UDK 330.322.5; 005.552.

ISSN 1820-8819 Originalan rad/Original paper

Singidunum Revija 2011, 8 (2): 33-39

RANGIRANJE INVESTICIONIH PROJEKATA KORIENJEM VIKOR METODE

RANKING OF INVESTMENT PROJECTS USING VIKOR METHOD Adis Puka*
Visoka kola za raunarstvo i poslovnih komunikacije eMPIRICA, Bulevar mira bb, Brko, Bosna i Hercegovina

Rezime: Investicije predstavljaju instrument za implementaciju razvojne politike preduzea. Investiciono odluivanje u preduzeima znaajno je za realizaciju strategijskih razvojnih ciljeva. Pri tome se vrlo esto odluuje o izboru izmeu vie investicija, pri emu se zbog nedostatka novanih sredstava samo jedna ili nekoliko njih moe realizovati. U ovom radu je prezentiran pristup investicionom odluivanju pomou egzaktnog naunog metoda, koji podrazumeva rangiranje investicionih projekata prema ocenama njihove finansijske i trine efikasnosti. Prilikom reavanja problema investicionog odluivanja korieno je deset konkretnih investicionih projekata i primenjen je metod viekriterijumske analize kako bi se odredila rang lista investicionih projekata i omoguio izbor najprihvatljivijeg projekta.

Kljune rei: VIKOR metod, investicioni projekti, rangiranje.

1. UVOD
Investicije predstavljaju angaovanje drutvene akumulacije kojom privredni subjekti ostvaruju svoje razvojne ciljeve. Investitorima stoje na raspolaganju ograniena finansijska sredstva, zbog ega su upueni na poslovne banke kojima podnose zahteve za obezbeenje odgovarajuih kredita. Poslovne banke koje su takoe limitirane ogranienim kreditnim sredstvima koriste razliite metode izbora investicionih projekata koje e finansirati. U preduzeima se javlja problem izbora izmeu nekoliko investicionih studija koje stoje na raspolaganju. Nekada je veoma lako oceniti koja je od tih studija najbolja, a postoji sluaj gde ocenu nije mogue izvesti bez pomoi egzaktnih metoda. Upravo jedan takav pristup je predstavljen u ovom radu gde se pomou metode viekriterijumsko-kompromisnog rangiranja (u daljem tekstu VIKOR) vri poreenje investicionih projekata i rangiranje pomou dinamikih ocena efikasnosti projekata. Pored dinamike ocene efikasnosti projekata mogue je koristiti i statiki pristup. Statike i dinamike ocene efikasnosti projekata spadaju u tradicionalne
* E-mail: adispuska@yahoo.com

metode analize investicionih projekata. Razlika izmeu ove dve grupe metoda jeste u tome, to statiki pristup analizira investicioni projekat u jednoj reprezentativnoj godini ne vodei rauna u celokupnom ekonomskom veku trajanja projekta. Upravo ovaj nedostatak reavaju dinamike metode koje uzimaju celokupni ekonomski vek trajanja projekata za analizu i tako analiziraju celokupni period. Osim tradicionalnog pristupa danas je u upotrebi i savremeni pristup gde se analiziraju investicioni projekti kroz prizmu rizika, neizvesnosti, drutvene ocene i sl. Ovakav pristup je dosta sloeniji od tradicionalnog pristupa i da bi se olakalo njegovo izvoenje, prvo se radi selekcija projekata pomou tradicionalnih metoda. Poto su u ovom radu koriteni prostiji investicioni projekti, koristie se tradicionalni pristup i to dinamike metode ocene efikasnosti projekata, zbog toga to one obuhvataju celokupni ekonomski vek trajanja projekta i tako daju celokupnu sliku. Pomou deset investicionih projekata pokazae se jedan nauni pristup odabira investicionih projekata i rangiranje investicionih projekata sa VIKOR metodom. Rangiranje se vri reanjem projekata po prioritetima kako oni
33

