V.

GARDI VOJKA GARDI

OPTE KARAKTERISTIKE FOSFATIRANJA Struni rad UDC:667.657.27221:661.845=861

Opte karakteristike fosfatiranja

U ovom radu su opisane opte karakteristike fosfatiranja. Analizirani su postupci dobijanja i primena gvoe-fosfatnih, cink-fosfatnih i mangan-fosfatnih prevlaka na eliku i gvou. Prikazani su i mehanizmi reakcija koje se odigravaju u toku gradjenja fosfatnih prevlaka. Pored ostalog, analizirane su i metode testiranja fosfatnih prevlaka. Key words: fosfatiranje, gvoe-fosfatne prevlake, cink-fosfatne prevlake, mangan-fosfatne prevlake - produavanje veka trajanja organskih 1. UVOD premaza, Fosfatiranje je hemijski proces koji podrazu- bolje vezivanje boje ili vrstog filma smola, meva nanoenje zatitne prevlake nerastvornih - poveanje korozione otpornosti stvaranjem fosfata gvoa, mangana ili cinka, na povrinu medobre osnove za absorpciju organskih pretala postupcima uronjavanja ili prskanja predmeta maza (ulja, voskova i boja). rastvorima za fosfatiranje. Za predmete velikih diFosfatne prevlake nalaze primenu u oblastima menzija koriste se postupci nanoenja prevlake pod automobilske, vojne i nuklearne industrije, pri zavelikim pritiskom ili mlazom pare. titnom i dekorativnom bojenju predmeta od gvoa Proces fosfatiranja ubraja se u tehnoloki sloi elika iroke primene [1]. ene postupke uzevi u obzir veliki broj faktora od Proces fosfatiranja ukljuuje prethodnu priprekojih zavisi. Obino se radi o viekomponentnim mu povrine to podrazumeva: rastvorima, pri emu je dozvoljeno variranje konOdmaivanje predmeta hemijskim poscentracije pojedinih komponenti u odreenom intupkom; tervalu, isto vai i za temperaturno podruje rada i Nagrizanje u kiselim rastvorima u cilju otpH vrednost. Svi faktori se moraju odravati u opklanjanja produkata korozije sa povrine timalnim vrednostima, ali bez obzira na mnogopredmeta. brojne faktore koji utiu na proces fosfatiranja, Izmeu navedenih procesa neophodno je dobro voenje i odravanje procesa fosfatiranja je ipak ispiranje predmeta od prethodnog rastvora. Dobra jednostavno. Fosfatne prevlake ne predstavljaju dugotrajnu priprema rezultira dobijanjem kompaktne i ujednazatitu. Neophodna je dodatna zatita nauljavanjem ene debljine prevlake fosfata na svim delovima ili bojenjem. Zbog svoje kristalne strukture fosfat- povrine. Zavrna faza podrazumeva bojenje ili nauljivane prevlake omoguavaju odlinu adheziju boja, a nje fosfatne prevlake, ime se poveava koroziona zajedno bolju korozionu otpornost. otpornost. Prevlaka se ne ljuti, ne skida se dodiPrva, komercijalno dostupna, kupatila za fosfarom, nema prisutnih mehurova i ponaa se kao sastiranje definisao je i primenio poetkom prolog tavni deo povrine gvoa ili elika. veka T.W.Coslett. Predmeti od gvoa i elika su Fosfatne prevlake obezbeuju stabilnost, smatretirani u rastvoru fosforne kiseline koja je sadrala odreenu koliinu soli gvoa. Predmeti su njuju naprezanja u finalnoj prevlaci i omoguavaju tretirani oko dva sata, to je predstavljalo neop- dobru adheziju boja. Takoe obezbeuju hemijsku hodno vreme za formiranje zadovoljavajue deblji- i termiku stabilnost [2]. ne fosfatne prevlake na povrini metala. Nakon prvih dostignua u oblasti fosfatiranja, 2. OPIS TEHNOLOKOG POSTUPKA FOSFATIRANJA usledila su mnogobrojna istraivanja sa ciljem da se definiu nova kupatila za dobijanje fosfatnih Postupak dobijanja fosfatne prevlake na poprevlaka sa boljim karakteristikama za krae vrevrini gvoa i elika podrazumeva sledee faze: me. Neki od razloga zbog kojih se ilo u pravcu 1. Odmaivanje i fosfatiranje razvoja procesa fosfatiranja su sledei: Rastvori za fosfatiranje, koji su danas u upotrebi, uporedo odmauju i omoguavaju nanoenje Adresa autora: Vojka Gardi, Institut za bakar, Bor, tanke prevlake nerastvornih fosfata. Vreme za koje Zeleni bulevar bb, 19210 Bor ZATITA MATERIJALA 47 (2006) broj 2 45

V. GARDI se postie zadovoljavajui efekat je 6 do 8 min. Radna temperatura varira od sobne do 60C. 2. Ispiranje Ispiranje je protono, hladnom vodom u trajanju od 3 do 4 min. 3. Aktiviranje Povrine nekih legura neophodno je aktivirati da bi proces fosfatiranja uopte bio mogu. Aktiviranjem se stvaraju veliki broj centara cristalizacije na povrini legure koji omoguavaju depoziciju sitnozrnih kristala fosfata, skrauju vreme trajanja procesa, poboljavaju adhezijuu boje i bolju korozionu otpornost zavrne prevlake. Titanijum-fosfat pripremljen na specijalan nain, predstavlja najefikasniji preparat za aktiviranje povrine osnovnog materijala. Obino se dodaje u kadu za ispiranje koja prethodi fosfatiranju, ali se mora voditi rauna o tvrdoi vode, pH vrednosti i temperaturi, jer su to glavni faktori koji utiu na vek trajanja aktivacionog agensa [3]. Postupak aktiviranja odjanjava se kao fizika adsorpcija koloidnih estica iz rastvora, koje su po hemijskom sastavu Na4TiO(PO4)2(0-4)H2O na povrinu osnovnog materijala. Kada ovako aktivirana povrina doe u kontakt sa rastvorom za fosfatiranje nastupa jonska izmena. Jon Na zameni mesto sa jonom Zn stvarajui novu fazu koja i sama predstavlja nove centre kristalizacije [4]. 4. Pasiviranje Pasiviranje nije neophodno. Neki rastvori za fosfatiranje stvaraju prevlake fosfata koji zahtevaju pasivizaciju kao dodatnu postupak pre nanoenja organskih prevlaka ili ulja. 5. Suenje Temperatura suenja je 110C u trajanju od 3 do 4 min u struji vrelog vazduha.

