Bulova (prekidacka) algebra

Sredinom 19veka engleski matematiar Dord Bul formulisao je novu matematiku disciplinu koja je nazvana algebra logike ili po njemu Bulova algebra. Aksiomi i pravila S={X,Y,Z,U,V,W...} +i *-interne binarne operacije Da bi skup S i operacije + i * sainjavali Bulovu algebru,nephodno je da budu zadovoljeni sledei aksiomi: 1. Aksiomi o komutativnosti i distributivnosti x+y=y+x; x*y=y*x x*(y+z)=(x*y)+(x*z);x+(y*z)*(x+z) 2. Aksiomi o neutralnim elementima x+o=x;x*1=x 3. Aksiomi o inverznim elementima Za sve aksiome bazi pristup dualnosti.

Zakoni i teoreme Bulove aksione 1. Teorema idempotentosti: X+X=X; X*X=X 2. Teorema o 0 elementima: X+1=1; X*0=0 3. Teorema o involuciji: 4. Teorema o apsorciji: X+(X*Y)=X; X*(X+Y)=X 5. Teorema o asocijativnosti: X+(Y+Z)=(X+Y)+Z; X+(Y*Z)=(X*Y)*Z 6. De Morganovi zakoni.

Uvod: Kontinualne fizike veliine su takve veliine koje se menjaju u toku vremena bez trenutnoh skokova. Diskretne veliine su one veliine koje se menjaju skokovito sa jedne vrednosti na drugu. Diskretni signali su dati u vidu diskretnih naponskih novoa. Digitalni ureaji su oni ureaji koji rade sa diskretnim ulazno-izlaznim veliinama. Vrste informacija Kod digitalnih ureaja se razlikuju tri vrste informacija: 1. Naredbe 2. Podaci 3. Adrese Digitalna kola i mree Sva kola u dig.elektronici se dele na: 1. Kola za generisanje i uobliavanje impulsa 2. Logika kola 3. Memorijski elementi.