Period Razvoja Jedinke

1|
Psihiki razvoj jedinke u periodu
detinjstva
Uvodni deo
Za poetak vano je tano razumeti ta je psihologija i ta psiholozi istrauju? Psihologija

je nauno istraivanje ponaanja. Ponaanje koje veina psihologa istrauje jeste ljudsko ponaanje. Ali svaka vrsta moe se legitimno istraivati sa psiholokog (i razvojnog) gledita. Razvojna psihologija, jedna od najveih meu brojnim granama psihologije, bavi se promenama u ponaanju i sposobnostima koje se dogaaju sa napredovanjem razvoja. Razvojni psiholozi istrauju te promene i zato se one pojavljuju. Drugaije reeno, razvojno istraivanje ima dva osnovna cilja. Prvi je opisati deje ponaanje u svakoj taki njihovog razvoja. To podrazumeva pitanja poput onih kada deca poinju hodati, koje su tipine matematike sposobnosti petogodinjeg deteta, kako deca u estom razredu obino reavaju konflikte sa svojim vrnjacima. Drugi cilj je otkriti uzroke i procese koji proizvode promene u ponaanju od jedne vremenske take do druge. To ukljuuje odreivanje uinaka takvih initelja kao to su detetovo genetsko naslee, bioloke i strukturalne znaajnosti ljudskog mozga, fizika i socijalna okolina u kojoj dete ivi i vrste iskustava s kojim se dete susree. Razvojni psiholozi prouavaju promene u ponaanju u svim fazama ivotnog ciklusa. Veina ih se, ipak, fokusirala na period koji zavrava sa adolescencijom. Zbog toga su se razvojna psihologija i deja psihologija tradicionalno odnosile na isti korpus naunih spoznaja. Postavlja se pitanje: zato prouavati decu? Ako razvojni psiholozi mogu prouavati bilo koju ivotinjsku vrstu i bilo koje razdoblje ivotnog ciklusa, zato se toliko mnogo njihovih istraivanja tradicionalno usresreuje na ljude tokom detinjstva? Budui da se istraivai razvoja zanimaju za istraivanje promene, potrebno je da se fokusiraju na razdoblje u kojem se odvija mnogo promena. Tokom prvog dela ivota mnogih vrsta dogaa se vie razvojnih promena nego tokom bilo kojeg drugog razdoblja. Kod ljudi je fizicki razvoj, na primer, u prvoj godini vei nego u bilo kojoj drugoj godini ivota. (Ustvari, do druge godine veina dece ve je dostigla polovinu visine koju e dostii kao odrasli.) Slino tome, promene koje se odnose na socijalne interakcije, sticanje i upotreba govora, pamenje i sposobnosti rasuivanja i gotovo sva druga podruja ljudskog funkcionisanja najvee su tokom detinjstva. Jednako vaan razlog za istraivanje dece jeste i taj to dogaaji i iskustva iz ranih godina snano utiu na kasniji razvoj pojedinca, kao to je pesnik Wordsworth jednom primetio (i mnogi psiholozi otada ponovili), "Dete je otac oveka". Zapravo, gotovo sve psiholoske teorije tvrde da ono to smo danas u velikoj meri zavisi d naeg razvoja i iskustava tokom detinjstva, mada, kao to u navesti, razliite teorije objanjavaju vezu sa detinjstvom na razliite naine. Svi psiholozi nisu prvenstveno zainteresovani za rani razvoj. ak i istraivai koji pokuavaju razumeti sloena ponaanja odraslih, esto nalaze korisnim ispitivanje tih ponaanja tokom razdoblja kada nisu tako sloena. Na primer, veina ljudi moe izrei duge i sloene reenice. Zauzvrat, mnogi drugi ljudi mogu lako razumeti te reenice. Ljudi su sposobni za sloenu komunikaciju zato jer nai jezici slede pravila. Meutim, ustanovljavanje tih pravila i nain na koji se ona koriste pokazalo se vrlo tekim. Jedan pristup tom problemu je istraivanje razvoja govora. Novoroene na poetku produkuje fraze od samo jedne ili
2|
detinjstva
dve rei. ini se da ak i te prve kombinacije rei mogu se uzeti za prouavanje poetaka razvoja, istraivai ostvaruju uvid u mehanizme sloenijeg govora odraslih. Tako u raz voju govora, kao i u mnogim drugim podruijima, dete u razvoju slui kao "izlog" vetina i sposobnosti u razvoju. Istraivai koji se zanimaju za razliite aspekte ljudskog razvoja iskoristili su tu injenicu da bi se pomou njih razumelo ponaanje odraslih. Vrlo vaan razlog zato je toliko psihologa usmerilo svoje napore prema razumevanju dece jeste taj to je dete oaravajue i udesno bie. Kada uzmemo u obzir da su deca privukla panju umetnika, pesnika i naunika u mnogim drugim podruijima istraivanja, moda nije iznenaujue da su i psiholozi smnatrali ovaj predmet istraivanja privlanim. Lakoa kojom dvogodinje dete stie znanje materinskog jezika (dok se odrastao ovek mui na asovima stranog jezika) i kreativnost kojom se dete igra sa nevidljivim prijateljima, samo su dva zanimljiva primera deci svojstvenih karakteristika koje ona pokazuju tokom rasta. Usprkos tome, veliki deo dejeg razvoja ostaje prekriven velom tajni i nauka jo uvek ima vie pitanja nego odgovora. O gore navadenim fazama razvoja i psihikom razvoju jedinke uopte, kao i odreenim pitanjima, pokuau da dam odgovore u daljem izlaganju ovog diplomskog rada.
1. Pojam razvoja u psihologiji

Da bismo definisali razvoj, moramo da definiemo ono to je u osnovi razvoja. O razvoju saznajemo na osnovu promena. Promene su rezultat razvoja, a nas interesuje ta je u osnovi tih promena. Moramo razlikovati razvojne promene od svih drugih vrsta promena. Pojam razvoja je iri od pojma razvojnih promena jer u sebe ukljuuje dve vrste promena: razvojne promene i promene nastale rastom. Rast podrazumeva promene kvantiteta bez promene strukture (npr. rast kose). Ove promene su kontinuirane, dok su razvojne promene diskontinuirane (skokovite) i kvalitativne.1 Razvojne promene podrazumevaju: 1. Kvalitativnost (podrazumeva diskontinuitet, skokovitost) Razvoj se odvija kroz razliite stadijume koji pripremaju jedan drugi, ali se kvalitativno razlikuju. 2. Ireverzibilnost (nepovratnost) Razvojne promene su samo one koje su nepovratne (npr. pubertetske promene, bore). Karakteristika ivog sistema je da u toku svojih razmena sa sredinom moe da se menja i prolazi kroz ireverzibilne promene, a da se pri tom ne raspadne (otvoren sistem, za razliku od npr. maine zatvorenog sistema kod koje ireverzibilne promene prouzrokuju kvarove). 3. Kumulativnost (nagomilavanje) Kvalitativne promene (skokovite) javljaju se kao rezultat nagomilavanja, generacije promena, s tim da u sluaju razvojne promene dolazi do kvalitativnog skoka u odnosu na promene koje su je pripremile. Moe se zakljuiti, dakle, da se pojam razvoja odnosi samo na razvoj ivog sistema (organizam i psihiki sistem kao njegov podsistem).2
1
Mateji, Z. Prilog naunom zasnivanju pojma razvoja u psihologiji, Psihologija, 1976, 1-2, str. 117-123. Langer, D. Teorije psihikog razvoja, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1981, str. 11 -24.
3|
detinjstva
1.1. Discipline koje prouavaju psihiki razvoj

ovekov psihiki pazvoj prouava vie psiholokih disciplina. Najpoznatija meu njima je deja psihologija koja se bavi prouavanjem psihikog razvoja deteta. Nekada se verovalo da se psihiki pazvoj oveka ostvaruje uglavnom u detinjstvu, a da se u mladosti, zrelosti i starosti ovek psihiki znatnije ne menja. Dakle, smatralo se da deja psihologija objanjava psihiki razvoj ne samo deteta ve i oveka uopte. Prerastanjem psihologije od pekulativne discipline u naunu, discipline koja se zasniva na upotrebi naunih metoda (prevashodno eksperimenta) ustanovljeno je da se psihiki razvoj oveka ne zavrava detinjstvom, ve da se nastavlja i u sledeim ivotnim razdobljima, pre svega, mladosti. Tako je nastao novi naziv za ovu disciplinu - psihologija detinjstva i mladosti. No ovim nije dolo do potiskivanja iz upotrebe naziva deja psihologija. To je ostalo i dalje samo je delokrug istraivanja proirio. To su deca i omladina i njihov psihiki razvoj. Furlan (Ivan Furlan 1981), poznati jugoslovenski psiholog, u svojoj knjizi ovekov psihiki razvoj" daje sledeu tabelu sa koje se vidi odnos razliitih psiholokih disciplina koje prozavaju ovekov psihiki razvoj (tabela 1). Prema tome, (kao to sam istakla) razvojna psihologija prouava i istrauje psihiki razvoj oveka, pojedinca od zaea do smrti. Na naziv Razvojna psihologija" odgovara engleskom nazivu Developmental psychology" ili nemakom Entwicklyngspsychologie". 3 Meutim, ako se gleda sadraj ove discipline onda najbolje odgovara naziv koji ona ima u ruskom jeziku a to je Vozrastnaja psihologija" to bi moglo da se prevede kao uzrastna psihologija". Iako naziv razvojna psihologija ima izvesnu prednost jep je u samom naslovu istaknuto naelo razvojnosti ovekove psihe, njeno neprestano menjanje pod uticajem unutranjih i spoljanjih faktora, ipak, po naem miljenju, naziv Psihologija razvoja oveka" je taniji jep najasnije pokazuje da je predmet ove discipline psihiki razvoj oveka bela 1. Prikaz razdoblja psihikog razvoja jedinke prema Furlanu
Razdoblja psihikog razvoja oveka Naune discipline koje prouavaju ovekov psihiki razvoj
Roenje Dojene Rano detinjstvo Predkolsko doba kolsko doba Pubertet Mladost Zrelo doba Predstarako doba Starost Smrt Deja psihologija Psihologija detinjstva i mladosti Razvojna psihologija
Nei, B. Radomirovi, G., OSNOVE RAZVOJNE PSIHOLOGIJE, Uiteljski fakultet u Jagodini, Jagodina, 38, 2000.
4|
detinjstva
1.2. Pitanje usmerenosti i inioci razvoja: teorijski pristupi

Teorije razvoja razlikuju se, izmeu ostalog, i po tome kako tretiraju pitanje usmerenosti razvoja jedan od fundamentalnih problema razvojne psihologije. Jo ne postoji opta teorija razvoja koja bi objasnila razvoj jedinke kao celine. Teorije se po pravilu bave jednim aspektom razvoja, npr. linou (Frojd) ili intelektualnim razvojem (Pijae). Po Frojdovoj ( Sigmund Freud, 1856 - 1939 ) psihoanalitikoj teoriji, linost prolazi kroz niz faza i, kao rezultat toga, dolazi do stadijuma zrelosti. Ako se psihika energija vee (fiksira) za probleme karakteristine za odreenu fazu, odrasla linost je nezrela, tj. neurotina linost. Normalni razvoj, s druge strane, rezultira zrelom, uravnoteenom linou. an Pijae ( Jean Piaget, 1896 1980 ) je po obrazovanju biolog i njegova strukturalistika teorija se u velikoj meri zasniva na idejama iz biologije. Svaki organizam donosi na svet nasleenu organizaciju (fiziku i psihiku), a da bi opstao on se adaptira i menja tu prvobitnu organizaciju da bi to bolje funkcionisao. U toku razvoja, po Pijaeu, dolazi do niza kvalitativnih i ireverzibilnih promena. Sve one vode boljem prilagoavanju i funkcionisanju sistema. Uprkos mnogim i znaajnim meusobnim razlikama, i Frojdova teorija linosti i Pijaeova teorija razvoja inteligencije zasnivaju se na ideji razvojnih stadijuma sa nepromenljivim redosledom, koji predstavljaju put ka zrelosti. Obe ove teorije, dakle, podrazumevaju da je razvoj usmereno kretanje ka zrelosti. Ameriki teoretiari uenja, naslanjajui se na tradiciju bihejviorizma, uglavnom smatraju da ne postoji odreeni razvojni put (unapred fiksiran), koji svaka jedinka mora da proe da bi dostigla zrelost. Svako ponaanje se moe stei na svakom stupnju razvoja samo ako se na odgovarajui nain naui, tj. ako su dobre tehnike obuavanja. Ove teorije ne podrazumevaju usmerenost razvoja, to je sutinska razlika izmeu njih i pomenutih evropskih teorija. Promene nastale iskljuivo uenjem nisu razvojne, jer nisu ireverzibilne (ono to se naui, moe se zaboraviti), ne moraju biti kumulativne (mogunost uenja "iz jednog puta", kao kod emocionalnog uslovljavanja) i ne moraju biti kvalitativne (na primer, uenje napamet). Prema teoretiarima uenja, kljuni faktor razvoja je uenje (sticanje, delovanje sredine). Zahvaljujui pravoj tehnici obuke, na svakom uzrastu javie se bilo koje ponaanje. Razvojne promene se, prema ovim teorijama, kvalitativno ne razlikuju od drugih vrsta promena. Ovakvi teorijski stavovi nastali su u filozofskoj tradiciji empirizma, koji iskustvu pripisuje osnovnu ulogu u razvoju, dok se naslee kao faktor razvoja odbacuje. Nasuprot ovom ekstremnom stavu, nativizam (nastao u filozofskoj tradiciji racionalizma) za kljuni faktor razvoja uzima naslee (sazrevanje). Savremena istraivanja u razvojnoj psihologiji uveliko su dovela u pitanje obe ove krajnosti tako da se danas govori samo o relativnom uticaju ove dve grupe faktora na razli;ite aspekte razvoja.
5|
detinjstva
Pijae (na slici) je esto neopravdano proglaavan za nativistu. Meutim, kljunu ulogu u razvoju on pripisuje aktivnosti (fizikoj i mentalnoj) jedinke, koja nije pasivni primalac uticaja sredine (otuda uloga sredinskih faktora izgleda zanemarena). Osnovni pokreta razvoja kod Pijaea je faktor uravnoteavanja (ekvilibracije). Na svakom stupnju razvoja postoji tenja za uspostavljanjem unutranje ravnotee. Organizam (ukljuujui i njegov podsistem psihiki sistem) je sistem sa autoregulacijom. Naini uspostavljanja ravnotee na razliitim stupnjevima razvoja su razliiti. U poetku su primitivni, da bi u doba adolescencije sistem postao elastian i sposoban da na svako remeenje spolja reaguje adekvatno uspostavljanjem mobilne (pokretne) ravnotee. Osim uravnoteavanja (i praktino neodvojivo od njega) deluju i drugi faktori razvoja: maturacija (saz revanje) i tri vrste iskustva: a) fiziko, b) logiko-matematiko c) socijalna transmisija (prenoenje). a) Fiziko iskustvo je ona vrsta iskustva koja vodi saznavanju fizikih osobina objekata (boja, veliina, oblik itd.). Saznanje o fizikim svojstvima objekata moe se, meutim, postii samo ako postoji neka matematiko-logika struktura (npr. kategorije "okruglo", "uglasto", itd.), u koju moe da se ukljui (asimiluje) to saznanje. b) Logiko-matematiko iskustvo, za razliku od fizikog, rezultira u saznanju odnosa izmeu predmeta (npr. dete broji deset kamenia s leva na desno, pa s desna na levo, zatim ih postavlja u krug i opet broji, da bi konano formiralo pojam broja 10). Logiko-matematiko iskustvo, dakle, prevazilazi saznanje fizikih svojstava predmeta. Saznanje nastalo na osnovu ove vrste iskustva je konstrukcija miljenja, ono je posredovano miljenjem (sloenom intelektualnom aktivnou). c) Prenoenje iskustva sredine u kojoj dete ivi zove se socijalna transmisija. Odvija se putem jezika, na dva naina: neposredno (usmena objanjenja, uputstva) pre svega od strane odraslih, posredno (pisani tekstovi) ovoj kategoriji pripada uenje u uem smislu. Upravo se injenica da je Pijae socijalnoj transmisji kao faktoru (intelektualnog) razvoja pridavao veoma skroman znaaj smatra razlogom zbog koga je esto (pogreno) smatran za nativistu. Meutim, postoje uporedna istraivanja u jednoj oblasti intelektualnog razvoja koju je na psiholoki dnevni red postavio upravo Pijae (razvoj tzv. pojmova konzervacije - v. deo o razvoju miljenja), a koja nedvosmisleno ukazuju na delovanje upravo socijalne transmisije na brzinu razvoja ovih pojmova. Jedno od najpoznatijih i najstarijih takvih istraivanja izvedeno je davno u Meksiku4, a pokazalo je da je razvoj nekih od pojmova konzervacije (naroito konzervacija mase) bri kod dece iz grnarskih porodica, nego kod one ije se porodice ne bave ovim zanatom . U bihejvioristikim terminima ovaj konkretni nalaz bi se objanjavao opservacionim uenjem, no bez obzira na razlike u terminologiji,
4
Price-Williams, D., Grodon, W. & Ramirez, M. Skill and conservation: a study of pottery-making children. Developmental Psychology, 6,(1), 769. 1969.
6|
detinjstva
ovde je svakako re o mehanizmu nekog vida socijalne transmisije. U svakom sluaju, ovo istraivanje, kao i mnoga druga, ukazuju na znaaj delovanja specifinog iskustva karakteristinog za sredinu u kojoj dete ivi na njegov razvoj. Uoimo, meutim, da je ovde re samo o promeni (ubrzavanju) tempa razvoja, ali ne i o preskakanju ili promeni redosleda razvojnih nekih faza.
7|
detinjstva
2. Fizicki i motorni razvoj

Rast je poveanje dimenzija tela i promene njegovog oblika nastaju zbog uveanja i mnoenja elija, a razvoj predstavljaju fine strukturalne promene svih elija i tkiva koje su usklaene raznovrsnim hemijskim i funkcionalnim reakcijama. Rast i razvoj su karakteristini za deje doba pa su oni specifican pokazatelj kako fiziolokog tako i patolokog zbivanja u organizmu. Normalni rast i razvoj su kontinuirani, bioloki, dinamini procesi koji traju od zaea do konane zrelosti. Normalan tok zavisi od skladnog odnosa razliitih endogenih i egzogenih faktora. Razvoj deteta odvija se u jedinstvu kontinuiteta i diskontinuiteta. itav ovaj proces odvija se u odreenim periodima , koji su u meusobnoj uslovnoj vezi. U psihofizikom razvoju oveka mogu se zapaziti neke zakonitosti koje, ipak zbog moguih individualnih varijacija, moemo uzeti kao opte tendencije. Te zakonitosti su: Intermitentnost ( isprekidanost, razvoj na mah). U prvim godinama ivota razvoj nije kontinuiran. Neki oblici ponaanja se jave, egzistiraju jedno vreme, pa ne stanu a zatim se opet jave i to se moe ponavljati vie puta. Ova karakteristika posebno se odnosi na podruje miljenja i govora ali i na podruje nekih motornih vetina. Alternativnost u razvoju, sastoji se u tome da se razvoj raznih funkcija naizmenino izmenjuje. Jedna funkcija se intenzivno razvija a druga izvesno vreme stagnira. Konstantnost razvojnog reda, odnosi se na injenicu da bez obzira u kakvoj se sredini dete razvija kojom brzinom, postoji konstantan redosled razvoja pojedinog ponaanja. To vai i za senzomotorni i psihofiziki razvoj. Cefalo-kaudalni pravac razvoja, odnosi se na injenicu da razvoj tee od glave prema repu, odnosno kod oveka od glave prema ekstremitetima. Ova zakonitost primeena je kod svih ivih bia, a odnosi se na sva podruja : fiziko, motorno, senzorno. Proksimo-distalni pravac razvoja sastoji se u tome, da razvoj ide od kimene modine prema krajevima tela , akama i stopalima. Takoe se odnosi na motorni i senzorni razvoj. Kontrola se najpre postie nad onim delovima tela koji su blii centralnoj osi, pa prema zatim prema ostalima. Sledea zakonitost se odnosi na razvoj lokomotornog aparata za kretanje. Ovaj razvoj tee od podjednake kontrole bilateralnih organa, ka boljoj kontroli unilateralnih. Kada se rodi, dete je simetrino, kako anatomski, tako fizioloki i funkcionalno. Ono ima podjednako razvijene obe strane tela. Sa rastom postaje asimetrino, poinje da jednu svoju stranu (obino desnu) koristi vie od druge. Slina ovome je i tendencija da se eliminie suvino angaovanje miia. Pri savladavanju neke motorne vetine dete mlaeg uzrasta koristi daleko vei broj miia, nego to je za izvoenje te radnje potrebno. Najbolji primer za to je suvino pritiskanje olovkom po papiru na poetku crtanja ili pisanja. Razvoj tee od opteg, globalnog ponaanja ka diferenciranom, to se najbolje moe videti kod emocija, koje su u poetku sline optoj uzbuenosti, da bi se kasnije izdiferencirale.
8|
detinjstva
2.1. Motorni razvoj