OPTE KARAKTERISTIKE FOSFATIRANJA likuju i po hemijskom sastavu i po uslovima rada u zavisnosti od osnovnog materijala. Projektovane linije se takoe mogu razlikovati po broju procesa i operacija, a izgled jedne od linija za fosfatiranje prikazan je na slici 1 [5]. 3. MEHANIZAM PROCESA FOSFATIRANJA Mehanizam procesa fosfatiranja na granici sistema gvoe-rastvor za fosfatiranje moe se svrstati u sloene procese. Rezultat je odvijanja mnogobrojnih sukcesivnih hemijskih reakcija, fizikih i hemijskih fenomena. Razmotrimo ga ipak kao rezultat osnovnih reakcija: Anodno rastvaranje osnovnog materijala; Formiranje nerastvornog fosfata osnovnog metala i fosfata tekih metala prisutnih u rastvoru. Anodno rastvaranje osnovnog metala odvija se po jednaini:

Fe + 2 H 3 PO4 Fe ( H 2 PO4 )2 + H 2

(1)

Tokom procesa pH vrednost raste, metalni joni ne modu ostati rastvorni ve stupaju u reakciju sa prisutnim fosfatima i taloe se na povrinu predmeta kao kristalni tercijalni fosfati. Formiranje sloja nerastvornog fosfata moe se prikazati jednainama:

Fe ( H 3 PO4 )2 FeHPO4 + H 3 PO4

3FeHPO4 Fe3 ( PO4 )2 + H 3 PO4
3Me ( H 2 PO4 ) Me3 ( PO4 )2 + 3H 3 PO4
ili

(2) (3) (4)

5Me ( H 2 PO4 )2 Me3 ( PO4 )2 + 2 MeHPO4 + 6 H 3 PO4

(5) gde Me oznaava dvovalentni strani metal koji se moe nai u rastvor za fosfatiranje kao to je Zn ili Mn. Fosfatiranje legura umnogome zavisi od legirnih elemenata. Najee su to Ni, Mn, Cr i Mo. Hrom ima lo uticaj na formiranje fosfatnog sloja, kao i sadraj legirnih elemenata ako je vei od 4%. Nerajui elik spada u legure koje bez specijalne pripreme ne mogu da se fosfatiraju. Priprema povrine podrazumeva podvrgavanju legure sa hromom hemijskim pred-tretmanima aktiviranja povrine, plazma ili mehanikim pripremama [6]. Rastvori za fosfatiranje sadre i odreenu koliinu ubrzivaa koji vreme trajanja procesa skrauje od 10 min na 15 do 20 s.

Slika 1 - Linija za fosfatiranje Ne postoji univerzalna kupatila koja omoguavaju izdvajanje fosfatne prevlake na svim metalnim povrinama. Rastvori za fosfatiranje se raz46

ZATITA MATERIJALA 47 (2006) broj 2

V. GARDI Ubrzivai mogu biti sledee kombinacije Soli nitrata / soli nitrita Soli nitrata / soli hlorata Soli hlorata Soli nitrata / kiseonik (kao najmodernija i najekonominija kombinacija). Postoje osim ovih kombinacija jo veliki broj organskih i neorganskih jedinjenja ili njihova kombinacija koji se mogu primeniti kao ubrzivai procesa fosfatiranja. Na primer: hidroksil-amin, nitroguanidin, peroksid, natrijum-nitrobenzen sulfonat. Pre izbora ubrzivaa treba prouiti koliki hazard on predstavlja za ivotnu i radnu sredinu. Rastvori sa sadrajem kombinovanog ubrzivaa nitrat/nitrit Reakcija koja pokazuje uticaj ubrzivaa na proces fosfatiranja je:
+ 4 Fe + NaNO3 + 10 H + 4 Fe2+ + NH 4 + Na + + 3H 2O (6) Zbog stalne potronje i deliminog raspadanja nitrita i nitrata, neophodno ih je dodavati pri svakoj korekciji kupatila. Raspadanje nitrita je intenzivnije na povienim temperaturama i na niim pH vrednostima. Ovakva kupatila zahtevaju eu korekciju to oteava voenje procesa. Fosfatni sloj je sitnozrne kristalne strukture, formira se brzo i predstavlja dobru osnovu za nanoenje boja. Jenkins i Freeman su ispitivali hemijski sastav fosfatnih slojeva na eliku dobijenih razliitim postupcima i pod razliitim uslovima. Rezultati njihovog istraivanja dati su u sledeim tabelama. Tabela 1 - Masa fosfatne prevlake u zavisnosti od vremena dobijene na sobnoj temperaturi u kupatilu na bazi Zn, Fe(II), PO4, NO2, NO3 Sastav fosfatnog sloja Vreme Masa uranjanja prevlake Fe (%) Zn (%) PO4(%) (min) (g/m2) 2 2,8 7,5 28,3 41,0 4 5,3 14,7 30,0 48,0 10 9,2 14,1 30,0 37,2 20 11,7 12,2 31,7 39,5

OPTE KARAKTERISTIKE FOSFATIRANJA

Slika 2 - Izgled fosfatirane povrine dobijene iz rastvora sa kombinacijom ubrzivaa nitrat/ nitrit

Rastvori sa sadrajem hlorata kao ubrzivaa Natrijum-hlorat se dodaje kao so nosilac hloratnih jona u kupatilo za fosfatiranje na poetku procesa, ne zahteva korekcije tokom procesa i proces ini jednostavnijim. Nije potrebna analiza sadraja hlorata u kupatilu. Mehanizam delovanja hlorata prikazan je jednainom (7):

2 NaClO3 2 NaCl + 3O2

(7)

Prisustvo hlorata u rastvorima za fosfatiranje omoguava dobijanje homogene prevlake za krae vreme. Takoe omoguava dobijanje dobre prevlake i izvan optimalnih uslova. Na slici 3. se vidi izgled povrine fosfatirane u rastvorima sa odreenim sadrajem hlorata. Rezultati istraivanja Jenkinsa i Freemana za rastvore na bazi hlorata dati su u tabeli 3.
Tabela 3 - Masa fosfatne prevlake u zavisnosti od vremena dobijene na temperaturi od 66C u kupatilu na bazi Zn, PO4, NO3, ClO3 Sastav fosfatnog sloja Vreme Masa uranjanja prevlake Fe (%) Zn (%) PO4(%) (min) (g/m2) 1 2,5 9,1 32,8 38,2 3 2,4 15,3 36,8 44,2 5 2,2 11,6 35,2 34,8

Tabela 2 - Masa fosfatne prevlake u zavisnosti od vremena dobijene na temperaturi od 82C, u kupatilu na bazi Zn, PO4, NO2, NO3 Vreme Masa Sastav fosfatnog sloja
uranjanja (min) prevlake (g/m2)

Fe (%) 9,4 12,7 12,1

Zn (%) 32,5 30,8 29,5

PO4(%) 33,4 35,8 41,3 Slika 3 - Fosfatna prevlaka dobijena iz rastvora na bazi hlorata

1 3 5

5,2 5,1 5,3

Na slici 2. prikazana je fosfatirana povrina metala u rastvorima sa NO2/NO3 kombinacijom ubrzivaa.

