Univerzitet u Niu Prirodno-Matematiki fakultet

SEMINARSKI RAD IZ FILOZOFIJE I ISTORIJE MATEMATIKE

TEMA:

ZLATNI PRESEK

Seminarski rad

Sadraj:

Uvod.................................................................................................................................3 Primene zlatnog preseka...................................................................................................4 Deljenje broja po zlatnom preseku...................................................................................7 Podela dui po zlatnom preseku.......................................................................................8 Konstrukcija pravougaonika po zlatnom preseku...........................................................10 Odstupanja od zlatnog preseka.......................................................................................13 Zlatni presek kao mera asimetrije...................................................................................14 Zlatni presek primenjen na grkom hramu.....................................................................14 Zlatni presek u vertikalnoj podeli graevina..................................................................15 Osnove graevina izvedene po zlatnom preseku............................................................16 Fasade graevina izvedene po zlatnom preseku.............................................................16 Primena zlatnog preseka na naim crkvenim graevinama............................................17 Zakljuak........................................................................................................................19 Literatura........................................................................................................................20

Seminarski rad

Uvod:

Priroda je jedinstveno udo. Sve to nas okruuje, kao i ono to je postojalo u najdavnijoj prolosti, proisteklo je iz prvobitnog haosa prisutnog u trenucima nastanka Svemira pre 13,7 milijardi godina. U vremenu kraem od milionitog dela sekunde po Velikoj eksploziji u kojoj je stvoren Svemir, dolo je do razdvajanja prirodnih sila i formiranja kvarkova i leptona - osnovnih opeka materije. Ve tada je na svemirsku scenu odluno stupila harmonija. Ona je u borbi s haosom, koristei njegovu nesputanu slobodu i energetsku mo, iznedrila brojne svetove. Otkrivajui ih, mi se udimo i divimo nainu na koji je u njih ugraen sklad i, jo vie, tome kako sve to uspeno objanjava, pa ak i predvia, ljudska misaona tvorevina matematika, kraljica nauka. U krilu matematike nalazimo pojam zlatnog preseka. Zlatni presek se javlja kao proporcija rastuih oblika u prirodi i vekovima je privlaio panju matematiara i umetnika. Pitanje koje moe da bude interesantno za nas jeste: zato podela jedne linije na dva dela, tako da se manji deo odnosi prema veem kao vei prema celini, pokazuje vie sklada od ostalih podela? Zato brojne geometrijske figure koje proizilaze iz zlatnog preseka, kao to su pentagon, dekagon, dodekaedar, ikosaedar, izvesne spirale,itd., eksploatisane esto u arhitekturi i dekorativnim umetnostima, pruaju vie satisfakcije od ostalih? Pitanje je utoliko interesantnije to se ve odavno zna da je princip zlatnog preseka duboko ukorenjen u osnovi prirodnih procesa, da se pojavljuje u mnogim oblicima organske prirode, kako biljnog tako i ivotinjskog sveta, i da se pokazuje kao princip organskog rasta. U ovom radu odgovoriemo na neka od ovih pitanja.

