__

Sadraj:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Uvod ............................................................................................................................. 2 Cyber psihologija ......................................................................................................... 3 Pojam Internet zavisnosti ............................................................................................. 3 Kako se postaje zavisnik od Interneta .......................................................................... 7 Tipovi zavisnosti od Interneta ...................................................................................... 9 Uzronici zavisnosti od Interneta ............................................................................... 11 Simptomi zavisnosti od Interneta ............................................................................... 14 Mane zavisnika od Interneta ...................................................................................... 15 Leenje zavisnosti od Interneta .................................................................................. 16 Istraivanja .............................................................................................................. 17

9.1 Psihologija deljenja - Zato ljudi dele Internet sadraj? .......................................... 17 9.1.1 est tipova linosti koje redovno dele sadraj .................................................. 20 9.2 Statistika ................................................................................................................... 20 11. Zakljuak ................................................................................................................. 23

Literatura ........................................................................................................................... 24

__

1. Uvod
Internet je uspeo vie nego ijedno drugo savremeno tehnoloko otkrie toliko da laka ovekov ivot, da mnogi bez obzira da li je u pitanju posao ili zabava, poevi od novinara, preko studenata do poslovnih ljudi, ne mogu ni da zamisle svakondnevni ivot bez istog. Razvoj tehnike i tehnologije donosi i bezbroj novih mogunosti, olakanu komunikaciju i veliki broj poslova, ali sa druge strane mora se voditi rauna da se granica korienja raunara i interneta ne pree. Ukoliko neto istraujemo ili nekoga elimo da obradujemo poklonom, a da pritom ne morate da razmiljate o vremenskim prilikama na putu do biblioteke ili prodavnice - nita lake, moemo da koristimo interent i njegove mogunosti. Ako elimo da reklamiramo svoje usluge ili proitamo novu knjigu, novine, sluate omiljenu radio stanicu ili pogledate neki film, savim jednostavno. Vreme, daljina pa i novac nam vie nee predstavljati problem jer internet sa par kuckanja po tastaturi raunara, mobilnog telefona ili PDA ureaja omoguava da mi svetu i nama svet i informacije na njemu postanu lako dostupne. Ne treba zanemariti ni to da, ovek kao socijalno bie ima izraenu potrebu za komuniciranjem i drutvom. A internet vie, lake i bre nego i jedan drugi medij ili sredstvo do sad ljudima ka o jedinkama prua oseaj pripadnosti zajednici koja ih prihvata bez obzira na mane, pol, rasu ili starost. Stvaran ivot pun je granica i strogih pravila, kojih na internetu skoro i da nema. Meutim, kao i uvek i u svemu, ukoliko je ovek neumeren i ako ovu bogatu ponudu raznolikog sadraja koji se neprestano menja i obogauje, prihvati kao injenicu - da je i njegov lini ivot samo uz internet isto tako sadrajan, bogat i atraktivan, dolazimo do problema. Problema sa porodicom, okolinom pa u krajnjoj liniji i sa sami sobom. Zvisnost od internet je tem o kojoj se dost rsprvlj u nunim krugovim i medijim, li je njen sttus i dlje nezvnin: nije obuhven zvninom klsifikcijom psihikih poremej.

__

2. Cyber psihologija
Cyber psihologija je jedna potpuno nova oblast psihologije za koju se jo uvek ne moe tano rei sa sigurnou, gde joj je poetak, a gde kraj, ta sve obuhvata a ta ne i kako je uklopiti u standardne okvire i oblasti psihologije (klinika, kognitivna, socijalna, primenjena, industrijska itd). Istina je da ona proima sve ove grane isto tako ona ini i jedinstvenu celinu karakterisanu skupom svih ponaanja i interakcija koje se odvijaju ili u virtualnom Cyber prostoru ili kroz nae interakcije sa tehnologijama. Interakcije koje gledamo su one izmeu ljudi (naroito postale aktuelne sada sa drutvenim mreama, mada su meni i IRC i forumi imali svoju ar..), kao i one izmeu ljudi i kompjuterskog interfejsa, posebno znaajne dizajnerima i developerima kojima je nekada teko da razumeju da oni nisu merilo usability-ja sajta ve korisnici kojima je sajt namenjen. Engleskim jezikom reeno imamo dve velike oblasti human computer interaction i computer based communication. Neki autori e Cyber psihologiju poistovetiti sa jednom ili drugom oblau, ali jo uvek je sve tu nedovoljno definisano, pa e se nai razliita vienja situacije.

Generalno, deo vezan za kompjuterski posredovane komunikacije spada u domen socijalne psihologije i najblii je psihologiji medija; deo vezan za human computer interaction nalazi se primarno u domenu kognitivne psihologije. Oblast psihologije interneta jo uvek nema ni izbliza definisane granice, kako u odnosu na matinu nauku i njene poddiscipline, tako i prema ostalim srodnim drutvenim naukama i njihovim Cyber pandanima. U referentnoj literaturi mogue je tako nai mnotvo autora koji piui pod firmom Cyber sociologije, antrpologije ili filozofije, pa i Cyber kulture uopte, zalaze duboko u domen psiholokih pojava i problema. Naunici koji deluju na ovom polju, ak i ne pokazuju zainteresovanost da domen svog rada jasno omee, sistematizuju i definiu.