Puka A. Rangiranje investicionih projekata FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

zauzimaju mesto u realizaciji razvojnih ciljeva jednog preduzea. Projekat koji na najbolji nain realizuje ciljeve preduzea zauzee prvo mesto u rang poretku. Svaki problem koji se postavlja u poslovnom svetu je strukturiran kao problem viekriterijumske optimizacije. Ako jedna poslovna odluka nema vie alternativa, odnosno kriterijuma po kojom se posmatra, onda ne postoji problem izbora. Tako i u ovom modelu investicionog odluivanja postoji nekoliko kriterijuma koji slue za ocenu svakog projekta, a postoji i nekoliko projekata koji predstavljaju alternative. Donosilac odluke treba odluiti u koji e investicioni projekat uloiti sredstva. Jedan od kriterijuma koji moe primeniti donosilac odluke je ostvarena dobit od projekta. On e uloiti u onaj projekat koji e mu doneti najvie dobiti. Da bi se izvrio odabir izmeu razliitih alternativa potrebno je koristiti metode viekriterijumske analize, a jedan od tih metoda je VIKOR koja je i predstavljena u ovom radu.

2. Dinamike ocena efikasnosti projekta

Kod utvrivanja opravdanosti realizacije investicionih projekata potrebno je ui u analizu i merenje efekata koji se dobijaju od investicionih projekata. Merenje efekata vri se izraunavanjem odreenih pokazatelja ili kriterijuma kojima se izraavaju efekti investicionog projekta. Kada preduzee na raspolaganju ima nekoliko projekata sa kojima moe da doprinese ostvarivanju razvojnih ciljeva, prednost e dati onim projektima koji pokazuju najbolje rezultate u okviru ekonomsko-finansijske analize investicionih projekata. Utvrivanje i ocena opravdanosti realizacije jednog investicionog projekta je veoma sloen postupak koji treba da obuhvati sagledavanje i razmatranje svih relevantnih faktora, a pre svega utvrivanje efekata koji se dobijaju realizacijom odreene investicije. Bilo da se radi o predinvesticionoj studiji ili o investicionom programu, oni treba u svom zavrnom delu da sadre ocenu opravdanosti realizacije razmatrane investicije na osnovu koje se donosi prethodna ili konana odluka o realizaciji investicionog projekta. Merenje ukupnih efekata koje donosi eksploatacija jednog investicionog projekta i njihovo kvantitativno izraavanje pomou odreenih pokazatelja, odnosno kriterijuma, omoguava da se oceni da li e oekivani efekti nadmaiti ukupna potrebna ulaganja. Taj postupak se naziva ocena efikasnosti, odnosno opravdanosti realizacije posmatranog investicionog projekta.
34

Ona slui za donoenje investicione odluke. Finansijska teorija i praksa stvorile su tokom vremena vie razliitih metoda za ocenu i rangiranje investicionih projekata prema njihovoj perspektivnoj rentabilnosti, odnosno ostvarivanju dobiti. Svi ti metodi mogu se klasifikovati na savremene ili dinamike i tradicionalne ili statistike (Krasulja i Ivanievi, 2006). Statika ocena investicija donosi se na osnovu pokazatelja koji su zasnovani na parametrima jedne reprezentativne godine, odnosno godine normalnog korienja kapaciteta u ekonomskom veku trajanja projekta. S druge strane, dinamika ocena podrazumeva upotrebu pokazatelja koji se odnose na sve godine ekonomskog veka investicije. Dakle, dinamika ocena uzima i vreme, odnosno dinamiki aspekt investicije (Stevi, 2010). Dinamiki pokazatelji su sloeniji pokazatelji koji na razliite naine obuhvataju ulaganja i efekte od investicija pomou diskontnog rauna i tako omoguavaju da se znatno realnije analiziraju razliiti aspekti jednog investicionog projekta i oceni opravdanost njegove realizacije. Od dinamikih ocena efikasnosti jednog projekta u ovom radu e se koristiti: Neto sadanja vrednost (u daljem tekstu NPV), Interna stopa rentabilnosti (u daljem tekstu IRR), Indeks profitabilnosti (u daljem tekstu PI), Diskontovano vreme povraaja (u daljem tekstu DPBP). Kod pokretanja novih investicija kljuno je za menadere da koriste vie od jedne metode za procenu investicionog projekta. Uzimanje samo jedne metode moglo bi dovesti do izbora onog investicionog projekta koji nee pokazati najbolji kompromis i nee biti efikasan i pri tome nee stvoriti novoostvarenu vrednost za preduzee. Od svih drugih ove metode se ponajvie koriste u oceni efikasnosti i rentabilnosti jedne investicije. 2.1. Neto sadanja vrednost

