili u najavi ne da podatke o vremenu i mestu lansiranja, dometu raketa i leteih objekata, trajanju tih aktivnosti i druge podatke od znaaja za dobijanje odobrenja (lan 14); 2) ako unosi hladno i vatreno oruje, municiju ili druga eksplozivna i zapaljiva sredstva u pilotsku i putniku kabinu vazduhoplova javnom avio-transportu (lan 19. stav 1); 3) ako se kree po manevarskim povrinama vazduhoplovnog pristanita a ne odrava neprekidnu radio-vezu sa saveznom upravom nadlenom za poslove kontrole letenja ili ne postupi po njegovim uputstvima, ili se kree po tim povrinama bez odobrenja informatora za vazduhoplove u letu, odnosno rukovodioca letenja iz lana 225. ovog zakona (lan 100. st. 4. i 5); 4) ako se u toku boravka na aerodromu ne pridrava propisa o bezbednosti i redu koji donosi Savezna vlada (lan 101); 5) ako bez dozvole obavlja poslove vazduhoplovnog ovlaenog osoblja (lan 110. stav 2);
8-12/01
132 od 1036
Knjiga I
6) ako bez potvrde o obuenosti obavlja poslove vazduhoplovnog strunog osoblja (lan 110. stav 3); 7) ako se obuava za prvo sticanje dozvole, a istekao je rok vaenja lekarskog uverenja (lan 123. stav 3); 8) ako nema odgovarajuu dozvolu i ovlaenje letakog osoblja, a leti sopstvenim ili iznajmljenim vazduhoplovom ili padobranom (lan 226. stav 3); 9) ako organizuje letenje, a nije odreen za rukovodioca letenja ili njegovog zamenika ili ne poseduje odgovarajuu letaku dozvolu (lan 227. stav 2); 10) ako odbije da uestvuje u traganju za vazduhoplovom i spasavanju (lan 229. stav 3). lan 283. Novanom kaznom od 450 do 4.500 novih dinara kaznie se za prekraj radnik meteorolokog i tehnikog obezbeenja vazdunog saobraaja: 1) ako obavlja poslove vazduhoplovnog strunog osoblja bez potvrde o obuenosti (lan 110. stav 3); 2) ako meteoroloko obezbeenje vazdunog saobraaja ne vri na propisan nain (lan 188. stav 2); 3) ako tehniki sistem, opremu i ureaje za obezbeenje vazdunog saobraaja ne odrava prema programu tehnikog odravanja iz lana 192. stav 2. ovog zakona ili ako ih ne zatiti od oteenja ili unitenja (lan 193. st. 1. i 2). lan 284. Na kaznu za prekraj iz l. 276, 277, 279, 280, 282. i 283. ovog zakona moe se izrei zatitna mera zabrane vrenja dunosti kapetana vazduhoplova i voe vazduhoplova, vrenje odreenih strunih poslova kontrolora letenja, vrenje odreenih strunih poslova lanova posade vazduhoplova, kao i odreenih strunih poslova vazduhoplovnog ovlaenog i vazduhoplovnog strunog osoblja. Zabrana iz stava 1. ovog lana izrie se u trajanju od dva meseca do 12 meseci. Uz kaznu za prekraj iz lana 261. ovog zakona, kapetanu vazduhoplova, odnosno voi vazduhoplova moe se izrei zatitna mera zabrane letenja u jugoslovenskom vazdunom prostoru.
8-12/01
133 od 1036
Knjiga I
Zabrana iz staa 3. ovog lana izrie se u trajanju od tri meseca do tri godine. lan 285. Savezni ministar nadlean za poslove saobraaja, u propisima koje donosi na osnovu ovlaenja iz ovog zakona, moe propisati prekraje u vazdunom saobraaju za povredu tih propisa.
DEVETI DEO PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 286. Uverenje o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta i medicinskog prevoza i pruanje usluga iz vazduha, uverenje o osposobljenosti za struno obuavanje vazduhoplovnog osoblja, uverenje za obavljanje zdravstvenih pregleda i uverenje o ispunjavanju uslova za proizvodnju i odravanje vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda, izdata do dana stupanja na snagu ovog zakona, vae do roka navedenog u tim uverenjima, a najdue est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. lan 287. Do 31. decembra 2002. godine poslove prijema hladnog i vatrenog oruja, municije i drugih eksplozivnih i zapaljivih sredstava, poslove odravanja opreme za kontradiverzioni pregled vazduhoplova, putnika i runog prtljaga, kao i nabavku opreme za potrebe kontradiverzionog pregleda vrie organ nadlean za unutranje poslove u republikama lanicama u skladu sa ovim zakonom. Savezno ministarstvo nadleno za unutranje poslove vri nadzor nad radom organa iz stava 1. ovog lana u obavljanju poslova iz tog stava. U vrenju nadzora iz stava 2. ovog lana savezno ministarstvo nadleno za unutranje poslove izdaje obavezne instrukcije i uputstva za rad organa iz stava 1. ovog lana, koji su duni da mu dostavljaju izvetaje, podatke i obavetenja o izvrenju poslova iz stava 1. ovog lana.
8-12/01
134 od 1036 lan 288.
Knjiga I
Korisnik vazduhoplova za prevoz za sopstvene potrebe i organizator sportskog ili amaterskog letenja danom stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju da rade na nain i pod uslovima koji su vaili do donoenja ovog zakona. Lica iz stava 1. ovog lana duna su da donesu i saveznom ministarstvu nadlenom za poslove saobraaja dostave, radi dobijanja odobrenja, prirunik o operativnim postupcima za obavljanje tog prevoza, odnosno prirunik o organizaciji obavljanja letakih aktivnosti iz l. 222. i 226. ovog zakona, u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Korisniku vazduhoplova za prevoz za sopstvene potrebe i organizatoru sportskog ili amaterskog letenja koji ne dobije odobrenje iz stava 2. ovog lana savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja reenjem e zabraniti prevoz za sopstvene potrebe, odnosno sportsko ili amatersko letenje. Reenje iz stava 3. ovog lana konano je u upravnom postupku. lan 289. Ako je postupak za utvrivanje uslova za obavljanje delatnosti u vazdunom saobraaju bio u toku na dan stupanja na snagu ovog zakona, okonae se po odredbama ovog zakona. lan 290. Lica koja spadaju u vazduhoplovno struno osoblje nastavljaju da rade na nain i pod uslovima pod kojima su stekli dozvolu. Lica iz stava 1. ovog lana duna su da se u roku od godinu dana osposobe za obavljanje poslova iz tog stava. lan 291. Vazduhoplovi posebne kategorije, i to ultralaki vazduhoplovi kao to su zmaj bez motora, paraglajder i vazduhoplov ija je masa u poletanju bez posade do 70 kg, odnosno padobran, danom stupanja na snagu ovog zakona mogu se koristiti na nain i pod uslovima koji su vaili do donoenja ovog zakona. Vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova iz stava 1. ovog lana duan je da dozvolu za upotrebu pribavi u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
8-12/01
135 od 1036
Knjiga I
Vlasniku, odnosno korisniku vazduhoplova iz stava 1. ovog lana koji ne pribavi dozvolu za upotrebu u roku iz stava 2. ovog lana savezno ministarstvo nadleno za poslove saobraaja reenjem e zabraniti korienje tih vazduhoplova. Reenje iz stava 3. ovog lana konano je u upravnom postupku. lan 292. Odredbe l. 78. i 194. ovog zakona primenjivae se od 31. decembra 1998. godine. lan 293. Propise za izvrenje ovog zakona Savezna vlada donee u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Funkcioneri koji rukovode saveznim organima koji su ovim zakonom ovlaeni za donoenje propisa za izvrenje ovog zakona, tehnikih propisa i tehnikih pravila donee te propise u roku od osamnaest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Do donoenja tehnikih pravila iz stava 2. ovog lana, primenjivae se tehnika pravila Evropske konferencije civilnog vazduhoplovstva (ECAC) iz oblasti javnog avio-transporta, jaine buke i emisije gasova vazduhoplova, plovidbenosti vazduhoplova, opreme vazduhoplova i proizvodnje i odravanje vazduhoplova. lan 294. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o vazdunoj plovidbi ("Slubeni list SFRJ", br. 45/86, 24/88, 80/89, 29/90 i "Slubeni list SRJ", br. 31/92) osim odredaba lana 169, l. 173. do 178. koje se odnose na radno-pravne odnose u tom organu a koje prestaju da vae 31. decembra 2002. godine, i lan 31. Zakona o izmenama saveznih zakona kojima su odreene novane kazne za privredne prestupe i prekraje ("Slubeni list SRJ", broj 28/96). lan 295. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".
8-12/01
136 od 1036
Knjiga I
1.2
ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA I OSNOVAMA SVOJINSKO-PRAVNIH ODNOSA U VAZDUNOM SAOBRAAJU* PRVI DEO OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
Ovim zakonom ureuju se obligacioni odnosi u vazdunom saobraaju i osnove svojinsko-pravnih odnosa na vazduhoplovu. lan 2. Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje: 1) avio-prevozilac je lice koje na osnovu ugovora prevozi putnike i stvari; 2) ugovorni prevozilac je lice koje je zakljuilo ugovor o prevozu sa putnikom, naruiocem prevoza ili poiljaocem; 3) stvarni prevozilac je lice koje nije ugovorni prevozilac, ali koje izvrava ceo prevoz ili jedan deo tog prevoza, a nije uzastopni prevozilac; 4) uzastopni prevozilac je lice koje na osnovu ugovora o prevozu, koji zakljui prvi prevozilac, izvrava jedan deo tog prevoza sa pristankom putnika, odnosno naruioca prevoza; 5) naruilac prevoza je lice koje sa ugovornim prevoziocem zakljuuje ugovor o prevozu; 6) poiljalac je lice u ije ime se na osnovu ugovora predaje stvar na prevoz; 7) primalac je lice koje je ovlaeno da u mestu opredeljenja prima stvar predatu na prevoz; 8) putnik je lice koje na osnovu ugovora ima pravo na prevoz vazduhoplovom;
Ovaj zakon objavljen je u "Slubenom listu SRJ" br. 12/98, 15/98.
8-12/01
137 od 1036
Knjiga I
9) imalac prava je lice koje na osnovu ugovora ima zahtev prema avio-prevoziocu; 10) meunarodni prevoz je prevoz vazduhoplovom kod koga se, prema ugovoru o prevozu, mesto polaska i mesto opredeljenja nalaze na teritorijama dveju drava, ili na teritoriji samo jedne drave ako je predvieno meusletanje na teritoriji druge drave; 11) vreme prevoza putnika u vazdunom saobraaju je vreme od poetka radnji otpreme putnika do svretka radnji prihvata putnika; 12) registrovani prtljag je prtljag koji nema svojstvo runog prtljaga, koji se prima na prevoz uz izdavanje potvrde u pismenom obliku; 13) stvari u smislu ovog zakona su stvari koje se daju na prevoz, a nisu obuhvaene odredbama ovog zakona koje se odnose na ugovor o prevozu putnika; 14) vreme prevoza stvari u vazdunom saobraaju je vreme od preuzimanja stvari na aerodromu polaska radi otpreme do predaje stvari licu koje je ovlaeno da njome raspolae na aerodromu opredeljenja ili na kom drugom mestu na koje sleti vazduhoplov; 15) medicinski prevoz je prevoz bolesnih, povreenih, ranjenih i invalidnih lica vazduhoplovom, opremljenim neophodnom opremom za taj vid prevoza; 16) pruanje usluga iz vazduha je pruanje usluga u poljoprivredi i umarstvu, gaenje poara, aero-foto snimanje, reklamiranje (vua transparenata, ispisivanje u vazduhu, bacanje reklamnog materijala), osmatranje iz vazduha i dr; 17) pripadak vazduhoplova su sve stvari koje su trajno namenjene vazduhoplovu, bez obzira da li su u sastavu vazduhoplova ili su privremeno odvojene od njega; 18) vazduhoplov u letu je vazduhoplov od trenutka kada je motorna snaga vazduhoplova upotrebljena radi poletanja pa sve do trenutka zaustavljanja vazduhoplova i prestanka rada motora posle sletanja; 19) dravni vazduhoplovi su vojni, carinski i vazduhoplovi organa unutranjih poslova.
8-12/01
138 od 1036
Knjiga I
DRUGI DEO OBLIGACIONI ODNOSI U VAZDUNOM SAOBRAAJU ZAJEDNIKE ODREDBE

lan 3. Obligacioni odnosi u vazdunom saobraaju u smislu ovog zakona, su odnosi koji nastaju iz ugovora o prevozu putnika, ugovora o prevozu stvari, ugovora o medicinskom prevozu i pruanju usluga iz vazduha, ugovora o zakupu vazduhoplova, ugovora o osiguranju u vazdunom saobraaju, kao i odnosi koji nastaju u sluaju tete koja se vazduhoplovom u letu priini treim licima. lan 4. (1) Ugovori iz lana 3. ovog zakona moraju biti zakljueni u pisanom obliku. (2) Obligacioni odnosi u vazdunom saobraaju mogu se ugovorom, odnosno optim uslovima prevoza i drukije urediti, ako to zakonom nije zabranjeno. (3) Optim uslovima prevoza iz stava 2. ovog lana (u daljem tekstu: uslovi prevoza) avio-prevozilac propisuje nain izvrenja poslova u vezi sa ugovorima o prevozu. lan 5. (1) Ugovorom, odnosno uslovima prevoza iz lana 4. ovog zakona ne mogu se predvideti odredbe kojima se avio-prevozilac, potpuno ili delimino oslobaa odgovornosti predviene ovim zakonom, odredbe kojima se iskljuuju ili ograniavaju prava koja po ovom zakonu pripadaju putniku i naruiocu prevoza ili kojima se prebacuje teret dokazivanja sa avio-prevozioca, ili kojima se predviaju ogranienja odgovornosti povoljnija za avio-prevozioca od ogranienja predvienih ovim zakonom, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. (2) Avio-prevozilac je duan da zainteresovanom licu, na njegov zahtev, stavi na uvid uslove prevoza. (3) Izuzetno od odredbe lana 5. stav 1. ovog zakona, ugovorom o prevozu stvari mogu se predvideti odredbe kojima se avio-prevozilac potpuno ili delimino oslobaa odgovornosti ili kojima se predviaju ogranienja odgovornosti povoljnija za avio-prevozioca od ogranienja predvienih ovim zakonom, samo u sluaju gubitka ili oteenja koja nastanu usled prirode ili nedostaka stvari koja se prevozi.
8-12/01
139 od 1036
Knjiga I
Glava I UGOVORI O PREVOZU Zajednike odredbe

lan 6. Ugovorom o prevozu prevoz se moe organizovati kao uzastopni prevoz i meoviti (kombinovani) prevoz. lan 7. Ugovor o uzastopnom prevozu u vazdunom saobraaju je ugovor o prevozu putnika, prtljaga ili stvari kojim se avio-prevozilac (prvi prevozilac) obavezuje da izvri prevoz uz uee vie avio-prevozilaca (uzastopni prevozioci), a putnik, odnosno naruilac prevoza na to pristaje. lan 8. (1) Za tetu nastalu zbog smrti, oteenja zdravlja ili povrede putnika kao i za tetu prouzrokovanu zakanjenjem, odgovaraju solidarno prvi prevozilac i onaj uzastopni prevozilac na ijem delu puta je dolo do tete. (2) Prvi prevozilac moe ugovorom iskljuiti svoju odgovornost za tetu iz stava 1. ovog lana koja nastane na delu puta na kome vre prevoz uzastopni prevozioci. lan 9. (1) Za gubitak ili oteenje prtljaga i stvari, kao i za tetu zbog zakanjenja u prevozu i predaji poiljaocu, pored avio-prevozioca na ijem je delu puta dolo do tete, poiljaocu solidarno odgovara i prvi prevozilac a primaocu i poslednji prevozilac. (2) Ako se ne moe utvrditi na ijem je delu puta dolo do gubitka, odnosno oteenja stvari, za nastalu tetu odgovaraju solidarno svi avio-prevozioci. lan 10. (1) Avio-prevozilac u vazdunom saobraaju moe ugovoreni prevoz izvriti uz uee prevozilaca iz drugih grana saobraaja (meoviti prevoz), ako je tako ugovoreno.
8-12/01
140 od 1036
Knjiga I
(2) Prevozilac koji je zakljuio ugovor o meovitom prevozu odgovara za tetu po onim propisima o naknadi tete koji vae za prevozioca na ijem je delu puta teta nastala. (3) Prevozilac koji izvri meoviti prevoz stvari bez saglasnosti poiljaoca, odgovara za tetu po odredbama zakona koji je za naruioca prevoza najpovoljniji, bez obzira na kom je delu puta teta nastala.
Odeljak I Ugovor o prevozu putnika 1. Prevoz putnika

lan 11. Ugovor o prevozu putnika zakljuuje se izmeu avio-prevozioca i putnika ili izmeu avio-prevozioca i naruioca prevoza. lan 12. (1) Ugovorom o prevozu putnika avio-prevozilac se obavezuje da putnika preveze od mesta polaska do mesta opredeljenja u vreme predvieno redom letenja, odnosno u ugovoreno vreme, a putnik se obavezuje da plati odgovarajuu naknadu. (2) Ugovorni prevozilac moe poveriti prevoz putnika stvarnom prevoziocu ako obezbedi iste ili sline uslove prevoza, ako ugovorom o prevozu putnika nije drukije odreeno. (3) Odnos izmeu ugovornog i stvarnog prevozioca iz stava 2. ovog lana ureuje se ugovorom. (4) Odnosi izmeu ugovornog i stvarnog prevozioca ureuju se u skladu sa odredbama ovog zakona o prevozu putnika, ako ugovorom iz stava 3. ovog lana nije drukije odreeno. lan 13. (1) Ugovorom o prevozu putnika zakljuenim izmeu avio-prevozioca i naruioca prevoza avio-prevozilac se obavezuje da e, pod uslovima utvrenim ugovorom, prevesti jednog ili vie putnika koje odredi naruilac prevoza. (2) Ugovor iz stava 1. ovog lana moe se zakljuiti za jedno ili vie putovanja ili na odreeno vreme za korienje celog kapaciteta ili dela kapaciteta vazduhoplova.
8-12/01
141 od 1036 lan 14.
Knjiga I
Ugovorni prevozilac po ugovoru iz lana 13. ovog zakona o korienju celog kapaciteta vazduhoplova na odreeno vreme ima pravo: 1) da poveri prevoz stvarnom prevoziocu, ako je to ugovorom predvieno ili ako naruilac prevoza na to naknadno izriito pristane; 2) da zameni ugovoreni tip vazduhoplova uz pristanak naruioca prevoza; 3) da raspolae neiskorienim kapacitetom vazduhoplova po pristanku naruioca prevoza uz srazmerno smanjenje ugovorene prevoznine. lan 15. (1) Ugovorni prevozilac iz lana 14. ovog zakona duan je da izvrava naloge naruioca prevoza u granicama ugovora i prema nameni vazduhoplova. (2) Naruilac prevoza iz stava 1. ovog lana ne moe odrediti putovanje koje bi izloilo vazduhoplov, posadu ili putnike opasnosti koja se u vreme zakljuenja ugovora nije mogla predvideti, kao ni putovanje za koje se moe oekivati da e se zavriti sa znatnijim prekoraenjem vremena za koje je ugovor zakljuen. lan 16. (1) Avio-prevozilac je duan da izda pojedinanu putnu kartu. (2) Putna karta je dokaz da je zakljuen ugovor o prevozu putnika, ali se postojanje ugovora o prevozu moe dokazivati i na drugi nain; (3) Putna karta glasi na ime. (4) Putna karta mora da sadri naznaenje mesta polaska i opredeljenja, kao i vreme polaska vazduhoplova predvieno redom letenja, odnosno ugovorom. lan 17. (1) Putnik ima pravo da odustane od ugovora o prevozu pre nego to zapone njegovo izvrenje. (2) Avio-prevozilac je duan da vrati putniku naknadu ako putnik odustane od putovanja - u domaem saobraaju najkasnije 24 asa, a u meunarodnom saobraaju - najkasnije 48 asova pre poetka putovanja.
8-12/01
142 od 1036
Knjiga I
(3) Ako putnik odustane od putovanja pod uslovima iz stava 2. ovog lana, avio-prevozilac moe zadrati najvie 10% od iznosa naknade, ako uslovima prevoza nije drukije odreeno. lan 18. (1) Ako putnik, lan njegove ue porodice ili njegov pratilac bez koga ne moe putovati umre pre poetka putovanja, naknada se vraa pod uslovom da je avio-prevozilac pre polaska vazduhoplova obaveten o nemogunosti putovanja. (2) lanom ue porodice, u smislu stava 1. ovog lana, smatraju se brani drug, roditelji i deca. (3) U sluaju iz stava 1. ovog lana avio-prevozilac ima pravo da zadri najvie 5% od iznosa naknade. (4) Ako smetnja za putovanje iz stava 1. ovog lana nastane u toku prevoza, naknada se vraa srazmerno neiskorienom delu puta. lan 19. (1) Ako putovanje u vazdunom saobraaju ne zapone u roku od etiri asa posle vremena polaska vazduhoplova predvienog redom letenja ili ugovorom (odlaganje putovanja), putnik moe pre poletanja vazduhoplova zahtevati da ga avio-prevozilac preveze svojim ili drugim pogodnim vazduhoplovom, odnosno drugim prevoznim sredstvom do mesta opredeljenja ili odustati od putovanja i zahtevati da mu se vrati naknada. (2) Ako ne doe do odustanka od putovanja zbog odlaganja putovanja, avio-prevozilac je duan da putniku, najdue 24 asa, na svoj troak obezbedi hranu za vreme ekanja da putovanje zapone, a putniku koji nema prebivalite u mestu poletanja - i smetaj, na nain uobiajen u vazdunom saobraaju, osim ako je do odlaganja putovanja dolo na osnovu akta nadlenog saveznog organa iz razloga bezbednosti vazdunog saobraaja ili je do odlaganja putovanja dolo iz razloga za koje je putnik odgovoran. lan 20. (1) Ako je putovanje (let) u vazdunom saobraaju zavreno, a avio-prevozilac ne preveze putnika koji ima putnu kartu za taj let i koji se blagovremeno prijavio za to putovanje (neizvrenje putovanja) putnik moe zahtevati da ga avio-prevozilac preveze svojim ili drugim pogodnim vazduhoplovom odnosno drugim prevoznim sredstvom do mesta
8-12/01
143 od 1036
Knjiga I
opredeljenja ili odustati od ugovora i zahtevati da mu se vrati plaena naknada uveana za 10%. (2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, putnik koji je odustao od ugovora moe zahtevati da mu se vrati samo naknada, ako je do neizvrenja putovanja dolo na osnovu akta nadlenog saveznog organa iz razloga bezbednosti vazdunog saobraaja. (3) Ako putnik iz stava 1. ovog lana ne odustane od ugovora primenie se odredbe lana 19. stav 2. ovog zakona. lan 21. Ako je u toku putovanja dolo do prekida zbog razloga za koje putnik nije odgovoran, a prekid traje due od tri asa u domaem, odnosno due od est asova u meunarodnom saobraaju, putnik ima pravo: 1) da ga avio-prevozilac svojim ili drugim pogodnim prevoznim sredstvom, preveze do mesta opredeljenja; 2) da ga avio-prevozilac, zajedno sa prtljagom u primerenom roku vrati u mesto polaska i da mu vrati naknadu za neizvreni deo ugovorenog putovanja; 3) da odustane od ugovora uz povraaj naknade za neizvreni deo putovanja. U sluajevima prevoza po odredbama ta. 1. i 2. stava 1. ovog lana, za tetu nastalu na putu avio-prevozilac odgovara prema odredbama ovog zakona. Ako ne doe do odustanka od ugovora zbog prekida putovanja, avio-prevozilac je duan da putniku, dok eka da se putovanje nastavi, o svom troku obezbedi smetaj i hranu na nain uobiajen u vazdunom saobraaju. lan 22. (1) Naruilac prevoza odgovara avio-prevoziocu za obaveze koje proizilaze iz ugovora o prevozu putnika ako tim ugovorom nije drukije odreeno. (2) Ako naruilac prevoza odgovara avio-prevoziocu za obaveze koje proizilaze iz ugovora o prevozu putnika, putnik moe svoje zahteve nastale u sluaju odustanka, prekida odlaganja, odnosno zakanjenja u prevozu ostvarivati samo prema naruiocu prevoza.
8-12/01
144 od 1036
Knjiga I
(3) Naruilac prevoza je obavezan da putniku pribavi usluge avioprevozioca, ako ugovorom izmeu naruioca prevoza i putnika nije drukije odreeno.
2. Prevoz prtljaga
lan 23. (1) Na osnovu ugovora o prevozu putnik ima pravo da unese u vazduhoplov i preveze bez posebne naknade runi prtljag o kome se sam stara. (2) Kao runi prtljag ne moe se u vazduhoplov uneti stvar koja po svojoj prirodi i obimu moe predstavljati opasnost ili smetnju za vazduhoplov, putnike ili druge stvari, ili joj nije mesto u prostorijama za smetaj putnika. (3) Avio-prevozilac odreuje masu, obim i broj komada runog prtljaga koji putnik moe uneti u vazduhoplov. lan 24. (1) Avio-prevozilac je duan da primi na prevoz registrovani prtljag i da o tome izda potvrdu u pisanom obliku. (2) Kao registrovani prtljag ne mogu se predati stvari za iji je prevoz potrebna posebna dozvola ili stvari koje se moraju prevoziti pod posebnim uslovima, niti stvari koje po svojoj prirodi mogu izazvati opasnost za vazduhoplov ili putnike ili izazvati, odnosno naneti tetu drugom prtljagu, kao ni stvari kojima, po njihovoj prirodi, obimu ili masi nije mesto u prostorijama odreenim za smetaj prtljaga. (3) Avio-prevozilac odreuje ta se smatra registrovanim prtljagom koji putnik predaje i uslove pod kojima se taj prtljag prevozi bez naknade. lan 25. Avio-prevozilac moe, uz posebnu naknadu, primiti na prevoz i uvanje dragocenosti ili druge stvari velike vrednosti za koje je putnik oznaio vei iznos vrednosti od iznosa utvrenih propisom iz lana 37. stav 1. ovog zakona, uz obavezu da o tome izda potvrdu u pisanom obliku.
8-12/01
145 od 1036
Knjiga I
3. Odgovornost avio-prevozioca
lan 26. (1) Avio-prevozilac odgovara za tetu nastalu zbog smrti, oteenja zdravlja ili povrede putnika za vreme prevoza u vazdunom saobraaju, za tetu nastalu zbog odlaganja, neizvrenja i prekida putovanja ili zbog zakanjenja u prevozu vazduhoplovom. (2) Avio-prevozilac odgovara za tetu iz stava 1. ovog lana koju prouzrokuje lice koje je po njegovom nalogu ili za njegov raun radilo na izvrenju prevoza vazduhoplovom. lan 27. Za tetu nastalu zbog smrti, oteenja zdravlja ili povrede putnika, kao i za tetu nastalu zbog odlaganja, neizvrenja i prekida putovanja ili zakanjenja u prevozu vazduhoplovom, avio-prevozilac ne odgovara ako dokae da su on ili lice koje je po njegovom nalogu ili za njegov raun radilo na izvrenju prevoza preduzeli sve potrebne mere da se teta izbegne ili ako dokae da nije bilo mogue te mere preduzeti. lan 28. Odgovornost avio-prevozioca za naknadu tete umanjuje se u srazmeri sa doprinosom putnika nastanku tete, ako avio-prevozilac dokae da su smrt, oteenje zdravlja ili povreda nastali i iz razloga koji se nalaze na strani oteenog putnika. lan 29. Kod prevoza putnika na osnovu ugovora o korienju celog kapaciteta vazduhoplova na odreeno vreme, za smrt, oteenje zdravlja ili povredu putnika naruilac prevoza odgovara solidarno sa avio-prevoziocem. lan 30. (1) Savezna vlada propisuje najvii iznos naknade koju avio-prevozilac plaa za tetu nastalu usled smrti, oteenja zdravlja ili povrede putnika. (2) Ako se naknada tete dosuuje u obliku novane rente, ukupni iznos rente ne moe biti vei od iznosa iz stava 1. ovog lana. (3) Za tetu nastalu zbog odlaganja, neizvrenja, prekida putovanja ili zakanjenja u prevozu avio-prevozilac odgovara do iznosa dvostruke naknade.
8-12/01
146 od 1036 lan 31.
Knjiga I
(1) Zahtev za naknadu tete u sluaju odlaganja, neizvrenja, prekida putovanja ili zakanjenja u prevozu mora se podneti avio-prevoziocu u vidu reklamacije u roku od 15 dana od dana kad je odloeno, odnosno neizvreno putovanje trebalo da pone ili od dana kad je putovanje prekinuto, odnosno zavreno. (2) Zahtev za naknadu tete moe se podneti i posle isteka roka iz stava 1. ovog lana, ako se dokae da je teta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepanjom. lan 32. (1) Avio-prevozilac se ne moe pozivati na granicu odgovornosti iz lana 30. ovog zakona ako se dokae da je teta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepanjom. (2) Avio-prevozilac se moe pozivati na granicu odgovornosti ako je tetu namerno ili krajnjom nepanjom prouzrokovalo lice koje je po njegovom nalogu ili za njegov raun radilo na izvrenju prevoza, ako dokae da je to lice radilo van okvira svojih dunosti. lan 33. (1) Ako je zahtev za naknadu tete iz lana 26. ovog zakona, prema optim pravilima o odgovornosti za prouzrokovanu tetu, postavljen prema licu koje je po nalogu ili za raun avio-prevozioca radilo na izvrenju prevoza, na odgovornost tog lica primenjuju se odredbe o ogranienoj odgovornosti koja je kod prevoza putnika utvrena za avio-prevozioca, ako to lice dokae da je radilo u okviru svojih dunosti. (2) Lice iz stava 1. ovog lana ne moe se pozvati na granicu odgovornosti ako se dokae da je ono tetu prouzrokovalo namerno ili krajnjom nepanjom. lan 34. (1) Ugovorni i stvarni prevozilac odgovaraju imaocu prava solidarno. (2) Ukupni iznos naknade tete koji se po jednom putniku moe zahtevati od ugovornog i stvarnog prevozioca i od lica koja su po njihovom nalogu ili za njihov raun radila na izvrenju prevoza, ne moe prei, u smislu ovog zakona, utvreni iznos najvie naknade tete koja se moe traiti od ugovornog ili stvarnog prevozioca, osim ako je bilo ko od njih tetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom.
8-12/01
147 od 1036 lan 35.
Knjiga I
Izuzetno od odredbe lana 34. stav 2. ovog zakona: 1) stvarni prevozilac ne moe zbog radnje ili propusta ugovornog prevozioca ili lica koje je po nalogu ili za raun ugovornog prevozioca radilo na izvrenju prevoza odgovarati po pravilima o neogranienoj odgovornosti; 2) svaki ugovor ili neka njegova odredba kojim ugovorni prevozilac preuzima vee obaveze ili se odrie prava utvrenih ovim zakonom ne obavezuje stvarnog prevozioca, ako on na taj ugovor ili neku njegovu odredbu nije izriito pristao. lan 36. (1) Avio-prevozilac odgovara za tetu nastalu zbog oteenja ili gubitka runog prtljaga ako putnik dokae da je teta prouzrokovana krivicom aviio-prevozioca ili lica koje je po nalogu ili za raun avioprevozioca radilo na izvrenju prevoza. (2) Ako je do oteenja ili gubitka runog prtljaga dolo usled udesa vazduhoplova, avio-prevozilac odgovara za nastalu tetu, osim ako dokae da su on ili lica koja su po njegovom nalogu ili za njegov raun radila na izvrenju prevoza, preduzeli sve potrebne mere da se teta izbegne ili ako dokae da nije bilo mogue te mere preduzeti. lan 37. (1) Savezna vlada propisuje najvii iznos naknade koju avioprevozilac plaa za tetu nastalu usled gubitka ili oteenja runog prtljaga. (2) U sluaju iz lana 25. ovog zakona avio-prevozilac odgovara do oznaenog iznosa za tetu nastalu zbog gubitka ili oteenja stvari, kao i zbog zakanjenja sa predajom te stvari. (3) Ako je stvar iz stava 2. ovog lana izgubljena pretpostavlja se da teta odgovara oznaenom iznosu. lan 38. (1) Avio-prevozilac ne odgovara za tetu zbog oteenja ili gubitka runog prtljaga, predatih dragocenosti i drugih stvari velike vrednosti, ako putnik ne stavi avio-prevoziocu pismeni prigovor odmah po otkriva-
8-12/01
148 od 1036
Knjiga I
nju tete, a najkasnije u roku od sedam dana od dana njihovog preuzimanja, odnosno, u sluaju gubitka, od momenta zavretka leta. (2) Ako je do tete dolo zbog zakanjenja u prevozu prtljaga, putnik mora staviti prigovor najkasnije u roku od 21 dan, raunajui od dana kad mu je prtljag stavljen na raspolaganje u mestu opredeljenja. (3) Ako je teta nastala zbog uzroka usled kojih je putnik bio spreen da podnese prigovor u roku iz st. 1. i 2. ovog lana, prigovor se mora staviti im je to mogue, a najkasnije u roku od sedam dana od dana kad su prestali uzroci usled kojih je putnik bio spreen da podnese prigovor na vreme. lan 39. Avio-prevozilac se ne moe pozivati na granicu odgovornosti iz lana 37. ovog zakona, kao ni na odredbe lana 38. ovog zakona ako je teta nastala iz njegove radnje ili propusta, ili iz radnje ili propusta lica koje je po njegovom nalogu ili za njegov raun radilo na izvrenju prevoza, a ta radnja ili propust su uinjeni namerno ili krajnjom nepanjom. lan 40. Radi obezbeenja svojih potraivanja u vezi sa prevozom avio-prevozilac ima pravo zadravanja registrovanog prtljaga i primljenih dragocenosti ili drugih stvari velike vrednosti. lan 41. Na odgovornost avio-prevozioca za registrovani prtljag, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na prevoz stvari. lan 42. Avio-prevozilac odgovara za tetu koju pretrpi naruilac prevoza u sluaju: 1) zamene ugovorenog tipa vazduhoplova bez pristanka naruioca prevoza; 2) raspolaganja neiskorienim kapacitetom vazduhoplova, bez pristanka naruioca prevoza.
8-12/01
149 od 1036
Knjiga I
Odeljak II Ugovor o prevozu stvari 1. Prevoz stvari

lan 43. Ugovorom o prevozu stvari vazduhoplovom ugovorni prevozilac se obavezuje naruiocu prevoza da e prevesti stvar vazduhoplovom, a naruilac prevoza - da e platiti prevozninu. lan 44. Ugovor o prevozu stvari moe se odnositi na jedan ili vie prevoza ili na prevoz na odreeno vreme, na ceo kapacitet vazduhoplova, na odreenu koliinu stvari ili na pojedinu stvar. lan 45. (1) Koliina stvari koja se predaje na prevoz moe se odrediti brojem komada, masom, zapreminom, dimenzijama ili kombinovano. (2) U sluaju sumnje, koliina stvari se odreuje merom koja je uobiajena u mestu predaje stvari avio-prevoziocu. lan 46. Pri prevozu stvari celim kapacitetom vazduhoplova moe se na prevoz predati druga stvar umesto ugovorene stvari, ako se time ne menjaju uslovi prevoza na tetu avio-prevozioca, ako zbog toga ne bi dolo do zadravanja vazduhoplova, ako ne bi bila ugroena bezbednost vazduhoplova i ako poiljalac na zahtev avio-prevozioca prui obezbeenje za potraivanja koja bi mogla nastati zbog zamene stvari. lan 47. (1) Naruilac prevoza moe ovlastiti tree lice da u svoje ime preda na prevoz ugovorenu koliinu ili deo ugovorene koliine stvari (u daljem tekstu: poiljalac) ako je to ugovorom o prevozu stvari predvieno. (2) Naruilac prevoza, koji je ovlastio poiljaoca da preda stvar na prevoz, odgovara avio-prevoziocu za obaveze koje proizilaze iz ugovora o prevozu stvari, ako izmeu naruioca prevoza i avio-prevozioca nije drukije ugovoreno.
8-12/01
150 od 1036
Knjiga I
(3) Avio-prevozilac ne odgovara poiljaocu za obaveze vee od onih koje su preuzete ugovorom sa naruiocem. lan 48. Ako drukije nije ugovoreno i poiljalac odgovara avio-prevoziocu za obaveze iz ugovora o prevozu stvari koje se odnose na stvar koju je on predao avio-prevoziocu na prevoz. lan 49. Naruilac prevoza se obavezuje samo da poiljaocu pribavi usluge avio-prevozioca, ako u ugovoru izmeu naruioca prevoza i poiljaoca nije drukije odreeno. lan 50. Na prevoz stvari shodno se primenjuju odredbe o prevozu putnika iz l. 14, 15, 22. i 42. ovog zakona.
2. Tovarni list
lan 51. (1) Avio-prevozilac ima pravo da trai od poiljaoca da saini i da mu preda vazduhoplovni tovarni list (u daljem tekstu: tovarni list), a poiljalac ima pravo da trai od avio-prevozioca da primi tu ispravu. (2) Odredbe ugovora o prevozu stvari protivne stavu 1. ovog lana nitave su. (3) Tovarni list moe biti sainjen za vie koleta. (4) Avio-prevozilac ima pravo da trai od poiljaoca da saini tovarni list za svako koleto, a poiljalac ima pravo da trai od prevozioca da primi posebni tovarni list za svako koleto. (5) Ako avio-prevozilac saini tovarni list na zahtev poiljaoca, pretpostavlja se da je to uinio u ime poiljaoca. (6) Nepostojanje ili neispravnost tovarnog lista ne utie na postojanje ni na punovanost ugovora o prevozu stvari vazduhoplovom. (7) Poiljalac sainjava tovarni list u tri originalna primerka i predaje ih zajedno sa stvarima avio-prevoziocu. Prvi primerak zadrava avioprevozilac, drugi primerak prati stvar, a trei primerak avio-prevozilac predaje poiljaocu poto ga potpie.
8-12/01
151 od 1036 lan 52.
Knjiga I
Tovarni list mora da sadri: 1) mesto i datum izdavanja tovarnog lista; 2) mesto polaska i mesto opredeljenja; 3) ime ili naziv i adresu poiljaoca; 4) ime ili naziv i adresu primaoca; 5) vrstu i koliinu stvari. Tovarni list moe da sadri rok isporuke, vrednost poiljke, i sl. Prvi primerak tovarnog lista mora da sadri i oznaku: "za avioprevozioca", a drugi: "za primaoca". Prvi primerak tovarnog lista potpisuje poiljalac, drugi poiljalac i avio-prevozilac, a trei avio-prevozilac. Potpis avio-prevozioca mora se staviti pre utovara stvari u vazduhoplov. Potpis avio-prevozioca moe biti zamenjen peatom, a potpis poiljaoca moe biti unapred odtampan ili zamenjen peatom. lan 53. (1) Poiljalac je odgovoran za tanost podataka i izjava u tovarnom listu koje unosi ili koje na njegov zahtev unosi avio-prevozilac. (2) Poiljalac je odgovoran za tetu koju pretrpi avio-prevozilac ili za koju je avio-prevozilac odgovoran prema treim licima, ako teta nastane zbog neispravnih, netanih ili nepotpunih podataka ili izjava poiljaoca. lan 54. (1) Predajom treeg primerka tovarnog lista poiljaocu smatra se da je zakljuen ugovor o prevozu i da je stvar primljena na prevoz pod uslovima koji su u tovarnom listu navedeni. (2) Smatra se da su tani podaci koji su navedeni u tovarnom listu o masi, zapremini, dimenzijama i ambalai, kao i o broju koleta. (3) Ako je avio-prevozilac u prisustvu poiljaoca proverio podatke navedene u tovarnom listu o zapremini, masi, stanju stvari i ambalai i to naveo u tovarnom listu, smatra se da su ti podaci, odnosno to stanje tani.
8-12/01
152 od 1036 lan 55.
Knjiga I
(1) Avio-prevozilac moe u tovarni list uneti primedbe o spoljanjem stanju stvari i ambalae. (2) Pretpostavlja se da stvar i ambalaa nisu imale spoljnih mana, ako u tovarnom listu nisu unete primedbe iz stava 1. ovog lana. lan 56. (1) Poiljalac je duan da prui avio-prevoziocu sve podatke, da ih priloi uz tovarni list i da stavi na raspolaganje prevoziocu sve isprave koje su potrebne za sprovoenje carinskih i drugih radnji. (2) Avio-prevozilac nije duan da ispituje ispravnost i tanost podataka i isprava iz stava 1. ovog lana. (3) Poiljalac odgovara za tetu koja bi mogla nastati zbog nedostatka, netanosti ili neispravnosti podataka i isprava iz stava 1. ovog lana. lan 57. Poiljalac je odgovoran za tetu koja je prouzrokovana licima, vozilu i drugim stvarima dejstvom svojstva stvari koja je predata na prevoz, ako avio-prevoziocu ta svojstva nisu bila niti su morala biti poznata.
3. Prenosivi tovarni list

lan 58. (1) Poiljalac i avio-prevozilac mogu ugovoriti da e se trei primerak (primerak za poiljaoca) tovarnog lista izdati kao tovarni list po naredbi ili na donosioca (prenosivi tovarni list). (2) Ako je izdat prenosivi tovarni list, na ostalim primercima tovarnog lista to mora biti izriito naznaeno. (3) Prenosivi tovarni list mora da sadri potpise avio-prevozioca i poiljaoca ili lica koja oni ovlaste. (4) Ako u tovarnom listu nije izriito navedeno da je re o prenosivom tovarnom listu, smatra se da je izdat neprenosivi tovarni list. (5) Poiljalac i avio-prevozilac mogu zahtevati da se za njihove potrebe saini prepis prenosivog tovarnog lista. (6) Ako je izvren prepis prenosivog tovarnog lista, na svakom prepisu to mora biti vidno oznaeno i ti prepisi moraju imati upozorenje da se na osnovu njih ne moe raspolagati sa stvari.
8-12/01
153 od 1036 lan 59.
Knjiga I
(1) Prenosivi tovarni list po naredbi prenosi se indosamenom, a prenosivi tovarni list na donosioca - predajom. (2) Na oblik i pravno dejstvo indosamenta shodno se primenjuje savezni zakon kojim se ureuje menica, osim odredaba koje se odnose na regres. (3) Ako u prenosivom tovarnom listu po naredbi nije oznaen primalac stvari, takav tovarni list prenosi se naredbom poiljaoca. lan 60. (1) Uslovi ugovora o prevozu obavezuju ovlaenog imaoca prenosivog tovarnog lista, koji nije naruilac prevoza ni poiljalac, samo ako su sadrani u prenosivom tovarnom listu. (2) Ugovor o prevozu i uslovi prevoza ugovornog avio-prevozioca obavezuju ovlaenog imaoca prenosivog tovarnog lista, koji nije naruilac prevoza ni poiljalac i ako se prenosivi tovarni list na njih izriito poziva. (3) Uslovi prevoza stvarnog avio-prevozioca ne obavezuju ovlaenog imaoca prenosivog tovarnog lista, i ako se prenosivi tovarni list na njih poziva. lan 61. Odredbe ovog zakona o tovarnom listu shodno se primenjuju i na prenosivi tovarni list, osim odredbe lana 54. stav 1. ovog zakona.
4. Izvrenje prevoza
lan 62. (1) Avio-prevozilac je duan da prevoz stvari izvri vazdunim putem koji je ugovoren. (2) Avio-prevozilac mora izvriti prevoz vazdunim putem koji je uobiajen, ako put prevoza nije ugovoren. (3) Izuzetno od odredbe st. 1. i 2. ovog lana, avio-prevozilac moe izvriti prevoz drugim vazdunim putem, ako to zahtevaju razlozi bezbednosti vazdunog saobraaja ili drugi opravdani razlozi.
8-12/01
154 od 1036 lan 63.
Knjiga I
(1) Avio-prevozilac je duan da prevoz stvari izvri u ugovorenom roku (u daljem tekstu: rok prevoza). (2) Avio-prevozilac je duan da prevoz izvri za vreme koje je uobiajeno, s obzirom na duinu puta, vrstu vazduhoplova i druge okolnosti od uticaja na vreme prevoza, ako rok prevoza nije ugovoren. lan 64. (1) Rok prevoza poinje od momenta prijema stvari na prevoz, ako nije drukije ugovoreno. (2) Rok prevoza ne tee za vreme zadravanja stvari koje je nastalo usled uzroka koji spreavaju poetak ili nastavljanje prevoza, ako za to nema krivice avio-prevozioca. (3) Pretpostavlja se da je rok prevoza istekao asom obavetenja datog primaocu da je stvar prispela u mesto opredeljenja i pripremljena za predaju, ili od asa kad je avio-prevozilac pokuao predati stvar primaocu. lan 65. (1) Ako avio-prevozilac iz bilo kojih razloga ne moe da izvri ugovor o prevozu prema ugovorenim uslovima, a smetnja bi trajala due ili je njeno trajanje neizvesno, avio-prevozilac je duan da trai uputstvo od primaoca. (2) Ako avio-prevozilac ne moe da postupi na nain iz stava 1. ovog lana ili ne moe da postupi po primljenom uputstvu, duan je da, prema okolnostima sluaja, pretovari stvar ili da je vrati u mesto polaska ili da postupi na drugi nain, vodei pri tome rauna i o interesima imaoca prava.
5. Raspolaganje sa stvari u toku prevoza

lan 66. (1) Ako nije izdat prenosivi tovarni list, poiljalac koji je izvrio obaveze koje proizilaze iz ugovora o prevozu moe da raspolae sa stvari, i to: 1) da je povue sa aerodroma polaska ili opredeljenja;
8-12/01
155 od 1036
Knjiga I
2) da je zadri u toku prevoza na bilo kom mestu sletanja; 3) da zahteva da bude isporuena u mesto opredeljenja u toku prevoza licu koje nije oznaeno u tovarnom listu kao primalac; 4) da trai da se vrati u mesto polaska. (2) Zahtev za raspolaganje iz stava 1. ovog lana poiljalac podnosi ugovornom prevoziocu, a njegovom punomoniku samo ako je to ugovoreno. (3) Poiljalac je duan da avio-prevoziocu naknadi trokove prouzrokovane izvrenjem zahteva iz stava 1. ovog lana. (4) Poiljalac koji raspolae sa stvari u smislu stava 1. ovog lana mora ugovornom prevoziocu ili njegovom punomoniku da podnese trei primerak tovarnog lista. (5) Avio-prevozilac ili njegov punomonik ima pravo da trai da se zahtev za raspolaganje sa stvari unese u prvi primerak tovarnog lista i da se taj zahtev izda u pisanom obliku. lan 67. (1) Stranke mogu ugovorom iskljuiti ili ograniiti raspolaganje sa stvari predvieno u lanu 66. ovog zakona. (2) Sporazum iz stava 1. ovog lana koji nije unesen u tovarni list bez pravnog je dejstva. lan 68. Ako avio-prevozilac izvri zahtev poiljaoca za raspolaganje sa stvari, iako mu nije podnet trei primerak tovarnog lista, u smislu lana 66. stav 4. ovog zakona, duan je da naknadi tetu prouzrokovanu izvrenjem tog zahteva ovlaenom imaocu treeg primerka tovarnog lista. Ovim se ne dira u pravo regresa avio-prevozioca prema poiljaocu. lan 69. U sluaju da izvrenje zahteva za raspolaganje sa stvari nije mogue, ili da bi se njegovim izvrenjem prouzrokovala teta avio-prevoziocu ili imaocima zahteva za raspolaganje drugom stvari, avio-prevozilac je duan da o tome obavesti poiljaoca. lan 70. (1) Avio-prevozilac moe odbiti izvrenje zahteva za raspolaganje sa stvari: 1) ako izvrenje zahteva nije mogue;
8-12/01
156 od 1036
Knjiga I
2) ako bi nastala teta imaocu zahteva za raspolaganje drugom stvari; 3) ako bi nastala teta za avio-prevozioca, ili ako bi trokovi izvrenja zahteva bili vei od vrednosti stvari; 4) ako bi izvrenje zahteva bilo protivno carinskim i drugim propisima. (2) U sluajevima iz take 3. stav 1. ovog lana, prevozilac ne moe odbiti izvrenje zahteva ako mu se prui odgovarajue obezbeenje. lan 71. Avio-prevozilac je duan da u sluaju odbijanja izvrenja zahteva bez odlaganja obavesti podnosioca zahteva i da postupi prema odredbama lana 65. ovog zakona. lan 72. (1) Raspolaganje poiljaoca sa stvari prestaje kad stvar stigne u mesto opredeljenja i primalac postavi zahtev za predaju stvari ili tovarnog lista. (2) Avio-prevozilac je duan da preda stvar ili tovarni list primaocu ako nalogom poiljaoca nije drukije odreeno i ako je primalac ispunio obaveze iz l. 85. i 86. ovog zakona. (3) Ako primalac posle postavljenog zahteva iz stava 1. ovog lana odbije preuzimanje tovarnog lista ili stvari, poiljalac moe ponovo da raspolae sa stvari. (4) Ako primalac odbije preuzimanje tovarnog lista ili stvari, poiljalac moe da raspolae sa stvari i bez podnoenja treeg primerka tovarnog lista. lan 73. (1) Ovlaeni imalac prenosivog tovarnog lista, koji je izvrio obaveze koje iz njega proizlaze, moe da raspolae sa stvari, i to: 1) da je povue sa mesta polaska; 2) da je zadri ili zahteva da mu bude predata u toku prevoza na bilo kom mestu sletanja; 3) da zahteva da se vrati u mesto polaska. (2) Ovlaeni imalac prenosivog tovarnog lista, koji na osnovu stava 1. ovog lana zahteva da mu se preda stvar, mora prilikom pre-
8-12/01
157 od 1036
Knjiga I
uzimanja stvari vratiti avio-prevoziocu original prenosivog tovarnog lista, a u svim drugim sluajevima nalog za raspolaganje sa stvari duan je da unese u prenosivi tovarni list i da potpie. lan 74. Odredbe lana 66. stav 3. i l. 67. i 69. ovog zakona shodno se primenjuju i na prenosivi tovarni list.
6. Predaja stvari
lan 75. (1) Avio-prevozilac je duan da preda stvar u mestu opredeljenja navedenom u ugovoru, tovarnom listu ili prenosivom tovarnom listu, ili u mestu koje odredi primalac. (2) Avio-prevozilac predaje primaocu stvar na aerodromu mesta opredeljenja, ako ugovorom nije drukije odreeno. (3) Avio-prevozilac je duan da preda stvar primaocu koji je naveden u tovarnom listu ili ovlaenom imaocu prenosivog tovarnog lista, a ako tovarni list nije izdat - licu koje je ugovorom o prevozu ili na drugi nain odreeno za prijem stvari. (4) Ako poiljalac prema odredbama lana 66. ovog zakona odredi kao primaoca drugo lice a ne lice koje je navedeno u tovarnom listu, avio-prevozilac je duan da stvar preda tom drugom licu. (5) Avio-prevozilac je duan da bez odlaganja obavesti primaoca o prispeu stvari u mesto opredeljenja, ako nije drukije ugovoreno. (6) Imalac prenosivog tovarnog lista duan je da prilikom prijema stvari vrati avio-prevoziocu original prenosivog tovarnog lista. (7) Prevozilac ima pravo da zahteva da mu lice kome predaje stvar, a koje nije imalac prenosivog tovarnog lista u smislu ovog zakona, izda potvrdu o koliini i stanju primljene stvari. lan 76. (1) Ako primalac stvari ne stavi pismeni prigovor zbog oteenja stvari prilikom preuzimanja, pretpostavlja se da mu je stvar predata u stanju u kakvom je primljena na prevoz, odnosno kako je navedeno u tovarnom listu.
8-12/01
158 od 1036
Knjiga I
(2) Ako se oteenje stvari nije moglo utvrditi prilikom preuzimanja, primalac moe da dostavi avio-prevoziocu prigovor neposredno poto oteenje otkrije, a najkasnije u roku od 14 dana od dana preuzimanja stvari. lan 77. Ako je zbog zakanjenja sa predajom stvari nastala teta, primalac moe dostaviti pismeni prigovor u roku od 21 dan, raunajui od dana kad mu je stvar predata. lan 78. (1) Ako pismeni prigovor primaoca stvari ne bude dostavljen u roku iz l. 76. i 77. ovog zakona, avio-prevozilac ne odgovara za tetu. (2) Pismeni prigovor moe se dostaviti i posle roka iz stava 1. ovog lana ako je teta nastala zbog radnje ili propusta avio-prevozioca ili lica koje je po njegovom nalogu ili za njegov raun radilo na izvrenju prevoza, a radnje ili propusti su uinjeni namerno ili krajnjom nepanjom. lan 79. (1) Ako se primalac ne moe pronai ili ako odbije da preuzme tovarni list ili stvar, avio-prevozilac je duan da, bez odlaganja, zatrai uputstvo od poiljaoca. (2) Ako od poiljaoca u primerenom roku ne primi uputstvo ili ako primljeno uputstvo ne moe izvriti, avio-prevozilac moe, na troak i rizik primaoca, predati stvar na uvanje javnom skladitu ili drugom podesnom licu ili je sam uzeti na uvanje, o emu je duan, bez odlaganja, obavestiti poiljaoca ili primaoca. (3) Ako stvar preda na uvanje drugom licu, avio-prevozilac je odgovoran za njegov izbor. (4) Ako avio-prevozilac postupi po odredbi stava 2. ovog lana, smatra se da je prevoz zavren. lan 80. (1) Ako poiljalac, odnosno primalac ne preuzme stvar u roku od 30 dana od dana stavljanja stvari na uvanje, avio-prevozilac je ovlaen da stvar proda. (2) Avio-prevozilac moe prodati stvar i pre isteka roka iz stava 1. ovog lana:
8-12/01
159 od 1036
Knjiga I
1) ako je stvar u kvaru ili joj preti neposredna opasnost od kvara; 2) ako trokovi uvanja ne bi bili u srazmeri sa vrednou stvari; 3) ako se usled odlaganja prodaje ne bi mogao postii iznos dovoljan za pokrie potraivanja avio-prevozioca i trokova uvanja stvari. lan 81. (1) Prodaja se vri javno, osim ako se radi o kvarljivoj stvari ili stvari ija je cena odreena ili se formira na berzi. (2) Iznos ostvaren prodajom stvari, po odbitku ovog potraivanja u vezi sa prevozom te stvari i po odbitku trokova uvanja i prodaje, avioprevozilac je duan da poloi kod suda nadlenog prema mestu prodaje u korist primaoca, i da ga o tome obavesti.
7. Prevoznina
lan 82. (1) Prevoznina je cena za izvreni prevoz stvari. (2) Visina i nain plaanja prevoznine odreuje se ugovorom. lan 83. (1) Avio-prevozilac ima pravo na prevoznicu i kada stvar nije prevezena i stavljena na raspolaganje primaocu, ako je to prouzrokovao naruilac prevoza, poiljalac, lice ovlaeno da raspolae sa stvari ili lice za koje oni odgovaraju, ili ako se razlog zbog koga stvar nije prispela na mesto opredeljenja nalazi na samoj stvari. (2) Avio-prevozilac ima pravo na prevozninu srazmerno korisno izvrenom prevozu, ako je stvar, osim u sluaju iz stava 1. ovog lana, prevezena samo jednim delom puta. lan 84. (1) Ako se umesto ugovorene stvari preda na prevoz druga stvar ija je prevoznina vea od ugovorene, prevoznina se plaa za predatu stvar. (2) Ako se preda na prevoz manje stvari nego to je ugovoreno, ili se ne preda nita, prevoznina se plaa za celu ugovorenu koliinu stvari.
8-12/01
160 od 1036
Knjiga I
(3) Ako se preda manje stvari nego to je ugovoreno, a prevoznina za predatu drugu stvar je vea od ugovorene prevoznine, platie se cela ugovorena prevoznina i razlika izmeu ugovorene prevoznine i vee prevoznine za predatu stvar. lan 85. (1) Primalac koji je ovlaen da trai predaju tovarnog lista i predaju stvari duan je da namiri potraivanje i ispuni sve druge uslove koji su navedeni u tovarnom listu ili prenosivom tovarnom listu, a za koje nije izriito navedeno da ih plaa, odnosno ispunjava poiljalac ili naruilac prevoza. (2) Ako je izdat prenosivi tovarni list, primalac je duan da namiri potraivanja koja su nastala posle izdavanja tog lista, ako ta potraivanja avio-prevozilac unese u svoj primerak tovarnog lista. lan 86. Primalac koji trai predaju stvari duan je da plati prevozninu i druga potraivanja avioi-prevozioca u vezi sa prevozom stvari, ako se prevoz vri bez tovarnog lista. lan 87. (1) Za prevoz na odreeno vreme naruilac prevoza plaa prevozninu unapred u jednakim mesenim iznosima, a avio-prevoziocu pripada prevoznina samo za vreme izvravanja ugovora. (2) Ako u toku vaenja ugovora o prevozu na odreeno vreme nastupe smetnje u korienju vazduhoplova, naruilac plaa prevozninu i za vreme trajanja tih smetnji ako je smetnju on prouzrokovao ili je smetnja nastala zbog izvrenja njegovog naloga. (3) Avio-prevozilac moe odustati od ugovora o prevozu na odreeno vreme ako prevoznina nije plaena u roku utvrenom ugovorom. lan 88. (1) Ako primalac ne izvri svoje obaveze, avio-prevozilac ima pravo da zadri stvar i da je preda na uvanje javnom skladitu ili drugom podesnom licu ili da je sam uzme na uvanje, o emu je duan da bez odlaganja obavesti primaoca i poiljaoca. (2) Ako avio-prevoziocu ne budu isplaeni dugovani iznosi u roku od 15 dana od dana predaje obavetenja iz stava 1. ovog lana, on je ovlaen da proda stvar.
8-12/01
161 od 1036
Knjiga I
(3) Na uvanje i prodaju stvari iz st. 1. i 2. ovog lana odnose se odredbe l. od 79. do 81. ovog zakona. lan 89. (1) Avio-prevozilac koji je predao stvar primaocu koji nije izvrio svoje obaveze iz lana 85. ovog zakona, nema pravo da trai od poiljaoca, odnosno od naruioca prevoza da oni izvre te obaveze, osim ako su se zbog toga poiljalac ili naruilac prevoza neopravdano obogatili. (2) Ako avio-prevozilac, koji je postupio u skladu s odredbama lana 88. ovog zakona, naplati svoje potraivanje samo delimino, on moe od lica navedenih u stavu 1. ovog lana zahtevati isplatu nenaplaenog dela potraivanja. lan 90. Radi obezbeenja svojih potraivanja iz ugovora o prevozu stvari avio-prevozilac ima pravo zaloge na stvari koju je preuzeo na prevoz.
8. Odgovornost avio-prevozioca
lan 91. (1) Avio-prevozilac odgovara za tetu nastalu zbog gubitka i oteenja stvari koju primi na prevoz, kao i za tetu nastalu zbog zakanjenja u prevozu i predaji stvari primaocu. (2) Avio-prevozilac odgovara za tetu iz stava 1. ovog lana koju prouzrokuje lice koje je po njegovom nalogu ili za njegov raun radilo na izvrenju prevoza. lan 92. (1) Avio-prevozilac odgovara za gubitak i oteenje stvari, kao i za tetu zbog zakanjenja koji su nastali za vreme prevoza u vazdunom saobraaju. (2) Avio-prevozilac nee odgovarati ako dokae da su on ili lice koje je po njegovom nalogu ili za njegov raun radilo na izvrenju prevoza preduzeli sve potrebne mere da se teta izbegne ili ako dokae da nije bilo mogue ove mere preduzeti. (3) Pretpostavlja se da je teta nastala za vreme prevoza vazduhoplovom, ako ugovor o prevozu u vazdunom saobraaju obuhvata i prevoz pre poetka ili posle zavretka prevoza vazduhoplovom.
8-12/01
162 od 1036 lan 93.
Knjiga I
(1) Smatra se da je stvar izgubljena u prevozu ako je avio-prevozilac nije predao primaocu u roku od sedam dana od dana kad je po ugovoru duan da je preda, ili ako avio-prevozilac, pre isteka navedenog roka, izjavi da je stvar izgubljena. (2) Rok iz stava 1. ovog lana rauna se od dana kad je predaja trebalo da bude izvrena shodno odredbi lana 63. stav 2. ovog zakona, ako ugovorom nije predvien rok predaje. lan 94. (1) Avio-prevozilac odgovara za vrednost izgubljene stvari ili njenog dela ili za umanjenje vrednosti oteene stvari. (2) Avio-prevozilac odgovara i za tetu prouzrokovanu zakanjenjem, ako su stvari iz stava 1. ovog lana predate primaocu sa zakanjenjem. lan 95. U sluaju gubitka ili oteenja stvari vrednost stvari se odreuje prema odreenoj, odnosno trinoj ceni stvari iste koliine i svojstva u mestu i u vreme predaje primaocu. lan 96. (1) Savezna vlada propisuje najvii iznos naknade tete koju avioprevozilac plaa zbog gubitka ili oteenja stvari. (2) Iznos naknade tete utvren propisom iz stava 1. ovog lana primenjuje se i na postupanje avio-prevozioca suprotno lanu 62. stav 1. i lanu 67. ovog zakona. (3) Iznos naknade tete zbog zakanjenja sa predajom stvari ne moe biti vei od dvostrukog iznosa prevoznine. lan 97. (1) Avio-prevozilac se ne moe pozivati na granicu odgovornosti iz lana 96. ovog zakona ako se dokae da je teta nastala iz radnje ili propusta avio-prevozioca ili lica koje je po njegovom nalogu ili za njegov raun radilo na izvrenju prevoza, i da su radnje ili propusti uinjeni namerno ili krajnjom nepanjom.
8-12/01
163 od 1036
Knjiga I
(2) Avio-prevozilac se moe pozivati na granicu odgovornosti ako je tetu namerno ili krajnjom nepanjom prouzrokovalo lice koje je po njegovom nalogu ili za njegov raun radilo na izvrenju prevoza, ako dokae da je to lice radilo van okvira svojih dunosti. lan 98. Avio-prevozilac koji se ne moe pozivati na granicu odgovornosti iz lana 96. ovog zakona, odgovara, osim za tete iz lana 94. ovog zakona i za svaku drugu tetu prouzrokovanu gubitkom, oteenjem ili zakanjenjem sa predajom stvari. lan 99. (1) U ugovoru o prevozu moe se oznaiti vrednost stvari u iznosu veem od iznosa iz lana 96. stav 1. ovog zakona, i u tom sluaju avioprevozilac odgovara do oznaenog iznosa za svaku tetu nastalu zbog gubitka ili oteenja, kao i zbog zakanjenja sa predajom stvari. (2) Avio-prevozilac ima pravo na poveanje prevoznine, ako je vrednost stvari oznaena na nain iz stava 1. ovog lana. (3) Smatra se da vrednost stvari odgovara iznosu oznaenom u smislu stava 1. ovog lana, ako avio-prevozilac suprotno ne dokae. lan 100. Na prevoz stvari shodno se primenjuju odredbe o prevozu putnika iz lana 14. ta. 2. i 3. i l. 33. do 35. ovog zakona.
Odeljak III Prihvat i otprema putnika, prtljaga i stvari

lan 101. (1) Ugovor o prevozu obuhvata i poslove prihvata i otpreme putnika, prtljaga i stvari koji se vre za vreme prevoza u vazdunom saobraaju. (2) Kao poslovi iz stava 1. ovog lana smatraju se: 1) otpremanje putnika iz pristanine zgrade i praenje ili prevoz do vazduhoplova i obratno, odnosno praenje ili prevoz putnika od jednog do drugog vazduhoplova; 2) prevoz registrovanog prtljaga i stvari iz prostorije odreene za prijem prtljaga odnosno stvari od skladita ili od drugih prevoznih sred-
8-12/01
164 od 1036
Knjiga I
stava na vazduhoplovnom pristanitu do vazduhoplova i njihov ugovor i slaganje u vazduhoplov; 3) istovar registrovanog prtljaga i stvari iz vazduhoplova i njihov prevoz u prostoriju odreenu za izdavanje prtljaga putnicima, odnosno stvari do skladita ili do drugih prevoznih sredstava na vazduhoplovnom pristanitu; 4) pretovar registrovanog prtljaga i stvari iz jednog vazduhoplova u drugi na platformi vazduhoplovnog pristanita; 5) staranje da se registrovani prtljag i stvari utovaraju u vazduhoplov, odnosno istovaraju iz vazduhoplova prema odgovarajuim dokumentima. lan 102. (1) Ako poslove prihvata i otpreme ne obavlja avio-prevozilac ve drugo lice koje obavlja poslove prihvata i otpreme, odnosi izmeu prevozioca i tog lica ureuju se ugovorom. (2) Ugovorom iz stava 1. ovog lana lice koje obavlja poslove prihvata i otpreme obavezuje se da radi izvrenja ugovora o prevozu u vazdunom saobraaju uredno i blagovremeno obavi poslove prihvata i otpreme putnika, prtljaga i stvari, a avio-prevozilac se obavezuje da tom licu plati odreenu naknadu. lan 103. Zakljuivanjem ugovora iz lana 102. ovog zakona lice koje obavlja poslove prihvata i otpreme obavezuje se i da preduzima radnje potrebne za ouvanje prava avio-prevozioca prema imaocima zahteva za raspolaganje prtljagom ili stvarima koji su mu povereni na rukovanje. lan 104. (1) Avio-prevozilac odgovara licu iz lana 102. ovog zakona za tetu nastalu usled rukovanja opasnom stvari ili sa stvari koja se prevozi pod posebnim uslovima ako o prirodi tih stvari nije obavestio to lice, ili ako mu nije dao potrebna uputstva, osim ako je to lice za prirodu stvari znalo ili moralo znati. (2) Avio-prevozilac odgovara licu iz lana 102. ovog zakona za tetu predvienu u lanu 53. stav 2. i lanu 56. stav 3. ovog zakona.
8-12/01
165 od 1036 lan 105.
Knjiga I
(1) Za tetu koju prouzrokuje u izvrenju poslova prihvata i otpreme i lice iz lana 102. ovog zakona odgovara prevoziocu, po pravilima odgovornosti avio-prevozioca pri izvrenju ugovora o prevozu. (2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, lice iz lana 102. ovog zakona odgovara i putniku odnosno imaocu zahteva za raspolaganje prtljagom ili stvarima, ako je tetu prouzrokovalo namerno ili krajnjom nepanjom, ili ako je radilo van okvira svoje dunosti. lan 106. Odredba ugovora o prevozu kojom avio-prevozilac preuzima veu odgovornost od one koja je propisana ovim zakonom obavezuje lice iz lana 102. ovog zakona samo ako je ono na to izriito pristalo. lan 107. Odredbe ugovora o obavljanju poslova prihvata i otpreme kojima se smanjuje odgovornost lica iz lana 102. ovog zakona, predviena ovim zakonom, ili kojima se smanjuje odgovornost avio-prevozioca iz lana 104. ovog zakona, ili kojima se na tetu treeg lica menjaju odredbe o njihovoj odgovornosti predviene ovim zakonom, bez pravnog su dejstva.
Odeljak IV Reklamacije
lan 108. (1) Potraivanja iz ugovora o prevozu imalac prava ostvaruje podnoenjem reklamacije avio-prevoziocu u pisanom obliku sa odgovarajuim dokazima. (2) Ako avio-prevozilac u roku od 30 dana od dana dostave reklamacije ne udovolji zahtevu iz reklamacije, imalac prava moe svoje potraivanje ostvariti podnoenjem tube sudu. (3) Na zahtev imaoca prava avio-prevozilac plaa zateznu kamatu od dana dostave reklamacije. (4) Na potraivanja avio-prevozioca kamata tee od dana dostave zahteva putniku, odnosno naruiocu prevoza.
8-12/01
166 od 1036
Knjiga I
Glava II Ugovor o medicinskom prevozu i pruanju usluga iz vazduha

lan 109. (1) Ugovorom o medicinskom prevozu i pruanju usluga iz vazduha preduzee, drugo pravno lice ili dravni organ (u daljem tekstu: vrilac usluge), obavezuje se da izvri uslugu medicinskog prevoza, odnosno uslugu iz vazduha, a naruilac usluge da plati odreenu naknadu. (2) Na ugovor iz stava 1. ovog lana shodno se primenjuju odredbe l. 13, 14. i 42. ovog zakona. lan 110. Vrilac usluge iz lana 109. ovog zakona duan je da izvrava naloge naruioca usluga koje proizilaze iz odredaba ugovora i namene vazduhoplova, osim ako bi se izvrenjem takvog naloga vazduhoplov ili lica u vazduhoplovu izloili opasnosti ili prouzrokovala teta treim licima. lan 111. Na izvrenje ugovora iz lana 109. ovog zakona primenjuju se odredbe saveznog zakona kojima je regulisan ugovor o delu, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. lan 112. Na tetu zbog smrti, oteenja zdravlja ili povrede naruioca usluge, ovlaenog lica naruioca, ili korisnika usluge koji se nalaze u vazduhoplovu, kao i na tetu zbog gubitka ili oteenja naruioevih stvari koje se nalaze u vazduhoplovu radi izvrenja usluge, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o odgovornosti za tetu iz ugovora o prevozu putnika i stvari. lan 113. (1) Vrilac usluge odgovara za tetu koju naruiocu u izvrenju ugovora o usluzi iz lana 109. ovog zakona uine lica koja su po njegovom nalogu i za njegov raun radila na izvrenju te usluge. (2) Ugovorom iz stava 1. ovog lana ne moe se iskljuiti odgovornost za tetu koju namerno ili krajnjom nepanjom priine lica koja su po nalogu i za raun vrioca usluge radila na izvrenju te usluge.
8-12/01
167 od 1036 lan 114.
Knjiga I
(1) Potraivanja po osnovu ugovora iz lana 141. ovog zakona, kao i regresna potraivanja po tom osnovu zastarevaju za jednu godinu. (2) Rok zastarelosti iz stava 1. ovog lana poinje tei: 1) kod ugovora o medicinskom prevozu i usluzi iz vazduha od dana dospelosti potraivanja; 2) kod regresnih potraivanja od dana utvrenog u lanu 141. stav 2. taka 4. ovog zakona.
Glava III Ugovor o zakupu vazduhoplova

lan 115. Ugovorom o zakupu vazduhoplova, u smislu ovog zakona, obavezuje se zakupodavac da odreeni vazduhoplov preda zakupcu na korienje, zakupac se obavezuje da za to plaa odreenu zakupninu. lan 116. (1) Zakupodavac je duan da preda zakupcu vazduhoplov u stanju da se moe koristiti prema ugovorenoj ili uobiajenoj nameni. (2) Ako je ugovorom o zakupu vazduhoplova predvieno da zakupodavac obezbedi posadu vazduhoplova, u tom sluaju posada je duna da izvrava naloge zakupca, osim ako bi to ugrozilo bezbednost vazduhoplova, putnika, prtljaga, stvari i treih lica. lan 117. U sluaju sumnje da li je zakljuen ugovor o zakupu ili ugovor o prevozu na odreeno vreme smatra se da je zakljuen ugovor o prevozu na odreeno vreme. lan 118. (1) Zakupnina se plaa meseno unapred, raunajui od dana predaje zakupljenog vazduhoplova, ako ugovorom nije drukije odreeno. (2) Zakupnina ne pripada zakupodavcu za vreme dok koje zakupac bio spreen da koristi vazduhoplov krivicom zakupodavca, ili zbog skri-
8-12/01
168 od 1036
Knjiga I
venog nedostatka vazduhoplova ako je ovaj postojao u vreme predaje vazduhoplova zakupcu. (3) Zakupodavac moe svojom izjavom raskinuti ugovor ako mu zakupnina nije plaena u roku od 15 dana posle dospelosti, ime se ne dira u njegovo pravo na naknadu tete. (4) U sluaju iz stava 3. ovog lana ugovor e ostati na snazi ako zakupac isplati dunu zakupninu pre nego to primi izjavu o raskidu. lan 119. Ugovor o zakupu prestaje u sluaju unitenja vazduhoplova i trajne neupotrebljivosti vazduhoplova, ako ugovorom nije drukije odreeno. lan 120. (1) Ako zakupac ne vrati zakupodavcu vazduhoplov po isteku vremena za vraanje predvienog ugovorom o zakupu, duan je da plati srazmernu naknadu u visini dvostruke ugovorene zakupnine za prekoraeno vreme. (2) Ako je zakupac kriv za zakanjenje u vraanju vazduhoplova, odgovara, pored iznosa iz stava 1. ovog lana, i za svaku tetu koju zbog toga pretrpi zakupodavac. lan 121. Nagrada za traganje i spasavanje zakupljenim vazduhoplovom za vreme trajanja ugovora o zakupu pripada zakupcu. lan 122. Zakupac moe dati vazduhoplov u zakup drugome (podzakup) samo na osnovu pristanka zakupodavca datog u pismenom obliku. lan 123. (1) Ako u toku vaenja ugovora o zakupu doe do promene vlasnika, ugovor o zakupu vai do isteka roka predvienog tim ugovorom, pod uslovom da je to pravo upisano u Jugoslovenski registar civilnih vazduhoplova (u daljem tekstu: Registar vazduhoplova). (2) Zakupac iz stava 1. ovog lana ima pravo pree kupovine vazduhoplova, dok zakup traje.
8-12/01
169 od 1036
Knjiga I
Glava IV Ugovor o osiguranju u vazdunom saobraaju

lan 124. (1) Ugovorom o osiguranju u vazdunom saobraaju po odredbama ovog zakona osiguravaju se: 1) vazduhoplov i njegova oprema, kao i stvari koje se vazduhoplovom prevoze ili se na njemu nalaze; 2) putnici od posledica nesrenog sluaja; 3) vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova od odgovornosti za tetu priinjenu vazduhoplovom treim licima. (2) Trea lica, u smislu stava 1. taka 3. ovog lana, su lica koja nisu subjekti ugovora o osiguranju. (3) Ugovorom iz stava 1. ovog lana mogu se osigurati i prevoznina, trokovi osiguranja, oekivani dobitak, zalono i ostala prava i materijalne koristi koje postoje ili se opravdano mogu oekivati u vezi sa vazdunim saobraajem, a mogu se proceniti u novcu. lan 125. Odredbe ovog zakona koje se odnose na osiguranje odnose se i na reosiguranje predmeta iz lana 124. ovog zakona, ako je zakljueno po polisama ili uslovima uobiajenim za osiguranje u vazdunom saobraaju. lan 126. (1) Ugovor o osiguranju u vazdunom saobraaju zakljuuje se na odreeno vreme, a moe se zakljuiti i za odreeno putovanje. (2) Osiguranje u vazdunom saobraaju za odreeno putovanje poinje od trenutka kad se vazduhoplov stavi u pokret radi izvrenja osiguranog putovanja u mestu polaska navedenom u ugovoru o osiguranju, do zaustavljanja vazduhoplova neposredno posle sletanja u mesto opredeljenja navedeno u ugovoru o osiguranju. lan 127. (1) Iz osiguranja u vazdunom saobraaju su iskljuene tete nastale posredno ili neposredno usled nedostataka vazduhoplova za bezbedan vazduni saobraaj, ako je osiguranik za njih znao ili mogao saznati dunom panjom, a nije spreio nastanak tete iako je mogao.
8-12/01
170 od 1036
Knjiga I
(2) Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na tete nastale usled nedostataka vazduhoplova za bezbedan vazduni saobraaj o kojima je osigurava bio obaveten ili za koje je saznao na drugi nain prilikom zakljuivanja ugovora o osiguranju. (3) Nedostacima vazduhoplova za bezbedan vazduni saobraaj, u smislu ovog lana, smatraju se tehniki nedostaci, nedovoljna opremljenost vazduhoplova i neodgovarajua posada ili nepropisno optereenje vazduhoplova. (4) Iz osiguranja u vazdunom saobraaju na odreeno vreme su, pored tete iz stava 1. ovog lana, iskljuene i tete nastale posredno ili neposredno usled rizika ostvarenih van podruja vazdunog saobraaja predvienog u ugovoru o osiguranju, osim ako je do prekoraenja granica podruja vazdunog saobraaja dolo usled vie sile, greke u upravljanju vazduhoplovom ili radi spasavanja imovine i ivota ili pruanja zdravstvene pomoi, kao i u sluaju manjih prekoraenja koja nisu znatnije uticala na nastanak i veliinu tete. lan 128. (1) Ugovor o osiguranju u vazdunom saobraaju zakljuen na odreeno vreme, produava se za vreme trajanja neodlonih popravki i oteenja pokrivenih osiguranjem koje su zapoete u toku trajanja osiguranja i koje se izvode bez neopravdanih zadravanja, a najdue 15 dana od dana isteka ugovorenog roka osiguranja, ako se za to vreme vazduhoplov ne moe koristiti za bezbedan vazduni saobraaj. (2) Osiguranik je duan da blagovremeno obavesti osiguravaa o sluaju iz stava 1. ovog lana. lan 129. (1) U sluaju kad se izvri opravka oteenog vazduhoplova ili se izgubljeni, odnosno uniteni delovi opreme vazduhoplova zamene, iz osiguranja se nadoknauje samo teta u visini stvarnih trokova nunih za opravku vazduhoplova i zamenu delova, ali ne i teta nastala usled gubitka vrednosti vazduhoplova do koga je dolo i pored izvrene opravke vazduhoplova i zamene delova. (2) Naknada tete iz stava 1. ovog lana izvrie se bez obzira da li je opravkom vazduhoplova i zamenom delova dolo do poveanja vrednosti vazduhoplova.
8-12/01
171 od 1036 lan 130.
Knjiga I
Smatra se da je osigurani vazduhoplov nestao onog dana kad je prekinuta svaka veza izmeu vazduhoplova i nadlene kontrole letenja, odnosno onog dana na koji se odnose poslednje pouzdane vesti o vazduhoplovu. lan 131. Na ugovore o osiguranju u vazdunom saobraaju shodno se primenjuju odredbe saveznog zakona kojim se ureuje osiguranje imovine i lica i odredbe o ugovorima o plovidbenom osiguranju saveznog zakona kojim se ureuje pomorska i unutranja plovidba, osim posebnih odredaba o osiguranju brodova, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
Glava V Odgovornost za tete koje se vazduhoplovom u letu priine treim licima

lan 132. (1) Vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova i lice koje je po njegovom nalogu ili za njegov raun radilo na izvrenju prevoza, odnosno usluga iz vazduha (u daljem tekstu: odgovorno lice), odgovara za tetu nastalu na zemlji zbog smrti, oteenja zdravlja ili povrede treih lica, kao i za tetu priinjenu na stvarima, koju prouzrokuje vazduhoplov u letu ili lica ili stvari koje su ispale ili su izbaene iz vazduhoplova u letu, ako je teta direktna posledica injenice koja je tetu prouzrokovala. (2) Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na tetu koja je prouzrokovana samim prolazom vazduhoplova kroz vazduni prostor ako je do tete dolo usled nepridravanja propisa o bezbednosti vazdunog saobraaja. (3) Za tetu iz stava 1. ovog lana koju priini vazduhoplov uzet u zakup odgovara zakupac vazduhoplova. (4) Ako pravo zakupa nije upisano u Registar vazduhoplova za tetu iz stava 1. ovog lana koju priini vazduhoplov uzet u zakup solidarno odgovaraju zakupac i vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova. (5) Za tetu iz stava 1. ovog lana koju priini vazduhoplov solidarno odgovaraju lica iz st. 1. i 3. ovog lana i naruilac prevoza celim
8-12/01
172 od 1036
Knjiga I
kapacitetom vazduhoplova na odreeno vreme i naruilac usluge medicinskog prevoza i usluge iz vazduha. lan 133. Za tetu iz lana 132. stav 1. ovog zakona koja nastane kao posledica sudara ili meusobnog ometanja dva ili vie vazduhoplova, kao i za tetu koju zajedniki priine dva ili vie vazduhoplova, odgovaraju solidarno sva odgovorna lica. lan 134. (1) Odgovorno lice odgovara za tetu iz lana 132. stav 1. ovog zakona do visine vrednosti (cene) novog vazduhoplova u vreme udesa. (2) Za tetu zbog smrti, oteenja zdravlja ili povrede odgovorno lice odgovara do iznosa utvrenog propisom Savezne vlade iz lana 30. ovog zakona. lan 135. (1) Na granicu odgovornosti iz lana 134. ovog zakona ne moe se pozivati: 1) odgovorno lice, ako se dokae da je teta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepanjom; 2) lice koje se protivpravno koristilo vazduhoplovom kojim je prouzrokovana teta. (2) Odgovorno lice se moe pozivati na granicu odgovornosti iz lana 134. ovog zakona ako dokae da je lice koje je, po njegovom nalogu i za njegov raun radilo na izvrenju prevoza, poinilo tetu namerno ili krajnjom nepanjom, radei van okvira svoje dunosti. lan 136. Ukupan iznos naknade koji se moe zahtevati od vie odgovornih lica za tetu koju priini vazduhoplov iz jednog dogaaja ne moe biti vei od iznosa koji je odreen u lanu 134. ovog zakona, osim ako je teta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepanjom. lan 137. (1) Ako priinjena teta treim licima i stvarima na zemlji prelazi iznose predviene u lanu 134. ovog zakona, polovina iznosa e se upotrebiti za naknadu tete zbog smrti, oteenja zdravlja ili telesne po-
8-12/01
173 od 1036
Knjiga I
vrede lica, a druga polovina na naknadu ostalih teta, srazmerno njihovoj visini. (2) Ako iznos iz stava 1. ovog lana odreen za naknadu tete zbog smrti, oteenja zdravlja ili telesne povrede nije za to dovoljan, nepodmireni deo e se namiriti iz druge polovine iznosa u srazmeri sa ostalim tetama. lan 138. (1) Odgovorno lice iz lana 132. moe se delimino ili potpuno osloboditi odgovornosti ako dokae: 1) da je teta nastala radnjom oteenog ili lica koje je po nalogu i za raun oteenog radilo; 2) da je vazduhoplov kojim je teta priinjena protivpravno koristilo drugo lice, a da je odgovorno lice preduzelo sve potrebne mere da se sprei protivpravno korienje vazduhoplova. (2) Odgovorno lice koje ne dokae da je preduzelo mere iz stava 1. ovog lana, odgovara za tetu solidarno sa licem koje je protivpravno koristilo vazduhoplov. lan 139. Odgovorno lice se ne moe osloboditi odgovornosti prema odredbama lana 138. stav 1. taka 1. ovog zakona ako su tetu prouzrokovala lica koja su po nalogu i za raun oteenog radila, a oteeni dokae da su ta lica radila van okvira njihovih dunosti. lan 140. (1) Odredbe l. 132. do 139. ovog zakona odnose se i na dravne vazduhoplove. (2) Na strani vazduhoplov, odredbe ove glave zakona se primenjuju pod uslovima uzajamnosti.
8-12/01
174 od 1036
Knjiga I
Glava VI Zastarelost potraivanja

lan 141. (1) Potraivanje iz ugovora o prevozu, kao i regresna potraivanja u vezi s tim ugovorom zastarevaju za dve godine. (2) Vreme zastarelosti poinje tei: 1) kod ugovora o prevozu putnika: - u sluaju smrti, oteenja zdravlja, povrede putnika ili zakanjenja u prevozu - od dana kada je vazduhoplov stigao ili trebalo da stigne u mesto opredeljenja; - u sluaju smrti koja je nastupila posle iskrcavanja putnika iz vazduhoplova, kao posledica povrede nastale u toku prevoza - od dana smrti, s tim da tuba mora biti podnesena najdocnije u roku od tri godine od dana kada je vazduhoplov stigao ili je trebalo da stigne u mesto opredeljenja; 2) kod prevoza runog prtljaga - od dana kada je vazduhoplov stigao ili je trebalo da stigne u mesto opredeljenja; 3) kod prevoza registrovanog prtljaga i stvari: - u sluaju gubitka ili oteenja - od dana kada su predate, odnosno trebalo da budu predate u mesto opredeljenja; - u sluaju ostalih potraivanja - od dana kada je potraivanje trebalo ispuniti; 4) kod regresnih zahteva - od dana kada je nastala obaveza isplate potraivanja na osnovu sudske odluke ili na osnovu svakog drugog akta kojim se zasniva pravo na regres; 5) kod ugovora o prihvatu i otpremi putnika, prtljaga i stvari - od dana odreenog u ta. 1. do 3. ovog stava. lan 142. (1) Potraivanja iz ugovora o zakupu, kao i regresna potraivanja iz tog ugovora zastarevaju za jednu godinu. (2) Rok zastarelosti iz stava 1. ovog lana poinje tei: 1) kod ugovora o zakupu - od dana dospelosti potraivanja; 2) kod regresnih potraivanja - od dana utvrenog u lanu 141. stav 2. taka 4. ovog zakona.
8-12/01
175 od 1036
Knjiga I
TREI DEO OSNOVE SVOJINSKO-PRAVNIH ODNOSA NA VAZDUHOPLOVU Zajednike odredbe

lan 143. Vazduhoplov je pokretna stvar. lan 144. (1) Na osnovu pravnog posla, prava na vazduhoplovu stiu se upisom u Registar vazduhoplova. (2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, prava po osnovu ugovora o zakupu ugovorenom u trajanju kraem od est meseci ne moraju se upisati u Registar vazduhoplova. (3) Upis prava na vazduhoplovu u Registar vazduhoplova, nain voenja registra i postupak organa nadlenih za upisivanje vri se prema odredbama o registraciji vazduhoplova u smislu saveznog zakona kojim se ureuje vazduni saobraaj.
Glava I Pravo svojine

lan 145. Vlasnik vazduhoplova ima pravo da vazduhoplov dri, da ga koristi i da njime raspolae u granicama odreenim zakonom. lan 146. (1) Predmet prava svojine moe biti i vazduhoplov u izgradnji. (2) Pravo svojine na vazduhoplovu u izgradnji obuhvata stvari koje su u vazduhoplov u izgradnji ugraene. (3) Ako u Registar vazduhoplova nije to drugo upisano, pravo svojine na vazduhoplovu u izgradnji obuhvata i stvari koje se nalaze u fabrikama i radionicama, a nisu ugraene u vazduhoplov, ako su po svojoj izgradnji odreene iskljuivo za ugradnju u odreeni vazduhoplov ili za njegov pripadak, ili ako su na vidljiv nain obeleene ili izdvojene za ugradnju u taj vazduhoplov.
8-12/01
176 od 1036 lan 147.
Knjiga I
(1) Vazduhoplov i vazduhoplov u izgradnji mogu biti u suvlasnitvu, a suvlasnitvo se odreuje udelima. (2) Svaki suvlasnik moe, saglasno odredbama ovog zakona, svoj udeo na vazduhoplovu otuiti ili opteretiti.
Glava II Ugovorno zalono pravo na vazduhoplovu

lan 148. Ugovorno zalono pravo na vazduhoplovu je pravo po kome je poverilac ovlaen da se namiri iz prodajne cene vazduhoplova ostvarene sudskom prodajom, ako mu obezbeeno potraivanje ugovornim zalonim pravom ne bude namireno o dospelosti. lan 149. Prevoznina, naknada za uslugu medicinskog prevoza i pruanje usluge iz vazduha i zakupnina, kao i nagrada za izvreno traganje za vazduhoplovom i njegovo spasavanje pripadaju ugovornom zalonom duniku, ako nije drukije ugovoreno. lan 150. (1) Ugovorno zalono pravo odnosi se i na naknadu koja iz osiguranja vazduhoplova pripada vlasniku, odnosno korisniku vazduhoplova, ako nije drukije ugovoreno. (2) Ako je osigurava bio obaveten o ugovornom zalonom pravu, ne moe naknadu iz osiguranja isplatiti osiguraniku bez pristanka ugovornog zalonog poverioca. lan 151. Ugovorno zalono pravo u korist glavnice postoji i za trogodinje ugovorene ili zakonske kamate, dospele do pokretanja izvrnog postupka, kamate dospele u toku tog postupka, kao i za trokove upisa ugovornog zalonog prava, parninog i izvrnog postupka. lan 152. (1) Na ugovornom zalonom pravu na vazduhoplovu moe se zasnovati podzalono pravo u korist treih lica.
8-12/01
177 od 1036
Knjiga I
(2) Ako je zasnovano podzalono pravo u korist treih lica, ugovorni zaloni dunik moe podmiriti svoj dug ugovornom zalonom poveriocu samo ako to dozvoli ugovorni pazaloni poverilac ili ako duni iznos poloi u depozit kod suda. (3) Ugovorno zalono pravo ostaje na snazi za potraivanje ugovornog pazalonog poverioca, ako ugovorni zaloni dunik ne postupi po odredbi stava 1. ovog lana. lan 153. (1) Vazduhoplov optereen ugovornim zalonim pravom ne moe biti trajno povuen iz vazdunog saobraaja bez prethodnog pristanka svih ugovornih zalonih poverilaca. (2) Ugovorni zaloni dunik moe zahtevati od suda da se vazduhoplov proda na javnoj prodaji, ako svi ugovorni zaloni poverioci nisu dali svoj pristanak. lan 154. Za zasnivanje ugovornog zalonog prava na suvlasnikom delu na vazduhoplovu potreban je pristanak suvlasnika iji udeli zajedno ine vie od polovine vrednosti vazduhoplova. lan 155. (1) Ako su ugovornim zalonim pravom optereeni suvlasniki udeli koji ine vie od polovine vrednosti vazduhoplova ugovorni zaloni poverilac moe traiti prodaju celog vazduhoplova, ali se namirenje njegovog potraivanja moe vriti samo iz dela prodajne cene koji se odnosi na udele optereene tim ugovornim zalonim pravom. (2) Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na trokove odravanja. lan 156. Ugovorno zalono pravo i njegov red prvenstva, steen upisom u Registar vazduhoplova, ne prestaje brisanjem vazduhoplova iz Registra, i ako je brisanje usledilo zbog toga to je vazduhoplov postao trajno neupotrebljiv, nestao ili je iz drugih razloga povuen iz upotrebe za vazduni saobraaj. lan 157. Ugovorno zalono pravo prestaje: 1) brisanjem iz Registra vazduhoplova; 2) prodajom vazduhoplova u izvrnom ili steajnom postupku.
8-12/01
178 od 1036 lan 158.
Knjiga I
(1) Ugovorno zalono pravo moe se upisati za isto potraivanje nerazdeljeno na dva ili vie vazduhoplova ili na dva ili vie ugovornih zalonih potraivanja (zajedniko ugovorno zalono pravo). (2) U sluaju iz stava 1. ovog lana poverilac je ovlaen da trai namirenje celog potraivanja iz svakog pojedinog vazduhoplova optereenog ugovornim zalonim pravom. lan 159. (1) Zalono pravo upisano u strani registar vazduhoplova na vazduhoplov koji naknadno stekne dravnu pripadnost Savezne Republike Jugoslavije upisae se u Registar vazduhoplova kao predbeleba ugovornog zalonog prava ako je navedeno u ispravi o brisanju vazduhoplova iz stranog registra, s tim to e mu se priznati red prvenstva prema asu koji je bio merodavan za utvrivanje njegovog reda prvenstva u stranom registru. (2) Ugovorni zaloni poverilac iz stava 1. ovog lana duan je da za upisanu predbelebu podnese dokaze u roku od 30 dana od dana upisa predbelebe. lan 160. Odredbe ovog zakona o ugovornom zalonom pravu na vazduhoplovu shodno se primenjuju i na vazduhoplov u izgradnji.
Glava III Zakonsko zalono pravo na vazduhoplovu

lan 161. Zakonsko zalono pravo na vazduhoplovu postoji za: 1) sudske trokove uinjene u zajednikom interesu svih poverilaca u toku postupka izvrenja ili obezbeenja radi uvanja vazduhoplova ili sprovoenja prinudne prodaje; 2) potraivanja koja se odnose na plaanje koje se duguje po osnovu traganja za vazduhoplovom ili njegovog spasavanja; 3) potraivanja koja se odnose na vanredne trokove nune za ouvanje vazduhoplova.
8-12/01
179 od 1036 lan 162.
Knjiga I
(1) Prevoznina i naknada za uslugu medicinskog prevoza i uslugu iz vazduha, koju putnik ili naruilac prevoza, odnosno usluge duguje pripada zakonskom zalonom poveriocu. (2) Zakonsko zalono pravo na vazduhoplovu se odnosi i na naknadu koja iz osiguranja vazduhoplova pripada vlasniku, odnosno korisniku vazduhoplova. (3) Zakonsko zalono pravo na vazduhoplovu u korist glavnice odnosi se i na kamate prema odredbi lana 151. ovog zakona. lan 163. (1) Potraivanja obezbeena zakonskim zalonim pravom namiruju se pre svih ostalih prava. (2) Ako se potraivanja koja imaju isti red prvenstva ne mogu u potpunosti namiriti, namirie se srazmerno. (3) Kod potraivanja navedenih u lanu 161. taka 2. ovog zakona kasnije nastalo potraivanje ima prednost pred ranijim, a u sluaju sumnje, pretpostavlja se da su ta potraivanja nastala istovremeno. lan 164. Potraivanja obezbeena zakonskim zalonim pravom poslednjeg putovanja imaju prednost pred potraivanjima ranijeg putovanja. lan 165. Zakonsko zalono pravo na vazduhoplovu prestaje: 1) prestankom potraivanja obezbeenog zakonskim zalonim pravom; 2) istekom roka od 90 dana od dana nastanka; 3) prinudnom prodajom u izvrnom ili steajnom postupku; 4) dobrovoljnom prodajom, pod uslovom: - da je izvren upis prenosa prava vlasnitva, odnosno korienja u Registar vazduhoplova i da je taj upis objavljen na nain kako se objavljuje upis u registar preduzea, kao i na oglasnoj tabli suda na ijem se podruju vodi registar vazduhoplova u koju je vazduhoplov upisan; - da poverilac koji ima zakonsko zalono pravo u roku od 60 dana od dana objave oglasa o upisu prenosa, ali pre isteka roka od 90 dana od dana nastanka potraivanja, ne pokrene sudski postupak za namirenje ovog potraivanja.
8-12/01
180 od 1036 lan 166.
Knjiga I
Izuzetno od odredaba lana 165. ta. 2. i 3. ovog zakona potraivanje obezbeeno zakonskim zalonim pravom ne prestaje, ako se u roku od 90 dana od dana nastanka potraivanja: 1) potraivanje zabelei u Registar vazduhoplova u koji je vazduhoplov upisan; 2) stranke sporazumeju o visini potraivanja; 3) pred sudom povede postupak za priznanje ovog potraivanja, u kom sluaju sud utvruje da li postoje opravdani razlozi za povraaj u preanje stanje. lan 167. Rok iz lana 165. taka 2. ovog zakona rauna se kod zakonskog zalonog prava za potraivanje za trokove i nagrade traganja i spasavanja, kao i za izvanredne trokove nune za ouvanje vazduhoplova - od dana kada su radnje preduzete. lan 168. (1) Rok iz lana 165. taka 2. ovog zakona prestaje tei podnoenjem tube za ostvarivanje potraivanja, pod uslovom da se izvri zaustavljanje vazduhoplova ili da se zabeleba podnesene tube upie u Registar vazduhoplova u koji je vazduhoplov upisan. (2) Kad presuda na osnovu podnesene tube koja je bila predmet zabelebe postane izvrna, zakonsko zalono pravo prestaje u roku od 60 dana od dana izvrnosti presude ako poverilac u tom roku ne zatrai prinudnu prodaju ili zaustavljanje vazduhoplova. Poverilac ima pravo u tom roku da trai od suda da potraivanje iz ovog zakonskog zalonog prava upie kao ugovorno zalono pravo sa redom prvenstva prema asu kad je zabeleba tube za ostvarivanje zakonskog zalonog prava upisana u Registar vazduhoplova. lan 169. Zakonsko zalono pravo na vazduhoplovu ne prestaje brisanjem vazduhoplova iz Registra vazduhoplova. lan 170. (1) Prestankom zakonskog zalonog prava ne prestaje i potraivanje koje je bilo obezbeeno tim pravom.
8-12/01
181 od 1036
Knjiga I
(2) Ustupanjem potraivanja obezbeenog zakonskim zalonim pravom prenosi se i zakonsko zalono pravo. lan 171. Odredbe ovog zakona o zakonskom zalonom pravu ne primenjuju se u sluaju da je vlasniku odnosno korisniku vazduhoplov oduzet protivpravnom radnjom, a poverilac nije savestan.
Glava IV Pravo pree kupovine

lan 172. Ako jedan od suvlasnika otuuje svoj udeo na vazduhoplovu, ostali suvlasnici imaju pravo pree kupovine, ako je to pravo upisano u Registar vazduhoplova. lan 173. Na pravo pree kupovine na vazduhoplovima shodno se primenjuju odredbe o pravu pree kupovine iz saveznog zakona kojim se ureuju obligacioni odnosi.
ETVRTI DEO POSTUPAK IZVRENJA I OBEZBEENJA NA VAZDUHOPLOVU

lan 174. (1) Prinudno izvrenje sudske odluke koje glasi na ispunjenje obaveze, kao i radi obezbeenja potraivanja na vazduhoplovu moe se vriti ako se vazduhoplov nalazi na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije. (2) Izvrenje i obezbeenje moe se dozvoliti i na vazduhoplovu koji se ne nalazi na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije ako je upisan u Registar vazduhoplova.
8-12/01
182 od 1036 lan 175.
Knjiga I
(1) Ne mogu biti predmet izvrenja ili obezbeenja: 1) dravni i sanitetski vazduhoplovi; 2) inostrani vazduhoplov koji u skladu sa vaeim propisima, prelee preko teritorije Savezne Republike Jugoslavije ili sleti na aerodrom na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije zbog vie sile ili radi bezbednosti plovidbe (vazduhoplov u nudi), dok via sila ili razlozi bezbednosti plovidbe traju, kao i kad sleti po nareenju nadlenog organa. (2) Vazduhoplov iz stava 1. take 2. ovog lana moe biti predmet izvrenja ili obezbeenja ako se postupak sprovodi radi izvrenja ili obezbeenja potraivanja koje je nastalo za vreme preleta ili zadravanja vazduhoplova na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije. lan 176. (1) Ne moe da bude predmet izvrenja prodajom vazduhoplov koji predstavlja osnovno sredstvo i neophodan je za obavljanje osnovne delatnosti preduzea ili drugog pravnog lica protiv koga se sprovodi izvrenje. (2) Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na izvrenje prodajom radi ostvarivanja potraivanja traioca izvrenja, ako se radi o potraivanju obezbeenom ugovornim zalonim pravom ili ako se radi o namirenju nekog potraivanja obezbeenog zakonskim zalonim pravom. (3) Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na izvrenje prodajom radi namirenja potraivanja koja proizlaze iz: 1) tete nastale na zemlji zbog smrti, oteenja zdravlja ili povrede lica koja je prouzrokovao vazduhoplov u letu na kome se sprovodi izvrenje ili koje su pretrpela lica u vazduhoplovu usled iskoriavanja tog vazduhoplova; 2) traganja i spasavanja, pruanja pomoi, ili uvanja vazduhoplova; 3) ugovora o prevozu ili drugog ugovora o iskoriavanju vazduhoplova koji je predmet izvrenja; 4) snabdevanja, popravke i opreme vazduhoplova koji je predmet izvrenja.
8-12/01
183 od 1036 lan 177.
Knjiga I
(1) Privremena mera zaustavljanja i uvanja vazduhoplova ne moe se dozvoliti u toku izvrenja javnog prevoza po utvrenom redu letenja (redovni, linijski, saobraaj), ako se tome protivi vlasnik odnosno korisnik vazduhoplova. (2) Zaustavljanje i uvanje vazduhoplova ne moe se dozvoliti ni na vazduhoplovu u toku izvrenja prevoza u vanrednom (slobodnom) saobraaju, ako se vazduhoplov nalazi neposredno pred poletanjem ili nastavlja ranije zapoeti prevoz, ako se tome protivi vlasnik odnosno korisnik vazduhoplova. (3) Zaustavljanje i uvanje vazduhoplova iz stava 2. ovog lana moe se dozvoliti ako se postupak sprovodi radi izvrenja potraivanja nastalog u vezi s tim prevozom. (4) Odredbe ovog lana primenjuju se i na strani vazduhoplov, pod uslovima uzajamnosti. lan 178. (1) Ako se privremena mera odreuje radi obezbeenja novanih potraivanja, vazduhoplov e se osloboditi zaustavljanja ili uvanja ako avio-prevozilac da obezbeenje u visini iznosa potraivanja za koje se trai zaustavljanje, pod uslovima da je to obezbeenje raspoloivo i prenosivo u korist poverilaca. (2) Visina obezbeenja iz stava 1. ovog lana ne moe biti vea od iznosa ograniene odgovornosti, ako se radi o potraivanjima za koja dunik moe ograniiti svoju odgovornost. (3) Kad jedan od domaih sudova na osnovu odredbe stava 1. ovog lana oslobodi vazduhoplov od zaustavljanja, nijedan drugi domai sud ne moe dozvoliti zaustavljanje tog ili bilo kog drugog vazduhoplova za isto potraivanje i za istog poverioca, pod uslovom da je dato obezbeenje raspoloivo i prenosivo u korist poverioca. lan 179. (1) Za odluivanje o predlogu za izvrenje i obezbeenje stvarno je nadlean sud na ijem se podruju vodi registar u koji je vazduhoplov upisan. (2) Izvrenje sprovodi stvarno nadlean sud na ijem se podruju u vreme sprovoenja izvrenja nalazi vazduhoplov koji je predmet izvrenja.
8-12/01
184 od 1036 lan 180.
Knjiga I
O predlogu za izvrenje i sprovoenje izvrenja na stranom vazduhoplovu, i na domaem vazduhoplovu koji nije upisan u registar vazduhoplova, reava i izvrenje sprovodi stvarno nadlean sud na ijem se podruju nalazi predmet izvrenja u vreme podnoenja predloga za izvrenje. lan 181. O predlogu za odreivanje privremenih mera na vazduhoplovu reava i privremene mere sprovodi stvarno nadlean sud na ijem se podruju vazduhoplov nalazi u vreme podnoenja predloga za odreivanje privremenih mera, odnosno u vreme sprovoenja privremenih mera. lan 182. Za izvrenje, odnosno za obezbeenje na stvarima koje se radi prevoza nalaze na vazduhoplovu na kome se sprovodi izvrenje ili obezbeenje iskljuivo je nadlean sud koji sprovodi izvrenje, odnosno obezbeenje na vazduhoplovu. lan 183. (1) Predlog za prinudnu prodaju vazduhoplova koji je upisan u registar vazduhoplova, predlog za osnivanje prinudnog zalonog prava ili za predbelebu prinudnog zalonog prava na vazduhoplovu ili na pravu uknjienom na njemu podnosi se organu koji vodi registar. (2) Organ iz stava 1. ovog lana dostavie predloge nadlenom sudu. (3) Vreme predaje predloga organu koji vodi registar smatra se kao vreme predaje predloga nadlenom organu. lan 184. Na postupak izvrenja i obezbeenja na vazduhoplovu i u vazdunom saobraaju shodno se primenjuju odredbe o postupku izvrenja i obezbeenja na brodovima iz saveznog zakona kojim se ureuje pomorska i unutranja plovidba, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
8-12/01
185 od 1036
Knjiga I
PETI DEO MERODAVNO PRAVO I NADLENOST SUDOVA U SAVEZNOJ REPUBLICI JUGOSLAVIJI ZA SPOROVE S MEUNARODNIM OBELEJEM
lan 185. (1) Odredbe ovog zakona o ugovorima o prevozu putnika i stvari ne primenjuju se na odnose koji nastaju u meunarodnom vazdunom saobraaju, ako su stranke ugovorile primenu odreenog drugog prava. (2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, odredbe o ugovorima iz l. 4. do 140. ovog zakona obavezno se primenjuju: 1) kad su obe ugovorne strane - fizika ili pravna lica sa prebivalitem, odnosno seditem u Saveznoj Republici Jugoslaviji, a mesto polaska ili mesto opredeljenja se nalazi u Saveznoj Republici Jugoslaviji; 2) ako bi se primenom drugog prava povredile odredbe ovog zakona, koje se ugovorom stranaka ne mogu iskljuiti i menjati, a mesto polaska ili mesto opredeljenja se nalazi u Saveznoj Republici Jugoslaviji; 3) ako bi putnik primenom drugog prava bio stavljen u nepovoljniji poloaj nego primenom odredaba ovog zakona. (3) Ugovor zakljuen protivno odredbama stava 2. ovog lana bez pravnog je dejstva. lan 186. (1) Ako se pravo iju su primenu ugovorne strane ugovorile ne moe primeniti na ceo ugovor, ili na neki od odnosa koji proistiu iz ugovora, ili ako strane nisu izriito odredile pravo koje e se primenjivati, a njihova se namera o primeni odreenog prava ne moe nedvosmisleno utvrditi ni iz okolnosti sluaja, na ugovor ili na ugovorni odnos primenjuje se pravo koje je s njim u najblioj vezi. (2) Ako iz bitnih okolnosti ne proizilazi nita drugo, na glavna prava i glavne obaveze primenjuje se, kao najblie, pravo drave u kojoj je u vreme zakljuenja ugovora prevozilac imao prebivalite, odnosno sedite. (3) Na sporedna prava i sporedne obaveze primenjuje se pravo mesta gde su te radnje izvrene odnosno gde je trebalo da budu izvrene.
8-12/01
186 od 1036 lan 187.
Knjiga I
Ugovor i svaka druga pravna radnja izvrena u ispunjenju tog ugovora valjani su u pogledu forme ako je ugovor zakljuen, odnosno radnja izvrena u obliku koji je propisan pravom mesta drave u kojoj je zakljuen ugovor, odnosno izvrena radnja ili pravom prema kome se ocenjuju glavna prava i glavne obaveze iz ugovora. lan 188. U sporovima o pravu svojine, zalonom pravu i drugim pravima na vazduhoplovu primenjuje se pravo drave u kojoj je vazduhoplov registrovan. lan 189. Na odgovornost za tete iz lana 132. stav 1. ovog zakona primenjuje se pravo drave na ijoj je teritoriji teta priinjena. lan 190. Odredbe stranog prava ne primenjuju se ako bi se dejstvo primene oigledno protivilo javnom poretku Savezne Republike Jugoslavije. lan 191. Jugoslovenski sud je iskljuivo nadlean za suenje: 1) u sporovima o nagradi za spasavanje dravnih vazduhoplova i sporovima o naknadi tete nastale zbog sudara vazduhoplova od kojih je jedan dravni vazduhoplov; 2) za izvrenje na vazduhoplovima upisanim u Registar vazduhoplova, kao i u sporovima koji nastanu u toku i povodom sudskog izvrnog postupka koji jugoslovenski sud sprovodi na tim vazduhoplovima.
ESTI DEO PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 192. Odredbe ovog zakona ne odnose se na obligacione odnose i osnove svojinsko-pravnih odnosa koji su nastali pre stupanja na snagu ovog zakona.
8-12/01
187 od 1036 lan 193.
Knjiga I
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o obligacionim i osnovnim materijalno-pravnim odnosima u vazdunoj plovidbi ("Slubeni list SFRJ", br. 22/77 i 12/85). lan 194. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".
8-12/01
188 od 1036
Knjiga I
1.5
ZAKON O PRESTANKU VAENJA ZAKONA O NAINU OBEZBEIVANJA SREDSTAVA ZA ODRAVANJE BEZBEDNOSTI VAZDUNOG SAOBRAAJA DOK SU NA SNAZI MERE SAVETA BEZBEDNOSTI ORGANIZACIJE UJEDINJENIH NACIJA PREMA SAVEZNOJ REPUBLICI * JUGOSLAVIJI
lan 1.
Zakon o nainu obezbeivanja sredstava za odravanje bezbednosti vazdunog saobraaja dok su na snazi mere Saveta bezbednosti Organizacije Ujedinjenih nacija prema Saveznoj Republici Jugoslaviji ("Slubeni list SRJ", br. 14/93, 37/93, 50/93 i 24/94) prestaje da vai. lan 2. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".
Ovaj zakon objavljen je u "Slubenom listu SRJ", br. 29/97.
8-12/01
189 od 1036
Knjiga I
2. 2.1
PODZAKONSKI PROPISI O VAZDUNOJ PLOVIDBI UREDBA O PRIBAVLJANJU SAGLASNOSTI, USLOVIMA I NAINU LANSIRANJA RAKETA PROTIV * GRADONOSNIH OBLAKA
lan 1.
Rakete protiv gradonosnih oblaka mogu se lansirati ako se time ne ugroava bezbednost vazdune plovidbe, pod uslovima i na nain koji su propisani ovom uredbom, a po prethodno pribavljenoj saglasnosti nadlene slube kontrole letenja. lan 2. Protiv gradonosnih oblaka mogu se lansirati samo rakete koje imaju atest i odobrenje za stavljanje u promet eksplozivnih materija. lan 3. Pribavljanje saglasnosti i izdavanje nareenja za lansiranje raketa vri organizacija nadlena za hidrometeoroloke poslove koju ovlasti nadleni organ u republici, odnosno autonomnoj pokrajini. Rakete moe lansirati samo lice koje je organizacija za hidrometeoroloke poslove obuila i ovlastila za vrenje tih poslova. lan 4. Organizacija za hidrometeoroloke poslove duna je da pre lansiranja raketa bilo kog dometa pribavi saglasnost nadlene slube kontrole letenja sa kojom mora imati stalnu radio-vezu ili direktnu telefonsku vezu. Organizacija za hidrometeoroloke poslove mora imati stalnu radiovezu ili direktnu telefonsku vezu sa svakim licem koje vri neposredno lansiranje raketa.
* Ova uredba objavljena je u "Slubenom listu SFRJ", br. 32/87 i 2/93.
8-12/01
190 od 1036 lan 5.
Knjiga I
Raketa protiv gradonosnih oblaka ne moe se lansirati ako se, s obzirom na domet rakete i pravac lansiranja moe pretpostaviti da e raketa uleteti u vazduni prostor susedne drave, osim ako meunarodnim ugovorom koji obavezuje Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju nije drugaije odreeno. lan 6. Organizacija za hidrometeoroloke poslove je duna da, zavisno od meteorolokih uslova, unapred obavesti nadlenu slubu kontrole letenja o moguoj potrebi lansiranja raketa u odreenom podruju, a najdocnije na 10 minuta pre vremena predvienog za poetak lansiranja raketa. Organizacija za hidrometeoroloke poslove duna je da, najdocnije tri minuta pre vremena predvienog za lansiranje raketa, zatrai saglasnost za lansiranje raketa od nadlene slube kontrole letenja. Nadlena sluba kontrole letenja, po prijemu zahteva iz stava 2. ovog lana duna je da, u vremenu predvienom u stavu 2. ovog lana, obavesti organizaciju da li moe pristupiti lansiranju raketa. Izuzetno, ako meteoroloki uslovi to zahtevaju, saglasnost za lansiranje raketa moe se zatraiti bez prethodnog obavetavanja o moguoj potrebi lansiranja raketa, a nadlena sluba kontrole letenja duna je da, u roku od pet minuta, obavesti organizaciju za hidrometeoroloke poslove da li se moe pristupiti lansiranju raketa. lan 7. Nadlena sluba kontrole letenja moe povui izdatu saglasnost za lansiranje raketa, a organizacija za hidrometeoroloke poslove duna je da, odmah ili najdocnije u roku od tri minuta, obustavi lansiranje raketa i da o tome obavesti tu slubu. Ako lice koje neposredno vri lansiranje raketa uoi da svojim radnjama moe da ugrozi vazduhoplov u letu, duno je da odmah obustavi lansiranje raketa i da o tome obavesti organizaciju za hidrometeoroloke poslove. lan 8. Zahtev kojim se trai saglasnost za lansiranje raketa treba da sadri sledee podatke o:
8-12/01
191 od 1036
Knjiga I
1) delu vazdunog prostora u kome se predvia lansiranje raketa, sa oznakom tog prostora propisanom ovom uredbom; 2) priblinom vremenu predvienom za lansiranje raketa; 3) maksimalnoj nadmorskoj visini koju moe dostii raketa predviena za lansiranje. Saglasnost nadlene slube kontrole letenja za lansiranje raketa mora da sadri podatke iz stava 1. ovog lana, bez obzira na to da li su ti podaci isti sa podacima u zahtevu ili su izmenjeni od strane nadlene slube kontrole letenja. lan 9. Organizacija za hidrometeoroloke poslove je duna da se, prilikom lansiranja raketa, pridrava podataka iz saglasnosti za lansiranje raketa i ne moe ih menjati bez saglasnosti nadlene slube kontrole letenja. Po prestanku lansiranja raketa organizacija za hidrometeoroloke poslove je duna da o tome odmah obavesti nadlenu slubu kontrole letenja. lan 10. Deo vazdunog prostora u kome e se lansirati rakete odreuju se pomou identinih geografskih karata razmera 1:500.000, sa ucrtanim i oznaenim kvadratima, iju dimenziju utvruje nadlena sluba kontrole letenja i nadlena sluba za hidrometeoroloke poslove i sa ucrtanim vazdunim putevima i aerodromskim zonama. Geografske karte iz stava 1. ovog lana pribavlja organizacija za hidrometeoroloke poslove, a identinost karata overava nadlena sluba kontrole letenja. Za odreivanje delova vazdunog prostora, pored identinih geografskih karata iz stava 1. ovog lana, mogu se koristiti i druga sredstva i ureaji ije se tehnike karakteristike utvruju sporazumno izmeu organizacije za hidrometeoroloke poslove i nadlene slube kontrole letenja. lan 11. Razgovori voeni radio-vezom ili telefonom izmeu organizacije za hidrometeoroloke poslove i nadlene slube kontrole letenja u vezi sa
8-12/01
192 od 1036
Knjiga I
pribavljanjem saglasnosti za lansiranje raketa moraju biti snimljeni na magnetofonskoj traci nadlene slube kontrole letenja. Te trake se uvaju 30 dana od dana kad je razgovor voen. Razgovori voeni izmeu lica u organizaciji za hidrometeoroloke poslove moraju se snimati na magnetofonskoj traci na sopstvenom ureaju. Traka se uva 30 dana od dana kad je razgovor voen. lan 12. Organizacija za hidrometeoroloke poslove i nadlena sluba kontrole letenja saraivae i koordinirae svoje poslove lansiranja raketa protiv gradonosnih oblaka. lan 13. Novanom kaznom od 45.000 do 450.000 dinara kaznie se za prekraj organizacija za hidrometeoroloke poslove ako se bez odobrenja nadlenog organa u republici, odnosno autonomnoj pokrajini bavi lansiranjem raketa protiv gradonosnih oblaka (lan 3. stav 1). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 8.000 do 80.000 dinara i odgovorno lice u organizaciji za hidrometeoroloke poslove. lan 14. Novanom kaznom od 25.000 do 250.000 dinara kaznie se za prekraj organizacija za hidrometeoroloke poslove: 1) ako pre lansiranja raketa bilo kog dometa ne pribavi saglasnost nadlene slube kontrole letenja ili ako sa njom nema stalnu radio-vezu ili direktnu telefonsku vezu ili ako nema stalnu radio-vezu ili direktnu telefonsku vezu sa svakim licem koje vri neposredno lansiranje raketa (lan 4. stav 1); 2) ako se prilikom lansiranja raketa ne pridrava podataka iz saglasnosti za lansiranje raketa ili ako te podatke menja bez saglasnosti nadlene slube kontrole letenja ili ako po prestanku lansiranja raketa o tome odmah ne obavesti nadlenu slubu kontrole letenja (lan 9); 3) ako razgovore voene radio-vezom ili telefonom sa nadlenom slubom kontrole letenja u vezi sa pribavljanjem saglasnosti ne snimi na magnetofonskoj traci ili ako tu traku ne uvaju 30 dana od dana kada je razgovor voen (lan 11. stav 1);
8-12/01
193 od 1036
Knjiga I
4) ako se razgovori voeni izmeu lica u organizaciji za hidrometeoroloke poslove ne snimaju na magnetofonskoj traci na sopstvenom ureaju ili ako se te trake ne uvaju 30 dana od dana kada je razgovor voen (lan 11. stav 2). Za prekraje iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 8.000 do 80.000 dinara i odgovorno lice u organizaciji za hidrometeoroloke poslove. lan 15. Novanom kaznom od 8.000 do 80.000 dinara kaznie se za prekraj pojedinac ako vri lansiranje raketa protiv gradonosnih oblaka a nije obuen i ovlaen za vrenje tih poslova od strane organizacije za hidrometeoroloke poslove (lan 3. stav 3). lan 16. Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da vai Uredba o pribavljanju saglasnosti i uslovima i nainu lansiranja raketa protiv gradonosnih oblaka ("Slubeni list SFRJ", br. 8/84). lan 17. Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
194 od 1036
Knjiga I
2.2
PRAVILNIK O LETENJU VAZDUHOPLOVA I OSNOVNE ODREDBE

lan 1.
Ovim pravilnikom utvruju se uslovi, nain, pravila i postupci za letenje vazduhoplova radi bezbedne vazdune plovidbe. Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na: 1) domae civilne vazduhoplove; 2) vazduhoplove organa unutranjih poslova i carinske vazduhoplove; 3) strane civilne i strane vojne vazduhoplove kad lete u jugoslovenskom vazdunom prostoru. Odredbe ovog pravilnika primenjuju se i na domae dravne vazduhoplove kad lete po vazdunim putevima, kao i u drugim sluajevima predvienim Zakonom o vazdunoj plovidbi. lan 2. Letenje jugoslovenskih vazduhoplova iznad mora na kome ni jedna drava nema suverenitet (otvoreno more), vri se po odredbama ovog pravilnika i meunarodnih akata donesenih na osnovu Konvencije o meunarodnom civilnom vazduhoplovu (ikago, 1944) kojima se ureuje postupak za letenje vazduhoplova iznad otvorenog mora, a koje obavezuju Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju. Kad jugoslovenski vazduhoplov leti u vazdunom prostoru koji je pod suverenitetom druge drave, pridravae se propisa o letenju i manevrisanju vazduhoplova koji se primenjuju na podruju suvereniteta te drave, a ako tih propisa nema pridravae se odredaba ovog pravilnika.
* Ovaj pravilnik objavljen je u "Sl. listu SFRJ" br. 10/79, a izmene i dopune u br. 4/83, 40/95; SRJ br. 68/2001.
8-12/01
195 od 1036 lan 3.
Knjiga I
Odredbe ovog pravilnika primenjuju nadlene slube kontrole letenja kad, u granicama svojih prava, dunosti i odgovornosti, vre kontrolu letenja i voenja vazduhoplova u vazdunom prostoru Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: jugoslovenski vazduni prostor) i na vazdunim putevima iznad Jadranskog mora, van teritorijalnih voda Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije. lan 4. U jugoslovenskom vazdunom prostoru vazduhoplovi mogu leteti do 9.000 metara (5 nautikih milja) udaljenosti od dravne granice, osim ako se radi o vazduhoplovu u meunarodnom vazdunom saobraaju koji ima odobrenje za ulazak ili izlazak iz jugoslovenskog vazdunog prostora. Letenje vazduhoplova u pojasu iz stava 1. ovog lana moe se vriti na osnovu odobrenja za letenje u graninom pojasu koje je izdao nadleni organ na osnovu Zakona o prelaenju dravne granice i kretanju u graninom pojasu. lan 5. Upravljanje vazduhoplovom pri kretanju na manevarskim povrinama aerodroma, kao i pri poletanju, letenju i sletanju vri se na nain kojim se ne ugroava bezbednost vazduhoplova, lica i stvari u vazduhoplovu. Upravljanje vazduhoplovom vri se na nain koji ne ugroava bezbedno sletanje drugih vazduhoplova, ne ometa druge uesnike u vazdunoj plovidbi i ne ugroava bezbednost lica i imovine na zemlji. lan 6. Poletanje i sletanje vazduhoplova na odreeni aerodrom ne sme da se vri ako nisu utvreni postupci za bezbedno poletanje i sletanje za taj aerodrom, ija se pravila objavljuju u Zborniku vazduhoplovnih podataka Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (AIP) - (u daljem tekstu: Zbornik). lan 7. Letenje vazduhoplova u jugoslovenskom vazdunom prostoru vri se u vazdunom prostoru oblasti, terminalnoj zoni, u aerodromskoj zoni i u vazdunom prostoru slobodnog letenja (sloj slobodnog letenja).
8-12/01
196 od 1036
Knjiga I
Vazduni prostor oblasti prostire se iznad terminalnih zona i aerodromskih zona i prostora slobodnog letenja, u visinu neogranieno. Terminalna zona obuhvata vazduni prostor oko jednog ili vie aerodroma i prostire se od gornje granice aerodromske zone i prostora slobodnog letenja do visine propisane za tu terminalnu zonu. Aerodromska zona obuhvata vazduni prostor oko aerodroma do odreene visine propisane za tu zonu. Vazduni prostor slobodnog letenja prostire se izvan aerodromske zone do visine 450 metara iznad terena. lan 8. Letenje u terminalnoj zoni i aerodromskoj zoni, kao i sletanja vazduhoplova na aerodrom, vri se po odredbama ovog pravilnika i propisa kojima se utvruju nain, postupci i drugi uslovi za bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova na odreeni aerodrom, odnosno po odredbama opteg akta nosioca prava raspolaganja aerodromom donesenim na osnovu odredbe lana 205. stav 2. Zakona o vazdunoj plovidbi. lan 9. Voa vazduhoplova koji leti iz jedne oblasti u drugu ili koji iz vazdunog prostora oblasti ulazi u terminalnu zonu ili aerodromsku zonu i obratno, duan je da uspostavi radio-vezu sa nadlenom slubom kontrole letenja oblasti, odnosno zone u koju ulazi, da se odjavi kod nadlene slube kontrole letenja oblasti, odnosno zone iz koje izlazi, kao i da se pridrava odobrene visine, odnosno nivoa leta. lan 10. Ako na aerodromu nije organizovana sluba kontrole letenja letenjem vazduhoplova rukovodi struno lice (u daljem tekstu: rukovodilac letenja) saglasno optem aktu nosioca prava raspolaganja aerodromom donesenim na osnovu odredbe lana 205. stav 2. Zakona o vazdunoj plovidbi, koja odredi nosilac prava raspolaganja aerodromom. Radi bezbednog odvijanja letenja, rukovodilac letenja neposredno sarauje sa najbliom slubom kontrole letenja telefonskom, teleprinterskom ili radiofonskom vezom. lan 11. Let vazduhoplova, zavisno od meteorolokih i drugih uslova za letenje, vri se po pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR) ili po pravilima instrumentalnog letenja (IFR).
8-12/01
197 od 1036
Knjiga I
Izbor pravila po kojima e se vriti let u daljem tekstu: reim leta zavisi od: doba dana meteorolokih uslova, vrste, kategorije, namene i opreme i opreme vazduhoplova, klase i kategorije aerodroma i vazdunog prostora u kome se leti, kao i od osposobljenosti posade vazduhoplova. Reim leta mora biti unesen u plan leta vazduhoplova. Pravila letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR) primenjuju se ako su ispunjeni uslovi meteoroloke vidljivosti (VMC). Ako ti uslovi nisu ispunjeni, na letenje vazduhoplova primenjuju se pravila instrumentalnog letenja (IFR). lan 12. Radi jednoobraznog i brzog sporazumevanja, posada vazduhoplova i nadlena sluba kontrole letenja upotrebljavaju utvrene izraze i skraenice na srpskohrvatskom ili engleskom jeziku, saglasno odredbi lana 230. Zakona o vazdunoj plovidbi. U javnom prevozu u vazdunom saobraaju, kao i pri letenju na vazdunom putu, upotrebljavaju se skraenice, termini i uobiajeni izrazi, na engleskom jeziku, koji su objavljeni u Zborniku. lan 13. Kad lete u jugoslovenskom vazdunom prostoru svi vazduhoplovi, domai i strani, ukljuujui i domae vojne vazduhoplove koji lete na vazdunom putu, koriste jednoobrazne znake sporazumevanja i to: 1) znake za opasnost, hitnost i predaju oporuke; 2) svetlosne znake upozorenja; 3) znake za aerodromski saobraaj; 4) znake za parkiranje vazduhoplova. Opis znakova iz stava 1. ovog lana i njihovo znaenje dati su u prilogu br. 2 - Znaci sporazumevanja, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. lan 14. Voa vazduhoplova presretnutog u jugoslovenskom vazdunom prostoru duan je da neprekidno obavetava nadlenu slubu kontrole letenja o svojim postupcima koji vre po nalogu voe vazduhoplova presretaa.
8-12/01
198 od 1036
Knjiga I
Voa vazduhoplova presretaa i voa presretnutog vazduhoplova u meusobnom optenju koriste znake presretanja date u prilogu br. 3 koji je odtampan za ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. lan 15. U vazdunoj plovidbi upotrebljavaju se merne jedinice i njihove skraenice navedene u prilogu br. 4 - Tabela mernih jedinica, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. lan 16. Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledee znaenje: 1) razdvajanje vazduhoplova je obezbeivanje propisanog horizontalnog i vertikalnog rastojanja izmeu dva vazduhoplova; 2) pozicija vazduhoplova je poloaj, odnosno mesto nalaenja vazduhoplova u odnosu na zemlju; 3) ruta ili marruta je putanja kretanja vazduhoplova u odnosu na zemlju koja je oznaena rutnim takama i zemaljskim orijentirima; 4) aerodromski krug je odreena putanja po kojoj vazduhoplov mora da leti kad se nalazi u neposrednoj blizini aerodroma; 5) pravac leta ili kurs je pravac kretanja vazduhoplova odreen pomou ugla izmeu severa (pravog, magnetnog ili kompasnog) i podune ose vazduhoplova; 6) nivo leta je visina leta vazduhoplova koju pokazuje visinomer podeen na standardni atmosferski pritisak (QNE); 7) taka javljanja je odreena taka iznad koje voa vazduhoplova javlja poziciju vazduhoplova nadlenoj slubi kontrole letenja; 8) minimalna bezbedna visina je minimalna visina leta za bezbedno nadviavanje prepreka na zemlji; 9) prelazna apsolutna visina je visina leta za bezbedno nadviavanje prepreka u aerodromskoj zoni koju pokazuje visinometar vazduhoplova podeen na pritisak sveden na srednji nadmorski nivo (QNH); 10) stvarna brzina je brzina leta vazduhoplova u odnosu na vazduh oko njega (TAS); 11) indicirana brzina je brzina leta vazduhoplova koju pokazuje brzinomer (IAS);
8-12/01
199 od 1036
Knjiga I
12) minimalna bezbedna brzina je brzina leta vazduhoplova ispod koje dolazi do gubitka uzgona vazduhoplova; 13) radarsko voenje ili vektorisanje je korienje radarskih podataka za odreivanje kursa, brzine i visine kod voenja vazduhoplova; 14) program letenja je obrazac sa podacima o svim planiranim letovima u odreenom vremenskom periodu; 15) nadlena sluba kontrole letenja je sluba koja vri kontrolu letenja i voenja vazduhoplova u delu jugoslovenskog vazdunog prostora za koji je nadlena; 16) prostor za vizuelno manevrisanje (Circling) jeste vazduni prostor u kome se obavlja produetak postupka instrumentalnog prilaenja vizuelnim kruenjem oko aerodroma pre sletanja. Znaenja pojedinih skraenica koje se upotrebljavaju u vazdunoj plovidbi objavljuje se u Zborniku.
II ZAJEDNIKE ODREDBE O LETENJU, VAZDUHOPLOVU I PRVENSTVU PUTA 1. Odredbe o letenju

lan 17. Poletanje i sletanje vazduhoplova vri se, po pravilu, uz vetar. Voa vazduhoplova ne sme da poleti ili da sleti, ako je boni vetar iznad jaine dozvoljene za odnosni tip vazduhoplova. Izuzetno od stava 1. ovog lana, sletanje vazduhoplova sa lenim vetrom moe izvriti voa vazduhoplova ako se time ne ugroava bezbednost leta i ako se sa tim saglasi nadlena sluba kontrole letenja, odnosno rukovodilac letenja. lan 18. Aerodrom koji nema radio-navigaciona sredstva moe se koristiti za poletanje i sletanje samo u uslovima meteoroloke vidljivosti (VMC), po postupcima propisanim za korienje tog aerodroma. Korienje aerodroma koji ima radio-navigaciona sredstva vri se prema propisanim postupcima u zavisnosti od tih radio-navigacionih sredstava.
8-12/01
200 od 1036
Knjiga I
Aerodrom koji je opremljen i osposobljen za postupke preciznog prilaenja vazduhoplova kategorije II i III moe se koristiti pod uslovima da vazduhoplov ima odgovarajuu ispravnu opremu i da su piloti vazduhoplova osposobljeni za sletanje vazduhoplova po tim postupcima. lan 19. Poletanje i sletanje na aerodromu moe se vriti po pravilima instrumentalnog letenja (IFR) ako je aerodrom opremljen radio-navigacionim ili sletnim ureajima (sistemima) i svetlosnim sredstvima i ako su propisana i objavljena pravila postupka za instrumentalno poletanje i sletanje. lan 20. Brie se. lan 21. Voa vazduhoplova je duan da se pridrava nivoa leta naznaenog u odobrenom planu leta, odnosno nivoa leta naknadno odobrenog od nadlene slube kontrole letenja. Nadlena sluba kontrole letenja moe odobriti promenu nivoa leta na zahtev voe vazduhoplova, ako se time ne ugroava bezbednost vazdune plovidbe. Nadlena sluba kontrole letenja moe narediti voi vazduhoplova da promeni odobreni nivo leta radi regulisanja i ubrzanja letenja drugih vazduhoplova, radi obezbeivanja specijalnih letova, u sluaju u kome se vazduhoplov nalazi u opasnosti i u drugim sluajevima kad bezbednost leta to zahteva. lan 22. Za vreme letenja na odreenom vazdunom putu, voa vazduhoplova ne sme, bez dozvole nadlene slube kontrole letenja, napustiti vazduni put ni menjati odobreni nivo leta. Vazduhoplov ne sme leteti u odnosu na drugi vazduhoplov na udaljenosti manjoj od one koja osigurava bezbedno letenje i koja, ni u kom sluaju, ne moe dovesti vazduhoplove u opasnost od sudara. Izuzetno od stava 2. ovog lana, izvan vazdunog puta vazduhoplovi mogu leteti i na manjoj meusobnoj udaljenosti ako lete u grupi, i ako su preduzete mere propisane ovim pravilnikom za takav let.
8-12/01
201 od 1036 lan 23.
Knjiga I
Voa vazduhoplova koji leti po pravilima letenja, pri spoljnoj vidljivosti (VFR), sam vri razdvajanje svoga od drugog vazduhoplova, prema odredbama ovog pravilnika. Ako razdvajanje vazduhoplova koji leti po pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR) obezbeuje nadlena sluba kontrole letenja, takav let se oznaava kao kontrolisani let pri spoljnoj vidljivosti (CVFR) i on se moe vriti na vazdunom putu do odreenog nivoa leta, pod uslovom da voa vazduhoplova odrava radio-vezu s nadlenom slubom kontrole letenja. U svemu ostalom, na let vazduhoplova iz stava 2. ovog lana, primenjuju se pravila letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR). lan 24. U jugoslovenskom vazdunom prostoru letenja civilnih vazduhoplova brzinom veom od brzine zvuka (Mach 1), moe se vriti samo ako je to predvieno u odobrenju za let. Na visinama ispod 3.000 metara vazduhoplov ne sme leteti indiciranom brzinom veom od 460 km/h (250 kt) bez odobrenja nadlene slube kontrole letenja. U zoni aerodroma indicirana brzina vazduhoplova ne sme biti vea od 288 km/h (160 kt) za vazduhoplove sa klipnim motorima, odnosno od 360 km/h (200 kt) za vazduhoplove sa mlaznim motorima. Izuzetno od stava 2. ovog lana, ako je minimalna bezbedna brzina za odnosni tip vazduhoplova vea od oznaene brzine ogranienje se ne odnosi na taj vazduhoplov. lan 25. Probni let vazduhoplova vri se u za to odreenom delu vazdunog prostora van vazdunih puteva, u uslovima meteoroloke vidljivosti (VMC). Izuzetno od stava 1. ovog lana, probni let vazduhoplova moe se vriti i na vazdunom putu, odnosno u aerodromskoj zoni, u meteorolokim uslovima za instrumentalno letenje (IMC) ako to odobri nadleni organ. lan 26. Probni let vazduhoplova moe vriti pilot koji ima odgovarajuu dozvolu za takav let, prema unapred utvrenom programu probnog leta.
8-12/01
202 od 1036
Knjiga I
Za vreme probnog leta na vazduhoplovu se mogu nalaziti, pored minimalnog broja lanova posade, tehniki strunjaci potrebni za izvrenje programa probnog leta i slubena lica odreena od nadlenih organa. lan 27. Radi obuke letakog osoblja vazduhoplov moe leteti u vetaki stvorenim uslovima za instrumentalno letenje, ako je za to opremljen i ima duple komande za sletanje. Nastavnik koji vri obuku mora se, za vreme leta, nalaziti na seditu sa komandama za upravljanje vazduhoplovom i imati obezbeenu vidljivost ispred i sa obe strane vazduhoplova. lan 28. Kretanje vazduhoplova po zemlji u blizini prepreka, po snegu i po blatnjavom zemljitu i pri zaokretima vri se brzinom hoda peaka. Na pravolinijskim i brzoizlaznim suvim stazama za vonje, u uslovima dobre vidljivosti, vazduhoplov se moe kretati brzinom do 60 km na as, i to do 150 metara od mesta zaokreta, prepreka ili mesta zaustavljanja vazduhoplova. Ako se na stazi za voenje nalaze dva ili vie vazduhoplova, brzina vonje ne sme biti vea od 30 km na as, a odstojanje izmeu vazduhoplova mora biti najmanje 100 metara. lan 29. Preticanje vazduhoplova za vreme kretanja po zemlji nije dozvoljeno, osim ako nadlena sluba kontrole letenja to odobri i s tim upozna posadu vazduhoplova koji se pretie. Pri susretu dva vazduhoplova ili vazduhoplova i vozila na irim stazama za voenje i irim platformama koje nisu obeleene, a koje omoguuju mimoilaenje, svaki vazduhoplov, odnosno vozilo vozi svojom desnom stranom.
2. Odredbe o vazduhoplovu
lan 30. Vazduhoplovi se razvrstavaju u pet grupa, zavisno od brzine na pragu poletno-sletne staze, koja je jednaka 1,3 brzine gubitka uzgona (Vs) u konfiguraciji za sletanje pri maksimalno dozvoljenoj teini u sletanju, i to:
8-12/01
203 od 1036
Knjiga I
Grupa
Brzina vazduhoplova na pragu poletno-sletne staze u km/h (u vorovima) instrumentalne brzine do 169 (91) 199 (91) 224 (121) 261 (141) 307 (166) do 224 (121) do 261 (141) do 307 (166) do 391 (211)
A B C D E
Voa vazduhoplova duan je da, zavisno od grupe kojoj vazduhoplov pripada, promeni odgovarajui postupak propisan za prilaenje i sletanje, odnosno poletanje te grupe vazduhoplova. lan 31. Vazduhoplov mora biti opremljen propisanim svetlima, osim vazduhoplova koji prema tehnikim uslovima za plovidbenost ne mora imati ova svetla. U sluaju kvara nekog svetla tokom leta, voa vazduhoplova je duan da o tome obavesti nadlenu slubu kontrole letenja i da na prvom aerodromu sletanja obezbedi da se kvar otkloni. Svetla, njihov poloaj i opis dati su u prilogu b. 7 - Svetla na vazduhoplovu, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. lan 32. Svetla koja slue za uoavanje vazduhoplova moraju biti ukljuena pre putanja motora u rad, a iskljuuju se posle sletanja i prestanka rada motora vazduhoplova. Svetla za plovidbu (poziciona svetla) vazduhoplova moraju biti ukljuena, i to: 1) kod instrumentalnog letenja tokom trajanja leta danju i nou; 2) kod vizuelnog letenja tokom trajanja leta nou, a danju kad to zahtevaju meteoroloki uslovi.
8-12/01
204 od 1036
Knjiga I
Vazduhoplov saobraajne kategorije, pored svetla iz st. 1. i 2. ovog lana, prilikom sletanja mora imati ukljuene i reflektore za sletanje. Ostali vazduhoplovi ukljuuju reflektore samo u sluaju potrebe. Vazduhoplov koji koristi hidrodrom mora imati i svetla sidrenja. lan 33. Podeavanje visinomera vazduhoplova vri se prema odreenom vazdunom pritisku. Pre poletanja, za vreme letenja u aerodromskoj zoni i pre sletanja visinomer se podeava prema pritisku svedenom na srednji nadmorski nivo (QNH). Na zahtev voe vazduhoplova, moe se koristiti pritisak izmeren na nivou aerodroma (QFE) u zavrnom prilaenju. U ostalim sluajevima visinomer vazduhoplova se podeava prema standardnom vazdunom pritisku (QNE). Podeavanje visinomera u fazi penjanja vri se na prelaznoj apsolutnoj visini (sa QNH na QNE), a u fazi poniranja na prelaznom nivou leta (sa QNE na QNH). lan 34. Ako vazduhoplov nema kabinu pod pritiskom, za let na visini preko 3.800 metara (12.500 stopa) mora biti snabdeven odgovarajuom opremom i odreenom koliinom kiseonika, saglasno tehnikim uslovima za plovidbenost tog vazduhoplova. Vazduhoplovu iz stava 1. ovog lana nije dozvoljeno da leti: 1) na visinama izmeu 3.800 i 4.250 metara (12.500 i 14.000 stopa), ako lanovi posade koji upravljaju vazduhoplovom nisu obezbeeni rezervom kiseonika za let na tim visinama u trajanju od najmanje 40 minuta; 2) na visinama izmeu 4.250 i 4.550 metara (14.000 i 15.000 stopa), ako nije obezbeena rezerva kiseonika za lanove posade koji upravljaju vazduhoplovom za sve vreme trajanja leta; 3) na visinama iznad 4.550 metara (15.000 stopa), ako nije obezbeena rezerva kiseonika za sva ukrcana lica za sve vreme trajanja leta. lan 35. Ako vazduhoplov ima kabinu pod pritiskom, tokom leta mora biti snabdeven odgovarajuom opremom i odreenom koliinom kiseonika
8-12/01
205 od 1036
Knjiga I
za sluaj dekompresije kabine, saglasno tehnikim uslovima za plovidbenost tog vazduhoplova. Jugoslovenski vazduhoplov iz stava 1. ovog lana ne sme da leti: 1) na visinama preko nivoa leta 250 ako, pored rezerve kiseonika predviene u lanu 34. stav 2. ovog pravilnika, nije obezbeena i dopunska koliina kiseonika za svako ukrcano lice za desetominutno snabdevanje kiseonikom, za sluaj dekompresije kabine u fazi sputanja vazduhoplova; 2) na visinama preko nivoa leta 350, ako ni jedan pilot koji upravlja vazduhoplovom nema masku za kiseonik na licu ili ako se maska ne nalazi na dohvatu ruke da bi se mogla staviti na lice jednom rukom u toku 5 sekundi. Ako na jugoslovenskom vazduhoplovu koji leti na visinama preko nivoa leta 250 i za ije upravljanje su predviena dva pilota, jedan pilot napusti pilotsko sedite, drugi pilot mora imati kiseoniku masku na licu koju moe skinuti tek na povratku odsutnog pilota. Izuzetno od odredaba st. 1. do 3. ovog lana, vazduhoplovi ija je homologacija izvrena ili priznata pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika i koji su kao takvi upisani u registar civilnog vazduhoplova Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije mogu leteti i ako ne ispunjavaju uslove propisane u tim stavovima. lan 36. Voa vazduhoplova mora se pridravati propisanih ogranienja u pogledu tehnikih uslova za plovidbenost vazduhoplova. Ogranienja iz stava 1. ovog lana unose se u letaki prirunik vazduhoplova. Na odreenim mestima na vazduhoplovu moraju biti postavljeni natpisi kojima se ukazuje na ogranienja u pogledu tehnikih uslova za plovidbenost vazduhoplova. lan 37. Letaki prirunik vazduhoplova pored ogranienja iz lana 36. ovog pravilnika, mora da sadri naroito: 1) maksimalnu teinu vazduhoplova u poletanju i tehnike osobine vazduhoplova;
8-12/01
206 od 1036
Knjiga I
2) postupak za najvie doputeno smanjenje teine vazduhoplova u poletanju, potrebnu rezervu goriva i interval dozvoljenog pomeranja centra teita vazduhoplova; 3) duine poletno-sletne staze potrebne za poletanje i sletanje vazduhoplova, zavisno od uticaja temperature vazduha, pravca i jaine vetra i nagiba te staze; 4) ogranienja u pogledu korienja vazduhoplova iz homologacionog lista toga tipa vazduhoplova; 5) poloaj krakova elisa na motoru koji ne radi, ako je u pitanju vazduhoplov sa klipnim motorom. lan 38. Eksperimentalni vazduhoplov moe se koristiti iskljuivo za namene navedene u uverenju o plovidbenosti ili u odobrenju za odreeni let. Letenje se vri u odreenom delu vazdunog prostora izvan vazdunih puteva i naseljenih podruja, danju u uslovima meteoroloke vidljivosti (VMC), osim ako nadleni organ ne odredi drugaije. Odobrenje za let vazduhoplova iz stava 1. ovog lana moe se izdati ako se vazduhoplovom moe upravljati u meri koja omoguuje bezbedan let vazduhoplova u okviru normalnih brzina i manevara (upravljivost vazduhoplova), s tim da letenje tog vazduhoplova ne sme ugroziti bezbednost letenja drugih vazduhoplova. Pre zapoinjanja leta eksperimentalnog vazduhoplova, voa vazduhoplova duan je da sva lica koja e uestvovati u tom letu upozna sa tehnikim osobinama vazduhoplova i programom leta koji e se izvriti. lan 39. Vazduhoplov saobraajne kategorije koji ima najmanje 4 klipna ili 3 mlazna motora, od kojih jedan ne radi, moe izvriti prelet do aerodroma opravke ili zamene motora po dobijanju odobrenja od nadlenog organa. Pre poetka leta, voa vazduhoplova mora proveriti da li je vazduhoplov tehniki ispravan za let prema letakom priruniku vazduhoplova i upoznati posadu vazduhoplova sa postupcima propisanim za taj let. Poletanje vazduhoplova mora se izvriti sa suve poletno-sletne staze u uslovima meteoroloke vidljivosti (VMC) na aerodromu poletanja i sletanja. Pravac leta vazduhoplova u penjanju ne sme biti iznad gusto naseljenog podruja.
8-12/01
207 od 1036 lan 40.
Knjiga I
Ako vazduhoplov nema uverenje o plovidbenosti, zato to ne ispunjava u potpunosti tehnike uslove za plovidbenost, ili ako se desio kvar na vazduhoplovu, nadlean organ moe dati dozvolu za prelet tog vazduhoplova. Dozvola iz stava 1. ovog lana moe se izdati ako je vazduhoplov sposoban u toj meri da se nee ugroziti bezbednost leta tog i drugih vazduhoplova, i to: 1) ako vazduhoplov treba da preleti na odreeni aerodrom na kome e se vriti opravke, izmene ili druge radnje u vezi sa tehnikim odravanjem vazduhoplova; 2) ako novoproizveden ili opravljen vazduhoplov treba da preleti na odreeni aerodrom, na kome e se vriti probni letovi i provera tehnikih i drugih sposobnosti vazduhoplova; 3) ako je potrebno evakuisati vazduhoplov sa terena ugroenog elementarnim nepogodama veih razmera (poplava, poar, klizanje zemljita i sl.). lan 41. U dozvolu za let vazduhoplova iz l. 39. i 40. ovog pravilnika unose se ogranienja u pogledu korienja vazduhoplova (lan 36). Ako je to potrebno uz dozvolu za let mogu se dati i odgovarajua uputstva za poletanje, letenje i sletanje tog vazduhoplova. U vazduhoplovu iz stava 1. ovog lana ne smeju se nalaziti putnici, a posada vazduhoplova i druga slubena lica predviena da obavljaju odreene poslove u vezi sa letom vazduhoplova, moraju svojim potpisom potvrditi da su upoznati sa karakterom leta. 3. Prvenstvo puta lan 42. Ako meteoroloki uslovi to omoguuju, voa vazduhoplova mora osmatrati vazduni prostor da bi se izbegla opasnost od sudara sa drugim vazduhoplovom ili leteim objektom. Radi izbegavanja opasnosti od sudara vazduhoplova, utvruje se pravo prvenstva puta. Vazduhoplov koji ima prvenstvo puta zadrava
8-12/01
208 od 1036
Knjiga I
pravac, brzinu i nivo leta, a u sluaju potrebe voa vazduhoplova je duan da preduzima potrebne mere da bi se izbegla opasnost od sudara. lan 43. Vazduhoplov u opasnosti ima prvenstvo puta, u vazduhu i na zemlji, u odnosu na sve druge vazduhoplove. Vazduhoplov veih manevarskih sposobnosti ustupa prvenstvo puta vazduhoplovu manjih manevarskih sposobnosti i to: 1) vazduhoplov sa sopstvenim pogonom diriablu, jedrilici i balonu; 2) diriabl jedrilici i balonu; 3) jedrilica balonu i vazduhoplovu koji vue drugi vazduhoplov; 4) vazduhoplov sa sopstvenim pogonom vazduhoplovu koji vue drugi vazduhoplov ili predmet. lan 44. Kretanje vazduhoplova sopstvenim pogonom po zemlji moe se vriti na stazama za voenje, pristaninoj platformi i prostoru za parkiranje vazduhoplova pod uslovom da je vazduhoplov tehniki ispravan, da njima upravlja lice ovlaeno za voenje vazduhoplova i da je za voenje dobijena saglasnost nadlene slube kontrole letenja, odnosno rukovodioca letenja. Vozilo koje vue vazduhoplov na manevarskim povrinama aerodroma ima prvenstvo puta u odnosu na vazduhoplov u vonji i na druga vozila. Vazduhoplov u vonji ima prvenstvo puta u odnosu na vozila koja ne vuku vazduhoplov. Vazduhoplov koji polee, odnosno koji slee ima prvenstvo puta u odnosu na sve druge vazduhoplove i vozila koji se kree po zemlji. lan 45. Vazduhoplov koji kree ka poletno-sletnoj stazi, mora se zaustaviti na udaljenosti od 50 metara od te staze, ako nema prethodno odobrenje nadlene slube kontrole letenja, odnosno rukovodioca letenja da postupi drugaije. U neposrednoj blizini poletno-sletne staze prvenstvo puta ima vazduhoplov koji naputa tu stazu. Na veoj udaljenosti od te staze prven-
8-12/01
209 od 1036
Knjiga I
stvo puta ima vazduhoplov koji odlazi na poletanje, osim ako nadlena sluba kontrole letenja ne odredi drugaije. lan 46. Redosled poletanja vazduhoplova odreuje nadlena sluba kontrole letenja zavisno od vrste, kategorije i namene vazduhoplova i od svrhe leta. Prilikom odreivanja redosleda poletanja vazduhoplova, nadlena sluba kontrole letenja vodi rauna o redosledu poletanja vazduhoplova iz st. 3. i 4. ovog lana. Poletanje vazduhoplova sa civilnog aerodroma vri se po sledeem redosledu: 1) vazduhoplov u kome se nalazi bolesnik ili ranjenik kome je potrebna hitna lekarska pomo; 2) vazduhoplov hitne lekarske pomoi, kad leti radi pruanja takve pomoi; 3) vazduhoplov koji uestvuje u akciji traganja i spasavanja; 4) posebni vazduhoplov kojim se prevoze visoki dravni rukovodioci; 5) vazduhoplov u javnom prevozu u vazdunom saobraaju; 6) drugi vazduhoplovi. Poletanje na meovitim aerodromima vri se po sledeem redosledu: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) deurni vojni vazduhoplov koji je u stanju pripravnosti; vazduhoplovi iz stava 3. ta. 1. do 4. ovog lana; vea grupa vojnih vazduhoplova (odeljenje, itd.); vazduhoplov iz stava 3. take 5. ovog lana; vojni vazduhoplovi, pojedinano ili u paru; vojni transportni vazduhoplov; drugi vojni i civilni vazduhoplovi. lan 47. Redosled sletanja vazduhoplova odreuje nadlena sluba kontrole letenja zavisno od vrste, kategorije i namena vazduhoplova, kao i od svrhe leta i stanja u kome se nalazi vazduhoplov (opasnost, mala rezerva goriva i dr.).
8-12/01
210 od 1036
Knjiga I
Prilikom odreivanja redosleda sletanja vazduhoplova nadlena sluba kontrole letenja vodi rauna o redosledu sletanja vazduhoplova iz st. 3. i 4. ovog lana. Sletanje vazduhoplova na civilni aerodrom vri se po sledeem redosledu: 1) vazduhoplov koji se nalazi u opasnosti; 2) drugi vazduhoplovi prema redosledu iz lana 46. stav 3. ovog pravilnika. Sletanje vazduhoplova na meoviti aerodrom vri se po sledeem redosledu: 1) vazduhoplov koji se nalazi u opasnosti; 2) vojni vazduhoplov koji ima malu rezervu goriva; 3) drugi vazduhoplovi prema redosledu iz lana 46. stav 4. ovog pravilnika. lan 48. U jugoslovenskom vazdunom prostoru vazduhoplov koji leti po pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR) mora se pridravati pravila o prvenstvu puta predvienih ovim pravilnikom. lan 49. Kad dva vazduhoplova lete u susret jedan drugom na priblino istoj visini, u opsegu do 20 stepeni levo ili desno od pravca leta, oba vazduhoplova skreu u svoju desnu stranu, s tim da u momentu mimoilaenja rastojanje izmeu njih iznosi najmanje 300 metara. lan 50. Prilikom preticanja vazduhoplova u letu prvenstvo puta ima prednji vazduhoplov. Vazduhoplov koji vri preticanje mora skrenuti u svoju desnu stranu toliko da u momentu preticanja rastojanje izmeu dva vazduhoplova iznosi najmanje 500 metara. Pod preticanjem vazduhoplova podrazumeva se prolaz pored prednjeg vazduhoplova kad vazduhoplov koji vri preticanje ima pravac linije leta pod uglom manjim od 70 stepeni u odnosu na uzdunu osu prednjeg vazduhoplova, odnosno ako se let vri nou kad se vidi samo zadnje svetlo prednjeg vazduhoplova.
8-12/01
211 od 1036 lan 51.
Knjiga I
Ako se pravci letenja vazduhoplova koji se nalazi na priblino istoj visini ukrtaju, prvenstvo puta ima vazduhoplov koji se nalazi sa desne strane drugog vazduhoplova, te taj drugi vazduhoplov mora skrenuti u svoju desnu stranu tako da propusti vazduhoplov sa prvenstvom na udaljenosti od najmanje 300 metara. Pod ukrtanjem vazduhoplova podrazumeva se presecanje pravca leta vazduhoplova od strane drugog vazduhoplova, pod uglom od 70 do 160 stepeni. lan 52. Preticanje vazduhoplova koji se nalazi u zavrnom prilazu za sletanje ili koji slee, nije dozvoljeno. Svi vazduhoplovi koji se pribliavaju aerodromu ili se na aerodromu pripremaju za poletanje, ustupie prvenstvo puta vazduhoplovu koji slee ili se nalazi u zavrnom prilazu za sletanje. Ako se dva ili vie vazduhoplova istovremeno pribliavaju aerodromu radi sletanja, prvenstvo puta ima vazduhoplov koji se nalazi na najmanjoj visini, odnosno vazduhoplov koji se nalazi u zavrnom prilazu za sletanje. lan 53. Vazduhoplov koji za sletanje i poletanje koristi hidrodrom ili odreene vodene povrine, mora se pridravati pravila o prvenstvu puta predvienim ovim pravilnikom. Poletanje i sletanje vazduhoplova iz stava 1. ovog lana moe se vriti ako ne postoji opasnost od ometanja plovidbe ili od sudara sa nekim plovnim objektom na vodi. Za vreme kretanja vazduhoplova po vodi, voa vazduhoplova je duan da obezbedi dovoljnu udaljenost od plovnih objekata, da se ne bi ometala njihova bezbednost. Ako se vazduhoplov ili neki plovni objekt pribliava drugom vazduhoplovu, to pribliavanje se vri prilagoenom brzinom i uz potrebnu panju, da bi se izbegla opasnost od eventualnog sudara ili oteenja vazduhoplova, odnosno plovnog objekta.
8-12/01
212 od 1036 lan 54.
Knjiga I
Ako se u susret kreu dva vazduhoplova ili vazduhoplov i neki plovni objekt, oba moraju skrenuti u svoju desnu stranu na rastojanje koje omoguuje bezbedno mimoilaenje. Ako se putanja kretanja dva vazduhoplova ili vazduhoplova i nekog plovnog objekta ukrtaju, prvenstvo puta ima vazduhoplov koji se nalazi sa desne strane. Drugi vazduhoplov, odnosno plovni objekt mora skrenuti u svoju desnu stranu da bi omoguio bezbedan i nesmetan prolaz vazduhoplovu, odnosno plovnom objektu koji ima prvenstvo puta. Prilikom preticanja prvenstvo puta ima vazduhoplov, odnosno plovni objekt koji se pretie. Vazduhoplov, odnosno plovni objekt koji vri preticanje mora skrenuti u svoju desnu stranu na rastojanje koje omoguava bezbedno i nesmetano preticanje.
III PRIPREMA ZA LETENJE 1. Zajednike odredbe o pripremi

lan 55. Voa vazduhoplova duan je da pre poletanja izvri odreenu pripremu vazduhoplova i posade vazduhoplova, da proveri da li su vazduhoplov i posada vazduhoplova sposobni za bezbedno letenje i da u knjizi odravanja vazduhoplova svojim potpisom potvrdi ispravnost vazduhoplova, ureaja i opreme vazduhoplova. Voa vazduhoplova ne sme pristupiti izvrenju leta pre nego to utvrdi da je za let dobijeno odobrenje, odnosno da je potvren plan leta. lan 56. Za obavljanje pojedinih radnji u vezi sa pripremanjem za letenje voa vazduhoplova moe ovlastiti drugog lana posade koji ima dozvolu za obavljanje tih poslova, ali se time ne oslobaa odgovornosti za izvrenje pripreme za taj let vazduhoplova.
2. Priprema vazduhoplova
lan 57. Vazduhoplov mora biti tehniki pripremljen za let od strane tehnike slube ili lica koje odredi nosilac prava raspolaganja, sopstvenik vazdu-
8-12/01
213 od 1036
Knjiga I
hoplova, odnosno korisnik vazduhoplova, u skladu sa propisima o tehnikom odravanju vazduhoplova. Izuzetno od stava 1. ovog lana, za vazduhoplov koji se koristi van javnog prevoza u vazdunom saobraaju ne mora se vriti tehnika priprema pred svaki let ako pilot ostaje lan posade i u narednom letu, ako od zavretka prethodnog leta nije prolo 24 asa i ako u prethodnom letu nisu uoene neispravnosti vazduhoplova koje mogu da utiu na bezbedno izvrenje leta. lan 58. Voa vazduhoplova je duan da proveri da li je izvrena tehnika priprema vazduhoplova za let (lan 57. stav 1), da li su u knjizi odravanja vazduhoplova uneseni podaci o radovima izvrenim na vazduhoplovu u toku pripreme, da li su otklonjene neispravnosti uoene tokom ranijeg letenja i da li je ovlaeno lice svojim potpisom overilo izvrenje radova. Ako voa vazduhoplova utvrdi da vazduhoplov nije tehniki pripremljen za let, odnosno da neispravnost vazduhoplova upisana u operativni dnevnik vazduhoplova, koja moe ugroziti bezbednost letenja nije otklonjena, ne sme pristupiti izvrenju leta. Ako ista neispravnost uoena u poslednja tri leta i upisana u operativni dnevnik vazduhoplova nije otklonjena, voa vazduhoplova je duan da o tome stavi primedbu u knjigu odravanja vazduhoplova i da obavesti organ ovlaen da vri kontrolu poslova od znaaja za bezbednost vazdune plovidbe, odreen samoupravnim optim aktom organizacije udruenog rada ili druge organizacije saglasno odredbi lana 12. Zakona o vazdunoj plovidbi. lan 59. Voa vazduhoplova ne sme pristupiti izvrenju leta ako vazduhoplov nije opremljen minimalnom opremom propisanom za odnosnu kategoriju vazduhoplova, u skladu sa namenom i reimom leta vazduhoplova. lan 60. Vazduhoplov koji se koristi u javnom prevozu u vazdunom saobraaju mora imati listu minimalne opreme vazduhoplova (MEL). U toj listi posebno se oznaava koja oprema mora biti ispravna da bi se moglo
8-12/01
214 od 1036
Knjiga I
pristupiti poletanju vazduhoplova, kao i oprema ija neispravnost se moe tolerisati a da se tim ne ugrozi bezbednost letenja. Ako se pre poletanja vazduhoplova utvrdi da je neki deo opreme iz stava 1. ovog lana neispravan ali da utvrena neispravnost ne moe ugroziti bezbednost letenja, ovlaeno lice tehnike slube duno je da primedbu o uoenoj neispravnosti unese u knjigu odravanja vazduhoplova i da o tome obavesti vou vazduhoplova, koji svojim potpisom potvruje da je sa primedbom upoznat. Voa vazduhoplova moe odustati od izvrenja leta, ako posumnja da neispravnost opreme moe ugroziti bezbednost letenja iako se ta neispravnost moe tolerisati prema listi minimalne opreme (MEL). Ako se pre poletanja vazduhoplova utvrde dve ili vie neispravnosti na opremi, koje se pojedinano mogu tolerisati prema listi minimalne opreme (MEL) ali povezane mogu uticati na bezbednost letenja, voa vazduhoplova i ovlaeno lice tehnike slube zajedniki e doneti odluku o tome da li e se pristupiti izvrenju leta ili ne. lan 61. Pripremanje vazduhoplova za let obuhvata i proveravanje optereenja i rasporeda tereta na vazduhoplovu prema listi optereenja, kao i proveravanje stanja i ispravnosti vazduhoplova i ureaja i opreme. Voa vazduhoplova duan je da proveravanje iz stava 1. ovog lana vri prema utvrenoj listi provere (Check list) ako je ta lista propisana za odnosnu kategoriju vazduhoplova. Ako za vazduhoplov nije propisana lista optereenja, voa vazduhoplova je duan da proveri koliine raspoloivog goriva, maziva, ulja za koenje i kiseonika, kao i teinu i raspored ukrcanih lica i stvari, a za vazduhoplov laki od vazduha i balast. Ako za vazduhoplov nije propisana lista provere (Check list), voa vazduhoplova proverava stanje i ispravnost vazduhoplova, motora i pilotske kabine, kao i ispravnost ureaja za upravljanje vazduhoplovom i drugih ureaja i opreme od kojih zavisi bezbednost leta. Ako se vazduhoplov koristi za posebne namene, pored provere iz stava 1. ovog lana, voa vazduhoplova mora proveriti i smetaj i ispravnost dodatnih ureaja na vazduhoplovu. lan 62. Voa vazduhoplova ne sme pristupiti poletanju:
8-12/01
215 od 1036
Knjiga I
1) ako teina vazduhoplova prelazi dozvoljenu teinu u poletanju, propisanu u letakom priruniku za taj vazduhoplov korigovanu usled uticaja sledeih faktora: temperature na aerodromu; nadmorske visine aerodroma izraene u atmosferskom pritisku; duine, nagiba i povrine poletno-sletne staze; vlage, snega i leda na poletno-sletnoj stazi; jaine vetra u smeru poletanja; ukljuivanja ureaja koji smanjuju snagu motora; neispravnosti ureaja za regulisanje koenja; delimine neispravnosti sistema za koenje; visine prepreka u odletu i propisanog ugla penjanja; 2) ako normalna potronja goriva i maziva u letu do aerodroma sletanja ne obezbeuje da vazduhoplov pri sletanju ima teinu manju od maksimalno dozvoljene teine za sletanje, propisane u letakom priruniku za taj tip vazduhoplova korigovanu usled uticaja sledeih faktora: nadmorske visine aerodroma izraene u atmosferskom pritisku; duine, nagiba i povrine poletno-sletne staze; vlage, snega i leda na poletno-sletnoj stazi; jaine vetra u smeru sletanja i neispravnosti ureaja za regulisanje koenja. Pri proraunu teine viemotornog vazduhoplova radi sletanja voa vazduhoplova je duan da uzme u obzir i mogunost da vazduhoplov ne uspe da sleti pri prvom pokuaju ili da jedan motor prestane da radi. lan 63. Voa vazduhoplova ne sme zapoeti let ako vazduhoplov nije snabdeven minimalnom koliinom goriva i maziva potrebnom za taj let, koja se izraunava za: aktuelnu meteoroloku situaciju i meteoroloku prognozu; oekivano zadravanje; skretanje, odnosno kanjenje zbog vazdune plovidbe u tom delu vazdunog prostora; jedan proceduralan prilaz na aerodrom planiran za sletanje, ukljuujui i jedan neuspeo prilaz; postupke u letakom priruniku za gubitak presurizacije (ako postoji) ili otkaz jedne pogonske grupe na ruti (kod viemotornih aviona) i druge uslove koji mogu izazvati odlaganje sletanja aviona ili poveanje potronje goriva i maziva. Minimalne koliine goriva i maziva potrebne za let aviona sa klipnim eliso-turbinskim i mlaznim pogonskim grupama date su u prilogu br. 12. koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. lan 64. Pre poletanja vazduhoplova, voa vazduhoplova, odnosno lan posade vazduhoplova koga on odredi proverava da li vazduhoplov ima
8-12/01
216 od 1036
Knjiga I
ispravne ureaje i propisanu opremu za sluaj opasnosti, zavisno od vrste leta, a naroito: 1) zatitnu opremu protiv poara, dima i gasova; 2) radio-predajnik signala o poloaju vazduhoplova posle prinudnog sletanja van aerodroma; 3) pitolj za ispaljivanje signalnih raketa i signalne rakete; 4) metalno ogledalo i pitolj za signalizaciju; 5) boju za obeleavanje traga vazduhoplova pri sletanju na vodu; 6) amce, splavove i pojaseve za odravanje lica na vodi; 7) opremu, hranu i vodu za snabdevanje lica na amcima, splavovima i pojasevima. lan posade vazduhoplova u javnom prevozu u vazdunom saobraaju, koga odredi voa tog vazduhoplova, upoznaje putnike sa nainom upotrebe opreme, predviene da je putnici koriste u sluaju opasnosti.
3. Priprema posade
lan 65. Pre poletanja vazduhoplova, voa vazduhoplova duan je da zajedno sa drugim lanovima posade izvri zajedniku pripremu leta i da proveri spremnost posade vazduhoplova za izvrenje planiranog leta. Priprema posade vazduhoplova obuhvata: 1) 2) 3) 4) ma; 5) sastavljanje plana leta. lan 66. Vazduhoplov koji se koristi za posebne namene mora se posebno pripremati za tu vrstu leta. Za letenje vazduhoplovom namenjenim za sportsku delatnost mora se izvriti posebno pripremanje zavisno od vrste i karaktera leta. upoznavanje i prouavanje letakog zadatka; pribavljanje podataka potrebnih za izvrenje leta; meteoroloku i navigacijsku pripremu za let; razradu postupaka u sluaju opasnosti i u vanrednim sluajevi-
8-12/01
217 od 1036
Knjiga I
Tokom pripreme za samostalni let lica koje se obuava za poslove letakog osoblja, moraju se predvideti i razraditi mogue vanredne situacije. Za pripremu za let lica iz stava 3. ovog lana odgovoran je njegov nastavnik letenja. lan 67. Voa vazduhoplova, zajedno sa posadom vazduhoplova prouava letaki zadatak i tom prilikom utvruje da li se postavljeni zadatak moe izvriti a da se time ne ugrozi bezbednost vazdune plovidbe. Istovremeno, mora se razmotriti mogunost za izmenu nekog elementa planiranog leta ako to bude potrebno, vodei rauna o karakteristikama vazduhoplova, obuenosti posade vazduhoplova, raspoloivim koliinama goriva i maziva i sl. Eventualne primedbe i predloge u vezi sa izvrenjem letakog zadatka voa vazduhoplova dostavlja nadlenoj slubi, odnosno licu odgovornom za planiranje tog letakog zadatka. lan 68. U okviru pripreme za let, voa vazduhoplova, odnosno lan posade koga on odredi, prikuplja i prouava podatke potrebne za izvrenje planiranog leta, a naroito podatke koji se odnose na aerodrome poletanja i sletanja i na planirani alternativni aerodrom. Voa vazduhoplova mora poznavati podatke o aerodromima iz stava 1. ovog lana, a naroito: 1) oznake i pravce poletno-sletnih staza; 2) dimenzije i otpornost poletno-sletnih staza i karakteristike kolovozne konstrukcije tih staza; 3) upotrebljivu duinu poletno-sletnih staza za poletanje, za neuspelo poletanje i za sletanje; 4) svetlosno obeleavanje prilaznih povrina i prepreka; 5) radio-navigacione ureaje aerodroma. lan 69. Voa vazduhoplova duan je da izvri meteoroloku pripremu za let i da sa meteorolokom situacijom upozna posadu vazduhoplova.
8-12/01
218 od 1036
Knjiga I
Voa vazduhoplova ili lan posade koga ona odredi pribavlja dokumentaciju za meteoroloku pripremu leta od slube nadlene za pruanje meteoroloke pomoi vazduhoplovstvu. Zahtev za dobijanje dokumentacije podnosi se najranije na 4 asa pre planiranog poletanja, ako su u pitanju letovi u redovnom javnom prevozu u vazdunom saobraaju. Na aerodromima i letilitima na kojima ne postoji sluba nadlena za pruanje meteoroloke pomoi vazduhoplovstvu, posada vazduhoplova pribavlja najpogodnijim sredstvom veze podatke potrebne za meteoroloku pripremu za let od najblie takve slube, ako to nije mogue od nadlene slube kontrole letenja na najbliem aerodromu. lan 70. Dokumentacija, odnosno podaci za meteoroloku pripremu leta obavezno sadre i izvetaj o stanju i prognozi vremena za aerodrom poletanja aerodrom sletanja i alternativni aerodrom, kao i za planirane vazdune puteve, odnosno rute. Ako se odloi poletanje vazduhoplova za dva ili vie asova, ili ako nastupi bitna promena meteoroloke situacije ili se oekuje takva promena na aerodromima i vazdunim putevima predvienim planom leta, posada vazduhoplova pribavlja novu dokumentaciju, odnosno podatke. Ako se analizom meteoroloke situacije utvrdi da vremenski uslovi ne obezbeuju bezbedan let, voa vazduhoplova mora odloiti poletanje. lan 71. Navigacijska priprema leta vri se zavisno od svhe leta i letakog zadatka; tehnikih karakteristika opreme vazduhoplova; meteoroloke situacije i prognoze; podataka iz Zbornika vazduhoplovnih podataka (AIP) i hitnih obavetenja (NOTAM), kao i na osnovu putnog prirunika vazduhoplova (Route Manual). Navigacijska priprema leta obuhvata: 1) izbor aerodroma sletanja i vazdunog puta, odnosno rute i izbor alternativnih aerodroma i puta, odnosno rute; 2) analizu i prouavanje vazduhoplovnih karata zona aerodroma poletanja, aerodroma sletanja i alternativnog aerodroma, kao i karata planiranih i alternativnih vazdunih puteva, odnosno ruta;
8-12/01
219 od 1036
Knjiga I
3) proraun pravca leta, brzine i visine leta i proraun potronje goriva; 4) odreivanje vremena nadletanja taaka javljanja vazduhoplova nadlenoj slubi kontrole letenja, take promene pravca ili nivoa leta i take najdocnijeg povratka vazduhoplova na aerodrom poletanja u sluaju potrebe; 5) upoznavanje i prouavanje postupaka u krugu ekanja, postupaka za neuspelo prilaenje na sletanje i postupaka u sluaju opasnosti. Ako voa vazduhoplova planira let po pravilima instrumentalnog letenja (IFR), on mora predvideti najmanje jedan alternativni aerodrom. lan 72. Na osnovu navigacijske pripreme leta, voa vazduhoplova sa drugim letakim osobljem vazduhoplova izrauje navigacijski plan leta. Ako navigacijski plan letenja priprema struna sluba nosioca prava raspolaganja vazduhoplovom, odnosno sopstvenika vazduhoplova, voa vazduhoplova i drugo letako osoblje vazduhoplova duni su da se upoznaju i da detaljno proue taj plan. Za vreme letenja, odreeni lan posade unosi u navigacijski plan letenja sva odstupanja od planiranih elemenata leta. lan 73. Tokom priprema za let voa vazduhoplova mora predvideti i razraditi postupke i mere koje bi se preduzele ako bi se vazduhoplov naao u opasnosti, odnosno ako bi nastupile vanredne okolnosti za vreme letenja, saglasno odredbama ovog pravilnika. Voa vazduhoplova je duan da o postupcima i merama iz stava 1. ovog lana upozna posadu vazduhoplova. lan 74. Po zavretku meteoroloke i navigacijske pripreme leta, voa vazduhoplova sastavlja plan leta. Voa vazduhoplova, odnosno lan posade koga on odredi, podnosi plan leta nadlenoj aerodromskoj kontroli letenja najdocnije na 30 minuta pre poletanja.
8-12/01
220 od 1036
Knjiga I
Ako na aerodromu poletanja nije organizovana sluba kontrole letenja, umesto podnoenja plana leta vri se najpogodnijim sredstvom veze najava leta aerodromskoj kontroli letenja na najbliem aerodromu. Izuzetno od stava 2. ovog lana, plan leta se moe dostaviti i u toku leta, ako je let odobren od strane nadlenog organa. lan 75. Plan leta za vazduhoplove koji se koriste za prevoz u vazdunom saobraaju podnosi se za vie letova na obrascu datom u prilogu br. 8 Skupni plan leta, a za ostale vazduhoplove na obrascu datom u prilogu br. 9 Plan leta, koji su odtampani uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo. lan 76. Ako voa vazduhoplova odustane od leta, o tome odmah obavetava nadlenu slubu kontrole letenja koja je odobrila plan tog leta. Ako voa vazduhoplova ne zatrai poletanje u roku od jednog asa od isteka vremena predvienog za poletanje u odobrenom planu leta, smatrae se da je odustao od poletanja. Ako na aerodromu na kome nije organizovana sluba kontrole letenja, vazduhoplov ne poleti u roku od 30 minuta od isteka vremena predvienog u najavi leta, voa vazduhoplova je duan da izvri novu najavu leta.
4. Ostale pripreme
lan 77. Pre poletanja vazduhoplova, voa vazduhoplova mora proveriti da li je sluba prihvata i otpreme izvrila potrebne radnje u vezi sa otpremom vazduhoplova, putnika i stvari, kao i da li su preduzete mere propisane u pogledu protivpoarnog obezbeenja i hitne lekarske pomoi. lan 78. Ako se vazduhoplovom prevoze putnici, odnosno druga lica i stvari, posada vazduhoplova mora: 1) pre poletanja vazduhoplova, proveriti da li su putnici, odnosno druga lica smetena na sedita i privezana sigurnosnim pojasevima i
8-12/01
221 od 1036
Knjiga I
upoznati ih sa nainom korienja sigurnosnih pojaseva i zabranom puenja, kao i proveriti da li su runi prtljag i druge stvari pravilno smeteni u vazduhoplovu; 2) posle poletanja vazduhoplova, upoznati putnike, odnosno druga lica sa postupkom u sluaju gubitka pritiska u kabini vazduhoplova, ako vazduhoplov ima kabinu pod pritiskom; 3) u toku leta upoznati putnike, odnosno druga lica sa postupcima predvienim za vanredne dogaaje, a u sluaju nastupanja takvih dogaaja upoznati ih sa postupcima koje nalae bezbednost vazduhoplova, putnika i drugih lica i stvari u vazduhoplovu i obezbediti da se izvravaju uputstva i nareenja voe vazduhoplova. lan 79. Voa vazduhoplova moe prema putniku ili drugom licu koje naruava propisani red i disciplinu u vazduhoplovu ili koje na bilo koji nain ugroava bezbednost letenja, u skladu sa odredbom lana 178. Zakona o vazdunoj plovidbi, preduzeti mere, kao to su: upozorenje na obavezu potovanja reda i discipline u vazduhoplovu; opomena pred prinudno iskrcavanje putnika, odnosno drugih lica na aerodromu poletanja, odnosno na aerodromu prvog sletanja, kao i druge mere. lan 80. Voa vazduhoplova kojim se vri prevoz oruja ili opasnih materija, duan je da pre poletanja proveri da li postoji odobrenje nadlenog organa za prevoz oruja, odnosno opasnih materija i da se stara da se rukovanje takvom poiljkom pri putovanju, prevozu i istovaru vri na propisan nain. lan 81. Posada vazduhoplova mora se obezbediti da prilazi izlazima za sluaj opasnosti i vratima na vazduhoplovu budu pristupani i bez prepreka u irini od najmanje 50 cm. Izlazi i vrata iz stava 1. ovog lana moraju biti zabravljeni tako da je mogue njihovo brzo otvaranje u sluaju potrebe.
8-12/01
222 od 1036
Knjiga I
IV PRAVILA INSTRUMENTALNOG LETENJA (IFR) 1. Zajednike odredbe

lan 82. Pravila instrumentalnog letenja (IFR) primenjuju se na letenje vazduhoplova koje se vri iskljuivo pomou instrumenata i ureaja na vazduhoplovu i na zemlji. Prema pravilima instrumentalnog letenja, poletanje i sletanje vazduhoplova moe se vriti samo na aerodromima za koje su u Zborniku objavljena pravila postupka za instrumentalno prilaenje i poletanje. lan 83. Letenje vazduhoplova obavezno se vri po pravilima instrumentalnog letenja, i to: 1) kad let nije mogue u celini izvriti u VMC uslovima; 2) u javnom prevozu (u IMC i VMC uslovima). Izuzetno od odredbe take 2. stava 2. ovog lana, pod meteorolokim uslovima propisanim u lanu 116. ovog pravilnika, radi poletanja i sletanja dozvoljeno je vazduhoplovima vizuelno manevrisanje danju i nou u vazdunom prostoru oko aerodroma. Letenje po pravilima IFR moe vriti vazduhoplov koji je za to opremljen i pilot sa vaeom dozvolom i ovlaenjem. Letenje po pravilima IFR obavezno je u IMC uslovima. Pravo je pilota da prijavi to letenje i kad vladaju VMC uslovi. Sluba kontrole letenja ovlaena je da uskrati letenje po pravilima VFR ako oekuje da e vazduhoplov na putu do mesta opredeljenja naii na IMC uslove. Sluba kontrole letenja moe odobriti zahtev pilota u toku leta za prelazak sa letenja po pravilima IFR na letenje po pravilima VFR, ili obratno. Ako sluba kontrole letenja zahteva prelazak sa letenja po pravilima IFR na letenje po pravilima VFR, ili obratno, saglasnost pilota je obavezna. lan 85. Pravila instrumentalnog letenja (IFR) primenjuju se i na letenje vazduhoplova kojim se obuava posada vazduhoplova u aerodromskoj
8-12/01
223 od 1036
Knjiga I
zoni nou pri spoljnoj vidljivosti, ako se bez tekoa sa ivice te zone ne mogu identifikovati svetla poletno-sletne staze, prilazna svetla i svetla za obeleavanje prepreka na zemlji. lan 86. Voa vazduhoplova koji leti po pravilima instrumentalnog letenja (IFR), mora odravati stalnu radio-vezu na odreenoj frekvenciji sa nadlenom slubom kontrole letenja. Odredba stava 1. ovog lana primenjuje se i na kontrolisano letenje pri spoljnoj vidljivosti (CVFR). Voa vazduhoplova je duan da javlja nadlenoj slubi kontrole letenja preletanje svake take obaveznog javljanja, prema odobrenom planu leta. lan 87. Vazduhoplovi u letu moraju se nalaziti na bezbednoj udaljenosti jedan od drugoga. Horizontalno i vertikalno razdvajanje vazduhoplova obezbeuje nadlena sluba kontrole letenja. Nadlena sluba kontrole letenja moe dozvoliti na zahtev i odgovornost voe vazduhoplova, da razdvajanje tog od drugih vazduhoplova u aerodromskoj zoni vri sam voa vazduhoplova ako je spoljna vidljivost najmanje 8.000 metara, ako udaljenost vazduhoplova od oblaka iznosi najmanje 2.000 metara, ako voa tog vazduhoplova vidi druge vazduhoplove i ako voe drugih vazduhoplova izjave da prihvataju odgovornost za takav nain razdvajanja vazduhoplova. lan 88. Vazduhoplov moe leteti do minimalne bezbedne visine propisane za odreeni deo vazdunog puta, odnosno rute. Minimalna bezbedna visina u vazdunom prostoru slobodnog letenja iznosi 300 metara, a u brdovitom podruju 600 metara iznad najvie prepreke u polupreniku od 8.000 metara od pozicije vazduhoplova. lan 89. Posle poletanja pomou instrumenata (IFR), zaokret se ne sme vriti pre nego to se postigne visina od najmanje 120 m u odnosu na aerodrom poletanja.
8-12/01
224 od 1036
Knjiga I
Minimalno nadviavanje prepreka od 50 m obezbeuje se u zaokretu prilikom neuspelog prilaenja. Za helikoptere se dozvoljava zaokret i na manjim visinama, ali ne na visinama koje ulaze u "efekt autorotacije". lan 90. Ureaj za predaju podataka o visini i identifikaciji vazduhoplova u javnom prevozu u vazdunom saobraaju (u daljem tekstu: transponder), treba da bude takav da omoguuje korienje 4096 kodova u modu "A" i pri automatskom pokazivanju visine leta vazduhoplova. Vazduhoplov u letu mora koristiti transponder sa odgovarajuim kodom, saglasno uputstvu nadlene slube kontrole letenja a broj tog koda mora da potvrdi posada vazduhoplova. Nadlena sluba kontrole letenja moe zahtevati od posade vazduhoplova da proveri tanost pokazivanja visinomera, odnosno indikaciju visine radi provere pokazivanja transpondera. Ako se utvrdi da je razlika u pokazivanju vea od 300 stopa, posada vazduhoplova je duna da iskljui pokazivanje visine na transponderu, a ako to tehniki nije mogue da o tome obavesti nadlenu slubu kontrole letenja. lan 91. Pre poletanja, odnosno pre ulaska u jugoslovenski vazduni prostor vazduhoplov mora imati ukljuen transponder na kodu 2000 u modu "A", ako nadlena sluba kontrole letenja ne odredi drugaije. Korienje transpondera na 7500, 7600, 7700 kodova dozvoljeno je samo za one sluajeve i namene koji su predvieni ovim pravilnikom (l. 180, 196. i 199). Ako vazduhoplov nema transponder ili ako je transponder u kvaru, voa vazduhoplova je duan da o tome obavesti nadlenu slubu kontrole letenja pre poletanja ili pre ulaska u jugoslovenski vazduni prostor, odnosno kad nastane kvar transpondera.
2. Kretanje vazduhoplova na aerodromu i letenje u aerodromskom krugu i na vazdunom putu

lan 92. Voa vazduhoplova koji se kree po manevarskim povrinama aerodroma ili koji leti u aerodromskom krugu duan je da se javlja nadle-
8-12/01
225 od 1036
Knjiga I
noj slubi kontrole letenja i da trai odobrenje za obavljanje pojedinih radnji, zavisno od pozicija na kojima se nalazi vazduhoplov. Na poziciji broj 1. Pozicija na platformi voa vazduhoplova trai odobrenje od nadlene slube kontrole letenja za putanje u rad motora vazduhoplova i prima podatke neophodne za bezbedno poletanje. Na poziciji broj 2. Pozicija na taki ekanja, voa vazduhoplova zaustavlja vazduhoplov na manevarskoj povrini na udaljenosti 50 metara od ivice poletno-sletne staze i vri probu motora, ako je to potrebno, trai dozvolu za izlazak vazduhoplova na poletno-sletnu stazu i prima podatke o eventualnim promenama meteorolokih uslova. Na poziciji broj 3. Pozicija na taki poletanja, voa vazduhoplova trai odobrenje za poletanje i poletanju pristupa po dobijanju odobrenja. Na poziciji broj 4. Pozicija na taki ulaska u aerodromski krug, voa vazduhoplova trai odobrenje za ulazak u aerodromski krug i prima podatke neophodne za bezbedno sletanje na aerodrom. Na poziciji broj 5. Pozicija "niz vetar", voa vazduhoplova koji se nalazi izmeu drugog i treeg zaokreta u aerodromskom krugu, bono i paralelno sa osom poletno-sletne staze, javlja poziciju vazduhoplova, prima obavetenje o redosledu sletanja i o sledeoj taki javljanja vazduhoplova. Na poziciji broj 6. Pozicija u aerodromskom krugu, voa vazduhoplova koji se nalazi izmeu treeg i etvrtog zaokreta javlja poziciju vazduhoplova, ako to zahteva nadlena sluba kontrole letenja i od nje prima obavetenje o eventualnoj promeni redosleda sletanja. Na poziciji broj 7. Pozicija "finale" i to: na poziciji broj 7a "Kratki final", vazduhoplov se posle etvrtog zaokreta nalazi u pravcu poletno-sletne staze na udaljenosti od 7.200 metara (4 NM) i voa vazduhoplova prima odobrenje za sletanje vazduhoplova; na poziciji broj 7b "Dugi final", voa vazduhoplova vri prilaenje za sletanje iz pravca doleta vazduhoplova, javlja poziciju vazduhoplova na udaljenosti od 14.400 metara (8 NM) od poletno-sletne staze i postupa po uputstvu nadlene slube kontrole letenja. Na poziciji broj 8. Pozicija na taki naputanja poletno-sletne staze, voa vazduhoplova koji je sleteo obavetava da je oslobodio poletnosletnu stazu i prima uputstva za voenje vazduhoplova po manevarskim povrinama.
8-12/01
226 od 1036
Knjiga I
Na poziciji broj 9. Pozicija za parkiranje, voa vazduhoplova zaustavlja vazduhoplov na platformi prema oznakama za parkiranje, odnosno prema uputstvu parkera ako na aerodromu postoji parker, i obavetava nadlenu slubu kontrole letenja o prekidu radio veze i iskljuenju motora vazduhoplova. lan 93. U prostoru za vizuelno manevrisanje obezbedie se minimalno nadviavanje prepreka koje iznosi najmanje: Nadviavanje prepreke (u m) 90 90 120 120 150 Najnii OSN u odnosu na aerodrom (u m) 120 150 180 210 240 Minimalna vidljivost (u m) 1,9 2,8 3,7 4,6 6,5
Grupa A B C D E
Za vreme izvoenja vizuelnog manevra za sletanje (Circling), a pri horizontalnoj vidljivosti manjoj od 8 km, nee se odobravati let drugog vazduhoplova. Ako se istovremeno izvode letovi dva vazduhoplova u vazdunom prostoru za vizuelno manevrisanje, oni moraju biti propisano razdvojeni. Aerodromski krug moe biti levi ili desni, zavisno od strane na koju se vri trei i etvrti zaokret vazduhoplova u letu. lan 94. Za bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova su neophodni sledei podaci: 1) oznaka poletno-sletne staze za poletanje i pravac poletanja; 2) pravac, jaina i vea kolebanja vetra;
8-12/01
227 od 1036
Knjiga I
3) atmosferski pritisak za podeavanje visinomera (QNH) izraen u milibarima, odnosno u inima ili milimetrima ako to zahteva voa vazduhoplova; 4) temperatura vazduha i taka rose, ako je u pitanju poletanje mlaznih vazduhoplova; 5) drugi podaci koji mogu uticati na bezbednost poletanja, kao to su: vidljivost u pravcu poletanja ili vidljivost du poletno-sletne staze (RVR), meteoroloke pojave u pravcu poletanja i penjanja vazduhoplova i sl. lan 95. Ulazak, letenje i izlazak vazduhoplova sa vazdunog puta vri se po uputstvu nadlene slube kontrole letenja. Voa vazduhoplova mora potvrditi da je razumeo to uputstvo. Ako voa vazduhoplova smatra da primljeno uputstvo nije jasno, da nije potpuno ili da ne odgovara uslovima za bezbedno letenje, traie dopunu, odnosno izmenu uputstva. Izuzetno od stava 2. ovog lana, ako se vazduhoplov nalazi u opasnosti, voa vazduhoplova moe odstupiti od primljenog uputstva s tim da o tome odmah obavesti nadlenu slubu kontrole letenja. lan 96. Voa vazduhoplova je duan da obavesti nadlenu slubu kontrole letenja o: 1) svakom skretanju vazduhoplova sa vazdunog puta ili rute, i da odmah vrati vazduhoplov na vazduni put ili rutu; 2) stvarnoj brzini vazduhoplova ako je brzina izmeu taaka obaveznog javljanja vea od 5% u odnosu na brzinu iz odobrenog plana leta, odnosno ako se oekuje takvo poveanje brzine; 3) vremenu nadletanja sledee take obaveznog javljanja, ako se ono razlikuje za vie od tri minuta od prethodnog izvetaja. lan 97. Ako vazduhoplov leti na vazdunom putu, odnosno ruti, mora da se kree odreenom putanjom koja spaja dva radio-navigaciona ureaja, odnosno dve take na ruti (rutne take).
8-12/01
228 od 1036
Knjiga I
Ako putanja leta vazduhoplova koji naputa vazduni put vodi prema terenu ili prepreci ija je visina vea od minimalne bezbedne visine za letenje, voa vazduhoplova je duan da vazduhoplov prevede u penjanje i da minimalnu bezbednu visinu dostigne pre nadletanja odnosnog terena ili prepreke. lan 98. Ako se zbog bezbednosti vazdune plovidbe izda nareenje da se vazduhoplov zadri na vazdunom putu u odreenom krugu ekanja, voa vazduhoplova postupa po tom nareenju vrei zaokrete u desnu stranu poev od navigacionog ureaja, ako nije drugaije odreeno. Voa vazduhoplova obavetava nadlene slube kontrole letenja o nivou leta i javlja u koje vreme dostie odreenu taku ekanja. Nadlena sluba kontrole letenja obavetava vou vazduhoplova o predvienom vremenu naputanja take ekanja. Voa vazduhoplova javlja vreme naputanja take ekanja i vreme kad pristupa promeni nivoa leta. lan 99. Za vreme instrumentalnog letenja, posada vazduhoplova duna je da obavetava nadlenu slubu kontrole letenja o poziciji vazduhoplova, meteorolokim uslovima i pojavama (olujna oblanost, jaka turbulencija, mogunost zaleivanja) i drugim pojavama bitnim za bezbednu i nesmetanu vazdunu plovidbu. Izvetaj o poziciji vazduhoplova za vreme leta na vazdunom putu sadri: pozivni znak vazduhoplova, taku javljanja i vreme nadletanja te take, nivo ili visinu leta, predvieno vreme nadletanja sledee take javljanja. Posada vazduhoplova duna je da posebno javi vreme nameravanog, odnosno stvarnog naputanja i dostizanja visine leta (nivo leta). Ako se vazduhoplov nalazi pod radarskom kontrolom, nadlena sluba kontrole letenja moe osloboditi od obaveze posadu vazduhoplova da javlja svoje pozicije, odnosno predaje izvetaje o poziciji vazduhoplova. Voa vazduhoplova ne treba da obavetava o poziciji vazduhoplova ako se vazduhoplov nalazi pod radarskom kontrolom, osim ako nadlena sluba kontrole letenja ne odredi drugaije.
8-12/01
229 od 1036
Knjiga I
3. Prilaenje i sletanje vazduhoplova