__ Uzroci za to mogu biti razliiti. Poznato je, naime, da svaka nauna oblast, u prvim godinama svog razvoja kree u irinu, u "osvajanje" prostora svog delovanja, te da je u tom periodu mnogo manje interesovanja, a moda i moguosti, za analizu i sistematizaciju do tada uinjenog. Sa druge strane, kao i u psihologiji, pa i nauci uopte i u sajberpsihologiji preovladava trend da se istraivai vezuju za uske i vrlo specijalizovane oblasti, to umanjuje njihovo interesovanje, pa i poznavanje srodnih oblasti a time ujedno i mogunost da daju iri i obuhvatniji pogled na njih. Drugi vaan razlog za nemogunost davanja zadovoljavajueg odgovora na pitanje "ta je Cyber psiholohija?", tie se upravo pomenute problemske, teorijske i istraivake irine oblasti o kojoj je re, te samog procesa irenja koji se poslednjih godina odvija neverovatnom brzinom i kako izgleda nema nameru da se uskoro zaustavi. U takvim uslovima, gde je ono to se otkrije, ustvrdi ili pretpostavi danas, za nekoliko meseci ve viestruko razgranato i produbljeno, teko je postaviti jasne granice i predloiti adekvatne definicije, jer one vrlo skoro mogu postati preuske, zastarele i sputavajue. Kada tako gledamo Cyber psihologija ne moe da se posmatra odvojeno od Interneta, a njegovo neprestano uslonjavanje i obogaivanje novim modusima delovanja na njemu i kroz njega, kombinovano sa ljudskom matovitou u iznalaenju novih naina upotrebe i meusobnog kombinovanja ve postojeih funkcija ove mone tehnologije, predstavljaju, bar kako sada izgleda, nepresuni izvor pojava i problema koje najpre treba uoiti kao takve a tek zatim ih podvrgnuti naunoj analizi i prouavanju ili ih barem, iole valjano, oznaiti i opisati. Kada govorimo o Cyber psihologiji ona predstavlja novu naunu discipline, a njen predmet je psihiki ivot ljudi u Cyber prostoru.

3. Pojam Internet zavisnosti

Internet je prava stvar, ako se pametno koristi... U zaetku ekspanzije Interneta kao medija dostupnog irokoj populaciji, kakvi su ranije bili radio, televizija i novine, tokom 1995. godine prvi put se javlja oblik zavisnosti nazvan Intenet 4

__ Addiction Disorder (IAD). Kod nas se ovaj termin prevodi kao "Zavisnost od Interneta" ili "Internet zavisnost", a takoe je definisan i kao Patologycal Internet Usage (PIU), odnosno "Patoloka upotreba Interneta". Kako je u naoj zemlji ovaj oblik zavisnosti veoma malo ili nimalo prouavan, analiziran i saniran, iako je ovaj oblik zavisnosti nimalo zanemarljiv, po simptomima identian zavisnosti od narkotika, alkohola, kocke i slino. Zavisnost od Interneta je realnost, prisutna u svakodnevnom ivotu obinih korisnika i njihovih blinjih, i da svakodnevno uzima svoj danak, upravo zbog neverovanja u nju i zanemarivanja jaine i podlosti ove zavisnosti. Problem sa zavisnou od Interneta je, izmeu ostalog, taj to za nju ljudi uju obino kada su duboko ogrezli u zavisnost, a esto ni tada. Sa drugim oblicima zavisnosti je znanto lake jer ovek koji se drogira ili ne isputa flau se prilino lako poznaje, i moe da se rauna na upozorenja ljudi iz okoline, dok blinji zavisnika od Interneta u naoj sredini obino nisu ni svesni postojanja problema. Stoga nove, neiskusne korisnike Interneta treba upozoriti na potencijalnu opasnost koja im preti. Razvoj zavisnosti od Interneta na prostorima Srbije moe se definisati kao posledica svetske i lokalne elektronske revolucije. Prvi oblici elektronske zavisnosti javljaju se jo pedesetih godina, kada su nai roditelji svakodnevno jurili u igranice da bi odigrali koju partiju flipera. Osamdesetih je krenula era video igara, kada su igranice bile preplavljene klincima koji u masama stoje oko drvenih kabina za kojima bi njihovi idoli uz pitee zvuke ubijali milione izmiljenih protivnika. Ova era je na naim prostorima trajala do polovine devedesetih (sada ve prolog veka), kada poinje masovni prelazak na raunare i konzole. Korak dalje je vreme videa, kada se jurilo u video klubove po najnovije filmove i pred TV-om provodili sati i sati. Sledee mesto su zauzeli kockarski "poker" aparati za kojima su pripadnici mlaih generacija lupajui po tasterima pokuavali da zarade neki dinar u vremenu kada novca nije bilo zahvaljujui "nepravednim sankcijama" uvedenim od strane Evropske unije devedesetih godina.

__ Potom na velika vrata ulazi PC, nakon nekoliko godina spektruma, komodora, atarija, amige i ostalih predPC-jevskih platformi. U meuvremenu se pojavljuje veliki dijapazon igrakih konzola (game boy, nintendo, sony, sega...) i, konano, neprokazana poast - Internet.

Trenutno je pored zavisnosti od igara i Interneta prisutna i zavisnost od kocke, gde su sada aktuelne kladionice "na metar", ali nas prvenstveno zanima Internet, prevashodno zato to se razni oblici klaenja, pored patoloke osnove - o kojoj e biti rei kasnije, mogu "pravdati" eljom za brzom zaradom, odnosno, 'lebom bez motike, dok je priroda zavisnosti od Interneta znatno drugaija. Zavisnost od Interneta je kliniki poremeaj sa snanim negativnim posledicama na socijalno, radno, porodino, finansijsko i ekonomsko funkcionisanje linosti. Zapadna istraivanja govore da ako neko provede na Internetu vie od 38 sati nedeljno, odnosno, gotovo est sati dnevno, onda je ve nesumljivo postao zavisnik. Realno gledano, u naim uslovima svako ko uz aktivnosti vezane za Internet provede svakodnevno "svega" 4 sata, to je tek 28 sati nedeljno, duboko je zagazio u zavisnost. Pod aktivnostima u vezi sa Internetom ne moe se uzeti u obzir samo OnLine boravak na mrei, ve i sve ostale aktivnosti koje su u vezi sa mreom - odgovaranje i pisanje elektronske pote, OffLine rasprave na juznet grupama, itanje preuzetih vesti, asopisa, lanaka, tekstova uopte, testiranje preuzetog softvera, podeavanje klijenata za pristup Internet servisima, impresije koje se doivljavaju samom pomisli na Internet i slino. Ako ovo analiziramo, doi emo do sledeeg zakljuka: Od 24 asa, proseno 8 sati se provede u snu i odmoru uopte. To ostavlja jo 16 sati. Pretpostavimo da osoba ima radne ili kolske obaveze 8 sati devno. To ostavlja jo 8 sati za sve ostalo. Uzmimo da minimalno za ishranu i fizioloke potrebe dnevno ode oko sat vremena. Znai, ukupno proseno slobodno vreme je 7 sati. Od tih 7 sati na Internetu se provede 4 sata. To datoj osobi ostavlja "itava" 3 sata za sve ostalo od ega se sastoji ivot, a ta to "sve" moe da bude, razmislite sami, a takoe i o tome ta sve moe, odnosno, ne moe, da se uradi za ta 3 sata slobodnog vremena.