Singidunum r 2011 8 (2) 33-39

NPV koristi diskontovanje neto vrednosti na poetak investiranja i pri tome se izraunava ukupna vrednost investicije na inicijalnu godinu ulaganja. Ukoliko je rezultat neto sadanje vrednosti vei od 0 znai da je investicija opravdana.Upotrebu ovog pokazatelja ograniava realna injenica da su iznosi investicionih sredstava najee ogranieni. To povlai za sobom injenicu da na tritu kapitala nije mogue dobiti sredstva za realizaciju investicionog projekta po konstantnoj kamatnoj stopi. Nedostatak ovog pokazatelja

Puka A. Rangiranje investicionih projekata

jeste taj, to on ne vodi dovoljno rauna o ukupnom iznosu potrebnih investicionih sredstava. Jo jedan od nedostataka ovog pokazatelja je izbor realne diskontne stope koja ima uticaj na sam rezultat ovog pokazatelja. Obino se uzima vladajua kamatna stopa na tritu kapitala. Jedna od negativnih osobina ovog kriterijuma je da on ne vodi dovoljno rauna o duini perioda eksploatacije projekta. Kod ovoga pokazatelja znaajna je samo masa diskontovanih neto prihoda bez obzira na period za koji je to ostvareno. Investicije sa kraim periodom se mogu nakon amortizacije obnoviti ili uloiti u drugu investiciju i tako poveati masu diskontovanih efekata. Ukoliko se bira izmeu investicionih varijanti sa razliitim vekom trajanja investicije i razliitim inicijalnim iznosom investicije, najvea NPV moe dovesti do potpuno neloginih zakljuaka. 2.2. Interna stopa rentabilnosti

sadanje vrednosti novanih izdataka. Neto indeks koristimo zato da bismo prouili razliku izmeu poetnog izdatka i kasnijih novanih izdataka (Van Horne, 1993). 2.4. Diskontovano vreme povrata

Singidunum r 2011 8 (2) 33-39

Metod interne stope rentabilnosti (IRR) polazi od zavisnosti koja postoji izmeu sadanje vrednosti investicija i kamatne stope kao diskontnog faktora. Ona se svodi na utvrivanje kamatne stope pri emu je neto sadanja vrednost jednaka nuli. IRR moe se definisati kao diskontna stopa kojom se neto sadanja vrednost svodi na nulu (Brigham i Ehrhardt, 2008). Ako IRR nadmauje cenu kapitala, projekat e imati pozitivanu NSV, a u obrnutom sluaju imamo negativnu NSV. Investitor eli da IRR ima to veu vrednost jer tada e ostvariti vei profit. Kada su ove dve stope jednake, onda se odluka mora zasnivati na drugim kriterijumima (Krmar, 2002). Tada se uzimaju u obzir i drugi pokazatelji koji bi komparirali i utvrdili koji projekat je pogodniji. 2.3. Indeks profitabilnosti

DPBP govori nam o broju godina koje su potrebne da se nadoknadi poetno novano ulaganje. To je razmera poetnog ulaganja i godinjih novanih primanja u razdoblju povraaja (Van Horne, 1993). Kod ovoga pokazatelja rauna se diskontna vrednost neto rezultata i odreuje se period gde se izjednaavaju ulaganja sa prihodima nastalim iz projekata. Moe se tumaiti kao period tokom kojeg je potrebno prikupljati pozitivne neto prihode kako bi se zbir negativnih neto prihoda sveo na nulu, a sve se to posmatra kroz diskontni faktor. To razdoblje ne sme biti due od ekonomskog veka projekta, odnosno uloena investicija mora se vratiti najkasnije do kraja ekonomskog veka projekta.

