4.

Osnovna naela nezavisnosti sudstva1

Poto su se u Povelji Ujedinjenih nacija narodi sveta, izmeu ostalog, odluno izjasnili za stvaranje uslova potrebnih za odravanje pravde i ostvarivanje meunarodne saradnje kroz razvijanje i podsticanje potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda bez ikakve diskriminacije; Poto Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima izraava naela jednakosti pred zakonom, pretpostavke nevinosti i prava svakog lica na pravino i javno sasluanje pred nadlenim, nezavisnim i nepristrasnim sudom, koji je ustanovljen na osnovu zakona; Poto meunarodni paktovi o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i o graanskim i politikim pravima jame uivanje ovih prava i da, pored toga, Pakt o graanskim i politikim pravima jami svakom licu da mu bude sueno u razumnom roku; Poto jo uvek esto postoji raskorak izmeu ideala kome tee ta naela i stvarnog stanja, Poto organizovanje i upravljanje pravosuem u svim zemljama treba da se nadahnjuje tim naelima i da treba uloiti napore da se ona potpuno pretoe u stvarnost; . Poto pravila koja se primenjuju na sudije u vrenju njihovih funkcija moraju teiti tome da im se omogui da delaju u skladu sa tim naelima; Poto su sudije nadlene za konane odluke o ivotu, slobodama, pravima, dunostima i imovini graana; Poto je esti kongres Ujedinjenih nacija o spreavanju zloina i postupanju prema prestupnicima, u svojoj rezoluciji 16, zahtevao od Komiteta za spreavanje zloina i borbu protiv prestupnitva da uvrsti meu svoje glavne zadatke razradu naela nezavisnosti sudija i izbora, profesionalnog obrazovanja i statusa sudija i tuilaca; Poto je stoga potrebno da se prvo ispita uloga sudija u sudskom sistemu vodei rauna o znaaju njihovog izbora, obrazovanja i ponaanja; Naela koja slede, izraena da bi se pomoglo dravama lanicama da obezbede i unapreuju nezavisnost sudstva, vlade moraju uzeti u obzir i potovati u okviru nacionalnog zakonodavstva i prakse i s njima se moraju upoznati sudije, advokati, izvrni i zakonodavni organi i javno mnjenje. Ova naela izraena su imajui na umu pre svega sudije od karijere, ali se ona, po potrebi, mogu primeniti i na sudije porotnike. Nezavisnost sudstva 1. Nezavisnost sudstva je zajamena od drave i zatiena Ustavom i nacionalnim zakonima. Dunost je svih ustanova, vladinih i drugih, da potuju nezavisnost sudstva. 2. Sudstvo reava iznesene sluajeve nepristrasno, na osnovu injenica i u skladu sa zakonom, bez ikakvih ogranienja, nedostojnih uticaja, podsticaja, pritisaka, pretnji ili uplitanja, posrednih ili neposrednih, bilo od koga i iz bilo kojih razloga. 3. Sudstvo je nadleno da sudi o svim sudskim stvarima i ima iskljuivo ovlaenje da odlui da li predmet koji im je podnet spada u sudsku nadlenost kako je ona odreena zakonom. 4. Ne sme biti nikakvog neodgovarajueg ili neopravdanog uplitanja u sudski postupak, niti su odluke sudova podlone preispitivanju. Ovo naelo ne dira u
1

Usvojeni na Sedmom kongresu Ujedinjenih nacija za spreavanje zloina i postupanje prema prestupnicima, odranog u Milanu od 26. avgusta do 6. septembra 1985. i potvreni od Generalne skuptine u njenim rezolucijama 40/32 od 29. novembra 1985. i 40/146 od 13. decembra 1985. Ne podlee ratifikaciji jer nije meunarodni ugovor.