__ Zvisnost od internet je psihiki poremej, koji se mnifestuje ko opsesivn elj d se provodi vreme n internetu. Osob provodi mnogo vremen u ktivnostim veznim z sdrje n internetu, znemruje uobijene ktivnosti poput druenj, poslovnih obvez, uenj, kunih poslov itd, i im poteko d prekine internet ktivnosti, k i kd sm prepozn d je vreme z to. Poremej je prvi put opiso meriki psihijtr Ivn Goldberg, 1995. godine. Iko Goldberg nije imo z cilj d se ovo uvrsti u zvnini spisk duevnih poremej, njegov opis zvisnosti od internet je bio zsnovn n DSP-ovom opisu ptolokog kocknj. Goldberg je nveo sledee osnovne simptome ovog poremej: korienje internet izziv negtivno, stresno stnje ovekove psihe, korienje internet ini tetu fizikom, psihikom, meuljudskom, drutvenom ili ekonomskom sttusu ovek.

4. Kako se postaje zavisnik od Interneta

Prema istraivanjima Republikog zavoda za statistiku 2011, 52,1% ljudi u Srbiji poseduje raunari, dok Internet koristi samo 42,1 odsto. Ovaj broj naravno svakodnevno raste i uveava se velikom brzinom. Internet je regionalno vrlo razliito zastupljen. Zastupljenost Internet prikljuka u domainstvima najvea je u Beogradu 51,6 odsto, u Vojvodini 42 odsto, dok u centralnoj Srbiji 36,3 procenata domainstava ima Internet. Veliki primat zauzima i mobilni Internet, koji je sve zastupljeniji u poslednje vreme.1 Kako se proseni korisnik obino sree sa Internetom: Neki korisnici su se sreli sa raunarom znatno pre pojave Interneta, krae ili due vreme proveli u prouavanju, istraivanju i zloupotrebi ove naprave i njenih mogunosti (ma koliko to smeno zvualo), a nakon toga su iz nekog razloga krenuli na Internet (npr. zavist to su ljudi sa pristupom Internetu popularni u drutvu, elja "da se vidi i to udo", potreba da se prati tehnoloki razvoj ili neka znatno realnija i opravdanija potreba).

Republiki zavod za statistiku i informatiku -

__ Druga grupa je ona koja je raunar (i Internet zajedno sa njim) "otkrila" ve kada su obe stvari znatno zaivele i kod nas, tako da su ili nabavili raunar zbog Interneta, ili ga dobili s' Internetom "u paketu". Takve osobe su ve potencijalni zavisnici i pre nego to nabave raunar, ili, u drugom sluaju poinju da koriste Internet po "liniji manjeg otpora", odnosno, kao stvar koju je najlake savladati. Kod ljudi kojima je raunar najpromaenija investicija u ivotu, to bi u naoj sredini najee bili ljudi koje je drutvo nagovorilo da kupe raunar, gotovo po pravilu su neverovatni antitalenti za raunare koji ni pre kupovine a ni posle nekog vremena korienja nemaju predstavu kako raunar moe da im poslui, ubrzo doe do razoarenja zbog "komplikovanosti" pristupa Internetu, tako da se Internet ubrzo posle poetnih pokuaja poseuje retko ili nimalo. Ovi ljudi obino ubrzo potpuno zanemaruju raunar, ili ga koriste samo zbog nekoliko prostih radnji koje su nauili (npr. kucanje tekstova, sluanje muzike, gledanje slika i sl.). Kod malo iskusnijih poetnika i "veterana", momentalno nastupa euforija u stilu da je sve tako veliko i na dohvat ruke, svega ima, pregrt informacija, jedan otvoreni prozor u svet, programi na "izvol'te", masa ljudi spremna za priu, etovanje preko noi, ta god poelite... Koliko je zapravo svih tih trenutno dostupnih informacija toj jedinki stvarno potebno? To se niko ne pita! No, iza ovog skretanja ustvari je obino orsokak koji vodi pravo u zavisnost. Postoji mogunost da se korisnik na vreme osvesti i shvati da preteruje, i bez veih problema prekine s preterivanjem. Ovo se moe protumaiti kao preterano korienje. Naravno, postoji i ona druga mogunost, da je na samom poetku korisnik ogrezao u zavisnost, jednostavno negira svoj problem reima "Ma nije to nita, mogu da prestanem kad hou...", da bi kasnije potpuno potonuo, ili, jo gore, da se od samog starta ni ne osvrne, nego ode pravo na 40 sati nedeljno... Doktor psihijatrije, Don Grohol, je ovaj sluaj razjasnio analogijom izmeu korisnika Interneta i deteta s novom igrakom:

I faza Dete: doivljava oduevljenje i preteruje u igranju s tom igrakom, trai nove i nove mogunosti koje ta igraka moe da prui. 8

__ Korisnik: oduevljeno istrauje itav novi svet koji mu Internet prua, preko bezbroj prezentacija koje obrauju njemu zanimljive teme, do brzog skidanja zanimljivih programa i komunikacijom s novim, nepoznatim i zanimljivim ljudima, preko raznih servisa dostupnih na Internetu.

II faza Dete: doivljava razoarenje i izbegava igrake sa relanim ili nerealnim razlozima, obino zbog prezasienosti. Korisnik: obiavi mnotvo web stranica, ili se iscrpevi u nekoj estokoj online ili news raspravi od koje nije bilo nikakve koristi sem zle krvi, doivljava prezasienost informacijama ili se razoarava i u virtuelni svet, i povlai se.