ZATITA MATERIJALA 47 (2006) broj 2

47

V. GARDI Jenkinsova i Freemanova i uporedna istraivanja fosfatnih prevlaka dobijenih iz rastvora sa i

OPTE KARAKTERISTIKE FOSFATIRANJA bez ubrzivaa razliitim postupcima prikazana su u tabeli 4.

Tabela 4 - Sastav fosfatnih slojeva na eliku dobijenih iz razliitih rastvora razliitim postupcima
Uslovi fosfatiranja Ubrziva Bez Bez Nitrat Nitrat Nitrat Nitrat nitrit Nitrat nitrit Nitrat hlorat Nitrat nitrit Hlorat Peroksid t (C) 95-98 95-98 95-98 95-98 94 20 83 66 50 70 45 Fe
2+

Sastav fosfatnog sloja Postupak Potapanjem Potapanjem Potapanjem Potapanjem Potapanjem Potapanjem Potapanjem Potapanjem Prskanjem Prskanjem Prskanjem Zn (%) 42,0 25,8 38,3 41,3 31,5 32,0 31,6 35,2 43,3 35,0 44,8 Fe (%) 3,4 15,5 5,6 4,2 13,0 12,6 10,9 11,6 3,1 15,0 4,3 PO4 (%) 32,7 32,7 32,7 33,4 33,2 33,3 31,8 35,0 34,2 Nije odreeno Nije odreeno

5,03 2,00 0,44 0,30 -

Rastvori sa sadrajem nitrata kao ubrzivaa Omoguavaju depoziciju prevlake fosfata na niim temperaturama, hladnovaljanih elika sa visokim sadrajem ugljenika. Takoe se moe koristiti u kombinaciji sa kiseonikom koji se ubacuje u sistem sa vazduhom i poznat je kao prirodni ubrziva. Kiselinski odnos u kupatilima za fosfatiranje Jednostavnost odravanja kupatila za fosfatiranje ogleda se u kontroli ukupne i slobodne kiselosti i njihovog odravanja u optimalnim vrednostima. Obe vrednosti se odreuju volumetrijskim putem (titracijom) i izraavaju se u broju taaka titracije. Slobodna kiselost odraava koncentraciju slobodne fosforne kiseline u rastvorima za fosfatiranje. Ukupna kiselost odraava sumu slobodnih i vezanih fosfata u rastvorima [7,8]. Talone reakcije u kupatilima za fosfatiranje Tokom procesa fosfatiranja moe doi do taloenja komponenti iz rastvora u vidu nerastvornih soli na dnu kade. U rastvoru teku paralelno reakcije rastvaranja osnovnog metala (gvoa), formiranja fosfatne prevlake uz prisutne jone stranih metala i jone ubrzivaa. Sve predstavlja jedan sloeni sistem koji se nalazi na granici rastvorljivosti tercijalnih fosfata gvoa. Tokom procesa dolazi do 48

poveanja pH vrednosti. Ova promena uslovljava taloenje nerastvornih fosfata gvoa na dnu kade. Ako se govori o fosfatiranju aluminijuma, usporedbe radi, stvara se talog nerastvornog fluoroaluminata, zbog prisutnog fluorida kao ubrzivaa. Talog moe nepovoljno da utie na formiranje i kvalitet prevlake, zato ga je neophodno odstraniti iz kupatila koristei filter sistem ili upotrebom kada sa kosim dnom, sa ispusto na dnu koji omoguava stalno odstranjivanje taloga iz sistema. Uloga jona stranog metala u kupatilima za fosfatiranje Kupatila za fosfatiranje mogu da sadre jone stranih metala, obino su to joni Zn, Ni, Mo i/ili Mn. Uloga im je viestruka, a najvea se ogleda u poboljanju korozionih otpornosti finalne prevlake. Jon nikla u kupatilima za fosfatiranje poveava korozionu otpornost prevlake, ubrzava proces fosfatiranja, ugrauje se u fosfatnu prevlaku menjajui morfologiju prevlake, pa se ak smatra da na taj nain stvara centre nukleacije, tj. preuzima ulogu aktivatora. Nikl se dodaje u odreenoj koncentraciji u obliku NiSO4 ili Ni(NO3). Reakcije u ovakvim sistemima mogu se opisati sledeim jednainama:
Zn Zn 2+ + 2e

(8)

3Zn 2+ + 2 H 2 PO4 + 4 H 2O Zn3 ( PO4 )2 4 H 2O + 4 H +

(9)

ZATITA MATERIJALA 47 (2006) broj 2

V. GARDI
Ni Ni 2+ + 2e

OPTE KARAKTERISTIKE FOSFATIRANJA (10) (11) (12) (13) (14) Rastvor ine netoksine materije koje ostaju rastvorene u rastvoru i stvaraju malo taloga to je prednost u odnosu na cink fosfatne rastvore koji sadre materije koje ne ostaju u rastvornom obliku ve padaju u obliku taloga koji se klasifikuje kao opasan otpad. Izgled povrine elika sa prevlakom na bazi gvoe-fosfata prikazan je na slici 4. 4.2. Cink-fosfatne prevlake Cink-fosfatne prevlake u kombinaciji sa odgovarajuim uljima, voskom ili bojom, daju odlinu korozionu zatitu. Boja prevlake je svetlo do tamno sive u zavisnosti od povrine osnovnog materijala, temperaturnog tretmana pripreme legure i naina pripreme povrine pre fosfatiranja. Predstavlja ekonominiju alternativu od zatite gvoa i elika postupcima nanoenja galvanskih prevlaka drugih metala. Prevlaka se dobija uronjavanjem predmeta u rastvor za fosfatiranje. Masa nataloene prevlake kree se izmeu 0,16-0,43 g/dm2 postupkom potapanja. Prevlaku karakteriu sledee veliine: Debljina prevlake Gustina pora Hrapavost Tvrdoa Izolacione sposobnosti Koroziona postojanost Ovaj metod se najee koristi kada je zahtev za korozionu otpornost vei. Prevlaka cink fosfata veoma je dobra jer njeni kristali formiraju poroznu povrinu koja moe da apsorbuje i mehaniki zadri finalnu prevlaku, ali zahteva due vreme za depoziciju prevlake, vie stepena u pripremi povrine, kontrola rastvora je komplikovanija i zahteva vea ulaganja u opremu. Za vreme od 4 minuta nataloi se izmeu 21,5 i 54 mg/dm2 postupkom prskanja. Teka prevlaka cink-fosfata u opsegu 110-320 mg/dm2 ponaa se kao apsorbciona podloga koja je koroziono otporna. Prevlaka je ispitana testom slane magle, rezultati su pokazali otpornost na koroziju vie od 200 sati. Teke prevlake cink fosfata dobijaju se postupkom potapanja. Delove je mogue kaiti na veala ili ako su manjih dimenzija mogue je ak i obrada u bubnjevima. Kupatilo se kontrolie na ukupnu kiselost, ija je optimalna vrednost u rastvorima za fosfatiranje ovog tipa 30-40 i radi u opsegu od 80-85 C. Kupatilo se kontrolie jed49