lan 100. U momentu ulaska u zonu aerodroma na koji treba vazduhoplov da sleti, voa vazduhoplova mora uspostaviti radio-vezu sa nadlenom slubom kontrole letenja i saoptiti pozivni znak vazduhoplova, broj leta, visinu leta, poziciju vazduhoplova i oekivano vreme dolaska na aerodrom. Voa vazduhoplova moe predloiti nain sletanja i zatraiti da mu se odobri odreeni postupak prilaenja radi sletanja. Odobreni postupak prilaenja i sletanja vazduhoplova voa vazduhoplova ne moe menjati bez saglasnosti nadlene slube kontrole letenja. Ako vazduhoplov slee na aerodrom na kome nema slube kontrole letenja, odobrenje za ulazak u aerodromsku zonu i za sletanje daje rukovodilac letenja. lan 101. Na vazduhoplovu koji se pribliava aerodromu sletanja, visinomer mora biti podeen na odgovarajui atmosferski pritisak. Voa vazduhoplova mora potvrditi prijem podataka za podeavanje visinomera, dobijenih od nadlene slube kontrole letenja. Za letenje od prelaznog nivoa leta do sletanja visinomer se podeava na atmosferski pritisak vrednosti QNH tog aerodroma, odnosno vrednosti QNE ako to zaheva voa vazduhoplova. Ako se prilaenje i sletanje vazduhoplova vri preciznim radarskim voenjem, visinomer se podeava na vrednost QFE. Ako se vri precizno prilaenje i sletanje vazduhoplova pomou ureaja ILS ili PAR, a razlika izmeu visine praga poletno-sletne staze i visine aerodroma iznosi vie od 2 metra, visinomer se mora podesiti na vrednost QFE u odnosu na prag te staze. Ako vazduhoplov ima dva ispravna visinomera, jedan od njih mora biti podeen na vrednost QNH radi potrebe kontrole letenja, a visina za potrebe kontrole letenja oitava se uvek sa visinomera podeenog na QHN. Za sletanje u uslovima preciznog instrumentalnog prilaenja kategorije II i III, obavezna je upotreba radio-visinomera. Za tu svrhu objavljuje se u Zborniku karta profila terena.
8-12/01
230 od 1036 lan 102.
Knjiga I
Voa vazduhoplova moe koristiti ureaj za navigaciju VOR, ako je ispravnost tog ureaja proverena na propisan nain u poslednjih 10 dana i ako odstupanje nije vee od 4 stepena. Voa vazduhoplova koji slee na aerodrom na kome postoji ureaj za navigaciju VOR sa test-signalom (VOT), mora proveriti ispravnost pokazivanja ureaja VOR na vazduhoplovu, da bi se utvrdila mogunost njegovog korienja. Taj ureaj se moe koristiti ako odstupanje nije vee od 4 stepena. lan 103. Ako nadlena sluba kontrole letenja naredi da se vazduhoplov zadri u krugu ekanja iznad odreenog navigacionog ureaja ili neke take na zemlji, voa vazduhoplova zadrae vazduhoplov u krugu i saekae dozvolu za prilaenje i sletanje. Letenje u krugu ekanja vri se na visini i po postupku koji su utvreni u posebnim vazduhoplovnim kartama za korienje aerodroma. Ako u karte iz stava 2. ovog lana nisu uneseni elementi za letenje u krugu ekanja, nadlena sluba kontrole letenja mora odrediti elemente potrebne za letenje vazduhoplova, i to: 1) navigacioni ureaj ili taku iznad koje e se vriti ekanje; 2) pravac zaokreta u krugu ekanja; 3) visinu na kojoj e se vriti ekanje; 4) priblino vreme naputanja kruga ekanja; 5) duinu kraka odleta u nautikim miljama, ako se ekanje vri pomou navigacionog ureaja DME. Voa vazduhoplova moe napustiti krug ekanja kad dobije odobrenje nadlene slube kontrole letenja i pristupi primeni postupka za prilaenje i sletanje vazduhoplova, odnosno izvravanju uputstva nadlene slube kontrole letenja. U sluaju jaih vazdunih turbulencija, zaleivanja ili male rezerve goriva, voa vazduhoplova moe zahtevati izmenu ili odstupanje od odreenog postupka za letenje u krugu ekanja.
8-12/01
231 od 1036 lan 104.
Knjiga I
Za vreme letenja vazduhoplova u krugu ekanja, vreme trajanja leta na kraku odleta, odnosno doleta do visine 4.250 metara (14.000 stopa) iznosi minut, a iznad te visine minut i 30 sekundi. Za vreme letenja vazduhoplova u krugu ekanja, vazduhoplov se mora pridravati brzina navedenih u sledeoj tabeli:
Nivo leta (FL) Brzina vazduhoplova sa klipnim motorom u vorovima Brzina vazduhoplova sa mlaznim motorom u vorovima normalna atmosfera turbulencija
do 60 preko 60 do 140 preko 140
170 170 175
210 220 240
280 ili 0,8 Mah-a zavisno ta je od toga manje
Brzine iz stava 2. ovog lana moraju se postii najkasnije 2 minuta pre nadletanja navigacionog ureaja, odnosno take iznad koje se nalazi krug ekanja. Ako vazduhoplov ne moe da odrava odreenu brzinu iz stava 2. ovog lana, voa vazduhoplova e o tome obavestiti nadlenu slubu kontrole letenja i postupae po uputstvu te slube. Voa vazduhoplova potraie prethodno saglasnost nadlene slube kontrole letenja i za korienje brzina predvienih za sluaj turbulencije, ako u Zborniku nije drukije objavljeno. lan 105. Instrumentalno prilaenje i sletanje vazduhoplova vri se po postupku propisanom za aerodrom na koji vazduhoplov slee, objavljenom u Zborniku. Instrumentalno prilaenje moe biti neprecizno i precizno. Neprecizno prilaenje vri se kad aerodrom nema elektronski ureaj koji odreuje kliznu ravan leta vazduhoplova nego se koriste drugi
8-12/01
232 od 1036
Knjiga I
ureaji, kao to su: goniometar, radio-far NDB, ureaj VOR ili ureaj ILS bez pokazivaa klizne ravni. Precizno prilaenje vri se pomou ureaja koji odreuju i kliznu ravan leta vazduhoplova, kao to su ureaj ILS sa pokazivaem klizne ravni i ureaj PAR. lan 106. Ako se za instrumentalno prilaenje vazduhoplova koristi nadzorni radar, nadlena sluba kontrole letenja moe skratiti postupak prilaenja i dovesti vazduhoplov do zavrne take prilaenja. Ako je to predvieno propisanim postupkom za prilaenje i sletanje, nadlena sluba kontrole letenja moe preduzeti radarsko voenje vazduhoplova do visine sa koje moe bezbedno sleteti na aerodrom. lan 107. Voa vazduhoplova obustavie dalje prilaenje i primenie pravila postupka predviena za neuspelo prilaenje ako na relativnoj visini odluivanja (DH), odnosno na minimalnoj apsolutnoj, odnosno relativnoj visini (MDA/H) do koje moe da ponire, nije uspostavio vizuelni kontakt sa zemljom ili ako iz drugih razloga nije mogue izvriti bezbedno sletanje. Visine iz stava 1. ovog lana (DH ili MDA/H) odreuje nosilac prava raspolaganja vazduhoplovom (sopstvenik vazduhoplova) na osnovu apsolutne, odnosno relativne visine bezbednog nadviavanja terena, odnosno prepreka (OCA/H), koje su za svaki aerodrom, zavisno od vrste prilaenja, utvrene od nadlenog organa i podaci o njima objavljeni u Zborniku. lan 108. Voa vazduhoplova koji leti po pravilima instrumentalnog letenja moe prei na letenje pri spoljnoj vidljivosti ako postoje meteoroloki uslovi (VMC) za letenje pri spoljnoj vidljivosti i ako to odobri nadlena sluba kontrole letenja. U sluaju iz stava 1. ovog lana, u odobreni plan leta voa vazduhoplova i nadlena sluba kontrole letenja unose odgovarajue izmene. Nadlena sluba kontrole letenja obavetava posadu vazduhoplova o
8-12/01
233 od 1036
Knjiga I
eventualnim promenama u odnosu na stanje i prognozu vremena koji su ranije bili saopteni posadi vazduhoplova. Voa vazduhoplova duan je da nadlenoj slubi kontrole letenja blagovremeno prijavi nameru prelaska na vizuelno manevrisanje (Circling) za sletanje iz obratnog smera od smera instrumentalnog prilaenja, shodno propisanim i objavljenim pravilima postupka za taj aerodrom. Vazduhoplovu e se odobriti poletanje sa poletno-sletne staze u smeru koji nije opremljen za IFR u uslovima horizontalne vidljivosti date u lanu 20. ovog pravilnika. Vazduhoplov ne sme ii u oblake ako ne pree na let po pravilima za instrumentalno letenje (IFR). lan 109. Izvetaj o poziciji vazduhoplova u terminalnoj i aerodromskoj zoni sadri: vreme promene nivoa ili visine leta, vreme i nivo ili visinu nadletanja odreene take do koje je let bio odobren ili na kojoj se vri ekanje, vreme naputanja te take, vreme naputanja zavrne take prilaenja; ispravke vremena dolaska ili sletanja ako se ono razlikuje za vie od 3 minuta od planiranog vremena i obavetenje o neuspelom prilaenju ako je bilo takvog prilaenja. lan 110. Voa vazduhoplova, kad vazduhoplov leti po pravilima instrumentalnog letenja (IFR), duan je da bez odlaganja obavesti nadlenu slubu kontrole letenja o kvaru na sledeim ureajima na vazduhoplovu: 1) radio-kompasu ili drugim ureajima za pokazivanje poloaja vazduhoplova u odnosu na zemaljska radio-navigaciona sredstva; 2) prijemniku pokazivaa za instrumentalno sletanje ILS ili nekoj od njegovih komponenata; 3) radio-ureaj za odravanje veze sa nadlenom slubom kontrole letenja. Voa vazduhoplova obavetava nadlenu slubu kontrole letenja o uticaju kvara, odnosno neispravnosti ureaja iz stava 1. ovog lana na sposobnost vazduhoplova da nastavi letenje po pravilima instrumentalnog letenja (IFR) i u sluaju potrebe trai pomo (radarsko voenje, korienje druge frekvencije i dr.).
8-12/01
234 od 1036
Knjiga I
V PRAVILA LETENJA PRI SPOLJNOJ VIDLJIVOSTI (VFR) 1. Zajednike odredbe

lan 111. Vizuelno letenje moe se vriti danju i nou ako posada vazduhoplova za sve vreme leta vidi zemlju i orijentire na zemlji. Ako posada ne vidi zemlju i orijentire na zemlji, vazduhoplov koji vri vizuelno letenje (VFR i CVFR) samo u aerodromskoj zoni i u uslovima datim u l. 22. i 116. ovog pravilnika. 3) ako vazduhoplov leti u uslovima meteoroloke vidljivosti (VMC), a u pitanju je kontrolisano letenje pri spoljnoj vidljivosti (CVFR). Izuzetno od odredaba stava 1. ovog lana, vazduhoplov moe leteti i nou u uslovima meteoroloke vidljivosti (VMC), ako se njime ne vri javni prevoz u vazdunom saobraaju. lan 112. Pravila letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR) primenjuju se i na letenje vazduhoplova kojim se obuava posada vazduhoplova u aerodromskoj zoni nou, ako se sa ivice te zone mogu bez tekoa identifikovati svetla poletno-sletne staze, prilazna svetla i svetla za obeleavanje prepreka na zemlji. lan 113. Ako jednomotorni vazduhoplov vri vizuelno letenje iznad mora, njegova udaljenost od obale ne sme biti vea od udaljenosti koja je jednaka petnaestostrukoj visini leta vazduhoplova, odnosno od udaljenosti sa koje je mogu povratak vazduhoplova na kopno u sluaju kvara na motoru vazduhoplova. lan 114. Letenje stranog sportskog vazduhoplova u jugoslovenskom vazdunom prostoru vri se po pravilima kontrolisanog letenja pri spoljnoj vidljivosti (CVFR). Vazduhoplov iz stava 1. ovog lana moe leteti ako je najmanje jedan lan posade vazduhoplova osposobljen da odrava na engleskom jeziku propisanu radio-vezu sa nadlenom slubom kontrole letenja i ako vazduhoplov ima odgovarajui radio-navigacioni ureaj koji omogu-
8-12/01
235 od 1036
Knjiga I
uje voenje tog vazduhoplova pomou radio-navigacionih ureaja na zemlji. lan 115. Izuzetno od lanova 114. ovog pravilnika, strani sportski vazduhoplov moe leteti i ako nema odgovarajui radio-navigacioni ureaj, ako je to predvieno u odobrenju za letenje. U sluaju iz stava 1. ovog lana, let se vri prema uslovima i na nain koji su odreeni u odobrenju za letenje. lan 116. Uslovi meteoroloke vidljivosti (VMC) pri kojima se vri vizuelno letenje su isti za dnevno i nono letenje i oni su dati u sledeoj tabeli: USLOVI METEOROLOKE VIDLJIVOSTI (VMC) A. Za let van sloja slobodnog letenja Minimalna visina nadviavanja terena 300 m (1000 stopa) Vidljivost u letu Najmanje 8 km Odstojanje od oblaka Najmanje: horizontalno 1,5 km i vertikalno 300 m Odstojanje od oblaka horizontalno bez oblaka vertikalno sa vidljivou zemlje Najmanje: horizontalno 1,5 km vertikalno 300 m
B. Za let u sloju slobodnog letenja Minimalna visina 300 m (1000 stopa) iznad naselja i veeg skupa lica 150 m (500 stopa) u ostalim sluajevima Vidljivost u letu Najmanje 1,5 km Za letove sa brzinama i preko 140 kt (IAS) Najmanje 5 km
Izuzetno od stava 1. ovog lana, letenje helikoptera moe se vriti i pri manjoj vidljivosti ali ne pri vidljivosti manjoj od 800 metara, ako se
8-12/01
236 od 1036
Knjiga I
manevrie pri brzinama koje omoguavaju blagovremeno uoavanje drugih vazduhoplova ili prepreka. lan 117. Vizuelno letenje ispod minimuma odreenih u tabeli iz lana 116. stav 1. ovog pravilnika u delu Uslovi meteoroloke vidljivosti (VMC), moe se vriti na zahtev i odgovornost voe vazduhoplova, ako to odobri nadleni organ i ako je u pitanju let za posebne namene (traganje i spasavanje, prevoz bolesnika, elementarne nepogode, akcije organa unutranjih poslova). lan 118. Vazduhoplov koji vri vizuelno letenje mora se pridravati minimalne bezbedne visine koja, u sluaju prestanka rada motora, obezbeuje uspeno sletanje. Visina iz stava 1. ovog lana ne sme biti manja od: 1) 300 metara (1.000 stopa) za letenje iznad naseljenih mesta, iznad veeg skupa lica ili iznad najvie prepreke u polupreniku od 600 metara od pozicije vazduhoplova; 2) 300 metara (1.000 stopa) za ostalo letenje iznad kopnenih ili vodenih povrina. Izuzetno od stava 2. ovog lana, na visini manjoj od visine predviene u taki 2. tog stava moe leteti vazduhoplov za posebne namene, s tim da visina zaokreta ne sme biti manja od 50 metara (150 stopa) iznad terena ili iznad najvie prepreke na terenu. lan 119. Vizuelno letenje iznad oblaka i izmeu oblaka moe vriti voa vazduhoplova, odnosno pilot osposobljen za takvo letenje, ako vazduhoplov ima ureaje za odravanje propisane radio-veze sa nadlenom slubom kontrole letenja. Letenje iz stava 1. ovog lana vri se u sledeim sluajevima: 1) kad se let vri na visini koja nije manja od 300 metara (1.000 stopa) iznad najvie take terena ili iznad prepreke u irem podruju letenja; 2) kad se vazduhoplov moe pridravati rute odreene planom leta bez ulaska u oblake;
8-12/01
237 od 1036
Knjiga I
3) kad su prilaz i sletanje na aerodrom mogui u uslovima meteoroloke vidljivosti (VMC). lan 120. Vazduhoplov koji leti van vazdunog puta moe presei vazduni put ako je to predvieno u odobrenom planu leta i ako je to odobrila nadlena sluba kontrole letenja. Voa vazduhoplova je duan pre presecanja vazdunog puta da zatrai odobrenje za to presecanje. Prilikom traenja odobrenja voa vazduhoplova mora navesti sledee podatke: 1) pozivni znak i tip vazduhoplova; 2) vazduni put, odnosno rutu vazduhoplova predvienu planom leta; 3) mesto i oekivano vreme presecanja vazduhoplovnog puta; 4) zahtevani nivo leta u momentu presecanja vazdunog puta, predvien pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR); 5) putnu brzinu vazduhoplova. lan 121. Presecanje vazdunog puta vri se okomito na njegov pravac pod uglom od 90 stepeni. Voa vazduhoplova mora javiti nadlenoj slubi kontrole letenja vreme kad pristupa presecanju puta. Za vreme presecanja vazdunog puta vazduhoplov mora imati stalnu radio-vezu sa nadlenom slubom kontrole letenja, ako se ne nalazi pod stalnom kontrolom radara. lan 122. Odredbe l. 120. i 121. ovog pravilnika odnose se i na domae vojne vazduhoplove, osim ako su u pitanju posebni hitni sluajevi u kojima se presecanje vazduhoplovnog puta vri na nivou leta predvienom za vizuelno letenje (VFR).
8-12/01
238 od 1036
Knjiga I
2. Letenje vazduhoplova u aerodromskoj zoni i na vazdunom putu

lan 123. Nadlena sluba kontrole letenja moe vazduhoplovu opte kategorije, na zahtev voe vazduhoplova, odobriti vizuelno letenje u aerodromskoj zoni danju ako vazduhoplov ne prelazi maksimalnu dozvoljenu teinu pri poletanju od 5.700 kg i ako je horizontalna vidljivost vea od 1.500 metara. Vizuelno letenje iz stava 1. ovog lana oznaava se kao specijalni let pri spoljnoj vidljivosti (SVFR). lan 124. Za specijalni let pri spoljnoj vidljivosti (SVFR) voa vazduhoplova ne podnosi nadlenoj slubi kontrole letenja plan leta nego najavu leta koja sadri: tip i pozivni znak vazduhoplova, podatke o voi vazduhoplova i nain izvrenja leta. lan 125. Vizuelno letenje nou u aerodromskoj zoni moe se vriti ako su voa vazduhoplova i vazduhoplov osposobljeni za takvo letenje i ako aerodrom ispunjava uslove za nono letenje. Vizuelno letenje iz stava 1. ovog lana moe se vriti ako su ispunjeni sledei uslovi: da horizontalna vidljivost iznosi najmanje 8.000 metara; da posada vazduhoplova stalno vidi zemlju; da se sa ivice aerodromske zone mogu identifikovati prilazna svetla praga, svetla poletnosletne staze i svetla kojima su oznaene prepreke, s tim da u toj zoni istovremeno mogu leteti najvie dva vazduhoplova. Za vreme vizuelnog nonog letenja u aerodromskoj zoni razdvajanje vazduhoplova vri nadlena sluba kontrole letenja, ako na aerodromu ne postoji takva sluba rukovodilac letenja. Nonim letom, u smislu ovog pravilnika, smatra se let koji se vri u vremenskom periodu od pola asa posle zalaska do pola asa pre izlaska sunca. lan 126. Prilikom vizuelnog letenja voa vazduhoplova moe nastaviti let na vazdunom putu ako vazduhoplov i posada ispunjavaju uslove propisa-
8-12/01
239 od 1036
Knjiga I
ne za instrumentalno letenje i ako se sa tim saglasi nadlena sluba kontrole letenja, najdocnije na pet minuta pre izlaska vazduhoplova na vazduni put. U letu na vazdunom putu voa vazduhoplova se pridrava nivoa leta koji je odredila nadlena sluba kontrole letenja i pravila za instrumentalno letenje (IFR). lan 127. Voa vazduhoplova koji vri vizuelno letenje mora traiti odobrenje od nadlene slube kontrole letenja za svako presecanje vazdunog puta, osim ako se vazduhoplov nalazi u opasnosti. U tom sluaju let se nastavlja na nivou leta predvienom za vizuelno letenje, a posada vazduhoplova preduzima sve potrebne mere da se izbegne opasnost od sudara sa drugim vazduhoplovom. lan 128. Pri vizuelnom letenju voa vazduhoplova koji leti na vazdunom putu,odnosno ruti, mora se pridravati nivoa leta predvienih za instrumentalno letenje. Ako vazduhoplov leti na visinama preko 900 metara (3.000 stopa) srednjeg nadmorskog nivoa (MSL) ili 300 metara (1.000 stopa) iznad prepreka, zavisno ta je od toga vie, voa vazduhoplova mora se pridravati nivoa leta predvienih za vizuelno letenje. lan 129. Voa vazduhoplova koji naputa vazduni put i nastavlja vizuelno letenje, duan je o tome da obavesti nadlenu slubu kontrole letenja pre naputanja vazdunog puta i da se u daljem letu pridrava odobrenog nivoa leta za vizuelno letenje. Ako, zbog bezbednosti vazdune plovidbe, vazduhoplov treba privremeno da napusti vazduni put, voa vazduhoplova je duan da o tome blagovremeno obavesti nadlenu slubu kontrole letenja i da zadri nivo leta koji obezbeuje nadviavanje prepreka. Pre povratka na vazduni put voa vazduhoplova mora da zatrai odobrenje od nadlene slube kontrole letenja.
8-12/01
240 od 1036
Knjiga I
3. Prilaenje i sletanje vazduhoplova

lan 130. Vazduhoplov koji vri vizuelno letenje moe za sletanje koristiti aerodrom na kome postoje uslovi meteoroloke vidljivosti u vreme sletanja. Ako se vri vizuelno letenje, a u fazi sletanja nastupe okolnosti koje ne omoguuju bezbedno sletanje vazduhoplova, voa vazduhoplova koji nije osposobljen za instrumentalno letenje duan je da let vazduhoplova usmeri ka aerodromu na kome postoje uslovi meteoroloke vidljivosti. lan 131. Voa vazduhoplova koji vri vizuelno prilaenje i sletanje duan je da se pridrava postupka predvienog za takvo prilaenje i sletanje. Ako za aerodrom nije propisan postupak za vizuelno prilaenje i sletanje, voa vazduhoplova je duan da se pridrava nareenja i uputstava nadlene slube kontrole letenja, odnosno rukovodioca letenja. lan 132. Ako vazduhoplov slee na aerodrom na kome ne postoji sluba kontrole letenja, voa vazduhoplova je duan da obavesti nadlenu slubu kontrole letenja o vremenu sletanja vazduhoplova i to odmah posle sletanja, a najdocnije u roku od 30 minuta ako na aerodromu nema sredstava veze. Ako je voi vazduhoplova poznato da na aerodromu sletanja nema sredstava veze, duna je neposredno pre sletanja da obavesti slubu kontrole letenja sa kojom je imao poslednju radio-vezu, o predvienom vremenu sletanja vazduhoplova.
VI LETENJE VAZDUHOPLOVA ZA POSEBNE NAMENE

lan 133. Na vazduhoplovu ograniene kategorije, kad se koristi za namene navedene u uverenju o plovidbenosti ili za obuku lanova posade tog tipa vazduhoplova, pored lanova posade mogu se nalaziti i struna lica ovlaena da obavljaju odreene poslove u vezi sa tim letom vazduhoplova, odnosno lanovi posade koji se obuavaju na tom vazduhoplovu.
8-12/01
241 od 1036
Knjiga I
Ako se vazduhoplov koristi za izbacivanje hemijskih sredstava ta sredstva moraju biti smetena u posebna spremita vazduhoplova a izbacivanje se vri na unapred odreenim i obeleenim povrinama. lan 134. Voa vazduhoplova kojim se vri izbacivanje hemijskih sredstava, mora biti privezan sigurnosnim pojasom za sedite i imati zatitno odelo, kacigu i rukavice, a ako rukuje otrovnim materijama i zatitnu masku za lice. Pre poletanja voa vazduhoplova je duan da proveri da li su ispunjeni uslovi propisani za bezbedno letenje, a naroito: 1) upotrebljivost poletno-sletne staze letilita; 2) tanost podataka o konfiguraciji terena i preprekama u okolini; 3) obeleavanje povrina na koje e se izbacivati hemijska sredstva, u odnosu na visinu leta i pravac i visinu vrenja zaokreta; 4) tanost ostalih elemenata unesenih u plan izvrenja tretiranja, koji mora biti sainjen pre planiranog leta ali ne ranije od 48 asova. lan 135. Za vreme leta vazduhoplova koji se koristi za izbacivanje hemijskih sredstava voa vazduhoplova mora se pridravati odredaba ovog pravilnika, a naroito: 1) da visina leta ne bude manja od 90 metara iznad najvie prepreke na terenu koja se nalazi u polupreniku od 100 metara od vazduhoplova i da se zaokreti sa nagibom veim od 30 stepeni ne vre na visini manjoj od 90 metara; 2) da visina leta prilikom izbacivanja hemijskih sredstava ne bude manja od jednog metra danju, odnosno 20 metara nou, raunajui rastojanje izmeu najvie take kulture ili prepreke u kulturi koja se nadlee i najnie take vazduhoplova; 3) da najmanja brzina u letu (osim poletanja i sletanja) bude za 25 procenata vea od propisanog gubitka brzine vazduhoplova, uzimajui u obzir optereenost i nagib vazduhoplova; 4) da najvea brzina u letu bude takva da optereenje vazduhoplova pri najkritinijem manevru ne prelazi 80 procenata maksimalno dozvoljenog optereenja vazduhoplova.
8-12/01
242 od 1036
Knjiga I
Ako za vreme letenja voa vazduhoplova ili neko drugo ovlaeno lice koje uestvuje u tretiranju poljoprivrednih i umskih povrina, uoi odstupanja u odnosu na sainjeni plan tretiranja ili promene koje mogu uticati na bezbednost leta, voa vazduhoplova mora da obustavi dalje letenje i da unese potrebne izmene ili dopune u plan leta. lan 136. Vazduhoplov se moe koristiti za kontrolu odreenih objekata i ureaja na zemlji (dalekovoda, naftovoda, kanala i sl.), i to: 1) ako su vazduhoplov i posada osposobljeni za letenje koje zahteva izvrenje takvog zadatka i ako posada ima odgovarajuu dozvolu; 2) ako plan leta i program takvog letenja budu odobreni od nadlene slube kontrole letenja najdocnije na 48 asova pre izvrenja leta. Letenje vazduhoplova iz stava 1. ovog lana vri se po pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR), a visina letenja ne sme biti manja od 30 metara iznad najvieg objekta ili prepreke, na rastojanju od najmanje 300 metara ispred vazduhoplova u pravcu leta. lan 137. Korienje vazduhoplova za pruanje pomoi u sluaju elementarnih nepogoda vri se po odredbama ovog pravilnika uz mogua neophodna odstupanja koja zahteva konkretna situacija u pogledu blagovremenog i efikasnog pruanja potrebne pomoi, pod uslovom da se ne ugroava bezbednost letenja radi bezbednosti lica u vazduhoplovu i na zemlji. lan 138. Vazduhoplov za posebne namene moe za vreme letenja vui stvari ili podizati lica i stvari sa kopnenih i vodenih povrina, ako ima odobrenje za to i pod uslovom da posada vazduhoplova ima odgovarajuu dozvolu. Prilikom vue stvari, ukupna duina vazduhoplova zajedno sa vunim uetom i stvari koja se vue ne sme biti vea od 150 metara. Letenje vazduhoplova iz stava 1. ovog lana nadlena sluba kontrole letenja moe odobriti ako je horizontalna vidljivost danju preko 1.500 metara, odnosno 8.000 metara nou i ako su prostor za letenje i prepreke oko tog prostora propisano oznaeni i osvetljeni.
8-12/01
243 od 1036 lan 139.
Knjiga I
Letenje helikoptera koji nosi spoljni teret (lica ili stvari) iznad naseljenih mesta nije dozvoljeno, osim ako je u pitanju spasavanje lica iz naseljenog mesta. Poletanje i sletanje helikoptera izvan aerodroma odnosno heliodroma moe se vriti ako to odobri nadlean organ i pod uslovom da pilot helikoptera ima najmanje 350 asova letenja helikopterom. U sluaju iz st. 1. i 2. ovog lana poletanje i sletanje helikoptera mora se vriti po uslovima navedenim u odobrenju nadlenog organa. Mesto poletanja i sletanja helikoptera na kome je odobreno poletanje, odnosno sletanje, mora biti propisno obeleeno i oznaeno. lan 140. Helikopter ne sme leteti ispod visine na kojoj ulazi u oblast autorotacije pri odreenoj brzini. Ako helikopter leti iznad naseljenih mesta, visina leta mora iznositi najmanje 100 metara iznad najvieg objekta ili prepreka u naselju. Ako helikopter leti nou, visina leta ne sme iznositi manje od 300 metara iznad najvie prepreke koja se nalazi u polupreniku od 1.500 metara od trenutne pozicije helikoptera. Ako helikopter leti u planinskoj oblasti u kojoj je reljef zemljita preko 900 metara nadmorske visine, visina leta mora iznositi najmanje 600 metara iznad najvie prepreke koja se nalazi u polupeniku od 5.000 metara od mesta nalaenja helikoptera. lan 141. Prevoz bolesnih i ozleenih lica vazduhoplovom za posebne namene moe se vriti ako na vazduhoplovu postoji odgovarajui prostor za smetaj bolesnog, odnosno ozleenog lica, tako da mu noge budu usmerene u pravcu leta, u sedeem ili leeem poloaju. Bolesno, odnosno ozleeno lice mora biti sigurnosnim pojasom privezano za sedite ili sanitetsko nosilo. U vazduhoplov iz stava 1. ovog lana moe se ukrcati lice koje e pruati neophodnu negu bolesnom, odnosno ozleenom licu, ako kapacitet vazduhoplova to omoguuje.
8-12/01
244 od 1036 lan 142.
Knjiga I
Snimanje iz vazduhoplova moe se vriti ako za to postoji odobrenje nadlenog organa, predvieno propisom kojim se regulie snimanje iz vazduhoplova. Na letenje vazduhoplova iz stava 1. ovog lana primenjuju se odredbe ovog pravilnika, s tim da nadleni organ moe odobriti letenje na visini nioj od propisane, pod uslovom da se time ne ugroava bezbednost letenja vazduhoplova. lan 143. Proveravanje ispravnosti rada zemaljskih ureaja za vazdunu plovidbu i njihovo podeavanje vri se vazduhoplovom opremljenim za te svrhe, kojim upravlja posada vazduhoplova osposobljena za takve letove. Na vazduhoplovu se mogu nalaziti i struna lica koja vre odreene poslove u vezi sa proveravanjem i podeavanjem ureaja. Letenje vazduhoplova iz stava 1. ovog lana i izvrenje zadatka vri se prema programu odobrenom od nadlenog organa. Za vreme letenja mora postojati neprekidna radio-veza sa nadlenom slubom kontrole letenja. lan 144. Vazduhoplov se moe koristiti za potrebe propagande, ako su posada i vazduhoplov osposobljeni za takvo letenje. Letenje vazduhoplova se odvija po pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR). Sva lica ukrcana u vazduhoplov iz stava 1. ovog lana moraju imati sigurnosne padobrane i biti upoznati sa nainom njihove upotrebe. Izbacivanje ili vua propagandnih predmeta mora se vriti tako da se ne ugrozi bezbednost letenja toga i drugih vazduhoplova, kao ni bezbednost lica i imovine na zemlji. lan 145. Lansiranje voenih i nevoenih leteih objekata sa sopstvenim pogonom i lansiranje pirotehnikih projektila sa sagorljivom supstancijom teom od 20 grama, moe se vriti ako za to postoji odobrenje na-
8-12/01
245 od 1036
Knjiga I
dlenog organa, u skladu sa odredbom lana 22. Zakona o vazdunoj plovidbi. U odobrenju iz stava 1. ovog lana odreuju se, sa stanovita bezbednosti vazdune plovidbe, nain i uslovi za lansiranje. Lansiranje objekata i projektila iz stava 1. ovog lana, kao i putanje balona i zmajeva vezanih elinim uetom, nije dozvoljeno na udaljenosti manjoj od 3.000 metara od aerodroma, odnosno od prilaznih i odlaznih ravni aerodroma. Nadlena sluba kontrole letenja, odnosno rukovodilac letenja moe, ako se time ne ugroava bezbednost vazdune plovidbe, odobriti lansiranje pirotehnikih projektila sa sagorljivom supstancijom lakom od 20 grama, na udaljenosti od 1.500 metara od aerodroma, odnosno od prilaznih i odlaznih ravni aerodroma.
VII VAZDUHOPLOVNE SPORTSKE DELATNOSTI 1. Opte odredbe

lan 146. Pod vazduhoplovnom sportskom delatnou u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se: letenje avionima, jedrilicama i balonima, letenje zmajeva sa ljudskom posadom, skakanje padobranom iz vazduhoplova i letenje vazduhoplovnih modela radi kolovanja i osposobljavanja sportskih vazduhoplovaca, postizavanja sportskih rezultata i irenja vazduhoplovno-tehnikog obrazovanja graana. lan 147. Vazduhoplovna sportska delatnost odvija se, po pravilu, na sportskim aerodromima i letilitima i van utvrenih vazdunih puteva. lan 148. Letenjem vazduhoplova u vazduhoplovnoj sportskoj delatnosti rukovodi rukovodilac letenja koga odredi nadleni organ vazduhoplovne sportske organizacije koja organizuje to letenje, u skladu sa odredbama ovog pravilnika i samoupravnog opteg akta te organizacije (lan 205. stav 2. Zakona o vazdunoj plovidbi).
8-12/01
246 od 1036 lan 149.
Knjiga I
Letenje vazduhoplova i skakanje padobranom u aerodromskoj zoni vri se po programu letenja i skakanja koji se dostavlja na uvid nadlenoj slubi kontrole letenja, 24 asa ranije. Na zahtev te slube rukovodilac letenja ili lice koje on odredi mora podneti na odobrenje i dnevne planove letenja vazduhoplovom i skakanja padobranom. lan 150. Pre poetka letenja ili skakanja padobranom na sportskom aerodromu, mora biti pripremljena zemaljska organizacija letenja i na propisan nain obeleen odgovarajui teren za letenje (manevarske povrine, pokaziva pravca vetra, oznaka "T", itd.). lan 151. Poletanje sportskog vazduhoplova moe se vriti ako u zoni poletanja (45 stepeni levo i desno od praga staze za poletanje) nema drugih vazduhoplova niti prepreka (lica, vozila, stoka, itd.). Ako avion vue jedrilicu, poletanje se moe odobriti tek kad pilot jedrilice i aviona daju znak da su spremni za poletanje. Sletanje na aerodrom ili letilite ne sme se vriti ako se na stazi za sletanje nalazi drugi vazduhoplov ili neka prepreka. lan 152. Letenje aviona i jedrilica po pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR), moe se vriti ako su ispunjeni sledei uslovi: 1) ako horizontalna vidljivost pri zemlji nije manja od 8.000 metara; 2) ako je donja ivica oblaka najmanje 450 metara iznad terena; 3) ako brzina i pravac vetra ne prelaze vrednosti dozvoljene tehnikim uputstvom za korienje tog aviona i jedrilice; 4) ako brzina lenog vetra pri poletanju i sletanju nije vea od tri metra u sekundi. lan 153. Posada sportskog vazduhoplova mora biti opremljena sigurnosnim padobranom i osposobljena da se njime koristi, osim ako letaki prirunik vazduhoplova ne predvia korienje padobrana.
8-12/01
247 od 1036
Knjiga I
Ako se letenje vri na nadmorskoj visini veoj od 3.600 metara, vazduhoplov mora biti opremljen ureajem za dopunsko snabdevanje posade vazduhoplova kiseonikom, a posada vazduhoplova mora biti osposobljena da koristi taj ureaj.
2. Odredbe o letenju aviona

lan 154. Obuka i osposobljavanje letakog osoblja sportskog vazduhoplovstva na avionima vri se po pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR) i u skladu sa odreenim nastavnim programom. lan 155. Prilikom letenja dva ili vie aviona u aerodromskom krugu, odnosno u aerodromskoj zoni njihovo razdvajanje vri se na nain i pod uslovima koje odredi rukovodilac letenja, a voa vazduhoplova je obavezan da stalno osmatra vazduni prostor da bi se spreilo ugroavanje bezbednosti toga ili drugog vazduhoplova. lan 156. Najmanje odstojanje u poletanju mora iznositi 1.000 metara izmeu aviona kod kojih dolazi do gubitka uzgona na brzinama do 80 km/as. Ako su u pitanju avioni kod kojih dolazi do gubitaka uzgona pri veim brzinama, odstojanje izmeu aviona mora iznositi 1.500 metara. Ako se na poletanju nalazi jedan ili vie aviona koji vuku jedrilice, odstojanje izmeu aviona mora iznositi najmanje 2.000 metara. lan 157. Grupno letenje dva ili vie aviona moe se vriti na nain i pod uslovima da se ne ugrozi bezbednost letenja. Poletanje i sletanje aviona koji sainjavaju grupu vri se pojedinano, po redosledu koji odredi rukovodilac letenja. Rukovodilac letenja odreuje i rastojanje izmeu aviona koji lete u grupi.
8-12/01
248 od 1036
Knjiga I
Ako se letenje vri u aerodromskom krugu, grupa se obrazuje u vazduhu posle drugog zaokreta, na visinama veim od 150 metara iznad terena. Prilikom grupnog letenja aviona, radio-vezu sa nadlenom slubom kontrole letenja, odnosno sa rukovodiocem letenja duan je da odrava voa grupe. lan 158. Akrobatski let moe se vriti avionom namenjenim za takav let, na nain i pod uslovima koji su predvieni u letakom priruniku tog aviona. Akrobatski let se vri izvan vazdunih puteva, po pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR). Akrobatski let ne sme se vriti iznad naseljenih mesta i veih skupova lica, kao i na visini manjoj od 450 metara (1.500 stopa) iznad terena. Izuzetno od stava 2. ovog lana, nadleni organ moe odobriti da se koriste manje visine vodei pri tom rauna o bezbednosti vazduhoplova lica i imovine, s tim da se u odobrenju navedu uslovi pod kojima se akrobatski let moe izvriti.
3. Odredbe o letenju jedrilica

lan 159. Letenje jedrilica (jedrenje) vri se prema odredbama ovog pravilnika i propisa koji se odnose na letenje jedrilica, pod uslovom da je ispunjen minimum meteorolokih uslova. Kad se vri obuka pilota jedrilice, bez obzira na vrstu i tip jedrilice, jaina vetra ne sme biti vea od 8 m/sek, horizontalna vidljivost pri zemlji mora biti najmanje 8.000 metara, a visina donje ivice oblaka najmanje 300 metara iznad terena. Izuzetno od stava 2. ovog lana, ako se vri obuka pilota jedrilice za vii stepen osposobljenosti, jaina vetra moe iznositi do 20 m/sek. Akrobacije jedrilicom mogu se vriti pri jaini vetra do 8 m/s i pri horizontalnoj vidljivosti od najmanje 5.000 metara, s tim da visina donje ivice oblaka iznad terena ne bude manja od 800 metara.
8-12/01
249 od 1036
Knjiga I
Letenje bez spoljne vidljivosti, danju ili nou, moe se vriti pri jaini vetra do 20 m/s, s tim da visina donje ivice oblaka iznad terena ne bude manja od 500 metara. lan 160. Izuzetno radi izvrenja posebnog zadatka, jedrilica moe leteti i u nepovoljnijim meteorolokim uslovima od uslova iz lana 159. ovog pravilnika, uz odobrenje rukovodioca letenja i saglasnosti pilota jedrilice, s tim da se ne sme dovesti u pitanje bezbednost letenja jedrilice niti bezbednost lica u jedrilici i na zemlji. lan 161. Avion homologovan za vuu jedrilica moe vui jedrilicu u aero-zaprezi, ako su ispunjeni uslovi predvieni ovim pravilnikom i propisom o letenju jedrilica. Jedan avion moe istovremeno vui najvie dve jedrilice, s tim da ukupna duina aero-zaprege ne sme biti vea od 150 metara. lan 162. U prijavi leta aero-zaprege moraju se navesti podaci za sve vazduhoplove i njihove posade kao i to da li e se let odvijati u aerodromskoj zoni ili van te zone. Posade vazduhoplova moraju izvriti odgovarajue pripreme pre poletanja u aero-zaprezi i utvrditi postupke i signale za sve faze leta od poletanja do otkainjanja jedrilice, a posebno postupke pri promeni brzine letenja i za sluaj opasnosti. lan 163. Jedrilica moe leteti u oblacima ako je opremljena za letenje bez spoljne vidljivosti i ako je posada jedrilice osposobljena za takvo letenje, osim u opasnim oblacima (CB), pod uslovom da se time ne ugroava bezbednost vazdune plovidbe. lan 164. Dve ili vie jedrilica mogu leteti u istom oblaku ako postoji stalna radio-veza izmeu njih i ako visinska razlika izmeu dve jedrilice iznosi najmanje 150 metara (500 stopa). Visinska razlika se obezbeuje stal-
8-12/01
250 od 1036
Knjiga I
nim uzajamnim obavetavanjem i dogovorom pilota jedrilica putem radio-veze. lan 165. Ako dve ili vie jedrilica lete u istom vazdunom stubu smer zaokreta se odreuje prema smeru zaokreta koji je odabrao pilot prve jedrilice koja je zapoela kruenje. Pri letenju u istom vazdunom stubu mora se odravati propisana udaljenost izmeu jedrilica. Najmanja dozvoljena visina kruenja u vazdunom stubu iznad terena iznosi 150 metara (500 stopa). lan 166. Jedrilica moe leteti iznad padine ako postoje uslovi za letenje pri spoljnoj vidljivosti. Prilikom letenja dve ili vie jedrilica iznad iste padine, prvenstvo puta ima ona jedrilica kojoj vetar duva u levi bok. Ako vetar duva u levi bok vie jedrilica, prvenstvo ima jedrilica blia padini. Mimoilaenje i preticanje jedrilica iznad padine vri se tako to jedrilica, koja se nalazi na veoj udaljenosti od padine u odnosu na drugu jedrilicu, skree u pravcu suprotnom od padine.
4. Odredbe o padobranstvu
lan 167. Korienje vazduhoplova za izvoenje padobranskih skokova vri se prema odredbama ovog pravilnika i propisa o korienju padobrana. Dozvola za skakanje sportskih padobranaca iz vazduhoplova moe se izdati: 1) ako je vazduhoplov predvien za takvu namenu i ako ima propisanu opremu; 2) ako je posada vazduhoplova osposobljena i ima odgovarajuu dozvolu za tu vrstu leta. Skakanjem sportskih padobranaca rukovodi ovlaeni nastavnik padobranstva koga imenuje nosilac prava raspolaganja vazduhoplo-
8-12/01
251 od 1036
Knjiga I
vom, odnosno aerodromom na kome se vre skokovi, zavisno od toga, ko organizuje skakanje sportskih padobranaca. Radi dobijanja dozvole iz stava 2. ovog lana, organizacija koja predvia izvoenje padobranskih skokova mora podneti plan padobranskih skokova slubi kontrole letenja na najbliem aerodromu, najdocnije na 24 asa pre poetka skakanja. lan 168. Skakanje sportskih padobranaca iz vazduhoplova vri se na aerodromima ili letilitima koji ispunjavaju propisane uslove za tu svrhu. Skakanje padobranaca van aerodroma ili letilita moe se vriti ako za to postoji posebno odobrenje nadlenog organa, a pod uslovima navedenim u tom odobrenju. lan 169. Skakanje sportskih padobranaca iz vazduhoplova ne sme se vriti: 1) na vazdunim putevima i u zoni vazduhoplovnog pristanita, za vreme otvorenosti za javni vazduni saobraaj; 2) na visini ispod 400 metara iznad terena ili prepreka; 3) u oblacima, odnosno iznad oblaka, ako je udaljenost izmeu gornje ivice oblaka i visine odreene za skakanje manja od 200 metara; 4) za vreme kie, snega, magle i sumaglice; 5) ako je visina snenog pokrivaa manja od 10 cm na terenu pokrivenom snegom; 6) ako je jaina vetra vea od 3 m/s, kad se vre skokovi poetnika; 7) pri izvoenju trenanih i specijalnih skokova padobranom, ako je jaina vetra vea od 7 m/s. lan 170. Sportski padobranac pri skakanju padobranom mora imati glavni i rezervni padobran koji odgovaraju propisanim tehnikim uslovima i iju upotrebu je odobrio nadleni organ, kao i propisanu opremu za izvoenje padobranskih skokova iz vazduhoplova.
8-12/01
252 od 1036
Knjiga I
Uslovi za korienje i nain korienja glavnog i rezervnog padobrana i propisane opreme utvruju se propisom o proizvodnji, odravanju i korienju padobrana.
5. Letenje balona, zmajeva i modela

lan 171. Pojedinano ili grupno letenje slobodnih vazdunih balona, teih od 0,5 kilograma, vri se izvan vazdunih puteva. Plan putanja balona sadri sledee podatke: 1) tip, oznaku, boju ili drugu karakteristiku balona; 2) datum, mesto i vreme putanja balona; 3) ukupnu teinu balona (teina balona sa korisnim teretom); 4) brzinu penjanja i planiranu visinu leta; 5) planirano trajanje leta i mesto sputanja; 6) podatke o licu odgovornom za putanje balona. Odredbe st. 1. i 2. ovog lana odnose se i na letenje vezanih balona, ako je veza obezbeena elinim uetom duim od 100 metara. elino ue vezanih balona due od 100 metara mora biti na svakih 100 metara (300 stopa) obeleeno crveno-belim zastavicama, odnosno crveno-belim svetlima, ako se letenje vri nou. lan 172. Vaduni balon sa ljudskom posadom moe leteti do visine od 300 metara iznad terena, ako u odobrenju za letenje nije drugaije odreeno. Odobrenje za let balona moe se izdati: 1) ako su ispunjeni uslovi meteoroloke vidljivosti (VMC); 2) ako je balon opremljen ureajem za upravljanje po visini leta; 3) ako lice koje upravlja balonom ima odgovarajuu dozvolu; 4) ako meteoroloki i drugi uslovi za let balona ukazuju da se letenjem balona nee ugroziti niti ometati letenje drugih vazduhoplova.
8-12/01
253 od 1036 lan 173.
Knjiga I
Letenje zmajeva sa ljudskom posadom moe se vriti iznad kopnene ili vodene povrine, na visini koju je odredio nadleni organ u dozvoli za letenje. Dozvola za letenje zmajeva moe se izdati: 1) ako je zmaj konstruisan i izgraen tako da je omogueno njegovo bezbedno korienje; 2) ako je lice koje upravlja zmajem osposobljeno za letenje zmajem sa ljudskom posadom. U dozvoli iz st. 1. i 2. ovog lana, pored uslova navedenih u tim stavovima, mogu se odrediti i drugi uslovi kojima se obezbeuje bezbednost lica koje upravlja zmajem i drugih lica, kao i imovine na zemlji. lan 174. Letenje vazduhoplovnih modela koji po svojim tehnikim karakteristikama i teini, kao i visini leta, mogu ugroziti bezednost vazdune plovidbe, mora biti prijavljeno slubi kontrole letenja na najbliem aerodromu najdocnije na 24 asa pre letenja, podnoenjem plana letenja modela. Plan letenja modela sadri sledee podatke: 1) opis modela i njegove karakteristike (dimenzije, snagu motora, nain upravljanja i sl.); 2) broj modela koji e leteti i broj planiranih letova; 3) datum, mesto i vreme putanja modela; 4) duinu trajanja i planiranu visinu letenja; 5) podatke o licu odgovornom za putanje modela. Smatra se da letenje vazduhoplovnih modela moe ugroziti bezbednost vazdune plovidbe: 1) ako je u pitanju letenje modela preko 5 kilograma ukupne teine, odnosno modela sa raketnim pogonom bez obzira na teinu; 2) ako se putanje modela sa motorom sa unutranjim sagorevanjem planira na udaljenosti manjoj od 1.500 metara od vazduhoplovnog pristanita ili od naseljenog mesta; 3) ako se radi o letenju modela zmaja privezanog elinim uetom duine najmanje 100 metara.
8-12/01
254 od 1036
Knjiga I
elino ue due od 100 metara mora biti na svakih 100 metara obeleeno crveno-belim zastavicama, odnosno crveno-belim svetlima ako se putanje modela zmaja vri nou.
II VANREDNI DOGAAJI ZA VREME LETENJA VAZDUHOPLOVA Opte odredbe

lan 175. Kao vanredni dogaaji za vreme leta, u smislu ovog pravilnika, smatraju se: 1) dogaaji usled kojih vazduhoplov dolazi u opasnost; 2) vanredne okolnosti koje, posredno ili neposredno ugroavaju bezbednost letenja vazduhoplova. Ako nastupi vanredni dogaaj, posada vazduhoplova primenjuje prinudne postupke predviene ovim pravilnikom, zavisno od karaktera vanrednog dogaaja i vrste opasnosti. lan 176. Odredbe ovog pravilnika o prinudnim postupcima u sluaju nastupanja dogaaja usled kojih vazduhoplov dolazi u opasnost, moraju se primenjivati, a voa vazduhoplova, odnosno lanovi posade vazduhoplova mogu od njih odstupiti samo ako primena tih odredaba ne bi dala oekivane rezultate. Odredbe ovog pravilnika o postupcima u sluaju nastupanja vanrednih okolnosti imaju karakter preporuka. Posada vazduhoplova ih primenjuje kad njihovo sprovoenje doprinosi bezbednijem letenju. lan 177. Posada vazduhoplova je duna da preduzima sve potrebne mere da se izbegne opasnost od sudara vazduhoplova s drugim vazduhoplovom, vozilom, objektom ili preprekom na zemlji i u vazduhu. Ako nastupi opasno pribliavanje u smislu stava 1. ovog lana, primenjuju se odredbe ovog pravilnika o prvenstvu puta na zemlji i u vazduhu.
8-12/01
255 od 1036 lan 178.
Knjiga I
Ako se vazduhoplov nalazi u opasnosti ili u vanrednim okolnostima koje ugroavaju bezbedno letenje toga ili drugog vazduhoplova, voa vazduhoplova duan je da o tome blagovremeno obavesti nadlenu slubu kontrole letenja. lan 179. Za davanje obavetenja nadlenoj slubi kontrole letenja u sluaju iz lana 178. ovog pravilnika, kao i u sluaju primene prinudnog postupka, voa vazduhoplova koristi radio-vezu na radnoj frekvenciji. Ako se radio-veza ne moe uspostaviti na radnoj frekvenciji, koristie se frekvencija 121,5 Mc. lan 180. Ako se radio-veza sa nadlenom slubom kontrole letenja nije mogla uspostaviti na nain predvien u lanu 179. ovog pravilnika, posada vazduhoplova koji ima transponder ukljuie mod "A" kod 7700, ako se let vri u podruju pokrivanja automatizovanog radarskog sistema. lan 181. O primeni prinudnih postupaka voa vazduhoplova mora obavestiti nadlenu slubu kontrole letenja, ako okolnosti to dozvoljavaju. Obavetenje iz stava 1. ovog lana sadri: 1) pozivni znak vazduhoplova, ponovljen tri puta; 2) tip vazduhoplova; 3) stvarnu ili proraunatu poziciju vazduhoplova; 4) magnetski kurs, brzinu i visinu leta; 5) mogue trajanje leta zavisno od rezerve goriva; 6) prirodu i stepen opasnosti; 7) mere koje e se preduzeti radi izbegavanja ili umanjenja opasnosti; 8) vrstu pomoi, ako se ona zahteva (navoenje, pratnja, itd.). Po zavretku predaje obavetenja radio-vezom, voa vazduhoplova pritiska mikrofon dva puta u trajanju od po 10 sekundi, zatim daje pozivni znak vazduhoplova i poruku zavrava reju: "over", to znai: "predaja zavrena sluam".
8-12/01
256 od 1036
Knjiga I
Ako vazduhoplovu preti neposredna opasnost, voa vazduhoplova upuuje hitnu poruku nadlenoj slubi kontrole letenja ponavljanjem rei "mayday" tri puta. Ako opasnost treba tek da nastupi (neizvesnost), re "pan" treba ponoviti tri puta. lan 182. Posada vazduhoplova u letu koja primi radio-poruku o opasnosti poslatu od strane drugog vazduhoplova, duna je da obustavi korienje frekvencije na kojoj je primljena poruka i da nastoji utvrditi poziciju vazduhoplova, ako to ve nije naznaeno u poruci o opasnosti. Ako nadlena sluba kontrole letenja ne odgovori na poruku o opasnosti, posada vazduhoplova koja je primila tu poruku duna je da prenese poruku toj slubi i da po potrebi, bude posrednik u prenosu poruka izmeu te slube i vazduhoplova u opasnosti. Ako nadlena sluba to naredi, voa vazduhoplova usmerie let svog vazduhoplova prema vazduhoplovu u opasnosti i dalje postupati po uputstvima te slube. lan 183. Voa vazduhoplova moe narediti, ako to nalae interes bezbednosti vazduhoplova i lica u njemu, da se iz vazduhoplova u letu ispusti odreena koliina goriva. Gorivo iz vazduhoplova moe se ispustiti u pravolinijskom letu: 1) ako ne postoji opasnost da se time prouzrokuje poar na vazduhoplovu; 2) ako se let vazduhoplova vri na visini preko 600 metara (2.000 stopa) iznad terena. Gorivo se ne sme isputati neposredno iznad naseljenog mesta ili dalekovoda. lan 184. Voa vazduhoplova duan je da primeni postupak za prinudno sletanje vazduhoplova uvek kad ne postoje uslovi za dalje bezbedno letenje vazduhoplova, a naroito: 1) ako potpuno prestane rad motora (pogonske grupe) vazduhoplova; 2) ako poar na vazduhoplovu nije mogao biti ugaen;
8-12/01
257 od 1036
Knjiga I
3) ako kvar ili oteenje vitalnih delova vazduhoplova onemoguuje dalji bezbedan let. Prinudno sletanje vazduhoplova vri se zavisno od konkretnih okolnosti, na najpogodniji aerodrom ili letilite ili na odabrani teren pogodan za prinudno sletanje. Voa vazduhoplova koji je prinudno sleteo duan je da obavesti nadlenu slubu kontrole letenja o mestu i okolnostima prinudnog sletanja. lan 185. Posada vazduhoplova i druga lica u vazduhoplovu moraju postupati po naredbama voe vazduhoplova. Posada vazduhoplova koji je prinudno sleteo duna je da preduzme mere potrebne za ouvanje ivota i zdravlja lica u vazduhoplovu, za ouvanje vazduhoplova i stvari u njemu, kao i da obezbedi da se sauvaju tragovi prinudnog sletanja na vazduhoplovu i na zemlji. lan 186. Voa vazduhoplova koji je prinudno sleteo daje u pismenom izvetaju nadlenom organu (lan 247. Zakona o vazdunoj plovidbi) sledee podatke: 1) poziciju vazduhoplova i vreme kad je nastupio sluaj koji je uticao ili izazvao prinudno sletanje vazduhoplova (kvar ili oteenje na vazduhoplovu, sluaj prinudne otmice vazduhoplova i sl.); 2) fazu leta, pravac i visinu, odnosno nivo leta; 3) opis sluaja koji je izazvao prinudno sletanje i okolnosti pod kojima je izvreno prinudno sletanje; 4) meteoroloke uslove u vreme pristupanja prinudnom sletanju i vremenske uslove na terenu prinudnog sletanja; 5) mere koje su preduzete; 6) posledice prinudnog sletanja vazduhoplova. lan 187. Po zavretku leta, voa vazduhoplova dostavlja pismeni izvetaj nadlenoj slubi kontrole letenja na aerodromu sletanja u sledeim sluajevima:
8-12/01
258 od 1036
Knjiga I
1) ako je tokom leta dolo do opasnog pribliavanja vazduhoplova, odnosno do opasnosti od sudara sa drugim vazduhoplovom; 2) ako je posada vazduhoplova izgubila orijentaciju usled greke ili propusta nadlene slube kontrole letenja; 3) ako je bilo greaka ili propusta prilikom upravljanja vazduhoplovom, koji su mogli ugroziti bezbednost letenja vazduhoplova; 4) ako su uoene nepravilnosti kod letenja drugog vazduhoplova; 5) ako su uoene neispravnosti nekog radio-navigacionog ureaja na zemlji; 6) ako je posada vazduhoplova odstupila od obaveznih postupaka predvienih u lanu 176. stav 1. ovog pravilnika. lan 188. Voa vazduhoplova moe aerodromskoj slubi kontrole letenja na aerodromu sletanja podneti pismeni izvetaj o svakom sluaju koji je, po njegovom miljenju, mogao ugroziti bezbednost letenja (sudar sa nekim leteim objektom ili pticom, uskraivanje zatraene pomoi od nadlene slube kontrole letenja ili nekog drugog vazduhoplova, neadekvatna upotreba propisane terminologije i skraenica i sl.). lan 189. Izvetaji predvieni u l. 186. do 188. ovog pravilnika podnose se na obrascu Prilog br. 10 Prijava o ugroavanju bezbednosti u vazdunoj plovidbi, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.
2. Vazduhoplov u opasnosti
lan 190. Smatra se da je vazduhoplov u opasnosti, u smislu lana 175. stav 1. taka 1. ovog pravilnika: 1) ako se naglo pogora zdravlje voe vazduhoplova; 2) ako se naglo pogoraju meteoroloki uslovi; 3) ako se izgubi orijentacija; 4) ako se u vazduhoplovu otkrije eksploziv;
8-12/01
259 od 1036
Knjiga I
5) ako doe do pokuaja otmice vazduhoplova. lan 191. Ako se tokom leta naglo pogora zdravlje voe vazduhoplova, upravljanje vazduhoplovom preuzima drugi pilot do prvog aerodroma sletanja. Ako vazduhoplov nema drugog pilota, voa vazduhoplova se mora osveiti kiseonikom i odmah se pristupa sletanju na prvi pogodan aerodrom. U sluaju pojave lanih oseanja voe vazduhoplova o poloaju vazduhoplova u odnosu na zemlju ili ako vazduhoplov doe u nepravilan poloaj, voa vazduhoplova koristi za dovoenje vazduhoplova u pravilan poloaj instrumente vazduhoplova i prirodni horizont, ako je on vidljiv. Piloti koji upravljaju istim vazduhoplovom ne smeju, pre i za vreme leta koristiti istu hranu i pie, da se ne bi pogoralo zdravlje oba pilota usled eventualno neispravne hrane ili pia. lan 192. Ako se usled naglog pogoranja meteorolokih uslova vazduhoplov nae u vazdunom prostoru nepovoljnom za letenje, voa vazduhoplova je duan da odgovarajuim manevrom nastoji da vazduhoplov izvede iz tog prostora. Ako to nije mogue, voa vazduhoplova je duan da vazduhoplov vrati na polazni aerodrom ili na aerodrom najpogodniji za bezbedno sletanje. Letenje u vazdunom prostoru nepovoljnom za letenje, u smislu stava 1. ovog lana, smatra se: 1) ulazak vazduhoplova u vazduni prostor u kome postoje meteoroloki uslovi za instrumentalno letenje (IMC), a vazduhoplov nije opremljen ili posada vazduhoplova nije osposobljena za takvo letenje; 2) nailazak na vazduni prostor sa olujnom aktivnou kumulonimbusnih oblaka; 3) letenje vazduhoplova u vazdunom prostoru u kome dolazi do zaleivanja spoljnih povrina vazduhoplova, koje se ne moe spreiti ili otkloniti.
8-12/01
260 od 1036 lan 193.
Knjiga I
Ako tokom leta voa vazduhoplova ne moe da utvrdi poziciju vazduhoplova u odnosu na zemlju (gubitak orijentacije), zatraie pomo od nadlene slube kontrole letenja i utvrdie preostalu koliinu goriva. Ako i pored pomoi nadlene slube kontrole letenja i proverama navigacionih elemenata pomou instrumenata nije utvrena pozicija vazduhoplova, voa vazduhoplova mora odrediti dalji reim i trajanje leta i pristupiti uspostavljanju orijentacije pomou karakteristinih orijentira na zemlji ili letenjem ka nekom radio-navigacionom sredstvu. U sluaju iz stava 2. ovog lana, voa vazduhoplova moe menjati visinu leta ako to odobri nadlena sluba kontrole letenja. lan 194. Ako prilikom letenja vazduhoplova u grupi, voa grupe izgubi orijentaciju, voenje grupe preuzima pilot drugog vazduhoplova, odreen pre poetka leta, koji nije izgubio orijentaciju. Voa grupe moe ponovo preuzeti voenje vazduhoplova samo ako je u potpunosti utvrdio poziciju vazduhoplova u odnosu na zemlju. Ako cela grupa vazduhoplova izgubi orijentaciju, voa grupe nee napustiti voenje grupe vazduhoplova nego e preduzeti mere za uspostavljanje orijentacije predviene u lanu 193. ovog pravilnika. Ako, i pored svih preduzetih mera, orijentacija ne bude uspostavljena a rezerve goriva se nalaze pri kraju, pristupie se postupku za prinudno sletanje. lan 195. Ako voa vazduhoplova primi obavetenje da se vazduhoplov nalazi u opasnosti, usled toga to se na njemu nalazi bespravno unesen eksploziv ili neko eksplozivno telo, duan je da preduzme mere propisane za takve sluajeve da bi se izbegla ili umanjila opasnost za vazduhoplov i lica u njemu. Ako obavetenja o opasnosti primi od nadlene slube kontrole letenja, voa vazduhoplova mora zatraiti da poruka o opasnosti bude potvrena i dalje saraivati sa tom slubom u pogledu preduzimanja propisanih mera. Voa vazduhoplova mora pre sletanja na aerodrom obavestiti nadlenu slubu kontrole letenja tog aerodroma o nameravanom sletanju i
8-12/01
261 od 1036
Knjiga I
zatraiti pomo predvienu za sluaj u kome se vazduhoplov nalazi u opasnosti. Po sletanju na aerodrom, posada vazduhoplova mora preduzeti sve mere potrebne za brzu evakuaciju lica u vazduhoplovu i dalje postupati po uputstvu nadlenog organa. lan 196. Ako za vreme letenja doe do pokuaja ili izvrenja krivinog dela otmice vazduhoplova, posada vazduhoplova je duna, zavisno od konkretnih okolnosti, da preduzme mere potrebne za bezbednost vazduhoplova i lica u njemu. Voa vazduhoplova obavetava, ako je to mogue, nadlenu slubu kontrole letenja o otmici vazduhoplova i saoptava pozivni znak i trenutnu poziciju vazduhoplova, okolnosti i prirodu opasnosti i svoje dalje namere. Ako postojee okolnosti ne omoguuju da se nadlena sluba kontrole letenja obavesti o otmici vazduhoplova, voa vazduhoplova ukljuuje transponder na mod "A" kod 7500 i dugme sa oznakom "IDENT", to znai: "otet sam i prinuen na novo odredite", ako se vazduhoplov nalazi u podruju pokrivanja automatizovanog radarskog sistema. Nadlena sluba kontrole letenja mora odmah radio-vezom da proveri da li je ukljuivanje transpondera na oznaenom kodu bilo namerno ili sluajno i da vazduhoplovu prui moguu pomo. 3. Vanredne okolnosti lan 197. Pod vanrednim okolnostima, u smislu lana 175. stav 1. taka 2. ovog pravilnika, podrazumevaju se: 1) gubitak radio-veze vazduhoplova; 2) prestanak rada, odnosno nepravilno funkcionisanje motora (pogonske grupe), komandi leta ili nekog tehnikog sistema vazduhoplova; 3) dekompresija putnike kabine; 4) pojava poara na vazduhoplovu; 5) sudar vazduhoplova sa nekim leteim objektom;
8-12/01
262 od 1036
Knjiga I
6) drugi sluajevi neispravnosti na vazduhoplovu usled kojih moe doi do ugroavanja bezbednosti letenja vazduhoplova. lan 198. Ako vazduhoplov koji leti, u uslovima meteoroloke vidljivosti (VMC) po pravilima instrumentalnog letenja (IFR), nije u mogunosti da odrava na propisan nain radio-vezu sa nadlenom slubom kontrole letenja, voa vazduhoplova nastavlja let po pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR) ka prvom aerodromu na koji moe bezbedno sleteti vazduhoplov. Ako vazduhoplov koji leti po pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR) izgubi radio-vezu sa nadlenom slubom kontrole letenja u zoni aerodroma poletanja ili sletanja, voa vazduhoplova obustavlja dalje letenje i pristupa sletanju na propisani nain. Ako je gubitak radio-veze nastao za vreme leta na odreenom vazdunom putu, odnosno ruti, let se nastavlja po odobrenom vazdunom putu, odnosno ruti do prvog aerodroma na koji moe bezbedno sleteti vazduhoplov. U sluaju iz st. 1. i 2. ovog lana, voa vazduhoplova nastavlja sa radio-predajom ako je to mogue. Po dolasku u zonu aerodroma sletanja voa vazduhoplova pravi vazduhoplovom krug iznad aerodromskog tornja, odnosno iznad slova "T" postavljenog na aerodromu i time izraava elju da vazduhoplov sleti. lan 199. Kad voa vazduhoplova koji leti, u instrumentalnim meteorolokim uslovima (IMC) po pravilima instrumentalnog letenja (IFR), nije u mogunosti da odrava propisanu radio-vezu sa nadlenom slubom kontrole letenja, on se mora pridravati pravila utvrenih u l. 200. i 202. ovog pravilnika, zavisno od faze leta vazduhoplova. U sluaju iz stava 1. ovog lana, voa vazduhoplova duan je da se pridrava svih elemenata leta odobrenih od nadlene slube kontrole letenja, odnosno svih elemenata leta iz odobrenog plana leta. Nadletanje taaka obaveznog javljanja mora se vriti prema elementima iz odobrenog plana leta. Ako vazduhoplov koji je izgubio radio-vezu sa nadlenom slubom kontrole letenja ima transponder, voa vazduhoplova ukljuuje mod "A" kod 7600, ako se vazduhoplov nalazi u podruju pokrivanja automatizovanog radarskog sistema.
8-12/01
263 od 1036 lan 200.
Knjiga I
Ako avion posle poletanja u fazi penjanja izgubi radio-vezu, nastavlja penjanje po odobrenoj ruti do odobrenog nivoa leta. Posle tri minuta leta na odobrenom nivou, skree s puta za 60 stepeni, s tim da se ne sme udaljavati vie od 20 nautikih milja od sredine vazdunog puta i naputa aerodromsku, odnosno terminalnu zonu, nastavljajui let paralelno sa odobrenim pravcem leta. Na vazduni put aviona se vraa kad dostigne nivo leta iz odobrenog plana leta. lan 201. Ako vazduhoplov u letu na vazdunom putu, odnosno ruti izgubi radio-vezu, let se nastavlja po tom putu, odnosno ruti na nivou leta naknadno odobrenim od nadlene slube kontrole letenja, odnosno po vazdunom putu ili ruti i nivou leta iz odobrenog plana leta, ako nije bilo naknadnog odobrenja. Ako je vazduhoplov iz stava 1. ovog lana voen radarom, let se nastavlja po pravoj liniji do prvog navigacionog sredstva, odnosno do vazdunog puta naznaenog u vektorskom odobrenju radarskog kontrolora. Ako se vazduhoplov nalazi u krugu ekanja (holding), let se nastavlja kruenjem iznad navigacionog sredstva. Krug ekanja se naputa u vreme odreeno za prilaenje vazduhoplova aerodromu, postepenim smanjenjem visine u stranu zaokreta vazduhoplova, s tim da vazduhoplov bude iznad zavrne take prilaza u vreme predvieno za dobijanje odobrenja za sletanje, odnosno u vreme naznaeno u planu leta. lan 202. Ako radio-vezu izgubi vazduhoplov koji se nalazi u fazi sletanja, prilaenje vazduhoplova aerodromu vri se u vreme naznaeno u odobrenom planu leta. Ako se ne moe izvriti u naznaeno vreme, sletanje vazduhoplova vri se prema postupku predvienom po pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR), ako meteoroloki uslovi to omoguuju. Ako sletanje nije mogue izvriti prema odredbi stava 2. ovog lana, voa vazduhoplova naputa aerodromsku i terminalnu zonu i usmerava vazduhoplov ka najpogodnijem aerodromu za sletanje pri spoljnoj vidljivosti. Posle sletanja voa vazduhoplova je duan da o sletanju
8-12/01
264 od 1036
Knjiga I
obavesti, raspoloivim sredstvima veze, nadlenu slubu kontrole letenja aerodroma na koji je prema planu leta trebalo da sleti. lan 203. Ako na vazduhoplovu za vreme letenja prestane rad ureaja za upravljanje vazduhoplovom, odnosno nastupi nepravilno funkcionisanje tih ureaja (pogonske grupe, komande leta, ili nekog tehnikog sistema vazduhoplova) voa vazduhoplova mora se pridravati, zavisno od faze leta vazduhoplova, pravila iz lana 204. ovog pravilnika. lan 204. U sluaju iz lana 203. ovog pravilnika, voa vazduhoplova e: 1) u fazi poletanja kad vazduhoplov ne postigne predvienu brzinu V1 - prekinuti dalje poletanje zadravajui isti pravac kretanja i vazduhoplov zaustaviti na poletno-sletnoj stazi ili na delu aerodroma predvienom za ovakve sluajeve. Ako je predviena brzina postignuta, poletanje se nastavlja i vazduhoplov se zadrava na postignutoj visini ili se blagim penjanjem usmerava ka terenu pogodnom za prinudno sletanje; 2) za vreme letenja na vazdunom putu let nastaviti na najpogodnijoj visini, uz odobrenje nadlene slube kontrole letenja, i vazduhoplov usmeriti ka najbliem aerodromu pogodnom za sletanje ako okolnosti to omoguuju. U protivnom vazduhoplov se usmerava ka terenu pogodnom za prinudno sletanje; 3) u fazi sletanja vazduhoplova let nastaviti uz pomo nadlene slube kontrole letenja, koja oslobaa poletno-sletnu stazu radi sletanja vazduhoplova. Ako okolnosti to ne omoguuju, vazduhoplov se usmerava ka terenu pogodnom za prinudno sletanje. lan 205. Ako za vreme leta vazduhoplova koji ima kabinu pod pritiskom doe do dekompresije kabine, voa vazduhoplova pristupie ubrzanom smanjenju visine leta do bezbedne visine i napustie vazduni put, ako se nalazi na njemu. Voa vazduhoplova nastavie dalje letenje prema dogovoru sa nadlenom slubom kontrole letenja.
8-12/01
265 od 1036
Knjiga I
Ako je usled dekompresije kabine oteena osnovna struktura vazduhoplova, usled ega se moe ugroziti bezbednost daljeg letenja, voa vazduhoplova pristupa postupku za prinudno sletanje vazduhoplova. lan 206. Posada vazduhoplova na kome je za vreme leta dolo do poara, mora bez odlaganja preduzeti mere predviene za sluaj poara, na nain utvren u tehnikom priruniku tog vazduhoplova (ukljuivanje protivpoarnih ureaja, smanjenje brzine, iskljuenje odnosnog motora, itd.). Pri pojavi poara na vazduhoplovu u letu, voa vazduhoplova pokuae da poar ugasi klizajuim letom vazduhoplova u suprotnu stranu od mesta izbijanja poara. Ako i pored svih preduzetih mera poar nije mogao biti ugaen, voa vazduhoplova je duan da pristupi postupku za prinudno sletanje vazduhoplova. lan 207. Ako vazduhoplov za vreme leta pretrpi oteenje usled udara u neki letei objekt ili pticu, odnosno usled ulaska u gradonosne oblake, voa vazduhoplova mora smanjiti brzinu leta i preduzeti druge mere za bezbednost letenja. Ako usled oteenja vazduhoplov nije sposoban za dalje bezbedno letenje, voa vazduhoplova pristupie postupku za prinudno sletanje vazduhoplova. Voa vazduhoplova obavetava nadlenu slubu kontrole letenja o oteenju vazduhoplova i preduzetim merama, odnosno o prinudnom sletanju vazduhoplova.
IX POSEBNE ODREDBE O LETENJU I SIGNALIZACIJI U SLUAJU VANREDNIH DOGAAJA

lan 208. Vazduhoplov koji uestvuje u pruanju pomoi vazduhoplovu u opasnosti leti ka podruju vanrednog dogaaja, odnosno ka mestu ude-
8-12/01
266 od 1036
Knjiga I
sa najkraim putem. Presecanje vazdunog puta vri se prema odredbama ovog pravilnika o presecanju vazdunih puteva. Nadletanje mesta udesa vazduhoplova moe se vriti i ispod minimalne bezbedne visine propisane za nadletanje prepreka, ako se time ne ugroava bezbednost vazduhoplova, lica i imovine u vazduhoplovu i na zemlji. lan 209. Ako voa vazduhoplova u letu primeti da se neki vazduhoplov nalazi u opasnosti duan je da o tome odmah obavesti nadlenu slubu kontrole letenja i da nastoji da stupi u vezu sa posadom vazduhoplova u opasnosti. Ako se veza sa vazduhoplovom u opasnosti nije mogla uspostaviti, voa vazduhoplova iz stava 1. ovog lana duan je da usmeri let svog vazduhoplova iznad mesta na kome se nalazi vazduhoplov u opasnosti, ako to naredi nadlena sluba kontrole letenja i toj slubi saoptava podatke o poziciji i tipu vazduhoplova, vrsti opasnosti, odnosno udesu vazduhoplova i druge podatke do kojih doe. lan 210. Ako voa vazduhoplova u toku leta opazi da je neki vazduhoplov izvrio prinudno sletanje van aerodroma, duan je da o tome odmah obavesti nadlenu slubu kontrole letenja i saopti sledee podatke o vazduhoplovu koji je prinudno sleteo: 1) oznaku i tip vazduhoplova; 2) poloaj vazduhoplova prema geografskim koordinatama, ili udaljenost i magnetski kurs od neke poznate take na zemlji ili u odnosu na neko radio-navigaciono sredstvo; en; 3) tano vreme prema Griniu (GMT) kad je vazduhoplov prime4) stepen oteenja vazduhoplova i broj lica oko njega. Voa vazduhoplova u letu duan je da signale primljene od vazduhoplova koji je prinudno sleteo odmah prenese nadlenoj slubi kontrole letenja.
8-12/01
267 od 1036 lan 211.
Knjiga I
Ako voa vazduhoplova u letu primeti da je neki vazduhoplov izvrio prinudno sletanje na vodenu povrinu, duan je da o tome odmah obavesti i posadu broda koji se nalazi u blizini, radi pruanja pomoi vazduhoplovu u opasnosti. Ako voa vazduhoplova nije mogao da uspostavi radio-vezu sa posadom broda, obavestie posadu broda na taj nain to e usmeriti vazduhoplov u kruni let iznad broda, uz istovremenu promenu gasa motora ili koraka elise da bi skrenuo panju posade broda. Zatim e u pravolinijskom letu izvriti naizmenino naginjanje vazduhoplova u pravcu koji brod treba da sledi radi prilaenja mestu prinudnog sletanja. Ako se naknadno utvrdi da pomo broda nije potrebna, voa vazduhoplova u letu prenee to posadi broda na taj nain to e okomito na trag broda nadleteti blizinu krme broda na maloj visini, a zatim izvriti naizmenino naginjanje vazduhoplova oko uzdune ose, uz istovremenu promenu gasa motora ili koraka elise. lan 212. Posada vazduhoplova koji je izvrio prinudno sletanje, duna je da koristi raspoloive ureaje i opremu na vazduhoplovu da bi privukla panju vazduhoplova u letu, broda ili spasilake ekipe. lan 213. Posada vazduhoplova koji je prinudno sleteo na kopno ili vodenu povrinu, koristi za signalizaciju rakete za sluaj opasnosti, metalno ogledalo i radio-predajnik SOS. Ako je vazduhoplov prinudno sleteo na kopno koriste se, pored sredstava za signalizaciju iz stava 1. ovog lana otvoren padobran i vatra, odnosno dim rasporeen u obliku trougla. Ako je vazduhoplov prinudno sleteo na vodenu povrinu koriste se pored sredstava za signalizaciju iz stava 1. ovog lana, posebna pitaljka, boja za obeleavanje traga vazduhoplova i svetlosni signali iz amca ili splava za spasavanje. lan 214. Optenje izmeu posade vazduhoplova u letu i posade vazduhoplova koji je izvrio prinudno sletanje, odnosno spasilake ekipe vri se
8-12/01
268 od 1036
Knjiga I
znacima datim u prilogu b. 11 Vizuelni znaci zemlja-vazduh, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.
X KAZNENE ODREDBE
lan 215. Novanom kaznom od 300 do 3.000 novih dinara kaznie se za vazduhoplovni prekraj voa vazduhoplova ili drugo odgovorno lice koje je upravljalo ili uestvovalo u upravljanju jugoslovenskog vazduhoplova ako svoje poslove u vezi sa letenjem vazduhoplova iznad otvorenog mora ne vri po odredbama ovog pravilnika (lan 1. stav 4). lan 216. Novanom kaznom od 300 do 3.000 novih dinara kaznie se za vazduhoplovni prekraj voa vazduhoplova ili drugo odgovorno lice koje je upravljalo ili uestvovalo u upravljanju vazduhoplovom dok jugoslovenski vazduhoplov leti u vazdunom prostoru koji je pod suverenitetom druge drave ako se ne pridrava propisa o letenju i manevrisanju vazduhoplova koji se primenjuju na podruju suvereniteta te drave ili se, ako tih propisa nema ne pridrava odredaba ovog pravilnika (lan 1. stav 5). Odredba stava 1. ovog lana ne primenjuje se ako je kaznu za vazduhoplovni prekraj izrekao nadleni organ drave u ijem je vazdunom prostoru vazduhoplovni prekraj uinjen.
XI PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 217. Letaki prirunici vazduhoplova e se usaglasiti sa odredbama ovog pravilnika u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika. lan 218. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae Pravila letenja (objavljena u Prilogu br. 7 uz "Slubeni list FNRJ", br. 92/49). lan 219. Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku 30 dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
269 od 1036
Knjiga I Prilog br. 2
ZNACI SPORAZUMEVANJA 1. Znaci za opasnost, hitnost i predaju poruke a) Znaci za opasnost Ako vazduhoplovu preti neposredna opasnost, sledei znaci dati bilo zajedno bilo pojedinano, predstavljaju poziv za pomo: 1) radio-telegrafska poruka po Morzeovom kodu SOS (... --- ...); 2) radio-telefonska poruka MAYDAY; 3) pojedinano ili u kratkim razmacima ispaljene crvene rakete ili petarde, odnosno padobrani sa crvenim dimnim ili svetleim petardama; 4) transponderska poruka, emitovana postavljanjem moda A, koda 7700; 5) ako se vazduhoplov nalazi u opasnosti a radio-veza sa kontrolom letenja je prekinuta, voa vazduhoplova moe neuobiajenim manevrom u letu ili bilo kakvim raspoloivim sredstvom da skrene panju na svoj vazduhoplov. b) Znaci za hitnost Ako je voa vazduhoplova odluio da neodlono sleti vazduhoplovom koji je u tekoj situaciji a ne zahtevajui neposredno pruanje hitne pomoi upotrebie sledee svetlosne znake: 1) viekratno ukljuivanje i iskljuivanje reflektora za sletanje; 2) viekratno ukljuivanje i iskljuivanje navigacionih svetala tako da se razlikuje od migajuih svetala. v) Znaci za predaju poruke Ako voa vazduhoplova eli da d hitan izvetaj o ugroavanju bezbednosti vazduhoplova, upotrebie sledee znake: 1) radio-telegrafski ili na drugi nain predata poruka po Morzeovom kodu XXX (-..--..--..-); 2) radio-telefonska poruka PAN.
8-12/01 2.
270 od 1036 Svetlosni znaci upozorenja
Knjiga I
Niz raketa koje u rasprskavanju daju crvenu i zelenu svetlost i zvezdice ispaljenih sa zemlje u razmacima od po 10 sekundi upozoravaju pilota vazduhoplova da se nalazi ili da ulazi u zabranjenu zonu, uslovno zabranjenu zonu ili opasnu zonu. 3. Znaci za aerodromski saobraaj a) Svetlosni znaci kontrole letenja
Svetlo 1. 2. Svetlo zeleno Stalno crveno Znaci koje kontrola letenja upuuje vazduhoplovu u letu Odobreno sletanje Produi na drugi krug. na zemlji Odobreno poletanje Zaustavi se i ekaj
3. 4. 5. 6.
*
Prednost ima drugi vazduhoplov Migajue zeleno Produi i doi ponovo na svetlo sletanje Migajue crveno Zabranjeno sletanje. svetlo Migajue belo svetlo Crvena raketa Neupotrebljiva PSS Sleti na aerodrom i * vozi na platformu Ne slei bez obzira na ranija uputstva
Dozvoljeno voenje Oslobodi PSS Vrati se na taku poetka voenja
Potrebna odobrenja dae se blagovremeno.
b) Znaci voenja vazduhoplova Posle prijema svetlosnih znakova kontrole letenja voa vazduhoplova potvruje njihov prijem i razumevanje na sledei nain: (1) iz vazduha danju: naizmeninim nagibom vazduhoplova oko uzdune ose; (2) iz vazduha nou: dvokratnim iskljuivanjem i ukljuivanjem reflektora za sletanje, odnosno navigacionih svetala ako nema reflektora; (3) sa zemlje danju: naizmeninim davanjem punog otklona krilaca ili krme pravca;
8-12/01 (4) sa zemlje nou:
271 od 1036
Knjiga I
dvokratnim iskljuivanjem i ukljuivanjem reflektora za sletanje, odnosno navigacionih svetala ako nema reflektora. Potvrivanje prijema svetlosnih znakova ne vri se u zavrnoj fazi prilaenja. v) Vizuelni znaci na zemlji (1) "ZABRANA SLETANJA" etvrtasta crvena horizontalna tabla sa utim dijagonalama oznaava da je sletanje na tom aerodromu zabranjeno i da se ta zabrana moe produiti.
(2) "NAROITA OPREZNOST PRILIKOM PRILAENJA I SLETANJA" etvrtasta, crvena horizontalna tabla sa samo jednom utom dijagonalom, oznaava da zbog ravog stanja manevarskih povrina ili zbog nekog drugog razloga treba biti naroito oprezan u toku prilaenja i sletanja.
(3) "UPOTREBA PSS I STAZA ZA VOENJE" Horizontalna bela tabla, u obliku dva kruga povezana prekom, oznaava da se poletanje, sletanje i voenje po zemlji vri iskljuivo po odreenim poletno-sletnim stazama i stazama za voenje.
Znak iz prethodnog stava koji ima preko svakog kruga poprenu crnu crtu, oznaava da se poletanje i sletanje vri samo na odreenoj poletno-sletnoj stazi, a da se drugi manevri mogu vriti slobodno po
8-12/01
272 od 1036
Knjiga I
manevarskim povrinama aerodroma, osim po poletno-sletnim stazama i stazama za voenje.
(4) "PROSTOR ZA MANEVRISANJE VAN UPOTREBE" Krstovi nacrtani belom ili drugom uoljivom bojom postavljeni horizontalno, na prostoru za manevrisanje, oznaavaju zone upotrebljive za manevrisanje vazduhoplova. Isto znaenje imaju i crvene zastavice.
(5) "UPUTSTVA ZA SLETANJE I POLETANJE" Nie navedeni znaci, upotrebljeni pojedinano ili zajedno, oznaavaju pravac poletanja ili sletanja, i to: horizontalno postavljeni znak u obliku slova "T" bele ili oran boje, oznaava da se poletanje i sletanje vri u pravcu koji je paralelan duoj vertikalnoj strani slova "T"
Za poletanje i sletanje nou, postavljaju se bele svetiljke u obliku slova "T" grupa od dva broja postavljena vertikalno na kontrolnom tornju aerodromske kontrole letenja (AKL) ili u njegovoj blizini, vidljiva za sve
8-12/01
273 od 1036
Knjiga I
vazduhoplove koji se nalaze na manevarskim povrinama tog aerodroma, oznaava pravac poletanja i sletanja izraen u deseticama stepeni magnetskog pravca, zaokruen na bliu deseticu.
09
(6) "KRETANJE U DESNO" Strela uoljive boje (belo, oran) upravljena udesno i postavljena u signalnom prostoru, oznaava da kolske krugove ili delove ovih krugova pre sletanja i posle poletanja treba vriti udesno.
(7) "OPERATIVNI BIRO AERODROMSKE KONTROLE LETENJA" Tabla vertikalno postavljena sa crnim slovom "C" na utoj osnovi, oznaava mesto gde se predaju izvetaji o letu koji se odnose na vazdunu plovidbu.
(8) "JEDRILICE LETE" Dvostruki beli krst postavljen tako da je vidljiv iz vazduha, oznaava da se aerodrom upotrebljava za letenje jedrilica i da je letenje u toku.
8-12/01
274 od 1036
Knjiga I
4. Znaci za parkiranje vazduhoplova Znaci koje parker upuuje voi vazduhoplova Znaci se daju rukama ili osvetljenim palicama. Prilikom davanja znakova parker mora biti okrenut licem prema vazduhoplovu. Ako se znaci upuuju avionu parker se nalazi ispred levog krila u vidokrugu voe vazduhoplova, a ako se znaci upuuju helikopteru, ispred helikoptera na mestu gde ga voa vazduhoplova najbolje vidi. Motori se oznaavaju brojevima, s desne u levo u odnosu na parkera. a) Znaci koji se upuuju avionu (1) "POSTUPAJ PO UPUTSTVIMA PARKERA" Desna ruka ispruena vertikalno iznad glave parkera od ovog trenutka parker vodi avion i upravlja njegovim kretanjem pomou znakova.
(2) "POSTAVI SE ISPRED MENE" Ruke ispruene vertikalno iznad glave a dlanovi okrenuti jedan prema drugome.
8-12/01
275 od 1036
Knjiga I
(3) "PRODUI DO SLEDEEG PARKERA" Leva ili desna ruka preko pojasa savijena u laktu dlanom okrenuta zemlji, a smerom ake oznaava poloaj sledeeg parkera.
(4) "NAPRED PRAVO" Ruke uzdignute vertikalno, lako rairene, a dlanovi okrenuti unazad uz ponavljanje pokreta napred - nazad. Brzina pokreta oznaava brzinu kretanja aviona.
(5) "SKREI ULEVO" "SKREI UDESNO" "ULEVO" desna ruka sputena sa kaiprstom upravljenim ka zemlji, a levom rukom se ine pokreti navie i unazad. Brzina pokreta leve ruke oznaava poluprenik zaokreta.
8-12/01
276 od 1036
Knjiga I
"UDESNO" leva ruka sputena sa kaiprstom upravljenim ka zemlji, a desnom rukom se ine pokreti navie i unazad. Brzina pokreta desne ruke oznaava poluprenik zaokreta.
(6) "STOJ" Ruke su ukrtene iznad glave sa ponavljanjem pokreta ukrtavanja. Brzina pokreta je u zavisnosti od hitnosti zaustavljanja. Ako zaustavljanje treba da bude bre, utoliko su bri i pokreti.
(7) "KONICE UPOTREBI" " KONICE OTPUSTI" "UPOTREBI" desna ruka preko pojasa savijena u laktu, dlan okrenut prema telu i prsti isprueni. Stezanje pesnice oznaava koenje.
8-12/01
277 od 1036
Knjiga I
"OTPUSTI" desna ruka preko pojasa savijena u laktu, a stegnuta pesnica okrenuta prema telu. Ispravljanje prstiju oznaava otputanje konica.
(8) "PODMETAI STAVLJENI" "PODMETAI UKLONJENI" "STAVLJENI" dlanovi okrenuti prema telu, pesnice stegnute i palci oprueni, a ruke oputene na dole sa pokretima prema sredini.
"UKLONJENI" dlanovi okrenuti od tela, pesnice stegnute i palci oprueni, a ruke oputene na dole sa pokretima od sredine.
(9) "STAVI MOTORE U RAD" Desna ruka se kruno pokree u visini glave a prsti podignute leve ruke oznaavaju motor.
8-12/01
278 od 1036
Knjiga I
(10) "ZAUSTAVI RAD MOTORA" Ruka sa akom u visini ramena dlan okrenut ka zemlji. Prsti druge opruene ruke na dole oznaavaju motor.
(11) "SMANJI GAS MOTORIMA" Rukama skoro sputenim sa dlanovima okrenutim ka zemlji mae se vie puta gore-dole.
(12) "SMANJI GAS MOTORU (MOTORIMA) NA POKAZANOJ STRANI" Ruke skoro sputene, dlanovi okrenuti ka zemlji, a desna ruka se die i sputa, to oznaava smanjivanje gasa motora na levoj strani i obrnuto.
(13) "IDI PRAVO UNAZAD" Ruke ispruene vertikalno iznad glave, dlanovi okrenuti napred, a ruke se sputaju i diu ponovljenim pokretima, do poloaja horizontalno ispruenih ruku unapred.
8-12/01
279 od 1036
Knjiga I
(14) "IDI U OKRETU UNAZAD" "REPOM UDESNO" leva ruka ispruena ka zemlji a desna ruka se sputa i die ponovljenim pokretima, od vertikalnog poloaja iznad glave do horizontalnog poloaja unapred.
"REPOM ULEVO" desna ruka ispruena ka zemlji a leva ruka se sputa i die ponovljenim pokretima, od vertikalnog poloaja iznad glave do horizontalnog poloaja unapred.
(15) "SVE JE U REDU, NASTAVI" Desna ruka uzdignuta na dlan okrenut prema avionu.
8-12/01
280 od 1036
Knjiga I
b) Znaci koji se upuuju helikopteru (1) "LEBDI U MESTU" Ruke ispruene vodoravno ustranu.
(2) "DII SE" Ruke ispruene vodoravno ustranu sa dlanovima okrenutim na gore. Brzina pokretanja ruku od vodoravnog poloaja na gore pokazuje brzinu dizanja.
(3) "SPUTAJ SE" Ruke ispruene vodoravno ustranu sa dlanovima okrenutim dole. Brzina pokretanja ruku od vodoravnog poloaja na dole pokazuje brzinu sputanja.
8-12/01
281 od 1036
Knjiga I
(4) "KREI SE HORIZONTALNO" Odgovarajua ruka ispruena vodoravno ustranu u pravcu kretanja a druga ispruena ruka ispred tela se pokree u pravcu kretanja. Brzina kretanja ruke ispred tela pokazuje brzinu kretanja helikoptera. "ULEVO" "UDESNO"
(5) "SLETI" Ispruene ruke ukrtene ispod pojasa.
v) Znaci koje voa vazduhoplova upuuje parkeru Voa vazduhoplova iz pilotske kabine upuuje znake parkeru rukama i to tako da budu uoene od strane parkera. (1) "KONICE UPOTREBLJENE" "KONICE OTPUTENE" "UPOTREBLJENE" stezanje pesnice iz ispruenog dlana pokazuje da su konice upotrebljene. "OTPUTENE" ispravljanje dlana iz stisnute pesnice pokazuje otputanje konice. (2) "PODMETAE POSTAVITI" "PODMETAE UKLONITI"
8-12/01
282 od 1036
Knjiga I
"POSTAVITI" pokretanje lako rairenih ruku do poloaja sa ukrtenim nadlanicama ispred lica. "UKLONITI" irenje ruku iz poloaja ukrtenih nadlanica ispred lica ka poloaju lako rairenih ruku. (3) "SPREMAN ZA STAVLJANJE MOTORA U RAD" Dizanje odgovarajueg broja prstiju jedne ruke, oznaava da se odreeni motor sa strane te ruke eli pustiti u rad. Prilog br. 3 ZNACI PRESRETANJA I Znaci koje presreta daje presretnutom vazduhoplovu ZNAK PRESRETAA 1
DANJU 1.
ZNAENJE ODGOVOR PRE- ZNAENJE SRETNUTOG 3 4

DANJU Mahanjem krilima. "Razumeo izvriu" NOU Paljenje i gaenje navigacijskih svetala, odnosno reflektora za sletanje. "Razumeo"
2
Pribliavanje na rastojanju do 100 m sa leve strane na visini leta vazduhoplova koji se presree. Mahanje krilima, a posle primljenog potvrdnog odgovora vri se lagani zaokret u eljenu stranu Isto kao i danju ali umesto mahanja krilima pale se i gase navigacijska svetla, odnosno reflektor za sletanje, u nejednakim intervalima. Energian manevar u levu stranu pod uglom od 90 stepeni od presretnutog vazduhoplova. Kruenje iznad aerodroma, izvlaenje stajnog trapa i preletanje PSS u pravcu sletanja. Isto kao i danju, ali uz paljenje reflektora za sletanje u nejednakim intervalima.
"Prati me"
NOU
2.
DANJU I NOU
"Moete produ DANJU I NOU iti" Mahanje krilima
DANJU 3.
"Sletite na ovaj aerodrom"
DANJU - Izvlaenje stajnog trapa, praenje presretaa i "Razumeo izvriu" posle preleta PSS odlazak na sletanje. NOU - Isto kao i danju uz paljenje reflektora za sletanje
NOU
8-12/01
283 od 1036
Knjiga I
DANJU 4. NOU
Sa rastojanja veeg od 100 m, na visini presretnutog vazduhoplova, u pravcu leta Ispaljivanje dva kratka rafala. Isto kao i danju, uz paljenje i gaenje navigacijskih svetala, odnosno reflektora za sletanje. Uvlaenje stajnog trapa iznad PSS na visini 300-600 m (1000-2000 st.) i nastavljanje kruenja iznad aerodroma.
DANJU "Sledi me, ovo Mahanjem krilima. je zadnja opo"Razumeo NOU mena, ne izvriu" garantujem za Paljenje i gaenje vau bezbe- navigacijskih svetala, dnost" odnosno reflektora za sletanje. Ako se eli da "Aerodrom koji presre tnuti "Razumeo ste odredili ne vazduhoplov prati prati me" presretaa na odgovara". alternativni aerodrom presreta uvlai stajni trap i daje signal "prati me".
DANJU 5.
NOU Paljenje i gaenje reflektora za sletanje na visini od 300 do 600 m (1000 do 2000 stopa) i kruenje oko aerodroma. Ako se ne poseduje reflektor, moe se dati znak nekim drugim svetlom. DANJU 6. NOU Uzastopno propinjanje i obruavanje. Paljenje i gaenje reflektora za sletanje u duim intervalima. "U opasnosti sam"
Daje signal "pratite me" ili "moete produiti"
"Razumeo pratite me" ili "moete produiti"
8-12/01
284 od 1036
JEDINICE MERE U SFRJ UNITS OF MEASUREMENT IN SFRY

Osnovna jedinica (oznaka) Primary unit (symbol) Nestandardna me. alter. jedinica Non-Si alter. unit (symbol)
Br. No.
Veliina Quantity
1
1.1Apsolutna visina Altitude 1.2 Rastojanje (vee) (b) Distance (long) 1.3 Rastojanje (krae) Distance (short) 1.4Nadmorska visina Elevation 1.5Relativna visina Height 1.6Geografska irina Latitude 1.7 Duina Length 1.8 Geografska duina Longitude
3
m km m
4
ft (a) NM -
m m m
o
(stepen) m
(stepen)
1.9Ugao (kada je potrebno, koristie se deseti delovi stepena) Plane angle (when required decimal subdivisions of the degree shall be used)
(stepen degree)
8-12/01
285 od 1036
Knjiga I
1.10 Duina poletno-sletne staze Runway Length 1.11 Vidljivost du poletno-sletne staze Runway Visual range 1.12 Vidljivost Visibility 1.13Pravac vetra (pravac vetra, osim za sletanje i poletanje bie izraen u pravim stepenima; za sletanje i poletanje se izraava u magnetnim stepenima) Wind direction(wind directions, other than for a landing and take-off shall be expressed in degrees true; for landing and take-off wind directions shall be expressed in degrees magnetic) 2.1Brzina kroz vazduh Airspeed 2.2 Talasna duina Frequency 2.3Brzina u odnosu na zemlju Ground speed 2.4Vertikalna brzina Vertical speed 2.5Brzina vetra Wind speed 3.1Temperatura Temperature 4.1Nivo buke(zvuka) Noise level(sound) 5.1Vreme Time
m m
km
(stepen degree)
km/h Hz km/h m/s km/h

o
kt ft/min kt -
dB as i min. po Griniu Hour and min. by Grennich
8-12/01
286 od 1036
Knjiga I
(a) Samo za visinu leta vazduhoplova ispod prelazne apsolutne visine, odnosno prelaznog nivoa leta For flights below transition altitude, i.e. transition level. (b) Za upotrebu u navigaciji, uglavnom za rastojanja vea od 4.000 m. As used in navigation, generally in excess of 4000 m.
8-12/01
287 od 1036
Knjiga I
Prilog br.6 TABELA NIVOA LETA (TABLE OF FLIGHT LEVELS) Magnetski kurs leta (Magnetic track) Od 000 do 179 stepeni
Instrumentalno letenje (IFR flights) Nivo leta (Flight level) Apsolutna visina leta (Altitude) metri Meters 10 30 50 70 90 110 130 150 170 190 210 230 250 270 290 330 370 410 450 490 etc. 300 900 1500 2150 2750 3350 3950 4550 5200 5800 6400 7000 7600 8250 8850 10050 11300 12500 13700 14950 etc. stope Feets 1000 3000 5000 7000 9000 11000 13000 15000 17000 19000 21000 23000 25000 27000 29000 33000 37000 41000 45000 49000 etc. Vizuelno letenje (VFR flights) Nivo leta (Flight level) Apsolutna visina leta (Altitude) metri Meters stope Feets 20 40 60 80 100 120 140 150 180 200 220 240 260 280 310 350 390 430 470 510 etc.
Od 180 do 359 stepeni

Instrumentalno letenje (IFR flights) Nivo leta (Flight level) Apsolutna visina leta (Altitude) metri Meters 600 1200 1850 2450 3050 3650 4250 4900 5500 6100 6700 7300 7900 8550 9450 10650 11900 13100 14350 15550 etc. stope Feets 2000 4000 6000 8000 10000 12000 14000 16000 18000 20000 22000 24000 26000 28000 31000 35000 39000 43000 47000 51000 etc. Vizuelno letenje (VFR flights) Nivo leta (Flight level) Apsolutna visina leta (Altitude) metri Meters stope Feets
35 55 75 95 115 135 155 175 195 215 235 255 275 300 340 380 420 460 500 etc.
1050 1700 2300 2900 3500 4100 4700 5350 5950 6550 7150 7750 8400 9150 10350 11600 12800 14000 15250 etc.
3500 5500 7500 9500 11500 13500 15500 17500 19500 21500 23500 25500 27500 30000 34000 38000 42000 46000 50000 etc.
45 65 85 105 125 145 165 185 205 225 245 265 285 320 360 400 440 480 520 etc.
1350 2000 2600 3200 3800 4400 5050 5650 6250 6850 7450 8100 8700 9750 10959 12200 13400 14650 15850 etc.
4500 6500 8500 10500 12500 14500 16500 18500 20500 22500 24500 26500 28500 32000 36000 40000 44000 48000 52000 etc.
8-12/01
288 od 1036 SVETLA NA VAZDUHOPLOVU A. Svetla na avionu
Knjiga I
Osnovna svetla na avionu (slika 1) 1) Na levom krilu aviona stalno crveno svetlo koje isijava iznad i ispod horizontalne ravni pod uglom od 110 mereno od prednjeg pravca u levo (svetlo za plovidbu i uoavanje vazduhoplova). 2) Na desnom krilu aviona stalno zeleno svetlo koje isijava iznad i ispod horizontalne ravni pod uglom od 110 mereno od prednjeg pravca u desno (svetlo za plovidbu). 3) Na repu aviona stalno belo svetlo koje isijava podjednako levo i desno, unazad iznad i ispod horizontalne ravni pod uglom od 140 svetlo za uoavanje vazduhoplova).
Slika 1 Dodatna svetla na avionu Ako svetla iz stava 1. ovog priloga ne svetle neprekidno ve se naizmenino pale i gase, mogu se postaviti jedno ili dva dodatna svetla: 1) zadnje crveno svetlo koje isijava naizmenino sa zadnjim belim svetlom iz take 3) stava 1. ovog priloga;
8-12/01
289 od 1036
Knjiga I
2) belo svetlo vidljivo sa svih strana ije se isijavanje smenjuje sa isijavanjima svetla iz stava 1. ovog priloga. Posebna svetla na avionu Ako vazduhoplov ima osnovna svetla sa stalnim isijavanjem, mogu se postaviti i posebna crvena svetla za uoavanje vazduhoplova (svetla protiv sudara - Anti-collision lights) sa migajuim ili obrnuto usmerenim isijavanjem. Vidljivost ovih crvenih svetala treba da bude to je mogue vea iz pravaca koji su 30 iznad ili ispod horizontalne ravni aviona. B. Svetla na hidroavionu Osnovna svetla na hidroavionu su ista kao i svetla na avionu(slika 1) Dodatna svetla na hidroavionu Na neprivezanim hidroavionima dodaje se na prednjem delu vazduhoplova stalno belo svetlo vidljivo sa svih strana pod uglom od 220 ija simetrala lei u vertikalnoj ravni uzdune ose hidroaviona (slika 2). Svetlo mora da bude vidljivo sa udaljenosti od najmanje 3 NM za vreme tamne noi i iste atmosfere (Svetlo za uoavanje hidroaviona).
Slika 2 Ako hidroavion vue neki drugi hidroavion ili brod on treba da ima jo i dodatno belo svetlo najmanje 2 metra (6 st) iznad ili ispod njega (Svetlo za uoavanje).
8-12/01
290 od 1036
Knjiga I
Slika 3 Hidroavion koga vue drugi hidroavion treba da ima bela svetla na repu i krilu (slika 3 Svetla za uoavanje).
Slika 4 Ako hidroavion ne moe sam da vri manevrisanje istaknue na najpogodnijem mestu dva stalna crvena svetla na odstojanju od najmanje 1 m (3 st) jedno iznad drugog na istoj vertikali, s tim da su vidljiva sa udaljenosti od najmanje 2 NM (slika 4).
8-12/01
291 od 1036
Knjiga I
Slika 5 Ako se hidroavion ne kree nee se paliti svetla za plovidbu (crveno i zeleno svetlo). Ostala svetla oznaavaju drugim vazduhoplovima da im hidroavion ne moe ustupiti prolaz, a ne da je u opasnosti ili da trai pomo (slika 5).
Slika 6 Ako je duina privezanog hidroaviona manja od 50 metara (150 st), istaknue se na najpogodnijem mestu stalno belo svetlo vidljivo sa svih strana sa udaljenosti od najmanje 2 NM (slika 6).
8-12/01
292 od 1036
Knjiga I
Slika 7 Ako je duina hidroaviona vea od 50 metara (150 st) istaknue se na najpogodnijim mestima po jedno stalno belo svetlo na prednjoj i zadnjoj strani hidroaviona, vidljiva sa udaljenosti od najmanje 3 NM (slika 7).
Slika 8 Ako je raspon krila hidroaviona 50 metara (150 st) ili vei, istaknue se sa svake strane krila po jedno stalno belo svetlo da bi se oznaio maksimalni raspon krila. Ta svetla treba da budu vidljiva sa svih strana sa udaljenosti od najmanje 1 NM (slika 8). Na nasukanom hidroavionu pored svetala propisanih za privezane hidroavione, moraju postojati jo i dva stalna crvena svetla na najpogodnijem mestu u istoj vertikali, udaljena najmanje 1 m (3 st) jedno od drugoga i vidljiva sa svih strana hidroaviona.
8-12/01
293 od 1036
SKUPNI PLAN LETA IME PREVOZIOCA I ADRESA DRAVA ILI OBLAST AERODROM POLASKA PLAN VAI OD ODNOSI SE NA SVE LETOVE ILI NA ODREENI TIP VAZDUHOPLOVA
Dan polaska
*
DATUM IZRADE PLANA DATUM ODOBRENJA PLANA DO
Oznaka
Tip
Aerodrom poletanja
Brzina, nivo i ruta vazduhoplova
Aerodrom opredeljenja
vazduhoplova vazduhoplova
PRIMEDBE
5 6 7
Dani polaska su oznaeni brojkama prema njihovom redosledu u sedmici, s tim to je ponedeljak oznaen brojem 1.
Potpis voe vazduhoplova ili ovlaenog predstavnika prevozioca
8-12/01
294 od 1036
8-12/01
295 od 1036
Knjiga I
Prilog br. 10 PRIJAVA O UGROAVANJU BEZBEDNOSTI U VAZDUNOJ PLOVIDBI AIR TRAFFIC INCIDENT REPORT Ispunite ovaj obrazac i poaljite ga Komisiji za ispitivanje ugroavanja bezbednosti vazduhoplova u letu, SUKL, Brankova 25/V, 11000 Beograd Complete this form and send it to Commision for Aircraft Incident Investigation, SUKL, Brankova 25/V 11000 Belgrad Yugoslavia Odeljak I OPTI PODACI Section I GENERAL INFORMATION Vrsta ugroavanja Type of incident Ime voe vazduhoplova Name of pilot in command Prevozilac Operator Registarske oznake vazduhoplova Identification markings of aircraft Tip vazduhoplova Aircraft type Pozivni znak i frekvencija u vreme ugroavanja Radio call sign-in communication with-frequency at time of incident Aerodrom poletanja Aerodrome of departure Aerodrom prvog nameravanog sletanja Aerodrome of first intended landing Vrsta plana leta Type of flight plan Pozicija u vreme ugroavanja kurs ili ruta TAS Position at time of incident heading or route TAS
A B C D E
F G H I J
8-12/01
296 od 1036
Knjiga I
Nivo leta, visina ili relativna visina podeavanje visinomera poloaj vazduhoplova Flight level altitude or height altimeter setting altitude Meteoroloki uslovi u vreme ugroavanja Flight weather conditions at time of incident Datum i vreme (GMT) ugroavanja M Date and time (GMT) of incident Prijavljeno radijem Reported by radio to Odeljak II DETALJNI PODACI Section II DETAILED INFORMATION Opis drugog relevantnog vazduhoplova Tip, visoko/niskokrilac, broj motora, pozivni znak, registarske oznake, boja, osvetljenje. Ostali raspoloivi podaci Description of other aircraft if relevant Type, high/low wing, number of engines, call sign, registration markings, colour, lighting. Other available details Opis ugroavanja, ako smatrate potrebnim, priloite komentar ili sugestiju, ukljuujui vae miljenje o verovatnom uzroku incidenta (u sluaju izbegavanja sudara navedite odgovarajue putanje leta, procenjena vertikalna i horizontalna rastojanja u trenutku uoavanja vazduhoplova i pri izbegavanju sudara, kao i akcije koje je preuzeo svaki vazduhoplov). Description of incident if desired add comment or suggestion, including your opinion on the probable of the incident (in case of near-collision give information of respective flight paths, estimated vertical and horizontal sighting and miss distances between aircraft and avoiding action taken by elther aircraft).
K L
8-12/01
297 od 1036
Knjiga I
Datum ____________________ Funkcija i potpis lica Date koje podnosi prijavu Vreme ____________________ Function and signature Time of person submitting report Mesto ____________________ _________________________ Place _________________________ Popunjavanje prijave of completion of form
8-12/01
298 od 1036
ZEMLJA - VAZDUH VIZUELNI KORIDORI SIGNALI KOJE UPOTREBLJAVAJU PREIVELI A. Meunarodni kod za nudu zemlja vazduh
Zahteva se pomo
Zahteva se medicinska pomo Require medical assistance
Require assistance
Uputstva za upotrebu: 1. Napraviti signale ne ispod 2,5 metra. 2. Voditi rauna o tome da signali budu poloeni tano kao to je prikazano. 3. Obezbediti to vei kontrast boja izmeu signala i zemlje kao podloge. 4. Uiniti sve da se skrene panja i drugim sredstvima kao to su radio, raketa, dim, svetlosni reflektor.
8-12/01
299 od 1036
Knjiga I
GROUND/AIR VISUAL SIGNAL CODES FOR USE BY SURVIVORS A. International Ground/Air Emergency Code
Ne (odreno) No (negative)
Da (potvrdno) Yes (affirmative)
Produiti u ovom pravcu Proceeding in this direction Instructions for use: 1. Make signals not less then 2,5 meters. 2. Take care to lay out signals exactly as shown. 3. Provide as much colour as possible between signals and background. 4. Make every effort to atract attention by other means such as radio, flares, smoke, reflected lights.
8-12/01
300 od 1036
MINIMALNA KOLIINA GORIVA I MAZIVA POTREBNA ZA LET AVIONA

** Minimalna utroiva koliina goriva i maziva u avionu potrebna za odreeni let mora biti dovoljna da se, pored koliine potrebne za zaputanje i zagrevanje motora i rulanje aviona do linije poletanja na poletno-sletnoj stazi, obezbede:
za klipnu i eliso-turbinsku pogonsku grupu: 1) kad nije predvien alternativni aerodrom: gorivo i mazivo za let do aerodroma sletanja navedenog u planu leta, plus za let u trajanju od 45 minuta na visini i reimu krstarenja; 2) kad je predvien alternativni aerodrom: a) gorivo i mazivo za let do planiranog aerodroma sletanja, plus za let do najkritinijeg po potronji alternativnog aerodroma navedenog u planu leta, plus za let u trajanju od 45 minuta; ili b) gorivo i mazivo za let do planiranog alternativnog aerodroma preko neke unapred odreene take navedene u planu leta, plus za let u trajanju od 45 minuta, s tim da ta koliina ne sme biti manja od koliine koja je potrebna za let do planiranog aerodroma sletanja, plus za let u trajanju od 45 minuta, plus za let u trajanju od 15% vremena planiranog za trajanje krstarenja. Ako je 45 minuta plus 15% vremena planiranog za krstarenje vee od dva asa, moe se dozvoliti trajanje leta od dva asa, odnosno dozvoliti let sa koliinom goriva i maziva manjom od koliine izraunate pod a) ili b); 3) kad je aerodrom planiran za sletanje izolovan, pa nema odgovarajueg alternativnog aerodroma:
** Pod utroivom koliinom goriva i maziva ne podrazumeva se koliina goriva i maziva koja se u normalnim uslovima letenja ne moe koristiti, s obzirom na to da ta koliina ostaje u sistemima instalacijama goriva i maziva.
8-12/01
301 od 1036
Knjiga I
gorivo i mazivo za let do aerodroma planiranog za sletanje, plus za let u trajanju od 45 minuta, plus 15% vremena planiranog za krstarenje ako je 45 minuta plus 15% vremena planiranog za krstarenje krae od dva asa, ili za dva asa leta ako je navedeni zbir iznosio vie od dva asa; za mlaznu pogonsku grupu: 1) kad nije predvien alternativni aerodrom: gorivo i mazivo za let i sletanje na aerodrom planiran za sletanje, plus za let u trajanju od 30 minuta brzinom propisanom za krug ekanja na visini od 45 metara (1500 feet) iznad aerodroma sletanja i pri uslovima standardne temperature, u koliini uveanoj za 6% od koliine goriva, odnosno maziva potrebne za prelet od aerodroma planiranog za poletanje do aerodroma planiranog za sletanje ("putna rezerva"); 2) kad je predvien alternativni aerodrom: a) gorivo i mazivo za let do aerodroma planiranog za sletanje, ukljuujui i jedan neuspeo prilaz plus za let do najkritinijeg po potronji alternativnog aerodroma navedenog u planu leta, plus za let u trajanju od 30 minuta brzinom propisanom za krug ekanja na visini od 450 metara (1500 feet) iznad tog alternativnog aerodroma i pri uslovima standardne procedure, u koliini uveanoj za 6% od koliine goriva, odnosno maziva potrebne za prelet od aerodroma planiranog za poletanje do aerodroma planiranog za sletanje ("putna rezerva"); ili b) gorivo i mazivo za let do planiranog alternativnog aerodroma preko neke unapred odreene take navedene u planu leta, plus za let u trajanju od 30 minuta brzinom propisanom za krug ekanja, na visini od 450 metara (1500 feet) iznad aerodroma za sletanje i pri uslovima standardne temperature, u koliini uveanoj za 6% od koliine goriva, odnosno maziva potrebne za prelet od aerodroma planiranog za poletanje do planiranog alternativnog aerodroma ("putna rezerva"), s tim da ta koliina ne sme biti manja od koliine koja je potrebna za let do aerodroma planiranog za sletanje, plus za let u trajanju od dva sata na reimu standardnog krstarenja (normal cruise consumption); 3) kad je predvieni aerodrom sletanja izolovan, pa nema odgovarajueg alternativnog aerodroma: gorivo i mazivo za let do aerodroma planiranog za sletanje, plus za let u trajanju od dva asa na reimu standardnog krstarenja.
8-12/01
302 od 1036
Knjiga I
2.3
PRAVILNIK O CIVILNOM VAZDUHOPLOVNOM JEDRILIARSTVU* I OPTE ODREDBE

lan 1.
U cilju uspenog korienja civilnih vazdunih jedrilica, njihovo graenje, odravanje i uvanje, kao i vazduno jedrenje, nalaze se pod nadzorom nadlenih vazduhoplovnih organa ili drugih organa ovlaenih za nadzor. lan 2. Vazdune jedrilice izrauju se kao prototipovi i serijski tipovi svih vrsta u radionicama i fabrikama koje su za to ovlaene, a pod nadzorom kontrolora izrade. Nain sprovoenja nadzora pri izradi vazdunih jedrilica za civilnu upotrebu odreuje Uprava civilnog vazduhoplovstva. lan 3. Civilne vazdune jedrilice mogu se upotrebljavati za vazduno jedrenje u vazdunom prostoru Jugoslavije samo ako imaju uverenje o upisu u registar i uverenje o plovidbenosti izdato od Uprave civilnog vazduhoplovstva. Ova uverenja se moraju nalaziti na jedrilici prilikom svakog vazdunog jedrenja i pokazati na zahtev nadlenog organa. lan 4. Civilnim vazdunim jedrilicima mogu upravljati kao piloti-jedriliari samo lica koja su zato osposobljena i koja imaju odgovarajuu dozvolu za rad letakog osoblja civilnog vazduhoplovstva, izdatu od strane Uprave civilnog vazduhoplovstva. Vazduna jedrenja na mitinzima i takmienjima civilnog vazduhoplovnog jedriliarstva, koje organizuju vazduhoplovne ili sportske orga* Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SFRJ" br. 52/55.
8-12/01
303 od 1036
Knjiga I
nizacije, mogu se vriti samo po prethodno izdatom odobrenju Uprave civilnog vazduhoplovstva.
II VAZDUNE JEDRILICE
lan 6. Vazduna jedrilica jeste vazduhoplov bez pokretake snage motora, a ije se odravanje u vazduhu postie uglavnom aerodinamikim reakcijama na povrine koje ostaju nepokretne u odreenim uslovima letenja. Civilne vazdune jedrilice dele se na vrste, s obzirom na njihovu upotrebu i namenu. S obzirom na upotrebu, civilne vazdune jedrilice dele se na: 1) klizae, 2) kolske, 3) trenane, 4) visokosposobne, 5) specijalne. S obzirom na namenu, civilne vazdune jedrilice dele se na: 1) kopnene vazdune jedrilice, 2) hidrojedrilice. Civilne vazdune jedrilice svih navedenih vrsta mogu biti: jednosedi, dvosedi i viesedi. lan 7. Svako graenje prototipa, kao i serijskog tipa civilne vazdune jedrilice, mora biti prethodno prijavljeno nadlenom vazduhoplovnom organu ili organu naroito ovlaenom za to. Organi iz prethodnog stava duni su da, po prijemu prijave, uspostave i vre kontrolu graenja civilne vazdune jedrilice tako da se graenje izvodi prema odreenim nacrtima i tehnikim propisima utvrenim za odnosni tip civilne vazdune jedrilice. lan 8. Modifikacije civilne vazdune jedrilice mogu se vriti samo po pismenom odobrenju njenog konstruktora ili proizvoaa, a u saglasnosti sa Upravom civilnog vazduhoplovstva.
8-12/01
304 od 1036 lan 9.
Knjiga I
Opravke i revizije civilnih vazdunih jedrilica mogu se vriti samo u za to ovlaenim radionicama i fabrikama, a prema nacrtima za odnosnu vrstu ili tip civilne vazdune jedrilice. Sve opravke i revizije civilnih vazdunih jedrilica obavezno se vre pod nadzorom ovlaenih strunjaka. lan 10. Upotreba civilnih vazdunih jedrilica za vazduna jedrenja vre se prema uputstvu za upotrebu i korienje vazdunih jedrilica, koje je uputstvo za svaku vrstu i tip vazdune jedrilice duan da izda konstruktor ili proizvoa vazdune jedrilice. lan 11. Civilne vazdune jedrilice moraju imati odgovarajuu spremu (instrumente i ureaje) s obzirom na svrhu za koju se koriste. Vazdune jedrilice koje se upotrebljavaju za vazduna jedrenja bez spoljne vidljivosti ili nou, treba da budu snabdevene i ureajima za radio-vezu u vazduhu i sa zemljom. Ako vazdune jedrilice nisu snabdevene radio-ureajima za vezu, jedrenje bez spoljne vidljivosti ili nou mogu se vriti samo po prethodnoj prijavi i odobrenju nadlenog organa za obezbeenje vazdune plovidbe. lan 12. Rok trajanja civilne vazdune jedrilice odreuje konstruktor, odnosno proizvoa, i to prema vrsti i tipu jedrilice. Ovaj rok se moe odrediti: na odreeni broj letova, na odreeni broj asova vazdunog jedrenja ili na odreeno vreme upotrebe. Po isteku odreenog roka trajanja vazduna jedrilica se mora povui iz upotrebe ili poslati na reviziju. lan 13. Svaka civilna vazduna jedrilica mora biti upisana u registar koji vodi Uprava civilnog vazduhoplovstva. Na osnovu izvrenog upisa Uprava civilnog vazduhoplovstva izdaje uverenje o upisu (imatrikulaciji). Na trupu ili repu civilne vazdune jedrilice moraju biti ispisane oznake registracije i nacionalnosti jedrilice.
8-12/01
305 od 1036
Knjiga I
Oznake registracije sastoje se od etvorocifrenih brojeva, iju kombinaciju odreuje Uprava civilnog vazduhoplovstva prilikom upisa civilne vazdune jedrilice u registar. Kombinacija cifara odreuje se tako da prva cifra uvek oznaava vrstu jedrilice. Oznaka nacionalnosti sastavljena je od latinskih slova "YU".
III TEHNIKI PREGLED JEDRILICA

lan 14. Sve civilne vazdune jedrilice podleu obaveznom tehnikom pregledu. Tehnikim pregledom se utvruje da li je vazduna jedrilica u ispravnom stanju i da li je sposobna za bezbedno vazduno jedrenje. Civilna vazduna jedrilica sme se upotrebiti samo ako je tehnikim pregledom utvreno da je u ispravnom stanju i da je sposobna za bezbedno vazduno jedrenje. lan 15. Tehniki pregledi su redovni i vanredni. Redovni pregledi se vre: 1) prilikom prvog isprobavanja jedrilice; 2) u propisanim vremenskim rokovima (periodini pregledi); 3) pre svakog uestvovanja vazdune jedrilice na javnim priredbama, takmienjima i mitinzima; 4) pre svake upotrebe za vazduno jedrenje. Vanredni pregledi se vre: 1) posle izvrenih veih opravki ili revizija na jedrilici; 2) posle grubih sletanja i posle veih optereenja konstrukcije jedrilice; 3) kad se ukae potreba za pregled. lan 16. Tehniki pregled civilne vazdune jedrilice prilikom prvog isprobavanja jedrilice, kao i periodine preglede, vri za to odreena komisija, a
8-12/01
306 od 1036
Knjiga I
tehniki pregled pre svake upotrebe vazdune jedrilice vri odgovorni rukovodilac vazdunog jedrenja. Tehniki pregled vri se na nain propisan u tehnikim propisima za odnosni tip vazdune jedrilice i prema uputstvu Uprave civilnog vazduhoplovstva. Po izvrenom tehnikom pregledu nalaz se upisuje u knjigu vazdunog jedrenja. Nalaz potpisuje i stavlja peat predsednik komisije, odnosno odgovorni rukovodilac koji je pregled izvrio. lan 17. Ispitivanja i isprobavanja vazdunih jedrilica u vazduhu vre se sa novoizgraenim jedrilicama prototipovima, sa jedrilicama izraenim u seriji, kao i sa vazdunim jedrilicama posle izvrenih revizija i veih opravki. Ispitivanja i isprobavanja vazdunih jedrilica u vazduhu mogu vriti samo lica koja uz dozvolu za rad letakog osoblja civilnog vazduhoplovstva imaju i specijalno ovlaenje za probu i ispitivanje jedrilica.
IV ISPRAVE VAZDUNIH JEDRILICA

lan 18. Civilna vazduna jedrilica moe se upotrebiti za vazduno jedrenje samo ako je snabdevena sledeim ispravama: 1) uverenjem o upisu u registar (imatrikulacija); 2) uverenjem o plovidbenosti; 3) knjigom vazdunog jedrenja; 4) dozvolom za rad radio-stanice, ako stanica postoji na vazdunoj jedrilici. lan 19. Uverenje o upisu u registar (imatrikulacija) civilne vazdune jedrilice, pored osnovnih podataka o vrsti, tipu i vlasniku ili korisniku civilne vazdune jedrilice, mora sadrati i oznake nacionalnosti i registracije, koje su ispisane na trupu ili repu jedrilice.
8-12/01
307 od 1036 lan 20.
Knjiga I
Uverenje o plovidbenosti mora sadrati podatke o odnosnoj vrsti i tipu civilne vazdune jedrilice, kao i podatke o ogranienjima pri upotrebi, koja za odnosnu vrstu ili tip jedrilice postoje. Ovo uverenje slui kao dokaz o sposobnosti i upotrebljivosti jedrilice za vazduna jedrenja. lan 21. Uslovi za izdavanje uverenja o upisu u registar i uverenja o plovidbenosti, obrasci uverenja i njihova sadrina,nain i postupak pri izdavanju, vreme vaenja, nain produavanja, odnosno obnavljanja ili zamene i sve drugo to je u vezi sa uverenjem o upisu i o plovidbenosti odreuje se posebnim propisima Uprave civilnog vazduhoplovstva. lan 22. U knjigu vazdunog jedrenja upisuju se podaci o civilnoj vazdunoj jedrilici i njenim osobinama (poletanja, sletanja, asovi vazdunog jedrenja, uslovi pod kojima je vreno jedrenje, visine i sl.), kao i sve nastale promene u vezi sa vazdunom jedrilicom. U knjigu vazdunog jedrenja obavezno se unose i svi nalazi tehnikih pregleda iz l. 16 ovog pravilnika. Obrazac knjige vazdunog jedrenja propisuje Uprava civilnog vazduhoplovstva. Upise u knjigu vazdunog jedrenja vri proizvoa jedrilice, odnosno o promenama vlasnik ili korisnik jedrilice, a overava ih kontrolni organ. Knjiga vazdunog jedrenja mora se voditi itko i uredno, bez ikakvih brisanja ili precrtavanja. lan 23. Dozvolu za upotrebu radio-stanice na civilnoj vazdunoj jedrilici izdaje organ ovlaen posebnim propisom.
V VAZDUNA JEDRENJA A. Podela vazdunih jedrenja

lan 24. Vazduna jedrenja vre se u cilju: 1) poetne obuke;
8-12/01
308 od 1036
Knjiga I
2) obuke radi sticanja pojedinih zvanja u civilnom vazduhoplovnom jedriliarstvu; 3) obuke u aerozaprezi; 4) obuke u akrobacijama vazdunim jedrilicama; 5) obuke u vazdunom jedrenju bez spoljne vidljivosti ili nou; 6) izvrenja posebnih zadataka. lan 25. Vazduna jedrenja sa posebnim zadatkom mogu biti: 1) ispitivanja vazdunih jedrilica; 2) postizanja odreenih sportskih uspeha; 3) razne vrste vazdunih jedrenja radi ispitivanja i istraivanja novih terena i novih vidova jedrenja; 4) preletanje civilnim vazdunim jedrilicama u zaprezi ili slobodno. B. Uslovi za vazduna jedrenja lan 26. Vazduna jedrenja iz prethodnih lanova ovog pravilnika mogu se vriti samo pod odreenim uslovima navedenim u ovom pravilniku i propisima za bezbednost letenja u vazdunom prostoru Jugoslavije. Mogunost izvrenja vazdunog jedrenja odreene vrste ocenjuje odreeni rukovodilac vazdunog jedrenja, s obzirom na sposobnost lica koje e vriti vazduno jedrenje i s obzirom na vremenske uslove saoptene od meteoroloke stanice, ili, ako ove nema, s obzirom i na procenu odreenog i odgovornog rukovodioca vazdunog jedrenja. lan 27. Vremenski uslovi za vazduna jedrenja iz l. 24 ovog pravilnika su sledei: 1) za poetnu obuku i kolovanje, na vazdunim jedrilicama svih vrsta i tipova: brzina vetra do 5 m/sek., vidljivost najmanje 3 km i visina donje granice oblaka najnie 200 m/sol; 2) za obuku radi sticanja pojedinih zvanja u civilnom vazduhoplovnom jedriliarstvu, na vazdunim jedrilicama svih vrsta i tipova: brzina vetra od 8 - 20 m/sek. (s obzirom na do tada steene strune sposo-
8-12/01
309 od 1036
Knjiga I
bnosti lica koje vri vazduno jedrenje), vidljivost najmanje 5 km i visina donje granice oblaka najnie 300 m/sol; 3) za obuku u aerozaprezi, na vazdunim jedrilicama svih vrsta i tipova: brzina vetra do 8 m/sek., vidljivost najmanje 5 km i visina donje granice oblaka najnie 300 m/sol; 4) za obuku u akrobacijama, sa vazdunim jedrilicama sposobnim za ovu svrhu: brzina vetra do 8 m/sek., vidljivost najmanje 5 km i visina donje granice oblaka najnie 800 m/sol; 5) za obuku u letenju bez spoljne vidljivosti i nou, na vazdunim jedrilicama sposobnim i opremljenim za ovu svrhu: brzina vetra 8 - 20 m/sek., vidljivost danju najmanje 5 km, a nou 2 km i visina donje granice oblaka najnie 500 m/sol; 6) za vazduna jedrenja sa posebnim zadatkom vremenski uslovi ogranieni su samim zadatkom i u zavisnosti su od vrste vazdune jedrilice. lan 28. Zabranjena su poletanja civilnih vazdunih jedrilica i vazduna jedrenja, bez obzira na svrhu u koju se vre, po buri, oluji, meavi, vejavici, magli ili kad na aerodromu pada kia. Isto tako, zabranjeno je svako sletanje civilnim vazdunim jedrilicama na teren pod maglom. Ako u takvim sluajevima vazduna jedrilica ne moe da dojedri do terena koji nije pod maglom, pilot-jedriliar je duan da napusti vazdunu jedrilicu i da se spusti na zemlju pomou padobrana. lan 29. Vazduna jedrenja civilnim vazdunim jedrilicama mogu vriti samo lica: 1) koja nisu mlaa od 15 godina; 2) koja ispunjavaju uslove telesne i duevne sposobnosti za letako osoblje civilnog vazduhoplovstva, odreene posebnim propisima; 3) koja imaju ueniku dozvolu, ili osnovnu dozvolu pilota jedrilice, ili dozvolu pilota jedrilice; 4) koja su osposobljena i s uspehom savladala prethodne pripremne vebe za vazduna jedrenja;
8-12/01
310 od 1036
Knjiga I
5) koja su upoznata sa osobinama materijala, sa tipom vazdune jedrilice kojom e izvriti vazduno jedrenje, kao i sa njenom izdrljivou; 6) koja su upoznata sa vaeim propisima o letenju, signalizaciji i korienju aerodroma; 7) koja su opremljena potrebnom opremom za bezbedno jedrenje.
V. Korienje aerodroma za vazduna jedrenja

lan 30. Svaki civilni aerodrom koji se koristi za poletanje i sletanje vazdunih jedrilica mora imati uputstvo o njegovom korienju za vazduna jedrenja, koje propisuje uprava toga aerodroma. Ovo uputstvo obavezno sadri odredbe: 1) za postavljanje starta vitla odnosno starta aerozaprege pri svim pravcima vetra; 2) za kretanje ljudi i tehnikih sredstava, kao i vozila, pri svakom postavljanju starta posebno; 3) za zone starta vitla odnosno starta aerozaprege; 4) za zone rada: vazdunog jedrenja, jedrenja bez spoljne vidljivosti i akrobacija; 5) za stajanke vazdunih jedrilica i aviona; 6) za zabranjene zone, po potrebi; 7) za meusobni odnos rukovodioca vazdunog jedrenja i rukovodioca letenja (odnosno kontrole letenja). lan 31. Vazduna jedrenja nisu dozvoljena na aerodromima na kojima nije organizovana sluba ukazivanja hitne pomoi i zatite od eventualnog poara.
8-12/01
311 od 1036
Knjiga I
G. Rukovoenje vazdunim jedrenjem

lan 32. Na svakom aerodromu na kome se vre vazduna jedrenja, kao i prilikom odravanja mitinga i takmienja u civilnom vazduhoplovnom jedriliarstvu mora se odrediti rukovodilac vazdunog jedrenja. Rukovodilac vazdunog jedrenja duan je da se stara da se vazduna jedrenja izvode prema postojeim vazduhoplovnim propisima, kao i da se stara o bezbednosti lica u vazduhu i lica i imovine na zemlji. On je odgovoran za odravanje discipline jedrenja. Svako lice koje se nalazi na aerodromu ili vri kakvu letaku slubu u vazdunom jedrenju, duno je da se u svemu pridrava nareenja i uputstava izdatih od odreenog rukovodioca vazdunog jedrenja.
D. Izvoenje obuke u vazdunom jedrenju

lan 33. Izvoenje obuke vazdunog jedrenja ma koje vrste iz l. 24 ovog pravilnika moe se vriti samo pod nadzorom odreenog rukovodioca jedrenja, koji pored odgovarajue dozvole za rad letakog osoblja civilnog vazduhoplovstva mora imati i vaee specijalno ovlaenje za nastavnika letenja. Odreeni rukovodioci jedrenja, odnosno nastavnici letenja moraju poznavati sposobnosti svojih uenika u vazdunom jedrenju, i duni su te njihove sposobnosti stalno i blagovremeno proveravati. lan 34. Uenici i druga lica koja se obuavaju u vazdunom jedrenju ma koje vrste, u sluajevima kad im postavljeni zadatak u vazdunom jedrenju nije jasan, ili kad postavljeni zadatak nije u skladu sa njihovim sposobnostima za izvrenje, ili kad njihovo psihiko ili zdravstveno stanje ne odgovara predstojeim naporima u vazdunom jedrenju i sl., duni su da o tome obaveste svog nastavnika, odnosno odreenog rukovodioca jedrenja, i da se u takvim sluajevima i sami uzdre od vazdunog jedrenja. Isto tako, odreeni rukovodioci vazdunog jedrenja, odnosno nastavnici letenja, ako prilikom pripreme za vazduno jedrenje utvrde nespre-
8-12/01
312 od 1036
Knjiga I
mnost uenika ili drugih lica, njihovu nedisciplinovanost, nepoznavanje zadatka ili nedovoljnu fiziku ili psihiku sposobnost za vazduno jedrenje, duni su da takvom licu zabrane vazduno jedrenje. lan 35. Izvoenje praktine obuke i nastave u vazduhu sa uenicima na dvosedima civilnih vazdunih jedrilica mogu vriti samo lica koja imaju odgovarajuu dozvolu za rad letakog osoblja civilnog vazduhoplovstva sa specijalnim ovlaenjem za nastavnika letenja.
. Pripreme za vazduna jedrenja

lan 36. Nijedno vazduno jedrenje ne sme se izvriti dok se prethodno ne izvri struna navigaciona i tehnika priprema. Zadatak priprema je da se osigura bezbedno vazduno jedrenje i da se do najvee mere uklone uoljivi nedostaci koji bi mogli da ometaju pravilno i bezbedno vazduno jedrenje. Pripreme za vazduna jedrenja obuhvataju: 1) pripremanje vazdune jedrilice i opreme; 2) pripremanje pilota-jedriliara; 3) kontrolu izvrenih priprema. lan 37. Pripremanje vazdune jedrilice i oprema sastoji se u strunom pregledu ispravnosti komandi, ureaja i svih delova vazdune jedrilice, u pogledu ispravnosti i u upotpunjavanju opreme jedrilice, u pregledu isprava jedrilice i sl. Pripremanje pilota-jedriliara za vazduno jedrenje sastoji se u proveravanju poznavanja korienja, odnosne vrste i tipa vazdune jedrilice i ureaja i opreme na njoj, u proveravanju poznavanja zadatka i line pripreme pilota-jedriliara za taj zadatak, u proveravanju znanja za korienje padobrana i tehnike skakanja padobranom, u analizi meteorolokih uslova prema meteorolokom biltenu, u proveravanju psihikog i zdravstvenog stanja lica koja e izvriti vazduno jedrenje, u proveravanju poznavanja vaeih propisa o bezbednosti jedrenja i signalizaciji, kao i o korienju aerodroma, i u proveravanju letakih isprava tog lica.
8-12/01
313 od 1036
Knjiga I
Kontrola izvrenih priprema za vazduno jedrenje sastoji se u proveravanju svih napred navedenih priprema, koje vri odreeni rukovodilac vazdunog jedrenja ili organ civilnog vazduhoplovstva.
E. Postupci pri vazdunom jedrenju

lan 38. Svako lice koje vri vazduno jedrenje civilnom vazdunom jedrilicom duno je da se u svemu pridrava tehnikih uslova za bezbedno vazduno jedrenje. Pri svakom vazdunom jedrenju, a naroito na visinama iznad 300 m/sol, svako lice koje vri jedrenje u ma kom cilju, mora u svojoj opremi imati padobran i mora biti obueno u rukovanju padobranom. lan 39. Poletanje vazdunim jedrilicama mora biti izvreno u pravcu protivnom pravcu vetra. Poletanje se vri pomou vitla ili aerozaprege, odnosno vuom sa zemlje pomou elinog ueta ili lepovanjem za motorni avion, odnosno na drugi uobiajeni nain (gumeno ue, vua automobilom i t.sl.). lan 40. Motorni avioni koji se koriste za aerozapregu moraju biti za to opremljeni, a njihove posade moraju biti upoznate sa radom na remorkiranju lepovanju vazdunih jedrilica i obuene za taj rad, i moraju imati specijalno ovlaenje za vuu jedrilica izdato od Uprave civilnog vazduhoplovstva uz odgovarajuu dozvolu za rad letakog osoblja civilnog vazduhoplovstva. lan 41. Vua vazdune jedrilice vitlom odnosno remorkiranje motornim avionom vri se na dati znak. Znak za poletanje sme se dati tek poto su pilot-remorker i motorni avion i pilot-jedriliar i vazduna jedrilica spremni za poletanje. Znak za poletanje ne sme se dati ako se u prostoru za 45 levo i desno od pravca poletanja vazdune jedrilice nalaze drugi avioni, vazdune jedrilice, ljudi ili kakva tehnika sredstva ili vozila tako da bi to predstavljalo prepreku i opasnost za poletanje.
8-12/01
314 od 1036
Knjiga I
Poletanje se takoe ne sme odobriti sve dok u vazduhu u pravcu poletanja, a prema proceni odreenog rukovodioca jedrenja, postoji bilo kakva prepreka koja bi mogla prouzrokovati udes. lan 42. Prilikom poletanja vazdune jedrilice na startu vitla, kao i na startu aerozaprege, moraju se nalaziti odreena struna lica u cilju ukazivanja tehnike pomoi, kao i za sluaj potrebe ukazivanja hitne pomoi i zatite od poara. lan 43. Vazduna jedrenja na visinama iznad 4.000 m/sol zabranjena su ako pilot-jedriliar ili posada jedrilice nisu snabdeveni ureajima za inhalaciju udisanje kiseonika. Ove ureaje oni moraju upotrebiti iznad navedene visine. lan 44. Pri vazdunom jedrenju "na padini", kad vazdune jedrilice lete na istoj ili skoro istoj visini ili u susret, uklanjaju se jedna drugoj na taj nain to vazduna jedrilica koja jedri sa spoljne strane padine, skree udesno. Prestizanje vazdunih jedrilica prilikom vazdunog jedrenja "na padini", kad su na istoj ili skoro istoj visini, vri se uvek obilaenjem u stranu padine. Pri vazdunom jedrenju "na padini" zabranjeno je ulaenje u oblak ili jedrenje bez spoljne vidljivosti. lan 45. Kad dve ili vie vazdunih jedrilica jedre u istom "termikom stubu" sa malom meusobnom visinskom razlikom, piloti-jedriliari obavezno krue u onakvom zaokretu (levom ili desnom) u kakvom je zaokretu otpoeo kruenje prvi, prethodni, pilot-jedriliar. Najmanja dozvoljena visina kruenja "u termikom stubu" je 150 m/sol. lan 46. Vazdunoj jedrilici koja nije opremljena za vazduno jedrenje bez spoljne vidljivosti, zabranjeno je da pri vazdunom jedrenju ulazi u oblak.
8-12/01
315 od 1036
Knjiga I
Isto tako, zabranjeno je vazduno jedrenje u oblaku ako se u njemu ve nalazi jedna vazduna jedrilica. Izuzetno, to moe odobriti nadleni organ za vreme utakmica u vazdunom jedrenju, ali samo ako postoji radio-veza. lan 47. Akrobacije vazdunim jedrilicama smeju se vriti na visinama iznad 400 m/sol, i to samo vazdunim jedrilicama izraenim i namenjenim za takve svrhe. Lica koja vre akrobacije vazdunim jedrilicama moraju imati, pored odgovarajue dozvole za rad letakog osoblja civilnog vazduhoplovstva, i specijalno ovlaenje za akrobatsko letenje. Ona mogu biti i uenici koji se obuavaju za akrobatsko letenje. Zabranjeno je vriti akrobacije vazdunim jedrilicama na visinama ispod 400 m/sol, a na ma kojoj visini nad naseljenim mestima, kao i nad mestima gde bezbednost ljudi i imovine u vazduhu, i na zemlji nije dovoljno osigurana. lan 48. Sletanje vazdunih jedrilica vri se u pravcu protivnom pravcu vetra, na odreenoj zoni, a prema uputstvu za korienje aerodroma i nareenjima rukovodioca jedrenja. Svako sletanje vazdune jedrilice, mora biti izvreno iz propisanog aerodromskog kruga letenja. Najmanja visina ulaska u ovaj krug je 150 m/sol.
. Signali
lan 49. Pri vazdunim jedrenjima upotrebljavaju se odreeni signali za oznaavanje pravca poletanja i sletanja, za odobrenje poletanja zabranu sletanja i obavezno sletanje, za opasnosti i traenje pomoi i slino. Signale, njihov izgled i nain upotrebe propisuje Uprava civilnog vazduhoplovstva. lan 50. Svako lice koje vri vazduno jedrenje, kao i lica koja rukovode vazdunim jedrenjem, obavezna su da poznaju sve signale iz prethodnog lana, radi pravilne i bezbedne upotrebe.
8-12/01
316 od 1036
Knjiga I
VI KAZNENE ODREDBE
lan 51. Za vazduhoplovni prekraj kaznie se novanom kaznom: 1) do 10.000 dinara: a) odgovorno lice u vazduhoplovnoj ili sportskoj organizacijji koje dozvoli da se vazduna jedrenja vre vazdunim jedrilicama koje nisu registrovane ili koje nisu pregledane u cilju utvrivanja njihove plovidbenosti; b) ogovorno lice u vazduhoplovnoj ili sportskoj organizaciji koje organizuje mitinge ili takmienja u civilnom vazduhoplovnom jedriliarstvu bez dozvole Uprave civilnog vazduhoplovstva; v) lice koje bez pismenog odobrenja konstruktora ili proizvoaa vazdune jedrilice i saglasnosti Uprave civilnog vazduhoplovstva izvri modifikaciju vazdune jedrilice i tako modifikovanu upotrebi je za vazduna jedrenja; g) odgovorno lice, ili vlasnik, ili korisnik vazdune jedrilice, koji ne unese u knjigu vazdunih jedrenja sve podatke o promenama na vazdunoj jedrilici; 2) do 6.000 dinara: a) odreeni rukovodilac vazdunog jedrenja koji dozvoli da se vazduno jedrenje izvri vazdunom jedrilicom bez ispisanih oznaka nacionalosti i registracije na trupu ili repu jedrilice; b) odreeni rukovodilac vazdunog jedrenja koji dozvoli da se vazduno jedrenje izvri pod zabranjenim uslovima za vazduna jedrenja; v) odgovorni rukovodilac vazdunog jedrenja koji pusti na jedrenje lice koje nema odgovarajuu dozvolu, ili koji dozvoli da se vazduno jedrenje izvri bez potrebne opreme i pripreme za bezbedno vazduno jedrenje; 3) do 5.000 dinara: a) lice koje pre upotrebe vazdune jedrilice za jedrenje ne izvri briljivo ili uopte ne izvri strune, tehnike i navigacione pripreme za bezbedno vazduno jedrenje; b) lice koje se ne pridrava propisanog postupka za bezbedno vazduno jedrenje, kao i lice koje se ne pridrava tehnikih propisa za odravanje i korienje vazdunih jedrilica;
8-12/01
317 od 1036
Knjiga I
v) lice koje preduzme vazduno jedrenje sa posebnim zadatkom bez odgovarajuih dozvola nadlenih organa; g) svako lice koje na ma koji nain ugrozi bezbednost vazdunih jedrenja, kao i lice koje vazdunim jedrenjem ugrozi bezbednost ljudi i imovine u vazduhu i na zemlji; d) svako lice koje prekri odredbe ovog pravilnika ili blie propise donesene radi sprovoenja ovog pravilnika.
VII ZAVRNE ODREDBE

lan 52. Propisi o letenju civilnih vazduhoplova i o obezbeenju vazdune plovidbe primenjuju se u svemu i u civilnom vazduhoplovnom jedriliarstvu. lan 53. Blie propise za sprovoenje ovog pravilnika donosi Uprava civilnog vazduhoplovstva. lan 54. Ovaj pravilnik stupa na snagu danom objavljivanja u "Slubenom listu FNRJ".
8-12/01
318 od 1036
Knjiga I
2.4
PRAVILNIK O PADOBRANSTVU
I. OSNOVNE ODREDBE
lan 1. Ovim pravilnikom propisuju se uslovi za proizvodnju, odravanje i nain korienja padobrana kojim se iskae iz vazduhoplova, struna obuka i ispiti i dozvole i ovlaenja za obavljanje odreenih poslova (u daljem tekstu: ovlaenja). lan 2. Padobran i padobranski automat mogu se koristiti u okviru ogranienja utvrenih u postupku homologacije ako su tehniki ispravni i ako postoji dozvola za njihovu upotrebu koju je izdao Savezni sekretarijat za saobraaj i veze. lan 3. Padobranom moe iskakati lice koje ima dozvolu padobranca. Izuzetno od stava 1. ovog lana, padobranom moe iskakati i lice koje nema dozvolu ako koristi padobran za spasavanje, lice koje se obuava za iskakanje padobranom ako je upisano u knjigu uenika padobranaca jedne od organizacija Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije, kao i lice koje iskae padobranom u ulozi putnika u tandem skokovima. lan 4. Lice koje se obuava za iskakanje padobranom, odnosno za odreeni struni posao je uenik ili pripravnik i moe da iskae pod nadzorom lica koje ima vaeu dozvolu za obavljanje odreenih strunih poslova, odnosno za obavljanje posebnih poslova.
* Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SFRJ", br. 73/89, 57/90, 51/92, 38/95.
8-12/01
319 od 1036
Knjiga I
Lice iz stava 1. ovog lana obuava se za iskakanje padobranom u kolskim centrima organizacija Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije. lan 5. Uenik koji se obuava za obavljanje odreenih strunih poslova mora biti upisan u knjigu uenika kolskog centra organizacije Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije. Pripravnik koji se obuava za obavljanje posebnih poslova ili za obavljanje posebnog posla mora biti upisan u knjigu pripravnika kolskog centra organizacije Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije. U knjigu uenika, odnosno pripravnika unose se podaci o: ueniku, odnosno pripravniku, nastavniku koji vri obuku, poloenim ispitima i stepenu obuenosti i zdravstvenim kriterijumima, kao i vrsti poslova za koje se uenik, odnosno pripravnik obuava. lan 6. Licu koje je zavrilo obuku za padobranca, koje ispunjava zdravstvene i druge uslove propisane ovim pravilnikom i koje poloi ispit za obavljanje odreenih strunih poslova izdaje se dozvola za samostalno obavljanje tih poslova. Ako lice iz stava 1. ovog lana poloi ispit za obavljanje posebnih poslova, u vaeu dozvolu upisuje se da moe samostalno obavljati i posebne poslove za koje je poloilo poseban ispit. Lice koje ima dozvolu padobranca moe obavljati i posebne poslove ako poloi poseban ispit za obavljanje tih poslova i ako mu je to upisano u dozvolu. lan 7. Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledee znaenje: 1) padobran je sprava koja slui da uspori pad lica radi bezbednog sputanja na odreenu povrinu; 2) padobranski automat je sprava koja slui za otvaranje padobrana bez dejstva lica koje iskae padobranom po unapred utvrenom programu; 3) uenik-padobranac je lice koje se obuava za sportskog padobranca; 4) pripravnik je lice koje ima dozvolu padobranca, a obuava se za obavljanje odreenog strunog posla;
8-12/01
320 od 1036
Knjiga I
5) kolskotrenani skokovi su skokovi padobranom radi obuke i trenae padobranaca; 6) specijalni (tandem) padobran je padobran namenjen za sputanje jednog padobranca i putnika, ukupne mase do 180 kg; 7) probni skokovi su skokovi radi ispitivanja padobrana i opreme ili radi ispitivanja mogunosti skokova i pojedinih vrsta i tipova vazduhoplova; 8) skokovi sa specijalnim zadatkom su skokovi u okviru teritorijalne odbrane i civilne zatite, kao i skokovi radi spasavanja ljudi i imovine u sluajevima elementarnih nepogoda; 9) vanaerodromski skokovi su skokovi koji se izvode van registrovanih aerodroma i letilita; 10) skokovi sa malih visina su skokovi sa visina do 1.000 metara; 11) skokovi sa srednjih visina su skokovi sa visina od 1.000 do 4.550 metara; 12) skokovi sa velikih visina su skokovi sa visine vee od 4.550 metara; 13) dnevni skokovi su skokovi koji se izvode u periodu koji poinje pola sata pre izlaska, a zavrava se pola sata posle zalaska sunca; 14) noni skokovi su skokovi koji se izvode u periodu koji poinje pola sata posle zalaska sunca, a zavrava se pola sata pre izlaska sunca; 15) skokovi bez zadravanja su skokovi pri kojima se otvaranje padobrana izvri do pet sekundi posle odvajanja od vazduhoplova; 16) skokovi sa zadravanjem su skokovi pri kojima se otvaranje padobrana izvri pet sekundi posle odvajanja od vazduhoplova; 17) tandem-skok je skok padobranom u kome dva lica skau koristei isti glavni i rezervni padobran. lan 8. Lice koje poseduje zvanje vojnog padobranca, odnosno ovlaenje steeno u oruanim snagama SFRJ mora ispuniti sledee uslove za priznavanje tog zvanja, odnosno ovlaenja: 1) lice koje poseduje zvanje vojnog padobranca mora polagati kompletan teorijski i praktini deo ispita propisan ovim pravilnikom;
8-12/01
321 od 1036
Knjiga I
2) lice koje poseduje zvanje instruktora mora za dobijanje dozvole padobranca poloiti predmet iz lana 62. stav 2. taka 6. ovog pravilnika; 3) lice koje poseduje zvanje instruktora mora za dobijanje ovlaenja nastavnika padobranstva poloiti predmet iz lana 66. stav 2. ta. 4. i 5.ovog pravilnika, kao i kompletan praktini deo ispita; 4) lice koje poseduje zvanje instruktora I klase mora za dobijanje ovlaenja nastavnika padobranstva poloiti predmet iz lana 66. stav 2. taka 5. ovog pravilnika.
II. PROIZVODNJA PADOBRANA

lan 9. Padobrani i padobranski automati proizvode se prema tehnikim uslovima i tehnikoj dokumentaciji za homologovan tip padobrana, odnosno prema tehnikoj dokumentaciji za izmene na padobranu i padobranskom automatu. lan 10. Izmena na padobranu i padobranskom automatu vri se uz saglasnost konstruktora, odnosno proizvoaa, sa detaljnim opisom izmene koja e se vriti i odgovarajuom tehnikom dokumentacijom. lan 11. Padobrani, bez obzira na namenu, moraju ispunjavati sledee aerodinamike i funkcionalne uslove: 1) da u toku otvaranja padobrana ne doe do ugroavanja lica koje koristi padobran; 2) da najvee usporenje u periodu otvaranja padobrana ne sme prei osmostruko ubrzanje zemljine tee (8 g) - za kolske i sportske padobrane, odnosno desetostruko ubrzanje zemljine tee (10 g) - za rezervne padobrane i padobrane za spasavanje; 3) da njihanje padobrana ne sme prei ugaoni otklon od 15 u odnosu na vertikalu kroz centar kupole. lan 12. Sila aktiviranja padobrana slobodnim dejstvom ne sme da bude vea od 16 daN, niti manja od 2 daN.
8-12/01
322 od 1036
Knjiga I
Ue, rukohvat i svi spojevi ruke za aktiviranje moraju izdrati optereenje od 150 daN ne manje od tri sec. lan 13. Padobranski automati, zavisno od naina rada, mogu biti aneroidni i hronometarski. Padobranski automat mora ispunjavati sledee uslove: 1) da bez oteenja izdri usporenje dvadesetostrukog ubrzanja zemljine tee (20 g) sa dejstvom u svakom pravcu; 2) da je proizveden od takvog materijala da na spoljnoj temperaturi od -60C do +60C i relativnoj vlanosti od 0% do 100% ne doe do oteenja; 3) da sila aktiviranja ne bude manja od 50 N ni vea od 100 N, da hod dejstva iznosi najmanje 65 mm, da poetna sila dejstva ne bude manja od 270 N i da smanjenje sile dejstva po hodu ne bude vee od 3,33 N/mm; 4) da hronometarski padobranski automat ima opseg postavljanja od 2 do 10 sec, sa tanou od 10% od postavljene vrednosti, odnosno da aneroidni padobranski automat ima opseg postavljanja od 500 m do 4.000 m visine iznad srednjeg morskog nivoa, sa tolerancijama datim u sledeoj tabeli:
Vreme postavljanja, u metrima 500 1.000 2.000 3.000 4.000
Visina aktiviranja, u metrima 500 do 750 950 do 1.300 1.900 do 2.350 2.850 do 3.400 3.800 do 4.450
8-12/01
323 od 1036 lan 14.
Knjiga I
Zavisno od namene, sledee karakteristike padobrana ne smeju biti vee od: Vrsta padobrana kolski Sportski i tandem Rezervni - za obuku - za sport - tandem Padobran za spasavanje 2,5 s 3,5 s 5s 2,5 s 90 m 100 m 150 m 90 m 7 m/s 7 m/s 6 m/s 7,5 m/s 4 m/s bez ogranienja bez ogranienja 4 m/s Vreme otvaranja 5s 5s Put otvaranja padobrana 150 m 150 m Vertikalna brzina 5 m/s 6 m/s Horizontaln a brzina 8 m/s bez ogranienja
lan 15. Padobran koji se otvara pri brzinama veim od 240 km/h mora imati poseban sistem za produenje vremena otvaranja padobrana. lan 16. Padobran kod koga je odnos vertikalne prema horizontalnoj brzini 1:1 ili vei mora imati ureaj koji omoguava promenu horizontalne brzine i smera. lan 17. Svi delovi padobrana moraju obezbeivati stabilnost konstrukcije i funkcionalnost u granicama temperature od -45C do +40C.
8-12/01
324 od 1036 lan 18.
Knjiga I
Povrine tekstilnih delova (platna, konopaca, gurtni, traka i dr.) moraju biti glatke, iste, ravnomernog tkanja i bez vorova, a metalni delovi - zaobljeni, glatkih ivica i povrina i zatieni od korozije. lan 19. Oznake na padobranu ispisuju se neizbrisivom konstrastnom bojom. Metalni delovi moraju imati urezanu ili utisnutu oznaku iga kontrole proizvoaa. Polja kupole padobrana oznaavaju se arapskim brojevima, na donjem rubu, levo od ava, u pravcu kretanja kazaljke na satu. U poslednjem polju kupole padobrana i na rancu moraju biti ispisane sledee oznake: naziv proizvoaa padobrana, tip padobrana, fabriki broj i datum proizvodnje. lan 20. Padobrani se proizvode kao kompletni ili u delovima. Padobrani koji se proizvode u delovima kao modularne konstrukcije kompletiraju se, prema elji korisnika, od delova koje je utvrdio proizvoa . Proizvoa utvruje komplet padobrana i izdaje listu zamenljivih delova (kupola, ureaj za aktiviranje, rezervni padobran, navlaka, sistem veza, futrola-ranac, pilot-padobran, slobodni krajevi sistema veza i padobranska torba). lan 21. Pre izdavanja uputstva proizvoaa o korienju, uvanju i odravanju padobrana, padobran se mora ispitati na zemlji i u vazduhu. lan 22. Ispitivanje padobrana na zemlji obuhvata: proveru spoljnog izgleda, kontrolu dimenzija, proveru kvaliteta izrade padobrana, proveru mase padobrana i naina i uslova pakovanja, mogunosti postavljanja sigurnosnog ureaja (padobranskog automata), podesnost nametanja na telo i rukovanje padobranom, funkciju delova, komponenata i celog padobrana, kao i vizuelnu proveru padobrana posle ispitivanja u vazduhu.
8-12/01
325 od 1036 lan 23.
Knjiga I
Ispitivanje padobrana u vazduhu obuhvata ispitivanje otpornosti padobrana sa probnim lutkama mase jedan i po puta vee od predviene maksimalne nosivosti i pri brzini koja odgovara predvienoj maksimalnoj brzini za otvaranje padobrana i ispitivanje aerodinamikih osobina padobrana u vazduhu sa probnim lutkama mase od 0,8 do 1,2 predviene nosivosti. lan 24. Pri ispitivanju padobrana iz lana 23. ovog pravilnika, u najmanje pet iskakanja padobranom, meri se usporenje pri otvaranju kupole, kao i vertikalna i horizontalna brzina njihanja padobrana, tako da sva merenja moraju pokazati propisane vrednosti. lan 25. Ispitivanje padobrana pomou lutke mora se snimati kino-kamerom, magnetoskopom i sl. lan 26. Padobran se ispituje skokovima probnih padobranaca u granicama meteorolokih uslova utvrenih u lanu 32. ovog pravilnika. Prototip padobrana ispituje se na najmanje dva padobrana, a broj bacanja lutaka, odnosno iskakanja probnih padobranaca utvruje se zavisno od karakteristika padobrana koji treba ispitati. lan 27. Na osnovu dobijenih rezultata o ispitivanju prototipa padobrana, proizvoa je duan da saini uputstvo o pakovanju i korienju padobrana, koje treba da sadri: tehnike podatke o padobranu, uputstvo za pakovanje, uputstvo za korienje i uslove uvanja i odravanja padobrana. lan 28. Pri serijskoj proizvodnji padobrana ispitivanje se vri sa najmanje 5% padobrana proizvedenih u jednoj seriji, i to jednim iskakanjem probnog padobranca radi utvrivanja da li su ispunjeni uslovi iz lana 11. ovog pravilnika.
8-12/01
326 od 1036 lan 29.
Knjiga I
Po zavrnoj proizvodnji, proizvoa izdaje ispravu padobrana, koja sadri: tip i fabriki broj, podatak o nosivosti izraenoj u kilogramima i maksimalnoj brzini pri otvaranju padobrana, datum izrade, masu padobrana, podatke o proizvoau i nosiocu prava raspolaganja, odnosno sopstveniku padobrana, podatke u vezi sa izdavanjem duplikata isprave, podatke o produenju roka upotrebe padobrana, podatke o pregledima i proveravanju padobrana, podatke o pakovanju padobrana i iskakanjima padobranom, podatke o opravkama i izmenama padobrana i primedbe tokom korienja. Pored podataka iz stava 1. ovog lana, isprava padobrana sadri i uputstvo za upisivanje podataka o garantovanom roku i broju iskakanja padobranom koji se moe izvesti u tom roku.
III. KORIENJE PADOBRANA

lan 30. Padobran se koristi prema tehnikom uputstvu proizvoaa za odreeni tip padobrana. lan 31. Padobrani se, prema nameni, dele na: kolske, desantne, sportske, rezervne, specijalne (tandem) i padobrane za spasavanje. lan 32. Osim u sluaju opasnosti, padobran se moe koristiti i ako se iskakanje izvodi u specijalne svrhe, u sledeim meteorolokim uslovima: 1) ako je nebo pokriveno oblacima, donja ivica oblaka mora biti najmanje 200 m iznad visine sa koje se iskae; 2) ako se za iskakanje iznad oblaka prilikom nadletanja radi navoenja na taku iskakanja vidi mesto prizemljenja i ako postoji radio-veza izmeu vazduhoplova i padobranskog starta, odnosno mesta prizemljenja; 3) ako brzina vetra iznosi: 3 m/sec - za uenika - padobranca koji je izveo do pet skokova, odnosno do 5 m/sec - za uenika-padobranca koji je izveo vie od pet skokova; do 7 m/sec - za padobrance koji poseduju dozvolu, osim za none skokove kada brzina vetra ne sme biti
8-12/01
327 od 1036
Knjiga I
vea od 5 m/sec i za vanaerodromske skokove kada brzina vetra ne sme biti vea od 6 m/sec i do 9 m/sec - za grupne i pojedinane figurativne skokove koji se izvode glavnim padobranom tipa krilo; 4) ako temperatura vode na koju se iskae nije nia od +19C, osim ako je padobranac opremljen zatitnim ronilakim odelom. lan 33. Za iskakanje, osim u sluaju opasnosti, sportski padobranci, odnosno uenici-padobranci moraju biti opremljeni glavnim i rezervnim padobranom i, zavisno od vrste skokova, odgovarajuom opremom, u skladu sa uputstvom za izvoenje skokova tih padobranaca, koje utvruje Vazduhoplovni savez Jugoslavije. Prilikom iskakanja specijalnim (tandem) padobranom padobranac i putnik koriste isti glavni i rezervni padobran. lan 34. Rezervni padobran se koristi ako se glavni padobran iz bilo kog razloga ne otvori ili ako je to predvieno planom obuke ili provere. lan 35. Padobranski automat moraju koristiti lica koja ne poseduju vaeu dozvolu padobranca, lica sa dozvolom ako iskau radi strune provere, kao i sva druga lica ako to zahteva rukovodilac skokova. Padobranski automat se mora koristiti prilikom upotrebe padobrana za spasavanje ako je to predvieno uputstvom proizvoaa. lan 36. Maksimalan broj skokova u toku 24 asa iznosi: 1) za uenike - padobrance prilikom izvoenja prvog skoka jedan; 2) za uenike - padobrance do dobijanja dozvole - tri skoka; 3) za padobrance - est skokova; 4) za padobrance za vreme organizovanih priprema - 12 skokova. lan 37. Teren na koji se moe iskakati padobranom mora biti sledeih dimenzija: 1) Najmanje 600 - 400 metara - za prvih deset skokova uenika, odnosno 600 - 200 metara - za preko deset skokova uenika;
8-12/01
328 od 1036
Knjiga I
2) najmanje 100 - 50 metara - za padobrance; 3) bez ogranienja - za padobrance koji imaju najmanje 20 vanaerodromskih skokova na terenu dimenzije 100 - 50 metara. Pod terenom iz stava 1. ovog lana podrazumeva se teren bez vetakih i prirodnih prepreka (objekti, dalekovodi, saobraajnice za drumski i elezniki saobraaj, drvee, kanali i dr.). lan 38. Ako se na udaljenosti od 200 m od ivice terena na koji se iskae padobranom nalazi vodena povrina (reka, jezero i sl.), na vodenoj povrini se za vreme iskakanja padobranom mora nalaziti sluba za spasavanje na vodi. lan 39. Ako se padobran koristi za iskakanje na vodu, moraju se obezbediti najmanje tri amca opremljena akljama za izvlaenje padobrana i pojasevima za spasavanje. Rukovodilac iskakanja padobranom moe odrediti i vei broj amaca navedenih u stavu 1. ovog lana, zavisno od uslova pod kojima se skokovi izvode, kao i od broja skokova. Padobranom na vodu mogu iskakati samo lica koja znaju da plivaju. lan 40. Za svako korienje padobrana odreuje se rukovodilac iskakanja padobranom koji mora imati vaeu dozvolu padobranca i ovlaenje nastavnika padobranstva ili organizatora skokova. Rukovodilac iskakanja padobranom odgovoran je za pripremu koja prethodi iskakanju padobranom, za organizacijju i bezbedno iskakanje padobranom, a naroito za iskakanje padobranom koji se izvodi radi obuke uenika - padobranca. lan 41. Rukovodilac iskakanja padobranom i nastavnik padobranstva, ako rukovodi obukom uenika u vazduhu, obavezni su da: 1) organizuju iskakanje padobranom u skladu sa odredbama ovog pravilnika;
8-12/01
329 od 1036
Knjiga I
2) sprovode pripremu za iskakanje padobranom u skladu sa lanom 43. stav 2. ta. 1. do 4. ovog pravilnika; 3) pre poetka iskakanja padobranom, lino provere dokumentaciju padobranaca da bi se utvrdilo da li su osposobljeni za izvoenje skokova koji se planiraju; 4) provere opremljenost vazduhoplova iz koga se iskae i osposobljenost posade vazduhoplova za izbacivanje padobranaca; 5) daju zadatke i upoznaju sa zadacima padobrance, kao i da kontroliu njihovo izvravanje; 6) budu u rejonu starta za vreme skokova, a ako se nalaze u vazduhoplovu, da odrede lice koje e ih zamenjivati na zemlji; 7) posadu vazduhoplova upoznaju sa zadatkom padobranaca; 8) zabrane iskakanje padobranom licu koje na bilo koji nain naruava bezbednost vazdune plovidbe, odnosno iskakanje padobranom. lan 42. Minimalna visina otvaranja glavnog padobrana iznosi: 1) za uenike - padobrance ................................................. 750 m; 2) za sportske padobrance .................................................. 500 m. lan 43. Pre iskakanja padobranom mora se obaviti priprema koju izvodi rukovodilac skokova ili nastavnik padobranstva koji istovremeno rukovodi pripremom uenika - padobranca i pripremom u izvoenju vieg stepena obuke. Priprema se, po pravilu, obavlja na dan izvoenja skokova ili najranije tri dana pre izvoenja skokova i obuhvata: 1) najavu iskakanja padobranom oblasnoj kontroli letenja; 2) kontrolu stepena osposobljenosti padobranaca, uvidom u padobransku dokumentaciju (dozvolu i knjiicu skokova); 3) pregled padobranske opreme; 4) proveru meteorolokih uslova i postavljanje starta; 5) pregled i pakovanje padobrana i podeavanje sistema veza;
8-12/01
330 od 1036
Knjiga I
6) objanjenje i razradu zadataka prema programu obuke ili provere (skiciranje terena, uoavanje prepreka, prilaz cilju, proraun zanosa za uenike do dozvole padobranca, odnosno kontrolu prorauna zanosa uenika koji se obuava za samostalno navoenje vazduhoplova). lan 44. Sportski padobranac odgovoran je za pripremu i izvrenje skoka i duan je da, zavisno od vrste skoka, bude opremljen odgovarajuom opremom, da proveri dokumentaciju padobrana, da izvri pregled i pakovanje padobrana, da izvri pregled padobranske opreme i da razradi zadatak skoka i mera za bezbedno izvoenje skoka.
IV. ODRAVANJE PADOBRANA

lan 45. Nosilac prava raspolaganja, odnosno korisnik padobrana duan je da u toku korienja odrava padobran u tehniki ispravnom stanju, kojim se obezbeuje bezbedno iskakanje padobranom. lan 46. Padobran se odrava i koristi u skladu sa tehnikim uputstvom za odravanje (koje izdaje proizvoa padobrana) i odredbama ovog pravilnika. Glavni padobran mora da se prepakuje najranije 30 dana pre izvoenja skoka, a rezervni padobran i padobran za spasavanje - najranije 90 dana pre izvoenja skoka. Padobran koji se ne upotrebljava mora se uvati magacinski sloen, mora biti provetren i prepakovan najmanje jedanput u tri meseca, a zatezai na padobranu moraju biti otputeni. Padobran pakuje padobranac. Padobran koji se koristi za obuku padobranaca pakuju i uenici - padobranci pod nadzorom nastavnika padobranstva. Padobran za spasavanje pakuje i plombira nastavnik padobranstva, koji svojim potpisom u knjiici korienja i odravanja padobrana overava da je pakovanje izvreno u skladu sa uputstvom proizvoaa. lan 47. Ispravnost padobrana i padobranskog automata za bezbedno iskakanje utvruje se tehnikim pregledom.
8-12/01
331 od 1036
Knjiga I
Osnovni pregled padobrana i padobranskog automata obavlja se pre registracije padobrana i padobranskog automata. Redovni pregled padobrana obavlja se jedanput u 12 meseci, a padobranskog automata - posle svakih 200 aktiviranja ili posle 12 meseci, zavisno od toga ta pre nastupi. Vanredni pregled padobrana obavlja se na zahtev nosioca prava raspolaganja padobranom, posle izvrene popravke ili modifikacije, kao i na zahtev saveznog vazduhoplovnog inspektora. lan 48. Padobrane pregleda preduzee koje za to ovlasti Savezni sekretarijat za saobraaj i veze, a koja o pregledu padobrana, najkasnije 15 dana od dana pregleda, obavetava Savezni sekretarijat za saobraaj i veze. lan 49. Dozvola za upotrebu padobrana i padobranskog automata izdaje se prilikom uvoenja padobrana ili automata u eksploataciju i vai dok je padobran, odnosno padobranski automat tehniki ispravan. lan 50. Uz zahtev za izdavanje dozvole za upotrebu padobrana i padobranskog automata, nosilac prava raspolaganja, odnosno korisnik padobrana i padobranskog automata duan je da podnese izvetaj o tehnikom pregledu padobrana, odnosno padobranskog automata. Pored izvetaja iz stava 1. ovog lana, nosilac prava raspolaganja, odnosno korisnik padobrana i padobranskog automata duan je da Saveznom sekretarijatu za saobraaj i veze dostavi na uvid knjiicu korienja i odravanja padobrana, odnosno padobranskog automata. lan 51. Dozvola za upotrebu padobrana izrauje se od platna bele boje, dimenzije 400 mm x 110 mm, sa dva preklopa. lan 52. Padobran mora imati knjiicu korienja i odravanja padobrana. Knjiicu korienja i odravanja padobrana izdaje proizvoa ili ovlaeno preduzee ili druga organizacija.
8-12/01
332 od 1036
Knjiga I
U knjiicu korienja i odravanja kolskih, desantnih i rezervnih padobrana i padobrana za spasavanje unose se podaci o: skokovima, pakovanju i prepakivanju padobrana, redovnim i vanrednim pregledima, oteenjima, opravkama i izmenama na padobranu. U knjiicu korienja i odravanja sportskih padobrana unose se i podaci o tehnikim pregledima, oteenjima, popravkama i izmenama na padobranu, kao i podaci o dnevnom broju skokova izvedenih tim padobranom. lan 53. Za padobran proizveden u inostranstvu knjiicu korienja i odravanja padobrana izdaje organizacija iz lana 52. stav 2.ovog pravilnika. lan 54. Padobran se mora uvati sloen u padobranskoj torbi, koja mora biti smetena u orman, na stalau ili u specijalnnu kutiju, u svetloj i suvoj prostoriji iji pod ne sme biti od betona ili zemlje i u kojoj ne sme biti masti i kiselina. Temperatura prostorije mora biti od +5C do +30C, a vlanost vazduha 40% do 70%. Padobrani ne smeju biti izloeni direktnom dejstvu suneve svetlosti. lan 55. Posle svake upotrebe padobrana za spasavanje i rezervnog padobrana koji se koristi za spasavanje, padobran se mora podvrgnuti tehnikom pregledu radi utvrivanja tehnike ispravnosti za bezbedno korienje. lan 56. Padobranski automat mora se podeavati posle svakih 100 aktiviranja.
V. PADOBRANSKO OSOBLJE
lan 57. Dozvolu padobranca moe dobiti lice koje ima zavrenu obuku za padobranca, najmanje 50 skokova padobranom, od ega najmanje 20 skokova sa zadravanjem padobrana u otvaranju duim od 10 sekundi i
8-12/01
333 od 1036
Knjiga I
najmanje 5 skokova sa zadravanjem padobrana u otvaranju od 25 do 30 sekundi, i poloen ispit za padobranca. lan 58. Praktinom delu obuke za padobranca moe pristupiti lice koje je navrilo 16 godina ivota, i to: 1) ako u pogledu telesne i duevne sposobnosti ispunjava propisane uslove; 2) ako je prethodno zavrilo teorijsku i praktinu obuku; 3) ako je upisano u knjigu uenika - padobranca organizacije Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije u kojoj se obuava; 4) ako ima pismenu saglasnost roditelja, za lice mlae od 18 godina. Dozvola se moe izdati licu sa navrenih 16 godina ivota ako to lice ima pismenu saglasnost roditelja. lan 59. Lice koje se obuava za padobranca je uenik ili pripravnik i te poslove moe obavljati samo pod nadzorom nastavnika padobranstva. lan 60. Prilikom izvoenja praktine obuke u vazduhu, jedan nastavnik padobranstva moe obuavati najvie deset uenika po klasinoj metodi, odnosno najvie tri uenika po metodima naprednog uenja slobodnog pada. Prilikom izvoenja obuke za padobranca iz viesednih vazduhoplova, u vazduhoplovu se mora nalaziti jedan nastavnik padobranstva. Prilikom izvoenja obuke iz vazduhoplova koji nose do tri padobranca, do prvih pet skokova uenika u vazduhoplovu se mora nalaziti nastavnik padobranstva ili organizator skokova, a posle pet skokova izbacivanje moe vriti i lice sa dozvolom padobranca koje ima najmanje 150 skokova. lan 61. Licu koje je struno obueno, ispunjava zdravstvene i druge uslove propisane ovim pravilnikom i poloi ispit za obavljanje odreenih strunih poslova, izdaje se dozvola za samostalno obavljanje tih poslova.
8-12/01
334 od 1036
Knjiga I
Lekarsko uverenje uenika, odnosno pripravnika padobranca ne moe biti starije od 24 meseca. Ako lice iz stava 1. ovog lana poloi ispit za obavljanje odreenih poslova, u dozvolu se upisuje da moe samostalno obavljati i odreene poslove za koje je poloilo ispit. Lice koje ima dozvolu padobranca moe obavljati i odreene poslove ako poloi poseban ispit za obavljanje tih poslova i ako mu je to upisano u dozvolu. lan 62. Ispit za padobranca sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Program polaganja teorijskog dela ispita obuhvata: 1) osnove teorije skoka padobranom; 2) tehniku skoka padobranom; 3) poznavanje padobrana, opreme i vazduhoplova za iskakanje padobranaca; 4) osnove vazduhoplovne meteorologije; 5) vanredne postupke; 6) vazduhoplovne propise. Praktini deo ispita je provera sposobnosti padobranca za: izvrenje pripreme za skok padobranom, navoenje aviona za izvrenje skoka, izvoenje levog i desnog zaokreta za 360 i zadnjeg salta u slobodnom padu, manevrisanje kupolom padobrana i prizemljenje na odreeni prostor (50 m). lan 63. Zahtev za produenje roka vaenja dozvole padobranca moe podneti imalac te dozvole koji u momentu produenja roka vaenja dozvole ispunjava zdravstvene uslove i ima najmanje 20 skokova padobranom u toku vaenja dozvole. lan 64. U dozvolu padobranca moe se upisati ovlaenje za obavljanje odreenih strunih poslova: nastavnik padobranstva, proba i ispitivanje prototipova padobrana i organizator skokova.
8-12/01
335 od 1036 lan 65.
Knjiga I
Nastavnik padobranstva moe biti padobranac koji ima najmanje 500 skokova padobranom, ovlaenje organizatora skokova, najmanje dva skoka na vodu, dva skoka sa zadravanjem u slobodnom padu od 60 sekundi, tri skoka nou i 20 vanaerodromskih skokova i koji je osposobljen za najmanje dve padobranske discipline, odnosno za slobodan pad i za upravljanje padobranom, a to su: a) skokovi na cilj - najvie 1,5 m udaljenosti od cilja iz tri uzastopna skoka; b) figurativni skokovi - komplet figura za najvie 12 sekundi; v) grupni figurativni skokovi (RW) - uspeno skoena "grupa 4" (ulazak kao etvrti ili rezultat u sekvencama " grupe 4") ili "grupa 3" uraena na ispitu; g) grupni figurativni skokovi sa otvorenim kupolama (CRW) uspeno skoena "grupa 4" ili "grupa 2" uraena na ispitu. Licu koje je uslove iz stava 1. ovog lana steklo na zvaninom takmienju ti uslovi se priznaju za pristupanje ispitu za dobijanje ovlaenja nastavnika padobranstva. O ispunjenju uslova iz stava 2. ovog lana prilae se zvanini bilten sa takmienja. lan 66. Ispit za obavljanje odreenih poslova nastavnika padobranstva sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Program polaganja teorijskog dela ispit obuhvata: 1) osnove teorije skoka padobranom; 2) poznavanje padobrana i vazduhoplova za iskakanje padobranom; 3) vanredne postupke; 4) osnove vazduhoplovne meteorologije; 5) vazduhoplovne propise; 6) psihofiziologiju letaa, odnosno iskakanje padobranom; 7) metodiku nastave u obuci iskakanja padobranom; 8) organizaciju skokova padobranom;
8-12/01
336 od 1036
Knjiga I
9) poznavanje tehnikih uslova za probu padobrana serijske proizvodnje; 10) osnove pruanja prve pomoi. Praktini deo ispita je provera kandidata za nastavnika padobranstva i njegovih sposobnosti za pripremu uenika za iskakanje padobranom i obuhvata: 1) poznavanje padobrana i opreme; 2) metodiku padobranske obuke; 3) ispitne skokove. Pored skokova iz discipline koju je prijavio, kandidat mora da pokae tehniku izvoenja skokova kolskim padobranom uz otvaranje rezervnog padobrana. lan 67. Na osnovu poloenog ispita, nastavnik padobranstva vri: obuku uenika za sticanje uslova za polaganje strunog ispita za dozvole, odnosno ovlaenja padobranca, sve vrste obuke za koje je osposobljen, proveravanje strunosti padobranaca, probu padobrana posle osnovnih, redovnih i vanrednih pregleda i posle generalne opravke, kao i druge poslove u vezi sa padobranstvom za koje ima poloen ispit i organizuje izvoenje padobranskih skokova. lan 68. Probu i ispitivanje prototipova padobrana moe vriti lice koje ima dozvolu padobranca, ovlaenje organizatora skokova, najmanje 1000 skokova padobranom sa najmanje osam tipova padobrana i poloen poseban struni ispit za probu i ispitivanje prototipova padobrana i kome je u vaeu dozvolu upisano da moe obavljati i odreene poslove za koje je poloio ispit. lan 69. Ispit za obavljanje odreenih poslova, proba i ispitivanja prototipova padobrana sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Program polaganja teorijskog dela ispita obuhvata: 1) osnove teorije skoka, sa detaljnim poznavanjem konstrukcije padobrana;
8-12/01
337 od 1036
Knjiga I
2) poznavanje tehnikih uslova koji se odnose na delove padobrana; 3) poznavanje uslova koji se odnose na ispitivanje prototipova padobrana; 4) tehniku ispitivanja performansi padobrana. Praktini deo ispita je provera strunog znanja i osposobljenosti za samostalno ispitivanje prototipova padobrana u vazduhu i na zemlji i utvrivanje njegovih osobina, prema utvrenom programu obuavanja. lan 70. Na osnovu poloenog ispita za probu i isptivanje padobrana, padobranac ima pravo da ispituje prototipove padobrana i padobrane serijske izrade, posle osnovnih, redovnih i vanrednih pregleda, kao i posle generalne opravke. lan 71. Organizator skokova moe biti lice koje ima dozvolu padobranca najmanje tri godine, najmanje 300 skokova padobranom, poloen ispit za organizatora skokova i uspeno zavreno stairanje. lan 72. Ispit za obavljanje odreenih poslova organizatora skokova sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Program polaganja teorijskog dela ispita obuhvata: 1) organizaciju izvoenja skokova; 2) vazduhoplovne propise; 3) osnove vazduhoplovne meteorologije; 4) osnove pruanja prve pomoi. Praktini deo ispita je provera strunih sposobnosti kandidata za organizovanje skokova. Pre pristupanja praktinom delu ispita kandidat je duan da priloi dokaz o izvrenom stairanju u trajanju od 15 dana na tri razliita aerodroma i pod kontrolom tri razliita nastavnika, koji svojim potpisom potvruju da je kandidat osposobljen za organizatora skokova.
8-12/01
338 od 1036 lan 73.
Knjiga I
Na osnovu poloenog ispita, organizator skokova organizuje izvoenje padobranskih skokova za lica koja poseduju dozvolu padobranca, a radi trenae tih lica.
VI. ISPITI
lan 74. Ispit za sticanje dozvole, odnosno ispit za sticanje ovlaenja za obavljanje odreenog strunog posla (poseban ispit) sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Teorijski deo ispita sastoji se iz pismenog i usmenog dela. Praktini deo ispita za sticanje dozvole i posebnog ispita za sticanje ovlaenja sastoji se iz praktinog primenjivanja steenog znanja u radu na odreenim strunim poslovima. lan 75. Pismenu prijavu za polaganje ispita i posebnog ispita kandidat podnosi Saveznom sekretarijatu za saobraaj i veze najdocnije 30 dana pre redovnog ispitnog roka. Uz pismenu prijavu za polaganje ispita i posebnog ispita kandidat podnosi dokaze o ispunjavanju propisanih uslova, i to: o kolskoj spremi, da je struno obuen, da je proveo odreeno vreme na odgovarajuim poslovima i da je uplatio naknadu za proveravanje strune sposobnosti. Pismenu prijavu kandidat podnosi i kad polae popravni ispit. lan 76. Savezni sekretarijat za saobraaj i veze, po prijemu prijave za polaganje ispita, utvruje da li kandidat ispunjava propisane uslove za polaganje ispita. Ako utvrdi da kandidat ispunjava propisane uslove, u roku od 30 dana od dana prijema prijave donosi reenje o formiranju komisije za polaganje ispita (u daljem tekstu: Komisija), kojim se odreuje broj lanova i sastav komisije i dan, as i mesto polaganja ispita. Dan polaganja ispita ne moe biti odreen u roku kraem od 15 dana od dana
8-12/01
339 od 1036
Knjiga I
uruenja reenja kandidatu, osim ako kandidat zahteva da ispit polae pre tog roka. lan 77. Komisiju sainjavaju predsednik, potreban broj lanova i sekretar. Broj lanova Komisije utvruje se zavisno od broja predmeta, odnosno obima praktinog dela ispita, pri emu jedan lan Komisije moe biti ispitiva najvie za tri predmeta. Za lana Komisije za teorijski deo ispita moe biti imenovano lice koje ima najmanje vaeu dozvolu i ovlaenje za koje kandidat polae ispit. Reenjem o imenovanju Komisije odreuje se i predsednik Komisije iz redova lanova Komisije. Za lana Komisije, po pravilu, imenuje se lice koje nije obuavalo kandidata za praktini deo ispita. lan 78. Predsednik Komisije ispituje kandidata iz oblasti za koju je imenovan reenjem, prisustvuje svim fazama ispita, stara se o zakonitosti i pravilnosti sprovoenja ispita, vri uvid u pripremu ispita i ispitnog materijala i identifikaciju prijavljenih kandidata, ocenjuje po zavrenom ispitu uspeh kandidata i unosi rezultat u ispitnu listu kandidata. lan Komisije ispituje kandidata iz oblasti za koju je imenovan reenjem, ocenjuje uspeh kandidata po zavrenom ispitu i rezultat unosi u ispitni list kandidata, uz potpis. Sekretar Komisije priprema reenje o formiranju Komisije, organizuje celokupan tok ispita u skladu sa programom za struno obuavanje i proveravanje strunosti padobranskog osoblja, izrauje ispitna pitanja, testove i dr., priprema ispit i ispitni materijal i obavlja druge administrativno-tehnike poslove u vezi sa organizacijom i sprovoenjem ispita. lan 79. O radu Komisije i o ispitima vodi se zapisnik. Zapisnik vodi sekretar Komisije, odnosno lan Komisije koga odredi predsednik Komisije. Zapisnik potpisuju predsednik, lanovi Komisije i sekretar i dostavljaju ga, zajedno sa izvetajem o rezultatu ispita, Saveznom sekretarijatu za saobraaj i veze.
8-12/01
340 od 1036 lan 80.
Knjiga I
Ispiti se polau u redovnim i vanrednim ispitnim rokovima, koje utvruje Savezni sekretarijat za saobraaj i veze. Redovni ispitni rokovi odreuju se najmanje tri puta godinje, u razmaku od etiri meseca. Vanredni ispitni rokovi odreuju se ako se prijavi vie od pet kandidata, odnosno ako se za to ukae naroita potreba. lan 81. Usmeni deo ispita kandidat polae posle uspeno uraenog pismenog dela ispita. Pismeni deo ispita uspeno je uraen ako sadri najmanje 80% tanih odgovora, a iz predmeta vanredni postupci - 100% tanih odgovora. Kandidat koji na teorijskom delu ispita, odnosno teorijskom delu posebnog ispita ne poloi dva predmeta, moe polagati ispit u roku koji odredi Komisija, a koji ne moe biti krai od 30 dana od dana saoptenja rezultata ispita. Ako kandidat ne poloi popravni ispit, smatrae se da ispit nije poloio i mora ga ponovo polagati. lan 82. Posle poloenog teorijskog dela ispita i posebnog ispita kandidat polae praktini deo ispita. Ako kandidat ne poloi praktini deo ispita, smatrae se da ispit nije poloio. lan 83. Polaganje ispita, odnosno posebnog ispita kandidat moe ponoviti ako vreme izmeu dva polaganja nije krae od tri meseca. lan 84. Komisija ocenjuje celokupan uspeh kandidata na ispitu, odnosno posebnom ispitu ocenom "poloio" ili "nije poloio". lan 85. Odredbe l. 74. do 84. ovog pravilnika primenjuju se i na sprovoenje ispita prilikom vanredne provere strune sposobnosti.
8-12/01
341 od 1036
Knjiga I
VII. DOZVOLE
lan 86. Na zahtev lica koje poloi ispit za sticanje dozvole, Savezni sekretarijat za saobraaj i veze izdaje dozvolu, na osnovu koje to lice moe samostalno da obavlja poslove za koje je poloilo ispit. Na zahtev lica koje poloi poseban ispit za obavljanje odreenog strunog posla, Savezni sekretarijat za saobraaj i veze u vaeu dozvolu upisuje ovlaenje za samostalno obavljanje odreenog strunog posla za koji je poloilo poseban ispit. Zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se u roku od 30 dana od dana polaganja ispita. Po isteku tog roka, kandidat ponovo pristupa ispitu. lan 87. Zahtevi iz lana 86. ovog pravilnika sadre line podatke podnosioca zahteva: ime i prezime, datum i mesto roenja, adresu prebivalita, odnosno boravita i naznaenje dozvole za ije se izdavanje podnosi zahtev. Uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilau se uverenje o poloenom ispitu, odnosno posebnom ispitu i dokaz o zdravstvenoj sposobnosti podnosioca zahteva. lan 88. Zahtev za produenje roka vaenja dozvole moe se podneti najranije 30 dana pre isteka roka vaenja dozvole. lan 89. Uz zahtev za produenje roka vaenja dozvole padobranca, imalac dozvole mora da podnese: 1) ako je u pitanju redovno produenje: a) lekarsko uverenje; b) dokaz o proveri strune sposobnosti, koju je izvrio ovlaeni nastavnik padobranstva; v) dokaz da je izveo najmanje 20 skokova; 2) ako je u pitanju produenje dozvole po isteku njene vanosti do 12 meseci:
8-12/01 a) lekarsko uverenje;
342 od 1036
Knjiga I
b) dokaz o proveri strune sposobnosti, koju je izvrio ovlaeni nastavnik padobranstva, i to nastavnik eksploatacije padobrana sa prinudnim postupcima; v) dokaz o broju izvedenih skokova padobranom za redovno produenje dozvole; 3) ako je u pitanju produenje dozvole po isteku njene vanosti preko 12 meseci: a) lekarsko uverenje; b) dokaz o proveri strune sposobnosti, koju je izvrila Komisija za polaganje ispita iz eksploatacije padobrana sa prinudnim postupcima, kao i dokaz o jednom izvedenom skoku; v) dokaz da je izveo 20 skokova u poslednjih 12 meseci. Ako je od dana isteka roka vaenja dozvole proteklo vie od 24 meseca, imalac dozvole mora ponovo polagati ispit za sticanje dozvole. Lice koje nije iskakalo padobranom due od 90 dana mora pristupiti praktinoj proveri znanja koju obavlja nastavnik padobranstva. lan 90. Rok vaenja dozvole produava se za ono ovlaenje za koje su steeni uslovi propisani ovim pravilnikom. Ovlaenje za obavljanje odreenog strunog posla prestaje da vai ako se nisu stekli uslovi propisani ovim pravilnikom. lan 91. Obrazac dozvole iz lana 86. ovog pravilnika sadri: grb Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, naziv saveznog organa uprave koji je dozvolu izdao, naziv dozvole i rubrike u koje se unosi registarski broj, ime i prezime i adresa imaoca dozvole, datum izdavanja dozvole i potpis ovlaenog lica koje je izdalo dozvolu, mesto za fotografiju, i potpis imaoca dozvole, mesto za upisivanje ovlaenja za obavljanje odreenih strunih poslova i mesto za upisivanje produenja roka vaenja dozvole. Obrazac dozvole tampa se na jednom od jezika naroda i narodnosti Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i na engleskom jeziku.
8-12/01
343 od 1036
Knjiga I
VIII. KAZNENE ODREDBE

lan 92. Novanom kaznom od 200 do 2.000 novih dinara kaznie se za prekraj preduzee ili drugo pravno lice: 1) ako padobrane i padobranske automate ne proizvodi prema tehnikim uslovima i tehnikoj dokumentaciji za homologovan tip padobrana, odnosno tehnikoj dokumentaciji za izmenu na padobranu (lan 9); 2) ako pre izdavanja tehnikog uputstva o korienju padobrana padobran ne ispita na zemlji i u vazduhu (lan 21); 3) ako ispitivanje padobrana pomou lutke ne snima kino-kamerom, magnetoskopom i sl. (lan 25); 4) ako prototip padobrana ne ispituje na najmanje dva padobrana, a broj bacanja lutaka, odnosno iskakanja probnih padobranaca ne utvruje zavisno od karakteristika padobrana koji treba ispitati (lan 26. stav 2); 5) ako na osnovu dobijenih rezultata o ispitivanju prototipa padobrana ne saini uputstvo o pakovanju i korienju padobrana (lan 27); 6) ako pri serijskoj proizvodnji padobrana ispitivanje ne vri sa najmanje 5% padobrana proizvedenih u jednoj seriji, i to jednim iskakanjem probnog padobranca (lan 28); 7) ako po zavrenoj proizvodnji ne izda ispravu padobrana (lan 29). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u organizaciji udruenog rada, odnosno odgovorno lice u drugom pravnom licu novanom kaznom od 50 do 500 novih dinara. lan 93. Novanom kaznom od 50 do 500 novih dinara kaznie se za prekraj organizacija Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije, odnosno korisnik padobrana: 1) ako ne koristi padobran i padobranski automat u okviru ogranienja u postupku homologacije ili koristi padobran koji nije tehniki ispravan ili padobran koji nema dozvolu za upotrebu koju je izdao Savezni sekretarijat za saobraaj i veze (lan 2); 2) ako uenik ili pripravnik koji se obuava za obavljanje odreenih strunih poslova ili obavljanje posebnog posla nije upisan u knjigu
8-12/01
344 od 1036
Knjiga I
uenika ili knjigu pripravnika organizacije Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije ili ako u knjigu uenika ili knjigu pripravnika ne unosi propisane podatke (lan 5); 3) ako padobran ne koristi prema tehnikom uputstvu proizvoaa za odreeni tip padobrana (lan 30); 4) ako, osim u sluaju opasnosti i ako se iskakanje izvodi u specijalne svrhe, padobran koristi suprotno lanu 32. ovog pravilnika; 5) ako za iskakanje padobranaca, osim u sluaju opasnosti, ne obezbedi da sportski padobranci, odnosno uenici - padobranci budu opremljeni glavnim i rezervnim padobranom ili, zavisno od vrste skoka, odgovarajuom opremom u skladu sa uputstvom za izvoenje tih skokova (lan 33. stav 1); 6) ako ne obezbedi da padobranski automat koriste lica koja ne poseduju vaeu dozvolu padobranca, ili lica sa dozvolom ako iskau radi provere ili druga lica ako to zahteva rukovodilac skoka (lan 35); 7) ako dozvoli da maksimalan broj skokova u toku 24 asa bude protivan lanu 36; 8) ako ne obezbedi da teren na koji se moe iskakati padobranom bude propisanih dimenzija (lan 37); 9) ako ne obezbedi da se na aerodromu, odnosno drugom terenu na koji se izvodi iskakanje padobranom nalazi sluba za spasavanje na vodi ako se na udaljenosti od 200 m od ivice terena na koji se izvodi iskakanje padobranom nalazi vodena povrina (lan 38); 10) ako ne obezbedi najmanje tri amca opremljena akljama za izvlaenje padobrana ili pojasevima za spasavanje ako se padobran koristi za iskakanje na vodu ili ako dozvoli da padobranom na vodu iskau lica koja ne znaju da plivaju (lan 39. st. 1. i 3); 11) ako za svako iskakanje padobranom ne obezbedi rukovodioca iskakanja padobranom koji ima vaeu dozvolu padobranca i ovlaenje nastavnika padobranstva ili ovlaenje organizatora skokova (lan 40. stav 1); 12) ako u toku korienja ne odrava padobran u tehniki ispravnom stanju koje obezbeuje bezbedno iskakanje padobranom (lan 45); 13) ako ne odrava padobran u skladu sa tehnikim uputstvom za odravanje koje je izdao proizvoa padobrana, ili ako glavni padobran ne prepakuje najdocnije 30 dana pre izvrenja skoka, ili ako rezervni
8-12/01
345 od 1036
Knjiga I
padobran, padobran za spasavanje ili padobran koji nije u upotrebi ne proveri ili ne prepakuje najmanje jedanput u tri meseca ili ako zatezai na padobranu kad padobran nije u upotrebi nisu otputeni (lan 46. st. 1. do 4); 14) ako ne obezbedi da preglede padobrana obavlja preduzee koga za to ovlasti Savezni sekretarijat za saobraaj i veze (lan 48); 15) ako padobran nema knjiicu korienja i odravanja padobrana ili ako u tu knjiicu ne unosi propisane podatke (lan 52); 16) ako padobran ne uva sloen u padobranskoj torbi smetenoj u orman, na stalau ili u specijalnu kutiju, u svetloj i suvoj prostoriji iji pod nije od betona ili zemlje i u kojoj nema masti i kiselina, ili ako ne obezbedi da temperatura prostorije bude od +5C do +30C i vlanost vazduha do 70% ili ako su padobrani izloeni direktnom dejstvu suneve svetlosti (lan 54); 17) ako posle svake upotrebe padobrana za spasavanje i rezervnog padobrana koji se koriste za spasavanje ne podvrgne padobran tehnikom pregledu (lan 55); 18) ako ne obezbedi da se padobranski automat podeava posle svakih 100 aktiviranja (lan 56). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u Vazduhoplovnom savezu Jugoslavije novanom kaznom od 50 do 500 novih dinara. lan 94. Novanom kaznom od 50 do 500 novih dinara kaznie se za prekraj rukovodilac iskakanja padobranom, odnosno nastavnik padobranstva: 1) ako dozvoli da padobranom iskae lice koje ne poseduje dozvolu (lan 3. stav 1); 2) ako dozvoli korienje padobrana protivno tehnikom uputstvu za odreeni tip padobrana (lan 30); 3) ako dozvoli da se, osim u sluaju opasnosti i ako se iskakanje izvodi u specijalne svrhe, padobran koristi suprotno meteorolokim uslovima propisanim u lanu 32. ovog pravilnika; 4) ako ne obezbedi da se rezervni padobran koristi ako je to predvieno planom obuke ili provere (lan 34);
8-12/01
346 od 1036
Knjiga I
5) ako dozvoli da lica koja ne poseduju vaeu dozvolu padobranca ili lica sa dozvolom ako iskau radi provere ili druga lica po zahtevu rukovodioca iskakanja padobranom ne koriste padobranski automat prilikom iskakanja padobranom (lan 35); 6) ako dozvoli da maksimalan broj skokova u toku 24 asa bude vei od broja propisanog u lanu 36. ovog pravilnika; 7) ako dozvoli da se iskakanje padobranom izvodi suprotno lanu 37. ovog pravilnika; 8) ako dozvoli da se iskakanje padobranom izvodi, a nije obezbedilo da se na aerodromu, odnosno drugom terenu na koji se izvodi iskakanje padobranom nalazi sluba za spasavanje na vodi ako se na udaljenosti od 200 m od ivice terena na koji se izvodi iskakanje padobranom nalazi vodena povrina (lan 38); 9) ako nema vaeu dozvolu padobranca i ovlaenje nastavnika padobranstva ili organizatora skokova (lan 40); 10) ako rukovodi iskakanjem padobranom protivno lanu 41. ovog pravilnika; 11) ako pre iskakanja padobranom ne obavi pripremu (lan 43); 12) ako prilikom izvoenja praktine obuke u vazduhu obuava vie od 10 uenika po klasinoj metodi ili vie od tri uenika po metodama naprednog uenja slobodnog pada, ili ako se prilikom izvoenja obuke za padobranca iz viesednih vazduhoplova ne nalazi u vazduhoplovu ili ako se prilikom izvoenja obuke iz vazduhoplova koji nose tri padobranca, do prvih pet skokova uenika, ne nalazi u vazduhoplovu (lan 60). lan 95. Novanom kaznom od 50 do 500 novih dinara kaznie se za prekraj pojedinac: 1) ako padobran koristi protivno lanu 2. ovog pravilnika; 2) ako padobranom iskae iz vazduhoplova, a nema dozvolu padobranca (lan 3. stav 1); 3) ako padobran koristi protivno tehnikom uputstvu proizvoaa (lan 30); 4) ako osim u sluaju opasnosti ili ako se iskakanje izvodi u specijalne svrhe, padobran koristi suprotno propisanim meteorolokim uslovima (lan 32);
8-12/01
347 od 1036
Knjiga I
5) ako osim u sluaju opasnosti, iskae padobranom, bez glavnog i rezervnog padobrana ili odgovarajue opreme (lan 33); 6) ako ne koristi padobranski automat prilikom upotrebe padobrana za spasavanje kad je to predvieno uputstvom proizvoaa (lan 35. stav 2); 7) ako u toku 24 asa izvede vei broj skokova od broja propisanog u lanu 36. ovog pravilnika; 8) ako iskae padobranom na teren ije su dimenzije manje od propisanih (lan 37. ta. 1. i 2); 9) ako ne sprovede pripremu za iskakanje padobranom u skladu sa lanom 43. stav 2. ta. 1. do 4. ovog pravilnika, ili ako pre poetka iskakanja padobranom ne proveri linu dokumentaciju padobranca, opremljenost vazduhoplova iz koga se izvodi iskakanje i osposobljenost posade vazduhoplova za izbacivanje padobranaca, ili ako ne izda zadatak ili ne upozna sa zadatkom padobranca, ili ako ne kontrolie izvravanje zadatka, ili ako se ne nalazi u rejonu starta za vreme izvoenja skokova, ili ako se nalazi u vazduhoplovu ali ne odredi lice koje e ga zamenjivati na zemlji, ili ako posadu vazduhoplova ne upozna sa zadatkom padobranca, ili ako ne zabrani iskakanje padobranom licu koje na bilo koji nain naruava bezbednost vazdune plovidbe ili iskakanje padobranom (lan 41. stav 1. ta. 2. do 8); 10) ako pre iskakanja padobranom ne obavi pripremu (lan 43); 11) ako nije opremljen, zavisno od vrste skoka, odgovarajuom opremom ili ako, pre iskakanja padobranom, ne proveri dokumentaciju padobrana, ili ne izvri pregled i pakovanje padobrana, ili ne izvri pregled padobranske opreme ili ne razradi zadatak skoka i mere za bezbedno izvrenje skoka (lan 44); 12) ako obuava uenika ili pripravnika, a nema ovlaenje nastavnika padobranstva (lan 59).
IX. ZAVRNE ODREDBE