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

3. VIKOR Metod
Odabir izmeu vie investicionih projekata predstavlja deo ukupnog problema upravljanja investicijama. Problem izbora investicija u preduzeu se sastoji u odreivanju raspoloivih investicionih projekata koji pri ogranienim finansijskim sredstvima doprinose najvee efekte. Upravo metode za viekriterijumsku analizu predstavljaju metode koje se koriste u ovom vidu investicionog odluivanja. Metod VIKOR razvijen je na takvim metodolokim osnovama da se donosiocu odluke predlau alternative koje predstavljaju kompromis izmeu elja i mogunosti, ili predstavljaju kompromis izmeu razliitih interesa uesnika u odluivanju. Kompromisno reenje je mogue reenje koje je najblie idealnom reenju i predstavlja kompromis za meusobno uinjene ustupke izmeu alternativa. Bazira se na odreivanju ueg skupa moguih reenja koja se po vrednostima pribliavaju idealnoj taki, tj. referentnoj taki u prostoru kriterijumskih funkcija. VIKOR metod predstavlja metod viekriterijumske optimizacije koja za izbor najboljeg reenja iz datog konanog skupa alternativa donosi odluku o izboru konstruktivnog reenja. Ona je razvijena za viekriterijumsku optimizaciju sloenih sistema. Korienjem ove metode odreuje se kompromisna rang lista, tj. kompromisno reenje i to pomou teinskih
35

Indeks profitabilnosti projekta je odnos sadanje vrednosti buduih priliva novca i poetnog troka. Stavlja se u odnos NSV sa inicijalnim trokom investicija. Za razliku od NSV, PI vodi rauna o tome da nije svejedno imati isti iznos NSV sa razliitim poetnim ulaganjima. Jedan od temelja ekonomske analize je rentabilnost koja stavlja u odnos dobit sa uloenim sredstvima i bolje je da se uz manje ulaganja ostvare vei efekti. Upravo to i izraunava PI. Kada je PI jedan ili vei, investicijski predlog je prihvatljiv. Pri izraunavanju indeksa profitabilnosti, izraunavamo neto indeks, a ne agregatni indeks. Agregatni indeks je odnos neto sadanje vrednosti i

Puka A. Rangiranje investicionih projekata FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

koeficijenata. Polazna taka kod raunanja VIKOR metode je poetna matrica odluivanja.

C1 C2 Cm w1 w2 wm R= A1 x11 x12 x1m (1) A2 x21 x22 x2 m An xn1 xn 2 xnm

Koraci pri izraunavanju VIKOR metode su (Oprecovi i Tzeng, 2004): Korak 1. Odreivanje najvee xi* i najmanje xivrednosti datog kriterijuma. Korak 2. Raunanje vrednosti Sj (pesimistiko reenje) i Rj (oekivano reenje), koji se rauna pomou sledeih formula:

nom bie zamenjeno ako se vrednost teine ne nalazi unutar stabilnog intervala. Analiza teina stabilnog intervala za jedan kriterijum se izvodi zajedno sa svim kriterijumima funkcije, s istim poetnim vrednostima teina (Opricovi i Tzeng, 2004). VIKOR je koristan alat u viekriterijumskom donoenju odluka a pogotovo u situaciji u kojoj donosilac odluke nije u stanju ili ne zna izraziti svoje teinske koeficijente za pojedine kriterijume na poetku dizajna matrice odluivanja. Dobijeno kompromisno reenje je prihvaeno od strane donosioca odluke, jer prua maksimalnu korisnost i minimalno aljenje. Reenje kompromisa moe biti osnov za pregovore koji ukljuuju donosioca odluka i njegovu sklonost prema pojedinim kriterijumima i odreivanje teine toga kriterijuma.