III faza Dete: poinje novu igraku da koristi umereno, odnosno normalno, kao i sve ostale igrake. Korisnik: nalazi pravu meru, koristi Net za potrebne informacije, odrava normalan kontakt sa poznanicima sa mree, povremeno skida nove programe, povremeno surfuje iz razonode. Ovo se moe protumaiti kao dopuna teorije da ovek prvo postaje zavistan od raunara i svih mogunosti koje on nudi, gde je Internet ubedljivo najmonije i najfatalnije iskuenje. U prilog ove teorije ide i sledea injenica: Ubrzo po pojavi prvih personalnih raunara, igre poput pasijansa i minskog polja su dobile i digitalno izdanje, a istraivanja su otkrila da opsesivno igranje ovih igara na radnom mestu postaje veliki problem, jer zaposleni umesto da rade svoj posao ustvari slau pasijans. Ove igre nisu ni interaktivne niti namenjene mrenom igranju. injenica je da je na preko 90% raunara u bilo kojoj ustanovi otvoren prozor s pasijansom.

5. Tipovi zavisnosti od Interneta

Postoji etiri specifinih tipa zavisnosti od Interneta, i to:

__ 1. Opsednutost sajberseksom (Cybersexual Addiction) - Osobe koje pate od ovog oblika zavisnosti se tipino bave skidanjem, gledanjem ili trgovanjem mrenom pornografijom ili boravkom u FRP etrumovima za odradsle. Sjberseks je form virtuelnog i imginrnog seks, u kojoj se dve ili vie osob susreu smo n runrskoj mrei. Seks se svodi n rzmenu eksplicitnih poruk i form je igrnj seksulnih ulog, opisivnjem ktivnosti, ime se stimuliu seksuln osenj i fntzije. 2. Virtuelna najbolja prijateljstva (Cyber-Relational Addiction) - Osobe koje pate od etrum zavisnosti uestvuju u virtuelnim flertovanjima i esto razvijaju virtuelne veze koje im ozbiljno naruavaju ivot. Naime, "prijatelji" s druge strane ice esto postaju vaniji od pravih prijatelja, partnera, rodbine ili poznanika. Ovo gotovo redovno vodi do razvoda braka ili nesuglasica u porodici. 3. Igranje na mrei (Net Gaming) - Igranje na mrei obuhvata irok spektar kategorija, ukljuujui opsesivno mreno kockanje, igranje, kupovanje ili bavljenje berzama. Zapravo, pojedinci e koristiti mrene kockarnice, interaktivne igre, e-aukcije ili e-berze, to im u krajnjoj liniji donosi samo gubitak velikih suma novca i poremeaj raznih obaveza ili socijalnih odnosa. 4. Prezasienost informacijama (Information Overload) - Koliina podataka kojima mrea raspolae je dovela do patolokog kompulsivnog ponaanja okarakterisanog intenzivnim surfovanjem mreom i pretragom online baza podataka u cilju skupljanja informacija i njihovom kategorizacijom. Korisnik ubrzo poinje da posveuje sve vie vremena bavei se time. Ovo je jedan od estih uzroka smanjenja efikasnosti na poslu. 5. Patoloki korisnici foruma i elektronske pote (Mailholism) - osobe koje komuniciraju sa drugima putem Interneta, proveravajui elektronsku potu ili se logujui na forume u sve kraim vremenskim intervalima, proveravajui da li ima novopristiglih tema, odnosno komentariui iste novim porukama. Prosleivanje vesti aljivog karaktera prijateljima i poznanicima. Neka istraivanja potvruju da nedostatak izraza lica i govor tela prilikom komuniciranja putem e-maila, pokuavamo nadoknaditi pisanjem ili previe emocijalnih ili previe intimnih poruka koje potom mogu izazvati nesporazume i stvore probleme koje nastojimo ispraviti pisanjem novih poruka. Tu spada i Blogstreaking (sve uestalije pisanje novih poruka po internet dnevnicima ali i otkrivanje

10

__ linih informacija na blogovima, a koje kao podaci nikada ne bi bili izgovoreni prilikom kontakta uivo, to tim osobama stvara dodatne probleme pored ve navedenih).

6. Uzronici zavisnosti od Interneta

Postoje razliiti naini da se objasni zavisnost od Interneta, kao i razliite vrste uzronika. Zavisnost od Interneta je posledica raznih problema iz stvarnog sveta sa kojima se pojedinac svakodnevno susree, i izlaz trai u Internetu, nasuprot "strae" mogunosti suoavanja sa tim problemom i njegovog reavanja. Bekstvo od samoe - Glavni je prihvatanje interneta kao sredine koja moe da prui emocionalnu podrku. Neka deca ne uspevaju da je steknu meu vrnjacima. Internet zavisni adolescenti ne umeju da govore o svojim oseanjima. Za to je esto kriva porodica. U porodicama u kojima su roditelji previe zaokupljeni poslom i nikada nisu kod kue vladaju neiskreni, formalni odnosi. Oni nemaju vremena da sasluaju dete, niti da mu poklone potrebnu panju. Dete poinje da se osea zanemarenim ili izolovanim, a u starijem uzrastu ne uspeva da uspostavi dublje prijateljske odnose s vrnjacima. Internet za takvo dete predstavlja jedinu mogunost da uspostavi blie kontakte i bude shvaeno. U oekivanju sree - Drugi uzrok internet zavisnosti je povezan sa eljom da se pobegne od zahteva roditelja, kole, okruenja... Deca sklona i-zavisnosti veoma su osetljiva na socijalna ogranienja: u situacijama kada je neophodno povinovati se strogim pravilima, oni doivljavaju veliki stres. Ali bez spoljnih ogranienja, gube orijentaciju i ne znaju ta hoe. Internet im omoguava da iskljue unutranje konice. Adolescent ivi u stalnom iekivanju da e naii na neto o emu je dugo matao. Osim toga, na interentu bez muke moete postati neko drugi, neko ko nije stidljiv i povuen, u tom drugom svetu lako se stiu virtuelni prijatelji. Postoje razna objanjenja uzronika zavisnosti od Interneta.