Gledanje, plakanje i sisanje imaju oita ogranicenja kao sredstva za upravljanje okolinom. Zamislite na trenutak da se ne mozete kretati ili hvatati predmete i baratati njima kako Vi to hoete. Zapravo, drugi Vam ljudi moraju dati zanimljive predmete koje mozete razgledavati. Ova kratka vezba moe vam dati osecaj za ogranienje mogunosti kojima novoroene raspolaze za delovanje na fizicki svet koji ga okruuje. Ipak, ogranieno novoroene ubrzo postaje devetomesecno dete koje poseze za svim stvarima i sve grabi. Ovaj brzi preobraaj kljuno je obelje razvoja u dojenikoj dobi. Zapravo, taj brzi preobraaj daje detetu sredstva kojima moe sticati znanje i postici osecaj kompetentnosti, putem njegove sve vee samokontrole Pokret je osnovna karakteristika ivota kojom se izraavaju oseaji (mimika), uspostavlja verbalna i gestovna komunikacija (govor, gestikulacija), ovladava prostorom i postie bioloka samostalnost U najranijem ivotnom dobu pokret je odraz stanja i ponaanja deteta. Kod novoroeneta motorni obrasci su refleksne prirode. U doba odojeta, preko obrazaca posturalne kontrole, razvijaju se obrasci voljnih pokreta, a kasnije, preko brojnih neuronskih veza, formiraju se sekundarno automatizovani, koordinisani voljni pokreti. Motorni razvoj zdravog novoroeneta, odojeta i malog deteta odvija se potpuno spontano, prema prirodnim zakonitostima i direktno zavisi od anatomske i funkcionalne adekvatnosti centralnog nervnog sistema (CNS).5 Tok ovog razvoja determinisan je genetski utvrenim obrascima razvoja, ali je istovremeno stimulisan i nadraajima iz spoljne sredine. Na ove nadraaje, koje mozak kao organ, odgovoran za integraciju i koordinaciju, prima od ulnih organa, odgovara automatskim sloenim reakcijama. Za dete to znai stalno poboljavanje motornih sposobnosti pomou kojih se ono bori za svoju fiziku nezavisnost, kao i sposobnost adaptacije na uslove socijalne sredine. Usvajanje glavnih motornih funkcija (kontrola glave, boni transferi u leeem poloaju, sedenje, stajanje, hod, puzanje, hvatanje) odvija se potpuno spontano. Sve motorne radnje dete naui i savlada potpuno samo i zato nije potrebno dete da sedi, stoji, hvata, hoda. Uenje deteta motornim radnjama predstavlja grubo, nepotrebno i nepoeljno uplitanje u spontan motorni razvoj kojim se ometa i usporava normalno usvajanje motornih funkcija. Uvek treba imati na umu da izmeu motornog i psihikog razvoja postoji tesna veza i jak meusobni uticaj, te se zato umesto termina motorni esto koristi termin psiho-motorni razvoj. Promene koje se odigravaju u prvoj godini ivota spadaju u najobimnije, najintenzivnije i najznaajnije tokom celog razvojnog perioda. Na roenju, dete je zarobljeno u bioloke reflekse, i postepeno im se otima, da bi na kraju prve godine ivota bilo u stanju da prepoznaje svoju okolinu, da ui, i da je postepeno kontrolie. Osnovne telesne funkcije (cirkulacija, disanje, varenje, izluivanje, homeostaza i regulacija temperature) dobro su razvijene kod zrelog, donesenog novoroeneta, ali su sve ostale funkcije nezrele. Novoroene reaguje na jake zvune, vidne, taktilne i mirisne drai okretanjem glave,
5
Stojiljkovic S.: Psihijatrija sa medicinskom psihologijom, Zagreb, Medicinska Knjiga, 1986.
9|
detinjstva
treptanjem, grimasama ili ak plakanjem, ali su svi ovi odgovori po refleksnom tipu i u funkciji su preivljavanja deteta. Potrebno je vreme i iskustvo da bi dete ovladalo svojim ulima i bilo u stanju da ih koristi za komunikaciju i kontrolu spoljanjeg sveta. Na roenju dete spontano zauzima fetalni poloaj zbog prevage tonusa miia fleksora nad ekstenzorima. Glava deteta mlitavo pada, a pokreti su nagli, po refleksnom tipu. Na roenju i u prvih est meseci ivota prisutni su takozvani primarni (primitivni) refleksi meu kojima je najznaajniji Moroov refleks, asimetrini tonini refleks vrata (ATRV), i automatski hod. Njihov znaaj je u tome to ukazuju na aktivnost nervnog sistema odojeta i predstavljaju osnovu za kasniji motorni razvoj. Primarni refleksi iezavaju do polovine prve godine ivota i bivaju zamenjeni tzv. sekundarnim refleksima meu kojima su za razvoj funkcije hodanja i hvatanja posebno znaajne potporne reakcije. Motorni razvoj u prvoj godini ivota odvija se cefalo-kaudalnim pravcem: dete prvo uspostavlja kontrolu miia vrata i odrava poloaj glave, zatim miia trupa to omoguava sedenje, a kasnije i stajanje i hodanje. Razvoj fine motorike (hvatanje, manipulacija rukama) odvija se u medio-lateralnom pravcu: dete prvo ovladava pokretima iz velikh zglobova ramena, zatim lakta, i najzad, prstiju. Za uspean razvoj finih motornih funkcija neophodan je i neometan razvoj vida i koordinacija izmeu ovih funkcija. Oteenje ula vida (slepa deca) usporava razvoj fine motorike. Grubi razvoj motorike i ula u prvoj godini deteta odvija se u interakciji sa psiholokim razvojem deteta. Na roenju, unutranjim svetom deteta dominiraju oseanja prijatnosti ili neprijatnosti, vezana za zadovoljenje osnovnih potreba deteta (hrana, spavanje, temperatura) ali se vremenom razvijaju oseanja vezana za spoljanje dogaaje i za osobe, na prvom mestu majke deteta. Izmeu deteta i majke razvija se posebna oseajna veza, tzv. privrenost. Krajem prve godine dete je sigurno vezano za majku, raspoznaje bliske osobe i raduje im se, kao i predmetima i situacijama, i jasno ih razlikuje od nepoznatih osoba. Na tom uzrastu dete ve poseduje rane koncepte vremena i prostora. Ono postaje svesno stalnosti sveta i osoba, odnosno, zna da predmeti i osobe postoje iako trenutno nisu na dohvat ruke ili u vidnom polju. Paralelno sa saznajnim i oseajnim razvojem, odvija se i razvoj govora.
2.1.1. Neometan razvoj kretanja u prvoj godini ivota

Novoroene i mlado odoje lei na stomaku u savijenom poloaju. Savijenost zahvata i gornje i donje ekstremitete. Zbog jake savijenosti nogu, karlica je odignuta od podloge, pa je zato teina tela na obrazu, grudima i podlakticama bono od tela. Od treeg meseca i u etvrtom, dete poinje da odrava ravnoteu, a preduslov za to je da su oba lakta ispred linije ramena, da je jaka fleksija u karlici popustila i da se teina tela pomerila sa grudi ka stomaku. Ova faza u motornom razvoju oznaena je kao oslonac lakat-karlica. Samo iz ovog poloaja dete moe nesmetano da okree glavu. U petom i estom mesecu dete se sve vie odie, tako da sa est meseci potpuno oprui laktove i oslanja se na otvorene ake. Teina tela premeta
10 |
detinjstva
se sa stomaka ka karlici. Ova faza u motornom razvoju zove oslonac: aka-karlica. Sa punih sedam meseci funkcija oslonca na ake je toliko dobra da se dete pomera unazad a teinu nose ake i bedra. Tako dete ui da optereuje noge, dok bono pomeranje postie osloncem jedna aka-karlica. Sa osam meseci dete uspeva da odigne karlicu od podloge i tako otkriva oslonac: aka-koleno. Meutim, jo uvek ne moe da pue jer mu nedostaje pomeranje teine na bok. Ovo e uvebati u poloaju na stomaku unakrsnim pokretima tela: okree se oko pupka udesno i ulevo. Kada savlada pomeranje teine na bok, stvoreni su uslovi za kretanje napred (deveti i deseti mesec). Sa deset meseci dete zauzima etvorononi poloaj, klati se napred nazad i pri tome naizmenino optereuje ruke i kolena. Tako uvebava ravnoteu za puzanje i tek onda e moi dobro i koordinisano da pue. Iz puzeeg stava e lako prei u kosi sedei i opet iz sedeeg u puzei. Ako je dovoljno stabilno i sigurno, moe da se podigne i otkrije oslonac aka-stopalo ili medvei hod. Iz ovog poloaja dete moe da ustane u stojei stav sa 10 ili 11 meseci. U prvim mesecima ivota (do treeg meseca), odoje ima refleksne pokrete tela holokinetika faza, i na sve drai reaguje refleksnim pokretima ekstremiteta (Morov refleks). Morov refleks e u drugom mesecu prei u fazu telesnih reakcija distona faza. Sa tri meseca odoje lei na leima simetrino, dovodi obe ake ispred lica,igra akaaka. Noge su savijene, dodiruju podlogu petama ili su odignute.Sa etiri meseca dete moe dobro da dri ravnoteu na leima, noge su savijene u kukovima i kolenima, izvodi stopalima pokrete hvatanja kao i akama. Potiljak i gornji deo tela su oprueni. Lei pravo, tj. linija: nos-pupak simfiza je prava. Dete staro pet meseci zauzima perfektan sedei stav u leeem poloaju. Noge su podignute, dodiruje akama svoja bedra, posmatra stopala, koja su sve blie glavi. Sa est meseci odoje hvata stopala rukama, a sa sedam ih stavlja u usta. Pri ovom pokretu premeta se teina tela. Teina tela se prebacuje ka glavi pri emu se istee lumbalni deo kimenog stuba. Sa sedam meseci dete moe vrlo dobro da se okrene sa lea na stomak preko obe strane. Sa osam meseci rado se igra na boku, da bi sa devet ili deset meseci otkrilo tzv. sedenje ukoso, tj. da bi potpuno samo selo. Sa jedanaest meseci 90% dece moe samostalno da zauzme pravilan sedei stav iz koga esto prelazi u puzei preko sedenja ukoso i opet se vraa u sedei.
2.1.2. Razvoj motorike u bonom poloaju do hodanja

Posmatranjem bonog poloaja mogu se ustanoviti elementi hodanja u leeem stavu. Sa etiri meseca dete se moe skotrljati na bok bez pomeranja teine i sa rukama i nogama ispod tela. Sa pet meseci, dok lei na boku javlja se bono pomeranje karlice. Sa bonim pomeranjem karlice dorzalno i ventralno poveava se radijus kretanja nogu i postie diferencijacija nogu. Sa est meseci, kada se dete okree sa lea na stomak, uoava se uzorak hodanja u leeem poloaju na boku: donja strana (na kojoj lei) je oslonac, gornja strana je pokretna, noge s e kreu automatizmom koraanja. Sa sedam meseci dete se podjednako dobro okree na obe strane. Strana oslonca i slobodna pokretna strana se stalno menjaju pri emu strana oslonca ili donja strana odgovara fazi hoda u kojoj se staje na nogu, dok slobodna strana odgovara fazi iskoraka napred. Dakle, dete hoda pri okretanju oko sredine tela na drugu stranu. Sa osam
11 |
detinjstva
meseci dete se okree sa stomaka na lea i izvodi kontrapokret od zone rame-karlica, tj. obrtanje kimenog stuba. Ovakav pokret odrasli automatski ine u hodu. Sa devet i deset meseci dete je uvebalo sve faze kretanja i miine grupe u leeem poloaju tako da sada moe da se uspravi, da puzi, da podie jednu nogu i da se preko kleeeg stava uspravi uz predmete u stojei stav. Krajem jedanaestog i u dvanaestom mesecu 90% dece poinje prohodavanje u stranu uz pridravanje za predmete. Vie od 50% dece sa punih dvanaest meseci hoda slobodno bez pridravanja.
2. 2. Prenatalni razvoj
Prenatalni razvoj poinje oplodnjom ili zaeem. itav prenatalni razvoj deli se u tri dela: 1. Ovum od 0-2 nedelje prestavlja period intenzivnog deljenja elija , dok se ne obrazuje masa u kojoj se javljaju tri karakteristina sloja : ectoderm ( iz kojeg se razvija nervni sistem) mesoderm (iz kojeg se razvijaju kosti i miii ) endoderm (iz kojeg se razvijaju unutranji organi) 2. Embrionalni period kraj druge nedelje do kraja drugog meseca. Naglo raste i na kraju ima sve delove ovejeg tela. 3. Fetus obuhvata period od od poetka treeg meseca do roenja. Prvu obimniju studiju o ponaanju fetusa je objavio 1922 godine Minkovski, a nekoliko godina kasnije Huker je utvrdio da fetus u 14 nedelji pokazuje grimase na licu ako se drai oko brade i usta. Takoe je utvreno da kod fetusa postoji refleks hvatanja u periodu izmeu 10.5-11.5 nedelja. Prema Furlanu fetus moe razviti i uslovne reflekse tj. moe uiti jer su kod fetusa ve dobro razvijeni ne samo organi ula, organi koji omoguavaju reakciju (miii), ne samo ivani putevi koji svojim impulsima te organe povezuju ve i modana kora koja je organ stvaranja privremenih nervnih veza. U prenatalnom periodu olfaktorne strukture su razvijene ve u prvoj polovini. Gustativne strukture se ve razvijaju u treem mesecu prenatalnog perioda i dete percepira promene plodove vode. U treoj nedelji od zaea poinje diferencijacija elija koja stvara osnovu za razvoj oka, ali oni ivac i ostale strukture nisu anatomski jo potpuno opremljene ak ni prilikom roenja. Sl. br. 3. Prikaz u prenatalnom razvoju.
12 |
detinjstva
Sluni nervni mehanizmi zavravaju razvoj u poslednjim mesecima prenatalnog ivota( 27 nedelja trudnoe), sa time to dete uje otkucaje srca majke i jae spoljne zvukove. Razvoj nervnog sistema prema nekim ispitivanjima ve od 19 dana zaea na embrionu se moe uoiti brazda koja predstavlja osnovu budueg nervnog sistema. Mozak se razvija iz tri mehuria koja se ve istiu u etvrtoj nedelji embrionalnog ivota. Do 6 meseci povrina mozga je glatka, a tek onda poinje da se naborava. Po roenju deiji mozak veoma lii na mozak odraslog oveka. U ovom periodu razvija se i sistem refleksnog luka. Diferenciraju su nervna vlakna: jedna idu ka periferiji, a druga ka centrima. Nervna vlakna se razvijaju ceo ivot i na taj nain nam omoguava da stvaramo vebe i uimo nove vetine. Receptori za toplo i hladno razvijeni su pre roenja. Smatra da je poroaj za svako dete potresan dogaaj i ogromna promena, meutim teorija poroajne traume u normalnim okolnostima je malo verovatna obzirom da dete na poroaju je jo nezrelo i nedovreno bie i njegovi organi za ula, a naroito ulo bola jo nisu potpuno razvijeni. Tako se u srednjem veku izlazak deteta iz sigurne sredine u majini m generativnim organima u manje sigurnu spoljnu sredinu usporeivao sa isterivanjem prvih ljudi iz raja zemaljskoga. Na to podsea i objanjenje prvog deijeg plaa to ga je filozof E. Kant , rekavi da je taj prvi pla protest deteta protiv tragedije to se moralo roditi. ak i u nekim dananjim psihoanalitikim koncepcijama mogu se nai odrazi takvih, u osnovi religioznih shvatanja. Ta su shvatanja nauno neodriva.
2.3. Period novoroeneta

Novoroene mora ovladati sa tri funkcije: disanjem, uzimanjem hrane i izbacivanjem otpada svog metabolizma ( urinacijom ili defekacijom ) Prvo prolaenje vazduha kroz detetov dunik nadrauje glasnice koje proizvode zvuk to ga esto ujemo kao prvi deiji pla. Ponaanje novoroeneta zavisi od stanja budnosti, pa se razlikuje est stanja aktivnosti novoroenog deteta : 1. duboki san , 2. povrni san sa brzim pokretima oiju (REM-rapid eye movement) 3. pospanost, 4. budnost i oputenost, 5. budnost i aktivnost, 6. budnost i pla. Zdravo i doneeno novoroene u mirnom stanju zauzima poloaj potpune fleksije. Ukoliko je jae izraena asimetrija i oputenost , ili jae prisutno uvijanje lea ili vrata (opistotonus), to je patoloki nalaz. Novoroene je sposobno za kratkotrajnu fiksaciju predmeta unutar vidnog polja. Radije fiksira objekte slinije ljudskom liku. Krajem prve nedelje ivota reaguje na ponavljane blage zvune i vidne stimulanse smanjenjem srane reakcije, a na grube i nagle stimulanse ubrzava srani rad. Prvi sati i dani su znaajni za
13 |
detinjstva
uspostavljanje emocinalne veze s majkom, pa se organiziraju tzv. rooming-in progarmi. Prelaskom iz intaruterinog u ekstrauterini ivot, novoroene relativno brzo aktivira vitalne funkcije. Boulbi (Bowlby) engleski psihoanalitiar 80-tih godina govori o afektivnoj vezanosti deteta i majke, iji nedostatatk moe dovesti do poremeaja kod deteta. Katarina Bridis je konstatovala da odmah po roenju postoji jedno nediferencirano uzbuenje ili uznemirenost, koje je reakcija na svi unutranje i spoljne uticaje, a ujedno je izraz za prijatno i nepriajtno stanje. Iz te uznemirenosti razvijaju se ostale emocije. Kod novoroeneta je motorika prilino dobro razvijena jer mae rukama, mae nogama, pokree glavu, zeva i oi ne miruju. Visoko je razvijena senzorika, ak se moe rei da je veina njegovih ulnih organa potpuno funkcionalna. Ono dobro vidi, iako se one jabuice jo ne pokreu usklaeno ve svaka za sebe. Novoroene i dobro uje, ali su njegove reakcije na zvukove drugaije nego to e biti kasnije, tako da ono ne reaguje na grmljavinu ili na zavijanje sirene, ali pokazuje izrazite znakove preplaenosti kad uje zvukove koji nastaju guvanjem papira. Detetovo je ulo ukusa dobro razvijeno, to se vidi iz injenice da slatke stvari rado uzima u usta, a slane, kisele i gorke stvari energino izbacuje. Ispitivanjem mirisne osetljivosti novoroeneta ustanovljeno je da ono osea otre i retke mirise . Na miris fekalija uopte ne reaguje, jer je za njega korisno, zbog toga to esto mora leati u vlastitom izmetu. Opip je ve normalno razvijen. Temperaturna osetljivost je razvijena, ali je mnogo izraenija osetljivost za toplo nego za hladno , jer jo nisu razvijene lezde znojnice , pa se jo ne moe znojiti i tako osloboditi suvine toplote. Novoroene poinje da ui odmah nakon roenja i to uenje je uslovno refleksne prirode. Uenjem se stvaraju neke osnovne navike, najpre navika prelaska iz budnog stanja u san i navika buenja nakon nekog vremena spavanja, zatim sticanje navike hranjenja u odreeno vreme i sticanje navike na prisutnost ljudi u svojoj okolini. Kao kriterijum dokle dete treba smatrati novoroenetom ponekad se smatra zarastanje pupka. Fazu novoroeneta treba shvatiti kao razdoblje u kojem se dete prilagoava na ivot s vlastititm biolokim funkcijama disanja, hranjenja i odstranjivanja otpadaka iz svog metabolizma. Kada su se te funkcije uhodale dete prestaje biti novoroene i od tada se smatra dojenetom.
2.4. Period dojeneta

