KAKO zastititi povrtarske kulture BEZ HEMIJSKIH SREDSTAVA - PROVERENE RECEPTURE ! 1.

Caj od grancica tuje zagorcava apetit licinkama krompirjeve zlatice tako da prestaju jesti i vecinom ugibaju. ili 2. redovno prskanje razlazenim mlekom stiti rajcicu od plamenjace . i za ostale nenapisane vazi isto. U raznim literaturama postoji jos dosta ovakvog teksta ili slicnog :ali nigde nisam pronasao npr : koliko grancica tuje / gr, ili dkg /treba skuvati /u npr 3 litre vode/ , 20 minuta ,kada se ohladi procediti i taj caj se sipa u prskalicu od 10 lit ili 100 lit dosipa se voda i prska se svakih 14 dana .ove brojke su proizvoljne sluze samo za primer teksta isto je i kod drugog naznacenog primera . To znaci ako neko ima razne PROVERENE recepture za pripremanje molio bi da podeli sa ostalima .

Gorki pelin se takodje koristi kao insekticid i sadri tujon kao i tuja, nekada se stavljao u Apsint i zbog kojeg je kasnije zabranjen. I tako ja ve godinama traim pelin umesto tujon koga ima i u ulju alfije ak 50% pa pretpostavljam da se i ona moe probati.

Zatita jabuke u organskoj proizvodnji

Principi organske proizvodnje nalau uspostavljanje posebenog agroekosistema, tj. odgovarajueg odnosa izmeu korisnih i tetnih organizama. Pravljenjem posebnog okruenja u vonjaku ostvaruju se uslovi za naseljavanje korisnih organizama i pogodni uslovi za bioloku kontrolu tetoina. U prirodnom ekosistemu svaki organizam ima odreenu funkciju i sastavni je deo lanca ishrane. Podizanjem zasada na odreenoj povrini neminovno se taj prirodni ekosistem naruava i uspostavlja se novi agroekoloki ekosistem. U zasadima jabuke najaee se gaji mali broj sorti ime se ostvraruju veoma povoljni uslovi za razvoj odreenih fitofagnih i fitopatogenih organizama koji inae ne postoje u prirodnim uslovima ili su prisutni u mnogo manjem obimu. Ovi organnizmi se veoma brzo ire i prouzrokuju znaajne tete zbog postojanja povoljnih uslova za njihov razvoj i zbog nepostojanja ili malog broja prirodnih neprijatelj. Principi organske proizvodnje nalau uspostavljanje posebenog agroekosistema, tj. odgovarajueg odnosa izmeu korisnih i tetnih organizama. Pravljenjem posebnog okruenja u vonjaku ostvaruju se uslovi za naseljavanje korisnih organizama i pogodni uslovi za bioloku kontrolu tetoina. Cilj uspostavljanja odgovarajue ravnotee izmeu ovih organizama jeste smanjenje upotrebe pesticida u zatiti bilja. Samo onda kada vie ne postoje mogunosti za prirodnu regulaciju teoina dozvoljena je upotreba pesticide koji su predvieni zakonom o organskoj proizvodnji. Zbog posebnosti organske i integralne