Singidunum r 2011 8 (2) 33-39

Sj =

w (x
i =1 i

4. Rangiranje investicionih projekata pomou VIKOR metode

U ovom radu imamo problem investicionog odluivanja gde postoji deset investicionih alternativa koje se ocenjuju pomou etiri kriterijuma. Takav problem odluivanja reavaju metode viekriterijumske analize koje su dosta fleksibilnije od strogo matematikih tehnika iste optimizacije. Jedan od metod viekriterijumske analize je VIKOR. Ovde e se koristiti sledea metodologija gde se pomou VIKOR metode vri rangiranje investicionih projekata prema rezultatima dinamike ocene efikasnosti projekata: Korak 1. Izraunavanje dinamikih pokazatelja investicionih projekata i na osnovu tih rezultata formira se matrica odluivanja; Korak 2. Formiranje rang liste pomou VIKOR metode. Pri odreivanju rang liste kod drugih metoda koriste se i drugi koraci. To je normalizacija podataka i dodeljivanje teinskih koeficijenata. Razlog tome je taj to se u toku postupka izraunavanja pomou VIKOR metode koristi sloena linearna normalizacija koja se mnoi sa teinskim koeficijentima i tako se izraunava pesimistiko i oekivano reenje. Za reavanje dinamikih metoda primenjena je diskontna stopa od 6% (d). Pre nego to se primeni metodologija potrebno je odrediti teinske koeficijente za date kriterijume. Da bi analiza bila to detaljnija, koristie se pet setova teinskih koeficijenata koji predstavljaju subjektivne ocene razliitih vrsta investitora. Teinski koeficijent 1 (TK1) daje prednost

* i

xij ) / (xi* xi )

(2) (3)

* * R max = j wi (xi xij ) / (xi xi ) i

Poto se izraunaju vrednosti Si i Ri, daje se vanost ovim reenjima, odnosno, odreuje se njihova teina v. Svaki donosilac odluke preferira kolike e teinske koeficijente dati ovim vrednostima. Korak 3. Raunanje vrednosti za Qj (kompromisno reenje).
Q j = v(Sj S ) / (S* S ) + + (1 v)(Rj R ) / (R* R ) (4)

Ovde v predstavlja teinu kriterijuma maksimizovanja grupnog obeleja, a 1-v je teina individualnog gubitka prilike (Opricovi i Tzeng, 2005). Korak 4. Rangiranje alternativa. Rangiranjem se vri sortiranje alternativa prema vrednostima mera Rj, Sj i Qj. Najbolja alternativa je ona za koju je vrednost mere najmanja i ona zauzima prvo mesto na rang listi. Alternativa aj je bolja od alternative ak ako je Qj<Qk. Glavni rang je rezultat kompromisa rang lista alternativa i kompromisnog reenja sa odreenom stopom. Poredak po VIKOR metodi moe biti izveden sa razliitim vrednostima, odnosno teinama, analizirajui tako uticaj teina na kompromisno reenje. Kompromisno reenje postignuto sa poetnom tei36

Puka A. Rangiranje investicionih projekata

kriterijumu NSV i njemu dodeljuje teinu od 0,4 dok ostalim kriterijumima dodeljuje teinu od 0,2. Ovaj kriterijum predstavlja investitora kome je u cilju da ima to vei povrat novanih sredstava iz projekta. TK2 daje prednost IRR i njemu dodeljuje teinu od 0,4 dok ostalima daje 0,2. Ovom investitoru je najvanija stopa povrata ulaganja jer on kroz nju ostvaruje profit. Na isti nain se odreuju TK3 koji daje prednost IP a TK4 DVPU, TK5 daje istu vanost svim kriterijumima i dodeljuje im teinu od 0,25.
Tabela 1. Poetna matrica odluivanja Projekti Projekat 1 Projekat 2 Projekat 3 Projekat 4 Projekat 5 Projekat 6 Projekat 7 Projekat 8 Projekat 9 Projekat 10 NPV max 137.751 139.813 157.506 105.362 115.157 117.844 154.615 151.713 160.021 145.995 IRR max 0,0961 0,0903 0,0874 0,0994 0,1025 0,1144 0,1155 0,1297 0,0862 0,0886 PI max 1,2296 1,1728 1,1750 1,2174 1,2283 1,2775 1,2557 1,2723 1,1360 1,1349 DPBP min 8,4642 6,3327 8,9730 7,8104 7,8275 7,2888 5,9103 5,3316 8,5254 8,3791

Izvor: EFFECT d.o.o. Dubrovnik (2011)