Dete smatramo dojenetom do navrene prve godine nakon roenja. U ovom peridu uspostavlja se jaka emocionalana veza sa majkom i dojene doivljava nagli psihomotorni razvoj. Savremena pedagogija ovaj period smatra znaajnim, pa propusti koji se uine na planu emocionalnog, intelektualnog i socijalnog sazrevanja teko se (a neki nikako) ne mogu nadoknaditi u kasnijem razvoju deje linosti. Umesto tih refleksa dete razvija druge vrste kretanja ono ne samo da mae rukama i nogama nego se poinje i prevrtati a u drugom delu tog razvoja i puzati. Od drugog meseca se postepeno uspostavlja koordinacija onih jabuica.
14 |
detinjstva
Predmete due fiksira u trajanju od 10-12 sekundi ve sa dva meseca, sa etiri meseca dobro prati pogledom predmete koji se kreu, dok se sa pet meseci satrosti zavrava koordinacija onih jabuica.ejs (Chase) 6je ispitivao da li dete u prvim mesecima ivota moe da prati svetlo obojenu taku koja se kree. Pretpostavio je, da e, ako vidi boju, dete pratiti kretanje obojene take po neobojenoj podlozi iste vrste. Ako se obojena taka kree preko podloge iste boje i iste svetloe, dete nee primetiti niti e je pratiti pogledom. Ispitao je 24 dece starosti od 15 do 70 dana. Radio je sa crvenom takom na crvenoj podlozi iste boje i razliite svetlosti i sa crvenom takom na podlozi razliite boje. Sva deca su pratila kretanje obojenih taaka, kada su one bile razliite boje od podloge, a ostale situacije nisu pratila to je znak da su reagovala na boju. Takoe nisu pratila taku kada su bila pospana. Prvi osmeh se javlja izmeu tree i pete nedelje, dok u drugom mesecu smeje se kao odgovor na smeh drugih lica. Smatra se da je to poetak socijalnog ponaanja, a sa etiri nedelje javlja se prvi grleni zvuk. Shvatilo je da plaem privlai panju na sebe. Njegov pla postaje diferenciran zvuk, pla varira u zavisnosti od razloga plaa: glad, pospanost bol. U periodu od etiri meseca zapoinje drutvenu igru smehom, gue kada mu se neto progovori i to je poetak socijalne vokalizacije. Brblja od treeg do sedmog meseca a u estom jasno izgovara nekoliko slogova koji se lake izgovaraju npr: ta-ta , de-da. Lako zaplae na malu provokaciju, poinje da prepoznaje strane osobe i da ih razlikuje od domaih. U ovom periodu postoji pojaan strah i pojavljuje se naklonost prema osobama iz porodice. Sa deset meseci izgovara jednu ili dve rei imitirajui izgovor odraslilh, obraa panju na svoje ime, moe da se igra sa prostim igraakama. Sa dvanaest meseci zna svoje ime, izvrava proste naredbe, zna znaenje ne i da. Pokazuje ljutnju , ljubomoru i druge emocije. Egocentrino je vodi rauna o sebi ovaj elementarni stadijum afekivnosti naziva narcizmom ali treba razumeti da je to narcizam bez narcisa tj. svesti o sebi. Sa tri meseca pamti nekoliko minuta. U ovom periodu zapoinje vaan razvoj funkcije ake, koja je do kraja drugog meseca zatvorena sa palcem u dlanu, zbog trajno prisutnog Robinsonovog refleksa hvatanja. U toku treeg meseca aka se postepeno otvara i palac odmie od dlana. Igra se sa rukama i prstima, moe preneti aku ili predmet do usta ; time izraava svoju volju i nameru. Posee za svetlijim i tamnim predmetima, ali ih promai jer ne moe oceniti rastojanje. U periodu od pet meseci prua ruke prema predmetima, obuhvata ih celim dlanom i sa 4 prsta. To je digitopalmarno hvatanje. Sa est meseci slui se potpuno palcem a predmete prihvata palcem, kaiprstom i srednjim prstom. U peridu sa etiri meseca poinje da puzi, mada je ono najizrazitije sa devet meseci, u ovom periodu podie se iz sedeeg u stojei poloaj i stoji bez pridravanja. U periodu od 11 meseci moe da prohoda. Moe da sedne iz stojeeg poloaja bez tue pomoi. Ve gotovo odmah posle roenja dojene ima razvijene receptore i u osnovi ima formiran nervni sistem, iako razvoj mikroskopske strukture kore velikog mozga jo nije zavren. Receptori omoguavaju stvaranje oseaja tako predstavljaju pravi instrument prilagoavanja sa kojim se dete slui, i to najpre kao sredstvo odbrane, a kasnije kao sredstvo upoznavanja. Bitnu ulogu u tom smislu imaju ulo vida, mirisa, ukusa, i proprioreceptivni oseaji. Senzorni razvoj dojeneta u poetku nije toliko vidljiv kao razvoj njegove motorike,
6
Ross Vasta, Marshall M. Haith, Scott A. Miller; DJEJA PSIHOLOGIJA (Moderna znanost) 3.izdanje, Naklada slap, Senat sveuilita u Zagrebu, Zagreb, 2007.
15 |
detinjstva
jer su ve kod novoroeneeta organi ula manje vie potpuno funkcionalni. Potreba dojeneta da doivi razliite oseaje tolika je da neki strunjaci govore o njegovoj senzornoj gladi ili o gladi za spoljnim nadraajima. Senzorne procese, procese opaanja i motorne procese, dosta je teko odvojiti u ranom detinjstvu. Senzomotorne strukture predstavljaju izvor razvojnih funkcija kod dece. Meutim, razvoj opaanja je rezultat senzornog uenja. Bitno je navesti da postoje dva pristupa koja su se koristila prilikom ispitivanja ulne osetljivosti. Prvi pristup se sastoji u tome da na dete deluje samo jedan stimulans pa se prati da li e dete na njega reagovati ili ne i na koji nain reaguje, pribliavanjem ili udaljavanjem. Drugi pristup sastoji se tome da na dete deluju dva stimulansa , koja se razlikuju samo u jednom pogledu, a onda se posmatra reakcija deteta. Ako dete na njih razliito reaguje, konstatuje se da je diferenciralo poloaj.
2.5. Srednje detinjstvo

Doba ulaska u deji vrti i prve kolske godine do adolescencije (5-12 god.) ine tzv. srednje detinjstvo. Osnovne promene i vodee aktivnosti deteta u tom uzrastu vezane su za novu motivaciju poetak kolovanja i uenje koje kroz nova, obogaena, proirena i produbljena saznanja donosi veu odgovornost deteta prema kolskim i drugim obavezama, ali i radost zbog postignutog uspeha. Osnovni parametri telesnog razvoja su visina i teina tela, njihove strukturne komponente: miina masa, i masno tkivo. Analizom ovih komponenti moe se utvrditi i tempo razvoja telesne grae. Visina je osnovni parametar nivoa i tempa razvoja telesne grae. Rast u visinu se ne odvija ujednaeno. Srednje vrednosti visine tela pokazuju znaajne razlike u meugodinjim priratajima uopte, ali i individualno. Postoje znaajne razlike u srednjim vrednostima visine tela kod dece i omladine iz razliitih geografskih sredina. Teina tela je takoe osnovni parametar nivoa i tempa razvoja telesne grae, ali ona spada u tzv. dinamiko - promenljivu dimenziju, jer je podlona uticajima sredine i moe pokazivati velike varijacije, pa ak i u toku dana. Miina masa je jedna od znaajnih komponenti ukupne mase tela, pa je ujedno i limitirajui faktor u ispoljavanju motorike spremnosti. Kotana masa je u znaajnoj korelaciji sa miinom masom. Ona omoguava svakom organizmu da hoda, tri, skakue itd. Deji rast u visinu je usporen. Jedino donji udovi neto bre rastu. Svi organski sastavi se usavravaju u grai i funkciji. Fiziki rast deteta u srednjem detinjstvu je relativno stalan: svake godine ono dobija oko 3.5 kg na teini i 6 cm na visini. Obim glave poveava se sporo, tako da izmeu 5. i 12. godine naraste od 51 do 54 cm. Visina deteta pokazuje stalan i ravnomeran porast do 10. godine kod devojica i 12. godine kod deaka kada dolazi faza adolescentnog ubrzanja rasta. Za to razdoblje karakteristina je i pred pubertetska debljina koja kod deaka nestaje tokom adolescencije, a kod devojica esto ostaje. Kotani sistem posebno kima i stopala, zahtevaju panju tokom kolovanja: ispravljanje kime, nepravilan poloaj pri sedenju u klupi lako dovode do ranih promena (deformacija) koje se moraju ispravljati vebama.. Funkcija miinog i kotanog aparata je stabilnija i pokazuje veu snagu nego kod predkolske dece. Sedmogodinje dete lako podnosi etnju i
16 |
detinjstva
do 1 sat, a da ne osea potrebu za odmorom. Pred kraj mlaeg kolskog doba kima prima svoju definitivnu formu. Zato ne valja decu optereivati mirnim stajanjem ili dugotrajnim sedenjem u istom poloaju, ili noenjem tereta. Na osnovu longitudinalne studije promena visine tela (Bayley, iz Sinclair-a) osoba od 1-18. godina ivota, dobijeni su podaci o procentualnom iznosu visine tela, u svakoj godini u ovom razdoblju, od definitivne visine tela u zrelom dobu. Na osnovu ovih podataka, mogue je za svaku osobu odreenog hronolokog uzrasta u ovom razdoblju orijentaciono izraunati vrednost za oekivanu definitivnu visinu tela koju e dostii u zrelom dobu. Na primer, ako deak kada napuni 10 godina ima visinu tela 135,3 cm, a u toj godini je to 78% od definitivne visine u zrelom dobu, onda se moe oekivati da e kao odrastao imati 135.3 x 100 = 173,5 cm. Izraunati proporciju Visina tela dostignuta u raznim godinama ivota, izraena u procentima od konane visine u doba odraslog Raunanje proporcije 10 godine naraste 78 % 135 cm iznosi 78 % 135 /78 jednako x : 100 78 x X jednako 135 x 100 78 x X jednako 13500 1350 /78 jednako 173,5 Krajem ovog perioda kod dece se javljaju razlike u tipu disanja u zavisnosti od pola. Kod muke dece naglaava se trbuni, a kod enske dece grudni tip disanja. Frekvencija disanja se postepeno smanjuje na 20 u minutu. Vitalni kapacitet raste od 1200-1300 cm3 na poetku, do 2000-2100 cm3 na kraju ovog perioda. Arterijski krvni pritisak se postepeno poveava, a frekvencija srca i dalje smanjuje i krajem ovog perioda iznosi oko 90 u minutu. Funkcionalne mogunosti srca postaju postepeno sve vee. Pri maksimalnom optereenju postepeno se poveavaju vrednosti maksimalne plune ventilacije (na 60-70 lit/min.) i maksimalne potronje kiseonika (na 1,7-2 lit/min.). Razvoj muskulature se intenzivira u uzrastu od 8-10 godina. Neprekidno rastu pokretaka snaga, brzina kontrakcije i musculature. Odnos miine mase prema celokupnoj telesnoj masi menja se tokom ivota. Kod dece je muskulatura prema optoj telesnoj masi znatno manja nego kod odraslih. Teina muskulature kod novoroeneta orijentacijski iznosi 23.3% celokupne teine tela, oko 8. godine dostie 27,2%, u 15-16. godini 32,6%. a u 17-18. godini dostie kod mukarca preko 40% (Letumov). Srce i dalje zaostaje za porastom celokupne telesne mase. Ovaj nesklad je najvie izraen u uzrastu od 10 godina. Frekvencija sranog rada se znatno usporava (90 udara/min, u 7. godini, 82 udara/min, u 12. godini) i akcija postaje sve vie ritmina. Razlike u frekvenciji pulsa izmeu polova nastaju u 7-8. godini, puls kod deaka postaje sporiji.
17 |
detinjstva
Sl. br. 4. Telesne proporcije u razliitim starosnim periodima
2.6. Adolescencija i promene u adolesenciji

Adolescencija je period sa nejasnim i promenjivim donjim i gornjim uzrastnim granicama. Dolazi od latinske rei adolesscerre to znai rasti, sazrevati, jaati. Za donju granicu neko uzima poetak a neko kraj puberteta koji se menjaju od generacije do generacije i od kulture do kulture. Za gornju granicu uzima se puna zrelost ije su granice takoe promenljive i varirajy od pravnog sistema koji odreuje granice punoletstva. Veina zemalja odreuje tu granicu od 18. do 21. godine a neke uzimaju i 21 ili 23 godinu. U naoj zemlji se kao granica uzima 18 godina, mada se za maloletne prestupnike uvodi i termin stariji maloletnik sa uzrastom od oko 20 godina. Takoe, poetak, trajanje i zavretak ovog perioda zavisi i od pola. U strunoj (psiholokoj) literaturi adolescencija se razliito odreuje. Po nekim autorima adolescencija predstavlja peralazni period od detinjstva ka relativnoj zrelosti. Prema Musu (Muuss, R) adolescencija je sa psiholokog stanovita period u kome treba da se ostvari novi vid prilagoavanja koji odvaja deje ponaanje od ponaanja odrasle osobe u odeenoj socijalnoj sredini. Sa sociolokog stanovita adolescencija predstavlja prelazni period izmeu zavisnog detinjstva i nezavisnog doba zrelosti dok je hronoloki to period od oko 12. do 21. godine ivota sa varijacijama koje proistiu iz individualnih i kulturolokih inilaca. Za Margaret Mud (Mead, M) i Eriksona (Erikson, E) ovo je period u kome jedinka ima mogunost da slobodno eksperimentie sa sopstvenim identitetom, odnosima sa drugim ljudima i sa razliitim idejama, bez obaveze da se konano izjasni ili opredeli za odreeni stil i nain ivota. Za neke autore adolescencija je doba polne zrelosti jep je nekada polna zrelost uzimana kao merilo opte zrelosti. Kao kriterijum polne zrelosti kod devojica se uzima prva menstruacija (menarha), a kod deaka spontano nono izbacivanje semena (polucija). Stari Grci i Rimljani (prema G. Medinnus-u 1969) adolescenciju nisu smatrali posebnim periodom u razvoju kako se ona shvata danas. Po njima to je period od 1 do 2 godine u kome
18 |
detinjstva
se odvijaju fizike promene od seksualne nezrelosti ka seksualnoj zrelosti. U lovakim kulturama detnjstvo se zavrava oko 8. godine ivota. U agrarnim kulturama izmeu desete i dvanaeste godine. U industrijskoj kulturi adolescencija predstavlja produetak zavisnosti perioda detinjstva. Nema sumnje da je postizanje seksualne zrelosti jedna od najznaajnijih karakteristika adolescencije. Meutim, mnoga istraivanja meu kojima i istraivanja Kinzijeve (Kinsey, A) 7pokazala su da seksualne aktivnosti u periodu adolesencije doivljavaju snaan porast, ali razliiti oblici seksualnog ponaanja postoje i tzv. Fjordovom periodu latencije. Prema tome, poetak, trajanje i kraj adolescencije je uslovljen kulturom i civilizacijom. Meu strunjacima iz ove oblasti dominira stanovite da ukoliko je neki narod civilizovaniji utoliko due traje prelazni period od detinjstva do relativne zrelosti. Kod njih dolazi najpre do polnog sazrevanja dok se kopmletna linost formira kasnije. Ovde se misli na emocionalnu zrelost, sposobnost obavljanja odreenog posla ili zanimanja kao i na ivotne stavove. Zato adolescenciju ne smemo da zamenimo s pubertetom. Pubertet je samo deo adolescencije. Ceo ovaj period neki autori dele na manja razdoblja. Jedna od najprihvatljivijih je klasifikacija koju daje Herlok (Hurlock, E) koja adolescenciju kao pazvojno doba deli na tri dela: a) preadolescencija (priblino od 10. do 12. godine), b) rana adolescencija (priblino od 13. do 16. godine) i c) kasna adolescencija (priblino od 17. do 20. godine) Prema klasifikaciji drugih autora preadolescencija bi odgovarala periodu pre puberteta, rana adolescencija periodu puberteta i kasna adolescencija mladalakom dobu.
2.6.1. Promene u fizikoj sferi linosti

U poetku adolescentnog perioda osoba je veoma osetljiva na sve promene koje se deavaju u fizickoj sferi, a pogotovo na komentare koje odrasli, pa ak i vrnjaci, znaju da upute adolescentu, ne razmiljajui mnogo o posledicama. O znaaju koji telesno Ja ima za sliku o sebi, govore i podaci da adolescenti u periodu rane adolescencije (13 do 15 godina) koriste gotovo iskljuivo telesne karakteristike da bi opisali sebe, i to obino karakteristike koje smatraju nepoeljnim (debeo, krupan, nizak, i sl.). Tek kasnije, u periodu pozne adolescencije, adolescenti opisuju sebe kroz neke intelektualne, socijalne i emocionalne kategorije, obino poeljne (drustven, iskren, pametan, i sl.). U periodu adolescencije dolazi do kvalitativnog skoka u intelektualnom razvoju: prelazak sa konkretnih na formalne operacije. Karakteristike formalnog miljenja su: Adolescencija, kao period, nije univerzalan ve kulturom uslovljen fenomen drutva. Tako, kraj adolescencije i poetak odraslog doba variraju sposobnost apstraktnog miljenja - miljenje se oslobaa dominacije konkretnog, javlja se hipoteticko deduktivno miljenje, adolescent je u stanju da misaono eksperimentise, da formulie
7
Radonjic S.-Psihologija za II razred gimnazije, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Novi Sad, 1992.
19 |
detinjstva
hipoteze, koje onda misaono proverava. Zahvaljujui apstraktnom miljenju adolescenti su u stanju da razumeju metafore, poslovice i analogije svih vrsta, kao i da uivaju u ironiji i satiri; vea fleksibilnost u miljenju - u periodu rane adolescencije (12 i 13 godina), osoba ne moe da razume da problem moe da ima vie od jednog reenja, ona razmislja iskljuivo u ekstremima (ili crno, ili belo, ili dobro ili loe) i ne razume da postoje i prelazi izmeu ekstrema (nijanse sivog). Vec sa 14 i 15 godina, mlada osoba postaje svesna da postoje razliiti pogledi na stvar, svesna je razliitih aspekata argumenata i u stanju je da zauzme relativisticko glediste. Miljenje postaje pokretljivije, kriticno i pragmaticnije pojavljuje se dimenzija budunosti - za razliku od dece koja razmiljaju u terminima sadanjosti, u adolescenciji se vremenska dimenzija proiruje tako da obuhvata i blisku i daleku budunost. Adolescenti postaju zaokupljeni budunou, planiranju i predvianju, to sve pomae njihovom ukljuivanju u uloge odraslih i preuzimanju odgovornosti koja se oekuje iz tih uloga; pojavljuje se dimenzija mogueg - ovo je jedna od najznaajnijih karakteristika miljenja u adolescenciji. Za razliku od mlaeg deteta koje polazi od stvarnih, konkretnih, opaajnih podataka u procesu zakljuivanja, adolescent polazi od onog to je mogue i to onda proverava uporediti sa prethodnim iskustvom, ili sa podacima koje ima u okruenju. Formalno miljenje polazi od onoga to je mogue da bi se stiglo do onoga to stvarno jeste. Sve ove promene u kognitivnom funkcionisanju, imaju veliki uticaj na ponaanje, stavove i nain na koji adolescenti doivljavaju svet oko sebe. Ukoliko je stvarnost neto to se doivljava kao negativno, a ve postoji dimenzija mogueg, onda nije udo to adolescenti ispoljavaju zelju za promenom svega postojeeg to se od strane odraslih tumai kao bunt.
2.6.2. Socijalna sfera linosti- period od 10 do 15 godina