Seminarski rad

PRIMENE ZLATNOG PRESEKA

Osnovni zadatak teorije proporcija sadran je u stvaranju vizuelnog rada i ravnotee. ovek je, da bi zadovoljio svoje potrebe izraivao, od davnina, proizvode i predmete koji, osim funkcije i namene, moraju biti u odreenoj razmeri, pre svega u odnosu na njega kao njihovog korisnika. Tako je telo oveka, kao i njegovi delovi, postalo osnova za dimenzionisanje prostora, nametaja i upotrebnih predmeta. Bitne proporcije uoene su na glavi oveka,irina i visina i odnos pojedinih detalja glave i lica meu sobom. Tako je sredina glave, po visini, odreena horizontalnom linijom koja prolazi po sredini oiju, a slino je analizirano i sa ostalim detaljima. Zatim je niz umetnika utvrivao koliko puta se glava oveka sadri u visini njegovog tela. K.Belane je visinu tela podelio na osam delova (glava). Poliklet je podelio telo na sedam delova, Lisip na osam, istovetno i Mikelanelo, a Vitruvije i Leonardo da Vini na sedam. Kod starih Egipana zabeleena je podela na devetnaest delova, ije su duine odgovarale duini srednjih prstiju. Proporcije irine tela postavio je Vitruvije pokazujui da se oko njega moe opisati krug iji se centar nalazi u pupku, pod uslovom da telo lei sa rairenim rukama i nogama. Leonardo je ovaj postupak izmenio na taj nain to je ruke rairio u pravoj liniji, a noge skupio, tako da je kvadrat opisan oko tela imao presek dijagonala neto iznad pubisa, znai nie od pupka. U mnogim sluajevima koriene su, kao merne jedinice, naroito u graditeljstvu, stopa (fut) i lakat, mada je on bio vrlo nepouzdan: u Nemakoj bilo je 136 vrsta lakata razliitih duina, dok su duine stopa, u raznim zemljama, bile izmeu 25 i 34 cm, u Engleskoj 30,5 cm , Japanu 30,3 cm, u Kini 31,8 cm. Znatno kasnije, Cajsung je (XIX vek) proporcije zasnivao na zlatnom preseku. Meutim, M.Borisavljevi je, etrdesetih godina XX veka, kritikovao Cajsunga, Fehnera, Valerija i druge, koji su u zlatnom preseku gledali jedinu lepotu forme. Najzad je francuski arhitekta Korbizje uveo 1945. godine u teoriju i praksu sistem proporcija zasnovan na zlatnom preseku, primenjen na oveku, kao i modularni sistem - modulor. H.Vesling je ukazao 1941. godine na neophodnost primene zakona u graditeljstvu, uz ogranienje, da je i najlepa proporcija samo jedno od sredstava u oblikovanju. Ovim je, sasvim saeto, naznaeno da je ovek prihvaen kao mera svih stvari i temelj proporcija svake umetnosti uopte. Nema pouzdanih podataka da su egipatski graditelji i umetnici poznavali princip zlatnog preseka. Egipatski sistem proporcija zasnivao se na kvadratu i njegovim transformacijama u pravougaonike posredstvom dijagonala. Tako je dijagonala kvadrata 2 postala dua strana novog pravougaonika (1 : 2 ), njegova dijagonala 3 dua stranica novog pravougaonika (1: 3 ) i tako redom, do pravougaonika ija je dijagonala 5 , dobijenog udvostruavanjem osnovnog kvadrata ija je dijagonala 2.