xZn 2+ + yNi 2+ + 2 ( y + x ) e Znx Ni y

2 H + 2e H 2
NO3 + 2 H + + 2e NO2 + H 2O
+

NO2 + 2 H + + e NO + H 2O

Prisutni joni stranih metala omoguavaju formiranje debljih prevlaka sitnozrnih kristala, poveavaju rastvorljivost Zn, poveavaju lokalnu pH vrednost na samoj povrini osnovnog metala ili legure to uslovljava bru depoziciju fosfatne prevlake. 4. KARAKTERISTIKE FOSFATNIH PREVLAKA NA POVRINI GVOA I ELIKA Fosfatne prevlake mogu se podeliti u zavisnosti od ukljuenih elemenata u sastav prevlake u sledee podgrupe: Gvoe-fosfatne Cink-fosfatne Mangan-fosfatne i Cink-fosfatne prevlake modifikovane kalcijumom 4.1. Gvoe-fosfatne prevlake Postupak koji omoguava depoziciju gvoefosfatne prevlake spada u najstariji i najekonominiji postupak fosfatiranja, ali sa najmanjom korozionom otpornou. Masa gvoe fosfatnih prevlaka koja se moe deponovati po jedinici povrine kree se u granicama od 2,7-8 mg/dm2. Kontrola rastvora spada u jednostavnije. Takoe, ovaj rastvor obezbeuje odmaivanje i fosfatiranje istovremeno, pa tako tedi vreme i prostor. Rastvor radi na pH 4,5-5, optimalna radna temperatura je relativno niska i kree se od 37 do 54C.

Slika 4 - Izgled gvoe-fosfatne prevlake

ZATITA MATERIJALA 47 (2006) broj 2

V. GARDI nostavnim titracijama kojima se meri ukupna kiselost, slobodna kiselost i koncentracija gvoa. U sluajevima velike proizvodnje, koncentracija gvoa u rastvoru brzo raste i predstavlja ograniavajui faktor roka trajanja kupatila. Nakon obrade predmeta u rastvorima za fosfatiranje moe doi do pojave neravnomerne prevlake fosfata to je posledica vee koncentracije gvoa u rastvoru u odnosu na koncentraciju cinka. Obino se tada deo rastvora zameniti sveim. Raspored opreracija i izgled aparature za nanoenje prevlake fosfata na povienim temperaturama prikazana je na slici 5.

OPTE KARAKTERISTIKE FOSFATIRANJA Tabela 5 - Fazno stanje fosfatnog sloja pri razliitim reimima meanja rastvora u cink-fosfatnim kupatilima
Postupak i reim meanja rastvora Uranjanje, bez meanja Uranjanje, meanje uzburkano Prskanje Sastav fosfatnog sloja 95% Zn2Fe(PO4)x 4H2O 5% Zn3(PO4)2x 4H2O 50% Zn2Fe(PO4)x 4H2O 50% Zn3(PO4)2x 4H2O 100% Zn3(PO4)2x 4H2O

Izgled povrine elika nakon obrade u rastvorima za depoziciju cink-fosfatnih prevlaka prikazan je na slici 6.

a) Slika 6 - elini delovi zatieni cink-fosfatnom prevlakom i naknadno nauljeni Postupci koji omoguavaju dobijanje prevlake cink-fosfata na niim temperaturama, komercijalno su poznati kao hladni cink-fosfatni, koriste se za unapreenje izvlaenja, hladnog uvijanja, kovanja i istiskivanja osnovnog metala. Ove fosfatne prevlake omoguavaju zadravanje ulja ili drugih sredstava za podmazivanje pri odreenoj temperaturi i pritisku tokom deformacije. Nanoenje fosfatnih prevlaka obezbeuje dui radni vek alata, vee brzine izvlaenja i vea izduenja osnovnog metala.

b) Slika 5 - Aparatura za nanoenje fosfatne prevlake na povienim temperaturama: a) redosled operacija, b) izgled aparature G. Cheever je svoja ispitivanja bazirao na cinkfosfatnim rastvorima. Ispitivao je zavisnost sastava fosfatnog sloja od reima meanja rastvora. Rezultati ispitivanja dati su u tabeli 5. 50

Slika 7 - Izgled kristala cink-fosfatne prevlake na elinoj povrini

ZATITA MATERIJALA 47 (2006) broj 2

V. GARDI 4.3. Mangan-fosfatne prevlake Mangan-fosfatne prevlake upotrebljavaju se za zatitu povrina za koje se zahteva dobra otpornost na frikciju, tj. spreava kontakt metala sa metalom izmeu pojedinih delova. Kombinacijom ove vrste prevlake i ulja ili voskova poveava se koroziona otpornost i otpornost na habanje. Povrina predmeta tretirana rastvorima za fosfatiranje pokrivena je mikroporama koje slue kao mikrorezervoari maziva i omoguava produenu otpornost na habanje ak i nakon potpunog skidanja fosfatne prevlake. Mangan-fosfatne prevlake nanose se na klipovima, klipnim prstenovima, podizaima ventila, leajevima, pogonskim zupanicima i svim delovima koji su izloeni trenju. Izgled povrine prevuene mangan-fosfatnom prevlakom prikazan je na slici 8.