lan 96. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o proizvodnji, korienju i odravanju padobrana (Slubeni list SFRJ br. 48/80, 45/81, 21/83 i 66/84).
8-12/01
348 od 1036 lan 97.
Knjiga I
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
349 od 1036
Knjiga I
2.5
PRAVILNIK O NAINU ISPITIVANJA UDESA * VAZDUHOPLOVA

lan 1.
Ovim pravilnikom utvruju se: sastav i rad Komisija za ispitivanje udesa vazduhoplova (u daljem tekstu Komisija za ispitivanje udesa); nain ispitivanja udesa i nezgoda jugoslovenskih i stranih vazduhoplova koji su se dogodili u vazdunom prostoru Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: jugoslovenski vazduni prostor); nain rada ovlaenog radnika iz strune slube saveznog organa uprave nadlenog za poslove saobraaja i veza (u daljem tekstu: ovlaeni radnik); nain rada ovlaenog predstavnika vazduhoplovnih organa, odnosno organizacije zemlje registracije, zemlje korisnika, zemlje proizvoaa vazduhoplova i zemlje iji su putnici nastradali u vazduhoplovu ako je strani vazduhoplov pretrpeo udes u jugoslovenskom vazdunom prostoru, nain sainjavanja komisijskog izvetaja o udesu i nain informisanja javnosti o toku ispitivanja udesa vazduhoplova. Odredbe ovog pravilnika primenjuju se i na udes u civilnom padobranstvu. lan 2. Ne smatra se udesom vazduhoplova, u smislu ovog pravilnika, ako u vazduhoplovu nastupi smrt ili telesna povreda lica bez ikakve uzrone veze sa izvrenjem leta. lan 3. Ovlaeni radnik koji je vrio izvianje na mestu udesa, po pravilu, lan je Komisije za ispitivanje udesa. Struna sluba vodi o svim udesima evidenciju i delovodni protokol i ima svoj peat i tambilj.
Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SFRJ", br. 66/87.
8-12/01
350 od 1036 lan 4.
Knjiga I
Ispitivanje udesa i nezgoda sportskih vazduhoplova vri Komisija za ispitivanje udesa, koju imenuje sekretar Konferencije Predsednitva Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije, u skladu sa odredbama ovog pravilnika. Komisijski izvetaj o udesu, odnosno nezgodi iz stava 1. ovog lana dostavlja se saveznom organu uprave nadlenom za poslove saobraaja i veza najkasnije 15 dana od dana zavretka tog izvetaja. lan 5. Kad civilni vazduhoplov pretrpi udes u zabranjenoj zoni ili uslovno zabranjenoj zoni, udes ispituje Komisija za ispitivanje udesa, iji su lanovi i predstavnici Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu. lan 6. Predsednik i lanovi Komisije za ispitivanje udesa imenuju se iz redova pilota, vazduhoplov inenjera, meteorologa, lekara, kontrolora letenja, pravnika i drugih lica odgovarajue strunosti. Broj i sastav lanova Komisije za ispitivanje udesa utvruje, zavisno od teine udesa vazduhoplova, funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za poslove saobraaja i veza, a za ispitivanje udesa iz lana 4. ovog pravilnika - sekretar Konferencije Predsednitva Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije. lan 7. Komisija za ispitivanje udesa, po potrebi, formira radne grupe, u iji sastav mogu ui i strunjaci koji nisu lanovi te komisije. Radom tih radnih grupa rukovodi lan Komisije za ispitivanje udesa. lan 8. Radne grupe, zavisno od karaktera udesa, mogu biti: 1) za ispitivanje korienja vazduhoplova; 2) za ispitivanje osnovne strukture vazduhoplova; 3) za ispitivanje pogonske grupe vazduhoplova; 4) za ispitivanje sistema vazduhoplova; 5) za ispitivanje registratora podataka o letu vazduhoplova i registratora govora u pilotskoj kabini; 6) za analizu dokumentacija o odravanju vazduhoplova;
8-12/01
351 od 1036
Knjiga I
7) za ispitivanje rada kontrole letenja; 8) za analizu meteorolokih podataka; 9) za analizu ljudskog faktora; 10) za prikupljanje iskaza svedoka; 11) za ispitivanje naina rada ekipa za evakuaciju i gaenje poara. Radne grupe iz stava 1. ovog lana sainjavaju izvetaj o svom radu, sa zakljucima, i dostavljaju ga Komisiji za ispitivanje udesa. Izvetaj radnih grupa je sastavni deo izvetaja Komisije za ispitivanje udesa vazduhoplova. lan 9. Komisija za ispitivanje udesa moe, kao konsultante, angaovati strunjake iz organa uprave, organizacija udruenog rada ili drugih organizacija koje su zainteresovane za ishod ispitivanja udesa vazduhoplova ako takvih strunjaka ima samo u tim organima, odnosno organizacijama. lan 10. Po zavrenom ispitivanju na mestu udesa, Komisija za ispitivanje udesa nastavlja rad u sednicama. Radom sednice rukovodi predsednik Komisije za ispitivanje udesa ili lan te komisije koga za to, ako je sam spreen, odredi predsednik Komisije. lan 11. Predsednik i lanovi Komisije za ispitivanje udesa potpisuju komisijski izvetaj, a predsednik Komisije za ispitivanje udesa overava svojim parafom svaku stranicu tog izvetaja. Potpisan izvetaj Komisije za ispitivanje udesa, sa izvetajem radnih grupa, iskazima oevidaca, miljenjem vetaka i drugih strunjaka, zapisnicima sa sednica Komisije za ispitivanje udesa, skicama, fotografijama i ostalim prilozima, overava se posebnim peatom te komisije. lan 12. lan Komisije za ispitivanje udesa koji se ne sloi sa ostalim lanovima te komisije u pogledu donesenog zakljuka ili pojedinih delova u izvetaju Komisije za ispitivanje udesa ima pravo da izdvoji svoje miljenje o udesu.
8-12/01
352 od 1036
Knjiga I
lan Komisije za ispitivanje udesa koji izdvoji miljenje duan je da pismeno izloi injenicu i razloge na kojima zasniva to miljenje, koje predstavlja sastavni deo izvetaja o ispitivanju udesa. lan 13. Original izvetaja Komisije za ispitivanje udesa, sa prilozima, uva se u strunoj slubi saveznog organa uprave nadlenog za poslove saobraaja i veza. lan 14. Ako jugoslovenski vazduhoplov pretrpi udes na teritoriji strane drave, funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za poslove saobraaja i veza, pored ovlaenog predstavnika, moe odrediti i savetnika ovlaenog predstavnika, koji moe biti predstavnik nosioca prava raspolaganja, odnosno predstavnik sopstvenika vazduhoplova koji je pretrpeo udes. Ovlaeni predstavnik duan je da saini izvetaj o svom radu i da ga dostavi funkcioneru koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za poslove saobraaja i veza. lan 15. Ako se udes jugoslovenskog vazduhoplova dogodio van teritorije bilo koje drave, udes ispituje, u skladu s odredbama ovog pravilnika, Komisija za ispitivanje udesa. lan 16. Kad se u toku ispitivanja udesa ustanovi da je strani civilni vazduhoplov leteo u jugoslovenskom vazdunom prostoru radi izvianja i prikupljanja podataka od interesa za bezbednost zemlje i oruane snage Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, u Komisiju za ispitivanje udesa imenuju se predstavnici Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu i saveznog organa uprave nadlenog za unutranje poslove. lan 17. Savezni organ uprave nadlean za poslove saobraaja i veza omoguie stranom ovlaenom predstavniku i njegovom savetniku: pristup na mesto udesa, pregled olupine i delova vazduhoplova, uestvovanje u ispitivanju oevidaca udesa, uvid u dokumentaciju i materijale bitne za
8-12/01
353 od 1036
Knjiga I
utvrivanje uzroka udesa i postavljanje pitanja na sednicama Komisije za ispitivanje udesa. lan 18. Stranom ovlaenom predstavniku i njegovom savetniku moe se uskratiti davanje podataka i pristup objektima koji su od interesa za bezbednost zemlje. lan 19. Posle zavrenog prikupljanja podataka na mestu udesa vazduhoplova, ovlaeni radnik strune slube sainie odmah informaciju o udesu vazduhoplova, koju dostavlja funkcioneru koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za poslove saobraaja i veza, nosiocu prava raspolaganja, odnosno sopstveniku vazduhoplova, Saveznom vazduhoplovnom inspektoratu i drugim zainteresovanim organizacijama udruenog rada i organima uprave. Informacija iz stava 1. ovog lana mora da sadri: datum, mesto udesa; tip vazduhoplova, znake dravne pripadnosti i registracije vazduhoplova; podatke o posadi vazduhoplova i poginulih i povreenih lica; kratak opis udesa; verovatni uzrok predlog mera. vreme i oznake o broju udesa i
Ako je u udesu uestvovao vojni vazduhoplov, pre sainjavanja informacije iz stava 1. ovog lana mora se prijaviti saglasnost saveznog sekretarijata za narodnu odbranu. lan 20. Izvetaj Komisije za ispitivanje udesa mora da sadri: 1) istorijat leta, sa podacima o vrsti leta, aerodromu poletanja, vremenu poletanja, aerodromu opredeljenja, pripremi za let, odvijanju leta i dogaajima za vreme leta i o mestu i vremenu kad se udes dogodio; 2) podatke o broju povreenih i poginulih lica; 3) podatke o vrsti oteenja vazduhoplova; 4) podatke o teti nanesenoj treim licima; 5) podatke o posadi vazduhoplova (starost, vrsta dozvola za rad koju poseduju lanovi posade sa rokovima vaenja tih dozvola, ovlaenja upisana u dozvole za rad, broj asova letenja i vreme odmora pre kritinog leta);
8-12/01
354 od 1036
Knjiga I
6) podatke o ostalim licima koja su uestvovala u odvijanju leta (kontrolori letenja, tehnika lica i dr.); 7) podatke o vazduhoplovu (proizvoa, godina proizvodnje, broj asova letenja, kvarovi i opravke, rok vaenja uverenja o plovidbenosti, performanse, gorivo i sl.); 8) podatke o vremenskim uslovima na aerodromu opredeljenja, na ruti i mestu udesa, prognozi vremena, informacijama u vezi sa vremenskim uslovima koji su dostavljeni posadi vazduhoplova i sl.); 9) podatke o zemaljskim radio-navigacionim sredstvima; 10) podatke o radio-vezi izmeu vazduhoplova i nadlenim slubama kontrole letenja; 11) podatke o aerodromu poletanja i aerodromu sletanja, zavisno od faze leta u kojoj se udes dogodio; 12) informacije o registratoru podataka o letu i registratoru govora u pilotskoj kabini i snimljenim podacima; 13) podatke o stanju na mestu udesa, poloaju olupine i delova vazduhoplova, stanju i izgledu materijala, poloaju tela poginulih i sl.; 14) podatke o patolokom nalazu; 15) podatke o poaru i aktivnosti protivpoarnih ekipa za spasavanje i evakuaciju nastradalih u udesu vazduhoplova; 16) podatke o traganju za vazduhoplovom i spasavanju vazduhoplova; 17) analizu svih okolnosti pod kojima se udes dogodio; 18) zakljuke o udesu; 19) uzroke udesa; 20) izdvojena miljenja; 21) predlog mera; 22) spisak priloga uz izvetaj Komisije za ispitivanje udesa (skice, fotografije i sl.). lan 21. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o ispitivanju udesa vazduhoplova ("Slubeni list SFRJ", br. 58/80). lan 22. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
355 od 1036
Knjiga I
2.6
ODLUKA O VISINI NAKNADE ZA KORIENJE USLUGA OBEZBEENJA VAZDUNOG SAOBRAAJA*
1. Za korienje usluga obezbeenja vazdunog saobraaja korisnik vazduhoplova plaa naknadu za prelete preko teritorije Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: SRJ) i letove u zavrnoj kontrolnoj oblati (TMA). 2. Visina naknade za prelete teritorije SRJ iskazuje se u SAD dolarima tako to se preeni vazduni put izraen u jedinicama od po 100 km pomnoi faktorom 61,07 pa se dobijena vrednost pomnoi vrednou koja se dobija vaenjem kvadratnog korena iz odnosa maksimalne mase vazduhoplova izraene u tonama, kao brojioca i broja 50 kao imenioca, odnosno
visina naknade = predjeni vazduni put maksimlna masa vazduhoplva x61,07x 100 50
3. Preenim vazdunim putem, u smislu ove odluke, smatra se put koji pree vazduhoplov u jugoslovenskom vazdunom prostoru, kao i u vazdunom prostoru iz lana 163. stav 2. Zakona o vazdunom saobraaju. 4. Izuzetno od odredbe take 2. ove odluke, za vazduhoplove koji ne obavljaju javni avio-transport i koji se kreu van mree utvrenih vazdunih puteva preeni vazduni put se izraunava primenom formule
Predjeni vazduni put = V t
pri emu je "V" brzina kretanja za odreeni tip vazduhoplova izraen u km/h, a "t" vreme provedeno u vazdunom prostoru SRJ izraeno u asovima leta.
Ova odluka objavljena je u "Slubenom listu SRJ", br. 11/99.
8-12/01
356 od 1036
Knjiga I
Za vazduhoplove iz stava 1. ove take koji lete iznada nivoa leta 450, visina naknade obraunava se u iznosu od 25% od visine utvrene u taki 2. ove odluke. 5. Maksimalnom masom vazduhoplova, u smislu ove odluke, smatra se najvea dozvoljena masa vazduhoplova u poletanju izraena u tonama modela, odnosno serije odreenog tipa vazduhoplova. Ako se u momentu fakturisanja ne raspolae podacima o modelu, odnosno seriji odreenog tipa vazduhoplova, kao osnovica za obraunavanje visine naknade uzima se najvea masa modela, odnosno serije tog tipa vazduhoplova. Ako korisnik vazduhoplova prijavi razliite modele istog tipa vazduhoplova, kao osnovica za obraunavanje visine naknade uzima se najvea dozvoljena masa svih modela tog tipa u proseku. Ta osnovica preraunava se najmanje jedanput godinje. 6. Visina naknade za letove u zavrnoj kontrolisanoj oblasti iskazuje se u SAD dolarima, tako to se faktor terminalne naknade pomnoi vrednou koja se dobija vaenjem kvadratnog korena iz odnosa maksimalne mase vazduhoplova izraene u tonama kao brojioca i broja 50 kao imenioca, odnosno
visina naknade = faktor termalne naknade x maksimlna masa vazduhoplva 50
pri emu je faktor terminalne naknade za letove pomou instrumenata (IFR) 208,48 a za letove pri spoljnoj vidljivosti (VFR) 83,39. 7. Visina naknade za letove iz take 6. ove odluke rauna se do 20 km od praga poletno sletne staze nameravanog sletanja, odnosno poletanja. 8. Stranim korisnicima vazduhoplova naknada iz ta. 2,4. i 6. ove odluke naplauje se u devizama. Domaim korisnicima vazduhoplova naknada iz ta. 2. i 6. ove odluke, naplauje se u dinarskoj protivvrednosti deviza iz tih taaka. 9. Od korisnika vazduhoplova koji prvi put obavljaju prelete preko teritorije SRJ i letove u zavrnoj kontrolisanoj oblasti, kao i od korisnika koji nisu platili naknadu za korienje usluga obezbeenja vazdunog saobraaja u vazdunom prostoru SRJ naknada se naplauje unapred. 10. Savezna uprava za kontrolu letenja dostavlja licima iz take 9. ove odluke obavetenje o iznosu akontacije u skladu sa odredbama ta. 2,4. i 6. ove odluke, najkasnije tri radna dana od dana prijema zahteva za potvrivanje plana leta ili reda letenja.
8-12/01
357 od 1036
Knjiga I
11. Za vazduhoplove koji pruaju usluge u poljoprivredi i umarstvu plaa se naknada u visini od 25% od naknade iz ta. 2. i 6. ove odluke, a za vazduhoplove od 2000 kg plaa se naknada u visni od 20% od naknade iz take 6. ove odluke. 12. Za vazduhoplove koji lete od 22,00 do 6,00 asova (nono letenje), visina naknade iz take 6. ove odluke uveava se za 30% zbog buke. 13. Danom stupanja na snagu ove odluke prestaje da vai Naredba o visini naknade za korienje ureaja i usluga kontrole letenja u vazdunom saobraaju ("Slubeni list SRJ", br. 43/92). 14. Ova odluka stupa na snagu tridesetog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".
8-12/01
358 od 1036
Knjiga I
2.7
NAREDBA O UTVRIVANJU GRANINIH KORIDORA*
1. Ovom naredbom utvruju se granini koridori za ulazak vazduhoplova u jugoslovenski vazduni prostor, odnosno za izlazak iz njega, kao i granini koridori van granica jugoslovenskog vazdunog prostora na osnovu ugovora o koordinaciji sa kontrolama letenja susednih drava. 2. Granini koridor je odreen geografskim koordinatama take preseka ose vazdunog puta ili rute sa jugoslovenskom granicom, a oznaen je petoslovnom oznakom abecede ili radio-navigacionim sredstvom. 3. Granini koridori su: 1) na jugoslovensko-maarskoj granici: - BABIT - TONDO - KEROP - PARAK - MAVIT - VELIP - TIMOT - BELOG - NISVA - BEGOS - RAXAD - OLOTA
*
455553.9N/185544.3E 460250.3N/192121.3E 461103.5N/194147.6E 460950.2N/200539.5E 451424.8N/211814.1E 444618.4N/213200.0E 434754.7N/222151.6E 433020.0N/223205.0E 425822.0N/224751.0E 422822.8N/223314.5E 421830.5N/221433.6E 421348.2N/213700.0E
2) na jugoslovensko-rumunskoj granici:
3) na jugoslovensko-bugarskoj granici:
4) na jugoslovensko-makedonskoj granici:
Ova naredba objavljena je u "Slubenom listu SRJ", br. 64/2001.
8-12/01 - LONTA - KOGAT - RETRA - RETAK - RODON - CRAYE - KONUV - TIBRI - VRANA - SOLGU - BOSNA - GUBOK - SIVLA - RENDA - TUVAR
359 od 1036 420933.8N/212349.6E 420645.5N/210320.6E 421340.1N/192006.8E 414629.2N/191848.9E 412843.2N/190621.7E 413012.0N/180742.0E 422609.4N/182612.2E 422437.8N/183315.4E 434513.0N/173216.0E 440657.0N/173941.0E 442214.0N/174535.0E 450241.0N/175142.0E 450607.0N/182254.0E 451733.8N/183441.0E 450736.0N/190439.0E
Knjiga I
5) na jugoslovensko-albanskoj granici:
6) na osnovu ugovora o koordinaciji:
4. Danom stupanja na snagu ove naredbe prestaje da vai Naredba o graninim koridorima (Slubeni list SRJ", br. 63/98, 7/99, 2/2000 i 27/2001. 5. Ova naredba stupa na snagu 29. novembra 2001. godine.
8-12/01
360 od 1036
Knjiga I
2.8
NAREDBA O ODREIVANJU VAZDUNIH PUTEVA I RUTA*
1. Ovom naredbom odreuju se vazduni putevi i rute u jugoslovenskom vazdunom prostoru, kao i vazduni putevi i rute van granica jugoslovenskog vazdunog prostora na osnovu ugovora o koordinaciji sa kontrolama letenja susednih drava, i to: Oznaka vazdunog puta odnosno rute 1 A4 A482
Segmenti vazdunih puteva, odnosno ruta 2 NISVA 425822. 0N/224751.0E - REVAK 434114.7N/213737.1E - Topola VOR/DME/NDB (TPL) CRAYE 413012.0N/180742.0E - BALEM 412852.0N/184109.0E - RODON 412843.2N/190621.7E Valjevo VOR/DME/NDB (VAL)- VEMAK 433517.3N/205136.9E GUBOK 450241.0N/175142.0E - Derventa VOR/ DME (DER) - Valjevo VOR/DME (VAL) - VEMAK MAVlT 451424.8N/211814.1E Poarevac NDB (POZ) Niki NDB (NIK) - Podgorica VOR/DME/NDB (POD) Podgorica VOR/DME (POD) - Niki NDB (NIK) - GACKO NDB (GAC)
B5 UB5 B48 G16 UG16
Ova naredba objavljena je u "Slubenom listu SRJ", br. 73/99, 2/2000 i 10/2000
8-12/01
361 od 1036
Knjiga I
G18/UG18 G23 UG23
LULIK 453135.9N/192639.4E - Valjevo VOR/DME/ NDB (VAL) Valjevo VOR/DME/NDB (VAL) - VELIP 444618.4N/ 213200.0E VRANA 434513.0H/173216.0E Sarajevo VOR/ DME(KEB) Valjevo VOR/DME - VELIP 444618.4H/213200.0E Poarevac NDB (POZ) - Topola VOR/DME/NDB (TPL) Mojkovac NDB (MOJ) Gacko NDB (GAC)-BOSNA 442214.0N/174535.0E KONUV 422609.4N/182612.2E - PETAK 414629.2N/191848.9E LONTA 420933.8N/212349.6E - RAKOR 431859.7N/ 193033.8E LONTA 420933.8N/212349.6E - Sarajevo VOR/DME (KEB) - BOSNA 442214.ON/174535.0E TIMOT 434754.7N/22215l .6E - TONDO 460250.3N/192121.3E RODON 412843.2N/190621.7E - KOPER 415538.4N/183948.9E - Split VOR/DME (SPL) TORTO 434015.1N/194352.7E - NISVA 425822.0N/224751.0E SOLGU 440657.0N/173941.0E - Sarajevo VOR/DME (KEB) - TORTO 434015.1N/194352.7E - NISVA 425822.0N/224751.0E BELOG 433020.0N/223205.0E - KOSlV 440136.7N/194832.7E BELOG 433020.0N/223205.OE - BOSNA 442214.0N/174535.0E KEROP 461103.5N/194147.6E - Valjevo VOR/DME/ NDB (VAL) KOGAT 420645.5N/210320.6E RAXAD 421830.5N/221433.6E - Ni VOR/DME PARAK 460950.2N/200539.5E
G235 UL604 UL607 L608 UL608 L610/UL610 UL611 L614 UL614
L615 UL 615 L616/UL616 L617/UL617
8-12/01
362 od 1036
Knjiga I
L863 UL863
RAVAK 434114.7N/213737.1E - Topola VOR/DME/ NDB (TPL) NEVAK 441243.4N/203609.6E RAVAK 434114.7N/213737.1E - NEVAK 441243.4N/203609.6E - TADIL 442910.4N/200142.2E SIVLA 450607.0N/182254.0E LONTA 420933.8N/212349.6E - VEMAK 433517.3N/205136.9E - ORVAN 442930.8N/202900.7E Beograd VOR/DME (BEO) - TONDO 460250.3N/192121.3E TUSER 430926.3N/192007.4E - KOGAT 420645.5N/210320.6E SOLGU 440657.0N/173941.0E - GILUK 435200.6N/180619.8E - KOGAT 420645.5N/210320.6E BABIT 455553.9N/185544.3E - Beograd VOR/DME (BEO) - GOLIP 443257.2N/204141.4E - NlSVA 425822.0N/224751.0E LINDU 432907.3N/203522.1E - BEGOS 422822.8N/223314.5E Beograd VOR/DME (BEO) - Valjevo VOR/DME/ NDB Beograd VOR/DME (BEO) - Valjevo VOR/DME (VAL) TIBRI 422437.8N/183315.4E - Tivat NDB (TAZ) RODON 412843.2N/190621.7E TUVAR 450736.0N/190439.0E - Mitrovica VOR/ DME (SMI) - NEPOS 440022.4N/212615.4E RENDA 451733.8N/183441.0E - Mitrovica VOR/ DME (SMI) - NEPOS 440022.4N/212615.4E Niki NDB (NIK) BITRA 432851.41V/194124.7E TIMOT 434754.7N/222151.6E - Beograd VOR/DEM (BEO) PARAK 460950.2N/200539.5E- Beograd - VOR/DME (BEO) Valjevo VOR/DEM/NDB (VAL) 1 - Mojkovac NDB
M749/UM749
M867 UM867 N739/UN739
Q31/UQ31 R26 UR26 R45 R49 UR49 V 100 W20/UW20 W30/UW30 W32/UW32
8-12/01
363 od 1036
Knjiga I
(MOJ) - Podgorica VOR/DME/NDB (POD) W33/UW33 W36/UW36 W42/UW42 Podgorica VOR/DME/NDB (POD)-RETRA 421340.1N/ 192006.8E Podgorica VOR/DME/NDB (POD)-CRAYE 413012.0N/180742.0E TORTO 434015.1N/194352.7E - VEMAK 433517.3N/205136.9E - Ni VOR/DME (NlS) NISVA 425822.0N/224751.0E Ni, VOR/DME (NIS) - MATIK 424314.8N/221446.7E RAXAD 421830.5N/221433.6E Podgorica VOR/DME/NDB (POD) - Tivat NDB (TAZ) Podgorica VOR/DME/NDB - RODON 412843.2N/ 190621.7E Valjevo VOR/DME (VAL) LINDU 432907.3N/203522.1E - OLOTA 421348.2N/213700.0E
W44/UW44 W47 W62/UW62 UZ43
2. Segmenti vazdunih puteva i ruta su delovi vazdunih puteva i ruta koji su definisani radio-navigacionim sredstvima ili geografskim koordinatama. 3. Oznaka vazdunog puta ili rute je kombinacija slova i brojeva od najvie est slova, odnosno brojeva. 4. Oznakama A, V, G i R obeleavaju se vazduni putevi koji ine deo regionalne mree. 5. Oznakama L, M, N i R obeleavaju se rute prostorne navigacije koje ine deo regionalne mree. 6. Oznakama N, J, V i W obeleavaju se vazduni putevi koji ne ine regionalnu mreu. 7. Oznakama Q, T, U i Z obeleavaju se rute prostorne navigacije koje ne ine deo regionalne mree. 8. Oznakama K, U, S, Z, Y, D i F obeleavaju se namena i uslovi za korienje vazdunih puteva i ruta. 9. Za obeleavanje vazdunog puta i rute koriste se brojevi od 1 do 999. 10. Danom stupanja na snagu ove naredbe prestaje da vai Naredba o odreivanju vazdunih puteva i ruta (Slubeni list SRJ", br. 63/98, 73/99, 3/2000, 10/2000 i 27/2001). 11. Ova naredba stupa na snagu 29. novembra 2001. godine.
8-12/01
364 od 1036
Knjiga I
2.9
PRAVILNIK O NAINU PREDAJE I VRAANJA HLADNOG I VATRENOG ORUJA I MUNICIJE I PRETRESU LICA I STVARI U JAVNOM AVIOTRANSPORTU*
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se nain predaje hladnog i vatrenog oruja i municije na vazduhoplovnom pristanitu u Saveznoj Republici Jugoslaviji (u daljem tekstu: Jugoslavija), nain vraanja tog oruja i municije na aerodromu opredeljenja i pretres lica i stvari u javnom aviotransportu. lan 2. Pod hladnimi vatrenim orujem (u daljem tekstu: oruje), u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se sve vrste oruja koje se po republikim propisima o oruju mogu nabavljati, drati i nositi u Jugoslaviji. Pod municijom, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se meci, patrone, aure sa kapsulama, kapsle, zrna, zrna za vazduno oruje, kugle, sama, barut, kao i signalna, anestetika i gasno punjenje za sve vrste oruja iz stava 1. ovog lana. lan 3. Lice u javnom avio-transportu (u daljem tekstu: putnik) koje poseduje oruje i municiju na osnovu vaee isprave za nabavljanje, dranje ili noenje oruja izdate od nadlenog organa, pre ukrcavanje u vazduhoplov duno je da to oruje i municiju preda ovlaenom licu organa nadlenog za unutranje poslove. Ovlaeno lice organa nadlenog za unutranje poslove odbie da primi oruje i municiju iz stava 1. ovog lana samo ako je po propisima drave u kojoj se nalazi aerodrom opredeljenja prevoz oruja i municije vazduhoplovom kojim se vri javni avio-transport zabranjen.
8-12/01
365 od 1036 lan 4.
Knjiga I
O nainu predaje i vraanja oruja i municije putnik treba da bude na pogodan nain obaveten pre nego to pristupi kontradiverzionom pregledu putnika i stvari. lan 5. Ovlaeno lice organa nadlenog za unutranje poslove prilikom prijema od putnika oruja i municije proverava da li je oruje upakovano i da li putnik poseduje ispravu za nabavljanje, dranje ili noenje, odnosno unoenje oruja u Jugoslaviju. Ovlaeno lice iz stava 1. ovog lana proverava da li je oruje ispranjeno i rastavljeno, odnosno onesposobljeno na drugi nain za trenutnu upotrebu. lan 6. O primljenom oruju i municiji ovlaeno lice organa nadlenog za unutranje poslove izdaje putniku potvrdu i obavetava ga o mestu i nainu vraanja oruja i municije. Primerak potvrde o prijemu oruja i municije izdae se i voi vazduhoplova kojim se vri prevoz tog oruja i municije. Potvrda sadri: 1) naziv organa koji je potvrdu izdao, mesto i datum izdavanja potvrde; 2) prezime i ime, prebivalite i adresu stana putnika koji je predao oruje i municiju; 3) podatke o vrsti i broju isprave kojom se utvruje identitet putnika (paso, lina karta i dr.); 4) podatke o ispravi za nabavljanje, dranje ili noenje, odnosno unoenje oruja u Jugoslaviju (broj i datum izdavanja i naziv organa koji je ispravu izdao); 5) podatke o oruju (tip, marka kalibar i fabriki broj); 6) podatke o municiji (koliina i oznaka); 7) mesto za otisak slubenog peata i potpis ovlaenog lica; 8) mesto za potpis voe vazduhoplova; 9) mesto i datum vraanja oruja i municije i potpis lica kome su oruje i municija vraeni. Obrazac potvrde odtampan je uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.
8-12/01
366 od 1036 lan 7.
Knjiga I
Primljeno oruje i municiju ovlaeno lice organa nadlenog za unutranje poslove predaje, u vazduhoplovu kojim se putnik prevozi, voi tog vazduhoplova koji lino ili preko lana posade koga odredi smeta to oruje i municiju u posebnu kasetu namenjenu za prevoz oruja i municije, odnosno u poseban deo pretljanika vazduhoplova. Kaseta iz lana 1. ovog lana mora imati oznaku drave kojoj pripada vazduhoplov. Klju od kasete za prevoz oruja i municije mora biti nedostupan neovlaenim licima. lan 8. Ako putnik u toku prevoza menja vazduhoplov, oruje i municiju e voa vazduhoplova ili lan posade koga on odredi predati voi vazduhoplova kojim se putnik dalje prevozi. U sluaju iz stava 1. ovog lana, predaja oruja i municije izvrie se u prisustvu ovlaenog lica organa nadlenog za unutranje poslove i predstavnika prevozioca na aerodromu na kome putnik menja vazduhoplov. Ako se iz opravdanih razloga predaja oruja i municije ne moe izvriti na nain iz stava 1. ovog lana, voa vazduhoplova ili lan posade koga on odredi predae oruje i municiju ovlaenom licu organa nadlenog za unutranje poslove. Sa tim orujem i municijom postupie se na nain propisan u stavu 1. lana 7. ovog pravilnika. lan 9. Na vazduhoplovnom pristanitu u Jugoslaviji otvaranje prtljanika vazduhoplova u kome se nalazi oruje i municija moe se vriti samo u prisustvu voe vazduhoplova ili lana posade koga on odredi, ovlaenog lica organa nadlenog za unutranje poslova i predstavnika prevozioca. lan 10. Ako se aerodrom opredeljenja nalazi u Jugoslaviji, voa vazduhoplova ili lan posade koga on odredi predaje oruje i municiju ovlaenom licu organa nadlenog za unutranje poslove odmah posle iskrcavanja oruja i municije iz vazduhoplova.
8-12/01
367 od 1036 lan 11.
Knjiga I
Ovlaeno lice organa nadlenog za unutranje poslove vraa putniku oruje i municiju na osnovu potvrde o prijemu oruja i municije radi prevoza, s tim to prethodno proverava identitet putnika. Putnik potvruje prijem oruja i municije potpisom na potvrdi koju posle vraanja oruja i municije zadrava ovlaeno lice organa nadlenog za unutranje poslove. lan 12. Vraanje oruja i municije na aerodromu opredeljenja koji se nalazi u inostranstvu vri se u skladu sa odredbama ovog pravilnika, ako propisima drave u kojoj se aerodrom nalazi vraanje oruja i municije nije drukije ureeno. lan 13. Pretres putnika i stvari u javnom avio-transportu izvrie se kad se prilikom kontradiverzionog pregleda posumnja da putnik kod sebe ili u stvarima koje nosi ima oruje i municiju ili druge predmete koji mogu ugroziti bezbednost putnika i vazduhoplova. Pretres se moe izvriti i u drugim sluajevima ako organ nadlean za unutranje poslove utvrdi da za to postoje opravdani razlozi. Pretres putnika i stvari vri se neposredno pre ukrcavanja u vazduhoplov i obuhvata pretres odee, obue i predmeta koje taj putnik nosi (torbe, paketi, koferi i sl.), kao i pregled tela tog putnika. lan 14. Pretres putnika i stvari, po pravilu, vre najmanje dva ovlaena lica organa nadlenog za unutranje poslove. Pretres putnika vre samo ovlaena lica koja su istog pola kao i putnik koji se pretresa. Pretres putnika i stvari vri se u posebnoj prostoriji (kabini), bez prisustva drugih lica. O svakom pretresu putnika i stvari sastavie se zapisnik, koji potpisuju ovlaeno lice organa nadlenog za unutranje poslove i putnik kod koga se ili na kome se vri pretres. Prilikom vrenja pretresa oduzee se privremeno samo oni predmeti koji su cilj pretresa. U zapisnik e se uneti i tano naznaiti predmeti koji se oduzimaju, a to e se uneti i u potvrdu koja e se odmah izdati putniku kome su predmeti oduzeti.
8-12/01
368 od 1036 lan 15.
Knjiga I
Ako se prilikom pretresa putnika i stvari nau predmeti koji nisu cilj pretresa ali ukazuju na postojanje drugog dela kanjivog po zakonu, oni e se opisati u zapisniku i privremeno oduzeti, a o oduzimanju e se odmah izdati potvrda, i o tome e se obavestiti nadleni organ. lan 16. Ovaj pravilnik stupa na snagu u roku od osam dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ."
8-12/01
369 od 1036
Knjiga I
2.10
PRAVILNIK O NAINU IZBACIVANJA HEMIJSKIH SREDSTAVA IZ VAZDUHOPLOVA*

lan 1.
Ovim pravilnikom utvruje se nain izbacivanja hemijskih sredstava iz vazduhoplova, kao i uslovi koje mora da ispunjava vazduhoplov, oprema vazduhoplova, vazduhoplovno i drugo osoblje organizacije koje se bave izbacivanjem hemijskih sredstava iz vazduhoplova za potrebe poljoprivrede, umarstva i zdravstva. lan 2. Izbacivanjem hemijskih sredstava iz vazduhoplova bave se organizacije udruenog rada i druga pravna lica koja za vrenje te delatnosti ispunjavaju uslove utvrene propisom. lan 3. Izbacivanje hemijskih sredstava iz vazduhoplova u niskom letu metodama razbacivanja, prskanja, oroavanja, zapraivanja, zamagljivanja i granuliranja, izbacivanje hrane za ribe i gaenje umskih i drugih poara (u daljem tekstu: poara), smatra se, u smislu ovog pravilnika, kao let aviotretiranja. lan 4. Vazduhoplovi namenjeni za letove aviotretiranja (u daljem tekstu: vazduhoplovi) mogu biti: vazduhoplovi namenske konstrukcije, posebne kategorije vazduhoplova sa ogranienjem i drugi civilni i vojni vazduhoplovi na kojima su radi vrenja letova aviotretiranja izvrene odgovarajue adaptacije. Adaptacije vazduhoplova iz stava 1. ovog lana mogu se vriti samo na osnovu prethodno odobrene konstruktivne i tehnike dokumentacije, kojom se utvruje da e ti vazduhoplovi i posle adaptacije ispunjavati aerodinamike i letake uslove.
* Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SFRJ", br. 62/80. i 52/83, 40/95.
8-12/01
370 od 1036 lan 5.
Knjiga I
Vazduhoplov mora da ispunjava tehnike uslove za plovidbenost odreene posebne kategorije, uz ogranienja u nainu korienja kojima mu se poveava korisna nosivost. lan 6. Vazduhoplov mora da ispunjava sledee aerodinamike uslove: 1) da ima bezbedan i lak manevar na malim visinama i brzinama; 2) da ima bezbedan i povoljan raspon izmeu najmanje i najvee brzine u toku leta; 3) da ima sposobnost za sletanje i poletanje na kratkim i raskvaenim letilitima, osim vazduhoplova za gaenje poara; 4) da ima bezbednu preglednost iz pilotske kabine u svakoj fazi leta (vidokrug od 160). lan 7. Posebni konstruktivni uslovi koje, pored optih mora da ispunjava vazduhoplov su: 1) materijal od koga je sagraen mora biti otporan na dejstvo hemijskih sredstava; 2) da se rezervoari u kojima su smetena hemijska sredstva mogu lako i brzo prazniti u sluajevima nude; 3) da je, po potrebi, mogue postavljanje spoljnih rezervoara za hemijska sredstva; 4) da je pilotska kabina sainjena od takvog materijala i na takav nain da se ne deformie u sluaju udesa. lan 8. Vazduhoplov mora da ima posebnu opremu, i to: 1) pokaziva pritiska u pumpi i instalaciji za izbacivanje tenih hemijskih sredstava; 2) pokaziva ispranjenosti rezervoara za hemijska sredstva kod vazduhoplova iji rezervoari nemaju mealicu; 3) sistem osiguranja koji spreava nepaljivo rukovanje hemijskim rezervoarom;
8-12/01
371 od 1036
Knjiga I
4) termometar za merenje spoljne temperature vazduha; 5) masku za disanje sa odgovarajuim filterima; 6) radio-stanicu manjeg dometa; 7) radio-kompas; 8) signalna svetla; 9) sistem zvunog ili vizuelno mehanikog upozorenja za minimalne kritine brzine leta. Vazduhoplov za gaenje poara vodom ne mora da ima posebnu opremu iz stava 1. ta. 1, 3. i 5. ovog lana. Za none letove aviotretiranja vazduhoplov mora biti opremljen i reflektorom za osvetljavanje radnog zahvata, kao i prednjim reflektorom za osvetljavanje prepreka sa snopom rasturanja svetlosti od 30 u levu i desnu stranu od pravca leta. lan 9. Za svako letenje radi aviotretiranja odreuje se rukovodilac letenja. Rukovodilac letenja je pilot vazduhoplova kojim se vre letovi aviotretiranja. Ako se letovi aviotretiranja vre sa vie vazduhoplova i pilota, za rukovodioca se odreuje pilot sa najveim iskustvom na poslovima aviotretiranja. Rukovodilac letenja odgovoran je za pravilno i bezbedno korienje letilita, za bezbednost vazduhoplova, opreme i sredstava, vazduhoplovnog i drugog osoblja za vreme pripreme i obavljanja letova aviotretiranja. Kad se aviotretiranje vri radi gaenja poara, rukovodilac letenja duan je da, na pet minuta pre zapoinjanja gaenja poara iz vazduhoplova, na to upozori lica na zemlji izbacivanjem vode sa visine od najmanje 100 metara. Rukovodilac letenja odreuje zamenika (pilot ili vazduhoplovni mehaniar-tehniar). lan 9a. Za gaenje poara iz vazduhoplova, pored rukovodioca letenja, odreuju se: rukovodilac aerodroma za hidroavione (hidrodroma) i rukovodilac protivpoarnih snaga na zemlji.
8-12/01
372 od 1036
Knjiga I
Rukovodilac hidrodroma odrava radio-vezu sa rukovodiocem letenja, obeleava hidrodrom, daje neophodne podatke za sletanje, punjenje i poletanje vazduhoplova, kao i podatke iz lana 37. ovog pravilnika. Rukovodilac protivpoarnih snaga na zemlji rukovodi svim akcijama i uesnicima prilikom gaenja poara, uspostavlja radio-vezu sa rukovodiocem letenja, daje meteoroloke podatke, obavetenja neophodna za bezbedno odvijanje leta i obavetenja rukovodiocu letenja, odnosno pilotu da obustavi letenje ako ono postane opasno po lica i materijalna dobra ili kad vie nije potrebno. Ako rukovodilac iz stava 3. ovog lana utvrdi da na udaljenosti od najmanje 200 metara od mesta poara nema lica, daje saglasnost za zapoinjanje gaenja poara, a na zahtev rukovodioca letenja i saglasnost za nain gaenja poara. Rukovodilac protivpoarnih snaga na zemlji duan je da, na pet minuta pre zapoinjanja gaenja poara iz vazduhoplova, ispaljivanjem zelene rakete, o tome obavesti lica na zemlji. lan 10. Rukovodilac letenja, pre izvrenja prvog leta aviotretiranja, mora da uspostavi vezu sa najbliom zdravstvenom ustanovom i nadlenim organom unutranjih poslova. Prilikom gaenja poara iz vazduhoplova vezu sa nadlenom zdravstvenom ustanovom i nadlenim organom unutranjih poslova uspostavlja rukovodilac protivpoarnih snaga na zemlji, odnosno rukovodilac hidrodroma. Rukovodilac letenja daje zdravstvenoj organizaciji sve podatke koji se odnose na vrstu i toksinost hemijskih sredstava i drugih materijala koji se rasturaju iz vazduhoplova, kao i podatke o koliini i vrsti opreme za pruanje prve medicinske pomoi. lan 11. Pilot koji vri letove aviotretiranja mora u svom dnevnom izvetaju o radu da upie vrstu, koliinu i nain izbacivanja hemijskih sredstava koja je, u odreenoj jedinici vremena, izbacivao iz vazduhoplova. lan 12. U vreme vrenja letova aviotretiranja, svaki vazduhoplov mora odravati najmanje jedan vazduhoplovni mehaniar-tehniar.
8-12/01
373 od 1036
Knjiga I
Izuzetno od stava 1. ovog lana, ako se letovi aviotretiranja vre sa dva vazduhoplova istog tipa, te vazduhoplove moe odravati samo jedan vazduhoplovni mehaniar-tehniar. lan 13. Letovi aviotretiranja ne mogu se vriti ako nisu obezbeeni: 1) komplet alata za radove na odravanju i pripremi vazduhoplova; 2) oprema za lengerisanje, pokrivanje, pranje i podmazivanje vazduhoplova; 3) sredstva za ienje inja i snega sa vazduhoplova. lan 14. Gorivo koje koriste vazduhoplovi mora biti uskladiteno tako da se obezbeuje propisani kvalitet za to gorivo. Punjenje vazduhoplova gorivom moe se vriti iskljuivo kroz odgovarajui filter. lan 15. Ukrcavanje hemijskih sredstava u vazduhoplov vri se na mestima odreenim za tu svrhu, gde nije dozvoljen pristup neovlaenim licima. Mesto gde se vri utovar hemijskih sredstava smatra se i obeleava kao zatrovana zona. lan 16. Vazduhoplovno i drugo osoblje koje vri odreene poslove u vezi sa aviotretiranjem mora biti obueno za rad sa hemijskim sredstvima i drugim tetnim materijalima koji se izbacuju iz vazduhoplova. lan 17. Poslove aviotretiranja mogu vriti: 1) piloti koji poseduju odgovarajue dozvole I koji imaju poloene posebne ispite za vrenje letova aviotretiranja; 2) vazduhoplovni mehaniari-tehniari koji poseduju odgovarajue dozvole i koji imaju poloene posebne ispite za rad na vazduhoplovima namenjenim letovima aviotretiranja. Pod drugim osobljem koje vri odreene poslove u vezi sa aviotretiranjem podrazumevaju se: signalisti, pomoni radnici koji rukuju hemij-
8-12/01
374 od 1036
Knjiga I
skim i drugim sredstvima i mehanizacijom neophodnom za vrenje letova aviotretiranja. lan 18. Polaganjem praktinog dela posebnog ispita za letenje na vazduhoplovima proverava se i utvruje sposobnost pilota za: 1) bezbedno letenje i manevrisanje vazduhoplovom na malim visinama; 2) bezbedno poletanje i sletanje sa kratkih i raskvaenih letilita, osim na vazduhoplovima za gaenje poara; 3) bezbedno poletanje i sletanje uz maksimalno dozvoljeni boni vetar za odreeni tip vazduhoplova. Ispitom iz stava 1. ovog lana utvruje se i sposobnost pilota za izvoenje prinudnih sletanja u sluajevima nude, ako takvi sluajevi nastanu dok se vazduhoplov nalazi na maloj visini. lan 19. None letove aviotretiranja pilot moe vriti pod uslovom: 1) da ima najmanje tri godine letenja na poslovima dnevnog aviotretiranja; 2) da ima nalet od najmanje 800 asova na poslovima dnevnog aviotretiranja; 3) da ima zavrenu obuku za letove nonog aviotretiranja; 4) da ima nalet od najmanje 50 asova sa instruktorom na poslovima nonog aviotretiranja. lan 20. Letove aviotretiranja nad naseljenim mestima mogu vriti samo piloti koji imaju najmanje 1000 asova letenja. lan 21. Pored standardne, pilot koji vri letove aviotretiranja mora da koristi i sledeu opremu: 1) pilotsku kacigu sa naoarima ili zatitnim staklom; 2) masku za disanje sa odgovarajuim filterom; 3) zatitno odelo sa zatitnim rukavicama i cipelama. Pilot koji gasi poar vodom ne mora koristiti opremu iz stava 1. ta. 2. i 3. ovog lana.
8-12/01
375 od 1036
Knjiga I
Pilot koji vri letove aviotretiranja mora nositi sa sobom i lini komplet za pruanje prve medicinske pomoi. lan 22. Ne sme se zapoeti nijedan let aviotretiranja bez navigacijske karte i skice terena i leta. Skica terena i leta sadri podatke o preprekama na radnoj povrini i u zoni letilita, kao i druge podatke od znaaja za bezbedno izvrenje leta. Skicu terena i leta sainjava pilot koji izvrava takav let. Navigacijska karta i skica terena i leta moraju se za vreme leta nalaziti u pilotskoj kabini na vidnom mestu. lan 23. Vazduhoplovni mehaniari-tehniari koji odravaju i pripremaju vazduhoplove moraju imati poloen poseban ispit za rad na takvim vazduhoplovima. Polaganjem posebnog ispita iz stava 1. ovog lana proverava se znanje iz oblasti odravanja i pripremanja vazduhoplova, kao i poznavanje i odravanje ureaja i instalacija iz kojih i sa kojima se izbacuju hemijska sredstva. lan 24. Drugo osoblje na poslovima aviotretiranja mora posedovati osnovna znanja u pogledu strukture vazduhoplova, letenja i manevrisanja vazduhoplova na zemlji i poznavati uobiajenu signalizaciju koja se koristi pri letovima aviotretiranja. lan 25. Pregledi i pripreme vazduhoplova dele se na prve startne preglede i pripreme, meuletne preglede i preglede i pripreme vazduhoplova na kraju letakog dana. Prvi startni pregled i priprema vazduhoplova vri se svakog dana pre izvrenja prvog leta. Meuletni pregled vazduhoplova vri se uvek izmeu dva leta. Pregledi i pripreme vazduhoplova na kraju letakog dana vre se posle poslednjeg sletanja vazduhoplova.
8-12/01
376 od 1036 lan 26.
Knjiga I
Prvi startni pregled i priprema vazduhoplova obuhvataju, naroito: 1) oslobaanje pokretnih povrina od blokirajuih ureaja i komandi ureaja; 2) vizuelni pregled unutranjeg dela konstrukcije trupa vazduhoplova i repnih povrina radi ustanovljavanja stepena korozije od hemikalija; 3) proveru stajnih organa vazduhoplova, komandi leta i komandi ureaja za namenski rad u letovima aviotretiranja; 4) proveru popunjenosti svih rezervoara do propisanih nivoa. lan 27. Meuletni pregled vazduhoplova obuhvata, naroito; 1) proveru koliine pogonskog goriva; 2) proveru koliine zaostalih hemikalija i drugih materijala u rezervoarima na vazduhoplovu; 3) proveru zaptivenosti instalacija za prskanje i dimljenje; 4) proveru zaptivenosti pilotske kabine; 5) proveru vidljivosti kroz vetrobransko staklo pilotske kabine; 6) proveru osiguranja zatvaranja obloge motora, poklopaca rezervoara goriva i hemikalija; 7) proveru ispravnosti stajnih organa. lan 28. Pregled i priprema vazduhoplova na kraju letakog dana obuhvata, naroito: 1) pranje celog vazduhoplova ako su upotrebljavane agresivne hemikalije i drugi materijali; 2) pregled opreme i instalacija kojima se vri rasturanje hemikalija i drugih materijala iz vazduhoplova. lan 29. Radna priprema za izvoenje letova aviotretiranja obuhvata obeleavanje terena, davanje uputstava za rad signalistima i meteoroloku i letaku pripremu pilota.
8-12/01
377 od 1036 lan 30.
Knjiga I
Odreivanje pravca naleta i obeleavanje terena vri iskljuivo pilot koji e obavljati letove aviotretiranja na tom delu terena. Obeleavanje terena i pravaca naleta vri se na nain koji omoguava pilotu da u svakom delu leta moe vriti njegovu korekciju. lan 31. Obeleavanje terena vri se signalnim zastavicama bele ili crvene boje. Signalne zastavice postavljaju se u liniji, razapete iznad vrhova poljoprivredne kulture od 50 do 100 cm. lan 32. Signalisti na obeleenom terenu za vreme izvoenja letova aviotretiranja moraju biti odeveni u svetlouta radna odela. Signalisti se rasporeuju u pravcu naleta vazduhoplova. Njihov broj i meusobna udaljenost zavise od valovitosti terena nad kojim se izvrava let, a mora ih biti najmanje tri. Svaki signalista mora imati vizuelni dodir sa drugim signalistom u oba smera u odnosu na pravac kretanja vazduhoplova. lan 33. Signalisanje za vreme nonih letova vri se svetlosnim ureajima. Poetna i krajnja taka naleta obeleava se zelenim, a meutake belim svetlima. Povrina nad kojom se vre letovi nonog aviotretiranja mora se obeleiti i akumulatorskim farom dozivaem zelene boje. lan 34. Signalistima za vreme vrenja letova aviotretiranja rukovodi voa signalista. Pre poetka svakog leta pilot i voa signalista moraju se dogovoriti o nainu premetanja signalista, signalnih ili svetlosnih ureaja, koja se vre u toku letova aviotretiranja. lan 34a. Izuzetno od odredaba l. 29, 31. i 33. ovog pravilnika, za vreme gaenja poara iz vazduhoplova nije potrebno obeleavati teren, postavljati signalne zastavice i nou signalizirati svetlosnim ureajima.
8-12/01
378 od 1036 lan 34b.
Knjiga I
Ako izmeu rukovodioca letenja i rukovodioca protivpoarnih snaga na zemlji ne postoji radio-veza, sporazumevanje se vri na sledei nain: 1) sa zemlje: ispaljivanjem zelene rakete koja oznaava odobrenje poetka aviotretiranja, ispaljivanjem crvene rakete, koja znai trenutni prestanak aviotretiranja, i ispaljivanjem crvene i bele rakete uzastopno, koje oznaavaju kraj aviotretiranja; 2) iz vazduha: ljuljanjem vazduhoplova oko njegove uzdune ose, koja oznaava odlazak vazduhoplova u bazu zbog neispravnosti. lan 35. Izbacivanje pesticida vri se letenjem kroz obeleena signalna vrata, irine radnog zahvata, pri emu se signalisti pomeraju u smeru suprotnom od smera duvanja vetra. Izbacivanje mineralnih ubriva vri se letovima preko unapred postavljenih signalista. U zavisnosti od konfiguracije terena i vidljivosti, signalna vrata i signalisti postavljaju se na meusobnoj udaljenosti od 400 do 500 metara. lan 36. Meteoroloka priprema za letove aviotretiranja vri se na osnovu meteorolokog izvetaja i meteoroloke prognoze. Izvetaj i prognozu iz stava 1. ovog lana pribavlja rukovodilac letenja. Pribavljanje meteorolokih izvetaja i prognoze vri se jednom ili vie puta u toku izvoenja letova aviotretiranja, zavisno od vremenskih prilika, a na osnovu ocene rukovodioca letenja. lan 37. Meteoroloki minimumi za vrenje letova aviotretiranja su: 1) da donja baza oblaka ne bude nia od 150 metara, a horizontalna vidljivost da ne bude manja od 1.500 metara; 2) da brzina bonog vetra na letilitu ne bude vea od 7 m/s; 3) da brzina vetra iznad povrine nad kojom se vre letovi aviotretiranja ne bude vea od: 8 m/s pri izbacivanju granuliranih hemijskih sredstava;
8-12/01
379 od 1036
Knjiga I
3 m/s pri izbacivanju tenih hemijskih sredstava; 2 m/s pri zapraivanju. Pri zapraivanju relativna vlanost vazduha ne sme biti manja od 45% ni vea od 90%. Izuzetno od odredbe stava 1. taka 1. ovog lana, gaenje poara iz vazduhoplova moe se vriti ako u podruju gaenja poara donja baza oblaka nije nia od 300 metara, a horizontalna vidljivost nije manja od 400 metara. lan 38. Noni letovi aviotretiranja mogu se vriti pri najmanjoj horizontalnoj vidljivosti od 10 km i brzini vetra do 3 m/s. lan 39. Na osnovu meteoroloke prognoze, kao i na osnovu meteorolokih minimuma predvienih ovim pravilnikom, rukovodilac letenja donosi odluku o: 1) vremenu poetka i zavretka aviotretiranja; 2) pripremi vazduhoplova, vazduhoplovnog i drugog osoblja; 3) izradi skice terena i leta; 4) nainu obeleavanja terena; 5) postupcima u sluaju nagle promene meteoroloke situacije dok se letovi aviotretiranja izvode. lan 40. Rukovodilac letenja mora organizovati neprekidno praenje meteoroloke situacije, a naroito onih podataka koji se odnose na smer i brzinu vetra, i stepen vertikalne i horizontalne vidljivosti. lan 41. Letaka priprema obuhvata upoznavanje letilita i svih uslova letenja na njemu, upoznavanje zone letilita i svih opasnih prepreka u njoj i upoznavanje sa radnom povrinom nad kojom se vre letovi aviotretiranja. lan 42. Pre zapoinjanja letova aviotretiranja, osim za gaenje poara, vri se probni oblet zone letilita i radne povrine praznim vazduhoplovom
8-12/01
380 od 1036
Knjiga I
radi provere poletno-sletne staze, uoavanja prepreka iz vazduha, rasporeda signalista i rada svih signalnih i drugih ureaja. Pre poetka gaenja poara iz vazduhoplova, rukovodilac letenja vri iz vazduha osmatranje mesta na kome je nastao poar, okoline i svih prepreka koje bi mogle ugroziti let, uspostavlja radio-vezu sa rukovodiocem protivpoarnih snaga na zemlji i, poto dobije njegovu saglasnost, odluuje o nainu gaenja poara, kao i pribavlja druge potrebne informacije. lan 43. Pripremom za letove aviotretiranja, osim za gaenje poara iznad naseljenih mesta i gradova rukovodi ef pilota organizacije koja vri aviotretiranje. Pripreme iz stava 1. ovog lana vre se po detaljno razraenom planu koji se mora izvodno objaviti preko sredstava informisanja. Izvod naroito sadri: dan i vreme aviotretiranja, rejon nad kojim se izvode letovi i mere predostronosti vezane za izvrenje letova aviotretiranja. lan 44. Manevri u letovima aviotretiranja moraju se vriti u skladu sa podacima iz skice terena i leta. Skraivanje i odstupanje od utvrenih manevara dozvoljava se samo u sluajevima kad se vazduhoplov nae u stanju krajnje nude. lan 45. Manevri vazduhoplovom moraju se vriti tako: 1) da se sa punim vazduhoplovom ne prelazi nagib koji moe usloviti bono klizanje i gubitak bezbedne brzine; 2) da se sa praznim vazduhoplovom ne prelazi boni nagib od 45; 3) da se u nonim letovima ne prelazi boni nagib od 15; 4) da se zalazni zaokret poinje niz vetar a zavrava uz vetar, na visini veoj od 50 metara danju i 100 metara nou iznad prepreka i terena; 5) da se nijedan manevar ne vri sa minimalnom brzinom utvrenom za odreeni tip vazduhoplova.
8-12/01
381 od 1036 lan 46.
Knjiga I
Visina leta iznad radne povrine zavisi od vrste aviotretiranja, oblika terena, broja i rasporeda prepreka. Najnia visina za dnevne letove iznad prepreka i drvea pri tretiranju umskih povrina je 10 metara. Najnia visina za letove iznad poljoprivrednih kultura je od 1 do 3 metara. Najnia visina za letove radi gaenja poara je 40 metara iznad vrhova plamena. Sve navedene visine raunaju se od vrha prepreka, odnosno poljoprivrednih kultura do najnie take vazduhoplova kada se nalazi iznad njih. lan 47. Kod naleta na radnu povrinu koji se vri paralelno sa ivicom ume, drvoredom i elektrinim vodom, najmanja udaljenost od ovakvih prepreka mora biti 30 metara. Letovi aviotretiranja iznad nagnutih i breuljkastih povrina vre se na nain koji obezbeuje da nagib vazduhoplova u penjanju mora biti vei od nagiba terena. Ako se letovi aviotretiranja ne mogu vriti na nain predvien u stavu 2. ovog lana, ti letovi se moraju vriti u pravcu sniavanja terena ili sa visine na kojoj se moe obezbediti sigurna horizontalna brzina vazduhoplova. lan 48. U svakoj fazi leta pilot je duan da obezbedi rezervnu brzinu vazduhoplovu, koja mora biti via za 20% od minimalne brzine vazduhoplova. Kod letova aviotretiranja iznad naseljenih mesta procenat rezervne brzine mora da iznosi 30% od minimalne brzine vazduhoplova. lan 49. Letovi aviotretiranja vre se, po pravilu, tako: 1) da linija svakog leta bude upravna prema suncu; 2) da se manevri zaokreta ne vre u pravcu sunca; 3) da radna povrina za svaki sledei nalet, kada ima vetra, bude vidljiva iz pilotske kabine.
8-12/01
382 od 1036 lan 50.
Knjiga I
Nije dozvoljeno vrenje letova aviotretiranja sa preoptereenim vazduhoplovom. lan 51. Za vreme vrenja leta aviotretiranja pilot ne sme da prolee ispod elektrinih vodova, da izbacuje hemikalije i druge materijale na elektrine vodove, i da polee i slee u pravcu nisko izlazeeg i zalazeeg sunca. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, za vreme gaenja poara iz vazduhoplova pilot moe izbaciti sredstva za gaenje poara iznad elektrinih vodova ako su ti vodovi iskljueni i ako ga je o tome obavestio rukovodilac letenja, odnosno rukovodilac protivpoarnih snaga na zemlji. lan 52. Novanom kaznom od 400 do 4.000 novih dinara kaznie se za vazduhoplovni prekraj organizacija udruenog rada ili drugo pravno lice koje se bavi poslovima aviotretiranja: 1) ako adaptira vazduhoplov bez prethodno odobrene konstruktivne i tehnike dokumentacije (stav 2. lan 4); 2) ako koristi vazduhoplov koji ne ispunjava aerodinamike uslove iz lana 6. ovog pravilnika; 3) ako koristi vazduhoplov koji nema posebnu opremu predvienu u lanu 8. ovog pravilnika; 4) ako ne obezbedi kompletan alat, opremu za lengerisanje, pokrivanje, pranje i podmazivanje, kao i sredstva za ienje snega sa vazduhoplova iz lana 13. ovog pravilnika; 5) ako gorivo ne uskladiti saglasno odredbi lana 14. stav 1. ovog pravilnika. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u organizaciji udruenog rada ili drugom pravnom licu koje se bavi poslovima aviotretiranja, novanom kaznom do 400 novih dinara. lan 53. Novanom kaznom do 2.000 novih dinara kaznie se za vazduhoplovni prekraj organizacija udruenog rada ili drugo pravno lice koje se bavi poslovima aviotretiranja:
8-12/01
383 od 1036
Knjiga I
1) ako rukovodilac letenja pre poetka letenja ne uspostavi neposrednu vezu sa najbliom zdravstvenom ustanovom i ako joj ne da podatke o vrsti, toksinosti hemijskih sredstava i opremi za pruanje prve medicinske pomoi (lan 10), kao i ako vezu sa najbliom zdravstvenom ustanovom i nadlenim organom unutranjih poslova, prilikom gaenja poara iz vazduhoplova, ne uspostavlja rukovodilac protivpoarnih snaga na zemlji, odnosno rukovodilac hidrodroma. 1a. ako rukovodilac letenja, kad se aviotretiranje vri radi gaenja poara, na pet minuta pre zapoinjanja gaenja poara iz vazduhoplova, na to ne upozori lica na zemlji izbacivanjem vode sa visine od najmanje 100 metara (lan 9. stav 5). 2) ako ne utvrdi i ne obelei mesto na kome se vri ukrcavanje hemijskih sredstava u vazduhoplov (lan 15); 3) ako se ne izvri probni oblet zone letilita i radne povrine pre zapoinjanja nonih letova aviotretiranja (lan 42) kao i ako pre poetka gaenja poara rukovodilac letenja ne vri iz vazduha osmatranje mesta na kome je nastao poar, okolice i svih prepreka koje bi mogle ugroziti let, ili ako ne uspostavi radio-vezu sa rukovodiocem protivpoarnih snaga na zemlji, ili ako ne pribavi druge potrebne informacije, ili ako odlui o nainu gaenja poara bez saglasnosti rukovodioca protivpoarnih snaga na zemlji. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se odgovorno lice u organizaciji udruenog rada ili drugom pravnom licu koje se bavi poslovima aviotretiranja, novanom kaznom od 400 novih dinara. Za prekraj iz stava 1. ta. 1a. i 3. ovog lana kaznie se i rukovodilac letenja novanom kaznom od 200 novih dinara. lan 54. Novanom kaznom do 1.000 novih dinara kaznie se za vazduhoplovni prekraj pilot vazduhoplova: 1) ako u svom izvetaju o radu ne upie koju je vrstu hemikalija rasturao iz vazduhoplova (lan 11); 2) ako za vreme vrenja letova aviotretiranja ne koristi opremu iz lana 21. ovog pravilnika; 3) ako vri letove aviotretiranja bez navigacijske karte i skice terena i leta (lan 22); 4) ako ne izvri radnu pripremu za izvoenje letova aviotretiranja i ne utvrdi smer naleta (l. 29. i 30);
8-12/01
384 od 1036
Knjiga I
5) ako letove aviotretiranja vri ispod utvrenih meteorolokih minimuma (lan 37); 6) ako ne izvri obilazak radne povrine i zone letilita pre izvrenja leta (lan 41); 7) ako letove aviotretiranja vri protivno odredbama l. 46. i 47. ovog pravilnika; 8) ako letove aviotretiranja vri sa preoptereenim vazduhoplovom (lan 50); 9) ako za vreme vrenja aviotretiranja prolee ispod elektrinih vodova ili izbacuje hemijska sredstva na eletkrine vodove (lan 51), ili za vreme gaenja poara iz vazduhoplova izbaci sredstva za gaenje poara iznad elektrinih vodova iako ga je rukovodilac letenja, odnosno rukovodilac protivpoarnih snaga na zemlji obavestio da ti vodovi nisu iskljueni. lan 54a. Novanom kaznom od 1.000 novih dinara kaznie se za vazduhoplovni prekraj rukovodilac protivpoarnih snaga na zemlji: 1) ako ne uspostavi radio-vezu sa rukovodiocem letenja, ili ne daje meteoroloke podatke i obavetenja neophodna za bezbedno odvijanje leta, ili ne daje obavetenja rukovodiocu letenja, odnosno pilotu da obustavi letenje ako ono postane opasno po lica i materijalna dobra ili ako vie nije potrebno (lan 9a. stav 3); 2) ako ne da saglasnost za zapoinjanje gaenja poara, a na zahtev rukovodioca letenja i saglasnost za nain gaenja poara, kad utvrdi da na udaljenosti od najmanje 200 metara od mesta poara nema lica (lan 9a. stav 4); 3) ako na pet minuta pre zapoinjanja gaenja poara iz vazduhoplova ne obavesti lica na zemlji ispaljivanjem zelene rakete (lan 9a. stav 5). lan 55. Novanom kaznom od 2.000 dinara kaznie se za vazduhoplovni prekraj vazduhoplovni mehaniar-tehniar ako preglede i pripreme vazduhoplova ne vri u skladu sa odredbama l. 26, 27. i 28. ovog pravilnika.
8-12/01
385 od 1036 lan 56.
Knjiga I
U vazduhoplove u koje nije ugraena oprema iz lana 8. ovog pravilnika, ta oprema se mora ugraditi najdocnije do 1. jula 1983. godine. lan 57. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
386 od 1036
Knjiga I
2.11
PRAVILNIK O NAINU IZDAVANJA ODOBRENJA ZA * LETENJE VAZDUHOPLOVA

lan 1.
Ovim pravilnikom utvruje se nain izdavanja odobrenja za letenje, odnosno potvrivanje plana leta vazduhoplova za letove u vazdunom prostoru Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: jugoslovenski vazduni prostor). lan 2. Za svaki let vazduhoplova u jugoslovenskom vazdunom prostoru mora se prethodno podneti zahtev Saveznoj upravi za kontrolu letenja radi odbijanja odobrenja za letenje, odnosno potvrivanja plana leta u sluajevima propisanim ovim pravilnikom, a za vazduhoplove kojima se vri redovan javni prevoz u vazdunom saobraaju podnosi se red letenja. Zahtev za izdavanje odobrenja za letenje podnosi se za letove stranih vazduhoplova u vanrednom javnom meunarodnom saobraaju, za letove vazduhoplova opte kategorije van vazdunih puteva, kao i za letove radi prevoza opasnih materija, oruja, municije, deportovanih ili ekstradiranih lica, za letove radi vazduhoplovnih manifestacija, sportskih takmienja, privredne delatnosti, snimanja terena iz vazduha i u svim drugim sluajevima za koje nije propisano podnoenje plana leta na potvrivanje umesto tog zahteva. Plan leta potvruje se stranim vazduhoplovima u vanrednom javnom meunarodnom vazdunom saobraaju sa tehnikim sletanjem ili bez njega, stranim vazduhoplovima koji nisu namenjeni za javni prevoz u meunarodnom vazdunom saobraaju, stranim vazduhoplovima za sportsku delatnost ili turizam, vazduhoplovima u vanrednom javnom vazdunom saobraaju i vazduhoplovima opte kategorije.
8-12/01
387 od 1036
Knjiga I
Za letove vazduhoplova kojima se vri redovan javni prevoz u vazdunom saobraaju red letenja se podnosi umesto zahteva za izdavanje odobrenja za letenje. lan 3. Odobrenje za letenje vazduhoplova izdaje se na osnovu podnesenog zahteva, odnosno plana leta ili reda letenja, koji mora da sadri sledee podatke: firmu, odnosno naziv ili ime nosioca prava raspolaganja, odnosno korisnika vazduhoplova ili sopstvenika, broj leta, tip i oznaku vazduhoplova, svrhu leta, aerodrom poletanja i sletanja, datum i period u kome e se let izvriti, vreme poletanja, oznaku vazdunog puta koji se eli koristiti, zonu letenja, marrutu, ulazno-izlazni granini koridor, kao i druge podatke od znaaja za izvrenje leta ili za izdavanje odobrenja za letenje. Zahtev iz stava 1. ovog lana, po pravilu, podnosi se u pismenom obliku. lan 4. Odobrenje za letenje, odnosno potvrivanje plana leta vazduhoplova, odnosno odobrenje za letenje po redu letenja mora da sadri podatke o tome koja je vrsta letenja odobrena i u kom obimu, u koje vreme, kao i sve potrebne podatke koji su sadrani u zahtevu za odobrenje letenja, odnosno planu leta vazduhoplova. Odobrenje iz stava 1. ovog lana, po pravilu, izdaje se u pismenom obliku, odnosno plan leta se potvruje ako sadri sve potrebne podatke. Ako u zahtevu iz stava 1. ovog lana nisu dati svi potrebni podaci, odnosno ako izmene i dopune podataka nije mogue sprovesti, ako zahtev nije stigao u predvienom roku ili ako nije mogue obaviti let, nee se izdati odobrenje za letenje, odnosno nee se potvrditi plan leta vazduhoplova. lan 5. Letenje stranih vazduhoplova u redovnom javnom aviotretiranju u vazdunom saobraaju odobrava se za letnji period od 1. aprila do 31. oktobra tekue godine i za zimski period od 1. novembra do 31. marta naredne godine.
8-12/01
388 od 1036 lan 6.
Knjiga I
Let vazduhoplova u jugoslovenskom vazdunom prostoru moe poeti tek po prijemu obavetenja o izdatom odobrenju za letenje, odnosno po potvrivanju plana leta. lan 7. Obavetenje o odobrenim letovima, odnosno potvrenim planovima leta vazduhoplova u jugoslovenskom vazdunom prostoru dostavlja se nadlenim vojnim i drugim organima i zainteresovanim organizacijama udruenog rada za aerodromske usluge i podnosiocu zahteva. Odobrenje za letenje za letove koji se obavljaju istog dana kad je podnesen zahtev, odnosno plan leta dostavlja se organima i organizacijama iz stava 1. ovog lana najdocnije na 30 minuta pre momenta otpoinjanja leta. lan 8. Odobrenje za letenje vai 24 asa, raunajui od trenutka planiranog ulaska u jugoslovenski vazduni prostor, odnosno od predvienog vremena poletanja sa aerodroma. Ako se podaci iz zahteva za odobrenje letenja promene, podnosilac zahteva je duan da jedan as pre asa ulaska u jugoslovenski vazduni prostor, odnosno pre vremena poletanja, dostavi izmene i dopune zahteva. Po isteku roka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi se novi zahtev za odobrenje leta, odnosno plan leta. lan 9. Odobrenje za letenje stranom prevoziocu u redovnom meunarodnom vazdunom saobraaju, sa sletanjem, nee se izdati ako se red letenja ne podnese na 15 dana pre dana poetka obavljanja saobraaja. Odobrenje iz stava 1. dostavlja se u roku od najmanje 48 asova pre poetka obavljanja saobraaja nadlenim vojnim i drugim organima, zainteresovanim organizacijama udruenog rada za aerodromske usluge i podnosiocu zahteva. lan 10. Odobrenje za letenje stranom prevoziocu u vanrednom javnom meunarodnom vazdunom saobraaju, sa sletanjem, nee se izdati ako
8-12/01
389 od 1036
Knjiga I
se zahtev iz lana 3. ovog pravilnika ne podnese u sledeim rokovima pre poetka obavljanja saobraaja: 1) za pojedinane letove do 4 leta 2) za serije od 5 do 10 letova 3) za serije preko 10 letova na 24 asa na 36 asova na 48 asova
Odobrenje iz stava 1. dostavlja se najmanje na 12 asova pre poetka obavljanja saobraaja nadlenim vojnim i drugim organima, zainteresovanim organizacijama udruenog rada za aerodromske usluge i podnosiocu zahteva. lan 11. Odobrenje za letenje stranom prevoziocu, koji letove u redovnom javnom meunarodnom vazdunom saobraaju obavlja preko teritorije Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, sa tehnikim sletanjem ili bez njega, nee se izdati ako se red letenja ne podnese u roku od 20 dana pre poetka obavljanja saobraaja. Odobrenje iz stava 1. dostavlja se u roku od najmanje 48 asova pre poetka obavljanja saobraaja nadlenim vojnim i drugim organima, zainteresovanim organizacijama udruenog rada za aerodromske usluge i podnosiocu zahteva. lan 12. Plan leta stranog prevozioca koji letove u vanrednom javnom meunarodnom vazdunom saobraaju sa tehnikim sletanjem ili bez njega obavlja preko teritorije Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije potvrdie se ako se podnese pre poetka obavljanja saobraaja, odnosno leta u sledeim rokovima: 1) za jedan let 2) za pojedinane letove do 4 leta 3) za serije od 5 do 10 letova 4) za serije preko 10 letova na 1 as na 24 asa na 36 asova na 48 asova
Obavetenje o potvrenom planu letenja za jedan let dostavlja se najmanje na 30 minuta pre poetka leta, a za ostale letove iz stava 1. ovog lana najmanje na 12 asova pre poetka obavljanja saobraaja nadlenim vojnim i drugim organima, zainteresovanim organizacijama udruenog rada za aerodromske usluge i podnosiocu zahteva.
8-12/01
390 od 1036 lan 13.
Knjiga I
Stranim vazduhoplovima koji nisu namenjeni za javni prevoz u meunarodnom vazdunom saobraaju potvruje se plan leta. Ako vazduhoplovi iz stava 1. ovog lana obavljaju letove, sa sletanjem, radi prevoza opasnih materija, oruja i municije ili prevoza deportovanih ili ekstradiranih lica, zahtev za odobrenje letenja podnosi se pet dana pre dana ulaska vazduhoplova u jugoslovenski vazduni prostor. Ako se letovi iz stava 1. ovog lana obavljaju sa tehnikim sletanjem ili bez njega, preko teritorije Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, plan leta se podnosi na jedan as pre asa ulaska u jugoslovenski vazduni prostor. Obavetenje o potvrenom planu letenja, odnosno odobrenju za letenje dostavlja se na 30 minuta pre ulaska u jugoslovenski vazduni prostor nadlenim vojnim i drugim organima, zainteresovanim organizacijama udruenog rada za aerodromske usluge i podnosiocu zahteva, odnosno plana leta. lan 14. Stranom vazduhoplovu za sportsku delatnost ili turizam potvruje se plan leta ako se podnese u roku od dva asa pre ulaska u jugoslovenski vazduni prostor. Obavetenje o potvrenom planu leta dostavlja se najmanje na 30 minuta pre ulaska u jugoslovenski vazduni prostor nadlenim vojnim i drugim organima, zainteresovanim organizacijama udruenog rada za aerodromske usluge i podnosiocu plana leta. lan 15. Domai prevozilac za letove u redovnom javnom vazdunom saobraaju, umesto zahteva za odobrenje letenja, podnosi red letenja na 20 dana pre dana stupanja na snagu tog reda letenja. Red letenja za letnji period vai od 1. aprila do 31. oktobra tekue godine, a za zimski period od 1. novembra do 31. marta naredne godine. Odobrenje za letenje po podnesenom redu letenja dostavlja se najmanje na 48 asova pre dana stupanja na snagu reda letenja nadlenim vojnim i drugim organima, zainteresovanim organizacijama udruenog rada za aerodromske usluge i domaem prevoziocu.
8-12/01
391 od 1036 lan 16.
Knjiga I
Domai prevozilac za letove u vanrednom javnom vazdunom saobraaju podnosi zahtev za potvrivanje plana leta u sledeim rokovima pre poetka obavljanja saobraaja: 1) za jedan let 2) za seriju od 2 do 10 letova 3) za seriju preko 10 letova na 1 as na 24 asa na 36 asova
Obavetenje o potvrenom planu letenja iz stava 1. ovog lana dostavlja se za jedan let na 30 minuta pre poetka leta, a za ostale letove najmanje na 12 asova pre poetka obavljanja saobraaja nadlenim vojnim i drugim organima, zainteresovanim organizacijama udruenog rada za aerodromske usluge i podnosiocu plana leta. lan 17. Vazduhoplovu opte kategorije za letenje vazdunim putevima potvruje se plan leta, a za letenje van vazdunih puteva izdaje se odobrenje za letenje. lan 18. Vazduhoplovu za pruanje usluga u poljoprivredi, umarstvu ili zdravstvu, vazduhoplovu za naunoistraivaku delatnost, vazduhoplovu za sopstvene potrebe i sportskom vazduhoplovu koji leti van vazdunih puteva, odobrenje za letenje se izdaje uz saglasnost Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, ako je zahtev podnet najmanje na 48 asova pre poetka leta. Obavetenje o odobrenom letu iz stava 1. ovog lana dostavlja se najmanje na 12 asova pre poetka leta nadlenim vojnim i drugim organima, zainteresovanim organizacijama udruenog rada za aerodromske usluge i podnosiocu zahteva. lan 19. Vazduhoplovu koji obavlja let radi vazduhoplovnih manifestacija, sportskih takmienja, privredne delatnosti i snimanja terena iz vazduha, izdae se odobrenje za letenje ako je zahtev podnesen na pet dana pre poetka leta.
8-12/01
392 od 1036
Knjiga I
Obavetenje o odobrenom letu iz stava 1. ovog lana dostavlja se najmanje na 12 asova pre poetka leta nadlenim vojnim i drugim organima i podnosiocu zahteva. lan 20. Za letenje svih ostalih vrsta vazduhoplova zahtev za izdavanje odobrenja za letenje podnosi se na tri dana pre poetka leta. Obavetenje o odobrenom letu iz stava 1. ovog lana dostavlja se najmanje na 12 asova pre poetka leta nadlenim vojnim i drugim organima, zainteresovanim organizacijama udruenog rada za aerodromske usluge i podnosiocu zahteva. lan 21. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
393 od 1036
Knjiga I
2.12
PRAVILNIK O MEDICINSKIM INDIKACIJAMA I KRITERIJUMIMA ZA KORIENJE HELIKOPTERA U PREVOENJU POVREENIH, ODNOSNO OBOLELIH * LICA
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se medicinske indikacije i kriterijumi za korienje helikoptera u prevoenju povreenih, odnosno obolelih lica u javnom saobraaju, opremljenost helikoptera za pruanje medicinske pomoi pri prevoenju i sastav i struna osposobljenost medicinskih ekipa za pruanje te pomoi. lan 2. Medicinske indikacije, u smislu ovog pravilnika, jesu indikacije za prevoz povreenih, odnosno obolelih lica od mesta povreivanja, odnosno obolevanja do odgovarajue zdravstvene organizacije (u daljem tekstu: primarni prevoz) i medicinske indikacije za prevoz povreenih, odnosno obolelih lica iz jedne zdravstvene organizacije (u daljem tekstu: sekundarni prevoz) u drugu. Spisak medicinskih indikacija iz stava 1. ovog lana dat je u Prilogu 1 ovog pravilnika i ini njegov sastavni deo (u daljem tekstu: Spisak). lan 3. Helikopter se koristi za primarni, odnosno sekundarni prevoz povreenih, odnosno obolelih lica kad su u pitanju medicinske indikacije navedene u Spisku pod red. br. od 1 do 42. Ako se povreenim, odnosno obolelim licima medicinska pomo ne moe uopte ili ne moe blagovremeno pruiti na drugi nain, s obzirom na udaljenost i nepristupanost terena (planine, ostrva i dr.) ili vremenske uslove (poplave, sneni nanosi i dr.) helikopter se koristi i kad su u pitanju medicinske indikacije navedene u Spisku pod red. br. od 43 do 45.
8-12/01
394 od 1036 lan 4.
Knjiga I
Za primarni prevoz povreenih, odnosno obolelih lica helikopter se koristi na osnovu ocene lekara koji prua hitnu medicinsku pomo. Za sekundarni prevoz povreenih, odnosno obolelih lica helikopter se koristi na osnovu ocene odgovornog lekara zdravstvene organizacije iz koje se ovaj prevoz obavlja i saglasnosti odgovornog lekara zdravstvene organizacije u koju se lice prevozi. lan 5. Helikopter kojim se prevoze povreena ili obolela lica mora biti opremljen medicinskom opremom koja omoguava pruanje medicinske pomoi na mestu povreivanja, odnosno obolevanja i u toku prevoza. Spisak opreme dat je u Prilogu 2 ovog pravilnika i ini njegov sastavni deo. lan 6. Strunu ekipu za pruanje medicinske pomoi pri prevoenju helikopterom ine: lekar specijalista anesteziolog ili lekar odgovarajue specijalnosti i medicinski tehniar. lanovi strune ekipe iz stava 1. ovog lana, pored optih i strunih uslova, moraju ispunjavati i posebne uslove u pogledu psihofizike i zdravstvene sposobnosti i strune osposobljenosti za pruanje medicinske pomoi pri prevoenju helikopterom. lan 7. Posebni uslovi u pogledu psihofizike i zdravstvene sposobnosti strune ekipe za pruanje medicinske pomoi pri prevoenju helikopterom utvruju se po propisima o vazdunoj plovidbi, koji se odnose na zdravstvene uslove za obavljanje poslova vazduhoplovnog osoblja. lan 8. Struna osposobljenost lanova ekipa iz lana 6. stav 1. ovog pravilnika sastoji se iz potpunog poznavanja: organizacije sistema pruanja hitne medicinske pomoi pri prevoenju helikopterom; medicinskih indikacija i kontraindikacija; osobenosti pruanja medicinske pomoi pri prevoenju helikopterom; primene propisane medicinske opreme, kao i poznavanja osnova vazduhoplovne i pomorske medicine.
8-12/01
395 od 1036 lan 9.
Knjiga I
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ". Br. 1061 6. februara 1987. godine Beograd Predsednik Saveznog komiteta za rad, zdravstvo i socijalnu zatitu, dr Janko Oboki, s.r.
Prilog 1
SPISAK MEDICINSKIH INDIKACIJA ZA KORIENJE HELIKOPTERA U PREVOENJU POVREENIH, ODNOSNO OBOLELIH LICA U JAVNOM SAOBRAAJU 1. Akutna respiratorna insuficijencija prouzrokovana povredom ili oboljenjem, koja ugroava ivot. 2. Komatozna stanja izazvana traumom, oboljenjem i trovanjem; 3. Stanje tekog oka izazvano traumom, posebno u politraumi; 4. Teke kra i blast povrede; 5. Povrede nastale od eksplozije sa opsenom destrukcijom mekih tkiva; 6. Traumatska amputacija ekstremiteta i njihovih delova sa indikacijom za replantaciju; 7. Komplikovane povrede kotano zglobnog sistema; 8. Masivna traumatska unutranja krvarenja; 9. Masivna traumatska unutranja krvarenja koja su najee praena rupturom parenhimatoznih ili upljih organa; 10. Intrakranijalna krvarenja;
8-12/01
396 od 1036
Knjiga I
11. Povrede kimenog stuba praene znacima povrede kimene modine; 12. Teke performativne povrede obe one jabuice sa prolapsom unutranjih struktura oka; 13. Teke hemijske i termike povrede oba oka; 14. Opekotine sa preko 30% zahvaene povrine tela (termike, hemijske i elektro-opekotine) koje ugroavaju ivot i opekotine gornjih respiratornih puteva nezavisno od njihove ekstenzivnosti; 15. Teke smrzotine; 16. Utopljenje i druge vrste uguenja sa posledicama koje neposredno ugroavaju ivot; 17. Teka oteenja fizikim agensima (udar elektrine struje i groma, smrzavanje, insolacija); 18. Teki incidenti pri ronjenju (dekompresiona bolest, barotraumatska pluna embolija); 19. Akutni infarkt srca, samo ako se ne moe zbrinuti u nadlenoj zdravstvenoj organizaciji iz bilo kog razloga; 20. Embolija plua sa akutnim poputanjem desnog srca i padom arterijske tenzije; 21. Najtee forme konvulzivnih stanja, posebno tetanus; 22. Teka akutna trovanja izazvana tenim i gasovitim hemijskim agensima i raznim farmakolokim sredstvima; 23. Teko stanje nastalo pod dejstvom otrova ivotinjskog porekla (ujed zmije i dr.); 24. Teka stanja u domenu akuerstva (komplikovani poroaji i eklampsija); 25. Teka stanja u pedijatriji, posebno u novoroenadi; 26. Teke postoperativne komplikacije; 27. Teka akutna posttraumatska bubrena insuficijencija; 28. Teki poremeaji sranog ritma razliitog porekla koji se ne mogu kontrolisati u nadlenoj zdravstvenoj organizaciji; 29. Akutna insuficijencija srca sa sumnjom na lou funkciju ugraenog sranog zaliska;
8-12/01
397 od 1036
Knjiga I
30. Akutno poputanje srca koje se ne moe odgovarajue zbrinuti u nadlenoj zdravstvenoj organizaciji, a ugroava ivot bolesnika. 31. Disekantna aneurizma aorte; 32. Teke tromboembolijske komplikacije (plua, veliki krvni sudovi); 33. Angiozni status koji se ne moe adekvatno zbrinuti u nadlenoj zdravstvenoj organizaciji; 34. Otkazivanje funkcije pace maker-a ako ugroava ivot bolesnika; 35. Septina stanja sa ispoljenim endotoksinim okom i izraenom intravaskularnom koagulopatijom; 36. Teki oblici dehidracije sa tekim elektrolitskim i acidobaznim disbalansom u toku alimentarne intoksikacije koji ugroavaju vitalne funkcije; 37. Encefalomeningitis bakterijske i virusne etiologije sa ugroenim vitalnim funkcijama; 38. Virusni hepatitis sa brzom evolucijom i preteom komom; 39. Botulizam sa neuro-paralitikim simptomima; 40. Teke komplikacije u toku leenja u ginekologiji i akuerstvu; 41. Teke komplikacije u toku leenja pedijatrijskih bolesnika; 42. Dijagnostiki nerazjanjeni bolesnici u kojih postoje teki poremeaji vitalnih funkcija; 43. Sluajevi akutnog abdomena; 44. Vanmaterina trudnoa; 45. Inkompletni pobaaj s jakim krvarenjem; 46. Akutne plune infekcije s naglim poputanjem srca ili respiratornom insuficijencijom bez tendencija ka smirivanju.
Prilog 2
SPISAK OPREME HELIKOPTERA ZA PRUANJE MEDICINSKE POMOI 1. Alat za spasavanje 2. Nosila tipa "Brako" sa sajlom za dizanje i podmetaima 3. Sredstva za imobilizaciju:
8-12/01 vakuum dueci kremerove ine manetne za vrat drai za ruke
398 od 1036
Knjiga I
4. Vree za zagrevanje bolesnika 5. Sredstva za odravanje disajne funkcije: pribor za intubaciju ambu balon aparat za arteficijelno disanje kiseonike boce ureaji za aspiraciju (Laerdal-jedinica i nona pumpa) sa ostalim priborom 6. Sredstva za odravanje i praenje kardiocirkulatorne funkcije: defibrilator sa punjaem ureaji i sredstva za monitoring (elektrokardiograf sa pisaem i ostalim priborom) pace-maker za elektrinu simulaciju srca 7. Koferi sa priborom za hitne intervencije na mestu udesa 8. Hirurki urgentni komplet 9. Stetoskop 10. eki i baterijska lampa za neuroloki pregled 11. Aparat za merenje krvnog pritiska 12. Gastrine sonde 13. Lekovi (i.v. anestetici, relaksanti, atropin, prostigmin, analgetici, sedativi, kardiotonici, diuretici, beta-stimulatori, beta-blokatori, preparati kalcijuma, kortikosteroidi, antihistaminici, spazmolitici, antiaritmici, antihipertenzivi, insulin i serum antiviperinum) 14. Infuzione tenosti 15. Dezinfekciona sredstva 16. Zavojni materijal, ukljuujui i komplet za zbrinjavanje opekotina 17. Zatitnici od buke.
8-12/01
399 od 1036
Knjiga I
2.13
PRAVILNIK O ZMAJARSTVU
lan 1.
I. OSNOVNE ODREDBE
Ovim Pravilnikom propisuju se izrada, odravanje, i nain korienja zmajeva i struna sprema, struna obuka, ispiti, dozvole i ovlaenja pilota zmaja. lan 2. Zmaj je vazduhoplov, jednostavne konstrukcije, kojim se upravlja promenom poloaja teita pilota zmaja. Zmaj moe biti opremljen i pogonskom grupom snage do 50 kW (u daljem tekstu: motorni zmaj). lan 3. Zmajem se moe poleteti i pomou motornog vozila, motornog zmaja, amca, vitla i dr. ako je to utvreno uputstvom proizvoaa. lan 4. Letenje zmajem radi obuke, sportskog takmienja i drugih javnih manifestacija mora da prati rukovodilac letenja. Lice iz stava 1. ovog lana mora imati dozvolu za pilota zmaja i ovlaenje nastavnika letenja zmajem i mora biti osposobljeno za pruanje prve medicinske pomoi.
II. IZRADA ZMAJA

lan 5. Zmaj, veze i padobran zmaja moraju biti izraeni tako da bez oteenja mogu izdrati uticaje sila koje se javljaju tokom leta.
Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SFRJ", br. 17/87, 57/90, 59/91, 8/93, 11/93, 38/95.
8-12/01
400 od 1036 lan 6.
Knjiga I
Zmaj izrauju preduzea ovlaena za proizvodnju zmaja i fizika lica - prema domaoj ili inostranoj tehnikoj dokumentaciji. lan 7. Zmaj se izrauje na osnovu tehnike dokumentacije. Tehnika dokumentacija sadri, naroito: rezultate prorauna i merenja otpornosti konstrukcije zmaja, sa listom podataka o fizikom svojstvu materijala koji e se koristiti, i crtee u kojima je odreen oblik zmaja i njegovih delova. lan 8. Zmaj mora da izdri optereenje od +4g do -2g, bez plastine deformacije, osim zmaja meke konstrukcije, koji mora da izdri optereenje od +4g do 0g, bez plastine deformacije. lan 9. Materijal (sirovina, poluproizvodi i dr.) od koga se izrauje zmaj, odnosno koji se upotrebljava za opravku i obnovu mora da ispunjava uslove utvrene u tehnikoj dokumentaciji za odreeni tip zmaja. lan 10. Aerodinamine karakteristike zmaja i njegova otpornost utvruju se u toku probnog leta, kontrolom kvaliteta upotrebljenog materijala. Ako zmaj koji je optereen propisanim optereenjem ne pretrpi trajne deformacije i oteenja i ako se ne ustanove funkcionalni nedostaci, smatra se da je ispunio uslov otpornosti. lan 11. Zmaj se mora izraditi tako da svi njegovi delovi ispune uslove stabilnosti konstrukcije i funkcionalnosti pri temperaturi u granicama od -20C do +40C. lan 12. Materijal od koga se izrauje zmaj i delovi koji se u njega ugrauju moraju ispuniti uslov otpornosti zavisno od rukovanja zmajem i dejstva meteorolokih uslova (korozija, hemijske promene materijala i sl.).
8-12/01
401 od 1036 lan 13.
Knjiga I
Povrina zmaja mora biti glatka i ista, a metalni delovi zaobljeni, glatkih ivica i zatieni od korozije. lan 14. Pre nego to proizvoa izda uputstvo za upotrebu zmaja, mora se obaviti proba zmaja na zemlji i u letu. Proba zmaja na zemlji obuhvata: spoljanji pregled, kontrolu dimenzija i proveru teine zmaja, naina i uslova sklapanja zmaja. Proba zmaja u letu obuhvata: proveru statikih i dinamikih elemenata pri poletanju i sletanju i proveru stabilnosti u svim fazama leta.
III. ODRAVANJE I KORIENJE ZMAJA

lan 15. Nosilac prava raspolaganja, odnosno sopstvenik zmaja duan je da zmaj odrava u skladu sa tehnikim uputstvom za upotrebu, koje propisuje proizvoa zmaja. lan 16. Pogonska grupa motornog zmaja odrava se u skladu sa uputstvom proizvoaa. lan 17. Ako se zmaj ne koristi due od dva dana, mora se obezbediti da se zapakovan uva u zatvorenoj prostoriji. lan 18. Zmaj se koristi prema tehnikom uputstvu proizvoaa. lan 19. Zmajem moe upravljati lice koje ima propisanu strunu spremu, ispunjava posebne zdravstvene uslove i poseduje dozvolu za pilota zmaja. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, zmajem moe upravljati i lice koje nema dozvolu za pilota zmaja ako se obuava ili ako je upisano u knjigu uenika za pilota zmaja organizacije Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije.
8-12/01
402 od 1036 lan 20.
Knjiga I
Zmajem moe upravljati lice koje je navrilo 18 godina ivota, i to: 1) ako u pogledu telesne i duevne sposobnosti ispunjava propisane uslove; 2) ako je prethodno zavrilo teorijsku i praktinu obuku; 3) ako ima dozvolu za pilota zmaja, odnosno ako je upisano u knjigu uenika za pilota zmaja organizacije Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije u kojoj se obuava. Izuzetno od odredaba stava 1. ovog lana, zmajem moe leteti i lice koje je navrilo 16 godina ivota ako ima pismenu saglasnost roditelja. lan 21. Pilot zmaja, odnosno uenik za pilota zmaja za vreme letenja zmajem mora da nosi kacigu. lan 22. Zmajem mogu leteti najvie dva lica. lan 23. Zmajem se ne sme leteti na visinama ispod 50 metara, iznad grupa ljudi, naselja, terena za skijanje, dalekovoda, iara, parkiralita, eleznikih pruga i vazduhoplovnih pristanita, niti za vreme magle i sumaglice. lan 24. Akrobatsko letenje zmajem nije dozvoljeno. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, dozvoljeno je akrobatsko letenje zmajem koji je za to homologovan. lan 25. Zmajem se ne sme leteti na visinama iznad 150 m ako nema ugraen padobran. lan 26. Zmajem se, po pravilu, leti danju. Letenje zmajem u nonim uslovima dozvoljeno je:
8-12/01
403 od 1036
Knjiga I
1) ako pilot zmaja ima najmanje 100 letova sa take poletanja na visini od 100 m, od ega najmanje 10 letova danju sa take poletanja sa koje se izvodi noni let; 2) ako su meteoroloki uslovi takvi da je vidljivost najmanje 8 km, bez oblanosti ispod take poletanja, ako je nebo bez oblaka najmanje 4/8, a brzina vetra manja od 3 m/sec; 3) ako je irina dna doline 2000 m, a dimenzije terena na koji se slee 150 m x 400 m i na njemu nema prepreka, ako je teren za zatravanje pod nagibom od 30 ili ako postoji rampa, ako je teren obeleen migajuim svetlima koja se jasno mogu uoiti sa udaljenosti od 1500 m i ako je osvetljen pokaziva vetra; 4) ako je let prijavljen najblioj nadlenoj slubi kontrole letenja; 5) ako je zmaj na levoj strani obeleen crvenim migajuim svetlom ili zelenim na desnoj strani, koje je vidljivo sa strane pod uglom od 110. lan 27. Rukovodilac letenja odgovoran je za pripremu koja prethodi letenju zmajem, za organizaciju i bezbedno letenje zmajem, a naroito za letenje koje se izvodi radi obuke uenika za pilota zmaja. lan 28. Rukovodilac letenja zmajem ima pravo da: 1) daje zadatke pilotima zmaja i uenicima za pilote zmaja u okviru programa i propisa i da vri kontrolu letenja zmajem; 2) odluuje o poetku i prekidu letenja zmajem; 3) zabrani letenje zmajem licima koja ine prekraje ili koja na drugi nain ugroavaju bezbednost letenja; 4) proveri da li pilot zmaja ima propisano ovlaenje. lan 29. Rukovodilac letenja zmajem duan je da: 1) pre poetka letenja proveri ispravnost zmaja, uvidom u isprave zmaja; 2) pre poetka letenja proveri da li piloti zmaja, odnosno uenici za pilote zmaja imaju dozvolu za letenje, odnosno da li su upisani u knjigu uenika i da li su opremljeni propisanom opremom;
8-12/01
404 od 1036
Knjiga I
3) proveri meteoroloku situaciju ili da na osnovu linog osmatranja i merenja, zavisno od vremenskih prilika, da saglasnost za letenje; 4) odrava red i disciplinu na startu; 5) zabrani letenje licu za koje utvrdi da ne poznaje zadatak ili se koristi neispravnim zmajem i opremom ili licu koje psihofiziki nije sposobno da leti zmajem, odnosno koje je pod uticajem alkohola, droge ili drugog psihoaktivnog sredstva. lan 30. Letenju zmajem mora da prethodi priprema koju vri rukovodilac letenja zmajem. Zadatak pripreme je da osigura bezbedno korienje zmaja i da otkloni eventualne nedostatke koji bi mogli uticati na pravilno i bezbedno korienje zmaja. Priprema moe biti opta, prethodna i neposredna. lan 31. Opta priprema je obavezna za uenika za pilota zmaja i sastoji se u izboru lica za letenje zmajem, utvrivanjem njihove telesne i duevne sposobnosti. U okviru opte pripreme vri se teorijska i praktina obuka uenika za pilota zmaja na zemlji. lan 32. Prethodna priprema, koja je obavezna za uenika za pilota zmaja, vri se, po pravilu, jedan dan, odnosno najranije tri dana pre letenja zmajem i obuhvata: 1) pregled terena sa koga e se izvesti let; 2) pregled zmaja; 3) davanje objanjenja u vezi sa letom. lan 33. Neposredna priprema izvodi se na startu, pred sam poetak letenja i obuhvata: 1) proveru meteoroloke situacije; 2) pregled zmaja i opreme; 3) saoptenje redosleda letenja i ponavljanje zadatka;
8-12/01
405 od 1036
Knjiga I
4) pokazni let (za uenike za pilote zmaja pre obavljanja prvog leta); 5) proveru psihofizikog stanja uenika, odnosno pilota zmaja. lan 34. Razmak izmeu dva poletanja zmajem mora iznositi najmanje 30 sekundi. lan 35. Ueniku za pilota zmaja moe se dozvoliti letenje zmajem samo ako je uspeno savladao teorijski i praktini deo obuke, prema propisanom planu i programu. Teorijsku i praktinu obuku uenika moe izvoditi samo pilot zmaja koji ima ovlaenje nastavnika letenja zmajem. lan 36. Pre poetka letenja zmajem, pilot zmaja je duan da: a) pregleda zmaj; b) ima odgovarajuu opremu; v) zahteva da bude osloboen letenja u sluaju psihike ili fizike nesposobnosti za bezbedno letenje zmajem; g) zahteva da ne leti ako nije uveren da je savladao sve elemente tehnike pilotiranja zmajem; d) u potpunosti se pridrava postavljenog zadatka. lan 37. Ako dva zmaja lete na istoj visini, jedan u susret drugom, piloti su duni da skrenu desno tako da meusobno rastojanje iznosi najmanje 100 m. lan 38. Ako se putanje leta dva zmaja ukrtaju, prvenstvo puta ima zmaj koji dolazi sa desne strane. lan 39. Zmaj koga pretie drugi zmaj ima prvenstvo puta. Zmaj koji leti veom brzinom pretie zmaja koji leti manjom brzinom na odstojanju od najmanje 100 m.
8-12/01
406 od 1036 lan 40.
Knjiga I
U susretu dva zmaja na istoj visini na padini, prvenstvo puta ima zmaj kome je padina sa desne strane, a drugi zmaj mora da skrene desno od padine. lan 41. Zabranjeno je preticanje ako se sa desne strane oba zmaja nalazi padina. Zmaj koji leti veom brzinom duan je da se okrene i let nastavi u suprotnom smeru. Ako je zmajevima padina sa leve strane, preticanje je dozvoljeno tako to zmaj koji leti veom brzinom pretie zmaj koji leti manjom brzinom sa desne strane. lan 42. Ako vie zmajeva leti u istom termikom stubu, prvenstvo puta ima zmaj koji je prvi zapoeo kruenje. Ako zmajevi krue u istom termikom stubu, na istoj visini i istom brzinom, letenje mora da se obavlja na krunom meusobnom rastojanju od 180, tako da jedni druge vide. lan 43. Zmajem se ne sme leteti ako nastane uspono strujanje vazduha na 300 m ispod donje granice oblaka, naroito ako brzina usponog strujanja dostigne 4 m u sekundi. lan 44. Kad vie zmajeva slee istovremeno, prvenstvo ima zmaj koji leti na manjoj visini, osim ako je drugi zmaj ve u fazi finalnog doleta ili se nalazi u opasnosti. Kad dva zmaja koji lete na istoj visini istovremeno treba da slete, prvenstvo ima zmaj sa manjom finesom.
IV. ISPITI I DOZVOLE

lan 45. Ispit za izdavanje dozvole za pilota zmaja sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Teorijski deo ispita obuhvata:
8-12/01
407 od 1036
Knjiga I
1) teoriju letenja (osnovi aerodinamike, osnovi mehanike leta, osnovi stabilnosti i upravljivosti); 2) vazduhoplovnu meteorologiju; 3) poznavanje konstrukcije i materijala od koga se izrauje zmaj; 4) vazduhoplovne propise; 5) poznavanje svojstva padobrana i njegovog korienja. Praktini deo ispita obuhvata proveru strunog znanja i sposobnosti za bezbedno upravljanje zmajem. Praktinom delu ispita moe pristupiti lice koje ima najmanje 10 asova letenja zmajem. lan 46. Pilot zmaja koji ima dozvolu za pilota zmaja moe da leti na vie tipova zmaja za koje ima odgovarajue ovlaenje i da uestvuje na vazduhoplovnim priredbama i takmienjima. lan 47. Obuku letenja, proveravanje strunosti i kontrolu izvravanja zadataka za vreme obuke vri nastavnik letenja zmajem, koji ima: najmanje tri godine vaeu dozvolu za pilota zmaja, najmanje 100 asova letenja zmajem, zavrenu obuku za nastavnika letenja zmajem i poloen ispit za nastavnika letenja zmajem. lan 48. Ispit za nastavnika letenja zmajem sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Teorijski deo ispita obuhvata: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) aerodinamiku i teoriju letenja; vazduhoplovnu meteorologiju; metodiku nastave i obuku letenja; vazduhoplovne propise; strukturu i tehnologiju izrade zmaja; tehniku letenja zmajem; tehniku korienja padobrana; pruanje prve medicinske pomoi.
8-12/01
408 od 1036
Knjiga I
Praktini deo ispita obuhvata proveru strunog znanja i sposobnosti za bezbedno upravljanje zmajem. lan 49. Nastavnik letenja zmajem obuava uenike za dobijanje dozvole za letenje zmajem i pilote zmaja za dobijanje ovlaenja nastavnika letenja zmajem i proverava njihovu strunost. lan 50. Ispit za dobijanje dozvole za letenje, odnosno ovlaenja nastavnika letenja zmajem (u daljem tekstu: ispit) polae se prema propisanom programu. lan 51. Pismenu prijavu za polaganje ispita kandidat podnosi saveznom organu uprave nadlenom za poslove saobraaja i veza. Uz prijavu za polaganje ispita kandidat mora da priloi dokaz da je zavrio obuku i miljenje nastavnika letenja zmajem. Pismena prijava za polaganje ispita podnosi se i kad se polae popravni ispit. lan 52. Kandidat koji ispunjava uslove za polaganje ispita mora biti obaveten o danu i mestu polaganja ispita, u roku od 30 dana od dana prijema prijave za polaganje ispita. Dan polaganja ispita ne moe biti odreen u roku kraem od 15 dana od dana prijema obavetenja, osim ako kandidat zatrai da ispit polae pre tog roka. Kandidatu koji ne ispunjava uslove za polaganje ispita dostavlja se reenje. Protiv tog reenja kandidat moe da izjavi albu funkcioneru koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za poslove saobraaja i veza, u roku od osam dana od dana prijema reenja. lan 53. Kandidat koji na teorijskom delu ispita ne poloi dva predmeta, moe polagati popravni ispit u roku koji ne moe biti krai od 30 dana, niti dui od 60 dana od dana kad mu je saopteno da nije poloio te predmete.
8-12/01
409 od 1036
Knjiga I
Ako kandidat ne poloi vie od dva predmeta, moe ponovo da polae ispit iz svih predmeta, u roku koji ne moe biti krai od est meseci od dana kad mu je saopteno da nije poloio ispit. Posle poloenog teorijskog dela ispita kandidat polae praktian deo ispita. Kandidatu koji ne poloi praktini deo ispita priznaje se poloen teorijski deo ispita ako ponovo polae ispit. lan 54. Komisija za polaganje ispita ocenjuje celokupan uspeh kandidata na ispitu ocenom: "poloio" ili "nije poloio". lan 55. Na zahtev lica koje poloi ispit, savezni organ uprave nadlean za poslove saobraaja i veza izdaje dozvolu. lan 55a. Uz zahtev za produenje roka vaenja dozvole pilota zmaja imalac dozvole mora podneti: 1) za redovno produenje: lekarsko uverenje; dokaz o proveri strune sposobnosti koju je izvrio ovlaeni nastavnik zmajarstva; dokaz o broju asova letenja zmajem, koji ne moe biti manji od deset asova; 2) za produenje dozvole po isteku roka njenog vaenja: a) do est meseci: lekarsko uverenje; dokaz o proveri strune sposobnosti koju je izvrio ovlaeni nastavnik zmajarstva; dokaz o broju asova letenja koji ne moe biti manji od pet asova; b) posle est meseci: lekarsko uverenje; dokaz o proveri strune sposobnosti (poznavanje eksploatacije zmaja i prinudnih postupaka), koju je izvrila komisija Saveznog ministarstva za saobraaj i veze;
8-12/01
410 od 1036
Knjiga I
dokaz o broju asova letenja ostvarenih u poslednjih est meseci pre podnoenja zahteva za produenje dozvole, koji ne moe biti manji od deset asova. lan 56. Obrazac dozvole za pilota zmaja sadri: grb Savezne Republike Jugoslavije, naziv organa uprave koji izdaje dozvolu, naziv dozvole i rubrike u koje se unose registarski broj, ime, prezime i adresa imaoca dozvole, datum izdavanja dozvole i potpis ovlaenog lica koje je dozvolu izdalo, mesto za fotografiju i potpis imaoca dozvole. Obrazac dozvole za pilota zmaja je formata 205 x 156 mm, sa preklopom. Obrazac dozvole se tampa na jezicima naroda Savezne Republike Jugoslavije i na jednom od jezika Meunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo (ICAO). lan 57. Pilot zmaja i uenik za pilota zmaja moraju da vode knjiicu letenja, u koju se upisuju podaci o izvrenim letovima, vrsti i duini leta. Knjiica letenja sadri podatke o: 1) letovima (broj izvrenih letova i broj asova letenja, ako je let dui od jednog minuta); 2) udesima i tvrdim sletanjima. Podatke u knjiici letenja overava odgovorno lice u organizaciji Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije.
V. KAZNENE ODREDBE
lan 58. Novanom kaznom od 200 do 2.000 novih dinara kaznie se za prekraj preduzee ili druga organizacija koja je nosilac prava raspolaganja zmajem ili drugo pravno lice koje organizuje letenje zmajem; 1) ako za svako letenje zmajem radi obuke, sportskog takmienja i drugih javnih manifestacija ne odredi rukovodioca letenja koji ima vaeu dozvolu za pilota zmaja i ovlaenje nastavnika letenja zmajem i koji je osposobljen za pruanje prve medicinske pomoi (lan 4); 2) ako koristi zmaja suprotno tehnikom uputstvu proizvoaa (l. 3. i 18);
8-12/01
411 od 1036
Knjiga I
3) ako licu koje nema propisanu strunu spremu, koje ne ispunjava posebne zdravstvene uslove i koje nema dozvolu za pilota zmaja dozvoli letenje zmajem, ili ako dozvoli letenje licu koje ne poseduje dozvolu za pilota zmaja, a koje se ne obuava i koje nije upisano u knjigu uenika organizacije Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije (lan 19); 4) ako zmaj ne odrava u skladu sa tehnikim uputstvom za upotrebu koje propisuje proizvoa zmaja (lan 15); 5) ako pogonsku grupu motornog zmaja ne odrava u skladu sa uputstvom proizvoaa (lan 16); 6) ako ne obezbedi da se zmaj koji se ne koristi due od dva dana zapakovan uva u zatvorenoj prostoriji (lan 17); 7) ako dozvoli letenje zmajem licu koje ne ispunjava uslove iz lana 20. ovog pravilnika. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u organizaciji udruenog rada ili drugoj organizaciji koja je nosilac prava raspolaganja zmajem, odnosno i drugom pravnom licu koje organizuje letenje zmajem, novanom kaznom od 50 do 500 novih dinara. Za prekraj iz stava 1. ta. 2, 4, 5. i 6. ovog lana kaznie se i pojedinac sopstvenik zmaja novanom kaznom od 50 do 500 novih dinara. lan 59. Novanom kaznom od 1.500 do 10.000 dinara kaznie se za prekraj rukovodilac letenja: 1) ako dozvoli ueniku za pilota zmaja da leti bez kacige (lan 21); 2) ako ne postupi u skladu sa lanom 29. ovog pravilnika; 3) ako dozvoli letenje ueniku za pilota zmaja koji nije prethodno uspeno savladao teorijski i praktini deo obuke, prema propisanom planu i programu (lan 35. stav 1). lan 60. Novanom kaznom od 1.500 do 10.000 dinara kaznie se za prekraj pilot zmaja: 1) ako polee zmajem pomou motornog vozila, motornog zmaja, amca, vitla i dr., a to nije utvreno uputstvom proizvoaa (lan 3); 2) ako za vreme letenja ne nosi kacigu (lan 21);
8-12/01
412 od 1036
Knjiga I
3) ako leti zmajem na visinama ispod 50 m, iznad grupa ljudi, naselja, terena za skijanje, dalekovoda, iara, parkiralita i vazduhoplovnih pristanita i za vreme magle ili sumaglice (lan 23); 4) ako izvodi akrobatsko letenje zmajem koji nije zato homologovan (lan 24); 5) ako nema ugraen padobran, a zmajem leti na visinama iznad 150 m (lan 25); 6) ako leti zmajem nou protivno uslovima iz lana 26. stav 2. ovog pravilnika; 7) ako polee zmajem posle drugog zmaja u razmaku kraem od 30 s (lan 34); 8) ako nema ovlaenje nastavnika letenja zmajem, a teorijski i praktino obuava uenika (lan 35. stav 2); 9) ako se ne pridrava propisanih uslova za bezbedno korienje zmaja prilikom letenja zmajem (lan 36); 10) ako pretie drugi zmaj, a sa desne strane se nalazi padina ili ako leti veom brzinom od drugog zmaja a ne okrene zmaj i let ne nastavi u suprotnom smeru (lan 41. stav 1).
VI. ZAVRNA ODREDBA

lan 61. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
413 od 1036
Knjiga I
2.14
PRAVILNIK O PREVOZU DECE U JAVNOM PREVOZU I VAZDUNOM SAOBRAAJU*

lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se uslovi pod kojima se mogu prevoziti deca u javnom prevozu u vazdunom saobraaju i broj kabinskog osoblja i pratilaca. lan 2. Dete, u smislu ovog pravilnika, jeste dete uzrasta od 5 do 12 godina. lan 3. Vazduhoplovom se mogu prevoziti deca tako da svako ima svoje sedite sa ugraenim pojasom za vezivanje. lan 4. Ako se vazduhoplovom prevoze deca u grupi manjoj od deset, broj kabinskog osoblja odgovara broju propisanom za odreeni tip vazduhoplova, a ako se deca prevoze u grupi od 10 do 25, taj broj se uveava za dva lana kabinskog osoblja. Ako se vazduhoplovom prevoze deca u grupi veoj od 25, broj kabinskog osoblja odgovara ukupnom broju izlaza na vazduhoplovu za sluaj opasnosti. U sluaju iz stava 2. ovog lana, u vazduhoplovu se moraju nalaziti pratioci. Broj pratilaca, u koji moe biti ukljuen i deo proirene posade vazduhoplova, odreuje se tako da na svaka dva popunjena reda bude po jedan pratilac. lan 5. Pratilac dece mora biti upoznat sa postupcima za evakuaciju u sluaju opasnosti. Upoznavanje sa postupcima za evakuaciju obavlja se po programu koji utvrdi prevozilac.
* Ovaj pravilnik objavljen je u "Slu`benom listu SFRJ", br. 2/87.
8-12/01
414 od 1036 lan 6.
Knjiga I
Kabinsko osoblje mora sedeti na seditima pored izlaza za sluaj opasnosti. lan 7. Na seditima pored prolaza moraju sedeti pratioci, osim u redovima u kojima se nalaze izlazi za sluaj opasnosti. lan 8. Deca, zavisno od uzrasta, moraju biti rasporeena tako da mlaa deca sede blie prolazu. lan 9. Ako se vazduhoplovom prevoze deca u grupi veoj od 25, prevoz se obavlja na maksimalnoj visini od 25.000 stopa i po pravilu danju, tako da let zapone i zavri se pri dnevnoj vidljivosti. lan 10. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
415 od 1036
Knjiga I
2.15
PRAVILNIK O ISPITIVANJU UGROAVANJA * BEZBEDNOSTI VAZDUHOPLOVA

lan 1.
Ovim pravilnikom utvruju se: sastav i rad Komisije za ispitivanje ugroavanja bezbednosti vazduhoplova (u daljem tekstu: Komisija za bezbednost), nain ispitivanja ugroavanja bezbednosti jugoslovenskih i stranih vazduhoplova u vazdunom prostoru Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i nain izrade komisijskog izvetaja o ugroavanju bezbednosti vazduhoplova. lan 2. Komisija za bezbednost ispituje okolnosti pod kojima je dolo do ugroavanja bezbednosti vazduhoplova, utvruje uzroke i predlae mere za otklanjanje i spreavanje novih opasnosti. lan 3. Pre poetka rada Komisija za bezbednost, kad je neophodno da se prema licima koja su dovela do ugroavanja bezbednosti vazduhoplova hitno preduzmu propisane mere, sekretar Komisije za bezbednost odmah o tome obavetava Savezni vazduhoplovni inspektorat. lan 4. Prijava o ugroavanju bezbednosti vazduhoplova podnosi se Komisiji za bezbednost, po pravilu, u pismenoj formi, na propisanom obrascu (prilog br. 1), koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Lice koje je uestvovalo u ugroavanju bezbednosti vazduhoplova odmah e o tome obavestiti neposrednog rukovodioca ili Komisiju za bezbednost. Obrasce iz stava 1. ovog lana obezbeuje Komisija za bezbednost, u dovoljnom broju, i dostavlja ih, po pravilu, svim subjektima koji mogu uestvovati ili saznati za ugroavanje bezbednosti vazduhoplova.
* Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SFRJ", br. 79/87.
8-12/01
416 od 1036 lan 5.
Knjiga I
Komisiju za bezbednost sainjavaju predsednik, zamenik predsednika i lanovi Komisije. Komisija za bezbednost imenuje sekretara Komisije iz redova svojih lanova. lan 6. Odmah po saznanju za ugroavanje vazduhoplova, sekretar Komisije za bezbednost prikuplja materijal neophodan za rad Komisije. Komisija za bezbednost poinje rad u sednicama posle kompletiranja prikupljenog materijala, a najkasnije 30 dana od dana kad je dolo do ugroavanja bezbednosti vazduhoplova. lanovi Komisije za bezbednost, po pravilu, uz poziv za sednicu dobijaju sav neophodan materijal, najkasnije 10 dana pre zakazivanja sednice. lan 7. Zakljuci Komisije za bezbednost punovani su kad ih donosi veina prisutnih lanova Komisije. Komisija za bezbednost punovano e odluivati i ako su u radu uestvovali lanovi Komisije odreenih strunih specijalnosti, zavisno od vrste ugroavanja bezbednosti vazduhoplova. lan 8. Predsednik Komisije za bezbednost moe, posle sagledavanja sluaja, u pripremanju sednice angaovati i druga struna lica koja na sednicama imaju pravo uea u raspravi. Komisija za bezbednost moe na sednicu Komisije pozvati i druga lica potrebna za ispitivanje ugroavanja vazduhoplova (uesnici, oevici, svedoci i dr.). lan 9. Radom sednica Komisije za bezbednost rukovodi predsednik Komisije, odnosno njegov zamenik ili, izuzetno, lan Komisije za bezbednost koga, u sluaju potrebe, odredi predsednik Komisije. Na osnovu analize prikupljenog materijala, uvodni referat na sednici Komisije za bezbednost, po pravilu, podnosi sekretar Komisije.
8-12/01
417 od 1036
Knjiga I
Na sednicama Komisije za bezbednost vodi se zapisnik, koji sadri predloge mera i koji posle sednice potpisuju svi prisutni lanovi. lan 10. Predsednik potpisuje i svojim parafom overava svaku stranicu izvetaja Komisije za bezbednost. Potpisani izvetaj sa zapisnicima sa sednica Komisije za bezbednost i ostalim prilozima overava se posebnim peatom Komisije za bezbednost. lan 11. Svaki lan Komisije za bezbednost ima pravo da izdvoji svoje miljenje. lan Komisije za bezbednost koji se ne sloi sa donesenim zakljukom ili pojedinim delovima u komisijskom izvetaju duan je da pismeno izloi injenice i razloge na kojima zasniva svoje miljenje, to predstavlja sastavni deo Izvetaja Komisije za bezbednost o ispitivanju ugroavanja bezbednosti vazduhoplova. lan 12. Izvetaj Komisije za bezbednost u originalu, sa prilozima uva se u arhivi te komisije. Uvid u Izvetaj Komisije za bezbednost moe se izvriti uz prethodno pribavljeno odobrenje predsednika Saveznog komiteta za saobraaj i veze, a ako je u ugroavanju uestvovao i vojni vazduhoplov i saveznog sekretara za narodnu odbranu. lan 13. Izvetaj Komisije za bezbednost sadri, naroito: 1) podatke o mestu, datumu i vremenu kad je dolo do ugroavanja bezbednosti vazduhoplova, kao i o uesnicima u tom ugroavanju; 2) opis ugroavanja bezbednosti vazduhoplova; 3) postupke uesnika u ugroavanju bezbednosti vazduhoplova; 4) okolnosti pod kojima je dolo do ugroavanja bezbednosti vazduhoplova; 5) predlog mera za spreavanje novih ugroavanja vazduhoplova. lan 14. Komisija za bezbednost, krajem svake kalendarske godine, izdaje bilten o ispitivanju sluajeva ugroavanja bezbednosti vazduhoplova,
8-12/01
418 od 1036
Knjiga I
bez navoenja imena uesnika i dostavlja ga zainteresovanim organima i organizacijama udruenog rada u vazdunoj plovidbi. lan 15. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
419 od 1036 PRIJAVA O UGROAVANJU BEZBEDNOSTI VAZDUHOPLOVA AIRCRAFT INCIDENT REPORT
Knjiga I
Ispunite obrazac i poaljite ga Komisiji za ispitivanje ugroavanja bezbednosti vazduhoplova u letu, SUKL, Brankova 25/V, 11000 Beograd. Complete this form and send it to Commission for Aircraft Incident Investigation, SUKL, Brankova 25/V, 11000 Beograd, Yugoslavia. Odeljak I OPTI PODACI Section I GENERAL INFORMATION Vrsta ugroavanja Type of incident Ime voe vazduhoplova Name of pilot in command Prevozilac Operator Registarske oznake vazduhoplova Identification markings of aircraft Tip vazduhoplova Aircraft type Pozivni znak i frekvencija u vreme ugroavanja Radio call sign-in communication with-frequency at time of incident A
8-12/01
420 od 1036
Knjiga I
Aerodrom poletanja Aerodrom of departure Aerodrom prvog nameravanog sletanja Aerodrom of first intended landing Vrsta plana leta Type of flight plan Pozicija u vreme ugroavanja, kurs ili ruta TAS Position at time of incident heading or route TAS Nivo leta, visina ili relativna visina podeavanje visinomera poloaj vazduhoplova Flight level altitude or height altimeter setting attitude Meteoroloki uslovi u vreme ugroavanja Flight weather conditions at time of incident Datum i vreme (GMT) ugroavanja Date and time (GMT) of incident Prijavljeno radiom Reported by radio to ..
...................................................... ......................................................
8-12/01
421 od 1036
Knjiga I
Odeljak II DETALJNI PODACI Section II DETAILED INFORMATION Opis drugog vazduhoplova ako je potrebno Tip, visoko/nisko, krilac, broj motora, pozivni znak, registarske oznake, boja, osvetljenje. Ostali korisni podaci Description of other aircraft if relevant Type, high/low wing, number of engines, call sign, registration markings, colour, lighting. Other available details Opis ugroavanja. Ako smatrate za potrebno, priloite komentar ili sugestiju, ukljuujui vae miljenje o verovatnom uzroku incidenta (u sluaju izbegavanja sudara, navedite odgovarajue putanje leta, procenjena vertikalna i horizontalna rastojanja u trenutku uoavanja vazduhoplova i pri izbegavanju sudara, kao i akcije koje je preduzeo svaki vazduhoplov). Description of incident if desired add comment or suggestion, in-
8-12/01 cluding your opinion on the probable cause of the incident (in case of near-collision give information of respective flight paths, estimated vertical and horizontal sighting and miss distances between aircraft and avoiding action taken by either aircraft). Datum Date ............................. Vreme of Time ............................. Mesto Place ............................ popunjavanja prijave of completion of form
422 od 1036
Knjiga I
Funkcija i potpis lica koje podnosi prijavu Function and signature person submitting report ..................................... .........................................
8-12/01
423 od 1036
Knjiga I
2.16
IZVOD IZ ZAKONA O HIDROMETEOROLOKIM * POSLOVIMA OD INTERESA ZA CELU ZEMLJU

lan 1.
Tehnika sredstva, instrumenti i ureaji koji se koriste za osmatranje u mreama hidrolokih i meteorolokih stanica od interesa za celu zemlju moraju biti tipizirani i ispitani u skladu s propisanim standardima. Ispitivanje novih tehnikih sredstava, instrumenata i ureaja za meteoroloka i hidroloka osmatranja i izdavanje potvrda o podobnosti za njihovo ukljuivanje u hidrometeoroloki sistem vri savezna organizacija nadlena za hidrometeoroloke poslove. Izuzetno od stava 2. ovog lana ispitivanje novih tehnikih sredstava, instrumenata i ureaja koji se koriste za meteoroloko obezbeenje vazdune plovidbe vri komisija koju obrazuje funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za kontrolu letenja, uz saglasnost saveznog sekretara za narodnu odbranu i funkcionera koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za hidrometeoroloke poslove. lan 2. Voa vazduhoplova u javnom prevozu u vazdunom saobraaju, prilikom leta aviona iznad otvorenog mora koji traje due od dva sata, duan je da vri odreena meteoroloka osmatranja i da osmotrene podatke dostavi nadlenoj slubi za kontrolu letenja. Voa vazduhoplova duan je da za vreme leta vazduhoplova osmatra meteoroloke pojave koje su od uticaja za bezbednu vazdunu plovidbu, zagaenje mora i unutranjih voda, kao i umske poare i da o tome odmah obavesti nadlenu slubu za kontrolu letenja. Izvetaj o osmatranjima iz stava 2. ovog lana ukljuuje se odmah po prijemu, u vazduhoplovni meteoroloki telekomunikacioni sistem radi razmene.
Ovaj zakon objavljen je u "Slubenom listu SFRJ", br. 18/88.
8-12/01
424 od 1036
Knjiga I
2.18
ODLUKA O PRESTANKU VAENJA ODLUKE O NAINU IZDAVANJA ODOBRENJA ZA LETENJE VAZDUHOPLOVA ZA POTREBE ZATITNIH SNAGA UJEDINJENIH NACIJA*
1. Odluka o nainu izdavanja odobrenja za letenje vazduhoplova za potrebe zatitnih snaga Ujedinjenih nacija ("Slubeni list SRJ", br. 26/92 i 32/93) prestaje da vai. 2. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".
8-12/01
425 od 1036
Knjiga I
2.19
PRAVILNIK O NAINU IZRADE I FORMI PROGNOSTIKIH KARATA UKLJUENIH U METEOROLOKU DOKUMENTACIJU ZA LET I * VAZDUHOPLOVNIH KLIMATOLOKIH INFORMACIJA I OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
Ovim praviilnikom propisuju se nain izrade i forma prognostikih karata ukljuenih u meteoroloku dokumentaciju za let i vazduhoplovnih klimatolokih informacija, koje se, radi meteorolokog obezbeenja meunarodnih letova i letova vazduhoplova u vazdunom prostoru Savezne Republike Jugoslavije, ukljuujui letove vojnih i drugih drvnih vazduhoplova, stavljaju na raspolaganje vazduhoplovima, avio-prevoznicima, vlasnicima ili korisnicima aerodroma i drugim korisnicima. lan 2. Izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledea znaenja: Aerodromski klimatoloki pregled je saet pregled rezultata osmatranja odreenih meteorolokih elemenata na aerodromu, zasnovan na statistikoj obradi podataka; AIRMET informacija je informacija koju izdaje meteoroloka sluba na aerodromu o meteorolokoj pojavi ili pojavama koje su osmotrene ili se oekuju na ruti, koje prethodno nisu ukljuene u oblasnu prognozu koja se izdaje za letove na malim visinama, a mogu uticati na bezbednost vazdunog saobraaja na malim visinama; Apsolutna visina je vertikalno rastojanje mereno od srednjeg nivoa mora (MSL) do nivoa take ili objekta koji se posmatra kao taka; ICAO je Meunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo;
* Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SRJ", br. 47/99.
8-12/01
426 od 1036
Knjiga I
Meteoroloka dokumentacija za let je pisana ili tampana dokumentacija, ukljuujui karte ili obrasce (formulare), koja sadri meteoroloke informacije neophodne za let vazduhoplova; Meteoroloka informacija je meteoroloki izvetaj, analiza, prognoza ili neka druga poruka koja se odnosi na postojee ili oekivane meteoroloke uslove; Meteoroloka prognoza je izvetaj o oekivanim meteorolokim uslovima za odreeni trenutak ili period i za odreenu oblast ili deo vazdunog prostora; Meteoroloka sluba na aerodromu je sluba locirana na aerodromu sa zadatkom izvravanja odreenih meteorolokih poslova za potrebe vazdunog saobraaja; Meteoroloko osmatranje je merenje ili vizuelna procena jednog ili vie meteorolokih elemenata; Meteoroloko upozorenje je izvetaj o osmotrenim ili oekivanim meteorolokim uslovima koji mogu ugroziti bezbednost vazduhoplova u letu i na zemlji; MSL je srednji nivo mora; Nivo leta (FL) je povrina konstantnog atmosferskog pritiska odreena u odnosu na utvrenu vrednost pritiska od 1013.2 hPa, i udaljena od drugih takvih povrina utvrenim intervalima pritiska; Prognostika karta je karta na kojoj je grafiki prikazana prognoza odreenog meteorolokog elementa (ili vie elemenata); RAFC (Regionalni centar oblasnih prognoza) je regionalni meteoroloki centar koji je odreen da izrauje i izdaje oblasne prognoze za letove vazduhoplova koji poleu sa aerodroma lociranih u oblasti odgovornosti centra i da nacionalnim meteorolokim centrima operativno dostavlja podatke o prognoze, ukljuujui njihove izmene, u jedinstvenom formatu i standardnom kodu; SIGMET informacija je informacija koju izdaje meteoroloka sluba na aerodromu o meteorolokim pojavama koje su osmotrene ili se oekuju na ruti, a koje mogu uticati na bezbednost leta vazduhoplova; SWC je oznaka za kartu znaajnog vremena; UTC je univerzalno koordinirano vreme; VAG je oznaka za prognostiku kartu transporta i disperzije oblaka vulkanskog pepela;
8-12/01
427 od 1036
Knjiga I
WAFC (Svetski centar oblasnih prognoza) je svetski meteoroloki centar koji je odreen da izrauje i izdaje visinske prognoze globalnih razmera u digitalnom obliku i da njima obezbeuje regionalne centre oblasnih prognoza; WAFS je svetski sistem oblasnih prognoza koji preko svetskih regionalnih centara oblasnih prognoza obezbeuje vazduhoplovne meteoroloke prognoze na ruti, u jedinstvenom standardizovanom obliku; WIND/TEMPERATURE je oznaka za kartu vetra i temperature vazduha na visini; WMO je Svetska meteoroloka organizacija. lan 3. Geofizike veliine koje se koriste pri izradi meteoroloke dokumentacije za let i klimatolokih informacija iz lana 1. ovog pravilnika izraavaju se, u skladu sa Zakonom o mernim jedinicama i merilima (Slubeni list SRJ, br. 80/94, 28/96 i 12/98), i meunarodnim standardima, u sledeim mernim jedinicama: visina u metrima (m) iznad srednjeg nivoa mora ili u nivoima leta (FL); o temperatura vazduha u stepenima Celzijusa ( C); relativna vlanost vazduha u procentima (%); horizontalna vidljivost u metrima (m) ili u kilometrima (km); koliina oblanosti u skraenicama koje oznaavaju osmine pokrivenosti neba; pravac vetra u stepenima, u odnosu na geografski sever; brzina vetra u kilometrima na sat (km/h), vorovima (kt), ili u metrima u sekundi (m/s); geografske koordinate u stepenima; atmosferski pritisak u hektopaskalima (hPa). lan 4. Meteoroloka dokumentacija za let obuhvata komplet dokumenata utvren propisima WMO i ICAO, a koji sadre meteoroloke informacije neophodne za bezbedan i ekonomian let vazduhoplova. Vazduhoplovne klimatoloke informacije su informacije o statistiki obraenim meteorolokim podacima osmotrenim na odreenom aero-
8-12/01
428 od 1036
Knjiga I
dromu, koje se koriste za donoenje planova letenja, za palniranje, projektovanje, izgradnju i korienje aerodroma ili pojedinih objekata na njemu. lan 5. Meteoroloka dokumentacija za let mora biti u potpunosti jasna i itljiva. lan 6. Za svaki pojedinaan let vazduhoplova dostavlja se posebna meteoroloka dokumentacija za let. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, za meteoroloko obezbeenje letenja grupe vojnih vazduhoplova izdaje se samo jedan primerak dokumentacije za planirano letenje.
II. OSNOVNI DOKUMENTI UKLJUENI U METEOROLOKU DOKUMENTACIJU ZA LET I FORMA DOKUMENTACIJE

lan 7. Meteoroloka dokumentacija za let vazduhoplova u meunarodnom vazdunom saobraaju, koji traje dva sta i due, mora da sadri sledee dokumente: 1) informaciju o vetru i temperaturi vazduha na visini; 2) informaciju o oekivanim znaajnim meteorolokim pojavama na ruti, visini tropopauze, poloaju i visini mlaznih struja; 3) prognoze za aerodrom; 4) meteoroloke izvetaje i odabrane specijalne meteoroloke izvetaje za aerodrome opredeljenja i alternativne aerodrome na ruti, zatim za alternativne aerodrome na ruti za let poveanog doleta i let koji se vri po centralizovanom planu; 5) informaciju SIGMET i odgovarajue specijalne meteoroloke izvetaje iz vazduhoplova, za ratojanja koja odgovaraju periodu od prva dva sata leta, i informaciju SIGMET o oblacima vulkanskog pepela i tropskim ciklonima na celoj ruti; 6) informaciju AIRMET, za let na malim visinama.
8-12/01
429 od 1036 lan 8.
Knjiga I
Meteoroloka dokumentacija za let vazduhoplova u domaem vazdunom saobraaju, ukljuujui i let vojnih i drugih dravnih vazduhoplova, kao i vazduhoplova u meunarodnom vazdunom saobraaju, koji traje krae od dva sata, mora da sadri sledee dokumente: 1) informaciju o vetru i temperaturi vazduha na visini; 2) informaciju o oekivanim znaajnim meteorolokim pojavama na ruti, visini tropopauze, poloaju i visni mlaznih struja; 3) prognoze za aerodrom; 4) meteoroloke izvetaje i odabrane specijalne meteoroloke izvetaje za aerodrom, informaciju SIGMET i odgovarajue specijalne meteoroloke izvetaje iz vazduhoplova; 5) informaciju AIRMET, za let na malim visinama. lan 9. Za let u domaem vazdunom saobraaju, ukljuujui i let vojnih i drugih dravnih vazduhoplova, koji se nastavlja posle kraeg prekida ili usputnog zadravanja, meteoroloka dokumentacija za let se obnavlja informacijama od operativnog znaaja sadranima u ta. 3. i 4. i, ako je to neophodno, informacijama iz take 5. lana 8. ovog pravilnika. lan 10. Meteoroloka dokumentacija za let izrauje se i izdaje u obliku prognostikih karata, tabela, skraenog otvorenog teksta i ifrovanih meteorolokih izvetaja, na nain utvren ovim pravilnikom.
lan 11. Informacije iz ta. 1. i 2. l. 7. i 8. ovog pravilnika, odnosno vetar i temperatura vazduha na visini, oekivane znaajne meteoroloke pojave na ruti, visina tropopauze, visina i poloaj mlazne struje, i informacije iz take 5. lana 7. ovog pravilnika o vulkanskoj erupciji i irenju oblaka vulkanskog pepela, izrauje se u obliku prognostikih karata koje imaju sledee oznake: 1) WIND/TEPERATURE-prognostike karte vetra i temperature vazduha na visini;
8-12/01
430 od 1036
Knjiga I
2) SWC (ili SIGWX) - prognostike karte znaajnog vremena; 3) VAG - prognostike karte transporta i disperzije oblaka vulkanskog pepela. lan 12 Prognostike karte vetra i temperature vazduha na visini (WIND/TEMPERATURE) prikazuju trodimenzionalnu raspodelu prognoziranih vrednosti pravca i brzine vetra i temperature vazduha na odabranim nadmorskim (apsolutnim) visinama ili na standardnim nivoima pritiska, koje se mogu oekivati u odreenom trenutku vremena. Prognozirane vrednosti vetra i temperature vazduha na visini prikazuju se na karti u tabelarnom ili grafikom obliku. lan 13. Prognostike karte znaajnog vremena (SWC) prikazuju trodimenzionalnu raspodelu prognoziranih vrednosti meteorolokih elemenata znaajnih za bezbednost vazdunog saobraaja, koje se mogu oekivati u odreenom trenutku vremena. Prognostike karte znaajnog vremena izrauju se: za prizemni sloj atmosfere do FL 100(model SWL), za srednji sloj atmosfere od FL 100 do FL 250 (model SWM) i za visoki sloj atmosfere iznad FL 250 (model SWH). lan 14. Prognostike karte transporta i disperzije oblaka vulkanskog pepela (VAG) obuhvataju komplet karata koje prikazuju prognozu prenosa i irenja oblaka vulkanskog pepela u razliitim slojevima atmosfere, i to: u prizemnom sloju atmosfere do FL 200, zatim slojevima od FL 200 do FL 350, od FL 350 do FL 550 i u celom sloju od povrine zemlje do FL 550. lan 15. Prognoze za aerodrome, meteoroloki izvetaji, izvetaji iz vazduhoplova u letu, SIGMET i AIRMET informacije sadre podatke o tekuem vremenu ili prognozi za odreenu lokaciju ili rutu i prikazuju se u ifrovanom ili delimino ifrovanom obliku, ili u formi tabelarnog prikaza skraenog otvorenog teksta.
8-12/01
431 od 1036
Knjiga I
III. OBEZBEIVANJE PROGNOSTIKIH KARATA UKLJUENIH U METEOROLOKU DOKUMENTACIJU ZA LET

lan 16. Za potrebe obezbeivanja prognostikih karata iz meteoroloke dokumentacije za let u meunarodnom vazdunom saobraaju, Savezni hidrometeoroloki zavod, preko sistema meunarodnih vazduhoplovnih meteorolokih telekomunikacija, prima prognostike karte znaajnog vremena i vetra i temperature vazduha na visini iz meunarodnih centara WAFC/RAFC Svetskog sistema oblasnih prognoza i, u sluaju vulkanske aktivnosti, prognostike karte oblaka vulkanskog pepela iz nadlenog meunarodnog meteorolokog centra i izadaje podrunim organizacionim jedinicama Savezne uprave za kontrolu letenja na aerodromima u Saveznoj Republici Jugoslaviji i drugim korisnicima meteoroloke dokumentacije za let iz lana 1. ovog pravilnika. lan 17. Za potrebe obezbeivanja prognostikih karata iz meteoroloke dokumentacije za let u domaem vazdunom saobraaju, Savezni hidrometeoroloki zavod izrauje prognostike karte znaajnog vremena i prognostike karte vetra i temperature vazduha na visini i, preko sistema nacionalnih vazduhoplovnih meteorolokih telekomunikacija izdaje iz podrunim organizacionim jedinicama Savezne uprave za kontrolu letenja na aerodromima u Saveznoj Republici Jugoslaviji i drugim korisnicima meteoroloke dokumentacije za let iz lana 1. ovog pravilnika.
IV. PROGNOSTIKE KARTE KOJE SAVEZNI HIDROMETEOROLOKI ZAVOD OBEZBEUJE PREKO MEUNARODNE RAZMENE
lan 18. Radi izrade i izdavanja meteoroloke dokumentacije za let vazduhoplova u meunarodnom vazdunom saobraaju, Savezni hidrometeoroloki zavod, iz sistema WAFS-a a preko nadlenog RAFC-a, obezbeuje sledee prognostike karte znaajnog vremena i karte vetra i temperature vazduha na visisni: a) za let u regionu Evropa-Mediteran (EUR):
8-12/01
432 od 1036
Knjiga I
- SWC za sloj FL 100-450, kombinacija SWM i SWH (EUR); - WIND/TEMPERATURE za nivoe leta 50, 100, 180, 240, 300, 340 i 390; b) za interkontinentalni let prema regionu: 1) Severni Atlantik i Severna Amerika (NAT/NAM): - SWC za sloj FL 250-630, model SWH (NAT/NAM); - WIND/TEMPERATURE za nivoe leta 180, 300, 340, 390 i 450; 2) Srednji istok i Azija (MID/ASIA): - SWC za sloj FL 250-630, model SWH (MID/ASIA); - WIND/TEMPERATURE za nivoe leta 300, 340, 390 i 450; 3) Afrika (AFI): - SWC iznad FL 250, model SWH (AFI); - WIND/TEMPERATURE za nivoe leta 300, 340, 390 i 450; 4) Karibi i Juna Amerika (CAR/SAM): - SWC iznad FL 250, model SWH (CAR/SAM); - WIND/TEMPERATURE za nivoe leta 300, 340, 390 i 450. U sluaju pojave vulkanskih erupcija, Savezni hidrometeoroloki zavod obezbeuje iz nadlenog meunarodnog meteorolokog centra raspoloive prognostike karte prenosa i disperzije oblaka vulkanskog pepela, koje se izdaju kao savetodavne informacije.
lan 19. Karte iz odredaba pod a) i b) lana 18. ovog pravilnika obezbeuju se etiri puta dnevno, a za fiksne termine vaenja 0000, 0600, 1200 i 1800 UTC - zasnivaju se na prognozama od 0000 i 1200 UTC, i moraju u izvornom obliku biti na raspolaganju najkasnije devet sati pre termina vaenja.
8-12/01
433 od 1036
Knjiga I
V. PROGNOSTIKE KARTE KOJE IZRAUJE SAVEZNI HIDROMETEOROLOKI ZAVOD

lan 20. Radi izrade i izdavanja meteoroloke dokumentacije za let vazduhoplova u domaem vazdunom saobraaju, ukljuujui i let vojnih i drugih dravnih vazduhoplova, a imajui u vidu neophodnost obezbeivanja letova razliitih vrsta avijacije i vazduhoplova, Savezni hidrometeoroloki zavod izrauje sledee prognostike karte znaajnog vremena i kartye vremena i temperature vazduha na visini: 1) prognostike karte znaajnog vremena za let na malim visinama, do FL 100 (od povrine zemlje do priblino 3000 m ili 700 hPa), model SWL; 2) prognostike karte znaajnog vremena za let na serednjim i velikim visinama, od FL 100 do FL 450 (priblino od 3000 m ili 700 hPa do 13500 m ili 150 hPa), kombinacija modela SWM i SWH; prognosti ke karte vetra i temperature vazduha na visini, za let 3) na malim visinama, do FL 100 (od povrine zemlje do priblino 3000 m ili 700 hPa); prognosti ke karte vetra i temperature vazduha na visini, za let 4) na srednjim i velikim visinama, od FL 100 do FL 450 (priblino od 3000 m ili 700 hPa do 13500 m ili 150 hPa). lan 21. Karte iz lana 20. ovog pravilnika izrauju se osam puta dnevno, a za fiksne termine vaenja 0000, 0300, 0600, 0900, 1200, 1500, 1800 i 2100 UTC - zasnivaju se na prognozama od 0000 i 1200 UTC (po mogunosti i na prognozama od 0600 i 1800 UTC) i moraju biti na raspolaganju etiri sata i trideset minuta pre termina vaenja. lan 22. Prognostike karte koje se ukljuuju u meteoroloku dokumentaciju za let moraju biti iz najnovijeg termina izdavanja i zasnovane na najnovijim raspoloivim meteorolokim informacijama. lan 23. Pri izradi prognostikih karata moraju se, u skladu sa tehnikim regulativima WMO i ICAO, uneti na propisan nain informacije o upotre-
8-12/01
434 od 1036
Knjiga I
bljenim jedinicama meteorolokih fizikih veliina, vrsti karte, datumu terminu vanosti prognoza, nivoima leta i drugim oznakama visine, a u sluaju prognoze vetra i temperature vazduha na visini i informacije o datumu i terminu osmatranja, na kojima se prognoza zasniva. lan 24. Prognostike karte iz lana 20. ovog pravilnika sadre: 1) prikaz fizikih i topografskih karakteristika podloge, koji obuhvata sledee: a) oblast Savezne Republike Jugoslavije i okolnih zemalja u Merkatorovoj projekciji, u razmeri (priblino) 1:3.000.000, sa koordinatama krajnjih taaka: 40oN; 16oE; 40oN, 24oE; 48oN, 16oE; i 48oN, 24oE; b) ucrtane linije dravnih granica, granica morske obale, reka: Dunav, Tisa, Drava, Sana, Vrbas, Drina, Velika Morava, Zapadna Morava, Juna Morava, Ibar, Neretva i Vardar, i jezera: Balton, Skadarsko, Ohridsko i Prespansko; v) aerodrome oznaene takom i prvim slovom imena grada kome pripadaju i to: Beograd, Vrac, Uice, Ni, Pritina, Podgorica, Tivat, Budimpeta, Osijek, Zagreb, Banjaluka, Sarajevo, Mostar, Split, Dubrovnik, Tirana, Brindizi, Bari, Skoplje, Ohrid, Solun, Sofija i Temivar; g) geografsku mreu meridijana i uporednika oznaenu meusobnim presecima na svakih 1 stepen (vrednosti geografske duine i irine daju se na ivici karte); d) u zaglavlju uoljivo naveden naziv Saveznog hidrometeorolokog zavoda kao prognostikog centra koji je kartu izradio i to u obliku skraenice FHMI (engleski prevod), vrsta karte, datum i termin vaenja; ) na pogodnom mestu, navedene upotrebljene jedinice i objanjenje koje blie definie sadraj karte; e) mesto za upisivanje teksta meteorolokog upozorenja i teksta posebne informacije na karti modela SWL i karti kombinaciji modela SWM i SWH, a koje se nalazi izvan geografske oblasti koju karta obuhvata, iza latininog teksta UPOZORENJE/POSEBNA INFORMACIJA; 2) grafiki deo kojim se prikazuju frontovi, centri prizemnog vazdunog pritiska granice oblasti znaajnog vremena, simboli prognoziranih o pojava, visine izotermi od 0 C (nula Celzijusovih stepeni) i dr; 3) deo sa tekstom (ili propisanim skraenicama) koji opisuje preovlaujue osnovno stanje srednjih uslova vidljivosti, elemenata znaaj-
8-12/01
435 od 1036
Knjiga I
nog vremena, oblanosti i dr, ili tabelarnim pregledom vetra i temperature vazduha na visini. lan 25. Meteoroloke informacvije ucrtane na karti moraju biti vizuelno uoljive od fizikih i topografskih karakteristika podloge. lan 26. Veliina prognostikih karata je standardnog A4 formata. lan 27. Tekst meteorolokog upozorenja ili posebene informacije pie se na srpskom ili istovremeno i na engleskom jeziku, velikim tampanim latininim slovima. lan 28. Karta znaajnog vremena za let na malim visinama, ukljuujui i let po pravilima vizuelnog letenja, koji se odvija u sloju od srednjeg nivoa mora (MSL) do FL 100, model SWL, u grafikom obliku sadri prognozu: 1) meteorolokih pojava koje potvruju ve izdatu SIGMET informaciju, a koje utiu na let na malim visinama; 2) vrste i poloaja prizemnih frontova i pravca i srednje brzine njihovog kretanja; 3) grmljavine, grada, linija nestabilnosti, turbolencije (u oblaku ili pri vedrom nebu), planinskih talasa sa prateim silaznim strujama, zaleivanja vazduhoplova, padavina koje se lede, jakih peanih ili prainskih oluja, magle, padavina ili drugih pojava koje su uzrok smanjenja vidljivosti na manje od 5000m na veem prostoru, ukljuujui i geografsku oblast i nivo do kojeg se ove pojave prostiru; 4) koliine, rodova i visina baza i vrhova oblaka; 5) prostranih oblasti sa horizontalnom vidljivou manjom od 5000m; 6) poloaja centara prizemnog vazdunog pritiska i pravca i srednje brzine njihovog kretanja; o 7) visine izotermi od 0 C (nula Celzijusovih stepeni); 8) prostranih oblasti sa jakim prizemnim vetrom srednje brzine od preko 60 km/h (30 kt); 9) oblasti sa planinama koje se ne vide zbog smanjene vidljivosti.
8-12/01
436 od 1036 lan 29.
Knjiga I
Karata znaajnog vremena za let na srednjim i visokim nivoima, koji se odvija u sloju od FL 100 do FL 450, kombinacija modela SWM i SWH, u grafikom obliku sadri prognozu: 1) vrste i poloaja prizemnih frontova i pravca i srednje brzine njihovog kretanja; 2) grmljavine, linije nestabilnosti, umerene ili jake turbulencije (u oblaku ili pri vedrom nebu) i umerenog ili jakog zaleivanja vazduhoplova, ukljuujui i geografsku oblast i nivo do kojeg se ove pojave prostiru; 3) koliine, rodova i visina baza i vrhova oblaka; 4) visina izotermi od 0 C (nula Celzijusovih stepeni); 5) visina tropopauze; 6) visine, poloaja, pravca pruanja i brzine mlaznih struja. lan 30. Karta vetra i temperature vazduha na visini za let na malim visinama, ukljuujui i let po pravilima vizuelnog letenja koji se odvija u sloju od srednjeg nivoa mora (MSL) do FL 100 u tabelarnom obliku sadri prognozu pravca i brzine vetra i temperature vazduha na apsolutnim visinama 300, 600, 1000, 1500, 2000, 2500 i 3000m, u odabranim takama geografske mree. lan 31. Karta vetra i temperature vazduha na visini za let na srednjim i visokim nivoima, koji se odvija u sloju od FL 100 do FL 450, u tabelarnom obliku sadri prognozu pravca i brzine vetra i temperature vazduha na nivoima leta 100, 180, 240, 300, 340, 390 i 450, u odabranim takama geografske mree.
o
VI. IZMENA PROGNOSTIKIH KARATA UKLJUENIH U METEOROLOKU DOKUMENTACIJU ZA LET

lan 32. Ako se razvoj vremena ne odvija u skladu sa prognoziranim i predstavljenim na karti znaajnog vremena, odnosno na karti vetra i temperature vazduha na visini, Savezni hidrometeoroloki zavod izrauje i
8-12/01
437 od 1036
Knjiga I
izdaje novu kartu, osnosno vri izmenu postojee - u obliku skraenog otvorenog teksta. lan 33. Nova karta, odnosno izmena postojee, treba da bude izraena sa najmanje moguim kanjenjem i stavljena korisnicima na raspolaganje prioritetno, odmah posle izrade, a najkasnije jedan sat i trideset minuta pre fiksnog termina vonje. lan 34. Izmena karte treba da sadri sledee informacije: 1) vrstu karte, ukljuujui datum i fiksni termin vaenja; 2) oblast na koju se izmena odnosi (data geografskom duinom i irinom ili pomou naziva geografskog objekta); 3) sadraj izmene.
VII. DODATNE METEOROLOKE INFORMACIJE

lan 35. Radi poboljanja kvaliteta meteoroloke dokumentacije za let, kao i poveanje efikasnosti meteorolokog obezbeenja vazdunog saobraaja, Savezni hidrometeoroloki zavod izrauje, odnosno obezbeuje i izdaje podrunim organizacionim jedinicama Savezne uprave za kontrolu letenja na aerodromima i drugim korisnicima meteoroloke dokumentacije za let, dodatne meteoroloke informacije koje ne spadaju u osnovne dokumente meteoroloke dokumentacije za let. Dodatne meteoroloke informacije iz stava 1. ovog lana obuhvataju raspoloive analize i prognoze sinoptike situacije i raspoloive dopunske meteoroloke podatke.
lan 36. Analitiki deo dodatnih meteorolokih informacija iz lana 35. ovog pravilnika ine: 1) prizemne karte analize vremena za oblast SR Jugoslavije; 2) prizemne karte analize vremena za oblast Evropa/Sredozemlje;
8-12/01
438 od 1036
Knjiga I
3) prizemne karte analize vremena za oblast Evropa/Atlantik; 4) visinske karte analize vremena za oblast Evropa/Atlantik; 5) karte analize parametara vertikalne stabilnosti i atmosfere za oblast Evropa/Atlantik, za letnji period godine; 6) aeroloki dijagrami za odabrane visinske sinoptike stanice; 7) vazduhoplovni meteoroloki tekst-bilten, analitiki deo; Analitike karte i dijagrami izrauju se u sinoptikim terminima, u intervalima od 3, 6 ili 12 sati. lan 37. Prognostiki deo dodatnih meteorolokih informacija iz lana 35. ovog pravilnika ine: 1) prognostike karte prizemnih parametara atmosfere za oblast Evropa/Atlantik; 2) prognostike karte visinskih parametara za oblat Evropa/Atlantik; 3) prognostike karte parametara vertikalne stabilnosti atmosfere za oblast Evropa/Atlantik, za letnji period godine; 4) prognostiki aeroloki dijagrami za odabrane visinske sinoptike stanice; 5) vazduhoplovni meteoroloki tekst-bilten, prognostiki deo. Prognostike karte izrauju se za period do 48 sati unapred, sa intervalom od 12 sati. lan 38. Dopunske podatke u okviru dodatnih meteorolokih informacija iz lana 35. ovog pravilnika ine sledei podaci meteorolokih osmatranja: 1) satelitski snimci oblanosti; 2) radarski snimci oblaka; 3) satni SYNOP podaci iz domae i meunarodne razmene (za okolne zemlje); 4) WAREP/WAFOR podaci iz domae i meunarodne razmene (za okolne zemlje).
8-12/01
439 od 1036
Knjiga I
VIII. VAZDUHOPLOVNE KLIMATOLOKE INFORMACIJE

lan 39. Savezni hidrometeoroloki zavod, u skladu sa tehnikim regulativama WMO i ICAO, objavljuje i po potrebi obnavlja, vazduhoplovne klimatoloke informacije za aerodrome u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Savezni hidrometeoroloki zavod, na zahtev Savezne uprave za kontrolu letenja, Vojske Jugoslavije, avio-prevozilaca, vlasnika ili korisnika aerodroma i drugih korisnika iz oblasti vazduhoplovstva, odnosno na zahtev nadlenog nacionalnog meteorolokog organa druge drave (ili vie drava), ukljuuje klimatoloke informacije za meunarodne aerodrome u Saveznoj Republici Jugoslaviji u meunarodnu razmenu, dostavlja informacije iz stava 1. ovog lana, za potrebe dugoronog planiranja letova u meunarodnom civilnom vazdunom saobraaju. lan 40. Vazduhoplovne klimatoloke informacije neophodne za utvrivanje planova letenja, planiranje, izgradnju i korienje aerodroma ili pojedinih objekata na njemu, zasnivaju se na podacima meteorolokih osmatranja na datom aerodromu u periodu od pet i vie godina. Informacije iz stava 1. ovog lana izrauju se u obliku aerodromskih klimatolokih tabela i aerodromskih klimatolokih pregleda.
IX. UVANJE I KORIENJE PROGNOSTIKIH KARATA UKLJUENIH U METEOROLOKU DOKUMENTACIJU ZA LET

lan 41. Prognostike karte iz meteoroloke dokumentacije za let koju izrauje ili obezbeuje, Savezni hidrometeoroloki zavod uva 30 dana od datuma izdavanja. Vreme uvanja dokumenata iz stava 1. ovog lana moe, na zahtev nadlenog organa, biti i due ako se dokumenti koriste radi odreenih istraivanja ili ispitivanja. lan 42. Prognostike karte iz meteoroloke dokumentacije za let koju Savezni hidrometeoroloki zavod obezbeuje iz Svetskog sistema oblasnih
8-12/01
440 od 1036
Knjiga I
prognoza, mogu se koristiti iskljuivo za izvravanje meteorolokih poslova za potrebe vazdunog saobraaja.
X. ZAVRNA ODREDBA
lan 43 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom listu SRJ.
8-12/01
441 od 1036
Knjiga I
2.20
PRAVILNIK O UVOENJU SMANJENIH NORMI VERTIKALNOG RAZDVAJANJA VAZDUHOPLOVA U VAZDUNOM PROSTORU SAVEZNE REPUBLIKE * JUGOSLAVIJE
lan 1.
Ovim pravilnikom utvruju Se uslovi za uvoenje smanjene norme vertikalnog razdvajanja propisanih nivoa leta vazduhoplova (Reduced Vertical Separation Minimum, u daljem tekstu: RVSM), u vazdunom prostoru SRJ, a koji se odnose na tehniku opremljenost vazduhoplova i kontrole letenja, obuenost letakog osoblja i osoblja kontrole letenja, nain letenja i nain vrenja kontrole letenja u tom prostoru, kao i uslove za dobijanje odobrenja o osposobljenosti za letenje po RVSM. lan 2. Norma RVSM primenjuje se od nivoa leta 290 do nivoa leta 410 u vazdunom prostoru Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: RVSM prostor) i iznosi 1000 ft. lan 3. Letenje u vazdunom prostoru Savezne Republike Jugoslavije moe se vriti na nivoima leta datim u prilogu - Tabela nivoa leta, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. U RVSM prostoru moe se leteti samo po pravilima instrumentalnog letenja (u daljem tekstu: IFR). lan 4. U RVSM prostoru moe leteti vazduhoplov koji u uverenju o plovidbenosti ima upisano odobrenje za letenje u tom prostoru. lan 5. Odobrenje iz lana 4. ovog pravilnika moe se upisati vazduhoplovu koji je opremljen za IFR letenje, koji ima ureaj za izbegavanje sudara, i iji su programi odravanja u skladu sa tehnikim uputstvom (o plo* Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SRJ", br. 68/2001.
8-12/01
442 od 1036
Knjiga I
vidbenosti, neprekidnoj plovidbenosti, i operativnoj praksi i procedurama za Evropski RVSM prostor) Evropske konferencije civilnog vazduhoplovstva JAA/TGL 6. lan 6. Vazduhoplov iz lana 4. ovog pravilnika, pre upisivanja odobrenja u uverenje o plovidbenosti, mora imati proveru u letu kojom se dokazuje da je vazduhoplov sposoban da odrava zadati nivo u RVSM prostoru. Provera iz Stava 1. ovog lana vri se: 1) merenjem odravanja nivoa leta preletom zemaljskih ureaja za praenje visine leta, koji su postavljeni na nekoliko lokacija u Evropi, ili 2) postavljanjem posebnog ureaja u pilotsku kabinu vazduhoplova koji registruje odravanje zadatog nivoa leta. Proveru iz stava 1. ovog lana vri Evropska agencija za bezbednost vazdunog saobraaja (EUROCONTROL), koja o rezultatima provere obavetava Savezno ministarstvo saobraaja i telekomunikacija. lan 7. Letako osoblje, osim kabinskog osoblja, vazduhoplova iz lana 4. ovog pravilnika i kontrolori letenja koji vre kontrolu letenja u RVSM prostoru, moraju biti obueni po programu koji utvruje Savezno ministarstvo saobraaja i telekomunikacija u centru za obuku koji je ovlaen za vrenje te obuke. Program obuke iz stava 1. ovog lana mora biti, za letako osoblje iz stava 1. ovog lana. ukljuen u program obuke za sticanje ovlaenja za tip vazduhoplova, a za kontrolore letenja, u program obuke za sticanje dozvole kontrolora letenja. lan 8. Avio-prevozilac, odnosno drugo lice koje koristi vazduhoplov u RVSM prostoru, mora u Priruniku o operativnim postupcima da definie postupke rada letakog osoblja, postupke u sluaju opasnosti i otkaza opreme vazduhoplova, iz lana 5. ovog pravilnika. lan 9. Savezna uprava za kontrolu letenja je duna da obezbedi tehnika sredstva i ureaje koji omoguuju: - blagovremenu, selektivnu i tanu obradu podataka iz plana leta, koji se odnose na RVSM; - automatsko oznaavanje radarskih simbola podatkom o statusu
8-12/01
443 od 1036
Knjiga I
vazduhoplova u odnosu na RVSM, kao i runu manipulaciju tim podacima; - prikazivanje podataka iz plana leta na obrascu za praenje leta (papirnom ili elektronskom), koji se odnosi na status vazduhoplova u odnosu na RVSM. lan 10. U RVSM prostoru, pored vazduhoplova iz lana 4. ovog pravilnika, moe leteti i dravni vazduhoplov koji je opremljen za IFR letenje. Dravni vazduhoplov iz stava 1. ovog lana koji leti u RVSM prostoru razdvaja se od drugih vazduhoplova vertikalnom normom razdvajanja od 2000 ft. lan 11. Vazduhoplovi koji nisu opremljeni za IFR letenje, ili ije se, letake aktivnosti vre po pravilima i procedurama koje nisu u skladu sa pravilima i procedurama letenja u RVSM prostoru, mogu leteti iznad nivoa leta 280 u definisanim uslovno zabranjenim zonama. Granice uslovno zabranjenih zona iz stava 1. ovog lana, kao i nain njihovog aktiviranja, objavljuju se saglasno lanu 9. Zakona o vazdunom saobraaju ("Slubeni list SRJ", br. 12/98, 44/99 i 73/2000 - u daljem tekstu Zakon) u Zborniku vazduhoplovnih informacija, odnosno hitnim vazduhoplovnim obavetenjima. Razdvajanje vazduhoplova koji lete u RVSM prostoru od vazduhoplova koji lete u uslovno zabranjenim zonama vri se obezbeivanjem normi razdvajanja izmeu vazduhoplova u RVSM prostoru i uslovno zabranjene zone. Izuzetno od stava 1. ovog lana, u RVSM prostoru moe leteti vojni vazduhoplov bez ogranienja u skladu sa lanom 181. Zakona, kada izvrava posebne zadatke od interesa za odbranu ili bezbednost zemlje. lan 12. Savezna uprava za kontrolu letenja duna je da utvrdi tokove saobraaja posle uvoenja RVSM i da u skladu sa tim tokovima i u odnosu na poveano radno optereenje kontrolora letenja u sluajevima razdvajanja vazduhoplova iz lana 10. ove uredbe, izvri sektorizaciju vazdunog prostora i odredi optimalne kapacitete sektora, kao i da predloi odgovarajuu mreu vazdunih puteva. Savezna uprava za kontrolu letenja duna je da tokove saobraaja
8-12/01
444 od 1036
Knjiga I
usaglasi sa susednim zemljama i Eurokontrolom, kao i da u sporazumima o koordinaciji sa susednim kontrolama letenja ukljui i promene koje se odnose na RVSM. Podatke od znaaja za bezbedno i efikasno obavljanje vazdunog saobraaja, a koji se odnose na RVSM, Savezna uprava za kontrolu letenja duna je da objavi u slubenim vazduhoplovnim publikacijama saglasno lanu 5. Zakona. lan 13. Avio-prevozilac, odnosno drugo lice koje ima nameru da koristi RVSM prostor, mora da Saveznom ministarstvu saobraaja i telekomunikacija podnese: 1) uverenje o plovidbenosti sa upisanim odobrenjem za letenje u RVSM prostoru; 2) prirunik o operativnim postupcima iz lana 8. ovog pravilnika; 3) spisak letakog osoblja koje je zavrilo obuku iz lana 7. ovog pravilnika. Avio-prevoziocu, odnosno drugom licu koje ispuni uslove iz stava 1. ovog lana, Savezno ministarstvo saobraaja i telekomunikacija izdaje odobrenje o osposobljenosti za letenje u RVSM prostoru koje se upisuje u prilogu uz uverenje o osposobljenosti za obavljanje delatnosti u vazdunom saobraaju. lan 14. Savezna uprava za kontrolu letenja podnosi Saveznom ministarstvo saobraaja i telekomunikacija izvetaj o tehnikoj opremljenosti za rad u RVSM prostoru iz lana 9. ovog pravilnika, o izvrenoj sektorizaciji vazdunog prostora iz lana 12. ovog pravilnika, kao i spisak kontrolora letenja koji su zavrili obuku iz lana 7. ovog pravilnika. Na osnovu izvetaja iz stava 1. ovog lana, Savezno ministarstvo saobraaja i telekomunikacija daje saglasnost da Savezna uprava za kontrolu letenja vri kontrolu letenja u RVSM prostoru. lan 15. Letako osoblje koje je steklo dozvolu pilota transportnog vazduhoplova i profesionalnog pilota, odnosno osoblje kontrole letenja koje je steklo dozvolu kontrolora letenja, pre stupanja na snagu ovog pravilnika, duno je da do 31. decembra 2001. godine zavri obuku iz lana 7. ove uredbe.
8-12/01
445 od 1036
Knjiga I
Centar za obuku, u kome je obuio osoblje iz stava 1. ovog lana, izdaje tom osoblju potvrdu o obuenosti. lan 16. Avio-prevozilac, odnosno drugo lice koje koristi RVSM prostor, kao i Savezna uprava za kontrolu letenja, duni su da vode evidenciju osoblja kojima su izdate potvrde iz lana 15. ovog pravilnika. lan 17. Danom primene ovog pravilnika prestaje da vai lan 20. Pravilnika o letenju vazduhoplova ("Slubeni list SFRJ", br. 10/79 i 4/83. lan 18. Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ", a primenjivae se od 24. januara 2002. godine, osim odredaba iz l. 5, 6, 7, 8, 9, 13. i 14. koji se primenjuju od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
8-12/01
446 od 1036 TABELA NIVOA LETA

Magnetni kurs leta (Magnetic track) Od 000 do 179 stepeni Od 180 do 359 stepeni Instrumentalno letenje (IFR flights)
Nivo leta (Flight level) metri Meters 0 1000 3000 5000 7000 9000 11000 13000 15000 17000 19000 21000 23000 25000 27000 29000 31000 33000 35000 37000 39000 40000 45000 49000 etc 420 460 etc 12800 14000 etc 42000 46000 etc 430 470 etc 13100 14350 etc 43000 47000 etc 440 480 etc 35 55 75 95 115 135 155 175 195 215 235 255 275 1050 1700 2300 2900 3500 4100 4700 5350 5950 6550 7150 7750 8400 3500 5500 7500 9500 11500 13500 15500 17500 19000 21500 23500 25500 27500 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 240 260 280 300 320 340 360 380 400 600 1200 1850 2450 3050 3650 4250 4900 5500 6100 6700 7300 7900 8550 9150 9750 10350 11000 11600 12200 Apsolutna visina leta (Altitude) stope Feets 0 2000 4000 6000 8000 10000 12000 14000 16000 18000 20000 22000 24000 26000 28000 30000 32000 34000 36000 38000 40000 45 65 85 105 125 145 165 185 205 225 245 265 285
Knjiga I
Instrumentalno letenje (IFR flights)

Nivo leta (Flight level) metri Meters 10 30 50 70 90 110 130 150 170 190 210 230 250 270 290 310 330 350 370 390 410 450 490 etc 300 900 1500 2150 2750 3350 3950 4550 5200 5800 6400 7000 7600 8250 8850 9450 10050 10650 11300 11900 12500 13700 14950 etc Apsolutna visina leta (Altitude) Stope Feets
Vizuelno letenje (VFR flights)

Nivo leta (Flight level) metri Meters Apsolutna visina leta (Altitude) stope Feets
Vizuelno letenje (VFR flights)