Prijateljstva i konflikti - u ovoj fazi prijateljstvo se veoma vrednuje, ono ne predstavlja samo puko provodenje vremena u grupi, vet ukljucuje uzajamnost, razmenu oseanja i meusobnu podrku. Konflikti se u ovom periodu vide kao prirodni, skoro neophodni deo prijateljskih odnosa, budui da je svaka osoba jedinstvena sa svojim potrebama i vrednostima. U ovoj fazi, na konflikt se gleda kao na nesto to e pomoi da se odnos produbi i pobolja i adolescenti tragaju za reenjem kojim te obe strane biti zadovoljne, uzimajui u obzir potrebe svih strana u sukobu. U stanju su da sagledaju kako se svaka strana osea u vezi sa predlogom druge strane i potuju se oseanja i potrebe drugih. Konflikti se reavaju kroz uzajamno pregovaranje: "Dam - da". U ovoj fazi, primarni cilj nije vise interes pojedinca, vet zadrzavanje bliskosti, prijateljstva, to dovodi do prihvatenosti od strane grupe
20 |
detinjstva
i osetanja pripadnosti.8 Odnosi izmedu vrsnjaka - razvija se lojalnost prema grupi i spremnost da se doprinosi dobrobiti grupe (lojalnost po tipu: svi zajednog). Grupna solidarnost postaje veoma vana.
2.6.3. Period 15 godina i vie

Prijateljstvo i konflikti - u ovoj fazi se ideja o uzajamnosti i bliskosti koja je bila kljuna u prethodnoj fazi, odbacuje, ukoliko se kosi sa individualnim razvojem. Individualnost je znacajnija od povezivanja i oslanjanja na grupu. Ova faza je obeleena sukobom dve potrebe: za autonomijom i bliskosu, tako da mlada osoba pokuava da pronae balans izmedu nezavisnosti, s jedne, i pripadanja grupi, s druge strane, i to kroz spremnost na komunikaciju i razmenu. Adolescenti su u ovoj fazi svesni da esto konflikt unutar jedne osobe prouzrokuje konflikte izmedu nje i okoline. Uspeno reavanje konflikta znai produbljivanje odnosa, razmenu intimnih oseanja i potreba. Odnosi izmeu vrsnjaka - na lojalnost grupi gleda se kao na ouvanje jedinstvenosti grupe, tako da je mlada osoba spremna da se rtvuje za dobrobit grupe odustajanjem od sopstvenih ciljeva u ime ciljeva grupe. Kada je u pitanju korisenje strategija u konfliktima (popustanje, povlaenje, ili briga o sebi i svojim potrebama), Selmanova istrazivanja govore o tome da je fleksibilnost strategija osnova zdravog prilagoavanja adolescenata i da oni adolescenti koji pokazuju probleme u prilagoavanju funkcionisu uglavnom primenjujui samo jednu od strategija (ili se stalno povlae, ili brinu iskljuivo o sebi i svojim potrebama).
2.6.4. Egocentrizam u adoliscenciji

Jedna od bitnih karakteristika socijalne kognicije u adolescenciji je sposobnost decentracije, tj. uzimanje u obzir razlicitih taaka gledita. Izgleda da upravo ova sposobnost uzimanja u obzir miljenja drugih ljudi, predstavlja osnovu za novu vrstu egocentrizma koji je karakteristican za ovaj period. Adolescentni egocentrizam se ispoljava na dva naina : Nemogunost da se napravi razlika izmeu onoga to drugi misle od sopstvenih preokupacija. Adolescenti podrazumevaju da su i drugi ljudi preokupirani i da se bave onim ime se i oni bave, kao i da je ono to je za njih (adolescente) vano, vano i drugim ljudima. Budui da je u adolescenciji bitan utisak koji ce da se ostavi na druge i buduci da su adolescenti zbog toga veoma kriticni prema sebi, oni onda podrazumevaju da su i drugi kriticni prema njima, da ih procenjuju i da su preokupirani njima i njihovim celokupnim imidzom. Elkind koristi termin "izmisljena publika" da bi objasnio cinjenicu da adolescenti misle da su svi ostali zaokupljeni njima, kao sto su oni zaokupljeni sobom. Uverenje o sopstvenoj neunistivosti i svemocnosti - upravo zbog toga sto veruju da su znacajni za vecinu ljudi koji se bave njima i razmisljaju o njima, adolesecenti pocinju da
8
Ivi, I., Ignjatovi-Savi, N., Rosandi, R.: Prirunik za vebe iz razvojne psihologije, SDPS, 1989.
21 |
detinjstva
gledaju na sebe, svoja osecanja i uverenja kao na nesto specijalno i jedinstveno. Adolescent je uveren da niko ne prozivljava stvari kao on sam, da je to sto se njemu dogada nesto jedinstveno i nikada ranije dozivljeno. Ovaj licni mit kako ga Elkind zove, esto ukljuuje i mitove o adolescentnoj svemocnosti i neunistivosti, sto moze da objasni cesto veoma riskantna ponaanja adolescenata (eksperimentisanje sa drogama, promiskuitet, opasne avanture, i sl), upravo zbog uverenja da se njima nista lose ne moze desiti.
22 |
detinjstva
3. Razvoj miljenja
Posle perioda savrene zatienosti unutar majinog tela, dete se raa adekvatno opremljeno za prilagoavanje spoljanjem svetu. Da bi mu se u najveoj moguoj meri prilagodilo, meutim, neophodne su godine intenzivne interakcije s tim svetom, kroz koju e se postepeno realizovati njegovi potencijali. Tokom prve godine ivota, razvoj je izuzetno intenzivan u fizikom, motornom i ulnom domenu. Ovo, sa svoje strane, predstavlja osnovu za razvoj sloenijih psihikih funkcija, iji se temelji postavljaju upravo u prvoj godini. Tokom prve godine, dete sve preciznije opaa pojedinane osobine predmeta (oblik, boju, veliinu ), a ulni podaci se postepeno integriu u celovitije ulne slike kao rezultat uspostavljanja meuulne kooperacije i ulno-motorne koordinacije Sredinom prve godine uspostavlja se selektivna panja (usredsreivanje na jedan od elemenata nekog sloenijeg prizora, uz zanemarivanje ostalih, manje znaajnih), kao prvi korak u perceptivnoj analizi sloenijih aspekata realnosti. Sposobnosti takve analize se tokom detinjstva usavravaju, emu doprinosi i razvoj drugih mentalnih funkcija (kognicije, miljenja, govora). Krajem prve godine, zahvaljujui svim ovim sposobnostima, kao i razlikovanju boja i opaanju dubine, dete je u stanju da prepoznaje predmete relativno nezavisno od udaljenosti, ugla posmatranja i osvetljenja. Ovo uspostavljanje opaajne postojanosti predmeta predstavlja vrhunac senzomotornog razvoja u ovom periodu, to sa svoje strane omoguuje i poetne korake u jednom potpunijem poimanju sveta.
3.1. Manipulacija i lokomocija

Proces uspostavljanja opaajne postojanosti predmeta je senzomotorni fenomen u pravom smislu rei, jer kljunu ulogu u njemu igraju kako senzorne, tako i motorne aktivnosti deteta: manipulacija u lokomocija. Manipulacija. Novoroeno dete nema sposobnost voljnog, namernog dosezanja i hvatanja predmeta. Ta sposobnost se razvija postepeno poev od 3. meseca ivota, kada se ine prvi, neuspeni pokuaji hvatanja predmeta, to detetu polazi za rukom tek tokom 6. meseca, ali bez opozicije palca (koja se javlja tokom 7. meseca). Krajem prve godine, dete uspeva da voljno i precizno planira i izvodi pokrete dosezanja i hvatanja, kao i sistematsko ispitivanje svojstava predmeta (stavljanje u usta, opipavanje, stezanje, bacanje). Lokomocija. Jedino to novoroena beba u motornom pogledu moe da izvede je okretanje i podizanje glave kad lei potrbuke. Krajem prve godine, meutim, deca su po pravilu u stanju da uspravno hodaju, sama ili uz neiju pomo. U meuvremenu, voljna kontrola delova tela ukljuenih u lokomociju odvija se u smeru od glave ka donjim ekstremitetima (cefalo-kaudalni pravac), tako da dete prvo moe da sedi, pa da stoji, pa da hoda, i to u sva tri sluaja najpre uz potporu a zatim samostalno. Ovaj
23 |
detinjstva
redosled je postojan (nema izuzetaka), a u vezi s njim je zanimljivo pomenuti da puzanje nije obavezna faza u razvoju uspravnog hoda: mada veina dece puzi neko vreme pre nego to prohoda, neka deca puze tek poto prohodaju, a neka deca ne puze nikad. U procesu prohodavanja je, po svemu sudei, presudna uloga sazrevanja, a ne uenja (uvebavanja). Na ovo ukazuju kako pomenuta postojanost razvojnog reda, tako i uporedni istraivaki podaci: zbog specifinog naina povijanja i noenja beba, Hopi Indijanci provode gotovo celu prvu godinu bez mogunosti praktikovanja pokreta potrebnih za hodenje, a prohodavaju u isto vreme kao i sva ostala deca. Manipulacija i lokomocija, dakle, predstavljaju kljune korake u uspostavljanju ne samo fizike autonomije deteta (mogunost biranja mesta i predmeta svojih radnji), ve i njegove kognitivne (saznajne) autonomije.9 Mogunosti vienja prostora i objekata u njemu s mnogih razliitih taaka gledita, u kombinaciji s mogunostima manipulativnog ispitivanja tih objekata i njihovih svojstava, osnov su upoznavanja i ispitivanja prostora i predmeta najpre na akcionom, a zatim i ne mentalnom planu.
Kondi, K. i Levkov, Lj. Prvih deset godina intelektualnuog razvoja SDPS, Beograd, 1992. (str. 19 26)
24 |
detinjstva
4. Pokuaji definisanja inteligencije.

Inteligencija nema neku opte prihvaenu definiciju. Postoje psiholoke, bioloke i pedagoke definicije. Inteligencija je sposobnost za uenje ili sposobnost primene starih iskustava u novim situacijama (pedagoka). Inteligencija je sposobnost prilagoavanja, odnosno sposobnost snalaenja u novim situacijama (bioloka). Od vie razliitih psiholokih teorija, najstarije su Spirmanova (Spearman) i Terstonova (Thurstone). Po Spirmanu, inteligencija je sposobnost reavanja problema uvianjem ili shvatanjem bitnih odnosa u nekoj situaciji (ova definicija je najvie psiholoka). Po Terstonu, ono to zovemo inteligencijom svodi se na tzv. 7 primarija (faktora). Ne postoji G faktor (opta inteligencija). Po ovom shvatanju, pojedinac moe u jednoj oblasti da dostigne visok nivo, a u drugoj ne, jer postoji vie faktora odgovornih za razliite sposobnosti. Po drugom tradicionalnom shvatanju, Spirmanovom, postoji jedan opti faktor (Gfaktor), koji uestvuje u svim intelektualnim aktivnostima, i vei broj specijalnih (S-faktora), koji su odgovorni za uspeh u pojedinanim, specifinim aktivnostima. Na osnovu ova dva (i nekih drugih) shvatanja, konstruiu se i odgovarajui testovi inteligencije, usmereni na otkrivanje primarija, odn. opteg i specijalnih faktora.
4.1. Poetci inteligencije

Da li se inteligencija ispoljava od roenja? Testovima ne moemo meriti inteligenciju malog deteta. Kako se onda utvruje javljanje inteligencije? Postoje dva osnovna naina: I pristup: Ispituju se razne vrste ponaanja deteta i utvruju korelacije tih ponaanja sa onim vrstama ponaanja koji se u testovima inteligencije uzimaju kao indikatori inteligencije. Koreliranje postignua dece merenog skalama psihomotornog razvoja (mere brzinu razvoja razliitih psihomotornih funkcija, npr. razvoj dosezanja i hvatanja) sa kasnijim postignuem na testovima inteligencije, pokazalo je beznaajan stepen slaganja (korelacije). Poneke korelacije su ak i negativne. Ovo znai da brzina razvoja psihomotornih funkcija u prve tri godine ivota nije povezana sa razvojem inteligencije u kasnijim godinama.10 Problem sa primenom testova inteligencije na uzrastima mlaim od tri godine sastoji se u tome to su instrukcije (a najee i reavanje zadataka) verbalne, a verbalne sposobnosti na ovim uzrastima nisu dovoljno razvijene. S druge strane, opte je uverenje da se inteligencija javlja i ranije nego to je dete sposobno da reava testove inteligencije, ali su oblici njenog ispoljavanja nepoznati. Kako onda testirati inteligenciju na ovim ranim uzrastima? I, kako, uopte, pratiti razvoj ove sposobnosti koja na razliitim uzrastima ima bitno razliite oblike ispoljavanja? To su problemi za koje u okvirima ovog (I) pristupa nema reenja. Ovim se pristupom
10
Bowlby, J. Child care and the growth of love. Penguin Books, London, 1953.
25 |
detinjstva
nije uspelo pokazati koji su to oblici ponaanja u kojima se prvi put ispoljava inteligencija i kada do ovih ispoljavanja dolazi. Sutina ovog pristupa je, dakle, u tome da se, ispitivanjem najrazliitijih ponaanja deteta do tri godine, pronau ona koja visoko koreliraju sa postignuem na testovima inteligencije. Takva ponaanja, meutim, nisu naena. U osnovi ovih ispitivanja nije leala nikakva pretpostavka o prirodi tih prvobitnih ispoljavanja inteligencije. II pristup: Na osnovu teorijskih znanja i shvatanja o prirodi inteligencije, traga se za specifinim nainima njenog ispoljavanja na najranijim uzrastima. Glavni predstavnik ovog pristupa je an Pijae.11 Po njemu, prva ispoljavanja inteligencije javljaju se na uzrastu od oko 10 meseci. U kojim se ponaanjima ispoljava inteligencija na ovim ranim uzrastima? U svim onim ponaanjima u kojima dete nedvosmisleno pokazuje da razlikuje sredstvo od cilja. Npr. ako se dete igra nekom igrakom, i ona mu se uzme iz ruke i stavi na neku podlogu (npr. ebe) tako da dete ne moe da je dohvati, a dete pone da privlai podlogu (sredstvo) da bi dohvatilo igraku (cilj). Pre uzrasta od oko 10 meseci ovakva ponaanja se po pravilu ne javljaju. Treba naglasiti da su ovakva prvobitna ispoljavanja inteligencije zajednika za ljude i antropoidne (ovekolike) majmune. Pijaeove podatke ove vrste je vrlo teko pretoiti u mere koje bi zatim bilo mogue porediti sa merama na testovima i izraunavati korelacije, tako da se to u okviru ovog pristupa i ne radi. U svojoj teoriji, Pijae pokazuje kako se kasnija ispoljavanja inteligencije (dakle i ona koja se mogu meriti testovima) nadovezuju na ove prvobitne oblike. Mada svi oblici ispoljavanja inteligencije (sva inteligentna ponaanja) imaju na svim stupnjevima razvoja istu funkciju (adaptacija), njihova se struktura na svakom od stadijuma kvalitativno menja.
4.2. Preobraaj inteligencije

Kako praviti testove inteligencije kad se naini njenog ispoljavanja sa uzrastom bitno menjaju? Da bi se to pitanje razreilo, treba da poznajemo statistike i psiholoke veze meu njima. Pijae smatra da inteligencija prolazi kroz tri razvojna stadijuma: 1. Senzomotorna inteligencija (do kraja druge godine) 2. Period pripreme i organizacije konkretnih operacija (od kraja druge godine do puberteta). Prva faza u ovom periodu (priprema, konkretnih operacija) zove se predoperaciona faza i traje obino do vremena polaska u kolu. Sledea faza konkretne operacije traje do poetka puberteta. 3. Formalne operacije (od puberteta nadalje)
11
Ivi, I., Milinkovi, M., Smiljani, V. i Rosandi, R.: Razvoj i merenje inteligencije (I), Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1978 (str. 47 -73.)
26 |
detinjstva
Svaka faza predstavlja pripremu za sledeu fazu, i sve se meusobno razlikuju po strukturi. Pijae je osobenosti ovih faza opisivao formalnim modelima iz logike, za koje je u dejem ponaanju pronalazio konkretne manifestacije. Raspravljajui o stadijumima, on je opisao prirodu zadataka koje dete na svakom nivou moe da rei. Pijae je do svojih podataka dolazio tzv. klinikom metodom, koja je dobila ovo ime zato to se razlikuje od metode testova, kojom se stie uvid samo u rezultate intelektualne aktivnosti, dok se klinikom metodom otkrivaju i naini kojima se dolazi do tih rezultata. Pijae se, dakle, bavio izuavanjem psiholokih veza izmeu naina ispoljavanja inteligencije na razliitim stupnjevima. Utvrivanjem statistikih veza (korelacija) bave se vie psihometrijski orijentisani psiholozi. Saradnja izmeu ova dva pristupa nije zadovoljavajua, to se odraava i na konstrukciju testova inteligencije u razvoju.
4.3. Razvoj opte inteligencije i diferencijacija posebnih funkcija

U razvoju inteligencije, paralelno sa uzrastom, sve vie se diferenciraju posebne intelektualne funkcije. Izvodei zakonitosti intelektualnog razvoja iz biolokog razvoja, Pijae je smatrao da je sutina i jednog i drugog u diferencijaciji (funkcija, odnosno tkiva i organa). Ovo je njegov teorijski stav, za koji ima i empirijskih osnova. Siril Bert, britanski psiholog, autor prve britanske revizije Bine-Simonove skale (testa inteligencije), na osnovu ispitivanja ovim testom doao je do neega to bi se moglo smatrati empirijskim podatkom u prilog teze o diferencijaciji: rezultati njegovih merenja postignua dece razliitih uzrasta ukazali su na to da sa uzrastom raste i koliina postignua koje je mogue objasniti grupnim faktorima. Kod starije dece ee su i upadljivije razlike u postignuu na pojedinim zadacima, dok su kod mlae dece rezultati znatno ujednaeniji. Hipoteza o diferencijaciji posebnih sposobnosti u toku razvoja inteligencije na ovaj nain je dobila i izvesnu empirijsku podlogu.
4.4. Brzina razvoja inteligencije