11

__ 1. Bihejvioristiki pogled Jedna od osnovnih psiho-sociolokih teza je da neko ponaanje moe uzrokovati "nagradu" ili "kaznu". Oblik ponaanja koji donosi nagradu se favorizuje kod bukvalno svake jedinke. Konkretno, stidljive osobe koje su oduvek izbegavale kontakt sa ljudima ili upoznavanje novih ljudi zbog anksioznosti i stresa koji im novi kontakt predstavlja, to se poistoveuje sa "kaznom", veoma lako postaju zavisnici od Interneta zbog prividne sigurnosti koju im Internet prua - nema direktnog kontakta, osoba se ne stidi svoje pojave, moe stvoriti novi identitet i ponaati se kako eli, lagati o godinama i slino, odnosno, izostaje "kazna" jer nema direktnog kontakta i neprijatnosti koje on donosi, a "nagrade" koju Net prua su brojne i raznovrsne - zabava, informacije, uzbuenja. 2. Biomedicinsko objanjenje - Ovo tumaenje razmatra greke u funkcionisanju specifinih naslednih i kongenitalnih faktora, odnosno, hromozoma i hormona, i poremeenu hemijsku ravnoteu, t.j. viak ili manjak drugih vanih jedinjenja i neurotransmitera koji reguliu aktivnost mozga i nervnog sistema. "Zahvaljujui" ovome, odreene osobe su od roenja podlone zavisnosti. Vie ozbiljnih istraivanja je pokazalo da brojne droge ili hemikalije koje se lue pod ulnim uticajima uspevaju da "popune" sinaptike upljine meu neuronima, odnosno, "ispale" impuls i nateraju mozak da poalje lane informacije. Smatra se da ovo moe da bude jedan od razloga za nadrealistina oseanja koje neki ljudi doivljavaju prilikom npr. drogiranja, kockanja, ili tranja. Ovo se moe primeniti i na ZOI poto su mnoge prilike na Netu sline - zabavne i uzbudljive, i uzrokuju iste reakcije. 3. Socioloko gledite - Internet je, po pomenutom Dr Groholu, adiktivan jer je socijalan ljudi na njemu trae i nalaze ljude sline sebi i s njima komuniciraju gotovo kad god poele... On preneseno pominje problem koji se ogleda u sledeem: kad sa drutvom tinejder ostane do kasno u kafiu, niko ga zbog toga ne alje kod psihijatra. Takoe zamera istraivaima ZOI to nisu upoznati sa bihejviorizmom. Provera pote nije isto to i povlaenje poluge na slot-maini. Jedno je potreba za socijalizacijom, a drugo je ponaanje "traenja nagrade", a to su potpuno odvojene kategorije.

12

__ Iz ovoga se vidi da se socijoloko gledite i bihejvioristika teorija sudaraju, to je jo jedan dokaz izuzetne sloenosti ZOI i opasnostima olakog shvatanja i tumaenja jedne ozbiljne i kompleksne drutvene pojave. pristupanosti, uzbuenja.

4. ACE

teorija

Sastoji

se

od

kontrole

Pristupanost Accessibility - Pre pojave Interneta su zavisnost od kocke i kupovine izvorite nalazile u sledeim ekvivalentima: kockanje = lokalne kockarnice, odlasci do Loto kioska, sportska prognoza, lutrijski listii... kupovina = odlazak u radnju, svojevremeno vieasovno ekanje u redu, guranje za ulazak u radnju, dananje traenje neke sitnice po ogromnim rafovima sa gomilom proizvoda. Sa pojavom Interneta se ekvivalenti zavisnosti od kocke i kupovine sele na mreu, i to: kockanje = veliki broj lako dostupnih kockarskih prezentacija. kupovina = mrene radnje sa svakakvom robom i momentalnim pristupom manje ili vie neophodnoj robi. Internet je tu NON-STOP, dostupan 24/7. Kad god se oseti potreba za bilo im, u bilo koje doba dana i noi, dovoljno je nekoliko minuta da ta, moda i egzotina, stvar bude na dohvat ruke. Kontrola Control - Ova stavka se posebno odnosi na mrene berze i aukcije, tako da jo nije primenljiva za nae uslove, ali je ukratko predstavljamo zbog celovitosti prie. ovek sa raunarom u posedu stie utisak da je "sam svoj gazda" i olako ulazi u razne finansijske transakcije uivajui u oseaju da je "njegova poslednja", da moe uloiti svoj novac gde eli i koliko eli, da svoje deonice moe prodati kada hoe, ili da na aukciji u poslednjem trenurku moe dati najviu ponudu i ispasti "faca" pred ostalim aukcionarima. Uzbuenje Excitement - Odnosi se na emocionalno uzbuenje koje ovek doivljava, i 13

__ to: Na kockanju: Kada ovek dobije opkladu i zaradi novac, taj "dobitak" postaje izuzetan stimulans da se nastavi sa kockanjem. Mreno kockanje, koliko je nama poznato, jo nije zastupljeno u Srbiji, ali im se otvori prva mrena sportska kladionica, bie zaguenja mree. Na berzi: ovek e ceo dan provesti u praenju berzanskih izvetaja da bi video je li i koliko zaradio. Na aukcijama: Mogunost da nadglasa sve ostale u poslednjih nekoliko sekundi i osvoji navodno "eljenu" stvar. U sva tri sluaja: Deavanja i uzbuenje postaju izuzetno moan stimulans da se nastavi dalje sa datim oblikom zavisnosti. Zanimljivo je da na zapadu mreno kockanje podie veliku prainu. Naime, primeeno je da tinejderi i studenti mogu slobodno da koriste prezentacije za mreno kockanje jer niko ne proverava uzrast, dok u prave kockarnice pomenuti ne mogu da uu. Obino probaju iz radoznalosti, a nakon toga izgube velike koliine novca za vrlo kratko vreme. Profesori na koledima negoduju jer zatiu studente kako u raunskim centrima igraju rulet i ostale kockarske igre dostupne na mrei... Mreni aukcionari esto, samo da bi se dokazali odn. pokazali da imaju da ponude najvie novca, kupuju potpuno nepotrebne stvari. Ovo se donekle i moe oprostiti, ali oni takoe esto ulete u dugove, izgube hipoteku ili bankrotiraju da bi pokrili raune sa aukcija.