Nivo leta (Flight level) metri Meters Apsolutna visina leta (Altitude) stope Feets
1350 2000 2600 3200 3800 4400 5050 5650 6250 6850 7450 8100 8700
4500 6500 8500 10500 12500 14500 16500 18500 20500 22500 24500 26500 28500
13400 14650 etc
44000 48000 etc
8-12/01
447 od 1036
Knjiga I
3. 3.1
PODZAKONSKI PROPISI O VAZDUHOPLOVNOM I OSTALOM STRUNOM OSOBLJU PRAVILNIK O STRUNOJ SPREMI, ISPITIMA I DOZVOLAMA ZA RAD LANOVA POSADE * VAZDUHOPLOVA
I OPTE ODREDBE
lan 1. Ovim pravilnikom propisuju se struna sprema, ispiti i drugi uslovi koje moraju da ispunjavaju lanovi posade vazduhoplova, i to: letako osoblje i pomono osoblje; nain proveravanja njihove strunosti, nain izdavanja dozvole za rad, kao i poslovi koje ta lica mogu da vre. lan 2. Poslove letakog osoblja, kao i poslove pomonog osoblja na vazduhoplovu, mogu vriti punoletna lica, koja u pogledu strune spreme i vremena provedenog na odreenim poslovima, ispunjavaju uslove propisane ovim pravilnikom i imaju dozvolu za rad. Poslove pilota jedrilice mogu vriti i starija maloletna lica pod uslovima propisanim ovim pravilnikom. lan 3. Lice koje vri poslove letakog osoblja i pomonog osoblja na vazduhoplovu, osim uslova iz lana 2. ovog pravilnika, mora ispunjavati i propisane zdravstvene uslove. lan 4. Lice koje se obuava za vrenje poslova iz lana 2. ovog pravilnika je uenik ili pripravnik i te poslove moe vriti samo pod nadzorom lica
* Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SRJ", br. 2/80, a izmene i dopune u "Slubenom listu SFRJ", br. 31/80; 53/80; 43/81; 10/85; 12/93, 46/93; 74/93; 54/94; 77/94, 46/95, 16/96.
8-12/01
448 od 1036
Knjiga I
koje ima vaeu dozvolu za rad za vrenje odreenih strunih poslova, odnosno za vrenje posebnih poslova, osim lica koja vre obuku na zemlji (obuka na radio-navigacionim ureajima za simulirano letenje i teorijska obuka). Za vrenje strunog posla uenik se obuava u odreenim kolama, odnosno kolskim centrima. Uenik za sportskog pilota, pilota jedrilice i balona kao i nastavnici sportskog letenja obuavaju se u kolskim centrima i organizacijama Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije. Pripravnik je lice koje ima vaeu dozvolu za rad za vrenje odreenog strunog posla, a koje se obuava za vrenje odreenog strunog posla ili se obuava za vrenje posebnog posla. lan 5. Uenik koji se obuava za vrenje odreenih strunih poslova na vazduhoplovu mora biti upisan u knjigu uenika kole ili kolskog centra, odnosno organizacije Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije u kojoj se obuava. Pripravnik koji se obuava za vrenje drugog odreenog strunog posla ili za vrenje posebnog posla mora biti upisan u knjigu pripravnika kole ili kolskog centra, organizacije udruenog rada, organa uprave, odnosno organizacije Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije. U knjigu uenika, odnosno u knjigu pripravnika unose se podaci o: ueniku, odnosno pripravniku, zdravstvenom stanju uenika, odnosno pripravnika, nastavniku koji vri obuku, poloenim ispitima i stepenu obuenosti, kao i vrsti poslova za koje se uenik, odnosno pripravnik obuava. Sadraj knjige uenika, odnosno sadraj knjige pripravnika utvruje i knjigu overava Savezno ministarstvo za saobraaj i veze. lan 6. Licu koje ispunjava zdravstvene i druge uslove propisane ovim pravilnikom i koje poloi ispit za vrenje odreenih strunih poslova, izdaje se dozvola za rad za samostalno vrenje tih poslova. Ako lice iz stava 1. ovog lana poloi poseban ispit za vrenje posebnih poslova, u vaeu dozvolu za rad upisuje se da moe samostalno vriti i posebne poslove za koje je poloilo poseban ispit.
8-12/01
449 od 1036
Knjiga I
Lice koje ima dozvolu za rad za vrenje odreenih strunih poslova na vazduhoplovu moe vriti i posebne poslove, ako poloi poseban ispit za vrenje tih poslova i ako mu je to upisano u vaeu dozvolu za rad. lan 7. Poslovi letakog osoblja i pomonog osoblja u vazduhoplovu, nastavnika i instruktora su: upravljanje vazduhoplovom, pomoni poslovi u vazduhoplovu za vreme leta, obuka u letenju, nadzor nad izvrenjem letakog zadatka za vreme obuke i proveravanje strunosti, staranje o bezbednosti putnika i verifikacija radio-navigacionih ureaja. lan 8. Pojedini izrazi, upotrebljeni u ovom pravilniku, imaju sledea znaenja: 1) samostalno letenje je letenje koje samostalno vri pilot vazduhoplova vazduhoplovom za koji je propisom predvien jedan pilot, ili letenje prvog pilota vazduhoplovom za koji je propisom predvieno najmanje dva pilota, ili letenje nastavnika, odnosno instruktora letenja koji vri obuku i proveravanje strunosti posade vazduhoplova; 2) nono letenje je vreme provedeno u letu koji poinje pola asa posle zalaska sunca, odnosno koji se zavrava pola asa pre izlaska sunca; 3) letenje sa duplim, odnosno udvojenim komandama je upravljanje vazduhoplovom u svojstvu uenika ili pripravnika radi obuke, trenae ili izvrenja letakog zadatka pod nadzorom nastavnika ili instruktora letenja; 4) vreme letenja po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) je ukupno vreme letenja pomou instrumenata pod meteorolokim uslovima za instrumentalno letenje (IMC) ili pod pokrivaem radi obuke ili proveravanja strunosti, uz korienje radio-navigacionih ureaja, odnosno svako letenje u vazdunom saobraaju; 5) linijsko letenje je meuaerodromsko letenje u redovnom ili neredovnom vazdunom saobraaju; 6) letenje na dugim linijama je meuaerodromsko letenje preko velikih prostranstava, za koje je neophodno korienje sredstava za navigaciju velikog dometa;
8-12/01
450 od 1036
Knjiga I
7) pilot je lice koje upravlja vazduhoplovom i koje je odgovorno za njegovu bezbednost; 8) prvi pilot je lice koje na vazduhoplovu za koji su propisana dva pilota, upravlja vazduhoplovom sa levog sedita i moe biti odreen da vri dunost voe vazduhoplova; 9) drugi pilot je lice koje, na vazduhoplovu za koji je propisano najmanje dva pilota, vri odreene strune poslove iz svog delokruga; 10) tip vazduhoplova je vazduhoplov koji ima sline konstruktivne, aerodinamike i manevarske osobine, zajednike za vie vazduhoplova.
II LETAKO OSOBLJE Sportski piloti 1. Pilot jedrilice

lan 9. Jedrilicom moe upravljati sportski pilot koji ima zavrenu obuku za pilota jedrilice; najmanje 30 asova, samostalnog letenja na jedrilici; poloen ispit za pilota jedrilice i pismenu saglasnost roditelja ako lice nije punoletno, a ima vie od 16 godina ivota. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, jedrilicom moe upravljati lice koje ima dozvolu za rad sportskog pilota aviona, zavrenu obuku za pilota jedrilice i najmanje 10 asova samostalnog letenja na jedrilici i poloen ispit za pilota jedrilice. lan 10. Ispit za pilota jedrilice sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Gradivo za program polaganja teorijskog dela ispita obuhvata: 1) teoriju letenja (osnovi aerodinamike, osnovi mehanike, leta, osnovi stabilnosti i upravljivosti, itd.); 2) vazduhoplovnu navigaciju; 3) radiofoniju; 4) vazduhoplovnu meteorologiju;
8-12/01
451 od 1036
Knjiga I
5) poznavanje konstrukcije i materijala od koga se izrauje jedrilica; 6) vazduhoplovne propise; 7) poznavanje svojstava padobrana i njegove upotrebe; 8) eksploataciju jedrilice i prinudne postupke. Praktini deo ispita je provera strunog znanja i sposobnosti za bezbedno upravljanje jedrilicom u toku leta. lan 11. Na osnovu dozvole, pilot jedrilice: samostalno leti danju pod uslovima vidljivosti na vie tipova jedrilica za koje je obuen; leti nou, ako je za to obuen a nije imao prekid u nonom letenju dui od 60 dana; leti u oblacima, ako je za to obuen i ima najmanje 10 asova letenja bez spoljne vidljivosti, od ega najvie 5 asova letenja simuliranim ureajima; uestvuje na vazduhoplovnim javnim priredbama i takmienjima u Saveznoj Republici Jugoslaviji i inostranstvu, ako ima najmanje 100 asova samostalnog letenja, od ega 10 asova letenja na tipu jedrilice sa kojom uestvuje na javnoj priredbi ili takmienju. lan 12. Zahtev za produavanje roka vaenja dozvole pilota jedrilice moe podneti imalac te dozvole, koji u momentu produenja roka vaenja dozvole za rad ispunjava zdravstvene uslove, ako ima najmanje 10 asova letenja, od ega najmanje 5 asova letenja u toku 12 meseci pre isteka roka vaenja dozvole i koji je prilikom proveravanja strunosti pokazao zadovoljavajui uspeh.
1a. Sportski pilot ultralakog aviona

lan 12a. Ultralakim avionom moe upravljati sportski pilot koji ima zavrenu obuku za sportskog pilota ultralakog aviona, najmanje 20 asova samostalnog letenja ultralakim avionom, od ega dva asa samostalnog, meuaerodromskog letenja sa sletanjima na dva razliita aerodroma i poloen ispit za sportskog pilota ultralakog aviona. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, ultralakim avionom moe upravljati pilot aviona koji ima zavrenu obuku za ultralaki avion i pilot
8-12/01
452 od 1036
Knjiga I
jedrilice koji ima zavrenu obuku za pilota ultralakog aviona, najmanje 10 asova samostalnog letenja na ultralakom avionu i poloen ispit za pilota ultralakog aviona. lan 12b. Ispit za sportskog pilota ultralakog aviona sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Gradivo za polaganje teorijskog dela ispita obuhvata: 1) teoriju letenja; 2) vazduhoplovne konstrukcije; 3) vazduhoplovne pogonske grupe; 4) vazduhoplovne instrumente; 5) vazduhoplovnu meteorologiju; 6) vazduhoplovnu navigaciju; 7) radiofoniju; 8) vazduhoplovne propise; 9) eksploataciju vazduhoplova i prinudne postupke. Praktini deo ispita je provera strunog znanja i osposobljenosti za bezbedno upravljanje ultralakim avionom u toku leta. lan 12v. Na osnovu dozvole, sportski pilot ultralakog aviona samostalno upravlja ultralakim avionom danju u uslovima vidljivosti, prevozi jedno lice ako ima najmanje 100 asova samostalnog letenja, vri izbacivanje hemijskih sredstava ako ima najmanje 100 asova samostalnog letenja i ako za to ima ovlaenje i poloen ispit za sportskog pilota aviona.
2. Sportski pilot aviona i helikoptera

lan 13. Avionom moe upravljati sportski pilot koji ima zavrenu obuku za sportskog pilota, najmanje 35 asova samostalnog letenja avionom, od ega najmanje 5 asova samostalnog meuaerodromskog letenja sa sletanjima na tri razliita aerodroma, i poloeni ispit za sportskog pilota.
8-12/01
453 od 1036
Knjiga I
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, avionom moe upravljati lice koje ima dozvolu za rad pilota jedrilice ako ima zavrenu obuku za sportskog pilota, najmanje 25 asova samostalnog letenja avionom, od ega najmanje 5 asova samostalnog meuaerodromskog letenja sa sletanjima u tri razliita aerodroma, odnosno dozvolu pilota ultralakog aviona ako ima zavrenu obuku za sportskog pilota aviona ili helikoptera i najmanje 15 asova samostalnog letenja avionom, od ega najmanje pet asova samostalnog meuaerodromskog letenja sa sletanjima na tri razliita aerodroma i poloen struni ispit za sportskog pilota. lan 14. Ispit za sportskog pilota sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Gradivo za program polaganja teorijskog dela ispita obuhvata: 1) teoriju letenja; 2) vazduhoplovne konstrukcije; 3) sisteme vazduhoplova; 4) vazduhoplovne pogonske grupe; 5) vazduhoplovne instrumente; 6) vazduhoplovnu navigaciju; 7) radiofoniju; 8) vazduhoplovnu meteorologiju; 9) vazduhoplovne propise; 10) eksploataciju vazduhoplova i prinudne postupke. Ako kandidat za sportskog pilota poseduje vaeu dozvolu pilota jedrilice, nee polagati predmet iz take 7. stava 2. ovog lana. Praktini deo ispita je provera strunog znanja i osposobljenosti za bezbedno upravljanje avionom u toku leta. lan 15. Na osnovu dozvole, sportski pilot; samostalno upravlja avionom danju u uslovima vidljivosti, bez prava prevoza putnika, jednomotornim avionom teine do 1500 kg za koji je obuen, odnosno jednomotornim avionom teine do 3000 kg, ako je poloio poseban struni ispit za letenje odreenim tipom aviona; uestvuje na javnim vazduhoplovnim priredbama i takmienjima u Jugoslaviji, ako ima najmanje 100 asova
8-12/01
454 od 1036
Knjiga I
samostalnog letenja, a u inostranstvu najmanje 150 asova samostalnog letenja; prevozi druga lica, osim putnika, ako ima najmanje 100 asova samostalnog letenja, od ega najmanje 5 asova samostalnog letenja odnosnim tipom aviona; vri vue jedrilice, ako ima najmanje 70 asova letenja, od ega najmanje 5 asova samostalnog letenja odnosnim tipom aviona i ako je za to obuen, odnosno ako ima najmanje 50 asova samostalnog letenja i poloen poseban ispit za nastavnika jedriliarstva; vri izbacivanje padobranaca, bacanje letaka i vuu transparenata ako ima najmanje 100 asova samostalnog letenja i ako je za to obuen, vri izbacivanje hemijskih sredstava iz vazduhoplova ako ima najmanje 100 asova samostalnog letenja i ako za to ima ovlaenje, leti avionom u kontrolisanom vazdunom prostoru, ako ima poloen poseban struni ispit za korienje radio-navigacionih sredstava, leti nou u zoni sportskog aerodroma, ako je za to obuen i ako mu prekid u nonom letenju nije trajao due od 45 dana; leti nou u meteorolokim uslovima za vizuelno letenje u rejonu aerodroma, ako ima poloen poseban ispit za korienje radio-navigacionih sredstava i ima najmanje 5 asova samostalnog nonog letenja. Na osnovu dozvole sportskog pilota i poloenog posebnog ispita za instrumentalno letenje, sportski pilot prevozi putnike jednomotornim avionom mase do 1.500 kg za koje je obuen, odnosno jednomotornim avionom mase do 2.750 kg ako je poloio poseban struni ispit za letenje odreenim tipom aviona koji je opremljen za instrumentalno letenje i ako ima najmanje 150 asova samostalnog letenja, od ega najmanje 10 asova na tom tipu aviona. lan 16. Zahtev za produenje roka vaenja dozvole sportskog pilota moe podneti imalac te dozvole koji u momentu produenja roka vaenja dozvole ispunjava zdravstvene uslove, koji ima najmanje 10 asova letenja, od ega najmanje 5 asova samostalnog letenja avionom u toku 12 meseci pre isteka roka vaenja dozvole, i koji je prilikom proveravanja strunosti pokazao zadovoljavajui uspeh. lan 17. Helikopterom moe upravljati sportski pilot helikoptera koji ima: zavrenu obuku za sportskog pilota helikoptera; najmanje 40 asova letenja helikopterom, od ega najmanje 20 asova samostalnog letenja;
8-12/01
455 od 1036
Knjiga I
najmanje 3 samostalna preleta na tri terena; najmanje jedno sletanje i jedno poletanje sa terena nadmorske visine preko 1000 m i poloen ispit za sportskog pilota helikoptera. Ako sportski pilot helikoptera ima dozvolu za rad sportskog pilota aviona ili dozvolu vieg ranga, moe mu se umesto 40 asova letenja helikopterom priznati 25 asova letenja helikopterom, od ega mora imati najmanje 15 asova samostalnog letenja helikopterom. lan 18. Ispit za sportskog pilota helikoptera sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Gradivo za program polaganja teorijskog dela ispita obuhvata: 1) teoriju letenja (posebno let helikoptera i rotora); 2) vazduhoplovne konstrukcije (posebno konstrukcije helikoptera); 3) sisteme vazduhoplova ( posebno sisteme helikoptera); 4) vazduhoplovne pogonske grupe ( posebno pogonske grupe helikoptera); 5) vazduhoplovne instrumente; 6) vazduhoplovnu navigaciju; 7) vazduhoplovnu meteorologiju; 8) radiofoniju; 9) vazduhoplovne propise; 10) eksploataciju helikoptera i prinudne postupke. Praktini deo ispita je provera strunog znanja i osposobljenosti za bezbedno upravljanje helikopterom za vreme leta. lan 19. Na osnovu dozvole, sportski pilot helikoptera: samostalno upravlja helikopterom danju pod uslovima vidljivosti, bez prava prevoza drugih lica, a posle 75 asova samostalnog letenja helikopterom i sa pravom prevoza drugih lica ako ima najmanje 10 asova letenja na odgovarajuem tipu helikoptera; leti helikopterom nou ako je za to obuen a nije imao prekid u nonom letenju dui od 45 dana; vri izbacivanje padobranaca ako ima najmanje 100 asova samostalnog letenja helikopterom, od ega najmanje 10 asova samostalnog letenja onim tipom heliko-
8-12/01
456 od 1036
Knjiga I
ptera iz kog vri izbacivanje padobranaca i ako je za to obuen; leti helikopterom u kontrolisanom vazdunom prostoru ako je poloio poseban ispit za korienje radio-navigacionih sredstava; leti nou po pravilima za vizuelno letenje u rejonu aerodroma, odnosno heliodroma ako je poloio poseban ispit za korienje radio-navigacionih sredstava i ima najmanje 15 asova samostalnog letenja helikopterom; uestvuje na vazduhoplovnim javnim priredbama i takmienjima ako ima najmanje 75 asova samostalnog letenja helikopterom, a u inostranstvu ako ima najmanje 150 asova samostalnog letenja helikopterom. lan 20. Zahtev za produenje roka vaenja dozvole sportskog pilota helikoptera moe podneti imalac te dozvole koji u momentu produenja roka vaenja dozvole ispunjava zdravstvene uslove, i koji u toku oba perioda od po 12 meseci vaenja dozvole ima najmanje po 30 samostalnih letova helikopterom i najmanje po 10 asova letenja i koji je prilikom proveravanja strunosti pokazao zadovoljavajui uspeh.
3. Pilot na slobodnom balonu

lan 21. Slobodnim balonom moe upravljati pilot koji ima zavrenu obuku za pilota slobodnog balona, najmanje osam penjanja u prosenom trajanju od 2 asa, od ega est pod nadzorom instruktora sa jednim penjanjem do 3.000 metara visine, i koji ima poloen ispit za pilota slobodnog balona. lan 22. Ispit za pilota na slobodnom balonu sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Gradivo za program polaganja teorijskog dela ispita obuhvata: 1) osnove teorije letenja i aerostatike koja se primenjuje u letenju na slobodnim balonima; 2) konstrukcije balona i opreme; 3) balonske instrumente; 4) raunsku navigaciju;
8-12/01
457 od 1036
Knjiga I
5) vazduhoplovne propise; 6) vazduhoplovnu meteorologiju; 7) eksploataciju balona i prinudne postupke. Praktini deo strunog ispita je provera strunog znanja i osposobljenosti za upravljanje balonom u toku leta. lan 23. Na osnovu dozvole, pilot slobodnog balona: samostalno leti danju u uslovima vidljivosti na balonima; uestvuje na sportskim priredbama i takmienjima ako ima najmanje 50 asova samostalnog letenja; prevozi druga lica ako ima najmanje 100 asova letenja; leti samostalno nou ako ima najmanje 150 asova letenja, od ega najmanje 10 asova letenja nou, ili 5 podizanja balonom nou. lan 24. Zahtev za produenje vaenja dozvole pilota slobodnog balona moe podneti imalac te dozvole koji u momentu produenja roka dozvole ispunjava zdravstvene uslove, koji je u toku vaenja dozvole imao najmanje tri podizanja balonom ili 5 asova letenja balonom i koji je prilikom proveravanja strunosti pokazao zadovoljavajui uspeh.
4. Profesionalni pilot aviona i helikoptera

lan 25. Avionom moe upravljati profesionalni pilot koji ima: zavrenu vazduhoplovnu kolu za profesionalnog pilota: najmanje 200 asova letenja avionom, od ega najmanje 100 asova samostalnog letenja, a od toga najmanje 40 asova samostalnog marrutnog letenja; najmanje 20 asova meuaerodromskog letenja u kontrolisanom vazdunom prostoru sa upotrebom radio-navigacionih sredstava i najmanje jedan marrutni let dui od 300 km sa sletanjem na jednom od usputnih aerodroma, najmanje 5 asova letenja bez spoljne vidljivosti, od ega najvie 2 asa letenja sa upotrebom radio-elektronskih ureaja za simulirano letenje: najmanje 5 asova nonog letenja i poloen ispit za vrenje poslova profesionalnog pilota. lan 26. Ispit za vrenje poslova profesionalnog pilota aviona sastoji se od teorijskog i praktinog dela.
8-12/01
458 od 1036
Knjiga I
Gradivo za program polaganja teorijskog dela ispita obuhvata: 1) teoriju letenja; 2) vazduhoplovne konstrukcije; 3) sisteme vazduhoplova; 4) vazduhoplovne pogonske grupe; 5) vazduhoplovne instrumente; 6) vazduhoplovnu navigaciju; 7) vazduhoplovnu meteorologiju; 8) vazduhoplovne propise; 9) eksploataciju vazduhoplova i prinudne postupke; 10) vazduhoplovnu medicinu; 11) engleski jezik, sa upotrebom standardnih meunarodnih izraza na engleskom jeziku. lan 27. Na osnovu dozvole za rad, profesionalni pilot: vri avio-tretiranje zemljinih povrina i leti radi traganja i spasavanja ako ima najmanje 250 asova letenja avionom, od ega najmanje 50 asova samostalnog letenja odreenim tipom vazduhoplova i ako ima poloen poseban ispit za avio-tretiranje zemljinih povrina ili poseban ispit za traganje i spasavanje aviona; leti danju i nou u uslovima vidljivosti avionom mase do 5.700 kg ako je poloio poseban ispit za letenje odreenim tipom aviona; leti, u svojstvu drugog pilota, u vazdunom saobraaju sa pravom prevoza putnika ako je poloio poseban ispit za instrumentalno letenje i ispit za letenje odreenim tipom aviona i leti, u svojstvu prvog pilota, u vazdunom saobraaju sa pravom prevoza putnika avionom mase do 5.700 kg ako je poloio poseban ispit za instrumentalno letenje i ispit za letenje odreenim tipom aviona i ako ima najmanje 150 asova instrumentalnog letenja. lan 28. Zahtev za produenje roka vaenja dozvole za rad profesionalnog pilota moe podneti imalac te dozvole koji u momentu produenja roka vaenja dozvole za rad ispunjava zdravstvene uslove i koji je u toku vaenja dozvole za rad imao najmanje 15 asova letenja.
8-12/01
459 od 1036 lan 29.
Knjiga I
Avionom moe upravljati profesionalni pilot prve klase koji ima: vaeu dozvolu za rad profesionalnog pilota; poloen poseban ispit za instrumentalno letenje; najmanje 1200 asova i dve godine neprekidnog letenja sa vaeim ovlaenjem za instrumentalno letenje, od ega najmanje 250 asova samostalnog letenja, od ega najvie 100 asova letenja u svojstvu prvog pilota pod nadzorom instruktora, najmanje 100 asova instrumentalnog letenja; najmanje 50 asova nonog letenja i poloen ispit za vrenje poslova profesionalnog pilota I klase. lan 29a. Ispit za vrenje poslova profesionalnog pilota I klase sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Gradivo za progam polaganja teorijskog dela ispita obuhvata: 1) vazduhoplovne propise; 2) engleski jezik sa upotrebom standardnih meunarodnih izraza na engleskom jeziku; 3) eksploataciju vazduhoplova i prinudne postupke. Praktini deo ispita je provera strunog znanja i osposobljenosti za bezbedno upravljanje avionom za vreme leta. lan 30. Na osnovu dozvole za rad, profesionalni pilot I klase vri: poslove prvog pilota na svim tipovima aviona teine do 20.000 kg u vazdunom saobraaju ako je poloio poseban ispit za letenje odreenim tipom aviona; poslove prvog pilota na svim tipovima aviona do 60.000 kg bez prava prevoza putnika; poslove drugog pilota na svim avionima za koje je predvien drugi pilot, kao i druge posebne poslove ako ima za to poloen poseban ispit. lan 31. Zahtev za produenje roka vaenja dozvole za rad profesionalnog pilota I klase moe podneti imalac te dozvole koji u momentu produenja roka vaenja dozvole za rad ispunjava zdravstvene uslove i koji je u toku vaenja dozvole za rad imao najmanje 40 asova letenja od ega najmanje 20 asova instrumentalnog letenja, od ega ne vie od 10 asova letenja na radio-elektronskim ureajima za simulirano letenje.
8-12/01
460 od 1036 lan 32.
Knjiga I
Helikopterom moe upravljati profesionalni pilot helikoptera koji ima: zavrenu vazduhoplovnu kolu za profesionalnog pilota helikoptera; najmanje 200 asova letenja helikopterom, od ega najmanje 100 asova samostalnog letenja; najmanje 10 samostalnih preleta, od ega najmanje dva preleta u kontrolisanom vazdunom prostoru; najmanje 5 asova samostalnog letenja; nou najmanje 5 asova samostalnog letenja bez spoljne vidljivosti; najmanje jedno sletanje na visini od preko 1500 metara nadmorske visine, kao i poloen ispit za vrenje poslova profesionalnog pilota helikoptera. Ako profesionalni pilot helikoptera ima dozvolu sportskog pilota aviona, moe mu se umesto 200 asova letenja helikopterom priznati 150 asova, od ega mora imati najmanje 80 asova samostalnog letenja helikopterom, a ako ima dozvolu za rad profesionalnog pilota aviona, moe mu se umesto 200 asova letenja helikopterom priznati 100 asova, od ega mora imati najmanje 50 asova samostalnog letenja helikopterom. lan 33. Ispit za vrenje poslova profesionalnog pilota helikoptera sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Gradivo za program polaganja teorijskog dela ispita obuhvata: 1) teoriju letenja, sa posebnim delom o letu helikoptera (teina, balans, performanse); 2) vazduhoplovne konstrukcije, sa posebnim delom o helikopterima; 3) sistema vazduhoplova, sa posebnim delom o sistemima na helikopterima; 4) vazduhoplovne pogonske grupe, sa posebnim delovima o pogonskim grupama helikoptera; 5) vazduhoplovne instrumente; 6) vazduhoplovnu navigaciju; 7) vazduhoplovnu meteorologiju; 8) vazduhoplovne propise; 9) eksploataciju helikoptera i prinudne postupke; 10) vazduhoplovnu medicinu;
8-12/01
461 od 1036
Knjiga I
11) engleski jezik, sa upotrebom standardnih meunarodnih izraza na engleskom jeziku. Praktini deo ispita je provera strunog znanja i osposobljenosti za bezbedno upravljanje helikopterom za vreme letenja. lan 34. Na osnovu dozvole za rad, profesionalni pilot helikoptera vri aviotretiranje zemljinih povrina, geoloka ispitivanja i snimanja iz vazduha i prua hitnu pomo ako ima najmanje 300 asova letenja helikopterom, od ega najmanje 50 asova samostalnog letenja odreenim tipom helikoptera i ako je poloio poseban ispit za vrenje tih poslova, leti danju i nou u uslovima vidljivosti helikopterom mase do 5.700 kg ako je poloio posebni ispit za letenje odreenim tipom helikoptera i leti helikopterom nou ako je za to obuen, a nije imao prekid u nonom letenju dui od 45 dana. lan 35. Zahtev za produavanje roka vaenja dozvole za rad profesionalnog pilota helikoptera moe podneti imalac te dozvole koji u momentu produenja roka vaenja dozvole za rad ispunjava zdravstvene uslove za rad, koji ima najmanje 10 asova samostalnog letenja helikopterom i koji je prilikom proveravanja strunosti pokazao zadovoljavajui uspeh.
5. Saobraajni pilot aviona i helikoptera

lan 36. Avionom moe upravljati saobraajni pilot koji ima: vaeu dozvolu za rad profesionalnog pilota I klase; zavrenu obuku za saobraajnog pilota; najmanje 2000 asova letenja, od ega najmanje 250 asova samostalnog letenja u svojstvu voe vazduhoplova ili najmanje 250 asova letenja u svojstvu pripravnika za vou vazduhoplova pod nadzorom instruktora letenja u vazdunom saobraaju; najmanje 6 godina neprekidnog letenja u vazdunom saobraaju ili 8 godina neprekidnog letenja od ega najmanje 4 godine u vazdunom saobraaju i poloen ispit za vrenje poslova saobraajnog pilota. lan 37. Ispit za vrenje poslova saobraajnog pilota aviona sastoji se iz teorijskog i praktinog dela.
8-12/01
462 od 1036
Knjiga I
Gradivo za program polaganja teorijskog dela ispita obuhvata: 1) teoriju letenja; 2) vazduhoplovne konstrukcije i poznavanje tipova vazduhoplova; 3) sisteme vazduhoplova; 4) vazduhoplovne pogonske grupe; 5) vazduhoplovne instrumente; 6) vazduhoplovnu navigaciju; 7) vazduhoplovnu meteorologiju; 8) vazduhoplovne propise; 9) organizaciju letenja i saobraaja; 10) optereenje i balans vazduhoplova; 11) eksploataciju vazduhoplova i prinudne postupke; 12) vazduhoplovnu medicinu; 13) engleski jezik vieg stepena, sa upotrebom standardnih meunarodnih izraza na engleskom jeziku. Praktini deo ispita je provera strunog znanja i osposobljenosti za bezbedno upravljanje avionom u toku leta. lan 38. Na osnovu dozvole za rad, saobraajni pilot: vri poslove profesionalnog pilota, profesionalnog pilota I klase i saobraajnog pilota na svim tipovima aviona. lan 39. Zahtev za produenje roka vaenja dozvole za rad saobraajnog pilota moe podneti imalac te dozvole koji u momentu produenja roka vaenja dozvole za rad ispunjava zdravstvene uslove i koji je u toku vaenja dozvole za rad imao najmanje 50 asova letenja, od ega najmanje 20 asova instrumentalnog letenja, a od toga ne vie od 10 asova letenja pomou radio-elektronskih ureaja za simulirano letenje. lan 40. Helikopterom moe upravljati saobraajni pilot helikoptera koji ima vaeu dozvolu za rad profesionalnog pilota helikoptera; zavrenu obuku za saobraajnog pilota helikoptera; najmanje 1000 asova letenja helikopterom, od ega najmanje 300 asova samostalnog letenja u svojstvu voe vazduhoplova; najmanje 50 asova instrumentalnog i naj-
8-12/01
463 od 1036
Knjiga I
manje 100 asova nonog letenja; poloen poseban ispit za instrumentalno letenje i poloen ispit za vrenje poslova saobraajnog pilota helikoptera. Ako pripravnik saobraajnog pilota helikoptera poseduje dozvolu profesionalnog pilota aviona ili profesionalnog pilota I klase na avionu ili saobraajnog pilota na avionu, za sticanje dozvole saobraajnog pilota na helikopteru potrebno je da ima najmanje 600 asova ukupnog letenja na helikopteru, od ega 250 asova letenja na helikopteru u saobraaju. lan 41. Ispit za vrenje poslova saobraajnog pilota helikoptera sastoji se od teorijskog i praktinog dela. Gradivo za program polaganja teorijskog dela ispita obuhvata: 1) teoriju letenja; 2) vazduhoplovne konstrukcije i poznavanje tipova helikoptera; 3) sisteme vazduhoplova i sisteme helikoptera; 4) vazduhoplovne pogonske grupe; 5) vazduhoplovne instrumente; 6) vazduhoplovnu navigaciju; 7) vazduhoplovnu meteorologiju; 8) vazduhoplovne propise; 9) optereenje i balans vazduhoplova i helikoptera; 10) eksploataciju helikoptera i prinudne postupke; 11) vazduhoplovnu medicinu; 12) engleski jezik vieg stepena, sa upotrebom standardnih meunarodnih izraza na engleskom jeziku. Praktini deo ispita je provera strunog znanja i osposobljenosti za bezbedno upravljanje helikopterom u toku leta. lan 42. Na osnovu dozvole za rad, saobraajni pilot helikoptera vri poslove saobraajnog pilota helikoptera i poslove prvog pilota na odreenim tipovima helikoptera za koje ima poloen poseban ispit.
8-12/01
464 od 1036 lan 43.
Knjiga I
Zahtev za produenje roka vaenja dozvole za rad saobraajnog pilota helikoptera moe podneti imalac te dozvole koji u momentu produenja roka vaenja dozvole za rad ispunjava zdravstvene uslove, koji je u toku vaenja dozvole za rad imao najmanje 20 asova instrumentalnog letenja helikopterom i koji je prilikom proveravanja strunosti pokazao zadovoljavajui uspeh.
6. Navigator leta i mehaniar tehniar leta

lan 44. Poslove navigatora letaa na avionu u vazdunom saobraaju moe vriti lice koje ima zavrenu obuku za navigatora letaa, najmanje 250 asova meuaerodromskog letenja u svojstvu uenika navigatora, od ega najmanje 100 asova letenja nou, kao i poloen ispit za dozvolu za rad navigatora letaa. lan 45. Ispit za vrenje poslova navigatora letaa sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Gradivo za program polaganja teorijskog dela ispita obuhvata: 1) vazduhoplovnu navigaciju; 2) vazduhoplovnu meteorologiju; 3) vazduhoplovne propise; 4) engleski jezik, sa upotrebom standardnih meunarodnih izraza na engleskom jeziku; 5) poznavanje kalibrae, navigacione opreme i instrumenata. Praktini deo ispita je provera strunog znanja i osposobljenosti za vrenje poslova navigatora letaa u toku leta. lan 46. Na osnovu dozvole za rad, navigator leta vri poslove navigatora letaa na svim vazduhoplovima na kojima je predvien navigator leta, a na dugim linijama i prekookeanskim letovima ako je poloio poseban ispit za letenje na dugim linijama.
8-12/01
465 od 1036 lan 47.
Knjiga I
Zahtev za produenje roka vaenja dozvole za rad navigatora letaa moe podneti imalac te dozvole koji u momentu produenja roka vaenja dozvole za rad ispunjava zdravstvene uslove i koji ima najmanje 5 letova na linijama u svojstvu navigatora letaa. lan 48. Poslove mehaniara letaa moe vriti mehaniar tehniar leta koji ima najmanje: strunu spremu visokokvalifikovanog radnika vazduhoplovnog smera ili tehniara vazduhoplovnog, mainskog ili elektrotehnikog ili letakog smera, najmanje 250 asova letenja u svojstvu pripravnika za to zvanje, od ega najvie 50 asova na radio-elektronskim ureajima za simulirano letenje; zavrenu obuku za mehaniara tehniara letaa i poloen ispit za vrenje poslova mehaniara letaa na odreenom tipu vazduhoplova. lan 49. Ispit za vrenje poslova mehaniara tehniara letaa sastoji se od teorijskog i praktinog dela. Gradivo za program polaganja teorijskog dela ispita obuhvata: 1) aerodinamiku i teoriju letenja; 2) poznavanje vazduhoplova, motora i instrumenata; 3) poznavanje i eksploataciju vazduhoplova i motora kao i prinudne postupke; 4) vazduhoplovne propise; 5) engleski jezik, sa upotrebom standardnih meunarodnih izraza na engleskom jeziku. Praktini deo ispita je provera strunog znanja i osposobljenosti za vrenje mehaniara tehniara letaa u toku leta. lan 50. Na osnovu dozvole za rad, mehaniar leta vri poslove mehaniara letaa na odreenom tipu vazduhoplova za koji je poloio poseban ispit. lan 51. Zahtev za produenje roka vaenja dozvole za rad mehaniara letaa moe podneti imalac te dozvole koji u momentu produenja roka vaenja dozvole za rad ispunjava zdravstvene uslove, koji ima najmanje
8-12/01
466 od 1036
Knjiga I
15 asova letenja u svojstvu mehaniara letaa i koji je prilikom proveravanja strunosti pokazao zadovoljavajui uspeh.
III. OBUKA, PROVERAVANJE STRUNOSTI I POSEBNI ISPITI

lan 52. Obuku letenja, proveravanje strunosti letakog osoblja i nadzor nad izvravanjem zadataka za vreme obuke vre, i to: 1) nastavnik jedriliarstva, koji ima: najmanje 3 godine vaeu dozvolu pilota jedrilice, najmanje 200 asova letenja jedrilicom, zavrenu obuku za nastavnika jedriliarstva i obuku za letenje jedrilicom bez spoljne vidljivosti i najmanje 300 km slobodnih preleta; koji je obuen da vri osnovne akrobacije jedrilicom; koji je u svojstvu pripravnika za nastavnika obuio najmanje 3 uenika; koji je poloio poseban ispit za vrenje poslova nastavnika jedriliarstva i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti i posebne poslove za koje je poloio poseban ispit. Ako nastavnik jedriliarstva ima poloen poseban ispit za vrenje poslova nastavnika motornog letenja, moe mu se umesto 200 asova letenja jedrilicom priznati 100 asova letenja jedrilicom; 2) nastavnik motornog letenja za obuku sportskog pilota aviona, odnosno helikoptera, koji ima: najmanje 3 godine vaeu dozvolu sportskog pilota aviona, dozvolu pilota jedrilice, odnosno helikoptera ili dozvolu vieg ranga, najmanje 250 asova letenja, i zavrenu obuku za nastavnika motornog letenja; koji je u svojstvu pripravnika za nastavnika obuio najmanje 3 uenika i poloio poseban ispit za vrenje poslova nastavnika motornog letenja za obuku sportskog pilota aviona, odnosno helikoptera i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti i posebne poslove za koje je poloio poseban ispit. Ako nastavnik motornog letenja ima poloen poseban ispit za nastavnika jedriliarstva, moe mu se umesto 250 asova letenja priznati 200 asova letenja na jedrilici; 3) nastavnik letenja slobodnog balona, koji ima: vaeu dozvolu pilota slobodnog balona, zavrenu obuku za nastavnika letenja u slobodnim balonima i najmanje 50 asova letenja u svojstvu pilota slobodnog balona, od ega najmanje 30 asova samostalnog letenja slobodnog balona nou; koji je u svojstvu pripravnika za nastavnika obuio
8-12/01
467 od 1036
Knjiga I
najmanje 3 uenika; koji je poloio poseban ispit za nastavnika pilota slobodnog balona i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti i posebne poslove za koje je poloio poseban ispit; 4) nastavnik motornog letenja za obuku profesionalnog pilota aviona, odnosno helikoptera koji ima: vaeu dozvolu za rad profesionalnog pilota aviona, odnosno helikoptera, zavrenu obuku za nastavnika motornog letenja i najmanje 500 asova letenja u svojstvu pilota, od ega najmanje 25 asova samostalnog letenja nou; koji je u svojstvu pripravnika za nastavnika obuio najmanje 3 uenika i poloio poseban ispit za vrenje poslova nastavnika motornog letenja za obuku profesionalnog pilota aviona, odnosno helikoptera i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti i posebne poslove za koje je poloio poseban ispit; 5) instruktor letenja za obuku pilota na tipu aviona, odnosno helikoptera teine do 5.700 kg, koji ima: vaeu dozvolu za rad profesionalnog pilota aviona, odnosno helikoptera; najmanje 800 asova letenja, od ega najmanje 30 asova letenja vazduhoplovom na kome treba da bude instruktor; poloen poseban ispit za vrenje poslova instruktora letenja za obuku pilota za tip aviona, odnosno helikoptera teine do 5.700 kg i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti i posebne poslove za koje je poloio poseban ispit; 6) instruktor letenja u vazdunom saobraaju koji ima: vaeu dozvolu za rad profesionalnog pilota I klase na avionu teine do 20 tona, odnosno dozvolu za rad saobraajnog pilota na vazduhoplovu teine preko 20 tona ili dozvolu za rad saobraajnog pilota helikoptera na helikopteru teine preko 5.700 kg; koji ima vaeu dozvolu za rad profesionalnog pilota aviona, odnosno helikoptera mase do 5.700 kg, poloen poseban ispit za instrumentalno letenje, ako ima najmanje 1.000 asova letenja, od ega najmanje 500 asova u vazdunom saobraaju, od ega najmanje 250 asova na tom tipu vazduhoplova u svojstvu prvog pilota ako to zvanje stie prvi put, odnosno najmanje 50 asova na dotinom tipu vazduhoplova ako je ve obavljao dunost instruktora; 3.000 asova letenja, sa najmanje 2.000 asova letenja u vazdunom saobraaju, od ega najmanje 500 asova letenja na dotinom tipu vazduhoplova u svojstvu voe vazduhoplova ako to zvanje stie prvi put, odnosno najmanje 50 asova na dotinom tipu aviona, ako je dunost instruktora obavljao na slinom tipu aviona (teina, broj motora, oprema, nosivost, itd.); koji je dunost instruktora obavljao na tipovima vazduhoplova do 60 tona i koji ima najmanje 50 asova letenja
8-12/01
468 od 1036
Knjiga I
u svojstvu voe vazduhoplova i najmanje 10 letova linijskog letenja; koji je poloio poseban ispit za vrenje poslova instruktora letenja i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano, da moe vriti i posebne poslove za koje je poloio poseban ispit; 7) instruktor letenja na helikopterima u vazdunom saobraaju, na svim tipovima helikoptera koji se koriste u vazdunom saobraaju, koji ima: vaeu dozvolu za rad saobraajnog pilota helikoptera na helikopteru teine preko 5.700 kg, najmanje 1.500 asova letenja sa najmanje 200 asova letenja u vazdunom saobraaju, od ega najmanje 50 asova na osnovnom tipu helikoptera u svojstvu I pilota i najmanje 10 letova linijskog letenja, i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti i posebne poslove za koje je poloio poseban ispit: 8) instruktor navigatora letaa: koji ima: vaeu dozvolu za rad navigatora letaa, najmanje 3 godine vrenja poslova navigatora letaa, najmanje 1.500 asova letenja u svojstvu navigatora letaa i zavrenu obuku za instruktora navigatora letaa; koji je poloio poseban ispit za vrenje poslova instruktora navigatora letaa i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti i posebne poslove za koje je poloio poseban ispit; 9) instruktor mehaniara tehniara letaa, koji ima: vaeu dozvolu za rad mehaniara letaa; najmanje 1.500 asova letenja u svojstvu mehaniara letaa; zavrenu obuku za instruktora mehaniara letaa; poloen poseban ispit za vrenje poslova instruktora mehaniara letaa i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti i posebne poslove za koje je poloio poseban ispit; 10) nastavnik letenja pilota ultralakim avionom koji ima vaeu dozvolu pilota ultralakog aviona, najmanje 200 asova letenja ultralakim avionom, zavrenu obuku za nastavnika letenja, koji je u svojstvu pripravnika za nastavnika obuio najmanje tri uenika i koji je poloio ispit za vrenje poslova nastavnika pilota ultralakog aviona; 11) instruktor za odreeni model istog tipa vazduhoplova koji ispunjava uslove iz ta. 5, 6. i 7. ovog lana i koji je zavrio obuku po posebnom programu i poloio ispit za instruktora za odreeni model istog tipa vazduhoplova. lan 53. Odreenim tipom jedrilice i slobodnim balonom moe upravljati pilot jedrilice ili pilot balona ako ima vaeu dozvolu i najmanje 1 as sa-
8-12/01
469 od 1036
Knjiga I
mostalnog letenja na tom tipu jedrilice, odnosno tom tipu slobodnog balona. Pilot jedrilice, odnosno sportski pilot aviona koji vri preobuku za letenje na motornoj jedrilici mora da ima odgovarajuu vaeu dozvolu i najmanje 3 asa samostalnog letenja na motornoj jedrilici. Odreenim tipom vazduhoplova moe upravljati: 1) sportski pilot aviona ili helikoptera ako ima vaeu dozvolu za rad, zavrenu obuku za tip aviona ili helikoptera, tri asa samostalnog letenja na avionima mase do 1.500 kg, odnosno 10 asova samostalnog letenja na avionima i helikopterima mase do 2.750 kg i poloen poseban ispit za letenje odreenim tipom aviona, odnosno helikoptera; 2) profesionalni pilot aviona ili helikoptera ako ima vaeu dozvolu za rad i najmanje 30 asova samostalnog letenja na vazduhoplovu mase do 5.700 kg koji se koristi za prevoz lica i stvari i poloen posebni ispit za instrumentalno letenje, odnosno najmanje 10 asova samostalnog letenja na vazduhoplovima mase do 5.700 kg koji se koristi u druge svrhe; 3) profesionalni pilot I klase i saobraajni pilot ako imaju vaeu dozvolu za rad i najmanje 50 asova samostalnog letenja avionima mase vee od 5.700 kg i upisano ovlaenje za instrumentalno letenje. Ako pilot sa dozvolom saobraajnog pilota i profesionalnog pilota I klase vri preobuku za drugi tip aviona, odnosno helikoptera, moe leteti u svojstvu drugog pilota, odnosno pripravnika za I pilota, odmah po zavrenoj obuci i poloenom ispitu na tom tipu aviona, odnosno helikoptera. lan 54. Odreenim tipom vazduhoplova moe leteti mehaniar leta koji ima najmanje 50 asova letenja pod kontrolom instruktora mehaniara letaa i poloen poseban ispit za letenje odreenim tipom vazduhoplova i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti i posebne poslove za koje je poloio poseban ispit. lan 55. Instrumentalno letenje moe da vri sportski pilot aviona, odnosno helikoptera koji ima najmanje 50 asova samostalnog letenja, od ega najmanje 20 asova meuaerodromskog letenja, zavrenu obuku za in-
8-12/01
470 od 1036
Knjiga I
strumentalno letenje, najmanje 40 asova instrumentalnog letenja pod nadzorom nastavnika letenja, od ega najvie 20 asova letenja radioelektronskim ureajima za simulirano letenje, najmanje pet asova nonog letenja i poloen poseban ispit za instrumentalno letenje. Instrumentalno letenje moe da vri profesionalni pilot aviona, odnosno helikoptera koji ima najmanje 100 asova samostalnog letenja, od ega najmanje 50 asova meuaerodromskog letenja, zavrenu obuku za instrumentalno letenje, najmanje 40 asova instrumentalnog letenja, od ega najvie 20 asova letenja radio-elektronskim ureajima za simuliranje letenja, najmanje 10 asova nonog letenja i poloen poseban ispit za instrumentalno letenje i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti i odreene poslove za koje je poloio poseban ispit. U dozvolu pilota aviona upisuje se ovlaenje za instrumentalno letenje za jednomotorni ili viemotorni avion. Pilot koji ima upisano ovlaenje za instrumentalno letenje za jednomotorni avion, za sticanje ovlaenja za instrumentalno letenje za viemotorni avion mora da ima zavrenu obuku, najmanje 5 asova instrumentalnog letenja pod nadzorom instruktora i poloen ispit za sticanje ovlaenja. lan 55a. Instrumentalno prilaenje prema uslovima propisanim za kategoriju II za odreeni tip aviona moe vriti profesionalni pilot I klase i saobraajni pilot sa vaeom dozvolom za rad i ovlaenjima za instrumentalno letenje, pod uslovom da ima 100 asova letenja po instrumentima, od ega najmanje osam asova letenja u uslovima propisanim za kategoriju II ako tu kategoriju II stie prvi put, odnosno 30 asova za svaki sledei upis u drugu dozvolu za rad, odnosno pet asova na odreenom tipu vazduhoplova u sluaju preobuke za drugi tip vazduhoplova. Prilikom produenja vaenja dozvole za vrenje posebnih poslova instrumentalnog prilaenja prema uslovima propisanim za kategoriju II za odreeni tip aviona, pilot mora da ima najmanje pet simuliranih ili stvarnih instrumentalnih prilaenja. lan 56. Akrobacije vazduhoplovom moe samostalno izvoditi pilot aviona, jedrilice ili helikoptera, koji ima: najmanje 150 asova samostalnog letenja u svojstvu pilota; zavrenu obuku za akrobatsko letenje i poloen poseban ispit za izvoenje akrobacija vazduhoplovom i kome je u vae-
8-12/01
471 od 1036
Knjiga I
u dozvolu upisano da moe vriti i posebne poslove za koje je poloio poseban ispit. lan 57. Poslove prvog pilota na odreenim tipovima vazduhoplova u vazdunom saobraaju moe vriti, i to: 1) profesionalni pilot I klase aviona teine do 20.000 kg, koji ima; najmanje 50 asova letenja u svojstvu pripravnika za prvog pilota; zavrenu obuku za letenje odreenim tipom aviona po posebnom programu u svojstvu prvog pilota; poloen poseban ispit za prvog pilota i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti posebne poslove za koje je poloio poseban ispit; 2) saobraajni pilot na svim avionima, koji ima: zavrenu obuku za letenje odreenim tipom aviona po posebnom programu u svojstvu prvog pilota; najmanje 50 asova letenja u svojstvu pripravnika; poloen poseban struni ispit za prvog pilota i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti i posebne poslove za koje je poloio poseban ispit; 3) profesionalni pilot aviona, odnosno helikoptera na vazduhoplovima teine do 5.700 kg, koji ima: zavrenu obuku za letenje odreenim tipom helikoptera u svojstvu prvog pilota; najmanje 50 asova letenja u svojstvu pripravnika za I pilota; poloen poseban struni ispit za prvog pilota i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti posebne poslove za koje je poloio poseban ispit; 4) saobraajni pilot helikoptera na helikopterima teine do 5.700 kg, koji ima: zavrenu obuku za letenje odreenim tipom helikoptera u svojstvu prvog pilota; najmanje 25 asova letenja u svojstvu pripravnika za I pilota; poloen poseban ispit za prvog pilota i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti posebne poslove za koje je poloio poseban ispit; 5) saobraajni pilot helikoptera na helikopterima teine preko 5.700 kg, koji ima: zavrenu obuku za letenje odreenim tipom helikoptera u svojstvu prvog pilota; najmanje 50 asova letenja u svojstvu pripravnika za I pilota; poloen poseban ispit za prvog pilota i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti posebne poslove za koje je poloio poseban ispit.
8-12/01
472 od 1036 lan 58.
Knjiga I
Poslove drugog pilota na odreenim tipovima aviona u vazdunom saobraaju moe vriti, i to: 1) profesionalni pilot koji ima: zavrenu obuku za letenje odreenim tipom aviona po posebnom programu u svojstvu drugog pilota; najmanje 50 asova letenja u svojstvu pripravnika; poloen poseban ispit za drugog pilota i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti i posebne poslove za koje je poloio poseban ispit; 2) profesionalni pilot I klase koji ima: zavrenu obuku za letenje odreenim tipom aviona po posebnom programu u svojstvu drugog pilota; najmanje 30 asova letenja u svojstvu pripravnika; poloen poseban ispit za drugog pilota i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti i posebne poslove za koje je poloio poseban ispit; 3) saobraajni pilot na svim vazduhoplovima, koji ima: zavrenu obuku za letenje na odreenom tipu aviona po posebnom programu, najmanje 30 asova letenja ili pet letova u dugolinijskom saobraaju u svojstvu pripravnika; poloen poseban ispit u kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti i posebne poslove za koje je poloio poseban ispit. Poslove drugog pilota na odreenim tipovima helikoptera u vazdunom saobraaju moe vriti, i to: 1) profesionalni pilot helikoptera na helikopterima, teine preko 5.700 kg, koji ima: zavrenu obuku za letenje odreenim tipom helikoptera u svojstvu drugog pilota; najmanje 50 asova letenja u svojstvu pripravnika za drugog pilota; poloen poseban ispit za drugog pilota i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti i posebne poslove za koje je poloio poseban ispit; 2) saobraajni pilot helikoptera na helikopterima teine preko 5.700 kg, koji ima: zavrenu obuku za letenje odreenim tipom helikoptera u svojstvu drugog pilota; najmanje 25 asova letenja u svojstvu pripravnika za drugog pilota; poloen poseban ispit za drugog pilota i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti i posebne poslove za koje je poloio poseban ispit. lan 58a. Poslove prvog pilota na odreenom modelu istog tipa vazduhoplova u vazdunom saobraaju vri, i to:
8-12/01
473 od 1036
Knjiga I
1) profesionalni pilot I klase koji upravlja vazduhoplovom mase do 20.000 tona i koji ima vaeu dozvolu za rad sa upisanim ovlaenjem za odreeni tip vazduhoplova, zavrenu obuku po posebnom programu i poloen poseban ispit za letenje odreenim modelom istog tipa vazduhoplova; 2) saobraajni pilot koji ima vaeu dozvolu za rad sa upisanim ovlaenjem za odreeni tip vazduhoplova, zavrenu obuku po posebnom programu i poloen poseban ispit za letenje odreenim modelom istog tipa vazduhoplova. Poslove drugog pilota na odreenom modelu istog tipa vazduhoplova u vazdunom saobraaju vri, i to: 1) profesionalni pilot koji ima vaeu dozvolu za rad sa upisanim ovlaenjem za odreeni tip vazduhoplova, zavrenu obuku po posebnom programu i poloen poseban ispit za letenje odreenim modelom istog tipa vazduhoplova; 2) profesionalni pilot I klase koji ima vaeu dozvolu za rad sa upisanim ovlaenjem za odreeni tip vazduhoplova, zavrenu obuku po posebnom programu i poloen poseban ispit za letenje odreenim modelom istog tipa vazduhoplova; 3) saobraajni pilot koji ima vaeu dozvolu za rad sa upisanim ovlaenjem za odreeni tip vazduhoplova, zavrenu obuku po posebnom programu i poloen poseban ispit za letenje odreenim modelom istog tipa vazduhoplova. lan 59. Na dugim linijama moe leteti navigator leta, koji ima: zavrenu kolu, odnosno obuku za letenje na dugim linijama; poloen poseban ispit za letenje na dugim linijama i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti i posebne poslove za koje je poloio poseban ispit. lan 60 Mehaniar tehniar leta moe leteti na avionima, odnosno helikopterima za koje je propisom utvreno da u sastavu posade moraju imati mehaniara tehniara letaa koji ima poloen poseban ispit i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti posebne poslove za koje je poloio poseban ispit. Na avionima irokog trupa i na dugim linijama moe leteti mehaniar tehniar leta ako ima najmanje 1.000 asova letenja i ako ispunjava i druge uslove iz stava 1. ovog lana.
8-12/01
474 od 1036 lan 61.
Knjiga I
Jedrilicom bez spoljne vidljivosti moe upravljati pilot jedrilice, koji ima: vaeu dozvolu pilota jedrilice; najmanje 10 asova letenja bez spoljne vidljivosti, od ega najmanje 5 asova na radio-navigacionim ureajima za simulirano letenje; najmanje 150 asova samostalnog letenja jedrilicom; poloen poseban ispit za letenje jedrilicom bez spoljne vidljivosti i kome je u vaeu dozvolu upisano da moe vriti i posebne poslove za koje je poloio poseban ispit. lan 62. Jedrilicom nou moe leteti pilot jedrilice, koji ima: vaeu dozvolu pilota jedrilice; najmanje 100 asova samostalnog letenja jedrilicom; poloen poseban ispit za letenje jedrilicom bez spoljne vidljivosti; poloen poseban ispit za letenje jedrilicom nou i kome je u vaeu dozvolu upisano da moe vriti i posebne strune poslove za koje je poloio poseban ispit. lan 63. Probu i ispitivanje prototipova aviona i helikoptera moe vriti pilot, koji ima: vaeu dozvolu za rad profesionalnog pilota; poloen poseban ispit za nastavnika, odnosno instruktora letenja za odgovarajui tip vazduhoplova ili poloen poseban ispit za akrobatsko letenje; najmanje 100 asova letenja na pet razliitih tipova aviona i helikoptera teine do 2.000 kg; najmanje 2.000 asova letenja avionom ili helikopterom teine do 5.700 kg; najmanje 3.000 asova letenja avionom ili helikopterom teine preko 5.700 kg; poloen poseban ispit za probu i ispitivanje prototipova aviona i helikoptera i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti i posebne poslove za koje je poloio poseban ispit. lan 64. Probu i ispitivanje jedrilice moe vriti nastavnik jedriliarstva, koji ima: vaeu dozvolu pilota jedrilice u koju je upisano da moe vriti posebne poslove nastavnika jedriliarstva; najmanje 600 asova samostalnog letenja a najmanje pet razliitih tipova jedrilica; poloen poseban ispit za akrobatsko letenje; poloen poseban ispit za probu i ispitivanje prototipova jedrilica i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti posebne poslove za koje je poloio poseban ispit.
8-12/01
475 od 1036 lan 65.
Knjiga I
Radio-navigaciona sredstva moe koristiti pilot koji ima vaeu dozvolu sportskog pilota i poloen poseban ispit za korienje radio-navigacionih sredstava i kome je u vaeu dozvolu upisano da moe vriti i posebne poslove za koje je poloio poseban ispit. lan 66. Avio-tretiranje zemljinih povrina moe vriti pilot, koji ima: vaeu dozvolu za rad profesionalnog pilota; najmanje 250 asova letenja vazduhoplovom, odnosno najmanje 300 asova letenja helikopterom; poloen poseban ispit za avio-tretiranje zemljinih povrina i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti i posebne poslove za koje je poloio poseban ispit. lan 67. Ispit za sticanje dozvola i ovlaenja za vrenje poslova iz ovog pravilnika sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Gradivo za polaganje teorijskog dela ispita obuhvata: 1) aerodinamiku letenja; 2) vazduhoplovnu navigaciju; 3) vazduhoplovnu meteorologiju; 4) poznavanje aviona, odnosno helikoptera, motora i instrumenata; 5) psihofiziologiju; 6) metodiku nastave i obuku letenja; 7) poznavanje i eksploataciju odreenog tipa aviona ili helikoptera i prinudne postupke; 8) vazduhoplovne propise; 9) strukturu jedrilice, tehnologiju izrade i poznavanje instrumenata; 10) poznavanje i eksploataciju jedrilice i prinudne postupke; 11) tehniku jedrenja i preleta; 12) tehniku skakanja padobranom; 13) poznavanje padobrana i njegove opreme; 14) poznavanje radio-ureaja;
8-12/01 15) engleski jezik
476 od 1036
Knjiga I
16) radio-navigaciona sredstva koja se koriste za instrumentalno letenje; 17) tehniku ispitivanja performansi vazduhoplova; 18) teoriju instrumentalnog letenja; 19) radio-navigaciju instrumentalnog letenja; 20) standardne meunarodne izraze na engleskom jeziku. Predmete iz ta. 1. do 9. stava 2. ovog lana polau kandidati za nastavnike motornog letenja za obuku sportskih pilota aviona, odnosno helikoptera i za nastavnike motornog letenja za obuku profesionalnih pilota aviona, odnosno helikoptera. Predmete iz ta. 5. do 7. stava 2. ovog lana polau kandidati za instruktore letenja u vazdunom saobraaju na svim tipovima vazduhoplova ako to ovlaenje stiu prvi put, a predmet iz take 7. tog stava kandidati koji se obuavaju za instruktore letenja na drugom tipu vazduhoplova. Predmete iz ta. 1, 2, 3, 5, 6, 8, 9, 10, 11. i 12. stava 2. ovog lana polau kandidati za nastavnike jedriliara. Predmete iz ta. 1. do 9. stava 2. ovog lana polau kandidati za nastavnike letenja za obuku pilota ultralakih aviona. Predmete iz ta. 5. do 7. stava 2. ovog lana polau kandidati za instruktore mehaniara letaa i navigatora letaa ako to ovlaenje stiu prvi put, a predmet iz take 7. tog stava kandidati koji se preobuavaju za instruktore na drugom tipu vazduhoplova. Predmet iz take 7. stava 2. ovog lana polau kandidati kojima se u vaeu dozvolu za rad upisuje da mogu vriti posebne poslove letenja odreenim tipom vazduhoplova. Predmete iz ta. 4, 7, 8, 15. i 16. stava 2. ovog lana polau kandidati kojima se u vaeu dozvolu profesionalnog pilota prvi put upisuje tip vazduhoplova kojim se leti u javnom vazdunom saobraaju. Predmete iz ta. 3, 8, 16, 18, 19. i 20. stava 2. ovog lana polau kandidati kojima se u vaeu dozvolu sportskog, odnosno profesionalnog pilota upisuje da mogu vriti posebne poslove instrumentalnog letenja.
8-12/01
477 od 1036
Knjiga I
Predmete iz ta. 1, 4, 7. i 12. stava 2. ovog lana polau kandidati kojima se u vaeu dozvolu za rad upisuje da mogu vriti akrobacije vazduhoplovom. Predmete iz ta. 1, 4, 7, 12. i 17. stava 2. ovog lana polau kandidati kojima se u vaeu dozvolu za rad upisuje da mogu vriti probe i ispitivanja prototipa aviona i helikoptera. Predmete iz ta. 1, 9, 10, 12. i 17. stava 2. ovog lana polau kandidati kojima se u vaeu dozvolu upisuje da mogu vriti probe i ispitivanja prototipova jedrilica. Predmete iz ta. 1, 4, 7, 8, 15. i 16. stava 2. ovog lana polau kandidati za vrenje poslova prvog pilota i drugog pilota u vazdunom saobraaju kad prvi put polau ispit. Predmete iz ta. 4. i 7. stava 2. ovog lana polau kandidati za vrenje poslova prvog i drugog pilota u vazdunom saobraaju kad se preobuavaju za drugi tip vazduhoplova. Praktini deo ispita obuhvata proveru strunog znanja i osposobljenosti u letu za obavljanje poslova za koje se izdaje ovlaenje. lan 67a. Za sticanje ovlaenja za vrenje poslova iz lana 55a. ovog pravilnika, ako se ti poslovi vre prvi put, polae se teorijski i praktini deo ispita. Teorijski deo ispita obuhvata sledee gradivo: 1) navigacionu opremu i instrumente na vazduhoplovu za prilaenje u uslovima za kategoriju II; 2) opremu i ureaje na zemlji za prilaenje u uslovima za kategoriju II; 3) poznavanje propisanih uslova za prilaenje u uslovima za kategoriju II. Praktini deo ispita obuhvata proveru strunog znanja i osposobljenosti u letu za vrenje poslova za koje se izdaje ovlaenje. U sluaju sticanja druge dozvole ili preobuke za drugi tip vazduhoplova za vrenje poslova iz lana 55a. ovog pravilnika polae se samo praktini deo ispita. lan 68. Gradivo za program polaganja teorijskog dela posebnog ispita za vrenje poslova iz lana 59. ovog pravilnika obuhvata:
8-12/01
478 od 1036
Knjiga I
1) navigacionu pripremu leta na dugim linijama; 2) vazduhoplovnu navigaciju; 3) navigacionu opremu i instrumente; lan 69. Gradivo za program polaganja teorijskog dela posebnog ispita za vrenje poslova iz lana 61. ovog pravilnika obuhvata: 1) vazduhoplovne jedriliarske instrumente; 2) prinudne postupke jedrilicom u letu bez spoljne vidljivosti; 3) vazduhoplovne propise. lan 70. Gradivo za program polaganja teorijskog dela posebnog ispita za vrenje poslova iz lana 62. ovog pravilnika obuhvata: 1) eksploataciju jedrilice i ureaja u nonom letenju; 2) prinudne postupke u nonom letenju; 3) vazduhoplovne propise. lan 71. Gradivo za program polaganja teorijskog dela posebnog ispita za vrenje poslova iz lana 65. ovog pravilnika obuhvata: 1) poznavanje slube za voenje vazduhoplova; 2) standardne meunarodne izraze na srpskohrvatskom jeziku; 3) poznavanje i korienje radio-navigacionih sredstava. lan 72. Gradivo za program polaganja teorijskog dela posebnog ispita za vrenje poslova iz lana 66. ovog pravilnika obuhvata: 1) poznavanje vazduhoplova i motora, primenjivanje ureaja i upotrebu hemijskih sredstava pri avio-tretiranju; 2) biologiju i zatitu biljaka; 3) zatitu pri radu hemijskim sredstvima; 4) vazduhoplovne propise; 5) vazduhoplovnu mikrometeorologiju.
8-12/01
479 od 1036 lan 72a.
Knjiga I
Praktini deo ispita za vrenje poslova iz l. 59, 61, 62, 65. i 66. ovog pravilnika obuhvata proveru strunog znanja i osposobljenosti u letu za vrenje poslova za koje se izdaje ovlaenje. lan 73. Na osnovu poloenog posebnog ispita, nastavnik motornog letenja za obuku sportskih pilota aviona, odnosno helikoptera vri: obuku uenika za sportskog pilota aviona, odnosno helikoptera na vazduhoplovima teine do 1.500 kg; obuku pripravnika koji imaju dozvolu sportskog pilota za letenje vazduhoplovom teine do 1.500 kg radi sticanja uslova za polaganje posebnog strunog ispita; proveravanje strunosti sportskih pilota, kao i probu i posle opravke izvrene u okviru redovnog tehnikog sistema odravanja aviona, odnosno helikoptera. lan 74. Na osnovu poloenog posebnog ispita, nastavnik letenja za obuku pilota slobodnog balona vri: obuku pilota za sticanje dozvole pilota slobodnog balona, obuku pripravnika koji imaju dozvolu pilota slobodnog balona za sticanje zvanja nastavnika, proveravanje strunosti pilota slobodnog balona, kao i probu balona posle opravke i provere izvrenih u okviru redovnog tehnikog sistema odravanja balona. lan 75. Na osnovu poloenog posebnog ispita, nastavnik motornog letenja za obuku profesionalnih pilota aviona, odnosno helikoptera vri: obuku uenika za sportskog pilota, odnosno profesionalnog pilota aviona, odnosno helikoptera; obuku pripravnika koji imaju dozvolu za rad profesionalnog pilota za koje se ne vri upis tipa vazduhoplova, odnosno sportskog pilota na vazduhoplovima teine do 5.700 kg radi sticanja uslova za polaganje posebnog ispita; obuku u nonom letenju; proveravanje strunosti sportskih i profesionalnih pilota; probu i ispitivanje odreenih tipova aviona, odnosno helikoptera na kojima vri obuku, serijske izrade, posle osnovnih, redovnih i vanrednih pregleda, kao i posle generalne opravke. lan 76. Na osnovu poloenog posebnog ispita, instruktor letenja za obuku pilota za tip aviona, odnosno helikoptera teine do 5.700 kg vri: obuku
8-12/01
480 od 1036
Knjiga I
pripravnika za sticanje uslova za polaganje posebnog ispita; proveravanje strunosti pilota za taj tip aviona, odnosno helikoptera; probu i ispitivanje aviona, odnosno helikoptera, serijske izrade, posle osnovnih, redovnih i vanrednih pregleda, kao i posle generalne opravke. lan 77. Na osnovu poloenog posebnog ispita, instruktor letenja u vazdunom saobraaju na svim tipovima vazduhoplova koji se koriste u vazdunom saobraaju vri i obuku pripravnika radi sticanja uslova za polaganje strunog ispita za vrenje poslova I i II pilota, profesionalnog pilota i profesionalnog pilota I klase, odnosno radi sticanja dozvole za rad saobraajnog pilota. Instruktor letenja u vazdunom saobraaju moe vriti probe i ispitivanje aviona, odnosno helikoptera na kojima vri obuku, posle osnovnih, redovnih i vanrednih pregleda, kao i posle generalne opravke. lan 78. Na osnovu poloenog posebnog ispita, nastavnik pilota jedriliara vri: obuku uenika za sticanje uslova za polaganje posebnog ispita; vuu jedrilica prilikom obuavanja uenika jedriliara za samostalno letenje u aerozaprezi, ako je za to obuen, ako ima dozvolu za rad pilota aviona i najmanje 50 asova letenja avionom, odnosno najmanje 5 asova letenja odreenim tipom aviona kojim vri vuu jedrilice autovitlom, ako je za to obuen: proveravanje strunosti pilota jedrilice; probu i ispitivanje tipova jedrilica serijske izrade na kojima vri obuku, kao i probu i ispitivanje tih tipova jedrilice posle generalne opravke. lan 79. Na osnovu poloenog posebnog ispita, probu i ispitivanje prototipova slobodnih balona vri nastavnik za obuku pilota slobodnih balona. lan 80. Na osnovu poloenog posebnog ispita, instruktor navigatora letaa vri obuku navigatora letaa i proveravanje strunosti navigatora letaa. lan 81. Na osnovu poloenog posebnog ispita, instruktor mehaniara tehniara letaa vri obuku mehaniara letaa na odreenom tipu vazduhoplova za koji je obuen, kao i proveravanje strunosti mehaniara letaa.
8-12/01
481 od 1036 lan 82.
Knjiga I
Na osnovu poloenog ispita, na odreenom tipu vazduhoplova mogu leteti, i to: 1) sportski pilot na svim tipovima jednomotornih vazduhoplova mase do 3.000 kg; 2) profesionalni pilot na svim tipovima vazduhoplova mase do 5.700 kg, odnosno na svim tipovima vazduhoplova kao II pilot; 3) profesionalni pilot I klase na vazduhoplovima mase do 20.000 kg kao I pilot i na svim tipovima vazduhoplova kao II pilot; 4) saobraajni pilot na svim tipovima vazduhoplova. lan 83. Na osnovu poloenog posebnog ispita za letenje na odreenim tipu vazduhoplova, mehaniar tehniar leta moe leteti na svim tipovima vazduhoplova na kojima je predvien mehaniar tehniar leta. lan 84. Na osnovu poloenog posebnog ispita, instrumentalno letenje mogu vriti pilot aviona i pilot helikoptera pomou instrumenata pod meteorolokim uslovima za instrumentalno letenje uz korienje radionavigacionih ureaja na odreenom tipu vazduhoplova za koji su obueni. lan 85. Na osnovu poloenog posebnog ispita, izvoenje akrobacija vazduhoplovom moe vriti pilot aviona, odnosno pilot jedrilice, jedrilicom i avionom koji su namenjeni u te svrhe. To lice moe da uestvuje na vazduhoplovnim javnim priredbama i takmienjima ako ima najmanje 20 asova akrobatskog letenja vazduhoplovom, odnosno najmanje 5 asova akrobatskog letenja jedrilicom. lan 86. Na osnovu poloenog posebnog ispita, voa vazduhoplova, odnosno prvi pilot sa sedita predvienog za prvog pilota upravlja odreenim tipovima vazduhoplova za koje je obuen. lan 87. Na osnovu poloenog posebnog ispita, drugi pilot vazduhoplova, vri odreene strune poslove sa sedita predvienog za drugog pilota i
8-12/01
482 od 1036
Knjiga I
pomae prvom pilotu za vreme leta u upravljanju vazduhoplovom za koji je obuen. lan 88. Na osnovu poloenog posebnog ispita, pilot jedrilice samostalno leti jedrilicom u uslovima bez spoljne vidljivosti u nekontrolisanom vazdunom prostoru, prema pravilima koja vae za taj vid letenja. lan 89. Na osnovu poloenog posebnog ispita, pilot jedrilice samostalno leti jedrilicom nou u nekontrolisanom vazdunom prostoru, prema pravilima koja vae za taj vid letenja. lan 90. Na osnovu poloenog posebnog ispita, probu i ispitivanje prototipova aviona, odnosno prototipova helikoptera odgovarajueg tipa vre nastavnik motornog letenja i instruktor letenja. lan 91. Na osnovu poloenog posebnog ispita, probu i ispitivanje prototipova jedrilice vri nastavnik jedriliarstva. lan 92. Na osnovu poloenog posebnog ispita, radio-navigaciona sredstva u kontrolisanom vazdunom prostoru Savezne Republike Jugoslavije, kao i u inostranstvu, moe koristiti sportski pilot za vreme letenja vazdunim putem ili prilikom presecanja vazdunog puta. lan 93. Na osnovu poloenog posebnog ispita, avio-tretiranje zemljinih povrina vri profesionalni pilot vazduhoplovima na kojima je izvrio najmanje 50 asova samostalnog letenja.
8-12/01
483 od 1036
Knjiga I
IV POMONO OSOBLJE NA VAZDUHOPLOVU

lan 94. Pomone poslove na vazduhoplovu za vreme letenja, koji se ne odnose na upravljanje vazduhoplovom, ali doprinose uspenom i bezbednom izvravanju leta, vri pomono osoblje, i to: 1) domain, odnosno domaica vazduhoplova, koji ima: zavrenu obuku za domaina, odnosno domaicu vazduhoplova najmanje 6 asova letenja pod nadzorom instruktora i poloen struni ispit za vrenje poslova domaina, odnosno domaice vazduhoplova; 2) stariji domain, odnosno domaica vazduhoplova, koji ima: zavrenu obuku za starijeg domaina, odnosno domaicu; najmanje 2 godine letenja u svojstvu domaina, odnosno domaice vazduhoplova ili ukupno 600 asova letenja sa prekidima u toku dve godine, i poloen struni ispit za vrenje poslova starijeg domaina, odnosno domaice vazduhoplova; 3) verifikator leta radio-navigacionih ureaja, koji ima: zavrenu obuku za verifikaciju radio-navigacionih ureaja; najmanje 300 asova letenja sa korienjem svih radio-navigacionih ureaja na vazduhoplovu i poloen struni ispit za vrenje poslova verifikatora letaa radio-navigacionih ureaja. lan 95. Gradivo za program polaganja teorijskog dela strunog ispita za vrenje poslova iz lana 94. ovog pravilnika obuhvata: 1) teoriju letenja; 2) postupke u nudi; 3) prvu pomo; 4) vazduhoplovne propise; 5) dunosti domaina, odnosno domaice vazduhoplova; 6) poznavanje dva strana jezika, od kojih je jedan engleski; 7) verifikaciju radio-navigacionih sredstava prema standardima i preporukama Meunarodne organizacije za civilnu vazdunu plovidbu (ICAO); 8) vazduhoplovnu meteorologiju;
8-12/01 9) engleski jezik;
484 od 1036
Knjiga I
10) vazduhoplovnu navigaciju; 11) metodiku nastave. Predmete iz ta. 1. do 6. stava 1. ovog lana polau kandidati za vrenje poslova domaina, odnosno domaice vazduhoplova i starijeg domaina, odnosno domaice vazduhoplova. Predmete iz ta. 4, 7, 8. i 9. stava 1. ovog lana polau kandidati za vrenje poslova verifikatora letaa. Predmete iz ta. 2, 4. i 11. stava 1. ovog lana polau kandidati za vrenje poslova instruktora domaina, odnosno domaice aviona. Predmete iz ta. 1, 4, 7, 10. i 11. stava 1. ovog lana polau kandidati za vrenje poslova instruktora verifikatora letaa. lan 96. Obuku domaina, odnosno domaice vazduhoplova i nadzor nad izvravanjem zadataka za vreme obuke vri: instruktor domaina, odnosno domaice vazduhoplova, koji ima: najmanje 4 godine letenja u svojstvu domaina, odnosno domaice vazduhoplova ili 1200 asova letenja; zavrenu obuku za instruktora domaina, odnosno domaice vazduhoplova i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti i posebne poslove za koje je poloio poseban ispit. lan 97. Obuku verifikatora letaa i nadzor nad izvravanjem zadataka za vreme obuke vri instruktor verifikatora letaa radio-navigacionih ureaja, koji ima: dozvolu za rad verifikatora letaa radio-navigacionih ureaja; koji je najmanje 3 godine vrio poslove verifikatora letaa radionavigacionih ureaja; koji ima najmanje 900 asova letenja u svojstvu verifikatora letaa radio-navigacinih ureaja; koji je poloio poseban ispit za vrenje poslova instruktora letaa radio-navigacionih ureaja i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano da moe vriti i posebne poslove za koje je poloio poseban ispit. lan 98. Na osnovu dozvole za rad, domain aviona i stariji domain aviona, odnosno domaica i starija domaica aviona vre poslove obezbeivanja putnika za vreme leta, spasavanje i evakuaciju putnika u postupcima nude, kao i druge poslove koje im naredi voa vazduhoplova.
8-12/01
485 od 1036 lan 99.
Knjiga I
Na osnovu dozvole za rad, verifikator leta, moe vriti sve poslove kalibraa radio-navigacionih ureaja iz vazduha. lan 100. Zahtev za produenje roka vaenja dozvole za rad domaina, odnosno verifikatora letaa moe podneti imalac te dozvole koji u momentu produenja roka vaenja dozvole za rad ispunjava propisane zdravstvene uslove i koji je u toku vaenja dozvole za rad imao najmanje est asova letenja.
V ISPITI I DOZVOLE
lan 101. Ispit i poseban ispit sastoje se iz teorijskog i praktinog dela. Teorijski deo ispita polae se pismeno ili usmeno ili i pismeno i usmeno. Praktini deo ispita i praktini deo posebnog ispita sastoji se u praktinom primenjivanju steenog znanja u radu na odreenoj vrsti posla i tipu vazduhoplova. lan 102. Pismenu prijavu za polaganje ispita, odnosno posebnog ispita kandidat podnosi Saveznom ministarstvu za saobraaj i veze. Uz prijavu za polaganje ispita, odnosno posebnog ispita kandidat mora da priloi saglasnost organizacije udruenog rada ili organizacije Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije u kojoj je obuen za polaganje ispita, kao nosioca prava korienja vazduhoplova o upotrebi odreenog tipa vazduhoplova za polaganje ispita, dokaz da ispunjava uslove propisane za polaganje ispita i miljenje nastavnika, odnosno instruktora, sa ocenom o radu kandidata. Prijavu iz stava 1. ovog lana za dobijanje dozvole sportskog pilota, odnosno pilota jedrilice kandidat podnosi preko republike sportske vazduhoplovne organizacije, odnosno preko ovlaenog kolskog centra. Pismenu prijavu kandidat podnosi i kad polae popravni ispit.
8-12/01
486 od 1036 lan 103.
Knjiga I
Za ispitivaa za polaganje praktinog dela ispita moe biti imenovano lice koje ima najmanje dozvolu za rad za koju kandidat polae ispit. Kandidat koji ispunjava uslove za polaganje ispita mora biti ovlaen u roku od 30 dana od dana prijema prijave za polaganje ispita o danu i mestu polaganja ispita. Dan polaganja ispita ne moe biti odreen u roku kraem od 15 dana od dana prijema obavetenja, osim ako kandidat zatrai da ispit polae pre tog roka. Kandidatu koji ne ispunjava uslove za polaganje ispita dostavlja se o tome reenje. Protiv tog reenja kandidat moe izjaviti albu Saveznom ministarstvu za saobraaj i veze u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja. lan 104. Kandidat koji na teorijskom delu ispita, odnosno posebnog ispita padne iz dva predmeta, moe polagati popravni ispit u roku koji ne moe biti krai od 30 dana ni dui od 60 dana. Ako kandidat ne poloi popravni ispit ili na teorijskom delu ispita padne iz predmeta eksploatacija aviona i motora, odnosno na posebnom ispitu padne iz vie od dva predmeta, smatrae se da nije poloio ispit, odnosno poseban ispit. Posle poloenog teorijskog dela ispita, odnosno posebnog ispita, kandidat polae praktini deo. Ako kandidat ne poloi praktini deo ispita, odnosno posebnog ispita, prilikom ponovnog polaganja priznae mu se poloeni teorijski deo ispita. Polaganje ispita, odnosno posebnog ispita kandidat moe ponoviti, s tim da vreme izmeu dva polaganja ne moe biti krae od tri meseca niti due od est meseci. lan 105. Komisija za ispite ocenjuje celokupan uspeh kandidata na ispitu ocenom: "poloio" ili "nije poloio". lan 106. Na zahtev lica koje poloi ispit za vrenje odreenih strunih poslova Savezno ministarstvo za saobraaj i veze izdaje dozvolu za rad na
8-12/01
487 od 1036
Knjiga I
osnovu koje to lice moe samostalno vriti i posebne poslove za koje je poloilo ispit. Na zahtev lica koje poloi poseban ispit za vrenje posebnih poslova u vaeu dozvolu za rad unosi se da moe samostalno vriti i posebne poslove za koje je poloilo poseban ispit. Licu koje ima ovlaenje za letenje odreenim tipom vazduhoplova i koje poloi poseban ispit za odreeni model tog tipa vazduhoplova u knjiicu letenja upisuje se model vazduhoplova za koji je ispit poloilo. lan 107. Uz zahtev za produenje roka vanosti dozvole saobraajnog pilota i profesionalnog pilota I klase, imalac dozvole mora da podnese: a) ako je u pitanju redovno produenje: lekarsko uverenje; dokaz o proveri strune sposobnosti od strane ovlaenog instruktora, koji obuava poznavanje eksploatacije vazduhoplova sa prinudnim postupcima i proveru u letu; dokaz o naletu b) ako je u pitanju produenje dozvole po isteku njene vanosti: 1) do est meseci: lekarsko uverenje; dokaz o proveri strunosti od strane ovlaenog instruktora koji obuava poznavanje eksploatacije vazduhoplova sa prinudnim postupcima i proveru u letu; dokaz o naletu pod nadzorom instruktora koji ne moe biti manji od 50% od naleta za redovno produenje; 2) posle est meseci: lekarsko uverenje; dokaz o proveri strunosti od strane komisije, koja obuhvata poznavanje eksploatacije vazduhoplova sa prinudnim postupcima; dokaz o naletu od 50 asova letenja u poslednjih 6 meseci, od ega najmanje 20 asova instrumentalnog letenja;
8-12/01
488 od 1036
Knjiga I
c) ako je u pitanju produenje vaenja ovlaenja za tip upisan u dozvoli ija vanost nije istekla posle prekida letenja na tom tipu, a produava se za vreme trajanja prekida letenja: 1) od dva do est meseci: dokaz o proveri strunosti koji je izdao ovlaeni instruktor, a koji obuhvata poznavanje eksploatacije vazduhoplova, prinudnih postupaka i proveru praktine osposobljenosti za upravljanje vazduhoplovom; 2) posle est meseci: zahtev za proveru za odnosni tip; dokaz o zavrenom programu teorijske i praktine obuke; dokaz o proveri strunosti koju je izvrila komisija, a koja obuhvata poznavanje eksploatacije odnosnog tipa vazduhoplova, prinudnih postupaka i proveru praktine osposobljenosti za upravljanje tim vazduhoplovima. Uz zahtev za produenje roka vaenja dozvole profesionalnog pilota, imalac dozvole podnosi: a) ako je u pitanju redovno produenje: lekarsko uverenje; dokaz o proveri strunosti od strane ovlaenog nastavnika ili instruktora, koji obuhvata poznavanje eksploatacije vazduhoplova sa prinudnim postupcima, kao i proveru u letu; dokaz o naletu; b) ako je u pitanju produenje dozvole posle isteka njenog vaenja: 1) do 6 meseci: lekarsko uverenje; dokaz o naletu pod nadzorom instruktora, koji ne moe biti manji od 50% od naleta za redovno produenje; dokaz o proveri strunosti koju vri ovlaeni nastavnik ili instruktor, a koja obuhvata poznavanje eksploatacije vazduhoplova sa prinudnim postupcima i proveru u letu; 2) posle 6 meseci: lekarsko uverenje;
8-12/01
489 od 1036
Knjiga I
dokaz o proveri strunosti od strane komisije koja obuhvata poznavanje eksploatacije vazduhoplova sa prinudnim postupcima i proveru u letu; dokaz o naletu koji ne moe biti manji od naleta potrebnog za redovno produenje dozvole; c) za produenje roka vaenja dozvole posle prekida u radu duem od 60 dana, ali u roku vaenja dozvole, ne podnosi se zahtev za produenje, nego samo dokaz o proveri strunosti od strane nastavnika, odnosno instruktora, koja obuhvata poznavanje eksploatacije vazduhoplova sa prinudnim postupcima, kao i proveru u letu. Uz zahtev za produenje vaenja ovlaenja za instrumentalno letenje i instrumentalno prilaenje prema uslovima propisanim za kategoriju II u vaeoj dozvoli, imalac dozvole mora da podnese: a) ako je u pitanju redovno produenje: dokaz o proveri strunosti koju je izvrio ovlaeni nastavnik ili instruktor, a koja obuhvata poznavanje eksploatacije vazduhoplova sa prinudnim postupcima, kao i proveru u letu; dokaz o naletu; b) ako je u pitanju produenje ovlaenja posle isteka vaenja: 1) do est meseci: dokaz o proveri strunosti koju je izvrio ovlaeni instruktor a koja obuhvata poznavanje eksploatacije odnosnog tipa vazduhoplova, sa prinudnim postupcima i proveru u letu; dokaz o naletu pod nadzorom instruktora, koji ne moe biti manji od 50% od naleta za redovno produenje; 2) posle est meseci: dokaz o proveri strunosti koju je izvrila komisija, a koja obuhvata poznavanje eksploatacije odnosnog tipa vazduhoplova sa prinudnim postupcima i proveru u letu; dokaz o naletu pod nadzorom instruktora, koji ne moe biti manji od 50% naleta za redovno produenje. Produenje roka vaenja dozvole sportskog pilota aviona i helikoptera, pilota slobodnog balona i pilota jedrilica vri se pod istim uslovima kao za produenje roka vaenja dozvole za rad profesionalnog pilota, osim to se za produenje vaenja dozvole posle prekida u radu duem
8-12/01
490 od 1036
Knjiga I
od 90 dana, ali se u roku vaenja dozvole ne podnosi zahtev za produenje, nego samo dokaz o proveri strunosti od strane nastavnika ili instruktora, koja obuhvata poznavanje eksploatacije vazduhoplova sa prinudnim postupcima i proveru u letu. Uz zahtev za produenje roka vaenja dozvole za rad navigatora letaa, mehaniara-tehniara letaa i pomonog osoblja na vazduhoplovu, imalac dozvole mora da podnese: a) ako je u pitanju redovno produavanje: lekarsko uverenje; dokaz o proveri strunosti od strane ovlaenog nastavnika ili instruktora, koja obuhvata poznavanje eksploatacije vazduhoplova sa prinudnim postupcima, kao i proveru u letu; dokaz o naletu; b) ako je u pitanju produenje dozvole posle isteka njenog vaenja: 1) do 6 meseci: dokaz o naletu pod nadzorom instruktora, koji ne moe biti manji od 50% naleta za redovno produenje; 2) posle 6 meseci: lekarsko uverenje; dokaz o proveri strunosti od strane komisije, koja obuhvata poznavanje eksploatacije vazduhoplova sa prinudnim postupcima i proveru u letu; dokaz o naletu koji ne moe biti manji od naleta potrebnog za sticanje te dozvole; c) ako je u pitanju produenje vaenja ovlaenja za tip upisan u dozvoli ija vanost nije istekla, posle prekida letenja na tom tipu, a produava se za vreme trajanja prekida letenja na tom tipu, i to: 1) od dva do est meseci: dokaz o proveri strunosti koju je izvrio ovlaeni instruktor, a koja obuhvata poznavanje eksploatacije vazduhoplova, prinudnih postupaka i proveru praktine osposobljenosti za upravljanje vazduhoplovom; 2) posle est meseci:
8-12/01
491 od 1036
Knjiga I
zahtev za proveru po tipu; dokaz o zavrenom programu teorijske i praktine obuke; dokaz o proveri strunosti koju je izvrila komisija, a koja obuhvata poznavanje eksploatacije odnosnog tipa vazduhoplova, prinudnih postupaka i proveru praktine osposobljenosti za upravljanje vazduhoplovima. Dozvola profesionalnog pilota, sportskog pilota ili pilota slobodnog balona iji je rok vaenja istekao zbog odsluenja vojnog roka imaoca te dozvole, produava se pod istim uslovima pod kojima se produava rok vaenja dozvole profesionalnog pilota pod takom b) pod 1 stava 2. ovog lana. lan 107a. Izuzetno od odredaba l. 28, 31, 39. i 51. ovog pravilnika, ako imalac dozvole zbog zabrane letenja u meunarodnom vazdunom saobraaju, odnosno nemogunosti obavljanja javnog prevoza u vazdunom saobraaju, ne ostvari potreban broj asova letenja predvien ovim pravilnikom, dozvola e mu se produiti, i to: 1) saobraajnom pilotu koji ima ovlaenje za tip vazduhoplova koji ima uverenje o plovidbenosti na osnovu dokaza o naletu od osam asova na avionu ili radio-elektronskim ureajima za simulirano letenje; 2) saobraajnom pilotu, profesionalnom pilotu I klase, profesionalnom pilotu i mehaniaru letau koji imaju ovlaenje za tip vazduhoplova za koji uverenje o plovidbenosti nije vaee na osnovu provere strunosti koja obuhvata poznavanje eksploatacije vazduhoplova s prinudnim postupcima, koju vri ovlaeni instruktor; 3) profesionalnom pilotu I klase, profesionalnom pilotu i mehaniaru letau koji ima ovlaenje za tip vazduhoplova koji ima uverenje o plovidbenosti na osnovu dokaza o naletu od etiri asa na avionu ili radio-elektronskim ureajima za simulirano letenje. Za produavanje dozvola pomonog osoblja na vazduhoplovu nije potreban dokaz o naletu, niti provera u letu. lan 107b. Posle prestanka zabrane iz lana 107a. ovog pravilnika, a pre zapoinjanja letenja, imaoci dozvola koje su produene u skladu sa tim lanom moraju podneti dokaze o proveri strune sposobnosti, koju je izvrila ovlaena komisija po posebno propisanom programu.
8-12/01
492 od 1036
Knjiga I
Provera strune sposobnosti iz stava 1. ovog lana mora se izvriti najdocnije u roku od 24 meseca od prestanka razloga iz lana 107a. ovog pravilnika. lan 107v. Rok vaenja dozvole steene na osnovu lana 107a. ovog pravilnika, koji istie u periodu od est meseci od dana prestanka razloga iz tog lana, produie se od dana provere strune sposobnosti imaoca dozvole u skladu sa lanom 107b. stav 1. ovog pravilnika, s tim to je duan da priloi lekarsko uverenje. lan 108. Posle izvrene hirurke intervencije, posle pretrpljenog udesa ili ako se opravdano posumnja u sposobnost lana posade vazduhoplova za vrenje odreenih strunih poslova, odnosno posebnih poslova na vazduhoplovu za koji mu je dozvola izdata, moe se izvriti vanredno proveravanje strune sposobnosti lana posade polaganjem, pred komisijom, praktinog dela ispita i predmeta iz teorijskog dela ispita iz koga je lan posade pokazao neznanje. O vanrednom proveravanju strune sposobnosti iz stava 1. ovog lana odluuje Savezno ministarstvo za saobraaj i veze na predlog saveznog vazduhoplovnog inspektora, komisije za ispitivanje udesa vazduhoplova ili komisije za ispitivanje ugroavanja bezbednosti vazduhoplova u letu. lan 109. Obrazac dozvole za rad sadri: grb SRJ, naziv organa uprave koji izdaje dozvolu i naziv dozvole, kao i rubrike u koje se unosi: registarski broj, ime i prezime i adresa imaoca dozvole, datum izdavanja dozvole i potpis ovlaenog lica koje je izdalo dozvolu. Na obrascu dozvole za rad postoji mesto i za fotografiju i potpis imaoca dozvole, za upisivanje produenja roka vaenja dozvole i za upisivanje ovlaenja za vrenje posebnih strunih poslova. Obrazac dozvole za rad je formata 205 x 156 mm sa preklopom. Obrazac dozvole se tampa na jezicima naroda Jugoslavije i na jednom od jezika Meunarodne organizacije za civilnu vazdunu plovidbu (ICAO).
8-12/01
493 od 1036 lan 110.
Knjiga I
Imalac dozvole za rad mora, pri vrenju odreenog strunog posla, odnosno posebnog posla na vazduhoplovu, imati kod sebe dozvolu za rad i mora je pokazati na zahtev nadlenog organa, kao i prilikom prijavljivanja leta. lan 111. Imalac dozvole za rad mora da prijavi svaku promenu koja moe uticati na pravilno i bezbedno vrenje odreenog strunog posla, odnosno posebnog posla na vazduhoplovu, a naroito promenu svog zdravstvenog stanja koja nastane izmeu dva redovna lekarska pregleda. Za to vreme imalac dozvole za rad mora da se i sam uzdri od vrenja posla. lan 112. Zahtevi iz lana 106. ovog pravilnika podnose se u pismenom obliku Saveznom ministarstvu za saobraaj i veze u roku od 30 dana od dana poloenog ispita, odnosno posebnog ispita. lan 113. Zahtevi iz lana 106. ovog pravilnika sadre: line podatke podnosioca zahteva (ime i prezime, ime oca, datum i mesto roenja, dravljanstvo, zanimanje i adresu), naznaenje vrste dozvole koja se trai i podatke o zavrenoj odreenoj koli i strunoj spremi. Uz zahtev iz lana 106. ovog pravilnika prilae se uverenje o poloenom strunom ispitu, odnosno posebnom ispitu, kao i reenje ovlaenog lekara, odnosno lekarske komisije o telesnoj i duevnoj sposobnosti podnosioca zahteva. Reenje ovlaenog lekara, odnosno lekarske komisije o telesnoj i duevnoj sposobnosti ne sme biti starije od tri meseca. Ako je reenje starije od 30 dana, ali ne starije od tri meseca, rok vaenja dozvole smanjuje se za ono vreme koje je proteklo od dana izdavanja reenja do dana izdavanja dozvole, odnosno dana produenja vaenja dozvole za rad. Zahtev za produenje roka vaenja dozvole za rad sadri line podatke podnosioca zahteva i naznaenje vrste dozvole ije se vaenje produava. Uz taj zahtev prilau se reenje ovlaenog lekara, odnosno lekarske komisije o telesnoj i duevnoj sposobnosti podnosioca zahte-
8-12/01
494 od 1036
Knjiga I
va, knjiica letenja overena od odgovornog strunog lica, kao i uverenje o izvrenom proveravanju strune sposobnosti radnika. lan 114. Lica koja imaju dozvolu za rad, uenici i pripravnici, moraju imati knjiicu letenja u koju unose podatke o izvrenim letovima, vrstama leta i trajanju leta, kao i zavrenoj obuci za tip vazduhoplova, za izbacivanje padobranaca, za vuu jedrilica i sl. Knjiica letenja iz stava 1. ovog lana sadri: 1) podatke o izvrenim letovima, i to svrhu letenja, dunosti u toku letenja, posebno za svaki let, tip vazduhoplova ili ureaja za simulirano letenje, broj izvrenih letova i broj asova letenja danju, nou i pomou instrumenata; 2) podatke o udesima, prinudnim sletanjima, nedisciplini pri letenju i kaznama izreenim letau u vezi sa vrenjem letake slube. Podatke u knjiici letenja overava odgovorno struno lice u organizaciji udruenog rada, odnosno vazduhoplovnoj organizaciji. Podaci iz stava 2. ovog lana slue Saveznom ministarstvu za saobraaj i veze da utvrdi da li kandidat ispunjava uslove propisane za polaganje strunog ispita. lan 115. Kao poetak roka vaenja dozvole za rad smatra se dan kad je dozvola izdata, a za dozvolu iji se rok vaenja produava dan kad se u dozvoli upie da je rok njenog vaenja produen. lan 116. Dozvola za rad zamenie se novom dozvolom ako su sve rubrike koje su predviene za produenje roka vaenja dozvole za rad popunjene, ako se dozvola za rad pohaba u tolikoj meri da je neupotrebljiva, odnosno ako je izgubljena. Ako imalac dozvole za rad izgubi dozvolu ili na drugi nain ostane bez nje, duan je da to odmah prijavi organu koji mu je i izdao dozvolu.
8-12/01
495 od 1036
Knjiga I
VI PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 117. Lice koje je zavrilo Vazduhoplovnu vojnu akademiju i aktivno leti u jedinicama JNA, a ispunjava propisane uslove, mora za dobijanje dozvole za rad profesionalnog pilota polagati predmete iz teorijskog dela ispita iz l. 26. ili 33. ovog pravilnika, i to vazduhoplovne propise i engleski jezik, a za dobijanje dozvole za rad sportskog pilota predmete iz teorijskog dela ispita iz l. 14. ili 18. ovog pravilnika, i to vazduhoplovne propise. Lice koje je zavrilo Vazduhoplovnu vojnu akademiju i koje ne leti u jedinicama JNA, a ispunjava propisane uslove, kao i lice koje je zavrilo kolu rezervnih oficira avijacije, mora za dobijanje dozvole za rad profesionalnog pilota polagati predmete iz l. 26. ili 33. ovog pravilnika, a za dobijanje dozvole za rad sportskog pilota predmete iz l. 14. ili 18. ovog pravilnika, i to eksploataciju vazduhoplova i motora i prinudne postupke, vazduhoplovne propise i praktini deo strunog ispita. lan 118. Imaoci sportskih dozvola za rad pilota aviona ili helikoptera moraju da do 31. decembra 1981. godine, poloe diferencijalni ispit iz predmeta radiofonija. lan 118a. Izuzetno od odredbe lana 27. ovog pravilnika, imalac dozvole za rad profesionalnog pilota moe, do 31. decembra 1982. godine, da leti u svojstvu prvog pilota u vazdunom saobraaju sa pravom prevoza putnika, aviona teine do 5.700 kg ako je poloio poseban ispit za letenje odreenim tipom aviona i poseban ispit za instrumentalno letenje. lan 12. ("Slubeni list SFRJ", br. 10/85) Odredba lana 29. ovog pravilnika primenjivae se od 31. decembra 1985. godine, do kada e se umesto 100 asova priznati 150 asova letenja u svojstvu drugog pilota. lan 119. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o strunoj spremi, strunim ispitima, dozvola za rad i poslovima koje
8-12/01
496 od 1036
Knjiga I
moe da vri posada vazduhoplova, padobransko osoblje, nastavnici i instruktori letenja i padobranstva ("Slubeni list SFRJ", br. 47/75 i 2/76). lan 120. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
497 od 1036
Knjiga I
3.2
PRAVILNIK O STRUNOJ SPREMI, ISPITIMA I * DOZVOLAMA ZA RAD KONTROLORA LETENJA I. Opte odredbe
lan 1. Ovim pravilnikom propisuju se struna sprema, ispiti, nain izdavanja i druga pitanja u vezi sa dozvolama za rad, kao i drugi uslovi koje moraju da ispunjavaju kontrolori letenja i pomonici kontrolora letenja za rad u slubi kontrole letenja. lan 2. Zadatke i poslove kontrolora letenja moe vriti radnik koji ima najmanje zavrenu srednju kolu, zavrenu kolu kontrole letenja, poloen ispit, dozvolu za rad i koji ispunjava druge uslove propisane ovim pravilnikom. lan 3. Zadatke i poslove pomonika kontrolora letenja moe da vri radnik koji ima najmanje zavrenu srednju kolu, koji je zavrio kolu za pomonika kontrola letenja, koji ima dozvolu za rad i koji ispunjava i druge uslove propisane ovim pravilnikom. lan 4. Zadatke i poslove instruktora kontrolora letenja, odnosno instruktora pomonika kontrolora letenja moe vriti radnik koji ispunjava uslove iz lana 2, odnosno 3. ovog pravilnika i koji ima poloen poseban ispit za instruktora kontrolora letenja, odnosno za instruktora pomonika kontrolora letenja. lan 5. Radnik koji vri zadatke i poslove kontrolora letenja i pomonika kontrolora letenja mora pored uslova iz l. 2, 3. i 4. ovog pravilnika ispunjavati i propisane zdravstvene uslove.
8-12/01
498 od 1036 lan 6.
Knjiga I
Radniku koji je poloio ispit za obavljanje odreenih zadataka i poslova u kontroli letenja i posebni ispit za samostalno vrenje odreenih zadataka i poslova, odnosno za rukovanje odreenim tipom ureaja, izdaje se odgovarajua dozvola za rad. Imalac dozvole za rad iz stava 1. ovog lana, moe raditi na drugim odreenim zadacima i poslovima, odnosno na drugom odreenom tipu ureaja, samo ako poloi poseban ispit za vrenje tih zadataka i poslova, odnosno za rukovanje odreenim tipom ureaja. lan 7. Radnik koji se osposobljava za vrenje ma kojih zadataka i poslova u slubi kontrole letenja, moe vriti odgovarajue zadatke i poslove samo pod nadzorom instruktora, odnosno pod nadzorom kontrolora letenja, odnosno pomonika kontrolora letenja koji ima odgovarajuu dozvolu za rad i najmanje tri godine radnog iskustva na odgovarajuim zadacima i poslovima.
II. Struna sprema i ispiti

lan 8. Pod strunom spremom kontrolora letenja, odnosno pomonika kontrolora letenja, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se zavrena kola za kontrolore letenja, odnosno kola za pomonike kontrolora letenja, zavrena specijalizacija za sticanje odreene dozvole, kao i posebna obuenost za vrenje posebnih zadataka i poslova na odreenoj lokaciji i za rukovanje posebnim tipovima ureaja. lan 9. Zadatke i poslove kontrolora letenja na aerodromskom tornju (TWR) moe vriti kontrolor letenja koji ima strunu spremu za vrenje tih zadataka i poslova, koji je proveo najmanje 6 meseci na pripravnikom stau i koji ima poloen ispit i poseban ispit za vrenje posebnih zadataka, kao i odgovarajuu dozvolu za rad. lan 10. Zadatke i poslove kontrolora letenja u prilaznoj kontroli (APP) moe vriti kontrolor letenja koji ima strunu spremu za vrenje tih poslova, koji je vrio poslove kontrolora letenja na aerodromskom kontrolnom
8-12/01
499 od 1036
Knjiga I
tornju i koji ima poloen ispit i poseban ispit za vrenje posebnih zadataka, kao i odgovarajuu dozvolu za rad. lan 11. Zadatke i poslove kontrolora letenja u terminalnoj kontroli letenja (TMA) moe vriti radnik koji ima strunu spremu za vrenje tih zadataka i poslova, koji je najmanje jednu godinu vrio zadatke i poslove kontrolora letenja u prilaznoj kontroli letenja, ili radnik koji je prethodno vrio zadatke i poslove kontrolora letenja u oblasnoj kontroli letenja i koji ima poloen ispit i poseban ispit za vrenje posebnih zadataka, kao i odgovarajuu dozvolu za rad. lan 12. Zadatke i poslove kontrolora letenja u oblasnoj kontroli letenja (ACC) moe vriti radnik koji ima strunu spremu za vrenje tih poslova, koji je prethodno najmanje jednu godinu vrio zadatke i poslove kontrolora letenja na aerodromskom kontrolnom tornju, ili radnik koji je prethodno vrio zadatke i poslove prilaznog kontrolora letenja, ili radnik koji je prethodno vrio zadatke i poslove terminalnog kontrolora letenja i koji ima poloen ispit i poseban ispit za vrenje posebnih zadataka i poslova, kao i odgovarajuu dozvolu za rad. Zadatke i poslove iz stava 1. ovog lana moe vriti radnik koji je prethodno najmanje jednu godinu vrio zadatke i poslove pomonika kontrolora letenja i koji ispunjava uslove iz l. 2. i 9. ovog pravilnika. lan 13. Kontrolu letenja i voenja vazduhoplova pomou radara u prilaznoj, terminalnoj i oblasnoj kontroli letenja moe vriti radnik koji ima strunu spremu za vrenje tih zadataka i poslova, koji ima dozvolu za rad prilaznog, terminalnog ili oblasnog kontrolora letenja i koji ima poloen ispit i poseban ispit za rad na odreenom tipu radara, na odreenoj lokaciji za vrenje posebnih zadataka i poslova, kao i odgovarajuu dozvolu za rad. lan 14. Zadatke i poslove pomonika kontrolora letenja u birou aerodromske kontrole letenja moe vriti radnik koji ima strunu spremu za vrenje tih zadataka i poslova, koji je proveo najmanje 6 meseci na pripravnikom stau i koji ima poloen ispit i poseban ispit za vrenje pojedinih zadataka, kao i odgovarajuu dozvolu za rad.
8-12/01
500 od 1036 lan 15.
Knjiga I
Zadatke i poslove pomonika kontrolora letenja za vazduhoplovna obavetenja (NOTAM) moe vriti pomonik kontrolora letenja koji ima strunu spremu za vrenje tih zadataka i poslova, koji je najmanje jednu godinu vrio zadatke i poslove pomonika kontrolora letenja u birou aerodromske kontrole letenja i koji ima poloen ispit i poseban ispit za vrenje odreenih zadataka, kao i odgovarajuu dozvolu za rad. lan 16. Zadatke i poslove pomonika kontrolora letenja za obradu podataka u oblasnoj ili terminalnoj kontroli letenja, moe vriti radnik koji ima strunu spremu za vrenje tih zadataka i poslova, koji je najmanje 6 meseci proveo na pripravnikom stau i koji ima poloen ispit i poseban ispit za vrenje odreenih zadataka, kao i odgovarajuu dozvolu za rad. lan 17. Zadatke i poslove pomonika kontrolora letenja u sektoru terminalne ili oblasne kontrole letenja moe vriti radnik koji ima strunu spremu za vrenje tih zadataka i poslova, koji je prethodno vrio poslove pomonika kontrolora letenja za obradu podataka i koji ima poloen ispit i poseban ispit za vrenje odreenih zadataka, kao i odgovarajuu dozvolu za rad. lan 18. Zadatke i poslove instruktora kontrolora letenja, odnosno instruktora pomonika kontrolora letenja moe vriti kontrolor letenja, odnosno pomonik kontrolora letenja koji je najmanje tri godine vrio zadatke i poslove kontrolora letenja, odnosno pomonika kontrolora letenja, koji ima poloen ispit za vrenje posebnih zadataka instruktora kontrolora letenja, odnosno instruktora pomonika kontrolora letenja i kome je u vaeu dozvolu za rad uneseno da moe vriti i posebne zadatke i poslove za koje je poloio poseban ispit. lan 19. Za vrenje zadataka i poslova iz l. 9. do 17. ovog pravilnika polae se ispit. Ispit se sastoji iz teorijskog i praktinog dela.
8-12/01
501 od 1036
Knjiga I
Teorijski deo ispita kandidat polae usmeno i pismeno, prema gradivu za polaganje ispita utvrenom ovim pravilnikom. Praktini deo strunog ispita sastoji se u proveri praktinog znanja na simulatoru, odnosno mestu rada kontrolora, odnosno pomonika kontrolora letenja. lan 20. Za vrenje posebnih zadataka i poslova na odreenoj lokaciji i za rukovanje odreenim tipom ureaja polae se poseban ispit. Poseban ispit sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Praktini deo posebnog ispita sastoji se u proveri praktinog znanja u radu na odreenom mestu rada i odreenom tipu ureaja. lan 21. Kandidat koji ne poloi teorijski deo ispita moe polagati popravni ispit u roku koji odredi komisija za ispite, a koji ne moe biti krai od 30 ni dui od 60 dana, raunajui od dana prvog polaganja. Posle poloenog teorijskog dela ispita (pismenog i usmenog) kandidat polae praktini deo ispita na mestu koje odredi ispitna komisija. Po zavrenom polaganju praktinog dela ispita, ispitna komisija posebno ocenjuje uspeh kandidata iz tog dela ispita. Ako kandidat ne poloi praktini deo ispita smatra se da nije poloio ispit. Ako kandidat ne poloi teorijski deo posebnog ispita ili praktini deo posebnog ispita, smatra se da nije poloio poseban ispit. lan 22. Prilikom prvog sticanja odreene vrste dozvole polae se, po pravilu, i poseban ispit za vrenje posebnih zadataka i poslova na odreenoj lokaciji i za rukovanje odreenim tipom ureaja. lan 23. Polaganje ispita kandidat moe ponoviti dva puta, s tim da vreme izmeu dva polaganja ne moe biti krae od tri meseca ni due od est meseci. Polaganje posebnog ispita kandidat moe da ponovi dva puta, s tim da vreme izmeu dva polaganja ne moe biti krae od 30 ni due od 60 dana.
8-12/01
502 od 1036 lan 24.
Knjiga I
Gradivo za polaganje teorijskog dela ispita za vrenje zadataka i poslova kontrolora letenja na tornju obuhvata u obimu utvrenom za sticanje te dozvole: 1) vazduhoplovne propise; 2) karakteristike vazduhoplova bitne za vrenje zadataka i poslova kontrolora letenja; 3) vazduhoplovnu navigaciju; 4) vazduhoplovnu meteorologiju; 5) vazduhoplovne telekomunikacije; 6) karakteristike aerodroma; 7) postupke za traganje i spasavanje vazduhoplova; 8) engleski jezik sa upotrebom standardnih meunarodnih izraza. Ako kandidat pristupi ispitu iz stava 1. ovog lana najdocnije u roku od est meseci od dana zavretka kole kontrole letenja, polagae samo engleski jezik, sa upotrebom standardnih meunarodnih izraza. lan 25. Gradivo za polaganje teorijskog dela posebnog ispita kontrolora letenja na tornju obuhvata poznavanje: 1) propisanih instrukcija za korienje odreenog aerodroma; 2) eksploatacije ureaja i sredstava namenjenih vrenju poslova kontrolora letenja na tornju odreenog aerodroma i 3) postupaka koordinacije sa drugim slubama na odreenom aerodromu. lan 26. Gradivo za polaganje teorijskog dela ispita prilaznog kontrolora letenja obuhvata sve predmete iz lana 24. stav 1. ovog pravilnika, u obimu utvrenom za sticanje dozvole prilaznog kontrolora letenja, kao i poznavanje postupaka za letenje po instrumentima. lan 27. Gradivo za polaganje teorijskog dela posebnog ispita prilaznog kontrolora letenja obuhvata poznavanje:
8-12/01
503 od 1036
Knjiga I
1) propisane instrukcije za rad u odreenoj kontrolisanoj zoni u nadlenosti odreene prilazne kontrole letenja; 2) eksploatacije ureaja i sredstava namenjenih vrenju poslova prilaznog kontrolora letenja na odreenom aerodromu; 3) postupaka koordinacije sa odreenim drugim slubama slube kontrole letenja. lan 28. Gradivo za polaganje teorijskog dela ispita terminalnog kontrolora letenja obuhvata sve predmete iz lana 26. ovog pravilnika, u obimu utvrenom za sticanje dozvole terminalnog kontrolora letenja. lan 29. Gradivo za polaganje teorijskog dela posebnog ispita terminalnog kontrolora letenja obuhvata poznavanje: 1) lokalnih karakteristika odreene terminalne zone; 2) radio-navigacionih ureaja u odreenoj terminalnoj zoni; 3) lokacija zabranjenih zona u odreenoj terminalnoj zoni; 4) propisanih instrukcija za korienje svih aerodroma u odreenoj terminalnoj zoni; 5) eksploatacije odreenih ureaja i sredstava namenjenih vrenju poslova terminalnog kontrolora; 6) postupaka koordinacije sa drugim slubama kontrole letenja. lan 30. Gradivo za polaganje teorijskog dela strunog ispita oblasnog kontrolora letenja (ACC) obuhvata sve predmete iz lana 28. ovog pravilnika, u obimu utvrenom za sticanje dozvole oblasnog kontrolora letenja. lan 31. Gradivo za polaganje posebnog teorijskog dela ispita oblasnog kontrolora letenja obuhvata poznavanje: 1) lokalnih karakteristika odreene oblasne kontrole letenja; 2) radio-navigacionih ureaja u odreenoj oblasnoj kontroli letenja;
8-12/01
504 od 1036
Knjiga I
3) lokacija zabranjenih zona u odreenoj oblasnoj kontroli letenja; 4) eksploatacije ureaja i sredstava u vrenju poslova oblasnog kontrolora letenja; 5) postupaka koordinacije sa susednom oblasnom kontrolom letenja, susednim terminalnim i aerodromskim kontrolama letenja. lan 32. Gradivo za polaganje teorijskog dela ispita radarskog kontrolora letenja obuhvata sve predmete iz lana 28. ovog pravilnika u obimu utvrenom za sticanje dozvole radarskog kontrolora letenja, kao i predmete: 1) opti principi rada radarskih ureaja; 2) sekundarni radar; 3) metodi radarske separacije; 4) metodi radarske identifikacije; 5) voenje vazduhoplova preciznim radarom; 6) voenje vazduhoplova pomou nadzornog radara; 7) postupak u sluajevima kada se vazduhoplov nalazi u nudi; 8) postupak u sluajevima otkaza radarskih ureaja; 9) opti principi rada raunarskih ureaja za obradu radarskih podataka. lan 33. Gradivo za polaganje teorijskog dela posebnog ispita radarskog kontrolora letenja obuhvata poznavanje: 1) odreenog ureaja na odreenoj lokaciji; 2) lokalnih karakteristika odreene zone radarskog pokrivanja; 3) postupaka koordinacije sa drugim odreenim slubama kontrole letenja. lan 34. Gradivo za polaganje teorijskog dela ispita za vrenje zadataka i poslova pomonika kontrolora letenja na svim radnim mestima u slubi kontrole letenja obuhvata:
8-12/01 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) plova; 9) 10)
505 od 1036
Knjiga I
vazduhoplovne propise; karakteristike vazduhoplova; vazduhoplovnu navigaciju; vazduhoplovnu meteorologiju; vazduhoplovne telekomunikacije; karakteristike aerodroma; engleski jezik sa upotrebom meunarodnih standardnih izraza; postupak najave i odobravanje letova civilnih i vojnih vazduhopostupak popunjavanja, distribucije plana leta i radiograma; postupak izdavanja NOTAM-a I klase.
Ako kandidat pristupi ispitu iz stava 1. ovog lana najdocnije u roku od 6 meseci od dana zavretka kole za pomonike kontrolora letenja, polagae samo predmete iz ta. 7. do 10. stava 1. ovog lana. lan 35. Gradivo za polaganje teorijskokg dela posebnog ispita pomonika kontrolora letenja u birou aerodromske kontrole letenja obuhvata: 1) poznavanje lokalnih karakteristika odreenog aerodroma; 2) poznavanje postupaka koordinacije sa drugim slubama i slubama kontrole letenja na odreenom aerodromu. lan 36. Gradivo za polaganje teorijskog dela posebnog ispita pomonika kontrolora letenja za obradu podataka u oblasnoj ili terminalnoj kontroli letenja obuhvata poznavanje: 1) lokalnih karakteristika odreene oblasne kontrole letenja; 2) postupka obrade podataka o kretanju vazduhoplova; 3) postupka koordinacije sa drugim slubama i slubama kontrole letenja odreene oblasne kontrole letenja. lan 37. Gradivo za polaganje teorijskog dela posebnog ispita pomonika kontrolora letenja u sektoru terminalne kontrole letenja i oblasne kontrole letenja obuhvata:
8-12/01
506 od 1036
Knjiga I
1) postupak prijema i predaje podataka o kretanju vazduhoplova sa susednim sektorima i oblasnim kontrolama letenja; 2) postupak koordinacije sa susednim sektorima, susednim oblasnim kontrolama letenja, sa terminalnim i aerodromskim kontrolama letenja. lan 38. Gradivo za polaganje teorijskog dela posebnog ispita pomonika kontrolora letenja za vazduhoplovna obavetenja obuhvata: 1) postupak izdavanja i prijema obavetenja NOTAM-a I i II klase i SNOWTAM-a; 2) voenje evidencije o stanju radio-navigacionih sredstava; 3) postupak davanja obavetenja posadama vazduhoplova (meteoroloki uslovi, stanje aerodroma i dr.); 4) postupak korienja stranih i domaih zbornika vazduhoplovnih podataka. lan 39. Gradivo za polaganje teorijskog dela posebnog ispita za vrenje zadataka i poslova instruktora kontrolora letenja i instruktora pomonika kontrolora letenja obuhvata: 1) metodiku sa pedagogijom; 2) engleski jezik vieg (III) stepena. lan 40. Pismenu prijavu za polaganje ispita kandidat podnosi Saveznom komitetu za saobraaj i veze. Uz prijavu za polaganje ispita kandidat prilae dokaze o ispunjavanju uslova iz ovog pravilnika. Ispit se polae pred ispitnom komisijom koju, saglasno odredbi lana 148. stav 3. Zakona o vazdunoj plovidbi, obrazuje predsednik Saveznog komiteta za saobraaj i veze. lan 41. Za predsednika, zamenika predsednika, lana, odnosno zamenika lana ispitne komisije, moe biti imenovano lice koje ima najmanje istu strunu spremu kao kandidat koji polae ispit.
8-12/01
507 od 1036
Knjiga I
Kandidat koji ispunjava uslove za polaganje ispita mora biti obaveten u roku od 30 dana od dana prijema prijave za polaganje ispita o danu i mestu polaganja ispita. Dan polaganja ispita ne moe biti odreen u roku kraem od 15 dana od dana prijema obavetenja, osim ako kandidat zatrai da ispit polae pre tog roka. lan 42. Ispitna komisija ocenjuje celokupan uspeh kandidata na ispitu ocenom: "poloio" ili "nije poloio".
III. Dozvola za rad

lan 43. Kandidatu koji je poloio ispit za vrenje zadataka i poslova iz l. 9. do 17. ovog pravilnika, Savezni komitet za saobraaj i veze, saglasno odredbi lana 148. stav 1. Zakona o vazdunoj plovidbi, izdaje dozvolu za rad. lan 44. Dozvola za rad kontrolora letenja iz lana 43. ovog pravilnika izdaje se sa rokom vaenja od jedne godine, a dozvola za rad pomonika kontrolora letenja sa rokom vaenja od dve godine. lan 45. Imalac dozvole za rad mora podneti zahtev za produavanje vaenja dozvole za rad u roku od 60 dana pre dana isteka njenog vaenja. Pre svakog produavanja vaenja dozvole za rad kontrolora letenja ili posle prekida u radu dueg od 60 dana a kraeg od est meseci proverava se struna sposobnost lica polaganjem praktinog dela ispita. Pre svakog produavanja vaenja dozvole za rad pomonika kontrolora letenja ili posle prekida u radu dueg od 4 meseca a kraeg od 1 godine, proverava se struna sposobnost lica polaganjem praktinog dela ispita. Proveru iz st. 2. i 3. ovog lana vri instruktor sa utvrene liste strunjaka. Ako imalac dozvole za rad kontrolora letenja ima prekid u radu dui od est meseci, mora ponovo, pre produenja vaenja dozvole, polagati ceo ispit.
8-12/01
508 od 1036
Knjiga I
Ako imalac dozvole za rad pomonika kontrolora letenja ima prekid u radu dui od 1 godine, mora ponovo, pre produenja vaenja dozvole, polagati ceo ispit. Radnik koji nije u roku iz lana 44. produio vaenje dozvole za rad, moe vaenje dozvole za rad produiti tek kada ponovo poloi ceo ispit. lan 46. Izuzetno od odredbe lana 44. ovog pravilnika, dozvola za rad prestaje da vai: 1) ako imalac dozvole za rad ne vri zadatke i poslove za koje mu je dozvola izdata u neprekidnom trajanju due od dva meseca; 2) ako nadlena lekarska komisija utvrdi da iz zdravstvenih razloga imalac dozvole za rad nije vie sposoban za vrenje zadataka i poslova za koje mu je dozvola za rad izdata; 3) ako je imalac dozvole za rad, zbog nepridravanja propisanih postupaka za rad, ugrozio ili je mogao dovesti do ugroavanja bezbednosti vazdune plovidbe. lan 47. Imalac dozvole iz ovog pravilnika pre svakog produenja mora podneti dokaze o zdravstvenoj sposobnosti i praktinom radu od najmanje 50 asova u vreme vaenja dozvole na zadacima i poslovima za koje je dozvola izdata. lan 48. Obrazac dozvole za rad iz lana 43. ovog pravilnika sadri: grb SFRJ, naziv organa uprave koji izdaje dozvolu i naziv dozvole, kao i rubrike u koje se unose: registarski broj, ime i prezime i adresa imaoca dozvole, datum izdavanja dozvole i potpis ovlaenog lica koje je izdalo dozvolu. Obrazac dozvole za rad ima i mesta za fotografiju i potpis imaoca dozvole, rubrike za upisivanje produavanja roka vaenja dozvole i za upisivanje posebnih ovlaenja. lan 49. Na osnovu dozvole za rad, kontrolor letenja na aerodromskom kontrolnom tornju vri sledee zadatke i poslove: u povoljnim meteorolokim uslovima kontrolie i vodi vazduhoplove po manevarskim povrinama aerodroma i u aerodromskoj zoni, a u sloenim meteorolokim
8-12/01
509 od 1036
Knjiga I
uslovima u granicama vidljivog kontakta sa vazduhoplovima i pokree akcije uzbune, traganja i spasavanja vazduhoplova u okviru svojih zadataka i poslova. lan 50. Na osnovu dozvole za rad kontrolor letenja u prilaznoj kontroli letenja vri sledee zadatke i poslove: obezbeuje i regulie vazduni saobraaj u instrumentalnim meteorolokim uslovima u aerodromskoj zoni pomou radio-navigacionih ureaja; koordinira rad sa susednim aerodromskim kontrolama letenja, terminalnom i oblasnom kontrolom letenja i pokree akcije uzbune, traganja i spasavanja vazduhoplova u okviru svojih zadataka i poslova. lan 51. Na osnovu dozvole za rad, kontrolor letenja u terminalnoj kontroli letenja vri sledee zadatke i poslove: kontrolie i vodi vazduhoplove u vazdunom prostoru terminala, koordinira rad sa aerodromskim i oblasnim kontrolama letenja i pokree akcije uzbune, traganja i spasavanja vazduhoplova u okviru svojih zadataka i poslova. lan 52. Na osnovu dozvole za rad, kontrolor letenja u oblasnoj kontroli letenja vri sledee zadatke i poslove: kontrolie i vodi vazduhoplove u sektoru, odnosno oblasti kontrole letenja; koordinira rad sa aerodromskim terminalnim i susednim oblasnim kontrolama letenja i slubama PVO; daje saglasnost za dejstvo protivgradne odbrane, i pokree akcije traganja i spasavanja vazduhoplova u okviru svojih zadataka i poslova. lan 53. Na osnovu dozvole za rad, radarski kontrolor letenja vri zadatke i poslove voenja vazduhoplova pomou radara u prilaznoj terminalnoj i oblasnoj kontroli letenja. lan 54. Na osnovu dozvole za rad, pomonik kontrolora letenja u birou aerodromske kontrole letenja vri sledee zadatke i poslove: overava i popunjava plan leta; vodi evidenciju o specijalnim letovima; prikuplja podatke o stanju aerodroma, radio-sredstava i stavlja ih na uvid zainteresovanim licima.
8-12/01
510 od 1036 lan 55.
Knjiga I
Na osnovu dozvole za rad, pomonik kontrolora letenja za obradu podataka u oblasnoj ili terminalnoj kontroli letenja vri sledee zadatke i poslove: prima planove leta za vazduhoplove koji ulaze na teritoriju Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije; unosi primljene podatke u odgovarajue obrasce i dostavlja ih nadlenim organima; primai rasporeuje poruke kontrolorima letenja; dostavlja podatke o radu ureaja, stanju aerodroma i meteorolokim uslovima vazduhoplovu u letu. lan 56. Na osnovu dozvole za rad, pomonik kontrolora letenja za vazduhoplovno obavetavanje (NOTAM) vri sledee zadatke i poslove: prima NOTAM-e I klase od ostalih centara u zemlji i inostranstvu i alje NOTAM I klase svim zainteresovanim licima; prima i dostavlja SNOTAM; izdaje zbirni NOTAM I klase. lan 57. Na osnovu dozvole za rad, pomonik kontrolora letenja u sektoru oblasne kontrole letenja i terminalne kontrole letenja: prima i predaje poruke o poletanju, odnosno ulascima i izlascima vazduhoplova iz oblasne kontrole letenja i vri prijem i predaju svih ostalih podataka bitnih za bezbedno vrenje vazdune plovidbe. lan 58. Na osnovu poloenog posebnog ispita, instruktor kontrolora letenja, odnosno instruktor pomonika kontrolora letenja obuava kontrolore letenja, odnosno pomonike kontrolora letenja i vri strunu proveru kontrolora letenja, odnosno pomonika kontrolora letenja prilikom produenja vaenja njihovih dozvola.
IV. Prelazne i zavrne odredbe

lan 59. Kontroloru letenja koji je do dana stupanja na snagu ovog pravilnika imao odgovarajuu dozvolu za rad sa civilnim vazduhoplovima, izdatu po Pravilniku o strunoj spremi, strunim ispitima, dozvolama za rad i
8-12/01
511 od 1036
Knjiga I
poslovima koje mogu da vre kontrolori letenja ("Slubeni list SFRJ", br. 29/74), priznaje se odgovarajua dozvola za rad sa ogranienjem za rad samo sa civilnim vazduhoplovima, s tim to je duan da u roku od jedne godine od dana organizovanja obuke poloi odgovarajui ispit za rad sa vojnim vazduhoplovima. Kontroloru letenja koji je do dana stupanja na snagu ovog pravilnika posedovao odgovarajuu dozvolu za rad sa vojnim vazduhoplovima priznaje se ogovarajua dozvola za rad sa ogranienjem za rad samo sa vojnim vazduhoplovima, s tim to je duan da u roku od jedne godine od dana organizovanja obuke poloi odgovarajui ispit za rad sa civilnim vazduhoplovima. lan 60. Radniku koji je do dana stupanja na snagu ovog pravilnika samostalno obavljao poslove: avio-dispeera, pomonika kontrolora letenja, kontrolora letenja za vazduhoplovna obavetavanja i kontrolora letenja u birou aerodromske kontrole letenja, priznaje se odgovarajua dozvola za rad pomonika kontrolora letenja. Ako radnik iz stava 1. ovog lana nije osposobljen za rad sa vojnim, odnosno civilnim vazduhoplovima, priznae mu se dozvola za rad sa odgovarajuim ogranienjem, s tim to je duan da u roku od jedne godine od dana organizovanja obuke poloi odgovarajui ispit za rad sa civilnim, odnosno vojnim vazduhoplovima. lan 61. Radnici zateeni na zadacima i poslovima instruktora kontrolora letenja u slubi kontrole letenja, vrie i dalje ovu dunost, s tim da u roku od jedne godine od dana organizovanja obuke poloe odgovarajui posebni ispit iz lana 39. ovog pravilnika. lan 62. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o strunoj spremi, strunim ispitima, dozvolama za rad i poslovima koje mogu da vre kontrolori letenja ("Slubeni list SFRJ", br. 29/74). lan 63. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
512 od 1036
Knjiga I
3.3
PRAVILNIK O STRUNOJ SPREMI, STRUNOJ OBUCI, ISPITIMA, DOZVOLAMA I OVLAENJIMA VAZDUHOPLOVNO-TEHNIKOG OSOBLJA I VAZDUHOPLOVNO-TEHNIKOG OSOBLJA TEHNIKE PRIPREME* I OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se struna sprema, struna obuka, ispiti i drugi uslovi koje mora da ispunjava vazduhoplovno-tehniko osoblje i vazduhoplovno osoblje tehnike pripreme i dozvole i ovlaenja za vrenje odreenih strunih poslova (u daljem tekstu: ovlaenja). U vazduhoplovno-tehniko osoblje, u smislu ovog pravilnika, spadaju vazduhoplovni mehaniari, a u vazduhoplovno osoblje tehnike pripreme - vazduhoplovni tehniari i vazduhoplovni inenjeri tehnike pripreme. lan 2. Licu koje ima strunu spremu propisanu ovim pravilnikom, koje je struno obueno i koje ispunjava propisane zdravstvene uslove, a koje poloi ispit za vrenje odreenog strunog posla, izdaje se dozvola, odnosno upisuje se u dozvolu ovlaenje za vrenje tog posla. lan 3. Prilikom prvog sticanja dozvole polae se i poseban ispit za vrenje odreenog strunog posla. U dozvolu iz stava 1. ovog lana moe se upisati i novo ovlaenje samo ako je lice zavrilo strunu obuku, ako je propisano vreme prove-
Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SFRJ", br. 35/87, 8/89 i 11/93.
8-12/01
513 od 1036
Knjiga I
lo na poslovima za koje se struno obuava i ako poloi poseban ispit za vrenje tog posla. lan 4. Licu koje spada u vazduhoplovno-tehniko osoblje izdaje se dozvola vazduhoplovnog mehaniara i to: 1) za odravanje vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip II); 2) za obnovu vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip I). lan 5. Licu koje spada u vazduhoplovno osoblje tehnike pripreme izdaje se: 1) dozvola vazduhoplovnog tehniara tehnie pripreme; 2) dozvola vazduhoplovnog inenjera tehnike pripreme. lan 6. Dozvole iz l. 4. i 5. ovog pravilnika izdaju se, zavisno od specijalnosti, za zmaj, motor i sisteme (AMS) i instrumente, radio-ureaje (elektronska oprema) i elektroopremu (IRE). lan 7. Obim teorijskog dela ispita iz l. 12, 29. i 34. ovog pravilnika, zavisno od vrste, odnosno tipa dozvole i obim teorijskog dela posebnog ispita za vrenje odreenog strunog posla zavisno od ovlaenja koje se upisuje u dozvolu, utvruju se programom za struno obuavanje i proveravanje strunosti vazduhoplovno-tehnikog osoblja i programom za struno obuavanje i proveravanje strunosti vazduhoplovnog osoblja tehnike pripreme. lan 8. Navedeni izrazi i skraenice, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaenja: 1) zmaj su struktura vazduhoplova, komandne povrine i stajni trap; 2) AMS zmaj, motor i sistemi;
8-12/01
514 od 1036
Knjiga I
3) IRE instrumenti, radioureaji (elektronska oprema) i elektrooprema; 4) APU 5) INS 6) VHF 7) HF 8) ADF 9) VOR 10) ILS 11) AFCS 12) ICAO plovstva; motori pomonog izvora snage; inercijalni navigacioni sistem; komunikacioni sistem vrlo visoke uestalosti; komunikacioni sistem visoke uestalosti; radio-kompas; svesmerni radio-far vrlo visoke uestalosti; sistem za instrumentalno sletanje; sistem za automatsko letenje; Meunarodna organizacija civilnog vazduho-
13) velika izmena, odnosno velika opravka vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova je izmena, odnosno opravka koja je od neposrednog uticaja na ispunjenje zahteva koji su propisani u odgovarajuim tehnikim uslovima za plovidbenost vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova; 14) mala izmena, odnosno mala opravka vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova je izmena, odnosno opravka koja pojedinano ne utie neposredno na ispunjenje odgovarajuih tehnikih uslova za plovidbenost, ali ako se ne izvri ili ako nastane vei broj malih kvarova, moe doi do odstupanja od odgovarajuih tehnikih uslova za plovidbenost.
II. VAZDUHOPLOVNI MEHANIAR

lan 9. Struna obuka za praktini deo ispita za sticanje dozvole, odnosno za upis ovlaenja vazduhoplovnog mehaniara za odravanje, odnosno obnovu vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova moe se vriti samo pod nadzorom lica koje ima dozvolu i upisano odgovarajue ovlaenje. Nadzor iz stava 1. ovog lana moe da vri jedno lice najvie nad est lica.
8-12/01
515 od 1036 lan 10.
Knjiga I
Kandidat za polaganje ispita za sticanje dozvole vazduhoplovnog mehaniara za odravanje vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip II), odnosno obnovu vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip I) mora imati najmanje zavren etvrti stepen strune spreme mainske, odnosno elektrotehnike kole vazduhoplovnog smera. lan 11. Kandidat za polaganje ispita za sticanje dozvole vazduhoplovnog mehaniara mora imati potrebno radno iskustvo i to: 1) za dozvolu tipa II najmanje dve godine na poslovima odravanja vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova; 2) za dozvolu tipa I najmanje tri godine na poslovima obnove vazduhoplova, motora elise i opreme vazduhoplova. lan 12. Teorijski deo ispita za sticanje dozvole vazduhoplovnog mehaniara za odravanje vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip II), odnosno obnovu vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip I) obuhvata: 1) za zmaj, motor i sisteme (AMS); a) teoriju leta (aerodinamika i mehanika leta); b) mainske elemente; v) konstrukciju vazduhoplova; g) sisteme vazduhoplova; d) motore vazduhoplova; ) instrumente vazduhoplova; e) avioelektriku; ) radio-ureaje i elektroniku vazduhoplova; z) vazduhoplovne materijale, gorivo i mazivo, sa metodama njihovog ispitivanja; i) organizaciju i sistem odravanja vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova;
8-12/01
516 od 1036
Knjiga I
j) vazduhoplovne propise; k) poznavanje engleskog ili drugog jezika ICAO-a; 2) za instrumente, radio-ureaje (elektronska oprema) i elektroopremu (IRE); a) aerodinamiku; b) konstrukciju vazduhoplova; v) sisteme vazduhoplova; g) motore vazduhoplova; d) instrumente vazduhoplova; ) radio-ureaje i elektroniku vazduhoplova; e) radio-elektriku; ) radio i radarska navigaciona sredstva; z) elektronske cevi i tranzistore; i) radio-test opremu; j) vazduhoplovne materijale, sa metodama njihovog ispitivanja; k) organizaciju i sistem odravanja vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova; l) vazduhoplovne propise; lj) poznavanje engleskog ili drugog jezika ICAO-a. Kandidat za polaganje ispita za sticanje dozvole iz stava 1. ovog lana koji je zavrio etvrti stepen strune spreme mainske, odnosno elektrotehnike kole vazduhoplovnog smera oslobaa se polaganja teorijskog dela ispita iz predmeta koji su bili obuhvaeni prethodnim kolovanjem, ako taj obim odgovara obimu utvrenom u programu za struno obuavanje i proveravanje strunosti vazduhoplovno-tehnikog osoblja, osim polaganja predmeta: organizacija i sistem odravanja vazduhoplova i vazduhoplovni propisi. lan 13. U dozvolu vazduhoplovnog mehaniara za odravanje vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip II), za zmaj (strukturu), motor (pogonska grupa) i sisteme (AMS) mogu se upisati sledea ovlaenja:
8-12/01
517 od 1036
Knjiga I
1) za vazduhoplove opte kategorije odreenog tipa skupno ovlaenje za zmaj, motor i sisteme; 2) za vazduhoplove saobraajne kategorije odreenog tipa: a) skupno ovlaenje za zmaj, motor i sisteme; b) pojedinana ovlaenja, i to za: zmaj; sisteme vazduhoplova (sistem komandi leta, hidraulini sistemi i stajni trap, pneumatski sistem, sistem za gorivo i sistem za regulisanje pritiska i temperature u kabini); motore sa opremom vazduhoplova saobraajne kategorije odreenog tipa; motore pomonog izvora snage (APU). lan 13.a Za sticanje ovlaenja za vrenje poslova iz take 1. lana 13. ovog pravilnika polae se teorijski i praktini deo ispita. Teorijski deo ispita obuhvata: 1) poznavanje strukture motora i sistema odreenog tipa vazduhoplova; 2) tehniki sistem odravanja strukture motora i sistema odreenog tipa vazduhoplova. Praktini deo ispita obuhvata proveru strunog znanja i osposobljenosti za vrenje poslova za koje se izdaje ovlaenje. lan 13b. Za sticanje ovlaenja za vrenje poslova iz take 2. odredbe pod a) lana 13. ovog pravilnika polae se teorijski i praktini deo ispita. Teorijski deo ispita obuhvata: 1) poznavanje zmaja, motora, pomone pogonske grupe i sistema odreenog tipa vazduhoplova; 2) tehniki sistem odravanja strukture motora, pomone pogonske grupe i sistema odreenog tipa vazduhoplova. Praktini deo ispita obuhvata proveru strunog znanja i osposobljenosti za vrenje poslova za koje se izdaje ovlaenje.
8-12/01
518 od 1036 lan 13v.
Knjiga I
Za sticanje ovlaenja za vrenje poslova iz take 2. odredbe pod b) lana 13. ovog pravilnika polae se teorijski i praktini deo ispita. Teorijski deo ispita za pojedinano ovlaenje za zmaj obuhvata: 1) poznavanje zmaja; 2) tehniki sistem odravanja zmaja. Teorijski deo ispita za pojedinano ovlaenje za sisteme vazduhoplova obuhvata: 1) poznavanje sistema vazduhoplova; 2) tehniki sistem odravanja sistema vazduhoplova. Teorijski deo ispita za pojedinano ovlaenje za motor sa opremom obuhvata: 1) poznavanje motora sa opremom; 2) tehniki sistem odravanja motora sa opremom. Teorijski deo ispita za pojedinano ovlaenje za motore pomonog izvora snage (APU) obuhvata: 1) poznavanje motora pomonog izvora snage; 2) tehniki sistem odravanja motora pomonog izvora snage. Praktini deo ispita za pojedinana ovlaenja obuhvata proveru strunog znanja i osposobljenosti za vrenje poslova za koje se izdaje ovlaenje. lan 14. U dozvolu vazduhoplovnog mehaniara za odravanje vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip II), za instrumente, radioureaje (elektronsku opremu) i elektroopremu (IRE) mogu se upisati sledea ovlaenja: 1) za vazduhoplove opte kategorije odreenog tipa skupno ovlaenje za instrumente, radio-ureaje (elektronsku opremu) i elektroopremu; 2) za vazduhoplove saobraajne kategorije odreenog tipa: a) skupno ovlaenje za instrumente, radio-ureaje (elektronsku opremu) i elektroopremu; b) pojedinana ovlaenja, i to za: instrumente;
8-12/01
519 od 1036
Knjiga I
radio-ureaje (elektronsku opremu); elektroopremu. lan 14a. Za sticanje ovlaenja za vrenje poslova iz take 1. lana 14. ovog pravilnika polae se teorijski i praktini deo ispita. Teorijski deo ispita obuhvata: 1) poznavanje instrumenata, radio-ureaja (elektronske opreme) i elektroopreme odreenog tipa vazduhoplova; 2) nain odravanja instrumenata, radio-ureaja (elektronske opreme) i elektroopreme odreenog tipa vazduhoplova. Praktini deo ispita obuhvata proveru strunog znanja i osposobljenosti za vrenje poslova za koje se izdaje ovlaenje. lan 14b. Za sticanje ovlaenja za vrenje poslova iz take 2. odredbe pod a) lana 14. ovog pravilnika polae se teorijski i praktini deo ispita. Teorijski deo ispita obuhvata: 1) poznavanje instrumenata, radio-ureaja (elektronske opreme) i elektroopreme odreenog tipa vazduhoplova; 2) nain odravanja instrumenata, radio-ureaja (elektronske opreme) i elektroopreme odreenog tipa vazduhoplova. Praktini deo ispita obuhvata proveru strunog znanja i osposobljenosti za obavljanje poslova za koje se izdaje ovlaenje. lan 14v. Za sticanje ovlaenja za vrenje poslova iz take 2. odredbe pod b) lana 14. ovog pravilnika polae se teorijski i praktini deo ispita. Teorijski deo ispita za pojedinano ovlaenje za instrumente obuhvata: 1) poznavanje instrumenata; 2) nain odravanja instrumenata. Teorijski deo ispita za pojedinano ovlaenje za radio-ureaje (elektronsku opremu) obuhvata: 1) poznavanje radio-ureaja (elektronske opreme);
8-12/01
520 od 1036
Knjiga I
2) nain odravanja radio-ureaja (elektronske opreme). Teorijski deo ispita za pojedinano ovlaenje za elektroopremu obuhvata: 1) poznavanje elektroopreme; 2) nain odravanja elektroopreme. Praktini deo ispita za pojedinana ovlaenja obuhvata proveru strunog znanja i osposobljenosti za vrenje poslova za koje se izdaje ovlaenje. lan 15. U dozvolu vazduhoplovnog mehaniara za obnovu vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip I), za zmaj, motor i sisteme (AMS), mogu se upisati sledea ovlaenja: 1) Za vazduhoplove opte kategorije odreenog tipa: a) skupno ovlaenje za zmaj, motor i sisteme; b) pojedinana ovlaenja, i to za: motor; elisu i rotor; 2) Za vazduhoplove saobraajne kategorije odreenog tipa: a) skupno ovlaenje za zmaj, motor i sisteme; b) pojedinano ovlaenje, i to za: zmaj; sisteme vazduhoplova (komande leta, hidrosisteme i stajni trap, pneumatski sistem, sistem za regulisanje pritiska i temperature u kabini, sistem za gorivo i sistem opreme za sluaj opasnosti); motor sa opremom (pogonska grupa), sa ispitivanjem na probnom stolu; elisu i rotor; pomone pogonske grupe (APU), sa ispitivanjem na probnom stolu; 3) Za ispitivanje vazduhoplova, motora i opreme vazduhoplova metodama bez razaranja materijala i metodama sa razaranjem materijala.
8-12/01
521 od 1036 lan 15a.
Knjiga I
Za sticanje ovlaenja za vrenje poslova iz take 1. lana 15. ovog pravilnika polae se teorijski i praktini deo ispita. Teorijski deo ispita obuhvata: 1) poznavanje zmaja, motora i sistema odreenog tipa vazduhoplova; 2) nain obnove zmaja, motora i sistema odreenog tipa vazduhoplova. Praktini deo ispita obuhvata proveru strunih znanja i osposobljenosti za vrenje poslova za koje se izdaje ovlaenje. lan 15b. Za sticanje ovlaenja za vrenje poslova iz take 1. odredbe pod b) lana 15. ovog pravilnika polae se teorijski i praktini deo ispita. Teorijski deo ispita za pojedinano ovlaenje za motor obuhvata: 1) poznavanje motora odreenog tipa vazduhoplova; 2) nain obnove motora odreenog tipa vazduhoplova. Teorijski deo ispita za pojedinano ovlaenje za elisu i rotor obuhvata: 1) poznavanje elise i rotora odreenog tipa vazduhoplova; 2) nain obnove elise i rotora odreenog tipa vazduhoplova. Praktini deo ispita za pojedinana ovlaenja obuhvata proveru strunog znanja i osposobljenosti za vrenje poslova za koje se izdaje ovlaenje. lan 15v. Za sticanje ovlaenja za vrenje poslova iz take 2. odredbe pod a) lana 15. ovog pravilnika polae se teorijski i praktini deo ispita: Teorijski deo ispita obuhvata: 1) poznavanje zmaja, sistema, motora, elise i rotora i pomone pogonske grupe odreenog tipa vazduhoplova; 2) nain obnove zmaja, sistema motora, elise i rotora i pomone pogonske grupe odreenog tipa vazduhoplova. Praktini deo ispita obuhvata proveru strunog znanja i osposobljenosti za vrenje poslova za koje se izdaje ovlaenje.
8-12/01
522 od 1036 lan 15g.
Knjiga I
Za sticanje ovlaenja za vrenje poslova iz take 2. odredbe pod b) lana 15. ovog pravilnika polae se teorijski i praktini deo ispita. Teorijski deo ispita za pojedinano ovlaenje za zmaj obuhvata: 1) poznavanje zmaja odreenog tipa vazduhoplova; 2) nain obnove zmaja odreenog tipa vazduhoplova. Teorijski deo ispita za pojedinano ovlaenje za sistem obuhvata: 1) poznavanje sistema odreenog tipa vazduhoplova; 2) nain obnove sistema odreenog tipa vazduhoplova. Teorijski deo ispita za pojedinano ovlaenje za motor obuhvata: 1) poznavanje motora odreenog tipa vazduhoplova; 2) nain obnove motora odreenog tipa vazduhoplova. Teorijski deo ispita za pojedinano ovlaenje za elisu i rotor obuhvata: 1) poznavanje elise i rotora odreenog tipa vazduhoplova; 2) nain obnove elise i rotora odreenog tipa vazduhoplova. Teorijski deo ispita za pojedinano ovlaenje za pomone pogonske grupe obuhvata: 1) poznavanje pomone pogonske grupe odreenog tipa vazduhoplova; 2) nain obnove pomone pogonske grupe odreenog tipa vazduhoplova. Praktini deo ispita za pojedinana ovlaenja obuhvata proveru strunog znanja i osposobljenosti za vrenje poslova za koje se izdaje ovlaenje. lan 15d. Za sticanje ovlaenja za vrenje poslova iz take 3. lana 15. ovog pravilnika polae se teorijski i praktini deo ispita. Teorijski deo ispita obuhvata: 1) poznavanje strukture vazduhoplova, komponenti, opreme i motora; 2) poznavanje metoda ispitivanja bez razaranja i sa razaranjem materijala; 3) poznavanje naina zatite od zraenja.
8-12/01
523 od 1036
Knjiga I
Praktini deo ispita obuhvata proveru strunog znanja i osposobljenosti za vrenje poslova za koje se izdaje ovlaenje. lan 16. U dozvolu vazduhoplovnog mehaniara za obnovu vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip I), za instrumente, radio-ureaje (elektronska oprema) i elektroopremu (IRE), mogu se upisati sledea ovlaenja: 1) Za sisteme odreenog tipa vazduhoplova skupno ovlaenje, i to za: a) instrumente; b) radio-ureaje (elektronsku opremu); v) elektroopremu; 2) Za sisteme vazduhoplova pojedinana ovlaenja, i to za: a) pokazivanje geopotencijalne visine i raunare podataka vazdune struje; b) iroskope i kompas-sisteme; v) inercijalne navigacione sisteme (INS) i sisteme za optimizaciju performansi leta; g) sistem za automatsko letenje; d) radio-komunikacione sisteme (VHF, HF); ) radio-navigacione sisteme (ADF, VOR, ILS); e) mikrotalasnu navigaciju; ) avio-niskofrekventnu elektroniku; z) elektrosisteme; i) kontrolne elektrosisteme; j) elektrokomponente sistema za regulisanje pritiska i temperature u kabini; 3) Za automatsko testiranje elektronske opreme. lan 16a. Za sticanje ovlaenja za vrenje poslova iz take 1. lana 16. ovog pravilnika polau se teorijski i praktini deo ispita. Teorijski deo ispita za skupno ovlaenje za instrumente obuhvata:
8-12/01
524 od 1036
Knjiga I
1) poznavanje instrumenata odreenog tipa vazduhoplova; 2) nain obnove instrumenata odreenog tipa vazduhoplova. Teorijski deo ispita za skupno ovlaenje za radio-ureaje (elektronska oprema) obuhvata: 1) poznavanje radio-ureaja odreenog tipa vazduhoplova; 2) nain obnove radio-ureaja odreenog tipa vazduhoplova. Teorijski deo ispita za skupno ovlaenje za elektroopremu obuhvata: 1) poznavanje elektroopreme odreenog tipa vazduhoplova; 2) nain obnove elektroopreme odreenog tipa vazduhoplova. Praktini deo ispita za skupna ovlaenja obuhvata proveru strunog znanja i osposobljenosti za vrenje poslova za koje se izdaje ovlaenje. lan 16b. Za sticanje ovlaenja za vrenje poslova iz take 2. lana 16. ovog pravilnika polae se teorijski i praktini deo ispita. Teorijski deo ispita za pojedinano ovlaenje iz take 2. odredbe pod a) lana 16. ovog pravilnika obuhvata: 1) poznavanje pokazivaa geopotencijalne visine i raunara podataka vazdune struje; 2) nain obnove pokazivaa geopotencijalne visine i raunara podataka vazdune struje. Teorijski deo ispita za pojedinano ovlaenje iz take 2. odredbe pod b) lana 16. ovog pravilnika obuhvata: 1) poznavanje iroskopskih i kompas-sistema; 2) nain obnove iroskopskih i kompas-sistema. Teorijski deo ispita za pojedinano ovlaenje iz take 2. odredbe pod v) lana 16. ovog pravilnika obuhvata: 1) poznavanje inercijalnih navigacionih sistema (INS) i sistema za optimizaciju performansi leta; 2) nain obnove inercijalnih navigacionih sistema (INS) i sistema za optimizaciju performansi leta. Teorijski deo ispita za pojedinano ovlaenje iz take 2. odredbe pod g) lana 16. ovog pravilnika obuhvata: 1) poznavanje sistema za automatsko letenje;
8-12/01
525 od 1036
Knjiga I
2) nain obnove sistema za automatsko letenje. Teorijski deo ispita za pojedinano ovlaenje iz take 2. odredbe pod d) lana 16. ovog pravilnika obuhvata: 1) poznavanje radio-komunikacionog sistema (VHF, HF); 2) nain obnove radio-komunikacionog sistema (VHF, HF). Teorijski deo ispita za pojedinano ovlaenje iz take 2. odredbe pod ) lana 16. ovog pravilnika obuhvata: 1) poznavanje radio-navigacionih sistema (ADF, VOR, ILS); 2) nain obnove radio-navigacionih sistema (ADF, VOR, ILS). Teorijski deo ispita za pojedinano ovlaenje iz take 2. odredbe pod e) lana 16. ovog pravilnika obuhvata: 1) poznavanje mikrotalasne navigacije; 2) nain obnove mikrotalasnih navigacija. Teorijski deo ispita za pojedinano ovlaenje iz take 2. odredbe pod ) lana 16. ovog pravilnika obuhvata: 1) poznavanje avio-niskofrekventne elektronike; 2) nain obnove avio-niskofrekventne elektronike. Teorijski deo ispita za pojedinano ovlaenje iz take 2. odredbe pod z) lana 16. ovog pravilnika obuhvata: 1) poznavanje elektrosistema; 2) nain obnove elektrosistema. Teorijski deo ispita za pojedinano ovlaenje iz take 2. odredbe pod i) lana 16. ovog pravilnika obuhvata: 1) poznavanje kontrolnih elektrosistema; 2) nain obnove kontrolnih elektrosistema. Teorijski deo ispita za pojedinano ovlaenje iz take 2. odredbe pod j) lana 16. ovog pravilnika obuhvata poznavanje elektrokomponente sistema za regulisanje pritiska i temperature u kabini. Praktini deo ispita obuhvata proveru strunog znanja i osposobljenosti za vrenje poslova za koje se izdaje ovlaenje. lan 16v. Za sticanje ovlaenja za vrenje poslova iz take 3. lana 16. ovog pravilnika polae se teorijski i praktini deo ispita.
8-12/01
526 od 1036
Knjiga I
Teorijski deo ispita za pojedinano ovlaenje iz take 3. lana 16. ovog pravilnika obuhvata: 1) sastav elektronske opreme za automatsko testiranje; 2) poznavanje operativnog sistema; 3) programski jezik za testiranje elektronske opreme. Praktini deo ispita obuhvata proveru strunog znanja i osposobljenosti za vrenje poslova za koje se izdaje ovlaenje. lan 17. Na osnovu dozvole za odravanje vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip II), vazduhoplovni mehaniar moe da vri sledee poslove: servisne preglede (pretpoletni, meuletni i dnevni), periodine preglede, zamene odobrenih delova i opreme vazduhoplova, sa vrenjem funkcionalnih proba, male opravke i male izmene na vazduhoplovu, motoru, elisi i opremi vazduhoplova i preventivno odravanje vazduhoplova, a svojim potpisom potvruje da su ti radovi propisno izvreni. Na osnovu dozvole za obnovu vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip I), vazduhoplovni mehaniar moe da vri sledee poslove: obnovu vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova, velike opravke i velike izmene na vazduhoplovu, motoru, elisi i opremi vazduhoplova i funkcionalne provere na probnom stolu i na vazduhoplovu odreenog tipa, a svojim potpisom potvruje da su ti radovi propisno izvreni. lan 18. Vazduhoplovni mehaniar za odravanje vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip II), ako je u njegovu dozvolu upisano skupno ovlaenje za vrenje poslova iz lana 13, stav 1, taka 1. ovog pravilnika, ili skupno ovlaenje za zmaj, motor i sisteme iz take 2. tog lana, moe svojim potpisom potvrditi da je vazduhoplov sposoban za bezbednu vazdunu plovidbu posle izvrenih servisnih pregleda (pretpoletni, meuletni i dnevni) za vazduhoplove saobraajne kategorije, odnosno posle izvrenih radova do nivoa 50-asovnih pregleda za vazduhoplove opte kategorije.
8-12/01
527 od 1036 lan 19.
Knjiga I
U dozvolu vazduhoplovnog mehaniara za odravanje vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip II) i dozvolu za obnovu vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip I), pored ovlaenja iz l. 13, 14, 15. i 16. ovog pravilnika moe se upisati i ovlaenje za vrenje poslova vazduhoplovno-tehnikog kontrolora za odgovarajuu oblast. lan 20. Za polaganje posebnog ispita za sticanje ovlaenja za vrenje poslova vazduhoplovno-tehnikog kontrolora, vazduhoplovni mehaniar mora da ispunjava sledee uslove: 1) da poseduje vaeu dozvolu vazduhoplovnog mehaniara za odravanje vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip II) ili vaeu dozvolu vazduhoplovnog mehaniara za obnovu vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip I); 2) da je najmanje tri godine po sticanju dozvole vrio poslove odravanja vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip II), odnosno da je najmanje pet godina po sticanju dozvole vrio poslove obnove vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip I). lan 21. Teorijski deo ispita za sticanje ovlaenja za vrenje poslova vazduhoplovno-tehnikog kontrolora obuhvata: 1) organizaciju i sistem odravanja vazduhoplova; 2) postupak tehnike kontrole; 3) vazduhoplovne propise. lan 22. Na osnovu dozvole za odravanje vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip II), odnosno dozvole za obnovu vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip I) i upisanog ovlaenja za vrenje poslova vazduhoplovno-tehnikog kontrolora, vazduhoplovni mehaniar moe da vri poslove kontrole ispravnosti mernih i kontrolnih ureaja i radnog alata koji se koristi za poslove odravanja i obnove vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova, kontrole ispravnosti vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova i njihovih delova, kontrole radova na odravanju, opravci, izmeni i obnovi vazduho-
8-12/01
528 od 1036
Knjiga I
plova, motora, elise i opreme vazduhoplova i kontroli primene tehnikih normativa i drugih propisa o odravanju, opravci, izmeni i obnovi vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova, a svojim potpisom potvruje da je vazduhoplov sposoban za bezbednu vazdunu plovidbu posle izvrenih periodinih pregleda propisanih u tehnikom sistemu odravanja. lan 23. Ako lice iz lana 22. ovog pravilnika vri poslove iz lana 17. ovog pravilnika, nema pravo da u svojstvu vazduhoplovnog-tehnikog kontrolora vri kontrolu tih poslova niti da u tom svojstvu svojim potpisom potvruje da je taj vazduhoplov sposoban za bezbednu vazdunu plovidbu. lan 24. U dozvolu vazduhoplovnog mehaniara za odravanje vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip II) i dozvolu za obnovu vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip I) moe se upisati i ovlaenje za vrenje poslova instruktora praktine nastave. lan 25. Za polaganje posebnog ispita za sticanje ovlaenja za vrenje poslova instruktora praktine nastave vazduhoplovni mehaniar mora da ispunjava sledee uslove: 1) da poseduje vaeu dozvolu vazduhoplovnog mehaniara za odravanje vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip II) ili vaeu dozvolu vazduhoplovnog mehaniara za obnovu vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip I); 2) da je najmanje jednu godinu po sticanju dozvole vazduhoplovnog mehaniara vrio poslove odravanja (tip II), odnosno obnove (tip I) vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova. lan 26. Teorijski deo posebnog ispita za sticanje ovlaenja za vrenje poslova instruktora praktine nastave obuhvata: 1) organizaciju i sistem odravanja vazduhoplova; 2) metodiku nastave i obuke; 3) vazduhoplovne propise.
8-12/01
529 od 1036 lan 27.
Knjiga I
Na osnovu dozvole za odravanje vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip II), odnosno dozvole za obnovu vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip I) i upisanog ovlaenja za vrenje poslova instruktora praktine nastave, vazduhoplovni mehaniar moe da vri obuku za praktini deo ispita za vazduhoplovnog mehaniara radi sticanja, produenja roka vaenja i obnavljanja vaenja dozvole.
III. VAZDUHOPLOVNI TEHNIAR TEHNIKE PRIPREME

lan 28. Kandidat za polaganje ispita za sticanje dozvole vazduhoplovnog tehniara tehnike pripreme mora imati zavren najmanje etvrti stepen strune spreme mainske, odnosno elektrotehnike kole vazduhoplovnog smera i najmanje dve godine radnog iskustva na odgovarajuim poslovima. lan 29. Teorijski deo ispita za sticanje dozvole vazduhoplovnog tehniara tehnike pripreme obuhvata: 1) za zmaj, motor i sisteme (AMS): a) teoriju leta (aerodinamika i mehanika leta); b) mainske elemente; v) konstrukciju vazduhoplova; g) sisteme vazduhoplova; d) motore vazduhoplova; ) instrumente vazduhoplova; e) avioelektriku; ) radio-ureaje i elektroniku vazduhoplova; z) vazduhoplovne materijale, goriva i maziva, sa metodama njihovog ispitivanja; i) organizacijju i sistem odravanja vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova; j) vazduhoplovne propise;
8-12/01
530 od 1036
Knjiga I
k) znanje engleskog ili drugog jezika ICAC-a; 2) za instrumente, radio-ureaje (elektronska oprema) i elektroopremu (IRE): a) aerodinamiku; b) konstrukciju vazduhoplova i sisteme; v) motore vazduhoplova; g) elektriku i elektrina merenja; d) elektroniku vazduhoplova; ) elektrokomunikacionu tehniku i merenja; e) instrumente vazduhoplova; ) radio-ureaje vazduhoplova (elektronska oprema); z) vazduhoplovne elektrotehnike materijale; i) organizaciju i sistem odravanja vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova; j) vazduhoplovne propise; k) znanje engleskog ili drugog jezika ICAO-a. Kandidat za polaganje ispita za sticanje dozvole iz stava 1. ovog lana koji je zavrio etvrti stepen strune spreme mainske, odnosno elektrotehnike kole vazduhoplovnog smera oslobaa se polaganja teorijskog dela ispita iz predmeta koji su bili obuhvaeni prethodnim kolovanjem, ako taj obim odgovara obimu utvrenom u programu za struno obuavanje i proveravanje strunosti vazduhoplovnog osoblja tehnike pripreme, osim predmeta: organizacija i sistem odravanja vazduhoplova i vazduhoplovni propisi. lan 30. U dozvolu vazduhoplovnog tehniara tehnike pripreme za zmaj, motor i sisteme (AMS) moe se upisati ovlaenje za vrenje poslova iz oblasti: 1) vazduhoplovi opte i saobraajne kategorije odreenog tipa (skupno ovlaenje za zmaj, motor i sisteme); 2) vazduhoplovi opte i saobraajne kategorije odreenog tipa (skupno ovlaenje za zmaj, motor i sisteme ili pojedinano ovlaenje), odnosno za:
8-12/01
531 od 1036
Knjiga I
a) zmaj vazduhoplova; metalne konstrukcije; drvene konstrukcije; plastine konstrukcije; b) sistem vazduhoplova; sistem komandi leta; hidraulini sistem i stajni trap; pneumatski sistem; sistem za gorivo; sistem opreme za sluaj opasnosti; 3) motori (pogonska grupa) sa opremom odreenog tipa sa ispitivanjem na probnom stolu; 4) elise i rotori odreenog tipa; 5) motori pomonog izvora snage (APU) odreenog tipa, sa ispitivanjem na probnom stolu; 6) ispitivanjem vazduhoplova, motora i opreme vazduhoplova metodama bez razaranja materijala (NDT). lan 31. U dozvolu vazduhoplovnog tehniara tehnike pripreme za instrumente, radio-ureaje (elektronska oprema) i elektroopremu (IRE) moe se upisati ovlaenje za vrenje poslova iz oblasti: 1) sistemi vazduhoplova saobraajne i opte kategorije odreenog tipa (skupno ovlaenje ili pojedinano ovlaenje), odnosno za: a) instrumente; b) radio-ureaje (elektronska oprema); v) elektroopremu; 2) sistemi vazduhoplova saobraajne i opte kategorije odreenog tipa (pojedinano ovlaenje), odnosno za: a) pokazivae geopotencijalne visine i raunare podataka vazdune struje; b) iroskopske i kompas-sisteme;
8-12/01
532 od 1036
Knjiga I
v) inercijalne navigacione sisteme (INS) i sisteme za optimalizaciju performansi leta; g) sisteme za automatsko letenje; d) radio-komunikacione sisteme (VHF, HF); ) radio-navigacione sisteme (ADF, VOR, ILS); e) mikrotalasnu navigaciju; ) avio-niskofrekventnu elektroniku; z) elektrosisteme; i) kontrolne elektrosisteme; j) elektrokomponente sistema za klimatizacijju i presurizaciju. lan 32. Na osnovu dozvole, vazduhoplovni tehniar tehnike pripreme moe da vri poslove izrade tehniko-tehnoloke dokumentacije (radne kartice, tehnoloke postupke, jednostavnije liste ispitivanja ispravnosti ureaja, jednostavnije liste funkcionalnih provera i dr.) za korienje, odravanje, preventivno odravanje i izmene vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova.
IV. VAZDUHOPLOVNI INENJER TEHNIKE PRIPREME

lan 33. Kandidat za polaganje ispita za sticanje dozvole vazduhoplovnog inenjera tehnike pripreme mora imati zavren najmanje sedmi stepen strune spreme mainski fakultet vazduhoplovnog smera, odnosno elektrotehniki fakultet i najmanje dve godine radnog iskustva na odgovarajuim poslovima. lan 34. Teorijski deo ispita za sticanje dozvole vazduhoplovnog inenjera tehnike pripreme obuhvata: 1) za zmaj, motor i sisteme (AMS): a) teoriju leta (aerodinamika i mehanika leta); b) mainske elemente; v) konstrukciju vazduhoplova;
8-12/01
533 od 1036
Knjiga I
g) sisteme vazduhoplova; d) motore vazduhoplova; ) instrumente vazduhoplova; e) avioelektriku; ) radio-ureaje i elektroniku vazduhoplova; z) vazduhoplovne materijale, goriva i maziva, sa metodama njihovog ispitivanja; i) organizaciju i sistem odravanja vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova; j) vazduhoplovne propise; k) znanje engleskog ili drugog jezika CAO-a. 2) za instrumente, radio-ureaje (elektronska oprema) i elektroopremu (IRE): a) aerodinamiku; b) konstrukciju vazduhoplova i sistema; v) motore vazduhoplova; g) elektriku i elektrina merenja; d) elektroniku vazduhoplova; ) elektrokomunikacionu tehniku i merenja; e) instrumente vazduhoplova; ) radio-ureaje vazduhoplova (elektronska oprema); z) vazduhoplovne elektrotehnike materijale; i) organizaciju i sistem odravanja vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova. Kandidat za polaganje ispita za sticanje dozvole iz stava 1. ovog lana koji je zavrio sedmi stepen strune spreme - mainski fakultet vazduhoplovnog smera, odnosno elektrotehniki fakultet oslobaa se polaganja teorijskog dela ispita iz predmeta koji su bili obuhvaeni prethodnim kolovanjem, ako taj obim odgovara obimu utvrenom u programu za struno obuavanje i proveravanje strunosti vazduhoplovnog osoblja tehnike pripreme, osim polaganja predmeta: organizacija i sistem odravanja vazduhoplova i vazduhoplovni propisi.
8-12/01
534 od 1036 lan 35.
Knjiga I
U dozvolu vazduhoplovnog inenjera tehnike pripreme za zmaj, motor i sisteme (AMS) moe se upisati ovlaenje za vrenje poslova iz oblasti: 1) vazduhoplovi opte kategorije (skupno ovlaenje za zmaj, motor i sisteme); 2) vazduhoplovi saobraajne kategorije (skupno ovlaenje za zmaj, motor i sisteme); 3) klipni motori sa opremom, elise i rotori; 4) mlazni motori sa opremom i motori pomonog izvora snage (APU), sa opremom. U dozvolu vazduhoplovnog inenjera tehnike pripreme za instrumente, radio-ureaje (elektronska oprema) i elektroopremu (IRE) moe se upisati skupno ili pojedinano ovlaenje, za vrenje poslova iz oblasti: 1) instrumenti; 2) radio-ureaji (elektronska oprema); 3) elektrooprema. lan 35a. Za sticanje ovlaenja za vrenje poslova iz stava 1. lana 35. ovog pravilnika polae se teorijski ispit. Teorijski ispit za ovlaenje iz take 1. lana 35. ovog pravilnika obuhvata: 1) poznavanje zmaja, motora i sistema odreenog tipa vazduhoplova; 2) tehniki sistem odravanja za zmaj, motor i sistem odreenog tipa vazduhoplova; 3) nain obnove zmaja, motora i sistema odreenog tipa vazduhoplova. Teorijski ispit za ovlaenje iz take 2. stava 1. lana 35. ovog pravilnika obuhvata: 1) poznavanje zmaja, motora i sistema odreenog tipa vazduhoplova; 2) tehniki sistem odravanja zmaja, motora i sistema odreenog tipa vazduhoplova;
8-12/01
535 od 1036
Knjiga I
3) nain obnove zmaja, motora i sistema odreenog tipa vazduhoplova. Teorijski ispit za ovlaenje iz take 3. stava 1. lana 35. ovog pravilnika obuhvata: 1) poznavanje klipnih motora sa opremom, elise i rotora odreenog tipa vazduhoplova; 2) tehniki sistem odravanja klipnih motora sa opremom, elise i rotora odreenog tipa vazduhoplova; 3) nain obnove klipnih motora sa opremom, elise i rotora odreenog tipa vazduhoplova. Teorijski ispit za ovlaenje iz take 4. stava 1. lana 35. ovog pravilnika obuhvata: 1) poznavanje mlaznih motora sa opremom i motora pomonog izvora snage sa opremom odreenog tipa vazduhoplova; 2) tehniki sistem odravanja mlaznih motora sa opremom i motora pomonog izvora snage sa opremom odreenog tipa vazduhoplova; 3) nain obnove mlaznih motora sa opremom i motora pomonog izvora snage sa opremom odreenog tipa vazduhoplova. lan 35b. Za sticanje ovlaenja za vrenje poslova iz stava 2. lana 35. ovog pravilnika polae se teorijski ispit. Teorijski ispit za skupno ovlaenje iz stava 2. lana 35. ovog pravilnika obuhvata: 1) poznavanje instrumenata, radio-ureaja (elektronske opreme) i elektroopreme odreenog tipa vazduhoplova; 2) tehniki sistem odravanja instrumenata, radio-ureaja (elektronske opreme) i elektroopreme odreenog tipa vazduhoplova; 3) nain obnove instrumenata, radio-ureaja (elektronske opreme) i elektroopreme odreenog tipa vazduhoplova. lan 35v. Za sticanje pojedinanih ovlaenja za vrenje poslova iz stava 2. lana 35. ovog pravilnika polae se teorijski ispit.
8-12/01
536 od 1036
Knjiga I
Teorijski ispit za ovlaenje iz take 1. stava 2. lan 35. ovog pravilnika obuhvata: 1) poznavanje instrumenata odreenog tipa vazduhoplova; 2) tehniki sistem odravanja instrumenata odreenog tipa vazduhoplova; 3) nain obnove instrumenata odreenog tipa vazduhoplova. Teorijski ispit za ovlaenje iz take 2. stava 2. lana 35. ovog pravilnika obuhvata: 1) poznavanje radio-ureaja (elektronska oprema) odreenog tipa vazduhoplova; 2) tehniki sistem odravanja radio-ureaja. lan 36. Na osnovu dozvole, vazduhoplovni inenjer tehnike pripreme moe da vri poslove projektovanja tehnikog sistema odravanja vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova; projektovanja sistema praenja pouzdanosti rada vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova; izrade novog tehnolokog postupka za korienje, odravanje i izmene vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova; izrade tehniko-tehnoloke dokumentacije (standardnih procedura, listi ispitivanja ispravnosti ureaja, listi funkcionalnih provera i dr.) za korienje, odravanje i izmene vazduhoplova, motora, elisa i opreme vazduhoplova i odobravanja i overavanja listi odloenih radova. lan 37. U dozvolu vazduhoplovnog inenjera tehnike pripreme, pored ovlaenja iz lana 35. ovog pravilnika, moe se upisati i ovlaenje za vrenje poslova kontrolora kvaliteta. lan 38. Za polaganje posebnog ispita za sticanje ovlaenja za vrenje poslova kontrolora kvaliteta vazduhoplovni inenjer tehnike pripreme mora da ispunjava sledee uslove: 1) da poseduje vaeu dozvolu vazduhoplovnog inenjera tehnike pripreme; 2) da je najmanje pet godina po sticanju dozvole vrio poslove vazduhoplovnog inenjera tehnike pripreme.
8-12/01
537 od 1036 lan 39.
Knjiga I
Teorijski deo posebnog ispita za sticanje ovlaenja za vrenje poslova kontrolora kvaliteta obuhvata: 1) organizaciju i sisteme odravanja vazduhoplova; 2) postupke tehnike kontrole kvaliteta; 3) vazduhoplovne propise; 4) poznavanje naina odravanja vazduhoplova, sistema pogonske grupe i opreme za koje se izdaje ovlaenje. lan 40. Na osnovu dozvole i upisanog ovlaenja za vrenje poslova kontrolora kvaliteta, vazduhoplovni inenjer tehnike pripreme moe da vri poslove: kontrole kvaliteta izvrenih radova, odravanja, opravke, obnove i izmene na vazduhoplovu, motoru, elisi i opremi vazduhoplova; kalibrae i badarenja ureaja, opreme i radionikog alata; provere vazduhoplova u letu i na zemlji; funkcionalne provere vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova; izrade i aurnosti tehniko-tehnoloke dokumentacije (liste funkcionalnih provera, liste ispitivanja ispravnosti ureaja, tehnikih biltena i dr.); kontrole ispunjenja tehnikih normativa i drugih propisa i funkcionisanje tehnoloke organizacije rada za odravanje, opravku, obnovu i izmenu na vazduhoplovu, motoru, elisi i opremi vazduhoplova, a svojim potpisom potvruje da motor, elisa i oprema vazduhoplova ispunjavaju propisane uslove za ugradnju u vazduhoplov i da je vazduhoplov sposoban za bezbednu vazdunu plovidbu posle izvrenih periodinih pregleda propisanih u tehnikom sistemu odravanja, velikih opravki i izmena, preventivnog odravanja i obnove vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova. lan 41. Ako lice iz lana 40. ovog pravilnika vri poslove iz lana 36. ovog pravilnika, nema pravo da u svojstvu kontrolora kvaliteta vri kontrolu tih poslova niti da u tom svojstvu svojim potpisom potvruje da je taj vazduhoplov sposoban za bezbednu vazdunu plovidbu. lan 42. U dozvolu vazduhoplovnog inenjera tehnike pripreme moe se upisati i ovlaenje za vrenje poslova instruktora.
8-12/01
538 od 1036 lan 43.
Knjiga I
Za polaganje posebnog ispita za sticanje ovlaenja instruktora vazduhoplovni inenjer tehnike pripreme mora da ispunjava sledee uslove: 1) da poseduje vaeu dozvolu vazduhoplovnog inenjera tehnike pripreme; 2) da je najmanje tri godine po sticanju dozvole vrio poslove vazduhoplovnog inenjera tehnike pripreme. lan 44. Teorijski deo posebnog ispita za sticanje ovlaenja za vrenje poslova instruktora obuhvata: 1) organizaciju i sistem odravanja vazduhoplova; 2) metodiku nastave i obuke; 3) vazduhoplovne propise. lan 45. Na osnovu dozvole i upisanog ovlaenja za vrenje poslova instruktora, vazduhoplovni inenjer tehnike pripreme moe da vri obuku za praktini i teorijski deo ispita za vazduhoplovnog tehniara i vazduhoplovnog inenjera tehnike pripreme i obuku za teorijski deo ispita vazduhoplovnog mehaniara, radi sticanja, produenja roka vaenja i obnavljanja vaenja dozvole.
V ISPITI
lan 46. Ispit za sticanje dozvole, odnosno ispit za sticanje ovlaenja za vrenje odreenog strunog posla (poseban ispit) sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Teorijski deo ispita sastoji se iz pismenog i usmenog dela. Praktinim delom ispita i posebnog ispita proverava se primenjivanje steenog znanja u radu na odreenoj vrsti posla i tipu vazduhoplova.
8-12/01
539 od 1036 lan 47.
Knjiga I
Pismenu prijavu za polaganje ispita i posebnog ispita kandidat podnosi Saveznom ministarstvu za saobraaj i veze najdocnije 30 dana pre redovnog ispitnog roka. Uz pismenu prijavu za polaganje ispita i posebnog ispita, kandidat podnosi dokaze o ispunjavanju propisanih uslova, i to: o kolskoj spremi, da je struno obuen, da je proveo odreeno vreme na odgovarajuim poslovima, da je izvrena uplata naknade za proveravanje strune sposobnosti i o saglasnosti nosioca prava raspolaganja vazduhoplovom za korienje odreenog tipa vazduhoplova za polaganje ispita. Pismenu prijavu kandidat podnosi i kad polae popravni ispit. lan 48. Savezno ministarstvo za saobraaj i veze, po prijemu prijave za polaganje ispita, utvruje da li kandidat ispunjava propisane uslove za polaganje ispita. Ako utvrdi da kandidat ispunjava propisane uslove, u roku od 7 dana od dana prijema prijave donosi reenje o formiranju Komisije za polaganje ispita (u daljem tekstu: Komisija). U reenju se odreuje broj lanova i sastav Komisije i dan, as i mesto polaganja ispita. Dan polaganja ispita ne moe biti odreen u roku kraem od 15 dana od dana uruenja reenja kandidatu, osim ako kandidat eli da ispit polae pre tog roka. Ako Savezno ministarstvo za saobraaj i veze oceni da kandidat ne ispunjava propisane uslove za polaganje ispita o tome e doneti odgovarajue reenje. Protiv reenja iz stava 3. ovog lana kandidat ima pravo prigovora predsedniku Saveznog ministarstva za saobraaj i veze, u roku od osam dana od dana prijema reenja. lan 49. Komisija se sastoji od predsednika, potrebnog broja lanova i sekretarijata Komisije. Broj lanova Komisije utvruje se zavisno od broja predmeta, odnosno obima praktinog dela ispita, pri emu jedan lan Komisije moe biti ispitiva najvie za tri predmeta. Za lana Komisije za teorijski deo ispita moe biti imenovano lice koje ima najmanje isti stepen strune spreme kao i kandidat za polaga-
8-12/01
540 od 1036
Knjiga I
nje ispita, a za lana Komisije za praktini deo ispita jo i odgovarajuu vaeu dozvolu i upisano ovlaenje za koje kandidat polae ispit. Reenjem o imenovanju Komisije odreuje se i predsednik Komisije iz redova lanova Komisije. Za lana Komisije, po pravilu, imenuje se lice koje nije obuavalo kandidata za praktini deo ispita. lan 50. Predsednik Komisije ispituje kandidata iz oblasti za koju je imenovan reenjem, prisustvuje svim fazama ispita, stara se o zakonitosti i pravilnosti sprovoenja ispita, vri uvid u pripremu ispita, ispitnog materijala i identifikaciju prijavljenih kandidata, ocenjuje uspeh kandidata po zavrenom ispitu i unosi njihove rezultate u ispitne liste kandidata. lan Komisije ispituje kandidata iz oblasti za koju je imenovan reenjem. Po zavrenom ispitu ocenjuje uspeh kandidata i rezultat unosi u ispitni list kandidata, uz potpis. Sekretar Komisije priprema reenje o formiranju Komisije, organizuje celokupan tok ispita, primenjuje programe za struno obuavanje i proveravanje strunosti vazduhoplovno-tehnikog osoblja i vazduhoplovnog osoblja tehnike pripreme, izrauje ispitna pitanja, testove i dr., priprema ispit i ispitni materijal i vri sve druge administrativno-tehnike poslove u vezi sa organizacijom i sprovoenjem ispita. lan 51. O radu Komisije o ispitima vodi se zapisnik. Zapisnik vodi sekretar Komisije, odnosno lan Komisije koga odredi predsednik Komisije. Zapisnik potpisuju predsednik i lanovi Komisije, kao i sekretar, i dostavljaju ga, zajedno sa izvetajem o rezultatu ispita, Saveznom ministarstvu za saobraaj i veze. lan 52. Ispit se polae u redovnim i vanrednim ispitnim rokovima koje utvruje Savezno ministarstvo za saobraaj i veze. Redovni ispitni rokovi odreuju se najmanje tri puta godinje u razmaku od etiri meseca. Vanredni ispitni rokovi odreuju se ako se prijavi vie od pet kandidata, odnosno ako se za to ukae naroita potreba.
8-12/01
541 od 1036 lan 53.
Knjiga I
Usmeni deo ispita kandidat polae posle uspeno izraenog pismenog dela ispita. Pismeni deo ispita je uspeno izraen ako se oceni da sadri najmanje 80% tanih odgovora. Kandidat koji na teorijskom delu ispita, odnosno teorijskom delu posebnog ispita ne poloi dva predmeta, moe polagati popravni ispit u roku koji odredi Komisija, a koji ne moe biti krai od 30 dana od dana saoptenja rezultata ispita. Ako kandidat ne poloi popravni ispit, smatrae se da nije poloio ispit i mora ga ponovo polagati. lan 54. Po poloenom teorijskom delu ispita i posebnog ispita kandidat polae praktini deo ispita. Ako kandidat ne poloi praktini deo ispita, smatrae se da ispit nije poloio. lan 55. Polaganje ispita, odnosno posebnog ispita kandidat moe ponoviti ako vreme izmeu dva polaganja nije krae od tri meseca. lan 56. Komisija ocenjuje celokupan uspeh kandidata na ispitu, odnosno posebnom ispitu ocenom "poloio" ili "nije poloio". lan 57. Odredbe l. 46. do 56. ovog pravilnika primenjuju se i na sprovoenje ispita prilikom vanredne provere strune sposobnosti.
VI DOZVOLA
lan 58. Na zahtev lica koje poloi ispit za sticanje dozvole, Savezno ministarstvo za saobraaj i veze izdaje dozvolu na osnovu koje to lice moe samostalno da vri poslove za koji je poloilo ispit. Na zahtev lica koje poloi poseban ispit za vrenje odreenog strunog posla, Savezno ministarstvo za saobraaj i veze u vaeu do-
8-12/01
542 od 1036
Knjiga I
zvolu upisuje, ovlaenje za samostalno vrenje odreenog strunog posla za koje je poloilo poseban ispit. lan 59. Zahtev iz lana 58. ovog pravilnika, sadri line podatke podnosioca zahteva (ime i prezime, datum, mesto roenja i adresu prebivalita, odnosno boravita) i naznaenje vrste dozvole koja se trai. Uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se uverenje o poloenom ispitu, odnosno posebnom ispitu i dokaz o zdravstvenoj sposobnosti podnosioca zahteva. lan 60. Zahtev za produenje roka vaenja dozvole moe se podneti najkasnije 30 dana pre isteka roka vaenja dozvole. lan 61. Uz zahtev za produenje roka vaenja dozvole imalac dozvole mora da podnese: 1) ako je u toku vaenja dozvole imao prekid u radu krai od est meseci ili nije imao prekid dokaze: a) o zdravstvenoj sposobnosti; b) da je na odgovarajuim poslovima proveo najmanje 18 meseci; 2) ako je u toku vaenja dozvole imao prekid u radu dui od est meseci dokaze: a) o zdravstvenoj sposobnosti; b) da je na odgovarajuim poslovima proveo neprekidno najmanje est meseci; v) da je ovlaeno lice izvrilo proveru njegove strune sposobnosti. lan 62. Uz zahtev za obnavljanje vaenja dozvole imalac dozvole mora da podnese: 1) ako je od dana isteka vaenja dozvole prolo manje od est meseci dokaze: a) o zdravstvenoj sposobnosti;
8-12/01
543 od 1036
Knjiga I
b) da je na odgovarajuim poslovima proveo najmanje devet uzastopnih meseci pre isteka vaenja dozvole; v) da je ovlaeno lice izvrilo proveru njegove strune sposobnosti; 2) ako je od dana isteka vaenja dozvole prolo vie od est meseci dokaze: a) o zdravstvenoj sposobnosti; b) da je na odgovarajuim poslovima proveo najmanje devet uzastopnih meseci pre isteka vaenja dozvole; v) da je iz teorijskog dela ispita za sticanje dozvole poloio predmete: organizacija i sistem odravanja vazduhoplova i vazduhoplovne propise, kao i poseban ispit za sticanje ovlaenja; 3) ako je od dana isteka vaenja dozvole prolo vie od 24 meseca mora ponovo polagati ispit za sticanje dozvole. lan 63. Rok vaenja dozvole produava se, odnosno obnavlja za ono ovlaenje za koje su steeni uslovi propisani ovim pravilnikom. Ovlaenje za vrenje odreenog strunog posla prestaje da vai ako se nistu stekli uslovi propisani ovim pravilnikom. lan 64. Obrazac dozvole iz lana 58. ovog pravilnika sadri: grb Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, naziv saveznog organa uprave koji je dozvolu izdao, naziv dozvole i rubrike u koju se unosi: registarski broj, ime i prezime i adresa prebivalita, odnosno boravita imaoca dozvole, datum izdavanja dozvole i potpis ovlaenog lica koje je izdalo dozvolu, mesto za fotografiju i potpis imaoca dozvole, mesto za upisivanje specijalnosti i ovlaenja za vrenje odreenih strunih poslova i mesto za upisivanje produenja roka vaenja dozvole. Obrazac dozvole tampa se na jednom od jezika naroda i narodnosti Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i na engleskom jeziku.
8-12/01
544 od 1036
Knjiga I
VII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 65. Licu koje poseduje dozvolu vazduhoplovnog mehaniara i ima upisano ovlaenje za vrenje odreenih strunih poslova i licu koje poseduje ovlaenje za vrenje poslova kontrolora II ili III klase, posle stupanja na snagu ovog pravilnika izdae se odgovarajua dozvola vazduhoplovnog mehaniara i upisati odgovarajua ovlaenja po odredbama ovog pravilnika. Licu koje je zavrilo sedmi stepen strune spreme i poseduje ovlaenje za vrenje poslova vazduhoplovnog kontrolora I ili II klase, posle stupanja na snagu ovog pravilnika izdae se dozvola vazduhoplovnog inenjera tehnike pripreme i upisati ovlaenje kontrolora kvaliteta radova. lan 66. Lice koje na dan stupanja na snagu ovog pravilnika ima zavrenu srednju strunu spremu mainske ili elektrotehnike struke, odnosno kolu za kvalifikovane radnike mainske ili elektrotehnike struke i najmanje 10 godina radnog iskustva na poslovima iz lana 17. ovog pravilnika, za sticanje dozvole vazduhoplovnog mehaniara mora polagati teorijski deo ispita, i to: organizaciju i sistem odravanja vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova i vazduhoplovne propise i praktini deo ispita za sticanje dozvole. Lice koje na dan stupanja na snagu ovog pravilnika ima zavrenu srednju strunu spremu mainske ili elektrotehnike struke, odnosno kolu za kvalifikovane radnike mainske ili elektrotehnike struke i najmanje 10 godina radnog iskustva na poslovima iz lana 32. ovog pravilnika, za sticanje dozvole vazduhoplovnog tehniara tehnike pripreme mora polagati teorijski deo ispita, i to: organizaciju i sistem odravanja vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova i vazduhoplovne propise i praktini deo ispita za sticanje dozvole. Lice koje na dan stupanja na snagu ovog pravilnika ima zavren mainski, odnosno elektrotehniki fakultet i najmanje 10 godina radnog iskustva na poslovima iz lana 36. ovog pravilnika, za sticanje dozvole vazduhoplovnog inenjera tehnike pripreme mora polagati teorijski deo ispita, i to: organizaciju i sistem odravanja vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova i vazduhoplovne propise i praktini deo ispita za sticanje dozvole.
8-12/01
545 od 1036
Knjiga I
Lica iz st. 1, 2. i 3. ovog lana dozvolu mogu stei u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika. lan 66a. Lice koje je najmanje sedam godina provelo na poslovima odravanja vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip II), odnosno najmanje 10 godina na poslovima obnove vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova (tip I), za polaganje posebnog ispita za sticanje ovlaenja za vrenje poslova vazduhoplovno-tehnikog kontrolora do 1. decembra 1992. godine ne mora da ispunjava uslove propisane u lanu 20. taka 2. i u lanu 25. taka 2. ovog pravilnika. Lice koje je najmanje sedam godina provelo na poslovima inenjera tehnike pripreme, za polaganje posebnog ispita za sticanje ovlaenja za vrenje poslova kontrolora kvaliteta do 1. decembra 1992. godine ne mora da ispunjava uslov propisan u lanu 38. taka 2. ovog pravilnika. lan 67. Lice koje je zavrilo vojnu vazduhoplovno-tehniku kolu u nivou IV stepena strune spreme ima najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima odravanja, odnosno obnove vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, za sticanje dozvole vazduhoplovnog mehaniara mora polagati teorijski deo ispita, i to: za specijalnost zmaj, motor i sistemi (AMS) iz lana 12. stav 1. taka 1. odredbe pod z), i), j) i k) ovog pravilnika, a za specijalnost instrumenti, radio-ureaji (elektronska oprema) i elektroopreme (IRE) iz lana 12. stav 1. taka 2. odredbe pod j), k), l) i lj) ovog pravilnika. Lice koje je zavrilo vojnu vazduhoplovno-tehniku kolu u nivou IV stepena strune spreme i ima najmanje dve godine radnog iskustva na odgovarajuim poslovima u jugoslovenskoj narodnoj armiji, za sticanje dozvole vazduhoplovnog mehaniara tehnike pripreme mora polagati teorijski deo ispita, i to: za specijalnost zmaj, motor i sistemi (AMS) iz lana 29. stav 1. taka 1. odredbe pod z), i), j) i k) ovog pravilnika, a za specijalnost instrumenti, radio-ureaji (elektronska oprema) i elektrooprema (IRE) iz lana 29. stav 1. taka 2. odredbe pod ), i), j) i k) ovog pravilnika. Lice koje je zavrilo vojnu vazduhoplovno-tehniku kolu u nivou VII stepena strune spreme i ima najmanje dve godine radnog iskustva na odgovarajuim poslovima u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, za sticanje dozvole vazduhoplovnog inenjera tehnike pripreme mora polagati teo-
8-12/01
546 od 1036
Knjiga I
rijski deo ispita, i to: za specijalnost zmaj, motor i sistemi (AMS) iz lana 34. stav 1. taka 1. odredbe pod z), i), j) i k) ovog pravilnika, a za specijalnost instrumenti, radio-ureaji (elektronska oprema) i elektrooprema (IRE) iz lana 34. stav 1. taka 2. odredbe z), i), j) i k) ovog pravilnika. lan 68. Licu koje poseduje dozvolu vazduhoplovnog mehaniara tipa II, odnosno tipa I, koju je izdala jedna od zemalja lanica ICAO-a, priznavae se ta dozvola i upisana odgovarajua ovlaenja prema odredbama ovog pravilnika ako poloi teorijski deo ispita za sticanje dozvole, i to: organizaciju i sistem odravanja vazduhoplova, motora, elise i opreme vazduhoplova i vazduhoplovne propise SFRJ. lan 69. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o strunoj spremi, strunom ispitu, dozvoli za rad i poslovima koje moe da vri vazduhoplovno-tehniko osoblje ("Slubeni list SFRJ", br. 62/74). lan 70. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
547 od 1036
Knjiga I
3.4
PRAVILNIK O STRUNOJ SPREMI, STRUNOJ OBUCI, SPITIMA, DOZVOLAMA I OVLAENJIMA TEHNIKOG OSOBLJA KONTROLE LETENJA*
I OPTE ODREDBE
lan 1. Ovim pravilnikom propisuje se struna sprema, struna obuka, ispiti, dozvole i ovlaenja za obavljanje odreenih strunih poslova (u daljem tekstu: ovlaenja) tehnikog osoblja kontrole letenja koje odrava tehnika sredstva i ureaje za kontrolu letenja i ureaje za meteoroloko obezbeenje vazdune plovidbe. Tehnikim osobljem kontrole letenja, u smislu ovog pravilnika, smatraju se vazduhoplovni tehniari kontrole letenja i vazduhoplovni inenjeri kontrole letenja. lan 2. Licu koje ima strunu spremu propisanu ovim pravilnikom, koje je struno obueno, koje ispunjava propisane zdravstvene uslove i koje poloi ispit za obavljanje odreenog strunog posla izdaje se dozvola, odnosno u dozvolu se upisuje ovlaenje za obavljanje tog posla. lan 3. Prilikom prvog sticanja dozvole polae se i poseban ispit za sticanje ovlaenja za odreeni ureaj ili sistem. U dozvolu iz stava 1. ovog lana moe se upisati i novo ovlaenje ako je lice zavrilo strunu obuku, ako je provelo propisano vreme na poslovima za koje se struno obuava i ako je poloilo poseban ispit za sticanje ovlaenja.
Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SRJ", br. 55/93.
8-12/01
548 od 1036 lan 4.
Knjiga I
Struna obuka za praktini deo ispita za sticanje dozvole i ovlaenja moe se vriti samo pod nadzorom lica koje ima odgovarajuu dozvolu i ovlaenje za obavljanje poslova instruktora. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, ako se u eksploataciju uvodi novi ureaj, sistem ili oprema za ije korienje nema lica sa odgovarajuom dozvolom, odnosno ovlaenjem, strunu obuku moe da vri lice koje ima dozvolu, odnosno ovlaenje za ureaj, sistem ili opremu koji su po karakteristikama najsliniji ureaju, sistemu ili opremi koja se uvodi u eksploataciju. Nadzor iz stava 1. ovog lana jedno lice moe da vri najvie nad est lica. lan 5. U dozvolu vazduhoplovnog tehniara kontrole letenja tipa I i II upisuju se ovlaenja za obavljanje tehnike kontrole i praenje rada (tip I) i za odravanje i zavrno podeavanje (kalibraa) (tip II) najmanje jednog ureaja ili sistema za kontrolu letenja i meteoroloko obezbeenje vazdune plovidbe. U dozvolu vazduhoplovnog inenjera kontrole letenja upisuje se ovlaenje za odravanje, planiranje i postavljanje najmanje jednog ureaja ili sistema za kontrolu letenja i meteoroloko obezbeenje vazdune plovidbe. U dozvolu vazduhoplovnog inenjera kontrole letenja moe se upisati i ovlaenje za obavljanje poslova instruktora na onim ureajima ili sistemima za koje je ovlaenje upisano u dozvolu. lan 6. Obim gradiva za polaganje ispita za sticanje dozvole, odnosno ovlaenja utvruje se programima za struno obuavanje i programima za proveravanje strunosti tehnikog osoblja kontrole letenja.
II. VAZDUHOPLOVNI TEHNIAR KONTROLE LETENJA

lan 7. Kandidat za polaganje ispita za sticanje dozvole vazduhoplovnog tehniara kontrole letenja (tip I i II) mora da ima zavren najmanje IV stepen elektrotehikog ili mainskog smera, odnosno zavrenu odgovarajuu vojnu tehniku kolu.
8-12/01
549 od 1036 lan 8.
Knjiga I
Kandidat za polaganje ispita za sticanje dozvole vazduhoplovnog tehniara kontrole letenja i prvog ovlaenja mora da ima odreeno radno iskustvo, i to: 1) za dozvolu tipa I najmanje jednu godinu rada pod nadzorom na tehnikoj kontroli i praenju rada ureaja za kontrolu letenja i meteoroloko obezbeenje vazdune plovidbe; 2) za dozvolu tipa II najmanje jednu godinu rada na poslovima iz take 1. ovog lana i najmanje est meseci rada pod nadzorom na analizi rada i zavrnom podeavanju (kalibrai) ureaja za kontrolu letenja i meteoroloko obezbeenje vazdune plovidbe. Kandidat za polaganje ispita za sticanje novih ovlaenja mora da ima radno iskustvo od najmanje est meseci rada pod nadzorom na ureaju ili sistemu za koji stie ovlaenje. lan 9. Ispit za sticanje dozvole vazduhoplovnog tehniara kontrole letenja tipa I je teorijski i obuhvata: 1) vazduhoplovne propise; 2) osnove kontrole letenja; 3) tehnike ureaje ili sisteme za kontrolu letenja i meteoroloko obezbeenje vazdune plovidbe osnovni principi; 4) engleski jezik, sa strunom terminologijom. lan 10. Ispit za sticanje dozvole vazduhoplovnog tehniara kontrole letenja tipa II je teorijski i obuhvata: 1) standarde i preporuke za rad ureaja ili sistema za kontrolu letenja i meteoroloko obezbeenje vazdune plovidbe; 2) organizaciju i postupke odravanja ureaja ili sistema za kontrolu letenja i meteoroloko obezbeenje vazdune plovidbe; 3) osnove kalibrae. lan 11. Ispit za sticanje ovlaenja iz stava 1. lana 5. ovog pravilnika koje se upisuje u dozvolu tipa I sastoji se iz teorijskog i praktinog dela.
8-12/01
550 od 1036
Knjiga I
Teorijski deo ispita obuhvata: 1) propise o ureaju ili sistemu za koji se stie ovlaenje; 2) tehnike karakteristike instalacija ureaja ili sistema za koji se stie ovlaenje; 3) tehniku kontrolu i podeavanje ureaja ili sistema za koji se stie ovlaenje. Praktini deo ispita sastoji se od pokazivanja kontrole rada i podeavanja instalacija ureaja ili sistema za koji se stie ovlaenje. lan 12. Ispit za sticanje ovlaenja iz stava 1. lana 5. ovog pravilnika koje se upisuje u dozvolu tipa II sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Teorijski deo ispita obuhvata: 1) opis elektrine eme i instalacija ureaja ili sistema za koji se stie ovlaenje; 2) mernu i test opremu; 3) postupke odravanja i zavrnog podeavanja i korienja merne ili test-opreme prema internim uputstvima i tehnikoj dokumentaciji. Praktini deo ispita sastoji se od pokazivanja postupaka odravanja i zavrnog podeavanja ureaja za koji se stie ovlaenje. lan 13. Na osnovu dozvole i ovlaenja za koje je poloio poseban ispit vazduhoplovni tehniar kontrole letenja tipa I moe da vri tehniku kontrolu i podeavanje ureaja ili sistema. lan 14. Na osnovu dozvole i ovlaenja za koje je poloio poseban ispit, vazduhoplovni tehniar kontrole letenja tipa II moe, osim poslova iz lana 13. ovog pravilnika, da prati rad ureaja i vri preventivno i korektivno odravanje, postavljanje i zavrno podeavanje (kalibrau) ureaja ili sistema.
8-12/01
551 od 1036
Knjiga I
III VAZDUHOPLOVNI INENJER KONTROLE LETENJA

lan 15. Kandidat za polaganje ispita za sticanje dozvole vazduhoplovnog inenjera kontrole letenja mora da ima zavren najmanje VII stepen elektrotehnikog, mainskog, saobraajnog ili matematiko-informatikog smera, odnosno odgovarajuu vojnu tehniku akademiju. lan 16. Kandidat za polaganje ispita za sticanje dozvole vazduhoplovnog inenjera kontrole letenja i prvog ovlaenja mora da ima odreeno radno iskustvo, i to: najmanje jednu godinu rada, pod nadzorom, na projektovanju, postavljanju i odravanju ureaja ili sistema za kontrolu letenja i meteoroloko obezbeenje vazdune plovidbe. Kandidat za polaganje ispita za sticanje novih ovlaenja mora da ima najmanje est meseci rada, pod nadzorom, na ureaju ili sistemu za koji upisuje ovlaenje. lan 17. Ispit za sticanje dozvole vazduhoplovnog inenjera kontrole letenja je teorijski i obuhvata: 1) vazduhoplovne propise; 2) osnove kontrole letenja; 3) tehnike ureaje ili sisteme za kontrolu letenja i meteoroloko obezbeenje vazdune plovidbe; 4) engleski jezik; 5) standarde i preporuke za rad ureaja ili sistema za kontrolu letenja i meteoroloko obezbeenje vazdune plovidbe; 6) organizaciju i postupke odravanja i zavrnog podeavanja ureaja ili sistema za kontrolu letenja i meteoroloko obezbeenje vazdune plovidbe; 7) propise o planiranju, projektovanju i postavljanju ureaja ili sistema za kontrolu letenja. lan 18. Ispit za sticanje ovlaenja iz stava 2. lana 5. ovog pravilnika koje se upisuje u dozvolu vazduhoplovnog inenjera kontrole letenja sastoji se iz teorijskog i praktinog dela.
8-12/01
552 od 1036
Knjiga I
Teorijski deo ispita obuhvata: 1) propise o ureaju ili sistemu za koji se stie ovlaenje; 2) nain rada, elektrinu emu i instalacije ureaja ili sistema za koji se stie ovlaenje; 3) postupke preventivnog i korektivnog odravanja ureaja ili sistema, sa korienjem merne ili test-opreme; 4) otklanjanje kvarova, podeavanje sklopova ureaja ili sistema i postupke zavrnog podeavanja (kalibrae). Praktini deo ispita sastoji se od pokazivanja podeavanja sklopova i postupaka zavrnog podeavanja (kalibrae) ureaja ili sistema kontrole letenja, postupka postavljanja ureaja i izrade uputstva za rad ureaja. lan 19. Na osnovu dozvole i ovlaenja za koje je poloio poseban ispit, vazduhoplovni inenjer kontrole letenja moe da organizuje odravanje i da vri preventivno i korektivno odravanje, zavrno podeavanje (kalibraa), planiranje, projektovanje i postavljanje ureaja ili sistema za kontrolu letenja i meteoroloko obezbeenje vazdune plovidbe. lan 20. U dozvolu vazduhoplovnog inenjera kontrole letenja, osim ovlaenja iz stava 2. lana 5. ovog pravilnika, moe se upisati i ovlaenje za obavljanje poslova instruktora. lan 21. Za polaganje posebnog ispita za sticanje ovlaenja za obavljanje poslova instruktora, vazduhoplovni inenjer kontrole letenja mora da ispunjava i sledee uslove: 1) da poseduje dozvolu vazduhoplovnog inenjera kontrole letenja; 2) da je najmanje dve godine po sticanju dozvole obavljao poslove iz lana 19. ovog pravilnika.
8-12/01
553 od 1036 lan 22.
Knjiga I
Poseban ispit za sticanje ovlaenja za obavljanje poslova instruktora je teorijski i obuhvata: 1) metodiku nastave i obuke, sa elementima psihologije; 2) vazduhoplovne propise, tehnike propise i propise iz radnih odnosa. lan 23. Na osnovu dozvole i ovlaenja za obavljanje poslova instruktora, vazduhoplovni inenjer kontrole letenja moe da vri obuku za teorijski i praktini deo ispita za vazduhoplovnog tehniara (tip I i II) i vazduhoplovnog inenjera kontrole letenja radi sticanja, produenja i obnavljanja dozvole, odnosno ovlaenja.
IV ISPITI
lan 24. Ispit za sticanje dozvole je teorijski i polae se usmeno. Ispit za sticanje ovlaenja iz lana 5. ovog pravilnika sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Teorijski deo ispita iz stava 2. ovog lana polae se usmeno. Praktini deo ispita sastoji se od pokazivanja steenog znanja na ureaju ili sistemu za koji se polae ispit. lan 25. Pismenu prijavu za polaganje ispita za sticanje dozvole i ovlaenja kandidat podnosi Saveznom ministarstvu za saobraaj i veze. Uz pismenu prijavu za polaganje ispita za sticanje dozvole i prvog ovlaenja kandidat podnosi dokaze da ispunjava propisane uslove, i to: da ima odgovarajuu strunu spremu, da je zdravstveno sposoban, da je struno obuen i da je proveo propisano vreme na odgovarajuim poslovima. Uz pismenu prijavu za sticanje narednog ovlaenja ili dozvole tipa II kandidat podnosi dokaze da ispunjava propisane uslove, i to: da poseduje vaeu dozvolu, da je struno obuen i da je radio propisano vreme na ureaju za koji polae ispit. Pismenu prijavu kandidat podnosi i kada polae popravni ispit.
8-12/01
554 od 1036 lan 26.
Knjiga I
Savezno ministarstvo za saobraaj i veze, po prijemu prijave za polaganje ispita, proverava da li kandidat ispunjava propisane uslove za polaganje ispita. Ako utvrdi da kandidat ispunjava propisane uslove, Savezno ministarstvo za saobraaj i veze, u roku od 30 dana od dana prijema prijave, donosi reenje o formiranju komisije za polaganje ispita (u daljem tekstu: komisija), kojim se odreuju broj lanova i sastav komisije i dan, as i mesto polaganja ispita. Dan polaganja ispita ne moe da bude odreen u roku kraem od 15 dana od dana uruenja reenja kandidatu, osim ako kandidat zahteva da ispit polae pre tog roka. Ako Savezno ministarstvo za saobraaj i veze utvrdi da kandidat ne ispunajava propisane uslove za polaganje ispita, o tome donosi reenje. lan 27. Komisiju sainjavaju predsednik, potreban broj lanova i sekretar. Broj lanova komisije utvruje se zavisno od broja predmeta, odnosno obima praktinog dela ispita, pri emu jedan lan komisije moe da bude ispitiva najvie za tri predmeta. Za lana komisije za teorijski deo ispita moe da bude imenovano samo lice koje ima najmanje isti stepen strune spreme kao i kandidat za polaganje ispita, a lan komisije za praktini deo ispita mora da ima i odgovarajuu vaeu dozvolu i upisano ovlaenje za koje kandidat polae ispit. Reenjem o imenovanju komisije odreuje se i predsednik komisije, i to iz reda lanova komisije. Za lana komisije, po pravilu, imenuje se lice koje kandidata nije obuavalo za ispit. Izuzetno od odredbe stava 3. ovog lana, ako se u eksploataciju uvodi novi ureaj, oprema ili sistem za ije korienje nema lica sa odgovarajuom dozvolom, odnosno ovlaenjem, za lana komisije za praktini deo ispita moe da bude imenovano i lice koje ima dozvolu, odnosno ovlaenje za ureaj, opremu ili sistem koji su po karakteristikama najsliniji ureaju, opremi ili sistemu koji se uvode u eksploataciju.
8-12/01
555 od 1036 lan 28.
Knjiga I
Predsednik komisije ispituje kandidata iz oblasti za koju je imenovan reenjem, stara se o zakonitosti i pravilnosti ispita, zajedno sa ostalim lanovima komisije, priprema ispitni materijal, vri identifikaciju prijavljenih kandidata, ocenjuje njihov uspeh i rezultate upisuje u ispitnu listu. lan komisije ispituje kandidata iz oblasti za koju je imenovan reenjem, ocenjuje njegov uspeh i rezultat upisuje u ispitnu listu. Sekretar komisije priprema reenje o formiranju komisije, organizuje ispit i obavlja druge administrativno-tehnike poslove u vezi sa organizacijom i sprovoenjem ispita. lan 29. O radu komisije i ispitima vodi se zapisnik. Zapisnik vodi sekretar ili lan komisije koga odredi predsednik, a potpisuju ga predsednik, svi lanovi i sekretar. lan 30. Ispit se polae u redovnim i vanrednim ispitnim rokovima, koje utvruje Savezno ministarstvo za saobraaj i veze na poetku kalendarske godine. Redovni ispitni rokovi organizuju se najmanje tri puta godinje, u razmaku od etiri meseca. Vanredni ispitni rokovi organizuju se kad se prijavi vie od pet kandidata, odnosno kada se za to ukae naroita potreba. lan 31. Teorijski deo ispita uspeno je uraen ako se oceni da je tano najmanje 80% odgovora iz svakog predmeta. Kandidat koji na ispitu za sticanje dozvole, odnosno teorijskom delu ispita za sticanje ovlaenja ne poloi najvie polovinu propisanih predmeta moe polagati popravni ispit u roku koji odredi komisija, a koji ne moe biti krai od 30 dana od dana saoptenja rezultata ispita. Ako kandidat ne poloi popravni ispit iz stava 2. ovog lana, smatra se da ispit nije poloio i mora ga ponovo polagati u celini.
8-12/01
556 od 1036 lan 32.
Knjiga I
Po poloenom teorijskom delu ispita za sticanje ovlaenja iz lana 5. ovog pravilnika, kandidat polae praktini deo ispita. Ako kandidat ne poloi praktini deo ispita, smatra se da ispit nije poloio. lan 33. Polaganje ispita kandidat moe ponoviti ako vreme izmeu dva polaganja nije krae od dva meseca. lan 34. Komisija ocenjuje kandidata za celokupan ispit ocenom "poloio" ili "nije poloio" i izdaje mu uverenje o tome.
V DOZVOLE
lan 35. Na zahtev lica koje poloi ispit za sticanje dozvole i ispit za sticanje najmanje jednog ovlaenja, Savezno ministarstvo za saobraaj i veze izdaje dozvolu i upisuje ovlaenje u dozvolu, na osnovu ega to lice moe samostalno da obavlja poslove za koje je poloilo ispit i steklo ovlaenje. Na zahtev lica koje ima vaeu dozvolu i poloi ispit za sticanje ovlaenja, Savezno ministarstvo za saobraaj i veze upisuje ovlaenje u vaeu dozvolu, na osnovu ega to lice moe samostalno da obavlja poslove za koje je poloilo ispit i steklo ovlaenje. lan 36. Rok vaenja dozvole produava se, odnosno obnavlja za ono ovlaenje za koje su steeni uslovi propisani ovim pravilnikom. Ovlaenje za obavljanje odreenog strunog posla prestaje da vai ako se nisu stekli uslovi propisani ovim pravilnikom.
8-12/01
557 od 1036 lan 37.
Knjiga I
Zahtev iz lana 35. ovog pravilnika sadri line podatke podnosioca zahteva: ime i prezime, datum i mesto roenja, adresu prebivalita, odnosno boravita i naznaku vrste dozvole, odnosno ovlaenja, sa naznakom lokacije na kojoj se nalazi ureaj za iji upis se podnosi zahtev. Uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se uverenje o poloenim ispitima. lan 38. Zahtev za produenje vaenja dozvole, odnosno ovlaenja moe se podneti najdocnije 30 dana pre isteka roka vaenja dozvole. lan 39. Uz zahtev za produenje roka vaenja dozvole, imalac dozvole mora da podnese, i to: 1) ako u toku vaenja dozvole nije imao prekid u radu ili je imao prekid krai od est meseci, dokaze: a) o zdravstvenoj sposobnosti; b) da je na odgovarajuim poslovima proveo uzastopno najmanje osamnaest meseci; 2) ako je u toku vaenja dozvole imao prekid u radu dui od est a krai od petnaest meseci, dokaze: a) o zdravstvenoj sposobnosti; b) da je na odgovarajuim poslovima proveo najmanje devet meseci uzastopno; v) da je ovlaeni instruktor proverio njegovu strunu sposobnost. lan 40. Ako je rok vaenja dozvole istekao, mora se podneti zahtev za obnavljanje vaenja dozvole. Uz zahtev za obnavljanje vaenja dozvole, imalac dozvole mora da podnese, i to: 1) ako je od dana isteka vaenja dozvole prolo manje od est meseci, dokaze: a) o zdravstvenoj sposobnosti;
8-12/01
558 od 1036
Knjiga I
b) da je na odgovarajuim poslovima proveo uzastopno najmanje devet meseci pre isteka vaenja dozvole; v) da je ovlaeni instruktor proverio njegovu strunu sposobnost; 2) ako je od dana isteka vaenja dozvole prolo vie od est meseci, dokaze: a) o zdravstvenoj sposobnosti; b) da je na odgovarajuim poslovima proveo najmanje devet meseci uzastopno; v) da je poloio ispit za sticanje ovlaenja. Ako je od dana isteka vaenja dozvole prolo vie od 12 meseci, dozvola se ne moe obnoviti. Nova dozvola moe se stei pod uslovima i po postupku iz l. 8. do 12. ovog pravilnika kao da se prvi put stie. lan 41. Uz zahtev za produenje roka vaenja dozvole, imalac dozvole koji je stekao ovlaenje za obavljanje odreenog strunog posla u roku manjem od osamnaest meseci pre isteka vaenja dozvole, umesto dokaza iz take 1. pod b) i take 2. pod b) lana 39. ovog pravilnika podnosi dokaz da je na odgovarajuim poslovima proveo najmanje polovinu vremena od sticanja ovlaenja do isteka vaenja dozvole. lan 42. Obrasci dozvola vazduhoplovnog tehniara kontrole letenja i vazduhoplovnog inenjera kontrole letenja sadre naziv "Savezna Republika Jugoslavija", naziv saveznog organa uprave koji je dozvolu izdao, naziv dozvole i rubrike u koje se unose podaci o registarskom broju, ime i prezime i adresu prebivalita, odnosno boravita imaoca, datum izdavanja dozvole, potpis ovlaenog lica koje je izdalo dozvolu, mesto za fotografiju i potpis imaoca dozvole, mesto za upisivanje tipa dozvole, mesto za upisivanje ovlaenja za odreenu vrstu ureaja i mesto za upisivanje produenja roka vaenja dozvole. Obrazac dozvole tampa se na srpskom i engleskom jeziku.
8-12/01
559 od 1036
Knjiga I
VI ZAVRNE ODREDBE
lan 43. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o strunoj spremi, strunoj obuci, ispitima, dozvolama i ovlaenjima tehnikog osoblja kontrole letenja ("Slubeni list SFRJ", br. 27/92). lan 44. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".
8-12/01
560 od 1036
Knjiga I
3.5
PRAVILNIK O STRUNOJ SPREMI, STRUNOJ OBUCI, ISPITIMA, DOZVOLAMA I OVLAENJIMA OSOBLJA SLUBE VEZE KONTROLE LETENJA*
I OPTE ODREDBE
lan 1. Ovim pravilnikom propisuju se struna sprema, struna obuka, ispiti i drugi uslovi koje mora da ispunjava osoblje slube veze kontrole letenja kao i dozvole i ovlaenja za vrenje odreenih strunih poslova (u daljem tekstu: ovlaenja). lan 2. Licu koje ima strunu spremu propisanu ovim pravilnikom, koje je struno obueno, koje ispunjava propisane zdravstvene uslove i koje poloi ispit za vrenje odreenog strunog posla izdaje se dozvola, odnosno upisuje se u dozvolu ovlaenje za vrenje tog posla. lan 3. Pri prvom sticanju dozvole polae se i poseban ispit za vrenje odreenog strunog posla. U dozvolu iz stava 1. ovog lana moe se upisati i novo ovlaenje samo ako je lice zavrilo strunu obuku, provelo propisano vreme na poslovima za koje se struno obuava i poloilo poseban ispit za vrenje tog posla. lan 4. Obim teorijskog dela ispita za sticanje dozvole i teorijskog dela posebnog ispita za vrenje odreenog strunog posla utvruje se pro* Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SFRJ", br. 12/88, 20/92.
8-12/01
561 od 1036
Knjiga I
gramom za struno obuavanje i proveravanje strunosti osoblja slube veze kontrole letenja. lan 5. Struna obuka za praktini deo ispita za sticanje dozvole, odnosno za upis ovlaenja moe se vriti samo pod nadzorom lica koje ima dozvolu i upisano ovlaenje instruktora. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, ako se u eksploataciju uvodi novi ureaj za ije korienje nema lica sa odgovarajuom dozvolom, odnosno ovlaenjem, strunu obuku moe da vri lice koje ima dozvolu, odnosno ovlaenje instruktora za ureaj koji je po svojim karakteristikama najblii ureaju koji se uvodi u eksploataciju.
II OSOBLJE SLUBE VEZE KONTROLE LETENJA