Kad je Bine napravio prvi test inteligencije poao je od toga da se ona poveava sa uzrastom. Da li je tempo njenog razvoja linearan ili skokovit, i da li je ujednaen za sve funkcije ili ima funkcija koje se bre razvijaju i pre zavravaju razvoj nego druge? Bez obzira na ove razlike u tempu razvoja pojedinih sposobnosti, kada se moe rei da je razvoj inteligencije zavren? Uglavnom, preovlauje shvatanje da se to zbiva do 16. ili 18 godine, mada francuski psiholozi Zazo (Zazzo) i Valon (Wallon) smatraju da i posle ovih uzrasta dolazi do nekih specifinim promena u inteligenciji (rezultati kolovanja i sl.), koje je, meutim, nemogue registrovati postojeim testovima (za to bi bili potrebni posebni testovi).
4.5. inioci razvoja inteligencije

inioci razvoja mogu se svesti na naslee, aktivnost subjekta i delovanje sredine. U prouavanju razvoja inteligencije bilo je dosta diskusije o tome ta je odreuje. U davna
27 |
detinjstva
vremena preovlaivalo je nativistiko shvatanje. I sam Bine je u sutini bio nati vista: njegov test inteligencije imao je za cilj da meri istu inteligenciju, nepomeanu sa uticajem iskustva. Nativizam je kasnije dobio svoju finiju varijantu: na potencijal je ono to je nasleeno, a da li e se on potpuno razviti zavisi od drugih faktora. Osim Binea, u sutini nativistiko gledite (da je mogue meriti "istu" inteligenciju nezavisno od uticaja sredine) zastupao je i R. Katel, ija je ideja bila pravljenje testova inteligencije "nezavisnih od kulture" (sredine). Meutim, budui da se inteligencija ne razvija u vakuumu, iskljuiti "kulturu" iz testova inteligencije, znai u sutini iskljuiti samu inteligenciju. Osavremenjena nativistika gledita dobijaju u poslednje vreme na snazi i dobijaju potvrde u korelacionim istraivanjima empirijskog tipa (npr. korelacija u inteligenciji izmeu srodnika je sve vea to je stepen srodstva vei). Ovakva shvatanja podrazumevaju aditivnost izmeu faktora naslea i sredine, a zanemaruju interakciju izmeu ovih faktora. Ideja o aditivnosti podrazumeva da se svi sredinski faktori sabiraju, a ne da uzajamno deluju. Daleko uverljivije, meutim, deluje shvatanje po kome je delovanje razliitih sredinskih faktora na razvoj rezultat interakcije tih faktora (pri emu jedni modifikuju druge, umesto da se prosto sabiraju). Fenotip je, dakle, uvek proizvod meusobnog delovanja genotipa (na odreenom razvojnom stupnju) i uticaja sredine. Novija nativistika gledita o kojima je re, meutim, nastoje da apsolutizuju ulogu naslea, i za to se koriste rezultatima nekih empirijskih istraivanja. Jedno od takvih istraivanja je ono u kome je pokazana visoka korelacija izmeu inteligencije identinih blizanaca koji su gajeni u razliitim sredinama. Jedan autor (Dobanski), koji ne odbacuje ulogu naslea ali je protiv njene apsolutizacije, komentarie te nalaze na sledei nain: blizanci o kojima je re ive u sredinama meu kojima razlike nisu velike. Porodice njihovih usvojitelja su vrlo sline (socijalno) tako da i sredinski uslovi poveavaju korelaciju. U prilog ovakvim, sloenijim koncepcijama o meusobnoj interakciji inilaca razvoja inteligencije, govori i sledea dabela, sainjena na osnovu rezultata velikog broja korelacionih istraivanja u ovoj oblasti. Tabela br. 2.Genetske i sredinske determinante razvoja* Korelacije izmeu skorova inteligencije kod osoba razliitog stepena srodstva
Krvno srodstvo Nesrodni parovi Usvojitelji i deca Roaci Ujak/tetka i neak/neakinja Pravi roditelji i deca Braa i sestre Fraternalni blizanci Identini blizanci u razliitim sredinama Identini blizanci u istoj sredini Korelacija IQ - 0.01 + 0.20 +0.26 +0.34 +0.50 +0.55 +0.56 +0.75 +0.87
*(izvor: Yensen, A.R. How much can we boost IQ and scholastic achievement? Harvard Educational Review, 39: 1 123. Ovo ipak ne znai da su nativistika gledita pogrena. Raspoloivi podaci ukazuju na to da su hereditarni (nasledni) faktori znaajniji u odreivanju individualnih razlika kad je u pitanju inteligencija. Ipak, danas istraivanja u ovoj oblasti nisu u stanju da jasno odrede
28 |
detinjstva
koliki je udeo naslea, a koliki sredinskih faktora. Otvoreno je pitanje da li se dejstvo ove dve grupe faktora i moe jasno razdvojiti.
5. Razvoj miljenja kod dece

Saznajni (kognitivni) razvoj poinje roenjem. Najraniji oblici saznanja sastoje se u opaajno-praktinoj delatnosti. Miljenje poinje da se razvija kasnije, u toku druge godine ivota. Ono je dakle, samo jedan vid saznajne aktivnosti, onaj koji je najrazvijeniji i najsloeniji. Saznajni razvoj, po Pijaeu, odvija se kroz tri osnovna stadijuma: 1. senzomotorna inteligencija (0-24 meseca), koja ima est razvojnih faza, 2. priprema i organizacija konkretnih operacija, sa dve faze: a) preoperacioni period (2-7 godina) i b) konkretne operacije (7-11 godina) 3. formalne operacije (11-15 godina) Navedene uzraste treba samo uslovno shvatiti jer su individualne varijacije u tom pogledu velike. Za Pijaea je bitan nepromenljivi redosled stadijuma, a ne njihove uzrasne granice. Takoe, treba napomenuti da je 15. godina period konanog konstituisanja formalnih operacija, a ne njihov kraj.U kom se stadijumu, i na koji nain, pojavljuje miljenje kao saznajna aktivnost? Prema Pijaeu, kraj senzomotornog perioda oznaava poetak razvoja miljenja. U senzomotornom periodu, saznajna aktivnost se odvija kroz opaaje i praktine akcije, dakle, odnosi se iskljuivo na ono to neposredno okruuje dete, ono to je sada i ovde, u njegovom opaajnom polju. Za razliku od opaajno-praktine aktivnosti, miljenje podrazumeva predstavljanje (mada se nikako ne svodi na njega) onoga to nije u opaajnom polju. Miljenje, dakle, prevazilazi "sada i ovde", a nuan uslov za to prevazilaenje je sposobnost reprezentacije (predstavljanja) odusutnog. Kada se javlja ova sposobnost? Ako detetu od 6-8 meseci sakrijemo igraku pred njegovim oima, ono je nee traiti. Igraka je za njega nestala, jer nije u stanju da je predstavi (nema sposobnost reprezentacije). U ovoj fazi, kako kae Pijae "Svet je za dete totalitet slika koje se pojavljuju ni iz ega i vraaju ni u ta"12. Onoga trenutka kad dete pone da trai sakriveni predmet, moe se smatrati i da je u stanju da ga predstavi (u poetku samo kratkotrajno, i samo ako je predmet sakriven pred njegovim oima). Ovaj izuzetno vaan momenat u intelektualnom razvoju, koji predstavlja sm elementarni osnov razvoja miljenja, Pijae je nazvao ema permanentnog objekta. Do njene pojave, u najelementarnijem vidu, dolazi na uzrastu od oko 9 meseci. Od tog momenta, dete postepeno poinje da doivljava svet i objekte (ive i neive) u njemu kao neto to je nezavisno od njega samog i njegovih akcija. Poto je na ovaj nain formirana ideja o postojanom objektu, reprezentacija postaje sve nezavisnija od okolnosti, tako da je dete krajem druge godine (1824 meseci) u stanju da prati skrivena i mnogostruka premetanja objekta. U ovoj razvojnoj fazi (VI, i poslednja, faza razvoja senzomotorne inteligencije) reprezentacija je postala dovoljno razvijena da omogui poetak razvoja miljenja.
5.1. Kako deca misle: osnovna teorijska gledita
12
Piaget, J. The Construction of Reality in the Child. New York: Ballantine Books, 1971.(pp. 46 47).
29 |
detinjstva
Da li se, i kako, miljenje deteta razlikuje od miljenja odrasle osobe? O ovome su se, na samim poecima istraivanja u ovoj oblasti, pojavila dva osnovna teorijska gledita. Prema tradicionalnom shvatanju, ono to opaamo kao specifinosti detetovog miljenja (a to se obino manifestuje kroz deja usta - koja najee zabavljaju, a ponekad i zbunjuju odrasle) proizvod je injenice da dete naprosto ima manje znanja o svetu (i sebi samom u tom svetu) nego odrasla osoba. Usled toga, a ne zato to misli na neki kvalitativno razliit nain, ono esto donosi i neobine zakljuke. Dvadesetih godina prolog veka, istraivanja ana Pijaea ozbiljno su dovela u pitanje ovakve stavove. Ispitujui decu 2 do 6 godina starosti, Pijae je doao do zakljuka da se nain na koji dete misli sistematski i kvalitativno razlikuje od miljenja odrasle osobe. Na osnovu tih istraivanja, on je opisao i objasnio itav niz specifinosti, obeleja karakteristinih samo za deje miljenje, koje se na kasnijim uzrastima gube i ustupaju mesto zrelijim oblicima miljenja. Polemiui s tim zakljucima, psiholozi (uglavnom britanske i amerike kole) navodili su argumente u prilog stavu da u detetovom miljenju ima mnogo manje specifinosti nego to je to tvrdio Pijae. Svaki od ova dva stava moe se braniti odgovarajuim injenicama, pa emo ovde navesti neke od njih. U prilog stavu koji su razvili i razradili britanski i ameriki psiholozi, govori sledea situacija iz ivota: Jedna porodica sa dva mala sina (5 i 9 godina), dola je na letovanje u mesto u kome je prethodno boravila pre nego to je mlai sin bio roen. Roditelji su se sve vreme podseali svog prethodnog boravka u tom mestu, pri emu bi uvek pominjali starijeg sina. U jednom trenutku, mlai sin je upitao gde je on tada bio. Poto je majka odgovorila da je on tada bio u njenom stomaku, deak je uasnuto pitao: A zato si me progutala? Deak je izveo pogrean zakljuak na osnovu nepoznavanja anatomije i fiziologije trudnoe. Meutim, sam proces zakljuivanja je bio potpunno ispravan. Taj zakljuak je izveden po modelu savrenog silogizma: velika premisa: stvari dospevaju u stomak tako to se progutaju mala premisa : ja sam bio u stomaku zakljuak: ja sam bio progutan Ovakvi primeri idu u prilog stavu da deca samo naizgled misle razliito od odraslih, a da je zapravo re o tome da ona nemaju dovoljno znanja. Drugim reima, razlika izmeu deteta i odraslog u ovom pogledu je samo kvantitativna, a ne i kvalitativna. Pijaeova istraivanja, s druge strane, otvaraju drugaiju perspektivu. U ispitivanjima razvoja pojmova konzervacije, on je pokazao da dete predkolskog, pa i mlaeg osnovnokolskog uzrasta (uzrast varira zavisno od oblasti konzervacije), nije u stanju da uvidi da neka koliina (broj, duina, masa, povrina, koliina tenosti, teina) ostaje nepromenjena, ouvana (otud naziv konzervacija) uprkos promeni izgleda. U svojim istraivanjima izvedenim sa decom, on je pokazao da, u sluaju konzervacije, ono to odrasloj osobi i starijem dedetu izgleda oigledno, jeste zapravo zakljuak, intelektualna konstrukcija, izvedena pomou mentalnih operacija. Dete mlaeg uzrasta je, meutim, na preoperacionom stupnju, za koji je karakteristina izrazita vezanost za ono to je pojavno upadljivo. Zbog toga, smatra Pijae, ono jo uvek nije sposobno za ovakvu vrstu zakljuivanja. Naveu jedan od nekoliko moguih primera testova konzervacije: Pred dete se stave dva reda etona (bombona, dugmia ...) i od njega se trai da
30 |
detinjstva
odgovori da li ih ima isti broj. Ako su etoni rasporeeni u optikoj korespondenciji 1 : 1, petogodinje dete e odgovoriti da ih ima isti broj. Ako se korespondencija narui (npr. zbijenjem jednog reda), dete e odgovoriti da sada u jednom redu ima manje elemenata. Veoma je vano uoiti da su u ovoj situaciji detetu opaajno dostupni isti jednostavni podaci kao i odraslom (i neto starijem detetu), ali da ono ipak izvodi bitno razliit zakljuak. Ovde, dakle, ne moe biti govora o nedostatku odgovarajueg znanja. Upravo ovakva ispitivanja (testovi konzervacije) su, izmeu ostalog, posluila Pijaeu da dokumentuje svoju tezu o kvalitativnim razlikama u nainu miljenja dece u odnosu na odrasle. Meu istraivanjima Pijaeovih oponenata posebno je zanimljivo ono (M. Donaldson i saradnici, 1974) koje ukazuje na to da je mnogo manje nekonzervanata (dece koja su sklona da na testovima konzervacije daju pogrene odgovore) ako se situacija postavi tako da izgleda da je do promene dolo sluajno (npr. etone je sluajno pomerio nevaljali Medonja ginjol lutka kojom upravlja eksperimentatorov saradnik skriven ispod stola). Ovo ukazuje na mogunost da deca svoje odgovore daju oslanjanjui se, izmeu ostalog, na ono to pretpostavljaju da ispitiva (koji u standardnoj proceduri sm izvodi promenu) od njih oekuje da kau. Na ovu tendenciju davanja socijalno poeljnih odgovora ukazuju i druga istraivanja, kako sa decom, tako i sa odraslima. Kakva god da su tumaenja, sama injenica da je sa decom predkolskih uzrasta potrebno posebno voditi rauna o nainu postavljanja testova konzervacije - zadataka koji su tako jednostavni za odrasle, pa i za samo neto stariju decu - dovoljno ubedljivo govori u prilog Pijaeovom stavu da je njihovo miljenje obeleeno odreenim kvalitativnom specifinostima. Jedno od tih obeleja je to da su ova deca izrazito sklona oslanjanju na neposredne perceptivne podatke. U narednom odeljku emo se pozabaviti ovim i drugim specifinim obelejima miljenja u periodu pripreme i organizacije konkretnih operacije (preoperacioni period).
5.2. Karakteristike dejeg miljenja u preoperacionoj fazi

Osnovne karakteristike miljenja deteta na preoperacionom nivou (usled kojih ono nije u stanju da misli kao odrasli) mogle bi se rezimirati na sledei nain: 1. Konkretnost 2. Egocentrizam 3. Centracija 4. Ireverzibilnost 5. Stanja nasuprot transformacijama 6. Transduktivno zakljuivanje Vano je uoiti da se sve ove karakteristike meusobno proimaju. Konkretnost: detetova misao je prikovana za one aspekte situacije koji su pojavno
31 |
detinjstva
najupadljiviji. Egocentrizam:. Dete, kad govori, samo tvrdi, a nita ne obrazlae. Ono smatra da svi misle isto to i ono, svi vide stvari na nain na koji ih ono vidi, pa ne osea potrebu da svoja miljenja i objanjava. Za njega, njegovo miljenje o nekoj pojavi nije samo jedno od moguih miljenja, ono veruje da je upravo to jedina istina. Ovo se najjasnije vidi u poznatom Pijaeovom testu Tri planine. Ako pred dete postavimo tri kupe (koje treba da predstavljaju planine), i ako oko ove postavke premetamo lutku, dete do 8-9 godina (ponekad i starije) nee biti u stanju da odredi kako se "tri planine" vide sa razliitih taaka gledita lutke (da, izmeu nekoliko pogrenih, odabere sliku koja prikazuje planine sa zadate lutkine take gledita). Ono nee biti u stanju da rei ovaj zadatak sve dok se ne oslobodi perceptivnog egocentrizma (iskljuive vezanosti za sopstvenu taku gledita) i ne stekne sposobnost da zamisli taku gledita drugoga, t.j. dok se ne decentrira. Centracija: panja deteta je vezana (centrirana) za samo jedan (pojavno najupadljiviji) aspekt situacije koju posmatra, tako da ono nije u stanju da uzme u obzir i druge aspekte te situacije koji su bitni da bi je pravilno shvatilo (u primeru sa nivoom tenosti u dvema aama razliite irine, to je npr. samo visina, ili samo irina tako da nije u stanju da uvidi da je koliina ista). Ireverzibilnost (nepovratnost): dete nije u stanju da vrati operaciju unazad, na poetno stanje (vidi raniji primer sa etonima). Stanja nasuprot transformacijama: u svom vienju neke situacije, dete je usredsreeno na odvojena stanja, a ne na transformacije kojima ta stanja prelaze jedna u druga. Npr., ako detetu pokaemo ovakav crte: ___ i kaemo da on predstavlja tap koji stoji uspravno i koji je pao, a zatim mu pokaemo niz drugih crtea, od kojih samo jedan prikazuje transformacije iz poetnog u zavrno stanje, dete nee moi da odabere pravi crte (dakle, nije u stanju da sebi predstavi transformacije). Transduktivno zakljuivanje: za razliku od indukcije (od pojedinanog ka optem) i dedukcije (od opteg ka pojedinanom), transdukcija je zakljuivanje u kome se ide od pojedinanog ka pojedinanom.
5.3. Konkretne operacije

Poklapaju se otprilike sa pravim ili poznim detinjstvom, koje traje od 7 godine do puberteta. Po Pijaeu, "Operacija je akcija koja se moe vratiti na svoju poetnu taku i moe biti integrisana sa drugim akcijama koje takoe poseduju odliku reverzibilnosti"13. Za razliku od senzomotorne inteligencije koja operie opaajima i praktinim akcijama, konkretne operacije operiu predstavama (opaajima i akcijama prenetim na unutranji plan internalizovanim). Operacije su reverzibilne i integrisane u sistem akcija. Misao, zahvaljujui tome, postaje pokretljiva. Akcije koje dete izvodi u poetku su spoljanje, a kasnije postaju internalizovane (prenose se na unutranji plan) i integrisane u sistem akcija. Svaka pojedinana akcija koja je deo tog sistema je operacija. U toku konkretno-operacionog stupnja, ogranienja prethodnog (preoperacionog)
13
Piaget, J., Inhelder, B.: The Child's Conception of Space, London, Routledge & Kegan Paul, 1956, p. 36.
32 |
detinjstva
stupnja se postepeno gube. U oblasti konzervacije broja, koliine i duine, npr. dete stie do operacionog nivoa oko 7 godine, dok se konzervacija teine razvija tek kasnije (oko 9 godine). Najkasnije se gubi egocentrizam (u drugoj polovini konkretno-operacionog perioda). Na nivou konkretnih operacija dete je jo uvek u prilinoj meri egocentrino i, kao to je reeno, daleko sposobnije da operie predstavama nego apstraktnim materijalom. U tom smislu, uputno je da se, koliko god je to mogue, u nastavi koriste slike i praktina demonstracija. Na preoperacionom stupnju, dete nije u stanju da reava probleme klasifikacije, ako svrstavanje u klasu podrazumeva vie od jednog kriterijuma (npr. oblik i boja). Na konkretno-operacionom nivou dete reava ovakav problem klasifikacije, ali samo ako je prikazan pomou slika ili predmeta. Npr. ako se detetu prikae sledei zadatak sa etonima razliitih boja i oblika: Ovde postoje dva mogua kriterijuma za klasifikaciju oblik (etvrtasto-okruglo) i boja (crna-bela). Dete na preoperacionom nivou moe da rei zadatke klasifikacije sve dok oni ukljuuju samo jedan kriterijum: da li ima vie crnih ili belih, i da li ima vie etvrtastih ili okruglih. Ali, ako ga pitamo da li ima vie okruglih ili crnih, ili, da li ima vie etvrtastih ili belih, ono nee moi adekvatno da odgovori jer nije u stanju da koordinira dva kriterijuma (oblik i boju) i integrie ih u jedan sistem. Na nivou konkretnih operacija, dete postaje sposobno da reava zadatke ove vrste, osim ako mu se postave iskljuivo verbalnim sredstvima.
5.4. Formalne operacije

Formalne operacije su po Pijaeu "operacije na operacijama". Operacija, dakle, moe da postane predmet operacije vieg reda. Misao moe postati predmet analize, predmet miljenja. Tek na ovom nivou (formalne operacije se konstituiu u toku adolescencije, i trajna su odlika normalnog odraslog miljenja) subjekt postaje svestan sopstvenih mentalnih operacija, koje je i na prethodnom nivou u stanju da izvede, ali ne i da ih analizira.
5.5. Razvoj shvatanja prostora