Pre nego to se ponu izraunavati parametri pesimistikog i oekivanog reenja potrebno je utvrditi maksimalne i minimalne vrednosti za kriterijume. Problem kod odreivanja kompromisnog reenja je utvrivanja odnosa izmeu pesimistikog i oekivanog reenja. Odreivanje ovog odnosa je subjektivna stvar svakog pojedinanog donosioca odluke a odnosi se na to koliko e maksimizovati grupno obiljeje, odnosno koliko e aliti. Metod VIKOR predlae kao viekriterijumsku najbolju alternativu (za date teine wi) onu koja je na prvoj poziciji na kompromisnoj rang listi za v=0,5 i ima dovoljnu prednost i dovoljno vrstu poziciju. Ukoliko prva alternativa sa kompromisne rang liste ne ispunjava oba uslova, smatra se da nije bolja od alternative sa druge pozicije (Tomovi, 2007). Poto je ovde korieno pet razliitih teinskih koeficijenata za kriterijume postojae pet rang lista i videe se koji od projekata pokazuje najbolje rezultate (tabela 2). Na osnovu ovih rezultata se izraunava kompromisno reenje za sve projekte koji slue kao osnova za rangiranje projekata. Najbolji projekat je onaj koji ima najmanju vrednost (tabela 3). Iz ovoga rang poretka moe se videti da je najbolje rangiran investicioni projekat 8 po svim teinskim koeficijentima. Potrebno je ispitati kod VIKOR metode kako je povezan rang poredak projekata sa razliitim teinskim koeficijentima i odrediti stabilan interval. Za ispitivanje povezanosti rang poredaka koristi se Spearman-ov koeficijent korelacije (tabela 4). Pomou ovog koeficijenta izraunaemo koji od teinskih koeficijenata, odnosno, kriterijuma najvie odstupa od drugih reenja i tako se odreuje stabilan interval

Singidunum r 2011 8 (2) 33-39

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

Tabela 2. Pesimistiki i oekivani rezultati sa razliitim teinskim koeficijentima Projekti Projekat 1 Projekat 2 Projekat 3 Projekat 4 Projekat 5 Projekat 6 Projekat 7 Projekat 8 Projekat 9 Projekat 10 TK1 Sj 0,5567 0,5309 0,5566 0,7597 0,6595 0,4865 0,1672 0,0681 0,5739 0,6590 Rj 0,1721 0,1811 0,2000 0,4000 0,3283 0,3087 0,0653 0,0608 0,2000 0,2000 Sj 0,6297 0,6381 0,7419 0,6991 0,6204 0,4025 0,2127 0,0377 0,7739 0,7966 TK2 Rj 0,3090 0,3623 0,3890 0,2786 0,2501 0,1543 0,1306 0,0304 0,4000 0,3779 Sj 0,5424 0,6038 0,6912 0,6440 0,5643 0,3322 0,1780 0,0450 0,7723 0,8077 TK3 Rj 0,1721 0,2937 0,2875 0,2000 0,1642 0,1543 0,0653 0,0304 0,3969 0,4000 Sj 0,6473 0,5119 0,7474 0,6959 0,6324 0,4397 0,1792 0,0377 0,7493 0,7750 TK4 Rj 0,3441 0,1811 0,4000 0,2723 0,2742 0,2150 0,0653 0,0304 0,3508 0,3348 Sj 0,5940 0,5712 0,6843 0,6997 0,6191 0,4152 0,1843 0,0471 0,7173 0,7596 TK5 Rj 0,2151 0,2264 0,2500 0,2500 0,2052 0,1929 0,0816 0,0380 0,2500 0,2500
37

Puka A. Rangiranje investicionih projekata FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

Tabela 3. Kompromisno reenje sa razliitim teinskim koeficijentima Projekti Projekat 1 Projekat 2 Projekat 3 Projekat 4 Projekat 5 Projekat 6 Projekat 7 Projekat 8 Projekat 9 Projekat 10 TK1 Qj 0,5172 0,5119 0,5584 1,0000 0,8218 0,6678 0,0783 0,0000 0,5708 0,6324 Rang 4 3 5 10 9 8 2 1 6 7 Qj 0,7669 0,8445 0,9490 0,7715 0,6811 0,4080 0,2508 0,0000 0,9850 0,9701 TK2 Rang 5 7 8 6 4 3 2 1 10 9 Qj 0,5177 0,7225 0,7715 0,6222 0,5214 0,3559 0,1344 0,0000 0,9727 1,0000 TK3 Rang 4 7 8 6 5 3 2 1 9 10