lan 6. Licu koje spada u osoblje slube veze kontrole letenja koje je poloilo ispit za vrenje odreenog strunog posla u slubi veze kontrole letenja izdaje se dozvola za vrenje tih poslova. lan 7. Kandidat za polaganje ispita za sticanje dozvole mora imati zavren najmanje IV stepen strune spreme i najmanje est meseci radnog iskustva na odgovarajuim poslovima. lan 8. Ispit za sticanje dozvole, odnosno ispit za sticanje ovlaenja za vrenje odreenog strunog posla (poseban ispit) sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Teorijski deo ispita sastoji se iz pismenog i usmenog dela. Praktini deo ispita i posebni ispit proveravaju se primenjivanjem znanja steenog u radu na odreenoj vrsti poslova, vrsti i tipu ureaja i sistemu koji se koristi za odgovarajuu vrstu poslova. lan 9. Teorijski deo ispita za sticanje dozvole obuhvata: 1) telekomunikacione sisteme i ureaje u vazduhoplovstvu;
8-12/01
562 od 1036
Knjiga I
2) osnovi kontrole letenja; sistema vazduhoplovnog obavetavanja; 3) vazduhoplovne procedure u stalnoj vazduhoplovnoj telekomunikacionoj mrei (u daljem tekstu: AFTN); 4) poznavanje engleskog jezika sa frazeologijom i skraenicama u AFTN. lan 10. U obrazac dozvole lica koje spada u osoblje slube veze kontrole letenja, mogu se upisati ovlaenja za vrenje sledeih poslova: 1) korektor saobraaja slube veze; 2) kontrolor saobraaja slube veze; 3) instruktor. lan 11. Prilikom prvog sticanja dozvole, lice koje spada u osoblje slube veze kontrole letenja polae i poseban ispit za vrenje poslova korektora saobraaja slube veze. lan 12. Teorijski deo posebnog ispita za sticanje ovlaenja za vrenje poslova korektora saobraaja slube veze obuhvata karakteristike vrste i tipa ureaja koji se koristi u odreenom telekomunikacionom centru. lan 13. Na osnovu dozvole i upisanog ovlaenja za vrenje poslova korektora saobraaja slube veze, lice koje spada u osoblje slube veze kontrole letenja moe da vri poslove: pripreme, obrade i predaje podataka preko raunara po utvrenoj metodologiji; korekcije podataka sa primarnom grekom dobijenih od raunara; proveravanja rada periferne jedinice raunara i intervencija kod kontrolora saobraaja slube veze u sluaju neispravnosti na perifernoj jedinici AFTN; konverzije podataka sa drugih formata na format AFTN i obratno i obrade SITA-PTT procedure takvih poruka. lan 14. Za polaganje posebnog ispita za sticanje ovlaenja za vrenje poslova kontrolora saobraaja slube veze, lice koje spada u osoblje slube veze kontrole letenja mora da ispunjava sledee uslove:
8-12/01
563 od 1036
Knjiga I
1) da poseduje vaeu dozvolu; 2) da je najmanje dve godine po sticanju dozvole vrilo poslove korektora saobraaja slube veze. lan 15. Teorijski deo posebnog ispita za sticanje ovlaenja za vrenje poslova kontrolora saobraaja slube veze obuhvata: 1) karakteristike vrste i tipa sistema ureaja koji se koriste u odreenom telekomunikacionom centru; 2) vazduhoplovne procedure u AFTN. lan 16. Na osnovu dozvole i upisanog ovlaenja za vrenje poslova kontrolora saobraaja slube veze, lice koje spada u osoblje slube veze kontrole letenja moe da vri sledee poslove: kontrolu protoka saobraaja kroz telekomunikacioni raunarski sistem; kontrolu stanja veza i perifernih jedinica; kontrolu ispravnosti rutiranja i derutiranja saobraaja i liste distribucije kolektivnog upuivanja; kontrolu i proveru podataka dobijenih od raunarskog sistema; obezbeenje neophodnih podataka za nastavak rada na rezervnom raunskom sistemu posle prekida rada osnovnog raunskog sistema; davanje potvrde o prijemu poruke o opasnosti. lan 17. Za polaganje posebnog ispita za sticanje ovlaenja za vrenje poslova instruktora, lice koje spada u osoblje slube veze kontrole letenja mora da ispunjava sledee uslove: 1) da poseduje vaeu dozvolu; 2) da je najmanje tri godine po sticanju ovlaenja kontrolora saobraaja slube veze vrilo te poslove. lan 18. Teorijski deo posebnog ispita za sticanje ovlaenja za vrenje poslova instruktora obuhvata: 1) organizaciju rada; 2) metodiku nastave i obuke;
8-12/01
564 od 1036
Knjiga I
3) vazduhoplovne propise; 4) znanje engleskog jezika. lan 19. Na osnovu dozvole i upisanog ovlaenja za vrenje poslova instruktora, lice koje spada u osoblje slube veze kontrole letenja moe da vri obuku za praktini deo ispita radi sticanja, produenja roka vaenja i obnavljanja vaenja dozvole, kao i proveru strune sposobnosti radi produenja roka vaenja i obnavljanja vaenja dozvole.
III ISPITI
lan 20. Pismenu prijavu za polaganje ispita i posebnog ispita kandidat podnosi Saveznom sekretarijatu za saobraaj i veze najdocnije 30 dana pre redovnog ispitnog roka. Uz pismenu prijavu za polaganje ispita i posebnog ispita, kandidat podnosi dokaze o ispunjavanju propisanih uslova, i to da je struno obuen, da je proveo odreeno vreme na odgovarajuim poslovima i da je izvrena uplata naknade za proveravanje strune sposobnosti. Uz pismenu prijavu za polaganje ispita za sticanje dozvole, pored dokaza iz stava 2. ovog lana, kandidat je duan da podnese dokaz o odgovarajuoj strunoj spremi. Pismenu prijavu kandidat podnosi i kad polae popravni ispit. lan 21. Savezni sekretarijat za saobraaj i veze, po prijemu prijave za polaganje ispita, utvruje da li kandidat ispunjava propisane uslove za polaganje ispita. Ako Savezni sekretarijat za saobraaj i veze utvrdi da kandidat ispunjava propisane uslove, u roku od 30 dana od dana prijema prijave donosi reenje o formiranju Komisije za polaganje ispita (u daljem tekstu: Komisija), u kome se odreuje broj lanova i sastav Komisije, dan, as i mesto polaganja ispita. Dan polaganja ispita ne moe biti odreen u roku kraem od 15 dana od dana uruenja reenja kandidatu, osim ako kandidat zatrai da ispit polae pre tog roka.
8-12/01
565 od 1036 lan 22.
Knjiga I
Komisija se sastoji od predsednika, potrebnog broja lanova i sekretara Komisije. Broj lanova Komisije utvruje se zavisno od broja predmeta, odnosno obima praktinog dela ispita, pri emu jedan lan Komisije moe biti ispitiva najvie za tri predmeta. Za lana Komisije za teorijski deo ispita moe biti imenovano lice koje ima najmanje isti stepen strune spreme kao i kandidat za polaganje ispita, a za lana Komisije za praktini deo ispita, kao i za predsednika Komisije lice koje ima i odgovarajuu dozvolu i upisano ovlaenje za koje kandidat polae ispit. Izuzetno od odredbe stava 3. ovog lana, ako se u eksploataciju uvodi novi ureaj za ije korienje nema lica sa odgovarajuom dozvolom, odnosno ovlaenjem, za lana Komisije za praktini deo ispita, kao i za predsednika Komisije moe biti imenovano lice koje ima dozvolu, odnosno ovlaenje za ureaj koji je po svojim karakteristikama najblii ureaju koji se uvodi u eksploataciju. Za lana Komisije, po pravilu, imenuje se lice koje nije obuavalo kandidata za praktini deo ispita. lan 23. Predsednik Komisije ispituje kandidata iz oblasti za koju je imenovan reenjem, prisustvuje svim fazama ispita, stara se o zakonitosti i pravilnosti sprovoenja ispita, vri uvid u pripremu ispita i ispitnog materijala i identifikaciju prijavljenih kandidata, ocenjuje uspeh kandidata po zavrenom ispitu i rezultat unosi u ispitni list kandidata. lan Komisije ispituje kandidata iz oblasti za koju je imenovan reenjem. Po zavrenom ispitu ocenjuje uspeh kandidata i rezultat unosi u ispitni list kandidata uz potpis. Sekretar Komisije priprema reenje o formiranju Komisije, organizuje celokupan tok ispita, primenjuje programe za struno obuavanje i proveravanje strunosti osoblja slube veze kontrole letenja, izrauje ispitna pitanja, testove i dr., priprema ispit i ispitni materijal i vri sve druge administrativno-tehnike poslove u vezi sa organizacijom i sprovoenjem ispita. lan 24. O radu Komisije i o ispitima vodi se zapisnik.
8-12/01
566 od 1036
Knjiga I
Zapisnik vodi sekretar Komisije, odnosno lan Komisije koga odredi predsednik Komisije. Zapisnik potpisuju predsednik i lanovi Komisije, kao i sekretar i dostavljaju ga zajedno sa izvetajem o rezultatu ispita Saveznom sekretarijatu za saobraaj i veze. lan 25. Ispit se polae u redovnim i vanrednim ispitnim rokovima, koje utvruje Savezni sekretarijat za saobraaj i veze. Redovni ispitni rokovi odreuju se najmanje tri puta godinje u razmaku od etiri meseca. Vanredni ispitni rokovi odreuju se ako se prijavi vie od pet kandidata, odnosno ako se za to ukae naroita potreba. lan 26. Usmeni deo ispita kandidat polae posle uspeno uraenog pismenog dela ispita. Pismeni deo ispita uspeno je uraen ako se oceni da sadri najmanje 80% tanih odgovora. Kandidat koji na teorijskom delu ispita, odnosno teorijskom delu posebnog ispita ne poloi dva predmeta, moe polagati popravni ispit u roku koji odredi Komisija, a koji ne moe biti krai od 30 dana od dana saoptenja rezultata ispita. Ako kandidat ne poloi popravni ispit, smatrae se da nije poloio ispit i mora ga ponovo polagati. lan 27. Posle poloenog teorijskog dela ispita i posebnog ispita kandidat polae praktini deo ispita. Ako kandidat ne poloi praktini deo ispita, smatrae se da ispit nije poloio. lan 28. Polaganje ispita, odnosno posebnog ispita, kandidat moe ponoviti ako vreme izmeu dva polaganja nije krae od trideset dana. lan 29. Komisija ocenjuje ukupan uspeh kandidata na ispitu, odnosno na posebnom ispitu ocenom "poloio" ili "nije poloio".
8-12/01
567 od 1036 lan 30.
Knjiga I
Odredbe l. 20. do 29. ovog pravilnika primenjuju se i na sprovoenje ispita prilikom vanredne provere strune sposobnosti.
IV DOZVOLA
lan 31. Na zahtev lica koje poloi ispit za sticanje dozvole, Savezni sekretarijat za saobraaj i veze izdaje dozvolu na osnovu koje to lice moe samostalno da vri poslove za koje je poloilo ispit. Na zahtev lica koje poloi poseban ispit za vrenje odreenog strunog posla, Savezni sekretarijat za saobraaj i veze u vaeu dozvolu upisuje ovlaenje za samostalno vrenje odreenog strunog posla za koje je poloilo poseban ispit. lan 32. Zahtev iz lana 31. ovog pravilnika sadri line podatke podnosioca zahteva (ime i prezime, datum i mesto roenja, adresu prebivalita, odnosno boravita) i naznaenje dozvole koja se trai. Uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se uverenje o poloenom ispitu, odnosno posebnom ispitu i dokaz o zdravstvenoj sposobnosti podnosioca zahteva. lan 33. Zahtev za produenje roka vaenja dozvole moe se podneti najkasnije 30 dana pre isteka roka vaenja dozvole. lan 34. Uz zahtev za produenje roka vaenja dozvole imalac dozvole mora: 1) ako je u toku vaenja dozvole imao prekid u radu krai od est meseci ili nije imao prekid da podnese dokaze: a) o zdravstvenoj sposobnosti; b) da je na odgovarajuim poslovima proveo najmanje 18 meseci; 2) ako je u toku vaenja dozvole imao prekid u radu dui od est, a krai od 12 meseci da podnese dokaze:
8-12/01
568 od 1036
Knjiga I
a) o zdravstvenoj sposobnosti; b) da je na odgovarajuim poslovima proveo neprekidno najmanje est meseci; v) da je ovlaeno lice izvrilo proveru njegove strune sposobnosti; 3) ako je u toku vaenja dozvole imao prekid u radu dui od 12 meseci da podnese dokaze: a) o zdravstvenoj sposobnosti; b) da je na odgovarajuim poslovima proveo neprekidno najmanje 10 meseci; v) da je poloio poseban ispit za sticanje ovlaenja. lan 35. Uz zahtev za obnavljanje vaenja dozvole imalac dozvole mora: 1) ako je od dana isteka vaenja dozvole prolo manje od est meseci da podnese dokaze: a) o zdravstvenoj sposobnosti; b) da je na odgovarajuim poslovima proveo najmanje 12 meseci uzastopno pre isteka vaenja dozvole; v) da je ovlaeno lice izvrilo proveru njegove strune sposobnosti; 2) ako je od dana isteka vaenja dozvole prolo vie od est, a manje od 12 meseci da podnese dokaze: a) o zdravstvenoj sposobnosti; b) da je na odgovarajuim poslovima proveo najmanje 12 meseci uzastopno pre isteka vaenja dozvole; v) da je iz teorijskog dela ispita za sticanje dozvole poloio vazduhoplovne procedure u AFTN, kao poseban ispit za sticanje ovlaenja; 3) ako je od dana isteka vaenja dozvole prolo vie od 12 meseci mora ponovo polagati ispit za sticanje dozvole. lan 36. Uz zahtev za produenje roka vaenja, odnosno obnavljanja vaenja ovlaenja za vrenje poslova kontrolora saobraaja slube veze i instruktora imalac dozvole podnosi dokaze propisane u lanu 34, odnosno u lanu 35. ovog pravilnika.
8-12/01
569 od 1036 lan 37.
Knjiga I
Rok vaenja dozvole produava se, odnosno obnavlja za ovlaenje za koje su steeni uslovi propisani ovim pravilnikom. Ovlaenje za vrenje odreenog strunog posla prestaje da vai ako se nisu stekli uslovi propisani ovim pravilnikom. lan 38. Za vrenje poslova na svakoj novoj vrsti i tipu ureaja koji se koriste u odreenom telekomunikacionom centru polae se poseban ispit za sticanje ovlaenja za vrenje poslova na toj vrsti ili tipu ureaja. lan 39. Obrazac dozvole iz lana 31. ovog pravilnika sadri: grb Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, naziv saveznog organa uprave koji je dozvolu izdao i naziv dozvole i rubrike u koje se unosi: registarski broj, ime i prezime i adresa prebivalita, odnosno boravita imaoca dozvole, datum izdavanja dozvole i potpis ovlaenog lica koje je izdalo dozvolu, mesto za fotografiju i potpis imaoca dozvole, mesto za upisivanje ovlaenja za vrenje odreenih strunih poslova i mesto za upisivanje produenja roka vaenja dozvole. Obrazac dozvole tampa se na jednom od jezika naroda i narodnosti Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i na engleskom jeziku.
V ZAVRNE ODREDBE
lan 40. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o strunoj spremi, ispitima i dozvolama za rad osoblja slube veze kontrole letenja ("Slubeni list SFRJ", br. 13/79). lan 41. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
570 od 1036
Knjiga I
3.6
PRAVILNIK O VREMENU LETENJA, VREMENU LETENJA U DUGOLINIJSKOM SAOBRAAJU, VREMENU LETENJA NOU, DNEVNOM RADNOM VREMENU, BROJU POLETANJA I SLETANJA U TOKU RADNOG VREMENA I DUINI DNEVNOG ODMORA LANOVA POSADE VAZDUHOPLOVA* I OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuje se vreme letenja, vreme letenja u dugolinijskom saobraaju, vreme letenja nou, dnevno radno vreme, broj poletanja i sletanja u toku radnog vremena i duina dnevnog odmora lanova posade vazduhoplova. lan 2. Linija u jednom prevozu u vazdunom saobraaju u smislu ovog pravilnika, jeste linija leta koja povezuje aerodrom prvog poletanja i aerodrom krajnjeg odredita u jednom smeru. Kratka linija je linija leta do 1400 km, srednja linija je linija leta do 3000 km, a duga linija je linija leta preko 3000 km. lan 3. Vreme letenja lana posade je vreme koje lan posade provede u vazduhoplovu i na ureajima za obuku i uvebavanje (simulator), vrei odreene poslove od trenutka poetka rada motora vazduhoplova do trenutka zaustavljanja motora vazduhoplova. lan 4. Radno vreme lana posade vazduhoplova koji leti u javnom prevozu u vazdunom saobraaju, odnosno radno vreme lana posade va* Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SRJ", br. 51/92, 38/95.
8-12/01
571 od 1036
Knjiga I
zduhoplova koji leti radi prevoza lica i stvari za sopstvene potrebe, odnosno radno vreme lana posade vazduhoplova koji vri ispitivanje vazduhoplova u letu ili obuku pilota u saobraaju, u smislu ovog pravilnika, jeste vreme koje lan posade provede na radu od jednog asa pre vremena odreenog za prvo poletanje, do trideset minuta posle poslednjeg sletanja, ako leti na kratkim i srednjim linijama, odnosno vreme koje provede na radu od jednog asa i trideset minuta pre vremena odreenog za poletanje, do 30 minuta posle poslednjeg sletanja ako leti na dugim linijama. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, vreme koje lan posade vazduhoplova provede na radu od jednog asa i trideset minuta pre vremena odreenog za poletanje na dugim linijama moe se skratiti na jedan as pre vremena odreenog za poletanje ako radove na pripremi vazduhoplova izvri druga posada, odnosno drugo ovlaeno lice koje nije lan posade. Pod radnim vremenom lana posade iz stava 1. ovog lana podrazumeva se vreme koje lan posade provede u vazduhoplovu u toku leta kad ne vri odreene poslove (lan proirene posade), vreme ekanja usled zakanjenja vazduhoplova u polasku ako se posada nalazi na aerodromu, vreme izmeu sletanja i ponovnog poletanja na usputnim aerodromima ako zadravanje nije due od etiri asa, vreme deurstva, odnosno vreme provedeno na pripremi i letenju radi obuke i ispitivanja vazduhoplova u letu, vreme teorijske obuke i ispita, kao i vreme provedeno na ostalim poslovima u vezi sa izvrenjem letakog zadatka. Pod radnim vremenom lana posade iz stava 1. ovog lana podrazumeva se i vreme koje lan posade provede u putovanju na letaku dunost prema nalogu za let, kao i vreme putovanja sa letake dunosti u mesto boravka kad se leti na dugim linijama. U radno vreme ne uraunava se vreme putovanja sa letake dunosti u mesto boravka kad se leti na kratkim i srednjim linijama, a dnevni odmor lana posade poinje 30 minuta po dolasku u mesto boravka, odnosno odmora. lan 5. Radno vreme lana posade vazduhoplova koji leti radi vrenja posebnih poslova u poljoprivredi, umarstvu i zdravstvu, naunoistraivakom radu, slubi hitne pomoi ili u druge svrhe, u smislu ovog pra-
8-12/01
572 od 1036
Knjiga I
vilnika, jeste vreme koje lan posade provede na radu od jednog asa pre vremena odreenog za poletanje do trideset minuta posle poslednjeg sletanja. Pod radnim vremenom lana posade iz stava 1. ovog lana podrazumeva se i vreme ekanja zbog zakanjenja vazduhoplova u polasku ako je posada prisutna, vreme izmeu sletanja i ponovnog poletanja na usputnim aerodromima, vreme deurstva, vreme putovanja na letaku dunost i sa letake dunosti u sedite korisnika vazduhoplova, kao i vreme provedeno na ostalim neposrednim poslovima u vezi sa izvrenjem letakog zadatka.
II VREME LETENJA
lan 6. Ako nastavnik-instruktor letenja vri obuku bez prisustva putnika, u vreme letenja svakih 45 minuta uraunava se kao jedan sat. lan 7. Ako je posada vazduhoplova u proirenom sastavu, lanu posade koji ne obavlja odreene poslove u toku leta mora se obezbediti putniko sedite sa obarajuim naslonom. Letakom delu udvojene posade vazduhoplova, za vreme kad ne vri odreene poslove u toku leta, mora se obezbediti potreban broj leajeva izolovanih od putnika, a pomonim lanovima udvojene posade vazduhoplova moraju se obezbediti fotelje sa obarajuim naslonom. lan 8. Vreme letenja lana posade vazduhoplova koji leti radi vrenja posebnih usluga u poljoprivredi, umarstvu i zdravstvu u toku 24 asa iznosi najvie etiri asa i 30 minuta ako se letenje obavlja u jednokratnom radnom vremenu. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, ako se letenje obavlja u dvokratnom radnom vremenu, vreme letenja iznosi najvie est asova, s tim da lan posade moe u prvom delu radnog vremena leteti najvie etiri asa.
8-12/01
573 od 1036 lan 9.
Knjiga I
Vreme letenja lana posade vazduhoplova koji leti radi naunoistraivakog rada, slube hitne pomoi, ispitivanja vazduhoplova, kolovanja posade ili druge svrhe, osim za sportske delatnosti, u toku 24 asa iznosi najvie est asova.
III TRAJANJE RADNOG VREMENA

lan 10. Radno vreme lana posade vazduhoplova u javnom prevozu u vazdunom saobraaju, odnosno radno vreme lana posade vazduhoplova koji leti radi prevoza lica i stvari za sopstvene potrebe na kratkim i srednjim linijama moe trajati do 10 asova u toku 24 asa. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, radno vreme moe dva puta za sedam uzastopnih dana trajati po 12 asova u toku 24 asa. Radno vreme lana posade iz stava 1. ovog lana, na srednjim linijama, moe trajati do 14 asova u toku 24 asa ako je posada proirena. lan 11. Radno vreme lana posade vazduhoplova u javnom prevozu u vazdunom saobraaju, odnosno radno vreme lana posade vazduhoplova koji leti radi prevoza lica i stvari za sopstvene potrebe na dugim linijama, moe trajati do 12 asova u toku 24 asa. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, radno vreme moe trajati do 14 asova u toku 24 asa ako je planirano vreme letenja izmeu 6 i 14 asova po lokalnom vremenu aerodroma sa koga se polee i ako ima najvie dva poletanja. Radno vreme lana posade iz stava 1. ovog lana moe trajati do 16 asova u toku 24 asa ako je posada proirena, odnosno do 18 asova u toku 24 asa ako je posada udvojena. lan 12. Ako posle zapoinjanja radnog vremena nastanu loi meteoroloki uslovi, ekanje zbog ogranienja kontrole letenja, tehniki kvar, obaveza ekanja na vezu sa vazduhoplovima sa drugih linija koji kasne i proirena procedura u vezi sa bezbednou vazduhoplova i putnika, radno
8-12/01
574 od 1036
Knjiga I
vreme na kratkim i srednjim linijama iz lana 10. st. 1. i 2. ovog pravilnika, moe se produiti za jo dva sata ako tako odlui voa vazduhoplova i ako se poletanje obavlja ka mestu boravka, odnosno odmora. lan 13. Radno vreme iz lana 10. ovog pravilnika, ako se odvija nou (od 22 asa do 5 asova), skratie se, i to: za jedan as ako se dva do etiri asa radnog vremena odvija nou; za dva asa ako se vie od etiri asa radnog vremena odvija nou; Ako se radno vreme odvija vie od tri asa nou, lan posade moe leteti najvie dve noi u sedam uzastopnih dana. lan 14. Radno vreme lana posade vazduhoplova koji leti radi vrenja posebnih usluga u poljoprivredi, umarstvu i zdravstvu, naunoistraivakom radu, pruanju hitne pomoi, ispitivanju vazduhoplova, kolovanju posade ili u druge svrhe moe trajati 12 asova u toku 24 asa.
IV BROJ POLETANJA I SLETANJA

lan 15. lan posade vazduhoplova u javnom prevozu u vazdunom saobraaju, odnosno lan posade vazduhoplova koji leti radi prevoza lica i stvari za sopstvene potrebe moe u toku radnog vremena imati najvie est poletanja, a u toku trideset uzastopnih dana najvie 90 poletanja. lan 16. lan posade vazduhoplova iz lana 8. ovog pravilnika u toku radnog vremena moe imati najvie 45 poletanja ako se letenje obavlja u jednokratnom radnom vremenu, odnosno 60 poletanja ako se letenje obavlja u dvokratnom radnom vremenu.
8-12/01
575 od 1036 lan 17.
Knjiga I
Nastavnik instruktor letenja, za vreme obuke sportskih i profesionalnih pilota, moe u toku dnevnog radnog vremena imati najvie 40 poletanja, a za vreme obuke saobraajnih pilota najvie 15 poletanja.
V DUINA DNEVNOG ODMORA

lan 18. Dnevni odmor je vreme izmeu zavretka radnog vremena posle poslednjeg sletanja i poetka radnog vremena pre prvog poletanja u kome je lan posade osloboen svake dunosti. Dnevni odmor lana posade vazduhoplova koji leti u javnom prevozu u vazdunom saobraaju, odnosno lana posade vazduhoplova koji leti radi prevoza lica i stvari za sopstvene potrebe iznosi: 1) u mestu boravka, odnosno bazi: a) b) sova; v) g) a) b) sova; v) g) najmanje 10 asova, ako je radno vreme do osam asova; najmanje 16 asova, ako je radno vreme od osam do 10 anajmanje 24 asa, ako je radno vreme od 10 do 12 asova; najmanje 36 asova, ako je radno vreme due od 12 asova; najmanje 10 asova, ako je radno vreme do osam asova; najmanje 12 asova, ako je radno vreme od osam do 10 anajmanje 16 asova, ako je radno vreme od 10 do 12 asova; najmanje 36 asova ako je radno vreme due od 12 asova.
2) na putu:
Razlika izmeu dnevnog odmora u mestu boravka, odnosno u bazi i dnevnog odmora na putu naknadie se u celini prilikom prvog povratka u mesto boravka, odnosno u bazu. Razlika u dnevnom odmoru iz stava 3. ovog lana mora se nadoknaditi najkasnije za sedam dana od dana zapoinjanja korienja dnevnog odmora iz stava 2. taka 2. ovog lana. Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, dnevni odmor lana posade na kratkim i srednjim linijama moe biti upola manji ako se
8-12/01
576 od 1036
Knjiga I
odmah po isteku tog odmora poleti ka mestu boravka, s tim da se u mestu boravka produi odmor za onoliko vremena za koliko je umanjen van mesta boravka. Ako se dnevni odmor odvija nou, ne moe biti krai od pet asova. Dnevni odmor lana posade vazduhoplova na dugim linijama mora biti uvean za iznos broja asova zonske razlike. lan 19. Ako vreme zadravanja na aerodromu izmeu dva leta u toku 24 asa iznosi manje od etiri asa i ne prelazi ukupno radno vreme propisano ovim pravilnikom, to vreme se uraunava u radno vreme iz lana 4. ovog pravilnika. Ako se predvia da e vreme zadravanja na aerodromu iznositi vie od etiri asa izmeu dva leta u toku 24 asa, lanovima posade vazduhoplova mora se odrediti odmor u trajanju od najmanje pet asova, u koji se uraunava i vreme prevoza. Zbir radnog vremena pre i posle odmora ne moe prei propisano radno vreme iz lana 10. ovog pravilnika. lan 20. Neprekidni dnevni odmor lana posade vazduhoplova iz lana 8. ovog pravilnika iznosi najmanje 10 asova ako je vreme letenja u toku 24 asa iznosilo najvie etiri asa i 30 minuta, a najmanje 12 asova ako je vreme letenja u toku 24 asa iznosilo est asova. Ako lan posade vazduhoplova leti u dvokratnom radnom vremenu, dnevni odmor izmeu prvog i drugog dela radnog vremena mora trajati najmanje dva asa. lan 21. Neprekidni dnevni odmor lana posade vazduhoplova iz lana 9. ovog pravilnika iznosi najmanje 12 asova ako je vreme letenja u toku 24 asa iznosilo est asova. lan 22. O trajanju radnog vremena i vremena letenja, broju poletanja i sletanja u toku radnog vremena, letenja nou i duini dnevnog odmora lanova posade vazduhoplova vodi se uredna evidencija.
8-12/01
577 od 1036
Knjiga I
VI KAZNENE ODREDBE
lan 23. Novanom kaznom od 400 do 4.000 novih dinara kaznie se za vazduhoplovni prekraj preduzee koje je nosilac prava raspolaganja vazduhoplovom ili drugo pravno lice: 1) ako naredi ili dozvoli da se nastavniku - instruktoru letenja koji vri obuku bez prisustva putnika ne uraunava svakih 45 minuta letenja kao jedan as (lan 6); 2) ako naredi ili dozvoli da lanu proirene posade, dok ne vri odreene poslove u toku leta, ne bude obezbeeno putniko sedite sa obarajuim naslonom, odnosno da se letakom delu udvojene posade ne obezbedi potreban broj leajeva izolovanih od putnika, ili da se pomonim lanovima udvojene posade ne obezbedi fotelja sa obarajuim naslonom (lan 7); 3) ako naredi ili dozvoli ili planira da vreme letenja lana posade vazduhoplova kojim se vre posebne usluge u poljoprivredi, umarstvu i zdravstvu u toku 24 asa iznosi vie od etiri asa i 30 minuta ako leti u jednokratnom radnom vremenu, odnosno vie od est asova ako leti u dvokratnom radnom vremenu ili ako u dvokratnom radnom vremenu lan posade leti vie od etiri asa u prvom delu radnog vremena (lan 8); 4) ako naredi ili dozvoli ili planira da vreme letenja lana posade vazduhoplova koji leti radi naunoistraivakog rada, slube hitne pomoi, ispitivanja vazduhoplova, kolovanja posade ili u druge svrhe, osim za sportske delatnosti, u toku 24 asa iznosi vie od est asova (lan 9); 5) ako naredi ili dozvoli ili planira da radno vreme lana posade vazduhoplova u javnom prevozu u vazdunom saobraaju i vazduhoplova koji leti radi prevoza lica i stvari za sopstvene potrebe, na kratkim i srednjim linijama traje due od 10 asova u toku 24 asa, odnosno da vie od dva puta za sedam uzastopnih dana traje po 12 asova u toku 24 asa, odnosno da na srednjim linijama kada je posada proirena traje due od 14 asova u toku 24 asa (lan 10); 6) ako naredi ili dozvoli ili planira da radno vreme lana posade u javnom prevozu u vazdunom saobraaju i vazduhoplova koji leti radi prevoza lica i stvari za sopstvene potrebe na dugim linijama traje due od 12 asova ako nije planirano vreme poletanja izmeu est i 14 asova po lokalnom vremenu aerodroma sa kog se polee, odnosno da
8-12/01
578 od 1036
Knjiga I
traje due od 14 asova ako je planirano vreme poletanja izmeu est i 14 asova po lokalnom vremenu aerodroma sa kog se polee i da ima vie od dva poletanja, odnosno da traje due od 16 asova u toku 24 asa kad je posada proirena, odnosno da traje due od 18 asova u toku 24 asa kad je posada odvojena (lan 11); 7) ako naredi ili dozvoli ili planira da se radno vreme iz lana 10. ovog pravilnika, ako se odvija nou (od 22 asa do pet asova), ne skrati, i to: za jedan as ako se dva do etiri asa radnog vremena odvija nou, odnosno ne skrati za dva asa ako se vie od etiri asa radnog vremena odvija nou, odnosno da lan posade leti vie od dve noi u sedam uzastopnih dana kad se vie od tri asa radnog vremena odvija nou (lan 13); 8) ako naredi ili dozvoli ili planira da radno vreme lana posade vazduhoplova koji leti radi vrenja posebnih usluga u poljoprivredi, umarstvu i zdravstvu, naunoistraivakom radu, pruanju hitne pomoi, ispitivanju vazduhoplova, kolovanju posade ili u druge svrhe traje due od 12 asova u toku 24 asa (lan 14); 9) ako naredi ili dozvoli ili planira da lan posade vazduhoplova u javnom prevozu u vazdunom saobraaju, odnosno lan posade vazduhoplova koji leti radi prevoza lica i stvari za sopstvene potrebe u toku radnog vremena ima vie od est poletanja, odnosno da u toku trideset uzastopnih dana ima vie od 90 poletanja (lan 15); 10) ako naredi ili dozvoli ili planira da lan posade iz lana 8. ovog pravilnika u toku radnog vremena ima vie od 45 poletanja ako se letenje obavlja u jednokratnom radnom vremenu, odnosno vie od 60 poletanja ako se letenje obavlja u dvokratnom radnom vremenu (lan 16); 11) ako naredi ili dozvoli da nastavnik - instruktor letenja za vreme obuke sportskih i profesionalnih pilota u toku dnevnog radnog vremena ima vie od 40 poletanja, odnosno za vreme obuke saobraajnih pilota vie od 15 poletanja (lan 17); 12) ako naredi ili dozvoli ili planira da dnevni odmor lana posade vazduhoplova koji leti u javnom prevozu u vazdunom saobraaju, odnosno lana posade vazduhoplova koji leti radi prevoza lica i stvari za sopstvene potrebe u mestu boravka, odnosno u bazi iznosi manje od 10 asova ako je radno vreme do osam asova; manje od 16 asova ako
8-12/01
579 od 1036
Knjiga I
je radno vreme od osam do 10 asova; manje od 24 asa ako je radno vreme od 10 do 12 asova ili manje od 36 asova ako je radno vreme due od 12 asova, odnosno da na putovanju iznosi manje od 10 asova ako je radno vreme do osam asova; manje od 12 asova ako je radno vreme od osam do 10 asova; manje od 16 asova ako je radno vreme od 10 do 12 asova ili manje od 36 asova ako je radno vreme due od 12 asova, odnosno da se razlika izmeu dnevnog odmora u mestu boravka, odnosno u bazi i dnevnog odmora na putu ne nadoknadi u celini prilikom prvog povratka u mesto boravka, odnosno u bazu, odnosno da razliku u dnevnom odmoru ne nadoknadi najkasnije za sedam dana od dana zapoinjanja korienja dnevnog odmora iz lana 18. stav 2. taka 2. ovog pravilnika, odnosno da dnevni odmor predvien nou bude krai od pet asova, odnosno da se za letenje na dugim linijama dnevni odmor ne uvea za iznos broja asova zonske razlike (lan 18); 13) ako naredi ili dozvoli ili planira da se ne obezbedi odmor lanu posade vazduhoplova od najmanje pet asova ako se predvia da e vreme zadravanja na aerodromu iznositi vie od etiri asa izmeu dva leta u toku 24 asa, odnosno da zbir radnog vremena pre i posle odmora pree propisano radno vreme iz lana 10. ovog pravilnika (lan 19); 14) ako naredi ili dozvoli ili planira da neprekidni dnevni odmor za lana posade vazduhoplova iz lana 8. ovog pravilnika bude manji od 10 asova kad je vreme letenja u toku 24 asa iznosilo etiri asa i 30 minuta, odnosno da neprekidni dnevni odmor bude manji od 12 asova kad je vreme letenja u toku 24 asa iznosilo est asova ili da dnevni odmor izmeu prvog i drugog dela radnog vremena bude manji od dva asa kad je lan posade radio u dvokratnom radnom vremenu (lan 20); 15) ako dozvoli ili naredi da neprekidni dnevni odmor lana posade vazduhoplova iz lana 9. ovog pravilnika iznosi manje od 12 asova ako je vreme letenja u toku 24 asa iznosilo est asova (lan 21). Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu koje je nosilac prava raspolaganja vazduhoplovom ili u drugom pravnom licu, novanom kaznom od 90 do 900 novih dinara.
8-12/01
580 od 1036
Knjiga I
VII ZAVRNE ODREDBE

lan 24. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o trajanju radnog vremena, vremenu letenja, broju poletanja i sletanja u toku radnog vremena i duini dnevnog odmora lanova posade vazduhoplova ("Slubeni list SFRJ", br. 65/80). lan 25. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
581 od 1036
Knjiga I
3.7
PRAVILNIK O ZDRAVSTVENIM USLOVIMA ZA VRENJE POSLOVA VAZDUHOPLOVNOG I OSTALOG STRUNOG OSOBLJA I POSEBNIM USLOVIMA ZA BAVLJANJE LEKARSKIH PREGLEDA VAZDUHOPLOVNOG I OSTALOG STRUNOG OSOBLJA KOJE TREBA DA ISPUNJAVAJU ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE UDRUENOG RADA*
I OSNOVNE ODREDBE
lan 1. Ovim pravilnikom propisuju se zdravstveni uslovi koje mora da ispunjava vazduhoplovno i ostalo struno osoblje za sticanje i produenje dozvole za vrenje odreenih strunih poslova i posebni uslovi za obavljanje lekarskih pregleda vazduhoplovnog i ostalog strunog osoblja koje moraju da ispunjavaju zdravstvene organizacije udruenog rada, nain obavljanja lekarskih pregleda, kao i nain voenja zdravstvene evidencije vazduhoplovnog i ostalog strunog osoblja. lan 2. Zdravstvena sposobnost vazduhoplovnog i ostalog strunog osoblja utvruje se na osnovu lekarskog pregleda koje obavljaju: 1) lekarska komisija u zdravstvenoj organizaciji udruenog rada koja ispunjava uslove propisane ovim pravilnikom i koju za vrenje tih poslova ovlasti Savezni sekretarijat za saobraaj i veze; 2) lekarska komisija u vojnoj vazduhoplovno-zdravstvenoj ustanovi koju za vrenje tih pregleda ovlasti Savezni sekretarijat za saobraaj i veze;
8-12/01
582 od 1036
Knjiga I
3) lekarska komisija koju obrazuje savezni sekretar za saobraaj i veze. lan 3. Lekarsku komisiju za lekarske preglede lica koja spadaju u kategoriju A obrazuje lice koje rukovodi zdravstvenom organizacijom udruenog rada, odnosno vojnom vazduhoplovno-zdravstvenom ustanovom, od lekara specijaliste vazduhoplovne medicine ili interniste, oftalmologa, otorinolaringologa, neuropsihijatra i psihologa. Za lekarske preglede lica koja spadaju u kategoriju B, C i D lekarska komisija moe da se obrazuje od specijalista medicine rada, lekara opte medicine i psihologa. lan 4. Lekarsku komisiju koju, sa utvrene liste, obrazuje savezni sekretar za saobraaj i veze sainjavaju lekari specijalisti iz oblasti iz koje lice koje podnosi albu proglaeno nesposobnim za vrenje odreenih strunih poslova. lan 5. Predsednik lekarske komisije iz l. 3. i 4. ovog pravilnika je lekar koji je zavrio obuavanje iz oblasti vazduhoplovne medicine. Obuavanje iz stava 1. ovog lana obavlja se prema programu koji je u skladu sa meunarodnim standardima iz oblasti vazduhoplovne medicine, a obuhvata i poznavanje vazduhoplovnih propisa iz te oblasti. Znanje iz oblasti vazduhoplovne medicine obnavlja se svake tree godine u zdravstvenoj organizaciji koja se bavi vazduhoplovnom medicinom. lan 6. Lekarske preglede vazduhoplovnog i ostalog strunog osoblja moe obavljati zdravstvena organizacija udruenog rada koja ima opremu i instrumente za obavljanje tih pregleda, i to: 1) za obavljanje internistikih pregleda elektrokardiograf, spirograf i ostale lekarske instrumente za kliniki pregled; 2) za obavljanje oftalmolokog pregleda pseudoizohromatske tablice za raspoznavanje boja, s palt-lampu, orto-rater ili lenjir za kon-
8-12/01
583 od 1036
Knjiga I
vergenciju (RAF), Hershelovu prizmu (za forije), oftalmoskop i steroskop; 3) za obavljanje otorinolaringolokog pregleda audiometar i otorinolaringoloke instrumente za kliniki pregled (eono ogledalo, itd.); 4) za obavljanje neuropsihijatrijskih pregleda tehniki pribor za ispitivanje refleksa; 5) za obavljanje psiholokih testiranja bateriju testova linosti i sposobnosti i aparate za ispitivanje senzomotornih sposobnosti; 6) za analize krvne slike, osnovne biohemijske analize i analize urina laboratorijsku opremu. lan 7. Lekarska komisija obavlja redovne lekarske preglede vazduhoplovnog i ostalog strunog osoblja razvrstanog u kategorije A, B, C i D i o tome izdaje lekarsko uverenje. Lekarsko uverenje se izdaje u skladu sa rokom vaenja dozvole, osim u sluajevima iz lana 149. stav 2. Zakona o vazdunoj plovidbi i lana 10. ovog pravilnika. lan 8. Lice koje se podvrgava lekarskom pregledu radi utvrivanja zdravstvene sposobnosti duno je da lekarskoj komisiji dostavi medicinsku dokumentaciju o svom zdravstvenom stanju, koju daje ordinirajui lekar. Dokumentacija iz stava 1. ovog lana, pored ostalog, treba da sadri podatke o svim promenama zdravstvenog stanja koje su nastale posle poslednjeg pregleda. Lekarska komisija, posle obavljenog pregleda, dostavlja uverenje o zdravstvenoj sposobnosti: licu koje se podvrglo lekarskom pregledu, organizaciji udruenog rada ili drugoj organizaciji, odnosno organu drutveno-politike zajednice ili druge zajednice koja je to lice uputila na lekarski pregled i ordinirajuem lekaru. lan 9. Ako se prilikom redovnih lekarskih pregleda utvrdi zdravstveno stanje koje odstupa od kategorije telesne i duevne sposobnosti propisanih ovim pravilnikom, lice moe biti oglaeno sposobnim:
8-12/01
584 od 1036
Knjiga I
1) ako je njegovo zdravstveno stanje takvo da nije nesposobno za vrenje dunosti; 2) ako su njegovi eventualni nedostaci funkcionalno kompenzovani; 3) ako su njegova profesionalna sposobnost, vetina i iskustvo takvi da mogu nadoknaditi utvreni nedostatak. lan 10. Ako se prilikom redovnog lekarskog pregleda utvrdi zdravstvena sposobnost koja zahteva poseban postupak, moe se doneti uverenje o zdravstvenoj sposobnosti, uz odreena ogranienja (skraenje roka vaenja izdatog lekarskog uverenja, ogranienje u vrenju odreenih posebnih strunih poslova, korienje naoara u toku letenja, odnosno za vreme vrenja poslova). lan 11. Vazduhoplovno i ostalo struno osoblje obavezno se podvrgava lekarskom pregledu posle preleanih bolesti navedenih u l. 18, 19. i 20. ovog pravilnika, kao i posle povreda ili hirurkih intervencija koje mogu da umanje telesnu ili duevnu sposobnost. lan 12. Ovim pravilnikom utvruju se sledee kategorije zdravstvene sposobnosti vazduhoplovnog i ostalog strunog osoblja: 1) kategorija A, u koju spadaju: saobraajni piloti i profesionalni piloti I klase; 2) kategorija B, u koju spadaju: profesionalni piloti, navigatori-letai, inenjeri-letai i kontrolori letenja; 3) kategorija C, u koju spadaju: verifikatori-letai, sportski piloti, piloti jedrilica, piloti slobodnih balona, kabinsko osoblje i padobranci; 4) kategorija D, u koju spadaju: vazduhoplovno-tehniko osoblje, vazduhoplovno osoblje za tehniku pripremu, vazduhoplovno-saobraajno osoblje, tehniko osoblje za kontrolu letenja, pomonici kontrolora letenja, osoblje za meteoroloko obezbeenje vazdune plovidbe, osoblje za tehnoloke pripreme kontrole letenja i veze kontrole letenja, osoblje za prihvat i otpremu, osoblje za protivpoarnu zatitu na aerodro-
8-12/01
585 od 1036
Knjiga I
mu, osoblje koje vazduhoplov puni gorivom i mazivom i osoblje koje odrava manevarske povrine, objekte i instalacije na aerodromu od znaaja za bezbednost vazdune plovidbe.
II MERILA ZA UTVRIVANJE ZDRAVSTVENE SPOSOBNOSTI

lan 13. Lice koje spada u kategoriju A, u pogledu zdravstvene sposobnosti mora da ispunjava sledee uslove: 1) da ne boluje ni od kakve akutne ili hronine bolesti i da nema uroenih ili steenih anomalija koje bi mogle dovesti u pitanje bezbednost letenja; 2) da je pravilno razvijeno i dobre fizike kondicije; da mu je odnos telesne visine i mase u granicama normale; da vitalni kapacitet nije manji od 3.000 ccm - za ene i 3.500 ccm - za mukarce; da apneja ne traje manje od 40 sekundi, za oba pola; da nema anatomskih poremeaja niti veih oiljaka; da mu je koa tela elastina i glatka; da su mu ingvinalni propusti vrsti; da su mu zubi zdravi (ako su kariozni da su popravljeni i izvaeni); da su mu spoljni delovi oka i onih adneksa anatomski i funkcionalno ispravni; da su mu anatomski i funkcionalno ispravni ui, nos i drelo; 3) da mu je kardiovaskularni aparat anatomski i funkcionalno u fiziolokim granicama; da mu je respiratorni sistem anatomski i funkcionalno u fiziolokim granicama; da su mu probavni sistem, endokrine lezde i sva ula u fiziolokim granicama; da mu je ivani sistem potpun i da su ouvani pokretljivost i gruba sila; da su mu ouvani tonus i trofinost miia; da su mu ouvani fizioloki refleksi i senzibilitet; da ima fizioloku koordinaciju pokreta i ravnotee, jasan i razgovetan govor; da nema napade koji dovode do gubitka svesti, bilo koje etiologije; 4) da je psihiki zdravo, bez neurotinih i psihotinih simptoma; da je emocionalno stabilno i zrelo (linost dobro integrisana, uravnoteena, sposobna da kontrolie svoje emocije, otporna na stresove i frustracije, autokritina, samostalna, odluna, istrajna, socijalno prilagodljiva, sposobna da prihvata realnost); da su mu opta inteligencija, brzina i tanost opaanja, brzina i tanost jednostavnih raunskih radnji, vizuelno
8-12/01
586 od 1036
Knjiga I
pamenje, predstavljanje poloaja objekata u trodimenzionalnom sistemu, zakljuivanje o poloaju vazduhoplova u prostoru na osnovu pokazivanja instrumenata i koordinirana perceptivno-motorna aktivnost na gornjoj granici proseka; 5) da mu sluh na svakom uhu nije slabiji od 35 dB za frekvencije od 500, 1000 i 2000 Hz i 50 dB za 4000 Hz. Ako mu je sluh slabiji, mora se izvriti govorna audiometrija pod akustikim okolnostima leta, a za kontrolore letenja - na radnom mestu. Utvrena krivulja, osim odstupanja u pogledu intenziteta, mora pokazivati svoj fizioloki oblik. Umesto govorne audiometrije, komisija moe ispitati sluh u kabini aviona za vreme leta (flight test), a za kontrolore letenja - na radnom mestu. Licu koje spada u kategoriju A otrina vida na daljinu, svakog oka posebno, sa korekcijom ili bez korekcije, mora biti 1,0 (10/10), uz ogranienje da mu otrina vida na daljinu, svakog oka posebno, bez korekcije nije slabija od 0,7 (7/10); da mu hipermetropija nije vea od 2,0 dioptrije, miopija i miopni astigmatizam od 0,5 dioptrija, a hipermetropni ili meoviti astigmatizam od 1,0 dioptrije; da akomodacija odgovara starosnom dobu; da su mu steroskopski vid, noni vid i vidno polje normalni; da mu je okulomotorna ravnotea normalna, odnosno da ezoforija ili egzoforija nije vea od 7 prizma dioptrija; da mu hipertrofija nije vea od 1 prizma dioptrije; da mu je intraokularni pritisak u granicama normale i da raspoznaje boje itajui pseudoizohromatske tablice. Ako pri itanju pseudoizohromatskih tablica napravi dve greke, ili vie greaka, treba da raspoznaje osnovne boje na Lanterin-tekstu. lan 14. Lice koje spada u kategoriju B u pogledu zdravstvene sposobnosti mora da ispunjava sledee uslove: 1) da ne boluje ni od kakve tee akutne ili hronine bolesti; da nema uroenih ili steenih anomalija koje bi mogle dovesti u pitanje bezbednost vazdune plovidbe; 2) da je pravilno razvijeno i dobre fizike kondicije; da mu odnos telesne visine i mase nije znatno poremeen; da vitalni kapacitet nije manji od 3.000 ccm, za oba pola; da apneja ne traje manje od 40 sekundi, za oba pola; da nema anatomskih poremeaja niti veih oiljaka;
8-12/01
587 od 1036
Knjiga I
da mu je koa tela elastina i glatka; da su mu ingvinalni propusti vrsti, da su mu spoljni delovi oka i onih adneksa anatomski i funkcionalno ispravni; da su mu anatomski i funkcionalno ispravni ui, nos i drelo; 3) da mu je kardiovaskulrani aparat anatomski i funkcionalno u fiziolokim granicama; da mu je respiratorni sistem anatomski i funkcionalno u fiziolokim granicama; da su mu probavni sistem, endokrine lezde i sva ula u fiziolokim granicama; da ima integritet ivanog sistema, sa eventualno lakim oteenjem perifernog nervnog sistema, a bez oteenja funkcije ili sa lakim umanjenjem funkcije; 4) da je psihiki zdravo, sa blaim odstupanjem u oblastima emocionalne stabilnosti i zrelosti, koje reava normalnim odbrambenim mehanizmima i koje ne utie na njegovu profesionalnu adaptaciju; da su njegova opta inteligencija, brzina i tanost opaanja, brzina i tanost jednostavnih raunskih radnji, vizuelno pamenje i koordinirana perceptivna motorna aktivnost u granicama proseka; 5) da ispunjava uslove za sluh propisane za kategoriju A; 6) da mu otrina vida na daljinu, svakog oka posebno, sa korekcijom ili bez korekcije, nije slabija od 0,8 (8/10), uz ogranienje da mu otrina vida na daljinu, svakog oka posebno, bez korekcije, ne sme biti slabija od 0,4 (4/10); da akomodacija odgovara starosnom dobu; da su mu steroskopski vid, noni vid i vidno polje normalni; da mu je okulomotorna ravnotea normalna, odnosno da mu zoforija ili egzoforija nije vea od 7 prizma dioptrija; da mu hiperforija ili hipoforija nije vea od 1 prizma dioptrije; da mu je intraokularni pritisak u granicama normale i da raspoznaje boje itajui pseudohromatske tablice. Ako pri itanju pseudohromatskih tablica napravi dve greke ili vie greaka, treba da raspoznaje osnovne boje na Lantern-testu (po Beywen). Za izdavanje, odnosno produavanje dozvole kontrolora letenja kontrolor mora ispunjavati uslove za vid propisane za kategoriju A. lan 15. Lice koje spada u kategoriju C mora u pogledu zdravstvene sposobnosti da ispunjava sledee uslove: 1) da nema nikakvo nasledno ili steeno oboljenje ili oteenje koje bi moglo izazvati takav stepen funkcionalne slabosti koja bi mu onemoguila upravljanje vazduhoplovom, odnosno obavljanje strunih poslova u normalnim uslovima leta;
8-12/01
588 od 1036
Knjiga I
2) da je pravilno razvijen i da odnos telesne visine i mase ne ukazuje na patoloka stanja; da vitalni kapacitet nije manji od 3.000 ccm, za oba pola; da apneja ne traje manje od 40 sekundi, za oba pola; da nema veih anatomskih poremeaja niti veih oiljaka; da su mu ingvinalni propusti vrsti, da su mu zubi zdravi (ako su kariozni da su popravljeni ili izvaeni); da su mu spoljni delovi oka i onih adneksa funkcionalno ispravni; da su mu anatomski i funkcionalno ispravni ui, nos i drelo; 3) da mu je kardiovaskularni aparat anatomski i funkcionalno u fiziolokim granicama; da mu je respiratorni sistem funkcionalno normalan; da su mu probavni sistem, endokrine lezde i sva ula u fiziolokim granicama i da mu centralni i periferni nervni sistem nije aktivno ili hronino oboleo; 4) da je psihiki zdravo; da nema psihotinih simptoma i trajnih neurotinih simptoma; da nema poremeaja u strukturi linosti koji utiu na socijalnu i profesionalnu adaptaciju; da su mu opta inteligencija i mehaniko zakljuivanje, brzina i tanost opaanja i psihomotorne funkcije proseni; 5) da uje apat sa udaljenosti od dva metra, a govor srednje jaine - sa udaljenosti od etiri metra od ispitivaa kad je leima okrenut prema ispitivau. Komisija moe proveravati sluh u uslovima radnog mesta; 6) da ispunjava uslove za vid i razlikovanje boja propisane za kategoriju B. lan 16. Lice koje spada u kategoriju D mora u pogledu zdravstvene sposobnosti da ispunjava sledee uslove: 1) da zadovoljava opte zdravstvene uslove potrebne za sticanje svojstva radnika u udruenom radu; 2) da ne boluje od akutnih ili hroninih oboljenja ije bi pogoranje moglo uticati na bezbedno izvravanje dunosti i time dovesti do ugroavanja bezbednosti letenja; 3) da ispunjava uslove za vid i razlikovanje boja, kao i za sluh, propisane za kategoriju C; 4) da u pogledu psihikog zdravlja ispunjava uslove propisane za kategoriju C.
8-12/01
589 od 1036 lan 17.
Knjiga I
Ako se prilikom lekarskog pregleda lica koja spadaju u kategorije A, B, C i D utvrdi da su obolela ili povreena, odnosno da imaju uroene ili steene mane, ili se utvrde druga patoloka stanja koja utiu na vrenje odreenih poslova, lekarska komisija donosi zakljuak o privremenoj ili trajnoj nesposobnosti takvog lica za obavljanje tih poslova.
III OBOLJENJA ZBOG KOJIH SE DONOSI OCENA PRIVREMENE NESPOSOBNOSTI

lan 18. Privremenu nesposobnost prouzrokuju sledea oboljenja:
1. Oboljenja kardiovaskularnog sistema:

1) poremeaj sranog ritma ili pojava sranih umova bilo koje etiologije; 2) nastanak bloka desne grane dok se ne ustanovi stvarni uzrok; 3) anamneza i klinika potvrda poremeaja sranog rada, nastanak aritmije ili ekstrasistolije; 4) distonija neurocirkulatorija.
2. Oboljenja plua:
1) specifini procesi u smirenju, dokazani kliniki i laboratorijski, sa dobrim stanjem respiratorne funkcije najmanje est meseci posle smirenja procesa; 2) stanje posle lobektomije, ako se normalizuju respiratorne funkcije najmanje est meseci posle operacije; 3) stanje posle operacije apscesa plua, sa dobrom respiratornom funkcijom najmanje est meseci posle operacije;
8-12/01
590 od 1036
Knjiga I
4) pleuritis, sa izlivom tenosti, izleen, sa dobrom respiratornom funkcijom najmanje est meseci posle izleenja; 5) arteficijelni pneumotoraks najmanje est meseci posle izleenja; 6) benigni tumori plua (histoloki dokazani), bez funkcionalnih poremeaja ili sa manjim funkcionalnim poremeajima najmanje est meseci posle operacije; 7) mikotina oboljenja plua.
3. Oboljenja abdomena i abdominalnih organa:

1) akutni holecistitis; 2) akutni hepatitis est meseci od pojave oboljenja; 3) ingvinalna i femoralna hernija, sa tendencijom ka inkarceraciji i strangulaciji; 4) splenomegalija; 5) akutni pankreatitis; 6) stanje posle operativnog zahvata u abdomenu zavisno od vrste zahvata, a najmanje est meseci posle operacije.
4. Oboljenja krvotvornih organa:

1) anemija, osim oboljenja iz lana 19. taka 4. pod 1 i 2 ovog pravilnika dok se stanje ne normalizuje.
5. Oboljenja genito-urinarnog sistema:

1) stanje posle nefrektomije i drugih hirurkih intervencija najmanje tri meseca; 2) proteinurija i eritrurija dok se ne iskljui uzrok oboljenja; 3) oboljenja prostate; 4) glikozurija dok se ne otkrije uzrok oboljenja; 5) teki menstrualni poremeaji i tea oboljenja enskih genitalnih organa;
8-12/01
591 od 1036
Knjiga I
6) trudnoa od tri meseca, odravanje trudnoe, trudnoa kojoj su prethodile patoloke trudnoe.
6. Oboljenja endokrinog sistema:

1) hipertireoza do klinikog i laboratorijskog smirenja; 2) diabetes mellitus bez klinikih manifestacija; 3) drugi endokrini i metaboliki poremeaji koji utiu na zadovoljavajue vrenje dunosti i ako nisu trajnog karaktera.
7. Oboljenja nervnog sistema:

1) sigurno dokazana povreda glave, sa gubitkom svesti do dva asa najmanje godinu dana. Takvo lice se moe ponovo osposobiti posle kompletnog rendgenskog snimanja glave i EEG, ako nalazi pokau da nema rezidualnih disfunkcija i komplikacija; 2) polineuritis bilo koje etiologije.
8. Psihiki poremeaji i oboljenja:

1) psihoneurotiki poremeaji koji onemoguavaju licu da normalno obavlja funkciju, tj. bezbedno vri dunost; 2) kompulsivne reakcije, histerija; 3) disocijativne reakcije, depresivne reakcije i fobine reakcije; 4) javljanje na dunost pod dejstvom alkohola ili konzumiranje alkohola u toku obavljanja dunosti; 5) upotreba alkohola koja je dovela do pojave znakova zavisnosti od alkohola, kao to su pad tolerancije na alkohol, retrogradna amnezija, poremeaji ponaanja u oblasti profesionalne aktivnosti i poremeaji u porodino-socijalnom ponaanju. Ocena sposobnosti za dalje vrenje dunosti moe se dati samo na osnovu dokumentacije o leenju i potvrenoj apstinenciji u toku 60 dana.
8-12/01
592 od 1036
Knjiga I
9. Oboljenje gornjih i donjih ekstremiteta:

1) sva akutna oboljenja zglobova sa privremenim ograniavanjem pokreta do izleenja (hronina reumatska oboljenja). Po izleenju obavezan je test provere na radnom mestu, odnosno u kabini vazduhoplova ili na simulatoru.
10. Oboljenja kime i kotanog sistema:

1) oboljenja u akutnoj fazi. Ocena sposobnosti daje se posle testa provere na radnom mestu ili na simulatoru (Flight-test).
11. Oboljenja koe i limfnih lezda:

1) 2) 3) sinusa; 4) sva akutna kona oboljenja; sekundarne adenopatije; pilonidalne ciste, ako su u zapaljenju ili ako se javlja curenje iz limfadenopatije benignog karaktera.
12. Oboljenja nosa, grla i uva:

1) fistule na vratu; 2) kongenitalna ili steena malformacija i opstrukcija nosa koje oteavaju respiraciju; 3) akutni purulentni sinuzitis i akutno zapaljenje srednjeg uva; 4) paranazalni polipi; 5) kinetoze.
13. Oboljenja oka:

1) 2) 3) 4) 5) 6) ptoza kapaka koja utie na funkciju vida; katarakta koja izaziva smetnje vida; retinalni eksudat; hemoragija ili edem retine, zapaljenje retine; zapaljenje oka ili ostalih struktura oka; edem papile;
8-12/01 7) 8) uzrok; 9) 10)
593 od 1036
Knjiga I
sinehije prednje i zadnje; zenice koje ne reaguju, nejednake zenice dok se ne otkrije odsustvo konvergirajue linije u bilo kom kvadratu; nemogunost konvergencije na bliske objekte.
14. Poremeaji zbog upotrebe lekova ili alkohola:

1) stanje u toku upotrebe lekova sa antihistaminicima, narkoticima i barbituratima, lekova za poboljanje raspoloenja, lekovima za smirenje i lekova za antikineticima.
15. Benigni tumori IV OBOLJENJA ZBOG KOJIH SE DONOSI OCENA TRAJNE NESPOSOBNOSTI
lan 19. Trajnu nesposobnost prouzrokuju sledea oboljenja:
1. Oboljenja kardiovaskularnog sistema:

1) sve kongenitalne abnormalnosti srca i krvnih sudova; 2) hipertrofija i dilatacija srca ustanovljene klinikim pregledima i dokazane nalazima rendgena i EKG; 3) svi organski valvularni poremeaji srca, ukljuujui i one koji su poboljani hirurkom intervencijom; 4) perikarditis, endokarditis, miokarditis akutni ili hronini; 5) kliniki dokazana oboljenja kardiovaskularnog sistema, insuficijencija koronarnih arterija, kliniki dokazan infarkt miokarda; 6) aneurizma krvnih sudova srca i mozga bilo koje etiologije; 7) varikoziteti krvnih sudova koji se hirurki ne mogu sanirati;
8-12/01
594 od 1036
Knjiga I
8) periferna vaskularna oboljenja, trombanginitis obliterans, arteriosklerotina oboljenja, dijabetina vaskularna oboljenja dokazana oscilometrijskim i drugim klinikim metodama; 9) EKG dokazi o defektima sprovoenja kao to su drugi i trei stepen AV bloka, kompletan blok, ili blok leve srane grane.
2. Oboljenja plua:
1) ehinokokoza plua; 2) ciste plua, kao i ciste posle operacije, sa komplikacijama; 3) sarkoidoza plua; 4) emfizem plua, sa znacima respiratorne insuficijencije; 5) bronhijalna astma, sa znacima respiratorne insuficijencije srednjeg ili tekog stepena; 6) spontani ili recidivirajui pneumotoraks; 7) bronhiektazije teeg stepena; 8) lobektomija ili segmentalne resekcije sa vitalnim kapacitetom manjim od 3.000 ccm.
3. Oboljenja abdominalnih organa:

1) intestinalne opstrukcije kao posledica nekog hroninog recidivirajueg oboljenja; 2) teki hronini gastritis i gastroduodenitis; 3) ulcerativni kolitis, prolaps rektuma, megakolon, divertikuloza creva; 4) hepatitis, sa dokazanim oteenjem jetre; 5) pankreatitis, akutni ili hronini; 6) hronino oboljenje slezine.
4. Oboljenja krvotvornih organa:

1) hemolitina anemija;
8-12/01
595 od 1036
Knjiga I
2) hemoragina stanja (hemofilija); 3) leukopatije; 4) mieloproliferativna stanja; 5) M. Bger, M. Raynaud.
5. Oboljenja genito-urinarnog sistema:

1) stanje posle nefrektomije, praeno povienim krvnim pritiskom ili smanjenjem funkcije preostalog bubrega; 2) hronini nefritis; 3) nefroza; 4) hidronefroza, sa poremeajem funkcije bubrega; 5) pielonefritis, sa poremeajem funkcije bubrega; 6) policistini bubreg.
6. Oboljenja endokrinog sistema:

1) adrenalna disfunkcija bilo kog stepena; 2) adipozogeni sindrom; 3) diabetes insipidus; 4) gigantizam i akromegalija; 5) guavost; 6) hiperinsulinizam; 7) paratiroidna disfunkcija; 8) mixedem; 9) diabetes mellitus, sa jasnim klinikim manifestacijama.
7. Oboljenja nervnog sistema:

1) neurolues; 2) meningitis, encefalitis i poliomielitis, sa trajnim posledicama;
8-12/01
596 od 1036
Knjiga I
3) subarahnoidalne hemoragije, embolije, tromboze, hemoragije, arterioskleroza i aneurizme CNS kliniki dokazane; 4) sve vrste malignih i benignih tumora CNS; 5) vaskularne glavobolje migrene trajnog karaktera; 6) kontuzije mozga, sa trajnim posledicama i penetrirajue povrede mozga; 7) epiduralni, subduralni ili intracerebralni hematom; 8) posttraumatske infekcije CNS; 9) povrede glave, sa gubitkom svesti due od 30 minuta i trajnim neurolokim simptomima ili psihikim poremeajima; 10) povrede glave, sa gubitkom svesti due od dva asa; 11) posttraumatska amnezija; 12) sve vrste epilepsija.
8. Psihiki poremeaji i oboljenja:

1) emocionalna nestabilnost i poremeaji karaktera i ponaanja koji onemoguavaju socijalnu i profesionalnu adaptaciju; 2) hronini alkoholizam, sa psihotinim ili somatskim poremeajima; 3) alkoholizam, posle neuspenog leenja; 4) narkomanija, posle neuspenog leenja; 5) psihoze, trajni ili recidivirajui psihotini poremeaji dugotrajno dekompenzovani, esto recidivirajui, ako se odraavaju na profesionalnu adaptaciju i oteavaju bezbedno vrenje slube.
9. Oboljenja gornjih i donjih ekstremiteta:

1) uroene ili steene mane, nedostatak ekstremiteta ili dela ekstremiteta, deformiteti ekstremiteta koji ometaju zadovoljavajue vrenje dunosti; 2) hronini osteomielitis; 3) osteoporoza i hondromalacija;
8-12/01
597 od 1036
Knjiga I
4) oboljenja ili povrede kosti ili zglobova, izleeni, sa rezidualnim deformacijama, rigidnou ili ogranienjem pokreta koji ometaju bezbedno vrenje dunosti; 5) akutno ili hronino iaenje veeg zgloba sa rezidualnim otokom, ogranienjem pokreta ili nestabilnou zgloba.
10. Oboljenja kime i drugih miino-kotanih delova:

1) sva akutna ili hronina oboljenja kimenog stuba ili delova, deformiteti kimenog stuba, uroene ili steene mane koje onemoguavaju zadovoljavajue vrenje dunosti; 2) diskus hernija, sa progresivnim pogoranjem; 3) tortikolis kongenitalni ili spastiki koji ometa normalnu funkciju vrata; 4) osteomielitis kime; 5) specifini procesi kimenog stuba; 6) progresivna miina distrofija; 7) oteenja funkcije miia ili grupe miia kao posledica oboljenja CNS ili perifernog nervnog sistema.
11. Oboljenja koe i limfnih lezda:

1) hronina oboljenja koe koja ometaju zadovoljavajue vrenje dunosti; 2) lupus eritematodes, sistemski; 3) leukemine promene koe; 4) neurofibromatoza; 5) psoriaza tea forma.
12. Oboljenja nosa, grla i uva:

1) deformiteti lica ili glave koji onemoguavaju noenje letake opreme; 2) hronini atrofini rinitis, tekog stepena; 3) alergini rinitis, tekog stepena;
8-12/01
598 od 1036
Knjiga I
4) trajne promene na glasnicama koje oteavaju govor; 5) vee adhezije mekog nepca i faringsa koje oteavaju govor i aspiraciju; 6) trahealne fistule; 7) hronina oboljenja i poremeaj unutranjeg uva; 8) trajni poremeaji barofunkcije; 9) hronina gnojna jednostrana ili obostrana zapaljenja srednjeg uva; 10) hronino zapaljenje une koljke koje ometa noenje slualica, anosmija i parosmija; 11) adhezija ili jaka stenoza spoljnog slunog kanala; 12) mastoiditis, odnosno mastoidna fistula; 13) trajni poremeaji vestibularnog aparata.
13. Oboljenje oka:

1) fiksacioni nistagmus; 2) razrokost; 3) glaukom; 4) recidivirajui horioretinitis; 5) ablacija retine, retinitis pigmentoza; 6) odsustvo jednog ili oba soiva osim ako su ispunjeni uslovi iz lana 25. ovog pravilnika; 7) paraliza miia one jabuice.
14. Oboljenja zuba i eljusti:

1) uroene ili steene anomalije koje oteavaju jasan i razgovetan govor; 2) delimian gubitak jezika ili deformacija jezika.
15. Maligna oboljenja:

1) maligna oboljenja svih sistema, organa ili delova organa.
8-12/01
599 od 1036
Knjiga I
16. Sida (AIDS), sa klinikim manifestacijama
V POSEBNA MERILA ZA UTVRIVANJE ZDRAVSTVENE SPOSOBNOSTI LICA KOJA BOLUJU OD ODREENIH VRSTA BOLESTI
lan 20. Ako se prilikom lekarskog pregleda lica koja spadaju u kategorije A, B i C utvrdi postojanje grizlice (ira) na elucu ili dvanaestopalanom crevu, ona se smatraju nesposobnim za vrenje letakih dunosti, osim: 1) ako je od dana izleenja ili posle izvrene hirurke intervencije proteklo est meseci, a rendgenoloki i laboratorijski nalazi ne pokazuju recidiv ili tee oteenje funkcije; 2) ako je u toku konzervativnog leenja dolo do sanacije utvrene rendgenskim pregledom, pa posle toga nema tegoba u toku tri meseca, a laboratorijski nalazi su u granicama normale. lan 21. Ako se prilikom lekarskog pregleda lica iz lana 12. ovog pravilnika utvrdi postojanje aritmije, ona se smatraju zdravstveno sposobnim za vrenje letakih poslova ako se utvrdi: 1) sinusna aritmija ili povremene ventrikularne ekstrasistole koje nestaju pri naporu; 2) tahikardija zbog uzbuenja ili napora; 3) bradikardija bez znakova A-V bloka. lan 22. Lica iz lana 12. ovog pravilnika smatrae se trajno nesposobnim ako se prilikom lekarskog pregleda elektrokardiografski utvrde sledei poremeaji sprovoenja: 1) kompletan blok; 2) blok leve grane;
8-12/01
600 od 1036
Knjiga I
3) blok desne grane, praen kongenitalnim ili organskim oboljenjima. Trajno nesposobnim smatraju se lica iz lana 12. ovog pravilnika ako elektrokardiografski ili drugi nalazi (vektor, scintigrafija, eho i sl.) potvruju: 1) sve ili stari infarkt miokarda; 2) jasnu insuficijenciju koronarne oksigenacije; 3) naprezanje ventrikula. lan 23. Lica koja su svrstana u kategoriju A, ako je njihov kardiovaskularni sistem u fiziolokim granicama, treba pri lekarskom pregledu da imaju, zavisno od godina ivota, sledei arterijski pritisak: Godina ivota od 20 do 29 od 30 do 39 od 40 do 49 od 50 i vie
Sistolni pritisak do 140 140 155 160
Dijastolni pritisak do 90 90 95 95
Lica koja su svrstana u kategorije B ili C, ako je njihov kardiovaskularni sistem u fiziolokim granicama, treba pri lekarskom pregledu da imaju, zavisno od godina ivota, sledei arterijski pritisak: Godina ivota od 20 do 29 od 30 do 39 od 40 do 49 od 50 i vie Sistolni pritisak do 150 155 165 170 Dijastolni pritisak do 95 95 100 100
Prilikom lekarskog pregleda lica koja se svrstavaju u kategorije A, B i C puls ne sme iznositi vie od 100 u minutu niti vie od 150 u minutu
8-12/01
601 od 1036
Knjiga I
posle napora od 20 unjeva u toku 30 sekundi, s tim to u toku dva minuta puls treba da se vrati na prethodnu vrednost koja moe biti uveana za 10. Lica iz stava 3. ovog lana kojima se u toku lekarskog pregleda pojavi paroksizmalna tahikardija, odnosno bradikardija ispod 50 otkucaja u minuti smatraju se nesposobnim. lan 24. Ako se prilikom lekarskog pregleda lica koja spadaju u kategorije A, B i C utvrdi eerna bolest koja zahteva leenje insulinom ili peroralnim antidijabeticima, ona e se smatrati trajno nesposobnim. Ako se tokom pregleda lica iz stava 1. ovog lana utvrdi da je eerna bolest takve prirode da se glikemija moe regulisati dijetom, a ne postoje promene na onom dnu, miokardu, bubrezima i urinu i nema neurolokih napada, ona e se smatrati sposobnim za vrenje odreenih strunih poslova najdue tri meseca. lan 25. Ako je licu zbog razvijene katarakte ili drugog oboljenja izvrena implantacija vetakog onog soiva u zadnju onu komoru, a u postoperativnom periodu, u toku tri meseca, nema pojave komplikacije, to lice se moe oglasiti sposobnim na period od tri meseca.
VI NAIN OBAVLJANJA LEKARSKIH PREGLEDA

lan 26. Ako lekarska komisija prilikom pregleda utvrdi da su parametri propisani ovim pravilnikom nedovoljni za davanje pouzdane ocene zdravstvene sposobnosti lica, obim pregleda moe se proiriti i mogu se traiti dopunski specijalistiki pregledi (konsultacije, laboratorijske analize i dr.). lan 27. Svi medicinski nalazi koji se utvrde u toku lekarskog pregleda unose se u obrasce koji su odtampani uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo.
8-12/01
602 od 1036 lan 28.
Knjiga I
Anamnestiki podaci se uzimaju prema obrascu broj 2 - List lekarskog pregleda. Pozitivan odgovor lica koje se podvrgava pregledu lekar je duan da detaljnije zabelei. lan 29. Opti pregled obuhvata: 1) merenje telesne visine i mase i ocenjivanje telesne konstrukcije; 2) pregled koe i vidljivih sluzokoa; 3) pregled usne duplje, desni, zuba, jezika, nepanih lukova, tonzila i drela, limfnih lezda, glave i vrata; 4) utvrivanje elastinosti miia, ravnih tabana, deformiteta tela, amputacija, proirenih vena i ogranienosti pokreta. lan 30. Internistiki pregled obuhvata: 1) pregled glave i vrata, perkusiju i auskultaciju grudnog koa; 2) auskultaciju srca, merenje pulsa, krvnog pritiska i merenje pulsa posle pet minuta leanja, posle 20 unjeva i dva minuta posle zamora; 3) palpaciju lezda i abdominalnih organa; 4) pregled ekstremiteta. lan 31. EKG snimanje vri se prilikom svakog prvog pregleda za izdavanje dozvole, a za produenje dozvole, za kategoriju A prilikom svakog pregleda; za kategoriju B jednom godinje; za kategoriju C jednom u 24 meseca, a za kategoriju D po potrebi. Test optereenja kardiovaskularnog sistema vri se za kategoriju A prilikom prvog pregleda i posle navrene 40, odnosno 50. godine ivota. lan 32. Otorinolaringoloki pregled obuhvata:
8-12/01
603 od 1036
Knjiga I
1) rinoskopiju, faringoskopiju, laringoskopiju i otoskopiju; 2) utvrivanje spontanog nistagmusa; 3) ispitivanje dinamostike metodom modifikovanog Romberga. lan 33. Sluh se ispituje: 1) totalnom liminarnom audiometrijom pri prvom pregledu i jedanput godinje za kategoriju A, B i C; 2) apatom sa dva metra za svako uvo za kategoriju D. lan 34. Oftalmoloki pregled obuhvata: 1) spoljni pregled oka i adneksa, proveru pokretljivosti bulbusa, utvrivanje oblika, veliine i reakcije zenice na svetlost i akomodacije, kao i ispitivanje konvergencije; 2) odreivanje vidnog polja metodom konfrontacije; 3) digitalno odreivanje tonusa onih jabuica; 4) ispitivanje otrine vida Snellenovim tablicama ili Ortoraterom; 5) ispitivanje vida na blizinu Jgerovim tablicama; 6) ispitivanje kolornog vida Ishiara-tablicama ili Lantern-testom. lan 35. Pregled onog dna, ispitivanje forije i odreivanje vidnog polja perimetrijom vri se, i to: 1) prilikom prvog lekarskog pregleda za izdavanje dozvole za sve kategorije; 2) jedanput u 24 meseca za kategorije A i B. lan 36. Neuropsihijatrijski pregled obuhvata: 1) ispitivanje refleksa bicepsa (pateralni, Ahilov, trbuni, Babinski, Hvostek); 2) utvrivanje vazomotorne labilnosti i znojenja; 3) ispitivanje dermografizma;
8-12/01
604 od 1036
Knjiga I
4) utvrivanje tremora; 5) ocenjivanje jasnoe govora; 6) ocenjivanje psihikog statusa iz razgovora. lan 37. Psiholoko testiranje obavlja se pri prvom pregledu za kategoriju A, B, C i D pomou baterija testova i intervjua, prema profesiji lica koje se podvrgava lekarskom pregledu, i to: 1) psiholokih testova linosti usmerenih na evaluaciju strukture linosti u odnosu na: nivo psihike energije, neurotizam, optu adaptiranost i zrelost linosti; 2) psiholokih testova optih i posebnih sposobnosti; 3) psiholokih testova aparatima za ispitivanje senzomotornih sposobnosti; 4) psiholokog intervjua za ispitivanje i procenu motivacije za profesiju i osobine linosti. lan 38. Rendgenografija srca i plua obavlja se za kategorije A, B, C i D pri prvom lekarskom pregledu. Za kategoriju A i B rendgenografija srca i plua obavlja se jedanput u 36 meseci. lan 39. Laboratorijske analize obuhvataju: 1) hemogram (SE, Hb, eritrociti i leukociti), hepatogram, ureu u krvi, eer u krvi i urin (spec. teina, albumen, Fehling i sediment) pri prvom pregledu za kategorije A, B, C i D; 2) hemogram (SE, Hb, eritrociti i leukociti) jedanput u 12 meseci za kategorije A, B i C; 3) urin (spec. teina, albumen, Fehling i sediment) pri svakom pregledu za kategorije A, B i C; 4) probu optereenja glikozom, pri prvom pregledu za kategorije A i B, kao i pri pregledu svih lica posle navrene 40, odnosno 50. godine ivota; 5) hepatogram pri prvom pregledu za kategorije A, B i C za sva lica koja su navrila 40, odnosno 50. godinu ivota.
8-12/01
605 od 1036
Knjiga I
VII MEDICINSKA DOKUMENTACIJA

lan 40. Medicinska dokumentacija (zdravstvena evidencija) o vazduhoplovnom i ostalom strunom osoblju obuhvata: 1) uput za lekarski pregled za kategorije A i B (obrazac br. 1, koji se popunjava u dva primerka); 2) list komisijskog - lekarskog pregleda (obrazac br. 2, koji se popunjava u dva primerka); 3) knjigu rada lekarske komisije (obrazac br. 3); 4) lekarsko uverenje (obrazac br. 4), koje se predaje pregledanom licu; 5) zapisnik o radu lekarske komisije (obrazac br. 5, koji se popunjava u tri primerka); 6) reenje lekarske komisije iz lana 4. ovog pravilnika (obrazac br. 6, koji se popunjava u tri primerka); 7) godinji izvetaj lekarske komisije (obrazac br. 7, koji se popunjava u dva primerka i koji se dostavlja Saveznom sekretarijatu za saobraaj i veze). lan 41. Obrasce pod br. 1. do 7, u prilogu ovog pravilnika, koji ine njegov sastavni deo, izrauje Savezni sekretarijat za saobraaj i veze i dostavlja ih na upotrebu ovlaenim zdravstvenim organizacijama udruenog rada i vojnoj vazduhoplovnoj zdravstvenoj ustanovi.
VIII ZAVRNE ODREDBE

lan 42. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o merilima telesne i duevne sposobnosti vazduhoplovnog osoblja i o bolestima i povredama posle kojih se mora izvriti lekarski pregled ("Slubeni list SFRJ", br. 25/75 i 14/76). lan 43. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
606 od 1036
Knjiga I Obrazac br. 1
UPUT NA LEKARSKI PREGLED Upuuje se vri poslove redovan ( sticanje ( koji na ) lekarski pregled za ) dozvole
) - vanredan ( ) - produenje (
NALAZ I MILJENJE LEKARA:
Potpis Obrazac br. 2 LEKARSKA KOMISIJA LIST KOMISIJSKOG LEKARSKOG PREGLEDA I. Lini i anamnestiki podaci: Prezime i ime Pol Dozvola za koju se pregled vri Pregled je redovan Za dozvolu Organizacija u kojoj je zaposlen God. roenja vanredan
Da li se bavite sportom Da li ste imali udes DA NE Da li puite Da li uzimate alkohol DA NE Da li imate posebne sklonostiDa li sada uzimate bilo kakve (hobi) lekove DA NE
DA NE DA NE
DA NE
Da li ste nekada bolovali, bili ispitivani ili leeni zbog Stomanih tegoba Povienog krvnog pritiska DA NE DA NE
8-12/01 Sranih tegoba DA NE Nesvestice DA NE Tuberkuloze
607 od 1036 Kamena ili krvi u urinu
Knjiga I
DA NE Alergije eerne bolesti DA NE
DA NE DA NE Venerinih oboljenja Drugih bolesti DA NE DA NE Da li ste operisani DA NE Bolovanja, pregledi i ispitivanja od poslednjeg pregleda za produenje dozvole DA li je neko u vaoj familiji bolovao ili leen od: eerne bolesti Alergije DA NE DA NE Raka Duevnih oboljenja DA NE DA NE Alkoholizma Drugih oboljenja DA NE DA NE Potpis kandidata II. Antropometrijski i opti medicinski pregled Kosti, zglobovi PN Genito-urinarni sistem PN Miljenje III. Internistiki pregledi Koa i sluzokoa Glava i vrat Respiratorni sistem Kardio-vaskularni sistem Miii PN Hirurki zahvati oboljenja PN
Abdomen Endokrini sistem EKG (datum R polmo: sklop graf
Vreme apneje u leeem poloaju posle 20 unjeva i posle dve minute
8-12/01 TA Puls Laboratorijski nalaz: Hemogram: Urin: Ostali nalazi: Miljenje
608 od 1036
Knjiga I
Sr.T.
SE Hg L Alb. Fehl.
sed.
Potpis interniste
IV. Otorinolaringoloki pregledi Rinoskopija Faringoskopija Laringoskopija Otoskopija Levo uvo Totalna cps 500 Desno uvo Dopunski pregledi: Miljenje: Spontani Ny Romberg II Pokus Unterberg
1000
2000
3000
4000
6000
apat
Potpis ORL
V. Oftalmoloki pregledi Spoljni pregled Forije Ono dno Vidno polje Akomodacija i konvergencija Intraokularna tenzija na daljinu Levo sc cc Desno sc cc Kolorni vid Ishiara Dopunski pregledi:
na blizinu sc cc sc cc Lantern Drugi
8-12/01 Miljenje
609 od 1036
Knjiga I
Potpis oftalmologa
VI. Neuropsihijatrijski pregledi Modani ivci Periferni ivci Vazomotorni poremeaji Dermografizam Dopunski pregledi: Miljenje Tremor Refleksi Psiha
Potpis neuropsihijatra
VII. Zakljuak Kandidat ispunjava uslove zdravstvene sposobnosti za kategoriju , bez ogranienja i to: sa ogranienjem
Ocena sposobnosti data je u skladu sa l. 9. do 27. Pravilnika o zdravstvenim uslovima za vrenje poslova vazduhoplovnog i ostalog strunog osoblja i posebnim uslovima za obavljanje lekarskih pregleda vazduhoplovnog i ostalog strunog osoblja koje treba da ispunjavaju zdravstvene organizacije udruenog rada. Kandidat je nesposoban za vrenje letakih poslova. Knjiga rada broj Datum Mesto Predsednik komisije
8-12/01
610 od 1036
Naslovna strana KNJIGA RADA LEKARSKE KOMISIJE Lekarska komisija: Predsednik komisije:
Ovlaenje Saveznog sekretarijata za saobraaj i veze broj (svaki list)
od
Red. broj 1
Prezime i ime, Vri poslove Kategorija Ocena Organizacija Dijagnoza i lan godina roenja pravilnika 2 3 4 5 6 7
Obrazac br. 4 NAZIV ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE Broj ovlaenja
8-12/01
611 od 1036 LEKARSKO UVERENJE
Knjiga I
o ispunjavanju zdravstvenih uslova za vrenje poslova vazduhoplovnog i ostalog strunog osoblja roen
(prezime i ime) (datum)
u
(mesto roenja)
danas je pregledan u
(naziv zdravstvene organizacije, odnosno ustanove)
od strane i utvreno je na osnovu lana Pravilnika o zdravstvenim uslovima za vrenje poslova vazduhoplovnog i ostalog strunog osoblja i posebnim uslovima za obavljanje lekarskih pregleda vazduhoplovnog i ostalog strunog osoblja koje treba da ispunjavaju zdravstvene organizacije udruenog rada ("Slubeni list SFRJ", br (__/__) ISPUNJAVA (___) - NE ISPUNJAVA (___) propisane uslove za kategoriju (___) bez ogranienja (___) - sa ogranienjem (___). Imenovani je SPOSOBAN (___) NIJE SPOSOBAN (___) za vrenje poslova Knjiga rada red. br. Datum Mesto Predsednik komisije
Obrazac br. 5 ZAPISNIK O RADU LEKARSKE KOMISIJE iz

(prezime i ime)
god.ro.
protiv zakljuka
(lekarske komisije)
br.
od
(datum)
sastavljen dana
(datum i as)
8-12/01 Prisutni su: Predsednik komisije lanovi komisije:
612 od 1036
Knjiga I
Po izvrenom lekarskom dokumentacije, i to: Komisija je zakljuila da
pregledu
pregledu
medicinske ispui
njava - ne ispunjava zdravstvene uslove kategorije sposoban je - nije sposoban za vrenje poslova
(vrsta posla)
LANOVI KOMISIJE: 1) 2) 3) 4) 5)
PREDSEDNIK KOMISIJE
Obrazac br. 6 Po albi

(ime i prezime)
iz
(mesto)
protiv od Lekarska komisija
zakljuka lekarske komisije broj

(datum)
koju obrazuje savezni sekretar za saobraaj i veze, na osnovu izvrenih lekarskih pregleda i uvida u medicinsku dokumentaciju, na osnovu lana Pravilnika o zdravstvenim uslovima za vrenje poslova vazduhoplovnog i ostalog strunog osoblja i posebnim uslovima za obavljanje lekarskih pregleda vazduhoplovnog i ostalog strunog osoblja koje treba da ispunjavaju zdravstvene organizacije udruenog rada ("Slubeni list SFRJ", br. ___), donosi
8-12/01
613 od 1036 REENJE , roen
Knjiga I
(ime i prezime)
(mesto i datum)
u
(mesto)
ISPUNJAVA (___) NE ISPUNJAVA (___) )
zdravstvene uslove za kategoriju (____), bez ogranienja ( - sa ogranienjem (___) i sposoban je (___) nije sposoban (____) za vrenje poslova
O b r a z l o e nj e Uverenjem lekarske komisije broj je da od utvreno
nije sposoban za vrenje poslova
Protiv navedenog zakljuka imenovani je blagovremeno izjavio albu. Na osnovu izvrenih lekarskih pregleda i uvida u medicinsku dokumentaciju ova lekarska komisija je utvrdila: pa je stoga reila kao u dispozitivu ovog reenja. Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba.
LANOVI KOMISIJE: 1) 2) 3) 4)
PREDSEDNIK KOMISIJE
8-12/01
614 od 1036
ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA UDRUENOG RADA Broj ovlaenja GODINJI IZVETAJ LEKARSKE KOMISIJE ZA PREGLED VAZDUHOPLOVNOG OSOBLJA I OSTALOG STRUNOG OSOBLJA 1. Broj obavljenih pregleda: Sposobni - prvih: - redovnih: - vanrednih: Ukupno: U prilogu navesti imena i prezimena i razloge nesposobnosti koji su ustanovljeni prilikom pregleda za produenje dozvole. Posebno navesti i zakljuak za privremenu nesposobnost. 2. Uslovi medicinskog rada lekarske komisije i zakljuci u vezi sa praenjem pilotske populacije: 3. Udesi i nezgode u toku kalendarske godine (broj, posledice, uzroci): 4. Ostale aktivnosti i predlozi: Mesto Datum PREDSEDNIK KOMISIJE Nesposobni
8-12/01
615 od 1036
Knjiga I
3.8
PRAVILNIK O BROJU I SASTAVU LANOVA POSADE * VAZDUHOPLOVA

lan 1.
Ovim pravilnikom odreuju se broj i sastav lanova posade vazduhoplova koji su osposobljeni za vrenje odreenih strunih poslova na vazduhoplovu za vreme vazdune plovidbe. lan 2. Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na jugoslovenske vojne vazduhoplove, osim ako se koriste u privredne svrhe ili u druge svrhe koje se ne smatraju vojnim. lan 3. U vazduhoplovu saobraajne kategorije kojim se vri javni prevoz u vazdunom saobraaju mora se nalaziti jedan prvi pilot (voa vazduhoplova) i jedan drugi pilot. Pored prvog i drugog pilota, u vazduhoplovu iz stava 1. ovog lana moraju se nalaziti i sledei lanovi letakog osoblja: 1) jedan avio-mehaniar - tehniar leta, ako je to predvieno tehnikim uputstvima proizvoaa vazduhoplova; 2) jedan navigator-leta, ako let vazduhoplova traje due od 3 asa neprekidno preko podruja na kojima ne postoje radio-navigaciona sredstva, a u vazduhoplovu nisu na domaaju pilota ugraeni dvostruki automatski ureaji za dugolinijsku navigaciju. lan 4. U vazduhoplovu kojim se vri javni prevoz putnika u vazdunom saobraaju broj domaina vazduhoplova zavisi od broja ugraenih putnikih sedita u vazduhoplovu. U vazduhoplovu u kome je ugraeno od 8 do 25 putnikih sedita mora se nalaziti jedan domain vazduhoplova, a u vazduhoplovu u ko* Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SFRJ" br. 57/78, a izmene u br. 7/83, 40/95.
8-12/01
616 od 1036
Knjiga I
me je ugraeno od 26 do 50 putnikih sedita dva domaina vazduhoplova. Na svakih narednih 50 ugraenih putnikih sedita u vazduhoplovu se mora nalaziti jo po jedan domain vazduhoplova. lan 5. Posada vazduhoplova kojim se vri javni prevoz u vazdunom saobraaju, ako leti na dugim linijama, moe biti proirena i udvojena. Proirena posada vazduhoplova je ona posada u koju se pored letakog osoblja iz lana 3. ovog pravilnika ukljuuje jo po jedan pravi pilot i avio-mehaniar tehniar leta, a broj domaina vazduhoplova iz lana 4. ovog pravilnika poveava se i to: u vazduhoplovu od 26 do 100 sedita za jednog, a u vazduhoplovu u koji je ugraeno vie od 100 putnikih sedita na svakih narednih 100 putnikih sedita broj domaina vazduhoplova poveava se za jo jednog. Udvojena posada vazduhoplova je ona posada u koju se pored letakog osoblja iz lana 3. ovog pravilnika ukljuuje jo jedan prvi pilot, jedan drugi pilot i jedan avio-mehaniar tehniar leta, a broj domaina vazduhoplova iz lana 4. ovog pravilnika se udvaja. Propisom kojim se ureuje trajanje radnog vremena, vreme letenja, broj poletanja i sletanja u toku radnog vremena i duina dnevnog odmora lanova posade vazduhoplova odreuje se kad posada vazduhoplova mora biti proirena, a kad udvojena. lan 6. U vazduhoplovu saobraajne kategorije ija je namena prevoz lica za sopstvene potrebe i u vazduhoplovu opte kategorije ako imaju vie od devet ugraenih putnikih sedita mora se nalaziti najmanje jedan prvi pilot i jedan drugi pilot. lan 7. U vazduhoplovu saobraajne kategorije ija je namena prevoz lica za sopstvene potrebe i u vazduhoplovu opte kategorije ako imaju do devet ugraenih putnikih sedita, kao i ako let traje due od est asova ili ako su tehnike karakteristike vazduhoplova, utvrene homo-
8-12/01
617 od 1036
Knjiga I
logacijom, takve da jedan pilot ne moe bezbedno upravljati vazduhoplovom, mora se nalaziti najmanje jedan prvi pilot i jedan drugi pilot. lan 8. Novanom kaznom od 400 do 4.000 novih dinara kaznie se za vazduhoplovni prekraj organizacija udruenog rada koja je nosilac prava raspolaganja vazduhoplovom ili drugo pravno lice: 1) ako se u vazduhoplovu nalazi manji broj lanova proirene ili udvojene posade od broja odreenog u lanu 5. ovog pravilnika; 2) ako se u vazduhoplovu saobraajne kategorije ija je namena prevoz lica za sopstvene potrebe i u vazduhoplovu opte kategorije ako imaju vie od devet ugraenih putnikih sedita, ne nalazi najmanje jedan prvi pilot i jedan drugi pilot (lan 6. stav 1); 3) ako se u vazduhoplovu saobraajne kategorije ija je namena prevoz lica za sopstvene potrebe i u vazduhoplovu opte kategorije ako imaju do devet ugraenih putnikih sedita, kao i ako let traje due od est asova ili ako su tehnike karakteristike vazduhoplova, utvrene homologacijom, takve da jedan pilot ne moe bezbedno upravljati vazduhoplovom, ne nalazi najmanje jedan prvi i jedan drugi pilot (lan 6. stav 2); Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se voa vazduhoplova ili drugo odgovorno lice novanom kaznom od 200 do 2.000 novih dinara. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i pojedinac koji samostalno obavlja delatnost linim radom sredstvima u svojini graana novanom kaznom od 400 do 4.000 novih dinara ili drugi pojedinac novanom kaznom od 200 do 2.000 novih dinara. lan 9. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o broju i sastavu lanova posade vazduhoplova ("Slubeni list SFRJ", br. 27/74). lan 10. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
618 od 1036
Knjiga I
3.9
PRAVILNIK O LEGITIMACIJI SAVEZNOG VAZDUHOPLOVNOG INSPEKTORA*

lan 1.
Ovim pravilnikom propisuje se obrazac i izgled legitimacije saveznog vazduhoplovnog inspektora. Obrazac legitimacije odtampan je uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. lan 2. Veliina legitimacije je 8,8 x 12,5 cm. lan 3. Legitimacija se tampa na vrstoj hartiji svetloplave boje i ima utisnut suvi ig preko fotografije. lan 4. O izdatim legitimacijama vodi se evidencija. Savezni vazduhoplovni inspektor duan je da vrati legitimaciju kada mu prestane dunost inspektora. lan 5. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o legitimaciji saveznog vazduhoplovnog inspektora (Slubeni list SFRJ, br. 40/87). lan 6. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom listu SFRJ
Ovaj pravilnik objavljena je u "Slubenom listu SRJ", br. 11/99.
8-12/01
619 od 1036
Knjiga I
SAVEZNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA SAVEZNO MINISTARSTVO ZA SAOBRAAJ SAVEZNI VAZDUHOPLOVNI INSPEKTORAT LEGITIMACIJA SAVEZNOG VAZDUHOPLOVNOG INSPEKTORA
Sastavni deo ove legitimacije je uloak o vremenu njenog vaenja The attached insert on the period of validity constituts an integral part of this Certificate
Prostor za grb Savezne Republike Jugoslavije
CERTIFICATE FEDERAL AVIATION INSPECTOR
FEDERAL REPUBLIC OF YUGOSLAVIA FEDERAL MINISTRY OF TRANSPORT FEDERAL AVIATION INSPECTORATE
8-12/01
620 od 1036
Knjiga I
Br._______ No
Potpis Signature _________
-Savezni vazduhoplovni inspektor za: _________________vri poslove inspekcijskog nadzora nad primenom odredaba Zakona o vazdunom saobraaju i propisa o bezbednosti vazdunog saobraaja donesenih na osnovu tog zakona. Delokrug rada inspektora odreen je aktom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Sveznom vazduhoplovnom inspektoratu
Ime i prezime______________ Name and Surname
Dravljanstvo______________ Nationality Datum izdavanja___________ Date of issue
Federal aviation inspektor for: __ __________________________ performs the inspection over the application of the provisions of the Federal Air Transport Act and the air navigation safty regulations issued onthe basis thereof and Act and other Federal Acts. The inspectors provance of work is determined on the basis of internal organization act of the Federal Aviation Inspectorate.
Savezni vazduhoplovni inspektorat Fedreal Aviation Inspectorate
Peat/Seal________________ Potpis/Signature
8-12/01
621 od 1036
Knjiga I
Vanost legitimacije Sveznog vazduhoplovnog inspektora
Validity of the Federal aviation inspector Certificate

Br./No______________ Ime i prezime Name and Surname________________
Od From
Do To
Peat-Potpis Seal-Signature
Od From
Do To
Peat-Potpis Seal-Signature
Primedba: Remarks:
8-12/01
622 od 1036
Knjiga I
3.10
PRAVILNIK O SLUBENOM ODELU SAVEZNOG * VAZDUHOPLOVNOG INSPEKTORA I. OPTE ODREDBE

lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se kroj, boja, oznake, vrsta materijala i nain korienja slubenog odela saveznog vazduhoplovnog inspektora (u daljem tekstu: inspektor). lan 2. Slubeno odelo inspektora je zimsko i letnje. Zimsko slubeno odelo sastoji se od kape, sakoa, pantalona, odnosno suknje, mantila sa ulokom, koulje, kravate, konih rukavica i cipela. Letnje slubeno odelo sastoji se od kape, letnjeg sakoa, letnjih pantalona, odnosno suknje, koulje, kravate i cipela. Kao delovi zimskog, odnosno letnjeg odela, u smislu stava 2. odnosno stava 3. ovog lana smatraju se dva para pantalona, odnosno dve suknje, dve koulje, dve kravate i jedan par cipela.
II BOJA I KROJ ZIMSKOG SLUBENOG ODELA

lan 3. Pantalone, odnosno suknja, sako, mantil i kapa su teget boje i izraene od vunene tkanine, osim mantila koji je izraen od diolen-tkanine. Koulja je bele boje od pamune tkanine. Kravata je teget boje i izraena je od diolena. Cipele i rukavice su crne boje i izraene od koe.
* Ovaj pravilnik objavljen je u "Subenom listu SFRJ", br. 70/86.
8-12/01
623 od 1036 lan 4.
Knjiga I
Zimsko slubeno odelo je sledeeg kroja: 1) kapa je tipa beretke za ene, odnosno apke za mukarce. Beretka je klasinog kroja. apka je obino marinskog kroja, sa suncobranom od plastine mase koji je po ivici opiven koom i povijen za 40. Ima odgovarajui podbradak koji je privren sa dva mala dugmeta; 2) sako je na jednoredno zakopavanje sa tri dugmeta, standardnog kroja, sa depovima naivenim sa strane. Gronji dep je sa leve strane, klasinog kroja i naiven. Sako je postavljen i na leima ima razrez duine 25 cm. Rukavi su normalnog kroja sa dva dugmeta. Dugmad za sako i mantil su obina, teget boje; 3) pantalone su klasinog kroja sa dva depa sa strane i jednim pozadi, bez maneti; 4) suknja je ravnog kroja duine ispod kolena; 5) mantil je klasinog kroja sa ranglan rukavima, na etiri dugmeta i sa koso uivenim depovima, duine preko kolena, sa ulokom od proivene punije vunene tkanine; 6) koulja je tipa "montgomery" sa dva naivena depa u visini prsa, sa preklopcem koji se zakopava malim dugmetom.
III BOJA I KROJ LETNJEG SLUBENOG ODELA

lan 5. Kapa, sako i pantalone, odnosno suknja izraeni su od lake tergaltkanine i iste su boje kao i zimsko odelo. Kravata i cipele iz lana 3. ovog pravilnika upotrebljavaju se prilikom noenja slubenog odela. lan 6. Delovi letnjeg slubenog odela, osim koulje, istog su kroja kao i odgovarajui delovi zimskog slubenog odela. Koulja je tipa "montgomery" bele boje i nosi se sa sakoom ili bez njega. Rukavi su kratki sa manetama.
8-12/01
624 od 1036
Knjiga I
IV OZNAKE NA SLUBENOM ODELU

lan 7. Inspektor nosi oznake na slubenom odelu, na kapi i gornjem depu sakoa ili koulje, sa leve strane. Oznaka sadri simbol dravnosti, simbol vazduhoplova i naziv organa. Oznaka je irine 7 cm, a visine 2,8 cm. Oznake su iste i na letnjem i na zimskom slubenom odelu. Oznaka na kapi je stalna, dok su ostale oznake izraene tako da su prenosive na pojedine delove slubene odee.
V NOENJE I KORIENJE SLUBENOG ODELA

lan 8. Slubeno odelo se nosi samo za vreme vrenja slube. lan 9. Inspektor je duan da slubeno odelo odrava isto i uredno o svom troku. Slubeno odelo se ne sme otuiti niti se na njemu smeju vriti izmene u kroju, boji i oznakama. lan 10. Inspektor koji se ne pridrava odredaba iz l. 8. i 9. ovog pravilnika odgovara disciplinski i materijalno. lan 11. Inspektor nije duan da nosi slubeno odelo (lan 8) kad vri slubenu intervenciju koja zahteva noenje opreme i odee namenjene zatiti na radu. Inspektor za vreme slubenog boravka u inostranstvu nije duan da nosi slubeno odelo, osim ako glavni savezni vazduhoplovni inspektor drukije ne odredi. lan 12. Slubeno odelo i cipele nabavljaju se svake dve (2), a mantil svake tri (3) godine.
8-12/01
625 od 1036 lan 13.
Knjiga I
Ako inspektoru prestane radni odnos u Saveznom vazduhoplovnom inspektoratu, slubeno odelo moe zadrati uz plaanje odgovarajue naknade. Iznos naknade izraunava se prema ceni po kojoj je odelo nabavljeno i prema vremenu upotrebe. Svaki zapoeti mesec rauna se kao ceo mesec. U sluaju prestanka rada inspektoru u Saveznom vazduhoplovnom inspektoratu zbog sticanja prava na starosnu ili invalidsku penziju ili zbog smrti, slubeno odelo se ne vraa niti se za njega plaa naknada. Sa slubenog odela, koje po bilo kom osnovu prelazi u privatnu svojinu, skidaju se sve oznake. lan 14. O izdavanju i vraanju slubenog odela vodi se evidencija.
VI ZAVRNE ODREDBE
lan 15. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o kroju, boji, oznakama, vrsti materijala i korienju slubenog odela radnika Saveznog vazduhoplovnog inspektorata ("Slubeni list SFRJ", br. 57/78). lan 16. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
626 od 1036
Knjiga I
3.11
PRAVILNIK O SLUBENOM ODELU OSOBLJA KONTROLE LETENJA I OSOBLJA METEOROLOKOG OBEZBEENJA VAZDUNE * PLOVIDBE I OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom odreuje se boja i kroj slubenog odela, oznake na slubenom odelu, vrste materijala, vreme trajanja i nain korienja slubenog odela osoblja kontrole letenja, tehnikog osoblja kontrole letenja, osoblja tehnoloke pripreme kontrole letenja i veze kontrole letenja i osoblja koje vri poslove meteorolokog obezbeenja vazdune plovidbe u Saveznoj upravi za kontrolu letenja (u daljem tekstu: radnici).
II PRAVO I OBAVEZA NOENJA SLUBENOG ODELA

lan 2. Slubeno odelo radnika iz lana 1. ovog pravilnika je, zavisno od sezone, zimsko i letnje. Zimsko slubeno odelo nosi se od 15. oktobra, a letnje slubeno odelo od 1. aprila svake godine. Zavisno od klimatskih prilika, zimsko, odnosno letnje slubeno odelo moe se nositi i van perioda utvrenog u stavu 1. ovog lana. lan 3. Zimsko slubeno odelo sastoji se od sakoa, pantalona, odnosno suknje, mantila sa ulokom, koulje, kravate i cipela. Letnje slubeno odelo sastoji se od letnjeg sakoa, letnjih pantalona, odnosno suknje, koulje, kravate i cipela.
8-12/01
627 od 1036
Knjiga I
Kao delovi zimskog, odnosno letnjeg odela, u smislu stava 1, odnosno stava 2. ovog lana, smatraju se dva para pantalona, odnosno dve suknje, dve koulje i dve kravate, kao i jedan par plitkih cipela crne boje, koje se nose uz zimsko i uz letnje slubeno odelo.
III BOJA I KROJ ZIMSKOG SLUBENOG ODELA

lan 4. Pantalone, odnosno suknja, sako i mantil su teget boje i izraeni su od vunene tkanine, osim mantila koji je izraen od diolen-tkanine. Koulja je bele boje i izraena je od pamune tkanine. Kravata je teget plave boje i izraena je od pamune tkanine. lan 5. Zimsko slubeno odelo je sledeeg kroja: 1) sako je na jednoredno zakopavanje sa dva dugmeta, standardnog kroja, sa depovima naivenim sa strane. Gornji dep je sa leve strane, klasinog kroja i naiven. Sako je postavljen i na leima ima razrez duine 25 cm. Rukavi su normalnog kroja, sa jednim dugmetom. Dugmad za sako i mantil su obina, teget plave boje; 2) pantalone su klasinog kroja, sa dva depa sa strane i jednim pozadi, bez manetni; 3) suknja je ravnog kroja duine ispod kolena; 4) mantil je klasinog kroja, sa ranglan-rukavima, na etiri dugmeta i sa koso uivenim depovima, duine ispod kolena, sa ulokom od proivene punije vunene tkanine; 5) koulja je tipa "montgomery", sa dva naivena depa u visini prsa, sa preklopcem koji se zakopava malim dugmetom. irina depova je 10 do 12 cm. Rukavi su dugi, sa manetnom. Na ramenima se nalaze naramenice privrene jednim dugmetom.
8-12/01
628 od 1036
Knjiga I
IV BOJA I KROJ LETNJEG SLUBENOG ODELA

lan 6. Sako i pantalone, odnosno suknja izraeni su od lake tergal-tkanine i iste su boje kao i zimsko slubeno odelo. Kravata i cipele nose se uz letnje slubeno odelo. lan 7. Delovi letnjeg slubenog odela, osim koulje, istog su kroja kao i odgovarajui delovi zimskog slubenog odela. Koulja je tipa "montgomery" bele boje, i nosi se sa sakoom ili bez njega. Rukavi su kratki, sa manetnom.
V OZNAKE NA SLUBENOM ODELU

lan 8. Radnici nose oznake na slubenom odelu, na gornjem depu sakoa ili koulje, sa leve strane. lan 9. Radnik je duan da nosi oznaku na slubenom odelu. Oznaka sadri simbol dravnosti i vazduhoplovstva i naziv organa. Amblem je irine 7 cm, a visine 2,8 cm. Oznake su iste i na letnjem i na zimskom slubenom odelu, a izraene su od metala, tako da se mogu prenositi na pojedine delove slubenog odela.
VI NAIN KORIENJA SLUBENOG ODELA

lan 10. Slubeno odelo se daje radniku na upotrebu bez naknade. lan 11. Radnici su duni da za vreme rada nose slubeno odelo. Slubeno odelo moe se nositi i prilikom dolaska na rad, odnosno prilikom odlaska sa rada. Slubeno odelo radnik mora da odrava isto i uredno.
8-12/01
629 od 1036 lan 12.
Knjiga I
Slubeno odelo se ne moe otuivati. Na slubenom odelu ne mogu se vriti izmene u kroju, boji i oznakama protivno odredbama ovog pravilnika.
VII VREME TRAJANJA SLUBENOG ODELA

lan 13. Rok trajanja pojedinih delova slubenog odela je sledei: a) za mantil sa ulokom tri godine; b) za ostale delove zimskog i letnjeg slubenog odela, ukljuujui i cipele dve godine. Rokovi iz stava 1. ovog lana poinju tei od dana kad je radnik primio slubeno odelo. lan 14. Ako radnik odsustvuje sa rada due od est meseci, po bilo kom osnovu, rok trajanja slubenog odela produuje se za onoliko koliko je radnik odsustvovao sa rada. lan 15. Po isteku roka iz lana 14. ovog pravilnika, slubeno odelo prelazi u svojinu radnika kome je dato na upotrebu. lan 16. Radnik kome je prestao radni odnos vraa slubeno odelo, a moe i da ga zadri uz plaanje naknade. Visina naknade iz stava 1. ovog lana utvruje se prema nabavnoj ceni slubenog odela i prema vremenu njegove upotrebe. Svaki zapoeti mesec rauna se kao ceo mesec. Odredba stava 1. ovog lana nee se primenjivati u sluaju smrti radnika, odnosno kad radnik ode u penziju. lan 17. Ako slubeno odelo po odredbama ovog pravilnika prelazi u svojinu radnika, sa odela se skidaju sve slubene oznake.
8-12/01
630 od 1036 lan 18.
Knjiga I
Radnik mora od sopstvenih sredstava da nabavi slubeno odelo, odnosno deo slubenog odela ako je odelo, odnosno deo odela uniteno ili znatno oteeno krivicom radnika ili ako radnik odelo, odnosno deo odela otui. Ako je slubeno odelo ili pojedini deo slubenog odela uniten ili znatno oteen bez krivice radnika, radnik ima pravo na novo slubeno odelo, odnosno na odgovarajui deo slubenog odela.
VIII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 19. Slubeno odelo po odredbama ovog pravilnika dodelie se radnicima po isteku vremena, odnosno roka trajanja predvienog za slubeno odelo koje su primili po odredbama ranije vaeih propisa o slubenom odelu. lan 20. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o slubenom odelu vazduhoplovnog osoblja Savezne uprave za kontrolu letenja ("Slubeni list SFRJ", br. 57/80). lan 21. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
631 od 1036
Knjiga I
3.12
PRAVILNIK O STRUNOJ SPREMI, ISPITIMA I DOZVOLAMA ZA RAD STRUNOG OSOBLJA KOJE VRI POSLOVE OD ZNAAJA ZA BEZBEDNOST * VAZDUNE PLOVIDBE
I Opte odredbe
lan 1. Ovim pravilnikom propisuju se struna sprema, ispiti i drugi uslovi koje mora da ispunjava struno osoblje koje vri poslove od znaaja za bezbednost vazdune plovidbe, nain proveravanja strunosti tog osoblja i izdavanja dozvola za rad, kao i poslovi koje to osoblje moe da vri na vazduhoplovnim pristanitima i u vezi sa vazduhoplovima saobraajna kategorija. Pod strunim osobljem iz stava 1. ovog lana podrazumeva se osoblje koje vri sledee poslove: 1) protivpoarne zatite vazduhoplova i aerodroma; 2) snabdevanja vazduhoplova gorivom i mazivom; 3) prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari. lan 2. Licu koje ima strunu spremu propisanu ovim pravilnikom i ispunjava zdravstvene uslove propisane drugim propisima, a koje poloi ispit za vrenje odreenih strunih poslova, izdaje se dozvola za rad za samostalno vrenje tih poslova. Lice koje ima dozvolu za rad moe vriti i posebne strune poslove propisane ovim pravilnikom, ako poloi poseban ispit za vrenje tih poslova i ako je to uneseno u vaeu dozvolu za rad.
* Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SFRJ", br. 64/80, a ispravke u "Sl. L. SFRJ" br. 69/80, a izmena u "Sl. L. SFRJ" br. 63/81.
8-12/01
632 od 1036 lan 3.
Knjiga I
Pod strunom spremom, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se zavrena odgovarajua kola i iskustvo steeno u vrenju odreenih poslova u trajanju propisanom ovim pravilnikom.
II Ispiti
lan 4. Ispit za sticanje, odnosno produavanje vaenja dozvole za rad (u daljem tekstu: ispit), kao i poseban ispit za instruktora, polae se po propisanom programu pred komisijom za polaganje ispita koju obrazuje i ije lanove imenuje sa utvrene liste strunjaka organa nadlean za saobraaj u republici, odnosno autonomnoj pokrajini. lan 5. Obim programa za polaganje ispita propisuje se posebno. lan 6. Komisija za polaganje ispita iz lana 4. ovog pravilnika (u daljem tesktu: komisija) sastoji se od predsednika i dva lana, njihovih zamenika, a po potrebi, i sekretara komisije. Nadleni organ za saobraaj u republici, odnosno autonomnoj pokrajini imenuje predsednika, lanove komisije i njihove zamenike sa liste odgovarajuih strunjaka iz oblasti za koju se stie dozvola za rad, koju utvruje na poetku svake godine. Za predsednika i lanove komisije, kao i za njihove zamenike, ne mogu biti imenovana lica koja imaju strunu spremu niu od strune spreme kandidata koji polae ispit, niti lica koja su kandidate pripremila za polaganje ispita. lan 7. Komisija radi u sednicama. O sednicama komisije i o ispitima vodi se zapisnik. Zapisnik vodi sekretar komisije, odnosno lan komisije koga odredi predsednik komisije. Zapisnik potpisuju predsednik i lanovi komisije, kao i sekretar ako je imenovan.
8-12/01
633 od 1036 lan 8.
Knjiga I
Organizacija udruenog rada, odnosno kandidat podnosi pismenu prijavu za polaganje ispita organu nadlenom za saobraaj u republici, odnosno autonomnoj pokrajini. Uz prijavu za polaganje ispita organizacija udruenog rada, odnosno kandidat podnosi dokaz organizacije udruenog rada da je kandidat obuen za polaganje ispita kao i dokaze da kandidat ispunjava i druge uslove propisane za polaganje ispita. lan 9. Kandidat je duan da podnese pismenu prijavu i za polaganje popravnog ispita. Prijava za polaganje popravnog ispita podnosi se na nain na koji se podnosi prijava za polaganje ispita, sa pozivanjem na ranije podnesenu prijavu. lan 10. Prijava za polaganje ispita, odnosno prijava za polaganje popravnog ispita, mora biti podnesena komisiji najdocnije na 30 dana pre dna utvrenog za polaganje ispita, odnosno za polaganje popravnog ispita. lan 11. Po prijemu prijave za polaganje ispita, odnosno prijave za polaganje popravnog ispita, komisija utvruje da li kandidat ispunjava uslove za polaganje ispita, odnosno popravnog ispita. Ako komisija utvrdi da kandidat ispunjava uslove predviene za polaganje ispita, dostavlja kandidatu poziv za ispit, u kome se odreuju dan i mesto polaganja ispita, s tim to dan polaganja ispita ne moe biti odreen u roku kraem od 15 dana od dana prijema poziva za ispit, osim ako kandidat eli da ispit polae pre tog roka. Ako komisija oceni da kandidat ne ispunjava uslove predviene za polaganje ispita, obavetava ga o tome pismenim reenjem. Protiv reenja iz stava 3. ovog lana kandidat ima pravo prigovora u roku od osam dana od dana prijema reenja. Prigovor se podnosi preko komisije organu nadlenom za saobraaj u republici, odnosno autonomnoj pokrajini.
8-12/01
634 od 1036 lan 12.
Knjiga I
Ako kandidat na ispitu ne pokae zadovoljavajui uspeh iz jednog ili dva predmeta, moe polagati popravni ispit iz tih predmeta u roku koji ne moe biti krai od dva meseca od dana saoptenja ocene iz predmeta koje nije poloio. Ako kandidat na ispitu ne pokae zadovoljavajui uspeh iz vie od dva predmeta, moe ponovo polagati ispit iz svih predmeta u roku koji ne moe biti krai od est meseci od dana saoptenja ocena. lan 13. Uspeh kandidata na ispitu komisija ocenjuje ocenom "poloio" ili "nije poloio". lan 14. Kandidatu koji je poloio ispit izdaje se uverenje o poloenom ispitu. Uverenje o poloenom ispitu izdaje organ nadlean za saobraaj u republici, odnosno autonomnoj pokrajini, a potpisuju ga predsednik i lanovi komisije.
III Dozvole za rad

lan 15. Na zahtev lica koje poloi ispit za vrenje odreenih strunih poslova, organ nadlean za saobraaj u republici, odnosno autonomnoj pokrajini izdaje dozvolu za rad na osnovu koje to lice moe samostalno da vri strune poslove za koje je poloio ispit. Na zahtev lica koje poloi poseban ispit za instruktora, upisuje se u vaeu dozvolu za rad da moe samostalno da vri instruktorske poslove za koje je poloilo poseban ispit. lan 16. Obrazac dozvole za rad utvruje organ nadlean za saobraaj u republici, odnosno autonomnoj pokrajini.
8-12/01
635 od 1036 lan 17.
Knjiga I
Pri vrenju strunog posla za koji mu je izdata dozvola za rad imalac dozvole mora je, na zahtev, pokazati saveznom vazduhoplovnom inspektoru. lan 18. Zahtev za izdavanje dozvole za rad mora se podneti u pismenom obliku u roku od 30 dana od dana poloenog ispita. Dozvolu za rad izdaje podnosiocu zahteva organ nadlean za saobraaj u republici, odnosno autonomnoj pokrajini samo ako podnosilac ispunjava uslove propisane ovim pravilnikom i zdravstvene uslove utvrene posebnim propisom. lan 19. Zahtevi iz lana 15. ovog pravilnika sadre line podatke podnosioca zahteva (ime i prezime, datum i mesto roenja, dravljanstvo, zanimanje i adresa) i naznaenje vrste dozvole za rad koja se trai. Uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se uverenje o poloenom ispitu, odnosno posebnom ispitu za instruktora, kao i uverenje specijalizovane zdravstvene organizacije udruenog rada o zdravstvenoj sposobnosti podnosioca zahteva. lan 20. Imalac dozvole za rad duan je da prijavi organu koji mu je izdao dozvolu za rad svaku promenu koja moe uticati na pravilno i bezbedno vrenje odreenog strunog, odnosno instruktorskog posla, a naroito promenu svog zdravstvenog stanja koja nastane izmeu dva redovna lekarska pregleda. lan 21. Dozvola za rad zamenjuje se novom kad se sve rubrike u dozvoli predviene za upisivanje podataka popune, kad se dozvola pohaba u toj meri da postane neupotrebljiva i kad se izgubi. Ako dozvolu za rad izgubi ili na drugi nain ostane bez nje, imalac dozvole duan je da gubitak dozvole odmah prijavi organu koji mu je izdao dozvolu i da je oglasi nevaeom.
8-12/01
636 od 1036
Knjiga I
IV Poslovi protivpoarne zatite vazduhoplova i aerodroma

lan 22. Poslovi organizovanja i koordiniranja protivpoarne zatite vazduhoplova i aerodroma obuhvataju: organizovanje vatrogasnih jedinica, izradu, usaglaavanje i koordiniranje planova o protivpoarnoj zatiti, izradu planova obuke i vebi vatrogasnih jedinica, izradu planova o postupcima za sluaj udesa i planova sistema veze, obeleavanje kodiranih karata rejona aerodroma i izradu uputstava za njihovo korienje, kontrolu ispravnosti tehnike opreme i sredstava za gaenje poara i spasavanje putnika, lanova posade, vazduhoplova i drugih materijalnih dobara, kao i gaenje poara na vazduhoplovu i aerodromu. Poslovi protivpoarne zatite vazduhoplova i aerodroma obuhvataju: spasavanje putnika, lanova posade vazduhoplova, vazduhoplova i drugih materijalnih dobara, gaenje poara vazdunom penom ili prahom putem topa i mlaznica, upotrebu centrifugalne pumpe, upotrebu aparata pod pritiskom za izbacivanje suvog praha, upotrebu izolacionih aparata na komprimirani vazduh, vonju i odravanje vatrogasnih vozila i druge vatrogasne tehnike. Pomoni poslovi protivpoarne zatite vazduhoplova i aerodroma obuhvataju: spasavanje putnika i lanova posade vazduhoplova, gaenje poara, kao i druge pomone poslove. Ti se poslovi izvravaju pod nadzorom komandira vatrogasne jedinice. lan 23. Poslovi instruktora protivpoarne zatite vazduhoplova i aerodroma obuhvataju obuku radnika koji se osposobljavaju za vrenje poslova organizovanja i koordiniranja protivpoarne zatite vazduhoplova i aerodroma i poslova protivpoarne zatite vazduhoplova i aerodroma. Ako se instruktor protivpoarne zatite vazduhoplova i aerodroma nalazi na listi odgovarajuih strunjaka koju utvruje organ nadlean za saobraaj u republici, odnosno autonomnoj pokrajini, on moe da vri i proveravanje strunosti radnika iz stava 1. ovog lana. lan 24. Poslove organizovanja i koordiniranja protivpoarne zatite vazduhoplova i aerodroma moe da vri lice koje ima najmanje strunu spremu tehniara protivpoarne zatite, odnosno tehniara drugog smera,
8-12/01
637 od 1036
Knjiga I
koji je najmanje jednu godinu vrio te poslove pod nadzorom i koji ima poloen ispit i dozvolu za rad. lan 25. Poslove protivpoarne zatite vazduhoplova i aerodroma moe da vri kvalifikovani vatrogasac, pod uslovom da je zavrio obuku za rad na tim poslovima, da je poloio ispit i da ima dozvolu za rad, odnosno kvalifikovani radnik druge struke koji je najmanje jednu godinu vrio te poslove pod nadzorom i koji ima poloen ispit i dozvolu za rad. lan 26. Pomone poslove protivpoarne zatite vazduhoplova i aerodroma moe da vri lice koje ima najmanje strunu spremu kvalifikovanog radnika, pod uslovom da je posebno obeano za vrenje tih poslova. Organizacija udruenog rada za aerodromske usluge izdaje potvrdu da je radnik posebno obuen za vrenje pomonih poslova protivpoarne zatite vazduhoplova i aerodroma. lan 27. Poslove instruktora protivpoarne zatite vazduhoplova i aerodroma moe da vri radnik koji ima vaeu dozvolu za rad, koji ima najmanje tri godine iskustva na poslovima organizovanja i koordiniranja protivpoarne zatite vazduhoplova i aerodroma, koji je poloio poseban ispit za instruktora i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano ovlaenje za vrenje tih poslova. lan 28. Za vrenje poslova iz lana 22. st. 1. i 2. ovog pravilnika polae se ispit koji se sastoji iz teorijskog i praktinog dela. lan 29. Za vrenje pomonih poslova protivpoarne zatite vazduhoplova i aerodroma polae se usmeni ispit koji se sastoji iz teorijskog dela. lan 30. Gradivo za polaganje teorijskog dela ispita za sticanje dozvole za rad za vrenje poslova iz lana 22. stav 1. ovog pravilnika obuhvata sledee predmete: 1) vazduhoplov i njegovu konstrukciju;
8-12/01
638 od 1036
Knjiga I
2) aerodrom i aerodromski saobraaj; 3) postupke u sluaju opasnosti; 4) vazduhoplovne i vatrogasne propise; 5) preventivnu protivpoarnu zatitu; 6) vatrogasnu taktiku; 7) osnovno poznavanje prve medicinske pomoi; 8) osnovno poznavanje vazduhoplovne meteorologije; 9) poznavanje rejona aerodroma i kodiranih karata. Predmeti iz stava 1. ta. 1, 2, 4, 6. i 7. ovog lana polau se usmeno, a predmeti iz ta. 3, 5. i 8. tog stava polau se pismeno. Praktini deo ispita je provera strunog znanja i osposobljenosti za spasavanje putnika i lanova posade, kao i vazduhoplova i drugih materijalnih dobara i za gaenje poara na vazduhoplovu i drugim materijalnim dobrima i provera postupaka u sluaju opasnosti. lan 31. Gradivo za polaganje teorijskog dela ispita za sticanje dozvole za rad za vrenje poslova iz lana 22. stav 2. ovog pravilnika obuhvata sledee predmete: 1) vazduhoplov i njegovu konstrukciju; 2) poznavanje rejona aerodroma i kodirane karte; 3) postupke u sluaju opasnosti; 4) vazduhoplovne i vatrogasne propise; 5) preventivnu protivpoarnu zatitu; 6) vatrogasna vozila, vatrogasne pumpe i agregate; 7) vatrogasnu taktiku; 8) sredstva za gaenje poara i njihovu upotrebu; 9) osnovno poznavanje prve medicinske pomoi. Teorijski deo ispita polae se usmeno. Praktini deo ispita je provera strunog znanja i osposobljenosti za evakuaciju i stvaranje uslova za spasavanje i gaenje poara, kao i provera postupaka u sluaju opasnosti.
8-12/01
639 od 1036 lan 32.
Knjiga I
Gradivo za polaganje ispita za vrenje pomonih poslova protivpoarne zatite vazduhoplova i aerodroma obuhvata sledee predmete: 1) vazduhoplov i njegovu konstrukciju; 2) postupke u sluaju opasnosti; 3) preventivnu protivpoarnu zatitu; 4) gaenje poara; 5) osnove poznavanja prve medicinske pomoi. lan 33. Gradivo za polaganje posebnog ispita za vrenje poslova instruktora protivpoarne zatite vazduhoplova i aerodroma obuhvata sledee predmete: 1) vazduhoplovnu tehniku; 2) vazduhoplovna pristanita; 3) vatrogasnu tehniku; 4) postupke u sluaju opasnosti; 5) vazduhoplovne i vatrogasne propise; 6) metodiku nastave. Ispit iz stava 1. ovog lana polae se usmeno. lan 34. Kandidatu koji je poloio ispit za vrenje poslova iz lana 22. st. 1. i 2. ovog pravilnika organ nadlean za saobraaj u republici, odnosno autonomnoj pokrajini izdaje dozvolu za rad. Kandidatu koji je poloio poseban ispit organ nadlean za saobraaj u republici, odnosno autonomnoj pokrajini unosi u dozvolu za rad ovlaenje za vrenje poslova instruktora protivpoarne zatite vazduhoplova i aerodroma. lan 35. Dozvola za rad iz lana 34. ovog pravilnika izdaje se sa rokom vaenja od dve godine. Pre svakog produavanja vaenja dozvole za rad ili posle prekida u radu dueg od jedne godine vri se proveravanje strune sposobnosti lica polaganjem ispita za produavanje vaenja dozvole za rad.
8-12/01
640 od 1036 lan 36.
Knjiga I
Gradivo za polaganje ispita za produavanje vaenja dozvole za rad za vrenje poslova iz lana 22. stav 1. ovog pravilnika sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Teorijski deo ispita obuhvata sledee predmete: 1) vazduhoplov i njegovu konstrukciju; 2) postupke u sluaju opasnosti; 3) vatrogasnu taktiku za gaenje poara na vazduhoplovu; 4) vatrogasnu tehniku; 5) vazduhoplovne i vatrogasne propise. Teorijski deo ispita polae se usmeno. Praktini deo ispita je provera strunog znanja i osposobljenosti za spasavanje i gaenje poara, kao i provera postupaka u sluaju opasnosti. lan 37. Gradivo za polaganje ispita za produavanje vaenja dozvole za rad za vrenje poslova iz lana 22. stav 2. ovog pravilnika sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Teorijski deo ispita obuhvata sledee predmete: 1) postupke u sluaju opasnosti; 2) vazduhoplovne i vatrogasne propise. Teorijski deo ispita polae se usmeno. Praktini deo ispita je provera strunog znanja i osposobljenosti za spasavanje i gaenje poara, kao i provera postupaka u sluaju opasnosti.
V Poslovi snabdevanja vazduhoplova gorivom i mazivom

lan 38. Poslovi snabdevanja vazduhoplova gorivom i mazivom obuhvataju: rukovanje opremom za punjenje vazduhoplova gorivom i mazivom, punjenje vazduhoplova gorivom i mazivom, voenje cisterne za gorivo i mazivo, kao i vrenje nadzora nad pomonim poslovima snabdevanja vazduhoplova gorivom i mazivom.
8-12/01
641 od 1036
Knjiga I
Poslovi manipulacije gorivom i mazivom obuhvataju prijem goriva i maziva iz rafinerije, kontrolu vrste i kvaliteta goriva i maziva i uskladitenje goriva i maziva. Pomoni poslovi snabdevanja vazduhoplova gorivom i mazivom obuhvataju pomone poslove punjenja vazduhoplova gorivom i mazivom, koji se vre pod nadzorom. lan 39. Poslove snabdevanja vazduhoplova gorivom i mazivom moe da vri voza-punilac koji ima najmanje strunu spremu kvalifikovanog radnika, koji je zavrio obuku za vrenje tih poslova i koji ima poloen ispit i dozvolu za rad. lan 40. Poslove manipulacije gorivom i mazivom moe da vri manipulant koji ima najmanje strunu spremu kvalifikovanog radnika, koji je zavrio obuku za vrenje tih poslova i koji ima poloen ispit i dozvolu za rad. lan 41. Pomone poslove snabdevanja vazduhoplova gorivom i mazivom moe da vri pomonik punioca koji ima najmanje strunu spremu polukvalifikovanog radnika pod uslovom da je posebno obuen za vrenje tih poslova. Organizacija udruenog rada koja vri punjenje vazduhoplova gorivom i mazivom izdaje potvrdu da je radnik obuen za vrenje pomonih poslova snabdevanja vazduhoplova gorivom i mazivom. lan 42. Za vrenje poslova vozaa-punioca, odnosno manipulanata polae se usmeni ispit koji se sastoji iz opteg i posebnog dela. Gradivo za polaganje opteg dela ispita obuhvata sledee predmete: 1) osnovno poznavanje vrste i kvaliteta goriva; 2) preventivnu protivpoarnu zatitu. Gradivo za polaganje posebnog dela ispita obuhvata sledee predmete, i to: 1) za vozaa-punioca:
8-12/01
642 od 1036
Knjiga I
vazduhoplovna pristanita; instalacije za gorivo na vazduhoplovu; postupke punjenja vazduhoplova gorivom; 2) za manipulanta: propis o skladitenju goriva i maziva. lan 43. Za vrenje pomonih poslova snabdevanja vazduhoplova gorivom i mazivom polae se usmeni ispit. Gradivo za polaganje ispita iz stava 1. ovog lana obuhvata sledee predmete: 1) preventivnu protivpoarnu zatitu; 2) instalacije za gorivo na vazduhoplovu. lan 44. Kandidatu koji je poloio ispit za vrenje poslova iz lana 38. st. 1. i 2. ovog pravilnika, organ nadlean za saobraaj u republici, odnosno autonomnoj pokrajini izdaje dozvolu za rad. lan 45. Dozvola za rad iz lana 44. ovog pravilnika izdaje se sa rokom vaenja od 4 godine. Pre svakog produavanja vaenja dozvole za rad ili posle prekida u radu dueg od jedne godine vri se proveravanje strune sposobnosti lica. lan 46. Ispit za produavanje vaenja dozvole za rad za vozaa-punioca sastoji se iz praktine provere znanja u rukovanju opremom za punjenje vazduhoplova gorivom i mazivom i punjenju vazduhoplova gorivom i mazivom. lan 47. Gradivo za polaganje ispita za produavanje vaenja dozvole za rad za manipulanta, koji se polae usmeno, obuhvata predmet: propis o uskladitenju goriva i maziva.
8-12/01
643 od 1036
Knjiga I
VI Poslovi prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari

lan 48. Poslovi organizovanja i koordiniranja prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari obuhvataju: organizovanje i koordiniranje rada na prihvatu i otpremi vazduhoplova, putnika i stvari, usaglaavanje planova prihvata i otpreme vazduhoplova na aerodromu i kontrolisanje izvravanja poslova prihvata i otpreme. Poslovi usaglaavanja planova prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari obuhvataju: koordiniranje rada na prihvatu i otpremi vazduhoplova i usaglaavanje i kontrolisanje operativnih planova saobraaja na platformi. Poslovi kontrole opsluivanja vazduhoplova, putnika i stvari obuhvataju stalnu kontrolu nad poslovima opsluivanja vazduhoplova, putnika i stvari. Poslovi organizovanja opsluivanja vazduhoplova, putnika i stvari obuhvataju organizaciju tehnikog opsluivanja vazduhoplova. Poslovi optereenja i centrae vazduhoplova obuhvataju sastavljanje liste opereenja i odreivanje centrae vazduhoplova. Poslovi startovanja i parkiranja vazduhoplova obuhvataju voenje i parkiranje vazduhoplova i davanje signala o spremnosti za startovanje motora. Poslovi opsluivanja energijom za startovanje motora vazduhoplova obuhvataju rukovanje elektrinim i vazdunim agregatima, kojima se vazduhoplov pri startovanju motora obezbeuje elektrinom energijom i vazduhom. Poslovi rukovanja sredstvima prihvata i otpreme obuhvataju: rukovanje sredstvima za prihvat i otpremu putnika i stvari za voenje samohodnih sredstava za prihvat i otpremu putnika i stvari. lan 49. Pomoni poslovi prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari obuhvataju poslove prihvata i otpreme putnika i poslove prevoza putnika.
8-12/01
644 od 1036
Knjiga I
Pomoni poslovi prihvata i otpreme putnika obuhvataju davanje informacija o saobraaju, obezbeenja kretanja, ukrcavanja i iskrcavanja putnika i proveru karata za ukrcavanje u vazduhoplov. Pomoni poslovi prevoza putnika na platformu obuhvataju prevoz putnika na platformi od i do vazduhoplova i vuu vazduhoplova na aerodromskim povrinama. lan 50. Poslovi instruktora prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari obuhvataju obuku radnika koji se osposobljavaju za vrenje strunih poslova prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari. Ako se instruktor prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari nalazi na listi odgovarajuih strunjaka koju utvruje organ nadlean za saobraaj u republici, odnosno autonomnoj pokrajini, on moe da vri i proveravanje strunosti radnika iz stava 1. ovog lana. lan 51. Poslove organizovanja i koordiniranja prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari moe da vri koordinator saobraaja koji ima najmanje srednju strunu spremu vazduhoplovnog smera, koji je najmanje dve godine vrio te poslove pod nadzorom i koji ima poloen ispit i dozvolu za rad, odnosno lice koje ima najmanje srednju strunu spremu, koje je najmanje tri godine vrilo te poslove pod nadzorom i koje ima poloen ispit i dozvolu za rad. lan 52. Poslove usaglaavanja i koordiniranja prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari moe da vri koordinator saobraaja koji ima najmanje srednju strunu spremu vazduhoplovnog smera, koji je najmanje dve godine vrio te poslove pod nadzorom i koji ima poloen ispit i dozvolu za rad, odnosno lice koje ima najmanje srednju strunu spremu, koje je najmanje tri godine vrilo te poslove pod nadzorom i koje ima poloen ispit i dozvolu za rad. lan 52. Posle usaglaavanja planova prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari moe da vri dispeer saobraaja koji ima najmanje srednju strunu spremu vazduhoplovnog smera, koji je najmanje dve godine vrio te poslove pod nadzorom i koji ima poloen ispit i dozvolu
8-12/01
645 od 1036
Knjiga I
za rad, odnosno lice koje ima najmanje srednju strunu spremu, koje je najmanje tri godine vrilo te poslove pod nadzorom i koje ima poloen ispit i dozvolu za rad. lan 53. Poslove kontrole opsluivanja vazduhoplova, putnika i stvari moe da vri kontrolor opsluivanja koji ima najmanje srednju strunu spremu vazduhoplovnog smera, koji je najmanje jednu godinu vrio te poslove pod nadzorom i koji ima poloen ispit i dozvolu za rad, odnosno lice koje ima najmanje srednju strunu spremu, koje je najmanje tri godine vrilo te poslove pod nadzorom i koje ima poloen ispit i dozvolu za rad. lan 54. Poslove organizovanja opsluivanja vazduhoplova, putnika i stvari moe da vri dispeer platforme koji ima najmanje srednju strunu spremu vazduhoplovnog smera, koji je najmanje jednu godinu vrio te poslove pod nadzorom i koji ima poloen ispit i dozvolu za rad, odnosno lice koje ima najmanje srednju strunu spremu, koje je najmanje tri godine vrilo te poslove pod nadzorom i koje ima poloen ispit i dozvolu za rad. lan 55. Poslove optereenja i centrae vazduhoplova moe da vri balanser vazduhoplova koji ima najmanje srednju strunu spremu vazduhoplovnog smera, koji je najmanje jednu godinu vrio te poslove pod nadzorom i koji ima poloen ispit i dozvolu za rad, odnosno lice koje ima najmanje srednju strunu spremu, koje je najmanje tri godine vrilo te poslove pod nadzorom i koje ima poloen ispit i dozvolu za rad. lan 56. Poslove startovanja i parkiranja vazduhoplova moe da vri markersignalista koji ima najmanje strunu spremu polukvalifikovanog radnika, pod uslovom da je zavrio obuku za rad na tim poslovima i da ima poloen ispit i dozvolu za rad. lan 57. Poslove opsluivanja energijom za startovanje motora vazduhoplova moe da vri rukovalac generatorom koji ima najmanje strunu
8-12/01
646 od 1036
Knjiga I
spremu kvalifikovanog radnika, pod uslovom da je zavrio obuku za rad na tim poslovima i da ima poloen ispit i dozvolu za rad. lan 58. Poslove rukovanja sredstvima prihvata i otpreme moe da vri rukovalac aerodromskom opremom koji ima najmanje strunu spremu polukvalifikovanog radnika, pod uslovom da je zavrio obuku za rad na tim poslovima i da ima poloen ispit i dozvolu za rad. lan 59. Pomone poslove prihvata i otpreme putnika moe da vri domain, odnosno domaica vazduhoplovnog pristanita koja ima najmanje srednju strunu spremu, pod uslovom da je posebno obuena za vrenje tih poslova. Pomone poslove prevoza putnika na platformu moe da vri voza koji ima najmanje strunu spremu kvalifikovanog radnika, pod uslovom da je obuen za vrenje tih poslova. Organizacija udruenog rada za aerodromske usluge izdaje potvrdu da je radnik obuen za vrenje pomonih poslova prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari. lan 60. Poslove instruktora prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari moe da vri radnik koji ima vaeu dozvolu za rad, koji ima najmanje tri godine iskustva na tim poslovima, koji je poloio poseban ispit za instruktora i kome je u vaeu dozvolu za rad upisano ovlaenje za vrenje tih poslova. lan 61. Za vrenje poslova koordinatora saobraaja, dispeera saobraaja, kontrolora opsluivanja vazduhoplova, putnika i stvari, dispeera platforme i balansera vazduhoplova polae se ispit koji se sastoji iz opteg dela i posebnog dela koji se odnosi na odreeni tip vazduhoplova, odnosno na odreeni tip aerodromske opreme. Gradivo za polaganje opteg dela ispita iz stava 1. ovog lana obuhvata sledee predmete: 1) osnovno poznavanje vazduhoplovne navigacije i meteorologije; 2) vazduhoplovnu tehniku;
8-12/01
647 od 1036
Knjiga I
3) vazduhoplovna pristanita i aerodromski saobraaj; 4) vazduhoplovne propise; 5) teinu i centrau vazduhoplova; 6) osnovno poznavanje pravila i sistema kontrole letenja; 7) pripremu i operativnu kontrolu vazdunog saobraaja; 8) poznavanje strune terminologije na engleskom jeziku. Opti deo ispita iz stava 2. ovog lana polae se pismeno. Predmete iz stava 2. ta. 4, 5. i 7. ovog lana koordinator saobraaja polae i usmeno. Predmete iz stava 2. ta. 4. i 7. ovog lana dispeer saobraaja polae i usmeno. Predmete iz stava 2. ta. 2, 3. i 7. ovog lana kontrolor opsluivanja vazduhoplova, putnika i stvari polae i usmeno. Kontrolor opsluivanja vazduhoplova, putnika i stvari polae usmeno i posebni deo ispita za odreeni tip vazduhoplova. Predmete iz stava 2. ta. 2. i 3. ovog lana dispeer platforme polae i usmeno. Dispeer platforme polae usmeno i posebni deo ispita za odreeni tip aerodromske opreme. Predmeti iz stava 2. ta. 4, 5. i 8. ovog lana balanser vazduhoplova polae i usmeno. Balanser vazduhoplova polae usmeno i posebni deo ispita za odreeni tip vazduhoplova. Lice koje je zavrilo odgovarajuu kolu vazduhoplovnog smera ne polae predmete iz stava 2. ta. 2, 3. i 6. ovog lana. lan 62. Za vrenje poslova parkera-signaliste, rukovaoca generatora i rukovaoca aerodromskom opremom polae se ispit koji se sastoji iz opteg dela. Gradivo za polaganje ispita iz stava 1. ovog lana obuhvata sledee predmete: 1) osnovno poznavanje vazdunog saobraaja i vazduhoplovstva; 2) osnovno poznavanje vazduhoplovnih propisa koji se odnose na aerodrome; 3) vazduhoplovnu tehniku; 4) vazduhoplovna pristanita; 5) organizaciju saobraaja na vazduhoplovnom pristanitu.
8-12/01
648 od 1036
Knjiga I
Ispit iz stava 2. ovog lana polae se usmeno. Pored predmeta iz stava 2. ovog lana, parker-signalista polae usmeno i predmet: zemaljska signalizacija vazduhoplova. Pored predmeta iz stava 2. ovog lana, rukovalac generatora polae usmeno i predmet: zemaljski agregati u vazduhoplovstvu. Pored predmeta iz stava 2. ovog lana, rukovalac aerodromskom opremom usmeno polae i predmet: aerodromska oprema. lan 63. Za vrenje pomonih poslova prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari polae se usmeni ispit. Gradivo za polaganje ispita iz stava 1. ovog lana obuhvata sledee predmete: 1) osnovno poznavanje vazduhoplovnih propisa iz oblasti aerodroma; 2) organizaciju saobraaja na vazduhoplovnom pristanitu. Pored predmeta iz stava 2. ovog lana, voza autobusa polae i predmet: sredstva za vuu vazduhoplova po zemlji. lan 64. Gradivo za polaganje posebnog ispita za vrenje poslova instruktora prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari obuhvata sledee predmete: 1) organizaciju i kontrolu saobraaja; 2) vazduhoplovne propise; 3) metodiku nastave. Ispit iz stava 1. ovog lana polae se usmeno. lan 65. Kandidatu koji je poloio ispit za vrenje poslova iz lana 48. ovog pravilnika organ nadlean za saobraaj u republici, odnosno autonomnoj pokrajini izdaje dozvolu za rad. Kandidatu koji je poloio poseban ispit organ nadlean za saobraaj u republici, odnosno autonomnoj pokrajini unosi u dozvolu za rad ovlaenje za vrenje poslova instruktora prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari.
8-12/01
649 od 1036 lan 66.
Knjiga I
Dozvola za rad za vrenje poslova iz lana 48. ovog pravilnika izdaje se sa rokom vaenja od tri godine. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, dozvola za rad za vrenje poslova kontrolora opsluivanja vazduhoplova izdaje se sa rokom vaenja od jedne godine. lan 67. Gradivo za polaganje ispita za produavanje vaenja dozvole za rad za vrenje poslova koordinatora saobraaja, dispeera saobraaja, kontrolora opsluivanja vazduhoplova, putnika i stvari i dispeera platforme obuhvata predmete iz lana 61. stav 2. ta. 4. i 7. ovog pravilnika. Gradivo za polaganje ispita za produavanje dozvole za rad za vrenje poslova balansera vazduhoplova obuhvata predmete iz lana 61. stav 2. ta. 4. i 5. ovog pravilnika i posebni deo ispita za odreeni tip vazduhoplova. lan 68. Gradivo za polaganje ispita za produavanje vaenja dozvole za rad za vrenje poslova parkera-signaliste, rukovaoca generatora i rukovaoca aerodromskom opremom obuhvata predmete iz lana 62. stav 2. ta. 2. i 5. ovog pravilnika. Pored predmeta iz stava 1. ovog lana, parker-signalista polae i predmet: zemaljska signalizacija vazduhoplova. Pored predmeta iz stava 1. ovog lana, rukovalac generatora polae i predmet: zemaljski agregati vazduhoplova. Pored predmeta iz stava 1. ovog lana, rukovalac aerodromskom opremom polae i predmet: aerodromska oprema. lan 69. Ispiti iz l. 67. i 68. ovog pravilnika polau se usmeno.
VII Prelazne i zavrne odredbe

lan 70. Dozvole za rad strunog osoblja koje su steene na osnovu ranijih propisa vae do 31. decembra 1982. godine.
8-12/01
650 od 1036
Knjiga I
U roku iz stava 1. ovog lana struno osoblje duno je da poloi ispite i stekne dozvole za rad po odredbama ovog pravilnika. lan 71. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
651 od 1036
Knjiga I
3.13
PRAVILNIK O SLUBENOJ ODEI RADNIKA SAVEZNOG HIDROMETEOROLOKOG ZAVODA KOJI VRE METEOROLOKU POMO * VAZDUHOPLOVSTVU I Opte odredbe
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se kroj odela i oznake radnika Saveznog hidrometeorolokog zavoda koji vre meteoroloku pomo vazduhoplovstvu na aerodromima. lan 2. Radnici Saveznog hidrometeorolokog zavoda iz lana 1. ovog pravilnika nose slubenu odeu i odgovarajuu oznaku aerodroma na kojem su zaposleni. Na onim aerodromima koji nemaju odgovarajuu oznaku, radnici su duni da nose oznaku Saveznog hidrometeorolokog zavoda. lan 3. Slubena odea daje se radnicima besplatno na korienje.
II Sastavni delovi slubene odee

lan 4. Slubena odea sastoji se od zimske i letnje slubene odee, u zavisnosti od sezone.
8-12/01
652 od 1036
Knjiga I
Zimska sezona poinje 15. oktobra, a zavrava se 31. marta. Letnja sezona poinje 1. aprila, a zavrava se 14. oktobra. lan 5. Zimska slubena odea za mukarce sastoji se od sakoa, pantalona (dva komada), koulje (dva komada), kravate (dva komada), mantila sa ulokom (jedan komad), cipela (jedan par), i slubene oznake aerodroma. lan 6. Zimska slubena odea za ene sastoji se od gornjeg dela kostima (aketa), suknje (dva komada), koulje (dva komada), mantila sa ulokom (jedan komad), cipela (jedan par) i slubene oznake aerodroma. lan 7. Letnja slubena odea za mukarce sastoji se od sakoa, pantalona (dva komada), letnje koulje (dva komada), kravate (dva komada), cipela (jedan par) i slubene oznake aerodroma. lan 8. Letnja slubena odea za ene sastoji se od gornjeg dela kostima (aketa), suknje (dva komada), letnje koulje (dva komada), cipela (jedan par) i slubene oznake aerodroma. lan 9. Zimska i letnja slubena odea je od materijala teget plave boje. lan 10. Zimska i letnja koulja je bele boje od pamune tkanine. Kravata je teget plave boje i izraena je od diolena. Zimske i letnje cipele su crne boje.
8-12/01
653 od 1036
Knjiga I
III Kroj i oznaka

lan 11. Sako po duini pokriva depove pantalona. Na srednjem avu lea nalazi se razrez, na prednjem delu nalaze se tri dugmeta boje materijala. Na levoj strani u visini grudi naiven je dep sa faltom na sredini i poklopcem sa dugmetom boje materijala, i na istom se nosi slubena oznaka aerodroma. Donji depovi naiveni su sa spoljne strane, imaju faltu na sredini i poklopac sa dugmetom boje materijala. Reveri su otvoreni. Ivice poklopca depova, naramenice i sve ivice, sakoa osim ivica rukava, su tepovane. lan 12. Pantalone doseu do visine risa na nozi, bez manetni. irina nogavica iznosi 22 - 24 cm, s tim to su prednji delovi nogavica sa unutranje strane postavljeni do ispod kolena, depovi koso postavljeni i uiveni 4 cm od pojasa sa otvorom od 16 cm. Na desnom zadnjem delu nalazi se useen dep sa poklopcem irine 15 cm. lan 13. Gornji deo kostima (aket) dosee duinu do ivice rukava, i isti je otvorenih revera, sa malo naglaenim strukom. Na levoj strani, u visini grudi, naiven je dep sa faltom na sredini i poklopcem sa dugmetom boje materijala na kome se nosi slubena oznaka aerodroma. Na prednjem delu u visini struka naivena su dva depa sa faltama, i na istim se nalaze poklopci sa dugmetom boje materijala. aket se zakopava sa etiri dugmeta, boje materijala. Sve ivice aketa, sem ivica rukava, su tepovane. lan 14. Suknja je ravnog kroja duine ispod kolena. Postavljena je celom duinom i na prednjoj strani na sredini nalazi se falta.
8-12/01
654 od 1036 lan 15.
Knjiga I
Mantil (muki i enski) dosee duinu do ispod kolena. Rukavi su naiveni. Na svakoj bonoj strani nalazi se po jedan koso useen dep. Na srednjem lenom avu u donjem delu nalazi se razrez. Mantil je postavljen i ima uloak od vetakog krzna koji se privruje patent zatvaraem.
IV Rokovi trajanja slubene odee

lan 16. Rokovi trajanja slubene odee su sledei: 1) za muki zimski i letnji sako dve sezone; 2) za muke zimske i letnje pantalone dve sezone; 3) za muke zimske i letnje koulje dve sezone; 4) za kravate dve sezone; 5) za muke zimske i letnje cipele jedna sezona; 6) za enski zimski i letnji aket dve sezone; 7) za enske zimske i letnje suknje dve sezone; 8) za enske zimske i letnje koulje dve sezone; 9) za enske zimske i letnje cipele jedna sezona; 10) za mantil sa ulokom muki i enski etiri godine. lan 17. O izdatoj slubenoj odei vodi se evidencija.
V Zavrna odredba
8-12/01
655 od 1036
Knjiga I
3.14
NAREDBA O VISINI NAKNADE ZA PROVERAVANJE STRUNE SPOSOBNOSTI VAZDUHOPLOVNOG * OSOBLJA
1. Za proveravanje strune sposobnosti vazduhoplovnog osoblja plaa se naknada zavisno od vrste dozvole za koju se polae ispit, odnosno vrste ovlaenja za koje se polae poseban ispit. 2. Visina naknade za proveru strune sposobnosti vazduhoplovnog osoblja koja se plaa po kandidatu data je u tabeli, koja je sastavni deo ove naredbe. 3. Visina naknade za polaganje popravnog ispita i ispita za obnavljanje dozvole iznosi 50% od iznosa koji se plaa za sticanje odgovarajue dozvole, odnosno ovlaenja. 4. Naknada iz take 1. ove naredbe uplauje se prilikom podnoenja prijave za polaganje ispita, na poseban raun Saveznog ministarstva za saobraaj i veze. 5. Danom stupanja na snagu ove naredbe prestaje da vai Naredba o visini naknade za proveravanje strune sposobnosti vazduhoplovnog osoblja ("Slubeni list SRJ", br. 46/93, 53/93, 64/93, 72/93, 79/93, 81/93, 87/93, 4/94, 7/94, 12/94 i 77/94). 6. Ova naredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".
Redni broj VRSTA DOZVOLE
Novih dinara
Osnovna doz- ovlaevola nje priznavanje ovla- dozvole enja vanredna provera
1 1
2 Pilot slobodnog balona
3 200
4 150
5 150
6 150
7 150
8-12/01
656 od 1036
Knjiga I
2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18
Pilot zmaja Pilot jedrilice Pilot ultralakog vazduhoplova Sportski pilot aviona i helikoptera Sportski padobranac Profesionalni pilot aviona i helikoptera Profesionalni pilot I klase Saobraajni pilot aviona i helikoptera Navigator leta Inenjer leta u avionu i helikopteru Verifikator leta Domain/domaica vazduhoplova Vazduhoplovni mehaniar Vazduhoplovni tehniar Vazduhoplovni inenjer tehnike pripreme Vazduhoplovno-saobraajno osoblje Ostalo struno osoblje
200 200 250 250 200 400 450 500 360 400 400 350 350 400 400 350 300
150 150 200 210 150 350 350 450 300 350 350 300 300 350 350 300 250
150 150 200 210 150 350 350 450 300 350 350 300 300 350 350 300 250
150 150 200 210 150 350 350 450 300 350 350 300 300 350 350 300 250
150 150 200 210 150 350 350 450 300 350 350 300 300 350 350 300 250
8-12/01
657 od 1036
Knjiga I
3.15
PRAVILNIK O TRAJANJU SMENA, TRAJANJU NEPREKIDNOG RADA I DUINI DNEVNOG ODMORA KONTROLORA LETENJA I POMONIKA * KONTROLORA LETENJA
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se trajanje smena, trajanje neprekidnog rada i duina dnevnog odmora kontrolora letenja i pomonika kontrolora letenja. lan 2. Rad kontrolora letenja i pomonika kontrolora letenja odvija se u smenama, s tim da jedna smena ne moe trajati due od osam asova i 30 minuta u toku 24 asa. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, smena moe trajati due zbog vie sile, zahteva ovlaenog organa, kao i drugih nepredvidivih okolnosti, ali ne due od 12 asova. lan 3. Neprekidni rad ne moe trajati due od tri asa, odnosno due od dva asa ako se kontrola letenja vri pomou radara. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, nadleno lice u slubi kontrole letenja neprekidni rad moe produiti jo za 60 minuta zbog iznenadnog poveanja obima saobraaja ili zbog drugih nepredvidivih okolnosti. lan 4. Posle neprekidnog rada iz lana 3. ovog pravilnika, kontroloru letenja i pomoniku kontrolora letenja mora se obezbediti odmor koji ne moe biti krai od 20 minuta ni dui od 60 minuta.
8-12/01
658 od 1036
Knjiga I
Duinu odmora iz stava 1. ovog lana odreuje nadleno lice u slubi kontrole letenja, zavisno od prethodnog psihofizikog naprezanja kontrolora letenja i pomonika kontrolora letenja, kao i od obima saobraaja. lan 5. Ako se rad kontrolora letenja i pomonika kontrolora letenja ne odvija u smenama ve je organizovan dvokratno, vreme izmeu prvog i drugog dela radnog vremena ne moe biti krae od tri asa. lan 6. Dnevni odmor kontrolora letenja i pomonika kontrolora letenja ne moe biti krai od 12 asova. lan 7. Poseban odmor (rekreativni odmor) kontrolor letenja i pomonik kontrolora letenja ne mogu koristiti neposredno pre ili posle godinjeg odmora. lan 8. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o trajanju radnog vremena i odmorima kontrolora letenja ("Slubeni list SFRJ", br. 9/86). lan 9. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
659 od 1036
Knjiga I
3.16
PRAVILNIK O LEGITIMACIJI OVLAENOG RADNIKA SAVEZNOG ORGANA UPRAVE NADLENOG ZA POSLOVESAOBRAAJA I VEZA*
lan 1. Legitimaciju ovlaenog radnika saveznog organa uprave nadlenog za poslove saobraaja i veza (u daljem tekstu: legitimacija) izdaje Savezni komitet za saobraaj i veze na obrascu koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. lan 2. Veliina obrasca legitimacije je 100 mm x 70 mm. lan 3. Obrazac legitimacije tampa se na vrstoj hartiji, plave je boje i zatien je omotom od providne plastike. lan 4. Ovlaeni radnik saveznog organa uprave nadlenog za poslove saobraaja i veza duan je da vrati legitimaciju kad mu prestane radni odnos u Saveznom komitetu za saobraaj i veze. lan 5. O izdatim legitimacijama vodi se evidencija. lan 6. U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika izvrie se izdavanje legitimacija ovlaenim radnicima. lan 7. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
660 od 1036
Knjiga I
GRB SOCIJALISTIKA FEDERATIVNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA SOCIALIST FEDERAL REPUBLIC OF YUGOSLAVIA
SAVEZNI KOMITET ZA SAOBRAAJ I VEZE FEDERAL COMMITEE FOR TRANSPORTATION AND COMMUNICATIONS
LEGITIMACIJA OVLAENOG RADNIKA SAVEZNOG KOMITETA ZA SAOBRAAJ I VEZE
IDENTITY CARD OF THE AUTHORIZED EMPLOYEE OF THE FEDERAL COMMITEE FOR TRANSPORTATION AND COMMUNICATIONS
8-12/01
661 od 1036
Knjiga I
Druga strana
Potpis imaooca legitimacije Mesto za fotografiju Signature of holder Broj N

o
Prezime i ime Name of holder Datum roenja Date of birth Adresa Address of holder Mesto i datum izdavanja Place and date of issue Peat Seal Potpis
8-12/01
662 od 1036 Trea Strana
Knjiga I
A) OVLAENJE IMAOCA LEGITIMACIJE SAVEZNOG ORGANA UPRAVE NADLENOG ZA POSLOVE SAOBRAAJA I VEZA AUTHORITY OF THE IDENTITY CARD HOLDER OF THE FEDERAL ADMINISTRATIVE AGENCY COMPETENT FOR TRANSPORT AND COMMUNICATION AFFAIRS
Struno lice koje vri pregled vazduhoplova ovlaeno je da vri odreene radnje iz delokruga saveznog organa uprave nadlenog za poslove saobraaja i veza utvrene u Zakonu o vazdunoj plovidbi.
***
An expert performing the aircraft inspector shall be authorized to perform specific affairs within the scope of the province of work of the federal administrative agency competent for transport and communication affairs spelled out by the Air Navigation Act.
8-12/01
663 od 1036 etvrta strana
Knjiga I
B) OVLAENJE IMAOCA LEGITIMACIJE SAVEZNOG ORGANA UPRAVE NADLENOG ZA POSLOVE SAOBRAAJA I VEZA AUTHORITY OF THE IDENTITY CARD HOLDER OF THE FEDERAL ADMINISTRATIVE AGENCY COMPETENT FOR TRANSPORT AND COMMUNICATION AFFAIRS
Struno lice koje vri sprovoenje ispita za izdavanje, odnosno produavanje dozvole vazduhoplovnog osoblja ovlaeno je da vri odreene radnje iz delokruga saveznog organa uprave nadlenog za poslove saobraaja i veza utvrene u Zakonu o vazdunoj plovidbi. *** An expert in charge of examinations for the issue and extention of aviation personnel licences shall be authorized to perform specific affairs within the scope of the province of work of the federal administrative agency competent for transport and communication affairs spelled out by the Air Navigation Act.
8-12/01
664 od 1036 Peta strana
Knjiga I
V) OVLAENJE IMAOCA LEGITIMACIJE SAVEZNOG ORGANA UPRAVE NADLENOG ZA POSLOVE SAOBRAAJA I VEZA AUTHORITY OF THE IDENTITY CARD HOLDER OF THE FEDERAL ADMINISTRATIVE AGENCY COMPETENT FOR TRANSPORT AND COMMUNICATION AFFAIRS
Struno lice koje vri slubene radnje u vezi sa udesom vazduhoplova ovlaeno je da vri odreene radnje iz delokruga saveznog organa uprave nadlenog za poslove saobraaja i veza utvrene u Zakonu o vazdunoj plovidbi. *** An expert performing functions relating to the aircraft accident shall be authorized to perform specific affairs within the scope of the province of work of the federal administrative agency competent for transport and communication affairs spelled out by the Air Navigation Act.
8-12/01
665 od 1036
Knjiga I
3.17
PRAVILNIK O STRUNOJ SPREMI, STRUNOJ OBUCI, ISPITIMA, DOZVOLAMA I OVLAENJIMA VAZDUHOPLOVNO-SAOBRAAJNOG OSOBLJA* I OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se struna sprema, struna obuka, ispiti, dozvole, ovlaenja za vrenje odreenih strunih poslova (u daljem tekstu: ovlaenja) i drugi uslovi koje mora da ispunjava vazduhoplovno-saobraajno osoblje. U vazduhoplovno-saobraajno osoblje, u smislu ovog pravilnika, spada i inenjer za pripremu leta. lan 2. Licu koje ima strunu spremu propisanu ovim pravilnikom, koje je struno obueno i koje ispunjava propisane zdravstvene uslove, a koje poloi ispit za vrenje odreenog strunog posla, izdaje se dozvola, odnosno ovlaenje za vrenje tog posla. lan 3. Prilikom prvog sticanja dozvole polae se i poseban ispit za vrenje odreenog strunog posla. U dozvolu iz stava 1. ovog lana moe se upisati i novo ovlaenje ako je lice zavrilo strunu obuku, provelo na poslovima za koje se struno obuava propisano vreme i poloilo poseban ispit za vrenje tog posla.
8-12/01
666 od 1036 lan 4.
Knjiga I
Obim teorijskog dela ispita za sticanje dozvole i obim teorijskog dela posebnog ispita za vrenje odreenog strunog posla utvruje se programom za struno obuavanje i proveravanje strunosti vazduhoplovno-saobraajnog osoblja. lan 5. Struna obuka za praktini deo ispita za sticanje dozvole, odnosno za upis ovlaenja moe se vriti samo pod nadzorom lica koje ima odgovarajuu dozvolu i ovlaenje za instruktora.
II INENJER ZA PRIPREMU LETA

lan 6. Kandidat za polaganje ispita za sticanje dozvole inenjera za pripremu leta mora imati zavren najmanje VI stepen strune spreme vazduhoplovno-saobraajnog smera, najmanje jednu godinu radnog iskustva na odgovarajuim poslovima i najmanje jedan let u pilotskoj kabini u svojstvu opservera po tipu vazduhoplova. lan 7. Teorijski deo ispita za sticanje dozvole inenjera za pripremu leta obuhvata sledee: 1) optereenje mase i bilans vazduhoplova; 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) performanse vazduhoplova; korienje vazduhoplova; vazduhoplovnu navigaciju i komunikaciju; vazduhoplovnu meteorologiju; sistem kontrole letenja i vazduhoplovnih obavetavanja; vazduhoplovne propise; znanje engleskog jezika. lan 8. U dozvolu inenjera za pripremu leta mogu se upisati ovlaenja za vrenje sledeih poslova: 1) utvrivanje i proraun performansi vazduhoplova;
8-12/01
667 od 1036
Knjiga I
2) utvrivanje uslova i naina kontrole optereenja mase i balansa vazduhoplova; 3) vrenje navigacijske i neposredne pripreme vazduhoplova za let. lan 9. Na osnovu dozvole i ovlaenja za vrenje poslova iz lana 8. taka 1. ovog pravilnika, inenjer za pripremu leta moe da vri poslove: utvrivanja i prerauna performansi vazduhoplova; izrade analize poletanja i sletanja vazduhoplova na pojedinom aerodromu, izrade postupaka za poletanje vazduhoplova sa otkazom motora i izrade letako-tehnike dokumentacije i uputstava iz oblasti performansi vazduhoplova. lan 10. Na osnovu dozvole i ovlaenja za vrenje poslova iz lana 8. taka 2. ovog pravilnika, inenjer za pripremu leta moe da vri poslove: utvrivanje uslova i naina kontrole optereenja mase i balansa vazduhoplova i izrade sistema za balansiranje vazduhoplova; kontrole merenja mase vazduhoplova i izrade letako-tehnike dokumentacije i uputstava za kontrolu optereenja mase i balansa vazduhoplova. lan 11. Na osnovu dozvole i ovlaenja za vrenje poslova iz lana 8. taka 3. ovog pravilnika, inenjer za pripremu leta moe da vri poslove: navigacijske i neposredne pripreme vazduhoplova za let; izrade navigacionih planova za let vazduhoplova; prikupljanja, obrade i analize podataka i informacija potrebnih za bezbedno obavljanje leta i izrade letako-tehnike dokumentacije za navigacijsku i neposrednu pripremu vazduhoplova za let. lan 12. U dozvolu inenjera za pripremu leta, pored ovlaenja iz l. 9, 10. i 11. ovog pravilnika, moe se upisati i ovlaenje za vrenje poslova instruktora.
8-12/01
668 od 1036 lan 13.
Knjiga I
Inenjer za pripremu leta za polaganje posebnog ispita za sticanje ovlaenja za vrenje poslova instruktora mora da ispunjava sledee uslove: 1) da poseduje vaeu dozvolu inenjera za pripremu leta; 2) da je najmanje tri godine po sticanju dozvole vrio poslove inenjera za pripremu leta. lan 14. Teorijski deo posebnog ispita za sticanje ovlaenja za vrenje poslova instruktora za utvrivanje performansi vazduhoplova obuhvata: metodiku nastave i obuke, vazduhoplovne propise i performanse vazduhoplova. Teorijski deo posebnog ispita za sticanje ovlaenja za vrenje poslova instruktora za utvrivanje uslova i naina kontrole optereenja mase i balansa vazduhoplova obuhvata: metodiku nastave i obuke, vazduhoplovne propise i optereenje mase i balansa vazduhoplova. Teorijski deo posebnog ispita za sticanje ovlaenja za vrenje poslova instruktora za navigacijske i neposredne pripreme vazduhoplova za let obuhvata: metodiku nastave i obuku, vazduhoplovne propise i vazduhoplovnu navigaciju i komunikaciju. lan 15. Inenjer za pripremu leta koji u dozvoli ima upisano ovlaenje za vrenje poslova instruktora moe vriti obuku inenjera za pripremu leta radi sticanja, produenja roka vaenja i obnavljanja vaenja dozvole, kao i proveru strune sposobnosti radi produenja roka vaenja i obnavljanja vaenja dozvole.
III ISPITI
lan 16. Ispit za sticanje dozvole, odnosno ispit za sticanje ovlaenja za vrenje odreenog strunog posla (poseban ispit) sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Teorijski deo ispita sastoji se iz pismenog i usmenog dela.
8-12/01
669 od 1036
Knjiga I
Praktini deo ispita za sticanje dozvole i posebnog ispita za sticanje ovlaenja sastoji se u praktinom primenjivanju steenog znanja u radu na odreenim strunim poslovima. lan 17. Pismenu prijavu za polaganje ispita i posebnog ispita kandidat podnosi Saveznom komitetu za saobraaj i veze najkasnije 30 dana pre redovnog ispitnog roka. Uz pismenu prijavu za polaganje ispita i posebnog ispita, kandidat podnosi dokaze o ispunjavanju propisanih uslova, i to: o kolskoj spremi, da je struno obuen, da je proveo odreeno vreme na odgovarajuim poslovima i da je uplatio naknadu za proveravanje strune sposobnosti. Pismenu prijavu kandidat podnosi i kad polae popravni ispit. lan 18. Savezni komitet za saobraaj i veze, po prijemu prijave za polaganje ispita, utvruje da li kandidat ispunjava propisane uslove za polaganje ispita. Ako utvrdi da kandidat ispunjava propisane uslove, u roku od 30 dana od dana prijema prijave donosi reenje o formiranju komisije za polaganje ispita (u daljem tekstu: Komisija) u kome se odreuje broj lanova i sastav komisije i dan, as i mesto polaganja ispita. Dan polaganja ispita ne moe biti odreen u roku kraem od 15 dana od dana uruenja reenja kandidatu, osim ako kandidat zahteva da ispit polae pre tog roka. lan 19. Komisiju sainjavaju predsednik, potreban broj lanova i sekretar. Broj lanova Komisije utvruje se zavisno od broja predmeta, odnosno obima praktinog dela ispita, pri emu jedan lan Komisije moe biti ispitiva najvie za tri predmeta. Za lana Komisije za teorijski deo ispita moe biti imenovano lice koje ima najmanje isti stepen strune spreme kao i kandidat za polaganje ispita, a za lana Komisije za praktini deo ispita jo i odgovarajuu vaeu dozvolu i ovlaenje za koje kandidat polae ispit. Reenjem o imenovanju Komisije odreuje se i predsednik Komisije iz redova lanova Komisije.
8-12/01
670 od 1036
Knjiga I
Za lana Komisije, po pravilu, imenuje se lice koje nije obuavalo kandidata za praktini deo ispita. lan 20. Predsednik Komisije ispituje kandidata iz oblasti za koju je imenovan reenjem, prisustvuje svim fazama ispita, stara se o zakonitosti i pravilnosti sprovoenja ispita, vri uvid u pripremu ispita i ispitnog materijala i identifikaciju prijavljenih kandidata, po zavrenom ispitu ocenjuje uspeh kandidata i unosi rezultat u ispitni list kandidata. lan Komisije ispituje kandidata iz oblasti za koju je imenovan u reenju. Po zavrenom ispitu, ocenjuje uspeh kandidata i rezultat unosi u ispitni list kandidata, uz potpis. Sekretar Komisije priprema reenje o formiranju Komisije, organizuje celokupan tok ispita u skladu sa programom za struno obuavanje i proveravanje strunosti vazduhoplovno-saobraajnog osoblja, izrauje ispitna pitanja, testove i dr., priprema ispit i ispitni materijal i vri druge administrativno-tehnike poslove u vezi sa organizacijom i sprovoenjem ispita. lan 21. O radu Komisije i o ispitima vodi se zapisnik. Zapisnik vodi sekretar Komisije, odnosno lan Komisije koga odredi predsednik Komisije. Zapisnik potpisuju predsednik i lanovi Komisije i sekretar, i dostavljaju ga, zajedno sa izvetajem o rezultatu ispita, Saveznom komitetu za saobraaj i veze. lan 22. Ispit se polae u redovnim i vanrednim ispitnim rokovima, koje utvruje Savezni komitet za saobraaj i veze. Redovni ispitni rokovi odreuju se najmanje tri puta godinje u razmaku od etiri meseca.
8-12/01
671 od 1036
Knjiga I
Vanredni ispitni rokovi odreuju se ako se prijavi vie od pet kandidata, odnosno ako se za to ukae naroita potreba. lan 23. Usmeni deo ispita kandidat polae posle uspeno izraenog pismenog dela ispita. Pismeni deo ispita uspeno je izraen ako sadri najmanje 80% tanih odgovora. Kandidat koji na teorijskom delu ispita, odnosno teorijskom delu posebnog ispita ne poloi dva predmeta, moe polagati popravni ispit u roku koji odredi Komisija, a koji ne moe biti krai od 30 dana od dana saoptenja rezultata ispita. Ako kandidat ne poloi popravni ispit, smatrae se da ispit nije poloio i mora ga ponovo polagati. lan 24. Po poloenom teorijskom delu ispita i posebnog ispita kandidat polae praktini deo ispita. Ako kandidat ne poloi praktini deo ispita, smatrae se da ispit nije poloio. lan 25. Polaganje ispita, odnosno posebnog ispita kandidat moe ponoviti ako vreme izmeu dva polaganja nije krae od tri meseca. lan 26. Komisija ocenjuje celokupan uspeh kandidata na ispitu, odnosno posebnom ispitu, ocenom "poloio" ili "nije poloio". lan 27. Odredbe l. 16. do 26. ovog pravilnika primenjuju se i na sprovoenje ispita prilikom vanredne provere strune sposobnosti.
8-12/01
672 od 1036
Knjiga I
IV DOZVOLA
lan 28. Na zahtev lica koje poloi ispit za sticanje dozvole, Savezni komitet za saobraaj i veze izdaje dozvolu, na osnovu koje to lice moe samostalno da vri poslove za koje je poloilo ispit. Na zahtev lica koje poloi poseban ispit za vrenje odreenog strunog posla, Savezni komitet za saobraaj i veze u vaeu dozvolu upisuje ovlaenje za samostalno vrenje odreenog strunog posla za koje je poloilo poseban ispit. lan 29. Zahtevi iz lana 28. ovog pravilnika sadre line podatke podnosioca zahteva: ime i prezime, datum i mesto roenja, adresu prebivalita, odnosno boravita i naznaenje dozvole za ije se izdavanje podnosi zahtev. Uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se uverenje o poloenom ispitu, odnosno posebnom ispitu i dokaz o zdravstvenoj sposobnosti podnosioca zahteva. lan 30. Zahtev za produenje roka vaenja dozvole moe se podneti najkasnije 30 dana pre isteka roka vaenja dozvole. lan 31. Uz zahtev za produenje roka vaenja dozvole, imalac dozvole mora da podnese: 1) ako je u toku vaenja dozvole imao prekid u radu krai od est meseci ili nije imao prekid dokaze: a) o zdravstvenoj sposobnosti; b) da je na odgovarajuim poslovima proveo najmanje 18 meseci; 2) ako je u toku vaenja dozvole imao prekid u radu dui od est meseci dokaze: a) o zdravstvenoj sposobnosti;
8-12/01
673 od 1036
Knjiga I
b) da je na odgovarajuim poslovima proveo neprekidno najmanje est meseci pre isteka roka vaenja dozvole; v) da je ovlaeno lice izvrilo proveru njegove strune sposobnosti; 3) dokaz da je u toku 12 meseci imao najmanje jedan let u pilotskoj kabini u svojstvu opservera po tipu vazduhoplova. lan 32. Uz zahtev za obnavljanje vaenja dozvole imalac dozvole mora da podnese sledee: 1) ako je od dana isteka roka vaenja dozvole prolo manje od est meseci dokaze: a) o zdravstvenoj sposobnosti; b) da je na odgovarajuim poslovima proveo uzastopno najmanje devet meseci pre isteka roka vaenja dozvole; v) da je ovlaeno lice izvrilo proveru njegove strune sposobnosti; 2) ako je od dana isteka roka vaenja dozvole prolo vie od est meseci dokaze: a) o zdravstvenoj sposobnosti; b) da je na odgovarajuim poslovima proveo uzastopno najmanje devet meseci pre isteka roka vaenja dozvole; v) da je iz teorijskog dela ispita za sticanje dozvole poloio vazduhoplovne propise, kao i poseban ispit za sticanje ovlaenja; 3) dokaz da je u toku 12 meseci imao najmanje jedan let u pilotskoj kabini u svojstvu opservera po tipu vazduhoplova. Ako je od dana isteka roka vaenja dozvole prolo vie od 24 meseca, imalac dozvole mora ponovo polagati ispit za sticanje dozvole. lan 33. Rok vaenja dozvole produava se, odnosno obnavlja za ono ovlaenje za koje su steeni uslovi propisani ovim pravilnikom.
8-12/01
674 od 1036
Knjiga I
Ovlaenje za vrenje odreenog strunog posla prestaje da vai ako se nisu stekli uslovi propisani ovim pravilnikom. lan 34. Obrazac dozvole iz lana 28. ovog pravilnika sadri: grb Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, naziv saveznog organa uprave koji je dozvolu izdao, naziv dozvole i rubrike u koje se unosi: registarski broj, ime i prezime i adresa prebivalita, odnosno boravita imaoca dozvole, datum izdavanja dozvole i potpis ovlaenog lica koje je izdalo dozvolu, mesto za fotografiju i potpis imaoca dozvole, mesto za upisivanje ovlaenja za vrenje odreenih strunih poslova i mesto za upisivanje produenja roka vaenja dozvole. Obrazac dozvole tampa se na jednom od jezika naroda i narodnosti Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i na engleskom jeziku.
V PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 35. Polaganje teorijskog dela ispita propisanog ovim pravilnikom nee se zahtevati kao uslov za izdavanje dozvole do 1. maja 1989. godine za lice koje ima najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima inenjera za pripremu leta. Lice koje ima najmanje 10 godina radnog iskustva na poslovima inenjera za pripremu leta, do 1. maja 1989. godine moe polagati ispit za ovlaenje instruktora ako ne ispunjava uslov iz lana 13. taka 2. ovog pravilnika. lan 36. Za lana Komisije za praktini deo ispita do 1. maja 1989. godine moe biti imenovano lice koje nema odgovarajuu dozvolu i ovlaenje za koje kandidat polae ispit, ako ima najmanje 10 godina radnog iskustva na poslovima inenjera za pripremu leta. lan 37. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
675 od 1036
Knjiga I
3.18
PRAVILNIK O STRUNOJ SPREMI, STRUNOJ OBUCI, ISPITIMA, DOZVOLAMA I OVLAENJIMA OSOBLJA KOJE VRI POSLOVE METEOROLOKOG OBEZBEENJA VAZDUNE PLOVIDBE*
I OPTE ODREDBE
lan 1. Ovim pravilnikom propisuju se struna sprema, struna obuka, ispiti, dozvole i ovlaenja za vrenje odreenih strunih poslova (u daljem tekstu: ovlaenja) osoblja koje vri poslove meteorolokog obezbeenja vazdune plovidbe. U osoblje koje vri poslove meteorolokog obezbeenja vazdune plovidbe, u smislu ovog pravilnika, spadaju: prognostiar, meteoroloki tehniar, operator veze i volmet-operator. lan 2. Licu koje ima strunu spremu propisanu ovim pravilnikom, koje je struno obueno, koje ispunjava propisane zdravstvene uslove i koje poloi ispit za vrenje odreenog strunog posla izdaje se dozvola, odnosno upisuje se u dozvolu ovlaenje za vrenje tog posla. lan 3. Obim gradiva za polaganje ispita za sticanje dozvole, odnosno za upis ovlaenja utvruje se Programom za struno obuavanje i proveravanje strunosti osoblja koje vri poslove meteorolokog obezbeenja vazdune plovidbe.
Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SFRJ", br. 36/89, 50/90 i "Slubenom listu SRJ", br. 8/95.
8-12/01
676 od 1036 lan 4.
Knjiga I
Struna obuka za praktini deo ispita za sticanje dozvole, odnosno za upis ovlaenja moe se vriti samo pod nadzorom lica koje ima odgovarajuu dozvolu i upisano ovlaenje za instruktora.
II PROGNOSTIAR
lan 5. Kandidat za polaganje ispita za sticanje dozvole prognostiara mora imati zavren najmanje VII stepen strune spreme meteorolokog smera ili vojnu akademiju meteoroloke specijalnosti i najmanje jednu godinu radnog iskustva na odgovarajuim poslovima. lan 6. Teorijski deo ispita za sticanje dozvole prognostiara obuhvata sledee predmete: 1) vazduhoplovnu meteorologiju; 2) vazduhoplovne propise iz oblasti meteorologije i organizaciju rada meteoroloke slube; 3) vazduhoplovnu meteoroloku terminologiju na engleskom jeziku. lan 7. Na osnovu dozvole, prognostiar vri sledee poslove: analizu, prognozu i neposredno praenje meteorolokih uslova koji utiu na vazdunu plovidbu; analizu, izradu i izdavanje upozorenja i obavetenja o meteorolokim uslovima na aerodromu i planiranim rutama, dostavljanje upozorenja i obavetenja o meteorolokim uslovima nadlenim slubama kontrole letenja i drugim korisnicima; obezbeivanje meteoroloke dokumentacije za let za posade vazduhoplova, konsultacije i pretpoletne pripreme sa posadama vazduhoplova (briefing); izdavanje vazduhoplovnih i drugih prognoza i praenje i prouavanje lokalnih karakteristika vremena na aerodromu.
8-12/01
677 od 1036
Knjiga I
III METEOROLOKI TEHNIAR

lan 8. Kandidat za polaganje ispita za sticanje dozvole meteorolokog tehniara mora imati zavren najmanje IV stepen strune spreme i najmanje est meseci radnog iskustva na odgovarajuim poslovima. lan 9. Teorijski deo ispita za sticanje dozvole meteorolokog tehniara obuhvata sledee predmete: 1) osnove vazduhoplovne meteorologije; 2) vazduhoplovne propise iz oblasti meteorologije i organizaciju rada meteoroloke slube; 3) vazduhoplovnu meteoroloku terminologiju na engleskom jeziku. lan 10. Na osnovu dozvole, meteoroloki tehniar vri sledee poslove: redovna i specijalna vazduhoplovna meteoroloka osmatranja; izradu kodiranih meteorolokih izvetaja; dostavljanje meteorolokih izvetaja telekomunikacionom centru i zainteresovanim korisnicima na aerodromu; prijem i pripremu meteoroloke dokumentacije za let; deifrovanje i ucrtavanje meteorolokih izvetaja na odgovarajue karte i dijagrame; predaju ROM zahteva telekomunikacionom centru i bankama ORMET podataka i obradu dokumentacije o meteorolokom osmatranju na aerodromu.
IV OPERATOR VEZE
lan 11. Kandidat za polaganje ispita za sticanje dozvole operatora veze mora imati zavren najmanje IV stepen strune spreme i najmanje est meseci radnog iskustva na odgovarajuim poslovima. lan 12. Teorijski deo ispita za sticanje dozvole operatora veze obuhvata sledee predmete:
8-12/01
678 od 1036
Knjiga I
1) meteoroloke kodirane izvetaje i telekomunikacione sisteme u vazduhoplovnoj meteorologiji; 2) vazduhoplovne propise iz oblasti meteorologije i organizaciju rada meteoroloke slube; 3) vazduhoplovnu meteoroloku terminologiju na engleskom jeziku. lan 13. Na osnovu dozvole, operator veze vri sledee poslove: prijem i predaju vazduhoplovnih i sinoptikih izvetaja; predaju ROM zahteva telekomunikacionom centru i bankama ORMET podataka; prijem potrebne dokumentacije za let i prijem odgovarajuih sinoptikih i vazduhoplovnih karata i dijagrama za potrebe meteorolokog bdenja.
V. VOLMET OPERATOR
lan 14. Kandidat za polaganje ispita za sticanje dozvole VOLMET-operatora mora imati zavren najmanje IV stepen strune spreme i najmanje est meseci radnog iskustva na odgovarajuim poslovima. lan 15. Teorijski deo ispita za sticanje dozvole VOLMET-operatora obuhvata sledee predmete: 1) meteoroloke kodirane izvetaje i telekomunikacione sisteme u vazduhoplovnoj meteorologiji; 2) vazduhoplovne propise iz oblasti meteorologije i organizaciju rada vazduhoplovno-meteoroloke slube; 3) vazduhoplovnu meteoroloku terminologiju na engleskom jeziku. lan 16. Na osnovu dozvole VOLMET-operator vri sledee poslove: prijem i selekciju redovnih meteorolokih izvetaja za odreene aerodrome; snimanje pripremljenih izvetaja za VOLMET-emisiju; putanje snimljene VOLMET-emisije; predaju ROM zahteva telekomunikacionom centru i bankama ORMET podataka.
8-12/01
679 od 1036
Knjiga I
VI OVLAENJA
lan 17. U dozvole iz l. 5, 8, 11. i 14. ovog pravilnika, moe se upisati ovlaenje za vrenje poslova instruktora. lan 18. Za polaganje posebnog ispita za sticanje ovlaenja za vrenje poslova instruktora, kandidat mora da ispunjava sledee uslove: 1) da poseduje jednu od vaeih dozvola iz l. 5, 8, 11. ili 12. ovog pravilnika; 2) da je najmanje tri godine po sticanju dozvole vrio poslove prognostiara za polaganje ispita za instruktora prognostiara, odnosno tri godine za polaganje ispita za instruktora meteorolokog tehniara, operatora veze ili VOLMET-operatora. lan 19. Teorijski deo posebnog ispita za sticanje ovlaenja za vrenje poslova instruktora iz lana 5. ovog pravilnika obuhvata metodiku nastave, vazduhoplovne propise iz oblasti meteorologije i osnove prognoze vremena. Teorijski deo posebnog ispita za sticanje ovlaenja za vrenje poslova instruktora iz lana 8. ovog pravilnika obuhvata metodiku nastave, vazduhoplovne propise iz oblasti meteorologije i meteoroloke instrumente i opremu. Teorijski deo posebnog ispita za sticanje ovlaenja za vrenje poslova instruktora iz l. 11. i 14. ovog pravilnika obuhvata metodiku nastave, vazduhoplovne propise iz oblasti meteorologije i telekomunikacione sisteme. lan 20. Na osnovu dozvole i upisanog odgovarajueg ovlaenja, instruktor moe da vri obuku za praktini deo ispita radi sticanja, produenja roka vaenja i obnavljanja vaenja dozvole, kao i proveru strune sposobnosti radi produenja roka vaenja ili obnavljanje vaenja dozvole.
8-12/01
680 od 1036
Knjiga I
VII ISPITI
lan 21. Ispit za sticanje dozvole, odnosno ispit za sticanje ovlaenja za vrenje odreenog strunog posla (poseban ispit) sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Teorijski deo ispita sastoji se iz pismenog i usmenog dela. Praktini deo ispita za sticanje dozvole i posebnog ispita za sticanje ovlaenja sastoji se u praktinom primenjivanju steenog znanja u radu na odreenim strunim poslovima. lan 22. Pismenu prijavu za polaganje ispita i posebnog ispita kandidat podnosi Saveznom sekretarijatu za saobraaj i veze i u roku od 30 dana pre poetka redovnog ispitnog roka. Uz pismenu prijavu za polaganje ispita i posebnog ispita kandidat podnosi dokaze o ispunjavanju propisanih uslova, i to: o strunoj spremi, da je struno obuen, da je proveo odreeno vreme na odgovarajuim poslovima i da je uplatio naknadu za proveravanje strune sposobnosti. Pismenu prijavu kandidat podnosi i kad polae popravni ispit. lan 23. Savezni sekretarijat za saobraaj i veze, po prijemu prijave za polaganje ispita, proverava da li kandidat ispunjava propisane uslove za polaganje ispita. Ako utvrdi da kandidat ispunjava propisane uslove, u roku od 30 dana od dana prijema prijave donosi reenje o formiranju Komisije za polaganje ispita (u daljem tekstu: Komisija), u kome se odreuje broj lanova i sastav Komisije i dan, as i mesto polaganja ispita. Dan polaganja ispita ne moe biti odreen u roku kraem od 15 dana uruenja reenja kandidatu, osim ako kandidat zahteva da ispit polae pre tog roka. Ako Savezni sekretarijat za saobraaj i veze utvrdi da kandidat ne ispunjava propisane uslove za polaganje ispita, o tome e doneti odgovarajue reenje.
8-12/01
681 od 1036 lan 24.
Knjiga I
Komisiju sainjavaju predsednik, potreban broj lanova i sekretar. Broj lanova Komisije utvruje se zavisno od broja predmeta, odnosno obima praktinog dela ispita, pri emu jedan lan Komisije moe biti ispitiva najvie za dva predmeta. Za lana Komisije za teorijski deo ispita moe biti imenovano lice koje ima najmanje isti stepen strune spreme kao i kandidat za polaganje ispita, a za lana Komisije za praktini deo ispita - jo i odgovarajuu vaeu dozvolu i ovlaenje za koje kandidat polae ispit. Reenjem o imenovanju Komisije odreuje se i predsednik Komisije iz redova lanova Komisije. Za lana Komisije, po pravilu, imenuje se lice koje nije obuavalo kandidata za praktini deo ispita. lan 25. Predsednik Komisije ispituje kandidata iz oblasti za koju je imenovan reenjem, prisustvuje ispitu, stara se o zakonitosti i pravilnosti sprovoenja ispita, vri uvid u pripremu ispitnog materijala i identifikaciju prijavljenih kandidata, po zavrenom ispitu ocenjuje uspeh kandidatima i unosi rezultat u ispitnu listu kandidata. lan Komisije ispituje kandidata iz oblasti za koju je imenovan u reenju. Po zavrenom ispitu, ocenjuje uspeh kandidata i rezultat unosi u ispitni list kandidata, uz potpis. Sekretar Komisije priprema reenje o formiranju Komisije, organizuje celokupan tok ispita u skladu sa Programom za struno obuavanje i proveravanje strunosti osoblja koje vri poslove meteorolokog obezbeenja vazdune plovidbe, izrauje ispitna pitanja, testove i dr. priprema ispit i ispitni materijal i vri druge administrativno-tehnike poslove u vezi sa organizacijom i sprovoenjem ispita. lan 26. O radu Komisije i o ispitima vodi se zapisnik. Zapisnik vodi sekretar Komisije, odnosno lan Komisije koga odredi predsednik Komisije. Zapisnik potpisuju predsednik, lanovi Komisije i sekretar, koji ga dostavlja zajedno sa izvetajem o rezultatu ispita Saveznom sekretarijatu za saobraaj i veze.
8-12/01
682 od 1036 lan 27.
Knjiga I
Ispit se polae u redovnim i vanrednim ispitnim rokovima, koje utvruje Savezni sekretarijat za saobraaj i veze. Redovni ispitni rokovi odreuju se najmanje tri puta godinje, u razmaku od etiri meseca. Vanredni ispitni rokovi odreuju se ako se prijavi vie od pet kandidata, odnosno ako se za to ukae naroita potreba. lan 28. Usmeni deo ispita kandidat polae posle uspeno izraenog pismenog dela ispita. Pismeni deo ispita uspeno je izraen ako sadri najmanje 80% tanih odgovora. Kandidat koji na teorijskom delu ispita, odnosno teorijskom delu posebnog ispita ne poloi jedan predmet, moe polagati popravni ispit iz tog predmeta u roku koji odredi Komisija, a koji ne moe biti krai od 30 dana od dana saoptenja rezultata ispita. Ako kandidat ne poloi popravni ispit iz stava 3. ovog lana smatrae se da ispit nije poloio i mora ga ponovo polagati, u celini. lan 29. Po poloenom teorijskom delu ispita ili posebnog ispita kandidat polae praktini deo ispita. Ako kandidat ne poloi praktini deo ispita, smatrae se da ispit nije poloio. lan 30. Polaganje ispita, odnosno posebnog ispita kandidat moe ponoviti ako vreme izmeu dva polaganja nije krae od tri meseca. lan 31. Komisija ocenjuje celokupan uspeh kandidata na ispitu, odnosno posebnom ispitu, ocenom "poloio" ili "nije poloio". lan 32. Odredbe l. 21. do 31. ovog pravilnika primenjuju se i na sprovoenje ispita prilikom vanredne provere strune sposobnosti.
8-12/01
683 od 1036
Knjiga I
VIII DOZVOLA
lan 33. Na zahtev lica koje poloi ispit za sticanje dozvole, Savezni sekretarijat za saobraaj i veze izdaje dozvolu na osnovu koje to lice moe samostalno da vri poslove za koje je poloilo ispit. Na zahtev lica koje poloi poseban ispit za vrenje poslova instruktora, Savezni sekretarijat za saobraaj i veze u vaeu dozvolu upisuje ovlaenje za vrenje tih poslova. lan 34. Zahtev iz lana 33. ovog pravilnika sadri line podatke podnosioca zahteva: ime i prezime, datum i mesto roenja, adresu prebivalita, odnosno boravita i naznaenje dozvole, odnosno ovlaenja, za ije izdavanje se podnosi zahtev. Uz zahtev iz stava 1. ovog lana, prilae se uverenje o poloenom ispitu, odnosno posebnom ispitu i dokaz o zdravstvenoj sposobnosti podnosioca zahteva. lan 35. Zahtev za produenje roka vaenja dozvole moe se podneti najdocnije u roku od 30 dana pre isteka roka vaenja dozvole. lan 36. Uz zahtev za produenje roka vaenja dozvole imalac dozvole mora: 1) ako je u toku vaenja dozvole imao prekid u radu krai od est meseci ili nije imao prekid, da podnese dokaze: a) o zdravstvenoj sposobnosti; b) da je na odgovarajuim poslovima proveo najmanje 18 meseci; 2) ako je u toku vaenja dozvole imao prekid u radu dui od est meseci, da podnese dokaze: a) o zdravstvenoj sposobnosti; b) o periodu provedenom na odgovarajuim poslovima; v) da je ovlaeno lice proverilo njegove strune sposobnosti.
8-12/01
684 od 1036 lan 37.
Knjiga I
Ako je istekao rok vaenja dozvole, dozvola se mora obnoviti. Uz zahtev za obnavljanje dozvole imalac dozvole mora da podnese dokaze: 1) o zdravstvenoj sposobnosti; 2) da je na odgovarajuim poslovima proveo neprekidno najmanje devet meseci pre isteka roka vaenja dozvole; 3) da je ovlaeno lice proverilo njegove strune sposobnosti. Ako imalac dozvole ne ispunjava uslov iz take 2. stava 2. ovog lana, mora ponovo polagati ispit za sticanje dozvole. Ako je od dana isteka roka vaenja dozvole prolo vie od 24 meseca, imalac dozvole mora ponovo polagati ispit za sticanje dozvole. lan 38. Odredbe l. 36. i 37. ovog pravilnika primenjuju se i na produenje, odnosno obnavljanje ovlaenja. lan 39. Obrazac dozvole iz lana 33. ovog pravilnika sadri: grb Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, naziv saveznog organa uprave koji je dozvolu izdao, naziv dozvole i rubrike u koje se unosi: registarski broj, ime i prezime i adresa prebivalita, odnosno boravita imaoca dozvole, datum izdavanja dozvole i potpis ovlaenog lica koje je izdalo dozvolu, mesto za fotografiju i potpis imaoca dozvole, mesto za upisivanje ovlaenja za vrenje odreenih strunih poslova i mesto za upisivanje produenja roka vaenja dozvole. Obrazac dozvole tampa se na jednom od jezika naroda i narodnosti Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i na engleskom jeziku.
IX PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 40. Za lice koje je najmanje pet godina provelo na poslovima prognostiara, meteorolokog tehniara, operatora veze ili VOLMET-operatora nee se, kao uslov za izdavanje dozvole, traiti polaganje teorijskog de-
8-12/01
685 od 1036
Knjiga I
la ispita propisanog ovim pravilnikom, najdocnije do 31. decembra 1990. godine. Lice koje je najmanje 10 godina provelo na poslovima prognostiara, meteorolokog tehniara, operatora veze ili VOLMET-operatora moe polagati ispit za ovlaenje instruktora i ako ne ispunjava uslov iz lana 18. ovog pravilnika, a najdocnije do 1. avgusta 1990. godine. lan 41. Lice koje na dan stupanja na snagu ovog pravilnika ima strunu spremu propisanu ovim pravilnikom i vri odgovarajue strune poslove, mora stei dozvolu za vrenje tih poslova najdocnije do 31. decembra 1990. godine. lan 42. Lice koje na dan stupanja na snagu ovog pravilnika nema strunu spremu propisanu ovim pravilnikom, a vri odgovarajue poslove najmanje pet godina, mora stei dozvolu za vrenje tih poslova najdocnije do 31. decembra 1990. godine. lan 43. Za lana Komisije za praktini deo ispita moe biti imenovano lice koje nema vaeu dozvolu, odnosno ovlaenje za koje kandidat polae ispit, ako ima najmanje 10 godina radnog iskustva na odgovarajuim poslovima, a najdue do 31. decembra 1990. godine. lan 44. Za instruktora za strunu obuku radi sticanja odgovarajue dozvole i proveru strune sposobnosti moe biti imenovano lice koje nema vaeu dozvolu, odnosno ovlaenje za odreenu vrstu posla, ako ima najmanje 10 godina radnog iskustva na tim poslovima, a najdue do 31. decembra 1990. godine. lan 45. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
686 od 1036
Knjiga I
3.19
PRAVILNIK O USLOVIMA KOJE MORA DA ISPUNJAVA KOLA ILI KOLSKI CENTAR ZA OBUAVANJE VAZDUHOPLOVNOG OSOBLJA*
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se uslovi koje mora da ispunjava kola ili kolski centar za obuavanje letakog, padobranskog i kabinskog osoblja (u daljem tekstu: centar za obuku) radi dobijanja dozvole, odnosno ovlaenja koja se upisuju u dozvolu. lan 2. Vazduhoplovno osoblje iz lana 1. ovog pravilnika obuava se u centru za obuku prema programu obuavanja za svaku vrstu obuke. lan 3. Centar za obuku mora imati bazni aerodrom i prostorije za odravanje obuke i smetaj ureaja, opreme, uila, kolske dokumentacije, arhive i biblioteke. Aerodrom, prostorije, ureaje, opremu i uila centar za obuku mora obezbediti za period koji ne moe bti krai od dvanaest meseci. Svaka promena uslova rada centra za obuku mora se prijaviti Saveznom ministarstvu za saobraaj i veze. lan 4. Centar za obuku duan je da obezbedi: 1) odgovarajue vazduhoplove i padobrane; 2) ureen aerodrom, poligon ili drugi teren koji omoguava uspeno izvoenje nastave s praktinom obukom, zavisno od vrste obuke za koju se koristi; 3) zatvoren hangar s odgovarajuom instalacijom;
Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SRJ", br. 68/93,54/94, 40/95.
8-12/01
687 od 1036
Knjiga I
4) skladite za avionsko gorivo i mazut, s ureenim prostorom za pretakanje goriva i pumpom za gorivo; 5) prirunu radionicu s magacinskim prostorom za rezervne delove; 6) ambulantu koja ispunjava propisane uslove; 7) kontrolni toranj ili drugu prostoriju za rukovoenje letenjem; 8) elektronska i radio-sredstva (telefon, teleks, radio-stanica i sl.). lan 5. Bazni aerodrom, u smislu ovog pravilnika, jeste aerodrom na kome se nalazi sedite centra za obuku ili aerodrom koji je od sedita centra udaljen najvie trideset kilometara. lan 6. Centar za obuku moe, ako to zahtevaju meteoroloki uslovi ili ako nastane promena na baznom aerodromu, koja onemoguava izvoenje obuke, pojedine faze obuke vriti i na drugom aerodromu, ali ne due od trideset dana. Aerodrom na kome se privremeno izvodi obuka mora ispunjavati propisane uslove i imati dozvolu za korienje koju je izdalo Savezno ministarstvo za saobraaj i veze. lan 7. Centar za obuku duan je da obezbedi sledea uila: 1) navigacionu kartu SRJ u razmeri 1:500000, s ucrtanim vazdunim putevima i zabranjenim zonama; 2) geografsku kartu SRJ u razmeri 1:50000, 3) kartu aerodromske zone u razmeri 1:500000, 4) radio-navigacionu kartu SRJ, 5) zbornik vazduhoplovnih podataka (AIP), 6) zbornik vazduhoplovnih podataka za sportske aerodrome, 7) putni prirunik, 8) navigacioni raunar s uputstvom za korienje.
8-12/01
688 od 1036
Knjiga I
Pored uila iz stava 1. ovog lana, centar za obuku duan je da obezbedi i druga uila predviena programom obuke kao to su makete, crtei, preseci instrumenata i opreme, audio-vizuelna sredstva, eme sistema, instro-panel, crtee, aviokomponente i dr. lan 8. Centar za obuku kandidata za sticanje dozvole profesionalnog pilota, profesionalnog pilota prve klase, saobraajnog pilota, navigatora letaa, inenjera letaa, verifikatora letaa i kabinskog osoblja, kao i za sticanje odgovarajuih ovlaenja mora imati odgovarajui ureaj za simuliranje letenja (simulator), na kome se izvode vebe propisane programom obuke. lan 9. Prostorije centra za obuku moraju biti posebne graevinske celine ili moraju imati poseban ulaz i ne mogu biti deo ugostiteljskog ili stambenog objekta. Prostorije centra za obuku moraju biti izgraene tako da buka od letenja i buka od odravanja vazduhoplova ne ometa nastavu i da sluaoci iz jedne prostorije ne ometaju sluaoce u drugoj prostoriji. lan 10. Centar za obuku na baznom aerodromu mora imati prostorije za pripremu pilota pred praktinu obuku, i to odgovarajuu prostoriju za kandidate koji ekaju red za letenje i odgovarajue prostorije za letaku pripremu i analizu letenja. lan 11. Vazduhoplovi koji se u centru za obuku koriste za izvoenje praktinog dela obuke moraju se koristiti zavisno od kategorije i namene za koju su homologovani, koje su upisane u uverenje o plovidbenosti. Oprema, ureaji i instrumenti ugraeni u vazduhoplov iz stava 1. ovog lana moraju biti ispravni u vreme izvoenja obuke. lan 12. Centar za obuku, zavisno od broja kandidata na obuci i programa za odgovarajuu vrstu obuke, mora imati odgovarajui broj nastavnika i instruktora.
8-12/01
689 od 1036 lan 13.
Knjiga I
Nastavnik teorijske obuke kandidata za sticanje dozvole profesionalnog pilota, profesionalnog pilota prve klase, saobraajnog pilota, navigatora-letaa, inenjera-letaa, verifikatora-letaa i kabinskog osoblja, kao i za sticanje odgovarajuih ovlaenja, mora imati najmanje viu strunu spremu iz oblasti koju predaje i najmanje jednu godinu radnog iskustva u vazduhoplovstvu. Rukovodilac teorijske obuke, pored toga to mora da ispunjava uslove iz stava 1. ovog lana, mora imati i najmanje tri godine iskustva kao nastavnik teorijske obuke. lan 14. Nastavnik teorijske obuke za sticanje dozvole sportskog pilota aviona, pilota ultralakih aviona, pilota jedrilice, pilota slobodnog balona, pilota zmaja i padobranca s odgovarajuim ovlaenjima mora imati najmanje srednju strunu spremu u odgovarajuoj oblasti, ili mora da poseduje, odnosno da je posedovao odgovarajuu dozvolu i ovlaenje, kao i tri godine radnog iskustva u vazduhoplovstvu. Rukovodilac teorijske obuke, pored toga to mora da ispunjava uslove iz stava 1. ovog lana mora imati i dve godine radnog iskustva kao nastavnik teorijske obuke. lan 15. Nastavnik teorijske obuke moe predavati najvie tri srodna teorijska predmeta. lan 16. Rukovodilac letakom obukom moe biti lice koje poseduje odgovarajuu dozvolu i ovlaenje instruktora, odnosno nastavnika letenja. Rukovodilac letakom obukom za sticanje dozvole iz l. 8. i 14. ovog pravilnika moe biti instruktor, odnosno nastavnik letenja koji, pored toga to mora da ispunjava uslove iz stava 1. ovog lana, mora imati najmanje 1000, odnosno 300 asova letenja u svojstvu instruktora, odnosno nastavnika. lan 17. Instruktor, odnosno nastavnik letenja u jednoj grupi moe obuavati najvie est kandidata.
8-12/01
690 od 1036 lan 18.
Knjiga I
Rukovodilac letakom i rukovodilac teorijskom obukom duni su da prate nastavu, da se staraju o odravanju odgovarajueg nivoa obuke, da overe izvetaj o obuci, da proveravaju pojedine faze letake obuke i da izvre zavrnu proveru kandidata na obuci. lan 19. Centar za obuku duan je da obezbedi: 1) nastavne planove i programe za svaku vrstu obuke, koji sadre: ciljeve i zadatke obuke, plan obuke, opis svake lekcije, nain izvoenja nastave, sredstva i uila koja se koriste, nain provere po zavretku pojedinih faza obuke, odnosno posle zavretka obuke; 2) prirunike s utvrenim postupcima u letu i na zemlji, kao i u sluaju nude; 3) literaturu za obuku; 4) voenje linih dosijea kandidata, koji sadre: prijavu za obuku, reenje o prijemu na obuku, lekarsko uverenje, podatke o poloenim ispitima, karton o kolovanju, polisu osiguranja kandidata i dr.; 5) voenje dnevnika nastave; 6) voenje dnevnika planova obuke; 7) voenje dnevnika letenja, odnosno padobranskih skokova; 8) voenje naloga za letove izvan zone aerodroma i navigacionih planova; 9) voenje evidencije o udesima i nezgodama u toku obuke. lan 20. Centar za obuku duan je da vodi registar kandidata na obuci. U registar kandidata unose se lini podaci kandidata i podaci o trajanju obuke, nastavniku, odnosno instruktoru koji vri obuku, poloenim ispitima, stepenu obuenosti i vrsti poslova za koje je kandidat obuen. lan 21. Centar za obuku je duan da za svakog kandidata obezbedi: 1) kopiju programa obuke; 2) kopiju bezbednosnih postupaka i kunog reda centra za obuku;
8-12/01
691 od 1036
Knjiga I
3) uputstvo za eksploataciju i prinudne postupke za vazduhoplov na kome e se kandidat obuavati; 4) uputstvo za eksploataciju aerodroma na kome e se vriti obuka; 5) liste provere redovnih i vanrednih postupaka za vazduhoplov na kome e se vriti obuka. lan 22. Svakom kandidatu koji je zavrio obuku za sticanje dozvole, odnosno ovlaenja centra za obuku izdae potvrdu o steenoj obuenosti. Potvrda iz stava 1. ovog lana sadri: 1) naziv centra, 2) matini broj iz registra obuke i redni broj uverenja, 3) line podatke kandidata, 4) podatke o vrsti obuke koju je zavrio kandidat, 5) datum poetka i zavretka obuke, 6) ocene, po predmetima, i opti uspeh kandidata. lan 23. Uverenje o osposobljenosti za obuavanje vazduhoplovnog osoblja centru za obuku, na njegov zahtev, izdaje Savezno ministarstvo za saobraaj i veze. Uverenje se izdaje sa rokom vaenja od 12 meseci. lan 24. Uz zahtev za izdavanje uverenja podnose se sledea dokumenta: 1) reenje o upisu u registar vazduhoplovne organizacije, odnosno preduzea koje izdaje nadleni organ; 2) prirunik o radu centra za obuku; 3) spisak strunog osoblja koje e izvoditi teorijsku i praktinu obuku, s navoenjem njihove strune spreme i vrste dozvole i ovlaenja koja poseduju; 4) nastavni plan i program svih vrsta obuke koji su usaglaeni s propisanim programima za obuavanje vazduhoplovnog osoblja;
8-12/01
692 od 1036
Knjiga I
5) popis i skice prostorija za izvoenje teorijske obuke, kao i podaci o opremi iz lana 4. ovog pravilnika; 6) spisak vazduhoplova na kojima e se obuavati kandidati, s podacima o tipu, modelu i opremi; 7) spisak ostalih ureaja i uila za izvoenje teorijske i praktine obuke za svaku vrstu obuke. Uz zahtev za produenje vaenja uverenja, odnosno uz zahtev za izmenu uverenja o ispunjavanju uslova za obuku druge vrste vazduhoplovnog osoblja prilau se: 1) dokazi da su promene nastale u toku vaenja uverenja u skladu sa ovim pravilnikom; 2) podatke o broju kandidata koji su poloili ispit za sticanje dozvole, odnosno ovlaenja po zavrenoj obuci u centru za obuku. lan 25. Novanom kaznom od 300 do 3.000 novih dinara kaznie se za prekraj centar za obuku: 1) ako svaku promenu ne prijavi Saveznom ministarstvu za saobraaj i veze (lan 3. stav 3); 2) ako pojedine faze obuke vri na drugom aerodromu u periodu duem od 30 dana (lan 6. stav 1); 3) ako ne obezbedi uila iz lana 7. ovog pravilnika; 4) ako ne obezbedi nastavne planove i programe, prirunike i literaturu za obuku, kao i voenje linih dosijea kandidata, dnevnika nastave, dnevnika planova obuke, dnevnika letenja, odnosno padobranskih skokova, naloga za let i evidencije o udesima i nezgodama iz lana 19. ovog pravilnika; 5) ako ne vodi registar kandidata na obuci (lan 20); 6) ako za svakog kandidata ne obezbedi kopiju programa obuke, kopiju bezbednosnih postupaka kunog reda, uputstvo za eksploataciju i prinudne postupke za vazduhoplov, uputstvo za eksploataciju aerodroma i liste provere redovnih i vanrednih postupaka za vazduhoplov (lan 21). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u centru za obuku novanom kaznom od 100 do 1.000 dinara.
8-12/01
693 od 1036 lan 26.
Knjiga I
Novanom kaznom od 100 do 1.000 dinara kaznie se rukovodilac letake i rukovodilac teorijske obuke ako ne postupe po odredbama lana 18. ovog pravilnika. lan 27. Centar za obuku koji je uverenje stekao po odredbama Pravilnika o uslovima koje mora da ispunjava kola ili kolski centar za obuavanje vazduhoplovnog osoblja ("Slubeni list SFRJ", br. 72/91), osposobljenost za obuavanje vazduhoplovnog osoblja uskladie sa uslovima propisanim ovim pravilnikom najdocnije do 31. decembra 1994. godine. lan 28. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava kola ili kolski centar za obuavanje vazduhoplovnog osoblja ("Slubeni list SFRJ", br. 72/91). lan 29. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".
8-12/01
694 od 1036
Knjiga I
3.20
PRAVILNIK O OBRASCU LEGITIMACIJE VAZDUHOPLOVNOG OSOBLJA*