Seminarski rad

Kvadrat je tako postao mera za povrinu, a proporcionisanje je obavljano u kombinaciji sa sistemom dijagonala. Pored ovih geometrijskih likova Egipani su koristili i " sveti trougao ", ije su stranice izraene brojevima 3,4 i 5. Veliki napredak nainili su stari Grci stremei idealnom liku oveka u umetnosti, pa su i mere hramova zasnivali na antropomorfnim proporcijama, na usklaivanju graditeljskih mera sa merama ovejeg tela. Pitagorejci su, slino Egipanima, otkrili postojanje nesamerljive veliine, na primeru kvadrata, tj. odnosu njegove stranice i dijagonale. Zlatni presek bio je osnova grkih antropomorfnih proporcija u arhitekturi. Platon je pisao : " da se dve stvari na lep nain sjedine bez neeg treeg. Izmeu njih mora nastati veza koja ih sjedinjuje. To se moe najbolje izvriti proporcijom. Ako se od bilo koja tri broja, srednji odnosi prema najmanjem kao najvei prema srednjem, i obrnuto, najmanji prema srednjem kao srednji prema najveem, onda e poslednje i prvo biti srednje, a srednje prvo i poslednje, sve je dakle, nuno isto, a budui da je isto ini jedno jedino ". Opis pristaje, kao to se uoava, pojmu zlatnog preseka. O zlatnom preseku govorio je i Platonov uenik Eudoksije, ali je prvu jasnu definiciju izneo Euklid (oko 300.god.pre nove ere) u svojim "Elementima " . Zlatni presek primenjen je na najlepim grkim hramovima, posebno dorskim, na celom gabaritu i detaljima. Nema podataka da su, znatno kasnije, poznavali proporcije zlatnog preseka Vitruvije i Alberti. Mnogi autori uoavali su te proporcije u prirodi, u biljnim i ivotinjskim oblicima, tako da su botaniari smatrali da je zlatni presek " osnovni niz rasporeda lia ", dok su neki to zapaali na mnogim primerima u organskom svetu. Prvi astronom koji je ukazao na zlatni presek bio je Kepler i nazivao ga je " boanski rez". Tako je on delio duinu po spoljnom i srednjem razmeru i to oznaavao "proporcionalnim deljenjem ", to se smatralo prikladnijim od zlatnog preseka koji su esto nazivali nekom vrstom alhemije. Pojedini autori taj rez su nazivali i " proporcionalno nizanje " analogno aritmetikom i geometrijskom nizu. Proporcionalno nizanje primenio je V.en-Vildeneg na primeru ruke oveka. Najvea, sauvana, Keopsova piramida ( oko 3000 god.pre nove ere ) pokazuje prilino tane odnose proporcionalnog nizanja i smatra se nekom vrstom kosmikog planetarijuma. Njena tano izraunata stranica prema zlatnom preseku samo je 6,3 cm vea od 230,364 m ili 440 lakata. Proporcije ove piramide iskazao je Kepler konstruiui pravougli trougao sa stranicama AC (major)=1000,AB/2 (minor)=618,BC=786,1 i ova veliina je srednja proporcionala majora i minora : BC= 1000 618 =786,1

Seminarski rad

Uglu CAD=51,83 odgovara sin(0,7861) to je priblino /4=0,7854. Uglu ACD=38,16 odgovara sin(0,618) i oba ugla odgovaraju uglovima piramide. Odnos /4=0,7854 moe posluiti kao osnova za merenje krune linije, 2r=4440 lakata, odnosno r=280,25 lakata to skoro odgovara stvarnoj visini piramide od 280 lakata (148,208 m). Ako se obim osnove piramide 931,22 m (4440 lakata) podeli dvostrukom visinom bie 931,22/(2148,208)=3,1416 to odgovara broju . Izraeno u laktovima (4440)/(2280)=3,1428 pa je razlika 3,1428 - 3,1416=0,0012. Kako su Egipani raunali kao kolinik 256/81=3,16 onda je to vrednost 10 , pa se moe zakljuiti da su proporcije piramide bile sredine izmeu zlatnog preseka i vrednosti 10 . Kao to se uoava, jedinica mere, u pokazanom primeru, bila je lakat, ali se na drugim prostorima primenjivala i stopa, aka i palac, kako navodi Vitruvije. Kako navodi B.Nestorovi zlatni presek primenjuje se " retko u proporcijama celina, ve u odnosima delova, jer ni dugi blokovi, ni visoki oblakoderi nisu u odnosima bliskim 8 : 5 (1,60), ali se ti odnosi mogu u njima sadrati ". Svaki oblik mogue je ralaniti odreenim proporcijama zasnovanim na zakonima geometrije. Cela arhitektura svodi se, u stvari na geometriju. Svako delo deluje, izmeu ostalog, svojim oblikom u celini ili u delovima koji su u nekom merljivom odnosu prema glavnom delu ili jezgru kompozicije. Geometrijski oblici u obliku kocke ili poliedra ine osnovu trodimenzionanih kompozicija u graditeljstvu.