Singidunum r 2011 8 (2) 33-39

TK4 Qj 0,8377 0,5255 0,9813 0,7736 0,7330 0,5223 0,1432 0,0000 0,9160 0,9117 Rang 7 4 10 6 5 3 2 1 9 8 Qj

TK5 Rang 5 6 7 8 4 3 2 1 9 10 0,8014 0,8122 0,9472 0,9580 0,7958 0,6237 0,1991 0,0000 0,9704 1,0000

koji e posluiti kao osnova za korigovanje poetnih teinskih koeficijenata. Stabilan interval oznaava one rang poretke koji su povezani jakom korelacionom analizom (rezultat Spearman-ovog koeficijenta korelacije je vei od 0,85.)
Tabela 4. Spearman-ov koeficijent korelacije rang liste projekata TK1 TK1 TK2 TK3 TK4 TK5 1,0000 TK2 0,3212 1,0000 TK3 0,3939 0,9758 1,0000 TK4 0,3818 0,8788 0,8424 1,0000 TK5 0,4788 0,9515 0,9515 0,8424 1,0000

Primenom teinskog koeficijenta 1 (TK1) dobijeni rang poredak projekata najvie odstupa od ostalih svih teinskih koeficijenata. Razlog tome je to kriterijum NPV najvie odstupa od ostalih kriterijuma a upravo TK1 je taj kojeg ovaj kriterijum i preferira. Povezanost rang poretka investicionih projekata koristei se drugim teinskim koeficijentima je dobra i ak izmeu nekih rang poredaka postoji jaka korelaciona povezanost. Zahvaljujui visokoj povezanosti drugih kriterijuma rezultat koji daje VIKOR metod koristei razliite teinske koeficijente je slian i logian izbor za investitora, to bi upravo bio investicioni projekat 8. Iz stabilnog intervala proizilazi da kriterijumu NPV ne treba dodeljivati jaku vanost u odnosu na druge kriterijume, jer to dovodi do neusaglaenosti rang lista.
38

Primenom VIKOR metode se daje mogunost analize pojedinih rangova to pomae donosiocu odluka, jer time dobija vie informacija to pozitivno utie na donoenje same odluke. Kod raunanja ranga za oekivano reenje favorizuje se samo jedan od kriterijuma i to onaj koji ima najveu vrednost, dok se drugi kriterijumi zanemaruju. Kada uzmemo da je jedna alternativa najbolja u jednom kriterijumu, dok u ostalim to nije, onda se favorizuje taj kriterijum. To moe dovesti do nerealnog poretka u ovom rangu. Ono to je okarakterizovano kao slabost ove metode neki autori navode kao prednost, jer analizom stabilnosti reenja mogue je korigovati poetne teinske koeficijente. Tako se u naem primeru moglo videti da ukoliko se eli dobiti saglasan rezultat kriterijumu NSV ne treba preferirati, jer je on u kontradiktornosti sa drugim kriterijumima. Jedan od nedostataka VIKOR metode je to se u samoj formuli koristi linearna normalizacija. Ona svoj rang formira na bazi rastueg niza, tj. od najmanje vrednosti prema najveoj. Veina drugih metoda formira svoj rang obrnuto. Ovo se moe veoma jednostavno promeniti tako to se koriguje formula u prvom njenom koraku.

5. ZAKLJUAK
Na praktinom primeru koristei se konkretnim investicionim projektima predstavljen je nauni metod odabira investicionog projekta koji na najbolji nain realizuje razvojne ciljeve preduzea koristei se pri tome VIKOR metodom viekriterijumske analize. Primena VIKOR metode je veoma jednostavna jer