lan 1.
Ovim praviilnikom propisuju se obrazac legitimacije vazduhoplovnog osoblja zaposlenog u organima uprave, kao i zaposlenih na poslovima utvrivanja plovidbenosti vazduhoplova, provere obuenosti, izdavanja i produavanja vaenja dozvola vazduhoplovnog ovlaenog osoblja i ispitivanja uzroka udesa (u daljem tekstu: osoblje) Obrazac legitimacije odtampan je uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. lan 2. Dimenzije legitimacije su 8,8 x 12,5 cm. lan 3. Legitimacija je odtampana na vrstoj hartiji svetloplave boje i ima utisnut suvi ig preko fotografije. lan 4. O izdatim legitimacijama vodi se evidencija u Saveznom ministarstvu za saobraaj. lan 5. Osoblje je duno da organu iz lana 4. ovog pravilnika vrati legitimaciju kada mu prestane rad na toj dunosti. lan 6. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom listu SRJ.
8-12/01
695 od 1036
Knjiga I
8-12/01
696 od 1036
Knjiga I
3.21
PRAVILNIK O SLUBENOM ODELU * VAZDUHOPLOVNOG OSOBLJA I OPTE ODREDBE
lan 1. Ovim pravilnikom propisuje se izgled i nain korienja slubenog odela vazduhoplovnog osoblja, zaposlenog u organima uprave, kao i zaposlenih na poslovima utvrivanja plovidbenosti vazduhoplova, provera obuenosti, izdavanja i produavanja vaenja dozvola vazduhoplovnog ovlaenog osoblja i ispitvanja uzroka udesa pri obavljanju svojih poslova (u daljem tekstu: osoblje). lan 2. Slubeno odelo je zimsko i letnje. Zimsko slubeno odelo sastoji se od kape, sakoa, prsluka, pantalona, odnosno suknje, mantila sa ulokom, koulje, kravate, odnosno marame, konih rukavica, arapa, cipela i tane. Letnje slubeno odelo sastoji se od kape, letnjeg sakoa, letnjih pantalona, odnosno suknje, koulje, kravate, odnosno marame, arapa, cipela i tane. Kao delovi zimskog odnosno letnjeg odela, u smislu st. 2. i 3. ovog lana, podrazumevaju se dva para pantalona, odnosno dve suknje, dve koulje, dve kravate odnosno marame, deset pari arapa, par cipela i tana.
II. IZGLED ZIMSKOG SLUBENOG ODELA

lan 3. Pantalone, odnosno suknja, sako, prsluk, mantil i kapa su teget boje i izraeni su od vunene tkanine, osim mantila koji je izraen od diolen tkanine.
* Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SRJ", br. 65/99.
8-12/01
697 od 1036
Knjiga I
Koulja je bele boje i izraena je od pamune tkanine. Kravata je teget boje i izraena je od diolena. Marama je od svilene tkanine, u arenom dezenu. Cipele, rukavice i tana su crne, odnosno teget boje i izraeni su od koe. Muke arape su od vunenog prediva, teget boje. enske arape su od likre, teget boje.
lan 4. Zimsko slubeno odelo je sledeeg kroja: 1) kapa je model eira od vunenog filca za ene, odnosno apke za mukarce. apka je obinog marinskog kroja, sa suncobranom od plastine mase koji je po ivici opiven koom i povijen za 40o i ima odgovarajui podbradak koji je privren sa dva mala dugmeta; 2) sako je na jednoredno zakopavanje sa tri dugmeta, standardnog kroja, sa depovima naivenim sa strane. Gornji dep je sa leve strane, klasinog kroja i naiven. Sako je postavljen i na leima ima razrez duine 25 cm. Rukavi su normalnog kroja sa tri dugmeta. Dugmad za sako i mantil su teget boje; 3) pantalone su klasinog kroja sa dva depa sa strane i jednim pozadi, bez manetni; 4) suknja je ravnog kroja, duine ispod kolena, sa licem pozadi, duine 20 cm; 5) mantil je klasinog kroja sa ranglan rukavima, sa etiri dugmeta i sa koso uivenim depovima, duine preko kolena, sa ulokom od proivene punije vunene tkanine; 6) koulja je klasinog kroja, sa dugim rukavima.
III. IZGLED LETNJEG SLUBENOG ODELA

lan 5. Kapa, sako i pantalone, odnosno suknja izraeni su od lake prirodne tkanine i iste su boje kao zimsko odelo. Kravata, odnosno marama, cipele, arape i tana iz lana 2. ovog pravilnika nose se uz slubeno odelo.
8-12/01
698 od 1036 lan 6.
Knjiga I
Delovi letnjeg slubenog odela, osim koulje, istog su kroja kao i odgovarajui delovi zimskog slubenog odela. Koulja je klasinog kroja, bele boje i nosi se sa sakoom ili bez njega. Rukavi su kratki sa manetnama.
IV. OZNAKE NA SLUBENOM ODELU

lan 7. Osoblje nosi oznake na slubenom odelu, kapi i gornjem depu sakoa ili koulje, sa leve strane. Oznaka sadri simbol dravnosti, simbol vazduhoplova i naziv organa. Oznaka je irine 7 cm i visine 2,8 cm. Oznake su iste i na letnjem i na zimskom slubenom odelu. Oznaka na kapi je stalna, dok su ostale oznake izraene tako da su prenosive na pojedine delove slubene odee.
V. NOENJE I KORIENJE SLUBENOG ODELA

lan 8. Slubeno odelo se nosi samo za vreme vrenja slube. lan 9. Slubeno odelo odrava se isto i uredno o troku osoblja. Slubeno odelo se ne sme otuiti niti sa na njemu smeju vriti izmene u kroju, boji i oznakama. lan 10. Osoblje koje se ne pridrava odredaba iz l. 8. i 9. ovog pravilnika odgovara disciplinski i materijalno.
lan 11. Za vreme vrenja slubene intervencije koja zahteva noenje opreme i odee, namenjene zatiti na radu, osoblje ne mora da nosi slubeno odelo.
8-12/01
699 od 1036
Knjiga I
Za vreme slubenog boravka u inostranstvu, osoblje ne nosi slubeno odelo. lan 12. Slubeno odelo, cipele i arape nabavljaju se svake godine, a mantil, tana, kravata odnosno marama i rukavice svake dve godine. lan 13. Po prestanku radnog odnosa u Saveznom ministarstvu za saobraaj, osoblje moe zadrati slubeno odelo uz plaanje odgovarajue naknade. Iznos naknade izraunava se prema ceni po kojoj je odelo nabavljeno i prema duini vremnea upotrebe. Svaki zapoeti mesec rauna se kao puni mesec. U sluaju prestanka rada osoblja u Saveznom ministarstvu za saobraaj zbog sticanja prava na starosnu ili invalidsku penziju ili zbog smrti, slubeno odelo se ne vraa niti se za njega plaa naknada. Sa slubenog odela, koje po bilo kom osnovu prelazi u privatnu svojinu, skidaju se sve oznake. lan 14. O izdavanju i vraanju slubenog odela vodi se evidencija u Saveznom ministarstvu za saobraaj.
VI. ZAVRNE ODREDBE

lan 15. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".
8-12/01
700 od 1036
Knjiga I
4. 4.1
PODZAKONSKI PROPISI O VAZDUHOPLOVIMA PRAVILNIK O POSTUPKU I NAINU UTVRIVANJA * PLOVIDBENOSTI VAZDUHOPLOVA

lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se postupak i nain utvrivanja plovidbenosti vazduhoplova. Plovidbenost vazduhoplova utvruje se na osnovu izvrenih osnovnih, redovnih i vanrednih pregleda vazduhoplova i dokumentacije vazduhoplova. lan 2. Radi utvrivanja plovidbenosti vazduhoplova, za pregled vazduhoplova obrazuje se komisija od odgovarajuih strunjaka ili se odreuje strunjak odgovarajue specijalnosti, zavisno od vrste i kategorije vazduhoplova i obima pregleda. Osnovne i redovne preglede vazduhoplova saobraajne kategorije vri iskljuivo komisija. Komisiju, odnosno strunjaka iz stava 1. ovog lana obrazuje, odnosno odreuje Jugoslovenski registar vazduhoplova (u daljem tekstu: Registar). lan 3. Utvrivanje plovidbenosti vazduhoplova vri se na zahtev nosioca prava raspolaganja, odnosno sopstvenika vazduhoplova (u daljem tekstu: podnosilac zahteva). Zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se Registru. lan 4. Zahtev za utvrivanje plovidbenosti vazduhoplova sadri: naziv i adresu podnosioca zahteva, naziv proizvoaa, tip i serijski broj vazduhoplova, vrstu, kategoriju i namenu vazduhoplova, vrstu pregleda koja
8-12/01
701 od 1036
Knjiga I
se zahteva i razloge zato se pregled zahteva, datum isteka vaenja uverenja o plovidbenosti, mesto na kome e vazduhoplov biti pripremljen za pregled, predlog za najpovoljnije vreme pregleda, ime i prezime i zanimanje ovlaenog lica koje e kao predstavnik podnosioca zahteva prisustvovati pregledu i potpisati zapisnik. lan 5. Radi utvrivanja plovidbenosti novoizgraenog vazduhoplova u zemlji, za osnovni pregled takvog vazduhoplova podnosilac zahteva duan je da uz zahtev iz lana 4. ovog pravilnika podnese: 1) isprave o: homologaciji, gradnji i kvalitetu izrade, uraenim izmenama, ugraenim pogonskim grupama i izvrenim ispitivanjima tih pogonskih grupa na probnom stolu, merenju teine i poloaju centra teita, sa spiskom izmerene ugraene opreme, i proveri mera i postavnih uglova (reglana lista); 2) izvetaje o: pregledu, ispitivanjima na zemlji i u letu vazduhoplova, ugraenoj radio-komunikacionoj i navigacionoj opremi, sa podacima o dozvoli za korienje, kompenzaciji kompasa i kompasnih sistema, i ispitivanju sistema dinamikog i statikog pritiska navigacione opreme; 3) tehniku dokumentaciju u obimu koji omoguava da se utvrde asovi korienja i resurs (dozvoljeno vreme korienja) vazduhoplova, pogonskih grupa, opreme ili delova opreme i instrumenata, kao i da na vazduhoplovu u vreme pregleda nema delova kojima je istekao resurs. lan 6. Radi utvrivanja plovidbenosti novoizgraenog vazduhoplova iz uvoza, za osnovni pregled takvog vazduhoplova podnosilac zahteva duan je da uz zahtev iz lana 4. ovog pravilnika podnese isprave, izvetaje i tehniku dokumentaciju iz lana 5. ovog pravilnika, osim isprave o gradnji i kvalitetu izrade umesto koje podnosi uverenje o plovidbenosti vazduhoplova za izvoz izdato od zemlje proizvoaa vazduhoplova. lan 7. Radi utvrivanja plovidbenosti korienog vazduhoplova iz uvoza, za osnovni pregled takvog vazduhoplova podnosilac zahteva duan je da uz zahtev iz lana 4. ovog pravilnika, pored isprava, izvetaja i tehnike dokumentacije iz lana 6. ovog pravilnika, podnese i isprave,
8-12/01
702 od 1036
Knjiga I
izvetaje i tehniku dokumentaciju na osnovu koje je mogue utvrditi: da li je vazduhoplov plovidben, istorijat korienja, odravanja i obnove vazduhoplova, ispunjenje uslova za plovidbenost koje su u toku korienja propisale za odnosni tip vazduhoplova vazduhoplovne vlasti zemlje proizvoaa, sve opravke strukture, sistem odravanja i obnove, asove letenja i odobrene resurse za vazduhoplov, pogonske grupe i opremu, ostatak resursa do sledeeg veeg pregleda ili obnove, broj obnova ugraenih pogonskih grupa i ostatak resursa do krajnje granice korienja vazduhoplova i pogonskih grupa. lan 8. Radi utvrivanja plovidbenosti vazduhoplova na kome je izvrena obnova noseih delova strukture usled: kvara, oteenja, dotrajalosti ili izmena na noseoj strukturi, na osnovu biltena (preporuka) proizvoaa ili uslova za plovidbenost koji su u toku korienja propisani za odnosni tip vazduhoplova za osnovni pregled takvog vazduhoplova podnosilac zahteva duan je da uz zahtev iz lana 4. ovog pravilnika, pored isprava, izvetaja i tehnike dokumentacije iz lana 7. ovog pravilnika, podnese i sledee isprave: potvrdu radionice koja je radove izvrila, potpisanu od ovlaenog lica, da su radovi izvedeni prema odobrenom tehnikom sistemu odravanja ili programu velike opravke, da je korien propisan materijal, primenjena zahtevana tehnologija, izvrene traene provere i ispitivanja i da kvalitet radova i rezultati ispitivanja zadovoljavaju tehnike uslove plovidbenosti za vrstu, kategoriju i namenu opravljenog, odnosno obnovljenog vazduhoplova u granicama datim u ispravama o homologaciji; potvrdu o sprovedenim izmenama, merenju teine i poloaju centra teita, proveri mera i postavnih uglova, ugraenim pogonskim grupama i o tome da na vazduhoplovu nema ni jednog dela opreme ili instrumenta kome je istekao resurs; izvetaj o skidanju komponenata i zamenjenim komponentama vazduhoplova za vreme obnove. Podnosilac zahteva daje na uvid tehniku dokumentaciju o opravci, odnosno obnovi u obimu koji omoguuje uvid u tok opravke, primenjenu tehnologiju i izvrene provere tokom radova, kao i liste svih izvrenih ispitivanja na zemlji i ispitivanja u letu izvrenih u prisustvu komisije, odnosno strunjaka. Podnosilac zahteva podnosi na overu knjigu vazduhoplova sa podacima o asovima letenja i o eventualnim oteenjima i opravkama.
8-12/01
703 od 1036 lan 9.
Knjiga I
Radi produenja vaenja uverenja o plovidbenosti vazduhoplova za redovni pregled vazduhoplova podnosilac zahteva, pored zahteva iz lana 4. ovog pravilnika, podnosi na uvid i overu sledee isprave: propisno ispunjenu knjigu vazduhoplova motora i elise, odnosno rotora, sa upisanim asovima letenja i brojem letova, kao i podacima o radu pogonskih grupa u periodu vaenja uverenja o plovidbenosti vazduhoplova; potvrdu, potpisanu od ovlaenog lica, da je vazduhoplov odravan po odobrenom tehnikom sistemu odravanja, da su kvalitetno izvreni svi radovi predvieni za ostvareni nalet i podatke o ostatku slobodnog resursa vazduhoplova i pogonskih grupa, i potvrdu da na vazduhoplovu nema ni jednog dela opreme ili instrumenta kome je istekao resurs. Podnosilac zahteva daje na uvid tehniku dokumentaciju o ispunjenju uslova za plovidbenost, koji su u toku korienja propisani za odnosni tip vazduhoplova, o izvrenom odravanju, opravkama, izmenama, proverama, ispitivanjima, zamenama opreme i o drugim izvrenim radovima u periodu vaenja uverenja o plovidbenosti. lan 10. Podnosilac zahteva za vanredni pregled vazduhoplova, za koji vai uverenje o plovidbenosti, podnosi, uz zahtev iz lana 4. ovog pravilnika i detaljno obrazloenje o svrsi i obimu traenog pregleda, sa odgovarajuom tehnikom dokumentacijom, da bi se pregledom moglo utvrditi da li postoje odstupanja u odnosu na podatke iz homologacionog lista i da li dobijeni rezultati pri ispitivanju na zemlji i u letu vazduhoplova, pogonskih grupa i njihovih sistema, za koje se pregled zahteva, zadovoljavaju propisane tehnike uslove. Podnosilac zahteva za vanredni pregled posle udesa vazduhoplova, pored zahteva iz lana 4. ovog pravilnika i obrazloenja iz stava 1. ovog lana, podnosi i: izvetaj o udesu sa potrebnim podacima; tehniki izvetaj o oteenju; odobreni program opravke; potvrdu izvrioca radova da su radovi izvedeni kvalitetno prema odobrenom programu opravke, da je korien propisan materijal, primenjena zahtevana tehnologija, izvrene traene provere i ispitivanja i da kvalitet radova i rezultati ispitivanja zadovoljavaju tehnike uslove plovidbenosti za vrstu, kategoriju i namenu opravljenog vazduhoplova u granicama datim u homologacionom listu; isprave o merenju teine i poloaju centra teita ako je zbog opravke promenjena teina i poloaj centra teita;
8-12/01
704 od 1036
Knjiga I
isprave o proveri mera i postavnih uglova; potvrdu da na vazduhoplovu u vreme pregleda nema nijednog dela kome je istekao resurs; tehniku dokumentaciju o opravci u obimu koji omoguuje uvid u tok opravke, primenjenu tehnologiju i izvrene provere tokom radova, kao i liste svih izvrenih ispitivanja. lan 11. Pregled vazduhoplova vri se u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva za pregled vazduhoplova, ako podnosilac zahteva ne predloi dui rok. lan 12. Po podnoenju zahteva za pregled vazduhoplova, podnosilac zahteva i Registar sporazumno utvruju mesto, datum i vreme pregleda, u roku iz lana 11. ovog pravilnika. lan 13. Podnosilac zahteva duan je da za utvreni dan pregleda pripremi vazduhoplov za pregled, obezbei alat, instrumente i naprave potrebne za pregled, obezbedi prisustvo potrebnog tehnikog osoblja, kao i da odredi svog predstavnika radi pruanja tehnikih i drugih podataka u vezi sa plovidbenou vazduhoplova. Ako se radi utvrivanja plovidbenosti vazduhoplova vri i proveravanje vazduhoplova u letu, podnosilac zahteva je duan da za to obezbedi odgovarajue letako osoblje. lan 14. lanovi komisije, odnosno strunjaci koji treba da vre pregled vazduhoplova radi utvrivanja plovidbenosti, duni su pre pregleda vazduhoplova da proue tehniku dokumentaciju vazduhoplova i da se upoznaju sa tehnikim plovidbenim i drugim svojstvima vazduhoplova, kao i da utvrde da je podnesena tehnika dokumentacija dovoljna za pregled. lan 15. Osnovni pregled vazduhoplova obuhvata proveravanje: 1) ispravnosti strukture vazduhoplova;
8-12/01
705 od 1036
Knjiga I
2) da li vazduhoplov odgovara podacima iz homologacionog lista i tehnikim uslovima plovidbenosti za vrstu, kategoriju i namenu vazduhoplova, naznaenim u zahtevu; 3) da li je i pod kojim uslovima izvreno merenje vazduhoplova i odreivanje poloaja centra teita; 4) da li je na propisan nain izvren zavrni pregled vazduhoplova, odnosno funkcionalne probe na zemlji: pogonskih grupa, komandi leta, svih instalacija, stajnih ureaja, konica, ureaja za hiperpotisak, vazdunih konica i slinih ureaja; ureaja za odravanje pritiska u kabini, klimatizaciju, razleivanje, kao i instalacija za kiseonik, elektroinstalacija i ostalih ureaja i opreme; 5) da li su i kad badarene i proverene instalacije za dinamiki i statiki pritisak, i da li su badareni brzinomeri, visinomeri, variometri i kompenzirani kompasni sistemi; 6) kad je i na koji nain izvreno ispitivanje i podeavanje instalacija i ureaja autopilota, opreme za radio ili drugu navigaciju i komunikacionu opremu; 7) kako je izvedeno ugraivanje i podeavanje registratora podataka leta, registratora govora u pilotskoj kabini i akcelerometra; 8) ispravnosti, smetaja i funkcionisanja opreme za sluaj opasnosti, protivpoarne instalacije i alarmnog sistema, prolaza i izlaza za evakuaciju, otvaranja vrata i pomonih izlaza, tobogana i opreme za evakuaciju, amca, prsluka za plivanje, maski i prenosnih boca, svetla za sluaj opasnosti i sl.; 9) da li su u letakom priruniku, u glavi "Ogranienja" ispravno ispisana ogranienja koja se naroito odnose na: maksimalne i minimalne teine vazduhoplova i odgovarajua pomeranja centra teita u granicama koje osiguravaju bezbedan let u svim sluajevima leta, korienje raspoloive snage pogonskih grupa, granine brzine za razne reime i uslove leta, minimalne duine i vrste poletno-sletnih staza za razne uslove poletanja i sletanja, granina dozvoljena ubrzanja oko glavnih osa vazduhoplova, postignutu visinu leta po otkazu najnepovoljnijeg motora, kod viemotornih vazduhoplova,
8-12/01
706 od 1036
Knjiga I
minimalnu posadu pri raznim uslovima leta; 10) da li je u letakom priruniku data odobrena lista minimalne ispravnosti vazduhoplova; 11) da li se u vazduhoplovu saobraajne kategorije nalaze prirunik za odravanje i prirunik elektrinih ema; 12) da li vazduhoplov, oprema, ureaj i sistemi u toku leta ispunjavaju propisane uslove. lan 16. Redovan pregled vazduhoplova obuhvata proveravanje: 1) tehnike dokumentacije predviene u lanu 9. ovog pravilnika; 2) podataka o tome kad su poslednji put vreni: merenje vazduhoplova, odreivanje centra teita, provera mera i postavnih uglova; 3) podataka o tome kad su poslednji put vrene provere na zemlji: pogonskih grupa, instalacija, ureaja, instrumenata i opreme i kakvi su rezultati tih provera; 4) podataka o tome kad su izvrene provere i badarenje instalacija, instrumenata, ureaja i opreme iz lana 15. ta. 4, 5, 6. i 7. ovog pravilnika; 5) opteg stanja strukture i opreme vazduhoplova u vezi sa uslovima i vanrednim dogaajima pod kojima je vazduhoplov leteo (meteorolokim i drugim uslovima) i izvrenim radovima na odravanju vazduhoplova u periodu od poslednjeg izvrenog redovnog pregleda; 6) da li je vazduhoplov sauvao tehniki nivo sposobnosti za letenje predvien u homologacionom listu, odnosno da li vazduhoplov, njegova oprema, ureaji i sistemi u toku leta ispunjavaju propisane uslove i da li se vazduhoplov moe i dalje koristiti pod uslovima utvrenim u uverenju o plovidbenosti. Registar moe zahtevati ponovna merenja iz take 2. stav 1. ovog lana ako za to postoje opravdani razlozi. lan 17. Vanredni pregled vazduhoplova obuhvata proveravanje: 1) da li su oteenja nastala na vazduhoplovu prilikom pretrpljenog udesa otklonjena na propisan nain predvien u tehnikoj dokumentaciji i prema propisanim ili u praksi opteusvojenim tehnikim nor-
8-12/01
707 od 1036
Knjiga I
mativima za izgradnju, opravku i odravanje vazduhoplova, kao i da li su odrana bitna svojstva vazduhoplova za bezbedno letenje; 2) sposobnosti vazduhoplova i njegovih ureaja, sistema i opreme koji su od uticaja na plovidbenost vazduhoplova, posebno u vezi sa obrazloenjem datim uz zahtev za vanredni pregled vazduhoplova; 3) stanje vazduhoplova na osnovu dokumentacije iz lana 10. stav 2. ovog pravilnika, radi izdavanja dozvole za pregled vazduhoplova u letu; 4) vazduhoplova i rada njegovih ureaja, sistema i opreme u toku leta. lan 18. Ako vanredni pregled vazduhoplova treba da se izvri u obimu osnovnog pregleda ili priblino u tom obimu, s obzirom na vrstu popravke, ili zato to su izvrenim popravkama izmenjena neka od bitnih svojstava vazduhoplova, izvrie se osnovni pregled vazduhoplova. Ako neposredno pre nego to istekne vaenje uverenja o plovidbenosti vazduhoplova treba izvriti vanredni pregled, na zahtev podnosioca zahteva umesto vanrednog pregleda izvrie se redovan pregled vazduhoplova. lan 19. Prilikom pregleda konstrukcije, odnosno strukture, pogonskih i drugih postrojenja i ureaja vazduhoplova, mora se obratiti naroita panja na: veze noseih povrina i trupa, delove konstrukcije u kojima se nalaze pogonska postrojenja; spremita i cevovode za goriva; komandne ureaje leta i njihove prenosne mehanizme; ispravno funkcionisanje otklona kormila; stanje i funkcionisanje stajnih organa i odgovarajuih pomonih ureaja, razna spremita, sedita za posadu i putnike; vrata; prozore i poklopce drugih otvora i njihove mehanizme za zatvaranje; ispravno funkcionisanje komandi motora i ureaja za kontrolu rada motora; pomone ureaje za gorivo, mazivo, elektrinu energiju, vazduh, hidro-pritisak, i dr., kao i na ispravnost i sinhronizaciju rada ureaja koje pokreu avio-motori. Proveravanje ispravnosti rada motora, pojedinih ureaja, instalacija, sistema i opreme treba izvriti na zemlji na osnovu podataka iz dokumentacije pomou odgovarajuih probnih stolova i ureaja. Kad se pregledom tehnike dokumentacije i izvetaja utvrdi da su prethodno, pre kratkog roka, izvrena funkcionalna ispitivanja vazduho-
8-12/01
708 od 1036
Knjiga I
plova, motora i opreme, i da su postignuti rezultati u okviru dozvoljenih odstupanja, komisija, odnosno strunjak moe zahtevati vrenje pojedinih funkcionalnih ispitivanja, a ako su rezultati isti sa rezultatima u podnesenom izvetaju, komisija, odnosno strunjak priznae valjanost prethodno izvrenih ispitivanja. Ako se rezultati pojedinih ispitivanja iz stava 3. ovog lana ne podudaraju sa rezultatima u podnesenom izvetaju, komisija, odnosno strunjak zahtevae ponavljanje svih funkcionalnih ispitivanja. lan 20. Proveravanje rada svih komunikacionih i radio-navigacionih ureaja na vazduhoplovu vri se na nain predvien u letakom priruniku vazduhoplova, priruniku za odravanje vazduhoplova i tehnikom uputstvu proizvoaa datog ureaja, u obimu predvienom u tehnikim uslovima plovidbenosti odgovarajue vrste, kategorije i namene vazduhoplova. lan 21. Ako vazduhoplov ima i ureaje kojima, prema propisima ne mora biti opremljen, a koji se koristi u vezi sa letenjem ili navigacijom, odnosno za druge potrebe u vezi sa vazdunom plovidbom, mora se izvriti pregled i tih ureaja i proveriti da li oni ispravno rade. Ako se pri pregledu ureaja iz stava 1. ovog lana utvrdi da je neki od njih neispravan, taj ureaj se mora ukloniti iz vazduhoplova ili se na njemu i na njegovim komandama i kontrolnim instrumentima mora vidno obeleiti da je neispravan i da je njegova upotreba zabranjena. lan 22. Pregled vazduhoplova u letu vri se probnim letom ili proverom vazduhoplova u letu. Probnim letom vri se provera svih tehnikih sposobnosti vazduhoplova utvrenih homologacijom vazduhoplova. Proverom vazduhoplova u letu vri se provera tehnike ispravnosti vazduhoplova. lan 23. Probni letovi vre se u okviru osnovnog, redovnog i vanrednog pregleda, na osnovu dozvole za probne letove koju izdaje Registar.
8-12/01
709 od 1036
Knjiga I
Dozvola za probni let izdaje se posle pregleda, koji obavlja komisija ili strunjak, vazduhoplova i dokumentacije o obavljenim radovima na vazduhoplovu. Tu dokumentaciju izdaje organizacija udruenog rada iz lana 12. Zakona o vazdunoj plovidbi. Probni letovi obavljaju se prema proceduri probnog leta, na osnovu programa iz liste probnog leta. U listu probnog leta upisuju se rezultati postignuti probnim letom. Listu probnog leta potpisuju voa vazduhoplova, prisutno ovlaeno vazduhoplovno-tehniko osoblje podnosioca zahteva i lanovi komisije, odnosno strunjak. Proceduru probnog leta i listu probnog leta odobrava Registar. Ako u toku probnog leta bude ugroena bezbednost leta, voa vazduhoplova ovlaen je da izmeni program probnog leta i o tome podnese pismeni izvetaj. Kad podnosilac zahteva raspolae dokumentacijom o probnom letu pri preuzimanju vazduhoplova, obim probnog leta moe se svesti na proveru odreenih podataka. Ako su rezultati ovog ispitivanja istovetni sa ranije postignutim rezultatima, prihvatie se u celini probni let pri preuzimanju vazduhoplova. U protivnom, zahtevae se probni let prema programu iz liste probnog leta iz stava 3. ovog lana. Program iz liste probnog leta na osnovu kog se vri probni let kao deo vanrednog pregleda moe obuhvatiti samo deo programa iz liste probnog leta iz stava 3. ovog lana, na osnovu odobrenja Registra. Probni let vri letako osoblje osposobljeno za vrenje probnog leta na odnosnom tipu vazduhoplova. Za vreme probnog leta, u vazduhoplovu se mogu nalaziti pojedini lanovi komisije, odnosno strunjak, ovlaeno vazduhoplovno-tehniko osoblje podnosioca zahteva, i savezni vazduhoplovni inspektori. lan 24. Provera vazduhoplova u letu u sastavu redovnog pregleda moe se izvriti i kad se u vazduhoplovu nalaze putnici, a na zahtev podnosioca zahteva. Provera vazduhoplova u letu obavlja se prema proceduri provere vazduhoplova u letu, na osnovu programa iz liste provere vazduhoplova u letu. U listu provere vazduhoplova u letu upisuju se rezultati postignuti u proveri vazduhoplova u letu. Listu provere vazduhoplova u letu potpisuju voa vazduhoplova i prisutni lanovi komisije, odnosno strunjak.
8-12/01
710 od 1036 lan 25.
Knjiga I
O izvrenom osnovnom, redovnom i vanrednom pregledu vazduhoplova vodi se zapisnik. Zapisnik o izvrenom pregledu vazduhoplova sadri: mesto i vreme pregleda, vrstu pregleda, imena lanova komisije odnosno strunjaka, koji su izvrili pregled, imena predstavnika podnosioca zahteva, ime inspektora koji je naredio vanredni pregled ili voe vazduhoplova koji je zahtevao vanredni pregled, podatke o identitetu vazduhoplova, nainu izvrenih proveravanja i njihovim rezultatima, kao i listu izvrenog pregleda vazduhoplova. Lista izvrenog pregleda vazduhoplova popunjava se u toku vrenja pregleda, zavisno od vrste pregleda i vrste, kategorije i namene vazduhoplova. Lista izvrenog pregleda vazduhoplova sadri podatke o rezultatima pregleda i podatke iz dokumentacije koju, prema odredbama ovog pravilnika, podnosi ili daje na uvid ili overu podnosilac zahteva. Zapisnik o izvrenom osnovnom pregledu sadri i miljenje o tome da li vazduhoplov ispunjava uslove plovidbenosti za zahtevanu kategoriju i namenu. Ako vazduhoplov ispunjava te uslove, zapisnik sadri predlog za izdavanje uverenja o plovidbenosti, sa ogranienjima ili bez ogranienja i predloeni rok vaenja uverenja o plovidbenosti. Ako vazduhoplov ne ispunjava uslove plovidbenosti, u zapisnik se unosi predlog mera koje treba preduzeti da bi se nedostaci otklonili ili predlog da se izmeni namena vazduhoplova, unesu odgovarajua ogranienja i da se vazduhoplov prevede u niu grupu vrstoe, a naroito ako je pregled izvren posle velikih opravki vazduhoplova. Zapisnik o izvrenom redovnom pregledu sadri i miljenje i predlog za produavanje uverenja o plovidbenosti vazduhoplova. Ako rezultat pregleda pokazuje da vazduhoplov ne ispunjava uslove plovidbenosti u zapisnik se unosi i predlog mera koje treba preduzeti da bi se nedostaci otklonili predlog o izmeni namene vazduhoplova, uvoenju odgovarajuih ogranienja ili o prevoenju vazduhoplova u niu kategoriju. Ako je osnovnim, redovnim ili vanrednim pregledom utvreno da na vazduhoplovu postoje odreeni tehniki nedostaci koji ne mogu neposredno uticati na bezbednu vazdunu plovidbu, u zapisniku se konstatuju ti nedostaci i predlae da se uverenje o plovidbenosti moe izdati uz nalog podnosiocu zahteva da u odreenom roku otkloni nedostatke i o tome obavesti Registar.
8-12/01
711 od 1036
Knjiga I
Ako se utvrdi da je stanje vazduhoplova takvo da njegovo dalje korienje predstavlja ugroavanje bezbednosti vazdune plovidbe, u zapisnik e se uneti predlog da se vazduhoplovu oduzme uverenje o plovidbenosti, sa obrazloenjem. U zapisnik o izvrenom vanrednom pregledu, naroito onom koji se vri posle privremenih opravki, unosi se i zakljuak o plovidbenosti vazduhoplova, sa predlogom o oduzimanju uverenja o plovidbenosti vazduhoplova ili vraanju uverenja o plovidbenosti vazduhoplova sa ogranienjem ili bez ogranienja plovidbenosti, kao i rok vaenja uverenja o plovidbenosti. Zapisnik potpisuju lanovi komisije, odnosno strunjak, i ovlaeni predstavnik podnosioca zahteva. lan 26. Registar e na osnovu predloga iz zapisnika o izvrenom pregledu vazduhoplova iz lana 25. ovog pravilnika: 1) izdati ili produiti vaenje uverenja o plovidbenosti vazduhoplova, ako vazduhoplov ispunjava uslove plovidbenosti; 2) izdati ili produiti vaenje uverenja o plovidbenosti vazduhoplova sa ogranienjima koja se unose u uverenje o plovidbenosti i letaki prirunik. Ta ogranienja istiu se na vidno mesto u pilotskoj kabini; 3) izdati novo uverenje o plovidbenosti vazduhoplova, ako vazduhoplov menja kategoriju, odnosno namenu. lan 27. U sluaju predvienom u lanu 25. stav 7. ovog pravilnika Registar e izdati ili produiti vaenje uverenja o plovidbenosti vazduhoplova i doneti reenje kojim se nareuje otklanjanje u odreenom roku uoenih nedostataka. Ako se ti nedostaci ne uklone u odreenom roku, Registar e oduzeti uverenje o plovidbenosti vazduhoplova. lan 28. Ako je utvrena plovidbenost vazduhoplova a uverenje o plovidbenosti vazduhoplova ne moe se izdati jer nisu ispunjeni drugi propisani uslovi, Registar moe izdati dozvolu za let vazduhoplova. Ako se u toku vrenja pregleda vazduhoplova radi produavanja vaenja uverenja o plovidbenosti vazduhoplova utvrdi da vazduhoplov
8-12/01
712 od 1036
Knjiga I
ne zadovoljava propisane tehnike uslove za plovidbenost, Registar moe izdati dozvolu za tehniki let vazduhoplova do aerodroma na kome e se otkloniti tehniki nedostaci. lan 29. Uverenje o plovidbenosti vazduhoplova izdaje se u tri primerka i sadri: grb Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i naziv "Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija", naziv organa uprave, odnosno organizacije ili ustanove koja je uverenje izdala, broj uverenja o plovidbenosti vazduhoplova, znake dravne pripadnosti i oznake registracije vazduhoplova, naziv proizvoaa (skraen), fabriki naziv, tip i model vazduhoplova i njegov serijski broj, kategoriju i namenu vazduhoplova, ogranienja, zakonski osnov za njegovo izdavanje i odredbu da se vazduhoplov mora koristiti prema odobrenom letakom priruniku i odravati prema odobrenom tehnikom sistemu odravanja, a u skladu sa Zakonom o vazdunoj plovidbi i propisima donesenim na osnovu njega, rok vaenja uverenja, datum izdavanja, odnosno produavanja vaenja uverenja, peat i potpis ovlaenog lica, kao i primedbe. lan 30. Uverenje o plovidbenosti vazduhoplova za izvoz sadri: grb Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i naziv "Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija", naziv organa uprave, odnosno organizacije ili ustanove koja je uverenje izdala, broj uverenja o plovidbenosti vazduhoplova za izvoz, izjavu da je vazduhoplov proizveden od ovlaenog proizvoaa, na osnovu dokumentacije za taj proizvod koji je u prethodnom postupku homologovan i da zadovoljava tehnike uslove plovidbenosti donesene na osnovu Zakona o vazdunoj plovidbi, vrstu, kategoriju i namenu vazduhoplova, naziv proizvoaa, tip i model vazduhoplova i njegov serijski broj, tip, model i serijski broj ugraenih motora i elisa, podatak da je vazduhoplov novoproizveden, korien ili obnovljen, naziv drave u koju se vazduhoplov izvozi, izuzea od propisanih tehnikih uslova za plovidbenost, izriitu izjavu da se ovo uverenje ne moe koristiti kao uverenje o plovidbenosti, datum i mesto izdavanja uverenja, kao i peat i potpis ovlaenog lica. lan 31. Dozvola za let vazduhoplova sadri: grb Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i naziv "Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija", naziv organa uprave, odnosno organizacije ili ustanove koja
8-12/01
713 od 1036
Knjiga I
je dozvolu izdala, broj dozvole za let vazduhoplova, zakonski osnov za izdavanje dozvole, znake dravne pripadnosti i oznake registracije vazduhoplova, tip i model vazduhoplova i njegov serijski broj, vrstu, relaciju i svrhu leta vazduhoplova, odredbu o obaveznom osiguranju ukrcanih lica i osiguranju od tete priinjene treim licima, datum izdavanja dozvole, kao i peat i potpis ovlaenog lica. lan 32. Dozvola za tehniki let vazduhoplova sadri: grb Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i naziv "Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija", naziv organa uprave, odnosno organizacije ili ustanove koja je dozvolu izdala, broj dozvole za tehniki let vazduhoplova, zakonski osnov za izdavanje dozvole, znake dravne pripadnosti i oznake registracije vazduhoplova, tip i model vazduhoplova i njegov serijski broj, vrstu, relaciju i svrhu leta, meteoroloke i druge uslove pod kojim se letovi mogu vriti, ogranienja i posebne uslove kojih se vazduhoplov mora pridravati, imena lica koja se pri tehnikom letu mogu ukrcati, odredbu o obaveznom osiguranju ukrcanih lica i osiguranju od tete priinjene treim licima, i obavezu da se ovi letovi ne mogu koristiti u komercijalne svrhe, datum izdavanja dozvole, kao i peat i potpis ovlaenog lica. lan 33. Dozvola za probne letove sadri: grp Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i naziv "Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija", naziv organa uprave, odnosno organizacije ili ustanove koja je dozvolu izdala, broj dozvole za probne letove, osnov za izdavanje dozvole, ime vlasnika, odnosno korisnika vazduhoplova, znake dravne pripadnosti i oznake registracije vazduhoplova, tip i model vazduhoplova i njegov serijski broj, broj letenja, rok vaenja dozvole, imena lica koja se pri ovom letu mogu ukrcati u vazduhoplov, odredbu o obaveznom osiguranju ukrcanih lica i osiguranju od tete priinjene treim licima, obavezu da se probni letovi ne mogu koristiti u komercijalne svrhe, datum izdavanja dozvole, kao i peat i potpis ovlaenog lica. lan 34. Uverenje o plovidbenosti vazduhoplova za izvoz, dozvola za let vazduhoplova, dozvola za tehniki let vazduhoplova i dozvola za probne
8-12/01
714 od 1036
Knjiga I
letove izdaju se na obrascima br. 1 do 5, koji su odtampani uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo. Obrazac uverenja o plovidbenosti vazduhoplova tampa se na platnu. lan 35. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o nainu utvrivanja plovidbenosti vazduhoplova ("Slubeni list SFRJ", br. 42/66). lan 36. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
715 od 1036
Knjiga I
Obrazac br. 1. (format 148,5 x 10 mm) (prva strana) (GRB) SOCIJALISTIKA FEDERATIVNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA SAVEZNI KOMITET ZA SAOBRAAJ I VEZE SOCIALIST FEDERAL REPUBLIC OF YUGOSLAVIA FEDERAL COMMITEEE FOR TRANSPORTATION AND COMMUNICATIONS UVERENJE O PLOVIDBENOSTI VAZDUHOPLOVA CERTIFICATE OF AIRWORTHINESS YU
8-12/01
716 od 1036
Knjiga I (druga strana)
Uverenje o plovidbenosti vazduhoplova Certificate of airworthiness Znaci dravne pripadnosti i oznake registracije Nationality and registration Kategorija: Kategory Namena: Purpose: Ogranienja: Limitations: Proizvoa tip i model vazduhoplova Aircraft Type and Model Serijski broj vazduhoplova
Br. No.
Aircraft serial No-
Ovo uverenje o plovidbenosti je izdato u skladu sa Konvencijom o meunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (ikago 1944. godina) i Zakonom o vazdunoj plovidbi ("Slubeni list SFRJ", br. 23/78) i njima se utvruje da gore navedeni vazduhoplov ispunjava uslove za bezbednu vazdunu plovidbu ako se odrava i koristi u skladu sa Zakonom o vazdunoj plovidbi i propisima donesenim na osnovu tog zakona, kao i prema odobrenom letakom priruniku vazduhoplova i tehnikom sistemu odravanja. This Certificate of Airworthiness is issued pursuant to the Convention on International Civil Aviation (Chicago 1944.) and the Air Navigation Act of the SFR of Yugoslavia ("Official Gazette of the SFR of Yugoslavia", No. 23/78) and this is to certify that above mentioned aircraft is considered airworthy when maintained and operated in accordance with Air Navigation Act of the SFR of Yugoslavia and related regulations as well as in accordance with the approved Airplane Flight Manual and Technical Maintenance System.
8-12/01
717 od 1036
Knjiga I (trea i etvrta strana)
Uverenje vai: This Certificate is valid od From od From od From do Untill do Untill do Untill
Peat i potpis Signature and seal
Uverenje vai: This Certificate is valid od From od From od From od From od From od From od From od do Untill do Untill do Untill do Untill do Untill do Untill do Untill do
Peat i potpis Signature and seal
8-12/01 From od From od From od From od From Untill do Untill do Untill do Untill do Untill
718 od 1036
Knjiga I
(peta strana) Uverenje vai: This Certificate is valid od From od From od From PRIMEDBE REMARKS: do Untill do Untill do Untill Peat i potpis Signature and seal
8-12/01
719 od 1036
Knjiga I
Obrazac br. 2 (GRB) SOCIJALISTIKA FEDERATIVNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA SAVEZNI KOMITET ZA SAOBRAAJ I VEZE SOCIALIST FEDERAL REPUBLIC OF YUGOSLAVIA FEDERAL COMMITEEE FOR TRANSPORTATION AND COMMUNICATIONS UVERENJE O PLOVIDBENOSTI VAZDUHOPLOVA ZA IZVOZ EXPORT CERTIFICATE OF AIRWORTHINESS Br. No. Ovim se potvruje da je dole navedeni proizvod proizveden od ovlaenog proizvoaa na osnovu odobrene tehnike dokumentacije za taj proizvod, koji je u prethodnom postupku homologovan i zadovoljava tehnike uslove plovidbenosti donete na osnovu Zakona o vazdunoj plovidbi ("Slubeni list SFRJ", br. 23/78). This is to certify that below identified product is manufactured by authorized manufacturer in accordance with the approved technical documentations for that particular product which has been previous by test and approved and meets technical requirements of airworthiness stated on the base of Air Navigation Act of SFR of Yugoslavia ("Official Gazette of SFR of Yugoslavia", No. 23/78).
8-12/01
720 od 1036
Knjiga I
Vrsta: Product: Kategorija: Category: Namena: Purpose: Proizvoa: Manufacturer: Tip i Model: Type and Model: Serijski broj: Serial Number: Proizvod je: Product is: nov new obnovljen overhauled
Ugraeni motori: Engines installed:
Ugraene elise: Propellers installed:
upotrebljavan used
Drava u koju se izvozi: Country of exportation: Izuzea od propisanih tehnikih uslova: Exceptions from technical requirements: Ovo uverenje se ne moe koristiti kao uverenje o plovidbenosti radi korienja vazduhoplova. This Export Certificate of Airworthiness could not be used as a Certificate of Airworthiness for aircraft operations. Datum: Date: Mesto: Place: Po ovlaenju: By Authority:
8-12/01
721 od 1036
Knjiga I
Obrazac br. 3 (G R B) SOCIJALISTIKA FEDERATIVNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA SAVEZNI KOMITET ZA SAOBRAAJ I VEZE SOCIALIST FEDERAL REPUBLIC OF YUGOSLAVIA FEDERAL COMMITEEE FOR TRANSPORTATION AND COMMUNICATIONS DOZVOLA ZA LET VAZDUHOPLOVA FLIGHT PERMISSION Br. No. Na osnovu lana 114. Zakona o vazdunoj plovidbi ("Slubeni list SFRJ" br. 23/78), a posle izvrenog pregleda vazduhoplova: In accordance with the provisions of Article 114 of the Air Navigation Act ("Official Gazette of the SFR of Yugoslavia", No. 23/78) and after the inspection of the aircraft: registarske oznake: registration marks: tipa i modela: type and model: serijskog broja: serial number: izdaje se ova dozvola za obavljanje leta: this flight permission is issued to:
8-12/01 u svrhu: in the purpose: na relaciji od on the route from
722 od 1036
Knjiga I
do to
Ova dozvola je uslovljena osiguranjam letakog osoblja i drugih lica na vazduhoplovu u toku ovog leta, kao i osiguranjem vazduhoplova od odgovornosti za tetu priinjenu treim licima. The flight permission will be conditioned with the appropriate Insurance Policy covering the insurance of the crew and other persons authorized on board this aircraft as well as the aircraft insurance against liability for damage caused to third parties. Let na koji se odnosi ova dozvola moe se koristiti u komercijalne svrhe. The flight to which the permission referrs to may be operated in commercial purposses. Datum: Date: Po ovlaenju: By Authority:
Obrazac br. 4 (GRB) SOCIJALISTIKA FEDERATIVNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA SAVEZNI KOMITET ZA SAOBRAAJ I VEZE SOCIALIST FEDERAL REPUBLIC OF YUGOSLAVIA FEDERAL COMMITEEE FOR TRANSPORTATION AND COMMUNICATIONS DOZVOLA ZA TEHNIKI LET VAZDUHOPLOVA FERRY FLIGHT PERMISSION Br. No.
8-12/01
723 od 1036
Knjiga I
Na osnovu lana 114. Zakona o vazdunoj plovidbi ("Slubeni list SFRJ", br. 23/78), a posle izvrenog pregleda vazduhoplova: In accordance with the provisions of Article 114 of the Air Navigation Act ("Official Gazette of the SFR of Yugoslavia", No. 23/78) and after the inspection of the aircraft: registarske oznake: registration marks: tipa i modela: type and model: serijskog broja: serial number: izdaje se ova dozvola za obavljanje leta: this flight permission is issued to: u svrhu: in the purpose: na relaciji od on the route from pod sledeim meteorolokim uslovima: under the folowing meteorological conditions: Pored ogranienja sadranih u odobrenom letakom priruniku vazduhoplova, na ovaj let primenjivae se i sledea ogranienja: do to
Apart the limitations contained in the approved Airplane Flight Manual the following limitations will be also applicable: Odobrava se sledeim licima letenje na ovom letu: The following persons will be authorized of board this aircraft:
8-12/01
724 od 1036
Knjiga I
Ova dozvola je uslovljena osiguranjam letakog osoblja i drugih lica na vazduhoplovu u toku ovog leta, kao i osiguranjem vazduhoplova od odgovornosti za tetu priinjenu treim licima. The flight permission will be conditioned with the appropriate Insurance Policy covering the insurance of the crew and other persons authorized on board this aircraft as well as the aircraft insurance against liability for demage caused to third parties. Let na koji se odnosi ova dozvola ne moe se koristiti u komercijalne svrhe. The flight to which the permission referrs to will not be operated in commercial purposses.
Datum: Date:
Po ovlaenju: By Authority:
8-12/01
725 od 1036
Knjiga I
Obrazac br. 5 (GRB) SOCIJALISTIKA FEDERATIVNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA SAVEZNI KOMITET ZA SAOBRAAJ I VEZE SOCIALIST FEDERAL REPUBLIC OF YUGOSLAVIA FEDERAL COMMITEEE FOR TRANSPORTATION AND COMMUNICATIONS DOZVOLA ZA PROBNE LETOVE TEST FLIGHTS PERMISSION Br. No. Na osnovu lana 23. Pravilnika o postupku i nainu utvrivanja plovidbenosti vazduhoplova, izdaje se ova dozvola za probne letove: In accordance with Article of the 23. Regulation on procedures for establishment of Airworthiness, this permission is being issued for test flights: vlasniku/korisniku vazduhoplova: aircraft owner/operator: za vazduhoplov for aircraft registarske oznake: registration marks: tipa i modela: type and model: serijskog broja:
8-12/01 serial number:
726 od 1036
Knjiga I
dozvoljen broj letova: permitted number of flights: rok vaenja dozvole: this permission valid untill: Odobrava se sledeim licima letenje na ovim letovima The following persons will be authorized on board this aircraft Ova dozvola je uslovljena osiguranjam letakog osoblja i drugih lica na vazduhoplovu u toku ovih letova, kao i osiguranjem vazduhoplova od odgovornosti za tetu priinjenu treim licima. The flight permission will be conditioned with the appropriate Insurance Policy covering the insurance of the crew and other persons authorized on board this aircraft as well as the aircraft insurance against liability for demage caused to third parties. Letovi na koje se odnosi ova dozvola ne mogu se koristiti u komercijalne svrhe. The flight to which the permission referrs to will not be operated in commercial purposses. Datum: Date: Po ovlaenju: By Authority:
8-12/01
727 od 1036
Knjiga I
4.2
NAREDBA O VELIINI, BOJI, MESTU I NAINU NANOENJA ZNAKOVA DRAVNE PRIPADNOSTI, OZNAKAMA REGISTRACIJE, OBAVEZNIM * NATPISIMA I DRUGIM NATPISIMA VAZDUHOPLOVA
1. Ovom naredbom odreuju se veliina, boja, mesto i nanin nanoenja znakova dravne pripadnosti, oznake registracije, obavezni natpisi i drugi natpisi vazduhoplova. 2. Znakovi dravne pripadnosti, oznake registracije, obavezni natpisi i drugi natpisi vazduhoplova ispisuju se bojom na vazduhoplovu. Na vazduhoplovu posebne kategorije ili vazduhoplovu koji se posle probnih letova isporuuje stranom kupcu, znakovi dravne pripadnosti i oznake registracije mogu biti ispisani bojom na drugom materijalu koji je tako privren da usled struje vazduha ne moe otpasti sa povrine vazduhoplovstva. 3. Boja kojom se ispisuju znakovi dravne pripadnosti, oznake registracije, obavezni natpisi i drugi natpisi, mora biti takvog sastava da ne stupa u reakciju sa materijalom od koga su nainjene povrine vazduhoplova, paraglajdera i padobrana za spasavanje i da time ne naruava strukturu materijala. 4. Na povrinama koje su odreene za obeleavanje znakova dravne pripadnosti, oznaka registracije, obaveznih natpisa i drugih natpisa ne mogu se nalaziti druge oznake. 5. Korisnik vazduhoplova odreuje mesto na povrini vazduhoplova na kome Re biti ispisani znakovi dravne pripadnosti i oznake registracije, a ispisuje ih po pribavljenoj saglasnosti Saveznog ministarstva saobraaja i telekomunikacija. 6. Zaspava Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: zastava SRJ) postavlja se na vazduhoplov sa obe strane zadnjeg dela trupa, ili na gornju povrinu vertikalnog stabilizatora. Ako su te povrine nedovoljne veliine, zastava se ne mora postaviti. 7. Na balonu i vazdunom brodu zastava SRJ se postavlja ispod maksimalnog horizontalnog preseka na dijametralno suprotnim strana* Ova naredba objavljena je u "Slubenom listu SRJ", br. 68/2001.
8-12/01
728 od 1036
Knjiga I
ma. 8. Zastava SRJ na vazduhoplovu transportne kategorije, kao i na pojedinim vazduhoplovima posebne kategorije (balonu i vazdunom brodu mora biti pravougaonog oblika sa dimenzijama stranica koje ne mogu biti manje od 60 x 30 cm, dok na vazduhoplovima ostalih kategorija dimenzije stranice ne mogu biti manje od 30 x 15 cm. 9. Zastava SRJ postavljena na vazduhoplov uokviruje se utom linijom irine jednog centimetra. 10. Vazduhoplov posebne kategorije ija je masa u poletanju bez posade 70 kg, zmaj bez motora, kao i paraglajder i padobran za spasavanje, ne moraju imati zastavu SRJ. 11. Oznaka YU" odvaja se crtom od oznake registracije i stavlja se ispred nje. 12. Oznake registracije mogu da budu: kombinacije slova, kombinacije brojeva i kombinacije slova ili brojeva, i to: 1) kombinacijom tri slova oznaava se vazduhoplov transportne kategorije i opte kategorije sa sopstvenim pogonom, kao i vazduhoplov posebne kategorije sa sopstvenim pogonom (stari vazduhoplov amaterski proizveden vazduhoplov i balon); 2) kombinacijom jednog slova i dva broja oznaava se jedrilica i vazduhoplov posebne kategorije sa sopstvenim pogonom (zmaj sa motorom); 3) kombinacijom dva broja i jednog slova oznaava se vazduhoplov posebne kategorije bez sopstvenog pogona: 4) kombinacijom jednog slova i tri broja oznaava se padobran za spasavanje. 13. Slova u oznakama registracije ispisuju se latinicom i ne mogu se upotrebiti slova Q, , , i . 14. Kombinacija slova u oznakama registracije ne sme imati znaenje obavetenja opasnosti (na primer: SOS i sl.) koja se koriste u vazdunom saobraaju. 15. Oznaka YU" i oznake registracije moraju biti ispisani bojom koja se razlikuje od boje vazduhoplova. 16. Oznaka YU" i oznake registracije ispisuju se: 1) na donju nepokretnu povrinu leve polovine krila vazduhoplova, na podjednakoj udaljenosti od napadne i izlazne ivice, i treba da bude takvih dimenzija da se ne ispuni itava donja povrina krila; 2) na obe bone strane trupa vazduhoplova izmeu krila i repnih
8-12/01
729 od 1036
Knjiga I
povrina, ili da obe strane nepokretnog dela vertikalne repne povrine, odnosno na spoljnim stranama nepokretnog dela vertikalnih repnih povrina, ako vazduhoplov ima vie vertikalnih repnih povrina; 3) na oplatu motora, ako vazduhoplov zbog motora koji je postavljen tako da pokriva zadnji deo trupa ne poseduje dovoljnu i pogodnu povrinu iz odredbe pod 1 i 2 ove take; 4) na donju nepokretnu povrinu leve polovine krila i gornju nepokretnu povrinu desne polovine krila zmaja: 5) iznad levog ruba krila paraglajdera, odnosno kupole padobrana za spasavanje; b) na dva dijametralno suprotna mesta u blizini maksimalnog poprenog preseka balona ili vazdunog broda. 17. Oznaka YU" i oznaka registracije vazduhoplova moraju biti iste visine. 18. Visina oznake YU" i visina oznake registracije na krilu vazduhoplova ne mogu biti manje od 50 cm, odnosno 30 cm, na trupu ili na vertikalnim repnim povrinama, a na paraglajderu ili padobranu za spasavanje ne moe biti manja od 20 cm. 19. Na nosu vazduhoplova ili prednjim vratima odeljka nosne noge stajnog trapa vazduhoplova transportne kategorije mogu se ispisati i skraene oznake registracije (poslednja dva slova oznake registracije), a visina tih slova ne sme biti vea od 30 cm. 20. Oznaka "YU", oznake registracije vazduhoplova i skraene oznake registracije ispisuju se uspravno velikim slovima, a cifarski deo oznake registracije arapskim brojevima. Ove oznake ispisuju se oblikom slova "roman" i bez ukrasa, tako da: 1) irina slova i brojeva, osim slova "I" i broja "1", kao i duina crte je 2/3 visine oznake; 2) slova, brojevi i crte moraju biti ispisani punom linijom iste debljine koja je 1/6 visine oznake. 21. Vazduhoplov transportne i opte kategorije, vazduhoplov posebne kategorije i amaterski proizveden vazduhoplov sa pogonom, kao i balon i vazduni brod, moraju imati ploicu za identifikaciju na kojoj su ugravirane oznake "YU" i registarska oznaka. 22. Ploica za identifikaciju mora biti vrsto vezana za vazduhoplov, i to: 1) na vazduhoplov transportne kategorije - na vidnom mestu sa unutranje strane, pored glavnog ulaza u vazduhoplov i na vidnom
8-12/01
730 od 1036
Knjiga I
mestu na pilotskoj instrument tabli; 2) na vazduhoplov opte kategorije - na vidnom mestu na pilotskoj instrument tabli; 3) na vazduhoplov posebne kategorije - na pogodnom mestu koje je zatieno od udara. 23. Ploica za identifikaciju iz take 21. ove naredbe mora biti pravougaonog oblika dimenzija koje ne mogu biti manje od 5 x 2 cm i mora biti izraena od vatrostalnog materijala koji je otporan na mehanika oteenja. 24. Kad se vazduhoplov brie iz Jugoslovenskog registra civilnih vazduhoplova korisnik vazduhoplova je duan da pre isporuke vazduhoplova ukloni sve znakove dravne pripadnosti, oznake registracije, kao i ploicu za identifikaciju. 25. Vazduhoplov sa posebnim ogranienjem u korienju koje je upisano u uverenje o plovidbenosti ili potvrdi o plovidbenosti mora imati obavezan natpis "OGRANIENO KORIENJE", a ispod tog natpisa na engleskom jeziku ispisano "RESTRICTED USE", istaknuto na vidnom mestu na pilotskoj instrument tabli. 26. Vazduhoplov posebne kategorije mora imati obavezan natpis "VAZDUHOPLOV POSEBNE KATEGORIJE", a ispod tog natpisa, na engleskom jeziku ispisano "SPECIAL CATEGORY AIRCRAFT", istaknuto na vidnom mestu, na spoljnoj povrini kod ulaza u pilotsku kabinu. 27. Amaterski proizveden vazduhoplov mora imati obavezan natpis "AMATERSKI PROIZVEDEN VAZDUHOPLOV", a ispod tog natpisa na engleskom jeziku ispisano "AMATEUR-BUILT AIRCRAFT", istaknut na vidnom mestu na spoljnoj povrini kod ulaza u pilotsku kabinu. 28. Natpisi iz ta. 25, 26. i 27. ove naredbe moraju biti ispisani slovima ija visina ne sme biti manja od 3 st. 29. Svi izlazi vazduhoplova ija je namena javni avio-transport i prevoz za sopstvene potrebe, a koji imaju vie od etiri sedita, ukljuujui i pilotska sedita, moraju biti du ruba otvora oznaeni punom linijom irine 3 do 5 cm, bojom razliitom od boje povrine oko izlaza. Pored svakog od navedenih izlaza na spoljnoj i unutranjoj povrini mora postojati instrukcija za otvaranje tog izlaza, na srpskom i na engleskom jeziku. 30. Na vazduhoplovu transportne kategorije mora postojati natpis kojim se oznaavaju mesto i nain otvaranja spoljne povrine trupa za brzu evakuaciju i spasavanje lica iz vazduhoplova u sluaju opasnosti
8-12/01
731 od 1036
Knjiga I
kad je vazduhoplov na zemlji. Mesta se oznaavaju na uglovima punom linijom irine 3 do 5 cm, bojom koja je razliita od boje povrine vazduhoplova. 31. Na povrinama trupa i vertikalnih repnih povrina vazduhoplova namenjenog za javni avio-transport, medicinski prevoz, pruanje usluga iz vazduha i obuku letakog osoblja moraju biti ispisani naziv i znak avio-prevozioca, odnosno preduzea koje vri medicinski prevoz, prua usluge iz vazduha, odnosno centra za obuku letakog osoblja. 32. Za vazduhoplov iz take 31. ove naredbe, korisnik vazduhoplova je duan da odredi dimenzije i boje kojima se ispisuju naziv i znak, kao i mesto ispisivanja na vazduhoplovu, a ispisuje ih po pribavljenoj saglasnosti Saveznog ministarstva saobraaja i telekomunikacija. 33. Na vazduhoplov koji je uzet u zakup i koji poseduje uverenje o osposobljenosti za obavljanje delatnosti primenjuju se odredbe iz ta. 31. i 32. ove naredbe. 34. Na povrini vazduhoplova, odnosno oblozi motora ili elisi mogu biti ispisane oznake proizvoaa, tip i model vazduhoplova, odnosno motora ili elise, takve veliine da ne preovladavaju povrinama vazduhoplova. 35. Na povrine vazduhoplova u blizini ureaja ili pristupnih otvora ureajima mogu biti ispisane instrukcije za servisiranje, pristup ili prikljuenje zemaljske opreme, a na komandnim povrinama mogu biti ispisana upozorenja u vezi sa postupcima sa tim povrinama. Ovi natpisi moraju biti vidljivi i ispisani slovima visine 1 do 2 cm. 36. Na oplati motora moe postojati natpis upozorenja o pravcu pristupa i sigurnom udaljenju lica od motora dok je motor u radu na zemlji, koji zbog lakeg uoavanja moe biti ispisan slovima visine vee od 2 cm. 37. Na vazduhoplovu namenjenom za javni avio-transport, servisni natpisi i natpisi upozorenja iz ta. 35. i 36. ove naredbe mogu biti ispisani i na engleskom jeziku. 38. Na povrini vazduhoplova namenjenog za sportsko i amatersko letenje mogu se ispisati reklamni natpisi, a na povrini vazduhoplova namenjenog za obuku letakog osoblja samo ako se pokrivaju naziv i znak centra za obuku letakog osoblja. 39. Na povrini vazduhoplova namenjenog za sportsko letenje moe se ispisati takmiarski broj ili druga slovna oznaka koja je pogodna za svrhu takmienja, ali tako da se ne ometa prepoznavanje registarske oznake.
8-12/01
732 od 1036
Knjiga I
40. Vazduhoplov koji je upisan u Jugoslovenski registar civilnih vazduhoplova mora biti obeleen znakovima dravne pripadnosti, oznakama registracije, obaveznim natpisima i drugim natpisima vazduhoplova u skladu sa ovom naredbom, najkasnije u roku do 12 meseci od dana stupanja na snagu ove naredbe. 41. Odredbe 2 do 4 take 12. ove naredbe primenjivae se na svaki vazduhoplov koji se upisuje u Jugoslovenski registar civilnih vazduhoplova, posle stupanja na snagu ove naredbe. 42. Danom stupanja na snagu ove naredbe prestaje da vai Naredba o znacima dravne pripadnosti, oznakama registracije i drugim oznakama vazduhoplova ("Slubeni list SFRJ", br. 32/87 i 57/90 i "Slubeni list SRJ", br. 40/95). 43. Ova naredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".
8-12/01
733 od 1036
Knjiga I
4.3
NAREDBA O VISINI NAKNADE ZA IZVRENI * PREGLED VAZDUHOPLOVA
1. Za izvreni pregled vazduhoplova plaa se naknada ija se visina utvruje ovom naredbom. 2. Naknada za pregled vazduhoplova, zavisno od kategorije i namene vazduhoplova i vrste pregleda, iznosi: Novih dinara Osnovni Redovni i pregled vanredni pregled 2 3
Kategorija i namena vazduhoplova 1 Vazduhoplov saobra ajne kategorije A. 1) mlazni i turboelisni dvomotorni i viemotorni vazduhoplov irokog trupa 2) mlazni i turboelisni dvomotorni i viemotorni vazduhoplov 3) klipni dvomotorni viemotorni vazduhoplov 4) mlazni i turboelisni jednomotorni vazduhoplov 5) klipni jednomotorni vazduhoplov B. Vazduhoplov opte kategorije 1. Vazduhoplov za prevoz lica i stvari 1) mlazni i turboelisni dvomotorni i viemotorni vazduhoplov 2) klipni dvomotorni i viemotorni vazduhoplov
*
9000 8000 7000 6000 4000
4500 4000 3500 3000 2000
5500 4500
2500 2000
8-12/01
734 od 1036
Knjiga I
2.
3.
mlazni i turboelisni jednomotorni i viemotorni vazduhoplov 4) klipni jednomotorni vazduhoplov Vazduhoplov za rad u poljoprivredi i umarstvu 1) klipni dvomotorni i viemotorni vazduhoplov 2) mlazni i turboelisni jednomotorni vazduhoplov 3) klipni jednomotorni vazduhoplov Vazduhoplov za sportsku delatnost 1) mlazni i turboelisni dvomotorni i viemotorni vazduhoplov 2) klipni dvomotorni i viemotorni vazduhoplov 3) mlazni i turboelisni jednomotorni vazduhoplov 4) klipni jednomotorni vazduhoplov 5) jedrilica
3)
3500 2500
1500 1000
4500 3500 2500 4500 3500 2500 1500 900
2000 1500 1000 2000 1500 1000 900 450
V. Vazduhoplov posebne kategorije (amaterski graen vazduhoplov, eksperimentalni i ultralaki vazduhoplov, zmaj i sl.) ija je najvea masa u poletanju (kg) 1) preko 72.001 2) od 27.001 do 72.000 3) od 5.701 do 27.000 4) od 2.731 do 5.700 5) od 1.201 do 2.730 6) od 751 do 1.200 7) od 271 do 750 8) do 270
7000 6000 5000 4000 3000 2000 1500 800
3000 3000 2000 2000 1500 1000 750 400
8-12/01
735 od 1036
Knjiga I
3. Naknada za pregled vazduhoplova uplauje se na poseban raun Saveznog ministarstva za saobraaj i veze. 4. Ako se vazduhoplov pregleda u inostranstvu, pored naknade za izvreni pregled vazduhoplova plaaju se i trokovi prevoza i dnevnice za lice koje vri pregled vazduhoplova u skladu sa saveznim propisima. 5. Naknada za izvreni pregled vazduhoplova upisanih u strani registar vazduhoplova naplauje se u efektivnom stranom novcu ili u ekovima koji glase na stranu valutu, pod uslovima utvrenim Odlukom o uslovima i nainu obavljanja menjakih poslova odobravanju avansa i prodaji deviza Narodnoj Banci Jugoslavije ("Slubeni list SRJ", br. 57/93, 77/93 i 9/94). 6. Danom stupanja na snagu ove naredbe prestaje da vai Naredba o visini naknade za izvreni pregled vazduhoplova ("Slubeni list SRJ", br. 46/93, 53/93, 64/93, 72/93, 79/93, 81/93, 87/93, 4/94, 7/94, 12/94 i 33/95). 7. Ova naredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".
8-12/01
736 od 1036
Knjiga I
4.4
PRAVINIK O HOMOLOGACIJI VAZDUHOPLOVA, MOTORA, ELISE, PADOBRANA, BALONA, ZMAJA I * OPREME VAZDUHOPLOVA
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se homologacija novog tipa vazduhoplova, motora, elise, padobrana, balona, zmaja i opreme vazduhoplova, kao i uslovi za izdavanje homologacionog lista. Padobran za koenje vazduhoplova, u smislu ovog pravilnika, smatra se opremom vazduhoplova. lan 2. Vojni vazduhoplov, motor, elisa, padobran, balon, zmaj i oprema vazduhoplova koji su projektovani, proizvedeni, odnosno ispitivani prema taktiko-tehnikim zahtevima Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, koji e se koristiti za namene iz l. 76. Zakona o vazdunoj plovidbi, ako za te namene nisu homologovani, moraju biti podvrgnuti homologaciji u skladu sa odredbama ovog pravilnika. lan 3. Vojni vazduhoplov koji se homologuje za namene iz lana 76. Zakona o vazdunoj plovidbi, ako ne ispunjava uslove za razvrstavanje u odreene kategorije vazduhoplova iz lana 75. Zakona, homologuje se u odgovarajuu kategoriju vazduhoplova sa ogranienjem. lan 4. Homologaciji podlee novi tip vazduhoplova, motora, elise, padobrana, balona, zmaja i opreme vazduhoplova, i to: 1) koji je projektovan i izgraen u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji;
8-12/01
737 od 1036
Knjiga I
2) koji je projektovan i izgraen u inostranstvu, pod uslovom da nije homologovan i da e biti upisan u Registar civilnih vazduhoplova Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije. lan 5. Pre homologacije novog tipa vazduhoplova, motora, elise, padobrana, balona, zmaja i opreme vazduhoplova vri se homologaciona provera svih sastavnih delova, sklopova i podsklopova, u skladu sa tehnikim uslovima za plovidbenost, odnosno tehnikim uslovima za upotrebu. lan 6. Za novi tip vazduhoplova, motora, elise, padobrana, balona, zmaja i opreme vazduhoplova koji je projektovan i izgraen u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, uz zahtev za izdavanje homologacionog lista, podnosi se tehnika dokumentacija na osnovu koje se moe utvrditi da li novi tip vazduhoplova, motora, elise, padobrana, balona, zmaja i opreme vazduhoplova ispunjava tehnike uslove za plovidbenost odreene kategorije, odnosno tehnike uslove za korienje, i to: 1) proizvodno-tehnika dokumentacija; 2) prorauni; 3) izvetaji o ispitivanju. Na osnovu dokumentacije iz stava 1. ovog lana, Savezni komitet za saobraaj i veze ocenjuje da li su ispunjeni uslovi za izvrenje prvog probnog leta prototipa vazduhoplova, balona i zmaja, odnosno prve upotrebe padobrana i opreme vazduhoplova. Posle prvog probnog leta, odnosno prve upotrebe, pristupa se ispitivanjima u letu, odnosno u vazduhu. Za homologaciju novog tipa vazduhoplova, pored dokumentacije iz stava 1. ovog lana, moraju se priloiti: 1) homologacioni list za ugraene motore i elise; 2) atesti za ugraenu opremu i ureaje; 3) lista podataka o tehnikim karakteristikama vazduhoplova; 4) predlog o nainu korienja novog tipa vazduhoplova, sa listom minimalne opreme (MEL), i uputstvo za njegovo odravanje. Savezni komitet za saobraaj i veze, na predlog podnosioca zahteva za homologaciju, odobrava uputstvo o nainu korienja novog
8-12/01
738 od 1036
Knjiga I
tipa vazduhoplova, motora, elise, padobrana, balona, zmaja i opreme vazduhoplova, sa listom minimalne opreme (MEL). lan 7. Proizvodno-tehniku dokumentaciju iz lana 6. ovog pravilnika sainjavaju: 1) konstruktivni i proizvodni crtei, sa dimenzijama novog tipa vazduhoplova, motora, elise, padobrana, balona, zmaja i opreme vazduhoplova, odnosno njihovih delova; 2) podaci o vrsti i dimenzijama materijala koji je korien za izgradnju, odnosno proizvodnju, dokumentacija o tehnolokim procesima gradnje i montae i funkcionalnim ispitivanjima i podaci o izvrenoj kontroli kvaliteta gradnje. lan 8. Proraune iz lana 6. ovog pravilnika sainjavaju: 1) prorauni odreivanja poloaja centra teita i mase novog tipa vazduhoplova, balona i zmaja; 2) aerodinamiki prorauni, prorauni stabilnosti i upravljivosti novog tipa vazduhoplova, balona, zmaja, odnosno padobrana; 3) prorauni vrstoe, a po potrebi, i prorauni aero-elastinosti i zamora materijala. lan 9. Izvetaj o ispitivanju iz lana 6. ovog pravilnika sadri posebne izvetaje o ispitivanju: 1) makete u aero-tunelu; 2) vrstoe i krutosti; 3) aero-elastinosti; 4) novog tipa vazduhoplova, balona i zmaja u letu; 5) novog tipa motora i opreme na probnom stolu; 6) jaine buke za novi tip vazduhoplova saobraajne kategorije; 7) novog tipa padobrana sa lutkom i izvetaj o padobranskim skokovima. Za vazduhoplove saobraajne kategorije, pored izvetaja o ispitivanju iz stava 1. ovog lana, prilae se i tabela, odnosno dijagram uporednih rezultata prorauna i ispitivanja.
8-12/01
739 od 1036 lan 10.
Knjiga I
Homologacioni list koji je izdat u inostranstvu priznaje se ako je homologacija izvrena u skladu sa tehnikim uslovima za plovidbenost, odnosno tehnikim uslovima za korienje, koji nisu blai od jugoslovenskih tehnikih uslova za plovidbenost, odnosno tehnikih uslova za korienje, kao i u skladu sa jugoslovenskim propisima o maksimalno dozvoljenoj jaini buke i koliini dima pri poletanju i sletanju novog tipa vazduhoplova. Zahtev za priznavanje homologacionog lista izdatog u inostranstvu za novi tip vazduhoplova, motora, elise, padobrana, balona, zmaja i opreme vazduhoplova koji se prvi put uvoze u Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju moe podneti nosilac prava raspolaganja, odnosno sopstvenik novog tipa vazduhoplova, motora, elise, padobrana, balona, zmaja i opreme vazduhoplova ili strano lice. Uz zahtev iz stava 2. ovog lana moraju se priloiti homologacioni list izdat u inostranstvu (TYPE CERTIFICATE) i lista podataka koja je sastavni deo homologacionog lista (TYPE CERTIFICATE DATA SHEET), kao i sva dokumentacija u vezi sa izvrenom homologacijom. lan 11. Homologacioni list izdaje se sa neogranienim rokom vaenja. lan 12. Homologacioni list sadri: grb Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i naziv "Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija", naziv organa uprave koji je izdao homologacioni list; zakonski osnov za izdavanje homologacionog lista; podatak o novom tipu vazduhoplova, motora, elise, padobrana, balona, zmaja i opreme vazduhoplova projektovanih i izgraenih u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji ili u inostranstvu; broj homologacionog lista; naziv organa, odnosno organizacije na iji se zahtev izdaje homologacioni list; sedite tog organa, odnosno organizacije; izjavu da novi tip vazduhoplova, motora, elise, padobrana, balona, zmaja i opreme vazduhoplova odreene kategorije i namene za koji se izdaje homologacioni list ispunjava tehnike uslove za plovidbenost, odnosno korienje predvienu Zakonom o vazdunoj plovidbi i propisima donesenim na osnovu tog zakona; odredbu o listi tehnikih podataka i ogranienja koja ini sastavni deo homologacionog lista; datum poetka vaenja homologacionog lista, kao i peat i potpis ovlaenog lica.
8-12/01
740 od 1036
Knjiga I
Obrazac homologacionog lista odtampan je uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Obrazac homologacionog lista tapma se na jednom od jezika naroda i narodnosti Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i na engleskom jeziku. lan 13. Ako se na homologovanom novom tipu vazduhoplova, motora, elise, padobrana, balona, zmaja i opreme vazduhoplova izvri izmena koja bitno menja neku od karakteristika utvrenih tokom homologacije, vri se ponovna homologacija donoenjem dopuna homologacionog lista. GRB SOCIJALISTIKA FEDERATIVNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA Savezni komitet za saobraaj i veze SOCIALIST FEDERAL REPUBLIC OF YUGOSLAVIA Federal Comittee of Transportation and Communications Na osnovu lana 86. st. 3. i 4. Zakona o vazdunoj plovidbi ("Slubeni list SFRJ", br. 45/86), izdaje se In accordance with the article 86. para 3. and 4. of the Air Navigation Act ("Official Gazette of SFR of Yugoslavia", No. 45/86) is being issued HOMOLOGACIONI LIST TYPE CERTIFICATE ZA JUGOSLOVENSKI/INOSTRANI TIP FOR YUGOSLAV/FOREIGN TYPE OF Broj: Number: Ovaj homologacioni list izdaje se This Type Certificate is issued to
8-12/01 iz from Ovaj tip This type of kategorije category
741 od 1036
Knjiga I
i namene and the purpose of which is
ispunjava tehnike uslove za plovidbenost meets technical requirements for Airworthiness predviene Zakonom o vazdunoj plovidbi i propisima donesenim na osnovu tog zakona. set forth in the Air Navigation Act and related regulations. Lista tehnikih podataka i ogranienja broj i ini sastavni deo ovog homologacionog lista. Type Certificate Data Sheet No. pages. sadri stranica
is a part hereof and consists of
Ovaj homologacioni list izdaje se sa neogranienim rokom vaenja, odnosno do stavljanja van snage u skladu sa Zakonom o vazdunoj plovidbi. This Type Certificate is being issued on an unlimited validity. Datum Date Mesto: Place Po ovlaenju: By authority:
Potpis: Signature Title Ako se na homologovanom novom tipu vazduhoplova, motora, elise, padobrana, balona, zmaja i opreme vazduhoplova izvri izmena koja ne utie bitno na neku od karakteristika utvrenih tokom homologacije, ne vri se dopuna homologacionog lista.
8-12/01
742 od 1036
Knjiga I
Uz zahtev za dopunu homologacionog lista, po potrebi, podnosi se sva tehnika dokumentacija o izvrenim izmenama, odnosno izvetaj o izvrenim ispitivanjima. lan 14. Imalac homologacionog lista za jugoslovenski tip vazduhoplova, motora, elise, padobrana, balona, zmaja i opreme vazduhoplova ima sledea prava: 1) da vri serijsku proizvodnju; 2) da podnese zahtev za dobijanje dozvole za izmenu na vazduhoplovu, motoru, elisi, padobranu, balonu, zmaju i opremi vazduhoplova; 3) da dobije uverenje o plovidbenosti vazduhoplova, motora, elise, balona i zmaja, dozvolu za korienje padobrana i uverenje o ispravnosti opreme vazduhoplova za izvoz. Imalac homologacionog lista iz stava 1. ovog lana duan je da prati kako se koriste vazduhoplov, motor, elisa, padobran, balon, zmaj i oprema vazduhoplova i da Saveznom komitetu za saobraaj i veze podnese na odobrenje predlog za odgovarajuu obaveznu izmenu, ako je to potrebno iz razloga bezbedne vazdune plovidbe. lan 15. Trokove homologacije snosi podnosilac zahteva za homologaciju. lan 16. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o homologaciji vazduhoplova, motora, elise, padobrana i opreme vazduhoplova ("Slubeni list SFRJ", br. 43/80). lan 17. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
743 od 1036
Knjiga I
4.5
PRAVILNIK O AMATERSKOJ GRADNJI * VAZDUHOPLOVA

lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se amaterska gradnja vazduhoplova za odreene kategorije i namene vazduhoplova, kao i tehniki i drugi uslovi za amatersko graenje vazduhoplova. lan 2. Vazduhoplove mogu amaterski graditi: organizacija udruenog rada, druga organizacija, drutveno-politika zajednica ili druga zajednica, odnosno drugo drutveno pravno lice, kao i dravljani Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije ili jugoslovenska graanska pravna lica (u daljem tekstu: graditelj). lan 3. Amaterski se mogu graditi samo vazduhoplovi opte kategorije, vazduhoplovi laki od vazduha i posebna kategorija vazduhoplova sa ogranienjima iz lana 85. stav 2. Zakona o vazdunoj plovidbi. lan 4. Amaterski se mogu graditi sve vrste vazduhoplova ija je namena obavljanje sportske delatnosti, turizma ili obuke letakog osoblja, kao i za vrenje ispitivanja. lan 5. Amaterski graeni vazduhoplov moe, pored pilotskog sedita, imati najvie tri ugraena sedita. lan 6. Amaterski se ne moe graditi motor i oprema vazduhoplova.
8-12/01
744 od 1036
Knjiga I
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, amaterski se moe vriti adaptacija homologovanih nevazduhoplovnih motora i radio-komunikacione opreme. lan 7. Amaterski graen vazduhoplov mora biti stabilan, upravljiv i zadovoljavajue vrstoe tako da omoguuje bezbedno letenje i da ne ugroava bezbednost lica i imovine na zemlji. lan 8. Amaterski se moe graditi vazduhoplov: 1) prema sopstvenim crteima i proraunima, uz korienje reprodukcionog materijala i poluproizvoda; 2) prema ve gotovim crteima, uz korienje reprodukcionog materijala i poluproizvoda; 3) doradom nezavrenih delova homologovanih vazduhoplova i njihovim sklapanjem prema uputstvu proizvoaa; 4) sklapanjem potpuno zavrenih delova prema uputstvu proizvoaa. U toku amaterskog graenja vazduhoplova moe se u taj vazduhoplov ugraditi svaki homologovani deo vazduhoplova, bez obzira na to da li je taj deo nov ili je ve korien. lan 9. Vazduhoplov moe amaterski da gradi vazduhoplovni stunjak ili lice pod kontrolom vazduhoplovnog strunjaka. Vazduhoplovni strunjak iz stava 1. ovog lana mora da ima zavren mainski fakultet i najmanje tri godine iskustva u gradnji vazduhoplova. lan 10. Vazduhoplovni strunjak iz lana 9. ovog pravilnika vri sledee poslove: 1) pregleda i overava tehniku dokumentaciju za amatersku gradnju vazduhoplova;
8-12/01
745 od 1036
Knjiga I
2) u toku amaterske gradnje vazduhoplova prati nain primene tehnike dokumentacije na taj vazduhoplov; 3) upozorava na greke koje je utvrdio u toku pregleda tehnike dokumentacije; 4) obavetava kontrolora gradnje o svim nepravilnostima uoenim u toku amaterskog graenja odreenog vazduhoplova; 5) prua strunu pomo pri izradi programa ispitivanja amaterski graenih vazduhoplova, uestvuje u tom ispitivanju i potpisuje pismeni izvetaj o izvrenom ispitivanju; 6) daje pismeni predlog za izdavanje uverenja o plovidbenosti i predlae ogranienja u korienju koja se upisuju u to uverenje; 7) prua strunu pomo u izradi letakog prirunika i tehnikog uputstva o nainu odravanja vazduhoplova; 8) daje pismeni izvetaj Jugoslovenskom registru vazduhoplova (u daljem tekstu: Registar) o spoljnim zapaanjima u toku korienja odreenog amaterski graenog vazduhoplova, kao i predlog za izmenu ogranienja u njegovom korienju. lan 11. U toku amaterske gradnje vazduhoplova kontrolu gradnje vri ovlaeni kontrolor gradnje koga odredi Registar na predlog graditelja amaterski graenog vazduhoplova. Kontrolor gradnje iz stava 1. ovog lana mora da ima ovlaenje za gradnju I ili II klase, odnosno ovlaenje za gradnju III klase ako vaeu dozvolu za rad poseduje najmanje 5 godina. lan 12. Kontrolor gradnje vri sledee poslove: 1) kontrolie amatersku gradnju vazduhoplova u pogledu pravilne upotrebe materijala i pravilne primene tehnolokog postupka; 2) daje uputstva graditelju u toku obavljanja kontrole; 3) upisuje u knjigu gradnje sve podatke o materijalu i njegovoj upotrebi u svim fazama amaterske gradnje vazduhoplova; 4) daje pismeni predlog za izdavanje uverenja o plovidbenosti odreenog amaterski graenog vazduhoplova;
8-12/01
746 od 1036
Knjiga I
5) prua strunu pomo pri izradi uputstva o nainu odravanja amaterski graenog vazduhoplova; 6) daje pismeni izvetaj Registru o svojim zapaanjima u toku korienja odreenog amaterski graenog vazduhoplova. lan 13. Graditelj moe biti i vazduhoplovni strunjak za gradnju, odnosno kontrolor gradnje ako vazduhoplov amaterski gradi po sopstvenom projektu, zadravajui pri tom sva prava i dunosti koje su za vazduhoplovnog strunjaka, odnosno kontrolora gradnje utvreni ovim pravilnikom. lan 14. Pre dana poetka gradnje graditelj je duan da Registru podnese zahtev za izdavanje dozvole za amatersku gradnju vazduhoplova. Uz zahtev za izdavanje dozvole za amatersku gradnju vazduhoplova, graditelj podnosi: 1) pretprojekt za amatersku gradnju vazduhoplova koji sadri: crte vazduhoplova u tri projekcije, osnovne podatke o vazduhoplovu, opis vazduhoplova, strukture pogonskih grupa i opreme, pribline proraune performansi, podatke o najveoj dozvoljenoj teini pri poletanju i poloaju centra teita, kratak opis predviene tehnologije gradnje i listu materijala, delova i opreme koji e biti ugraeni u vazduhoplov; 2) podatke o graditelju; 3) podatke o mestu na kome e se graditi vazduhoplov i o radionicama, alatu i opremi, kao i o predvienom vremenu gradnje; 4) predlog vazduhoplovnog strunjaka za gradnju sa liste strunjaka, uz njegovu pismenu saglasnost; 5) predlog kontrolora gradnje, uz njegovu pismenu saglasnost. lan 15. Na osnovu zahteva za izdavanje dozvole za amatersku gradnju vazduhoplova i ocene mogunosti gradnje po pretprojektu iz lana 14. stav 2. taka 1. ovog pravilnika, registar izdaje dozvolu za amatersku gradnju vazduhoplova. U dozvolu za amatersku gradnju vazduhoplova unose se: 1) ime i prezime, odnosno naziv graditelja;
8-12/01
747 od 1036
Knjiga I
2) podaci o vrsti, kategoriji i nameni vazduhoplova; 3) ime i prezime vazduhoplovnog strunjaka za gradnju i ime i prezime kontrolora gradnje; 4) rok vaenja te dozvole. lan 16. Dozvola za amatersku gradnju vazduhoplova izdaje se sa rokom vaenja od 3 godine. Za produenje roka vaenja dozvole za amatersku gradnju vazduhoplova podnosi se zahtev Registru i daje mu se na uvid knjiga amaterske gradnje vazduhoplova. lan 17. Po dobijanju dozvole za amatersku gradnju vazduhoplova, graditelj mora Registru podneti na odobrenje tehniku dokumentaciju koju je overio vazduhoplovni strunjak za gradnju. Ako graditelj amaterski gradi vazduhoplov po sopstvenim crteima i proraunima, tehnika dokumentacija sadri: 1) proraun teina svih delova vazduhoplova, korisnog tereta, goriva i maziva i teine pilota, kao i proraun poloaja centra teita i najvee teine vazduhoplova u letu; 2) aerodinamiki proraun vazduhoplova, ukljuujui i proraun stabilnosti i upravljivosti; 3) crte vazduhoplova u tri projekcije, crtee glavnih sklopova i posebno komplikovanih sklopova, kao i crtee detalja prema kojima delovi vazduhoplova mogu da se dimenzioniu i izrade; 4) proraun vrstoe glavnih noseih elemenata vazduhoplova, kao i rezultate ispitivanja krutosti vazduhoplova, ako su ti elementi neuobiajeni u pogledu njihove konstrukcije; 5) spisak reprodukcionog materijala, polufabrikata i gotovih proizvoda od kojih se gradi vazduhoplov; 6) spisak neophodnih alata za gradnju (na primer: alat za varenje sklopova, helinzi za konanu izradu krila i trupa i dr.); 7) opis glavnih tehnologija gradnje.
8-12/01
748 od 1036
Knjiga I
Ako graditelj amaterski gradi vazduhoplov prema gotovim proizvoakim crteima, tehnika dokumentacija sadri podatke iz stava 2. ta. 3. do 6. ovog lana. Ako graditelj amaterski gradi vazduhoplov doradom nezavrenih delova i njihovim sklapanjem prema uputstvu, proizvoaka tehnika dokumentacija sadri podatke iz stava 2. ta. 3. do 6. ovog lana prema kojima e se izraditi ili doraditi delovi, odnosno sklopovi vazduhoplova. Ako graditelj amaterski gradi vazduhoplov sklapanjem potpuno zavrenih delova prema uputstvu proizvoaa, tehnika dokumentacija sadri uputstvo za sklapanje vazduhoplova sa svim potrebnim tehnikim podacima. Ako vazduhoplov amaterski gradi prema tehnikoj dokumentaciji iz st. 3. do 5. ovog lana graditelj je duan da podnese i podatke o poreklu projekta, o projektantu vazduhoplova i o vazduhoplovima graenim po toj dokumentaciji. lan 18. Graditelj je duan da vodi knjigu gradnje vazduhoplova za sve vreme gradnje vazduhoplova. U knjigu gradnje vazduhoplova unose se: 1) podaci iz dozvole za amatersku gradnju vazduhoplova; 2) skice, mere, vrste materijala i datum izrade delova i podsklopova vazduhoplova, rezultati vrenih ispitivanja i vanija zapaanja; 3) podaci o upotrebljenim alatima, mernim ureajima i dr.; 4) zapaanja vazduhoplovnog strunjaka za gradnju; 5) skice i postupci izrade i mere izgraenih glavnih sklopova; 6) rezultati izvrenih funkcionalnih proba komandi i drugih sistema na vazduhoplovu; 7) drugi podaci koje graditelj, vazduhoplovni strunjak za gradnju i kontrolor gradnje smatraju bitnim. Tanost podataka iz ta. 2, 3, 5, 6. i 7. stava 2. ovog lana overeva kontrolor gradnje. lan 19. Graditelj je duan da u toku amaterske gradnje vazduhoplova, a najdocnije pre sklapanja sklopova koji se docnije ne mogu kontrolisati u
8-12/01
749 od 1036
Knjiga I
pogledu upotrebljenog materijala, tolerancija i kvaliteta izrade, obavesti kontrolora gradnje o potrebi kontrole delova tih sklopova. Podatke o izvrenoj kontroli iz stava 1. ovog lana kontrolor gradnje unosi u knjigu gradnje vazduhoplova. lan 20. Na zahtev graditelja, Registar posle zavretka amaterske gradnje vazduhoplova obrazuje komisiju koja je duna da izvri detaljni pregled amaterski graenog vazduhoplova i da o tome saini izvetaj, kao i da predloi program osnovnih ispitivanja vazduhoplova (ispitivanja vrstoe, krutosti, ispitivanja vazduhoplova u letu i dr.). Komisija iz stava 1. ovog lana sastoji se od radnika Registra, vazduhoplovnog strunjaka za gradnju vazduhoplova i kontrolora gradnje. lan 21. Posle zavretka gradnje, amaterski graeni vazduhoplov se ispituje u letu. Na zahtev graditelja, a po predlogu komisije iz lana 20. ovog pravilnika, Registar izdaje dozvolu za ispitivanje vazduhoplova u letu. Uz zahtev iz stava 2. ovog lana, podnosi se sledea dokumentacija: 1) knjiga gradnje vazduhoplova; 2) uputstvo za korienje amaterski graenog vazduhoplova; 3) ime i prezime lica koje e vriti ispitivanje vazduhoplova u letu i njegov pismeni pristanak za to; 4) pismeni pristanak nosioca prava raspolaganja aerodromom, odnosno letilitem na kome e se vriti ispitivanje vazduhoplova u letu; 5) polisa osiguranja za tetu nanesenu treem licu; 6) odobrenje nadlene slube Savezne uprave za kontrolu letenja; 7) vremenski period u kome e se vriti ispitivanja vazduhoplova. lan 22. Zavisno od vrste i kategorije, amaterski graen vazduhoplov mora imati najmanje:
8-12/01
750 od 1036
Knjiga I
1) sigurnosne pojaseve za vezivanje lica jaine 9g unapred, 3g uvis i 1,5g bono, ije se odvezivanje postie jednim namernim pokretom; 2) visinomer, brzinomer, variometar, pokaziva skretanja i nagiba, kao i kompas. Ako je u amaterski graen vazduhoplov ugraen motor, takav vazduhoplov pored opreme iz stava 1. ovog lana, mora imati: obrtomer i pokaziva pritiska i temperature ulja, koliinomer goriva, i drugu opremu koju je proizvoa motora propisao kao neophodnu. lan 23. Ispitivanja amaterski graenih vazduhoplova u letu moe vriti lice koje ima najmanje vaeu dozvolu za sportskog pilota i najmanje 100 asova samostalnog letenja. lan 24. Meteoroloki uslovi za vreme ispitivanja amaterski graenog vazduhoplova u letu moraju odgovarati vizuelnim meteorolokim uslovima (VMC) propisanim u Pravilniku o letenju vazduhoplova ("Slubeni list SFRJ", br. 10/79). lan 25. Ispitivanje amaterski graenih vazduhoplova u letu obuhvata: 1) za amaterski graen vazduhoplov sa motorom: 20 asova letenja i 60 sletanja: penjanje na plafon leta; let koji odgovara najveoj autonomiji leta skraen za 20 minuta; letove najveih brzina za odreene konfiguracije vazduhoplova (poloaj stajnog trapa i zakrilaca); letove pod uslovima graninih poloaja centara teita vazduhoplova. Ako su ranije izvrena ispitivanja amaterski graenog vazduhoplova u letu iste konstruktivne koncepcije, iste veliine i iste vrste sa priblinim specifinim optereenjem (kolinik teine vazduhoplova i povrine glavnog uzgonskog elementa) i sa priblinom specifinom snagom (kolinik najvee snage motora i teine vazduhoplova), a rezultati ispitivanja su pozitivni, trajanje letenja moe biti smanjeno na 10 asova, a broj sletanja na 30; 2) za amaterski graen vazduhoplov bez sopstvenog pogona: 5 asova letenja i 20 sletanja; penjanje do predvienog plafona leta; izvoenje levih i desnih zaokreta; penjanje u aerozaprezi ili pomou autovitla ili na nain predvien u uputstvu za korienje amaterski graenog
8-12/01
751 od 1036
Knjiga I
vazduhoplova; letove najveih brzina za odreene konfiguracije vazduhoplova (razni mogui poloaji uzgonskih povrina, krma i povrina koje stvaraju otpore u letu). lan 26. Pri ispitivanju amaterski graenog vazduhoplova u letu ne smeju se vriti grubi manevri ili akrobacije, osim ako to nije predvieno programom ispitivanja. lan 27. Svakom pojedinanom ispitivanju amaterski graenog vazduhoplova u letu duan je da prisustvuje najmanje jedan lan komisije iz lana 20. ovog pravilnika, a prvom ispitivanju svi lanovi te komisije. lan 28. Graditelj podnosi Registru zahtev za upis u evidenciju o amaterski graenim vazduhoplovima. Uz zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se: 1) dokumentacija o delovima za amaterski graen vazduhoplov, ako se vazduhoplov gradi na nain propisan u lanu 8. stav 1. ta. 3. i 4. ovog pravilnika, odnosno izjave dva lica overene u nadlenom sudu o poreklu delova vazduhoplova; 2) knjiga gradnje; 3) dozvola za amatersku gradnju vazduhoplova; 4) carinska deklaracija za uvezen motor i uvezene delove vazduhoplova. lan 29. Graditelj podnosi Registru zahtev za izdavanje uverenja o plovidbenosti amaterski graenog vazduhoplova. Uz zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se: 1) dozvola za ispitivanje amaterski graenog vazduhoplova u letu; 2) izvetaj komisije iz lana 20. ovog pravilnika o rezultatima ispitivanja amaterski graenog vazduhoplova u letu, sa predlogom ogranienja u korienju tog vazduhoplova; 3) polisa osiguranja za tetu nanesenu treem licu.
8-12/01
752 od 1036 lan 30.
Knjiga I
Na amaterski graeni vazduhoplov moraju se, na vidnom mestu, pored propisanih oznaka, najmanje sa dve strane ispisati znaci registracije amaterski graenog vazduhoplova, kao i natpis: "amaterski graen vazduhoplov". lan 31. Ako je vazduhoplov amaterski graen pre dana stupanja na snagu ovor pravilnika, Registar e obrazovati komisiju koja e utvrditi sposobnost amaterski graenog vazduhoplova za bezbednu vazdunu plovidbu i odrediti program ispitivanja takvog vazduhoplova u letu. lan 32. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
753 od 1036
Knjiga I
4.6
PRAVILNIK O KVALITETU GORIVA ZA MLAZNE * MOTORE

lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se minimalni uslovi koje u pogledu kvaliteta mora da ispunjava gorivo za mlazne motore tipa I (u daljem tekstu: gorivo), koje se oznaava oznakom GM-1, isprave kojima mora da bude snabdeveno gorivo kad se stavlja u promet, nain kontrole kvaliteta goriva i nain pakovanja goriva. Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na kvalitet goriva za potrebe Jugoslovenske narodne armije. lan 2. Kvalitet goriva utvruje se na osnovu spoljanjeg izgleda, fizikohemijskih karakteristika i drugih karakteristinih svojstava goriva utvrenih ovim pravilnikom. Po svom spoljanjem izgledu, gorivo na temperaturi sredine mora da bude bistro, prozirno i bez primesa vode i mehanikih neistoa. lan 3. Gorivo mora da ima sledee fiziko-hemijske karakteristike: 1) u pogledu optih svojstava: zapreminska masa (gustina) na 15C mora da se kree u 3 3 granicama od 0,775 g/cm do 0,830 g/cm ; taka paljenja u zatvorenom sudu mora da iznosi najmanje 38C; taka mrnjenja sme da iznosi najvie -48C;
Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SFRJ", br. 24/82, 84/89.
8-12/01
754 od 1036
Knjiga I
kinematska viskoznost na -20C sme da iznosi najvie 8 2 mm /s; 2) u pogledu destilacije: 10% (V/V) (zapreminskih) mora da predestilie do 204C; kraj destilacije sme da bude najvie 288C; ostatak posle destilacije sme da iznosi najvie 1,5% (V/V); gubitak pri destilaciji sme da iznosi najvie 1,5% (V/V); 3) u pogledu sastava: ukupni kiselinski broj sme da iznosi najvie 0,1 mg KOH/g; koliina aromata sme da iznosi najvie 20% (V/V); koliina olefina sme da iznosi najvie 5% (V/V); koliina ukupnog sumpora sme da iznosi najvie 0,2% (m/m) (po masi); doktor-test mora da bude negativan, odnosno koliina merkaptanskog sumpora sme da iznosi najvie 0,001% (m/m). lan 4. Gorivo mora da ima sledea karakteristina svojstva: 1) u pogledu izgaranja: donja toplotna vrednost mora da bude najmanje 42,8 MJ/kg; taka dimljenja mora da bude najmanje 20 mm, odnosno koliina naftalena sme da iznosi najmanje 3% (V/V); 2) u pogledu korozivnosti: ocena korozivnosti na bakar posle grejanja dva asa na 100C sme da bude najvie 1b; ocena korozivnosti na srebro posle grejanja etiri asa na 50C sme da bude najvie 1; 3) u pogledu stabilnosti: termika stabilnost izraena promenom pada pritiska sme da bude najvie 0,1 bar, a ocena cevi za pregrevanje sme da bude najvie 3; koliina postojeih smola sme da iznosi najvie 7 mg/100 ml; koliina potencijalnih smola sme da iznosi najvie 14 mg/100 ml;
8-12/01 4) 5)
755 od 1036
Knjiga I
u pogledu reagovanja sa vodom: ocena izgleda granine povrine sme da bude najvie 1b; ocena vrednosti odvajanja sme da bude najvie 2; u pogledu elektrine provodljivosti:
elektrina provodljivost, izmerena pri utakanju goriva u vazduhoplov, mora da bude najmanje 50 pS/m (pikosimens po metru); elektrina provodljivost sme da bude najvie 300 pS/m. lan 5. U proizvodnji goriva dozvoljena je upotreba aditiva, i to: 1) inhibitora oksidacije (antioksidanata) gorivo sme da sadri najvie 24 mg/l antioksidanta kao aktivne materije. Gorivo obraivano vodonikom u procesu izrade mora da sadri najmanje 17 mg/l antioksidanta kao aktivne materije; 2) deaktivator metala gorivo sme da sadri najvie 5,7 mg/l deaktivatora metala kao aktivne materije; 3) aditiva za poboljanje rasipanja statikog elektriciteta (antistatika) gorivo sme da sadri najvie 1,0 mg/l antistatika kao aktivne materije; 4) aditiva za spreavanje zamrzavanja u sistemu za gorivo gorivo sme da sadri najvie 0,15% (V/V) dodataka za spreavanje zamrzavanja u sistemu za gorivo. lan 6. Ako metode za ispitivanje kvaliteta goriva nisu propisane, kvalitet goriva mora biti ispitan metodom po izboru proizvoaa. U izvetaju o ispitivanju kvaliteta goriva proizvoa navodi metode koje su koriene pri ispitivanju kvaliteta goriva, kao i vrstu i koliinu upotrebljenih aditiva, odnosno da aditivi nisu upotrebljeni. lan 7. Gorivo u prometu prati isprava koja mora da sadri sledee podatke: 1) naziv i oznaku goriva (GM-1); 2) firmu, odnosno naziv proizvoaa; 3) firmu, odnosno naziv isporuioca, ako proizvoa nije istovremeno i isporuilac; 4) datum proizvodnje;
8-12/01
756 od 1036
Knjiga I
5) bruto i neto-masu; 6) broj i datum izvetaja o ispitivanju kvaliteta goriva. lan 8. Gorivo se pakuje za isporuku, odnosno isporuuje se u tankerima, auto-cisternama ili vagon-cisternama koje obezbeuju ouvanje njegovog kvaliteta i ispravnosti. lan 9. Gorivo mora da se skladiti na nain koji obezbeuje ouvanje njegovog kvaliteta i ispravnosti. Kontrola kvaliteta uskladitenog goriva mora da se vri najmanje jedanput u est meseci. Ako metode za kontrolu kvaliteta goriva nisu propisane, kontrola kvaliteta uskladitenog goriva vri se metodom po izboru organizacije udruenog rada koja skladiti gorivo. U izvetaju o ispitivanju kvaliteta uskladitenog goriva organizacija udruenog rada koja skladiti gorivo navodi metode koje su koriene pri kontroli kvaliteta uskladitenog goriva. lan 10. Pri skladitenju i transportu goriva ne sme da doe do meanja goriva sa drugim tenim gorivima. lan 11. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai jugoslovenski standard JUS B.H2.331 Tena goriva. Goriva za mlazne motore, Tip I, donesen Pravilnikom o jugoslovenskim standardima za proizvode od nafte ("Slubeni list SFRJ", br. 61/77). lan 12. Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku jednog meseca od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
757 od 1036
Knjiga I
4.7
PRAVINIK O UREAJIMA I OPREMI KOJI MORAJU BITI UGRAENI U VAZDUHOPLOV, ZAVISNO OD * KATEGORIJE I NAMENE VAZDUHOPLOVA I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se vrsta, osnovne tehnike osobine i osnovni uslovi za ugradnju ureaja i opreme koji se moraju ugraditi u vazduhoplov, kao i njihov broj, zavisno od kategorije i namene vazduhoplova. Vazduhoplovom, u smislu ovog pravilnika, ne smatraju se zmajevi. lan 2. Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledee znaenje: 1) pravila letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR); 2) pravila instrumentalnog letenja (IFR); 3) sistem za instrumentalno sletanje (ILS); 4) svesmerni radio-far vrlo visoke uestanosti (VOR); 5) vrlo visoka uestanost (VHF); 6) kontrolisano letenje pri spoljnoj vidljivosti (CVFR); 7) indicirana vazduna brzina (IAS); 8) avionski primopredajnik sekundarnog radara (ATC transponder); 9) brzina gubitka uzgona (stalling speed); 10) maksimalna operativna vazduna brzina (Vmo);
8-12/01
758 od 1036
Knjiga I
11) maksimalni operativni mahov broj (Mmo); 12) sistem za merenje udaljenosti (DME); 13) radio-kompas (ADF); 14) sistem za voenje vazduhoplova po idealnoj ravni poniranja u prilazu (glide slope); 15) idealna ravan poniranja (glide path); 16) sistem za voenje vazduhoplova u prilazu po produenoj osi poletno-sletne staze (localizer); 17) visoka uestanost (HF); 18) inercijalni navigacioni sistem (INS); 19) globalni radio-navigacioni sistem omega (OMEGA); 20) navigacioni sistem na principu doplerovog efekta (doppler); 21) sistem za optimalno upravljanje letom (flight director). lan 3. Ureaji i oprema ureuju se u skladu sa propisanim tehnikim i fizikim uslovima u vazduhoplovu koji moraju da odgovaraju tehnikim osobinama ureaja. Pored ureaja i opreme iz stava 1. ovog lana, u vazduhoplovu se mogu koristiti i prenosni elektronski ureaji. Prenosni elektronski ureaji mogu se unositi u vazduhoplov saobraajne kategorije i vazduhoplov opte kategorije ija je namena prevoz lica, stvari i pote u javnom prevozu u vazdunom saobraaju kojima se leti po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), po prethodno pribavljenom odobrenju Jugoslovenskog registra vazduhoplova. lan 4. Ureaji i oprema moraju se ugraditi u vazduhoplov u skladu sa namenom, zavisno od tipa vazduhoplova i fizikih uslova u vazduhoplovu. Prilikom ugradnje ureaja i opreme u vazduhoplov mora se sprovoditi standardizacija, tipizacija i unifikacija.
8-12/01
759 od 1036 lan 5.
Knjiga I
Rad ili kvar bilo kog ureaja ili opreme ne sme uticati na rad drugih delova vazduhoplova ili drugih ureaja i opreme. Izuzetno od stava 1. ovog lana, rad bilo kog ureaja moe da utie na rad onih ureaja koji neposredno zavise od njihovog rada. lan 6. Na ureajima i opremi postavljaju se oznake radi lakeg prepoznavanja. lan 7. Ureaji i oprema, kao i njihove komponente, moraju biti ugraeni tako da: 1) rade ispravno u svim predvienim uslovima; 2) mogunost kvara ili prestanak ispravnog rada ureaja koji utie na bezbedno nastavljanje leta ili bezbedno sletanje bude svedena na najmanju meru; 3) postoji mala mogunost da nastane kvar koji utie na bezbednost leta i istovremeno onemoguuje posadi vazduhoplova da efikasno reaguje na novonastalu situaciju; 4) sistem upozorenja, u sluaju da ureaj ne funkcionie ispravno, upozorava posadu vazduhoplova, ime se omoguuje posadi da, uz najmanju mogunost pogreke pilota, preuzme propisane postupke. lan 8. Znak za upozorenje na prestanak ispravnog rada ureaja, odnosno njegovih komponenti moe biti zvuni, svetlostni ili zvuni i svetlosni. Zvuni znak za upozorenje mora biti dovoljno glasan i mora se jasno razlikovati od drugih zvunih signala. Svetlosni znak za upozorenje moe biti crvene, ute, zelene ili bele boje, i to: 1) crvene boje za upozorenje na kvar ili prestanak ispravnog rada ureaja, odnosno njegovih komponenti kada posada vazduhoplova mora neposredno i hitno da postupa;
8-12/01
760 od 1036
Knjiga I
2) ute boje za upozorenje na kvar ili prestanak ispravnog rada ureaja, odnosno njegovih komponenti, kada posada vazduhoplova ne mora hitno da postupa; 3) zelene ili bele boje kada odreeni deo aviona, sistem ili ureaj radi ispravno u odreenoj vrsti ili fazi rada. Boje drugih svetlosnih znakova moraju se jasno razlikovati od boja svetlosnih znakova za upozorenje iz stava 3. ovog lana. lan 9. Pored propisanih ureaja i opreme, u vazduhoplov se mogu ugraditi i drugi ureaji ako ispunjavaju uslove propisane odredbama l. 3. do 5. ovog pravilnika.
II. INSTRUMENTI I RADIO-UREAJI

lan 10. Letaki navigacioni i osnovni motorski instrumenti moraju biti postavljeni u vidnom polju pilota u pravcu leta i moraju biti jasno vidljivi uz minimalnu promenu poloaja tela. lan 11. Instrumenti pokazivaa barometarske visine, indicirane brzine (IAS), vertikalne brzine (variometar), iroskopskog pokazatelja skretanja, klizanja, poloaja vazduhoplova oko poprene i uzdune ose, kao i kursa vazduhoplova (magnetskog ili pravog), ako su propisani ovim pravilnikom, moraju biti postavljeni na instrumentalnoj tabli za svakog od propisanog broja pilota, odnosno propisanog broja lanova letakog dela posade. Instrumenti iz stava 1. ovog lana postavljaju se u vertikalnoj ravni vidnog polja pilota u pravcu leta, i to tako da je: 1) instrument za pokazivanje poloaja vazduhoplova, u odnosu na poprenu ili uzdunu osu, u centralnom poloaju od vertikalne ravni vidnog polja pilota unapred; 2) instrument za pokazivanje indicirane brzine (IAS) postavljen levo od instrumenta iz stava 2. take 1. ovog lana; 3) instrument pokazivanja barometarske visine postavljen desno od instrumenta iz stava 2. take 1. ovog lana;
8-12/01
761 od 1036
Knjiga I
4) instrument pokazivanja kursa leta postavljen ispod instrumenta iz stava 2. take 1. ovog lana. lan 12. Ako je u vazduhoplov ugraen samo jedan asovnik, jedan indikator temperature spoljnjeg vazduha, odnosno jedan indikator temperature koja se moe preraunati u temperaturu spoljnjeg vazduha, kao i jedan magnetni kompas, ti instrumenti moraju biti postavljeni tako da su vidljivi svakom pilotu uz minimalnu promenu poloaja tela. lan 13. Indikacija kvara, odnosno prestanka ispravnog rada instrumenata mora biti vidljiva u svim predvienim uslovima vidljivosti u pilotskoj kabini. lan 14. Instrumenti mogu biti indikatori ili sistemi vie meusobno povezanih komponenti sa pokazivanjem na jednom ili vie indikatora, za iji je rad potrebno napajanje energijom. Instrumenti iz stava 1. ovog lana moraju: 1) biti ugraeni tako da kvar jednog instrumenta ne utie na napajanje drugih instrumenata i drugih potroaa energije iz istog izvora; 2) imati indikator svog kvara, odnosno prestanka ispravnog rada instrumenata u samom instrumentu koji pokazuje da napajanje energijom nije odgovarajue za normalni rad, odnosno da postoji gubitak napajanja energijom; 3) imati ureaj za merenje napajanja instrumenta energijom na mestu na kome se energija dovodi u instrument, a kod instrumenta na elektrini pogon, energija napajanja meri se merenjem napona; 4) imati mogunost da u sluaju otkaza izvora napajanja energijom kod viemotornih vazduhoplova automatski ili runim komandovanjem dobiju napajanje iz drugog izvora; 5) indicirati kvar, odnosno prestanak ispravnog rada ureaja od koga primaju podatke, odnosno prestanak prijema podataka. lan 15. Instrumenti koji pokazuju indiciranu brzinu (IAS), barometarsku visinu, vertikalnu brzinu, skretanje, poloaj vazduhoplova oko uzdune i
8-12/01
762 od 1036
Knjiga I
poprene ose, kao i kurs vazduhoplova, u vazduhoplovu saobraajne kategorije i vazduhoplovu opte kategorije ija je namena prevoz lica, stvari i pote u javnom prevozu u vazdunom saobraaju, moraju biti nezavisni od instrumenata drugog pilota i moraju se nalaziti na instrumentalnoj tabli voe vazduhoplova. Indikatori koji pokazuju poloaj vazduhoplova oko uzdune i poprene ose i indikatori kursa vazduhoplova moraju biti tako ugraeni da se mogu prikljuiti na instrumente drugog pilota ako doe do kvara, odnosno prestanka ispravnog rada ovih instrumenata na instrumentalnoj tabli voe vazduhoplova. Instrumenti iz stava 1. ovog lana moraju biti tako ugraeni u vazduhoplov da nastavljaju rad i bez delovanja pilota ako nastupi kvar ili kombinacija kvarova, osim kvarova koji se ne mogu predvideti. lan 16. Ako su u vazduhoplov ugraeni po jedan radio-ureaj ili radarski ureaj iste vrste propisani ovim pravilnikom, komandna kutija mora biti dostupna svakom od propisanog broja pilota. lan 17. Ako su u vazduhoplov koji leti po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) ugraeni po jedan svesmerni radio-far visoke uestanosti (VOR) i jedan sistem za instrumentalno sletanje (ILS), ispred svakog pilota mora se nalaziti instrument pokazivanja odstupanja od izabranog radio-kursa usmerenog radio-fara visoke uestanosti (VOR), odnosno instrument koji pokazuje odstupanje od produene ose poletno-sletne staze (localizer), kao i instrument koji pokazuje odstupanje od idealne ravni poniranja (glide path). lan 18. Komunikacioni primopredajnik VHF (VKT) koji ima 720 kanala, sa mogunou rada u frekventnom opsegu 118136 MHz mora biti ugraen u vazduhoplov. Snaga predaje primopredajnika iz stava 1. ovog lana zavisi od namene vazduhoplova, kao i od brzine i maksimalne visine leta vazduhoplova, ali ne sme biti manja od 4 W. Izuzetno od stava 1. ovog lana, dva VHF (VKT) komunikaciona primopredajnika moraju biti ugraena u vazduhoplov saobraajne katego-
8-12/01
763 od 1036
Knjiga I
rije i vazduhoplov opte kategorije ija je namena prevoz lica, stvari i pote i koji lete po pravilima za instrumentalno letenje (IFR). Izuzetno od st. 1. i 2. ovog lana, vazduhoplov, ako leti samo u zoni aerodroma, odnosno letilita, mora imati VHF (VKT) primopredajnik predajne snage najmanje 1 W koji moe da radi na frekvencijama nadlene slube kontrole letenja. lan 19. asovnik sa topericom koji analogno ili digitalno pokazuje asove, minute i sekunde mora biti ugraen u vazduhoplov koji leti po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) ili za kontrolisano letenje pri spoljnoj vidljivosti (CVFR). lan 20. U vazduhoplov mora biti ugraen magnetni kompas kod koga su uticaj vibracija vazduhoplova i uticaj magnetnog polja elektrinih kola i namagnetisanih delova u vazduhoplovu svedeni na najmanju moguu meru i mora biti postavljena tabela koja pokazuje odstupanja magnetnog kompasa od pravog pokazivanja na svakih 30 stepeni. Magnetni kompas ne sme imati greku veu od 10 stepeni u horizontalnom letu vazduhoplova u bilo kom kursu. Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, u horizontalnom letu vazduhoplova magnetni kompas ugraen u vazduhoplov opte kategorije, osim u vazduhoplov ija je namena prevoz lica, stvari i pote, moe imati greku veu od 10 stepeni ako je greka nastala usled uticaja elektromagnetnog polja od elektrinih kola u vazduhoplovu. U sluaju iz stava 3. ovog lana, u vazduhoplov mora biti ugraen i jedan irodirekcional. lan 21. U vazduhoplov koji leti na visinama preko 15.000 m mora biti ugraen indikator kosmikog zraenja. lan 22. Avionski primopredajnik sekundarnog radara ( u daljem tekstu: ATC transponder) mora biti ugraen u vazduhoplov koji leti po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) ili pravilima za kontrolisano letenje pri spoljnoj vidljivosti (CVFR).
8-12/01
764 od 1036
Knjiga I
U vazduhoplovu koji leti po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), ATC transponder mora da daje podatke o svojoj barometarskoj visini, sa najveom dozvoljenom grekom od 37,5 m pri podeenom standardnom pritisku od 1013,25 mb. Vrna snaga predaje ATC transpondera mora da bude vea od 21 dBW, a manja od 27 dBW. Izuzetno od stava 3. ovog lana, na vazduhoplovu koji leti nie od 4500 m vrna snaga predaje ATC transpondera mora da bude vea od 18,5 dBW, a manja od 27 dBW. lan 23. Indikator mahovog broja (mahmetar) mora biti ugraen u avionu sa mlaznim motorom saobraajne kategorije ako nije predvieno da indikator indicirane vazdune brzine (IAS) pokazuje promenu maksimalne operativne brzine izraene u mahovom broju (Mmo), sa promenom visine. lan 24. Sistem za upozorenje na pribliavanje izabranoj i podeenoj barometarskoj visini i na njeno naputanje mora biti ugraen u avion sa mlaznim motorima. Sistem za upozorenje na pribliavanje izabranoj i podeenoj barometarskoj visini i na njeno naputanje mora: 1) da ima opseg rada od nivoa mora do maksimalne visine leta aviona; 2) da ima mogunost biranja visine, s tim da se izabrana visina ne sme prikazivati u podeocima veim od 30 m; 3) da daje zvune i svetlosne signale, vidljive i ujne svakom pilotu saglasno propisanom broju pilota, kada avion promeni izabranu i podeenu visinu najvie do 150 m u penjanju ili poniranju. Sistem iz stava 1. ovog lana mora biti ugraen tako da ga pilot moe proveriti pre leta. lan 25. Indikator temperature spoljnjeg vazduha ili indikator temperature koja se moe preraunati u temperaturu spoljnjeg vazduha mora biti
8-12/01
765 od 1036
Knjiga I
ugraen u vazduhoplov koji leti po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) i vazduhoplov sa turbinskim motorom. lan 26. Upozorenje na pribliavanje kritinoj brzini gubitka uzgona (stalling speed) mora imati svaki vazduhoplov. Upozorenje mora biti prikazano jasno, a izraava se ili specifinim ponaanjem vazduhoplova ili pomou ureaja koji daje odreenu indikaciju u svim uslovima leta i koji ne zahteva posebnu panju pilota. Ureaj za upozorenje mora raditi pri svim poloajima zakrilaca i stajnog trapa u pravolinijskom letu i u zaokretu vazduhoplova. Brzina na kojoj se javlja upozorenje na gubitak uzgona mora biti vea najmanje za 10 km/h, a najvie za 19 km/h, odnosno mora biti vea od 15% od brzine gubitka uzgona na avionima opte kategorije. Brzina na kojoj se javlja upozorenje na gubitak uzgona mora biti vea za 7% od brzine gubitka uzgona u avionima saobraajne kategorije. Izuzetno od odredbe stava 4. ovog lana, upozorenje na gubitak uzgona moe se javiti i na manjim brzinama ako aerodinamike osobine aviona omoguavaju dovoljno dugo upozorenje i stabilan let, koji omoguuju pilotu da izvri odgovarajue korekcije u letu. lan 27. Ureaj za zvuno upozorenje o prekoraenju maksimalno dozvoljene brzine mora biti ugraen u avion sa turbinskim motorom, kao i u avion koji ima utvrenu maksimalnu operativnu brzinu izraenu kao brzina ili kao mahov broj (Vmo/Mmo) veu od 80% vrednosti maksimalne brzine u poniranju proraunate ili dobijene u eksperimentalnom letu izraene kao brzine ili kao mahov broj (Vd/Md). Upozorenje iz stava 1. ovog lana mora se javiti na brzini veoj od maksimalne operativne indicirane vazdune brzine (Vmo) + 11 km/h ili od maksimalne operativne brzine izraene u mahovom broju (Mmo) + 0,01 M. Na brzinama veim od brzine iz stava 2. ovog lana, ukljuujui proizvodnu toleranciju koju je predvideo proizvoa, ne sme se javiti upozorenje na prekoraenje maksimalno dozvoljene brzine.
8-12/01
766 od 1036 lan 28.
Knjiga I
Visinomer mora biti ugraen u vazduhoplov ispred svakog od propisanog broja pilota. Visinomer sa podeavanjem pritiska na barometarski pritisak mora biti ugraen u vazduhoplov kojim se leti po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) i koji se koristi za nono letenje. Dva visinomera sa podeavanjem pritiska svedenog na srednju nadmorsku visinu (QNH) moraju biti ugraena u vazduhoplov kojim se leti po pravilima za instrumentalno letenje ili koji se koristi za nono letenje a ija je namena prevoz lica, stvari i pote u javnom prevozu u vazdunom saobraaju. Ako visinomer vazduhoplova saobraajne kategorije na instrumentalnoj tabli ispred voe vazduhoplova pokazuje visinu u stopama, mora biti ugraen i visinomer koji pokazuje visinu u metrima. Ako je u pitanju vazduhoplov koji se koristi za kolovanje pilota, a ima jedan visinomer, on mora biti bez paralakse vidljiv i ueniku i instruktoru. lan 29. Indikator indicirane brzine (IAS indikator) mora biti ugraen u vazduhoplov ispred svakog od propisanog broja pilota. IAS indikator mora imati i pokaziva primene maksimalno dozvoljene indicirane brzine sa promenom visine leta ako je ugraen u vazduhoplov saobraajne kategorije i u vazduhoplov opte kategorije koji se koristi za prevoz lica, stvari i pote u javnom prevozu u vazdunom saobraaju, ija se maksimalno dozvoljena indicirana brzina (IAS) menja sa visinom. Ako se u vazduhoplovu koji se koristi za osnovnu obuku pilota nalazi jedan IAS indikator, on mora biti ugraen tako da je bez paralakse vidljiv i ueniku i instruktoru. Tehnike osobine IAS indikatora utvruju se zavisno od kategorije, vrste, namene i osobine vazduhoplova. lan 30. Ureaj za registrovanje govora u pilotskoj kabini mora biti ugraen u vazduhoplov saobraajne kategorije. Ureaj za registrovanje govora u pilotskoj kabini mora da:
8-12/01
767 od 1036
Knjiga I
1) snima jasno i odvojeno sve ujne signale koje alju lanovi posade preko komunikacionih radio-predajnika, sve ujne signale koje primaju lanovi posade preko komunikacionih i navigacionih radioprijemnika, razgovor lanova posade u pilotskoj kabini, razgovor lanova posade u pilotskoj kabini kada se koristi pilotski interfon, a u vazduhoplovima bez avio-mehaniara-tehniara-letaa i objavljivanje putnicima iz pilotske kabine; 2) bude ugraen tako da se snimak na traci ne moe namerno brisati ako vazduhoplov u udesu pri sletanju nije ostao na stajnom trapu; 3) ima elektrino napajanje od izvora elektrine energije koji ima najveu pouzdanost u radu, ne raunajui glavne baterije vazduhoplova, kao i da prvi poinje da radi posle startovanja motora, odnosno da poslednji prestaje da radi pri zaustavljanju rada motora; 4) ima sredstvo za automatsko iskljuivanje 10 minuta posle udesa ako elektrino napajanje ne dobija od motorskih generatora vazduhoplova; 5) registruje zvune signale u najmanje poslednjih 30 minuta leta; 6) bude postavljan u zadnji deo vazduhoplova, u kome je minimalna mogunost loma i unitenja od udarca motora u sluaju udesa vazduhoplova. Ureaj za registrovanje govora iz stava 1. ovog lana mora biti tako ugraen u vazduhoplov da ga pilot moe testirati pre leta. Kutija ureaja za registrovanje govora u pilotskoj kabini mora biti obojena svetlonarandastom ili svetloutom bojom, koja se reflektuje ispod vode. Na kutiji ureaja za registrovanje govora u pilotskoj kabini mora biti privren radio-predajnik (lokator) koji se ne moe odvojiti od magnetofona usled udarca. lan 31. Ureaj za registrovanje podataka o letu (u daljem tekstu: registrator podataka o letu) mora biti ugraen u vazduhoplov saobraajne kategorije. Registrator podataka o letu mora da snima podatke o visini leta, indiciranoj brzini (IAS), vertikalnom ubrzanju, magnetnom kursu i trenutke ukljuivanja predaje preko svakog komunikacionog radio-ureaja, kao i vreme i identifikaciju leta.
8-12/01
768 od 1036
Knjiga I
Registrator podataka o letu mora da ima elektrino napajanje od izvora elektrine energije koji ima najveu pouzdanost u radu, ne raunajui akumulatorske baterije vazduhoplova, i mora se nalaziti u delu vazduhoplova u kome je minimalna mogunost loma i oteenja od udarca motora u sluaju udesa. Registrator podataka o letu mora biti proizveden i ugraen tako da radi neprekidno od poletanja do sletanja, kao i da ima sistem za automatsko iskljuivanje 10 minuta posle udesa vazduhoplova kad elektrino napajanje ne dobija od motornih generatora vazduhoplova. Izuzetno od st. 2. i 3. ovog lana, u vazduhoplovu iji je tip homologovan ili mu je priznata homologacija posle stupanja na snagu ovog pravilnika registrator podataka o letu mora se nalaziti u delu vazduhoplova koji je pod pritiskom i mora, pored podataka iz stava 2. ovog lana, registrovati i podatke o poloaju vazduhoplova oko poprene ose i poloaju vazduhoplova oko uzdune ose, bono ubrzanje, poloaj trimera po visini, poloaj komandne palice po visini ili krmila visine, boni poloaj komandne palice ili krilaca, poloaj pedala krmila pravca ili krmila pravca, potisak svakog motora, poloaj riversa motora i poloaj pretkrilaca i zakrilaca, odnosno njihovih komandnih ruica. Registrator podataka o letu u avionu iz stava 5. ovog lana mora biti obojen svetloutom ili svetlonarandastom bojom koja se reflektuje ispod vode i na njemu mora biti privren radio-predajnik (lokator), koji u sluaju udesa ne moe da otpadne. Registrator podataka o letu mora biti ugraen u vazduhoplov tako da ga pilot moe testirati pre leta. lan 32. Sistem za obavetavanje putnika mora biti ugraen u vazduhoplov ija je namena prevoz putnika, a koji ima vie od 19 ugraenih putnikih sedita. Sistem za obavetavanje putnika mora biti ugraen tako da ga moe koristiti posada u pilotskoj kabini i domain, odnosno domaica vazduhoplova u putnikoj kabini, ali se mora ukljuivati tako da obavetenja putnika iz pilotske kabine imaju prednost nad obavetavanjem iz putnike kabine.
8-12/01
769 od 1036 lan 33.
Knjiga I
Pomoni vetaki iroskopski horizont mora biti ugraen u avion saobraajne kategorije, u avion sa mlaznim motorom ija je namena prevoz lica, kao i u helikopter saobraajne kategorije koji nema iroskopski pokaziva zaokreta. Pomoni vetaki iroskopski horizont iz stava 1. ovog lana mora: 1) da se napaja iz elektrinog izvora nezavisnog od primarnog generatorskog sistema; 2) da bez delovanja pilota produi ispravno da radi 30 minuta posle prestanka rada generatorskog sistema; 3) da radi nezavisno od bilo kog drugog sistema indikacije poloaja aviona; 4) da ima u toku rada svoje osvetljenje; 5) da ima indikaciju kada se ne napaja iz generatorskog elektrosistema; 6) da bude tako postavljen da ga vidi svaki od pilota saglasno Pravilniku. lan 34. Radar za meteoroloko osmatranje mora biti ugraen u avion saobraajne kategorije, avion opte kategorije ija je namena prevoz lica, stvari i pote u javnom prevozu u vazdunom saobraaju a ima vie od 10 ugraenih putnikih sedita, u avion sa mlaznim motorom ija je namena prevoz lica, kao i avion za prevoz lica ija je kabina pod pritiskom, a u avionu saobraajne kategorije radar za meteoroloko osmatranje mora imati jo i stabilisanu antenu. Potrebni domet radara zavisi od brzine leta i doleta aviona. lan 35. Sistem za upozorenje opasnog pribliavanja zemlji mora biti ugraen u avion sa turbinskim motorima ija maksimalna dozvoljena masa pri poletanju iznosi najmanje 15.000 kg i u avion sa vie od 30 putnikih sedita. Sistem iz stava 1. ovog lana mora automatski, blagovremeno i jasno davati upozorenje ako se avion opasno pribliava zemlji. Sistem iz stava 1. ovog lana mora da:
8-12/01
770 od 1036
Knjiga I
1) radi na osnovu podataka radio-visinomera, vertikalne brzine, barometarske visine i prijemnika idealne ravni poniranja (glide slope); 2) ima pet vrsta automatskih upozorenja (u daljem tekstu: mod), i to: mod 1 pribliavanje zemlji velikom vertikalnom brzinom na maloj stvarnoj visini (visina vazduhoplova iznad terena koji se nadlee), mod 2 veliki stepen smanjenja stvarne visine na malim stvarnim visinama; mod 3 smanjenje barometarske visine posle poletanja, nezavisono od poloaja zakrilaca i stajnog trapa, na malim stvarnim visinama, mod 4 velika vertikalna brzina na malim stvarnim visinama kad avion nije u konfiguraciji za sletanje, sa razliitim upozorenjem za sluaj da stajni trap nije izvuen i da zakrilca nisu postavljena u propisan poloaj za sletanje, mod 5 veliko odstupanje od idealne linije poniranja na malim stvarnim visinama kad je avion u konfiguraciji za sletanje, tj. kad je izvuen stajni trap i kad su zakrilca postavljena u poloaj za sletanje. 3) ima jasno raspoznatljivo zvuno ili zvuno i vizuelno upozorenje kod svakog propisanog broja pilota za mod 1, 2, 3 i 4, a razliito zvuno upozorenje za mod 5, tako da se kad se steknu uslovi za istovremeno javljanje upozorenja moda 5 i nekog od drugih modova, javi upozorenje tog drugog moda; 4) zvuno upozorenje ponavlja dok opasnost postoji, a da pilot ne moe uticati na jainu zvuka; 5) bude ugraen tako da pilot moe iskljuiti samo mod 5, koji se automatski ukljuuje u sledeem letu. Sistem iz stava 1. ovog lana mora biti ugraen u avion tako da ga pilot moe testirati pre leta. lan 36. Sistem za merenje udaljenosti (DME) mora biti ugraen u vazduhoplov saobraajne kategorije, u vazduhoplov opte kategorije ija je namena prevoz lica u javnom prevozu u vazdunom saobraaju i koji leti po pravilima instrumentalnog letenja (IFR), u avion opte kategorije ija je namena prevoz lica za sopstvene potrebe, a iji je praktini plafon leta preko 3.800 m i koji leti po pravilima instrumentalnog letenja (IFR) i
8-12/01
771 od 1036
Knjiga I
u avion opte kategorije koji se koristi za obuku letakog osoblja po pravilima instrumentalnog letenja (IFR). Primopredajnik sistema za merenje udaljenosti (DME) mora da radi u frekventnom opsegu 960 - 1215 MHz, sa mogunou rada 126 X kanala i 126 Y kanala sa tolerancijom nosee frekvencije 100 kHz. Predajnik sistema za merenje udaljenosti (DME) iz stava 1. ovog lana mora da ima vrnu snagu predaje impulsa takvu da na manjim visinama daje u velikom broju sluajeva polje od 150 mV/m ( -103 2 dBW/m ) na rastojanju od 70 morskih milja (130 km), a na visinama iznad 7500 m na rastojanju od 140 morskih milja (260 km) pod uslovom da je obezbeena linija vidljivosti. Prijemnik sistema za merenje udaljenosti (DME) iz stava 1. ovog lana mora da ima takvu osetljivost da polje na anteni vazduhoplova jaine 1,4 mV/m (-83 dBW/m2) omoguava ist prijem u velikom broju sluajeva. Sistem za merenje udaljenosti (DME) mora biti takav da pokazuje kosu udaljenost sa grekom od 3% ako je kosa udaljenost vea od 17 morskih milja (31,5 km), odnosno 0,5 morskih milja (1 km) na kosoj udaljenosti manjoj od 17 morskih milja (31,5 km). lan 37. Indikator vertikalne brzine mora biti ugraen u vazduhoplov opte kategorije koji leti po pravilima instrumentalnog letenja (IFR), u jedrilici i u vazduhoplovu za osnovno kolovanje pilota. Po jedan indikator vertikalne brzine mora biti ugraen u vazduhoplov saobraajne kategorije i u vazduhoplov opte kategorije ija je namena prevoz lica u javnom prevozu u vazdunom saobraaju kod svakog od propisanog broja pilota. Ako je u vazduhoplov za kolovanje iz stava 1. ovog lana ugraen jedan indikator vertikalne brzine, on mora biti bez paralakse vidljiv i ueniku i instruktoru. lan 38. Radio-prijemnik za indikaciju odstupanja od produene ose poletno-sletne staze (localizer) i radio-prijemnik za indikaciju odstupanja od idealne ravni poniranja (glide slope) mora biti ugraen u vazduhoplov koji slee po pravilima instrumentalnog letenja (IFR).
8-12/01
772 od 1036
Knjiga I
Izuzetno od stava 1. ovog lana u avion saobraajne kategorije, avio opte kategorije za kolovanje letakog osoblja za letenje po pravilima instrumentalnog letenja (IFR), kao i u vazduhoplov opte kategorije ija je namena prevoz lica u javnom prevozu u vazdunom saobraaju moraju biti ugraena dva radio-prijemnika za indikaciju odstupanja od produene ose poletno-sletne staze (localizer) i dva prijemnika za indikaciju odstupanja od idealne ravni poniranja (glide slope). lan 39. Marker-prijemnik mora biti ugraen u vazduhoplov koji slee po pravilima instrumentalnog letenja (IFR). Ako je vazduhoplov iz stava 1. ovog lana propisom utvreno dva pilota, marker-prijemnik mora davati vizuelnu i zvunu indikaciju kod oba pilota, prepoznatljivu za svaku vrstu marker-prijemnika. lan 40. Instalacija za kratkotalasne komunikacione prijemnike (HF) mora biti ugraena u avion saobraajne kategorije. Dva kratkotalasna komunikaciona primopredajnika (HF) sa frekventnim opsegom 2 30 MHz moraju biti ugraena u avion saobraajne kategorije koji leti na dugim linijama. Kratkotalasni komunikacioni primopredajnik mora biti ugraen u avion opte kategorije koji leti na dugim linijama. lan 41. Interfonski sistem za posadu mora biti ugraen u vazduhoplov saobraajne kategorije, u avion koji ima vie od jednog lana letakog dela posade, a leti na visini od preko 3.800 m, kao i u vazduhoplov u ijoj je pilotskoj kabini nivo buke takav da onemoguuje razgovor izmeu lanova posade ili izmeu instruktora i uenika. Interfonski sistem za posadu mora omoguavati vezu izmeu lanova posade i kad se upotrebljavaju maske za kiseonik, a da pri tom svaki lan posade moe upotrebljavati i komunikacioni radio-prijemnik. lan 42. Mikrofon i slualica za svakog od propisanog broja lanova letakog dela posade mora se nalaziti u vazduhoplovu.
8-12/01
773 od 1036
Knjiga I
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, u vazduhoplovu opte kategorije ija namena nije prevoz lica u javnom prevozu u vazdunom saobraaju moe se nalaziti samo jedan mikrofon koji mora biti dostupan svakom od lanova letakog dela posade. lan 43. Zvunik za emitovanje prijema zvunih signala komunikacionih i navigacionih radio-prijemnika i interfonskog sistema za posadu mora se nalaziti u vazduhoplovu saobraajne kategorije i avionu opte kategorije ija je namena prevoz lica, stvari i pote. lan 44. Sistem dinamikog pritiska i sistem statikog pritiska spoljnjeg vazduha, kao i jedan pomoni sistem statikog pritiska spoljnjeg vazduha, moraju biti ugraeni za svakog od propisanog broja pilota u vazduhoplov saobraajne kategorije i u vazduhoplov opte kategorije ija je namena prevoz lica u javnom prevozu u vazdunom saobraaju koji leti prema pravilima instrumentalnog letenja (IFR). Pomoni sistem statikog pritiska spoljnjeg vazduha mora biti ugraen tako da ga svaki od propisanog broja pilota moe koristiti prikljuivanjem svog visinomera i ostalih instrumenata za iji je rad potreban statiki pritisak, pri emu se mora blokirati sistem statikog pritiska spoljnjeg vazduha kod pilota koji je prikljuio svoj ureaj. U pilotskoj kabini mora postojati vizuelna indikacija prikljuivanja na pomoni sistem statikog pritiska spoljnjeg vazduha, vidljiva u svim uslovima osvetljenosti pilotske kabine. Ako visinomer prikljuen na pomoni sistem statikog pritiska spoljnjeg vazduha pokazuje razliku visine za vie od 15 m u odnosu na visinu koju pokazuje kada je prikljuen na sistem statikog pritiska spoljnjeg vazduha, pored takvog visinomera mora, na vidnom mestu, ispred pilota, biti postavljena korekciona tablica koja pokazuje odstupanja pokazivanja visine kad je visinomer prikljuen na pomoni sistem statikog pritiska spoljnjeg vazduha. lan 45. Sistem grejanja pito-cevi i sistem za grejanje statikih otvora, ako su statiki otvori na takvom mestu da moe doi do njihovog zaleivanja, moraju biti ugraeni u vazduhoplov saobraajne kategorije, u va-
8-12/01
774 od 1036
Knjiga I
zduhoplov opte kategorije koji leti po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), kao i u vazduhoplov koji leti u uslovima zaleivanja. Sistem za indikaciju kvara, odnosno prestanak ispravnog rada, odnosno iskljuivanja sistema za grejanje pito-cevi mora biti ugraen u vazduhoplov saobraajne kategorije. lan 46. Radio-prijemnik svesmernog radio-fara vrlo visoke uestanosti (VOR) mora biti ugraen u avion i helikopter opte kategorije za osnovno kolovanje letakog osoblja u kome nije ugraen radio-kompas, u avion i helikopter opte kategorije ija je namena prevoz lica i stvari za sopstvene potrebe koji lete po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), kao i u avion i helikopter ija je namena prevoz lica, stvari i pote u javnom prevozu u vazdunom saobraaju koji lete po pravilima za letenje pri spoljnoj vidljivosti (VFR). Dva radio-prijemnika svesmernog radio-fara vrlo visoke uestanosti (VOR) sa indikatorima iji rad nije meusobno zavisan moraju biti ugraena u avion i helikopter saobraajne kategorije, u avion opte kategorije ija je namena prevoz lica i stvari u javnom prevozu u vazdunom saobraaju koji leti prema pravilima za instrumentalno letenje (IFR) i u vazduhoplov opte kategorije za kolovanje pilota za letenje po pravilima za instrumentalno letenje (IFR). Radio-prijemnik svesmernog radio-fara vrlo visoke uestanosti (VOR) iz st. 1. i 2. ovog lana mora da: 1) ima frekventni opseg rada 108 117,95 MHz sa razmakom kanala 50 kHz; 2) ima takvu oseljivost da u velikom broju sluajeva u polju na 2 anteni vazduhoplova od 90 V/m (-107 dBW/m ) pouzdano pokazuje pravac; 3) bude frekventno stabilisan sa dozvoljenom tolerancijom
5 10-5;
4) bude napravljen i ugraen u vazduhoplov da greka pokazivanja pravca koju prouzrokuju prijemnik i indikator ne bude vea od 2,7.
8-12/01
775 od 1036 lan 47.
Knjiga I
Prijemnik radio-kompasa (ADF) mora biti ugraen u avion i helikopter opte kategorije ija je namena prevoz lica i stvari za sopstvene potrebe koji lete po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), u avion i helikopter opte kategorije za kolovanje za letenje po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), u helikopter saobraajne kategorije za letenje po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), kao i u avion opte kategorije za osnovno kolovanje letakog osoblja i u vazduhoplov koji se koristi za nono letenje u koji nije ugraen radio-prijemnik svesmernog radio-fara vrlo visoke uestanosti (VOR). Dva prijemnika radio-kompasa (ADF), sa indikatorima iji rad nije meusobno zavisan, moraju biti ugraena u avion saobraajne kategorije i u avion opte kategorije ija je namena prevoz lica i stvari u javnom prevozu u vazdunom saobraaju koji leti po pravilima za instrumentalno letenje (IFR). U pogledu tehnikih osobina, prijemnik radio-kompasa (ADF) mora da: 1) radi u frekventnom opsegu 200 490 kHz; 2) ima pokaziva pravca i zvunu indikaciju rada predajnika na zemlji. lan 48. Indikator poloaja aviona oko uzdune i poprene ose (u daljem tekstu: vetaki horizont), kod svakog od propisanog broja pilota, mora biti ugraen u vazduhoplov saobraajne kategorije, u avion i helikopter opte kategorije ija je namena prevoz lica i stvari u javnom prevozu u vazdunom saobraaju, kao i u avion i helikopter opte kategorije koji lete po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) i koji se koristi za nono letenje. Jedan vetaki horizont mora biti ugraen u avion i helikopter opte kategorije za letenje po pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR) ija je namena prevoz lica i stvari. Dva vetaka horizonta moraju biti ugraena u avion i helikopter za kolovanje letakog osoblja po pravilima za instrumentalno letenje (IFR). Samo jedan vetaki horizont moe biti ugraen u avion i helikopter za osnovno kolovanje letakog osoblja, koji mora biti tako postavljen da je bez paralakse vidljiv i ueniku i instruktoru.
8-12/01
776 od 1036 lan 49.
Knjiga I
iromagnetni kompas sa indikacijom kod voe vazduhoplova, odnosno kod uenika u vazduhoplovu za kolovanje pilota mora biti ugraen u avion saobraajne kategorije mase pri poletanju manje od 15.000 kg, u helikopter saobraajne kategorije koji leti po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) ako je kod drugog pilota ugraen irodirekcional, u avion i helikopter opte kategorije koji leti po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) ija je namena prevoz lica i stvari u javnom prevozu u vazdunom saobraaju; u avion i helikopter opte kategorije za obuku pilota po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) u kojima je ugraen irodirekcional kod drugog pilota, a koji se kod jednomotornih aviona napaja iz razliitih izvora energije. U vazduhoplov saobraajne kategorije maksimalne mase pri poletanju vee od 15.000 kg moraju biti ugraena dva nezavisna iromagnetna kompasna sistema sa odvojenim indikacijama, tako da kvar, odnosno prestanak rada jednog iromagnetnog kompasnog sistema ne utie na rad drugog. iromagnetni kompasni sistem iz st. 1. i 2. ovog lana mora imati indikaciju veliine i smera odstupanja od tanog kursa. lan 50. irodirekcional za svakog od propisanog broja pilota mora biti ugraen u avion i helikopter opte kategorije koji leti po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) koji se koristi za nono letenje. Vetaki horizont i irodirekcional u jednomotornom avionu i helikopteru iz stava 1. ovog lana moraju imati razliite izvore napajanja energijom. irodirekcional kod svakog od propisanog broja pilota mora biti ugraen u avion i helikopter opte kategorije koji leti po pravilima pri spoljnoj vidljivosti (VFR) ija je namena prevoz lica, stvari i pote u javnom prevozu u vazdunom saobraaju. irodirekcional u avionu i helikopteru za osnovno kolovanje letakog osoblja mora biti postavljen tako da je bez paralakse vidljiv i ueniku i instruktoru.
8-12/01
777 od 1036 lan 51.
Knjiga I
iroskopski indikator skretanja mora biti ugraen, kod voe vazduhoplova, u avion i helikopter opte kategorije za letenje po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) koji se koriste za nono letenje. iroskopski indikator skretanja mora biti ugraen, za svakog od propisanog broja pilota, u avion saobraajne kategorije i avion opte kategorije ija je namena prevoz lica, stvari i pote u javnom prevozu u vazdunom saobraaju, ako u takav vazduhoplov nije ugraen trei vetaki horizont koji pokazuje poloaj aviona oko uzdune i poprene ose opsega 360. Pokaziva zaokreta kod jednomotornih aviona iz stava 2. ovog lana ne sme se napajati energijom iz istog izvora kao i vetaki horizont. iroskopski indikator skretanja mora biti ugraen u helikopter saobraajne kategorije za svakog od propisanog broja pilota ako u takav vazduhoplov nije ugraen trei pomoni vetaki horizont koji pokazuje poloaj helikoptera 80 oko poprene ose i 120 oko uzdune ose. iroskopski indikator skretanja mora biti ugraen u jedrilicu ija je namena letenje kroz oblake, osim u jedrilicu u koju je ugraen vetaki horizont. iroskopski indikator skretanja mora biti ugraen u avion, helikopter i jedrilicu za osnovno kolovanje i vazduhoplov za kolovanje pilota za letenje po pravilima za instrumentalno letenje (IFR). iroskopski indikator skretanja mora biti postavljen tako da je bez paralakse vidljiv i ueniku i instruktoru. lan 52. Vetaki horizont, irodirekcional, iromagnetni kompasni sistem i iroskopski indikator skretanja iz l. 47, 48, 49. i 51. ovog pravilnika mogu biti posebni instrumenti i posebni sistemi i sastavni deo jednog sistema ako je proizveden i ugraen tako da ne moe doi do istovremenog kvara, odnosno prestanka ispravnog pokazivanja kod istog pilota, kao i da kvar jednog indikatora ne moe izazvati kvar drugih indikatora.
8-12/01
778 od 1036 lan 53.
Knjiga I
Indikator klizanja mora biti ugraen u avion i helikopter koji lete po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) i koji se koriste za nono letenje. Po jedan indikator klizanja mora biti ugraen za svakog od propisanog broja pilota, u vazduhoplov saobraajne kategorije i vazduhoplov opte kategorije ija je namena prevoz lica, stvari i pote u javnom prevozu u vazdunom saobraaju. lan 54. Indikator vertikalnog ubrzanja mora biti ugraen u akrobatski avion i jedrilicu. lan 55. Dva inercijalna navigaciona sistema ili dva omega-sistema, ili dva dopler-sistema, ili jedan inercijalni navigacioni sistem i jedan omegasistem, ili jedan omega-sistem i jedan dopler-sistem, ili jedan inercijalni navigacioni sistem i jedan dopler-sistem moraju biti ugraeni u avion koji leti preko severnog dela Atlantskog okeana po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) na nivoima leta od 275 do 400 van podruja izmeu severnog dela Velike Britanije, odnosno Irske i Severne Kanade a preko Islanda i Grenlanda. Ureaji iz stava 1. ovog lana ne smeju u pokazivanju: 1) odstupati vie od 6,3 morske milje (11,7 km od bonog kursa); 2) odstupati vie od 30 morskih milja od programiranog kursa u odnosu na zemlju u trajanju duem od 5,3 10-4 ukupnog vremena letenja, odnosno odstupati manje od jednog asa na 2000 asova letenja; 3) odstupati vie od 50 do 70 morskih milja (92 do 155,5 km) od programskog kursa u odnosu na zemlju u trajanju duem od 13 10-5 od ukupnog vremena letenja, odnosno moraju odstupati manje od 1 asa na 8000 asova letenja; 4) odstupati od prorauna rastojanja vie od 2 morske milje (3,7 km) po asu rada.
8-12/01
779 od 1036 lan 56.
Knjiga I
Dopler sa raunarom, ili inercijalni navigacioni sistem, ili omega-sistem mora biti ugraen u avion koji leti izmeu severnog dela Velike Britanije, odnosno Irske i Severne Kanade, preko Islanda i Grenlanda, po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) na nivoima leta od 275 do 400. Sistemi iz stava 1. ovog lana moraju ispunjavati uslove iz lana 55. ovog pravilnika. lan 57. Inercijalni navigacioni sistem, ili omega-sistem, ili dopler-sistem sa raunarom mora biti ugraen u avion koji leti preko veih podruja u kojima ne postoji mogunost za neprekidno korienje svesmernog radiofara vrlo visoke uestanosti (VOR), primopredajnika sistema za merenje udaljenosti (DME) ili radio-navigacionih farova (NDB). Sistemi iz stava 1. ovog lana moraju ispunjavati uslove iz lana 55. ovog pravilnika. lan 58. Autopilot mora biti ugraen u avion za interkontinentalno letenje. Autopilot iz stava 1. ovog lana mora da ima sledee tehnike karakteristike: 1) da runa komanda bude pristupana svakom od propisanog broja pilota; 2) da ima indikator koji pokazuje stanje sinhronizovanosti servopokretaa autopilota, sa odgovarajuim komandnim povrinama, osim kada je sinhronizacija automatska; 3) da se komandne povrine pokreu u istom smeru i na isti nain kao i kad pilot runo komanduje, a da se to signalizira pokretanjem komandne palice ili nekom drugom jednostavnom indikacijom iji se indikator nalazi blizu komandne palice; 4) da bude tako projektovan, proizveden i podeen da svojim radom ne dovede do preoptereenja aviona, ni do opasnog manevra u uslovima normalnog letenja, kao ni u sluaju kvara, pod uslovom da pilot korektni postupak zapone u predvienom periodu;
8-12/01
780 od 1036
Knjiga I
5) da za dobijanje podataka od drugih ureaja ima sistem meuveza i redosled ukljuivanja koji spreavaju njegov nepravilan rad; 6) da ima ureaj za obavetavanje pilota o tekuoj vrsti rada i nainu rada autopilota ako dobija podatke od drugih navigacionih ureaja. Selektor vrste rada autopilota ne moe se koristiti kao ureaj za obavetavanje pilota o tekuoj vrsti rada i nainu rada autopilota. Autopilot ugraen u vazduhoplov saobraajne kategorije, pored tehnikih karakteristika iz stava 2. ovog lana mora imati i sistem pomou koga oba pilota mogu brzo i sigurno iskljuiti autopilot pritiskivanjem dugmadi na suprotnoj strani svake komandne palice od strane na kojoj se nalaze komande motora. Iskljuivanje autopilota ne sme nepovoljno uticati na sistem komandi leta. Autopilot ugraen u avion opte kategorije, pored tehnikih karakteristika iz stava 2. ovog lana, mora biti tako izveden da ga pilot moe savladati pomou komandne palice. lan 59. Autopilot ili sistem za optimalno upravljanje letom (flight director) mora biti ugraen u avion saobraajne kategorije i avion opte kategorije ija je namena prevoz lica, stvari i pote u javnom prevozu u vazdunom saobraaju za sletanje u meteorolokim uslovima za instrumentalno sletanje (IMC uslovima). Autopilot iz stava 1. ovog lana mora ispunjavati uslove iz lana 58. ovog pravilnika. Sistem za optimalno upravljanje letom mora imati ureaj za obavetavanje pilota o tekuoj vrsti i fazi rada. Selektor vrste rada sistema za optimalno upravljanje letom ne moe se koristiti kao ureaj za obavetavanje pilota o tekuoj vrsti i fazi rada. lan 60. Avion koji slee u uslovima vidljivosti kategorije II mora imati: 1) sistem za optimalno upravljanje letom (flight director), sa indikacijom kod oba pilota, i autopilot ili dva sistema za optimalno upravljanje letom; 2) dva iromagnetna kompasna sistema;
8-12/01
781 od 1036
Knjiga I
3) dva radio-prijemnika za indikaciju odstupanja od produene ose poletno-sletne staze (localizer); 4) dva radio-prijemnika za indikaciju odstupanja od idealne ravni poniranja (glide slope); 5) dva iroskopska vetaka horizonta; 6) radio-visinomer, sa indikacijom kod oba pilota; 7) dva indikatora za izvoenje produavanja leta posle neuspelog pokuaja prilaska poletno-sletnoj stazi, i to: iroskopski vetaki horizont, sa kalibrisanim uglom oko poprene ose, ili indikator zahtevanog ugla oko poprene ose odreen, odnosno proraunat od sistema za optimalno upravljanje letom, odnosno sistema za proraun optimalne brzine (speed command); 8) sistem automatskog gasa motora, ako ima mlazne motore, a nema ugraen autopilot, odnosno ako ima ugraen autopilot koji ne omoguuje da se letaki deo posade vazduhoplova dovoljno rastereti u fazi sletanja; 9) sistem za efikasno otklanjanje kie sa pilotskih prozora, kao i hemijsko sredstvo za odbijanje kinih kapi za uslove vidljivosti kategorije II usled kie; 10) pomoni sistem statikog pritiska vazduha; 11) indikator otkaza autopilota, sistema za optimalno upravljanje letom, localizera, glide-slopea i vetakog horizonta. lan 61. Ureaj za projektovanje u prilazu i sletanju pokazivanja instrumenata u vetrobranskom staklu pilota (head up display) sa pokazivanjem kod voe vazduhoplova ili kod oba pilota moe biti ugraen u avion za sletanje u uslovima vidljivosti kategorije II, umesto jednog sistema za optimalno upravljanje letom koji je propisan u lanu 60. stav 1. taka 1. ovog pravilnika. lan 62. Za sletanje u uslovima vidljivosti kategorije III, pored opreme iz lana 60. ovog pravilnika, u avion moraju biti ugraeni: 1) autopilot sa automatskim gasom, poravnanjem i sletanjem u avion za sletanje u uslovima vidljivosti kategorije III a sa ustanovljenom
8-12/01
782 od 1036
Knjiga I
visinom donoenja odluke (DH) najniom do 15 m. Autopilot treba da bude takav da njegov otkaz pri sletanju ne sme da poremeti dalje nastavljanje leta (fail passive); 2) dva autopilota sa automatskim gasom poravnanjem, sletanjem i produetkom leta (go-around mode) ili jedan autopilot sa automatskim gasom, poravnanjem, sletanjem i produetkom leta i jedan ureaj za projektovanje u prilazu i sletanju pokazivanja instrumenata u vetrobranskom staklu pilota (head up display) u avion za sletanje u uslovima vidljivosti kategorije IIIa sa ustanovljenom visinom donoenja odluke (DH) niom od 15 m ili bez ustanovljene visine donoenja odluke; 3) dva autopilota sa automatskim gasom, poravnjanjem, sletanjem, produetkom leta i izrulavanjem ili jedan autopilot sa automatskim gasom, poravnanjem, sletanjem, produetkom leta i izrulavanjem i jedan ureaj za projektovanje u prilazu i sletanju pokazivanja instrumenata u vetrobranskom staklu pilota (head up display) u avion za sletanje u uslovima kategorije IIIb. Dva autopilota ili jedan autopilot i jedan ureaj za projektovanje pokazivanja instrumenata u vetrobranskom staklu pilota (head up display) iz stava 1. ta. 2. i 3. ovog lana moraju dobiti elektrino napajanje i podatke potrebne za svoj rad iz razliitih izvora, tako da u sluaju otkaza jednog autopilota ili ureaja za projektovanje instrumenata u vetrobranskom staklu pilota (head up display), drugi autopilot, odnosno head up display nastavlja bezbedno automatsko, odnosno runo sletanje (fail operational). lan 63. Sistem radio-prijemnika za indikaciju odstupanja od produenog pravca ose poletno-sletne staze (localizer) iz lana 60. ovog pravilnika, pored optih uslova, mora da ispunjava sledee uslove: 1) da na indikatoru odstupanja od produene ose poletno-sletne staze daje indikaciju otkaza u sluajevima: gubitka jednog ili oba modulaciona signala, smanjenja stepena modulacije na polovinu od normalnih 20%,
8-12/01
783 od 1036
Knjiga I
kada standardni signal odstupanja (razlika dubine modulacije 0,093 0,02) daje otklon na indikatoru manje od pola normalnog otklona za ovaj signal; 2) da ima nultu greku najvie 5 mA u 95% sluajeva pri merenju sa standardnim test-signalom kada se: nivo RF signala menja od 50 mV do 1000 mV (to predstavlja promenu RF signala za vreme zavrne faze instrumentalnog (ILS) sletanja), da menja elektrino napajanje radio-prijemnika jednosmerno od 24 V do 28 V, a naizmenino od 105 V do 120 V, da menja spoljnu temperaturu radio-prijemnika u opsegu temperature za koju se pretpostavlja da se menja u avionu. lan 64. Sistem za optimalno upravljanje letom iz lana 60. ovog pravilnika, pored uslova iz lana 59. ovog pravilnika, mora da ispunjava sledee uslove: 1) da korektno upravlja sletanjem aviona u opsegu projektovanih prilaznih brzina za avion u koji je ugraen; 2) da korektno upravlja sletanjem aviona ako je bona komponenta vetra najvie 15 vorova (28 km/h), komponente vetra u smeru sletanja najvie 10 vorova (18,5 km/h) i smicanje vetra (windshear) od 4 vora (7,4 km/h) na svakih 30 m visine na visini od 150 m iznad sletne staze, du sletne staze ili popreno na sletnu stazu; 3) da u stabilisanom letu sa ulaenjem u pravac sletne staze pre spoljnjeg markera u normalnom prilazu: od spoljnjeg markera do 90 m iznad sletne staze na idealnoj ravni poniranja daje putanju sletanja bez stalnih oscilacija tako da signal na indikatoru odstupanja od produene ose sletne staze u 95% sluajeva bude najvie 35 mA, od visine 90 m do visine 30 m iznad sletne staze na idealnoj ravni poniranja daje putanju sletanja bez stalnih oscilacija tako da signal na indikatoru odstupanja od produene ose sletne staze u 95% sluajeva bude najvie 25 mA;
8-12/01
784 od 1036
Knjiga I
4) da u stabilisanom sletanju od 210 m do 30 m iznad sletne staze na idealnoj ravni poniranja daje putanju poniranja bez stalnih oscilacija tako da signal na indikatoru odstupanja od idealne ravni poniranja bude najvie 35 mA ili da avion odstupa najvie 3,66 m od idealne ravni poniranja, zavisno od toga ta daje vee fiziko odstupanje od idealne ravni poniranja. lan 65. Sistem radio-prijemnika za indikacije odstupanja od idealne ravni poniranja (glide slope) iz lana 60. ovog pravilnika, pored optih uslova, mora na indikatoru odstupanja od idealne ravni poniranja da daje indikaciju otkaza u sluajevima: gubitka jednog ili oba modulaciona signala, smanjenja stepena modulacije na polovinu od normalnih 40%, kada standardni signal odstupanja daje otklon na indikatoru manji od polovine normalnog otklona za ovaj signal, tj. kada je razlika dubine modulacije 0,091 0,002. Vertikalno rastojanje antene prijemnika iz stava 1. ovog lana i glavnog stajnog trapa mora biti manje od rastojanja koje uzrokuje normalnu visinu stajnog trapa piste veu od 6,2 m (20 ft) kada avion leti du idealne ravni poniranja sa dozvoljenom teinom za sletanje tako da ima visinu iznad praga piste 15,25 (sa tolerancijom od + 3,05 0,91 m (50 ft + 10,3). Poloaj antene prijemnika iz stava 1. ovog lana mora biti takav da svojim uticajem nikad ne dovede avion u poloaj da tokovi stajnog trapa budu na visini manjoj od 3,05 m (10 ft) iznad praga piste, uzimajui u obzir sve kombinacije tolerancije, meteoroloke uticaje i mogua smicanja vetra (windshear). lan 66. Sistem automatskog gasa motora iz lana 60. ovog pravilnika mora da radi tako da omoguava bezbedan let u svim uslovima koji se mogu oekivati u normalnom sletanju, ukljuujui smicanje vetra, udare vetra i bono klizanje i u tu svrhu mora da: 1) automatski podeava gas motora tako da se odrava brzina aviona 5 vorova (9,3 km/h) od stabilisane programirane brzine (IAS), ali ne manje od proraunate najnie granine brzine u svim uslovima
8-12/01
785 od 1036
Knjiga I
sletanja. (Propisani parametri kao to su referentna brzina i napadni ugao mogu se postavljati automatski ili runo); 2) vri promenu gasa motora prema preporukama proizvoaa motora i proizvoaa aviona; 3) odrava stabilno letenje aviona u oscilacijama kratkih perioda i fugoidnim oscilacijama u svim situacijama tokom letenja pomou autopilota ili pomou rune komande. Kvar bilo kog dela sistema za automatski gas motora iz lana 60. ovog pravilnika ne sme da sprei nijednog od pilota da bezbedno upravlja avionom ili motorima, zbog ega mora da: 1) komande za iskljuenje sistema budu lako pristupane svakom pilotu; 2) pokretaki mehanizam sistema bude tako napravljen da ga pilot moe lako savladati a da pri tom ne doe do prevelikih promena gasa motora; 3) maksimalna brzina pokretakog mehanizma koja se moe dostii bude manja od vrednosti brzine koja omoguava odgovarajue performanse aviona; 4) ima jasnu indikaciju ukljuenosti, odnosno iskljuenosti sistema. lan 67. Radio-visinomer iz lana 60. ovog pravilnika mora da: 1) omoguava pilotima jasnu indikaciju stvarne visine glavnog stajnog trapa, a indikator radio-visinomera da bude postavljen do indikatora barometarske visine prema rasporedu indikatora propisanom u lanu 11. ovog pravilnika; 2) omoguava pilotima oitavanje stvarne visine sa tanou od
srednjeg poloaja aviona u prilazu oko poprene ose, da je ugao aviona oko uzdune ose do + 20, da je brzina aviona izmeu minimalne brzine aviona u prilazu i 200 vorova (370 km/h) i da je vertikalna brzina na visinama od 30 m do 60 m od 0 m/s do 4,7 m/s;
5 stopa ( 1,5 m) ili 5% stvarne visine, zavisno od toga ta je vee, pod uslovom da ugao aviona oko poprene ose odstupa najvie 5 od
3) iznad zaravnjenog terena pokazuje promenu stvarne visine bez vidnog kanjenja ili oscilacije;
8-12/01
786 od 1036
Knjiga I
4) na visinama od 60 m i niim pri naglim promenama terena na veim od 10% stvarne visine aviona ne iskljuuje rad indikatora, a promenu visine na indikatoru da izvri najkasnije za 0,1 s. (Ako se indikacija iskljui, signal za ponovno ukljuivanje treba da traje manje od 1 s); 5) samotestiranjem, ako ga ima, obuhvata ceo sistem (sa antenom ili bez antene) pri simuliranoj visini manjoj od 150 m; 6) daje pilotima pouzdanu indikaciju otkaza kad nastane gubitak elektrinog napajanja ili kad nestane signal koji se reflektuje sa zemlje unutar opsega visine na kojima radi radio-visinomer. lan 68. Autopilot iz lana 60. ovog pravilnika, pored tehnikih osobina propisanih u lanu 58. ovog pravilnika, mora da ispunjava i sledee uslove: 1) da radi pravilno u celom opsegu prilaznih brzina aviona; 2) da radi pravilno kada je komponenta vetra u pravcu sletanja 10 asova (18,5 km/h) i kada je smicanje vetra du sletne staze ili popreko na pravac sletne staze od 4 vora (7,4 km/h) na svakih 30 m visine a na visini 150 m iznad visine sletne staze; 3) da u prilazu sa stabilisanima avionom na produenoj osi sletne staze pre spoljnjeg markera: od spoljnjeg markera do 90 m na stvarnim visinama na idealnoj ravni poniranja automatski vodi avion bez stalnih oscilacija po takvoj putanji letenja da signal na indikatoru odstupanja od produene ose sletne staze u 95% sluajeva bude najvie 35 mA; od 90 m do 30 m na stvarnim visinama na idealnoj ravni poniranja automatski vodi avion po takvoj stazi letenja da signal na indikatoru odstupanja od produene ose sletne staze u 95% sluajeva bude najvie 25 mA; 4) da u prilazu sa stabilisanim avionom na idealnoj ravni poniranja pre visine od 210 m iznad sletne staze a na stvarnim visinama od 210 m do 30 m automatski vodi avion po idealnoj ravni sletanja tako da signal na indikatoru odstupanja od idealne ravni poniranja u 95% sluajeva bude najvie 35 mm u zavisnosti od toga ta je vee.
8-12/01
787 od 1036
Knjiga I
III MOTORSKI INSTRUMENTI

lan 69. Avioni svih kategorija, zavisno od vrste i konstruktivnih karakteristika motora, moraju imati sledee motorske instrumente: 1) indikator koliine goriva za svaki rezervoar, koji u horizontalnom letu kada ostane koliina neupotrebljivog goriva pokazuju nulu; 2) indikator pritiska ulja za podmazivanje svakog motora; 3) indikator pritiska ulja svakog turbokompresora motora, ako je sistem podmazivanja turbokompresora nezavisan; 4) indikator temperature ulja za podmazivanje svakog motora; 5) indikator temperature ulja za podmazivanje turbokompresora motora, ako je sistem za podmazivanje turbokompresora nezavisan; 6) obrtomer svakog klipnog motora; 7) obrtomer svakog vratila turbomotora sa pokazivanjem granine vrednosti; 8) indikator temperature glave cilindra vazduno hlaenih klipnih motora, sa aluzinama na oplati motora; 9) indikator pritiska goriva za svaki motor koji se snabdeva gorivom pomou pumpi za gorivo; 10) indikator pritiska punjenja; 11) indikator koliine ulja za podmazivanje motora za svaki rezervoar ulja; 12) indikator temperature gasova svakog turbinskog motora; 13) indikator protoka goriva za svaki turbinski motor i rezervoar goriva, ako je potreban postupak pilota da bi se protok goriva odravao u propisanim granicama; 14) indikator potiska svakog turbinskog motora, odnosno pritiska gasova, ako je taj pritisak u korelaciji sa potiskom, ako konstruktivne karakteristike motora to zahtevaju. Indikator temperature spoljnjeg vazduha moe biti ukljuen u ovaj instrument, ako je to potrebno; 15) indikator obrtnog momenta za svaki turboelisni motor;
8-12/01
788 od 1036
Knjiga I
16) sistem za upozorenje posade da je korak elise manji od koraka koji omoguuje stvaranje potiska u letu. Dava poloaja koraka elise mora direktno prenositi poloaj koraka elise za svaki turboelisni motor; 17) sistem za upozorenje da su riversi potiska u izvuenom poloaju, za svaki turbomlazni motor koji ima riverse potiska; 18) sistem za upozorenje na prekoraenje graninih vrednosti temperatura izduvnih gasova iz motora, za motore sa turbokompresorom za punjenje, ako su utvrene granine vrednosti temperature; 19) sistem za upozorenje na nizak pritisak ulja, za turbinske motore; 20) indikator temperature ulaznog vazduha na svim motorima, sa predgrejaima kod kojih je ustanovljena granina vrednost temperature predgrejanog vazduha i koja moe da se prekorai; 21) indikator rada sistema zatite od zaleivanja turbinskih motora; 22) indikator zaepljenja filtra ili sita za preiavanje goriva svih turbinskih motora. Indikacija zaepljenja mora poeti kada nastupi zaepljenje koje jo uvek omoguava dovoljan pritisak goriva; 23) indikator zaepljenja filtera ili sita sistema za ulje svih turbinskih motora koji nema zaobilazni vod. Indikacija zaepljenja mora poeti kada nastupi zaepljenje koje jo uvek omoguuje dovoljno podmazivanje motora; 24) indikator ispravnog rada sistema koji slui za spreavanje zaepljenja koje nastane usled zaleivanja goriva, ako postoji mogunost zaepljenja dovoda goriva. Izuzetno, sistem iz take 18. stav 1. ovog lana ne mora biti ugraen ako je dokazano da temperatura izduvnih gasova iz motora nikad ne prelazi granice vrednosti, u svim reimima rada motora, pri normalnoj eksploataciji. lan 70. Motorski indikatori i motorski sistemi za upozorenje moraju biti ugraeni u avion saobraajne kategorije i avion opte kategorije sa vie od devet ugraenih putnikih sedita, zavisno od vrste i konstruktivnih karakteristika motora, i to: 1) za sve avione:
8-12/01
789 od 1036
Knjiga I
sistem za upozorenje na nizak pritisak goriva, odnosno ulja za podmazivanje motora, koji moe biti pojedinaan za svaki motor ili zajedniki za sve motore, tako da je mogue utvrditi kod kog motora je nastao pad pritiska goriva u dovodnom vodu, odnosno pad pritiska ulja za podmazivanje, sistem za indikaciju koliine tenosti sistema za poveanje snage motora koje se vri ubrizgavanjem drugih tenosti pored goriva za motore koji imaju ovaj sistem; 2) za avione sa klipnim motorima; indikator temperature vazduha u karburatoru za svaki motor, indikator temperature kritine glave cilindra kod svih motora sa vazdunim hlaenjem, indikator pritiska punjenja motora, indikator pritiska dovoda goriva, za svaki motor, indikator pritiska goriva ili meavine goriva za svaki motor kod koga ne postoji automatska regulacija smee zavisno od visine leta, sistem za upozorenje posade o nastanku promene snage motora kod svih motora sa automatskim podeavanjem koraka elise koje se vri na osnovu merenja izlazne snage motora ili kod svih motora ija je ukupna zapremina 29 litara ili vea, sistem za upozorenje na poloaju negativnog koraka elise kod svih elisa koje imaju tu mogunost; 3) za avione sa turbinskim motorima: indikator protoka goriva, za svaki motor, indikator neprekidnog rada startera, ako starter svojim neprekidnim radom moe da ugrozi rad motora; 4) za mlazne avione: sistem za upozorenje promene pritiska motora ili promene pritiska gasa zbog nastalih poremeaja u motoru, ako je pritisak gasa u korelaciji sa potiskom, indikator vibracija motora koja se izraava vibracijom komandi motora ili pomou posebnih indikatora; 5) za turboelisne avione:
8-12/01
790 od 1036
Knjiga I
sistem za upozorenje da je elisa u negativnom koraku, ako elisa ima tu mogunost, indikator da sistem za poveanje snage motora radi ispravno ubrizgavanjem u motor druge tenosti pored goriva za avione. lan 71. U helikopteru saobraajne ili opte kategorije, zavisno od vrste motora, moraju se nalaziti: 1) indikator temperature vazduha karburatora, za svaki motor koji ima predgreja i koji moe ostvariti porast temperature preko 33C; 2) indikator temperature glave kritinog cilindra za svaki motor koji se hladi vazduhom, za svaki motor kod koga moe doi do pregrevanja u najteim uslovima rada motora u pogledu hlaenja; 3) indikator pritiska goriva kod motora koji dobijaju gorivo pomou pumpi; 4) indikator koliine goriva, za svaki rezervoar koji u horizontalnom letu mora pokazivati nulu kada u rezervoaru ostane koliina neupotrebljivog goriva; 5) indikator pritiska punjenja, za sve klipne motore; 6) sistem za upozorenje na pregrevanje ulja u glavnom reduktoru rotora i drugim reduktorima bitnim za upravljanje rotorom, ako je poseban sistem za ulje reduktora nezavisan od sistema za ulje motora; 7) sistem za upozorenje na nizak pritisak ulja u glavnom reduktoru rotora i drugim reduktorima bitnim za upravljanje rotorom kod rotora ije se podmazivanje vri uljem pod pritiskom i iji je sistem za ulje nezavisan od sistema za ulje motora; 8) indikator pritiska ulja za svaki motor; 9) indikator temperature ulja za svaki motor; 10) indikator broja obrtaja svakog motora; 11) indikator broja obrtaja svakog glavnog reduktora rotora. Ako postoje dva reduktora iji se brojevi obrtaja znatno razlikuju, moe biti ugraen jedan indikator; 12) ureaj za upozorenje pilota o radu pumpe u sluaju nude; 13) indikator temperature gasa turbinskih motora;
8-12/01
791 od 1036
Knjiga I
14) sistem za odreivanje obrtnog momenta turbinskih motora, ako je predviena granina vrednost obrtnog motora; 15) ureaj za indikaciju rada sistema za razleivanje svakog turbinskog motora; 16) ureaj za indikaciju zaepljenja filtra ili sita za preiavanje goriva svih turbinskih motora. Indikacija zaepljenja mora poeti kad nastupi zaepljenje koje jo uvek omoguava dovoljan protok goriva; 17) ureaj za indikaciju zaepljenja filtra ili sita sistema za ulje svih turbinskih motora koji nemaju zaobilazni vod filtra ili sita. Indikacija mora poeti kad nastupi zaepljenje koje jo uvek omoguava dovoljno podmazivanje motora; 18) ureaj za indikaciju ispravnog rada sistema za grejanje goriva koji slui za spreavanje zaepljenja koje nastaje usled zaleivanja komponenti goriva. U helikopteru koji se moe snabdevati gorivom iz vie rezervoara, pored indikatora i sistema iz stava 1. ovog lana, mora se nalaziti i sistem za upozorenje da je za svaki rezervoar ostalo upotrebljivog goriva za pet minuta leta u najgorim uslovima crpljenja goriva bez obzira na duinu trajanja tih uslova. lan 72. Motorski indikatori i sistemi za upozorenje, osim ureaja iz lana 71. ovog pravilnika, moraju biti ugraeni u helikopter saobraajne kategorije zavisno od vrste ugraenih motora, i to: 1) indikator temperature vazduha u karburatoru, za svaki klipni motor; 2) indikator temperature tenosti za hlaenje, za svaki klipni motor koji se hladi pomou tenosti; 3) indikator koliine ulja, za svaki rezervoar ulja i svaki reduktor transmisije ako se u njemu samom nalazi ulje za podmazivanje; 4) indikator broja obrtaja gas-generatora turbinskih motora; 5) indikator broja obrtaja za vreme autorotacije, sa indikacijom broja obrtaja rotora; 6) indikator broja obrtaja turbine snage turbinskih motora i glavnog rotora;
8-12/01
792 od 1036
Knjiga I
7) sistem za indikaciju snage turbinskog motora; 8) sistem za upozorenja na pad pritiska goriva, posebno za svaki motor helikoptera ili zajedniki za sve motore, sa mogunou izolacije pojedinih motora, zavisno od uslova odreenih homologacijom; 9) sistem za upozorenje na pad pritiska ulja, poseban za svaki motor ili zajedniki za sve motore, sa mogunou izolacije pojedinih motora, zavisno od uslova utvrenih u postupku homologacije. lan 73. Ako je u vazduhoplov ugraen sistem za merenje protoka goriva, mora postojati mogunost zaobilaenja komponenti sistema za merenje protoka goriva ako kvar tih komponenti moe da prouzrokuje znatno smanjenje protoka goriva. lan 74. Motorski indikatori propisani ovim pravilnikom moraju biti grupisani na instrumentalnoj tabli. Indikatori pokazivanja iste veliine za viemotorne vazduhoplove moraju biti identini i na instrumentalnoj tabli postavljei tako da posadu vazduhoplova ne dovode u nedoumicu u pogledu meusobne pripadnosti instrumenata i motora. Motorski indikatori moraju biti jasno vidljivi, a upozorenja uoljiva za sve lanove posade vazduhoplova kojima je ta indikacija potrebna za obavljanje dunosti.
IV SNABDEVANJE VAZDUHOPLOVA ELEKTRINOM ENERGIJOM

lan 75. Sistem za snabdevanje vazduhoplova elektrinom energijom sastoji se iz generatorskog i distributivnog dela. lan 76. Generatorski deo sistema za snabdevanje vazduhoplova elektrinom energijom sastoji se iz:
8-12/01
793 od 1036
Knjiga I
1) primarnih izvora elektrine energije (generator jednosmernog ili naizmeninog napona koji se pokree pomou pogonskih motora vazduhoplova ili pomonog motora); 2) sekundarnih izvora elektrine energije (pretvarai, ispravljai i transformatori); 3) izvora u sluaju opasnosti (glavne akumulatorske baterije i pretvarai vezani na akumulatorske baterije i generator, koji se pokree pomou vetrenjae ili turbine); 4) sistema regulacije napona frekvencije i preraspodele optereenja izmeu vieg izvora energije; 5) sistema za zatitu izvora elektrine energije. Distributivni deo snabdevanja vazduhoplova elektrinom energijom sastoji se od prenosnih kablova, prekidaa, konektora, upravljakih kola i kola za zatitu. lan 77. Potroai elektrine energije razvrstavaju se u tri kategorije, i to: 1) potroai kategorije I, od ijeg rada zavisi nastavljanje bezbednog leta i bezbedno sletanje; 2) potroai kategorije II, iji rad utie na bezbednost leta; 3) potroai kategorije III, iji rad ne utie direktno na bezbednost leta. lan 78. U sluaju otkaza svih generatora, mora postojati mogunost da se oprema i ureaji koji spadaju u potroae elektrine energije kategorije I, napajaju akumulatorskim baterijama ili generatorom koji se pokree pomou vetrenjae ili turbine. Kapacitet akumulatorske baterije i generatora iz stava 1. ovog lana mora biti dovoljan da napaja sve potroae kategorije I najmanje 5 minuta ako vazduhoplov leti na najveoj dozvoljenoj visini leta. Potroai kategorije I su: 1) primopredajnik za komunikaciju vrlo visoke uestanosti (VHF primopredajnik); 2) prijemnik svesmernog radio-fara vrlo visoke uestanosti (VOR);
8-12/01
794 od 1036
Knjiga I
3) prijemnik za prijem podataka o poloaju vazduhoplova u odnosu na zamiljenu produenu osu poletno-sletne staze (localizer); 4) prijemnik signala ravni poniranja (glide slope); 5) indikator kursa; 6) indikator poloaja vazduhoplova oko poprene i uzdune ose; 7) trei pomoni indikator poloaja aviona oko poprene i uzdune ose, ako radi na elektrini pogon; 8) indikator mahovog broja; 9) indikator indicirane brzine (IAS); 10) indikator barometarske visine; 11) indikator vertikalne brzine; 12) indikator skretanja; 13) sistem za indikaciju poara pogonskih i pomonih motora; 14) sistem za gaenje poara pogonskih i pomonih motora; 15) indikator punjenja baterija svetala za sluaj opasnosti; 16) pilotski interfon; 17) sistem za obavetavanje putnika; 18) svetla za minimalno osvetljenje letakih instrumenata; 19) indikator iskljuenja autopilota i sistema automatskog gasa motora za avione opremljene za sletanje u uslovima vidljivosti kategorije II i III; 20) ostali ureaji i oprema prema tehnikim uslovima za plovidbenost vazduhoplova koji su utvreni u postupku homologacije. Ureaji iz stava 1. ta. 5, 6, 8, 9, 10, 11. i 12. ovog lana moraju se nalaziti ispred voe vazduhoplova. lan 79. Elektrini potroai kategorije I i II moraju biti snabdeveni elektrinom energijom u sluaju: 1) otkaza bilo kog primarnog izvora elektrine energije; 2) otkaza jednog motora kod dvomotornih vazduhoplova; 3) otkaza dva motora kod tri ili vie motornih vazduhoplova;
8-12/01
795 od 1036
Knjiga I
4) otkaza bilo kog generatorskog ili distribucionog sistema kod vazduhoplova koji imaju vie sistema za snabdevanje elektrinom energijom u odvojenom ili paralelnom radu. lan 80. Generatorski i distributivni deo elektrosistema u svakom svom delu mora zadovoljavati proraun bilansa snage. Kod jednomotornih vazduhoplova, jedan generator ili vie generatora vezanih za motor moraju imati kapacitet napajanja elektrinom energijom svih ureaja propisanih ovim pravilnikom, kao i punjenje glavne akumulatorske baterije. Kod viemotornih vazduhoplova, osim viemotornih helikoptera kod kojih dva generatora mogu biti vezani za istu transmisiju glavnog rotora, moraju najmanje dva generatora biti vezana na dva motora, ime je, ako doe do otkaza bilo kog generatora koji ini polovinu od ukupno ugraenih generatora, omogueno normalno napajanje svih elektrinih potroaa kategorije I i II i punjenje glavne akumulatorske baterije. Elektrini potroai kategorije I i II moraju biti neprekidno ukljueni. lan 81. Elektrini potroai, osim startera motora vazduhoplova opte kategorije, moraju biti zatieni automatskim ili topljivim elektrinim osiguraima. Potroai kategorije I i II, svaki posebno, moraju imati elektrine osigurae vidno obeleene i pristupane posadi vazduhoplova, da bi se u toku leta mogli ponovo ukljuiti, odnosno zameniti ako su topljivi. Vazduhoplov mora biti snabdeven i rezervnim topljivim osiguraima, iji broj mora biti polovina od broja svih vrsta topljivih osiguraa ugraenih u vazduhoplovu. lan 82. Sistem snabdevanja elektrinom energijom mora biti tako izveden da kvar jednog izvora elektrine energije ne utie na ispravan rad drugih izvora elektrine energije. lan 83. Dva ureaja iste vrste, u normalnom radu, u viemotornim vazduhoplovima ne smeju imati elektrino napajanje sa istog izvora elektrine
8-12/01
796 od 1036
Knjiga I
energije, odnosno sa dva izvora elektrine energije vezana na isti motor. lan 84. Vazduhoplov mora imati indikatore napona i frekvencije pomou kojih se kontrolie kvalitet elektrinog optereenja za svaki generator i za glavnu akumulatorsku bateriju. Indikatori iz st. 1. i 2. ovog lana mogu biti posebni za svaki izvor elektrine energije ili zajedniki, s tim da postoji mogunost biranja svakog posebno. lan 85. U avion i helikopter moraju biti ugraene akumulatorske baterije. Akumulatorske baterije moraju biti proizvedene i ugraene tako da je: 1) omoguen slobodan prilaz za njihov pregled i zamenu; 2) obezbeeno odravanje temperature i pritiska u baterijama u dozvoljenim granicama u svim predvienim uslovima punjenja, pranjenja i ponovnog punjenja; 3) onemogueno stvaranje otrovnih gasova u vazduhoplovu pri normalnom radu baterije, kao i u sluaju kvara baterije ili sistema za punjenje baterije; 4) onemogueno stvaranje korozivne tenosti ili gasa oko baterije, to bi otetilo strukturu vazduhoplova ili ureaja u blizini baterije. lan 86. eline baterije iz lana 85. ovog pravilnika koje slue za pokretanje glavnih ili pomonih motora vazduhoplova moraju imati: 1) sistem za automatsku regulaciju punjenja baterije radi spreavanja njenog pregrejavanja; 2) sistem za praenje temperature baterije i za upozorenje na pregrevanje baterije, tako da se baterija, u sluaju pregrevanja moe iskljuiti sa izvora punjenja; 3) sistem za upozorenje na kvar baterije, tako da se baterija moe iskljuiti sa izvora punjenja.
8-12/01
797 od 1036
Knjiga I
V SVETLA VAZDUHOPLOVA
lan 87. Svetla za osvetljavanje instrumenata u pilotskoj kabini moraju biti ugraena u vazduhoplov koji leti po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) i u vazduhoplov koji se koristi za nono letenje. Svetla za osvetljavanje pilotske kabine ne smatraju se svetlima iz stava 1. ovog lana. Svetla za osvetljavanje instrumenata u pilotskoj kabini moraju biti izvedena tako da bude omogueno oitavanje svih instrumenata prekidaa, selektora i ostalih komandi. Svetla iz stava 1. ovog lana treba da budu zaklonjena od direktnog pogleda pilota i da ne daju reflekse koji smetaju pilotu. Ako su svetla iz stava 1. ovog lana ugraena tako da ne zadovoljavaju u svim uslovima vidljivosti u pilotskoj kabini, mora postojati mogunost podeavanja jaine svetla. lan 88. Dva svetla za sletanje moraju biti ugraena u vazduhoplov saobraajne kategorije. Svetlo za sletanje mora biti ugraeno u vazduhoplov opte kategorije koji se koristi za prevoz lica, stvari i pote i u vazduhoplov koji se koristi za nono letenje. Svetla iz st. 1. i 2. ovog lana moraju biti ugraena tako da ne stvaraju odblesak, da ne zasenjuju vidno polje pilota i da daju dovoljno svetla za sletanje aviona, odnosno za sletanje i poletanje helikoptera. lan 89. Za svetla za sletanje mora postojati poseban prekida ili za svako svetlo odvojeno, ili za grupu svetala postavljenih zajedno. Za svetla za sletanje koja se izvlae iz vazduhoplova mora postojati indikacija koja pokazuje pilotu da li su ona izvuena.
8-12/01
798 od 1036 lan 90.
Knjiga I
Poziciona svetla moraju biti ugraena u vazduhoplov ija je maksimalna masa pre poletanja vea od 7.500 kg i u vazduhoplov koji se koristi za nono letenje. Prednja poziciona svetla su crvene boje na najudaljenijoj taki levog krila, odnosno zelene boje na najudaljenijoj taki desnog krila. Zadnje poziciono svetlo je bele boje, a ugrauje se ili jedno na najudaljenijoj taki na repu vazduhoplova ili dva sa zadnje strane na najudaljenijim takama oba krila. lan 91. Jedno svetlo ili vie svetala za spreavanje sudara moraju biti ugraena u vazduhoplov ija je maksimalna masa pre poletanja vea od 5.700 kg, u vazduhoplov ija je namena prevoz lica, stvari i pote i u vazduhoplov koji se koristi za nono letenje, kao i u vazduhoplov koji slee na vazduhoplovno pristanite. Svetla iz stava 1. ovog lana su crvene ili bele boje, a postavljaju se tako da ne ometaju rad posade i da ne smanjuju vidljivost pozicionih svetala. lan 92. Rasporedom instalacija, brojem svetala iz lana 91. ovog pravilnika, irinom svetlosnog snopa, brzinom rotiranja i drugim faktorima koji utiu na funkcionisanje svetala za spreavanje sudara, postie se da efektivna uestalost paljenja i gaenja svetala gledana sa odstojanja budu 40 do 100 ciklusa u minutu, ukljuujui preklapanje svetala, ako ih ima vie. lan 93. Svetlo za osvetljavanje napadnih ivica krila, da bi pilot iz kabine mogao utvrditi da li je poelo zaleivanje napadne ivice krila, mora imati avion koji se koristi za nono letenje u uslovima zaleivanja. lan 94. Jedno upozorenje ili vie upozorenja putnicima da je zabranjeno puenje i da moraju vezati sigurnosne pojaseve, zavisno od oblika i veli-
8-12/01
799 od 1036
Knjiga I
ine putnike kabine, mora imati avion sa vie od devet ugraenih putnikih sedita. Upozorenja iz stava 1. ovog lana ispisuju se na jednom od jezika i pisama naroda, odnosno narodnosti Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, a u vazduhoplovu kojim se vri prevoz u javnom vazdunom saobraaju i na engleskom jeziku. Upozorenja iz stava 1. ovog lana mogu biti u obliku natpisa ili slike koja jasno prikazuje pilotovu instrukciju putnicima. Natpis ili slika iz stava 1. ovog lana moraju biti itljivi, odnosno lako uoljivi svakom putniku sa bilo kog sedita. lan 95. U pilotskoj kabini moraju biti ugraeni posebni prekidai za ukljuivanje, odnosno iskljuivanje natpisa ili slike iz lana 94. stav 1. ovog pravilnika. lan 96. Svetla za osvetljavanje putnike kabine moraju biti ugraena u vazduhoplov koji se koristi za nono letenje, a ija je namena prevoz lica. lan 97. Svetla za osvetljavanje u sluaju opasnosti moraju biti ugraena u vazduhoplov sa vie od devet putnikih sedita kojima se vri prevoz lica. Svetla iz stava 1. ovog lana su: 1) svetla za osvetljavanje natpisa izlaza za sluaj opasnosti; 2) svetla za osvetljavanje pilotske i putnike kabine; 3) svetla za osvetljavanje prostora kod izlaza za sluaj opasnosti i svetla za osvetljenje njihovih prilaza; 4) spoljna svetla za osvetljavanje dela krila preko koga putnici naputaju avion ako su izlazi za sluaj opasnosti postavljeni iznad krila.
8-12/01
800 od 1036 lan 98.
Knjiga I
Svetla iz lana 97. ovog pravilnika mogu imati zajednika tela sa svetlima koja se koriste u druge svrhe, ali moraju imati posebne izvore elektrinog napajanja. Svetla za osvetljavanje u sluaju opasnosti moraju biti ugraena tako da ih pilot moe runo aktivirati u pilotskoj kabini, a domain, odnosno domaica vazduhoplova pomou prekidaa pored sedita za domaina, odnosno domaicu vazduhoplova. lan 99. U sluaju udesa vazduhoplova, kao i u sluaju potpunog nestanka elektrinog napajanja u vazduhoplovu, svetla za osvetljavanje u sluaju opasnosti moraju se automatski aktivirati. Za svetla iz lana 97. stav 2. ovog pravilnika u pilotskoj kabini mora se nalaziti jedan prekida sa tri poloaja: "Iskljuen", "ukljuen" i "pripravan". Ako je prekida u poloaju "pripravan" svetla se moraju automatski paliti u sluaju opasnosti. U vazduhoplov mora biti ugraeno svetlo za upozorenje pilotu da prekida nije u poloaju "pripravan". lan 100. Ako se svetla iz lana 97. ovog pravilnika napajaju pomou baterije koje se tokom leta pune iz sistema za elektrino napajanje vazduhoplova, elektrino kolo za punjenje ovih baterija mora biti napravljeno tako da njegov kvar ili prekid rada sistema za elektrino napajanje vazduhoplova ne prouzrokuje pranjenje baterije. lan 101. Kapacitet izvora elektrine energije svetala iz lana 97. ovog pravilnika mora da omogui da svetla imaju propisanu jainu najmanje 10 minuta. lan 102. Elektrina kola svetala iz lana 97. ovog pravilnika moraju biti napravljena tako da se u sluaju udesa vazduhoplova u kome je dolo do potpunog razdvajanja trupa vazduhoplova omogui funkcionisanje:
8-12/01
801 od 1036
Knjiga I
1) najmanje 75% svetala iz lana 97. stav 2. take pod 2 i 3 ovog pravilnika, osim onih koja su unitena u udesu vazduhoplova; 2) svih svetala iz lana 97. stav 2. taka 1. ovog pravilnika, osim onih koja su unitena u udesu vazduhoplova; 3) najmanje jednog spoljnjeg svetla iz lana 97. stav 2. taka 4, na svakoj strani aviona, osim onih koja su direktno unitena u udesu vazduhoplova.
VI OPREMA U SLUAJU OPASNOSTI