OPTE KARAKTERISTIKE FOSFATIRANJA njem Mn karbonata. Visok sadraj Fe moe biti smanjen dodavanjem vodonik peroksida. 4.4. Cink-fosfatne prevlake modifikovane kalcijumom Cink-fosfat modifikovan kalcijumom se obino koristi kao osnova za boju ili druge organske prevlake. Kodeposit kalcijuma sa cinkom ponaa se kao preiiva ugraen u sastav prevlake (zrno) i obrazuje glatke mikrokristalne strukture. Teina prevlake kree se od 16-54 mg/dm2, to dozvoljava poboljane adhezione osobine bez apsorbnosti tekih cink fosfatnih prevlaka. Cink-fosfatne prevlake modifikovane kalcijumom imaju ulogu da ogranie koroziju na odreenu oblast, koja se naziva "creepage", ova osobina dolazi do izraaja kada, iz bilo kog razloga, doe do oteenja zavrne prevlake. Cink-fosfatna prevlaka modifikovana kalcijumom dobija se postupkom prskanja ili potapanja. Kupatilo je dvokomponentni sistem sa visokom koncentracijom kalcijuma, koji se dodaje pre poetka i retko zahteva regeneraciju. Radna temperature je 65C za postupak prskanja i 75-82C za postupak potapanja. Sadraj gvoa u kupatilu se vremenom poveava i moe usloviti ugradnju gvoa u prevlaku. U ovakvim sluajevima dobijene prevlake su neravnomerne. Mala ali esta dodavanja jakog oksidnog sredstva omoguie taloenje gvoa i na taj nain smanjiti njegovu koncentraciju u rastvoru to produava vek trajanja kupatila[9, 10].

a)

b) Slika 8 - elina povrina sa prevlakom manganfosfata Kupatilo za depoziciju mangan-fosfata ima 12 taaka ukupne kiselosti a radna temperatura je 9095C. Ravnotena koncentracije u kupatilu, tj. odnos izmeu ukupne i slobodne kiselosti u kupatilu je od presudnog znaaja za kontrolu veliine kristala i ravnomernosti prevlake. Ovaj odnos treba odravati izmeu 5,5-6,5:1, a odrava se dodava-

Slika 9 - Izgled povrine elika nakon nanoenja cinkfosfatne prevlake modifikovane kalcijumom

Istraivanja u oblasti fosfatiranja tee definisanju novih postupaka koji bi omoguili depoziciju prevlake iz rastvora koji ne sadre ubrzivae, jer se oni po svojim karakreristikama ubrajaju uglavnom u grupu hemikalija koje predstavljaju hazard po okolinu. Meutim glavna uloga im je u skraivanju vremena trajanja procesa, pa je neophodno da i novi postupci fosfatiranja bez ubrzivaa obezbeuju dobijanje prevlake fosfata za isto vreme i istog kvaliteta. Sinha i Feser su svoja istraivanja bazirali na elektrohe-

ZATITA MATERIJALA 47 (2006) broj 2

51

V. GARDI
mijskim postupcima, koristei jednosmernu i naizmeninu struju. Rastvor je trokomponentni i sadri: fosfornu kiselinu, cink-oksid i natrijum-hidroksid. Osnovni materijal je elik. Na srednje legiranom eliku mogue je dobiti prevlaku fosfata sastavljen od Zn3(PO4)2 i Zn2Fe(PO4)2, proputanjem kroz trokomponentni rastvor jednosmernu ili naizmeninu struju. Na nerajuem eliku rezultati su izostali u oba sluaja. Dodavanjem jona kalcijuma u trokomponentni sistem, omoguio je da se i na nerajuem eliku moe dobiti prevlaka fosfata, ali samo primenom jednosmerne struje. Prevlaku sainjavaju Zn2Ca(PO4)2 i Zn2Fe(PO4)2. Prevlaka fosfata modifikovana Ca elektrohemijskim postupkom uz primenu naizmenine struje, za sada je mogue samo na srednje legiranim elicima [11].

OPTE KARAKTERISTIKE FOSFATIRANJA na, ali uz ispunjavanje strogih zahteva koji se odnose na ponaanje ove modifikovane keramike u korozionoj sredini ljudskog organizma, to se odnosi na dobru adheziju metalnog inplantanta i strogo malu rastvorljivost u oveijem organizmu. Pogodnost cinka kao imlantanta se pokazala opravdanom, jer je utvreno da povava tvrdou prevlake, ne rastvara se u korozionoj sredini ovekovog organizma, a u malim koliinama i ne predstavlja opasnost po oveka. Specijalnim postupkom se smea hidroapatita i cink-oksida nanosi na eljeni materijal, koji se moe koristiti kao protetiki implantant. Atomski sastav i hemijska struktura ispitivani su koristei metode Radeford spektroskopije i X-rey fotoeletrine spektrometrije, kao i test metode za odreivanje adhezije prevlake za osnovni materijal (test grebanjem) [12]. Crne fosfatne prevlake Dodavanjem molibdata u rastvor za fosfatiranje na bazi cinka dobijaju se crne fosfatne prevlake. Sledee reakcije opisuju nain na koji dolazi do taloenja prevlake u ovakvim sistemu: (15) (16) (17) (18)
Postizanje veih debljina prevlake, ak i do dva puta veih u odnosu na klasine Bolja koroziona otpornost Bolja otpornost na habanje, vea tvrdoa prevlake [13]. U tabeli 6. navedene su prevlake fosfata na gvou i eliku, sa nekim karakteristikama.

Prevlake kalcijum fosfata sa dodatkom cinka Kalcijum-fosfatne keramike, ukljuujui i hidroksiapatit (HAp) imaju sline biohemijske i mehanike osobine kao neki delovi oveijeg organizma (zubi i kosti). Upravo zato se koriste kao protetiki implantanti. Glavni nedostatak se ogleda u loim mehanikim osobinama (krti su). Istraivanja su obuhvatala dodavanje nekog metala kao imlantanta u ovu prevlaku radi poboljanja mehanikih osobi-

2Mn 2+ + Zn 2+ + 2 H 2 PO4 + 4 H 2 O Mn2 Zn(PO4 )2 4 H 2 O + 4 H + 3Zn 2+ + 2 H 2 PO4 + 4 H 2 O Zn3 (PO4 )2 4 H 2 O + 4 H + 2Zn 2+ + Fe 2+ + 2 H 2 PO4 + 4 H 2 O Zn 2 Fe(PO4 )2 4 H 2 O + 4 H +
2 Fe 2+ + MoO4 FeMoO4