proizvodnje u odnosu na kovencionalnu proizvodnju, neophodno je unaprediti biodiverzitet u vonjaku i stvoriti takve agroekoloke uslove koje e pogodovati naseljavanju korisnih organizama. U organskoj proizvodnji voa preporuuju se sledee mere radi unapreenja biodiverziteta: na ivicama vonjaka se ostavljaju ivice i bunje kao sklonite i mesto za razmnoavanje za mnoge vrste, meuredni prostori u vonjaku prekriveni su samoniklim ili gajenim travnim prekrivaem i kose se po potrebi; redovi se ne odravaju u istom stanju u toku itave godine; trake samoniklog bilja ili ekoivinjaci nalaze se svuda na ivicama parcela; neproizvodne parcele se ne muliraju, nego se kose kao kultivisane ili ekstenzivne livade; samoniklo rastinje raste na delovima koji se ne koriste za proizvodnju voa; ive ograde od razliitih biljnih vrsta hrana su i sklonite ivotinjama; pojedinana stabla i stari ekstenzivni vonjaci se zadravaju i kultiviu; podstie se naseljavanje pojedinih predatorskih ivotinjskih vrsta; staze od samoniklog i gajenog bilja formiraju se na parceli na kojoj se planira sadnja. pravljenje sklonita za lasice, jeeve, rovice, razne zmije i druge korisne ivotinje, isto tako i gomile kamenja i slina mesta za skrivanje, postavljanje sedalice za ptice grabljivice (miar, soko, sova i dr.) iznad krune voaka, postavljanje kuica za ptice senice u kruni voaka, posude sa slamom treba veati u kruni voaka kao sklonite za uholau. U borbi protiv ekonomski najznaajnijih bolesti: prouzrokovaa aave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis), pepelnice (Podosphaera leucotricha) i bakteriozne plamenjae (Erwinia amylovora) u organskoj proizvodnji se koriste preparati na bazi bakra, sumpora i kalcijum polisulfida. U poslednjih nekoliko godina u suzbijanju V. inaequalis koristi se i kalijum bikarbonat. Ove aktivne materije, izuzev kalijum bikarbonata, deluju preventivno i nemaju kurativni efekat. Zato je veoma znaajno u organskoj proizvodnji postojanje dobrog sistema za prognozu bolesti. Bioloke metode zatite imaju mnogo veu primenu u okviru borbe protiv ekonomski najznaajnijih tetoina jabuke. Tako, na primer, veoma je znaajno ouvanje populacije osica (Aphelinus mali) i uholaa (Forrficula auricularia) radi kontrole krvave vai. Dalje, u organskoj proizvodnji stoji na raspolaganju preparat na bazi Typhlodromus pyri, prirodnih predatora crvenog pauka koji ima znaajnu ulogu u regulisanju brojnosti ove tetoine. U cilju spreavanja zatite jabuke, pored biolokih metoda u organskoj proizvodnji jabuke primene su nale i druge metode kao to su biotehnoloke (upotreba feromona), fizike (postavljanje mrea) i kao poslednje reenje hemijske metode (upotreba biopesticida). Marko Dori, dipl. in. master Poljoprivredni fakultet, Novi Sad doricmarko@gmail.com Kopriva u zatiti bilja Narod kae: Nee grom u koprive, a na koprivu nee ni bolesti i tetoine. Strunjaci preporuuju da to treba iskoristiti u proizvodnji voa i povra. Tkanina napravljena od koprive naena je na lokacijama na kojima su ljudi iveli jo u bronzanom dobu. Koprivu su koristili stari Rimljani i Grci kao hranu i lek. U germanskoj mitologiji, kopriva je bila simbol boga munje.

Prema narodnom verovanju, munja nikada nee udariti u koprivu. Postoji mit da kad kokoi jedu suene koprive, povea se broj izlegnutih jaja. I siromani je esto jedu u prolee. Koprivra je bogata vitamina i mineralnih materija. Kada sve to znamo, potpuno je neopravdano to to koprivu ne koristimo vie. Pionir ekoloke proizvodnje kod nas profesorka Branka Lazi kae da se, osim u ishrani, kopriva moe koristiti za suzbijanje biljnih bolesti i tetoina, kao bezopasno sredstvo. Koristi se protiv svih lisnih vaiju folijarnim zalivanjem ili prihranjivanjem. Najvie sekoristi protiv lisnih vaiju koje napadaju povre i voe. Stvarajui otpornost biljke postie se jo neto. Biljka postaje otporna in a druge insekte koji bi se mogli javiti. to je najvanije, ona stvara neutralnu sredinu in e dozvoljava razvoj gljivinih obolenja a sama otpornost biljke je usmerena na borbu protiv bakterijalnih obolenja., kae ona. Profesorka Lazi ima i recept za pripremu rastvora kojim emo, na naim okunicama, ali i u ozbiljnijoj ekolokoj proizvodnji, zatititi voe i povre. Isitnite koprivu, i jedan kilogram tako isitnjene koprive prelijte sa 10 litara hladne vode. Kopriva u void treba da odstoji 24 asa. Tenost treba da se odvoji od vrstog dela. Usev treba prskati jednom nedeljno. Ako su biljke slabe, postupak treba ponoviti 2-3 puta nedeljno., kae Branka Lazi. vrsti ostatak nakon pripremanja rastvora moe se iskoristiti za kompostiranje, ili za prekrivanje zemljita izmeu biljaka u povrtnjaku. Nakon tretmana biljka postaje otpornija na bolesti i tetoine. Ako se u meuvremenu neke bolesti i tetoine pojave, utroak pesticida je mnogo manji nego u konvencionalnoj proizvodnji. Krajnji benefit upotrebe koprive u zatiti je zdravstveno bezbedno voe i povre. ore Simovi, Poljoprivreda.info ako je narod stitio svoje voce,povrce i cvece davno pre pronalaska otrovnih pesticida? Pa naravno biljkama koje su rasle u prirodi i posedovale odredjene prirodne "hemikalije". Kopriva(Urtica dioica) je prva na spisku biljaka koju smo dobili(besplatno)od prirode da se preventivno zastitimo, lecimo,hranimo i oteramo nepozeljne nametljivce i stetocine. Postoje jos nekoliko poznatih biljaka koje deluju kao prirodni pesticidi. To su:beli i crni luk,ren,lavanda,orah,rastavic,neven,kamilica,drago ljub,maslacak,pelin,gavez,preslica itd.

