Obred, ritual i kult Obred i ritual su sinonimi. Svaka religija se odlikuje: 1.) Verovanjem u najvise bice 2.

)Obred (ritual) su nacini ponasanja vernika. To znaci sledece: - Ljudi najpre veruju u neko nadljudsko bice, a zatim izvode neke aktivnosti kak o bi i prakticno uspostavili vezu sa tim najvisim bicem. - Obred predstavlja iskljucivo prakticnu stranu religije, a kult ukljucuje i pra kticnu i duhovnu stranu. Kult je obozavanje: 1.) Neke stvari, predmeta i bica iz prirode- to je kult prirode (npr. kult kamen a, kult hrasta, zmije, sunca, meseca). 2.) Obozavanje dusa ili duhova predaka- kult predaka. - Za obred je karakteristicno da se niz prakticnih aktivnosti vernika vrsi s vre mena na vreme odnosno u situacijama koje vremenski nisu tacno utvrdjene. Primeri obreda su: vencanja, krstenja, sahrane. - Kultna aktivnost se sprovodi u tacno odredjenim vremenskim periodima. Na primer: proslava krsnog imena ili slave - iskazivanje pocasti i obozavanje ku cnog zastitnika; odlazak na zadusnice - odavanje pocasti dusama umrlih. Nastanak religijske svesti - Totemizam i fetisizam su verovanja primitivnog coveka koji je ziveo u rodovima i plemenima. - Tabu je stroga zabrana koja se smatra svetom i koju prate izricite sankcije. Tabui mogu vaziti: 1.) Za svakog i uvek primer - incest tabu - zabrana seksualnog opstenja izmedju najblizih krvnih srodnika i skrnavljenje spomenika nad grobljem. 2.) Samo za neke osobe u odredjenom vremenu i odredjenim prilikama, primer izgov aranje reci zmija na mladence i blagovesti. - Totem je tajanstvena rodbinska veza izmedju grupe ljudi jednog plemena i zajed nickog pretka od koga vode poreklo. Taj predak moze biti odredjena zivotinja ili biljka. - Totemizam je skup verovanja i obicaja. - Fetisizam je verovanje da se nosenje javnim pokazivanjem fetisnih predmeta (am ajlija) odrzava uska veza sa natprirodnim silama koje nas stite u nevolji. - Naturizam je stanoviste prema kojem su prvi bogovi zamisljeni pre svega kao pr irodna bica. Primer kod srpskog naroda i danas je primetno obozavanje hrasta za vreme badnjih dana. - Animizam je religija suprotna naturalizmu, to je verovanje u duse i duhove umr lih, u vampire i druga ne telesna bica. - Obred zrtvovanja - Osim ljudske i zivotinjske zrtve postoje i beskrvne zrtve. Primer: domacica mesi hlebove na badnje justro, a sa gornje strane stavlja simbo le krave, ovce, kuce, njive... Mit i mitologija - Rec mit potice od grcke reci mythos sto znaci prica, rec, kazivanje, predanje. - Mit je "prica" koja govori o istoriji nadljudskih bica, bogova odnosno govori o nastanku sveta, o poreklu, o smrti i unistenju covecanstva bilo potopom, bilo na drugi nacin. - Mit je nastao na prelazu iz plemenskog nacina zivota u robovlasnicki sistem i trajao je priblizno kroz citavu anticku epohu. Slicnosti mita i drugih oblika stvaralstva: 1.) Mit je slican filozofiji jer sadrzi odredjena saznanja i istinu o svetu i co veku. 2.) Mit je slican sa poezijom jer istinu koju saopstava iznosi na pesnicki nacin pomocu mastovito srocenih prica.