Do uzrasta od 3-4 meseca dete opaa prostor sasvim nezavisno razliitim ulima, to se moe uoiti iz njegovog ponaanja: ako uje zvuk, nee okrenuti glavu u pravcu odakle dolazi zvuk, ako vidi predmet, nee posegnuti za njim, itd. Po Pijaeu, za dete ovih uzrasta postoji onoliko razliitih prostora koliko i ula kojima ih opaa. Posle 3-4 meseca, dete okree glavu na zvuk, a zatim posee za predmetima. Ovo se dogaa zahvaljujui, pre svega, neurofiziolokom sazrevanju, koje podrazumeva sazrevanje intersenzornih veza u korteksu (modanoj kori). Na uzrastu od 3-4 meseca dolazi, dakle, do uspostavljanja veza izmeu
33 |
detinjstva
centara za razliita ula u modanoj kori. Sada, dete je u stanju da konstruie celovit prostor. U vezi sa opaanjem i razumevanjem prostora posebno su zanimljiva istraivanja opaanja dubine, o emu se detaljnije moe proitati u tekstu Pazite na vizualni ponor! u R. Hock, 2004. Na kraju 1 godine, pojavljuje se sposobnost reprezentacije, pa ono postaje sposobno da predstavi sebi i prostor koji ne vidi. Ovo se odnosi na prostor koji neposredno okruuje dete. Kad je u pitanju daleki prostor, dete tokom itavog preoperacionog perioda ima tekoe da adekvatno predstavi odnose u njemu. Mada je u svom neposrednom, bliskom prostoru, ve na uzrastu od 1-1,5 godine savladalo injenicu da se predmeti meu sobom nalaze u prostornim odnosima koji su nezavisni od njegovog (detetovog) poloaja i kretanja, u toku preoperacionog perioda ono to ne shvata kad je u pitanju daleki prostor. Tako e, na primer, konstatovati da planina menja oblik kada prolazimo pored nje, i da se poveava kad joj se pribliavamo. Daleki prostor dete dugo, ponekad i na ranom osnovnokolskom uzrastu, posmatra egocentrino, i centrirano je na pojedinane aspekte i odnose elemenata u njemu, a ne na objektivni sistem odnosa (prostornih koordinata) u tom prostoru. Otuda, ono e esto, planinu i ono to je na njoj nacrtati tako to e npr. drvo i kuu postaviti pod pravim uglom u odnosu na ivicu planine. Takoe, nee biti u stanju da nacrta put do kole i put do parka, ako se oni ukrtaju (predstavie ih paralelno ono se usredsreuje na svaki od ovih puteva pojedinano, a ne na njihove objektivne meusobne odnose). Tek oko 9-10 godine, dete u potpunosti savlauje prostorni egocentrizam, mada ga postepeno prevazilazi od vremena polaska u kolu, u emu sama kola igra znaajnu ulogu.
5.6. Razvoj shvatanja vremenskih odnosa

Sudei po rezultatima brojnih Pijaeovih ispitivanja ovog problema, do uzrasta od oko 4 meseca za dete postoji samo sada i ovde. To "sada" traje veoma kratko koliko je potrebno da se izvede jedna kratka radnja (npr. pokret ruke). Ovo se menja tako da se pri kraju 1 godine vremenska perspektiva produava. Sa pojavom reprezentacije, stvaraju se uslovi za jednu kvalitativnu promenu u ovoj oblasti: dete je u stanju da se sea (predstavlja sebi prole dogaaje) i oekuje budue dogaaje (predstavlja mogue budue dogaaje na osnovu prethodnog iskustva ili svojih elja i potreba). Zahvaljujui ovome, vremenska perspektiva se protee znaajno i ispred i iza sadanjeg trenutka. Ipak, ovo je tokom preoperacionog perioda, pa i izvesno vreme na poetku konkretnih operacija, proeto egocentrizmom: dete vreme i dogaaje u njemu sagledava iskljuivo iz perspektive sopstvenih doivljaja i sopstvenog ivota. Tako e tek na poetku kolskog perioda (po pravilu) poeti da se slui satom i, neto kasnije, kalendarom. I jedan i drugi objektivni sistem merenja vremena zahtevaju oslobaanje od egocentrizma i sposobnost da shvate sloeni sistemi vremenskih odnosa (minuti, sati, dani, nedelje, meseci, godine, vekovi itd.). Isto tako, dete na preoperacionom stupnju (usled centracije na stanja nasuprot transformacijama), nije u stanju da uvidi da su dva predmeta, koja eksperimentator pred njegovim oima istovremeno pokrene i zaustavi, putovala isto vreme, ukoliko su prela razliite puteve (ono e tvrditi da je A "putovalo due"):
34 |
detinjstva
U toku konkretno-operacionog perioda, pojmovi vremena, preenog puta i brzine konano se integriu u jedinstven sistem.
5.7. Razvoj shvatanja uzronosti

U samom poetku, nekoliko meseci po roenju, dete ne razlikuje uzrok i posledicu. Oni su za njega jedna celina. Postepeno (u III fazi senzomotorne inteligencije), ono otkriva razliku kad je u pitanju njegova sopstvena aktivnost: ono uradi neto (npr. povue kanap) i oekuje posledicu (npr. da se pokrenu igrake okaene iznad kreveca). Ipak, uvianje ove uzrono-posledine veze ne ide dalje od njegove neposredne, kratkotrajne aktivnosti. Postepeno u toku druge godine, ono opaa da se razliitim nainima moe doi do istih posledica (npr. igrake se mogu pomeriti i dohvatiti na razliite naine). Ono, takoe, postepeno otkriva da druge osobe mogu biti uzronici odreenih promena. U drugoj polovini druge godine, zahvaljujui pojavi reprezentacije, dete moe da predvidi posledicu na osnovu uzroka, i da na osnovu posledice zakljui o uzroku. Ipak, ovo je na tim ranim uzrastima ogranieno samo na situacije u kojima su odnosi izmeu uzroka i posledice jednostavni ili su detetu dobro poznati iz iskustva. Ako, skriveni iza zaklona, pomeramo lutku, dete (oko 1,5 godine) zainteresovano gleda, zatim zaviruje iza zaklona i otkriva onoga ko to ini (uzronik). Ono nije iznenaeno oekivalo je upravo taj uzrok na osnovu onoga to je videlo (zamislilo je uzrok na osnovu posledice). Na ovom istom uzrastu, dete je u stanju i da zamisli kakva bi bila posledica nekog postupka (uzroka), i to esto koristi da bi ostvarilo svoje ciljeve. 14 Sve ove sposobnosti razumevanja kauzalnih odnosa ograniene su u preoperacionom periodu na one situacije koje se neposredno tiu deteta. Kada treba da zakljuuje o odnosima uzroka i posledica van takvih situacija, ono najee ne uspeva u tome. Npr. ako mu se d reenica: "Izgubio sam olovku zato to..." da je zavri, ono moe rei "... ne piem". Ili "Draio sam psa zato to ... me je ujeo". Dete, zapravo, ima maglovitu predstavu o tome da ova dva dela reenice nekako idu zajedno i povezuje ih sa "zato to". Ono se uopte ne bavi time kakva je to vrsta odnosa. Njegovo miljenje se sastoji iz jednostavne jukstapozicije injenica ili ideja (jukstapozicija reanje injenica jednih pored drugih, bez obzira na prirodu njihovih meusobnih odnosa). Egocentrizam u zakljuivanju (kao i u svakoj drugoj oblasti) prevazilazi se, ma koliko to paradoksalno zvualo, sticanjem svesti o sebi (kada dete postane svesno sebe kao jednog meu mnogima koji misle, kada shvati da je njegovo gledite jedno meu mnogim gleditima).15 Na uzrastu od 7-8 godina dete pravi razliku izmeu kauzalnog objanjenja (kojim se uspostavlja veza izmeu dve injenice: "Okliznuo sam se zato to je trotoar bio klizav") i psiholokog ("motivacionog") objanjenja (kojim se povezuju jedna namera i jedan postupak: "Udario sam ga zato to mi je uzeo igraku"). Ali do uzrasta od oko 9 godina ono jo uvek ima tekoe sa treom vrstom objanjenja: logikom implikacijom kojom se uspostavlja veza izmeu dve ideje ili dva suda: "polovina od 6 je 3 zato to je 3 + 3 = 6", ili
14
Pijae,. i Inhelder, B. Intelektualni razvoj deteta. ZUNS, Beograd, 1978. (str. 30-40) Donaldson, M. Um deteta. ZUNS, Beograd, 1982.(str. 55 76)
15
35 |
detinjstva
"ova ivotinja je jo uvek iva zato to se kree". Dete mlae od 9 godina esto e u ovakvim situacijama dati manje zrelo objanjenje, npr. "polovina od 6 je 3 zato to je to tano".
6. Razvoj pojmova
Po Vigotskom (Vigotski) 16, pravi pojmovi formiraju se tek na poetku adolescentnog perioda, a kod mlae dece postoje psiholoke tvorevine koje su samo funkcionalni ekvivalenti pojmova (tj. takve tvorevine koje za dete u toku reavanja zadatka imaju istu onu funkciju koju kod adolescenata i odraslih imaju pojmovi, ali se po psiholokim svojstvima bitno razlikuju od pojmova). Vigotski razlikuje tri tipa grupisanja: 1. Sinkreti Retko se sreu iznad 6 godina, na niim uzrastima su znatno ei. To su, u stvari, neoformljene i neureene mnoine predmeta gde je teko sagledati po kom obeleju su predmeti stavljeni u odreene grupe. Najee se razvrstavanje vri na osnovu nekakvih subjektivnih utisaka (veza izmeu utisaka i misli uzima se kao stvarna veza izmeu predmeta). Samo u izvesnoj meri u sinkretima dolaze do izraaja objektivne veze izmeu predmeta, npr. prostorni odnosi.U ovoj fazi znaenje rei je u stvari jedno difuzno ime za difuznu, neodreenu gomilu predmeta. 2. Kompleksi Kompleksi su dominantan oblik grupisanja kod dece sve do adolescentnog perioda. Za razliku od sinkreta, u kojima se grupisanje vri na osnovu subjektivnih veza, kod kompleksa se predmeti grupiu na osnovu stvarnih, objektivnih veza, ali su ipak te veze bitno razliite od onih koje sreemo kod pojmova, tj. zakoni kompleksivnog miljenja se bitno razlikuju od onih po kojima funkcionie pojmovno miljenje.Osnovna specifinost kompleksa u poreenju sa pojmovima jeste to veze meu predmetima nisu apstraktne i logike nego su konkretne i faktike. A poto su faktike veze meu predmetima veoma arolike, iz toga sledi da se razliiti elementi mogu ukljuivati u komplekse na osnovu razliitih obeleja, to znai da ne postoji jedan princip razvrstavanja koji se dosledno sprovodi, ve se stalno skae sa jednog principa na drugi. Usled toga, elementi ulaze u kompleks kao realne, individualne jedinke, sa svim svojim posebnim obelejima, i kompleks ne stoji iznad elemenata kao optija kategorija, ve se sliva sa elementima. Imenovati predmet u kompleksivnom miljenju znai dati skupno ime jednoj konkretnoj grupi predmeta koji su meusobno povezani na osnovu razliitih faktikih srodnosti.Vigotski je opisao sledeih pet tipova kompleksa: Asocijativni kompleks: jezgro je jedan elemenat, a drugi mu se pridruuju po razliitim asocijativnim linijama (npr. po boji, obliku, po slinosti ili kontrastu itd.). Kolekcija: takav kompleks kod koga se elementi uzajamno dopunjuju, grupa sastavljena od predmeta svih boja ili svih oblika, i u jednoj grupi se ne ponavljaju isti primerci. Kolekcija moe biti slina asocijativnom kompleksu, naroito ako se dopunjavanje ne vri samo na osnovu jednog, ve na osnovu vie obeleja (da budu zastupljene sve boje, svi oblici, npr.).U realnom ivotu dete se sree sa grupisanjima predmeta koja po svojoj prirodi predstavljaju kolekcije (npr. delovi odee, pribor za
16
Preuzeto iz Ivi, I., Ignjatovi-Savi, N., Rosandi, R.: Prirunik za vebe iz razvojne psihologije, SDPS, 1989.
36 |
detinjstva
jelo, itd.). Difuzni kompleks: ovaj kompleks formiran je na osnovu nejasno odreenog obeleja. Npr. dete najpre grupie predmete po boji, a potom u istu grupu svrstava i one koji su perceptivno bliski njima (npr. crvena ruiasta narandasta...). Ili se, npr. uzmu trouglovi, pa im se pridrue trapezi kao difuzno slini, trapezima se pridrue etvorougli, ovima vieugli itd. Ustvari, grupisanje se vri na osnovu neodreenog utiska nekakve optosti meu elementima, usled ega je difuzni kompeks nejasno ogranien i u naelu se moe beskrajno proirivati (slino kao i lanani kompleksi). Lanani kompleks: to je onaj tip kompleksa gde dete uzme jedan elemenat, pa mu pridrui drugi na osnovu jednog obeleja (npr. da po boji bude slian prvom), a trei elemenat pridruuje drugom po nekom novom obeleju (npr. i drugi i trei su trouglasti) i tako se po lancu prelazi sa jednog obeleja na drugo. Ovo je ustvari najistiji vid kompleksa, jer se grupisanje vri jasno na osnovu objektivnih svojstava elemenata, ali nema jednog dosledno primenjenog merila grupisanja, ve se stalno skae sa jednog faktikog obeleja na drugo (nema strukturnog jezgra grupisanja), tako da su svaka dva susedna elementa u lancu povezana na osnovu razliitog obeleja. Pseudo-pojmovi: ovo je najrazvijeniji i najei vid kompleksivnog miljenja. U svakodnevnom ivotu deteta pseudo-pojmovi nastaju zbog toga to dete ne formira samostalno svoja grupisanja, nego to ini pod uticajem odraslih, i naroito pod uticajem verbalnog oznaavanja (jedno zajedniko ime za grupu razliitih predmeta ve sugerie njihovo grupisanje). I tako, dete moe da napravi isto grupisanje kao i odrasli, ali da do toga doe razliitim putem. Na taj nain dobijamo grupisanje koje obuhvata isti krug predmeta kao i pojmovno grupisanje (npr. dete stavi u jednu grupu sve trouglove, ili sve vee i visoke figure), ali se do tog istog rezultata dolo razliitim putem (odrasli pomou apstraktnog obeleja "trougao", a dete pomou perceptivne slinosti). 3. Pojmovi Pravi pojmovi se po Vigotskom pojavljuju tek na poetku adolescentnog perioda. Oni s e razlikuju od kompleksa po nizu obeleja: grupisanje se vri na osnovu apstraktno izdvojenog obeleja, tokom celog grupisanja subjekt se pridrava jedinstvenog merila grupisanja, pa su grupe jasno odreene po obimu i obuhvataju samo one elemente koji zadovoljavaju jedinstveno merilo. Postoji jasan logiki odnos izmeu opteg i pojedinanog (pojedinano ulazi u grupu kao apstraktni elemenat i gubi svoja individualna svojstva), re je oznaka samo za opte (zajedniko) svojstvo na osnovu koga je izvreno grupisanje, postoji hijerarhija pojmova po optosti. U eksperimentalnoj situaciji pojmovno grupisanje se ispoljava tako to subjekt ve u toku reavanja zadatka izdvaja pojedina obeleja ("sada u da ih grupiem po visini"), to u odreenoj fazi reavanja dolazi do neke vrste aha-doivljaja (kada subjekt uvidi koje je obeleje relevantno), pa se ostatak grupisanja vri brzo i bez pogreke, to je subjekt u stanju da kod ponovljenog grupisanja odmah izvri pravilno razvrstavanje, to ume da eksplicira merila razvrstavanja, moe da vri transfer, da pronae nove elemente koji bi spadali u datu grupu, itd.
37 |
detinjstva
7. Razvoj govora- miljenje, simbolika funkcija i govor

I kod male dece i kod ivotinja postoje primitivni oblici oznaavanja za koje nije potrebna simbolika funkcija signali. Npr. kad malo dete na kraju prve i poetku druge godine uje udaranje tapa na stepenicama ono kae "deda". Taj zvuk (znak i signal) stoji za oznaeno (deda). To je jedan oblik oznaavanja. Nuni preduslov za javljanje simbolike funkcije je, s jedne strane, razlikovanje znaka od oznaenog, i, s druge, njihovo povezivanje. Jo jedan vid ovih "primitivnih" znakova je indicija pokazatelj (neto to ukazuje na oznaeno, deo oznaenog, postoji uzrono-posledina veza izmeu znaka i oznaenog). Indicija je, recimo, deo nekog delimino sakrivenog predmeta (npr. ruka lutke koja je pokrivena ebetom na osnovu ovakve indicije, dete moe da prepozna predmet) na osnovu koga moemo da rekonstruiemo (prepoznamo) celinu. Tragovi u snegu su takoe indicije, jer se na osnovu njih zna da je neko tuda proao, odreeni miris je takoe indicija, npr. miris hrane ili nekog cvea. Ovakvi vidovi oznaavanja, gde su oznaka i oznaeno na neki nain spojeni, gde je oznaka deo ili posledica oznaenog, karakteristini su za dete pre pojave simbolike funkcije. Reprezentacija sposobnost predstavljanja objekata koji nisu trenutno u opaajnom polju, ima kljunu ulogu u razvoju govora i miljenja. Pojava koja nedvosmisleno ukazuje na postojanje reprezentacije je odloena imitacija. Pijae je razmatrao sve faze razvoja imitacije, i uoio da oko polovine prve godine dete poinje da imitira neke pokrete u situaciji kada ih vidi (imitira pokret koji je neko pred njim izveo). Dete nikada do godinu i po dana starosti nee imitirati modele koji su odsutni, nego samo prisutne modele. Dete izmeu 18 i 24 meseca, meutim, moe da imitira modele koji trenutno nisu tu, koji su odsutni to je odloena imitacija. Na primer, Pijaeova erkica od 18 meseci je imala posetu jednog deka koji je iz odreenih razloga poeo da plae, da vie i da se baca po podu. Kada je on otiao, devojica je poela takoe da vie i da plae, ali oigledno bez razloga verovatno po ugledu na njega. Vremenom se i krug modela proiruje deca imitiraju ivotinje, ak i predmete (npr. crkveni toranj, avion). Imitacija, koja je spoljanje, vidljivo predstavljanje onoga to je odsutno, polako se prenosi na unutranji, mentalni plan. Ovaj proces postepenog unoenja sopstvenih imitativnih postupaka na unutranji plan naziva se interiorizacija. Reprezentacija je, dakle, u poetku spoljanja akcija, da bi se tokom razvoja interiorizovala, prenela na unutranji plan i postala mentalna reprezentacija. Ona je nuna za javljanje simbolike funkcije. Simbolika funkcija se manifestuje u vie oblika: miljenje, govor, snovi, mentalna slika, simbolika igra. U simbolikoj igri, krajem 2 godine, dete npr. u sred dana uzima ebence i stavi ga ispod glave kao da spava, nekoliko sekundi. Ono je izvelo ceo ovaj ritual da bi se igralo, imitirajui smo sebe, ali u drugoj situaciji. U ovom sluaju, odloena imitacija je podreena simbolikoj igri: dete koristi jedan objekt ili radnju da bi oznailo drugi objekt ili radnju. U simbolikoj igri se u poetku koriste privatni simboli (npr. kaika predstavlja telefonsku slualicu), da bi se kasnije u nju ukljuili i simboli socijalne prirode (npr. govor, igrake). Mentalna slika, san, simbolika igra, po Pijaeu su vidovi ispoljavanja simbolike
38 |
detinjstva
funkcije. Simbolika funkcija je, kao to je reeno, takoe nuni uslov pojave govora i miljenja, pri emu je od presudnog znaaja za razvoj i jednog i drugog injenica da se psihiki razvoj deteta odvija u socijalnoj sredini, koja je nuan uslov pojave i jednog i drugog.17
7.1. Neke osobenosti govora na mlaem osnovno-kolskom uzrastu