Seminarski rad Zlatan presek, kao to je navedeno, javlja se u mnogim prirodnim oblicima, kao opti zakon, na primer u kristalima, biljnim plodovima, cvetovima biljaka i drugim, tako to se njihovi delovi ili lanovi odnose kao 1 : 0,618. N.Brunov je zastupao gledite da su klasine grke graevine zasnovane na iracionalnim brojevima, posebno zlatnom preseku. Za teoriju primene zlatnog preseka u graditeljstvu znaajni su radovi Zoltovskog, Hembida i Mesela. Zoltovski je pored odnosa zlatnog preseka (0,618 : 0,382) uveo " funkciju zlatnog preseka " (0,528 : 0,472). Hembid je smatrao da se ceo rast organskog sveta odvija prema zlatnom preseku. On od poznatih pravougaonika izdvaja one sa dijagonalama 2 , 3 , 5 . Mesel je uveo pojam empirijskog odreivanja proporcija posmatranjem arhitekture i vajarstva. Proveravajui vrednost zlatnog preseka Fehner je 1876. godine predoio posmatraima niz pravougaonika i pokazalo se da se najvei broj njih opredelio za pravougaonik konstruisan prema zlatnom preseku. Odnos njegovih stranica bio je 21 : 34 (0,6176).

DELJENJE BROJA PO ZLATNOM PRESEKU U ovom postupku kvadratu nekog broja doda se kvadrat njegove polovine pa se zatim ovaji zbir korenuje. Od dobijenog rezultata oduzme se polovina broja koji se deli i ostatak daje major tog broja
n n n2 + = 2 2
2

5n 2 n n = ( 5 1) 4 2 2

Na primer
2 2 +12 1 = 5 1 = 2,236 1 =1,236

1,236 = 0,618 2

tako da je minor 1-0,618=0,382. Dalje je

n 2 ( 5 1) = n 5 1 2,236 1 . = = 0,618 2 2

PODELA DUI PO ZLATNOM PRESEKU

Seminarski rad

Euklid je izveo podelu dui tako da je povrina pravougaonika sastavljena od te dui i jednog odseka jednaka povrini kvadrata drugog odseka i dao je formulu
a a M= a + 2 2
2 2

Ako je AB=a i BC=a/2 bie AC= AH= AC CH= AH=

a ( 5 1) 2
5 1 = 0,618 2

a a a2 + = 5 . Iz CH=BC sledi da je 2 2

a a 5 2 2

Za a=1 AH=M= Prema Euklidu (M + m)m= M2

ili

M M +m = (M- major, m- minor) m M

to odgovara definiciji zlatnog preseka

Prema 11.stavu II knjige Euklidovih Elemenata konstrukcija zlatnog preseka je sledea: Konstruie se kvadrat ABCD i stranica AD se prepolovi takom E na jednake delove AE=DE. Produi se DA do Z i odmeri EZ=EB. Zatim se konstruie kvadrat na AQ i produi HQ do take K. Na taj nain du AB podeljena je na odseke AQ i QB prema zlatnom preseku.

Seminarski rad

Na sledeem crteu prikazana je podela dui po zlatnom preseku pri emu je potrebno konstruisati pravougli trougao ije su katete 1 i 1/2 odnosno AB=1 i BC=AB/2 Tada je AC=
5 2

i AD=

AD=AM, odnosno AM=

1 5 1 i taka D pripada AC. Dalje je , jer je CD=BC= 2 2 2 5 1 = 0,618 , a BM=1-0,618=0,382. 2

Usvojeno je da se izraz

5 +1 = 1,618 oznaava sa i da predstavlja merni broj koji 2

izraava aritmetiku podelu po zlatnom preseku. Dalje je

5 +1 + 1 = 2,618 = 1 + 1,618 = 1 + ili 2 jer je 1,6182=2,618 2

Takoe je
5 +1 1 = 2 5 1 = 0,618 = 1 / jer je 2 1 = 0,618 . 1,618

esto se zlatan presek definie kao sistem . Obeleavanje zlatnog preseka iz prethodnog primera prikazano je na slikama :

Seminarski rad

Prema zlatnom preseku moguno je neprekidno deljenje dui - neprekidna podela. Isto tako vrednost =1,618 pogodna je za izraunavanje nove duine jer je L=1,618 l=l