7. Simptomi zavisnosti od Interneta

Simptomi koji ukazuju da je osoba postala zavisna od Interneta su brojni, ali se uglavnom grade i nadovezuju na sledee, osnovne simptome: Poveanje praga tolerancije podrazumeva da je vremenom potrebno provoditi sve vie i vie vremena na Internetu kako bi se zadovoljile potrebe za ije je podmirivanje ranije bilo potrebno znatno manje vremena, Apstinentska kriza moe da nastupi kako nakon nekoliko dana bez Interneta, tak i pri pokuaju da se smanji ili prekine korienje Interneta, a manifestuje se psihomotornom agitacijom (nesvesno pomeranje prstiju, ake i slino, odnosno imitiranje kucanja na 14

__ tastaturi i pokretanja mia), anksioznou, opsesivnim razmiljanjem o deavanjima na mrei... OffLine zavisnost podrazumeva velike koliine vremena koje se troe na razne aktivnosti vezane za Internet, bilo dok je korisnik povezan na mreu ili ne (npr. odgovaranje na prispelu potu ili replike na neku raspravu na juznetu), bez obzira ima li to realne koristi ili ne. Asocijalno ponaanje koje se odlikuje zapostavljanjem raznih socijalnih, drutvenih, rekreacionih i drugih aktivnosti i obaveza u korist Interneta Pored toga, esto je mogue uoiti i drugi simptomi, kao to su: im se zavisnik suoi sa problemima, ili, eventualno, oseanjem krivice zbog nekog dogaaja u sopstvenoj okolini, bespomonosti ili straha, on pokuava da spas pronae upravo u Internetu. Lau se porodica i prijatelji u cilju sakrivanja stvarne koliine vremena utroenog na Internetu, i to je u principu obavezno smanjivanje stvarno utroenog vremena, dok se poveanje vremena provedenog na Internetu u veini sluajeva ne praktikuje. Uprkos svim negativnim posledicama do kojih zavisnost od Interneta dovodi, i svesnog zanemarivanja istih, zavisnik i dalje koristi Internet nepromenjenim intenzitetom, ili ak i vie nego ranije.

8. Mane zavisnika od Interneta

Zavisnici od Interneta najee pate od sledeih nedostataka: Nisu u stanju da kontroliu vreme provedeno za raunarom, odnosno na mrei, ako je u pitanju zavisnik koji raunar koristi samo i iskljuivo za Internet. Podloni su laganju i obmanjivanju blinjih o vremenu koje su proveli na mrei, te snose bilo socijalne, bilo psiholoke posledice zbog tako proerdanog vremena. Dre raunar i Internet uopte izuzetno visoko na listi ivotnih prioriteta.

15

__ Dok koriste Internet, istovremeno su i euforini jer su trenutno na Netu, i frustrirani oseanjem krvice zbog neispunjenih i zanemarenih obaveza ili problema (mada je ovo dugo uglavnom manje bitno za "notorne" zavisnike od Interneta). Preokupirani su upotrebom raunara i koriste ga u sprezi sa Internetom kao spas kada su depresivni ili tuni. Zavisnik od Interneta ne obraa panju na mogunost gubitka ljubavne veze, posla, obrazovanja ili karijere zbog Interneta. Internet zavisnici, korisnici elektronske pote, juznet i et servisa, ee pokazuju pravu prirodu, pravo lice i skrivena oseanja, odnosno, ne mogu, ne uspevaju ili se dovoljno ne trude da kontroliu svoje reakcije, pa esto u afektu kau ono to zaista misle i oseaju, dok bi u stvarnom ivotu to verovatno zadrali samo za sebe. Ovo je samo jo jedan dokaz o psihoaktivnoj prirodi zavisnosti od Interneta.

9. Leenje zavisnosti od Interneta

U zapadnim zemljama postoji veliki broj radnih grupa u kojima zavisnici u prihvatnim centrima razmenjuju iskustva, priaju o svojim vizijama Interneta, zajedno savladavaju apstinentske krize i udrueni dolaze do manje ili vie uspenog grupnog izleenja. Meutim, kod nas je mnogo drugaije nego na zapadu. Prvenstveno zbog znatnih razlika u mentalitetu naih ljudi i "zapadnjaka", u naoj sredini takav oblik leenja ne bi imao primetnog efekta iz vie razloga. Stepen mogunosti da se ostvare elje u cilju praenja tehnikih dostignuaje kod nas manji. Naime, u naoj zemlji je daleko manji interes za time nego na zapadu, pa tako i kod potrebe za Internetom postoji velika razlika. Ovde treba napraviti bitnu starosnu klasifikaciju, gde je sa porastom godina ova razlika sve vea. Kako su osobe zavisnici upravo u zavisnost upale beanjem od realnosti, na osnovu nama poznatih ispovesti zavisnika procenjujemo da uglavnom sopstvenim snagama i uz podrku rodbine i najbliih prijatelja, mogu da se prebrode prividni nedostaci u realnosti, kako bi se 16