Kod dece je esto struktura reenice drugaija nego kod odraslih. Deja reenica je u mnogim pogledima gramatiki neispravna, i ovo se postepeno gubi tokom mlaeg kolskog uzrasta. U postizanju gramatike ispravnosti, svakako, znaajnu ulogu igra upravo kolovanje. Na mlaem kolskom uzrastu jo se povremeno primeuju ostaci egocentrizma (nesposobnost deteta da se stavi u poloaj druge osobe, kojoj neto objanjava), tako da e dete, kada su mu na raspolaganju samo verbalna sredstva, esto davati nerazumljiva objanjenja (ovo je meutim, daleko manje izrazito nego kod predkolskog deteta, i postepeno se gubi). Deji govor je vie situacioni nego kontekstni. Kod situacionog govora, razumljivost zavisi od poznavanja situacije u kojoj se govor odvija, dok bi bez uzimanja u obzir te situacije ovaj govor bio nerazumljiv. Kontekstni govor, karakteristian za starije dete i odraslog, razumljiv je na osnovu sopstvenog konteksta.18 Kod dece se, u nekim situacijama, u govoru prepoznaje jo jedna odlika preoperacionog miljenja konkretnost. Ona se, kao i egocentrizam, postepeno gubi tokom mlaeg kolskog uzrasta, u velikoj meri zahvaljujui i samom kolovanju.Deava se da deca ovog uzrasta ponekad ne mogu da odvoje re, kao znak, od onoga to ona oznaava, to esto dovodi i do pogrenih konstatacija. Npr. moe se desiti da dete, ako ga pitamo da uporedi duinu rei "konj" i "zei", kae da je prva re dua, mislei, naravno na injenicu da je ono to ova re oznaava (konj) due od onoga to oznaava druga re (zei). Pravovremena i dovoljno razumljiva razjanjenja uitelja u ovakvim situacijama veoma su znaajan faktor oslobaanja od konkretnosti u govoru.
17
Pijae, . i Inhelder, B. Intelektualni razvoj deteta, ZUNS, Beograd, 1978. (str. 183-185). Ivan Furlan: ovjekov psihiki razvoj, kolska knjiga, Zagreb, 1981, str. 102-105.
18
39 |
detinjstva
8. Moralni razvoj - teorije o razvoju moralnosti

Prema tradicionalnom gleditu, opteprihvaenom sve do kraja XIX veka u Evropi, ovek se raao kao moralno bie, tj. moralne vrednosti (stavove i uverenja o tome ta je dobro a ta zlo, ta treba, a ta ne treba initi i sl.), kao i ostale karakteristike linosti, davao je Bog, tako da su se ljudi raali kao dobri ili zli, moralni ili nemoralni. Sigmund Frojd, psihijatar i jedan od najrevolucionarnijih mislilaca svog vremena, tvrdio je upravo suprotno: dete se raa amoralno (dakle, ni moralno ni nemoralno, ve bez ikakvog odnosa prema moralnim normama), a njegova moralnost razvija se u toku ranog detinjstva, u neposrednoj vezi sa moralnim normama njegovih roditelja. Razvoj moralnosti Frojd je vezivao za razvoj jedne (od tri) instance linosti superega (nad-ja), koja se razvija unoenjem moralnih vrednosti roditelja, oko etvrte ili pete godine ivota. Proces kojim dete unosi u sebe (usvaja) ove moralne vrednosti Frojd je nazvao identifikacija (poistoveenje sa roditeljima, iz straha od kazne da ne bi bilo kanjeno ili odbaeno od strane roditelja, dete usvaja njihove moralne vrednosti i potuje norme koje oni postavljaju, do te mere da ih doivljava kao svoje sopstvene). Kritini period za usvajanje ovih moralnih vrednosti, tj. za identifikaciju i sam razvoj moralnosti, jesu prvih nekoliko godina ivota.U tom periodu, zavisno od odnosa sa roditeljima, dete e usvojiti njihove moralne norme (tj. doi e do identifikacije) ili ih nee usvojiti, i razvie se u linost bez moralnih vrednosti. Iz Frojdove teorije proizilazi da e razliiti aspekti detetovog (i kasnije odraslog) moralnog ponaanja biti konzistentni (u meusobnom skladu, dosledni). Jedna serija studija, izvedena jo tridesetih godina (Hartshorne i May), imala je za cilj upravo da ispita ovu pretpostavku. Hoe li se, dakle, isto dete u razliitim situacijama u kojima ima priliku da prekri neku moralnu normu, nesvesno injenice da je posmatrano (dakle, kad odgovara pred sopstvenom saveu) ponaati konzistentno (dosledno)? Ova empirijska studija pokazala je da nee. Ovakav eksperimentalni nalaz, svakako, nije u skladu sa Frojdovom pretpostavkom da e moralno ponaanje pojedinca, budui da svi njegovi postupci proizilaze iz iste strukture linosti, biti konzistentno u razliitim situacijama. Ova studija je, takoe, pokazala da izmeu verbalnog izraavanja moralnih vrednosti i stvarnog moralnog ponaanja dece ne postoji nikakav odnos, ili da je ak negativan (deca koja su varala i lagala, verbalno su osuivala varanje i laganje, dakle, krenje moralnih normi isto, ili ak vie, nego deca koja su ove norme i "na delu" potovala). Ovi nalazi, svakako, dovode u sumnju Frojdove postavke o razvoju moralnosti. Ipak, ovo je i do danas ostala najobuhvatnija i najrazraenija teorija u ovoj oblasti. U okviru jednog drugaijeg pristupa razvoju uopte, Pijaeovog pristupa, nastala je jedna drugaija teorija o razvoju moralnosti. I sam Pijae je razvio neke ideje o nastanku moralnosti, naglaavajui prelazak sa subjektivne na objektivnu moralnost, oko sedme godine (u skladu sa svojom optom idejom o stadijumima, on je smatrao, i ispitivanjima dokazivao, da dete na preoperacionom stupnju razvoja nije u stanju da jednu situaciju procenjuje objektivno, uzimajui u obzir i druge take gledita osim svoje sopstvene, usled egocentrizma. Otuda e, na ovom stupnju, esto donositi pogrene moralne sudove. Tek prevazilaenje egocentrizma stvara uslove za razvoj objektivne moralnosti.
40 |
detinjstva
Lorens Kolberg (Kohlberg) 19je, polazei od Pijaeove ideje razvojnih stadijuma, dao razraeniju teoriju razvoja moralnosti kod dece. Prema Kolbergu, moralno suenje (prosuivanje da li je neki postupak ispravan sa moralne take gledita), koje je, po njemu, od centralne vanosti za moralni razvoj, prolazi kroz est osnovnih stadijuma, i tri razvojna nivoa. I. Predkonvencionalna moralnost 1. Orijentacija na kaznu i poslunost Moralni sudovi i postupci motivisani su spolja, pretnjom kazne, a karakterie ih poslunost da bi se izbegla kazna. Panja u prosuivanju posveuje se posledicama, a ne namerama (pa e tako postupak koji je, iz dobre namere, izazvao veliku tetu, biti procenjen kao loiji nego onaj kojim je stvorena manja teta, iako je namera bila zla). 2. Naivni instrumentalni hedonizam Na ovom stadijumu, dete se konformira (postupa u skladu sa moralnim normama) da bi neto dobilo, da bi dolo do nagrade. Ova, jo uvek primitivna forma moralnosti (jer dete veruje da sa sobom samim i onim to poseduje moe da ini ta hoe, bez obzira na posledice koje to moe imati po druge) ipak oznaava razvojni napredak: dete postaje svesno svojih sopstvenih interesa (budui da mu je centralna vrednost zadovoljenje sopstvenih potreba). II. Konvencionalna moralnost 3. Orijentacija na interpersonalno slaganje (orijentacija "dobar deko-devojica") Na ovom stadijumu, dete se konformira da bi izbeglo neodobravanje drugih. Vano je biti "dobar". Ovde se, na dodue povran i stereotipiziran nain, priznaje vanost dobrih namera i pomaganje drugima (ali samo dok ne izlazi iz okvira propisanih uloga). 4. Orijentacija na autoritet ("red i zakon") Ono to odraava potovanje autoriteta, doivljava se kao dobro. Savest je izjednaena sa ogranienjima koja postavljaju zvanini autoriteti. Osoba se konformira da bi izbegla neodobravanje tih zvaninih autoriteta, a ne sebi ravnih. III. Postkonvencionalna moralnost 5. Orijentacija na drutveni ugovor Ispravno ponaanje se odreuje u smislu standarda oko kojih postoji slaganje u drutvu. Javlja se svest o relativnosti linih vrednosti i pridaje se vanost usaglaavanju individualnih vrednosti u cilju opteg dobra. Pojedinac se konformira upravo u cilju opteg dobra. 6. Orijentacija na univerzalne etike principe Moralnost se definie kao odluka na osnovu savesti. Moralni principi se usvajaju prema linom izboru, zasnovani pre na apstraktnim idejama (npr. "ivi i pusti druge da ive") nego na konkretnim pravilima ponaanja (npr. deset bojih zapovesti ili pravila ponaanja koje propisuje neka druga religija).
19
Bowlby, J. Child care and the growth of love. Penguin Books, London, 1953.
41 |
detinjstva
9. Emocionalni razvoj
Pojam i znaaj afektivne vezanosti - Ovaj pojam (engl. attachment) uveo je u psihologiju Don Bolbi (Bowlby). Njegov rad je bio pod velikim uticajem etologije (disciplina koja izuava ponaanje i psihologiju ivotinja u prirodnim uslovima ne eksperimentalnim ukljuujui i oveka). Pojam afektivne (emocionalne) vezanosti od velikog je znaaja u pokuaju objanjenja celokupnog emocionalnog, pa donekle i socijalnog razvoja, jer se tie prvog odnosa koji pojedinac zasniva s nekom drugom osobom iz svoje sredine. Kakva je priroda tog odnosa, i u kakvoj je on vezi sa odnosima koje pojedinac zasniva kasnije u ivotu? Afektivna vezanost ispoljava se prvi put na uzrastu od oko 5-6 meseci. Naini njenog ispoljavanja u to doba su: osmehivanje, gukanje, pruanje ruku, privijanje, pla kada voljena osoba (objekt afektivne vezanosti) odlazi i prestanak plaa kad se vrati. Ko je "objekt afektivne vezanosti"? To je jedna osoba, odrasla, po pravilu majka (odnosno osoba koja vodi stalnu brigu o detetu). Odmah po javljanju ovih prvih manifestacija afektivne vezanosti, dolazi do ispoljavanja straha od nepoznatih osoba (to je samo jo jedna, posredna manifestacija afektivne vezanosti: svesno sigurnosti koju osea u prisustvu voljene osobe, dete odmah potom postaje svesno da takvu sigurnost ne moe oekivati od svih drugih). Kakva je funkcija afektivnog vezivanja? Neki istraivai bili su skloni da misle da se radi iskljuivo o zadovoljavanju fizikih potreba deteta osoba koja te potrebe zadovoljava po pravilu je istovremeno objekat afektivne vezanosti. Istina je da ovaj dvostruki status objekta afektivne vezanosti zamagljuje na prvi pogled pravu prirodu afektivne vezanosti, ali mnoga istraivanja su pokazala da dete, i onda kada su mu sve fizike potrebe zadovoljene, ispoljava potrebu za nenou i toplinom. Dobijanje nenosti i topline stvara kod malog deteta oseanje sigurnosti, a time i osnovu za razvoj samostalnosti. Ona deca kod koje ta rana potreba za sigurnou nije zadovoljena iz bilo kojih razloga (npr. deca od roenja podizana u domovima) ispoljavaju esto u kasnijem razvoju, i u odraslom dobu, ozbiljne poremeaje ponaanja. Ukoliko je, dakle, detetova potreba za afektivnom vezanou na vreme i na adekvatan nain zadovoljena, utoliko e ono imati vee oseanje sigurnosti i moi e da razvije eksplorativno (istraivako) ponaanje. Dete se, dakle, u istraivanje sredine koja ga okruuje (kako fizike tako i socijalne) uputa samo polazei od te sigurne osnove, stvorene afektivnom vezanou. Empirijska ispitivanja pokazuju da se eksplorativno ponaanje dece od 6 do 12 meseci starosti poveava u prisustvu majke, a smanjuje u njenom odsustvu ili u prisustvu nepoznate osobe Iz ekskluzivnosti ove prve afektivne veze, dete kree u ispitivanje i zasnivanje novih afektivnih veza. One, meutim, nikada vie nisu tako snane i ekskluzivne kao ova prva veza. Sa uzrastom, menjaju se naini ispoljavanja afektivne vezanosti, kao i njeni objekti. Kod odraslijeg deteta, to vie nee biti gukanje, ili plakanje u odsustvu voljene osobe. Neki oblici ispoljavanja afektivne vezanosti zadravaju se, meutim, u toku ivota (osmehivanje, traenje fizike blizine i kontakta itd.). Objekti afektivne vezanosti se, takoe, menjaju. Pre svega, oni se umnoavaju.Mada se objekti i naini ispoljavanja afektivne vezanosti tokom razvoja menjaju, priroda ove potrebe ostaje ista u toku ivota: njena funkcija ostaje da zadovolji potrebu pojedinca za sigurnou i prihvaenou. Naravno, kasnije u toku
42 |
detinjstva
detinjstva, a pogotovu u odraslom dobu, afektivna vezanost se preplie sa drugim potrebama (npr. sa seksualnou u odnosima sa osobama suprotnog pola), tako da ju je ponekad teko prepoznati. Ipak, potreba za afektivnom vezanou ostaje osnov svih emocionalnih odnosa u ivotu odrasle osobe, a kakvi e ti odnosi biti u mnogome zavisi od naina zadovoljavanja te potrebe u najranijem detinjstvu.
43 |
detinjstva
10. Socijalni razvoj

U odnose sa drugim ljudima dete se na poetku ivota ukljuuje kao potpuno zavisno u pogledu zadovoljenja svih svojih potreba, kako biolokih, tako i psiholokih. Tokom razvoja, ono postaje sve sposobnije da mnoge od tih potreba zadovoljava smo. Zavisnost od drugih ljudi, meutim, ostaje trajna odlika ljudskog ponaanja (potpuna nezavisnost od drugih bila bi ravna asocijalnosti), ali se njeni naini ispoljavanja i njeni objekti menjaju tokom ivota. Prouavanje socijalnog razvoja, prema tome, velikim je delom prouavanje razvoja zavisnog ponaanja. Prvi objekti zavisnog ponaanja (po pravilu majka, odnosno osoba koja se stara o detetu) i naini na koje se oni odnose prema najranijim detetovim ispoljavanjima zavisnog ponaanja bili su predmet mnogih studija, koje su pokazale nesumnjiv znaaj ovih faktora u kasnijem socijalnom razvoju. Najvei broj teorija linosti podrazumeva da, bar u izvesnoj meri, postoji kontinuitet izmeu jaine potrebe za zavisnou u najranijem detinjstvu i u odraslom dobu kada se, kao to je reeno, njeni objekti i naini ispoljavanja menjaju. U najranijem detinjstvu, prvi objekt zavisnosti je majka (odnosno osoba koja se stara o detetu), a zatim, po pravilu, druge odrasle osobe. to je dete starije, raste njegova vezanost za vrnjake i njegova zavisnost od njih, i to je vrsta zavisnosti koja traje i u odraslom dobu (prijatelji, brani drugovi, itd.). to se tie naina ispoljavanja zavisnosti, oni se sa uzrastom takoe bitno menjaju. Da li e ovih ispoljavanja u toku razvoja biti mnogo ili malo i kakvi e oni biti zavisi, kao to je napomenuto, u velikoj meri od toga kako se prvi objekti zavisnosti (pre svega, dakle, majka) odnose prema tim ispoljavanjima. Najraniji naini ispoljavanja zavisnosti bi se mogli podvesti pod naziv traenje nenosti (affection-seeking): maenje, privijanje, sedenje u krilu, sve to se ispoljava fizikim dodirom i blizinom. Ovakva ispoljavanja zavisnosti po pravilu su usmerena na odrasle (roditelje, vaspitaice u jaslicama) i, prema nalazima nekih istraivaa, karakteristina su za decu mlau od etiri godine. Kod starije dece, zavisno ponaanje se postepeno sve vie usmerava na vrnjake (mada je tokom itavog ranog detinjstva, pa i do adolescentnog perioda, ono uglavnom vezano za odrasle), a u njegovom ispoljavanju sve je manje traenja nenosti, koje ustupa mesto traenju panje i odobravanja (attention i approval-seeking). Ovo su, dakle, zreliji naini ispoljavanja zavisnosti. Istraivanja zavisnog ponaanja raena su i eksperimentalno i neeksperimentalno (intervju, skale procene, posmatranje). Jedna longitudinalna studija ovog ponaanja izvedena je u SAD i u njoj su poreani podaci posmatranja izvrenih kad je subjektima bilo izmeu 6 i 10 godina, sa podacima iz intervjua voenog sa istim subjektima kad im je bilo izmeu 20 i 30 godina. Mnogo vei kontinuitet zavisnog ponaanja naen je kod osoba enskog pola (devojice koje ispoljavaju mnogo zavisnosti, pokazuju tendenciju da budu zavisne i u
44 |
detinjstva
odraslom dobu). Takvog kontinuiteta kod mukaraca, meutim, nije bilo. Autori smatraju da je ova razlika isto kulturni proizvod. Sredina tolerie, i ak podstie, zavisno ponaanje kod devojica i ena, dok ga suzbija i kanjava kod deaka odmah poto proe najranije detinjstvo. Rezultati neeksperimentalnih istraivanja su veoma razliiti i malo se gde potpuno slau, tako da je mogue izneti samo njihove najoptije zakljuke (ne gubei iz vida da ima rezultata koji su u suprotnosti sa njima). Moe se zakljuiti da prezatiena deca ispoljavaju veu sklonost ka zavisnom ponaanju nego ona koja nisu prezatiena. Na ovo, meutim, ukazuju samo neke studije (dok ima i takvih koje ukazuju na izvesnu vezu izmeu odbojnosti majke i zavisnosti kod deteta). Rezultati, dakle, nisu jednoznani. S druge strane, neka istraivanja pokazuju da postoji veza izmeu nagraivanja i odobravanja nezavisnog ponaanja (tanije, zrelijih oblika zavisnog ponaanja, kao to je traenje odobravanja i panje) od strane majke i kasnijeg nezavisnog ponaanja od strane deteta. Rezultati eksperimentalnih studija takoe su raznorodni. Ipak, izgleda da se na osnovu njih moe zakljuiti da frustracija i nedoslednost odraslih u ponaanju prema deci (ponekad ukazivanje panje i odobravanja, ponekad ne) izazivaju zavisnost. Izgleda da e deca vie nastojati da steknu panju i odobravanje onda kada su ih liena ili osujeena u pokuaju da do njih dou. Koje su karakteristike socijalnog funkcionisanja zavisnog deteta? Ono, po pravilu, vie reaguje na socijalne podsticaje (nagrade, pohvale) mada rezultati studija u ovoj oblasti takoe nisu jednoznani. U jednoj studiji naeno je da su socijalni podsticaji efikasniji kod dece (adolescenata) koja inhibiraju zavisno ponaanje (nepoverenje u druge, oklevanje da se prihvati pomo), nego kod one koja ga ne inhibiraju. Treba naglasiti da suzbijanje zavisnog ponaanja nikako ne moe biti shvaeno kao pokazatelj manje potrebe za zavisnou: pre bi bilo verovatno obrnuto (osobe kod kojih je, kanjavanjem, suzbijeno ispoljavanje zavisnosti, ali ne i sama potreba). Pojaano reagovanje na socijalne podsticaje u vezi je i sa drugim korelatom zavisnosti podlonosti socijalnim uticajima, na ta su neke studije i ukazale. Izgleda, dakle, da su zavisne osobe sklonije imitiranju drugih, otvorenije za ubeivanje (sugestibilne) i da lake podreuju svoje ponaanje grupnim normama (konformiraju se) nego nezavisni pojedinci. Izgleda da je jedan od korelata zavisnosti i sposobnost da se saosea sa drugima i spremnost da im se pomogne ove tendencije su, prema nekim studijama, izraenije kod zavisnih nego kod nezavisnih osoba. Nekoliko istraivanja koja su se bavila ispitivanjem sociometrijskog statusa zavisne dece ukazala su na negativnu korelaciju izmeu zavisnosti i popularnosti meu vrnjacima zavisna deca su, dakle, izgleda manje popularna od svojih nezavisnih vrnjaka. Najzad, neke studije su ukazale na vezu izmeu suzbijanja zavisnosti i agresivnosti kod adolescenata. U istraivanju izvedenom na maloletnim prestupnicima, utvreno je da najagresivniji meu njima pokazuju i najvei stepen suzbijanja zavisnosti. Ovo su neki od najranijih korena socijalnog i emocionalnog ponaanja, iz kojih izrastaju drugi sloeni vidovi socijalne interakcije i linih vrednosti.
45 |
detinjstva
11. Problemi u rastu i razvoju jedinke