Puka A. Rangiranje investicionih projekata

sadri manji broj koraka za raunanje ranga poretka. Svaki metod, pa tako i VIKOR, ima svoje prednosti i nedostatke. Najvei nedostatak VIKOR metode je traenje kompromisa rang poretka, i to kompromisa izmeu pesimistikog i oekivanog reenja. Menjanjem znaaja ovih reenja menja se i sam rang poredak koji je rezultat kompromisa ovih reenja. Ovo to se okarakterizovalo kao nedostatak ove metode neki autori upravo smatraju i kao prednost ove metode nad ostalim. Menjanjem znaaja pesimistikog i oekivanog reenja mogue je utvrditi kako uticaj teinskih koeficijenata utie na rang poredak alternativa. Menjajui ovaj znaaj mogue je korigovati poetne teinske koeficijente i tako dobiti usaglaeni rezultat koji je kompromis svih kriterijuma. Manji nedostatak kod ove metode je upotreba sloene linearne normalizacije u samoj formuli jer tako se onemoguuje upotreba drugih normalizacija. Korigovanjem se i taj nedostatak reava i mogu se koristiti razliite vrste normalizacije. VIKOR metod je pokazao da kriterijumi koji su korieni u ovom radu ne daju usaglaene rezultate. Najvie odstupa kriterijum NSV, pa ukoliko investitor preferira ovaj kriterijum on e dobiti nerealan rang poredak projekata i tako njegova odluka nee biti realna. Upravo primena VIKOR metode je pokazala da ukoliko se eli usaglaen rang poredak projekata ne sme se preferirati onaj kriterijum koji odstupa u velikoj meri u odnosu na druge kriterijume. U ovom radu je pokazano kako se VIKOR metod moe koristiti pri tradicionalnoj oceni investicionih projekata pomou dinamikih metoda, te kako ih rangirati. Metod je pokazao jednostavnost u svojoj

primeni i kao takva ona se treba koristi u drugim vidovima odluivanja u preduzeu pogotovo kada je potrebno odrediti rang poredak alternativa u tom odluivanju. Naroito je znaajno ovu metodu koristiti kada donosilac odluke nije siguran kojem kriterijumu dodeliti odreeni teinski koeficijent. U svakom izboru vezanom za odluivanje postoji nekoliko alternativa izmeu kojih treba birati, te nekoliko kriterijuma pomou kojih se posmatraju te alternative. Upravo VIKOR je jedan od metoda koji ovaj problem s lakoom reava.

Singidunum r 2011 8 (2) 33-39

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

LITERATURA

Brigham, E.F., Ehrhardt, M.C., (2008) Financial Managment: Theory and Practice. 12th ed. Mason, OH: Thomson Learning Inc. Krasulja, D., Ivanievi, M. (2006) Poslovne finansije. Deveto izdanje. Beograd: Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu. Krmar, M. (2002) Finansijska matematika i metode investicionog odluivanja. Sarajevo: Kemigrafika-Trade. Opricovi, S., Tzeng, G.H. (2004) Compromise solution by MCDM methods: A comparative analysis of VIKOR and TOPSIS. European Journal of Operational Research. 156 (2), 445-455. Opricovi, S., Tzeng, G.H. (2005) Extended VIKOR method in comparison with outranking methods. European Journal of Operational Research. 178 (2), 514-529. Stevi, S. (2010) Finansijska matematika, osnovi i primjena. Brko: Ekonomski fakultet, Univerzitet u Istonom Sarajevu. Tomovi, S. (2007) Viekriterijska optimizacija lokacija marina na Crnogorskom primoriju. Vodoprivreda. 39 (1-3), 65-72. Van Horne, J.C. (1993) Financijsko upravljanje i politika (financijski menadment). Deveto izdanje. Zagreb: Mate.

Abstract: Investment represents an instrument for the implementation of development policies of an enterprise. Investment-related decision making in an enterprise is highly important for successful realisation of the strategic development goals. During that process, decisions about many investments must be made, whereas only one or several investments can be realized due to the lack of finance. This paper demonstrates an approach to investment decision making using an exact scientific method, which includes ranking investment projects according to their financial and market efficiency grades. During the process of solving investment-related decision problems, ten particular investment projects were used and method of multi-criteria analysis was implemented in order to form a ranking list regarding the investment projects and selecting the most reasonable project.

Key words: Method of multi-criteria analysis, Investment projects, Ranking.

Rad primljen: 14.6.2011. Rad prihvaen: 25.9.2011. 39