KONSTRUKCIJA PRAVOUGAONIKA PO ZLATNOM PRESEKU Konstrukcija se izvodi tako to se odseak M uzme za krau stranicu novog pravougaonika (BCDE) i tada e stranice tog pravougaonika biti u odnosu (m+M) : M. Ako se hipotenuza AC pravouglog trougla ABC produi do take G,tako da je DG paralelno sa BC dobija se novi pravougaonik CDGF koji je sastavljen od dva kvadrata CDIH I FGIH ili pravougaonik M2M. Pod uslovom da je M=1 bie odnos M : 2M=1 : 2. Tada je CG= 12 + 2 2 = 5 = 2,236 . Znai da su u trouglu CDG stranice u odnosu 1 : 2 : 5 ili 1 : 2 : 2,236. Kako je
1 5 AC= 1 + = 2 2
2

MC=AC AM=

5 1 = 2 2

5 1 = 0,618 2

CD=MC=0,618 stranice pravougaonika BCDE su 1 i 0,618 , a njegova povrina je 10,618=0,618. Odnosi stranica su
BC 1 = = 1,618 CD 0,618

10

Seminarski rad
CD 0,618 = = 0,618 BC 1

Uopte je

m M = . M m+M

Mogue je konstruisati pravougaonik po zlatnom preseku koristei pravougli trougao ABC gde je AB=1/2 i BC=1.

11

Seminarski rad
5 onda je 2

Kako je ranije AC=

BE=BA+AE=BA+AC= BCBE=11,618=1,618 a odnosi stranica

BC 1 = = 0,618 BE 1,618

1 1 5 +AC= + =1,618, a pravougaonik BCDE bie 2 2 2

BE 1,618 = = 1,618 BC 1

Ovde treba pomenuti da su Rimljani koristili za praktino proporcionisanje tzv. pompejski estar. esto je u praksi korien pravougaonik 5 :1 i za njega se moe ustanoviti veza sa zlatnim presekom koristei aritmetiku sredinu
5 +1 = 1,618 = 2

Dati pravougaonik 1 5 sastavljen je iz + 1/, tj.1,618+0,618 a kako je 1,618+0,618=2,236= 5 onda je re o pravougaoniku sastavljenom iz dva pravougaonika zlatnog preseka.

ODSTUPANJA OD ZLATNOG PRESEKA

12

Seminarski rad Treba napomenuti da se u praksi odstupalo od zlatnog preseka tako to se umesto broja 1,618 koristio odnos 8 : 5=1,6, a to nije ni bilo suvie bitno, jer se i prilikom graenja odstupalo od projektnih mera iz razliitih razloga. Ipak se odnos 5 : 8=0,625 bolje uklapao u niz 5,25,125,250,375,500,625...jer je uspostavljena veza sa decimalnim sistemom, na primer (5:8)*100=625, (5:8)*800=500,(5:8)*600=375,(5:8)*400=250,(5:8)*200=125,... Pomenute vrednosti odgovaraju Lame-ovom nizu 125,250,375,625... Odnos 5 : 8 pogodan je kao to se uoava iz sledeeg
5 4 = 625 i 625 =
5 5 25 125 250 375 500 625 100 kao i = , , , ,... i redom 8 8 25 200 400 500 800 1000

gde su vani odnosi jer se u njima major i minor podudaraju sa lanovima niza koji poinje sa brojem 125, vanim u graevinskoj praksi. Naknadno je dokazano da se broj 625 izraen kao 625 mm=125/2 cm poklapa sa laktom koji se koristio u Danskoj,Pruskoj i Rajnskoj oblasti prilikom izgradnje gotskih crkava. Broj 5 smatran je i kao prabroj u kojem su Pitagorejci videli kroz petougao simbol njihovog udruivanja. Da bi se ova teorijska razmatranja bolje razumela i uvideo njihov znaaj ukazae se na neke primere primene proporcije zlatnog preseka. B.Nestorovi navodi da su neki teoretiari arhitekture smatrali optimalnim udaljenjem objekta sa gledita najpovoljnije vidljivosti i vizuelne percepcije ako je odnos stranica objekta a : b=1 : 1,618 odnosno a : b=1 : .

Prema M.Borisavljeviu, polje vida predstavlja elipsa upisana u pravougaonik konstruisan po zlatnom preseku.

13

Seminarski rad

ZLATNI PRESEK KAO MERA ASIMETRIJE

Takoe, pokazuje B.Nestorovi da se asimetrina kompozicija moe izvesti pomou zlatnog preseka.