Jednaine (15, 16 i 17) su identine i u klasinim sistemima za fosfatiranje, a XRD metodom potvreno je da prevlaku sainjavaju gore navedene faze. Kada je i prevlaka crnog fosfata podvrgnuta XRD ispitivanju ustanovljeno je prisustvo jo jedne faze i potvreno je da se radi o gvoe-molibdatu. Molibdat, dodat u rastvor za fosfatiranje kao Na2MoO4 ima ulogu aktivatora povrine metala, stvarajui centre nukleacije na kojima dolazi do jonske razmene izmeu jona Na i Fe. Novonastala faza predstavlja nove centre rasta sitnozrnih kristala drugih faza, ubrzava depoziciju prevlake i inhibira proces taloenja nekvalitetne prevlake hidratih fosfata, to je potvreno ispitivanjem mikrostrukture. Prednosti crne fosfatne prevlake sa molibdenom su sledee: Ujednaenija i bolja struktura dobijene prevlake u poreenju sa klasinim fosfatiranjem 52

slika 10a)

ZATITA MATERIJALA 47 (2006) broj 2

V. GARDI

OPTE KARAKTERISTIKE FOSFATIRANJA

slika 10c) Slika 10 - Mikrostruktura fosfatnih prevlaka: a) crna prevlaka sa molibdenom; b) klasina prevlaka; c) crna prevlaka bez molibdena Tabela 6 - Tipovi konverzionih fosfatnih prevlaka i njihova karakterizacija slika 10b)
Tip prevlake Svetla tanka prevlaka gvoe fosfata Mikrokristalna prevlaka cink-fosfata Mikrokristalna prevlaka cink-fosfata Mangan gvoe-fosfatna prevlaka Kalcijum cink-fosfatna prevlaka Mineral koji ini prevlaku Viviant Hopeit ili fosfofilit Hopeit ili fosfofilit Hurealit Skolzit Formula (FeO)x(FePO4)y Zn3(PO4)2.4H2O FeZn2(PO4) .4H2O Zn3(PO4)2.4H2O FeZn2(PO4) .4H2O (Mn,Fe)5(PO4)4.H2O CaZn2(PO4)2.2H2O Masa prevlake 0,3 do 0,9 g/m2 1,4 do 2,7 g/m2 7,5 do 30 g/m2 7,5 do 30 g/m2 1,6 do 6,5 g/m2 Boja prevlake Providna pink do ute, plave ili svetlosive Svetlo siva Svetlo siva Tamno siva do crne Svetlo siva

Istraivanja fosfatnih prevlaka u smislu alkalne stabilnosti pokazala su da je kombinacija vie metala ukljuenih u prevlaku prua bolju zatitu u odnosu na prevlake koje formira jedan metal. Primer, hopeit koga ini Zn2 katjon, manje je otporan od fosfofilita koga ini i Zn2 i Fe2 joni. Takoe i prisutni Ni2 i Mn2 joni u prevlaci na bazi cinka umnogome poveavaju alkalnu stabilnost prevlake. Ispitivanja su raena in situ primenom razliitih tehnika merenja ICP, AES, Raman spektroskopija i dr. [14].

5. TEST METODE ZA ISPITIVANJE FOSFATNIH PREVLAKA 5.1. Test otpornosti na vlagu Jedan od najrealnijih testova za odreivanje otpornosti prevlaka na koroziju je test otpornosti na vlagu. Izvodi se u komori izolovanoj od spoljanjih uticaja u kojoj je mogue podesiti vlanost vazduha. Komora je dizajnirana sa kosim krovom iz razloga skupljanja kondenzovane vlage i slivanja niz jednu stranu komore. Na taj nain se izbegava slivanje vlage na delove koji se testiraju. Temperatura u komori je 38 2C, a relativna vlanost vazduha je 100%.

U upotrebi su dve vrste komora: Kondenzirajui tip Recirkulirajui tip Oba tipa komore imaju rezervoar sa destilovanom ili dejonizovanom vodom. Recirkulirajui tip ima i ventilator koji omoguava kretanje i recirkulaciju vlage u komori. Kondenzirajui tip komore nema ventilator, zbog ega se vlaga skuplja na delovima koji se ispituju i ine test mnogo ozbiljnijim. U nekim se sluajevima zahteva poseban poloaj test ploica, to podrazumeva postavljanje ploica na police pod uglom od 15-30 od vertikale, a onda se kontrolie gornja strana ploice zbog pojave defekta. Da bi dobijeni rezultati testiranja bili upotrebljivi i realni mora se voditi rauna o pravilnoj konstrukciji komore, poloaju ploica tokom testiranja i ravnomernosti relativne vlanosti. Metoda se bazira na pojavi mehuria na obojenoj povrini testiranih ploica, koji se i vizuelno mogu opaziti, a posledica su prodiranja vlage kroz boju i fosfatni sloj do povrine metala sa kojim stupa u reakciju. Reakcija se odvija uz izdvajanje vodonika koji uzrokuje odvajanje boje od osnove. Do ove pojave dolazi na uzorcima koji nemaju fosfatni sloj izmeu metala i boje, kod kojih je fosfatni sloj loih

ZATITA MATERIJALA 47 (2006) broj 2

53

V. GARDI
karakteristika i ukoliko na povrini sloja, usled loeg ispiranja, ima zaostalih soli ili kiselina. U zadnjem sluaju, kada vlaga prodre ispod boje, zaostale soli ili kiseline bivaju rastvorene i takve predstavljaju koroziono sredstvo, napadaju povrinu metala uz izdvajanje gasa koji dovodi do pojave mehurova na povrini testiranih ploica. Ploice se kontroliu najkasnije 5 minuta nakon iznoenja iz komore. Nastali mehurovi mogu nestati nakon dueg stajanja ploice, kao posledica smanjenja pritiska ispod povrine, tj. oslobaa se gas koji uzrokuje mehurove to dovodi do nerealnih rezultata.

OPTE KARAKTERISTIKE FOSFATIRANJA

U pripremi obojenih ploa za slani test, krstiem ili slovom X ogrebe se film boje specijalnim alatom napravljenim za ovu svrhu, ali se moe koristiti i obian no ili slian otar instrument. Ako je ovaj instrument previe tup, ivice ogrebotine na boji bie mnogo neravne to dozvoljava veu koliinu vlage u oblasti gde je ogrebotina nastala. Previe otar instrument napravie suprotan efekat. ak i ugao pod kojim se dri alat kao i primenjeni pritisak mogu imati veliki uticaj na rezultat testa. Prilikom kontrole testiranih ploica na povrini uzimaju se u obzir sledee indikacije: pojava bilo kog mehura sa prenikom od 3mm ili vie svaki mehur ili ra na ogrebanoj liniji od 3mm ili vie Ra na ivicama ploica se ignorie zbog toga to je debljina boje na ovom mestu esto mnogo tanja nego na drugim delovima povrine. Preporuuje se nanoenje voska na ivicama, da bi se eliminisao problem ranja.