Iako linost deteta predstavlja nedeljivu celinu, uobiajeno je da se pri proceni razvoja posebno razmatraju pojedine oblasti koje ine tu linost: psihomotorika, govor, oseajna i saznajna oblast (inteligencija).Na poetku razvoja, naroito u prvim godinama ivota, ove funkcije su jo nedovoljno razluene, i ponaanjem dominiraju motorne aktivnosti. Zbog toga se o stepenu razvoja u prvim godinama ivota sudi na osnovu procene psihomotorike. Psihomotorika je tokom itavog detinjstva blisko povezana sa sazrevanjem i grananjem oseajnog ivota i sa razvojem inteligencije i miljenja. Poznavanje stepena i kvaliteta organizovanosti psihomotorike deteta je znaajno i zbog toga to psihomotorika predstavlja i najprikladniji put za podsticanje sazrevanja nervnih, naroito kortikalnih struktura, ali i linosti deteta u celini. Pri proceni psihomotornog razvoja treba imati na umu osnovne zakonitosti razvoja: odreeni redosled, od prostijih ka sloenijim funkcijama, zatim, neravnomernost u ritmu razvoja pojedinih funkcija, individualne razlike u razvoju i najzad, plastinost dejeg razvoja. Psihomotorni razvoj se najee opisuje terminima normalan, prosean i nezadovoljavajui razvoj. Normalan razvoj je onaj koji je tipian, uobiajen, oekivan za uzrast i bez abnormalnosti. Prosean uzrast je raunski dobijena vrednost (norma) oko koje se ostale vrednosti podjednako grupiu. U opisivanju nezadovoljavajueg razvoja najee se koriste termini usporen razvoj, retardacija i disharmonian razvoj. Dete sa usporenim razvojem razvija se sporije od oekivanog i zbog toga kasni u odnosu na decu svog uzrasta. Postoji mogunost da deca usporenog razvoja nadoknade zaostajanje u razvoju i sustignu decu svog uzrasta, ali je za to neophodno da se razvoj odvija brim tempom od normalnog za dati period. Retardacija je izraz koji oznaava da je dostignuti nivo razvoja znaajno ispod oekivanog za uzrast, i da je malo verovatno da se normalni razvoj moe dostii, ak i pod pretpostavkom da se razvoj odvija ubrzanim tempom. Mnogi smatraju da termin nije pogodan jer stigmatizuje dete, i da ga treba izbegavati. U zemljama zapadne Evrope, umesto izraza mentalna retardacija sve se vie koristi izraz nemogunost uenja (learning disability). Disharmonian razvoj oznaava da postoji zaostajanje ili neuobiajenost u razvoju pojedinih oblasti koje ine linost deteta (psihomotorika, govor, oseanja, inteligencija) dok su ostale funkcije normalne ili pribline za uzrast. Ovde spadaju tekoe vezane za razvoj govora (razvojne dislalije i disfazije), psihomotorike (psihomotorno nestabilno dete, razvojne dispraksije i disgrafije), zatim smetnje u saznajnoj oblasti (razvojne disgnozije, diskalkulije, disleksije, disortografije), i u oseajnoj oblasti (intelektualna inhibicija, elektivni mutizam). Globalan nesklad koji zahvata sve oblasti linosti deteta naziva se optom razvojnom disharmonijom, koja, prema Desetoj meunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB-10) spada u takozvane pervazivne poremeaje razvoja, meu koje se ubraja i autizam i autizmu slini poremeaji.20
20
Boanin, S. Neuropsihologija razvojnog doba i opti reedukativni metod , ZUNS, Beograd,1985.
46 |
detinjstva
12. Daunov sindrom i mentalni razvoj

Ovu bolest sam izabrala iz prostog razloga jer je ova bolest naalost itekako rasprostranjena kako u svetu tako i kod nas. Razvoj mentalnih sposobnosti kod dece sa Daunovim sindromom znatno je usporen, to je u skladu sa sporim razvojem mozga. Ogranieni potencijali su najvie uoljivi u sferi sticanja znanja i vetina iz vie razloga: Motivacija za uenje novog je slaba, vidna i sluna panja - kratkotrajne i povrne. koordinacija pokreta - oko-glava-ruka, koja predstavlja osnovu za dosezanje, hvatanje i rukovanje predmetima, znatno je usporena i oteana. uoptavanje naunog i prenoenje u nove situacije je oskudno. Kae se da dete sa Daunovim sindromom misli u bojama, oblicima i slikama, odnosno njegovo miljenje dugo ostaje KONKRETNO - OPAAJNO i samo uz ciljanu pomo moe poprimiti sloenije oblike miljenja. Naueno je da lako zaboravlja pogotovo ako sadraj koji se ui nije u skladu sa detetovim potrebama, ako za dete nema upotrebnu vrednost, odnosno ne predstavlja inventar svakodnevnog ponaanja. Sposobnost govora i njegovog razumevanja izrazito kasni kod dece sa Daunovim sindromom. U proeku do tri-etiri godine, sporazumevaju se gestom i mimikom uz retke kratke rei. Reenicu formiraju tek nakon etvrte godine. Ritam govora je neujednaen, eksplozivan kao da sav vazduh izduvaju na prvoj rei. Fond rei po pravilu ostaje oskudan. Razumljivost govora je dugo naruena ozbiljnim smetnjama artikulacije. Poveanjem fonda rei i usvajanjem sintaksikih pravila, esta je pojava mucanja koje je promenljivog intenziteta i otporno na, za sada poznate tretmane. Razumevanje govora u prvih nekoliko godina znatno prednjai nad izgovorom ekspresijom. To se odnosi naroito na verbalne poruke i zahteve koji su situaciono potkrepljeni. Obzirom da je razvoj govora usko povezan sa razvojem miljenja, potrebno je mnogo vremena, napora, podsticanja i vebanja (uz pomo strunog lica - logopeda) da bi se postigao zadovoljavajui uspeh. Kod dece sa Daunovim sindromom postoji velika raznolikost u stepenu mentalne zaostalosti. Ona se kree u intervalu od tee (IQ 30-40) do umerene (IQ 40-50), i lake (IQ 5070). Retki, (2-3 odsto) postiu kategoriju graninih sluajeva (IQ 70-80). Prosena postignua dece (merena razvojnim skalama i testovima inteligencije) do pete godine ivota, kreu se od 55-75 IQ jedinica. Sa godinama ovaj rezultat prvo stagnira, a zatim opada usled injenice da ona rano doseu maksimum svog intelektualnog razvoja (izmeu 13. i 15. godine). U svojim tinejderskim godinama (13-19), zahvaljujui specijalnim kolskim programima, mogu da se naue korisnim vetinama, ali retko sloenijim aktivnostima koje zahtevaju vie preciznosti i zrelog rasuivanja. Malo osoba sa daunovim sindromom u zrelim godinama ovlada obavljanjem zadataka i aktivnosti koji zahtevaju potpunu samostalnost i odgovornost. Zakljuak mnogih istraivanja potvrdio je da rana ciljana intervencija rezultira znaajnim napretkom u svim sferama funkcionisanja i ponaanja. Merene testovima inteligencije, razlike iznose od 10-15 IQ jedinica u korist tretirane dece. Zaostajanje u fizikom, mentalnom i socijalnom razvoju kod dece sa Daunovim sindromom
47 |
detinjstva
nije samo rezultat genetskog defekta, ve interakcije deteta sa nedovoljno podsticajnom sredinom. Da bi okruenje bilo optimano podsticajnoza dete trebalo bi: Rano otpoeti sa kompleksnim tretmanom (po mogunosti od treeg meseca ivota) Neophodna je obuka roditelja za sprovoenje programa Optimalno mogue integrisati dete u iru socijalnu sredinu.21 Cilj rane intervencije kod obolelih je pre svega postizanje optimuma funkcionisanja u granicama genetski datih mogunosti i usvajanje poeljnih oblika ponaanja. Da bi se ublaile potekoe u komunikaciji, neophodno je kod deteta izgraditi pozitivnu sliku o sebi oseaj da je prihvaeno i voljeno, da moe da odgovori na zahteve okoline u skladu sa dostignutim stepenom razvoja. Najvanije je da se sa detetom radi to je mogue ranije, zato to je to period intenzivnog razvoja CNS-a (mozga) kada uenje ostavlja najdublje i najdue tragove. Za decu sa smetnjama u razvoju, to je period kada im se najvie moe pomoi. Uenje u kasnijim godinama, kada proe period prirodnog razvoja sposobnosti, zahteva znatno vie napora, a efekti su znatno manji. Spreavanje sekundarnih smetnji u razvoju je takoe veoma vano. Primarna oteenja, izazvana genetskom grekom, dovode do dodatnih komplikacija, odnosno povlae za sobom zastoj u itavom lancu funkcija (na primer: zastoj u razvoju govora kod dece sa Down sindromom. znatno e usporiti proces razvoja miljenja). Toplo, porodino okruenje predstavlja optimalnu, prirodnu sredinu za adekvatan razvoj potencijala deteta. Bavljenje detetom, posebno ometenim u razvoju, ne sme se svoditi samo na zadovoljavanje osnovnih potreba. Uz telesnu negu i hranjenje, koje treba da prate nenost, toplina, sigurnost i poverenje, neophodan je i specifini tretman: Obogatiti okruenje deteta raznovrsnim sadrajima koje moe da vidi, uje, dosegne, opipa. Podstai, ohrabriti dete da se sredinom komunicira na nain koji mu je u tom trenutku dostupan. U prvoj godini ivota pokret i slobodno kretanje bebe su izvor radosti, zadovoljstva i osnova saznanja o sebi i svetu koji je okruuje. Redosled javljanja pokreta i motorikih sposobnosti je uglavnom isti za svu decu, ali vreme javljanja i usavravanje odreenih pokreta i motornih vetina, u velikoj je meri zavisno od adekvatnih podsticaja iz spoljne sredine. Neophodno je, stoga, to ranije otpoeti sa masaom i vebicama uz aktivno bodrenje, osmeh, dodir i verbalno odobravanje. Ne plaite se povreda, bez obzira koliko Vam se ini da je Vaa beba krhka, lomna, mlitava, nemona. Ako oseti nesigurnost i ona e se uplaiti i buno reagovati. Svaku vebu propratite prigodnom melodijom i ritmom i videete da e beba uivati u tome. Istovremeno je potrebno podsticati sve sfere razvoja. Da bi se obezbedio harmonian razvoj, pored motornog, koji je u prvoj godini bazian, neophodno je razvijati emocionalni, socijalni i saznajni razvoj, s obzirom na to da su oni u ranom detinjstvu usko povezani i meusobno uslovljeni.
21
Gruden Zdenka: Decja psihoterapija, Medicinska naklada,Zagreb 1996.
48 |
detinjstva
12.1. Adolescentni seksualni razvoj

U adolescentnom periodu ponaanje obolele osobe karakterie rigidnost - oteano prelaenje sa jedne na drugu aktivnost, te uporno i dugo ponavljanje jedne te iste aktivnosti (stereotipije, perseveracije). Ovo besciljno ponaanje potrebno je prekidati, nudei zamenu koja je za dete dovoljno interesantna i svrsishodna. Seksualni razvoj moe poeti kasnije i biti nedovren. Kod mukaraca je smanjeno luenje mukih hormona i nedovoljno izraena maljavost, posebno po licu. ene imaju osrednje razvijene grudi. Menstruacija se javlja izmeu 12-13. godine ivota i prati redovan ciklus. Osobe sa Daunovim sindromom retko stupaju u brak. Seksualni nagon im je veoma priguen. Retko prave probleme osobama suprotnog pola. Veruje se da su mukarci sterilni, dok ene mogu roditi dete, ali sa 50 odsto verovatnoe da e i ono imati Daunov sindrom.
49 |
detinjstva
13.Zakljuak
I na samom kraju ta rei? Svi smo na neki nain razliiti kako u fizikom , tako i u psiholokom smislu. Veoma je bitno spoznati sve te promene u svim fazama i periodima rasta i razvoja jedinke. Roditelji treba da znaju za promene kroz koje prolaze njihova deca, radi to boljeg prevazilaenja istih. Od posebnog je znaaja da svi budu upoznati sa psihikim razvojem jedinke u periodu detinjstva, jer je to itekako najnaajniji period kod svakog ivog bia. Tu on formira sve: konkretne operacije, formalne operacije, razvoj shvatanja uzronosti, razvoj govora, simboliku funkciju govora i sl. Treba znati da predkolski uzrast je i period naglog saznajnog razvoja. Senzomotorni razvoj zapoet u prvoj godini ivota nastavlja se i u drugoj i omoguava detetu da razume i deluje na svet "ovde i sada," onako kako ga vidi i doivljava. Ono postaje sposobno da zamisli predmete i osobe i simbolizuje ih kroz igru, crte i govor. Miljenje na predkolskom uzrastu je intuitivno, magino i tek oko este godine ivota se naziru zaeci logikog miljenja na konkretnom nivou, koje e tek na kolskom uzrastu dostii pun razvoj. Zato je neophodno da se deca u redovnim kolama poduavju tome i, kad tako bude, ljudi ce neminovno imati izgraenu naviku i ponaanje. Treba sa druge strane, istovremeno obratiti panju i na populaciju koja je ometena u razvoju. Morate znati da je 2-5 odsto populacije mentalno ometeno u razvoju. Prihvatanje razliitiosti je glavni korak u zdravom okruenju. Samo na taj nain i mi emo se zdravije razvijati i rasti.
50 |
detinjstva
14.Literatura
Bowlby, J. Child care and the growth of love. Penguin Books, London, 1953; Boanin, S. Neuropsihologija razvojnog doba i opti reedukativni metod, ZUNS, Beograd,1985; Donaldson, M. Um deteta. ZUNS, Beograd, 1982.(str. 55 76); Furlan, I.: ovjekov psihiki razvoj, kolska knjiga, Zagreb, 1981, str. 102-105; Gruden Zdenka: Decja psihoterapija, Medicinska naklada, Zagreb 1996; Ivi, I., Ignjatovi-Savi, N., Rosandi, R.: Prirunik za vebe iz razvojne psihologije, SDPS, 1989; Ivi, I., Milinkovi, M., Smiljani, V. i Rosandi, R.: Razvoj i merenje inteligencije (I), Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1978 (str. 47-73.); Kondi, K. i Levkov, Lj. Prvih deset godina intelektualnuog razvoja SDPS, Beograd, 1992. (str. 19 26); Langer, D. Teorije psihikog razvoja, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1981, str. 11-24 ; Mateji, Z. Prilog naunom zasnivanju pojma razvoja u psihologiji, Psihologija, 1976, 1-2, str. 117-123 ; Nei, B. Radomirovi, G., OSNOVE RAZVOJNE PSIHOLOGIJE, Uiteljski fakultet u Jagodini, Jagodina, 38, 2000; Price-Williams, D., Grodon, W. & Ramirez, M. Skill and conservation: a study of potterymaking children. Developmental Psychology, 6,(1), 769. 1969; Piaget, J. The Construction of Reality in the Child. New York: Ballantine Books, 1971.(pp. 46 47); Piaget, J., Inhelder, B.: The Child's Conception of Space, London, Routledge & Kegan Paul, 1956, p. 36; Pijae,. i Inhelder, B. Intelektualni razvoj deteta. ZUNS, Beograd, 1978. (str. 30-40); Pijae, . i Inhelder, B. Intelektualni razvoj deteta, ZUNS, Beograd, 1978. (str. 183-185); Ross Vasta, Marshall M. Haith, Scott A. Miller; DJEJA PSIHOLOGIJA (Moderna znanost) 3.izdanje, Naklada slap, Senat sveuilita u Zagrebu, Zagreb, 2007; Radonjic S.-Psihologija za II razred gimnazije, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Novi Sad, 1992; Stojiljkovic S.: Psihijatrija sa medicinskom psihologijom, Zagreb, Medicinska Knjiga, 1986.
51 |
detinjstva

Period Razvoja Jedinke

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Period Razvoja Jedinke

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Period Razvoja Jedinke

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1|

Psihiki razvoj jedinke u periodu

Za poetak vano je tano razumeti ta je psihologija i ta psiholozi istrauju? Psihologija

Psihiki razvoj jedinke u periodu

1. Pojam razvoja u psihologiji

Psihiki razvoj jedinke u periodu

1.1. Discipline koje prouavaju psihiki razvoj

Psihiki razvoj jedinke u periodu

1.2. Pitanje usmerenosti i inioci razvoja: teorijski pristupi

Psihiki razvoj jedinke u periodu

Psihiki razvoj jedinke u periodu

Psihiki razvoj jedinke u periodu

2. Fizicki i motorni razvoj

Psihiki razvoj jedinke u periodu

2.1. Motorni razvoj

Stojiljkovic S.: Psihijatrija sa medicinskom psihologijom, Zagreb, Medicinska Knjiga, 1986.

Psihiki razvoj jedinke u periodu

2.1.1. Neometan razvoj kretanja u prvoj godini ivota

Psihiki razvoj jedinke u periodu

2.1.2. Razvoj motorike u bonom poloaju do hodanja

Psihiki razvoj jedinke u periodu

Psihiki razvoj jedinke u periodu

2.3. Period novoroeneta

Psihiki razvoj jedinke u periodu

2.4. Period dojeneta

Psihiki razvoj jedinke u periodu

Psihiki razvoj jedinke u periodu

2.5. Srednje detinjstvo

Psihiki razvoj jedinke u periodu

Psihiki razvoj jedinke u periodu

Sl. br. 4. Telesne proporcije u razliitim starosnim periodima

2.6. Adolescencija i promene u adolesenciji

Psihiki razvoj jedinke u periodu

2.6.1. Promene u fizikoj sferi linosti

Psihiki razvoj jedinke u periodu

2.6.2. Socijalna sfera linosti- period od 10 do 15 godina

Psihiki razvoj jedinke u periodu

2.6.3. Period 15 godina i vie

2.6.4. Egocentrizam u adoliscenciji

Psihiki razvoj jedinke u periodu

Psihiki razvoj jedinke u periodu

3.1. Manipulacija i lokomocija

Psihiki razvoj jedinke u periodu

Psihiki razvoj jedinke u periodu

4. Pokuaji definisanja inteligencije.

4.1. Poetci inteligencije

Psihiki razvoj jedinke u periodu

4.2. Preobraaj inteligencije

Psihiki razvoj jedinke u periodu

4.3. Razvoj opte inteligencije i diferencijacija posebnih funkcija

4.4. Brzina razvoja inteligencije

4.5. inioci razvoja inteligencije

Psihiki razvoj jedinke u periodu

Psihiki razvoj jedinke u periodu

5. Razvoj miljenja kod dece

5.1. Kako deca misle: osnovna teorijska gledita

Psihiki razvoj jedinke u periodu

Psihiki razvoj jedinke u periodu

5.2. Karakteristike dejeg miljenja u preoperacionoj fazi