3.) Mit je slican bajkama i basnama jer clanovi zajednice veruju u istinitost mi tskih prica na slican nacin kao sto deca veruju u bajke i basne. 4.) Mit je i oblik moralne prakse jer se preko mita ucimo zajednickim pravilima ponasanja koja vaze za sve clanove jedne zajednice. Razlike izmedju mita i drugih oblika stvaralstva: 1.) Mit govori o bogovima koji imaju nadljudsku snagu, a herojske price govore o kraljevima i junacima koji imaju nadljudsku moc, ali su ljudskog porekla. 2.) Junaci u bajkama su sasvim obicni ljudi koji poticu iz nekih slojeva dok kod mita to nije slucajno. Mit, kult i filozofija - U grckoj mitologiji dominiraju 3 osnovna kulta, a to su: 1.) Apolonski 2.) Dionizijski 3.) Orfejski - Grci su verovali u ova tri boga kojima su na svetkovinama u njihovu cast prino sili zrtve, molili se i klanjali se. Pojam kulture i civilizacije - Termin kultura latinskog je porekla (cultus - gajenje, obrada polja) i govori o covekovoj vezanosti za prirodu. - Rimski filozof Ciceron je prvi poceo da upotrebljava, a vremenom se sve vise p oceo koristiti i za oznacavanje kulture duha u smislu obrazovanja duha. - Kultura je covekovo svesno i plansko preoblikovanje (menjanje) prirode ali i s tvaranje duhovnih vrednosti kojima covek potvrdjuje svoj polozaj u svetu. Pojam civilizacije - Latinski civis - slobodan gradjanin - Razlog za pojavu izraza civilizacija u XVIII veku treba traziti u istorijskim odnosima najmocnijih evropskih drzava tog doba (Engleska, Francuska i Spanija) i ekonomski nerazvijeni prirodnim bogatstvom regiona u Africi, Aziji i Juznoj Ame rici. - Izradom civilizacije se zelela napraviti jasna razlika izmedju evropskih civil izovanih drzava i tzv. primitivnih naroda koje su evropljani porobili u procesu kolonizacije. Razlicita tumacenja pojma civilizacija: 1.) Kod francuskih i engleskih naucnika kultura i civilizacija su sinonimi i obu hvataju sve tvorevine i vrednosti ljudskog sveta, a to su materijalna kultura (o rudja, oruzije, gradjevina, ekonomija...) i duhovna kultura (filozofija, nauka, moral, jezik, religija). 2.) Nemacki teoreticari smatraju da kulturu cine samo duhovne vrednosti (umetnos t, nauka, filozofija, religija...), a civilizacija je niza vrednost drustvenog s tvaralastva koju cine sredstva za proizvodnju, gradjevine, primenjena nauka, teh nika i tehnologija. 3.) Po Kreberu, civilizacija je nadnacionalna, a kultura nacionalna tvorevina st o znaci da postoji srpska, francuska, engleska kultura ali sa druge strane posto ji hriscanska civilizacija kao nesto sto je zajednicko svim evropskim nacionalni m kulturama. Materijalna i duhovna kultura - Nacionalna kultura svake zemlje sastavljena je iz sledecih elemenata: 1.) Pogled na svet - sadrzi pitanja koja covek postavlja o svetu, zivotu i svom polozaju u svetu. 2.) Vrednosni sistemi orijentacije ( morali, estetski, religijski). 3.) Institucije - unutar kojih se odvijaju kulturni procesi (pozorista, muzeji, skole). 4.) Jezik kao oblik medjuljudske komunikacije. 5.) Materijalne oblasti (primenjena nauka, tehnologija, orudje, proizvodnja doba ra). - Transkulturacija ili akulturacija je uticaj kulture jednog drustva na kulturu drugog drustva npr. turska kultura je ostavila dubokog traga u srpskoj kulturi,

to se narocito primecuje u nasem jeziku (turcizmi: avlija i dvoriste). - Potkultura ili supkultura oznacava kulturnu posebnost odredjenih slojeva u dru stvu, narocito omladinskih slojeva. Religija i magija slicnosti i razlike - Izraz religija vodi poreklo od latinske reci religare sto znaci povezati covek a sa bogom. - Prvi ga je upotrebio hriscanski filozof Laktancije u IV veku n. e. - Religija je duhovna povezanost pojedinca ili grupe sa zamisljenim "nadprirodni m" bicem koje zovemo jos sveto ili numinozno. Slicnosti magije i religije: 1.) I jedna i druga veruju u postojanje mocne sile koja vlada sudbinom coveka i prirodnim dogadjajima. 2.) Obozavanje jednog broja drasticnih radnji gde se covek tim visim bicima obra ca molitvom ali i vracanjem. Razlike izmedju magije i religije: 1.) Magija tezi da direktno kontrolise prirodu i vise sile obrednim cinima, a re ligija nastoji da prirodu i vise sile kontrolise posredno i pokusava da umilosti vi prirodu. 2.) Magijske radnje se izvode neredovno, a religijske redovno. 3.) Religija odnosno religijski cin (molitva) je okrenuta proslosti i postovanju tradicije, a magijske radnje koje izvodi vrac, saman ili vudu okrenute buducnos ti. a.) Bela magija - ocekuju se pozitivni dogadjaji b.) Crna magija - ocekuju se negativni dogadjaji u buducnosti 4.) Veza izmedju vernika i svestenika je trajnijeg karaktera, a veza izmedju vra ca i ljudi koji traze njegove usluge je trenutnog karaktera. Monoteisticke religije Judaizam (Jevrejska religija) - Vrste religija: 1.) Politeisticke religije - kao verovanje u vise bogova. 2.) Monoteisticke religije - predstavljaju veru u jednog boga. - Politeisticke religije su mahom narodne religije, a njih cini i mitologija. - Monoteisticke religije nastale su u periodu od VI veka p. n. e. do VII veka p. n. e. i to su Jevrejska religija (judaizam - ona nosi elemente narodne religije ), budizam, hriscanstvo i islam. Karakteristike monoteistickih religija su: 1.) One imaju nacionalni karakter npr. hriscanstvo su prihvatili brojni narodi E vrope, Severne Amerike i Australije. 2.) Za ove religije kazemo da su otkrivene jer su ih utemeljila tri proroka: Bud a, Hrist i Muhamed kojima se svakom otkrio jedinstveni bog. 3.) Ove religije su soteroloske - Buda, Hrist i Muhamed su spasioci naroda. Sote rologija je nauka o spasenju ili izgubljenju na onom svetu u cije se postojanje veruje. 4.) Ovaj svet je pun zla, nepravde i iskusenja, a prema ovim religijama covek mo ze da prevlada zlo u nekom sigurnijem onostranom svetu. 5.) Prema ovim religijama postoji "kraj sveta", zato se one i nazivaju eshatolos ke - ucenje o krajnjim istinama o coveku i svetu. - Judaizam - Jevrejstvo nije samo skup religijskih ideja i obreda vec obuhvata i istoriju jevrejske zajednice koja traje vise milenijuma. - Prva faza u razvoju jevrejstva je tzv. Biblijsko jevrejstvo. Biblijsko jevrejs tvo sadrzano je u Starom Zavetu - Bibliji i predstavlja istoriju i mitologiju je vrejskog naroda.