5.2 Slani test Komora u kojoj se izvodi slani test je po svojoj konstrukciji slina komori za test vlagom, ali mnogo promenljivih veliina ine ovaj test manje reprezentativnim u odnosu na prethodni. Test se u poetku izvodio 20%-tnim rastvorom soli, ali je danas opte prihvaen 5% -tni rastvor jer se smatra da su dobijeni rezultati na ovaj nain reprezentativniji. Ovaj fenomen se javlja zbog injenice da je koeficijent jonizacije (hemijska aktivnost soli) vei sa veim razblaenjem. Princip rada slane komore: Voda se uvodi u kulu za zasienje (do odreenog nivoa i temperature), a zatim se podie vazduhom pod odreenim pritiskom. Kroz mlaznicu se raspruje u obliku magle unutar komore. Mlaznica je privrena iznad sifonskog ventila koji izvlai slani rastvor iz rezervoara i mea ga sa dolazeim vazduhom zasienim vodom. Ovako konstruisana komora obezbeuje nastajanje slane magle. Komora je opremljena koritom koje slui za sakupljanje kondenzovane slane magle. Iz korita se uzimaju uzorci kondenzovane slane magle i odreuje joj se koncentracija. Na slici 11 prikazan je spoljanji izgled slane komore.

Slika 11 - Slana komora Slani rastvor se priprema od nejodirane soli rastvaranjem u destilovanoj ili dejonizovanoj vodi ime se obezbeuje odgovarajua pH vrednost zadata standardom za ovu vrstu testiranja. Radna temperatura u komori je 352C, a po standardu se slani rastvor mora zameniti svee pripremljenim svakih 48 sati. 54

Slika 12 - Izgled ploica nakon testiranja u slanoj komori Metoda provere ploa izvodi se po sledeim pravilima: 1. Ploe moraju biti proverene odmah nakon vaenja iz komore; 2. Ispiranje ploa moe biti vrue koristei brzu protonu vodu ili hladno, mirnom protonom vodom; 3. Posle ispiranja ploa, sledei korak u proceni obojene ploe je produvavanje komprimovanim vazduhom pod pritiskom od 275,8 kPa, kroz igliastu mlaznicu na ogrebane linije pri emu se mlaznica dri blizu ploe. Rastojanje izmeu mlaznice i ploe kao i ugao mogu imati pozitivne ili negativne efekte na kvalitet odreivanja; 4. Neke kompanije zahtevaju da rezultat bude prikazan kao procenat mehurova na ploi umesto broja. Takoe se moe zahtevati da se uzmu u obzir svi mehurovi prenika 1,5 mm i vie, umesto 3 mm; 5. Neki testovi ukljuuju traku, koja se pritisne na ispitivano mesto, zatim naglo povue da bi se utvrdilo koliko boje ostaje na traci, to je dodatni test prianjanja boje za osnovu.

ZATITA MATERIJALA 47 (2006) broj 2

V. GARDI 5.3. Testovi potapanjem Testovi ukljuuju potapanje obojene ploe u vodu, rastvore razliitih hemikalija ili u rastvaraima na odreeno vreme, a onda se kontrolie pojava prvog znaka mehurova, slino kao i u testiranju vlagom. Najuobiajeniji metod je kompletno potapanje ploe u destilovanu ili dejonizovanu vodu na temperaturi od 35-38C. Postoje mnoge varijacije standarda ove metode koji su u upotrebi. Varijacije u metodi se odnose na sledee: 1. Moe se koristiti voda sa slavine umesto destilovane Ili dejonizovane, poto je poznato da ista voda ima veu mo prodiranja to ini test ozbiljnijim; 2. Moe se potopiti samo polovina ploe. Za rezultat je bitan deo ploice iznad rastvora i deo na granici rastvor-atmosfera; 3. Korienje razliitih temperatura od 20C do 100C, tj. do temperature kljuanja; 4. Potapanje, umesto u vodu, u rastvore razliitih hemikalija ili u rastvaraima. Postoji nekoliko naina kojima proizvoai menjaju testove potapanjem da bi odgovarali njihovim individualnim potrebama: 1. Maine za pranje vea e se testirati u 18% - tnom rastvoru deterdenta za rublje kao to je Tide, Cheer ili slino; 2. Friideri i poreti testirae se uranjanjem delova ploe u rastvore koji sadre ekstrakte hrane, kao to je limunska kiselina aproksimacija narandinog soka; 3. Zaptivci automobilskih motora testiraju se u kljualoj vodi, alkoholu i antifrizu. Sve ove varijacije su neophodne radi dobijanja to realnijih i upotrebljivih rezultata, koji e se potvrditi u praksi. 5.4. Test izlaganja spoljnim uslovima Test izlaganja spoljnim uslovima svrstava se u grupu najreprezentativnijih korozionih testova, ali se ne moe nazvati ubrzanim, jer je za kompletan test neophodno vreme testiranja dve godine. U sluajevima testiranja, ploe se postavljaju na police pod uglom kao i u testovima vlanosti i testu u slanoj komori. Najea lokacija za test izlaganja spoljnim uslovima je obala Floride, gde e ploe biti izloene delovanju suneve toplote, vlage i slane atmosfere. Test izlaganja spoljnim uslovima se sprovodi i u drugim reprezentativnim oblastima, ukljuujui posebno veoma industrijalizovane regione sa visokim procentom sumpor dioksida, oksida azota i drugim zagaivaima u vazduhu. 5.5. Abrazivni testovi Ovi testovi nisu toliko uobiajeni kao drugi testovi fizike adhezije, zbog visoke cene opreme koja je iznad finansijskih mogunosti malih firmi.

OPTE KARAKTERISTIKE FOSFATIRANJA

Maina se sastoji iz stege, koja dri plou i rotirajueg toka za bruenje na klatnu povezanim sa osetljivim instrumentom za podizanje i sputanje klatna. Klatno ide napred - nazad preko obojene ploe postepeno ubrzavajui dok se ploa ne obrusi. Oitavanja visine do koje je klatno sputeno povezano je sa irinom i duinom abrazije, to obezbeuje krajnje rezultate. 5.6. Udarni testovi Aparaturu ini vertikalno privren cevasti kanal sa elinom loptom. Ispod cevastog kanala nalazi se baza ili dra ploe sa otvorom priblinog prenika kao kuglica. Visina cevastog kanala varira zavisno od tipa boje i tipa metala koji se testira, od 71 cm do 200 cm. Prilikom testiranja ploa je privrena, a kugla se podie na razliite visine i puta na obojenu povrinu pravei okruglo udubljenje u metalu. Na suprotnoj strani od mesta udara treba potraiti lomove, zvezdaste pukotine ili naprsline u boji. Debljina metala moe izazvati tekoe u proceni rezultata. Oigledno, to je tanji metal, manje je udubljenje koje je utisnuto u metal, a samim tim manje razvlaenje i mogunost pucanja boje.