pravo sudske vlasti da pristupi preipitivanju i pravo nadlenih organa da ublae ili promene kazne koje izreknu sudovi, u skladu sa zakonom. 5. Svako ima pravo da mu sude redovni sudovi prema ustanovljenim zakonskim postupku. Ne mogu se stvarati sudovi2 koji ne primenjuju postupke valjano ustanovljene u skladu sa zakonom, da bi se redovni sudovi organi liili svoje nadlenosti. 6. U skladu s naelom nezavisnosti sudstva, sudije imaju pravo i obavezu da vode rauna o tome da se sudske radnje sprovode pravedno i da prava svih stranaka budu potovana. 7. Svaka drava lanica je duna da obezbeuje sredstva koja su sudstvu potrebna za normalno obavljanje funkcija. Sloboda izraavanja i udruivanja 8. U skladu s Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, sudije, kao i drugi graani, uivaju slobodu izraavanja, uverenja, udruivanja i okupljanja; pod uslovom, ipak, da se u ostvarivanju tih prava uvek ponaaju tako da uvaju dostojanstvo svog poziva i nepristrasnost i nezavisnost sudstva. 9. Sudije mogu da osnivaju udruenja sudija ili druge organizacije i da stupaju u njih da bi branili svoje interese, unapreivali profesionalno obrazovanje i titili nezavisnost sudstva. Kvalifikacije, izbor i obrazovanje 10. Lica odabrana da vre funkciju sudija bie potena i struna i imae odgovarajue obrazovanje i pravnike kvalifikacije. Sve metode izbora sudija titie od neutemeljenog imenovanja. Izbor sudija treba da se obavlja bez diskriminacije na osnovu rase, boje, pola, vere, politikog i drugog ubeenja, nacionalnog ili socijalnog poreklo, imovnog stanja, porodinog porekla i drutvenog poloaja; pravilo po kome kandidat za sudiju mora biti dravljanin dotine zemlje ne smatra se diskriminatornim. Uslovi slube i trajanje mandata 11. Zakon jami trajanje mandata sudija, njihovu nezavisnost, njihovu bezbednost, odgovarajuu naknadu, uslove slube, penziju i starosnu granicu odlaska u penziju. 12. Bez obzira da li su naimenovani ili izabrani, sudije ne mogu biti smenjene dok ne napune godine starosti potrebne za obavezan odlazak u penziju ili im ne istekne mandat, ako takvo ogranienje postoji. 13. Ako sistem unapreenja sudija postoji, mora se zasnivati na objektivnim iniocima, a naroito na njihovoj strunosti, potenju i iskustvu. 14. Dodeljivanje predmeta sudijama u okviru suda kome pripadaju je unutranje pitanje iz nadlenosti sudske uprave. Profesionalna tajna i imunitet 15. Sudije su vezane profesionalnom tajnom u pogledu pretresa i u pogledu poverljivih podataka koje saznaju tokom obavljanja svoje dunosti izvan javne rasprave, i ne mogu biti primorani da svedoe o tim pitanjima. 16. Ne dirajui u disciplinske postupke, pravo na pravni lek ili obeteenje od drave, u skladu s nacionalnim zakonom, sudije treba da uivaju lini imunitet od graanskih tubi za naknadu tete za nepropisne radnje ili propuste u vrenju sudijske dunosti.

U skladu s naim pravnim renikom i "courts" i "tribunals" se prevodi kao sudovi

Disciplinske mere, suspendovanje i opozivanje 17. Optube ili albe protiv sudija, podnete u vezi sa sudijskim i profesionalnim sposobnostima bie brzo i pravedno razmotrene, u odgovarajuem postupku. Sudija ima pravo na pravino sasluanje. Poetna faza razmatranja sluaja bie poverljiva, osim ako sudija ne zahteva drukije. 18. Sudija moe biti udaljen s dunosti ili razreen samo ako je nepodoban da nastavi s obavljanjem svoje funkcije zbog nesposobnosti ili nedolinog ponaanja. 19. Odluke u svim disciplinskim postupcima i postupcima za udaljenje s dunosti ili razreenje donose se u skladu s ustanovljenim pravilima ponaanja sudija. 20. Odluke u disciplinskim postupcima i postupcima za udaljenje s dunosti ili razreenje treba da budu podlone nezavisnom preispitivanju. Mogue je da se ovo naelo ne primenjuje na odluke najvieg suda ili zakonodavne vlasti u okviru razreenja najviih dravnih zvaninika ili slinog postupka.