lan 103. Runim aparatima za gaenje poara moraju biti opremljeni avion i helikopter, i to u pilotskoj kabini i u svakom odeljku za putnike ako je ugraeno vie od est sedita, odnosno sa dva aparata za gaenje poara ako je ugraeno vie od 32 sedita. Aparati za gaenje poara moraju biti napunjeni odgovarajuom vrstom i koliinom sredstava za gaenje poara, a na njima se mora nalaziti uputstvo za upotrebu, kao i uputstvo za kontrolu koliine sredstava u aparatu. Koncentracija sredstava kojima se gasi poar mora biti takva da ne predstavlja opasnost za ljude koji rukuju aparatom ili koji se nalaze u vazduhoplovu. Mesto na kome se nalazi aparat za gaenje poara mora biti jasno obeleeno i pristupano posadi vazduhoplova. lan 104. Oprema za prvu pomo mora se nalaziti u vazduhoplovu, zavisno od kategorije i namene, i to: u vazduhoplovu opte kategorije kutija za prvu pomo koja mora da sadri prvi zavoj, dva zavoja razliite irine, dva pakovanja gaze, trouglu maramu, hanzaplast, flaster, pribadae, kao i lekove koji se uzimaju oralno protiv bolova i protiv munine, u vazduhoplovu saobraajne kategorije i u vazduhoplovu opte kategorije ija je namena prevoz lica sandue za prvu pomo koja sadri: materijal za obradu manjih povreda, ukljuujui opekotine, mast
8-12/01
802 od 1036
Knjiga I
za oi, sprej za smirivanje upale nosa, kao i sledee lekove koji se uzimaju oralno: analgetike, antispazmolitike, sredstva za stimulaciju centralnog nervnog sistema, sredstva za stimulaciju cirkulacije krvi, lekove protiv dijareje, cevicu za inhaliranje i udlage koje mogu da se naduvaju, u vazduhoplovu saobraajne kategorije kojima se leti na dugim linijama, pored sandueta za prvu pomo i jedna lekarska torba koja sadri sve lekove i opremu potrebnu lekaru u pruanju lekarske pomoi. U vazduhoplovu opte kategorije mora se nalaziti najmanje jedna kutija za prvu pomo. U vazduhoplovu saobraajne kategorije i u vazduhoplovu opte kategorije ija je namena prevoz lica, stvari i pote koji imaju manje od 50 putnikih sedita mora se nalaziti po jedno sandue za prvu pomo, a na ostalih narednih sto sedita po jo jedno sandue za prvu pomo. Oprema za prvu pomo mora biti ravnomerno rasporeena u vazduhoplovu i mora se nalaziti na mestu koje je posebno obeleeno i zatieno od praine i vlage, kao i nadohvat ruke lanovima posade. lan 105. U pilotskoj kabini vazduhoplova koji se koristi za prevoz lica, stvari i pote mora se nalaziti vatrogasna sekira. Vatrogasna sekira mora imati seivo i iljak, a drka mora biti obloena elektroizolacionim materijalom koji ne gori. Mesto na kome se nalazi vatrogasna sekira mora biti posebno obeleeno i pristupano posadi vazduhoplova. lan 106. Vazduhoplov ija je namena prevoz lica, stvari i pote, ako ima vie od 60 do 99 putnikih sedita mora biti opremljen baterijskim megafonom, a ako ima vie od 99 putnikih sedita sa dva megafona. Megafon mora imati direktivan mikrofon koji spreava pojavu mikrofonije i mora biti napravljen tako da se moe koristiti jednom rukom. Megafoni moraju biti ravnomerno rasporeeni u vazduhoplovu i moraju se nalaziti na mestu koje je posebno obeleeno, kao i nadohvat ruke lanovima posade.
8-12/01
803 od 1036 lan 107.
Knjiga I
Pomona sredstva za evakuaciju iz vazduhoplova moraju se nalaziti na svim izlazima vazduhoplova ija je namena prevoz lica, stvari i pote, a iji je pod putnike kabine, kada je na tokovima, na visini veoj od 1,8 m od zemlje. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, pomona sredstva za evakuaciju iz vazduhoplova ne moraju se nalaziti na izlazima iznad krila ako su krila na mestu na kome se zavrava put evakuacije u najpovoljnijem poloaju za evakuaciju na visini manjoj od 1,8 m od zemlje. Sredstva iz stava 1. ovog lana, ako se nalaze na izlazima iz putnike kabine, moraju se aktivirati u roku od 10 sekundi od momenta otvaranja vrata; moraju biti privrena na donju ivicu izlaza, a donjim krajem se oslanjati na zemlju i moraju se aktivirati i pri vetru od 25 vorova (40 km/h) kada duva iz najnepovoljnijeg pravca. Sredstva iz stava 1. ovog lana moraju biti takva da omoguuju evakuaciju kada je jedna noga ili vie nogu stajnog trapa uvueno. Na izlazima namenjenim evakuaciji posade iz pilotske kabine mogu biti privrena uad ili druga pomona sredstva na nain koji omoguuje jednostavnu upotrebu, a mesto na kome se nalaze mora biti posebno oznaeno. Izuzetno od st. 2. i 3. ovog lana, ako je zbog konstrukcije izlaza nemogue postaviti automatska sredstva, u vazduhoplovu se mogu postaviti i druga sredstva za evakuaciju ako omoguuju evakuaciju za 90 sekundi. lan 108. Prenosna kiseonika boca sa maskom koja pokriva celo lice mora se nalaziti u pilotskoj kabini vazduhoplova saobraajne kategorije. U pilotskoj kabini moraju se nalaziti i naoare za zatitu od dima, za svakog lana letakog dela posade vazduhoplova saobraajne kategorije. lan 109. U putnikoj kabini vazduhoplova ija je namena prevoz lica, stvari i pote, a leti na visinama iznad 25.000 stopa (7.600 m) moraju se nala-
8-12/01
804 od 1036
Knjiga I
ziti prenosne kiseonike boce sa maskama za svakog domaina, odnosno domaicu vazduhoplova, kao i za najmanje 2% od broja ugraenih sedita, odnosno kada se prevoze deca za 2% ukrcane dece. Kiseonike boce moraju biti rasporeene tako da se mogu lako koristiti, a mesto na kome se nalaze mora biti posebno oznaeno. Kiseonike boce moraju imati indikator kojim se kontrolie koliina kiseonika u boci. Maske iz stava 1. ovog lana moraju biti napravljene tako da se mogu lako koristiti.
VII OPREMA KABINE

lan 110. Sedita za lanove posade i putnike moraju imati naslone za glavu u vazduhoplovu koji se koristi za prevoz lica, stvari i pote. lan 111. U vazduhoplovu svako sedite mora imati sigurnosne pojaseve. Sedita za lanove posade u vazduhoplovu saobraajne kategorije moraju imati, pored pojaseva iz stava 1. ovog lana, ramene pojaseve, a za lanove letakg dela posade i inercijalne automate. lan 112. Sedita moraju biti napravljena tako da ih mogu koristiti lica sa padobranom u vazduhoplovu za sportske delatnosti. Sedita moraju biti opremljena ramenim pojasevima, sa inercijalnim automatima u vazduhoplovu ija je namena rad u poljoprivredi i umarstvu, kao i u vazduhoplovu koji leti na malim visinama. Sedita moraju biti opremljena ramenim pojasevima, kao i pojasevima koji spreavaju bono klizanje tela pilota u vazduhoplovu koji se koristi za akrobatsko letenje. Sedita moraju biti opremljena ramenim pojasevima u jedrilicama.
8-12/01
805 od 1036 lan 113.
Knjiga I
Pojasevi iz l. 110. i 111. ovog pravilnika i njihovi prikljuni okovi i kope moraju biti napravljeni tako da izdre optereenja koja odgovaraju koeficijentima preoptereenja od 2g nagore, 9g napred, 1,5g bono i 4,5g nadole.
VIII OPREMA VAZDUHOPLOVA

lan 114. Sistem za indikaciju zabravljenosti stajnog trapa u izvuenom i uvuenom poloaju mora se nalaziti u vazduhoplovu koji ima stajni trap na uvlaenje. Indikacija iz stava 1. ovog lana mora biti lako uoljiva za pilota. Vazduhoplovi iz stava 1. ovog lana ija je namena javni prevoz u vazdunom saobraaju moraju imati, pored osnovne indikacije zabravljenosti stajnog trapa, i vizuelnu indikaciju zabravljenosti stajnog trapa u izvuenom poloaju, kao i zvunu indikaciju ako je stajni trap u nepravilnom poloaju pri sletanju. lan 115. Sredstva za spreavanje zaleivanja ili sistem za uklanjanje leda sa krila, prozora, pilotske kabine, repa, elise, usisnika vazduhoplova i drugih delova vazduhoplova na kojima formiranje leda moe ugroziti bezbednost vazduhoplova u letu moraju se nalaziti u vazduhoplovu koji se koristi za letenje u uslovima zaleivanja. lan 116. Vazduhoplov mora imati brisae prozora pilotske kabine ili drugi sistem za uklanjanje kinih kapi ako je prozor pilotske kabine napravljen tako da je vidljivost smanjena pri letenju po kii. lan 117. Avion koji se koristi za vuu jedrilica i vuena jedrilica moraju imati kuku za vuu kojom se moe komandovati, s tim da je mogue automatsko odbravljivanje.
8-12/01
806 od 1036
Knjiga I
Ako se za vuu jedrilice koristi ue ija je sila kidanja vea od dvostruke maksimalne teine jedrilice, kuka iz stava 1. ovog lana mora imati osigurae. lan 118. Indikator poloaja zakrilca u pilotskoj kabini mora biti ugraen u svaki avion tako da ga pilot moe lako koristiti. Izuzetno od stava 1. ovog lana, poloaj zakrilaca u avionu opte kategorije moe biti oznaen na zakrilcu ili neposrednoj strukturi ako pilot to moe lako uoiti u letu i po danu i po noi. lan 119. Vazduhoplov sa ugraenim predkrilcima na uvlaenje i izvlaenje mora imati indikaciju za izvueni poloaj predkrilaca, kao i upozorenje na nejednako izvlaenje svih njihovih delova. lan 120. Vazduhoplov kod koga je mogue nesimetrino izvlaenje zakrilaca mora imati indikaciju nesimetrinog izvlaenja zakrilaca. lan 121. Vazduhoplov koji ima kabinu pod pritiskom mora imati indikator za diferencijalni pritisak barometarsku visinu kabine, vertikalnu brzinu kabine, kao i zvunu indikaciju kada barometarska visina kabine pree visinu od 3050 m. lan 122. U vazduhoplovu, u odeljcima za prevoz prtljaga i stvari, mora se nalaziti oznaka maksimalne teine, kao i oznaka propisanog rasporeda tereta. Odeljci iz stava 1. ovog lana moraju biti opremljeni ureajima za spreavanje pomeranja tereta u toku leta, koji bi mogli ugroziti bezbednost vazduhoplova.
8-12/01
807 od 1036
Knjiga I
Smetaj stvari u putnikoj kabini, izuzev runog prtljaga mora biti obezbeen mreama ili pregradama ili uadima koji moraju imati vrstou 9g unapred, 2g nagore, 1,5g bono i 4,5g nadole. Ako se pojedinani teret vezuje za konstrukciju vazduhoplova i ako je odeljak u kome su smetene stvari odvojen od pilotske kabine mreom ili pregradom ija vrstoa ispunjava uslove iz stava 3. ovog lana, pojedine veze moraju imati vrstou od 3g unapred. Zavisno od vrste stvari, vazduhoplov se mora obezbediti odgovarajuom opremom kojom se onemoguuje pomeranje centra teita tokom leta, odnosno kojom se onemoguuju mehanika i koroziona oteenja vazduhoplova.
IX ZATITA OD POARA
lan 123. U svakom odeljku vazduhoplova u kome je dozvoljeno puenje moraju se nalaziti pepeljare. U odeljku u kome nije dozvoljeno puenje mora biti jasno oznaen natpis "zabranjeno puenje". lan 124. Vazduhoplov koji se koristi za prevoz stvari i pote, zavisno od toga kako je izveden odeljak za smetaj stvari i pote, mora imati: 1) runi aparat za gaenje poara, sa sredstvom za gaenje koje odgovara moguem tipu poara, ako lan posade moe sam da utvrdi pojavu poara, ili 2) sistem za automatsko upozorenje lana posade o pojavi dima ili vatre, kao i runi aparat za gaenje poara, ako lan posade ne moe sam da utvrdi pojavu poara ali moe u toku leta runo da gasi poar u odeljku, ili 3) sistem za upozorenje lana posade o pojavi dima ili vatre i sistem za gaenje poara, ako se do odeljka ne moe doi u toku leta. U sluaju iz stava 1. taka 3. ovog lana mora postojati mogunost da se ventilacija i cirkulacija vazduha prekine pomou komandi iz pilotske kabine, ako je ventilacija tako izvedena da spreava efikasno gaenje vatre.
8-12/01
808 od 1036
Knjiga I
Vazduhoplov ija je namena prevoz stvari i pote, ako je odeljak u kome se smetaju stvari i pota izveden tako da lan posade moe sam da utvrdi pojavu poara i sredstvom za gaenje dohvati svaki deo odeljka, mora biti snabdeven runim aparatom za gaenje poara, sa sredstvom za gaenje koje odgovara moguem tipu poara. lan 125. Vazduhoplov koji se koristi za prevoz lica mora imati sistem za indikaciju pojave poara na pogonskim grupama i pomonim izvorima snage, a vazduhoplov kojim se prevoze lica u javnom vazdunom saobraaju mora imati i sistem za gaenje poara na pogonskim grupama i pomonim izvorima snage. Ako se u sistemu za gaenje poara nalaze boce sa sredstvom za gaenje poara, mora postojati mogunost zatite od pojave prevelikog pritiska u boci.
X NATPISI U VAZDUHOPLOVU I NA VAZDUHOPLOVU

lan 126. Svi natpisi u putnikoj kabini namenjeni putnicima, kao i natpisi sa spoljanje strane vazduhoplova namenjeni spasiocima u sluaju opasnosti, moraju biti ispisani prvo na jednom od jezika i pisama naroda, odnosno narodnosti Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju, a neposredno ispred ili pored na engleskom jeziku. lan 127. Svi pomoni izlazi za evakuaciju iz putnike kabine moraju biti vidno obeleeni sa spoljanje i unutranje strane. Oznake na pomonim izlazima u kabini moraju biti vidljive u svim uslovima leta. Uputstvo za otvaranje izlaza iz stava 1. ovog lana mora biti lako itljivo, razumljivo i istaknuto na vratima ili neposredno pored vrata. Ruica za otvaranje vrata na pomonim izlazima mora biti oznaena crvenom bojom da bi bila lako uoljiva. Ako se izlazi za evakuaciju nalaze iza pregrade putnike i pilotske kabine, na pregradi mora postojati uputstvo za lako nalaenje izlaza.
8-12/01
809 od 1036
Knjiga I
XI OPREMA ZA LET PREKO VODENIH POVRINA

lan 128. Hidroavion, amfibija koja se koristi za poletanje i sletanje na vodenim povrinama, jednomotorni avion kad leti na rastojanjima od obale veim od rastojanja koja moe preleteti planiranjem sa visine krstarenja, viemotorni avion koji moe leteti sa otkazom dela pogonskih grupa kad leti na rastojanju od obale veem od 50 morskih milja (93 km) za avion saobraajne kategorije, odnosno terena pogodnog za prinudno sletanje za avion opte kategorije mora imati opremu za odravanje lica na vodi (prsluk i sl.) za sva lica ukrcana u vazduhoplov. Ako postoji mogunost da usled nezgode ili udesa pri poletanju, odnosno sletanju avion padne u vodu, on mora imati opremu iz stava 1. ovog lana za sva lica ukrcana u vazduhoplov. Oprema iz st. 1. i 2. ovog lana mora se nalaziti na vidno obeleenim mestima ispod, odnosno neposredno pored sedita, tako da se moe lako upotrebiti. Oprema iz stava 1. ovog lana mora biti snabdevena sijalicom i baterijom za oznaavanje poloaja u vodi, koje se automatski aktiviraju. lan 129. Vazduhoplov saobraajne kategorije koji leti iznad vodenih povrina, a moe da leti sa otkazom jedne pogonske grupe na rastojanja od terena pogodnog za prinudno sletanje koja odgovaraju duini leta od 120 minuta pri brzini krstarenja, ili na rastojanja od 400 morskih milja (740 km), ako je to krae, vazduhoplov saobraajne kategorije koji leti iznad vodenih povrina, a ne moe da leti sa otkazom jedne pogonske grupe na rastojanja od terena pogodnog za prinudno sletanje koja odgovaraju duini leta od 30 minuta, odnosno 100 morskih milja (185 km), ako je to krae, vazduhoplov opte kategorije koji leti preko vodenih povrina, a moe da leti sa otkazom dela pogonske grupe na rastojanja od terena pogodnog za prinudno sletanje vea od 200 morskih milja (370 km), odnosno 100 morskih milja (185 km) za jednomotorne, mora imati, pored opreme iz lana 127. i amac za spasavanje, u koji se mogu ukrcati sva lica iz vazduhoplova. amac iz stava 1. ovog lana mora biti snabdeven opremom za preivljavanje i sanduetom za prvu pomo iz lana 104. ovog pravilnika.
8-12/01
810 od 1036
Knjiga I
Sandue za prvu pomo, pored propisane sadrine mora da sadri i sredstvo protiv insekata, sredstvo protiv opekotina, materijal za obradu velikih opekotina, antiseptiko sredstvo za ienje koe, kleta za zaustavljanje krvi, hemostatiki zavoj ili napravu za stezanje ila. lan 130. amci za spasavanje moraju biti fluorescentne ute boje i upakovani tako da budu zatieni od vode a mesto na kome se oni nalaze mora biti vidno obeleeno, tako da se lako mogu upotrebiti.
XII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 131. Odredbe l. 14, 15, 24, lana 30. st. 1, 2. i 3. lana 35. stav 3. taka 2. alineja 5, lana 36. stav 2, lana 49. st. 2. i 3, lana 78. stav 3. ta. 3, 4. i 15, lana 84. stav 2, l. 86, 89, 93, 97, 98, 99, 100, 101. i 102. ovog pravilnika primenjuju se na vazduhoplove iji je tip homologovan posle 30. septembra 1969. godine. Odredbe lana 30. stav 3. lana 40. stav 1. i lana 45. stav 2. ovog pravilnika primenjivae se na vazduhoplove koji su proizvedeni posle stupanja na snagu ovog pravilnika. Odredbe lana 110. vae za vazduhoplove iji je tip homologovan posle stupanja na snagu ovog pravilnika. Odredbe lana 111. stav 2. u pogledu ramenih pojaseva za sedite domaina, odnosno domaice vazduhoplova odnose se samo na vazduhoplove proizvedene posle stupanja na snagu ovog pravilnika. lan 132. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
811 od 1036
Knjiga I
4.8
PRAVILNIK O POSEBNIM USLOVIMA ZA GRADNJU I IZMENE NA VAZDUHOPLOVU, MOTORU, ELISI, PADOBRANU I OPREMI VAZDUHOPLOVA, NAINU IZRADE TEHNIKO-TEHNOLOKE DOKUMENTACIJE I TEHNIKOJ KONTROLI * GRADNJE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se posebni uslovi za organizacije udruenog rada koje vre poslove gradnje i izmene na vazduhoplovu, motoru, elisi, padobranu i opremi vazduhoplova i nain izrade tehniko-tehnoloke dokumentacije i tehnike kontrole gradnje, u pogledu radnih prostorija, opremljenosti tehnikim sredstvima za rad, strunog osoblja za poslove gradnje vazduhoplova i operativno-tehnikih postupaka. lan 2. Radne prostorije organizacija udruenog rada u kojima se odvijaju tehnoloki procesi gradnje i izmene na vazduhoplovu, motoru, elisi, padobranu i opremi vazduhoplova moraju ispunjavati uslove u pogledu veliine prostorije, temperature, vlanosti, provetrenosti, kao i druge uslove zavisno od vrste tehnolokog procesa rada. lan 3. Radne prostorije treba da budu takve veliine da omoguavaju nesmetano odvijanje tehniko-tehnolokog procesa rada na vazduhoplovu, odnosno pojedinim sklopovima vazduhoplova. lan 4. Temperatura vazduha u radnoj prostoriji mora se odravati zavisno od vrste materijala koji se ispituje, vrste obrade, vrste ispitivanja i badarenja instrumenata, montae podsklopova i montae sklopova i vazduhoplova, motora, elise i padobrana, radi nesmetanog odvijanja tehniko-tehnolokog procesa rada.
8-12/01
812 od 1036 lan 5.
Knjiga I
Vlanost vazduha u radnoj prostoriji mora da bude takva da omoguava proces izrade tkanina i drugih materijala, proces izrade i ispitivanja tanosti instrumenata i proces bojenja, kao i druge tehnoloke procese. lan 6. Provetravanje u radnoj prostoriji mora biti takvo da omoguava odstranjivanje praine i drugih estica koje nastaju za vreme rada na izradi i badarenju instrumenata, u procesu bojenja i procesu izrade i ispitivanja delova, materijala i sklopova. lan 7. Prostorije u kojima se uva reprodukcioni materijal, gotovi delovi i sklopovi moraju ispunjavati uslove koji nee uticati na promene u pogledu kvaliteta reprodukcionog materijala, gotovih delova i sklopova. lan 8. Organizacija udruenog rada mora da bude opremljena tehnikim sredstvima za rad kojima se u toku tehniko-tehnolokog procesa rada za odreenu vrstu proizvoda postie odreeni kvalitet izrade delova i sklopova odreenih veliina. lan 9. Tehnikim sredstvima, u smislu lana 8. ovog pravilnika, smatraju se: 1) oprema u laboratorijama za ispitivanje hemijskih i mehanikih osobina materijala i delova, kojom se moe postii odreena tanost ispitivanja u skladu sa jugoslovenskim standardima ili posebnim zahtevima poruioca; 2) tehnika sredstva i oprema za grejanje i hlaenje materijala ili delova u radnim prostorijama u kojima se vri tehnika obrada materijala ili delova, pomou kojih se moe postii potreban kvalitet mehanikih osobina i obrada delova odreene veliine; 3) maine i oprema u radnim prostorijama u kojima se vri seenje, struganje, glodanje, bruenje, kao i obrada materijala erozijom, varenjem ili na drugi nain, kojima se moe postii obrada delova odreene tanosti i finoe, prema zahtevima iz proizvodne dokumentacije za odreenu vrstu proizvoda;
8-12/01
813 od 1036
Knjiga I
4) kade za ienje i razmaivanje, kao i kade za nanoenje povrinske zatite u radnim prostorijama za povrinsku zatitu delova izraenih od lakih legura i elinih materijala; 5) ureaji i oprema za sklapanje i ispitivanje podsklopova i sklopova odreene tanosti i veliine u radnim prostorijama u kojima se vri montaa ili ispitivanje podsklopova i sklopova odreenog proizvoda. lan 10. Struno osoblje za poslove gradnje vazduhoplova i operativnotehnikih postupaka mora imati odreenu strunu spremu i radno iskustvo na tim poslovima u skladu sa proizvodnom dokumentacijom ili drugom tehnikom dokumentacijom kojom se odreuju tehniko-tehnoloki postupci i kvalitet izrade za odreenu vrstu proizvoda. Poslovima zavrne obrade vitalnih delova, kao i poslovima sklapanja delova i sklopova vazduhoplova, motora, elise i padobrana moraju rukovoditi radnici koji imaju diplomu mainskog ili tehnolokog fakulteta i najmanje pet godina radnog iskustva na tim poslovima. Ispitivanje materijala ili instrumenata, tehniku obradu materijala i delova, poslove obrade materijala deformacijama i poslove mehanike obrade materijala i delova mogu vriti radnici koji imaju IV stepen strune spreme, odnosno srednje struno obrazovanje tehnikog ili tehnolokog smera i najmanje dve godine radnog iskustva na tim poslovima. lan 11. Tehnika kontrola gradnje vazduhoplova i izmene na vazduhoplovu, motoru, elisi, padobranu i opremi vazduhoplova vri se u organizaciji udruenog rada u toku tehniko-tehnolokog procesa rada. Pre poetka izrade i obrade delova vazduhoplova, motora, elise, padobrana i opreme vazduhoplova mora se izvriti kontrola kvaliteta mehanikih i hemijskih osobina reprodukcionog materijala, polufabrikata i gotovih delova, s tim to se vitalni delovi obeleavaju i prate u toku procesa rada. Tehnika kontrola vri se za svaki proizvedeni deo, podsklop i sklop.
8-12/01
814 od 1036 lan 12.
Knjiga I
Delovi, podsklopovi i sklopovi vazduhoplova, motora, elise, padobrana i opreme vazduhoplova koji odstupaju od tehnike dokumentacije u stepenu koji ne utie na bezbednost vazdune plovidbe, mogu se ugraditi ako to prihvati naruilac posla. Delovi, podsklopovi i sklopovi vazduhoplova, motora, elise, padobrana i opreme vazduhoplova koji odstupaju od tehnike dokumentacije u stepenu koji utie na bezbednost vazdune plovidbe moraju biti vidljivo oznaeni i odstranjeni. lan 13. Savezni organ uprave nadlean za poslove saobraaja i veza prilikom izdavanja uverenja iz lana 82. stav 2. Zakona o vazdunoj plovidbi proverie podnete dokaze, imajui pri tom u vidu vrstu proizvoda i odreene tehniko-tehnoloke procese koji uslovljavaju vrstu rada. lan 14. Ako savezni vazduhoplovni inspektor utvrdi da organizacija udruenog rada u toku vaenja uverenja vie ne ispunjava uslove propisane ovim pravilnikom, predloie saveznom organu uprave nadlenom za poslove saobraaja i veza da izdato uverenje stavi van snage. lan 15. Organizacija udruenog rada koja podnese zahtev za izdavanje uverenja duna je da, uz zahtev, podnese prikaz svih radnih prostorija, sa dokazima da se u njima moe obavljati odreena proizvodnja, tehnika kontrola, povrinska zatita i drugi poslovi, kao i prikaz tehnikih sredstava, spisak strunog osoblja i lica koja vre tehniku kontrolu, sa dokazima njihove strune spreme i deponovanim potpisima kontrolora. lan 16. Savezni vazduhoplovni inspektor, prilikom vrenja inspekcijskog nadzora nad gradnjom i izmenama na vazduhoplovu, motoru, elisi, padobranu i opremi vazduhoplova sainie zapisnik o izvrenom nadzoru da je organizacija udruenog rada ispunjavala uslove iz ovog pravilnika. lan 17. Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
815 od 1036
Knjiga I
5. 5.1
PODZAKONSKI PROPISI O AERODROMIMA UREDBA O BEZBEDNOSTI NA VAZDUHOPLOVNOM * PRISTANITU I. OPTE ODREDBE

lan 1.
Ovom uredbom odreuju se subjekti koji su duni da se staraju o bezbednosti na vazduhoplovnom pristanitu i propisuje se obezbeivanje vazduhoplovnih pristanita i planovi mera bezbednosti u vanrednim sluajevima, kretanje i zadravanje vazduhoplova na vazduhoplovnom pristanitu, ukrcavanje i iskrcavanje putnika, prtljaga i robe i zadravanje i kretanje lica i vozila na vazduhoplovnom pristanitu. lan 2. Preduzee za aerodromske usluge, odnosno nosilac prava raspolaganja aerodromom, u skladu sa ovlaenjima utvrenim zakonom duna je da se stara o bezbednosti na vazduhoplovnom pristanitu. O bezbednosti na vazduhoplovnom pristanitu, pored nosioca prava raspolaganja vazduhoplovom, duni su da se staraju i preduzee koje snabdeva vazduhoplov gorivom i mazivom, nadlena sluba kontrole letenja, nadleni organ unutranjih poslova i nadleni carinski organ na vazduhoplovnom pristanitu, u okviru svojih prava i dunosti, a na meovitom aerodromu i nadleni organ za narodnu odbranu.
II. OBEZBEIVANJE VAZDUHOPLOVNIH PRISTANITA I PLANOVI MERA BEZBEDNOSTI U VANREDNIM SLUAJEVIMA

lan 3. Preduzee za aerodromske usluge, odnosno nosilac prava raspolaganja aerodromom duan je da obezbedi vazduhoplovno pristanite od nekontrolisanog pristupa ljudi, vozila i ivotinja i da ga ogradi ogradom
* Ova naredba objavljena je u "Slubenom listu SFRJ", br. 73/87 i 2/93.
8-12/01
816 od 1036
Knjiga I
koja ne moe biti nia od 1,80 m u zonama bez objekata i prepreka, odnosno od 2,20 m u zonama izmeu objekata. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, ograda u zonama bez objekata moe biti visoka 1,60 m ako je postavljena du kanala ili vrhom nasipa sa karpom negativnog nagiba. Preduzee za aerodromske usluge, nosilac prava raspolaganja vazduhoplovom, organizacija udruenog rada koja snabdeva vazduhoplov gorivom i mazivom i nadlena sluba kontrole letenja dune su da obezbede, odnosno uvaju vazduhoplov, objekte i opremu na vazduhoplovnom pristanitu od znaaja za bezbednost vazdune plovidbe (objekti u kojima su smeteni ureaji koji slue za poletanje i sletanje i kontrolu letenja, pristanina zgrada, energetski objekti, skladite robe i goriva, hangari, manevarske povrine, platforme i sl.). lan 4. Nadleni organ unutranjih poslova, u okviru svojih ovlaenja, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev nosioca prava raspolaganja aerodromom, odnosno preduzee za aerodromske usluge, nosioca prava raspolaganja vazduhoplovom, nadlene slube kontrole letenja, nadlenog carinskog organa i organa za narodnu odbranu i drugih organa i organizacija na vazduhoplovnom pristanitu, kao i saveznog vazduhoplovnog inspektora, duan je da prua neposrednu pomo i preduzima mere iz svoje nadlenosti za odravanje bezbednosti na vazduhoplovnom pristanitu. lan 5. Organizacije i organi iz lana 2. ove uredbe, u okviru svojih prava i obaveza, duni su da utvrde planove mera bezbednosti u vanrednim sluajevima. Pod vanrednim sluajevima, u smislu ove uredbe, podrazumevaju se: teroristike akcije, otmice vazduhoplova, sabotae, pretnje podmetanjem bombe ili druge eksplozivne naprave, podmetanja zapaljivih ili drugih materija opasnih po ivot ljudi, udesi vazduhoplova, poari, elementarne i druge nepogode koje dovode u opasnost ivote veeg broja ljudi i prete nastankom materijalne tete veeg obima. Organizacije i organi iz lana 2. ove uredbe, u okviru svojih prava i obaveza, duni su da utvrde planove mera bezbednosti u sluajevima kad se prevoze jugoslovenski i strani dravnici.
8-12/01
817 od 1036
Knjiga I
Planovi mera bezbednosti u vanrednim sluajevima sadre naroito: sistem obavetavanja u odreenom vanrednom sluaju; mere koje preduzima organizacija, odnosno organ iz lana 2. ove uredbe u odreenom vanrednom sluaju; sredstva koja e angaovati organizacija, odnosno organ iz lana 2. ove uredbe u odreenom vanrednom sluaju; poslove i zadatke lica zaduenih za preduzimanje mera u odreenom vanrednom sluaju; plan aerodroma i njegovog podruja. Planovima mera iz stava 4. ovog lana odreuje se i odgovorno lice u organizaciji, odnosno organu iz lana 2. ove uredbe za sprovoenje mera bezbednosti u odreenom vanrednom sluaju. lan 6. Planovi mera bezbednosti i postupci za njihovo sprovoenje moraju biti meusobno usklaeni. Usklaivanje se vri preko Saveta za bezbednost i urednost vazdune plovidbe na vazduhoplovnom pristanitu. Planovi mera bezbednosti i postupci za njihovo sprovoenje obavezni su za sve korisnike usluga na vazduhoplovnom pristanitu, kao i za sva lica koja se nau na vazduhoplovnom pristanitu.
III. KRETANJE I ZADRAVANJE VAZDUHOPLOVA NA VAZDUHOPLOVNOM PRISTANITU, UKRCAVANJE I ISKRCAVANJE PUTNIKA, PRTLJAGA I ROBE
lan 7. Vazduhoplov se mora kretati po manevarskim povrinama i platformi prema propisano obeleenim oznakama na vazduhoplovnom pristanitu, sledei liniju vodilju nosnim tokom. lan 8. Ispred vazduhoplova, posle sletanja, po pristaninoj platformi, mora da se kree vozilo slube prihvata i optreme vazduhoplova, putnika i stvari (u daljem tekstu: sluba prihvata i otpreme).
8-12/01
818 od 1036
Knjiga I
Vozilo iz stava 1. ovog lana mora biti obojeno narandastom bojom, sa crnim kvadratnim poljima veliine 50 x 50 cm, i opremljeno rotacionim svetlom narandaste boje. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, ako je pristanina platforma manjih dimenzija (do pet pozicija za parkiranje vazduhoplova) vozilo slube prihvata i otpreme nije potrebno. Radi bezbednog kretanja vazduhoplova, a na zahtev nadlene slube kontrole letenja, odnosno voe vazduhoplova, vozilo iz stava 1. ovog lana moe se koristiti i u drugim sluajevima, kao i na manevarskim povrinama. Vazduhoplov se mora kretati po uputstvu slube prihvata i otpreme po pristaninoj platformi. lan 9. Ako se vazduhoplov zadrava na vazduhoplovnom pristanitu due od etiri asa, uklonie se, po pravilu, sa pristanine platforme i parkirae se na odreenom i obeleenom mestu. Vazduhoplov iz stava 1. ovog lana uklanja sluba prihvata i otpreme, osim ako je nosilac prava raspolaganja, odnosno sopstvenik vazduhoplova ugovorom prihvatio takvu obavezu. lan 10. Ako se nou vazduhoplov zadrava na pristaninoj platformi, parkiralitu ili u hangaru, ti objekti, odnosno prostori moraju biti osvetljeni. lan 11. Pretpoletni pregledi vazduhoplova i pregledi vazduhoplova u tranzitu vre se po pravilu na pristaninoj platformi. Opravke vazduhoplova vre se na za to odreenim i obeleenim mestima ili u hangarima. Opravke vazduhoplova mogu se vriti ako putnici nisu u vazduhoplovu. lan 12. Ukrcavanje putnika, prtljaga i robe u vazduhoplov i njihovo iskrcavanje iz vazduhoplova, kao i snabdevanje vazduhoplova gorivom vre se samo na pristaninoj platformi i na odreenim mestima.
8-12/01
819 od 1036
Knjiga I
Vazduhoplov se ne sme snabdevati gorivom dok su putnici u njemu ili dok se ukrcavaju ili iskrcavaju. Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, vazduhoplov u tranzitu moe se snabdevati gorivom dok su putnici u njemu ako se kao gorivo koristi kerozin, s tim to sluba prihvata i otpreme, protivpoarna sluba i posada vazduhoplova moraju preduzeti posebne protivpoarne i druge propisane mere obezbeenja. Ako se poslovi iz st. 1. do 3. ovog lana vre nou, mesto na kome se obavljaju mora biti propisno osvetljeno. lan 13. Radi bezbednosti putnika pri ukrcavanju i iskrcavanju, na vrhu stepenica ili na ulazu u vazduhoplov mora biti prisutan lan posade vazduhoplova, a pri dnu stepenica, odnosno na avio-mostu lice koje za to odredi sluba prihvata i otpreme. lan 14. Opasne ili za zdravlje tetne stvari utovaruju se u vazduhoplov i istovaruju iz vazduhoplova na za to odreenom prostoru, uz protivpoarne i druge propisane mere obezbeenja i pod nadzorom odgovornog lica, u skladu sa propisima o prevozu opasnih stvari. lan 15. Na vazduhoplovnom pristanitu koje ne raspolae tehnikom opremom za pregled putnikog prtljaga i robe, pre ukrcavanja putnika i prtljaga u vazduhoplov putnici su duni da neposredno vizuelno identifikuju svoj prtljag, odnosno da sluba prihvata i otpreme vri identifikaciju prtljaga po sistemu numerike identifikacije. Neidentifikovan prtljag mora se odvojiti i drati na odreenom i obezbeenom mestu. lan 16. Tehnikom opremom za pregled vazduhoplova, putnika, runog prtljaga i neidentifikovanog prtljaga rukuju i pregled tih vazduhoplova, putnika, runog prtljaga i neidentifikovanog prtljaga vre radnici nadlenog organa unutranjih poslova i nadlenog carinskog organa. Tehnikom opremom za pregled prtljaga odvojenog od putnika i robe rukuju i pregled tog prtljaga i robe vre radnici preduzea za aero-
8-12/01
820 od 1036
Knjiga I
dromske usluge, odnosno nosioca prava raspolaganja aerodromom koji su za to struno osposobljeni. Ako se prilikom pregleda prtljaga i robe iz stava 2. ovog lana opravdano posumnja da postoji opasnost za ljude i imovinu, dalji pregled i rukovanje tim prtljagom ili robom preuzimaju radnici nadlenog organa unutranjih poslova. Neidentifikovanim prtljagom mogu rukovati samo radnici nadlenog organa za unutranje poslove. Nadleni organ unutranjih poslova vri pregled vazduhoplova u vanrednim sluajevima, na zahtev nosioca prava raspolaganja vazduhoplovom i kad oceni da razlozi bezbednosti to nalau. lan 17. Ako se istim vazduhoplovom prevoze lica u meunarodnom vazdunom saobraaju i lica u domaem vazdunom saobraaju, prtljag lica u domaem vazdunom saobraaju mora se posebno obeleiti i odvojiti. lan 18. Sistem veza i propisana signalizacija koji se koriste izmeu posada vazduhoplova, nadlene slube kontrole letenja i aerodromskih slubi na vazduhoplovnom pristanitu moraju da obezbeuju tano, hitno i potpuno davanje potrebnih podataka radi bezbednog i urednog obavljanja poslova i obavetavanja o saobraaju na vazduhoplovnom pristanitu.
IV. ZADRAVANJE I KRETANJE LICA I VOZILA NA VAZDUHOPLOVNOM PRISTANITU

lan 19. Lica koja vre slubene poslove na vazduhoplovnom pristanitu, koja se kreu po pristaninoj platformi, po manevarskim povrinama i objektima koji su od znaaja za bezbednost vazdune plovidbe, moraju za vreme vrenja tih poslova nositi dozvolu za kretanje i propisano slubeno, odnosno radno odelo, sa oznakom organa ili organizacije u kojoj su zaposleni i moraju na vidnom mestu nositi propisani znak identifikacije (bed). Pod poslovima iz stava 1. ovog lana podrazumevaju se poslovi: prihvata i otpreme; vatrogasne slube; slube hitne pomoi, snabdeva-
8-12/01
821 od 1036
Knjiga I
nja vazduhoplova gorivom, mazivom i hranom; pregleda i odravanja manevarskih povrina, pristanine platforme, instalacija, opreme i drugih objekata, ureaja i postrojenja koji slue za bezbedno poletanje, sletanje, kretanje po zemlji i boravak vazduhoplova na vazduhoplovnom pristanitu; odravanja vazduhoplova na pristaninoj platformi i druge radnje koje vre slube kontrole letenja, organi unutranjih poslova, organi carinske slube, slube meteorolokog obezbeenja vazdune plovidbe i drugi poslovi u vezi sa bezbednou na vazduhoplovnom pristanitu. Lica koja privremeno vre slubene poslove na vazduhoplovnom pristanitu duna su da nose znak identifikacije (bed). Dozvola iz stava 1. ovog lana izdaje se prema propisima kojima se ureuje kontrola prelaenja dravne granice i kretanje i boravak u graninom pojasu. Znak identifikacije (bed) iz stava 1. ovog lana izdaje organ, odnosno preduzee u kojoj je lice zaposleno i o tome se vodi evidencija (registar). Znak identifikacije (bed) iz stava 3. ovog lana izdaje nadlena sluba organa unutranjih poslova na vazduhoplovnom pristanitu. lan 20. Organizacija udruenog rada za aerodromske usluge, odnosno nosilac prava raspolaganja aerodromom moe vriti odreene radove manjeg obima na manevarskim povrinama ako oni ne zahtevaju zatvaranje aerodroma i ako to odobri nadlena sluba kontrole letenja. Lica koja se, radi vrenja poslova iz stava 1. ovog lana, zadravaju na manevarskim povrinama, duna su da odravaju stalnu vezu s nadlenom slubom kontrole letenja, korienjem radio-stanice i ugovorenih, odnosno propisanih signala, i da se pridravaju dobijenih uputstava. Za svaki izlazak na manevarske povrine ta lica moraju pribaviti odobrenje od nadlene slube kontrole letenja. lan 21. Po manevarskim povrinama i platformi mogu se kretati samo vozila kojima se obavljaju slubeni poslovi i u njima se mogu nalaziti lica iz lana 19. st. 1. i 3. ove uredbe. Za kretanje vozila iz stava 1. ovog lana po manevarskim povrinama mora se pribaviti odobrenje nadlene slube za kontrolu letenja, kojim se utvruje vreme kad se vozila mogu kretati po tim povrinama.
8-12/01
822 od 1036
Knjiga I
Ta vozila moraju biti snabdevena radio-stanicom za odravanje stalne veze s nadlenom slubom za kontrolu letenja i opremljena rotacionim svetlom ute boje. lan 22. Lica i vozila koja se kreu po manevarskim povrinama i pristaninoj platformi ne smeju ugroavati kretanje vazduhoplova. Putnici i lica koja obavljaju odreene slubene poslove moraju se nalaziti na bezbednom odstojanju, a oprema i objekti moraju biti zatieni od izduvnih strujanja koja nastaju prilikom manevrisanja vazduhoplova. lan 23. Na prostoru odreenom za kretanje vozila po pristaninoj platformi i po manevarskim povrinama vozilo se moe kretati brzinom do 40 km/h. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, brzina kretanja vozila po manevarskim povrinama moe biti i vea od 40 km/h ako to zahteva nadlena sluba kontrole letenja. Brzina kretanja vozila, samohodne opreme i vozila sa vunom opremom prilikom prolaza vazduhoplova ne sme biti vea od 15 km/h, a na udaljenosti od 15 metara od najisturenijih delova vazduhoplova, brzina ne sme biti vea od 5 km/h. Vozila i oprema iz stava 3. ovog lana ne smeju se kretati ispod gabarita parkiranog vazduhoplova, osim ako se ne koriste za opsluivanje vazduhoplova. lan 24. Pristanina zgrada mora imati posebne slubene prolaze za domai i meunarodni saobraaj koje koriste lica koja po potrebi slube odlaze na pristaninu platformu ili se sa nje vraaju (posade vazduhoplova, radnici organa unutranjih poslova, carinskih i inspekcijskih organa, radnici slubi iji se rad obavlja u pristaninoj zgradi i sl.). Vazduhoplovno pristanite mora imati i slubeni prolaz za vozila i lica koja vre slubene poslove na platformi i manevarskim povrinama. lan 25. Organizacija udruenog rada za aerodromske usluge, odnosno nosilac prava raspolaganja aerodromom duan je da obezbedi da posle
8-12/01
823 od 1036
Knjiga I
pregleda putnika i runog prtljaga putnici ne dou u kontakt sa licima koja nisu podvrgnuta ovom pregledu. lan 26. Organizacija udruenog rada za aerodromske usluge, odnosno nosilac prava raspolaganja aerodromom, kao i organ, odnosno organizacija koja je nosilac prava raspolaganja objektima, instalacijama i ureajima, duni su da stalno vre kontrolu lica i vozila pri ulasku i izlasku na slubenim prolazima. O zadravanju i kretanju lica i vozila na vazduhoplovnom pristanitu, osim zadravanja i kretanja lica u slubenim prostorijama organa uprave na vazduhoplovnom pristanitu i u podruju graninog prelaza, stara se organizacija udruenog rada za aerodromske usluge, odnosno nosilac prava raspolaganja aerodromom. lan 27. Organi, odnosno organizacije iz lana 26. ove uredbe duni su da uoljivim znacima obelee slubene i druge prolaze, pravce kretanja lica i vozila i da istaknu odreene zabrane i ogranienja kretanja. lan 28. Na vazduhoplovnom pristanitu zabranjeno je dranje i noenje oruja, municije, eksploziva i drugih opasnih materijala, osim u sluajevima predvienim posebnim propisima.
V. KAZNENE ODREDBE
lan 29. Novanom kaznom od 35.000 do 450.000 dinara kaznie se za prekraj preduzee ili drugo pravno lice: 1) ako ne obezbedi, odnosno ne uva vazduhoplove, objekte i opremu na vazduhoplovnom pristanitu od znaaja za bezbednost vazdune plovidbe (lan 3. stav 3); 2) ako ne utvrdi planove mera bezbednosti za vanredne sluajeve ili mere bezbednosti u sluajevima kad se prevoze jugoslovenski i strani dravnici (lan 5. st. 1. i 3);
8-12/01
824 od 1036
Knjiga I
3) ako ne uskladi planove mera bezbednosti i postupke za njihovo sprovoenje sa drugim organizacijama i organima na vazduhoplovnom pristanitu ili ako ne postupa po planovima mera bezbednosti i postupcima za njihovo sprovoenje (lan 6); 4) ako za vreme zadravanja vazduhoplova nou na pristaninoj platformi, parkiralitu ili u hangaru ne obezbedi osvetljavanje tih objekata, odnosno prostora (lan 10); 5) ako ukrcavanje putnika, prtljaga i robe u vazduhoplov ili njihovo iskrcavanje iz vazduhoplova ili snabdevanje vazduhoplova gorivom ne vri na nain propisan ovom uredbom (lan 12); 6) ako utovar opasnih ili za zdravlje tetnih stvari u vazduhoplov ili njihov istovar iz vazduhoplova ne vri na za to odreenom prostoru ili ako ne obezbedi protivpoarne ili druge propisane mere obezbeenja ili ako ga ne vri pod nadzorom odgovornog lica, u skladu sa propisima o prevozu opasnih stvari (lan 14); 7) ako posebno ne obelei ili ne odvoji prtljag lica u domaem saobraaju kad se istim vazduhoplovom prevoze lica u meunarodnom i domaem vazdunom saobraaju (lan 17); 8) ako ne obezbedi da sistem veza i propisana signalizacija aerodromskih slubi sa posadama vazduhoplova i nadlenom slubom kontrole letenja obezbeuju tano, hitno i potpuno davanje potrebnih podataka i obavetenja o saobraaju na vazduhoplovnom pristanitu (lan 18); 9) ako ne obezbedi da lica koja vre slubene poslove na vazduhoplovnom pristanitu, kad se kreu po pristaninoj platformi, po manevarskim povrinama i u objektima koji su od znaaja za bezbednost vazdune plovidbe, za vreme vrenja tih poslova nose propisano slubeno, odnosno radno odelo, sa propisanim oznakama i znacima identifikacije ili ako ne obezbedi da lica koja privremeno vre slubene poslove na vazduhoplovnom pristanitu nose znak identifikacije (bed) (lan 19); 10) ako se po manevarskim povrinama i platformi kreu vozila kojima se ne obavljaju slubeni poslovi ili ako se u njima ne nalaze lica koja vre slubene poslove na vazduhoplovnom pristanitu ili ako se po manevarskim povrinama kreu vozila bez pribavljenog odobrenja nadlene slube kontrole letenja ili ako ta vozila nisu snabdevena radiostanicom za odravanje stalne veze sa nadlenom slubom kontrole
8-12/01
825 od 1036
Knjiga I
letenja ili ako nisu opremljena rotacionim svetlom ute boje i signalnim sredstvima (lan 21); 11) ako ne obezbedi da se lica i vozila kreu po manevarskim povrinama i pristaninoj platformi tako da ne ugroavaju kretanje vazduhoplova ili ako ne obezbedi da se putnici i lica koja obavljaju odreene slubene poslove nalaze na bezbednom odstojanju i da oprema i objekti budu zatieni od izduvnih strujanja koja nastaju prilikom manevrisanja vazduhoplova (lan 22); 12) ako se na prostoru odreenom za kretanje vozila po pristaninoj platformi i po manevarskim povrinama vozilo kree brzinom veom od brzine propisane ovom uredbom (lan 23); 13) ako ne obezbedi stalnu kontrolu ulazaka i izlazaka lica i vozila na slubenim prolazima (lan 26. stav 1); 14) ako uoljivim znacima ne obelei slubene i druge prolaze, pravce kretanja lica i vozila, ili ne istakne odreene zabrane i ogranienja kretanja (lan 27). Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili u drugom pravnom licu, odnosno odgovorno lice u organu drutveno-politike zajednice, novanom kaznom od 8.000 do 80.000 dinara. lan 30. Novanom kaznom od 35.000 do 450.000 dinara kaznie se za prekraj nosilac prava raspolaganja aerodromom, odnosno preduzee za aerodromske usluge: 1) ako ne obezbedi vazduhoplovno pristanite od nekontrolisanog pristupa ljudi, vozila i ivotinja ili ako ga ne ogradi na propisan nain (lan 3. stav 1); 2) ako se ispred vazduhoplova, posle sletanja, po pristaninoj platformi ne kree vozilo slube prihvata i otpreme (lan 8. stav 1); 3) ako vozilo slube prihvata i otpreme nije obojeno narandastom bojom, sa crnim kvadratnim poljima veliine 50 x 50 cm, i ako nije opremljeno rotacionim svetlom narandaste boje (lan 8. stav 5); 4) ako pri ukrcavanju ili iskrcavanju putnika, pri dnu stepenica, odnosno na avio-mostu ne obezbedi prisustvo odreenog strunog lica koje za to odredi sluba prihvata i otpreme (lan 13); 5) ako pre ukrcavanja putnika i prtljaga u vazduhoplov ne obezbedi identifikaciju putnikog prtljaga, odnosno ako ne obezbedi da
8-12/01
826 od 1036
Knjiga I
sluba prihvata i otpreme vri identifikaciju prtljaga po sistemu numerike identifikacije, ili ako ne obezbedi da se neidentifikovan prtljag dri na odreenom i obezbeenom mestu (lan 15); 6) ako bez odobrenja nadlene slube kontrole letenja vri odreene radove manjeg obima na manevarskim povrinama (lan 20. stav 1); 7) ako ne obezbedi da lica koja vre odreene radove na manevarskim povrinama odravaju stalnu vezu s nadlenom slubom kontrole letenja korienjem radio-stanice i ugovorenih, odnosno propisanih signala ili da se pridravaju odreenih uputstava (lan 20. stav 2); 8) ako u pristaninoj zgradi ne obezbedi slubene prolaze za domai i meunarodni saobraaj koje koriste lica koja po potrebi slube odlaze na pristaninu platformu ili se sa nje vraaju (lan 24. stav 1); 9) ako na vazduhoplovnom pristanitu ne obezbedi slubeni prolaz za vozila i lica koja vre slubene poslove na platformi i manevarskim povrinama (lan 24. stav 2); 10) ako ne obezbedi da posle pregleda putnika i runog prtljaga ti putnici ne dou u kontakt sa licima koja nisu podvrgnuta ovom pregledu (lan 25). Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu za aerodromske usluge, odnosno nosilac prava raspolaganja aerodromom novanom kaznom od 8.000 do 80.000 dinara. lan 31. Novanom kaznom od 35.000 do 450.000 dinara kaznie se za prekraj preduzee koje je nosilac prava raspolaganja vazduhoplovom: 1) ako ne upravlja vazduhoplovom po manevarskim povrinama i platformi prema propisano obeleenim oznakama ili ako nosnim tokom ne sledi liniju vodilju (lan 7); 2) ako po pristaninoj platformi ne upravlja vazduhoplovom prema uputstvu slube prihvata i otpreme (lan 8. stav 4); 3) ako opravke vazduhoplova ne vri na za to odreenim i obeleenim mestima ili u hangarima ili ako opravke vazduhoplova vri kad se u vazduhoplovu nalaze putnici (lan 11. st. 2. i 3); 4) ako pri ukrcavanju u vazduhoplov ili iskrcavanju putnika iz vazduhoplova ne obezbedi prisustvo lana posade vazduhoplova na vrhu stepenica ili na ulazu u vazduhoplov (lan 13). Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu koje je nosilac prava raspolaganja vazduhoplovom novanom kaznom od 8.000 do 80.000 dinara.
8-12/01
827 od 1036
Knjiga I
Za radnje iz stava 1. ta. 1. i 2. ovog lana kaznie se i sopstvenik vazduhoplova novanom kaznom od 8.000 do 80.000 dinara.
VI. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 32. Postavljanje ograde propisane visine iz lana 3. ove uredbe mora biti obavljeno u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ove uredbe. lan 33. Odredba lana 15. stav 1. ove uredbe koja se odnosi na identifikaciju prtljaga primenjivae se do roka utvrenog u lanu 302. Zakona o vazdunoj plovidbi. lan 34. Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da vai Uredba o bezbednosti i redu na vazduhoplovnom pristanitu ("Slubeni list SFRJ", br. 35/81). lan 35. Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
828 od 1036
Knjiga I
5.2
PRAVILNIK O PROJEKTOVANJU, IZGRADNJI I REKONSTRUKCIJI CIVILNIH AERODROMA I * NJIHOVOJ KLASIFIKACIJI I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom utvruju se osnovni elementi i normativi koji se primenjuju pri projektovanju, izgradnji i rekonstrukciji civilnih aerodroma (u daljem tekstu: aerodromi) i prema kojima se vri klasifikacija aerodroma. lan 2. Osnovni elementi i normativi za projektovanje, izgradnju i rekonstrukciju aerodroma odreuju se prema njihovoj vrsti. Vrste aerodroma prema kojima se odreuju osnovni elementi i normativi jesu: 1) aerodromi za javni vazduni saobraaj; 2) aerodromi za sportsko vazduhoplovstvo i za sopstvene potrebe; 3) aerodromi za hidroavione (hidrodromi); 4) aerodromi za helikoptere. lan 3. Pre izrade projekta mora se utvrditi lokacija aerodroma, i u tu svrhu moraju se prouiti i utvrditi topografski, geoloki, geomehaniki, hidroloki, navigacioni i meteoroloki uslovi koji su od uticaja na bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova i na nesmetano vrenje vazdunog saobraaja. lan 4. Utvrivanje lokacije aerodroma treba da bude u skladu sa urbanistikim i prostornim planovima i sa planovima izgradnje vojnih aerodroma.
* Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SFRJ", br. 2/66, a ispravka u "Slubenom listu SFRJ", br. 4/66.
8-12/01
829 od 1036 lan 5.
Knjiga I
Na razdaljini od 3 km ne smeju biti dalekovodi visokog napona koji seku pravac poletno-sletne staze, a na razdaljini do 1 km ne smeju biti takvi dalekovodi koji su paralelni sa poletno-sletnom stazom. Reke, kanali i vode treba na pravcu poletanja i sletanja da su udaljeni najmanje 1 km od praga poletno-sletne staze, a od produnih ivica aerodroma najmanje 400 m. lan 6. Aerodromi se svrstavaju u klase, i to: 1) aerodromi za javni vazduni saobraaj u 7 klasa; 2) aerodromi za sportsko vazduhoplovstvo i za sopstvene potrebe u 3 klase; 3) hidrodromi u 3 klase; 4) aerodromi za helikoptere na zemlji ili na objektima u 4 klase, a na vodi u 2 klase. Klase aerodroma oznaavaju se kodeksnim slovima: A, B, C, D, E, F, G. Kod hidrodroma klasa se oznaava pored kodeksnog slova i dopunskim kodeksnim brojem, radi oznaavanja dubine kanala za poletanje i sletanje. Dubina kanala za poletanje i sletanje oznaava se, i to: dubina preko 4,5 m kodeksnim brojem 1, dubina preko 3,7 do 4,5 m kodeksnim brojem 2, a dubina od 2,4 do 3,7 m kodeksnim brojem 3. lan 7. Osnovni element prema kome se odreuje klasa aerodroma je duina glavne poletno-sletne staze, odnosno glavnog kanala za poletanje i sletanje. Pored duine glavne poletno-sletne staze, odnosno glavnog kanala za poletanje i sletanje aerodrom po svojim fizikim svojstvima treba da zadovoljava i druge osnovne elemente i normative za tu klasu predviene ovim pravilnikom. Ako povoljni meteoroloki uslovi, vrsta vazduhoplova koji e sletati na odreeni aerodrom i vremenski period iskoriavanja omoguavaju da se aerodrom sa niim elementima i normativima fizikih svojstava koristi za bezbedno sletanje i poletanje vazduhoplova pod uslovima koje omoguavaju vii elementi i normativi fizikih svojstava, tome aerodromu moe se odrediti odgovarajua via klasa, ali ne via od klase u koju on spada prema duini poletno-sletne staze, odnosno kanala za sletanje i poletanje.
8-12/01
830 od 1036
Knjiga I
II OSNOVNI ELEMENTI I NORMATIVI ZA PROJEKTOVANJE IZGRADNJU I REKONSTRUKCIJU AERODROMA A. Aerodromi za javni vazduni saobraaj 1. Poletno-sletne staze
lan 8. Osnovna duina glavne poletno-sletne staze mora biti na aerodromu: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) klase A preko 2.550 m; klase B preko 2.150 m do 2.550 m; klase C preko 1.800 m do 2.150 m; klase D preko 1.500 m do 1.800 m; klase E preko 1.280 m do 1.500 m; klase F preko 1.080 m do 1.280 m; klase G od 900 m do 1.080 m.
Osnovne duine poletno-sletnih staza iz stava 1. ovog lana primenjuju se pod standardnim atmosferskim pritiskom, na koti 0 (nivo mora), pri temperaturi od +15C. Za razliku u atmosferskom pritisku od standardnog pritiska, zbog vee nadmorske visine, treba osnovnu duinu poletno-sletne staze produiti, i to za razliku u visini od svakih 300 m treba na osnovnu duinu dodati 7% od te duine. Za poveanje temperature preko +15C treba osnovnu duinu za svaki 1C produiti za 1%. Za proraunavanje duine staze uzima se srednja dnevna temperatura u najtoplijem mesecu godine u predelu lokacije aerodroma. Osnovna duina poletno-sletne staze zbog vee nadmorske visine i poveanja temperature produava se najvie do 35%. Ako se proraunom dobiva vei procenat korekture od 35%, poletno-sletna staza produava se samo za 35% od njene osnovne duine. lan 9. Ako aerodrom, pored glavne poletno-sletne staze, ima i druge poletno-sletne staze, duina tih drugih staza ne sme biti manja od 85% od izabrane osnovne duine glavne poletno-sletne staze zajedno sa
8-12/01
831 od 1036
Knjiga I
dodatim duinama. Izuzetno, moe duina druge poletno-sletne staze biti manja od 85% od duine glavne poletno-sletne staze ako na aerodromu duvaju vetrovi jakog intenziteta, ali ne sme biti manja od 70% od izabrane osnovne duine glavne poletno-sletne staze. lan 10. Poletno-sletne staze na aerodromu moraju biti tako postavljene i njihov broj mora biti tako odreen da se obuhvati mogunost poletanja i sletanja vazduhoplova u odnosu na vetrove koji najee duvaju u predelu lokacije aerodroma u to veem procentu. Taj procent ne treba da bude ispod 95%. lan 11. irina poletno-sletne staze ne sme biti manja: 1) od 45 m na aerodromima klase A, B, C, D i E; 2) od 30 m na aerodromima klase F i G. lan 12. Ako se na nekom aerodromu predviaju paralelne poletno-sletne staze, njihov razmak za letenje sa spoljnom vidljivou treba da bude, raunajui od osovine jedne do osovine druge poletno-sletne staze, najmanje: 1) 210 m na aerodromima klase A, B i C; 2) 150 m na aerodromima klase D, E, F i G. Ako se predvia istovremena upotreba paralelnih poletno-sletnih staza pod uslovima instrumentalnog letenja, razmak iz stava 1. ovog lana treba da bude znatno vei. Koliko se poveava razmak izmeu paralelnih poletno-sletnih staza, utvruje se u investiciono-tehnikoj dokumentaciji. lan 13. Prosean uzduni nagib poletno-sletne staze ne sme da pree 1%. Uzduni nagib na bilo kom delu poletno-sletne staze ne sme da pree: 1) 1,25% na aerodromima klase A, B i C; 2) 1,50% na aerodromima klase D, E, F i G.
8-12/01
832 od 1036
Knjiga I
Na aerodromima klase A, B i C, prva i poslednja etvrtina duine poletno-sletne staze, po mogustvu, ne treba da ima uzduni nagib vei od 0,8%. Promena uzdunog nagiba na mestima na kojima se ne moe izbei prelaz sa jednog nagiba na drugi, treba da bude izvedena krivom povrinom kod koje stepen promene ne prelazi: 1) 0,1% na 30 m, odnosno minimalni poluprenik od 30.000 m na aerodromima klase A, B, C i D; 2) 0,2% na 30 m, odnosno minimalni poluprenik od 15.000 m na aerodromima klase E i F; 3) 0,3% na 30 m, odnosno minimalni poluprenik od 10.000 m na aerodromu klase G. Popreni nagib poletno-sletne staze mora biti takav da je obezbeeno odvoenje atmosferskih voda sa kolovoznih povrina, ali ne sme prei 1,5%.
2. Osnovna staza
lan 14. Du oba praga i pored ivica poletno-sletne staze mora postojati dopunska povrina stabilizovanog zemljita radi vee bezbednosti sletanja i poletanja vazduhoplova (osnovna staza). lan 15. Ukupna irina osnovne staze du pragova i ivica poletno-sletne staze iznosi: 1) ako se predvia letenje pri spoljnoj nevidljivosti (instrumentalno letenje) 300 m; 2) ako se predvia letenje samo pri spoljnoj vidljivosti (neinstrumentalno letenje) 150 m. lan 16. Uzduni nagib osnovne staze na udaljenosti od 75 m od osovine poletno-sletne staze ne sme biti vei: 1) od 1,75% na aerodromima klase A, B i C; 2) od 2,0% na aerodromima klase D, E, F i G.
8-12/01
833 od 1036
Knjiga I
Popreni nagib osnovne staze na udaljenosti do 75 m od osovine poletno-sletne staze ne sme biti vei od 2,5%. Na ostalim delovima osnovne staze popreni nagib moe biti najvie do 5%. Produni nagib pretpolja poletno-sletne staze na aerodromima klase A, B i C ne sme biti vei od 1,25%, a na aerodromima klase D, E, F i G ne sme biti vei od 1,5%. Pretpolje je stabilizovana povrina zemljita, duga 60 m, izmeu praga poletno-sletne i unutranje ivice prilazne ravni za poletanje.
3. Rulne staze
lan 17. Izlazak vazduhoplova na poletno-sletnu stazu, odnosno prilazak vazduhoplova sa poletno-sletne staze do platforme obezbeuje se rulnim stazama. Rulne staze moraju biti izvedene tako da vazduhoplovi to je mogue bre izlaze na poletno-sletnu stazu, odnosno odlaze sa nje i da je put najkrai do platforme. lan 18. irina rulne staze odreuje se prema predvienoj frekventnosti saobraaja, vodei rauna i o tipovima i veliinama vazduhoplova koji se predviaju da e na njoj voziti i treba da bude najmanje: 1) 20 m na aerodromima klase A, B i C; 2) 15 m na aerodromima klase D, E i F; 3) 12,5 m na aerodromu klase G. Proirenje rulne staze treba predvideti na mestu njenog ukrtanja sa poletno-sletnom stazom, drugom rulnom stazom ili platformom. Poluprenik proirenja rulne staze odreuje se zavisno od ugla pod kojim je rulna staza postavljena u odnosu na poletno-sletnu stazu, drugu rulnu stazu ili platformu, kao i od tipova vazduhoplova koji se predviaju da e na njoj voziti, i treba da iznosi najmanje: a) za vazduhoplove na mlazni pogon: 1) 23 m ako je ugao postavljanja manji od 45, 2) 30 m ako je ugao postavljanja od 45 do 135,
8-12/01
834 od 1036
Knjiga I
3) 60 m ako je ugao postavljanja vei od 135; b) za ostale tipove vazduhoplova: 1) 7,5 m ako je ugao postavljanja manji od 45, 2) 15 m ako je ugao postavljanja od 45 do 135, 3) 60 m ako je ugao postavljanja vei od 135. Na spoju rulne staze sa poletno-sletnom stazom ili sa platformom, na kome se ne vri okretanje vazduhoplova, poluprenik krivina treba da iznosi najmanje 7,5 m. lan 19. Razmak izmeu bilo koje take na ivici rulne staze i ivice poletnosletne staze, druge rulne staze ili stalne prepreke, mora biti prema sledeim normativima, zavisno od klase aerodroma, i to: a) izmeu ivica rulne staze i ivice poletno-sletne staze: 1) za instrumentalno letenje: na aerodromima klase A, B, C, D i E na aerodromima klase F i G 2) za neinstrumentalno letenje: na aerodromima klase A, B, C, D i E na aerodromima klase F i G b) izmeu ivice jedne i ivice druge rulne staze: na aerodromima klase A, B, C i D na aerodromima klase E i F na aerodromima klase G v) izmeu ivica rulne staze i ivice stalne prepreke: na aerodromima klase A, B, C i D na aerodromima klase E i F na aerodromima klase G lan 20. Maksimalni dozvoljeni uzduni nagib rulnih staza iznosi: 1) 1,5% na aerodromima klase A, B, C i D; 2) 3% na aerodromima klase E, F i G. 73 m; 69 m; 52 m; 43 m; 40 m; 30 m; 26 m; 24 m. 150 m; 145 m;
8-12/01
835 od 1036
Knjiga I
Promena uzdunog nagiba rulne staze treba da bude sa krivom povrinom iji stepen promene ne prelazi 1% na 60 m, odnosno treba da bude najmanje sa poluprenikom od 3.000 m. Na mestima gde se promena uzdunog nagiba rulne staze ne moe izbei mora biti obezbeena takva vidljivost da se mogu sa bilo koje take na visini od 3 m iznad nivelete rulne staze videti povrine rulne staze na udaljenosti od najmanje 300 m do take posmatranja. Popreni nagib rulne staze ne sme da pree 1,5%.
4. Prilazna ravan
lan 21. Na oba kraja poletno-sletne staze moraju se predvideti prilazne ravni. Prilazna ravan prostire se u pravcu ose poletno-sletne staze u odreenom nagibu iznad povrine zemljita. Iznad povrine prilazne ravni ne sme biti nikakvih objekata, instalacija ili drugih prepreka. Prilazne ravni odreene su za poletanje i sletanje vazduhoplova. Unutranja ivica prilazne ravni nalazi se na odstojanju od 60 m od praga poletno-sletne staze. lan 22. Odreuju se sledei elementi prilazne ravni za poletanje: 1) za glavnu poletno-sletnu stazu: Unutranja irina prelazni nagib za stranu spoljna irina duina (ukupno) nagib prilazne ravni 2) za ostale poletno-sletne staze: unutranja irina prelazni nagib za stranu spoljna irina duina (ukupno) nagib prilazne ravni 180 m 12,5% 1.200 m 15.000 m 2% (1 : 50) 180 m 12,5% 1.200 m 12.000 m 2,5% (1 : 40)
8-12/01
836 od 1036
Knjiga I
Ako se lokacija aerodroma nalazi u sloenim topografskim uslovima, prilazna ravan za poletanje pri spoljnoj vidljivosti moe imati unutranju irinu od 150 m, s tim to je na 3 km irina 750 m. U ovakvom sluaju mora najmanje sa jedne strane od praga poletno-sletne staze do 3 km na svakom mestu da bude avionu omoguen standardni zaokret sa poluprenikom dobivenim kao funkcija brzine aviona u penjanju i uslova zaokreta od 3 u sekundu. lan 23. Odreuju se sledei elementi prilazne ravni za sletanje: 1) na aerodromima za instrumentalno letenje, klase A do G: unutranja irina 300 m prelazni nagib za svaku stranu 15% duina (ukupna) 15.000 m nagib za duinu do 3.000 m od pretpolja 2% (1 : 50) nagib posle 3.000 m na aerodromima za neinstrumentalno letenje, klase: 2,5% (1 : 40)
2)
A do D unutranja irina prelazni nagib za svaku stranu duina (ukupna) 3.000 m od pretpolja 150 m 10% 3.000 m 2,3%(1:40)
E do F 150 m 10% 3.000 m 3,33%(1:30)
G 150 m 10% 3.000 m 5%(1:20)
5. Horizontalna ravan
lan 24. Horizontalna ravan je kruna, sa centrom u koordinatnoj taki aerodroma, i odreuje se kod svih klasa aerodroma na 45 m iznad srednje kote aerodroma, i sa poluprenikom od 4000 m.
8-12/01
837 od 1036
Knjiga I
Na periferiji horizontalne ravni mora se predvideti konusna ravan, koja se produuje u nagibu od 5%, s tim da se zavrava iznad kote horizontalne ravni, i to: 1) 100 m na aerodromima klase A, B i C; 2) 75 m na aerodromima klase D, E i F. Prelazni nagib od ivica osnovne staze do horizontalne ravni ne sme biti vei do 14,3% (1 : 7). Svi prirodni ili vetaki objekti vii od kote horizontalne ravni ili konusne ravni smatraju se preprekama i moraju biti obeleeni orijentacionim znakovima. lan 25. Iznad prilaznih, horizontalnih i konusnih ravni ne smeju se podizati novi objekti.
B. Aerodromi za sportsko vazduhoplovstvo i za sopstvene potrebe

lan 26. Duina i irina poletno-sletnih staza aerodroma za sportsko vazduhoplovstvo i za sopstvene potrebe mora biti, i to aerodroma: 1) klase A duina 1.200 m ili vea, irina najmanje 150 m; 2) klase B duina 800 do 1.200 m, a irina najmanje 150 m; 3) klase C duina 700 do 800 m, a irina najmanje 100 m. Duina poletno-sletne staze iz stava 1. ovog lana primenjuje se pod standardnim atmosferskim pritiskom, na koti 0, pri temperaturi od +15C. Odredbe lana 8. st. 3, 4. i 5. ovog pravilnika vae i za poveanje duine poletno-sletne staze aerodroma za sportsko vazduhoplovstvo i za sopstvene potrebe, u sluaju promena standardnih uslova nastalih u atmosferskom pritisku zbog vee nadmorske visine, ili u srednjoj dnevnoj temperaturi u najtoplijem mesecu u godini.
8-12/01
838 od 1036 lan 27.
Knjiga I
Poletno-sletnu stazu treba tako odrediti i postaviti da omoguuje poletanje i sletanje vazduhoplova sa obuhvaenosti od najmanje 95% u odnosu na vetrove koji duvaju u periodu od aprila do oktobra u predelu lokacije aerodroma. lan 28. Uzduni nagib na bilo kom delu poletno-sletne staze ne sme prei 2%, s tim da uzduni nagib poletno-sletne staze u proseku ne sme prei 1,2%. Popreni nagib na bilo kom delu poletno-sletne staze ne sme da pree 2,5%. lan 29. Na oba kraja poletno-sletne staze mora se predvideti prilazna ravan ija se unutranja strana nalazi na 60 m od praga poletno-sletne staze i to sa sledeim dimenzijama: 1) za aerodrome klase A i B irina unutranje strane 200 m, a irina spoljne strane 750 m; 2) za aerodrome klase C irina unutranje strane 100 m, a irina spoljne strane 650 m. Duina prilaznih ravni mora da iznosi 3 km, a njen nagib 4% (1 : 25).
C. Hidrodromi
lan 30. Duina glavnog kanala za poletanje i sletanje hidroaviona mora biti i to na hidrodromu: 1) klase A preko 4.500 m; 2) klase B preko 3.000 m do 4.500 m; 3) klase C preko 2.000 m do 3.000 m.
8-12/01
839 od 1036 lan 31.
Knjiga I
Ako hidrodrom, pored glavnog kanala za poletanje i sletanje, ima i druge kanale za poletanje i sletanje, duina tih kanala mora biti najmanje 85% od duine glavnog kanala. Izuzetno, na hidrodromu sa jakim vetrovima duina drugih kanala za poletanje i sletanje moe biti najmanje 70% od duine glavnog kanala. lan 32. Dubina kanala za poletanje i sletanje mora biti najmanje 2,4 m u vreme niske vode koja se moe oekivati na bilo kom mestu u kanalu. lan 33. Broj kanala za poletanje i sletanje mora biti odreen tako i oni moraju biti postavljeni tako da se obuhvati mogunost poletanja i sletanja hidroaviona u odnosu na vetrove koji najee duvaju u predelu lokacije hidrodroma od najmanje 95%. lan 34. irina kanala za poletanje i sletanje koji je predvien za neinstrumentalno letenje, ne sme biti manja: 1) od 225 m na hidrodromu klase A; 2) od 180 m na hidrodromu klase B; 3) od 150 m na hidrodromu klase C. Izuzetno, ako brzina strujanja vode u kanalu ne prelazi 2 vora u pravcu pruanja kanala, odnosno 1 vor upravno na pravac pruanja kanala, minimalna irina kanala iz stava 2. ovog lana moe se smanjiti, ali najvie za 30 m. lan 35. Na oba kraja kanala za poletanje i sletanje moraju postojati bazeni za okretanje hidroaviona. Bazeni za okretanje treba da imaju prenik dug koliko najmanje dvostruka irina kanala propisana za odgovarajuu klasu hidrodroma. Dubina bazena za okretanje ne sme biti manja od dubine glavnog kanala za poletanje i sletanje.
8-12/01
840 od 1036 lan 36.
Knjiga I
Kanali za vonju za izlazak hidroaviona na kanal za poletanje i sletanje ili za dolazak do hidrodromskog sidrita moraju imati irinu, merenu pri niskoj vodi, od najmanje: 1) 120 m na hidrodromu klase A; 2) 105 m na hidrodromu klase B; 3) 90 m na hidrodromu klase C. Dubina kanala za vonju ne sme biti manja od 1,8 m, merena pri niskoj vodi. lan 37. Na sidritu moraju se predvideti potrebni objekti za ukrcavanje i iskrcavanje putnika, prtljaga i robe, kao i oprema za bezbedno usidrenje hidroaviona. Dubina sidrita, merena pri niskoj vodi, treba da odgovara najmanjoj dubini odgovarajueg kanala za vonju, ali ne sme da bude manja od 2,4 m. lan 38. Na oba kraja kanala za poletanje i sletanje moraju se predvideti prilazne ravni, ije se unutranje strane nalaze na 60 m od praga kanala, a spoljne strane na udaljenosti od 3.000 m od unutranje strane. irina unutranje strane prilazne ravni mora biti ista kao irina kanala, a irina spoljne strane mora biti za 900 m vea od irine kanala za instrumentalno letenje, a za 600 m vea od irine kanala za neinstrumentalno letenje. Nagib prilaznih ravni mora iznositi: 1) 1 : 50 kod kanala za instrumentalno letenje na hidrodromima svih klasa, i kod glavnih kanala za neinstrumentalno letenje na hidrodromima klase A i B koji su otvoreni za meunarodni saobraaj; 2) 1 : 40 kod glavnih kanala za neinstrumentalno letenje na hidrodromima klase A i B koji su otvoreni samo za unutranji vazduni saobraaj i kod drugih kanala za neinstrumentalno letenje na hidrodromima klase A i B koji su otvoreni za unutranji ili meunarodni vazduni saobraaj ili za oba ova saobraaja; 3) 1 : 30 kod kanala za neinstrumentalno letenje na hidrodromu klase C.
8-12/01
841 od 1036 lan 39.
Knjiga I
Horizontalna ravan je kruna, sa centrom u koordinatnoj taki hidrodroma, i odreuje se na 45 m iznad kote hidrodroma. Horizontalna ravan mora da ima poluprenik od: 1) 4.000 m na hidrodromu klase A; 2) 3.000 m na hidrodromu klase B; 3) 1.800 m na hidrodromu klase C. Na periferiji horizontalne ravni obrazuju se konusna ravan, koja se produuje u nagibu od 4% (1 : 25), s tim to se zavrava iznad kote horizontalne ravni, na: 1) 100 m kod hidrodroma klase A; 2) 50 m kod hidrodroma klase B. Na periferiji horizontalne ravni hidrodroma klase C ne mora se obrazovati konusna ravan. lan 40. Prelazni nagib od ivice kanala do horizontalne ravni ne sme biti vei od 14,3% (1 : 7).
D. Aerodromi za helikoptere
lan 41. Aerodromi za helikoptere izgrauju se na zemlji, zgradi ili drugom objektu i na vodi. lan 42. Duina i irina staze odnosno kanala za poletanje i sletanje odreuje se zavisno od klase aerodroma za helikoptere, i moraju odgovarati sledeim normativima, i to: 1) na aerodromima za helikoptere na zemlji, zgradi ili drugom objektu: Duina klase A preko 90 m klase B preko 40 m do 90 m klase C preko 15 m do 40 m klase D do 15 m irina najmanje 30 m 20 m 15 m 1,2 duine propelera helikoptera
8-12/01
842 od 1036
Knjiga I
2) na aerodromima za helikoptere na vodi: Duina klase A preko 100 m klase B od 50 do 100 m lan 43. Du svake strane staze za poletanje i sletanje aerodroma za helikoptere na zemlji, zgradi ili drugom objektu treba predvideti osnovnu stazu sledeih dimenzija: 1) duine 15 m na aerodromima za helikoptere klase A, B i C, a 1,2 duine propelera helikoptera na aerodromu za helikoptere klase D; 2) irine zavisne od klase aerodroma za helikoptere, i to: klase A 50 m, klase B 40 m, klase C 30 m, a klase D 1,2 duine propelera helikoptera. lan 44. Staza za poletanje i sletanje i osnovne staze aerodroma za helikoptere na zemlji, zgradi ili drugom objektu, mogu imati maksimalni poduni nagib 2%, a maksimalni popreni nagib 2,5%. lan 45. Najmanja irina rulne staze aerodroma za helikoptere na zemlji, zgradi ili drugom objektu moe biti kod klase A 15 m, kod klase B 9 m, a kod klase C 6 m. irina rulne staze aerodroma za helikoptere klase D odreuje se u investiciono-tehnikoj dokumentaciji, i to tako da omoguava bezbednu vonju za helikoptere koji se predviaju da e na njoj voziti, s obzirom na njihovu vrstu i veinu. irina kanala za vonju aerodroma za helikoptere na vodi mora biti najmanje, i to: kod klase A 30 m, a kod klase B 20 m. Poduni i popreni nagib rulnih staza aerodroma za helikoptere iz st. 1. i 2. ovog lana moe iznositi najvie 3%. irina najmanje 50 m 30 m
8-12/01
843 od 1036 lan 46.
Knjiga I
Razmak od ivice rulne staze do stalne prepreke mora iznositi najmanje: na aerodromu za helikoptere klase A 15 m, klase B 12 m, a klase C 9 m. Na aerodromu za helikoptere klase D razmak od ivice rulne staze do stalne prepreke moe biti manji od 9 m ako je pod normalnim uslovima vonja bezbedna. lan 47. Prilazna ravan aerodroma za helikoptere mora da odgovara sledeim normativima, i to: 1) aerodroma za helikoptere na zemlji, zgradi ili drugom objektu: klase A duina 2.000 m, sa nagibom 1 : 20; klase B duina 1.500 m, sa nagibom 1 : 10; klase C i D duina 1.000 m, sa nagibom 1 : 10; 2) aerodroma za helikoptere na vodi: klase A duina 2.000 m, sa nagibom 1 : 20; klase B duina 1.500 m, sa nagibom 1 : 20. lan 48. Horizontalna ravan aerodroma za helikoptere je kruna i odreuje se na visini od 45 m iznad kote aerodroma. Horizontalna ravan treba da ima poluprenik, i to: 1) aerodroma za helikoptere na zemlji, zgradi ili drugom objektu: klase A 800 m; klase B 600 m; klase C i D 400 m; 2) aerodroma za helikoptere na vodi: klase A 800 m; klase B 600 m.
III ZAVRNA ODREDBA

8-12/01
844 od 1036
Knjiga I
5.3
PRAVILNIK O ODRAVANJU OBJEKATA, OPREME I INSTALACIJA OD ZNAAJA ZA BEZBEDNOST * VAZDUNE PLOVIDBE NA AERODROMU I OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuje se odravanje poletno-sletnih i drugih staza, pristaninih platformi i drugih povrina na aerodromu koje slue za kretanje vazduhoplova (u daljem tekstu: povrina za kretanje vazduhoplova) i odravanje objekata, instalacija, ureaja, opreme i sredstava aerodromskih slubi koji omoguavaju bezbedno poletanje, sletanje i boravak vazduhoplova, kao i prihvat i otpremu vazduhoplova putnika i stvari. lan 2. Odravanje povrina za kretanje vazduhoplova i odravanje objekata, instalacija, ureaja, opreme i sredstava iz lana 1. ovog pravilnika vri se na nain propisan ovim pravilnikom u skladu sa uputstvom proizvoaa. lan 3. Zavisno od vrste i obima, odravanje moe biti redovno i investiciono. lan 4. Redovno odravanje obuhvata radove manjeg obima, a naroito: pregled povrina za kretanje vazduhoplova, objekata, instalacija, ureaja, opreme i sredstava koji omoguavaju bezbedno poletanje, sletanje i boravak vazduhoplova, prihvat i otpremu vazduhoplova, putnika i
8-12/01
845 od 1036
Knjiga I
stvari (u daljem tekstu: pregledi), preduzimanje preventivnih mera, popravke, otklanjanje nedostataka i ienje povrina za kretanje vazduhoplova, objekata, instalacija, ureaja, opreme i sredstava. Redovno odravanje vri se na osnovu vaee pogonske dokumentacije (tehnika dokumentacija izvedenog stanja sa svim uputstvima za rukovanje i odravanje). lan 5. Investiciono odravanje obuhvata vee obnove povrina za kretanje vazduhoplova i objekata, instalacija i ureaja kojima se obezbeuju njihova trajnost i pouzdanost, bez promene tehnikih karakteristika. Investiciono odravanje, po pravilu, vri se periodino, a radovi se izvode na osnovu uraene tehnike dokumentacije. O obavljenom investicionom odravanju vodi se pogonska dokumentacija. lan 6. Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledea znaenja: 1) suvi sneg je sneg koji se moe oduvati i koji se raspada posle pokuaja stvaranja snene grudve, ija zapreminska masa iznosi priblino 0,35 kg/dm3; 2) vlaan sneg je sneg koji se sjedinjuje kad se stegne rukama i od kog moe da se stvori snena grudva, ija zapreminska masa iznosi 3 priblino od 0,35 do 0,50 kg/dm ; 3) zbijen sneg je sneg koji je sabijen u vrstu masu koja se ne moe vie sabijati i menjati oblik, a koja se lomi u komade pri podizanju, ija zapreminska masa iznosi priblino 0,5 i vie kg/dm3; 4) lapavica je voda zasiena snegom koja se raspljuskuje unaokolo pri gaenju, ija zapreminska masa iznosi priblino od 0,5 do 0,3 3 kg/dm ; 5) vlana povrina za kretanje vazduhoplova je povrina ija je boja promenjena zbog vlanosti; 6) mokra povrina za kretanje vazduhoplova je povrina natopljena vodom ali bez vidljivog sloja vode;
8-12/01
846 od 1036
Knjiga I
7) barice su voda zadrana u udubljenjima; 8) vodeni sloj je vidljiv vodeni sloj kojim je pokrivena povrina za kretanje vazduhoplova.
II PREGLEDI
lan 7. Nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge vodi dokumentaciju o izvrenim pregledima u vidu dnevnika, zapisnika, izvetaja ili atesta. lan 8. Redovni pregled povrina za kretanje vazduhoplova, instalacija i ureaja za svetlosno obeleavanje (svetla poletno-sletnih staza, rulnih staza i platformi, svetla prilaza, prikazivai nagiba prilaenja, svetla za obeleavanje prepreka i dr.) vri se najmanje dva puta u vreme u kome se aerodrom koristi za vazdunu plovidbu, tako da se pri tom ne ometa saobraaj. Prvi redovni pregled iz stava 1. ovog lana vri se pre najvee dnevne uestalosti vazdunog saobraaja, a ako je vreme u kome se aerodrom koristi za vazdunu plovidbu manje od 24 asa, prvi redovni pregled vri se pre otvaranja aerodroma za vazduni saobraaj. Drugi redovni pregled vri se neposredno pre nastupanja dana ili noi. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, pregledi se vre i u kraim vremenskim intervalima, ali ne duim od 4 asa, ako su povrine za kretanje vazduhoplova pokrivene snegom, ledom, lapavicom, slanom, odnosno ako nastanu sledee promene i to: 1) promena koeficijenta trenja od 0,05; 2) promena debljine sloja vea od 20 mm za suv sneg, vea od 10 mm za mokar sneg i vea od 5 mm za lapavicu; 3) promena raspoloive duine ili irine poletno-sletne staze od 10% ili vie; 4) bilo koja promena u vrsti atmosferskog taloga ili povrini, koja zahteva izmene u delu F ili T izvetaja (obrazac br. 2);
8-12/01
847 od 1036
Knjiga I
5) formiranje snenih nanosa du jedne ili obe strane poletno-sletne staze kada se objavljuje promena rastojanja od ose poletno-sletne staze; 6) bilo koja promena intenziteta ili uoljivosti svetala poletnosletne staze; 7) promena bilo kojih drugih uslova za koje se na osnovu iskustva i poznavanja lokalnih uslova zna da su bitni. Pregled iz stava 4. ovog lana vri se i ako to zahteva nadlena aerodromska kontrola letenja, odnosno savezni vazduhoplovni inspektor. lan 9. Izvetaj o izvrenom pregledu izrauje se prema obrascu br. 1, a ako na povrinama za kretanje vazduhoplova ima snega, leda, lapavice ili slane prema obrascu br. 2, koji su odtampani uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo. lan 10. Nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge izvetaj iz lana 9. ovog pravilnika dostavlja, bez odlaganja, aerodromskoj slubi kontrole letenja. lan 11. Ako se na povrinama za kretanje vazduhoplova ili na instalacijama i ureajima za svetlosno obeleavanje predvia ienje ili drugi neodloni radovi, nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge duna je da najmanje pola asa pre poetka rada obavesti aerodromsku slubu kontrole letenja da e aerodrom biti zatvoren, odnosno najmanje pola asa pre zavretka svih radova da e aerodrom biti ponovo otvoren. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, aerodrom se moe odmah zatvoriti ako nastanu iznenadne pojave (kia koja se ledi, poplava, zemljotres, prekid napajanja elektrinom energijom zbog oteenja kablova i sl.). lan 12. Ako se u izvetaju slube meteoroloke pomoi vazduhoplovstvu predviaju snene padavine ili mogunost zaleivanja, ili ako do tih
8-12/01
848 od 1036
Knjiga I
pojava doe, nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge duna je da izvetaj o izvrenom pregledu dostavi aerodromskoj slubi kontrole letenja, i to najmanje dva asa pre vremena u kome aerodrom mora biti otvoren, ako je vreme u kome je aerodrom otvoren manje od 24 asa. Nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge duna je da redovno prati izvetaje slube meteoroloke pomoi vazduhoplovstvu. lan 13. Pregled poletno-sletne staze vri se po sekcijama. Sekcije iz stava 1. ovog lana iste su duine i obeleavaju se rimskim brojevima I, II i III, s tim to je sekcija I uvek prva treina duine poletno-sletne staze, posmatrano od prava sa niom brojnom oznakom. lan 14. Pregled rulne staze vri se po sekcijama, a podela na sekcije u skladu sa odredbom lana 13. stav 2. ovog pravilnika. Granice sekcija rulne staze odreuju se produenom graninom linijom sekcija poletno-sletne staze, koja je upravna na osu te staze. Broj i duina sekcija rulne staze mogu biti manje od sekcija poletnosletne staze, zavisno od duine rulne staze. lan 15. Dubina atmosferskog taloga (snega i lapavice) meri se pomou merne ipke na itavoj duini poletno-sletne staze, na rastojanju od 3 m do 10 m, sa obe strane ose poletno-sletne staze. Rastojanje izmeu dve merne take moe iznositi najmanje 10% od duine poletno-sletne staze. Rastojanje izmeu krajeva poletno-sletne staze i prve i poslednje merne take mora iznositi priblino 5% od duine poletno-sletne staze, raunajui od krajeva poletno-sletne staze. Srednja vrednost debljine atmosferskog taloga za svaku treinu poletno-sletne staze izraunava se na osnovu izmerenih vrednosti iz stava 1. ovog lana. lan 16. Nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge duna je da, pored pregleda poletnosletnih staza, vri pregled povrina uz ivicu povrina za kretanje vazduhoplova.
8-12/01
849 od 1036
Knjiga I
Visina naslaga snega uz ivice povrina za kretanje vazduhoplova utvruje se merenjem najvee visine tih naslaga, izraene u centimetrima, i udaljenosti od ivice povrina za kretanje vazduhoplova, izraene u metrima. lan 17. Uslovi koenja na povrinama za kretanje vazduhoplova proveravaju se merenjem i izraunavanjem koeficijenta trenja. Uslovi koenja na poletno-sletnoj stazi proveravaju se kad je ta staza delimino ili u potpunosti pokrivena snegom, ledom, lapavicom, slanom ili vodom, a na drugim povrinama za kretanje vazduhoplova kad se moe proceniti da e ti uslovi biti nepovoljni za kretanje vazduhoplova. Koeficijent trenja meri se du dve merne linije koje su paralelne sa osom poletno-sletne staze, na rastojanju od 3 m do 10 m sa obe strane ose. Za svaku sekciju poletno-sletne staze odreuje se srednja vrednost koeficijenta trenja. Ako se merenje vri kontinualnim mernim ureajima, srednja vrednost izraunava se na osnovu podataka registrovanih za svaku treinu poletno-sletne staze, a ako se merenje vri koionim vozilom srednja vrednost koeficijenta trenja izraunava se na osnovu najmanje devet merenja du svake od dve merne linije, s tim to se obuhvata cela duina poletno-sletne staze. Rastojanje izmeu dve merne take mora biti oko 10% od upotrebljive duine poletno-sletne staze. lan 18. Uslovi koenja proveravaju se uvek kad nastanu okolnosti koje mogu uticati na promenu koeficijenta trenja. lan 19. Koeficijent trenja meri se ureajima koji su predvieni standardima Meunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO). Ureaj kojim se meri koeficijent trenja mora biti badaren prema uputstvu proizvoaa. Merenja se vre pod uslovima koje odredi proizvoa za svaki ureaj posebno i za odreeno stanje povrina (brzina, tehnika koenja, teina, pritisak pneumatika, sneg, voda i sl.).
8-12/01
850 od 1036 lan 20.
Knjiga I
Za merenje koeficijenta trenja na povrini poletno-sletne staze koja je pokrivena zbijenim snegom i ledom, mogu se koristiti kontinualni merni ureaji (na primer: skidometar, ureaj za merenje povrinskog trenja Friction tester, m-metar), ili vozilo sa dijagonalnim koenjem. Ako se na povrini poletno-sletne staze nalazi zbijeni sneg, led ili vrlo tanak sloj suvog snega, moe se koristiti ureaj za merenje usporenja (taplesmetar ili Demsov ureaj za merenje usporenja). Pored ureaja iz stava 2. ovog lana, mogu se koristiti i drugi ureaji ako je izvrena korelacija sa najmanje jednim od tipova ureaja iz stava 1. ovog lana. Ureaj za merenje usporenja ili vozilo sa dijagonalnim koenjem ne moe se koristiti na povrinama pokrivenim snegom priem ili lapavicom. lan 21. Uslovi koenja na poletno-sletnoj stazi pokrivenoj ledom i zbijenim snegom prikazuju se opisno i odreenim brojem (kodom) koji odgovara koeficijentu trenja, prema sledeoj tabeli: Izmeren/izraunat koeficijenat trenja 0,40 i vie 0,39 do 0,36 0,35 do 0,30 0,29 do 0,26 0,25 i manje 9 nepouzdan dobro srednje do dobro srednje srednje do loe loe nepouzdano ili se ne moe izmeriti lan 22. Uslovi koenja na poletno-sletnoj stazi pokrivenoj vodom proveravaju se najmanje jedanput godinje ili kad se za to ukae potreba, odnosno kad se promeni stanje na povrinama za kretanje vazduhoplova koje moe da dovede do promene koeficijenta trenja (promene teksture kolovoznog zastora, naslage gume od pneumatika vazduho5 4 3 2 1 9 Ocena koenja Kod
8-12/01
851 od 1036
Knjiga I
plova pri sletanju i koenju, nanosi ulja i maziva, mogunost emulgovanja nanesenih estica praine i pepela i dr.). lan 23. Uslovi koenja na poletno-sletnoj stazi pokrivenoj vodom, kad se koriste ureaji za merenje, prikazuju se opisno i, zavisno od ureaja kojim je merenje vreno, odgovaraju vrednostima koeficijenata datim u sledeoj tabeli:
Ocena m-metar uslova koenja dobro srednje loe 0,50 i vie 0,40 do 0,49 ispod 0,40
Skidometar
Ureaj sa dijagonalnim koenjem 0,56 i vie
Strado- Vuni ureaj graf za merenje trenja 0,44 i vie 0,32 i vie
0,60 i vie 0,49 do 0,59 ispod 0,49
0,48 do 0,55 0,33 do 0,23 do 0,31 0,43 ispod 0,45 ispod 0,33 ispod 0,23
Pored ocene uslova koenja na povrini poletno-sletne staze pokrivene vodom, daje se i podatak o stanju u sredinjem delu poletno-sletne staze koji predstavlja polovinu povrine poletno-sletne staze (vlana, mokra, barice, vodeni sloj). lan 24. Ako se prilikom pregleda utvrdi da na povrini za kretanje vazduhoplova ima: ljuspanja kolovoznog zastora, pukotina, raspadanja ili deformacije kolovoznog zastora, neravnina (ispupenja, udubljenja), stranih predmeta i sl. i ako su oteenja takva da mogu ugroziti bezbednost vazdune plovidbe, takve povrine iskljuuju se iz upotrebe. Nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge upisae u izvetaj o izvrenom pregledu povrina za kretanja vazduhoplova kakve je vrste oteenje i da li se moe tolerisati.
8-12/01
852 od 1036 lan 25.
Knjiga I
Pregledom povrina za kretanje vazduhoplova utvruju se stanje i ispravnost sistema za obeleavanje u dnevnim i nonim uslovima korienja aerodroma. lan 26. Pregled objekata, instalacije, ureaja, opreme i sredstava moe biti dnevni, sedmini, dvonedeljni, meseni, tromeseni, estomeseni i godinji. Podaci o izvrenom pregledu iz stava 1. ovog lana unose se u dnevnik odravanja. lan 27. Dnevni pregled iz lana 26. ovog pravilnika obuhvata naroito: 1) proveru svih svetiljki sistema (pregorele sijalice, zaprljani ili polomljeni stakleni delovi soiva, veliko odstupanje podeenosti i dr.); 2) proveru itavog sistema svetlosnog obeleavanja posle uklanjanja snega, naroito u odnosu na naslage snega koje zaklanjaju svetiljke; 3) proveru daljinske komande ukljuenja i promene intenziteta svetlosti zvunih i svetlosnih signala i regulatora konstantne struje; 4) proveru svih sistema za osvetljavanje i obeleavanje prepreka i sredstava za ukljuivanje zvunih i svetlosnih signala za upozorenje i njihovih instalacija. lan 28. Sedmini pregled iz lana 26. ovog pravilnika obuhvata naroito: 1) proveru napunjenosti akumulatora, ispravnosti pokazivaa ampermetra i voltmetra i proveru kompleta rezervnih osiguraa; 2) proveru rezervnog izvora napajanja elektrinom energijom (duina vremena ukljuivanja, stabilnost i regularnost izlaznih karakteristika generatora, vibracije i prethodno zagrevanje motora, njegovih agregata i spoljnih elemenata, napajanje gorivom), i proveru svih sistema zatite; 3) proveru sa zemlje vertikalnog ugla sistema svetlosnog pokazivaa nagiba prilaenja, sa podeavanjem, ako je to potrebno.
8-12/01
853 od 1036
Knjiga I
Provera vertikalnog ugla sistema svetlosnog pokazivaa nagiba prilaenja iz vazduha vri se uporedo sa proverom sistema za precizno instrumentalno prilaenje. lan 29. Dvonedeljni pregled iz lana 26. ovog pravilnika obuhvata, naroito proveru intenziteta svetlosti svetiljki svetla ose poletno-sletne staze u zoni dodira i svetiljki svetla zone dodira poletno-sletne staze. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, ako je broj poletanja i sletanja vazduhoplova veliki, provere se vre i ee. lan 30. Meseni pregled iz lana 26. ovog pravilnika obuhvata naroito: 1) proveru rada regulatora u svim stepenima bljeska, sa merenjem izlazne struje za sve sisteme svetlosnog obeleavanja; 2) opti pregled regulacione opreme, sistema signalizacije za svaku vrstu i grupu te opreme i pregled ahtova i kanalizacije kablovskih instalacija. lan 31. Tromeseni pregled iz lana 26. ovog pravilnika obuhvata naroito: 1) proveru obaveznih instruktivnih znakova i znakova obavetavanja na aerodromskim povrinama; 2) pregled sistema prilaznog svetla, sa izradom fotografije, ako je to potrebno. lan 32. estomeseni pregled iz lana 26. ovog pravilnika obuhvata naroito: 1) proveru izolovanosti u kablovima na snagu i kablovima za signalizaciju i upravljanje, u skladu sa propisom o jugoslovenskom standardu za merenje izolovanosti. Otpor izolovanosti kablova nove instalacije mora biti vei od 60 Moma. Ako se prilikom kontrole stanja i ispravnosti iz stava 1. taka 2. ovog lana pokae da otpor izolovanosti opada, provera otpora izolovanosti vrie se ee, sa utvrivanjem uzroka.
8-12/01
854 od 1036
Knjiga I
Otpor izolovanosti u sluaju iz stava 2. ove take ne sme biti manje od 5 Moma; 2) proveru sistema uzemljenja i ostalih sistema zatite, elektrinih kontakata i izolatora na regulacionim ureajima. lan 33. Godinji pregled iz lana 26. ovog pravilnika obuhvata naroito: 1) proveru svih elemenata instalacija za svetlosno obeleavanje, osim provera iz l. 27. do 32. ovog pravilnika; 2) merenje intenziteta svetlosti svetiljki za svetlosno obeleavanje povrina za kretanje vazduhoplova i prepreka; 3) merenje intenziteta osvetljenosti platformi aerodroma. lan 34. Nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge duna je da najmanje jedanput godinje izvri tehniki pregled ispravnosti svih elemenata sredstava aerodromskih slubi bitnih za njihovo bezbedno korienje (generatori, vuna vozila, samohodne stepenice, utovarivai, prikolice, sredstva za zemaljski prevoz putnika i druga vozila za snabdevanje, ienje, odleivanje i ostalu pripremu i opsluivanje vazduhoplova pre i posle leta, kao i ostala vozila koja slue za obavljanje drugih poslova na platformi i manevarskim povrinama). Pregled iz stava 1. ovog lana vri se i ee ako stanje opreme i sredstava aerodromskih slubi to zahteva. Nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge duna je da obrazuje dokumentaciju o izvrenom pregledu iz stava 1. ovog lana i da tu dokumentaciju uva do sledeeg tehnikog pregleda.
III POPRAVKE I OTKLANJANJE NEDOSTATAKA

lan 35. U toku redovnog odravanja povrina za kretanje vazduhoplova moraju se odmah otkloniti svi nedostaci i izvriti odreene popravke, a naroito: 1) popravke mestiminih povrinskih oteenja kolovoznog zastora i oteenja du spojnica i na uglovima ploa betonskog zastora;
8-12/01
855 od 1036
Knjiga I
2) obrada i zaptivanje novih pukotina i zamena dotrajale zaptivene mase spojnica i pukotina; 3) denivelacija sa zamenom ili bez zamene kolovoznog zastora na mestima oteenja; 4) obnavljanje nedovoljno uoljivih oznaka; 5) koenje trave i odravanje propisanih kota i nagiba povrina osnovnih staza; 6) zamena dotrajalih kablovskih instalacija sistema svetlosnog obeleavanja i zamena neispravnih svetiljki; 7) popravke oteenja na ogradi; 8) druge popravke kojima se spreavaju nepravilnosti i oteenja na povrinama za kretanje vazduhoplova. lan 36. Nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge duna je da redovno odrava rigole, slivnike, ahtove i kanale koji se koriste za odvoenje vode i zatitu od atmosferske vode. lan 37. Plan odravanja za jesenji period, pored redovnog odravanja, sadri i plan pripreme za odravanje u zimskim uslovima, ukljuujui i preventivne mere. lan 38. Popreni i uzduni nagibi na povrinama poletno-sletnih staza, drugih staza, platformi i drugih povrina na aerodromu moraju se odravati u skladu sa propisanim nagibima. Na kolovoznom zastoru poletno-sletne staze koju koriste vazduhoplovi iji je raspon krila vei od 24 m i vazduhoplovi sa turbo-mlaznim motorima nisu dozvoljene deformacije vee od 3 cm, na duini 45 m u uzdunim profilima poletno-sletne staze. lan 39. Ni na jednom delu poletno-sletne staze i brzoizlaznih rulnih staza sa kolovoznim zastorom ne smeju biti neravnine vee od:
8-12/01
856 od 1036
Knjiga I
1) 1,25 cm u vidu izboina koje ne smeju biti otrih ivica, mereno ravnjaom duine 3 m, u bilo kom pravcu; 2) 3 cm u vidu ulegnua u kojima moe da se zadrava voda, mereno ravnjaom duine 3 m, u bilo kom pravcu. lan 40. Ni na jednom delu povrina rulnih staza i platformi sa kolovoznim zastorom ne smeju biti neravnine u kojima se moe zadrati voda, koje su vee od 3 cm mereno ravnjaom duine 3 m u bilo kom pravcu. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, neravnine mogu biti i vee ako su na aerodromu izgraeni rigoli ili kanali za odvodnjavanje, koji ne mogu dovesti do oteenja vazduhoplova. lan 41. Na stabilizovanim povrinama za kretanje vazduhoplova ne sme biti neravnina veih od 3 cm mereno ravnjaom duine 3 m u bilo kom pravcu. lan 42. Na zatravljenim povrinama za kretanje vazduhoplova ne sme biti neravnina veih od 5 cm, mereno ravnjaom duine 3 m u bilo kom pravcu. lan 43. U periodu povoljnih vremenskih i drugih uslova moraju se planirati i izvesti obimniji radovi predvieni redovnim i investicionim odravanjem, a naroito: 1) opravke, zamene ili ojaavanje dotrajalih mesta na kolovoznim povrinama; 2) zatita asvaltnog zastora od ispoivanja bitumenskog veziva; 3) poveavanje rapavosti kolovoznih povrina radi poveanja efekta koenja; 4) zamena filterskog materijala u drenanim kanalima; 5) uklanjanje drvea i drugog rastinja koje probija povrine za ograniavanje prepreka; 6) provera ravnosti i nosivosti kolovozne konstrukcije.
8-12/01
857 od 1036 lan 44.
Knjiga I
Ako na povrinama za kretanje vazduhoplova nije uoljivo vie od 30% obojenih povrina oznaka, usled naslaga gume, drugih neistoa, oteenja ili promene osnovne boje, moraju se izvriti popravke i obnavljanje takvih oznaka. lan 45. Ako se vrednost koeficijenta trenja na povrini poletno-sletne staze pokrivene vodom smanji ispod vrednosti datih u koloni 3. tabele iz stava 2. ovog lana, preduzimaju se mere za poboljanje uslova koenja (poveanja rapavosti ili obnavljanje zastora, ienje) i istovremeno se objavljuje podatak, putem hitnih obavetenja (NOTAM), da je poletnosletna staza klizava kad je pokrivena vodom. Granine vrednosti odravanja odreuju se prema sledeoj tabeli: Vrednos ure- ti za nove poletnosletne staze
2
Merni aj
Granine vrednosti odravanja
Dubina vode pri merenju (mm)
Brzina pri merenju (km/h)
1 m-metar 0,7
0,5 0,45
1,0 0,5
0,65 Skidometar i ureaj za 0,5 merenje povrinskog 0,6 trenja (Fric- 0,7 tion tester) Stradograf 0,6
65 sa visokom 130 primenom pneumatika 130 95 65 65
0,35 0,4 0,5 0,35
1,0 1,0 1,0 1,0
Vrednosti u kolonama 2. i 3. iz tabele iz stava 2. ovog lana predstavljaju srednje vrednosti za poletno-sletne staze ili njene odreene deonice.
8-12/01
858 od 1036 lan 46.
Knjiga I
Trava i drugo rastinje na osnovnim stazama ne smeju biti vii od 30 cm, a trava oko svetiljki sistema svetlosnog obeleavanja mora se odravati tako da se obezbedi stalna vidljivost tih svetiljki iz vazduhoplova u poletanju, sletanju i kretanju po povrinama za kretanje vazduhoplova. Na zatravljenim povrinama za kretanje vazduhoplova trava ne sme biti via od 15 cm. lan 47. Ako se na zatravljenim povrinama pojave krtinjaci, te povrine moraju se poravnati i zatraviti. lan 48. Ako nastane kvar sijalice, svetiljke i dela instalacije ili se iz bilo kog razloga smanji intenzitet emitovanja svetlosti, kvar se mora otkloniti pre nego to se intenzitet emitovanja svetlosti smanji ispod dozvoljenog. lan 49. Nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge duna je da obezbedi da na aerodromu, dok je otvoren, bude ovlaeno lice za odravanje sistema svetlosnog obeleavanja. lan 50. Za sve elemente sistema svetlosnog obeleavanja mora se obezbediti dovoljno rezervnih delova da bi se izvrile sve neophodne popravke i zamene radi ispravnog funkcionisanja sistema. lan 51. Za svaki aerodrom utvruju se planovi redovnog odravanja i obezbeuju eme za popravke povrina za kretanje vazduhoplova, objekata, instalacija, ureaja, opreme i sredstava koji omoguuju bezbedno poletanje, sletanje i boravak vazduhoplova, kao i prihvat i otpremu vazduhoplova, putnika i stvari. lan 52. Plan odravanja kojim se odreuju redosled popravki, zavisno od vremena trajanja odravanja i uslova korienja sredstava koje se odrava, mora da sadri rubrike za overu i dopunu izvrenih prepravki.
8-12/01
859 od 1036
Knjiga I
Planovi i eme iz lana 51. ovog pravilnika moraju se nalaziti na pristupanom mestu.
IV. IENJE
lan 53. Na povrinama za kretanje vazduhoplova ne smeju se nalaziti strani predmeti (izdvojeni delovi kolovoznog zastora, ostaci ljunka, peska i praine, ostaci pokoene trave, itd.) koji mogu otetiti vazduhoplov. lan 54. Naslage ulja, maziva, gume i sl. moraju se uklanjati sa svih povrina sa kolovoznim zastorom ako mogu da izazovu smanjenje koeficijenta trenja ispod propisane vrednosti. lan 55. Za spreavanje izdvajanja zemljanog i drugog materijala usled erozije ili nedovoljne stabilizacije povrina zatitnih pojaseva moraju se preduzimati potrebne mere radi izbegavanja mogunosti usisavanja i oteenja motora vazduhoplova, kao i nanoenja neistoe na povrine za kretanje vazduhoplova. lan 56. Za ienje povrina za kretanje vazduhoplova na vazduhoplovnom pristanitu moraju se obezbediti odgovarajua oprema i sredstva, zavisno od meteorolokih, tehnikih i drugih uslova aerodroma. lan 57. Na vazduhoplovnom pristanitu, zavisno od klimatskih uslova, za period u kome se oekuju snene padavine i jaki mrazevi, mora se blagovremeno pripremiti dovoljna koliina sredstava za uklanjanje leda sa povrina za kretanje vazduhoplova. lan 58. Nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge duna je da pre poetka perioda padavina saini plan uklanjanja snega, leda, lapavice i slane, sa razra-
8-12/01
860 od 1036
Knjiga I
enim prioritetom, nainom ienja, postupcima, sastavom ekipa i radnim vremenom ekipa, odgovarajuom mehanizacijom i sredstvima (tip i broj maina, sredstva za razleivanje i dr.). lan 59. Atmosferski talog sa stabilizovanih i zatravljenih povrina za kretanje vazduhoplova uklanja se tako da se te povrine ne otete. lan 60. Oprema za ienje snega, leda, lapavice i slane mora biti ispravna pre poetka perioda padavina. Pregled i opravka opreme, kao i obuka lica koja e rukovoditi tom opremom, moraju se izvriti blagovremeno, pre prve operacije ienja. lan 61. Pre poetka perioda snenih padavina postavljaju se propisane oznake za obeleavanje staza pokrivenih snegom. lan 62. ienje povrina za kretanje vazduhoplova zapoinje odmah posle pokrivanja kolovoznog zastora padavina, odnosno najdocnije kad pokriva dostigne debljinu od 15 mm (lapavica, voda), odnosno 20 mm ako je sneg vlaan i 50 mm ako je sneg suv. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, ienje mora zapoeti i ranije ako su uslovi koenja loi. lan 63. Ako se na osnovu meteorolokih podataka oekuje zaleivanje povrina za kretanje vazduhoplova, mora se pristupiti posipanju tih povrina sredstvima za spreavanje zaleivanja ili potpunom uklanjanju atmosferskog taloga. lan 64. Ako se ienje snega, lapavice i leda sa povrina za kretanje vazduhoplova i sistema svetlosnog obeleavanja ne moe obaviti istovremeno, ienju se pristupa prema sledeem redosledu, i to: 1) poletno-sletne staze sa svetlosnim obeleavanjem; 2) rulne staze sa svetlosnim obeleavanjem, koja predstavlja najkrau vezu izmeu poletno-sletne staze i pristanine platforme;
8-12/01
861 od 1036
Knjiga I
3) pristanine platforme; 4) drugih staza i povrina za kretanje vazduhoplova po redosledu koji omoguava uspostavljanje normalnih operacija. lan 65. Atmosferski talog mora biti uklonjen sa povrina poletno-sletne staze i sa drugih povrina koje se koriste u uslovima kategorije II i III, a na ostalim povrinama za kretanje vazduhoplova debljina atmosferskog taloga ne sme biti vea od debljine propisane u lanu 62. ovog pravilnika, ako uslovi koenja nisu loi. lan 66. Visina snenog pokrivaa na povrinama zatitnih pojaseva osnovne staze, zavisno od tipa vazduhoplova koji saobraa na aerodromu, mora biti tolika da krila vazduhoplova bezbedno nadvisuju sneni pokriva tako da turbine motora vazduhoplova ne mogu da usisaju sneg i led. Od obeleenih spoljnih ivica povrina za kretanje vazduhoplova (od oznake strane povrine, ivice kolovoznog zastora ili od svetiljki ivinog svetla, ako su postavljene) visina snega ne sme biti vea od visine propisane u lanu 67. stav 2. ovog pravilnika, a za vea rastojanja prema sledeem: 1) za poletno-sletne i druge staze aerodroma kodnih slova "D" i "E" koje koriste vazduhoplovi raspona krila preko 35 m (B-747, DC-10, L-1011 i dr.), maksimalna visina snega ne sme biti vea od visine iz crtea br. 1:
Crte br. 1
8-12/01
862 od 1036
Knjiga I
2) za poletno-sletne i druge staze aerodroma kodnog slova "S" koje koriste vazduhoplovi raspona krila 24 m do 36 m, visina snega ne sme biti vea od visine profila iz crtea br. 2:
Crte br. 2 3) za poletno-sletne staze aerodroma kodnih slova "A" i "B" koje koriste vazduhoplovi raspona krila do 24 m, visina snega mora biti manja od gabarita kritinog vazduhoplova ako se spoljni toak glavnog stajnog trapa nae na spoljnoj ivici povrine za kretanje vazduhoplova. Posle prestanka padanja snega, kad to uslovi dozvole, visina snega iz stava 2. ovog lana mora se smanjiti da bi se u sluaju ponovnog ienja mogla odrati propisana visina snega. lan 67. Sneg oko svetiljki svih sistema svetlosnog obeleavanja isti se tako da usmereno zraenje svetiljke ne bude zaklonjeno snegom. Kod svetiljki koje su postavljene na nivou terena, u neposrednoj blizini svetiljke sneg mora biti oien na rastojanju od 0,5 m u smeru zraenja do visine od 0,1 m. Kod izdignutih svetiljki sneg mora biti oien najmanje 0,2 m ispod izvora zraenja. Na rastojanjima veim od rastojanja iz stava 2. ovog lana sneg se isti tako da se sloj snega nalazi ispod ravni pod pozitivnim nagibom od 4%, koja poinje na nivou oienog snega neposredno oko svetiljke. lan 68. Za razleivanje povrina za kretanje vazduhoplova mogu se koristiti ispitana hemijska sredstva koja ne utiu nepovoljno na materijal od kog je proizveden vazduhoplov i koja oteuju kolovozni zastor u najmanjoj moguoj meri.
8-12/01
863 od 1036 lan 69.
Knjiga I
Vozila i maine za ienje povrina za kretanje vazduhoplova, kao i druga vozila koja se kreu po povrinama za kretanje vazduhoplova, moraju imati ukljuena rotaciona svetla ute boje za sve vreme zadravanja na tim povrinama i moraju biti u stalnoj radio-vezi sa deurnim licem ekipe za ienje. lan 70. Povrine za kretanje vazduhoplova iste se po pribavljenom odobrenju aerodromske slube kontrole letenja. lan 71. Deurno lice ekipe za ienje duno je da, poto se lino uveri da su sva vozila, maine i oprema napustili povrine za kretanje vazduhoplova, radio-vezom obavesti aerodromsku slubu kontrole letenja da su te povrine slobodne za vazdunu plovidbu.
V. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 72. Odravanje povrina za kretanje vazduhoplova, objekata, instalacija, ureaja i opreme koji omoguavaju bezbedno poletanje, sletanje i boravak vazduhoplova, kao i prihvat i otpremu vazduhoplova, putnika i stvari, mora se uskladiti sa odredbama ovog pravilnika u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika. lan 73. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o odravanju poletno-sletnih i drugih staza na civilnim aerodromima ("Slubeni list SFRJ", br. 4/68). lan 74. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
864 od 1036
Knjiga I
5.4
PRAVILNIK O OBELEAVANJU POLETNO-SLETNIH I DRUGIH STAZA I PRISTANINE PLATFORME NA * AERODROMU I ZAJEDNIKE ODREDBE
lan 1.
Poletno-sletne i druge staze, pristanina platforma i druge povrine na aerodromu, odreene za kretanje, poletanje, sletanje i boravak vazduhoplova (u daljem tekstu: povrine za kretanje vazduhoplova), moraju biti obeleene na nain propisan ovim pravilnikom. Odredbe ovog pravilnika primenjuju se i na vojni aerodrom ili deo vojnog aerodroma ako se koristi kao vazduhoplovno pristanite, pod uslovima propisanim Zakonom o vazdunoj plovidbi. lan 2. Obeleavanje povrina za kretanje vazduhoplova vri se oznakama utvrenim ovim pravilnikom. Obeleavanje za kretanje vazduhoplova vri se tako da se te povrine razlikuju od okoline, kako bi se i danju i nou mogle lako uoiti i identifikovati iz vazduhoplova. Oznake iz stava 1. ovog lana moraju se stalno odravati u ispravnom stanju. lan 3. Obeleavanje povrina za kretanje vazduhoplova na aerodromu koji se koristi danju vri se bojama za obeleavanje povrina, brojevima, slovima, zastavicama, tronocima i sl. Obeleavanje povrine za kretanje vazduhoplova na aerodromu koji se koristi nou vri se svetlosnim oznakama.
* Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SFRJ" br. 47/79.
8-12/01
865 od 1036
Knjiga I
Povrine za kretanje vazduhoplova na aerodromu koji se koristi danju mogu biti obeleene i svetlosnim oznakama, ako su oznake iz stava 1. ovog lana slabo vidljive usled nepovoljnih meteorolokih uslova ili iz drugih razloga. Boje koje se koriste za dnevno obeleavanje i boje svetla za nono obeleavanje moraju biti u hromatskim granicama predvienim za ton boja koje se koriste u vazduhoplovstvu i koje su odreene od Meunarodne komisije za osvetljenje. lan 4. Snabdevanje elektrinom energijom svetlosnih oznaka moe se vriti iz opte elektroenergetske mree ili iz posebnih izvora elektrine energije. Aerodrom mora, shodno odredbi stava 2. lana 50. Zakona o vazdunoj plovidbi, imati osnovni i rezervni izvor elektrine energije za snabdevanje svetlosnih oznaka. lan 5. Obeleavanje povrina za kretanje vazduhoplova vri se u zavisnosti da li se te povrine koriste za letenje vazduhoplova danju, u uslovima smanjene meteoroloke vidljivosti, ili nou.
II OBELEAVANJE POVRINA ZA KRETANJE VAZDUHOPLOVA NA AERODROMU KOJI SE KORISTI DANJU 1. Opte odredbe
lan 6. Kad se aerodrom koristi danju, obeleavanje povrina za kretanje vazduhoplova sa betonskim asfaltnim ili drugim kolovoznim zastorom vri se pomou boja ili drugog pogodnog materijala, ispisivanjem brojeva i slova, isprekidanim i punim linijama i bojenim povrinama, odnosno grupama povrina. Obeleavanje povrina za kretanje vazduhoplova bez kolovoznog zastora vri se isprekidanim linijama sainjenim od obojenih povrina ili predmeta.
8-12/01
866 od 1036
Knjiga I
Oznake i boje oznaka treba da se to vie razlikuju od okolnog terena da bi bile to uoljivije. lan 7. Oznake poletno-sletne staze moraju biti obojene belom bojom. Ako je podloga poletno-sletne staze svetlije boje, ivice oznaka moraju biti uokvirene crnom bojom. Ivice poletno-sletnih staza sa kolovoznim zastorom obeleavaju se utom bojom. Za obeleavanje osa rulnih staza, kao i za obeleavanje linija za kretanje vazduhoplova na pristaninoj platformi upotrebljava se uta boja. Staze za kretanje vozila na pristaninoj platformi obeleavaju se belom bojom. lan 8. Za obeleavanje povrina za kretanje vazduhoplova mora se koristiti boja ili dugi pogodan materijal koji nee na oznaenoj povrini bitno smanjiti koeficijent trenja. lan 9. Aerodrom mora biti opremljen najmanje jednim pokazivaem pravca vetra za vreme kad je aerodrom otvoren za letenje. Pokaziva pravca vetra mora biti vidljiv iz vazduhoplova u letu i sa manevarskih povrina, s tim da na njega ne sme da utie poremeaj strujanja vazduha prouzrokovan okolnim objektima. Bojenjem pokazivaa pravca vetra treba da se omogui njegova uoljivost sa visine od najmanje 300 m. Za bojenje koristi se crvena i bela boja koje se rasporeuju u pet naizmenino obojenih traka, tako da prva i poslednja traka treba da budu crvene boje. lan 10. Pokaziva pravca vetra mora da bude u obliku zarubljenog konusa duine najmanje 3,6 m i prenika veeg kraja najmanje 0,9 m. Konstrukcija pokazivaa pravca vetra treba da omogui pokazivanje smera i brzine povrinskog vetra. Poloaj pokazivaa pravca vetra mora se oznaiti krunom trakom bele boje prenika 15 m i irine 1,2 m, s tim da se pokaziva nalazi u centru kruga.
8-12/01
867 od 1036 lan 11.
Knjiga I
Ako pragovi poletno-sletne staze nisu obeleeni i ako na aerodromu nije organizovana sluba kontrole letenja mora se, na uoljivom mestu na aerodromu postaviti pokaziva smera sletanja sa minimalnim dimenzijama datim u skici br. 1. Pokaziva smera sletanja je bele boje u obliku slova "T".
Skica br. 1 Pokaziva smera sletanja lan 12. Ako je na aerodromu postavljena taka provere radio-navigacionog ureaja VOR, ona mora biti obeleena posebnom oznakom. Taka provere mora biti centrirana na mestu na kome se vazduhoplov parkira, da bi se obezbedio prijem ispravnog signala ureaja VOR. lan 13. Oznaka aerodromske take provere ureaja VOR sastoji se od kruga prenika 6 m sa linijom kruga irine od 15 cm, kako je to prikazano na skici br. 2. pod A. Ako je potrebno da se vazduhoplov usmeri treba oznaiti liniju koja prolazi kroz centar kruga u eljenom pravcu. Duina ove linije treba da bude 6 m izvan kruga, sa zavretkom u obliku strelice, a irina linije je 15 cm, kako je to prikazano na skici br. 2. pod B.
8-12/01
868 od 1036
Knjiga I
Skica br. 2 Oznaka take provere ureaja VOR Oznaka aerodromske take provere ureaja VOR-a treba, po pravilu, da bude bele boje, s tim da se mora razlikovati od boja oznaka rulne staze. lan 14. Na aerodromima ija je vizuelna identifikacija (raspoznavanje) oteano, mora se postaviti poseban znak identifikacije aerodroma. Znak identifikacije sadri naziv aerodroma i postavlja se tako da se omogui njegovo uoavanje i raspoznavanje sa odreenog rastojanja iz svih pravaca i u svim uglovima iznad horizontale. Boja znaka treba da se razlikuje od okolnog terena, a veliina slova ne sme biti manja od 3 m.
2. Obeleavanje poletno-sletnih staza 1) Oznake poletno-sletne staze sa kolovoznim zastorom

lan 15. Oznaka poletno-sletne staze sa kolovoznim zastorom postavlja se na oba praga staze i sastoji se od dve cifre.
8-12/01
869 od 1036
Knjiga I
Skica br. 3 Dimenzije cifara i slova Oznake se dopunjuju slovom ako se radi o paralelnim poletno-sletnim stazama. Dimenzije slova i cifara date su u skici br. 3. Dimenzije mogu biti i vee ako se oznake postavljaju izmeu oznaka za obeleavanje praga poletno-sletne staze, kako je to prikazano u skici br. 4. pod C. lan 16. Oznaka staze je ceo dvocifreni broj najblii vrednosti jednog desetog dela ugla u horizontalnoj ravni koji ine osa poletno-sletne staze i
8-12/01
870 od 1036
Knjiga I
magnetski sever, mereno u smeru kretanja kazaljke na satu, posmatrano u smeru prilaza. Jednocifreni broj dopunjava se nulom ispred dobijenog broja da bi se formirao dvocifreni broj, a razlika izmeu brojeva na dva kraja iste poletno-sletne staze mora da bude 18. lan 17. Obeleavanje paralelnih poletno-sletnih staza dopunskim slovom vri se, gledano u smeru prilaza sa leva na desno, na sledei nain: 1) dve paralelne staze oznaavaju se slovima "L" i "R"; 2) tri paralelne staze oznaavaju se slovima "L", "CE" i "R"; 3) etiri paralelne staze oznaavaju se slovima "L", "R", "L" i "R" i tako dalje. lan 18. Cifre i slova kojima se obeleavaju poletno-sletne staze postavljaju se u srazmeri i prema poloaju prikazanom u skici br. 4. lan 19. Brojevi kojima se oznaava poletno-sletna staza postavljaju se simetrino na osu poletno-sletne staze, kako je to prikazano na skici br. 4. pod A i B, i to: 1) kod poletno-sletne staze za instrumentalno prilaenje na 48 m od ivice praga, a kod paralelnih poletno-sletnih staza za instrumentalno prilaenje na 63 m od ivice praga, odnosno na 27 m od oznake praga; 2) kod poletno-sletnih staza za vizuelno prilaenje na 6 m od ivice praga. Slova za oznaavanje meusobnog poloaja poletno-sletnih staza za instrumentalno prilaenje postavljaju se na osu poletno-sletne staze na 48 m od ivice praga, odnosno na 12 m od oznake praga, kako je to prikazano na skici br. 4. pod B. Dimenzije cifara za oznaavanje poletno-sletne staze za vizuelno prilaenje moraju biti iste kao i dimenzije cifara za oznaavanje poletnosletne staze za instrumentalno prilaenje ili dvaput vee od njih. Razmak izmeu dve cifre mora biti 2,30 m, odnosno 3,80 m ako se za oznaavanje koristi broj 11.
8-12/01
871 od 1036 lan 20.
Knjiga I
Pragovi poletno-sletne staze obeleavaju se trakama irine 1,80 m i duine 30 m, sa meuprostorom irine 1,80 m, i postavljaju se simetrino na osu poletno-sletne staze.
Skica br. 4 Oznake poletno sletne staze Poetak trake kod poletno-sletne staze za instrumentalno prilaenje postavlja se na 1,80 m od ose staze, a kod poletno-sletne staze za vizuelno prilaenje na 11,25 m od ose staze, kako je to prikazano na skici br. 4. lan 21. Ako se deo poletno-sletne staze privremeno iskljui iz saobraaja i prag te staze privremeno izmesti, mora se izvriti privremeno obeleavanje novog praga prema skici br. 5. pod A i to: 1) privremeno izmeten prag obeleava se poprenom trakom irine 1,20 m; 2) ispred poprene trake stavljaju se znakovi u obliku vrha strele duine 10 m, sa kracima irine 0,80 m ije su spoljne ivice meusobno razmaknute 3,30 m; 3) razdaljina vrha strela od poprene trake iznosi 2 m.
8-12/01
872 od 1036
Knjiga I
U sluaju iz stava 1. ovog lana postojee oznake praga i druge oznake na delu poletno-sletne staze koji je iskljuen iz saobraaja moraju se ukloniti, odnosno zakloniti tako da ne budu vidljive. lan 22. Ako se deo poletno-sletne staze trajno iskljui iz saobraaja i prag izmesti, mora se izvriti obeleavanje novog praga prema skici br. 5. pod B, i to: 1) izmeteni prag obeleava se poprenom trakom irine 1,80 m; 2) ispred poprene trake stavljaju se oznake u obliku strele duine 20 m i irine 0,22 m, ako se radi o poletno-sletnim stazama za instrumentalno prilaenje, odnosno duine 20 m i irine 0,15 m kod poletnosletnih staza za prilaenje pri vidljivosti. Strele se postavljaju po osi staze na razdaljini od 12,20 m od poprene trake i sa meusobnim razmakom od 20 m;
Skica br. 5 Obeleavanje izmetenog praga
8-12/01
873 od 1036
Knjiga I
3) vrhovi strela moraju odgovarati dimenzijama odreenim u lanu 21. stav 1. ovog pravilnika; 4) iza poprene trake stavljaju se oznake prema odredbama lana 19. ovog pravilnika. U sluaju iz stava 1. ovog lana postojee oznake praga i druge oznake, na delu poletno-sletne staze koji je iskljuen iz saobraaja, moraju se ukloniti. lan 23. Osa poletno-sletne staze obeleava se isprekidanom linijom du cele staze, a duina jedne linije i razmak izmeu linija moraju iznositi 50 do 75 m. Duina svake linije mora biti jednaka duini razmaka izmeu linija ili najmanje 30 m. irina linije kod poletno-sletnih staza za instrumentalno prilaenje iznosi 0,45 m, a kod staza za vizuelno prilaenje 0,30 m kako je to prikazano na skici br. 4. irina trake kod poletno-sletnih staza za precizno prilaenje kategorije II i III iznosi 0,90 m. lan 24. Zone dodira na poletno-sletnim stazama za precizno prilaenje moraju biti obeleene oznakama utvrenim ovim pravilnikom. Ostale poletno-sletne staze mogu, ali ne moraju imati obeleene zone dodira. lan 25. Oznaka zone dodira sastoji se od parova pravougaonih oznaka simetrino postavljenih u odnosu na osu staze, prema rasporedu i dimenzijama oznaka datih u skici br. 6. Trake za obeleavanje zone dodira dugake su 22,5 m i iroke 1,8 m, a rastojanje meu susednim trakama treba da bude 1,6 m. Popreno rastojanje izmeu unutranjih ivica oznaka na suprotnim stranama ose iznosi 18 m, a to rastojanje mora da se podudara sa rastojanjem svetiljki za obeleavanje zone dodira, ako je takvo obeleavanje izvedeno.
8-12/01
874 od 1036
Knjiga I
Parovi oznaka postavljaju se na uzdunom rastojanju na svakih 150 m od praga poletno-sletne staze, s tim da se mora postaviti najmanje 3 para oznaka i to na 150, 300 i 450 m. Ako je duina poletno-sletne staze vea od 1.500 m postavie se i oznaka na 600 m od praga poletno-sletne staze, a ako je duina vea od 2.100 m postavljaju se jo i oznake na 750 i 900 m. Prvi i drugi par oznaka sadri po est traka, trei i etvrti par po etiri, a peti i esti par oznaka po dve trake, simetrino postavljene u odnosu na osu poletno-sletne staze. lan 26. Na poletno-sletnim stazama aerodroma sa kolovoznim zastorom kodeksne oznake A i B, mora biti obeleeno odreeno rastojanje (stalno fiksno rastojanje) i to na oba kraja te staze, tako da se poetak oznaka nalazi na rastojanju od 300 m od praga poletno-sletne staze. lan 27. Oznaka odreenog rastojanja sastoji se od dve pravougaone povrine od po 45 m duine i 8,4 m irine, koje su simetrino postavljene u odnosu na osu poletno-sletne staze. Rastojanje izmeu unutranjih ivica povrina iznosi 18 m. Povrine se sastoje od traka irine 0,70 m sa rastojanjem izmeu dve trake od 0,40 m, kako je to prikazano na skici br. 6. pod A. Ako su na poletno-sletnoj stazi izvedene oznake zone dodira, oznaka utvrenog rastojanja izvodi se u produetku oznake zone dodira u duini od 22,5 m, kako je to prikazano na skici br. 6 pod B. lan 28. Oznaka strane poletno-sletne staze mora biti postavljena na svim stazama za precizno prilaenje, a na drugim stazama kada je nedovoljno uoljiv kontrast izmeu kolovoznog zastora i zatitnog pojasa poletno-sletne staze. Oznaka poletno-sletne staze sastoji se od dve paralelne neprekidne linije irine 0,90 m, koje se proteu du ivica strana, od jedne oznake praga do druge oznake praga. Spoljna ivica trake mora biti udaljena od ivice strana poletno-sletne staze i to:
8-12/01
875 od 1036
Knjiga I
1) ako je irina staze do 45 m, spoljna ivica trake mora se poklapati sa ivicom poletno-sletne staze ili mora biti udaljena najvie 0,60 m od ivice poletno-sletne staze. 2) ako je irina staze vea od 45 m, spoljna ivica trake postavlja se na 22,5 m od ose poletno-sletne staze. Oznaka ivice poletno-sletne staze, na spoju sa rulnom stazom ili spojnicom, prekida se na poetku krivine i nastavlja se na kraju krivine. Nain postavljanja oznaka strana poletno-sletne staze prikazan je u skici br. 6.
2) Oznake poletno-sletne staze pokrivene snegom

lan 29. Obeleavanje poletno-sletne staze pokrivene snegom vri se tronocima ili zastavicama, tako da se oznai upotrebljiva povrina te staze. Tronoci, odnosno zastavice postavljaju se du ivice upotrebljive povrine staze na rastojanju od najvie 100 m. Za obeleavanje oba praga poletno-sletne staze koriste se grupe od najmanje etiri oznake koje se postavljaju du ivice staze. lan 30. Tronoci za obeleavanje izrauju se od mekog drveta, plastike ili drugog pogodnog mekog i lakog materijala, u obliku ravnostrane piramide sa stranicama duine 1,5 m, s tim da kraci tronoca budu spojeni prekama. Gornja i donja treina tronoca su crne boje, a srednja treina narandaste boje. lan 31. Zastavice za obeleavanje poletno-sletne staze pokrivene snegom treba da budu duine 0,50 m i irine 0,30 m. Zastavice moraju biti zategnute izmeu dva vertikalna draa. Dimenzije zastavica mogu biti vee od onih iz stava 1. ovog lana, ali mora ostati ista srazmera izmeu duine i irine. Zastavica za obeleavanje treba da bude podeljena horizontalno, vertikalno ili dijagonalno na dva jednaka polja, s tim da jedno polje bude crne a drugo narandaste boje.
8-12/01
876 od 1036
Knjiga I
Za izradu traka moe se koristiti ljunak, tucanik ili drugi pogodan materijal, s tim da mora biti u nivou terena i obojen belom bojom.
Skica br. 6 Oznaka zone dodira i odreenog rastojanja lan 33. Poletno-sletna staza za helikoptere (heliodrom) obeleava se velikim slovom "H" bele ili ute boje, zavisno od boje podloge.
8-12/01
877 od 1036
Knjiga I
Slovo "H" se uokviruje crnom bojom i upisuje u centar povrine. Oznaka mora biti tako postavljena da se ita sa centralne linije prilaznoodletne povrine. Dimenzije slova "H" su: visina 3 do 5 m i irina 2 do 4 m, a debljina linije slova 0,45 m.
Skica br. 7 Oznake poletno sletne staze bez kolovoznog zastora
3. Obeleavanje rulnih staza

lan 34. Na rulnoj stazi obeleava se osa staze neprekidnom linijom irine 0,15 m, s tim da se u krivinama zadrava postojee rastojanje izmeu trake i spoljne ivice krivine (zanemarujui rastojanje izmeu linija i unutranje ivice krivine). Na mestu spajanja rulne staze sa poletno-sletnom stazom, oznaka ose rulne staze izvodi se odgovarajuom krivinom od oznake ose pole-
8-12/01
878 od 1036
Knjiga I
tno-sletne staze i produava se najmanje jo 60 m paralelno sa njom, na razmaku od 0,90 m, kako je to prikazano na skici br. 8. lan 35. Rulna staza mora se obeleiti ispred spajanja sa poletno-sletnom stazom, oznakom mesta ekanja vazduhoplova. Oznaka se postavlja na sledea rastojanja, raunajui od ose poletno-sletne staze i to: 1) 75 m za poletno-sletne staze kodeksne oznake A i B; 2) 75 m za poletno-sletne staze kodeksne oznake C sa instrumentalnim prilaenjem; 3) 60 m za poletno-sletne staze kodeksne oznake C za prilaenje vizuelno; 4) 5) 40 m za poletno-sletne staze kodeksne oznake D; 30 m za poletno-sletne staze kodeksne oznake E. lan 36. Oznaka mesta ekanja vazduhoplova sastoji se iz jedne ili dve poprene neprekidne ute trake i jedne ili dveisprekidane trake postavljene paralelno. irina trake je 0,15 m, a duina polja isprekidane trake je 0,90 m sa meuprostorom od 0,90 m. Rastojanje izmeu oznake mesta ekanja vazduhoplova i oznake ose rulne staze mora iznositi 0,90 m, kako je to prikazano na skici br. 8. Oznaka mesta ekanja vazduhoplova koja se sastoji od dve neprekidne i dve isprekidane linije koristi se za poletno-sletne staze za precizno prilaenje kategorije I. lan 37. Oznaka mesta ekanja vazduhoplova za poletno-sletne staze za precizno prilaenje, kategorije II i III, mora se postaviti tako da zaustavljeni vazduhoplov nijednim delom ne prelazi odreenu bezbednosnu prelaznu povrinu i ne ometa rad radio-navigacionih ureaja. Rastojanje izmeu oznake mesta ekanja vazduhoplova i ose poletno-sletne staze ne sme da bude manje od 120 m.
8-12/01
879 od 1036 lan 38.
Knjiga I
Oznaka mesta ekanja vazduhoplova za poletno-sletne staze za precizno prilaenje za kategorije II i III sastoji se od dve paralelne neprekidne trake, irine 0,30 m, koje su spojene sa vie pari poprenih traka, kako je to prikazano na skici br. 9. Paralelne trake se nalaze na meusobnom rastojanju od 0,60 m. Rastojanje izmeu dva susedna para poprenih traka iznosi 3 m, a rastojanje izmeu traka koje sainjavaju par iznosi 0,30 m. lan 39. Obeleavanje rulnih staza bez kolovoznog zastora, ako je to mogue, vri se istim oznakama i na isti nain kao i obeleavanje rulnih staza sa kolovoznim zastorom.
4. Obeleavanje platformi 1) Obeleavanje linije za uvoenje i izlazak vazduhoplova

lan 40. Na platformi vazduhoplovnog pristanita moraju biti oznaena mesta za parkiranje vazduhoplova. Obeleavanje mesta za parkiranje vazduhoplova vri se neprekidnom linijom po kojoj treba da se kree nosni toak vazduhoplova. Linije iz stava 2. ovog lana postavljaju se tako da odgovaraju veini vazduhoplova koji koriste aerodrom. Prilikom postavljanja linija mora se voditi rauna o najveem polupreniku putanje nosnog toka i o najveem rastojanju izmeu centra zaokreta vazduhoplova i linije za uvoenje kritinog tipa vazduhoplova na mesto parkiranja. lan 41. Linija uvoenja vazduhoplova na mesto parkiranja i poluprenik putanje nosnog toka moraju biti povezani prelaznom krivom, tako da se obezbedi kretanje nosnog toka u fazi prelaza sa prave linije na krivu konstantnog poluprenika.
8-12/01
880 od 1036
Knjiga I
Skica br. 8 Obeleavanje rulnih staza
8-12/01
881 od 1036
Knjiga I
Skica br. 9 Oznaka mesta ekanja vazduhoplova za poletnosletnestaze za precizno prilaenje kategorije II i III Prilikom odreivanja linije uvoenja vazduhoplova na mesto parkiranja, mora se voditi rauna o vetru koji se najee javlja na odnosnom aerodromu, da bi se izbeglo parkiranje vazduhoplova sa lenim vetrom. Obeleavanje mesta za parkiranje prikazano je u skici br. 10 i 11. Linija uvoenja vazduhoplova na mesto parkiranja je neprekidna linija ute boje irine 0,60 m. lan 42. Mesto gde treba da se zaustavi nosni toak vazduhoplova obeleava se takom poluprenika 0,60 m. lan 43. Linija za izlazak vazduhoplova sa mesta parkiranja je isprekidana linija ute boje, irine 0,60 m i duine jednog odseka 1,5 m sa meuprostorom od 0,60 m.
8-12/01
882 od 1036
Knjiga I
Skica br. 10 Obeleavanje mesta za parkiranje vazduhoplova
8-12/01
883 od 1036
Knjiga I
Skica br. 11 Detalj "A" mesta za parkiranje
8-12/01
884 od 1036
Knjiga I
Linija za izlazak vazduhoplova sa mesta parkiranja prua se pravolinijski u duini najmanje 3 m od take za zaustavljanje nosnog toka, a zatim se nastavlja u duini od 8,40 m krivom poluprenika koji je jednak polupreniku predvienom za parkiranje vazduhoplova. lan 44. Obeleavanje mesta za parkiranje vazduhoplova vri se tako da rastojanje izmeu najisturenijih taaka dva susedna vazduhoplova na platformi ne bude manje od 7,5 m. Ovo rastojanje mora se obezbediti za sve vrste manevrisanja vazduhoplova od ulaska do izlaska sa mesta parkiranja. lan 45. Obeleavanje mesta za parkiranje vazduhoplova za vazduhoplove iji je raspon krila manji od 23 m, vri se tako da rastojanje izmeu najisturenijih taaka dva susedna vazduhoplova mora da iznosi najmanje 20% od raspona krila tih vazduhoplova, s tim da to rastojanje ne sme biti manje od 3 m. Ako vazduhoplovi iz stava 1. imaju turbo-mlazne motore, rastojanje mora da iznosi najmanje 30% od raspona njihovih krila, s tim da to rastojanje ne sme biti manje od 4,5 m.
2) Obeleavanje mesta za parkiranje vazduhoplova

lan 46. Prilikom obeleavanja mesta za parkiranje vazduhoplova kada se parkiranje vri nosnim tokom prema zgradi (eono parkiranje), mora se voditi rauna da rastojanje izmeu prednjeg dela parkiranog vazduhoplova i zgrade iznosi najmanje 5 m. Obeleavanje mesta za parkiranje vazduhoplova vri se u skladu sa lanom 44. ovog pravilnika, uzimajui u obzir moguu greku pri parkiranju od 5%. Ako je pristanina zgrada sa neposrednom vezom za ukrcavanje i iskrcavanje putnika iz vazduhoplova, mora se postaviti vizuelni sistem za precizno uvoenje vazduhoplova na mesto za parkiranje.
8-12/01
885 od 1036
Knjiga I
Sistem iz stava 3. ovog lana postavlja se na pristaninoj zgradi ili na drugi slian nain, ispred vazduhoplova koji se eono parkira, tako da bude jasno uoljiv pilotu. lan 47. Pri obeleavanju mesta za parkiranje vazduhoplova mora se obezbediti prostor za kretanje vozila slube prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari, vatrogasne slube i slube za snabdevanje vazduhoplova gorivom i mazivom, kao i potreban prostor za utovar i istovar iz vazduhoplova kojima se vri prevoz stvari (kargo). Na pristaninoj platformi na kojoj ima 5 ili vie obeleenih mesta za parkiranje vazduhoplova, staze za kretanje vozila iz stava 1. ovog lana obeleavaju se oznakama bele boje. lan 48. Mesta za parkiranje vazduhoplova na pristaninoj platformi obeleavaju se brojevima na samoj povrini pristanine platforme ili na tablama postavljenim uz ivicu pristanine platforme, s tim da moraju biti vidljive iz vazduhoplova koji se parkira. Table za obeleavanje mesta za parkiranje su obojene utom retroreflektnom bojom. Cifre na tabli su crne boje, sa dimenzijama datim na skici br. 12. Brojevi na povrini platforme ispisuju se utom bojom, a dimenzije su im dva puta vee od brojeva na skici br. 12. lan 49. Ako uslovi na aerodromu ne omoguavaju obeleavanje mesta za parkiranje vazduhoplova na nain prikazan na skici br. 10. i 11, obeleavanje platformi vri se na drugi nain, s tim da se zadovolje uslovi bezbednosnih rastojanja iz l. 45. i 46. ovog pravilnika.
8-12/01
886 od 1036
Knjiga I
Skica br. 12 Oblik i dimenzije oznaka sa unutranjim osvetljenjem (dimenzije su date u centimetrima)
5. Oznake ogranienja 1) Horizontalne oznake neupotrebljivosti

lan 50. Poletno-sletne i rulne staze i njihovi delovi koji su stalno ili privremeno van upotrebe moraju biti obeleeni oznakama neupotrebljivosti.
8-12/01
887 od 1036
Knjiga I
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, oznake se ne moraju postaviti ako se radi o kratkotrajnom ogranienju upotrebe i ako je o tome izdato hitno obavetenje (NOTAM) na nain uobiajen u vazdunoj plovidbi. lan 51. Oznaka neupotrebljivosti iz lana 50. ovog pravilnika mora biti u obliku krsta sa minimalnim dimenzijama datim u skici br. 13. Oznaka iz stava 1. ovog lana obojena je belom bojom.
Skica br. 13 Oznaka neupotrebljivosti
lan 52. Oznake neupotrebljivosti poletno-sletne staze, rulne staze ili delova tih staza moraju biti postavljene na oba kraja poletno-sletne ili rulne staze, odnosno na oba kraja dela tih staza, s tim da maksimalno rastojanje izmeu oznaka ne bude vee od 300 m.
8-12/01
888 od 1036 lan 53.
Knjiga I
U sluaju kada su poletno-sletna ili rulna staza, odnosno deo tih staza stavljeni van upotrebe, redovne oznake poletno-sletne ili rulne staze moraju se ukloniti, odnosno zakloniti da ne budu vidljive. U sluaju iz stava 1. ovog lana svetlosni znaci za obeleavanje se ne ukljuuju, osim kada je to neophodno zbog odravanja aerodroma.
Skica br. 14 Oznake nedovoljne nosivosti rulne staze
2) Oznake nedovoljne nosivosti

lan 54. Ivice zatitnih pojaseva rulnih staza i platformi, kao i ivice drugih povrina nedovoljne nosivosti, koje se ne mogu jasno razlikovati od ostalih noseih povrina, moraju biti obeleene oznakama nedovoljne nosivosti. Oznake nedovoljne nosivosti stavljaju se na granicu izmeu ostalih noseih povrina i povrina nedovoljne nosivosti tako da se spoljna ivica oznake poklapa sa ivicom nosee povrine.
8-12/01
889 od 1036
Knjiga I
Oznaku iz stava 1. ovog lana ini par vertikalnih linija irine 15 cm, ije meusobno rastojanje iznosi 15 cm. U krivinama oznake nedovoljne nosivosti moraju biti dopunjene linijama upravnim na tangentu u taki krivine. Razmak izmeu upravnih linija ne sme biti manji od 15 m. irina upravne linije je 0,90 m, a duina se odreuje rastojanjem od linije oznake nedovoljne nosivosti do na 1,5 m od ivice zatitnog pojasa, tako da duina ne bude vea od 7,5 m, kako je to prikazano na skici br. 14. Boja linija mora biti ista kao i boja ose rulne staze. lan 55. Ako ispred praga poletno-sletne staze postoji ureena povrina dua od 60 m, pokrivena kolovoznim zastorom, a koja nije prilagoena uslovima normalnog kretanja vazduhoplova, ta povrina mora biti obeleena oznakama. Oblik i dimenzije oznaka iz stava 1. ovog lana date su u skici br. 15. Oznaka mora biti obojena utom bojom.
Skica br. 15 Oznaka povrine ispod praga poletno-sletne staze
3) Vertikalne oznake neupotrebljivosti

lan 56. Delovi rulnih staza i platformi nepodesnih za kretanje vazduhoplova moraju biti obeleeni oznakom neupotrebljivosti bez obzira da li je mogu bezbedan prevoz vazduhoplova pored odnosne povrine. Oznaka iz stava 1. ovog lana sastoji se od zastavica, kupa ili tabli. Oznake moraju biti vertikalno postavljene i tako rasporeene da se jasno uoi neupotrebljiva povrina.
8-12/01
890 od 1036 lan 57.
Knjiga I
Zastavice moraju biti u obliku kvadrata sa stranama veliine najmanje 0,5 m i obojene crvenom, narandastom ili utom bojom, odnosno kombinacijom neke od ovih boja sa belom bojom. Ako se oznaavanje neupotrebljivosti povrina za kretanje vazduhoplova koriste oznake u obliku kupe, kupa mora biti visoka najmanje 0,5 m i biti obojena crvenom, narandastom ili utom bojom, odnosno kombinacijom neke od ovih boja sa belom bojom. Ako se za oznaavanje neupotrebljivosti povrina za kretanje vazduhoplova koristi tabla ona mora biti visoka najmanje 0,5 m, iroka 0,9m i biti obojena naizmenino crvenim i belim, odnosno narandastim i belim vertikalnim trakama.
6. Ostale oznake
lan 58. Pod ostalim oznakama, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se obavezni instruktivni znaci, znaci obavetavanja, kao i oznaka kosine ispred kraja osnovne staze. Znaci iz stava 1. ovog lana postavljaju se vertikalno na mestima pogodnim za njihovo uoavanje, tako da ne ometaju bezbedno kretanje vazduhoplova. Ako se znaci postavljaju u blizini poletno-sletne ili rulne staze, visina znakova mora biti manja od visine elise motora vazduhoplova, odnosno gondole motora mlaznih vazduhoplova. lan 59. Visina znaka ne sme biti vea od 0,75 m iznad nivoa terena. Udaljenost znakova od ivice rulne i druge staze zavisi od irine odnosne staze i tipova vazduhoplova koji koriste tu stazu, s tim da ta udaljenost ne sme biti manja od 6 m. lan 60. Znaci iz lana 58. ovog pravilnika moraju biti izgraeni od lakog i lomljivog materijala, u obliku pravougaonika.
8-12/01
891 od 1036
Knjiga I
Natpisi na znacima treba da budu takve veliine i srazmere da se mogu proitati iz pilotske kabine vazduhoplova sa najudaljenije take predviene za uoavanje odnosnog znaka. lan 61. Oblik slova, brojeva i strelica zavisi od naina osvetljavanja znaka. Znaci sa unutranjim osvetljenjem prikazani u skici br. 16 imaju sledee dimenzije slova i brojeva: visina 30 cm, irina oko 60% od visine slova, odnosno broja i debljinu linije 3 do 5 cm. irina table je 35 cm. Znaci sa spoljnim osvetljenjem ili sa retroreflektnim materijalom prikazani u skici br. 12 imaju sledee dimenzije slova i brojeva: visina 48 cm, irina oznake prema irinama datim u navedenoj skici i debljina linije 6 do 8 cm.
1) Obavezni instruktivni znaci

lan 62. Obavezni instruktivni znak se postavlja ako se pomou znaka eli objasniti odreeno uputstvo. Obavezni instruktivni znaci moraju obuhvatiti najmanje: znake zaustavljanja, znake mesta ekanja, znake zabrane ulaska na odreenu povrinu aerodroma i znake ukrtanja rune i poletno-sletne staze ako se ti znaci koriste umesto znaka za mesto ekanja vazduhoplova. lan 63. Obavezni instruktivni znaci ispisuju se belom bojom na crvenoj podlozi. Kod korienja aerodroma nou ili pri uslovima slabe vidljivosti, obavezni instruktivni znaci moraju biti osvetljeni iznutra ili spolja. lan 64. Znak za mesto ekanja vazduhoplova mora se postaviti pored rulne staze levo od mesta gde vazduhoplov treba da se zaustavi. Znak za mesto ekanja vazduhoplova na rulnoj stazi koja se vezuje za poletno-sletnu stazu za precizno prilaenje kategorije II i III mora se
8-12/01
892 od 1036
Knjiga I
postaviti sa obe strane mesta ekanja tako da bude vidljiv iz smera prilaza kritinoj povrini. Znak zabrane ulaska vazduhoplova postavlja se na poetku povrine na koju se zabrana odnosi. lan 65. Obavezni instruktivni znaci koji se koriste na vazduhoplovnom pristanitu otvorenom za meunarodni vazduni saobraaj imaju sledee znaenje: STOP da pokae da se zahteva zaustavljanje vazduhoplova;
NO ENTRY da pokae da je zabranjen ulazak vazduhoplova na odreenu povrinu; CAT II da na poletno-sletnoj stazi za precizno prilaenje kategorije II pokae mesto ekanja vazduhoplova za izlazak; da pokae na poletno-sletnoj stazi za precizno prilaenje kategorije III mesto ekanja vazduhoplova za izlazak.
CAT III
2) Znaci obavetavanja
lan 66. Znaci obavetavanja moraju imati jasne natpise ispisane crnom bojom na utoj podlozi. Ako se znaci obavetavanja koriste nou, oni moraju biti osvetljeni unutranjim ili spoljnim izvorom svetlosti ili prevueni retroreflektnim materijalom. lan 67. Znak na rulnoj stazi koji ukazuje na lokaciju na kojoj vazduhoplov treba da se kree postavlja se, kad god je to mogue, sa leve strane rulne staze. Znak koji ukazuje na odredite vazduhoplova treba da bude postavljen sa iste strane rulne staze kao i znak iz stava 1. ovog lana.
8-12/01
893 od 1036
Knjiga I
Kod ukrtanja dve rulne staze, znak lokacije, odnosno odredita mora biti postavljen pre ukrtanja tih staza.
Skica br. 16 Oblik oznaka za znake sa unutranjim osvetljenjem
8-12/01
894 od 1036 lan 68.
Knjiga I
Natpis na znaku koji ukazuje na odredite ili lokaciju mora da sadri strelicu koja pokazuje smer koji treba slediti i broj, re ili skraenicu koja odreuje odredite ili lokaciju. Za kretanje vazduhoplova pravo i skretanje levo postavlja se strelica na levu stranu znaka, a za skretanje vazduhoplova desno na desnu stranu znaka. lan 69. Znak koji ima oznake sa obe strane table postavlja se pod uglom upravnim na osu staze kojom se kree vazduhoplov. Znak koji ima oznake samo na jednoj strani table postavlja se pod uglom od 75 u odnosu na osu staze kojom se kree vazduhoplov. Na vazduhoplovnom pristanitu otvorenom za meunarodni vazduni saobraaj moraju se postaviti meunarodne oznake sledeeg znaenja: 1) 2) 3) 4) 5) 6) RWY TWY EXIT poletno-sletna staza; rulna staza; izlaz na spojnicu;
APRON platforma; ACP VOR mesto za proveru visinomera; mesto za proveru ureaja VOR. lan 70.
Kad se znak koristi za oznaavanje kraja poletno-sletne staze, natpis sadri oznaku odnosnog kraja poletno-sletne staze. Kad se znak koristi za oznaavanje poletno-sletne staze, natpis mora imati oznaku oba kraja poletno-sletne staze i mora biti pravilno usmeren u odnosu na mesto posmatranja znaka. Kad se znak koristi da oznai rulnu stazu, natpis se sastoji od oznake odreene za tu rulnu stazu. (Ako je 33 kraj poletno-sletne staze sa leve strane i 15 kraj poletno-sletne staze sa desne strane, natpis treba da bude 33 15).
8-12/01
895 od 1036 lan 71.
Knjiga I
Znak aerodromske take provere ureaja VOR postavlja se to blie toj taki, s tim da se omogui vidljivost natpisa iz pilotske kabine vazduhoplova kada se vazduhoplov postavljen nalazi iznad aerodromske take provere ureaja VOR. Znak aerodromske take provere ureaja VOR prikazan je na vie moguih naina u skici br. 17, sa skraenicama sledeih znaenja: VOR 116,3 147 skraenica za taku provere ureaja VOR; primer radio-frekvencije odnosnog ureaja VOR; primer kursa ureaja VOR, zaokruen na najblii stepen, koji treba da se pokae na taki provere ureaja VOR;
4,3 NM primer rastojanja u nautikim miljama do ureaja DME koji je zajedno lociran sa ureajem VOR.
Skica br. 17 Znak aerodromske take provere ureaja VOR
lan 72. Ako ispred kraja osnovne staze u kojoj se nalazi poletno-sletna staza postoji kosina sa padom veim od 10% koja moe dovesti do zabune pilota u toku prilaenja, povrina kosine mora biti obeleena.
8-12/01
896 od 1036
Knjiga I
Oznaka za obeleavanje povrine kosine se sastoji od izlomljene linije koja se prostire du cele irine osnovne staze i koja je upravna na produenu osu poletno-sletne staze. Izlomljena linija se sastoji od kvadratnih polja obojenih naizmenino crnom i utom bojom, sa stranicom duine 1 m. Oblik oznake prikazan je na skici br. 18.
Skica br. 18 Oznaka kosine ispred kraja osnovne staze
III OBELEAVANJE POVRINA ZA KRETANJE VAZDUHOPLOVA U USLOVIMA KORIENJA AERODROMA NOU 1. Opte odredbe
lan 73. Aerodrom predvien za poletanje i sletanje vazduhoplova nou mora biti obeleen oznakama za letenje nou. Oznake za nono letenje koriste se i za letenje u uslovima smanjene meteoroloke vidljivosti. Karakteristike svetlosnih oznaka moraju biti takve da se obezbedi njihov najvei efekat prilikom korienja nou i u uslovima smanjene meteoroloke vidljivosti. Intenzitet svetlosnih oznaka mora odgovarati minimalnim uslovima vidljivosti i mora se razlikovati od osvetljenosti okrugline aerodroma.
8-12/01
897 od 1036 lan 74.
Knjiga I
Svetlosnim oznakama za letenje nou moraju biti obeleene povrine za kretanje vazduhoplova i ureaji, prema odredbama ovog pravilnika. Obeleavanje oznaka za letenje nou vri se pojedinanim svetlima, grupom svetala, svetlosnim linijama i drugim svetlosnim oznakama. lan 75. Na aerodromu koji je obeleen svetlosnim oznakama za letenje nou, ostala svetla koja ne pripadaju sistemu svetlosnog obeleavanja moraju biti uklonjena, zaklonjena ili modifikovana tako da ne bi izazvala zabunu pilota i ugrozila bezbednost vazdune plovidbe. Uklanjanje, zaklanjanje ili modifikovanje ostalih svetala mora se obavezno vriti: 1) kod poletno-sletne staze aerodroma kodeksne oznake A za instrumentalno prilaenje na 4.500 m od praga, odnosno kraja poletnosletne staze i 750 m sa obe strane produene ose poletno-sletne staze; 2) kod poletno-sletne staze aerodroma kodeksne oznake B i C za instrumentalno prilaenje na 3.000 m od praga, odnosno kraja poletnosletne staze i 750 m sa obe strane produene ose poletno-sletne staze; 3) kod poletno-sletne staze za prilaenje pri vidljivosti unutar prilazne povrine. lan 76. Svetiljke i nosai svetiljki namenjeni za bilo koji sistem svetlosnog obeleavanja, kao i druge svetlosne oznake koje slue za obeleavanje moraju biti konstruisani i izraeni od lako lomljivog materijala tako da pri udaru vazduhoplova u njih ne izazovu znaajna oteenja vazduhoplova. Svetiljke koje se ugrauju u kolovoznu konstrukciju moraju biti izraene tako da pri prelazu toka vazduhoplova preko njih ne doe do oteenja ni toka ni svetiljki. lan 77. Svetiljke i svetlosne oznake koje se montiraju iznad podloge povrina za kretanje vazduhoplova moraju imati lako lomljivu spojnicu ugraenu neposredno iznad podloge. Kod svetiljki koje su znatno izdignute
8-12/01
898 od 1036
Knjiga I
iznad terena, mora se obezbediti da najmanje gornjih 1,8 m bude na lako lomljivoj spojnici. Svetiljke montirane iznad podloge na poletno-sletnoj stazi, rulnoj stazi i na prostoru za zaustavljanje vazduhoplova, moraju imati visinu koja obezbeuje sigurnosno rastojanje od njih do elise, odnosno najnieg dela vazduhoplova. lan 78. Sistem svetlosnog obeleavanja visokog intenziteta mora biti tako konstruisan da se njegov intenzitet moe podeavati, kako bi zadovoljio potrebne uslove u odnosu na horizontalnu vidljivost. Odnos dva uzastopna stepena podeavanja intenziteta iznosi 1 : 3. Odnos izmeu maksimalnih i minimalnih intenziteta svetlosti unutar uglova snopa odreenih u kolonama 3 do 8 tabele b. 1. iz lana 80. u kolonama 3 i 4 tabele br. 2. iz lana 154. i u kolonama 3. i 4. tabele br. 3. iz lana 155. ovog pravilnika, ne treba da pree odnos 3 : 1. lan 79. Sistem svetlosnog obeleavanja aerodroma mora biti usklaen u pogledu boja i raspodele svetlosti, kao i u pogledu prosenog intenziteta svetlosti i odnosa tog intenziteta izmeu pojedinih elemenata sistema. Karakteristike svetlosnih oznaka za poletno-sletne staze za instrumentalno prilaenje i za staze za prilaenje pri spoljnoj vidljivosti, kao i karakteristike drugih svetlosnih oznaka date su u odgovarajuim odredbama ovog pravilnika. lan 80. Karakteristike svetlosnih oznaka poletno-sletne staze za precizno prilaenje date su u tabeli br. 1.
8-12/01
899 od 1036
Knjiga I
Tabela br. 1
KARAKTERISTIKE SVETLOSNIH OZNAKA ZA POLETNO SLETNE STAZE ZA PRECIZNO PRILAENJE a*
Svetlosna oznaka
Boja
Odnos Minimalna irina snopa svetlosti (stepeni) PSS za Minimalni proseni prosenog precizno prilaenje c*, i* intenzitet intenziteta
I kategorija horizontalna g
*
II kategorija horizontalna g
*
III kategorija b horizontalna g

*
Cdx10
vertikalna g
*
vertikalna g
*
vertikalna g
*
e j
* *
Centralna linija i preke prilaznog svetla Boni niz prilaznog svetla Svetla praga Bone preke praga Zona dodira Osa PSS 30 m d Osa PSS 15 m d
* *
bela crvena zelena zelena bela bela/crvena bela/crvena
+ _10 -2-7,5 -5-9 + _5 + _5 + _5 -2-7,5 -2-9 + _4,5
2-11 2-7 2-6 0,2-7 0,2-7 0,2-7 0,2-7 0,2-7 0,2-1
+ _7 -5-9 -2-9 -5-9 -1-6 + _5 + _5 + _5 -2-9 -2-11 + _6
3-12 3-12 2-7 3-8 2-7 0,3-7 0,3-7 0,3-7 0,2-7 0,2-7 0,3-2
+ _3 -1-5 0-8,5 -1-5 0-9 + _4,5 + _4,5 0-8,5 0-11 + _4,5
3-13 3-13 2-11 3-13 2-9 0,4-9 0,4-9 0,4-7 0,4-7 0,4-4,5
20 5 10k 10k 5 5k 5i
* * * * *
1,5-2 0,5-1 1-1,5 1-1,5 0,5-1 0,5-1 0,25-0,50 (0,5-1)i

* *
2,5h ,i
*
Osa PSS 7,5 m d
* *
bela/crvena bela bela crvena
1,25h 10 10 2,5
0,125-0,25 1 1 0,25-0,50
Ivino svetlo 45 m d Svetla kraja PSS
Ivina svetla 60 m d*
OBJANJENJE TABELE a*) Ako se predvia korienje poletno-sletne staze za vie od jedne kategorije prilaenja, karakteristike svetiljki treba da budu takve da se mogu prilagoditi uslovima predvienih kategorija prilaenja. b*) irine svetlosnog snopa u kolonama 7 i 8 obezbeuju indikaciju za prilaz pri horizontalnoj vidljivosti du poletno-sletne staze (RVR) od
8-12/01
900 od 1036
Knjiga I
150 m i vie i za poletanje pri vidljivosti (RVR) od 100 m i veoj vidljivosti. c*) irine snopa svetlosti date su za ekstremne vrednosti elipse. d*) Dimenzije kod svetla ose poletno-sletne staze odnose se na meusobno rastojanje svetiljke, a dimenzije kod ivinog svetla odnose se na irinu poletno-sletne staze. e*) Minimalni proseni intenzitet svetlosti dat je za boju svetlosti koja se nalazi u koloni 2, osim za svetiljke ose poletno-sletne staze (videti napomenu h*). Proseni intenzitet je sraunat u odgovarajuim granicama svetlosnog snopa odreenog u kolonama 3 do 8, uzimajui samo one intenzitete koji su 3 puta vei od minimalnih intenziteta u tim granicama. f*) Podatak se odnosi na proseni intenzitet uporeen sa prosenim intenzitetom nove svetiljke ivinog svetla. g*) Horizontalni uglovi se mere u odnosu na liniju paralelnu sa osom poletno-sletne staze, a pozitivna vrednost za sva svetla osim svetala ose poletno-sletne staze, se odmerava prema osi te staze. Vertikalni uglovi se mere u odnosu na horizontalnu ravan. h*) Date vrednosti se odnose na belu svetlost. i*) Za precizno prilaenje kategorije III potreban je minimalni intenzitet od 5 kilokandela. j*) Dati intenziteti mogu se umanjiti samo za sistem kategorije I, pod uslovom da se zadre navedeni odnosi u koloni 10, i omogui dobro opaanje najudaljenije svetiljke sistema, koje se koriste u uslovima propisanog minimuma za kategoriju I. k*) irina svetlosnog snopa ne obuhvata tolerancije za uglove podeavanja svetiljki. l*) Ako se umesto nadzemnih koriste svetiljke ugraene u povrine za kretanje vazduhoplova (npr. kod pomerenog praga), mogu se radi dobijanja potrebnog intenziteta ugraditi na jednom mestu dve ili tri svetiljke nieg intenziteta.
8-12/01
901 od 1036
Knjiga I
2. Prilazna svetla
lan 81. Obeleavanje prilaza poletno-sletnih staza svetlosnim oznakama vri se u zavisnosti od kategorije poletno-sletne staze aerodroma. Prilaz poletno-sletne staze predviene za instrumentalno prilaenje vazduhoplova mora biti obeleen jednostavnim sistemom prilaznog svetla. Ovim sistemom moe biti obeleen i prilaz poletno-sletne staze za prilaenje pri spoljnoj vidljivosti, ako se koristi nou ili pri uslovima slabe vidljivosti. lan 82. Prilazi poletno-sletnih staza predvieni za precizno prilaenje kategorije I, II i III moraju biti obeleeni sistemom preciznog prilaznog svetla odnosne kategorije, propisanim ovim pravilnikom. Sistem preciznog prilaznog svetla za poletno-sletnu stazu za precizno prilaenje kategorije III, treba da bude usklaen sa standardima i preporukama Organizacije meunarodnog civilnog vazduhoplovstva.
1) Jednostavni sistem prilaznog svetla

lan 83. Jednostavni sistem prilaznog svetla sastoji se od: 1) pravolinijskog niza svetiljki postavljenih po trasi produene ose poletno-sletne staze do rastojanja od najmanje 420 m od praga poletnosletne staze (osa sistema), i 2) pravolinijskog niza svetiljki postavljenih simetrino i upravno u odnosu na osu sistema na 300 m od praga poletno-sletne staze (preka sistema). lan 84. Meusobno uzdrano rastojanje svetiljki ose sistema, kao i rastojanje izmeu praga i njemu najblie svetiljke ose, mora biti 30 m. Osu jednostavnog sistema prilaznog svetla formiraju pojedinane svetiljke. Ukoliko se oekuje da se jednostavni sistem prilaznog svetla razvije u sistem svetla za precizno prilaenje kategorije I, treba da osu sistema formiraju svetlea tela ili grupe svetiljki duine 4 do 5 m.
8-12/01
902 od 1036 lan 85.
Knjiga I
Preka sistema mora biti dugaka 30 m. Meusobno rastojanje svetiljki koje ine preku sistema moe biti najvie 3 m. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, rastojanje izmeu svetiljke u osi sistema i prve susedne svetiljke preke (levo i desno) moe da bude 4 m i tada meusobno rastojanje ostalih svetiljki treba da bude 2,75 m. Jednostavni sistem prilaznog svetla prikazan je u skici br. 19. lan 86. Svetiljke jednostavnog sistema prilaznog svetla moraju da emituju svetlost niskog intenziteta crvene boje, definisane jednainama Meunarodne komisije za osvetljavanje. Minimalni proseni intenzitet svetlosti mora biti 200 cd, s tim da raspodela svetlosti u horizontalnoj ravni u svim smerovima, a u vertikalnoj ravni da pokriva ugao od + 5 do + 8. Svetiljke se postavljaju tako da intenzitet svetlosti bude pojaan vie puta u smeru vazduhoplova u prilazu, s tim da maksimalni intenzitet bude na priblino 600 m od posmatrane svetiljke. lan 87. Intenzitet svetlosti jednostavnog sistema prilaznog svetla mora da odgovara potrebama bezbednog korienja aerodroma u razliitim uslovima vidljivosti nou i smanjene vidljivosti danju. Sistem iz stava 1. ovog lana mora da bude uoljiv i da se razlikuje od okolnih svetla, a u sluaju potrebe u osi sistema moe se postaviti niz sekventnog bljeskajueg svetla.
2) Sistem preciznog prilaznog svetla kategorije I

lan 88. Sistem preciznog prilaznog svetla kategorije I sastoji se od: 1) pravolinijskog niza svetiljki postavljenog po trasi produene ose poletno-sletne staze do rastojanja 900 m od praga te staze (osa sistema), i 2) pravolinijskog niza svetiljki postavljenog sistematino i upravno u odnosu na osu sistema na 300 m od praga (preka sistema).
8-12/01
903 od 1036
Knjiga I
Meusobno uzduno rastojanje svetiljki ose, kao i rastojanje izmeu praga i njemu najblie svetiljke ose mora biti 30 m. lan 89. Osa sistema moe da se obeleava na jedan od sledeih naina: 1) nizom pojedinanih svetiljki postavljenih po trasi produene ose poletno-sletne staze do 300 m od praga, zatim sa dva paralelna niza svetiljki na meusobnom rastojanju od 1,5 m simetrinih u odnosu na osu sistema na delu od 300 do 600 m od praga, i sa tri paralelna niza svetiljki na meusobnom rastojanju od 1,5 m sa srednjim nizom u osi sistema na delu od 600 m do kraja sistema ili 2) nizom svetleih tela ili grupama svetiljki duine 4 do 5 m postavljenih upravno i simetrino na osu sistema po celoj duini od 900 m. Ako se svetlee telo sastoji od pojedinanih svetiljki koje se smatraju takastim izvorima svetlosti, meusobno rastojanje tih svetiljki je 1,5 m. Isto rastojanje mora biti i izmeu pojedinanih svetiljki u grupi. lan 90. Preka sistema duine 30 m postavlja se na 300 m od praga poletno-sletne staze. Rastojanje izmeu svetiljki koje ine preku moe biti najvie 3 m. Izuzetno, rastojanje izmeu svetiljki u osi sistema i prve susedne svetiljke preke (levo i desno) moe da bude 4 m. Ako se osa sistema formira na nain predvien u lanu 89. stav 1. ovog pravilnika, potrebno je postaviti dodatne preke na 150, 450, 600 i 750 m od praga. U sluaju iz stava 3. ovog lana bone svetiljke svih preki sistema treba da lee na dvema pravim linijama, koje konvergiraju ka osi poletno-sletne staze da bi se sekle na 300 m od praga te staze. lan 91. Sistem preciznog prilaznog svetla kategorije I moe da bude dopunjen sekventnim bljeskajuim svetlom, osim ako takva svetla zbog karakteristika sistema osvetljenja i prirode meteorolokih uslova na aerodromu nisu potrebna. Sekventno bljeskajue svetlo postavlja se uz svetla ose sistema.
8-12/01
904 od 1036
Knjiga I
Ova svetla treba da bljeskaju dva puta u sekundi po utvrenom redosledu, s tim da bljeskovi poinju na najudaljenijoj svetiljki od praga i kreu se ravnomerno ka pragu poletno-sletne staze. Elektrina mrea mora biti tako tehniki reena da se ova svetla mogu upotrebljavati nezavisno od drugih svetala sistema svetlosnog obeleavanja prilaza.
Skica br. 19 Jednostavni sistem prilaznog svetla
8-12/01
905 od 1036
Knjiga I
lan 92. Svetiljke sistema preciznog prilaznog svetla kategorije I moraju da emituju svetlost visokog intenziteta bele boje, a minimalni proseni intenzitet i raspodela svetlosti u horizontalnom i vertikalnom uglu svake svetiljke dati su u tabeli br. 1. Svaka svetiljka sistema mora da bude tako usmerena da osvetljava odreen prostor koji je prikazan na skici br. 20.
3) Sistem preciznog prilaznog svetla kategorije II i III

lan 93. Sistem preciznog prilaznog svetla kategorije II i III sastoji se od: 1) pravolinijskog niza svetiljki postavljenog po trasi produene ose poletno-sletne staze koja se prua od 900 m od praga poletno-sletne staze; 2) dva bona niza svetiljki koja su paralelna osi sistema i koji se postavljaju do rastojanja od 270 m od praga poletno-sletne staze; 3) dva pravolinijska niza svetiljki postavljena simetrino i upravno u odnosu na osu sistema (preka sistema) a preke sistema se postavljaju na 150 i 300 m od praga poletno-sletne staze, kako je to prikazano na skici br. 21. Meusobno uzduno rastojanje svetiljki ose sistema i bonih nizova svetiljki, kao i rastojanje izmeu praga poletno-sletne staze i njemu najbliih svetiljki ose sistema i svetiljki bonih nizova, mora biti 30 m. Meusobni popreni razmak unutranjih svetiljki bonih nizova svetiljki iznosi 18 m i mora biti jednak razmaku unutranjih svetiljki zone dodira na poletno-sletnoj stazi. lan 94. Osa sistema u prvih 300 m od praga poletno-sletne staze sastoji se od svetleih tela ili grupa svetiljki duine 4 do 5 m, koje su simetrine i upravne na osu sistema. Ako se svetlea tela sastoje od pojedinanih svetiljki koje se smatraju takastim izvorima svetlosti, meusobno rastojanje tih svetiljki moe biti najvie 1,5 m, a isto rastojanje mora postojati i izmeu pojedinanih svetiljki koje sainjavaju grupu svetiljki.
8-12/01
906 od 1036
Knjiga I
Osa sistema na rastojanju od 300 do 900 m od praga poletno-sletne staze formira se na jedan od sledeih naina: 1) svetleim telima ili grupom svetiljki kako je to propisano u stavu 1. ovog lana, ili
Skica br. 20 Svetiljke sistema preciznog prilaznog svetla
8-12/01
907 od 1036
Knjiga I
2) sa dva paralelna niza svetiljki na meusobnom rastojanju od 1,5 m, postavljenih simetrino u odnosu na osu sistema, na rastojanju 300 do 600 m od praga i sa tri paralelna niza svetiljki na meusobnom rastojanju od po 1,5 m, sa srednjim nizom u osi sistema, na rastojanju 600 do 900 m od praga poletno-sletne staze. Sistem preciznog prilaznog svetla kategorije II i III moe da bude dopunjen sekventnim bljeskajuim svetlom, ije su karakteristike date u lanu 91. stav 2. ovog pravilnika. lan 95. Boni niz svetiljki sastoji se od svetleih tela ili grupa svetiljki iji su duina i meusobni razmak isti kao i kod svetlosnih oznaka zone dodira na poletno-sletnoj stazi. Preka sistema iz lana 93. ovog pravilnika formira se na rastojanju 150 m od praga poletno-sletne staze, tako da se praznine izmeu svetleih tela ili grupe svetiljki ose sistema i bonih nizova popune odgovarajuim svetleim telima ili grupama svetiljki. Preka sistema na 300 m od praga poletno-sletne staze prua se po 15 m sa obe strane ose sistema. lan 96. Ako se osa sistema formira 300 m iza praga poletno-sletne staze, na nain predvien u lanu 94. stav 3. taka 1. ovog pravilnika, potrebno je postaviti dodatne preke na 450, 600 i 750 m od praga poletnosletne staze. U sluaju iz stava 1. ovog lana bone svetiljke svih preaka sistema treba da su postavljene na nain predvien u lanu 90. stav 3. ovog pravilnika. Rastojanje izmeu svetiljki koje ine preke sistema ne moe biti vee od 2,7 m. lan 97. Svetiljke koje formiraju osu i preke sistema preciznog prilaznog svetla kategorije II i III, treba da emituju belu svetlost visokog intenziteta. Svetiljke bonih nizova emituju crvenu svetlost visokog intenziteta, s tim da intenzitet crvene svetlosti mora biti usklaen sa intenzitetom bele svetlosti.
8-12/01
908 od 1036
Knjiga I
Svaka svetiljka sistema mora da bude tako usmerena da osvetljava odreeni prostor, koji je prikazan na skici br. 20. Minimalni proseni intenzitet svetla i raspodela svetla svake svetiljke u horizontalnom i vertikalnom smeru dati su u tabeli br. 1.
4) Montiranje svetiljki prilaznog svetla

lan 98. Montiranje svetiljki prilaznog svetla mora biti tako izvedeno da svetiljke budu u horizontalnoj ravni, koja prolazi kroz prag poletno-sletne staze, s tim da: 1) pilot vazduhoplova vidi sve svetiljke kada se vazduhoplov nalazi iznad spoljnjeg markera za jedan stepen ispod putanje poniranja odreene radio-navigacionim sredstvom za precizno prilaenje; 2) nijedna prepreka ne nadvisuje povrinu prilaznog svetla irine 120 m, koja se prua od praga poletno-sletne staze do 60 m iza najudaljenije svetiljke i simetrina je u odnosu na osu sistema. Pod preprekom, u smislu stava 1. ovog lana smatra se prepreka na putevima koji nisu pod nadzorom kontrole letenja, visine 4,8 m iznad kolovoza, odnosno visine 12 m iznad gornje ivice eleznikih ina. Izuzetno od odredbe take 2. stava 1. ovog lana, ravan prilaznog svetla mogu da nadvisuju radio-navigacioni ureaji, koji se u tom sluaju smatraju preprekom i moraju biti propisno obeleeni i osvetljeni. lan 99. Ako ravan prilaznog svetla nije horizontalna, izuzetno od lana 98. ovog pravilnika, najvei nagib te ravni, iznad i ispod horizontale, moe da bude 1 : 66 do 300, odnosno 1 : 40 na veim rastojanjima od 300 m od praga poletno-sletne staze. Promena nagiba ravni ne sme prei nagib od 1 : 60. Svetiljke sistema preciznog prilaznog svetla kategorije II i III, do 450 m od praga poletno-sletne staze, moraju biti u horizontalnoj ravni.
8-12/01
909 od 1036
Knjiga I
Skica br. 21 Deo preciznog prilaznog svetla kat. II i III do 300 m od praga i svetla PSS za precizno prilaenje kat. II i III
8-12/01
910 od 1036
Knjiga I
Skica br. 22 Sistem preciznog prilaznog svetla kat. I
8-12/01
911 od 1036
Knjiga I
lan 100. Najvee dozvoljeno odstupanje poloaja ose sistema prilaznog svetla od ose poletno-sletne staze moe da bude 1/4 stepena. Preka sistema prilaznog svetla mora da bude normala u odnosu na osu sistema, sa odstupanjem 1/2 stepena ako je sistem formiran kao na skici br. 22 pod A, odnosno, sa odstupanjem 2 stepena ako je sistem formiran kao na skici br. 22 pod B. lan 101. Na delu staze za zaustavljanje vazduhoplova i predpolja, kao i do 150 m od kraja poletno-sletne staze, svetiljke sistema prilaznog svetla ugrauju se u kolovoznu konstrukciju staze, odnosno montiraju se na nivou terena.
3. Svetlosni pokazivai nagiba prilaenja

lan 102. Svetlosni pokazivai nagiba prilaenja postavljaju se: 1) ako poletno-sletnu stazu koriste turbo-mlazni ili drugi slini vazduhoplovi; 2) ako pilot bilo kog vazduhoplova moe imati tekoa u proceni vizuelnog prilaza iznad vode ili jednolinih terena danju, odnosno zbog nedostatka propisanih spoljnih svetala u prilaznoj zoni nou; 3) ako u zoni prilaenja postoje objekti koji mogu dovesti u opasnost vazduhoplov kada ponire ispod normale putanje prilaza, a naroito ako ne postoje sredstva koja bi upozorila na postojanje takvih objekata; 4) ako fiziki uslovi na bilo kom kraju poletno-sletne staze predstavljaju ozbiljnu opasnost za vazduhoplov koji ne stigne do te staze u sletanju ili kad izae van kraja poletno-sletne staze posle sletanja; 5) ako su teren ili meteoroloki uslovi takvi da se vazduhoplov moe nai u neuobiajenoj turbulenciji vazduha u toku prilaenja. lan 103. Svetlosni pokazivai nagiba prilaenja su:
8-12/01
912 od 1036
Knjiga I
1) sistem svetlosnih pokazivaa nagiba prilaenja (u daljem tekstu: VASIS) i uproeni sistem svetlosnih pokazivaa nagiba prilaenja (u daljem tekstu: AVASIS), sa karakteristikama koje su date u l. 104. do 114. ovog pravilnika; 2) sistem svetlosnih pokazivaa nagiba prilaenja sa tri preke (u daljem tekstu 3 BAR VASIS) i uproeni sistem svetlosnih pokazivaa nagiba prilaenja sa tri preke (u daljem tekstu 3 BAR AVASIS), ije su karakteristike date u l. 115. do 121. ovog pravilnika. Svetlosni pokazivai nagiba prilaenja iz stava 1. ovog lana dati su u skici br. 23. lan 104. Sistem svetlosnih pokazivaa nagiba prilaenja VASIS i 3 BAR VASIS postavlja se na aerodromu koji ispunjava najmanje jedan uslov iz lana 102. ovog pravilnika, kad taj aerodrom koriste vazduhoplovi u meunarodnom vazdunom saobraaju. AVASIS i 3 BAR AVASIS postavljaju se na aerodromu koji ispunjava najmanje jedan uslov iz lana 102. ovog pravilnika, kad taj aerodrom koriste vazduhoplovi u domaem vazdunom saobraaju. 3 BAR VASIS i 3 BAR AVASIS pogodni su za vazduhoplove kod kojih visina od pilotovih oiju do toka vazduhoplova, u poloaju ravnanja vazduhoplova, ne prelazi 16 m. VASIS i AVASIS pogodni su za vazduhoplove kod kojih visina od pilotovih oiju do toka vazduhoplova, u poloaju ravnanja vazduhoplova, ne prelazi 4,5 m.
4. Svetlosni pokazivai nagiba prilaenja sa dve preke

lan 105. Sistem svetlosnog pokazivaa nagiba prilaenja VASIS sastoji se od 12 svetiljki koje su simetrino rasporeene sa obe strane ose poletno-sletne staze, u dva para preki, sa po tri svetiljke u svakoj preki, kako je to prikazano na skici br. 23 pod A. Sistem svetlosnog pokazivaa nagiba prilaenja AVASIS (uproeni sistem VASIS) sastoji se od:
8-12/01
913 od 1036
Knjiga I
1) osam svetiljki koje su simetrino rasporeene u odnosu na osu poletno-sletne staze, u dva para preki, sa po dve svetiljke u svakoj preki, kako je to prikazano na skici br. 23 pod B, ako se radi o poletnosletnoj stazi aerodroma kodeksne oznake A, B i C, ili
Skica br. 23 Svetlosni pokazivai nagiba prilaenja
Skica br. 24 Snopovi svetlosti pokazivaa nagiba prilaenja 2) etiri svetiljke koje su simetrino rasporeene u odnosu na osu poletno-sletne staze, u dva para preki sa po jednom svetiljkom u svakoj preki, kako je to prikazano na skici br. 23 pod C ako se radi o poletno-sletnoj stazi aerodroma kodeksne oznake D i E. lan 106. Svaka svetiljka pokazivaa nagiba prilaenja mora emitovati svetlosni snop bele boje u gornjem delu i crvene boje u donjem delu, kako je to prikazano na skici br. 24.
8-12/01
914 od 1036
Knjiga I
Svetiljke moraju biti tako rasporeene da pilot vazduhoplova u toku prilaenja vidi: 1) sva svetla kao bela, ako se nalazi iznad ugla prilaenja; 2) prva svetla kao bela i druga kao crvena, ako se nalazi na uglu prilaenja; 3) sva svetla kao crvena, ako se nalazi ispod ugla prilaenja. Ako je vazduhoplov znatno ispod ugla prilaenja, svetla dveju preki, smetenih sa iste strane poletno-sletne staze, treba da se vide spojene u jedan crveni signal. lan 107. Sistemi svetlosnih pokazivaa nagiba prilaenja moraju biti prilagoeni za upotrebu danju i nou. Svetiljke pojedinih preki sistema treba da budu montirane to je mogue blie terenu, tako da ih pilot iz vazduhoplova u prilazu vidi kao horizontalnu liniju. Standardni poloaj preki i svetiljki sistema prikazan na skici br. 25 (nagib poletno-sletne staze 0%, ugao prilaenja 3). Od navedenih dimenzija moe se odstupiti zavisno od: ugla prilaenja, nagiba poletno-sletne staze u zoni dodira, nadviavanja toka iznad praga, vrste vazduhoplova koji koriste poletno-sletnu stazu, nagibnog ugla prilaenja, drugih vizuelnih ili nevizuelnih sredstava, ukrtanja poletno-sletne staze i rulnih staza. lan 108. Odstupanja za postavljanje svetlosnih pokazivaa nagiba prilaenja, a u zavisnosti od okolnosti navedenih u lanu 107. stav 4. ovog pravilnika, Savezni komitet za saobraaj i veze moe da odobri, i to: 1) poveanje rastojanja D1 za najvie 90 m uzimajui u obzir ugao prilaenja, uzduni nagib poletno-sletne staze u zoni dodira i tekoe pri postavljanju svetlosnog pokazivaa nagiba prilaenja zbog ukrtanja sa drugom poletno-sletnom ili rulnom stazom. Izuzetno, to rastojanje moe da se smanji za najvie 30 m vodei rauna o nadviavanju toka vazduhoplova iznad praga; 2) smanjenje rastojanja D2 za najvie 60 m, odnosno poveanje za najvie 90 m, u sluajevima:
8-12/01
915 od 1036
Knjiga I
a) ako je razlika izmeu raspoloive duine poletno-sletne staze i duine potrebne za sletanje vazduhoplova, koji koriste poletno-sletnu stazu, mala rastojanje se moe smanjiti; b) ako postoji standardni nevizuelni pokaziva nagiba, da bi se izbegla razlika u pokazivanju vizuelnog pokazivaa nagiba i nevizuelnog pokazivaa nagiba rastojanje se moe poveati; c) ako postoji tekoa pri postavljanju pokazivaa zbog preseka sa drugom poletno-sletnom ili rulnom stazom ili da bi se kompenzovao uticaj uzdunog nagiba poletno-sletne staze u zoni dodira; 3) smanjenje rastojanja D3 za najvie 60 m, odnosno poveanje rastojanja za najvie 90 m, ali samo toliko koliko je neophodno da bi se izbegle tekoe pri postavljanju pokazivaa zbog ukrtanja sa drugom poletno-sletnom ili rulnom stazom, ili da bi se kompenzovao uticaj uzdunog nagiba poletno-sletne staze u zoni dodira;
Skica br. 25 Standardni poloaj nagiba prilaenja
preki
svetlosnih
pokazivaa
8-12/01
916 od 1036
Knjiga I
4) da se duine D1, D2 i D3 podese tako da se kompenzuje meusobna razlika visina preki ili razlika visina preki u odnosu na poletno-sletnu stazu. lan 109. Zraenje svetlosnog snopa svake svetiljke mora biti lepezastog oblika u irokom luku u horizontalnom uglu u smeru prilaza. Prelaz iz crvenog u beli sektor boja u vertikalnoj ravni, mora biti takav da ga posmatra vidi u vertikalnom uglu od 15 minuta priblino. U svetlosnom snopu intenzitet kompletnog crvenog sektora ispod prelaznog sektora ne sme biti manji od 15% intenziteta kompletno belog snopa iznad prelaznog sektora. Snop svetla koji zrae svetiljke mora biti takav da, pri dobroj spoljnoj vidljivosti, efektivna daljina vidljivosti sistema bude najmanje 7,4 km u uglu 1 30' iznad i ispod sredine prelaznog sektora danju i nou, a po horizontalnom uglu preko 10 danju i 30 nou. Snop svetla koji zrae svetiljke mora se videti od nivoa zemlje do dvostrukog ugla prilaenja i treba da ima to je mogue vei intenzitet iznad 30 po horizontalnom i 5 po vertikalnom uglu. lan 110. Kontrolu intenziteta svetlosti potrebno je obezbediti da bi se omoguilo prilagoavanje intenziteta najee uslovima, a istovremeno spreilo zaslepljivanje pilota vazduhoplova u toku prilaenja i sletanja. Svetiljke moraju biti izraene od lako lomljivog materijala i konstruisane da se mogu podeavati po visini, tako da nia granica belog dela snopa svetlosti moe biti fiksirana na svakom visinskom uglu izmeu 1 30' i 4 30' iznad horizontale. lan 111. Konstrukcija svetiljki mora biti tako izvedena da ostaci kondenzacije, praina i sl. na optikim povrinama, to je mogue manje utiu na emitovanje svetlosti i da ne utiu na kontrast izmeu crvene i bele svetlosti i visinu prelaznog sektora. Konstrukcijom svetiljke treba svesti na minimum mogunosti da se otvori svetiljke blokiraju u potpunosti ili delimino snegom ili ledom.
8-12/01
917 od 1036 lan 112.
Knjiga I
Kad je poletno-sletna staza koja ima svetlosni sistem VASIS opremljena ILS ureajem, poloaj i visina svetiljki moraju biti takvi da se svetlosni ugao prilaenja poklapa, to je mogue vie, sa putanjom poniranja po ureaju ILS. Podeavanje visinskog ugla svetlosnih snopova na prvim prekama mora biti takvo da pilot vazduhoplova u prilazu, primajui najnii signal koji pokazuje da je na uglu prilaza, moe nadvisiti sve objekte u prilaznoj zoni na bezbednoj visini. lan 113. Oblik i dimenzije povrine, unutar koje ne sme biti nikakvih prepreka, prikazani su na skici br. 26. Iznad povrine iji je nagib za 1 nii od gornje granice kompletnog crvenog sektora daju prve preke, a koja polazi od transverzalne linije na 90 m ispred prvih preki i na njihovom nivou, ne sme postojati nikakva prepreka. Ako postoji neka prepreka ispod povrine, irinu snopa svetiljki treba smanjiti da bi se obezbedio uslov iz stava 2. ovog lana. lan 114. Odreivanje visinskog ugla svetlosnog snopa kod prvih i drugih preki, mora biti tako da ugao D bude oko 15 minuta vei od ugla A i ne sme da bude manji od ugla A, kako je to prikazano na skici br. 24. Svetlosni snopovi drugih preki moraju imati podjednako visinske uslove, to vai za sve svetlosne snopove prvih preki.
5. Svetlosni pokazivai nagiba prilaenja sa tri preke

lan 115. Sistem svetlosnih pokazivaa nagiba prilaenja sa tri preke 3 BAR VASIS se sastoji od VASIS-a i jo jednog para preki (tree preke), koje su simetrino postavljene u odnosu na osu poletno-sletne staze i koje imaju najmanje dve svetiljke u svakoj dodatnoj preki, kako je to prikazano na skici br. 23 pod D.
8-12/01
918 od 1036
Knjiga I
Sistem 3 BAR AVASIS se sastoji od AVASIS-a sa dve svetiljke u svakoj preki i jednog para dodatnih preki (tree preke) sa najmanje dve svetiljke u jednoj preki, kako je to prikazano na skici br. 23 pod E.
Skica br. 26 Povrina bez prepreka za svetlosni pokaziva nagiba prilaenja lan 116. Svaka svetiljka mora da emituje snop svetla bele boje u gornjem delu i crvene boje u donjem delu. Svetiljke moraju biti tako rasporeene da omogue pilotu izbor ugla prilaenja koji formiraju prve i druge preke ili druge i tree preke. Ako vazduhoplov sledi ugao prilaenja koji formiraju prve i druge preke, pilot treba da vidi: 1) prva i druga svetla kao bela i trea kao crvena, ako se vazduhoplov nalazi iznad ugla prilaenja, ili sva svetla kao bela ako je vazduhoplov znatno iznad ugla prilaenja; 2) prva svetla kao bela a druga i trea kao crvena, ako je vazduhoplov na uglu prilaenja; 3) prva, druga i trea svetla kao crvena, ako je vazduhoplov ispod ugla prilaenja. Ako vazduhoplov sledi ugao prilaenja koji formiraju druge i tree preke, pilot treba da vidi:
8-12/01
919 od 1036
Knjiga I
1) prva, druga i trea svetla kao bela ako je vazduhoplov iznad ugla prilaenja; 2) prva i druga svetla kao bela a trea kao crvena, ako je vazduhoplov na uglu prilaenja; 3) prva svetla kao crvena, ako je vazduhoplov ispod ugla prilaenja, ili sva svetla kao crvena ako je znatno ispod ugla prilaenja. Ako je vazduhoplov znatno ispod ugla prilaenja, svetla koja daju preke sa iste strane poletno-sletne staze spojie se u jedan crveni signal. lan 117. Standardni poloaj preki i svetiljki sistema prikazan je na skici br. 25, a odstupanja od navedenih dimenzija mogu se vriti u skladu sa lanom 107. stav 4. i lanom 108. ovog pravilnika. Karakteristike svetiljki koje se koriste za sistem 3 BAR VASIS i 3 BAR AVASIS moraju biti iste kao i karakteristike svetiljki koje se koriste za sistem VASIS, a shodno odredbama l. 104. do 111. ovog pravilnika. Pri izvoenju elektrine mree za napajanje svetiljki potrebno je obezbediti da kvar dela elektrine mree ne izazove pogreno pokazivanje ugla prilaenja. lan 118. Ako poletno-sletna staza opremljena sistemom 3 BAR VASIS ili 3 BAR AVASIS ima ureaj ILS, visine svetiljki u prvim i drugim prekama moraju biti tako podeene da se pokazivanje ugla prilaenja poklapa sa putanjom poniranja po ureaju ILS. Sistem 3 BAR VASIS ili 3 BAR AVASIS postavlja se tako da pilot vazduhoplova koji sledi putanju poniranja po ureaju ILS, u poetku vidi signale svetlosnog sistema koji pokazuje da je vazduhoplov neto vii ili nii u odnosu na svetlosni nagibni ugao. To pokazivanje se u toku prilaenja menja u pravilne signale, s tim da taka promene zavisi od poloaja i visine svetiljki i rastojanja izmeu pilotovih oiju i davaa putanje prilaenja ureaja ILS. lan 119. Odreivanje visinskog ugla svetiljke kod prvih preki sistema vri se tako da vazduhoplov u prilaenju na najniem signalu ugla prilaenja nadvisi sve objekte u prilaznoj zoni na bezbednoj visini.
8-12/01
920 od 1036
Knjiga I
Oblik, dimenzije i nagib ravni nadvisivanja prepreka moraju odgovarati uslovima odreenim u lanu 113. ovog pravilnika. lan 120. Visinski ugao svetlosnog snopa u pravim prekama sistema mora biti najnii mogui ugao koji se odreuje prema formuli datoj na skici br. 24. Visinski ugao svetlosnih snopova kod treih preki mora biti 3. Visinski ugao svetlosnih snopova drugih preki sistema mora iznositi polovinu od ugla koji formiraju svetlosni snopovi prvih i treih preki. Razlika izmeu uglova koje formiraju svetlosni snopovi tree i druge preke kao i razlika izmeu uglova koje formiraju svetlosni snopovi drugih i prvih preki, ne sme biti manja od 15 minuta. Razlika izmeu uglova vieg nagiba prilaenja i nieg nagiba prilaenja ne sme biti manja od ugaone dubine prelaznog sektora druge preke. Svetiljke koje imaju prelazne sektore manje od ugaone razlike izmeu dva nagiba prilaenja postavljaju se za srednje preke. lan 121. Visinski ugao svetlosnih snopova preki moe biti i vei od 3, zavisno od prepreka, konfiguracije terena i sl. Visinsko podeavanje tree preke iznad 3 moe se izbei uklanjanjem prepreka ili postavljanjem preki i na vee rastojanje od praga poletno-sletne staze. Svetlosni snopovi kod treih preki moraju imati podjednako podeene visinske uglove, to vai i za svetlosne snopove drugih i prvih preki sistema.
6. Obeleavanje poletno-sletnih staza

lan 122. Svetlosno obeleavanje poletno-sletnih staza sa kolovoznim zastorom obuhvata: 1) ivina svetla poletno-sletne staze; 2) svetla i bone preke praga poletno-sletne staze;
8-12/01
921 od 1036
Knjiga I
3) svetla kraj poletno-sletne staze; 4) svetla ose poletno-sletne staze; 5) svetla zone dodira na poletno-sletnoj stazi; 6) svetla produetka poletno-sletne staze za zaustavljanje vazduhoplova.
1) Ivina svetla poletno-sletne staze

lan 123. Ivina svetla poletno-sletne staze moraju se postaviti na svim stazama koje se upotrebljavaju nou, ili danju u uslovima loe vidljivosti. Ivina svetla poletno-sletne staze postavljaju se du ivice staze ili na rastojanju ne veem od 3 m od ivice van povrine te staze, u dva paralelna niza na podjednakom odstojanju od ose poletno-sletne staze. Ako je irina povrine koja se moe koristiti kao poletno-sletna staza vea od 45 m rastojanje izmeu niza ivinih svetiljki odredie se prema vrsti prilaenja vazduhoplova, karakteristikama rasipanja svetlosti ivinih svetiljki, kao i prema drugim vizuelnim sredstvima. lan 124. Svetiljke ivinog svetla treba da budu ravnomerno rasporeene na rastojanju od 60 m ili manjem rastojanju za instrumentalne, odnosno 100 m ili manjem rastojanju za neinstrumentalne poletno-sletne staze. Svetiljke na suprotnim ivicama poletno-sletne staze treba da se nalaze na pravoj liniji koja je upravna na osu te staze. Na spojevima drugih staza sa poletno-sletnom stazom svetiljke mogu biti postavljene na manjem rastojanju od rastojanja iz stava 1. ovog lana. Svetiljke mogu biti i izostavljene ako se obeleavanje poletno-sletne staze vri na drugi nain koji pilotu omoguava pravilno i bezbedno upravljanje vazduhoplovom. lan 125. Ivina svetla poletno-sletne staze moraju biti uvrena za podlogu i treba da su bele boje, osim u sluajevima: 1) kod izmetenog praga svetla izmeu poetka poletno-sletne staze i izmetenog praga, u smeru prilaenja, moraju biti crvene boje, i
8-12/01
922 od 1036
Knjiga I
2) u duini 600 m od kraja poletno-sletne staze, ili do polovine staze ako je ta polovina manja od 600 m, u smeru prema vazduhoplovu u sletanju, odnosno poletanju, svetla moraju biti ute boje. lan 126. Ivina svetla poletno-sletne staze moraju biti vidljiva pod svim horizontalnim uglovima tako da je pilot u mogunosti da upravlja vazduhoplovom u poletanju i sletanju. Ako ivina svetla treba da omogue kruno voenje vazduhoplova tada moraju biti vidljiva u svim horizontalnim uglovima. Ivina svetla poletno-sletne staze moraju biti vidljiva i u vertikalnoj ravni do ugla od 15 i to iz svih horizontalnih uglova navedenih u stavu 1. ovog lana. Intenzitet ivinih svetla poletno-sletne staze mora da bude najmanje 50 cd (kandela), osim na aerodromima, kod kojih druga svetla i svetla u okolini nisu jako izraena, na kojima intenzitet ne sme biti manji od 25 cd. Ivina svetla poletno-sletne staze za precizno prilaenje moraju u svemu da odgovaraju uslovima navedenim u tabeli br. 1.
Tabela br. 1
KARAKTERISTIKE SVETLOSNIH OZNAKA ZA POLETNO SLETNE STAZE ZA PRECIZNO PRILAENJE a* Minimalni proseni intenzitet Cdx10 I kategorija horizontalna g Centralna linija i preke prilaznog svetla Boni niz prilaznog svetla Svetla praga bela crvena zelena
* 3 *
Svetlosna oznaka
Boja
Minimalna irina snopa svetlosti (stepeni) PSS za precizno prilaenje c*, i* II kategorija III kategorija b horizontalna g
*
Odnos prosenog intenziteta
verti- Horizon- vertikalna talna kalna g