5.7. Test konusnog vretena Ureaj koji se koristi za ovaj test sastoji se od elinog konusa privrenog horizontalno na postolje. Ploa se pritee za postolje konusa i pomou eline ipke savija se oko konusa. irina preloma i naprslina na boji su mera za uporeujui rezultat. Drugim reima, najiri poluprenik krivine koja se dobija lomljenjem boje, kada je ploa obavijena oko konusa, daje informaciju o kvalitetu boje i fosfatne prevlake ispod boje. 5.8. Test adhezije i tvrdoe boje Opremu u ovom testu ini serija olovaka odreene tvrdoe i specijalni otra olovaka potreban zbog iste veliine otiska. U svakom testu, prvo se olovkom napravi taka ili ogrebe linija u boji sve dok se jezgro olovke ne slomi, dok vrh olovke konano ne prodre u boju ili izazove odvajanje boje od povrine metala. Mada se ovaj metod koristi u nekim prilikama za testiranje adhezije boje ipak je to test za tvrdou boje. 5.9. Test podizanjem trake Prihvaen metod za standardni test podizanjem trake je grebanje boje u obliku mree tako da se naprave kvadrati veliine priblino 3 mm. Koristi se maskirna ili celofanska traka koje se vrsto pritisnu na plou. Traka se onda naglo povue unazad i odvoji od obojene povrine. Kontrolie se koliina boje koja se odvoji sa trakom. Problemi postojanosti ovog testa su: 1. Otrina ili nedostatak otrine instrumenta koji se koriste za grebanje mree; 55

ZATITA MATERIJALA 47 (2006) broj 2

V. GARDI
2. 3. 4. Koliko je vrsto traka pritisnuta na mesto; Vrsta trake koja se koristi; Koliko snano i pod kojim uglom se traka povlai.

OPTE KARAKTERISTIKE FOSFATIRANJA

Primena fosfatiranih delova je iroka, a mesto primene diktira nain nanoenja i vrstu prevlake. Kao zadnja faza, kojom se procenjuje vek trajanja delova i otpornost na spoljanje uslove, je faza testiranja fosfatiranih i bojenih delova standardom propisanim metodama.

5.10. Test savijanjem U ovom testu se ploa prosto savije i posmatra se lom ili ljuspanje boje. Savijanje je obino pod uglom od 90, ali za ozbiljniji test zahteva se savijanje pod uglom od 180. U tom sluaju ploa se udara gumenim ili plastinim ekiem dok se ne savije unazad. Ovaj test praktikuju proizvoai kontinualnih traka bojenih poluproizvoda. 5.11. Test za odreivanje mase prevlake Da bi se odredila masa prevlake po dm2 povrine, fosfatna prevlaka mora da se ukloni sa prethodno izmerene ploe i onda se ploa ponovo meri. Navodimo proceduru korak po korak u najee prihvaenoj metodi: 1. Izmeriti teinu malih fosfatiranih ploa na osetljivoj vagi sa najmanjom podelom desetog dela mg; 2. Potopiti u 5% - tni rastvor hromne kiseline nekoliko minuta na 742 C; 3. Isprati u hladnoj vodi; 4. Osuiti krpom koja ne ostavlja tragove, za odstranjivanje ostataka oksida; 5. izmeriti plou ponovo u cilju utvrivanja gubitka teine. Rezultati testa za odreivanje mase prevlake metodama rastvaranja su nepouzdane zbog: 1. Ako odmaivanje povrine nije dobro, masa neistoa ukljuuje se u masu prevlake; 2. U zavisnosti od vrste elika nikada se ne moe sa sigurnou tvrditi da se uklanja samo prevlaka, zato to neki deo elika moe biti ukljuen u masu prevlake[15]. 6. ZAKLJUAK Fosfatiranje metala spada u vanije postupke povrinske zatite, sa primenom u savremenim postupcima proizvodnje u metalopreraivakoj industriji. Primena je mogua na razliitim metalnim povrinama, primenom razliitih varijanti rastvora za fosfatiranje, a u zavisnosti od zahteva za otpornou na koroziju i habanje.

7. LITERATURA
[1] D.Kosti, Osvajanje tehnologije za povrinsku zatitu elika i cinka postupcima fosfatiranja, Institut za bakar Bor, 1997 [2] www.powdercoatingonline.com [3] J. Donofrio, Zinc phosphating, Oakite Products Inc., Berkeley Heights, N. J. [4] M.Wolpers, J.Angeli, Activation of galvanized steel surfaces before zink phosphating-XPS and GDOES investigations, Applied Surface Science, 179(2001) 281-291 [5] R. Poti, S. Poti, Postupak istovremenog odmaivanja i fosfatiranja, potapanjem, Zatita materijala 38, Beograd, 1997 [6] J.Flis, J.Mankowski, T.Zakroczymski, T.Bell, The formation of phosphate coating on nitrided stainless steel, Corrosion Science 43(2001)1711-1725 [7] www.read-wca.com [8] www.pfonline.com [9] D. Zimmermann, A.G.Munoz, J.W.Schultze, Microscopic local elements in the phosphating process, Electrochimica Acta, 48(2003)3267-3277 [10] www.bstsa.org.uk [11] P.K. Sinha and R. Feser, Phosphate coating on steel surfaces by an electrochemical method, Surface and Coatings Technology, 161(2002)158-168 [12] A.I.Ektessabi, T.Yamaguchi, Yoshikazu Tanaka, RBS and XPS analyses of the composite calcium phosphate coatings for biomedical applications, Nuclear Instruments and Methods in Physics Research B 241(2005)685-688 [13] G.Lia, L.Niub, J.Liana*, Z.Jianga, A black phosphate coating for C1008 steel, Surface and Coatings Technology, 176(2004)215-221 [14] K.Ogle, A.Tomandlb, N.Meddahi, M.Wolpersc, The alkaline stability of phosphate coatings: ICP atomic emission spectroelectrochemistry, Corrosion Science 46(2004)979-995 [15] www.corrosion-doctors.org

ABSTRACT
GENERAL PROPERTIES OF PHOSPHATING General properties of phosphating are described in this paper. Phosphate coatings are produced on iron and steel surfaces and are composed of iron, zinc and manganese phosphates. Mechanism of recations which occur during phosphating are analysed. Methods for determination of phosphate coating quality are given, too. Key words: phosphating, iron phosphate coatings, zinc phosphate coatings, manganese phosphate coatings 56 ZATITA MATERIJALA 47 (2006) broj 2