ZLATNI PRESEK PRIMENJEN NA GRKOM HRAMU

Sloeniji je primer tipinog grkog hrama (osnove i preseka) koji je konstruisan primenom zlatnog preseka.

14

Seminarski rad
ZLATNI PRESEK U VERTIKALNOJ PODELI GRAEVINA

Na vili Skazi primenjen je zlatni presek u vertikalnoj podeli prizemlja i sprata i u fasadi koja odgovara pravougaoniku zlatnog preseka.

Slino, vertikalno ralanjivanje primenjeno je na crkvi Madona di Sanbiado u Montepulanu. U prvoj podeli obavljeno je odvajanje kupolnog dela od osnovne mase. Zatim je izvrena podela kupolnog dela i prizemnog dela od sprata. Uoljiva je podela sprata sa naglaskom na timpanonu.

15

Seminarski rad

OSNOVE GRAEVINA IZVEDENE PO ZLATNOM PRESEKU

Osnova crkve u Il Dezu u Rimu ini pravougaonik konstruisan po zlatnom preseku sa neznatnim odstupanjem. Istovremeno je i centar kupole proporcionisan po istom principu.

Izvesna odstupanja mogu se protumaiti nepodudaranjem projekta sa izvedenim objektom ali je i u tom sluaju jasno da je koriena podela po zlatnom preseku.

FASADE GRAEVINA IZVEDENE PO ZLATNOM PRESEKU

Fasada zgrade Zgrafito u Firenci odgovara pravougaoniku konstruisanom po zlatnom preseku, a ta je podela vidljiva u postavljanju ulaznog portala i odvajanju prizemnog dela zgrade i zavrnog sprata.

Interesantan primer je primena zlatnog preseka na slici Raspee Peruina, gde je sredini otvor, sa lunim zavretkom u tzv.zlatnom pravougaoniku. Pri tom je i luni elemenat tano na podeli dui u odnosu M : m.

16

Seminarski rad

PRIMENA ZLATNOG PRESEKA NA NAIM CRKVENIM GRAEVINAMA

Na osnovi crkve manastira Banje kod Priboja moe se uoiti da je u obliku pravougaonika 1 : 1,618.

Jo jedan primer je na osnovi crkve manastira Psae, na kojoj je oevidna primena zlatnog preseka na glavnom prostoru izuzimajui oltarsku apsidu.

PSAA

17

Seminarski rad

DRENA I NOVA PAVLICA Na ostacima temelja stare crkve u Trepi zlatni presek moe se uoiti u unutranjem delu, unutar pilastera.

Kod bazilike u Cariinom gradu, juno od Akropolja, primenjen je zlatni presek na narteksu sa tremom. Njihova zajednika duina dobija se obrtanjem dijagonale polovine kvadrata naosa.
1 5 AB=1 i EB=AB/2, pa je EC= 1 + . = 2 2
2 2

EC=EF i AF=AE+EF= +

1 2

5 = 2

5 +1 . 2

18

Seminarski rad

Zakljuak:

Ogranien obim ovog rada nije dopustio brojniju analizu primene zlatnog preseka, ali je pokazano da se on primenjivao i da ga je mogue primeniti u mnogim sluajevima. Pokazuje se da jedan logiki kriterijum, jednostavnost, odnosno logiko savrenstvo, postaje neosporni izvor estetskog zadovoljstva. Posmatran iz ove dinamike perspektive, zlatni presek potvruje se kao najjednostavniji mogui odnos izmeu delova i celine, i verovatno je to razlog to ga i genije prirode i ljudski genije odabiraju kao najsavreniji, time i najlepi. Znai da zlatan presek, uz najire matematiko i umetniko obrazovanje, moe neizmerno da koristi svakom stvaraocu.

19

Seminarski rad

Literatura:
1. 2. 3. 4. http://www.arhitektura.rs http://milan.milanovic.org http://milan.milanovic.org/math/srpski/zlatni/zlatni.html http://sr.wikipedia.org

20