__ iupali iz zavisnosti. Na to najvie utie stepen doslednosti, istrajnosti, reenost i jaka volja kojima je neophodna podrka i razumevanje okoline. Jedno uproeno predstavljanje toka neistrajnog odvikavanja od Interneta ima nekoliko faza. U prvoj fazi, zavisnici koji ree da se izlee preduzimaju, recimo sledee korake: 1. Prekid dalje uplate Internet vremena, 2. Izbacivanje modema iz raunara, 3. Prodaja ili rasturaje raunara. Nakon ovoga, obino zbog naglog oka izazvanog apstinentskom krizom, budu primorani na drugi korak, koji zapravo predstavlja povratak na staro stanje i koji zavisi od toga ta su pokuali da bi se odvikli, te tako: 1. Ponovo poinju sa uplatom Internet vremena, 2. Ponovo ugrauju modem, 3. Sastavljaju odnosno kupuju nov raunar, sa svim komponentama neophodnim za povezivanje na mreu. U zavisnosti od uzroka zavisnosti od Interneta, predlau se dve metode leenja: Korisnicima koji jednostavno preteruju sa upotrebom Interneta bez odreenog razloga, preporuuje se najjednostavnije: uporna umerenost u korienju Interneta i kontrolisanje vremena provedenog na istom, uz ve pomenuto postepeno smanjivanje vremena provedenog na mrei, vrlo nalik odvikavanju od puenja, s tim to se ovde ne ide do kraja. Korisnicima sa "dubljim" problemom, odnosno, nekim psihikim poremeajem (manije, depresivnost i slino), ili beguncima od realnog ivota iz najrazliitijih psiho -socijalnih razloga, preporuuje se lokalizovanje pravog problema, pomo porodice i poznanika, i ako je neophodno, struna pomo u reavanju tog problema.

10.

Istraivanja

9.1 Psihologija deljenja - Zato ljudi dele Internet sadraj?

17

__

Koliko puta u toku dana: podelite sa prijateljima na Fejsbuku neku sliku ili YouTube video koji vas je nasmejao do suza? retvitujete informativan tekst ili mudar citat? podelite sa konekcijama na LinkedInu struni lanak? prosledite prijateljima na imejl super ponudu za relaks masau ili romantini vikend za dvoje? Kada bi jo i brojali? Da li ste se ikad zapitali zato delite odreene sadraje, a druge ne? Odgovor na ovo pitanje bi voleli da znaju mnogi kreatori Internet sadraja koji koriste drutvene medije u biznisu. Dan Zarella, poznati strunjak za Inbound marketing, istie da moraju da se zadovolje tri uslova da bi osoba podelila odreeni sadraj sa drugima: Prvo, osoba mora da bude izloena sadraju (da vas prati na Tviteru ili postane fan vae Fejsbuk stranice); Drugo, mora da vidi sadraj (neko ko prati veliki broj Tviteraa teko da e videti svaki tvit); i Tree, mora da bude motivisana neim u tom sadraju da ga podeli.

Koja je to motivacija - ta pokree ljude da podele odreeni sadraj sa drugima? New York Timesc je u saradnji sa Latitude Research nedavno objavio studiju pod nazivom Psihologija deljenja Zato ljudi dele Internet sadraj?

Studija ispituje: ta motivie korisnike da podele sadraj? Da li postoje razliiti tipovi linosti sa razliitim pobudama i motivima za deljenje sadraja? Kako saznanje zato ljudi dele moe da pomogne oglaivaima?

18

__ Studija se bazira na istraivanju u kome je uestvovalo 2.500 ispitanika koji redovno dele sadraj na Internetu. Izvrena je segmentacija ispitanika da bi se identifikovali glavni tipovi osoba koje dele sadraj. Deljenje nije nita novo, ono je deo ljudske prirode. U prolosti smo delili sa drutvom na kafi kad vidimo neto zanimljivo ili vano, a danas radimo isto to samo to delimo mnogo vie sadraja, bre, ee, iz vie izvora i sa vie ljudi. Rezultati istraivanja pokazuju da delimo iz sledeih razloga: 1. Da sa drugima podelimo vredan i zanimljiv sadraj. 94% ispitanika razmilja kako e informacije koje dele koristiti primaocu 49% ispitanika istie da im deljenje omoguava da informie druge o proizvodima koje vole i eventualno promene neije miljenje ili podstaknu akciju. Ili, kao to je jedna uesnica u studiji rekla: Delim da obogatim ivote ljudi oko sebe. 2. Da se predstavimo i omoguimo drugima da nas bolje upoznaju. 68% deli bi drugi stekli odreenu sliku o njima kao osobama i saznali ta im je vano. Dele ono to potkrepljuje eljenu sliku o njima. 3. Da gradimo i uvrujemo odnose. 78% deli informacije onlajn jer im to omoguava da odre kontakt sa ljudima sa kojima drugaije ne bi mogli da ostanu u kontaktu. 73% deli informacije jer im to pomae da se poveu sa drugima koji dele njihova interesovanja. 4. Samoispunjenost 69% deli informacije jer im to pomae da se oseaju ukljueno u dogaanja u svetu. Uivam kad dobijem komentar da sam poslala sjajne informacije i da e ih moji prijatelji proslediti svojim prijateljima zato to su tako korisne. Tada se oseam cenjeno. 5. Da podrimo ciljeve ili brendove. 84% deli jer je to nain da podre ciljeve do kojih im je stalo.

19

__

9.1.1 est tipova linosti koje redovno dele sadraj

Studija New York Times-a identifikuje est tipova linosti koje redovno dele sa drugima: 1. Altruisti (Altruists) dele iz elje da pomognu i vole da ih drugi doivljavaju kao pouzdan izvor informacija. Najvie koriste imejl i Fejsbuk za deljenje informacija. 2. Karijeristi (Careerists) su obrazovane, inteligentne osobe koje grade reputaciju i lini brend. Najee dele ozbiljnije i strune sadraje. Sadraj najee dele na LinkedInu i putem imejla. 3. Hipsteri (Hipsters) pripadaju mlaoj generaciji koja je oduvek ivela u informacionom dobu. Najradije koriste Fejsbuk i Tviter i dele kreativan i popularan sadraj. Vrlo retko koriste imejl. 4. Bumeranzi (Boomerangs) trae potvrdu i usreuje ih reakcija drugih na njihov sadraj, pa makar i negativna. Najee koriste Tviter i Fejsbuk. 5. Konektori (Connectors) su osobe koje dele sadraj radi odravanja kontakta sa drugima i za planiranje okupljanja i druenja. Prilino su oputene i obzirne. Najvie koriste imejl i Fejsbuk. 6. Izbirljivci (Selectives) su vrlo izbiljivi i obazrivi u pogledu sadraja koji dele i sa kim. Oekuju odgovor na podeljeni sadraj. Najradije koriste imejl.