List koprive ima dug spisak sastojaka od kojih su neki:Mravlja,sircetna i maslacna kiselina,lecitin,vosak,tanin, karoten,puno vitamina C i K,fitosterola,kremene kiseline,hlorofil,so. Zare su prepune histamina i acetilholina koji izazivaju otok,crvenilo,peckanje i bol. Kopriva je izuzetno delotvorna protiv biljnih vasi.Priprema se zeljena kolicina ali u ovom promeru: -1 kg.sveze ili 200 gr.suve koprive se potopi u 10 l vode i odstoji 24 h.Izgnjeci se i procedi,pa se biljke prskaju tim rastvorom. Biljke mozete prehraniti istim metodom: -U plasticno ili drveno bure(ne metalno)napunite do pola celom biljkom koprive pa dospite vodu do vrha. Mesajte povremeno.Kada prestane da se peni,tecnost je spremna za upotrebu,ali je morate

razrediti; 1l tecnosti na 10l vode. Od lisca gaveza(Sympgytum officinale) mozete spremiti istu tecnost na identican nacin i cak ga pomesati sa koprivom pa izvrsiti prskanje. Biljke su besplatne,rastu u prirodi,mozete ih i uzgajati ako zelite,pa su finansijski i zdravstveno prihvatljivije od skupih otrova koje koristite i trujete svoju hranu i okolinu. Vestacki pesticid ne moze nikada biti poguban samo za stetocinu. On je mrtva stvar i ne mozete mu objasniti da otruje samo biljnu vas ili crva. Otrovace i zemlju i biljku i zivotinju i coveka. , , , . , , 95 . , , , . , . , . , , 95 . Ja sam koristio Zeolit neko vreme u povrtnjaku.Tacnije tri godine.Pa nije tako caroban kao sto se navodi.Najgore je sto isusuje zemljiste pa mora mnogo vise zalivanja od obicnog.Mozda je samo zdravije povrce ali rast i kvalitet su isti kao i pre. Verovatno je korisniji za zagadjeno zemljiste. , , .

Tablica kompatibilnih biljaka

Povre paroge Grah Cikla Kupus (kupus, cvjetaa, kelj, koraba, brokula) Kompatibilne biljke Rajica, perin i bosiljak Krumpir, mrkva, krastavci, cvjetaa, kupus, veina povra i ljekovitih biljaka Crveni luk, koraba Aromatino bilje, krumpir, celer, kopar, kamilica, kadulja, metvica, rumarin, cikla i luk Luk, enjak, gladiola, vlasac, cikla, kupus Grah Biljke-antagonisti

Jagode, rajica i grah

Mrkva Celer Vlasac Kukuruz Patlidan Poriluk Zelena salata Luk i enjak Perin Graak

Graak, salata, vlasac, luk, poriluk, rumarin, kadulja, rajica Poriluk, rajica, grah, cvjetaa i kupus Mrkva, rajica Krumpir, graak, grah, krastavac, tikva, tikvica Grah, krumpir Crveni luk, mrkva, celer Mrkva, rotkvice, jagode, krastavci, luk Cikla, jagoda, rajica, zelena salata, poriluk, kamilica Rajica, paroge Mrkva, repa, rotkvice, krastavci, kukuruz, grah, veina povra i zainskog bilja Grah, kukuruz, kupus, hren, neven, patlidan Kukuruz Graak, potoarka, salata, krastavci Slae se sa svim biljkama Jagode Potoarka, kukuruz Grah, pinat, zelena salata, luk Krastavci Vlasac, luk, perin, paroge, neven, potoarka, mrkva graak rajica, geranij, petunija

Kopar

Graak, grah

Graak, grah

Luk, enjak, gladiola, krumpir i vlasac Bundeva, tikvica, krastavci, suncokret, rajica, malina Krumpir

Krumpir Tikva Rotkvica Soja pinat Tikvica Jagode Suncokret Rajica Repa Paprika

Krumpir Kupus Krumpir Koraba, krumpir, komora, kupus, graak

grah, kupus, kelj

"Svepovoljne" biljke
Za ove biljke se smatra da povoljno djeluju na sve ostale biljke blizu sebe. Zbog toga su ove biljke dobrodole u svakom vrtu.

Svaka od njih pomae biljkama na svoj nain: matinjak - stvara povoljnu atmosferu za rast drugih biljaka i privlai pele majorana - pozitivno djeluje na okolne biljke origano - pozitivno djeluje na okolne biljke kopriva - titi okolne biljke od nametnika i bolesti, poboljava njihov rast valerijana - poboljava kvalitetu tla i titi od bolesti kamilica - poboljava kvalitetu tla maslaak - pomae veini povra, koristite ga u malim koliinama

Ako elite da Vae biljke budu snane i zdrave, kod mjeovite sadnje potujte razmak izmeu biljaka. Ostavite dovoljno mjesta - tako da biljke jedva dodiruju jedna drugu. To e omoguiti da kompatibilne biljke postanu pravi prijatelji!