*
vertikalna g
*
e j
* *
+ _10 -2-7,5
2-11 2-7
+ _7 -5-9 -2-9
3-12 3-12 2-7
+ _3 -1-5 0-8,5
3-13 3-13 2-11
20 5 10k
*
1,5-2 0,5-1 1-1,5
8-12/01
923 od 1036
Knjiga I
Bone preke praga Zona dodira Osa PSS 30 m d Osa PSS 15 m d

* *
zelena bela bela/crvena Bela/crvena
-5-9 + _5 + _5 + _5 -2-7,5 -2-9 + _4,5
2-6 0,2-7 0,2-7 0,2-7 0,2-7 0,2-7 0,2-1
-5-9 -1-6 + _5 + _5 + _5 -2-9 -2-11 + _6
3-8 2-7 0,3-7 0,3-7 0,3-7 0,2-7 0,2-7 0,3-2
-1-5 0-9 + _4,5 + _4,5 0-8,5 0-11 + _4,5
3-13 2-9 0,4-9 0,4-9 0,4-7 0,4-7 0,4-4,5
10k 5 5k 5i
*
1-1,5 0,5-1 0,5-1 0,25-0,50 (0,5-1)i

* *
2,5h ,i
*
* *
Osa PSS 7,5 m d
* *
bela/crvena bela bela crvena
1,25h 10 10 2,5
0,125-0,25 1 1 0,25-0,50
Ivino svetlo 45 m d
Ivina svetla 60 m d* Svetla kraja PSS
2) Svetla i bone preke praga poletno-sletne staze

lan 127. Svetla praga poletno-sletne staze moraju se postaviti na stazama koje su obeleene ivinim svetlima, osim ako se radi o stazama kod kojih je izmeten prag a postavljene su bone preke svetla praga. Svetla praga se postavljaju u pravoj liniji upravnoj na osu poletnosletne staze. Ako se prag poletno-sletne staze nalazi na kraju te staze, svetla praga se postavljaju to je mogue blie kraju, ali ne vie od 3 m od kraja poletno-sletne staze. Ako je prag poletno-sletne staze izmeten tada se svetla praga ili bone preke praga postavljaju na mestu izmetenog praga. lan 128. Svetla praga poletno-sletne staze sastoje se: 1) od najmanje 6 svetiljki na poletno-sletnim stazama za instrumentalno prilaenje i prilaenje pri vidljivosti; 2) od najmanje onoliko svetiljki na poletno-sletnim stazama za precizno prilaenje kategorije I, koliko je potrebno da se one ravnomerno rasporede izmeu redova izvuenog svetla na rastojanju od 3 m;
8-12/01
924 od 1036
Knjiga I
3) od onoliko svetiljki na poletno-sletnim stazama za precizno prilaenje kategorije II i III, koliko je potrebno da se one ravnomerno rasporede izmeu redova ivinog svetla na rastojanju od 3 m ili manjem rastojanju. Svetla iz ta. 1. i 2. stava 1. ovog lana treba da budu ravnomerno rasporeena izmeu redova ivinog svetla ili simetrino grupisana u odnosu na osu poletno-sletne staze u dve grupe, sa svetiljkama ravnomerno rasporeenim u svakoj grupi. Razmak izmeu grupa treba da je jednak unutranjem razmaku oznaka zone dodira ili svetla zone dodira poletno-sletne staze, kako je to prikazano na skici br. 27. lan 129. Bone preke praga moraju se postaviti na poletno-sletnim stazama za precizno prilaenje i za instrumentalno prilaenje ako je prag izmeten a nisu postavljena druga svetla praga. Bone preke praga mogu se postaviti na poletno-sletnim stazama za precizno prilaenje, ako je potrebno dodatno obeleavanje poloaja praga. lan 130. Bone preke praga moraju se postaviti simetrino u odnosu na osu poletno-sletne staze sa strane i pod pravim uglom u odnosu na liniju ivinih svetala poletno-sletne staze i sastoje se od dve grupe svetiljki. Svaka preka se formira od najmanje 5 svetiljki rasporeenih na duini od 10 do 15 m. Unutranja svetiljka u bonoj preki praga mora da bude u liniji sa svetiljkama ivinog svetla poletno-sletne staze. lan 131. Svetiljke praga poletno-sletne staze i bone preke tog praga moraju biti uvrene za podlogu i moraju emitovati svetlost zelene boje. Snop svetlosti treba da bude usmeren u smeru prilaenja vazduhoplova.
8-12/01
925 od 1036
Knjiga I
Skica br. 27 Raspored svetiljki praga i kraja PSS
8-12/01
926 od 1036
Knjiga I
3) Svetla kraja poletno-sletne staze

lan 132. Svetla kraja poletno-sletne staze moraju se postaviti na stazama na kojima su postavljena i ivina svetla poletno-sletne staze. Ako se prag i kraj poletno-sletne staze poklapaju, svetiljke praga se mogu koristiti kao svetiljke kraja poletno-sletne staze, ako su ispunjeni uslovi iz l. 131. i 135. ovog pravilnika. lan 133. Svetla kraja poletno-sletne staze moraju se postaviti u pravoj liniji koja je upravna na osu poletno-sletne staze. Ova svetla treba postaviti to je mogue blie kraju staze ali ne vie od 3 m od kraja poletnosletne staze. lan 134. Svetla kraja poletno-sletne staze sastoje se od najmanje 6 svetiljki koje moraju biti ravnomerno rasporeene izmeu redova ivinih svetala poletno-sletne staze ili simetrino rasporeene u odnosu na osu poletno-sletne staze. Svetiljke iz stava 1. ovog lana postavljaju se u dve grupe, sa ravnomernim rastojanjem izmeu svetiljki i meuprostorom izmeu dve grupe koji nije vei od polovine rastojanja izmeu redova ivinih svetala poletno-sletne staze. Kod obeleavanja poletno-sletne staze za precizno prilaenje kategorije III, rastojanje izmeu svetiljki ne sme biti vee od 6 m, osim rastojanja izmeu prve dve unutranje svetiljke ako postoji meuprostor izmeu dve grupe svetiljki, kako je to prikazano na skici br. 27. lan 135. Svetiljke kraja poletno-sletne staze moraju biti uvrene za podlogu i moraju emitovati svetlost crvene boje. Snop svetlosti mora biti usmeren ka poletno-sletnoj stazi.
4) Svetla ose poletno-sletne staze

lan 136. Svetla ose poletno-sletne staze moraju se postaviti na poletnosletnim stazama za precizno prilaenje kategorije II i III.
8-12/01
927 od 1036
Knjiga I
Svetla ose poletno-sletne staze mogu se postaviti na stazama za precizno prilaenje kategorije I, ako tu stazu koriste vazduhoplovi sa velikim brzinama sletanja ili ako je razmak izmeu nizova ivinih svetala poletno-sletne staze vei od 50 m. Svetla ose poletno-sletne staze moraju se postaviti na stazama za poletanje, ako je propisana minimalna horizontalna vidljivost za poletanje manja od 400 m. Svetla ose poletno-sletne staze mogu se postaviti i na stazama za poletanje, ako je propisana minimalna horizontalna vidljivost za poletanje iznad 400 m kad stazu koriste vazduhoplovi veih brzina u poletanju, a rastojanje izmeu nizova ivinih svetala staze je vee od 50 m. lan 137. Svetiljke svetla ose poletno-sletne staze postavljaju se du ose od praga prema kraju staze, na podjednakom rastojanju i to: 1) kod poletno-sletnih staza za precizno prilaenje kategorije III na 7,5 ili 15 m; 2) kod poletno-sletnih staza za precizno prilaenje kategorije II ili nie kategorije ako je potrebno da se postave svetla ose poletno-sletne staze na 7,5, 15 ili 30 m. Nain postavljanja svetla ose poletno-sletne staze prikazan je na skici br. 28. lan 138. Svetlosno obeleavanje ose poletno-sletne staze od poetka do izmetenog praga vri se prilaznim svetlima ako su svetla ose produena do izmetenog praga i ako njihove svetlosne karakteristike omoguuju voenje vazduhoplova koji polee, ili svetleim telima ili grupama svetiljki od najmanje 3 m duine, ravnomerno rasporeenim na uzdunom rastojanju od 30 m, kako je to prikazano na skici br. 28. lan 139. Svetiljke svetla ose od praga do 900 m pre kraja poletno-sletne staze u smeru poletanja emituju svetlost bele boje. Od 900 m do 300 m pre kraja poletno-sletne staze svetiljke su naizmenino crvene i bele boje.
8-12/01
928 od 1036
Knjiga I
Od 300 m do kraja poletno-sletne staze svetiljke emituju svetlost crvene boje. Ako su svetiljke svetla ose poletno-sletne staze postavljene na rastojanju od 7,5 m, tada se na rastojanju od 900 m do 300 m pre kraja poletno-sletne staze postavljaju naizmenini parovi svetiljki koje emituju svetlost crvene i bele boje. Ako je poletno-sletna staza kraa od 1.800 m, postavljaju se naizmenine bele i crvene svetiljke od polovine duine poletno-sletne staze raspoloive za sletanje do 300 m pre kraja poletno-sletne staze. lan 140. Svetiljke svetla ose poletno-sletne staze moraju biti uvrene za podlogu. Elektrina mrea za napajanje svetiljki treba da bude postavljena tako da kvar dela sistema svetala ose poletno-sletne staze ne dovede do davanja pogrenih obavetenja o duini poletno-sletne staze.
5) Svetla zone dodira na poletno-sletnoj stazi

lan 141. Svetla zone dodira na poletno-sletnoj stazi moraju se postaviti u zonu dodira na poletno-sletnim stazama za precizno prilaenje kategorije II i III. Svetla zone dodira na poletno-sletnoj stazi prostiru se pravolinijski od praga do 900 m. Na poletno-sletnim stazama kraim od 1.800 m ova svetla ne smeju da preu polovinu duine poletno-sletne staze. lan 142. Svetla zone dodira na poletno-sletnoj stazi formiraju se od svetleih tela ili grupa svetiljki u paru, simetrino rasporeenih u odnosu na osu poletno-sletne staze. Bono rastojanje svetleih tela ili grupa svetiljki u paru mora da bude isto kao i rastojanje oznaka za obeleavanje zona dodira. Uzduno rastojanje svetleih tela ili grupa svetiljki je 30 ili 60 m. U uslovima slabe vidljivosti uzduno rastojanje svetleih tela ili grupa svetiljki mora biti 30 m.
8-12/01
929 od 1036
Knjiga I
Skica br. 28 Svetlosno obeleavanje prilaza i PSS za sluaj izmetenih pragova
8-12/01
930 od 1036
Knjiga I
Skica br. 28 Svetlosno obeleavanje prilaza i PSS za sluaj izmetenih pragova
8-12/01
931 od 1036
Knjiga I
lan 143. Svetlee telo ili grupa svetiljki ne smeju biti krai od 3 m, ni dui od 4,5 m. Ako se svetlee telo sastoji od pojedinanih svetiljki koje se smatraju takastim izvorima svetlosti, meusobno rastojanje tih svetiljki je 1,5 m. Isto rastojanje mora biti izmeu pojedinanih svetiljki u grupi. Svetla zone dodira na poletno-sletnoj stazi moraju biti uvrena za podlogu i moraju emitovati usmerena svetla bele boje.
6) Svetla produetka poletno-sletne staze za zaustavljanje vazduhoplova

lan 144. Svetla produetka poletno-sletne staze za zaustavljanje vazduhoplova moraju se postaviti ako se produetak za zaustavljanje koristi nou. Svetiljke svetla produetka poletno-sletne staze za zaustavljanje vazduhoplova moraju biti uvrene za tvrdu podlogu i moraju da emituju svetlost crvene boje u smeru poletno-sletne staze. lan 145. Svetla produetka poletno-sletne staze za zaustavljanje vazduhoplova postavljaju se celom duinom tog produetka staze, u dva paralelna niza na podjednakom rastojanju od produene ose poletno-sletne staze, u produetku ivinih svetala te staze. Svetla produetka za zaustavljanje vazduhoplova postavljaju se i na kraju tog produetka pod pravim uglom u odnosu na produenu osu poletno-sletne staze, tako da budu to blie kraju, ali ne vie od 3 m iza kraja.
7) Svetlosno obeleavanje poletno-sletnih staza bez kolovoznog zastora

lan 146. Svetlosno obeleavanje poletno-sletnih staza bez kolovoznog zastora vri se postavljanjem ivinih svetala ako se aerodrom koristi nou.
8-12/01
932 od 1036
Knjiga I
Ivina svetla poletno-sletne staze postavljaju se du ivice povrine predviene za sletanje vazduhoplova na meusobnom rastojanju od 100 m. lan 147. Svetiljke ivinog svetla poletno-sletne staze moraju biti uvrene za podlogu i emitovati belu svetlost u svim uglovima horizontalne ravni i do 30 u odnosu na horizontalnu ravan. Intenzitet svetlosti ne sme da bude ispod 10 cd. lan 148. Ako se aerodrom koristi nou mora se obezbediti osvetljavanje najmanje jednog pokazivaa pravca vetra. Ako je potrebno da se pokaziva smera sletanja (znak "T") koristi nou treba ga osvetliti ili oiviiti belim svetlima.
7. Obeleavanje rulnih staza

lan 149. Svetlosno obeleavanje rulnih staza obuhvata: 1) ivina svetla rulne staze; 2) 3) svetla ose rulne staze; svetla osa izlaznih i brzo izlaznih rulnih staza.
Svetlosno obeleavanje rulnih staza prikazano je na skici br. 29.
1) Ivina svetla rulne staze

lan 150. Ivina svetla rulne staze moraju se postaviti na okretnicama, platformama i stajankama (povrine za boravak vazduhoplova) koje se koriste nou, kao i na rulnim stazama na kojima nisu postavljena svetla ose rulne staze, ako se koriste nou. Ivina svetla postavljaju se to je mogue blie ivici rulne staze, platforme, okretnice i stajanke ali ne vie od 3 m od ivice izvan odnosne povrine.
8-12/01
933 od 1036
Knjiga I
Skica br. 29 Svetlosno obeleavanje rulne staze
8-12/01
934 od 1036 lan 151.
Knjiga I
Svetiljke ivinog svetla rulne staze na pravim delovima postavljaju se na ravnomernom meusobnom rastojanju ne veem od 60 m, a u krivinama na manjem od 60 m i to tako da se jasno uoavaju krivine.
Svetiljke ivinog svetla rulne staze moraju da emituju svetlost plave boje i moraju biti uvrene za podlogu. Ivina svetla rulne staze treba da budu vidljiva pod uglom od najmanje 30 u odnosu na horizontalnu ravan. Ivina svetla rulne staze u horizontalnoj ravni treba da budu vidljiva pod uglovima potrebnim za voenje vazduhoplova u oba smera da pri tome pilot vazduhoplova jasno uoi ova svetla.
2) Svetla ose rulne staze

lan 152. Svetla ose rulne staze postavljaju se od ose poletno-sletne staze do take na platformi gde vazduhoplov poinje zavrno ulaenje na mesto parkiranja, na onim rulnim stazama i platformama koje se koriste pri uslovima horizontalne vidljivosti do 300 m. U sluaju potrebe (brzo izlazne rulne staze, uske rulne staze ili rulne staze pokrivene snegom) ivice rulne staze mogu se obeleiti i ivinim svetlima ili oznakama. lan 153. Za rulne staze koje se koriste kada je horizontalna vidljivost manja od 400 m, karakteristike svetiljki treba da odgovaraju karakteristikama iz tabele br. 2.
8-12/01
935 od 1036
Knjiga I
Tabela br. 2 SVETLOSNE KARAKTERISTIKE SVETILJKI RULNIH STAZA KOJE OPSLUUJU POLETNO SLETNE STAZE ZA PRECIZNO PRILAENJE KATEGORIJE III Svetlosna oznaka rulne staze Mini.proseni inten. glavnog snopa a* (cd zelene sv.)
Boja
Minimalna irina snopa (stepeni) c*, f*, g*
Glavni snop Hor. Vert. 1 Prav deo rulne staze* Prav deo rulne staze* Krivina rulne Staze 2 zelena zelena zelena 3 + _3,5 + _10 -3,5 do +35 4 1-8 1-8 1 do 10
10%/20%b* Hor. Vert. 5 + _4,5 + _16 -4,5 do +36 6 0-13 0-13 0 do 13
5%/20%b* Hor. Vert. 7 + _5,5 + _19 -5,5 do + 37 8 0-15 0-15 0 do 15
1%/2%b* Hor. Vert. 9 + _8 + _ -8 do 39,5 10 0-20 0-20 0 do 20 200 200 11
100
OBJANJENJE TABELE * a ) Unutar irine snopa svetla u kol. 3 i 4 intenzitet nove svetiljke, koja radi na maksimalnoj voltai, ne sme biti manji od polovine prosenog intenziteta, a ne sme ni prei prosean intenzitet za vie od 50%. * b ) Podaci se odnose na 10%, 5%, i 1% intenziteta iz kolone 11, predvienog za prav deo i na 20%, 10% i 2% predvienog za krivine rulne staze. * c ) Tolerancije za uglove podeavanja svetiljki nisu ukljuene u irine svetlosnih snopova. * d ) irine snopova su povoljne i dozvoljavaju skretanje pilotske kabine vazduhoplova sa ose za priblino 3 m. e ) irine snopova dozvoljavaju skretanje pilotske kabine vazduhoplova od ose do rastojanja od oko 12 m i predviene su da se koriste pre i posle krivina rulnih staza.
*
8-12/01
936 od 1036
Knjiga I
* f ) Vertikalni uglovi se mere od uzdunog nagiba povrine rulne staze. * g ) Horizontalni uglovi se mere u odnosu na osu rulne staze, osim na krivinama gde se mere u odnosu na tangentu krive.
Karakteristike svetiljki ostalih rulnih staza treba da odgovaraju karakteristikama iz tabele br. 3. Tabela br. 3 SVETLOSNE KARAKTERISTIKE SVETILJKI RULNIH STAZA (OSIM KATEGORIJE III)
Mini.proseni inten. glavnog sno* * pa a , d (cd zelenog svetla)
Svetlosna oznaka
Boja
Minimalna irina snopa (stepeni) c , f , g
Glavni snop Hor. Vert. h 1 Prav deo rulne Staze

e* *
10% Hor.
b*
5% Hor. h
*
b*
Vert.
Vert. h
*
2 zelena
3 + _10
4 1 do 4
5 + _16
6 0,5 do 10
7 + _19
8 0 do 14
9 20 ili 50
Krivine rulne Staze
zelena
-3,5 do +35
1 do 4
-4,5 do +36
0,5 do 10
-5,5 do +37
0 do 14 20 ili 50
lan 154. Svetlosne karakteristike svetiljki rulnih staza koje povezuju pristaninu platformu sa poletno-sletnom stazom za precizno prilaenje kategorije III date su u tabeli br. 2. lan 155. Svetlosne karakteristike svetiljki rulnih staza koje povezuju pristanine platforme i poletno-sletne staze predviene za sve kategorije pri-
8-12/01
937 od 1036
Knjiga I
laenja vazduhoplova, osim za precizno prilaenje kategorije III, date su u tabeli broj 3. OBJANJENJE TABELE: a*) Unutar irine snopova svetala u kol. 3 i 4 intenzitet nove svetiljke, koja radi na maksimalnoj voltai, ne sme biti manja od polovine prosenog intenziteta a ne sme ni prei prosean intenzitet za vie od 50%. b*) Podaci se odnose na 10% i 5% intenziteta odreenog u koloni 9. c*) Tolerancije za uglove podeavanja svetiljki nisu ukljuene u irine snopova. d*) Na lokacijama gde je pozadina jako osvetljena i gde je utvreno da se javlja gubitak svetlosti usled praine, snega i lokalnih zagaenja, potreban je intenzitet svetlosti od 50 cd a na ostalim lokacijama intenzitet od 20 cd. e*) irine snopova dozvoljavaju skretanje vazduhoplova tako da se pilotska kabina nalazi udaljena za priblino 12 m, to se moe javiti na kraju krivine. f*) Vertikalni uglovi se mere od uzdunog nagiba povrine rulne staze. g*) Horizontalni uglovi se mere u odnosu na osu rulne staze, osim na krivinama gde se mere u odnosu na tangentu krive. h*) Ako se koriste svetla koja su vidljiva sa svih strana, ona moraju biti usklaena sa vertikalnim uglovima u kol. 4, 6 i 8. lan 156. Svetla ose rulne staze na pravim delovima postavljaju se na rastojanju do 30 m, osim: 1) ako je usled povoljnih meteorolokih uslova omogueno bezbedno kretanje vazduhoplova prema svetlima ose postavljenim na veem rastojanju od 30 m, s tim da to rastojanje ne bude vee od 60 m; 2) ako se radi o kraim delovima rulne staze usmerenim u istom pravcu, kad rastojanje izmeu svetala ose treba da bude manje od 30 m; 3) ako se radi o rulnim stazama koje se upotrebljavaju u uslovima horizontalne vidljivosti manjoj od 400 m, kad rastojanje izmeu svetiljki svetala ose ne sme da bude vee od 15 m.
8-12/01
938 od 1036 lan 157.
Knjiga I
Linija svetala ose rulne staze u krivini nastavlja se iz pravog dela, na konstantnom rastojanju od spoljne ivice krivine. Na rulnim stazama koje se upotrebljavaju u uslovima horizontalne vidljivosti manjoj od 400 m, rastojanje svetiljki ose rulne staze u krivini ne sme da bude vee od 15 m. Ako se radi o krivinama sa poluprenikom manjim od 400 m, rastojanje svetiljki ose rulne staze ne sme da bude vee od 7,5 m. Rastojanje iz stava 2. ovog lana treba obezbediti od 60 m pre poetka krivine do 60 m posle zavretka krivine. lan 158. Svetiljke svetla ose rulne staze, koja se koriste kada je horizontalna vidljivost preko 400 m, u krivini moraju biti na meusobnom rastojanju ako je poluprenik krivine do 400 m 7,5 m; ako je poluprenik krivine do 899 m 15 m; ako je poluprenik krivine od 900 m i vie 30 m. lan 159. Svetiljke svetla ose rulne staze emituju svetlost zelene boje i uvrena su za podlogu, sa karakteristikom rasipanja svetlosti koja obezbeuje da su svetla vidljiva samo iz vazduhoplova koji se nalazi na stazi ili u blizini rulne staze. lan 160. Svetla ose na brzo izlaznim rulnim stazama predvienim za brzi izlazak vazduhoplova sa poletno-sletne staze, postavljaju se 60 m pre poetka krivine do odreene take posle krivine, do koje vazduhoplov moe da smanji brzinu do normalne brzine voenja. Deo svetla ose na poletno-sletnoj stazi pre poetka krivine mora biti postavljen u osi poletno-sletne staze ako ne postoje svetla ose te staze, odnosno na 75 cm ( 15 cm) od ose ako postoje svetla ose poletnosletne staze. lan 161. Svetiljke svetla ose iz lana 160. ovog pravilnika postavljaju se na ravnomernom meusobnom rastojanju do 15 m, odnosno do 30 m ako ne postoje svetla ose poletno-sletne staze.
8-12/01
939 od 1036
Knjiga I
Svetiljke svetla ose na brzo izlaznim rulnim stazama su zelene boje i uvrene za podlogu. Svetiljke svetla ose na brzo izlaznim rulnim stazama ka poletnosletnoj stazi, treba da budu vidljive samo u smeru korienja, ili se mora omoguiti njihovo iskljuivanje kad se ne koriste. lan 162. Svetla ose na ostalim izlaznim rulnim stazama postavljaju se na poetku krivine i prate krivinu od take na kojoj oznaka krivine izlazi sa poletno-sletne staze, s tim da se prva svetiljka u nizu nalazi na osi poletno-sletne staze. Svetiljke svetla ose na ostalim izlaznim rulnim stazama emituju svetlost zelene boje i uvrene su za podlogu na ravnomernom meusobnom rastojanju od 7,5 m. Svetiljke svetla ose izlazne rulne staze koje se nalaze na poletnosletnoj stazi, moraju da budu vidljive samo u smeru korienja, ili se mora omoguiti njihovo iskljuivanje kad se ne koriste.
8. Osvetljavanje pristanine platforme

lan 163. Osvetljavanjem pristanine platforme aerodroma treba da se omogui odgovarajua osvetljenost povrina pristanie platforme gde se vri prihvat i otprema vazduhoplova, putnika i stvari. Na vazduhoplovnom pristanitu i na aerodromu koji se koristi nou mora se obezbediti osvetljavanje pristanine platforme. lan 164. Postavljanje svetiljki za osvetljavanje pristanine platforme treba da se izvri tako da se onemogui zaslepljivanje pilota vazduhoplova u letu i na zemlji, kao i zaslepljivanje osoblja na pristaninoj platformi aerodroma. Raspored i usmerenost svetiljki za osvetljavanje pristanine platforme, treba da omogui osvetljavanje mesta parkiranja vazduhoplova iz dva ili vie smera radi spreavanja senki.
8-12/01
940 od 1036
Knjiga I
Svetiljke za osvetljavanje pristanine platforme se uvruju za podlogu. Ako se svetiljke nalaze na stubovima, stubovi moraju biti postavljeni na propisanom rastojanju od ivice platforme da ne bi ometali saobraaj. lan 165. Pristanina platforma aerodroma mora biti nou osvetljena svetiljkama koje emituju svetlost pri kojoj se omoguuje razlikovanje boja. Prosena horizontalna osvetljenost mesta parkiranja vazduhoplova ne sme biti manja od 20 lux-a, sa ujednaenim odnosom (srednji prema minimalnom) od najvie 4 : 1, a prosena vertikalna osvetljenost ne sme biti manja od 20 lux-a na visini od 2 m iznad pristanine platforme, u potrebnim smerovima. Horizontalna osvetljenost ostalih povrina pristanine platforme ne sme biti manja od 50% prosene osvetljenosti mesta parkiranja, sa ujednaenim odnosom (prosean prema minimalnom) od najvie 4 : 1. lan 166. Vizuelni sistem za eono parkiranje treba da omogui precizno kretanje i zaustavljanje vazduhoplova na mesto za parkiranje. lan 167. Ureaj za uvoenje vazduhoplova po pravcu i pokaziva (indikator) mesta zaustavljanja vazduhoplova, moraju biti konstruisani tako da intenzitet svetlosti odgovara za dnevnu upotrebu ali da ne zbunjuje pilota vazduhoplova nou. Ureaj za uvoenje vazduhoplova po smeru i pokaziva mesta zaustavljanja vazduhoplova treba da su konstruisani tako da ukau pilotu vazduhoplova na kvar jednog ili oba dela ureaja ako doe do kvara tog ureaja. lan 168. Ureaj za uvoenje vazduhoplova po pravcu, mora biti postavljen tako da pilot na levom seditu u pilotskoj kabini moe jasno da uoi njegove signale. Ureaj iz stava 1. ovog lana, treba da omogui voenje vazduhoplova (levo/desno) koristei viene signale koji ukazuju pilotu mesto vazduhoplova u odnosu na liniju vodilju.
8-12/01
941 od 1036
Knjiga I
Ako se uvoenje vazduhoplova po pravcu vri promenom boje, zelena boja se koristi za pokazivanje da je vazduhoplov na dobrom pravcu, a crvena za pokazivanje da je vazduhoplov van tog pravca. lan 169. Pokaziva mesta zaustavljanja vazduhoplova postavlja se tako da su njegovi signali vidljivi iz pilotske kabine vazduhoplova. Pokaziva pozicije zaustavljanja vazduhoplova postavlja se zajedno sa ureajem za uvoenje vazduhoplova po pravcu. lan 170. Pokaziva pozicije zaustavljanja vazduhoplova treba da pokazuje mesto zaustavljanja za svaki vazduhoplov za koji je mesto parkiranja namenjeno, i omogui podatak o pribliavanju ka mestu zaustavljanja. Ako se oznaavanje zaustavljanja vazduhoplova vri promenom boje, zelena boja se koristi za nastavljanje kretanja, a crvena za oznaavanje stizanja na mesto zaustavljanja.
9. Ostala svetlosna obeleavanja

lan 171. Ako se neupotrebljiva poletno-sletna ili rulna staza, iz lana 50. ovog pravilnika, ili njihov deo, ukrtaju sa upotrebljivom poletno-sletnom ili rulnom stazom koje se koriste nou, pored oznake neupotrebljivosti moraju se postaviti i svetla neupotrebljivosti na poetku neupotrebljive povrine. Ako se povrine za kretanje vazduhoplova koriste nou ili pri uslovima smanjene vidljivosti, povrine iz lana 56. ovog pravilnika moraju se obeleiti svetlima neupotrebljivosti. lan 172. Svetla neupotrebljivosti se sastoje od crvenih svetala sa intenzitetom koji osigurava njihovu uoljivost u odnosu na intenzitet okolnih svetala i opti nivo osvetljenosti okoline, s tim da intenzitet ne sme biti manji od 10 cd crvene svetlosti. Svetiljke oznake neupotrebljivosti moraju biti uvrene i na meusobnom razmaku ne veem od 3 m.
8-12/01
942 od 1036 lan 173.
Knjiga I
Svetlosni pokaziva za uvoenje u osu poletno-sletne staze vazduhoplova koji se nalazi u prilazu, moe se postaviti ako postoje prilazna svetla, radi uvoenja vazduhoplova po pravcu pre stizanja vazduhoplova na prilazno svetlo. Svetlosni pokaziva iz stava 1. ovog lana postavlja se to je mogue blie produenoj osi poletno-sletne staze na rastojanju 1.250 do 3.000 m od praga poletno-sletne staze. Svetlosni pokaziva sadri uzdune i poprene elemente vidljive bono i po pravcu. Svetlosni pokaziva se sastoji od bljeskajuih svetala bele ili ute boje, s tim da intenzitet svetlosti omoguava korienje pokazivaa danju pod uglom od najmanje 90 u horizontalnoj ravni. lan 174. Svetla za identifikaciju praga poletno-sletne staze mogu se postaviti na instrumentalnoj poletno-sletnoj stazi, ako je potrebno dodatno obavetenje o poloaju praga poletno-sletne staze ili ako nije mogue postaviti druga prilazna svetlosna sredstva. Svetla za identifikaciju praga postavljaju se simetrino na osu poletno-sletne staze, na produenoj liniji praga i na 10 m bono od ivinih svetala poletno-sletne staze. Svetla za identifikaciju praga sastoje se od bljeskajuih svetala bele boje sa uestanou bljeskanja od 60 do 120 bljesaka u minuti, s tim da svetla moraju biti vidljiva samo u smeru prilaza. lan 175. Jedna ili vie preki za zaustavljanje vazduhoplova mogu se postaviti na preseku rulnih staza ili kod oznaka mesta ekanja. Ovo se moe uiniti ako se eli pruiti dopunsko obavetenje o mestu ekanja ili ako se oznake mesta ekanja zamenjuju svetlima. Preke za zaustavljanje moraju se postaviti na rulnim stazama koje posluuju poletno-sletnu stazu za precizno prilaenje kategorije III. Preka za zaustavljanje postavlja se na mestu gde je postavljena i oznaka mesta ekanja. Preka se sastoji od crvenih svetiljki koje su vidljive samo u smeru prilaza, a prostiru se preko cele irine rulne staze,
8-12/01
943 od 1036
Knjiga I
na meusobnom rastojanju od 3 m, s tim da intenzitet i karakteristike rasipanja svetlosti budu iste kao i kod svetiljki ose rulne staze. Elektrina instalacija za napajanje svetiljki preki za zaustavljanje treba da omogui ukljuivanje svetla preke koje oznaava zaustavljanje saobraaja i iskljuivanje svetla preke koje oznaava nastavljanje saobraaja. lan 176. Svetlosna oznaka upozorenja u vidu preke, postavlja se na mestu ukrtanja rulnih staza. Kad je potrebno odrediti specifina ogranienja kod zadravanja vazduhoplova, preke upozorenja postavljaju se na mestu koje je udaljeno 30 do 60 m, od blie ivice rulne staze koja se preseca. Preke upozorenja sastoje se od najmanje tri svetiljke ute boje, ugraene u podlogu u smeru prilaenja ukrtanja. Svetiljke moraju biti simetrino postavljene i pod pravim uglom u odnosu na osu rulne staze, a rastojanje izmeu pojedinih svetiljki je 1,5 m. lan 177. Aerodromski svetlosni far mora se postaviti na svakom aerodromu koji se koristi nou, osim ako se ustanovi da on nije potreban, s obzirom na obim saobraaja, uoljivost aerodroma u odnosu na okolinu i na druga vizuelna sredstva na aerodromu. Svetlosni far postavlja se na aerodromu ili u blizini aerodroma, tako da bude uoljiv iz vazduhoplova i da ne izaziva zabunu pilota vazduhoplova u prilaenju. Svetlosni far mora da emituje naizmenino obojene i bele bljeskove ili samo bele bljeskove, s tim da frekvencija ukupnih bljeskova bude od 20 do 30 u minutu. Ako se koriste obojeni bljeskovi oni moraju biti zelene boje na aerodromu, a ute boje na hidrodromu. lan 178. Identifikacioni far aerodroma postavlja se na aerodromima koji se koriste nou i koji se ne mogu lako uoiti iz vazduha pomou drugih vizuelnih sredstava.
8-12/01
944 od 1036
Knjiga I
Identifikacioni far na aerodromu emituje svetlo zelene boje maksimalnog intenziteta ne manjeg od 2.000 cd zelene svetlosti. Identifikacioni far na hidrodromu emituje svetlo ute boje. Identifikacioni far emituje svetlo u svim horizontalnim uglovima i do 45 iznad horizontale. Treptaji svetla identifikacionog fara moraju biti emitovani odgovarajuim znacima Morzeove azbuke, s tim da brzina emitovanja bude izmeu sedam i osam rei u minutu, sa trajanjem Morzeove take od 0,15 do 0,20 sekundi. lan 179. Svetla uvoenja vazduhoplova postavljaju se kad sistemi svetlosnog obeleavanja prilaza i poletno-sletne staze ne osiguravaju bezbedno letenje vazduhoplova. Svetla iz stava 1. ovog lana moraju biti tako postavljena da se omogui voenje vazduhoplova danju i nou, u najsloenijim uslovima spoljne vidljivosti i vidljivosti spoljnih svetala. lan 180. Prilazni farovi aerodroma koriste se kad postojee vizuelno voenje vazduhoplova nije dovoljno za sprovoenje krunog voenja ili ako je neophodno produiti voenje po osi jednostavnog sistema prilaznog svetla. Prilazni farovi se postavljaju u produenoj osi poletno-sletne staze na 600 m i 900 m od praga, ako je to fiziki izvodljivo. Ako postavljanje prilaznih farova nije fiziki izvodljivo na nain iz stava 1. ovog lana, kruno i linijsko voenje vazduhoplova postie se postavljanjem jednog ili vie prilaznih farova na kraim rastojanjima od praga poletno-sletne staze. Prilazni farovi emituju bele bljeskove u svim horizontalnim uglovima, s tim da moraju biti zaklonjeni u smeru poletno-sletne staze na niim visinskim uglovima, tako da ih pilot vazduhoplova pri poletanju prema farovima vidi samo kada je vazduhoplov u letu. Frekvencija fara mora biti 60 bljeskova u minutu, a konstrukcija svetiljki mora omoguiti voenje vazduhoplova i danju i nou, u najnepovoljnijim uslovima vidljivosti spoljnih svetala.
8-12/01
945 od 1036
Knjiga I
10. Svetlosno obeleavanje heliodroma

lan 181. Poletno-sletne staze i prilazne povrine aerodroma za helikoptere (heliodrom) predviene za korienje nou i u uslovima smanjene vidljivosti, moraju biti obeleene svetlima shodno odredbama ovog pravilnika, koje se odnose na svetlosno obeleavanje aerodroma. lan 182. Du svih ivica poletno-sletne staze heliodroma moraju biti postavljena ivina svetla, na rastojanju ne veem od 1,5 m od ivice van povrine te staze. Ivina svetla poletno-sletne staze etvorougaonog oblika se postavljaju sa neparnim brojem svetiljki u svakom redu, s tim da u temenima etvorougla mora biti po jedna svetiljka. Rastojanje meu svetiljkama ne sme biti vee od 6 m, a svetiljke moraju biti rasporeene na jednakom meusobnom rastojanju, u zavisnosti od duine ivice koja se obeleava. lan 183. Ivine svetiljke treba da emituju svetlost ute boje, najmanjeg intenziteta 200 cd u svim smerovima. lan 184. Poletno-sletna staza se moe osvetliti i reflektorima radi boljeg uoavanja i bolje ocene visine iznad povrine na koju se slee, s tim da osvetljenost te povrine bude najmanje 20 luxa. Poloaj reflektora za osvetljavanje poletno-sletne staze mora biti takav da svetlost ne zaslepljuje pilota helikoptera pri sletanju i poletanju i da ne nadvisuje prilazne i odletne povrine heliodroma. lan 185. Na heliodromu se moe postaviti sistem prilaznih svetala u zoni prilazne i odletne povrine. Prilazna svetla postavljaju se na vie pravaca.
8-12/01
946 od 1036 lan 186.
Knjiga I
Sistem prilaznih svetala heliodroma sastoji se od najmanje 6 svetiljki istih karakteristika kao i ivina svetla poletno-sletne staze heliodroma. Svetiljke sistema postavljaju se u pravolinijskom nizu na nivou okolnog terena i na meusobnom rastojanju od 4,5 m. Heliodrom koji se nalazi na izdignutom objektu ili na terenu gde okolne prepreke mogu ugroziti bezbednost letenja u sluaju nepravilnog prilaza, treba da bude opremljen i svetlosnim pokazivaima nagiba prilaenja. Svetlosni pokazivai nagiba prilaenja moraju da ispunjavaju uslove propisane ovim pravilnikom za sistem koji se koristi kod ostalih aerodroma.
IV MINIMALNI USLOVI ZA SVETLOSNO OBELEAVANJE I IZVORI ELEKTRINE ENERGIJE
1. Minimalni uslovi za svetlosno obeleavanje

lan 188. Svetiljke sistema svetlosnog obeleavanja, odnosno svetiljke pojedinih elemenata tog sistema, moraju biti ispravne u toku njihovog korienja. Ako je broj ispravnih svetiljki ispod propisanog minimuma za ispravnost rada sistema iz stava 1. ovog lana, smatrae se da je sistem neispravan. lan 189. Minimalni uslovi za ispravan rad sistema svetlosnog obeleavanja poletno-sletne staze za precizno prilaenje kategorije II i III jesu: 1) 95% svetiljki mora biti ispravno: na rastojanju 450 m unutar sistema preciznog prilaznog svetla kategorije II i III,
8-12/01
947 od 1036
Knjiga I
kod svetala ose i svetala praga poletno-sletne staze, kod ivinih svetala poletno-sletne staze; 2) 85% svetiljki sistema prilaznog svetla mora biti ispravno iza 450 m; 3) 90% svetiljki u zoni dodira mora biti ispravno.
Neispravnost dve susedne svetiljke ne sme se dozvoliti bez obzira na procenat ispravnih svetiljki, osim: ako su svetiljke postavljene na znatno manjem rastojanju od propisanog, i ako se radi o preki sistema kod kojih se neispravnost dve susedne svetiljke moe dozvoliti. lan 190. Izuzetno od lana 189. stav 2. ovog pravilnika preka za zaustavljanje vazduhoplova na rulnoj stazi, koja opsluuje poletno-sletnu stazu za precizno prilaenje kategorije III, ne sme imati vie od dve neispravne svetiljke. Te neispravne svetiljke ne smeju biti jedna do druge, bez obzira na njihov meusobni razmak. lan 191. Minimalni uslovi za korienje sistema svetlosnog obeleavanja preciznog prilaza kategorije I i svetlosnog obeleavanja drugih prilaza su ispunjeni ako najmanje 85% svetala bude ispravno: kod odgovarajueg sistema prilaznog svetla i svetla praga, kod ivinih svetala poletno-sletne staze i svetla kraja poletnosletne staze. Neispravnost dve susedne svetiljke ne sme se dozvoliti, osim: ako su svetiljke postavljene na znatno manjem rastojanju od propisanog, i ako se radi o preki sistema kod kojih se neispravnost dve susedne svetiljke moe dozvoliti.
8-12/01
948 od 1036
Knjiga I
2. Izvori elektrine energije za sistem svetlosnog obeleavanja

lan 192. Napajanje elektrinom energijom sistema svetlosnog obeleavanja na aerodromu vri se iz osnovnog i rezervnog izvora elektrine energije.
Tabela br. 4. USLOVI ZA REZERVNO NAPAJANJE

Poletno-sletna staza Svetlosno obeleavanje Najdue vreme ukljuivanja
Sredstva koja se napajaju 1 Za prilaenje pri vidljivosti 2 Svetlosni pokaziva nagiba prilaenja Ivica poletno-sletne staze Prag poletno-sletne staze Kraj poletno-sletne staze Prepreke Za instrumentalno prilaenje Sistem prilaznog svetla Svetlosni pokaziva nagiba prilaenja Ivica poletno-sletne staze Prag poletno-sletne staze Kraj poletno-sletne staze Prepreke Za precizno prilaenje Sistem prilaznog svetla kategorije I Ivica poletno-sletne staze 3 2 minuta 2 minuta 2 minuta 2 minuta 2 minuta 10 sekundi 10 sekundi 10 sekundi 10 sekundi 10 sekundi 10 sekundi 10 sekundi 10 sekundi
8-12/01
949 od 1036
Knjiga I
Prag poletno-sletne staze Kraj poletno-sletne staze Glavna rulna staza Prepreke Za precizno prilaenje Sistem prilaznog svetla kategorije II i III Ivica poletno-sletne staze Prag poletno-sletne staze Kraj poletno-sletne staze Osa poletno-sletne staze Zona dodira poletno-sletne staze Glavna rulna staza Prepreke
10 sekundi 10 sekundi 10 sekundi 10 sekundi 1 sekunda 1 sekunda 1 sekunda 1 sekunda 1 sekunda 1 sekunda 10 sekundi 10 sekundi
lan 193. Rezervno elektrino napajanje mora se obezbediti najmanje za svetla prepreka, svetla sistema svetlosnog obeleavanja prilaza, sva svetla poletno-sletne i rulne staze, svetla platforme sa 50% njenog normalnog osvetljenja potrebnog za rad osoblja aerodromskih slubi. lan 194. Za svetlosne oznake za koje je potrebno rezervno elektrino napajanje elektrini vodovi moraju se tako izvesti da se automatski ukljuuju u sluaju kvara osnovnog izvora energije. Vreme izmeu kvara osnovnog izvora energije i uspostavljanja kompletnog rada ureaja iz lana 193. ovog pravilnika, mora biti to je mogue krae i ne sme prei uslove date u tabeli br. 4. lan 195. Kod poletno-sletne staze za precizno prilaenje, elektrina mrea osnovnog izvora energije za svetlosno obeleavanje mora biti tako izvedena da kvar jednog kola ne onemogui vizuelno voenje ili ne izazove pogreno voenje vazduhoplova.
8-12/01
950 od 1036
Knjiga I
V PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 196. Postojei sistem svetlosnog obeleavanja na aerodromu mora se usaglasiti sa odredbama ovog pravilnika u roku od devedeset dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika. lan 197. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o nainu obeleavanja poletno-sletnih i drugih staza civilnih aerodroma i postavljanju znakova orijentacije za objekte u zoni civilnih aerodroma ("Slubeni list SFRJ", br. 24/66), osim odredaba tog pravilnika koje se odnose na visinu i poloaj objekata, instalacija i prepreka u blizini aerodroma na njihovo obeleavanje, a koje odredbe ostaju na snazi do donoenja propisa kojim e se ta pitanja regulisati u skladu sa Zakonom o vazdunoj plovidbi. lan 198. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
951 od 1036
Knjiga I
5.5
ODREDBE PRAVILNIKA O NAINU OBELEAVANJAPOLETNO-SLETNIH I DRUGIH STAZA CIVILNIHAERODROMA I POSTAVLJANJU ZNAKOVA ORIJENTACIJENA OBJEKTE U ZONI CIVILNIH AERODROMA (Sl. list SFRJ br. 24/66), KOJE SU OSTALE NA SNAZI IV OBELEAVANJE PREPREKA 1. Zajednike odredbe
lan 52.
Objekti, instalacije i druge prepreke koji mogu predstavljati opasnost za vazdunu plovidbu u uoj zoni aerodroma i u pravcima vazdunih puteva, obeleavaju se znakovima orijentacije. lan 53. Prepreke koje mogu predstavljati opasnost za vazdunu plovidbu jesu: 1) u uoj zoni aerodroma objekti, instalacije i druge prepreke na podruju aerodroma, a naroito prepreke iznad prilaznih ravni i horizontalne ravni aerodroma; 2) u iroj zoni aerodroma: a) graevinski objekti, instalacije i druge prepreke u pravcu poletno-sletne staze, ija visina prelazi 5 m, ako se nalaze na odstojanju do 5 km od praga staze; b) graevinski objekti, instalacije i drugi objekti visokogradnje u pravcu poletno-sletne staze, ija visina prelazi 15 m, ako se nalaze na odstojanju do 10 km od praga poletno-sletne staze; c) objekti koji slue proizvodnji i prenosu elektrine ili nuklearne energije ili smetaju radio-instalacija ili instalacija za nuklearnu energiju,
8-12/01
952 od 1036
Knjiga I
ako se nalaze u polupreniku od 15 km od osovine poletno-sletne staze; 3) u pravcima vazdunih puteva graevinski objekti, instalacije, objekti visokogradnje (visoke zgrade, fabriki dimnjaci, antenski stubovi, dalekovodi i sl.), druge prepreke, preko kojih prelaze vazduni putevi. lan 54. Prepreke se obeleavaju bojenjem cele prepreke ili povrinama bojadisanim sa dve boje i rasporeeni kao na ahovskoj tabli ili bojadisanim horizontalnim ili kosim trakama na prepreci, kuglama, zastavicama, svetlima postavljenim na prepreci i osvetljivanjem prepreke. Obeleavanje prepreke treba izvriti tako da se njen opti oblik moe to bolje uoiti iz vazduhoplova u letu. Ako se kao prepreka obeleava objekt specifinog arhitektonskog oblika mora se obeleavanje prilagoditi tom arhitektonskom obliku, vodei rauna da se njen opti oblik istakne radi uoavanja iz vazduha, a da se sauva arhitektonsko-estetski izgled. Nain obeleavanja objekta iz stava 3. ovog lana sporazumno utvruje savezni organ uprave nadlean za bezbednost vazdune plovidbe, nosilac prava korienja objekta, projektna organizacija i drugi zainteresovani organi i radne i druge organizacije. lan 55. Za obeleavanje prepreka koristi se jedna boja ili kombinacija dve boje, i to prvenstveno bela i narandasta ili bela i crvena boja. Ako se bela, narandasta, odnosno crvena boja utapaju u pozadinu treba koristiti druge boje koje su meusobno i sa pozadinom u kontrastu. Za svetlosno obeleavanje prepreke koristi se svetlost crvene boje, a za osvetljavanje prepreke svetlost narandaste ili crvene boje. lan 56. Radi uoavanja po danu prepreke se obeleavaju prvenstveno bojadisanjem, ili bojadisanim povrinama, trakama odnosno kuglama. Ako to nije mogue, obeleavanje se vri zastavicama. Obeleavanje prepreke svetlima vri se nou, a danju ako su u predelu aerodroma uslovi vidljivosti esto slabi.
8-12/01
953 od 1036
Knjiga I
Prepreke koje su po obliku, veliini ili boji dovoljno upadljive i lako uoljive, obeleavaju se samo nou svetlima postavljenim na prepreci ili osvetljavanjem prepreke.
2. Obeleavanje prepreka u uoj zoni aerodroma

lan 57. Na podruju aerodroma obeleavaju se sve naprave, instalacije i drugi predmeti koji se nalaze na 600 m od ivice poletno-sletnih, rulnih i drugih staza i povrina predvienih za kretanje vazduhoplova. Obeleavanje se vri bojadisanjem prepreke ili zastavicama. lan 58. Na rulnim stazama i prostorima za kretanje vazduhoplova obeleavaju se instalacije osvetljenja nadzemnog tipa. Obeleavanje se vri bojadisanjem i pogodnim oblikom. lan 59. Obeleavanje prepreka orijentacionim znacima iznad prilaznih ravni i horizontalne ravni vri se na nain odreen za obeleavanje prepreke u iroj zoni aerodroma (l. 60. do 66).
3. Obeleavanje prepreka u iroj zoni aerodroma

Obeleavanje za uoavanje danju lan 60. Prepreke sa ravnom povrinom ili kombinacijama vie ravnih povrina, ije projekcije na bilo kojoj vertikalnoj ravni prelaze 4,5 m u obe dimenzije, obeleavaju se pravougaonicima obojenim sa dve boje i rasporeenim kao na ahovskoj tabli, ije strane nisu manje od 1,5 m niti vee od 3 m. lan 61. Prepreke sa ravnom povrinom ili kombinacijama vie ravnih povrina, ije projekcije na bilo kojoj vertikalnoj ravni prelaze 1,5 m u je-
8-12/01
954 od 1036
Knjiga I
dnoj dimenziji, a najmanje 4,5 m u drugoj dimenziji, i prepreke valjkastog ili kupastog oblika kod kojih su obe dimenzije vee od 1,5 m, treba obojiti naizmeninim kontrastnim trakama. Ove trake treba da su iroke najmanje 0,5 m ali ne ire od 6 m i treba da budu kose ili uspravne na veu osovinu prepreke. Trake na krajnjim povrinama treba da budu tamnije boje. lan 62. Prepreku ija projekcija na bilo kojoj vertikalnoj ravni ima obe dimenzije ispod 1,5 m treba celu obojiti nekom upadljivom bojom. lan 63. Elektrini vazduni dalekovodi, iare i drugi slini vazduni vodovi obeleavaju se nizom kugala ije su polulopte obojene dvema bojama. Kugle se moraju postaviti tako da gornji deo kugle bude iznad nivoa najvie ice vazdunog voda na mestu na kome se pojedine kugle postavljaju. lan 64. Obeleavanje prepreka bojadisanim povrinama, odnosno trakama ili kuglama treba izvriti tako da se njen opti oblik moe to bolje uoiti iz vazduha, odnosno vazduhoplova. lan 65. Zastavice za obeleavanje prepreka moraju biti veliine 0,9 m2 ili vee, u jednoj boji ili u kombinaciji dva trougaona dela u dve boje. lan 66. Ako se prepreke obeleavaju zastavicama, njih treba rasporediti na meusobnoj razdaljini od 15 m do 45 m i tako da se opti oblik prepreke lako uoi iz vazduha. Obeleavanje za uoavanje nou lan 67. Vee prepreke razvuenih dimenzija i pojedinane prepreke koje se nalaze jedna blizu druge a koje obrazuju grupnu celinu, obeleavaju se orijentacionim svetlima tako da se opti oblik razvuene prepreke, odnosno grupne celine jasno ocrtava i lako uoava iz vazduha.
8-12/01
955 od 1036
Knjiga I
Svetla se postavljaju na najviim takama i na ivicama prepreke, a i na drugim mestima ako je to potrebno da se njen opti oblik jasno ocrtava, s tim to razmak izmeu svetla ne sme da bude vei od 45 m. lan 68. Visoke pojedinane prepreke obeleavaju se, zavisno od njihove veliine, sa jednom, sa dve ili sa vie svetala koja se postavljaju na vrhu prepreke, odnosno na njenim najviim takama. Visoke izduene prepreke, kao to su dimnjaci, antenski stubovi, kule i drugi slini objekti, obeleavaju se jednim svetlom koje se postavlja na njenom vrhu i sa nekoliko svetala postavljenih na 3 m ispod vrha. lan 69. Ako su prepreke iz l. 67. i 68. ovog pravilnika visoke preko 45 m, moraju se postaviti dopunska orijentaciona svetla ispod vrha prepreke, na raznim visinama, na podjednakim razmacima koji ne smeju biti vei od 45 m. lan 70. Orijentaciona svetla treba da budu tako rasporeena na preprekama da je prepreka, odnosno njen opti oblik uoljiv iz svih uglova horizontalnih ravni. Ako je koje od orijentacionih svetala zaklonjeno susednim objektom iz bilo kog pravca, mora se postaviti pomono orijentaciono svetlo, odnosno svetla na tom susednom objektu, i to tako da se sauva mogunost uoavanja opteg oblika prepreke. lan 71. Orijentaciona svetla moraju biti crvene boje, nepokretna i sa intenzitetom koji obezbeuje vidljivost iz vazduha sa odgovarajue daljine i visine. Ako u blizini ili oko orijentacionog svetla postoje druga svetla, intenzitet orijentacionog svetla, odnosno orijentacionih svetala mora biti toliki da se jasno izdvaja iz opteg nivoa okolnog osvetljenja. Jaina sijalica pojedinih svetala ni u kom sluaju ne sme biti ispod 40 W.
8-12/01
956 od 1036
Knjiga I
4. Obeleavanje prepreka na pravcima vazdunih puteva

lan 72. Obeleavanje prepreka na pravcima vazdunih puteva vri se shodno odredbama ovog pravilnika koje se odnose na obeleavanje prepreka orijentacionim znakovima u iroj zoni aerodroma (l. 60. do 71). lan 73. Ako bezbednost vazdune plovidbe na vazdunim putevima i na prilazima aerodromu zahteva, s obzirom na prepreke i druge uslove koji oteavaju letenje, mora se izvriti obeleavanje prepreka farom koji emituje svetlosne bleske uestanosti 20 do 50 blesaka u minutu (far opasnosti). Far opasnosti postavlja se na najviu i najupadljiviju taku, odnosno kotu prepreke. Svetlost fara opasnosti je crvene boje, a jaina sijalice mora biti najmanje 2000 W.
V ZAVRNA ODREDBA
8-12/01
957 od 1036
Knjiga I
5.6
PRAVILIK O NAINU UPISIVANJA AERODROMA U UPISNIK CIVILNIH AERODROMA I LETILITA U * UPISNIK LETILITA
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuje se nain upisivanja aerodroma u upisnik civilnih aerodroma i letilita, kao i sadraj tih upisnika. lan 2. Upisnik civilnih aerodroma i upisnik letilita vode se u obliku tvrdo ukorienih knjiga, ije su strane numerisane, a na obrascima br. 1. odnosno br. 2. koji su odtampani uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo. Pre upisa u upisnik civilnih aerodroma, odnosno u upisnik letilita Savezni komitet za saobraaj i veze overava te knjige upisnika svojim peatom i potpisom ovlaenog lica. lan 3. Uz zahtev za korienje i upis aerodroma, u upisnik civilnih aerodroma, ako su ispunjeni uslovi iz lana 57. stav 2. Zakona o vazdunoj plovidbi, podnose se: reenje o izvrenom tehnikom prijemu aerodroma i podaci o pravcu pruanja poletno-sletnih staza, koordinatama referentne take aerodroma i koordinatama pragova u osi poletno-sletne staze, koji su overeni od strane ovlaenog organa nadlenog za geodetske poslove. Uz dokumentaciju iz stava 1. ovog lana, podnose se i podaci o mestu gde se aerodrom nalazi, o nameni aerodroma i njegovim tehnikim svojstvima, ukljuujui i objekte i postrojenja koja se na njemu nalaze (manevarske povrine, tehnika sredstva i ureaji za kontrolu letenja i voenje vazduhoplova, pristanini kompleks, tehniki kom* Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SFRJ" br. 11/79.
8-12/01
958 od 1036
Knjiga I
pleks, aerodromska oprema i aerodromske instalacije), o klasi i kategoriji poletno-sletnih i drugih staza aerodroma i o nosiocu prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udruenog rada koja prua aerodromske usluge. Podaci iz st. 1. i 2. ovog lana na osnovu kojih je izvren upis aerodroma u upisnik civilnih aerodroma, kao prilozi upisniku, uvaju se u posebnom uloku za svaki aerodrom. Za vazduhoplovna pristanita, uz zahtev za upis u upisnik civilnih aerodroma podnose se i tehniki podaci iz "Zbornika vazduhoplovnih podataka Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (AIP)" u delu AGA i MAP, kao i podaci o tome da li vazduhoplovno pristanite ispunjava i posebne tehnike i druge uslove za prihvat i otpremu vazduhoplova, putnika i stvari. lan 4. U upisnik civilnih aerodroma upisuju se podaci o nosiocu prava korienja aerodroma (naziv, sedite, delatnost i dr.) i svi osnovni podaci o aerodromu u vezi sa njegovim korienjem kao i podaci iz lana 3. stav 2. ovog pravilnika. Pre upisa meovitog aerodroma u upisnik civilnih aerodroma, podaci iz stava 1. ovog lana dostavljaju se na miljenje Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu. U upisnik letilita upisuju se podaci o organizaciji udruenog rada ili drugom pravnom licu koje koristi letilite, mestu gde se letilite nalazi, nameni za koju e se koristiti, poloaju i duini poletno-sletne staze, kategorijama vazduhoplova koji mogu bezbedno poletati i sletati na letilite, vremenu i uslovima pod kojima se letilite moe koristiti i preprekama koje se nalaze na prilaznim i bonim ravnima. lan 5. U upisnik civilnih aerodroma i u upisnik letilita unose se i svi podaci sadrani u reenju o dozvoli za korienje aerodroma, odnosno letilita. lan 6. Ako je prilikom upisivanja u upisnik civilnih aerodroma, odnosno u upisnik letilita uinjena greka, ispravka se vri tako a da se pogreno upisani podatak precrta crvenim mastilom i crvenim mastilom upie
8-12/01
959 od 1036
Knjiga I
ispravan podatak. Izvrenu ispravku duno je, svojim potpisom, da overi ovlaeno lice koje je izvrilo ispravku. lan 7. U upisnik civilnih aerodroma unose se podaci o zameni i postavljanju novih tehnikih sredstava, opreme, ureaja i objekata koji slue za kontrolu letenja i voenje vazduhoplova, ako se time menjaju podaci uneseni u upisnik civilnih aerodroma, a koje Savezna uprava za kontrolu letenja dostavlja Saveznom komitetu za saobraaj i veze, radi unoenja izmena u upisnik civilnih aerodroma. lan 8. U upisnik civilnih aerodroma, odnosno upisnik letilita upisuju se podaci iz reenja o brisanju aerodroma, odnosno letilita, i to: o tome po ijem se zahtevu vri brisanje aerodroma iz upisnika civilnih aerodroma, odnosno letilita iz upisnika letilita, razlozi prestanka korienja i datum prestanka korienja aerodroma, odnosno letilita, naziv organa koji je doneo reenje i broj i datum donoenja reenja. Brisanje u upisniku civilnih aerodroma, odnosno u upisniku letilita vri se precrtavanjem naziva i mesta aerodroma i letilita. lan 9. Aerodromi i letilita koji nisu upisani u upisnik civilnih aerodroma, odnosno u upisnik letilita, moraju se upisati u ove upisnike, na nain utvren ovim pravilnikom, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog pravilnika. lan 10. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o upisivanju aerodroma u registar ("Slubeni list SFRJ", br. 15/71). lan 11. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
960 od 1036
SAVEZNI KOMITET ZA SAOBRAAJ I VEZE Naziv aerodroma aerodrom nalazi Oznaka aerodroma Upisni broj Mesto gde se
UPISNIK CIVILNIH AERODROMA A. Podaci o aerodromu Katastarska optina Udaljenost od grada Namena aerodroma Oznaka i pravac pruanja poletno-sletne staze, koordinate osovine pragova poletno-sletnih staza Klasa i kategorija poletno-sletnih staza Referentna temperatura i nadmorska visina (referentne take) aerodroma Izgradnja aerodroma: a) organ koji je izdao dozvolu za izgradnju, broj i datum reenja b) datum poetka izgradnje v) datum zavretka izgradnje g) podaci o tehnikom prijemu, broj i datum reenja o dozvoli za korienje B. Tehniki podaci o aerodromu
1. Tehniki podaci o povrinama za kretanje vazduhoplova dimenzije Poletnosletna staza Produetak za zaustavljanje otpornost osnovna staza primedba
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.
8-12/01
961 od 1036
Predpolje Staze za voenje Platforme
Knjiga I
2.
Objekti visokogradnje Tehniki podaci o tehnikim sredstvima i ureajima za kontrolu letenja i voenje vazduhoplova Vatrogasna oprema, vatrogasna kategorija aerodroma Oprema za odravanje povrina za kretanje vazduhoplova Oprema za prihvat i otpremu, tipovi vazduhoplova koji mogu da koriste aerodrom Svetlosne oznake Snabdevanje pogonskim gorivom i mazivom vrsta goriva i maziva Naziv sredstava
Naziv i namena objekta
Regulaciona linija
3.
Lokacija Oznaka KoordinateUdaljenost Napomena od
4.
5.
6.
7.
8.
8-12/01
962 od 1036
Knjiga I
9.
Izvori napajanja elektrinom energijom i rezervni izvori Oprema hitne pomoi Ostali podaci
10.
11.
C. Podaci o nosiocu prava korienja aerodroma 1. Firma, odnosno naziv nosioca prava korienja aerodroma, njegovo sedite i adresa Datum i broj reenja o registraciji organizacije udruenog rada, odnosno druge organizacije ili odobrenje za osnivanje i rad drugog pravnog lica koje je nosilac prava korienja aerodroma Ostali podaci (statusne organizacione promene nosioca prava korienja aerodroma)
2.
3.
D. Ogranienja korienja i promene ogranienja 1. Ogranienja korienja (prirodne i vetake prepreke u prostoru za prilaenje i sletanje, obeleavanja, ogranienja za dnevno i nono letenje) 2. 3. Promena ogranienja Primedbe
8-12/01
963 od 1036
Knjiga I
E. Podaci u vezi sa brisanjem aerodroma Napomena: Podaci o aerodromu navedeni pod A, B, C, D i E odnose se u celini na vazduhoplovna pristanita, a na ostale aerodrome u delu koji opredeljuju njihovu namenu. Obrazac br. 2 SAVEZNI KOMITET ZA SAOBRAAJ I VEZE Naziv letilita Mesto Upisni broj
UPISNIK LETILITA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Mesto gde se letilite nalazi (katastarska optine) Namena letilita Pravac pruanja poletno-sletne staze i nadmorska visina Dimenzije letilita (duina, irina) Priroda zemljinog tla i vrsta kolovoza Prepreke na prilaznim i bonim povrinama Koji se vazduhoplovi mogu koristiti i odgovarajua ogranienja korienja letilita Vreme u koje se letilite koristi Pripreme, objekti i sredstva oprema pri organizovanju letilita (obeleavanje, slovo "T", vatrogasna sredstva i sl.)
10. Naziv nosioca prava korienja letilita, sedita adresa 11. Firma, odnosno naziv organizacije koja vri odreene avio-usluge, sedite adresa 12. Ostali podaci o promenama (obnova upisa, privremena ogranienja korienja, posebno uslovi, zabrane i sl.) 13. Podaci u vezi sa brisanjem letilita
8-12/01
964 od 1036
Knjiga I
5.7
PRAVILNIK O SLUBI PRIHVATA I OTPREME VAZDUHOPLOVA, PUTNIKA I STVARI NA * VAZDUHOPLOVNOM PRISTANITU I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se poslovi prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari, tehniki i drugi uslovi za vrenje poslova prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari i nain obavljanja poslova slube prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari (u daljem tekstu: sluba prihvata i otpreme) sa stanovita bezbednosti, redovnosti i urednosti vazdune plovidbe. lan 2. Radi bezbednog, redovnog i urednog odvijanja vazdunog saobraaja, preduzee koje organizuje slubu prihvata i otpreme duno je da obezbedi dovoljan broj lica za vrenje tih poslova zavisno od obima i vrste saobraaja na vazduhoplovnom pristanitu u satu sa najoptereenijim saobraajem (u daljem tekstu: vrni sat), kao i koliinu i vrstu opreme za vrenje tih poslova, osim u sluajevima vie sile ili drugih vanrednih dogaaja koji onemoguavaju redovno i uredno odravanje vazdunog saobraaja.
II. POSLOVI PRIHVATA I OTPREME VAZDUHOPLOVA, PUTNIKA I STVARI

lan 3. Poslovi prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari od znaaja za bezbednost, redovnost i urednost vazdune plovidbe su: voenje, parkiranje i startovanje vazduhoplova na pristaninoj platformi; posta* Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SFRJ", br. 66/87, 57/90, 51/92, 38/95.
8-12/01
965 od 1036
Knjiga I
vljanje podmetaa za tokove vazduhoplova, osiguraa stajnog trapa, podupiraa repa vazduhoplova, osiguraa kontrolnih povrina, poklopca za usisnike, i prekrivae za motore i otvore izduvnih cevi; vue vazduhoplova; pravilno rasporeivanje tereta u vazduhoplovu; obezbeenje tereta u vazduhoplovu od pomicanja i prevrtanja; snabdevanje vazduhoplova elektrinom energijom, vodom, hranom i piem, kao i balastom; odleivanje vazduhoplova; organizovanje i koordiniranje rada na opsluivanju vazduhoplova, putnika i stvari; rukovanje i prevoz opreme za opsluivanje vazduhoplova; sastavljanje liste optereenja i centrae vazduhoplova; postavljanje ureaja i opreme za iskrcavanje i ukrcavanje putnika; prevoz i voenje putnika do vazduhoplova, odnosno pristanine zgrade, registraciju putnika i stvari; informisanje putnika o saobraaju na aerodromu; razmena informacija i potrebne dokumentacije izmeu slubi koje uestvuju u izvrenju saobraaja; merenje putnikog prtljaga i stvari; izdavanje putnikog prtljaga i stvari, kao i drugi poslovi od znaaja za bezbedno i uredno obavljanje vazdunog saobraaja.
III. TEHNIKI I DRUGI USLOVI ZA VRENJE POSLOVA PRIHVATA I OTPREME VAZDUHOPLOVA, PUTNIKA I STVARI
lan 4. Radi bezbednog i urednog obavljanja saobraaja, preduzee koje organizuje slubu za prihvat i otpremu obezbedie potrebnu vrstu i koliinu opreme za vrenje poslova prihvata i otpreme zavisno od mase i tipa vazduhoplova koji se koriste na vazduhoplovnom pristanitu, kao i od obima i vrste saobraaja na vazduhoplovnom pristanitu u vrnom satu. lan 5. Za vrenje poslova prihvata i otpreme vazduhoplova do 5,7 tona maksimalne konstruktivne mase u poletanju, zavisno od tipa vazduhoplova, na vazduhoplovnom pristanitu mora biti obezbeena sledea oprema: 1) akumulatorske baterije od 24 V i 36 A; 2) podmetai za tokove za prihvat i otpremu vazduhoplova na pristaninoj platformi; 3) ubetonirane alke ili blokovi betona, mase najmanje 50 kilograma, sa odgovarajuim konopcima jaine najmanje 300 kilograma nosivosti za vezivanje vazduhoplova na pristaninoj platformi;
8-12/01
966 od 1036
Knjiga I
4) kolica za bolesnike, invalide i stara iznemogla lica, nosivosti najmanje 100 kilograma; 5) balast (vree), mase najmanje 15 kilograma. lan 6. Za vrenje poslova prihvata i otpreme vazduhoplova do 13 tona maksimalne konstruktivne mase u poletanju, zavisno od tipa vazduhoplova, na vazduhoplovnom pristanitu mora biti obezbeena sledea oprema: 1) akumulatorske baterije od 24 V i 36 A ili odgovarajui izvori elektrine energije; 2) servisne stepenice visine do 3 metra; 3) putnike stepenice odgovarajue visine; 4) ureaj ili odgovarajua posuda za punjenje vazduhoplova pijaom vodom, kapaciteta najmanje 100 litara, sa potrebnim crevima i prikljucima; 5) ureaj ili odgovarajua posuda za pranjenje i ispiranje sanitarnih ureaja na vazduhoplovu, sa rezervoarom za neistu vodu od najmanje 100 litara i rezervoarom za vodu za ispiranje od najmanje 100 litara, sa potrebnim crevima i prikljucima; 6) podmetai za tokove za prihvat i otpremu vazduhoplova na pristaninoj platformi; 7) boca azota i vazduha pod pritiskom, sa potrebnim crevima i prikljucima; 8) robno-ptrljana kolica, nosivosti najmanje 100 kilograma; 9) vuno vozilo za vuu prihvatno-otpremnih sredstava; 10) ubetonirane alke ili blokovi betona, mase najmanje 50 kilograma, sa odgovarajuim konopcima jaine najmanje 300 kilograma nosivosti za vezivanje vazduhoplova na pristaninoj platformi; 11) kolica za bolesnike, invalide i stara iznemogla lica, nosivosti najmanje 100 kilograma; 12) balast (vree), mase najmanje 20 kilograma; 13) ureaj i oprema za odleivanje vazduhoplova. Na vazduhoplovnom pristanitu na kome nema zamrzavanja u zimskim mesecima, oprema navedena u taki 13. stav 1. ovog lana nije potrebna.
8-12/01
967 od 1036 lan 7.
Knjiga I
Za vrenje poslova prihvata i otpreme vazduhoplova do 27 tona maksimalne konstruktivne mase u poletanju, na vazduhoplovnom pristanitu mora biti obezbeena sledea oprema: 1) generator istosmerne struje ili odgovarajui transformator od 28 V i 1600 A; 2) transporter za utovar robe u vazduhoplov, odnosno istovar iz vazduhoplova, nosivosti najmanje 200 kilograma; 3) dizalica-viljukar za prenos i utovar tereta u vazduhoplov, odgovarajue nosivosti i radne visine; 4) servisne stepenice odgovarajue visine; 5) putnike stepenice odgovarajue visine; 6) dvoosovinska robno-prtljana kolica, sa parking-konicama, nosivosti najmanje 200 kilograma; 7) ureaj ili odgovarajua posuda za punjenje vazduhoplova pijaom vodom, kapaciteta najmanje 200 litara, sa potrebnim crevima i prikljucima; 8) ureaj ili odgovarajua posuda za pranjenje i ispiranje sanitarnih ureaja na vazduhoplovu, sa rezervoarom za neistu vodu od najmanje 100 litara, sa potrebnim crevima i prikljucima; 9) podmetai za tokove za prihvat i otpremu vazduhoplova na pristaninoj platformi; 10) vuno vozilo za vuu prihvatno-otpremnih sredstava; 11) vuno vozilo za vuu vazduhoplova do 27 tona; 12) ruda za vuu vazduhoplova koji saobraaju na tom vazduhoplovnom pristanitu; 13) kolica za bolesnike, invalide i stara iznemogla lica, nosivosti najmanje 100 kilograma; 14) sredstva za ienje i odnoenje smea iz vazduhoplova; 15) boca azota i vazduha pod pritiskom, sa potrebnim crevima i prikljucima; 16) ureaj i oprema za odleivanje vazduhoplova; 17) balast (vree), mase najmanje 25 kilograma; 18) vaga za merenje tereta mase najmanje 100 kilograma.
8-12/01
968 od 1036
Knjiga I
Na vazduhoplovnom pristanitu na kome nema zamrzavanja u zimskim mesecima, oprema navedena u taki 16. stav 1. ovog lana nije potrebna. lan 8. Za vrenje poslova prihvata i otpreme vazduhoplova do 72 tone maksimalne konstruktivne mase u poletanju, na vazduhoplovnom pristanitu mora biti obezbeena sledea oprema: 1) generator istosmerne struje od 28 V i 1600 A, odnosno 112 V i 1000 A, kao i generator naizmenine struje 115/200 V i 400 Hz/75 KvA; 2) vazduni starter sa radnim pritiskom od 32 do 50 PSI; 3) transporter za utovar robe u vazduhoplov, odnosno istovar robe iz vazduhoplova, nosivosti najmanje 200 kilograma; 4) dizalica viljukar za prenos i utovar tereta u vazduhoplov, odgovarajue nosivosti i radne visine; 5) servisne stepenice odgovarajue visine; 6) putnike stepenice odgovarajue visine; 7) dvoosovinska robno-prtljana kolica, sa parking-konicama, nosivosti najmanje 300 kilograma; 8) ureaj za punjenje vazduhoplova pijaom vodom, od najmanje 500 litara, sa potrebnim crevima i prikljucima; 9) ureaj za pranjenje i ispiranje sanitarnih ureaja na vazduhoplovu, sa rezervoarom za neistu vodu od najmanje 100 litara, sa potrebnim crevima i prikljucima; 10) podmetai za tokove za prihvat i otpremu vazduhoplova na pristaninoj platformi; 11) vuno vozilo za vuu vazduhoplova nosivosti do 72 tone; 12) ruda za vuu vazduhoplova koji saobraaju na tom vazduhoplovnom pristanitu; 13) vuno vozilo za vuu prihvatno-otpremnih sredstava; 14) sredstva za ienje i odnoenje smea iz vazduhoplova; 15) kolica za bolesnike, invalide i stara iznemogla lica, nosivosti najmanje 100 kilograma; 16) boca azota i vazduha pod pritiskom, sa potrebnim crevima i prikljucima;
8-12/01
969 od 1036
Knjiga I
17) ureaj i oprema za odleivanje vazduhoplova; 18) balast (vree), mase od 25 do 30 kilograma; 19) vozilo za predvoenje vazduhoplova (FOLLOWME); 20) vaga za merenje mase tereta najmanje 500 kilograma, ili nagazna vaga. Na vazduhoplovnom pristanitu na kome nema zamrzavanja u zimskim mesecima oprema navedena u taki 17. stav 1. ovog lana nije potrebna. lan 9. Za vrenje poslova prihvata i otpreme vazduhoplova preko 72 tone maksimalne konstruktivne mase u poletanju, na vazduhoplovnom pristanitu, pored opreme iz lana 8. ovog pravilnika, mora biti obezbeena i sledea dopunska oprema: 1) generator naizmenine struje od 115/200 V i 400 Hz/100 KvA; 2) vazduni starter, sa radnim pritiskom od 32 PSI, sa jednim izvodom; 3) putnike stepenice odgovarajue visine; 4) vuno vozilo za vuu vazduhoplova preko 72 tone nosivosti; 5) ruda za vuu vazduhoplova koji saobraaju na tom vazduhoplovnom pristanitu; 6) servisne stepenice odgovarajue visine; 7) utovariva tereta, nosivosti najmanje 1000 kilograma. lan 10. Za vrenje poslova prihvata i otpreme irokotrupnih vazduhoplova pored opreme iz lana 8. ovog pravilnika, mora biti obezbeena i sledea dopunska oprema: 1) generator naizmenine struje od 115/200 V i 400 Hz/100 KvA; 2) vazduni starter od 55 PSI, sa dva standardna izvoda ili dva vazduna startera, sa radnim pritiskom od 32 do 50 PSI sa pojedinim izvodom; 3) vuno vozilo za vuu vazduhoplova preko 72 tone nosivosti; 4) ruda za vuu vazduhoplova koji saobraaju na tom vazduhoplovnom pristanitu;
8-12/01
970 od 1036
Knjiga I
5) putnike stepenice odgovarajue visine; 6) servisne stepenice odgovarajue visine; 7) utovariva tereta, nosivosti najmanje 7000 kilograma; 8) nagazna ili druga odgovarajua vaga za merenje mase tereta najmanje 10 tona. lan 11. Ako je propisom utvreno da vazduhoplovno pristanite mora biti otvoreno i van predvienog vremena, radi bezbednosti vazdune plovidbe, za vrenje usluga u to vreme na vazduhoplovnom pristanitu mora biti obezbeena sledea oprema: 1) generator od 28/112/200 V; 2) vazduni starter, sa radnim pritiskom od 32 do 50 PSI; 3) dizalica viljukar; 4) dvoosovinska robno-prtljana kolica; 5) podmetai za tokove za prihvat i otpremu vazduhoplova na pristaninoj platformi; 6) putnike stepenice odgovarajue visine; 7) vuno vozilo za vuu prihvatno-otpremnih sredstava; 8) vuno vozilo za vuu vazduhoplova; 9) ruda za vuu vazduhoplova koji saobraaju na tom vazduhoplovnom pristanitu; 10) balast (vree), mase najmanje 25 kilograma; 11) vozilo za predvoenje vazduhoplova (FOLLOWME); 12) stabilni ili pokretni reflektor za osvetljavanje. lan 12. Na vazduhoplovnom pristanitu koje van vremena otvorenosti vri poslove prihvata i otpreme vazduhoplova za prevoz pote, zavisno od mase i tipa vazduhoplova, mora biti obezbeena sledea oprema: 1) odgovarajui generator; 2) dizalica viljukar; 3) dvoosovinska robno-prtljana kolica;
8-12/01
971 od 1036
Knjiga I
4) podmetai za tokove za prihvat i otpremu vazduhoplova na pristaninoj platformi; 5) vuno vozilo za vuu prihvatno-otpremnih sredstava; 6) putnike stepenice odgovarajue visine; 7) transporter za utovar robe u vazduhoplov, odnosno istovar robe iz vazduhoplova; 8) vuno vozilo za vuu vazduhoplova; 9) ruda za vuu vazduhoplova koji saobraaju na tom vazduhoplovnom pristanitu; 10) balast (vree), mase najmanje 25 kilograma; 11) vaga za merenje mase tereta najmanje 200 kilograma. lan 13. Oprema za rad slube prihvata i otpreme mora uvek biti ispravna, tako da omoguava bezbedan rad, dobru mobilnost, efikasnost u radu i uoljivost sredstava. lan 14. Opremom za rad slube prihvata i otpreme moe rukovati samo lice koje je struno osposobljeno za vrenje odreenih poslova. lan 15. Oprema za rad slube prihvata i otpreme mora biti smetena na odreenom prostoru pristanine platforme ili na odreenoj povrini koja je neposredno vezana za pristaninu platformu. Na vazduhoplovnom pristanitu mora biti obezbeen zatvoren prostor (garaa) za smetaj aerodromske opreme radi njenog odravanja u stanju funkcionalne ispravnosti i zatite, naroito u nepovoljnim vremenskim uslovima. lan 16. U vreme opsluivanja vazduhoplova aerodromska oprema mora biti rasporeena prema uputstvu prevozioca za odreeni tip vazduhoplova.
8-12/01
972 od 1036
Knjiga I
IV. PRIHVAT I OTPREMA PUTNIKA I PRTLJAGA

lan 17. Preduzee za aerodromske usluge i prevozilac, ugovorom utvruju vreme rada altera za prijem putnika i prtljaga u skladu sa vremenom potrebnim za izvrenje svih poslova u vezi sa ukrcavanjem putnika i prtljaga u vazduhoplov i za obradu potrebnih dokumenata za let, da bi se ti poslovi obavili pre vremena planiranog za poletanje. Prevozilac je duan da obavesti putnike o vremenu rada altera za prihvat putnika i prtljaga za let. lan 18. Prilikom prijema putnika mora se vriti kontrola broja primljenih putnika i moraju se jasno razvrstati putnici prema starosnim kategorijama (na primer: odrasli, deca, bebe). lan 19. Sluba prihvata i otpreme duna je da sav prtljag izmeri, da stavi na njega ispravan prtljani privezak, da obezbedi da prtljag sadri ime, prezime i adresu putnika i da primljeni prtljag uputi u sortirnicu. lan 20. Sluba za prihvat i otpremu duna je da omogui razvrstavanje transfernog prtljaga i robe u skladu sa Carinskim zakonom, a da podatke o masi i broju prtljaga i robe dostavi slubi koja izraunava optereenje i poloaj teita, odnosno prevoziocu. lan 21. Na prevoz se ne sme primiti prtljag koji moe da ugrozi bezbednost leta ili putnika ili koji nije upakovan u kofer ili slinu ambalau koja obezbeuje sigurnost stvari pri normalnom rukovanju i prevozu. Na alteru za prijem putnika moraju se nalaziti obavetenja o tome koji prtljag ne moe biti primljen na prevoz, odnosno o uslovima pod kojima se odreen prtljag moe primiti na prevoz. lan 22. Po prijemu prtljaga na prevoz, u putniku kartu se mora upisati broj i masa prtljaga, a putniku izdati odgovarajua potvrda o predatom prtljagu.
8-12/01
973 od 1036 lan 23.
Knjiga I
Prilikom prijema putnika i prtljaga, na runi prtljag moraju se postaviti posebni privesci, a veliina i masa runog prtljaga moraju biti u skladu sa propisom prevozioca. Obavetenje o ogranienju runog prtljaga mora biti postavljeno u blizini altera za registraciju, uz upozorenje da se runi prtljag bez odgovarajueg priveska ne moe uneti u putniku kabinu. lan 24. Sluba prihvata i otpreme duna je da vri kontrolu karata za ukrcavanje i broja putnika pre njihovog ukrcavanja u vazduhoplov. lan 25. Organizacija udruenog rada za aerodromske usluge duna je da obezbedi autobuse za prevoz putnika od pristanine zgrade do vazduhoplova ko ima vie od pet pozicija za parkiranje vazduhoplova, odnosno ako su pozicije postavljene u dva reda.
V. PRIHVAT I OTPREMA ROBE

lan 26. Preduzee za aerodromske usluge i prevozilac, ugovorom utvruju do kog se vremena najkasnije moe primiti roba na prevoz u skladu sa vremenom potrebnim za izvrenje svih poslova u vezi sa ukrcavanjem robe u vazduhoplov i robnom dokumentacijom, tako da se ti poslovi obave pre vremena planiranog za poletanje. lan 27. Roba natovarena na prtljana kolica ili smetena u posebnu opremu za utovar (ULD oprema) mora biti izmerena, pre ukrcavanja u vazduhoplov, na nagaznoj, odnosno drugoj odgovarajuoj vagi. Na vazduhoplovnim pristanitima koja nisu opremljena nagaznom vagom mora se izmeriti masa svakog pojedinanog komada (koleta) robe. Prtljana kolica na koja je natovarena izmerena roba moraju sadrati podatak o ukupnoj masi te robe. Roba koja se ukrcava u vazduhoplov mora biti obeleena odgovarajuim nalepnicama, odnosno privescima, koji moraju da sadre podatke o masi robe, destinaciji i broju leta, kao i ostale potrebne podatke.
8-12/01
974 od 1036 lan 28.
Knjiga I
Utovar i raspored stvari u vazduhoplovu moraju se izvriti na osnovu uputstva za utovar, u skladu sa listom optereenja vazduhoplova. lan 29. Prilikom utovara tekih tereta (NEA) u vazduhoplov ne sme se prekoraiti maksimalno dozvoljeno optereenje vazduhoplova, kao i poda opreme u sluaju utovara u kontejnere i palete. lan 30. Teret u vazduhoplovu mora biti obezbeen tako da se ne moe pomicati i prevrtati. Prevozilac je duan da preduzeu koje vri poslove prihvata i otpreme blagovremeno dostavi svu potrebnu opremu za obezbeenje tereta u vazduhoplovu. lan 31. Preduzee za aerodromske usluge duno je da obezbedi odgovarajuu opremu za rukovanje robom do dozvoljene teine u vazduhoplovu, osim opreme koja se ve nalazi u vazduhoplovu.
VI. VEZE I POSTUPCI ZA VRENJE POSLOVA PRIHVATA I OTPREME

lan 32. Veze izmeu svih slubi prihvata i otpreme i slubi preduzea i organa koji uestvuju u obavljanju saobraaja (operativne slube prevozioca, sluba letenja, vatrogasna sluba, sluba hitne pomoi, sluba organa unutranjih poslova, carinska sluba i dr.) na vazduhoplovnom pristanitu, kao i izmeu vazduhoplovnih pristanita, moraju omoguiti potpunu, tanu i blagovremenu razmenu informacija potrebnih za pripremu i izvrenje svih poslova prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari. Veze is stava 1. ovog lana obuhvataju teleprinter, radio-stanicu i telefon i moraju biti organizovane u skladu sa obimom i vrstom saobraaja na vazduhoplovnom pristanitu.
8-12/01
975 od 1036 lan 33.
Knjiga I
Preduzee koje organizuje slubu prihvata i otpreme duno je da se pridrava postupaka za prihvat i otpremu vazduhoplova, putnika i stvari (Prirunik za zemaljsko opsluivanje) koje utvruje nosilac prava raspolaganja vazduhoplovom za svaki tip vazduhoplova kojim se obavlja saobraaj. Preduzee iz stava 1. ovog lana utvruje operativne procedure koje moraju biti usaglaene sa postupcima o nainu vrenja prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari. lan 34. Postupci iz lana 33. ovog pravilnika sadre naroito: nain opsluivanja vazduhoplova na platformi prema tipu vazduhoplova, nain obavetavanja putnika, prijem putnika i prtljaga, odreivanje sedita i ulaska, odnosno izlaska putnika iz vazduhoplova, postupak sa putnicima u tranzitu i u transferu, dokumenta za prevoz putnika i prtljaga, nain izrade liste optereenja i uputstva za utovar, nain prijema i otpreme robe i nain prijema i otpreme posebne robe, kao i vrste poruka. lan 35. Organizacija udruenog rada za aerodromske usluge i nosilac prava raspolaganja vazduhoplovom, ugovorom razgraniavaju poslove i utvruju vremenske norme za izvravanje pojedinih operacija prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari radi bezbednog, redovnog i urednog obavljanja saobraaja.
VII KAZNENE ODREDBE

lan 36. Novanom kaznom od 70 do 700 novih dinara kaznie se za prekraj pojedinac: 1) ako prilikom prijema putnika ne vri kontrolu broja primljenih putnika ili ako jasno ne razvrsta putnike prema starosnoj kategoriji (lan 18); 2) ako ne izmeri sav prtljag, ne stavi na njega ispravan prtljani privezak ili ne obezbedi da prtljag sadri ime, prezime i adresu putnika ili ako ne uputi primljeni prtljag u sortirnicu (lan 19);
8-12/01
976 od 1036
Knjiga I
3) ako ne razvrsta transferni prtljag i robu u skladu sa Carinskim zakonom ili ako podatke o masi i broju prtljaga i robe ne dostavi slubi koja izraunava optereenje i poloaj teita, odnosno prevoziocu (lan 20); 4) ako primi na prevoz prtljag koji moe da ugrozi bezbednost leta ili putnika ili prtljag koji nije upakovan u kofer ili slinu ambalau koja obezbeuje sigurnost stvari pri normalnom rukovanju i prevozu (lan 21. stav 1); 5) ako po prijemu prtljaga na prevoz ne upie u putniku kartu broj i masu prtljaga, ili ako ne izda putniku odgovarajuu potvrdu o predatom prtljagu (lan 22); 6) ako prilikom prijema putnika i prtljaga ne postavi poseban privezak na runi prtljag ili ako ne vodi rauna o tome da veliina i masa runog prtljaga budu u skladu sa propisom prevozioca (lan 23. stav 1); 7) ako ne vri kontrolu karata za ukrcavanje i broja putnika pre njihovog ukrcavanja u vazduhoplov (lan 24); 8) ako robu natovarenu na prtljana kolica ili smetenu u posebnu opremu za utovar (ULD oprema) ne izmeri pre ukrcavanja u vazduhoplov na nagaznoj, odnosno drugoj odgovarajuoj vagi ili ako na vazduhoplovnim pristanitima koja nisu opremljena nagaznom vagom ne izmeri masu svakog pojedinanog komada (koleta) robe, ili ako prtljana kolica na koja je natovarena roba ne snabde podatkom o ukupnoj masi te robe, ili ako robu koja se ukrcava u vazduhoplov ne obelei odgovarajuim nalepnicama, odnosno privescima koji moraju sadravati podatke o masi robe, destinaciji i broju leta, kao i ostale potrebne podatke (lan 27); 9) ako utovar ili raspored stvari u vazduhoplovu ne izvri na osnovu uputstva za utovar, a u skladu sa listom optereenja vazduhoplova (lan 28); 10) ako prilikom utovara tekih tereta (NEA) u vazduhoplov prekorai maksimalno dozvoljeno optereenje poda vazduhoplova ili ako prekorai maksimalno dozvoljeno optereenje poda opreme u sluaju utovara u kontejnere i palete (lan 29); 11) ako teret u vazduhoplovu ne obezbedi tako da se ne moe pomicati i prevrtati (lan 30. stav 1).
8-12/01
977 od 1036
Knjiga I
VIII. ZAVRNA ODREDBA

lan 37. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o prihvatu i otpremi vazduhoplova, putnika i stvari na vazduhoplovnom pristanitu ("Slubeni list SFRJ", br. 22/79). lan 38. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
978 od 1036
Knjiga I
5.8
PRAVILNIK O VATROGASNOJ SLUBI NA * AERODROMU I OPTE ODREDBE

lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se: uslovi za vrenje vatrogasne slube, minimalna oprema i sredstva vatrogasne slube na aerodromu, minimalni broj osoblja vatrogasne slube i uslovi koje moraju ispunjavati lica za vrenje poslova te slube, mere za zatitu od poara kao i postupak u sluaju poara vazduhoplova na aerodromu. lan 2. Vatrogasna sluba na aerodromu (u daljem tekstu: vatrogasna sluba) preduzima mere za zatitu od poara, vri spasavanje putnika, lanova posade vazduhoplova i materijalnih dobara u sluaju poara ili udesa vazduhoplova, kao i u sluaju drugih nezgoda na aerodromu. lan 3. Nosilac prava raspolaganja aerodromom, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge duna je da organizuje vatrogasnu slubu na nain koji obezbeuje sprovoenje preventivnih mera za zatitu od poara i da obezbedi: pravilnu organizaciju, sastav, opremljenost i smetaj vatrogasne slube; mesta za snabdevanje vodom za gaenje poara; sistem veza izmeu vatrogasne slube i drugih slubi na aerodromu, posebno sa slubom kontrole letenja, teritorijalnom vatrogasnom jedinicom i vatrogasnim jedinicama JNA; blagovremeno uzbunjivanje za sluaj poara; pravilnu lokaciju opreme i sredstava za zatitu od poara; mreu pristupnih puteva za ceo rejon aerodroma; odreivanje i obeleavanje poligona u rejonu aerodroma za izvoenje praktinih vebi; postavljanje pokrivaa od pene na poletno-sletnoj sta* Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SFRJ" br. 13/79, a izmene, dopune i ispravke u br. 61/80, 65/80 i 23/81, 37/94, 38/95.
8-12/01
979 od 1036
Knjiga I
zi; kao i efikasno intervenisanje osoblja vatrogasne slube u sluaju potrebe. lan 4. Vatrogasna sluba je duna da sarauje sa slubom kontrole letenja, slubom hitne pomoi i ostalim slubama na aerodromu, kao i oblinjim sanitetskim slubama i vatrogasnim jedinicama. lan 5. Aerodromi, zavisno od duine vazduhoplova koji koriste aerodrom, svrstavaju se u smislu ovog pravilnika, u vatrogasne kategorije I do IX i to: U prvu vatrogasnu kategoriju spada aerodrom koji koriste vazduhoplovi duine manje od 9 metara. U drugu vatrogasnu kategoriju spada aerodrom koji koriste vazduhoplovi duine od 9 do 12 metara. U treu vatrogasnu kategoriju spada aerodrom koji koriste vazduhoplovi duine od 12 do 18 metara. U etvrtu vatrogasnu kategoriju spada aerodrom koji koriste vazduhoplovi duine od 18 do 24 metara. U petu vatrogasnu kategoriju spada aerodrom koji koriste vazduhoplovi duine od 24 do 28 metara. U estu vatrogasnu kategoriju spada aerodrom koji koriste vazduhoplovi duine od 28 do 39 metara. U sedmu vatrogasnu kategoriju spada aerodrom koji koriste vazduhoplovi duine od 39 do 49 metara. U osmu vatrogasnu kategoriju spada aerodrom koji koriste vazduhoplovi duine od 49 do 61 metar. U devetu vatrogasnu kategoriju spada aerodrom koji koriste vazduhoplovi duine od 61 do 76 metara. lan 6. Aerodrom se razvrstava u odreenu vatrogasnu kategoriju kad u toku tri najoptereenija meseca u godini vazduhoplovi jedne od duina iz lana 5. ovog pravilnika izvre vie od 700 poletanja i sletanja na taj aerodrom. Ako je broj izvrenih poletanja i sletanja manji od 700, aerodrom se razvrstava u prvu niu kategoriju.
8-12/01
980 od 1036
Knjiga I
II VATROGASNA OPREMA I SREDSTVA ZA GAENJE POARA

lan 7. Na aerodromu mora biti obezbeena vatrogasna oprema i sredstva za gaenje poara u zavisnosti od vatrogasne kategorije aerodroma. lan 8. Aerodrom koji, u smislu lana 5. ovog pravilnika, spada u prvu vatrogasnu kategoriju, mora imati sledea vatrogasna vozila i sredstva za gaenje poara: 1) jedno vatrogasno vozilo za brzu intervenciju ili prikolicu sa sredstvima za gaenje poara; 2) sredstva za gaenje poara: a) kad se upotrebljava proteinska pena: 350 litara vode za penu, 45 kilograma suvog praha ili 45 kilograma halokarbona BCF; centrifugalnu pumpu za vodu na vatrogasnom vozilu, kapaciteta 350 l/min; b) kad se upotrebljava sintetiki ekstrakt: 230 litara vode za sastav pene; 45 kilograma suvog praha ili 45 kilograma halokarbona BCF; centrifugalnu pumpu za vodu na vatrogasnom vozilu, kapaciteta 230 l/min. Izuzetno od odredaba stava 1. ovog lana, ako se na sportskom aerodromu vri samo jedna sportska delatnost (padobranstvo, jedriliarstvo i dr.), u pogledu obezbeivanja vatrogasne opreme i sredstava za gaenje poara primenjivae se odredba lana 24. ovog pravilnika. lan 9. Aerodrom koji, u smislu lana 5. ovog pravilnika, spada u drugu vatrogasnu kategoriju mora imati sledea vatrogasna vozila i sredstva za gaenje poara: 1) jedno vatrogasno vozilo za brzu intervenciju; 2) sredstva za gaenje poara:
8-12/01
981 od 1036
Knjiga I
a) kad se upotrebljava proteinska pena: 1000 litara vode za penu, 90 kilograma suvog praha ili 90 kilograma halokarbona BCF, centrifugalnu pumpu za vodu na vatrogasnom vozilu, kapaciteta 800 l/min; b) kad se upotrebljava sintetiki ekstrakt: 670 litara vode za sastav pene, 90 kilograma suvog praha ili 90 kilograma halokarbona BCF, centrifugalnu pumpu za vodu na vatrogasnom vozilu, kapaciteta 550 l/min. lan 10. Aerodrom koji, u smislu lana 5. ovog pravilnika, spada u treu vatrogasnu kategoriju, mora imati sledea vatrogasna vozila i sredstva za gaenje poara: 1) jedno vatrogasno vozilo za brzu intervenciju, ili vatrogasno vozilo takvog kapaciteta da omoguuje smetaj sredstava za gaenje poara iz take 2. ovog lana; 2) sredstva za gaenje poara: a) kad se upotrebljava proteinski ekstrakt: 1800 litara vode za penu, 135 kilograma suvog praha ili 135 kilograma halokarbona BCF, centrifugalnu pumpu za vodu na vatrogasnom vozilu, kapaciteta 1300 l/min; b) kad se upotrebljava sintetiki ekstrakt: 1200 litara vode za sastav pene, 135 kilograma suvog praha ili 135 kilograma halokarbona BCF, centrifugalnu pumpu za vodu na vatrogasnom vozilu, kapaciteta 900 l/min. lan 11. Aerodrom koji, u smislu lana 5. ovog pravilnika, spada u etvrtu vatrogasnu kategoriju mora imati sledea vatrogasna vozila i sredstva za gaenje poara:
8-12/01
982 od 1036
Knjiga I
1) jedno vatrogasno vozilo za brzu intervenciju i jedno vatrogasno vozilo takvog kapaciteta da omoguuje smetaj sredstava za gaenje poara iz take 2. ovog lana; 2) sredstva za gaenje poara: a) kad se upotrebljava proteinski ekstrakt: 3600 litara vode za penu, 135 kilograma suvog praha, 135 kilograma halokarbona BCF, centrifugalne pumpe za vodu na vatrogasnom vozilu, kapaciteta 2600 l/min; b) kad se upotrebljava sintetiki ekstrakt: 2400 litara vode za sastav pene, 135 kilograma suvog praha, 135 kilograma halokarbona BCF, centrifugalne pumpe za vodu na vatrogasnom vozilu, kapaciteta 1800 l/min; lan 12. Aerodrom koji, u smislu lana 5. ovog pravilnika, spada u petu vatrogasnu kategoriju mora imati sledea vatrogasna vozila i sredstva za gaenje poara: 1) jedno vatrogasno vozilo za brzu intervenciju i jedno vatrogasno vozilo takvog kapaciteta da omoguuje smetaj sredstava za gaenje poara iz take 2. ovog lana; 2) sredstva za gaenje poara: a) kad se upotrebljava proteinski ekstrakt: 8100 litara vode za penu, 180 kilograma suvog praha, 180 kilograma halokarbona BCF, centrifugalne pumpe za vodu na vatrogasnom vozilu, kapaciteta 4500 l/min; b) kad se upotrebljava sintetiki ekstrakt: 5400 litara vode za sastav pene,
8-12/01
983 od 1036
Knjiga I
180 kilograma suvog praha, 180 kilograma halokarbona BCF, centrifugalne pumpe za vodu na vatrogasnom vozilu, kapaciteta 3000 l/min; lan 13. Aerodrom koji, u smislu lana 5. ovog pravilnika, spada u estu vatrogasnu kategoriju mora imati sledea vatrogasna vozila i sredstva za gaenje poara, i to: 1) jedno vatrogasno vozilo za brzu intervenciju i dva vatrogasna vozila takvih kapaciteta koji omoguuju smetaj sredstava za gaenje poara iz take 2. ovog lana; 2) sredstva za gaenje poara: a) kad se upotrebljava proteinski ekstrakt: 11800 litara vode za penu, 225 kilograma suvog praha, 225 kilograma halokarbona BCF, ili 450 kilograma CO2, centrifugalne pumpe za vodu na vatrogasnom vozilu, kapaciteta 6000 l/min; b) kad se upotrebljava sintetiki ekstrakt: 7900 litara vode za sastav pene, 225 kilograma suvog praha, 225 kilograma halokarbona BCF, ili 450 kilograma CO2, centrifugalne pumpe za vodu na vatrogasnom vozilu, kapaciteta 4000 l/min; lan 14. Aerodrom koji, u smislu lana 5. ovog pravilnika, spada u sedmu vatrogasnu kategoriju mora imati sledea vatrogasna vozila i sredstva za gaenje poara: 1) jedno vatrogasno vozilo za brzu intervenciju i dva vatrogasna vozila takvih kapaciteta koji omoguuju smetaj sredstava za gaenje poara iz take 2. ovog lana; 2) sredstva za gaenje poara:
8-12/01
984 od 1036
Knjiga I
a) kad se upotrebljava proteinski ekstrakt: 18200 litara vode za penu, 225 kilograma suvog praha, 225 kilograma halokarbona BCF, ili 450 kilograma CO2, centrifugalne pumpe za vodu na vatrogasnom vozilu, kapaciteta 7900 l/min; b) kad se upotrebljava sintetiki ekstrakt: 12100 litara vode za sastav pene, 225 kilograma suvog praha, 225 kilograma halokarbona BCF, ili 450 kilograma CO2, centrifugalne pumpe za vodu na vatrogasnom vozilu, kapaciteta 5300 l/min; lan 15. Aerodrom koji, u smislu lana 5. ovog pravilnika, spada u osmu vatrogasnu kategoriju mora imati sledea vatrogasna vozila i sredstva za gaenje poara: 1) jedno vatrogasno vozilo za brzu intervenciju i dva vatrogasna vozila takvih kapaciteta koji omoguuju smetaj sredstava za gaenje poara iz take 2. ovog lana; 2) sredstva za gaenje poara: a) kad se upotrebljava proteinski ekstrakt: 27300 litara vode za penu, 450 kilograma suvog praha, 450 kilograma halokarbona BCF, ili 900 kilograma CO2, centrifugalne pumpe za vodu na vatrogasnom vozilu, kapaciteta 10800 l/min; b) kad se upotrebljava sintetiki ekstrakt: 18200 litara vode za sastav pene, 450 kilograma suvog praha, 450 kilograma halokarbona BCF, ili 900 kilograma CO2, centrifugalne pumpe za vodu na vatrogasnom vozilu, kapaciteta 7200 l/min;
8-12/01
985 od 1036 lan 16.
Knjiga I
Aerodrom koji, u smislu lana 5. ovog pravilnika, spada u devetu vatrogasnu kategoriju mora imati sledea vatrogasna vozila i sredstva za gaenje poara: 1) jedno vatrogasno vozilo za brzu intervenciju i tri vatrogasna vozila takvih kapaciteta koji omoguuju smetaj sredstava za gaenje poara iz take 2. ovog lana; 2) sredstva za gaenje poara: a) kad se upotrebljava proteinski ekstrakt: 36400 litara vode za penu, 450 kilograma suvog praha, 450 kilograma halokarbona BCF, ili 900 kilograma CO2, centrifugalne pumpe za vodu na vatrogasnom vozilu, kapaciteta 13500 l/min; b) kad se upotrebljava sintetiki ekstrakt: 24300 litara vode za sastav pene, 450 kilograma suvog praha, 450 kilograma halokarbona BCF, ili 900 kilograma CO2, centrifugalne pumpe za vodu na vatrogasnom vozilu, kapaciteta 9000 l/min; lan 17. Aerodromi IV do IX vatrogasne kategorije moraju imati prenosnu vatrogasnu pumpu kapaciteta najmanje 1200 l/min. lan 17a. Na aerodromima prve i druge vatrogasne kategorije dozvoljeno je da se ukupna koliina sredstava za gaenje poara iz l. 8. i 9. ovog pravilnika zameni dopunskim sredstvima za gaenje poara, i to: sa dva aparata od po 50 kg i 5 aparata od po 8 kg sa suvim prahom i sa jednom baterijom od dva puta po 30 kg i dva aparata od po 10 kg ugljendioksida. Ako se upotrebljavaju dopunska sredstva iz stava 1. ovog lana vozilo za brzu intervenciju iz l. 8. i 9. ovog pravilnika moe se zameniti vozilom za prevoz tih sredstava.
8-12/01
986 od 1036 lan 18.
Knjiga I
Na aerodromu I do III vatrogasne kategorije pena kao osnovno sredstvo za gaenje poara moe se zameniti komplementarnim sredstvima, i to do 30% ukupne koliine vode za proteinsku penu. lan 19. Aerodromi moraju biti snabdeveni rezervom sredstava za gaenje poara, dovoljnom da se obezbede najmanje dva uzastopna punjenja vatrogasnih vozila. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, aerodromi ne moraju biti snabdeveni rezervoarima halokarbona BCF ili CO2. lan 20. Aerodromi V do IX vatrogasne kategorije moraju biti snabdeveni sledeom opremom: tri krune testere za rezanje metala, prenika najmanje 30 cm od kojih dve prenosnomotorne i jedna elektrina, jedne hidrauline makaze za rezanje metala i dva alata za razvaljivanje; etiri velike vatrogasne sekire; etiri eline poluge; dva teka ekia; dva para velikih runih makaza za seenje metala; etiri krampa; etiri lopate; jedna garnitura viljukastih i okastih kljueva 8 do 32 mm (1/4 1 1/2"); dve hidrauline automobilske dizalice od po 15 tona; jedna hidraulina prevozna avionska dizalica; dve mehanike dizalice od po 10 tona; dve eline sajle prenika 15 mm, duine 30 metara; etiri zatitna odela za ulazak u zapaljeni vazduhoplov; etiri izolaciona aparata za disanje na komprimirani vazduh; prenosni aparat za proizvodnju elektrine energije od 2,5 do 5 KW, 220/380 V; aparat za merenje koncentracije eksplozivnih para i gasova; etiri reflektora od 1000 W sa kablovima najmanje duine 50 metara i etiri rezervne boce za izolacione aparate; etiri maske u kompletu aparata za disanje; jedne lestve rastegaa od 6,5 metara; jedne lestve za sklapanje od 2,5 metara; deset lakih odela sa aluminijumskog folijom za prilaz vatri i 10 vatrogasnih lemova od plastine mase sa titnikom i jedan sanitetski komplet. Jedno od vozila mora imati ugraeno vitlo sa elinim uetom prenika 15 mm, duine 50 mm sa odgovarajuom kukom na kraju. Aerodrom mora raspolagati posebnim vozilom ako ne postoji mogunost da se vatrogasnim vozilom prenese oprema iz stava 1. ovog lana.
8-12/01
987 od 1036
Knjiga I
Aerodromi I do IV vatrogasne kategorije moraju biti snabdeveni sledeom opremom: dva krampa, dve lopate, dve velike sekire, dve eline poluge, jedne makaze za pleh i jedna motorna kruna testera. lan 21. Vatrogasna vozila, osim vozila za brzu intervenciju, moraju ispunjavati sledee tehnike uslove: 1) da imaju pogon na sva etiri toka; 2) da mogu da razviju brzinu kretanja od 80 km/h; 3) da mogu za 45 sekundi postii brzinu kretanja od 80 km/h, pod punim optereenjem; 4) da mogu da se pri brzini od 32 km/h pod punim optereenjem, zaustave na rastojanju od 12 metara; 5) da su lako pokretljiva, da imaju mali radijus okretanja i da se mogu kretati van puteva. lan 22. Vozila za brzu intervenciju moraju ispunjavati sledee tehnike uslove: 1) da mogu da razviju brzinu kretanja od 95 km/h; 2) da mogu za 35 sekundi postii brzinu kretanja od 80 km/h, pod punim optereenjem; 3) da su lako pokretljiva, da imaju mali radijus okretanja i da se mogu kretati van puteva; 4) da imaju rezervoar za vodu kapaciteta 600 litara; 5) da imaju centrifugalnu pumpu kapaciteta 1.200 do 1.600 l/min, sa pritiskom od 40 bara. lan 23. Vatrogasna oprema i sredstva za gaenje poara moraju uvek biti u ispravnom stanju i smeju se koristiti samo u svrhe za koje su namenjeni. lan 24. Na letilitima mora biti obezbeen za svaki vazduhoplov po jedan aparat napunjen halokarbonom BCF, kapaciteta najmanje 25 kilograma.
8-12/01
988 od 1036
Knjiga I
III OSOBLJE VATROGASNE SLUBE

lan 25. Osoblje vatrogasne slube (u daljem tekstu: vatrogasno osoblje) ine profesionalni vatrogasci i vozai vatrogasnih vozila, kao i radnici posebno obueni za gaenje poara. lan 26. U vreme kada je aerodrom otvoren za saobraaj, na njemu se mora nalaziti odreen broj vatrogasnog osoblja zavisno od vatrogasne kategorije aerodroma i od vrste vatrogasnih vozila i opreme, a u skladu sa tehnikim uputstvima proizvoaa o nainu korienja tih vozila, i to: na aerodromu prve vatrogasne kategorije: dva radnika posebno obuena za gaenje poara, na aerodromu druge vatrogasne kategorije: tri radnika posebno obuena za gaenje poara, na aerodromu tree vatrogasne kategorije: jedan profesionalni vatrogasac koji je i voza vatrogasnih vozila i tri radnika posebno obuena za gaenje poara, na aerodromu etvrte vatrogasne kategorije: dva profesionalna vatrogasca koji su i vozai vatrogasnih vozila i tri radnika posebno obuena za gaenje poara, na aerodromu pete vatrogasne kategorije: pet profesionalnih vatrogasaca od kojih su dvojica i vozai vatrogasnih vozila i etiri radnika posebno obuena za gaenje poara, na aerodromu este vatrogasne kategorije: sedam profesionalnih vatrogasaca od kojih su trojica i vozai vatrogasnih vozila i etiri radnika posebno obuenih za gaenje poara; na aerodromu sedme vatrogasne kategorije: devet profesionalnih vatrogasaca od kojih su trojica i vozai vatrogasnih vozila i osam radnika posebno obuenih za gaenje poara, na aerodromu osme vatrogasne kategorije: dvanaest profesionalnih vatrogasaca od kojih su trojica i vozai vatrogasnih vozila i osam radnika posebno obuenih za gaenje poara, na aerodromu devete vatrogasne kategorije: etrnaest profesionalnih vatrogasaca od kojih su etvorica i vozai vatrogasnih vozila i dvanaest radnika posebno obuenih za gaenje poara.
8-12/01
989 od 1036 lan 27.
Knjiga I
Vatrogasnom slubom na vazduhoplovnom pristanitu moe rukovati samo lice koje ima strunu spremu vatrogasnog inenjera ili visoku strunu spremu tehnikog smera. Vatrogasnom jedinicom na vazduhoplovnom pristanitu moe rukovati lice koje ima najmanje strunu spremu vatrogasnog tehniara. Profesionalni vatrogasac i voza vatrogasnih vozila na aerodromu moe biti samo lice koje ima strunu spremu najmanje kvalifikovanog vatrogasca. lan 28. Vatrogasna sluba na aerodromima V do IX vatrogasne kategorije mora imati rukovodioca vatrogasne slube i komandira vatrogasne jedinice. lan 29. Radnike posebno obuene za gaenje poara sainjavaju radnici koji u vreme otvorenosti aerodroma vre i druge poslove na aerodromu. lan 30. Letilite mora imati najmanje jednog radnika posebno obuenog za gaenje poara, koji je duan da se stara da letilite ima sredstva iz lana 24. ovog pravilnika, i da ta sredstva uvek budu u ispravnom stanju, a mora i prisustvovati poletanju i sletanju vazduhoplova. lan 31. Ako je propisom utvreno da vazduhoplovno pristanite mora biti otvoreno radi bezbednosti vazdune plovidbe van vremena otvorenosti, za vrenje usluga u to vreme vazduhoplovno pristanite mora imati minimalni broj vatrogasnih vozila i minimalnu opremu za gaenje poara predvienu u lanu 12. ovog pravilnika. lan 32. U sluaju iz lana 31. ovog pravilnika, vazduhoplovno pristanite mora imati minimalni broj osoblja vatrogasne slube, i to: pet profe-
8-12/01
990 od 1036
Knjiga I
sionalnih vatrogasaca od kojih su dvojica i vozai vatrogasnih vozila i etiri radnika posebno obuena za gaenje poara. lan 33. Aerodromi koji van vremena otvorenosti vre poslove prihvata i otpreme potanskih vazduhoplova koji prevoze putnike moraju imati minimalnu opremu za gaenje poara i minimalni broj osoblja vatrogasne slube. Pod minimalnom opremom za gaenje poara podrazumeva se oprema iz lana 9. ovog pravilnika. Minimalni broj osoblja vatrogasne slube sainjavaju tri radnika posebno obuena za gaenje poara.
IV PROSTORIJE, UREAJI I INSTALACIJE VATROGASNE SLUBE

lan 34. Prostorije vatrogasne slube na vazduhoplovnom pristanitu moraju se nalaziti na to manjoj udaljenosti od poletno-sletnih staza i drugih manevarskih povrina i od aerodromskih objekata i moraju biti takve da obezbede nesmetano manevrisanje vatrogasnih vozila. lan 35. Prostorije vatrogasne slube na vazduhoplovnom pristanitu sastoje se najmanje od: garae za vatrogasna i tehnika vozila, magacina za rezervne delove, prostorije za smetaj vatrogasnog osoblja i osmatrakog mesta. lan 36. Vazduhoplovna pristanita moraju imati hidrantsku mreu za dovod vode, sa mogunou odravanja pritiska vode od 6 bara tako rasporeenu da obezbeuje snabdevanje vodom vatrogasnih vozila na pristaninoj platformi, u blizini pristanine zgrade, hangara i zgrade koja slui za smetaj slubi koje vre odreene poslove na aerodromu. Kapaciteti ovakvih hidranata moraju biti od 800 do 1200 litara/minut. Aerodromi i vazduhoplovna pristanita moraju imati rezervoare za vodu kapaciteta koji omoguuju dva uzastopna punjenja vatrogasnih vozila propisanih ovim pravilnikom za tu vatrogasnu kategoriju aerodroma. Rezervoari moraju biti postavljeni tako da ne ometaju saobraaj na povrinama za kretanje.
8-12/01
991 od 1036
Knjiga I
Nosilac prava raspolaganja aerodromom, odnosno vazduhoplovnim pristanitem ili organizacija udruenog rada za aerodromske usluge duna je da obezbedi prilazne puteve do hidranata, odnosno rezervoara za vodu. lan 37. Vatrogasna sluba na vazduhoplovnom pristanitu mora da poseduje telefonsku vezu, obezbeenu rezervnim napajanjem, sa tornjem kontrole letenja i voenja vazduhoplova i telefonsku vezu sa slubama na aerodromu, teritorijalnim i vojnim vatrogasnim jedinicama, primopredajnu radio-stanicu i radio-ureaje za vezu sa svim vatrogasnim vozilima, stabilno ugraeni sistem za uzbunu i unutranji alarmni sistem. lan 38. Garae vatrogasne slube na vazduhoplovnom pristanitu moraju ispunjavati sledee uslove: 1) da su vrata garae postavljena prema platformi aerodroma, odnosno prema manevarskim povrinama; 2) da je temperatura u garai zimi najmanje 7C. Ako se ta temperatura ne moe ostvariti, vatrogasna vozila sa vodom moraju imati ugraene elektrine grejalice za zagrevanje vode; 3) da imaju ispravlja i prikljuak za punjenje akumulatora na vozilima. Korisna povrina garae mora odgovarati uslovima za smetaj vatrogasnih i tehnikih vozila. Prostor pred garaom mora stalno biti slobodan. lan 39. Vazduhoplovno pristanite mora imati ureen poligon u rejonu aerodroma za izvoenje praktinih vebi. Poligon mora biti podoban za izvoenje vebi gaenja poara i spasavanja, tako to e biti snabdeven maketom vazduhoplova ili rashodovanim autobusom i raspolagati sa jednim ili vie bazena za paljenje goriva i vebanje u gaenju poara.
8-12/01
992 od 1036
Knjiga I
V PREVENTIVNE MERE ZA ZATITU OD POARA

lan 40. Izmeu svake pozicije na kojima se nalazi vazduhoplov mora se nalaziti po jedan protivpoarni aparat sa halokarbonom BCF od 25 kg. Ako se na platformi aerodroma, istovremeno nalazi vie od tri parkirana vazduhoplova, mora biti obezbeeno i jedno vozilo za brzu intervenciju. lan 41. Motorna vozila koja se koriste za opsluivanje vazduhoplova i agregati koji se koriste za putanje u rad motora vazduhoplova i u druge svrhe, moraju imati ispravne hvatae varnica na izduvnim cevima, krge sa strane poklopca motora i protivpoarni aparat sa suvim prahom od 3 do 6 kilograma. lan 42. Prihvati i otprema vazduhoplova, putnika i stvari mora se vriti na nain koji onemoguava varnienje. Radnici koji pune vazduhoplov gorivom i mazivom, za vreme vrenja ovih poslova moraju biti odeveni u odeu i obuu koja je izraena od prirodnih vlakana, odnosno koja ne moe da izazove poar i ne smeju nositi ibice, upaljae i druge sline predmete. Pribor i alat pomou kojih se vri punjenje vazduhoplova gorivom i mazivom moraju biti izraeni od materijala koji nije podloan varnienju. lan 43. Punjenje vazduhoplova gorivom i mazivom ne sme se vriti za vreme rada motora vazduhoplova, kao i kad se u vazduhoplovu nalaze putnici, ili vri ukrcavanje i iskrcavanje putnika, ili opravka vazduhoplova, kad postoji opasnost od mlaza susednog vazduhoplova, kad su ureaji za zagrevanje vazduhoplova ukljueni za vreme grmljavine na d aerodromom, kao i kada nije prisutan deurni vatrogasac sa protivpoarnim aparatom.
8-12/01
993 od 1036 lan 44.
Knjiga I
Na svakom izlazu iz pristanine zgrade odreenom za izlaz putnika na platformu, moraju biti istaknuti uoljivi natpisi ili znaci o zabrani puenja. lan 45. Nosilac prava raspolaganja aerodromom, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge, duni su da upoznaju svoje radnike sa novinama u preventivnim merama za zatitu od poara, sa postupcima za gaenje poara i spasavanja lica i materijalnih dobara kao i da stalno proveravaju njihovu strunu osposobljenost. lan 46. Pored svakog telefonskog aparata na vazduhoplovnom pristanitu mora biti vidno istaknut broj telefona vatrogasne jedinice. lan 47. U sluaju poara ili drugih slinih nezgoda na aerodromu sva lica zaposlena na aerodromu duna su da na poziv rukovodioca vatrogasne slube uestvuju u gaenju poara i spasavanju lica i imovine. lan 48. Izuzetno od odredaba lana 43. ovog pravilnika, moe se puniti mlazni vazduhoplov gorivom i mazivom ako je vazduhoplov u tranzitu i ako su preduzete sledee mere predostronosti: 1) da su ugaeni motori vazduhoplova i motori zemaljskih agregata; 2) da su stepenice za ukrcavanje i iskrcavanje putnika postavljene ispred vrata, a da vrata ispred kojih nema tih stepenica budu zabravljena u zatvorenom poloaju i obezbeena opremom za evakuaciju ( ). Ta oprema mora biti u takvom stanju da se moe odmah upotrebiti; 3) da se u unutranjosti vazduhoplova oslobode prilazna vrata, izlazi u sluaju opasnosti i sredini prolazi, a da sva vrata izmeu odeljaka budu otvorena; 4) da se jedan lan posade vazduhoplova, koga odredi voa vazduhoplova, nalazi u pilotskoj kabini;
8-12/01
994 od 1036
Knjiga I
5) da jedan lan posade vazduhoplova, koga odredi voa vazduhoplova, prisustvuje punjenju vazduhoplova gorivom i mazivom; 6) da se u vazduhoplovu nalazi onoliko pomonih lanova posade koliko je potrebno da se raspodele po grupaciji izlazi (normalni, krilni, odnosno pomoni izlazi); 7) da putnici u vazduhoplovu budu obaveteni da e se vriti punjenje vazduhoplova gorivom i mazivom i da mogu ostati u vazduhoplovu na svojim mestima odvezani, ali da je zabranjeno puenje, upotreba ibice, upaljaa i drugih sredstava kojima se moe izazvati iskra, odnosno varnica; 8) da svetlosno upozorenje "zabranjeno puenje" bude ukljueno i da pomono osoblje na vazduhoplovu vodi rauna da se putnici pridravaju te zabrane; 9) da je obezbeena neprekidna kontrola koncentracije zapaljive benzinske pare i drugih pojava koje mogu postati opasne, a u sluaju opasnosti da se odmah obavesti osoblje koje vri punjenje vazduhoplova gorivom i mazivom; 10) da deurni vatrogasci na platformi vazduhoplovnog pristanita prisustvuju, sa vatrogasnim vozilom, odnosno vatrogasnim vozilom za brzu intervenciju, punjenju vazduhoplova gorivom i mazivom. lan 49. Cisterna iz koje se vri punjenje vazduhoplova gorivom i mazivom mora imati: 1) kabl za pranjenje statikog elektriciteta, kojim se povezuje cisterna sa vazduhoplovom radi izjednaenja statikog elektriciteta; 2) hvata varnica na izduvnoj cevi; 3) drvene lestve bez metalnih zakivaka, sa gumenim navlakama na delu koji se naslanja na vazduhoplov i gumenim potkovicama; 4) opremu za lokalizovanje poara koja se sastoji od dve azbestne ponjave, dve boce ugljen-dioksida, dva runa aparata sa halokarbonatom BCF od najmanje 3 kg, ugraenog stabilnog ureaja za gaenje poara i potrebne koliine pamune tkanine za brisanje goriva prosutog po vazduhoplovu.
8-12/01
995 od 1036 lan 50.
Knjiga I
U zavisnosti od poloaja aerodroma i topografskih uslova, moraju se obezbediti prilazni putevi za vatrogasna vozila, a naroito u pravcu praga poletno-sletne staze i moraju biti povezani sa lokalnim putevima. Ako na aerodromu postoji ograda, na njoj se mora obezbediti prolaz koji se lako i brzo otvara. lan 51. Aerodrom mora imati kartu rejona aerodroma, u preniku od 30 km i u razmeri 1 : 50.000, na kojoj su oznaeni objekti, instalacije, prilazni putevi, prepreke i ostali podaci od znaaja za rad vatrogasne slube, sa pismenim uputstvom o nainu korienja karte, kao i kartu u razmeri 1:25.000 za zonu aerodroma 6 x 9 km. Karte iz stava 1. ovog lana, sa uputstvom o nainu korienja, moraju se nalaziti u: prostoriji vatrogasne slube, kontroli letenja, ambulanti za hitnu pomo i u svim vatrogasnim i sanitetskim vozilima. Karta rezerve 1 : 50.000 i uputstvo moraju biti dostavljeni susednim vatrogasnim jedinicama.
VI POSTUPAK U SLUAJU UDESA, NEZGODE ILI POARA VAZDUHOPLOVA I OBJEKATA NA AERODROMU

lan 52. U sluaju prinudnog sletanja vazduhoplova, udesa ili nezgode vazduhoplova na aerodromu, nadlena sluba kontrole letenja duna je da o tome odmah obavesti vatrogasnu slubu. Obavetenje iz stava 1. ovog lana mora da sadri naroito: a) u sluaju prinudnog sletanja vazduhoplova: 1) tip vazduhoplova, 2) vreme sletanja vazduhoplova, 3) broj putnika i posade u vazduhoplovu, 4) pravac sletanja vazduhoplova, 5) koliina goriva i maziva u vazduhoplovu, 6) uzrok prinudnog sletanja vazduhoplova,
8-12/01
996 od 1036
Knjiga I
7) poloaj glavnih prekidaa za struju i slavina za gorivo, mazivo i kiseonik u trenutku sletanja; b) u sluaju udesa ili nezgode vazduhoplova: 1) tip vazduhoplova, 2) broj putnika i lanova posade vazduhoplova, 3) mesto udesa ili nezgode vazduhoplova prema kodiranoj karti. lan 53. im vatrogasna sluba primi obavetenje iz lana 52. ovog pravilnika, vatrogasno osoblje u smeni duno je da bez odlaganja izae na mesto udesa ili nezgode sa propisanom opremom i sredstvima za spasavanje i gaenje poara. Vatrogasno osoblje sa propisanom opremom i sredstvima iz stava 1. ovog lana duno je da stigne najdocnije u roku od 3 minuta na bilo koji deo poletno-sletne staze ili manevarske povrine aerodroma. lan 54. Deurni vatrogasac vatrogasne slube koji primi obavetenje o udesu vazduhoplova na aerodromu ili njegovoj neposrednoj blizini duan je da: 1) odmah sirenom da znak za uzbunu; 2) odmah obavesti slubu hitne pomoi na vazduhoplovnom pristanitu; 3) odmah obavesti oblinje sanitetske slube i vatrogasne jedinice; 4) bez odlaganja preduzme druge propisane mere predviene optim aktom o organizaciji, radu i postupku vatrogasne slube. lan 55. Deurni vatrogasac vodi dnevnik o primljenim obavetenjima iz lana 52. ovog pravilnika, u koji upisuje dan i as prijema obavetenja, zonu u kodiranoj karti rejona aerodroma i ime lica od kojeg je primio obavetenje.
8-12/01
997 od 1036 lan 56.
Knjiga I
Organizacija udruenog rada za aerodromske usluge na aerodromima VIII i IX vatrogasne kategorije duna je da obezbedi posebnu opremu sa napravama za izbacivanje pene kroz odgovarajue ispusne ureaje ili posebno vatrogasno vozilo koje ima specijalne ureaje za izbacivanje pene na odreenoj duini i irini poletno-sletne staze. lan 57. Posipanje poletno-sletne staze penom vri se na zahtev voe vazduhoplova, kad je vazduhoplov u kvaru. Uz zahtev iz stava 1. ovog lana voa vazduhoplova odreuje i poloaj pokrivaa od pene na poletno-sletnoj stazi. lan 58. Duina i irina pokrivaa od pene i potrebna koliina vode i sredstava za sastav pene zavise od tipa vazduhoplova i vrste kvara na vazduhoplovu, i to: a) za sletanje vazduhoplova sa neispravnim nosnim tokom, irina pokrivaa iznosi 8 metara, duina 450 metara, koliina vode 14.400 litara, tena pena tipa 3% 432 litra, odnosno tipa 6% 865 litara; b) za sletanje vazduhoplova sa uvuenim stajnim trapom: 1) za dvomotorni klipni vazduhoplov, irina pokrivaa iznosi 12 metara, duina 600 metara, koliina vode 30.300 litara, tena pena tipa 3% 908 litara, odnosno tipa 6% 1816 litara; 2) za dvomotorni, odnosno tromotorni mlazni vazduhoplov, irina pokrivaa iznosi 12 metara, duina 750 metara, koliina vode 37800 litara, tena pena tipa 3% 1135 litara, odnosno tipa 6% 3330 litara; 3) za etvoromotorni klipni vazduhoplov, irina pokrivaa iznosi 23 metara, duina 750 metara, koliina vode 71000 litara, tena pena tipa 3% 2130 litara, odnosno tipa 6% 4260 litara; 4) za etvoromotorni mlazni vazduhoplov, irina pokrivaa iznosi 23 metara, duina 900 metara, koliina vode 85200 litara, tena pena tipa 3% 2365 litara, odnosno tipa 6% 4730 litara. Prekriva od pene iz stava 1. ovog lana mora biti neprekidan na celoj povrini i debljine 5 cm.
8-12/01
998 od 1036
Knjiga I
Organizacija udruenog rada za aerodromske usluge mora obezbediti rezervne koliine vode i tene pene u iznosu od 50% od koliine odreene u stavu 1. ovog lana. lan 59. Kada smanjeni uslovi vidljivosti onemoguuju vou vazduhoplova da lako uoi poetak pokrivaa od pene na poletno-sletnoj stazi, mora se postaviti jasno uoljiv znak poetka pokrivaa. lan 60. Organizacija udruenog rada za aerodromske usluge mora obezbediti potrebnu tehniku opremu i sredstva za uklanjanje vazduhoplova, odnosno njegovih ostataka sa poletno-sletne staze i manevarskih povrina vazduhoplovnog pristanita.
VII KAZNENE ODREDBE

lan 61. Novanom kaznom od 400 do 4.000 novih dinara kaznie se nosilac prava raspolaganja aerodromom, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge: 1) ako ne upozna svoje radnike sa novinama o preventivnim merama za zatitu od poara, sa postupcima za gaenje poara i spasavanje lica i materijalnih dobara, ili ako stalno ne proverava njihovu strunu osposobljenost (lan 45); 2) ako vri punjenje vazduhoplova gorivom i mazivom protivno odredbi lana 43. ovog pravilnika; 3) ako omogui punjenje vazduhoplova gorivom i mazivom dok se u vazduhoplovu nalaze putnici ili ako omogui punjenje gorivom i mazivom mlaznog vazduhoplova u kome se nalaze putnici, a koji nije u tranzitu i nisu sprovedene mere predostronosti iz lana 48. ta. 1. do 10. ovog pravilnika; 4) ako vatrogasno osoblje u smeni ne izae bez odlaganja na mesto udesa ili nezgode sa propisanom opremom i sredstvima za spasavanje i gaenje poara kad vatrogasna sluba primi obavetenje iz lana 52. ovog pravilnika ili ako vatrogasno osoblje sa propisanom opremom i sredstvima ne stigne najdocnije u roku od 3 minuta na
8-12/01
999 od 1036
Knjiga I
odreeni deo poletno-sletne staze ili manevarske povrine aerodroma (lan 53); 5) ako deurni vatrogasac vatrogasne slube, kad primi obavetenje o udesu vazduhoplova na aerodromu ili u njegovoj neposrednoj blizini, ne preduzme odmah radnje iz lana 54. ta. 1. do 4; 6) ako deurni vatrogasac ne vodi dnevnik o primljenim obavetenjima iz lana 52. ovog pravilnika, ili ako u njemu ne upie dan i as prijema obavetenja, zone po kodiranoj karti rejona aerodroma ili ime lica od kojeg je primilo obavetenje (lan 55); 7) ako na zahtev voe vazduhoplova ne postupi po odredbama l. 57. i 58. ovog pravilnika. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u organizaciji udruenog rada za aerodromske usluge, odnosno odgovorno lice nosioca prava raspolaganja aerodromom, novanom kaznom u iznosu od 90 do 900 novih dinara. lan 62. Novanom kaznom od 90 do 900 novih dinara kaznie se lice zaposleno na aerodromu ako u sluaju poara i drugih nezgoda na aerodromu na poziv rukovodioca vatrogasne slube, ne uestvuje u gaenju poara i spasavanju lica i imovine (lan 47).
VIII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 63. Nosilac prava raspolaganja aerodromom, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge, duni su da u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika obezbede vatrogasnu opremu po odredbama ovog pravilnika. Nosilac prava raspolaganja aerodromom, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge duni su da, u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, obezbede potrebno vatrogasno osoblje i odgovarajua vatrogasna vozila, koji su predvieni ovim pravilnikom. Nosilac prava raspolaganja aerodroma, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge, duni su da do 11. maja 1982. Go-
8-12/01
1000 od 1036
Knjiga I
dine obezbede odgovarajua vatrogasna vozila i da do 31. decembra 1983. godine izgrade hidrantsku mreu za dovod vode iz lana 36. ovog pravilnika. lan 64. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o vatrogasnoj slubi na civilnim aerodromima ("Slubeni list SFRJ", br. 14/66). lan 65. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
1001 od 1036
Knjiga I
5.9
PRAVILNIK O SLUBI HITNE POMOI NA * AERODROMU

lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniki uslovi za vrenje poslova slube hitne pomoi pri pruanju hitne pomoi povreenim i obolelim putnicima, posadi vazduhoplova i drugim licima na aerodromu i uslovi koje moraju ispunjavati struni radnici koji tu slubu vre. lan 2. Sastav i broj zdravstvenih radnika na vazduhoplovnom pristanitu odreuje se zavisno od obima saobraaja na njemu: 1) na vazduhoplovnom pristanitu sa godinjim prometom preko 600.000 putnika obezbedie se prisustvo jednog lekara i jednog medicinskog tehniara u vreme kad je vazduhoplovno pristanite otvoreno za javni prevoz u vazdunom saobraaju; 2) na vazduhoplovnom pristanitu sa godinjim prometom do 600.000 putnika obezbedie se prisustvo jednog lekara i jednog medicinskog tehniara, koji e se po rasporedu lekara, naizmenino smenjivati zavisno od vrste i obima vazdunog saobraaja, s tim to lekar mora biti prisutan u vreme poletanja i sletanja vazduhoplova. lan 3. Organizacija udruenog rada za aerodromske usluge duna je da za slubu hitne pomoi na vazduhoplovnom pristanitu obezbedi i posebne prostorije za ambulantu hitne pomoi. Ambulanta hitne pomoi na vazduhoplovnom pristanitu sa godinjim prometom od preko 100.000 putnika mora imati podobnu prostoriju za pregled i ekaonicu.
* Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SFRJ" br. 57/78, 40/95.
8-12/01
1002 od 1036
Knjiga I
Ambulanta hitne pomoi na vazduhoplovnom pristanitu sa godinjim prometom manjim od 100.000 putnika mora imati podobnu prostoriju za pregled. lan 4. Organizacija udruenog rada za aerodromske usluge obezbedie slubi hitne pomoi stalnu telefonsku vezu sa slubom kontrole letenja. lan 5. Ambulanta hitne pomoi na vazduhoplovnom pristanitu iz lana 3. stav 2. ovog pravilnika mora imati: pisai sto, stolicu na zavrtanj, stolicu, sto za pregled, stepenice, paravan, iviluk, stoi za instrumente, nosila, tenziometar, slualice, stolicu na tokovima, sterilizator (kutiju), dve vee kasete, etiri manje kasete, priceve (5 od 2 cc, 5 od 5 cc, 2 od 10 cc i 2 od 20 cc), sistem za infuzije, bocu sterilnu za fizioloki rastvor, bocu sterilnu sa rastvorom glukoze, makaze prave (krae i due), makaze krive i due, pincetu hirurku (krau i duu), pincetu anatomsku (krau i duu), pean, bubrenjak, kramerove ine, aparat za kiseonik, zavojni materijal, potroni materijal (alkohol, benzin, vatu, gazu, flaster, gumene rukavice i beli mantil), beli ormari za lekove, stalak za infuzije, levak, iglodra, jedan bolesniki krevet, pric za ispiranje cerumena, skalpele, ORL ogledalo eono i snelenove tablice. Ambulanta hitne pomoi na vazduhoplovnom pristanitu iz lana 3. stav 3. ovog pravilnika mora imati: sto ,stolicu, stolicu na zavrtanj, sto za preglede, stepenice, paravan, iviluk, stoi za instrumente, nosila, tenziometar, slualice, stolicu na tokovima, sterilizator (kutiju), dve vee kasete, etiri manje kasete, priceve (5 od 2 cc i 5 od 5 cc), makaze prave (krae i due), pincetu hirurku (krau i duu) bubrenjak, kramerove ine, zavojni materijal, potroni materijal (alkohol, benzin, vatu, gazu, flaster, gumene rukavice i beli mantil) i levak. lan 6. Ambulanta hitne pomoi iz lana 5. stav 1. ovog pravilnika mora, pored opreme iz te odredbe, raspolagati sa dva sanitetska vozila i 25 nosila, sa po dva arava i po jednim ebetom. Ambulanta hitne pomoi iz lana 5. stav 2. ovog pravilnika mora, pored opreme iz te odredbe, raspolagati sa jednim sanitetskim vozilom i 15 nosila, sa po dva arava i po jednim ebetom.
8-12/01
1003 od 1036 lan 7.
Knjiga I
Na sportskom aerodromu, kolskom aerodromu i na aerodromu za sopstvene potrebe obezbedie se prisustvo medicinskog tehniara za sve vreme dok se na aerodromu vri letenje. lan 8. Na aerodromu za vreme odravanja regionalnih i meunarodnih vazduhoplovno sportskih takmienja i manifestacija obezbedie se prisustvo jednog lekara i jednog medicinskog tehniara. lan 9. Nosilac prava raspolaganja aerodromom duan je da za slubu hitne pomoi na sportskom aerodromu, kolskom aerodromu i aerodromu za sopstvene potrebe obezbedi podobnu prostoriju za ambulantu hitne pomoi. Ambulanta hitne pomoi iz stava 1. ovog lana mora imati: stolicu, sto za preglede, paravan, iviluk, nosila, priceve (5 od 2 cc i 5 od 5 cc), makaze prave (krae i due), kramerove ine, zavojni materijal i potroni materijal (alkohol, benzin, vatu, gazu, flaster, gumene rukavice i beli mantil). lan 10. Ambulanta hitne pomoi na sportskom aerodromu, kolskom aerodromu i aerodromu za sopstvene potrebe, mora imati sanitetsko vozilo ili vozilo pogodno za prevoz povreenih, sa dvoja nosila, sa po dva arava i po jednim ebetom. lan 11. Na aerodromu u vreme trajanja deurstva obezbedie se prisustvo jednog medicinskog tehniara. Deurni aerodrom iz stava 1. ovog lana mora raspolagati i jednim sanitetskim vozilom. lan 12. Aerodrom koji van vremena otvorenosti vri poslove prihvata i otpremanja vazduhoplova za prevoz pote mora obezbediti osoblje slube hitne pomoi i sredstva kao deurni aerodrom iz lana 11. ovog pravilnika.
8-12/01
1004 od 1036 lan 13.
Knjiga I
Sluba hitne pomoi mora na zahtev putnika, lana posade vazduhoplova ili dugog lica koje se nae na aerodromu, tim licima pruiti hitnu pomo samo u sluaju akutnog oboljenja ili povrede. Sluba hitne pomoi vri intervencije samo radi pruanja hitne pomoi i osposobljavanja obolelog, odnosno povreenog lica, za putovanje ili prevoz do zdravstvene organizacije udruenog rada. lan 14. Sluba hitne pomoi duna je da posle pruanja hitne pomoi obolelo ili povreeno lice, po potrebi, preveze do odgovarajue zdravstvene organizacije udruenog rada. U uputu za zdravstvenu organizaciju udruenog rada sluba hitne pomoi duna je da naznai vrstu pruene pomoi. lan 15. Ako hitnu pomo zatrai putnik u tranzitu ije je zdravstveno stanje takvo da se ono daljim letenjem moe pogorati, sluba hitne pomoi duna je da o tome upozori obolelog putnika. Ako putnik ipak eli da nastavi let na svoj rizik, sluba hitne pomoi e to konstatovati u ambulantnom dnevniku, i o tome pismeno obavestiti vou vazduhoplova. lan 16. Sanitetska oprema iz l. 5. i 9. stav 2. ovog pravilnika moe se koristiti iskljuivo za pruanje hitne pomoi i mora biti smetena na odreenom mestu u ambulanti hitne pomoi i na nain koji obezbeuje njenu funkcionalnu upotrebu. lan 17. Novanom kaznom od 400 do 4.000 novih dinara kaznie se organizacija udruenog rada za aerodromske usluge na vazduhoplovnom pristanitu ili nosilac prava raspolaganja sportskim aerodromom, kolskim aerodromom ili aerodromom za sopstvene potrebe: 1) ako se na aerodromu u vreme trajanja deurstva ne obezbedi prisustvo jednog medicinskog tehniara (lan 11. stav 1); 2) ako deurni aerodrom ne raspolae jednim sanitetskim vozilom (lan 11. stav 2); 3) ako aerodrom koji van vremena otvorenosti vri poslove prihvata i otpremanja vazduhoplova za prevoz pote ne obezbedi osoblje
8-12/01
1005 od 1036
Knjiga I
slube hitne pomoi i sredstva kao deurni aerodrom iz lana 11. ovog pravilnika (lan 12); 4) ako sluba hitne pomoi ne prui hitnu pomo obolelom ili povreenom licu u sluajevima odreenim ovim pravilnikom (lan 13); 5) ako sluba hitne pomoi po pruanju hitne pomoi obolelo ili povreeno lice, po potrebi, ne preveze do odgovarajue zdravstvene organizacije udruenog rada i na uputu za tu organizaciju ne naznai vrstu pruene pomoi (lan 14); 6) ako ne upozori putnika u tranzitu da je njegovo zdravstveno stanje takvo da se ono daljim letenjem moe pogorati, i ne konstatuje to u ambulantnom dnevniku i o tome pismeno ne obavesti vou vazduhoplova, ako putnik eli da nastavi let na svoj rizik (lan 15); 7) ako se sanitetska oprema iz l. 5. i 9. stav 2. ovog pravilnika ne koristi iskljuivo za pruanje hitne pomoi (lan 16). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u organizaciji udruenog rada za aerodromske usluge na vazduhoplovnom pristanitu ili odgovorno lice nosioca prava raspolaganja sportskim aerodromom, kolskim aerodromom ili aerodromom za sopstvene potrebe novanom kaznom od 200 do 2.000 novih dinara. lan 18. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o slubi hitne pomoi na aerodromima ("Slubeni list SFRJ", br. 29/74). lan 19. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
1006 od 1036
Knjiga I
5.10
PRAVILNIK O KORIENJU LETILITA*

lan 1.
Ovim pravilnikom se propisuju uslovi za korienje letilita i za odravanje letilita radi bezbednog poletanja i sletanja vazduhoplova. lan 2. Letilite se ne sme nalaziti na udaljenosti manjoj od 700 metara od naseljenog mesta. lan 3. Letilite mora da ispunjava sledee uslove za bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova: 1) teren mora biti stabilizovan (suva livada, panjak, kolovozni zastor i sl.); 2) irina osnovne staze letilita ne sme biti manja od 60 metara i na njoj se ne smeju nalaziti prepreke koje mogu ugroziti bezbednost letenja; 3) osnovna staza letilita mora biti na oba kraja dua najmanje po 30 metara od duine poletno-sletne staze; 4) duina poletno-sletne staze mora biti jednaka duini zaleta za poletanje koja je potrebna za odreeni tip vazduhoplova pod njegovim najveim optereenjem, uveanoj za svakih 300 metara nadmorske visine za 7% i za svaki 1C referentne temperature iznad 15C za 1%. Duina poletno-sletne staze ne sme biti manja od 600 metara; 5) irina poletno-sletne staze mora biti najmanje 30 metara; 6) ravnost povrine travnate poletno-sletne staze ne sme odstupati za vie od 5 centimetara, mereno ravnjaom duine 3 metra, po itavoj duini i irini poletno-sletne staze;
* Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SFRJ" br. 11/79.
8-12/01
1007 od 1036
Knjiga I
8-12/01
1008 od 1036
Knjiga I
7) ravnost povrine poletno-sletne staze sa kolovoznim zastorom ne sme odstupati za vie od 3 centimetra, mereno ravnjaom duine 3 metra, po itavoj duini i irini poletno-sletne staze; 8) nagib prilazne i odletne povrine koja poinje 30 metara od praga poletno-sletne staze ne sme biti vei od 5% na duini od 700 metara; divergencija bonih ivica prilazne i odletne povrine je 10%; 9) nagib bone povrine koja poinje 30 metara od ose poletnosletne staze ne sme biti vei od 50% (1 : 2), na irini od 70 metara i po celoj duini poletno-sletne staze; 10) najvei uzduni i popreni nagib poletno-sletne staze ne sme biti vei od 3%; 11) kroz bone i prilazno-odletne povrine ne sme prodirati nikakva prepreka koja bi mogla ugroziti bezbednost letenja. Dimenzije letilita sa prilazno-odletnim i bonim povrinama i njihovim nagibima (sl. 1, 2 i 3). lan 4. Poletno-sletna staza moe se prekriti betonom ili asfaltom. Uslovi iz lana 3. ovog pravilnika odnose se i na letilite sa asfaltnim ili betonskim poletno-sletnim stazama, s tim to irina poletno-sletne staze ne sme biti manja od 18 metara. lan 5. Poletno-sletna staza obeleava se oznakama koje mogu biti nepokretne ili pokretne. Nepokretne oznake su ugaonici i trake, a pokretne zastavice. Kada se obeleavanje poletno-sletne staze vri nepokretnim oznakama, pragovi poletno-sletne staze obeleavaju se ugaonicima ija duina krakova iznosi 6 metara, a irina 1 metar. Ivice poletno-sletne staze obeleavaju se trakama duine 4 metra, a irine 1 metar, koje se postavljaju na svakih 50 metara. Ugaonici i trake izrauju se od ljunka, tucanika i drugog pogodnog materijala i boje se belom bojom. Ugaonici i trake moraju biti u nivou sa okolnim terenom. Kada se obeleavanje poletno-sletne staze vri pokretnim oznakama, na uglove praga poletno-sletne staze postavlja se po jedna crvena zastavica. Bone ivice, poletno-sletne staze obeleavaju se crveno be-
8-12/01
1009 od 1036
Knjiga I
lim zastavicama koje se postavljaju na razmaku od 50 metara, u duini do polovine poletno-sletne staze. Dimenzije zastavica iznose 50cm x 40 cm. lan 6. Prepreke i druga opasna mesta izvan poletno-sletne staze koja mogu ugroziti bezbednost letenja obeleavaju se crvenim zastavicama. Prostor za parkiranje vazduhoplova obeleava se utim zastavicama. lan 7. Na letilitu se za vreme korienja mora nalaziti pokaziva pravca i jaine vetra (kobasica). Pokaziva pravca i jaine vetra od platna, cilindrinog oblika, duine 1,5 do 2 metra postavlja se na visini od 2 do 3 metra, na vidnom mestu, bono od poletno-sletne staze, na rastojanju od 40 metara u nivou prizemljenja vazduhoplova. lan 8. Letilite za vreme korienja mora biti snabdeveno sanitetskom, protivpoarnom i meteorolokom opremom. Sanitetska oprema sastoji se od: apoteke za prvu pomo (makaze, krae i due, Kramerove ine, zavojni materijal i potroni materijal alkohol, benzin, vata, gaza, flaster, gumene rukavice i dr.), nosila i putnikog vozila za prevoz povreenih. Vatrogasna oprema sastoji se od jedne boce CO2, teine 14 kilograma. Meteoroloka oprema sastoji se, pored pokazivaa vetra iz lana 6. ovog pravilnika, i od runog anemometra i raketnog pitolja koji se koristi u sluaju naglog pogoranja vremenske situacije. lan 9. Nosilac prava raspolaganja, odnosno korisnik letilita, uz zahtev za korienje i upis letilita, podnosi, pored dokumentacije iz lana 57. stav 2. ta. 1. i 2. Zakona o vazdunoj plovidbi, sledeu tehniku dokumentaciju: 1) situacioni plan letilita u razmeri 1 : 50.000, sa ucrtanim najbliim manjim i najbliim veim naseljenim mestom;
8-12/01
1010 od 1036
Knjiga I
2) plan-skicu poletno-sletne staze u razmeri 1 : 10.000, u vertikalnoj i horizontalnoj projekciji, sa ucrtanim visinama prepreka i drugih opasnih mesta koja bi mogla da ugroze bezbednost letenja, a koji se nalaze ispod prilaznih i bonih ravni, i sa ucrtanim meusobnim rastojanjima i odstupanjima. lan 10. Pre izdavanja reenja o dozvoli za korienje letilita pregledom letilita ustanovljava se podobnost letilita za bezbedno korienje. lan 11. Na osnovu podnete dokumentacije i pregleda letilita iz lana 10. ovog pravilnika izdaje se dozvola za korienje letilita u kojoj se odreuje, zavisno od tehnikih karakteristika poletno-sletne staze, koje vrste i kategorije vazduhoplova mogu da koriste letilite, kao i nain i uslove pod kojima se letilite moe koristiti u odreenom vremenskom periodu. lan 12. Pregled letilita vri se jedanput godinje radi produenja odobrenja za korienje. lan 13. Letilite se moe koristiti dok ne nastupe okolnosti koje menjaju uslove za bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova, propisane ovim pravilnikom. Ako nastupi promena na poletno-sletnoj stazi ili u blioj okolini koja je od uticaja na bezbednost letenja, nosilac prava korienja letilita duan je da prestane sa korienjem takvog letilita i o tome odmah obavesti Savezni komitet za saobraaj i veze. Ako su u pitanju vee promene na letilitu (odreivanje nove poletno-sletne staze na istom letilitu ili promena pravca poletanja poletnosletne staze, nove prepreke koje bi mogle ugroziti bezbednost letenja u neposrednoj blizini letilita i sl.) nosilac prava korienja podnosi novi zahtev za izdavanje odobrenja za korienje letilita. lan 14. Na povrinama poletno-sletne staze popreni i uzduni nagibi moraju se odravati u skladu sa uslovima iz lana 3. ta. 6. i 7. ovog pravilnika, a nastale neravnine moraju se poravnavati.
8-12/01
1011 od 1036 lan 15.
Knjiga I
Za vreme korienja letilita nosilac prava raspolaganja, odnosno nosilac prava korienja letilita mora odravati letilite tako da se obezbedi bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova. lan 16. Ako u toku korienja letilita ija je poletno-sletna staza sa kolovoznim zastorom, nastane oteenje kolovoznog zastora koje moe ugroziti bezbedno letenje vazduhoplova, letilite se ne moe koristiti dok se poletno-sletna staza ne dovede u ispravno stanje. lan 17. Oznake za obeleavanje poletno-sletne staze i oznaka iz lana 5. ovog pravilnika moraju se odravati u stanju koje omoguava bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova. Oznake iz stava 1. ovog lana moraju se popraviti ili zameniti novim im postanu neupotrebljive, odnosno nedovoljno uoljive. Oznaka se smatra nedovoljno uoljivom ako je manje od 70% ukupne povrine oznake uoljivo i ako se promenila osnovna boja oznake. lan 18. Za vreme letenja na letilitu zabranjeno je kretanje ljudi, vozila i stoke po poletno-sletnoj stazi. lan 19. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o letilitima ("Slubeni list SFRJ", br. 25/75). lan 20. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
1012 od 1036
Knjiga I
5.11
PRAVILNIK O RADU I INSTRUMENTALNOJ OPREMI METEOROLOKIH STANICA I DRUGIH SLUBI METEOROLOKE POMOI VAZDUHOPLOVSTVU NA AERODROMIMA OTVORENIM ZA JAVNI VAZDUNI SAOBRAAJ* I OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se instrumentalna oprema i nain rada meteorolokih stanica i drugih slubi meteoroloke pomoi vazduhoplovstvu na aerodromima otvorenim za javni vazduni saobraaj (u daljem tekstu: meteoroloki centar). lan 2. Zadatak meteorolokog centra je da na aerodromima otvorenim za javni vazduni saobraaj (vazduhoplovna pristanita), u vazdunom prostoru Jugoslavije i na meunarodnim linijama leta domaih vazduhoplova prikuplja i obrauje meteoroloke informacije i snabdeva civilno vazduhoplovstvo tim informacijama. lan 3. Meteoroloki centar se organizuje na svakom vazduhoplovnom pristanitu, a njegov obim poslova zavisi od frekventnosti vazdunog saobraaja na vazduhoplovnom pristanitu i potrebe objedinjavanja meteorolokih informacija za odreen broj vazduhoplovnih pristanita. Meteoroloki centar moe biti glavni, pomoni i dopunski. lan 4. Meteoroloki centar mora biti snabdeven instrumentalnom i drugom opremom, koja obezbeuje da se prikupljanje i obraivanje meteorolo* Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SFRJ" br. 45/67.
8-12/01
1013 od 1036
Knjiga I
kih podataka, kao i njihovo dostavljanje korisnicima, vri na savremen nain. lan 5. Meteoroloka stanica u sastavu meteorolokog centra duna je da, pored osmatranja i merenja za potrebe civilne vazdune plovidbe, vri na zahtev hidrometeorolokog zavoda i druga meteoroloka osmatranja i merenja, pod uslovom da ta osmatranja i merenja ne ometaju izvrenje programa meteoroloke pomoi vazduhoplovstvu. Meteoroloka stanica mora se postaviti i odravati tako da obezbeuje stalno i nesmetano prikupljanje meteorolokih podataka.
II DELOKRUG I NAIN RADA METEOROLOKOG CENTRA A. DELOKRUG 1. Glavni meteoroloki centar

lan 6. Meteoroloka stanica u sastavu glavnog meteorolokog centra vri: redovna osmatranja i merenja meteorolokih elemenata i pojava na svakih pola sata, specijalna osmatranja i merenja meteorolokih elemenata i pojava prema uputstvu za odnosno vazduhoplovno pristanite i povremena osmatranja i merenja vidljivosti du piste. U pogledu izdavanja prognoza i informacija, glavni meteoroloki centar: 1) prikuplja i unosi u karte podatke dobivene prizemnim i visinskim osmatranjem i trodimenzionom analizom odreuje vremenska zbivanja koja utiu na operacije leta, pri emu se podaci dobiveni prizemnim osmatranjem ucrtavaju na odreene karte svakih tri, odnosno est asova, a podaci dobiveni visinskim osmatranjem svakih 12 asova na karte 850, 700, 500, 300 i 200 milibarskih povrina; 2) izrauje analize i prognostike karte znaajnog vremena u odreenom asu, karte 700, 500, 300 i 200 milibarskih povrina, visine tropopauze i najjaeg vetra, karte vertikalnog gradijenta brzine vetra, kao i ostale pomone i dopunske karte koje slue za bolje i preciznije davanje prognoza;
8-12/01
1014 od 1036
Knjiga I
3) snabdeva pomone i dopunske meteoroloke centre prognozama za let (QFA) i prognozama za vazduhoplovna pristanita (QFZ); 4) sastavlja prognoze za vazduhoplovna pristanita; 5) sastavlja redovne izvetaje o stanju vremena na svom vazduhoplovnom pristanitu (AERO) i prognozu tendencije razvoja vremena za sledei sat ili dva (TREND); 6) sastavlja izvetaje o opasnim vremenskim pojavama (SIGMET), koji se ukljuuju u meunarodnu razmenu i stavljaju na raspolaganje slubama vazdunog saobraaja; 7) odrava meteoroloko bdenje na vazduhoplovnim pristanitima i vazdunom prostoru u svojoj oblasti; 8) priprema meteoroloke informacije centru za voenje vazduhoplova i kontrolu vazdune plovidbe prilikom traganja za nestalim vazduhoplovom; 9) upoznaje oblasni centar za voenje vazduhoplova i kontrolu vazdune plovidbe sa meteorolokim elementima i pojavama koji su neophodni za voenje vazduhoplova; 10) upoznaje aerodromski centar za voenje vazduhoplova i kontrolu vazdune plovidbe sa meteorolokim informacijama potrebnim za odnosno vazduhoplovno pristanite; 11) usmeno upoznaje posadu vazduhoplova pred poletanje sa dosadanjim i oekivanim razvojem vremenske situacije i predaje posadi pismenu meteoroloku dokumentaciju za let.
2. Pomoni meteoroloki centar

lan 7. Meteoroloka stanica u sastavu pomonog meteorolokog centra vri: redovna osmatranja i merenja meteorolokih elemenata i pojava svakog asa u toku radnog vremena, specijalna osmatranja i merenja meteorolokih elemenata i pojava prema uputstvu za odnosno vazduhoplovno pristanite i povremena osmatranja i merenja vidljivosti du piste. U pogledu izdavanja prognoza i informacija, pomoni meteoroloki centar:
8-12/01
1015 od 1036
Knjiga I
1) prikuplja i unosi u karte podatke dobivene prizemnim i visinskim osmatranjem, vri analizu i izdaje prognoze meteorolokih elemenata i pojava koji su od znaaja za vazdunu plovidbu; 2) izrauje analize i prognostike karte znaajnog vremena u odreenom asu, karte 700, 500, 300 i 200 milibarskih povrina, visine tropopauze i najjaeg vetra, karte vertikalnog gradijenta brzine vetra, kao i ostale pomone i dopunske karte koje slue za bolje i preciznije davanje prognoza; 3) snabdeva dopunske meteoroloke centre prognozama za let (QFA) i prognozama za vazduhoplovna pristanita (QFZ); 4) sastavlja prognoze za vazduhoplovna pristanita; 5) sastavlja redovne izvetaje o stanju vremena na svom vazduhoplovnom pristanitu (AERO) i prognozu tendencije razvoja vremena za sledei sat ili dva (TREND); 6) odrava meteoroloko bdenje za svoje vazduhoplovno pristanite; 7) priprema meteoroloke informacije centru za voenje vazduhoplova i kontrolu vazdune plovidbe prilikom traganja za nestalim vazduhoplovom; 8) upoznaje aerodromski centar za voenje vazduhoplova i kontrolu vazdune plovidbe sa meteorolokim informacijama sa podruja odnosnog vazduhoplovnog pristanita; 9) usmeno upoznaje posadu vazduhoplova pred poletanje sa dosadanjim i oekivanim razvojem vremenske situacije i predaje posadi pismenu meteoroloku dokumentaciju za let.
3. Dopunski meteoroloki centar

lan 8. Dopunski meteoroloki centar, koji se sastoji samo od meteoroloke stanice: 1) vri redovna a po potrebi i specijalna osmatranja i merenja meteorolokih elemenata i pojava kao i povremena osmatranja i merenja na zahtev korisnika; 2) predaje posadi vazduhoplova pismenu meteoroloku dokumentaciju za let koji je dobio od glavnog odnosno pomonog meteorolokog centra;
8-12/01
1016 od 1036
Knjiga I
3) upoznaje vazduhoplovno osoblje na vazduhoplovnom pristanitu sa meteorolokim informacijama.
B. NAIN RADA
lan 9. Meteoroloki centar koji je prema svom programu rada duan da daje prognoze obavezan je da, kad utvrdi da se izdata prognoza ne ostvaruje, izvri izmenu te prognoze i izmenjenu prognozu dostavi svim korisnicima. Izdavanjem izmenjene prognoze prestaje vaenje prvobitno izdate prognoze. lan 10. Meteoroloki centar je duan da korisnicima meteorolokih informacija u vazduhoplovstvu stavi na uvid sve meteoroloke informacije. lan 11. Meteoroloki podaci i pismena meteoroloka dokumentacija za let, koji se daju korisnicima meteorolokih informacija u vazduhoplovstvu, moraju se uvati 30 dana posle njihovog korienja i ne smeju se menjati. lan 12. Rezultati osmatranja i merenja meteorolokih elemenata i pojava u svakom meteorolokom centru unose se u propisane evidencije i izvetaje (dnevnik osmatranja, meseni izvetaj, i dr.). lan 13. Radno vreme glavnog meteorolokog centra je 24 asa neprekidno. Radno vreme pomonog i dopunskog meteorolokog centra je prilagoeno potrebama vazdunog saobraaja na odnosnom vazduhoplovnom pristanitu.
8-12/01
1017 od 1036
Knjiga I
III INSTRUMENTALNA I DRUGA OPREMA

lan 14. Meteoroloka stanica u sastavu glavnog ili pomonog meteorolokog centra na vazduhoplovnom pristanitu mora da ima minimalnu meteoroloku opremu, i to: a) za merenje temperature i vlanosti vazduha: 1) daljinski psihrometar sa elektrinim otpornim termometrima tanosti: za temperaturu vazduha 0,1C i relativnu vlanost vazduha 2% iznad 0C, 5% izmeu 0 i - 10C i 10% ispod - 10C, odnosno aspiracioni psihrometar sa ivinim termometrima tanosti za temperaturu vazduha 0,1C i vlanost vazduha 2% iznad 0C, 5% izmeu 0 i 10C i 10% ispod - 10C; 2) dve garniture ekstremnih termometara tanosti 0,2C; 3) bimetalni termograf, tanosti 1C; 4) higrograf, tanosti 5% iznad 0C i 10% ispod 0C; 5) dva meteoroloka zaklona za smetaj termometara; b) za merenje vazdunog pritiska: 1) stanini ivin barometar sa redukovanom skalom ili odgovarajui aneroid-barometar iste tanosti (u mmHg ili mb) obima merenja od 600800 mmHg (8001070 mb), tanosti 0,1 mmHg ( 0,1 mb); 2) aneroid-barograf veeg modela obima registracije 80 mmHg (Ca 110 mb), tanosti 0,7 mmHg ( 0,1 mb); v) za merenje pravca i brzine vetra: 1) univerzalni anemograf za beleenje srednje brzine vetra u obimu od 1 - 40 m/s, tanosti (0,5 + 0,05) m/s u zavisnosti od brzine vetra; trenutno (maksimalne) brzine, obima merenja 1 - 40 m/s, tanosti (0,5 + 0,05) m/s u zavisnosti od brzine vetra i (1,0 + 0,07) m/s za maksimalne brzine; pravca vetra obima merenja od 0 - 360, tanosti 10; ili elektrini daljinski anemometar za pokazivanje pravca i brzine vetra, tanosti: za pravac 10 a za brzinu (0,5 + 0,05) m/s u zavisnosti od brzine vetra; 2) runi anemometar za preeni put, tanosti (0,5 + 0,05) m/s u zavisnosti od brzine vetra; g) za merenje visine osnovice oblaka:
8-12/01
1018 od 1036
Knjiga I
telemetar unificiranog tipa, obima merenja od 0 - 400 ili od 0-1500 m zavisno od ekspozicije vazduhoplovnog pristanita, tanosti 5% do visine od 400 m i 7% do visine od 1500 m; d) za merenje daljine vidljivosti: registrator daljine vidljivosti, obima merenja od 50 m do 10 km, tanosti 10%; ) za merenje koliine i intenziteta padavina: 1) kiomer tipa Helman, povrine 200 cm ; 2) pluviograf sa prinudnim slivom, povrine 200 cm2. lan 15. Meteoroloka stanica u sastavu dopunskog meteorolokog centra na vazduhoplovnom pristanitu otvorenom za sezonski javni vazduni saobraaj mora da ima minimalnu meteoroloku opremu, i to: a) za merenje temperature i vlanosti vazduha: 1) aspiracioni psihrometar tipa Asman; 2) garnituru ekstremnih termometara tanosti 0,2C; 3) higrometar sa kosom; 4) meteoroloki zaklon; b) za merenje vazdunog pritiska: stanini ivin barometar ili aneroid-barometar tanosti 0,1, obima merenja od 600 - 800 mmHg; v) za merenje pravca i brzine vetra: 1) elektrini daljinski anemometar za pokazivanje pravca i brzine vetra, tanosti za pravac 10 a za brzinu (0,5 + 0,05) m/s u zavisnosti od brzine vetra; 2) runi anemometar za pokazivanje preenog puta vetra; g) za merenje padavina: kiomer tipa Helman, povrine 200 cm .
2 2
8-12/01
1019 od 1036
Knjiga I
IV METEOROLOKA DOKUMENTACIJA
lan 16. Meteoroloka dokumentacija za let koja se predaje posadi vazduhoplova sadri: obavetenje o meteorolokim uslovima za odreene termine du linije leta ili za odreene oblasti preko kojih linija leta prelazi, kao i za vazduhoplovno pristanite opredeljenja i vazduhoplovno pristanite na koje bi moglo doi do eventualnog sletanja. lan 17. Obavetenje o meteorolokim uslovima za odreeno vreme ili odreene oblasti du linije leta sadre podatke o: 1) optoj meteorolokoj situaciji; 2) poloaju i prognozi kretanja centra vazdunog pritiska; 3) poloaju i prognozi kretanja frontova i zone konvergencije; 4) znaajnom vremenu; 5) oblanosti (koliini, tipu i visini baze i vrhova); 6) visinskom vetru; 7) temperaturi vazduha na visini; 8) tropopauzi; 9) prizemnom vetru. lan 18. Obavetenja o meteorolokim uslovima od vazduhoplovnog pristanita sa koga vazduhoplov polee do prvog vazduhoplovnog pristanita na koji vazduhoplov slee sadre prognoze za vazduhoplovno pristanite sa koga vazduhoplov polee i vazduhoplovno pristanite na koje vazduhoplov slee, kao i za pojedina vazduhoplovna pristanita na koja bi vazduhoplov mogao eventualno da sleti, izabrana prema sporazumu izmeu meteorolokog centra i korisnika meteorolokih obavetenja. lan 19. Meteoroloka obavetenja, namenjena oblasnom centru za voenje vazduhoplova i kontrolu vazdune plovidbe, sadre: 1) izvetaje o redovnim i specijalnim osmatranjima i merenjima meteorolokih elemenata i pojava sa odreenih vazduhoplovnih pristanita;
8-12/01
1020 od 1036
Knjiga I
2) prognoze i izmene prognoza koje se odnose na odnosnu oblast centra za voenje vazduhoplova i kontrolu vazdune plovidbe i na susedne oblasti kontrole vazdune plovidbe; 3) poslednje vrednosti vazdunog pritiska; 4) upozorenje SIGMET; 5) raspoloive specijalne izvetaje iz vazduha; 6) sve druge meteoroloke podatke koje trai oblasni centar za voenje vazduhoplova i kontrolu vazdune plovidbe, potrebne za voenje vazduhoplova u odnosnoj oblasti. lan 20. Meteoroloka obavetenja namenjena aerodromskom centru za voenje vazduhoplova i kontrolu vazdune plovidbe sadre: 1) izvetaje o redovnim i specijalnim osmatranjima i merenjima meteorolokih elemenata i pojava; 2) prognoze i izmene prognoza za odnosno vazduhoplovno pristanite; 3) prognoze za poletanje i sletanje vazduhoplova na odnosno vazduhoplovno pristanite; 4) upozorenje SIGMET; 5) poslednje vrednosti vazdunog pritiska. lan 21. Meteoroloka obavetenja namenjena slubi za voenje vazduhoplova i kontrolu vazdune plovidbe prilikom traganja za nestalim vazduhoplovom sadre vremenske uslove koji su postojali na poslednjem poznatom poloaju nestalog vazduhoplova sa podacima o; 1) pojavama opasnim za let (zaleivanje, turbulencija, itd.); 2) opisu oblanih sistema; 3) prizemnoj vidljivosti i o uzrocima smanjenja vidljivosti, ako ih je bilo; 4) 5) 6) 7) vetru (prizemnom i visinskom); padavinama; stanju mora (pravcu, visini i brzini talasa); stanju tla (snenom pokrivau i dr.);
8-12/01
1021 od 1036
Knjiga I
8) prognozama za let i o svim izmenama tih prognoza datim nestalom vazduhoplovu; 9) sadanjem i prognoziranom vremenu u oblasti traganja za nestalim vazduhoplovom i o prognozi meteorolokih uslova na liniji leta u odlasku i povratku od baze od koje se upravlja traganjem do mesta traganja. lan 22. Meteoroloki centri duni su da kopije meteorolokih dokumentacija koje dostavljaju korisnicima uvaju najmanje 90 dana od dana njihovog dostavljanja. V ZAVRNA ODREDBA lan 23. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
8-12/01
1022 od 1036
Knjiga I
5.12
NAREDBA O MINIMUMU OPREME ZA KONTROLU * VAZDUHOPLOVA, PUTNIKA, PRTLJAGA I ROBE
1. Jugoslovenski aerodromi otvoreni za meunarodni i domai saobraaj moraju biti snabdeveni sledeom opremom za pregled vazduhoplova, putnika, prtljaga i robe: 1) detektorom i analizatorom eksploziva; 2) rendgenolokim ureajima; 3) stetoskopskim ureajima; 4) radiolokim detektorima; 5) detektorima metala; 6) detektorima toksikolokih materijala; 7) opremom za neutralizaciju eksplozivnih naprava; 8) opremom za zatitu od eksplozivnog dejstva; 9) opremom za prevoz diverzantskih naprava; 10) sredstvima za aktivno i pasivno posmatranje. 2. Vrstu i koliinu opreme iz take 1. ove naredbe za svaki aerodrom posebno i korisnike te opreme odreuje komisija sastavljena od predstavnika Saveznog sekretarijata za unutranje poslove, Savezne uprave za civilnu vazdunu plovidbu, Savezne uprave carina i Udruenja aerodromskih preduzea i prevoznika. 3. Ova naredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
Ova naredba objavljena je u "Slubenom listu SFRJ" br. 12/75.
8-12/01
1023 od 1036
Knjiga I
5.13
NAREDBA O VREMENU U KOME AERODROMI MORAJU BITI OTVORENI ZA JAVNI AVIO* TRANSPORT
1. Aerodromi moraju biti otvoreni za javni avio-transport, i to:
Redni broj
Aerodrom
U zimskom periodu (od 28. oktobra do 30. marta) od do Dani asova asova 1-ponedeljak 2-utorak 3-sreda 4-etvrtak 5-petak 6-subota 7-nedelja
1 1 2 3
2 "Beograd" "Podgorica" "Tivat"
3 05 00 06 00 07 00
4 22 30 23 00 16 30
5 1,2,3,4,5,6,7 1,2,3,4,5,6,7 1,2,3,4,5,6,7
2. Za potrebe prinudnog sletanja aerodrom "Beograd" i aerodrom "Podgorica" moraju biti otvoreni za javni avio-transport i van vremena iz
* Ova naredba objavljena je u "Slubenom listu SRJ", br. 58/2001.
8-12/01
1024 od 1036
Knjiga I
take 1. ove naredbe, i to aerodrom "Beograd" od 28. oktobra 2001. godine do 30. marta 2002. godine u vremenu od 22.30 do 05.00 asova, a aerodrom "Podgorica" - od 28. oktobra 2001. godine do 30. marta 2002. godine u vremenu od 23.00 do 06.00 asova. 3. Vreme u kome aerodromi iz ta. 1. i 2. ove naredbe moraju biti otvoreni rauna se po jugoslovenskom vremenu. 4. Danom stupanja na snagu ove naredbe prestaje da vai Naredba o vremenu u kome aerodromi moraju biti otvorena za javni avio-transport ("Slubeni list SRJ", br. 13/2001 i 17/2001). 5. Ova naredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".
8-12/01
1025 od 1036
Knjiga I
5.19
PRAVILNIK O PROSTORU, PROSTORIJAMA, TEHNIKOJ OPREMI I NAINU VRENJA KONTRADIVERZIONOG PREGLEDA NA * AERODROMU I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se prostor za kontradiverzioni pregled vazduhoplova, prostorije za kontradiverzioni pregled putnika i stvari, tehnika oprema za kontradiverzioni pregled i nain vrenja kontradiverzionog pregleda vazduhoplova, putnika, runog i putnikog prtljaga i stvari na aerodromu. Kontradiverzioni pregled iz stava 1. ovog lana vri se radi spreavanja unoenja u vazduhoplov predmeta ije je unoenje u vazduhoplov zabranjeno ili predmeta koji mogu ugroziti bezbednost putnika i vazduhoplova. lan 2. Za vrenje kontradiverzionog pregleda putnikog prtljaga i stvari, vlasnik ili korisnik aerodroma obezbeuje dovoljan broj operatora, a za vrenje kontradiverzionog pregleda vazduhoplova, putnika i runog prtljaga, organ nadlean za unutranje poslove - dovoljan broj ovlaenih lica. Broj operatora i ovlaenih lica, vrsta tehnike karakteristike i broj tehnikih ureaja neophodnih za vrenje kontradiverzionog pregleda utvruju se na osnovu vrnog satnog optereenja, vrste i obima vazdunog saobraaja, radnog vremena i vremena potrebnog za odmor operatora i ovlaenih lica koji vre kontradiverzioni pregled.
8-12/01
1026 od 1036 lan 3.
Knjiga I
Ureaji kojim sa vri kontradiverzioni pregled vazduhoplova, putnika, runog i putnikog prtljaga i stvari moraju da budu stalno tehniki ispravni.
II. KONTRADIVERZIONI PREGLED VAZDUHOPLOVA

lan 4. Kontradiverzioni pregled vazduhoplova vri se kada organ nadlean za unutranje poslove, po svojoj inicijativi ili na zahtev voe vazduhoplova, oceni da razlozi bezbednosti to nalau. Kontradiverzioni pregled vazduhoplova vri se prema tehnikim uputstvima za vrenje kontradiverzionog pregleda vazduhoplova, koja se posebno utvruju za svaki tip vazduhoplova. lan 5. Kontradiverzioni pregled vazduhoplova vri se na delu platforme koji je za to posebno odreen, ureen i obeleen. lan 6. Kontradiverzioni pregled vazduhoplova vri se pre ukrcavanja putnika i utovara putnikog prtljaga i stvari u vazduhoplov. Ovlaeno lice vri kontradiverzioni pregled vazduhoplova vizuelno, pomou tehnike opreme ili uz pomo slubenog psa. lanovi posade vazduhoplova duni su da ovlaenom licu, na njegov zahtev, prue potrebnu strunu pomo za vreme vrenja kontradiverzionog pregleda vazduhoplova. lan 7. U sluaju dojave o postojanju bombe ili podmetanju druge eksplozivne naprave, kontradiverzioni pregled vazduhoplova vri se posle iskrcavanja putnika i istovara putnikog prtljaga i stvari, na bezbednom rastojanju od ostalih vazduhoplova i aerodromskih objekata i na posebno odreenom mestu za takav pregled. lan 8. Ako u sluaju iz lana 7. ovog pravilnika voa stranog vazduhoplova ne dozvoli kontradiverzioni pregled vazduhoplova, delova vazduho-
8-12/01
1027 od 1036
Knjiga I
plova ili predmeta u vazduhoplovu, vazduhoplov se, po iskrcavanju, putnika zadrava na bezbednom rastojanju od ostalih vazduhoplova i aerodromskih objekata za vreme koje je za dva sta due od vremena predvienog za zavretak leta. lan 9. Za vrenje kontradiverzionog pregleda vazduhoplova koristi se sledea tehnika oprema: 1) prenosni rendgenski ureaj za kontradiverzioni pregled putnikog prtljaga i stvari; 2) 3) 4) 5) 6) detektor eksploziva; stetoskop; metaldetektor; baterijska lampa; priruni alat i oprema za vrenje kontradiverzionog pregleda; lan 10. O svakom kontradiverzionom pregledu vazduhoplova, odnosno odbijanju kontradiverzionog pregleda vazduhoplova sastavie se zapisnik koji potpisuju ovlaeno lice i voa vazduhoplova. Zapisnik treba da sadri: vreme i mesto izvrenog pregleda; tip vazduhoplova; broj leta; broj putnika i lanova posade; ime i prezime voe vazduhoplova; ime vlasnika, odnosno korisnika vazduhoplova; vreme zadravanja vazduhoplova; razlog vrenja pregleda i utvreno stanje. Organ nadlean za unutranje poslove duan je da, na zahtev voe vazduhoplova, izda potvrdu o kontradiverzionom pregledu vazduhoplova.
III. KONTRADIVERZIONI PREGLED PUTNIKA I RUNOG PRTLJAGA

lan 11. Kontradiverzioni pregled putnika i runog prtljaga vri se u prostoriji na aerodromu namenjenoj za zadravanje putnika do ukrcavanja u vazduhoplov, u delu na kome je organizovan punkt za kontradiverzioni pregled putnika i runog prtljaga.
8-12/01
1028 od 1036
Knjiga I
Kontradiverzioni pregled putnika i runog prtljaga vri se pre ukrcavanja putnika u vazduhoplov, odnosno prilikom ulaska putnika u prostoriju na aerodromu namenjenu za zadravanje putnika do ukrcavanja u vazduhoplov. lan 12. Kontradiverzioni pregled putnika vri se pomou metaldetektorskih vrata, i runog metaldetektora, a kontradiverzioni pregled runog prtljaga pomou rendgenskog ureaja. lan 13. Punkt za kontradiverzioni pregled putnika i runog prtljaga mora imati poseban prolaz za putnike koji se iz zdravstvenih razloga ne smeju podvrgnuti pregledu pomou metaldetektorskih vrata ili runog metaldetektora. Kontradiverzioni pregled putnika iz stava 1. ovog lana vri se u posebnoj prostoriji ili u ambulanti aerodroma, u prisustvu zdravstvenog radnika. lan 14. Punkt za kontradiverzioni pregled putnika i runog prtljaga i druge prostorije za vrenje tog pregleda moraju biti vidno obeleeni. lan 15. Kad ovlaeno lice prilikom kontradiverzionog pregleda posumnja da putnik kod sebe ili u runom prtljagu ima predmete koji mogu ugroziti bezbednost putnika i vazduhoplova, izvrie pretres tog putnika i njegovog runog prtljaga u skladu sa propisom.
IV. KONTRADIVERZIONI PREGLED PUTNIKOG PRTLJAGA

lan 16. Za vrenje kontradiverzionog pregleda putnikog prtljaga koristi se rendgenski ureaj. Rendgenski pregled putnikog prtljaga vri operator prilikom predaje prtljaga, odnosno prilikom registracije prtljaga za utovar, u pri-
8-12/01
1029 od 1036
Knjiga I
sustvu putnika vlasnika prtljaga ili voe grupe. U opravdanim sluajevima predati putniki prtljag moe se pregledati rendgenskim ureajem i bez prisustva putnika. Rendgenski pregled izgubljenog, naenog ili nepraenog prtljaga, kao i prtljaga putnika koji u toku prevoza menja vazduhoplov (transfer) vri se u sortirnici pre utovara u vazduhoplov, bez prisustva putnika. Izuzetno od odredbe stava 3. ovog lana, prtljag putnika u transferu ne pregleda se rendgenski ako je takav pregled ve izvren na aerodromu polaska u naoj zemlji i ako o tome postoji pismeno obavetenje aerodroma polaska. Od izvrenog pregleda do utovara u vazduhoplov prtljag iz stava 2. i 3. ovog lana mora biti uvan, odnosno zatien od pristupa putnika i drugih neovlaenih lica. lan 17. Prilikom rendgenskog pregleda putnikog prtljaga bez prisustva putnika mora se onemoguiti utovar prtljaga putnika koji je odustao od putovannja. O putniku koji je odustao od putovanja, odgovorno lice u preduzeu za aerodromske usluge, odnosno vlasnik ili korisnik aerodroma ili avioprevoznici duni su da odmah obaveste operatora i ovlaeno lice. lan 18. Ako se sadraj putnikog prtljaga, ukljuujui i izgubljeni, odnosno naeni ili nepraeni prtljag, kao i prtljag putnika u transferu, ne moe utvrditi rendgenskim pregledom ili se prilikom tog pregleda posumnja da prtljag sadri predmete koji mogu ugroziti bezbednost putnika ili vazduhoplova, izvrie se pretres tog prtljaga u skladu sa propisom. Ako se prilikom pretresa ne moe obezbediti prisustvo vlasnika prtljaga ili voe grupe, taj prtljag se ne utovara u vazduhoplov, a sa njim se postupa kao sa neidentifikovanim prtljagom. lan 19. O prtljagu koji treba pretresti operator odmah obavetava ovlaeno lice kao i lice koje vri registrovanje putnika i prtljaga, radi zadravanja putnika iji prtljag treba pretresti i njegovih dokumenata, do dolaska ovlaenog lica.
8-12/01
1030 od 1036 lan 20.
Knjiga I
Putniki prtljag koji se zbog veliine ne moe rendgenski pregledati (vangabaritni prtljag), pregleda se uvidom u njegovu sadrinu. Pregled prtljaga iz stava 1. ovog lana vri operator u posebnoj prostoriji u prisustvu vlasnika prtljaga. Kad se prilikom pregleda putnikog prtljaga iz stava 1. ovog lana posumnja da on sadri predmete koji mogu ugroziti bezbednost putnika i vazduhoplova, izvrie se pretres tog prtljaga u skladu sa propisom. lan 21. Kad organ nadlean za unutranje poslove na svoju inicijativu ili na zahtev voe vazduhoplova oceni da razlozi bezbednosti to nalau, naredie istovar putnikog prtljaga radi ponovnog kontradiverzionog pregleda.
V. KONTRADIVERZIONI PREGLED STVARI

lan 22. U vazduhoplov se stvari ne smeju utovarati dok se kontradiverzionim pregledom ne utvrdi da ne sadre predmete kojima se moe ugroziti bezbednost putnika i vazduhoplova. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, u vazduhoplov se bez kontradiverzionog pregleda mogu utovarati stvari u transferu, ako postoji pismeno obavetenje aerodroma polaska da je takav pregled izvren na aerodromu polaska i ako te stvari nisu iznoene iz zone aerodroma. Od istovara do ponovnog utovara u vazduhoplov stvari u transferu koje se kontradiverziono ne pregledaju moraju biti obezbeene od pristupa neovlaenih lica. lan 23. Kontradiverzioni pregled stvari vri se u aerodromskom magacinu u prisustvu vlasnika, odnosno korisnika stvari ili lica kome je stvar poverena radi prevoza. Kontradiverzioni pregled stvari vri se pomou rendgenskog ureaja.
8-12/01
1031 od 1036 lan 24.
Knjiga I
Kad operator prilikom rendgenskog pregleda utvrdi da stvari sadre predmete koji mogu ugroziti bezbednost putnika ili vazduhoplova, o tome obavetava ovlaeno lice koje preuzima dalje rukovanje tim stvarima , odnosno predmetima. lan 25. Kontradiverzioni pregled stvari ije unoenje u vazduhoplov nije zabranjeno, a koje po deklaraciji sadre opasne materije, delove ljudskog tela za presaivanje, krvnu plazmu, predmete vee vrednosti, proizvode posebne namene i sl., vri se pre utovara tih stvari u vazduhoplov, odnosno pre njihovog smetaja na odreeno mesto na aerodromu u prisustvu odgovornog lica poiljaoca.
VI. ZAVRNE ODREDBE

lan 26. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o prostorijama, tehnikoj opremi i nainu vrenja pregleda vazduhoplova, putnika i stvari na vazduhoplovnom pristanitu (Slubeni list SFRJ, br. 8/89,24/89 i 61/90). lan 27. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom listu SRJ.
8-12/01
1032 od 1036
Knjiga I
5.22
REENJE O ODREIVANJU STALNOG GRANINOG PRELAZA ZA MEUNARODNI VAZDUNI SAOBRAAJ*
1. Za prelaenje dravne granice odreuje se kao stalni granini prelaz za meunarodni vazduni saobraaj Aerodrom "Ni". 2. Granini prelaz iz take 1. ovog reenja radie od 3. avgusta 1990. godine. 3. Ovo reenje stupa na snagu danom objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
Ovo reenje objavljeno je u "Slubenom listu SFRJ", br. 45/90.
8-12/01
1033 od 1036
Knjiga I
5.23
ODLUKA O OSNIVANJU PODRUNIH ORGANIZACIONIH JEDINICA SAVEZNE UPRAVE ZA KONTROLU LETENJA NA AERODROMU UDBINA I HELIODROMU ZALUANI*
1. Za obavljanje poslova kontrole letenja i meteorolokog obezbeenja na aerodromu "Udbina" i heliodromu "Zaluani" osnivaju se podrune organizacione jedinice Savezne uprave za kontrolu letenja, i to Aerodromska kontrola letenja "Udbina" i Aerodromska kontrola letenja "Zaluani". 2. Aerodromska kontrola letenja "Udbina" osniva se kao zajednika sluba sa postojeom aerodromskom kontrolom letenja "Biha", a Aerodromska kontrola letenja "Zaluani" - kao zajednika sluba sa postojeom aerodromskom kontrolom letenja "Banja Luka". 3. Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
Ova odluka objavljena je u "Slubenom listu SFRJ", br. 11/92.
8-12/01
1034 od 1036
Knjiga I
5.24
ODLUKA O OSNIVANJU PODRUNE ORGANIZACIONE JEDINICE SAVEZNE UPRAVE ZA * KONTROLU LETENJA NA AERODROMU "PONIKVE"
1. Za obavljanje poslova kontrole letenja, meteorolokog obezbeenja vazdune plovidbe, postavljanja i odravanja tehnikih sredstava na aerodromu "Ponikve" osniva se podruna organizaciona jedinica Savezne uprave za kontrolu letenja - Aerodromska kontrola letenja "Ponikve". 2. Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".
8-12/01
1035 od 1036
Knjiga I
5.25
REENJE O ODREIVANJU STALNOG GRANINOG PRELAZA ZA MEUNARODNI VAZDUNI SAOBRAAJ NA AERODROMU "PRITINA"*
1. Za prelaenje dravne granice odreuje se stalni granini prelaz za meunarodni vazduni saobraaj na Aerodromu "Pritina". 2. Granini prelaz iz take 1. ovog reenja otvara se za prihvat putnikih aviona kapaciteta do 170 sedita i ne moe se koristiti kao alternativni aerodrom u redovnom saobraaju. 3. Ovo reenje stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".
8-12/01
1036 od 1036
Knjiga I
5.26
ODLUKA O OSNIVANJU PODRUNE ORGANIZACIONE JEDINICE SAVEZNE UPRAVE ZA * KONTROLU LETENJA NA AERODROMU "SJENICA"
1. Za obavljanje poslova kontrole letenja, meteorolokog obezbeenja vazdune plovidbe, postavljanja i odravanja tehnikih sredstava na aerodromu "Sjenica" osniva se podruna organizaciona jedinica Savezne uprave za kontrolu letenja - Aerodromska kontrola letenja "Sjenica". 2. Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".

Propisi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Propisi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

I KNJIGA

CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

ZBIRKA JE AURIRANA SA 31. XII 2001. GODINE

ZAKON IZ OBLASTI VAZDUNE PLOVIDBE ............... 10

PODZAKONSKI PROPISI O VAZDUNOJ PLOVIDBI ...................................................................... 189

2.2 2.3 2.4 2.5 2.6 2.7

8-12/01 2.8 2.9

2.10 2.11 2.12

2.13 2.14 2.15 2.16 2.18

PODZAKONSKI PROPISI O VAZDUHOPLOVNOM I OSTALOM STRUNOM OSOBLJU ...................................................................... 447

8-12/01 3.10 3.11

PRAVILNIK O SLUBENOM ODELU VAZDUHOPLOVNOG OSOBLJA ............................................ 696

PODZAKONSKI PROPISI O VAZDUHOPLOVIMA ...... 700

4.5 4.6 4.7

PODZAKONSKI PROPISI O AERODROMIMA ............ 815

5.8 5.9 5.10 5.11

5.12 5.13 5.19

8-12/01 5.22 5.23

13 od 1036 paker padobrana.

ZAKON O VAZDUNOM SAOBRAAJU* PRVI DEO OSNOVNE ODREDBE

26 od 1036 lan 13.

30 od 1036 lan 25.

31 od 1036 lan 28.

Odeljak II Utvrivanje tipa vazduhoplova, motora, elise i vazduhoplovnog proizvoda

Odeljak III Proizvodnja vazduhoplova, motora, elise i vazduhoplovnog proizvoda

Odeljak IV Sposobnost za bezbedan vazduni saobraaj Pododeljak 1. Sposobnost vazduhoplova

34 od 1036 lan 37.

Pododeljak 2. Sposobnost za upotrebu motora, elise i vazduhoplovnog proizvoda

Odeljak V Odravanje vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda

39 od 1036 lan 49.

Odeljak VII Dravna pripadnost i oznake registracije vazduhoplova

Odeljak VIII Jugoslovenski registar civilnih vazduhoplova

43 od 1036 lan 61.

Odeljak IX Isprave i knjige vazduhoplova

45 od 1036 lan 67.

Glava II AERODROMI I LETILITA Odeljak I Zajednike odredbe

48 od 1036 lan 75.

Odeljak II Izgradnja aerodroma i letilita

ene na nain koji propisuje savezni ministar nadlean za poslove saobraaja.

Odeljak III Izgradnja i postavljanje objekata i instalacija u podruju aerodroma i letilita

Odeljak IV Aerodromske slube

54 od 1036 lan 92.

Odeljak V Korienje i odravanje aerodroma i letilita

57 od 1036 lan 102.

Odeljak VI Vreme otvorenosti aerodroma

Odeljak VII Upisnik aerodroma i letilita i Evidencija terena

Glava III VAZDUHOPLOVNO OSOBLJE Odeljak I Zajednike odredbe

61 od 1036 lan 113.

62 od 1036 lan 117.

Pododeljak 2. Registar vazduhoplovnog ovlaenog osoblja i Evidencija vazduhoplovnog strunog osoblja

Pododeljak 3. Dunosti vazduhoplovnog osoblja

Pododeljak 4. Zdravstvena sposobnost vazduhoplovnog ovlaenog osoblja

Odeljak VIII Letako osoblje Zajednike odredbe

Pododeljak 1. Kapetan vazduhoplova

Pododeljak 2. Voa vazduhoplova

Pododeljak 3. Posada vazduhoplova

73 od 1036 lan 149.

Odeljak IX Neletako osoblje

75 od 1036 lan 157.

Odeljak IX Vazduhoplovno struno osoblje

Odeljak X Legitimacija i slubena odela

Glava IV OBEZBEENJE VAZDUNOG SAOBRAAJA Odeljak I Zajednike odredbe

Odeljak II Organizovanje vazdunog prostora