9.2 Statistika
Doktor Derld D. Blok, s Univerzitet nuke i zdrvlj u Oregonu, smtr d do 9 milion Ameriknc moe biti svrstno u ptoloke korisnike runr. Britnski psihijtri, u svom izvetju u sopisu Npredk u psihijtrijskom leenju (engl. Advances in Psychiatric Treatment) iz 2007. godine, tvrde d je smo znjn mnjin procene su izmeu 5 i 10 posto korisnik internet zvisn od internet, i dok su rn istrivnj ukzivl d su uglvnom u pitnju visoko obrzovni, vrlo introvertni mukrci, novij istrivnj pokzuju d se problem mnogo ee jvlj meu sredovenim enm koje koriste kuni runr.

20

__

U nekolicini zijskih zemlj, posebno u Kini i Junoj Koreji, primeen je njvei broj zvisnik od runr i/ili internet meu mldim ljudim. Do 30% Junokorejnc ispod 18 godin, ili oko 2,4 milion ljudi, su pod rizikom sticnj zvisnosti od internet, po reim Dong-hjun, deijeg psihijtr n univerzitetu Hnjng u Seulu, koji je obvio istrivnje problem pod pokroviteljstvom vlde. Podci iz Centr z internet informcije Kine, od 30. jun 2006. godine, pokzli su d 123 milion ljudi koristi internet, od eg je 14,9% mle od 18 godin. Po istrivnju iz 2004. godine, 10,6% kineskih student im neki oblik zvisnosti od internet. Jedn pekinki sudij, n ijujun, tvrdio je d je 85% dolescentskog kriminl u grdu bilo vezno z internet. Komunistiki omldinski svez Kine je 2007. godine tvrdio d je preko 17% kineskih grn strosti od 13 do 17 godin zvisno od internet. Po istrivnju iz 2002. godine, 5,9% tjvnskih student je zvisno od internet. Sa obzirom na uticaj koji internet danas ima na savremen ivot, sprovode se razliita istraivanja sa namerom da pojasne njegov uticaj na korisnike. Dva poslednja istraivanja, oba amerika, koja se posebno istiu to zbog naina na koji su sprovedena to zbog kredibiliteta samih istraivaa izazvala su neto vie panje medija i strune javnosti. U pitanju su skoranje istraivanja firme Kelton Research i epidemioloko istraivanje navika internet korisnika u SAD, Medicinskog fakulteta kalifornijskog univerziteta Stenford, prvo takve vrste. Prvo istraivanje sprovedeno je na reprezentativnom uzorku od 1001 odrasle osobe u SAD i u njemu se posebno istiu dva rezultata. Prvi, po kojem 64 % Amerikanca priznaje da vie vremena provode uz raunar nego uz (branog) partnera i drugi rezultat u kojem 84% ispitanika tvrdi, po sopstvenoj proceni, da je danas vie zavisna od raunara nego pre tri godine. Autor drugog istraivanja Elias Aboujaoude izjavio je da je ono podstaknuto injenicom da je u poslednjih tri godine u kliniku za poremeaje i kontroli impulsa odeljenja za psihijatriju i 21

__ medicinu ponaanja u Stenfordu poelo da dolazi sve vie ljudi sa tvrdnjama da im internet negativno utie na ivot. Ti negativni uticaji ogledali su se u injenici da su zbog preteranog boravka na interentu dobili otkaz na poslu, da im (brani) partner preti da e ih ostavili ili ih je ve ostavio, odnosno da su zanemarili kolske i/ili ostale aktivnosti koje su ranije upranjavali pri tome dodatno se socijalno osamljujui. Dato istraivanjem sprovedeno je na uzorku od 2.513 osoba iz svih 50 amerikih saveznih drava i njime se elelo pojasniti preterano korienje interneta kao i problemi koji iz toga proizilaze. Iako se sajberzavisnost ne smatra posebnom vrstom mentalne patologije, dato istraivanje pokazuje da znatan deo stanovnitva SAD ipak pokazuje dovoljno opipljive simptome da bi se to poelo smatrati stvarnim problemom, bez obzira to se jo ne moe govoriti o (internet) zavisnosti. Neki od rezultata meu ispitanicima od kojih 70 posto redovno koristi internet pokazuju da: 6% smatra kako im preterano korienje uzrokuje probleme u svakodnevnom ivotu 8% Internet smatra utoitem od linih problema ili anksioznosti 9% lae okolinu o vremenu provedenom na internetu, 14% se vrlo teko uspeva suzdrati od interenta nekoliko dana uzastopce.

22

__

10. Zakljuak
U velikom broju zemalja ovaj oblik zavisnosti je nov i samim tim veoma malo ili nimalo prouavan, analiziran i saniran, iako je ovaj oblik zavisnosti nimalo zanemarljiv, po simptomima identian zavisnosti od narkotika, alkohola, kocke i slino. Ulaskom raunara i Interneta u nau svakodnevicu, zavisnost od Interneta postaje naa realnos i sve je vei broj korisnika, kod kojih je ona u veoj ili manjoj meri zastupljena. Problem sa zavisnou od Interneta je, izmeu ostalog, taj to za nju ljudi uju obino kada su duboko ogrezli u zavisnost, a esto ni tada, jer nisu ni svesni postojanja ovog problema.

Iako je Internet veoma koristan, treba u svakom trenutku biti svestan kako njegovih prednosti, tako i mana i voditi rauna prilikom korienja.

23

__

Literatura
1. Mihailovi D., Psihologija u organizaciji, FON, 2010 2. Barak A., Psihological asects of Cyberspace, Cambridge University Press, 2008 3. www.bos.org.rs 4. www.nikolinal.com 5. www.rzs.rs 6. http://netaddiction.com/ 7. http://www.neuro-so.org.yu/

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

24