ZAKON

O PREKRAJIMA
("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 116/2008 i 111/2009)
Izvod iz Zakona

Glava IV KAZNE
Vrste i svrha kazni lan 28
Za prekraj se mogu propisati kazna zatvora, novana kazna, rad u javnom interesu ili kazneni poeni sa ponitenjem vaenja vozake dozvole. U okviru opte svrhe prekrajnih sankcija (lan 5. stav 2. ovog zakona), svrha kanjavanja je da se izrazi drutveni prekor uiniocu zbog izvrenog prekraja i da se utie na njega i na sva ostala lica da ubudue ne ine prekraje.

Nain propisivanja kazni lan 29

Za jedan prekraj se moe propisati i kazna zatvora i novana kazna i obe se mogu izrei zajedno. Za prekraj pravnog lica moe se propisati samo novana kazna.

Nadlenost za propisivanje kazni lan 30

Kazna zatvora i kazneni poeni sa ponitenjem vozake dozvole mogu se propisati samo zakonom. Novana kazna i rad u javnom interesu, mogu se propisati zakonom ili uredbom, odnosno odlukom skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine, skuptine grada ili skuptine grada Beograda.

Izricanje kazni lan 31

Kazna zatvora se moe izrei samo kao glavna kazna. Novana kazna, rad u javnom interesu i kazneni poeni sa ponitenjem vozake dozvole mogu se izrei i kao glavna i kao sporedna kazna. Ako su novana kazna i kazna zatvora propisane alternativno, kazna zatvora se izrie samo za prekraj kojim su bile prouzrokovane tee posledice ili za prekraje koji ukazuju na vei stepen krivice uinioca.

Kazna zatvora lan 32

Kazna zatvora se ne moe propisati u trajanju kraem od jednog ni duem od ezdeset dana. Kaznu zatvora moe izrei samo prekrajni sud (u daljem tekstu: sud). Kazna zatvora ne moe se izrei trudnoj eni, posle navrena tri meseca trudnoe, ni majci dok dete ne navri jednu godinu ivota, a ako je dete mrtvo roeno ili ako je umrlo posle poroaja dok ne proe est meseci od dana poroaja.

Rad u javnom interesu lan 33

Rad u javnom interesu je neplaeni rad u korist drutva kojim se ne vrea ljudsko dostojanstvo i ne ostvaruje profit. Rad u javnom interesu ne moe trajati krae od 20 asova niti due od 240 asova, s tim to se ne moe obavljati due od dva asa dnevno. Prilikom izricanja rada u javnom interesu, sud e imati u vidu vrstu izvrenog prekraja, uzrast, fiziku i radnu sposobnost, psihika svojstva, obrazovanje, sklonosti i druge posebne okolnosti koje se odnose na linost uinioca.

Kazneni poeni lan 34

Za prekraje protiv bezbednosti saobraaja na putevima zakonom se mogu propisati kazneni poeni u rasponu od 1 do 18. Kazna iz stava 1. ovog lana izrie se pod uslovima predvienim ovim zakonom ako drugim zakonom nije drugaije propisano. Uz kaznu iz stava 1. uiniocu mogu biti izreene dopunske obaveze u cilju edukacije vozaa ili praenja njegovog ponaanja u saobraaju. Vrste dopunskih obaveza i uslovi za njihovo izricanje propisuju se posebnim zakonom. Kazneni poeni se mogu izrei vozau koji poseduje vaeu vozaku dozvolu izdatu u Republici Srbiji ili vozau kome je pravosnanom odlukom zabranjeno upravljanje vozilom na motorni pogon.

Novana kazna lan 35

Zakonom ili uredbom novana kazna moe se propisati u rasponu: 1. od 5.000,00 do 150.000,00 dinara za fiziko lice ili odgovorno lice; 2. od 100.000,00 do 2.000.000,00 dinara za pravno lice; 3. od 10.000,00 do 500.000,00 dinara za preduzetnika. Odlukama skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine, skuptine grada ili skuptine grada Beograda, mogu se propisati novane kazne do polovine iznosa propisanog u stavu 1. ovog lana. Izuzetno od odredaba stava 1. ovog lana, novana kazna koja se naplauje na mestu izvrenja prekraja moe se za fiziko lice i odgovorno lice propisati u fiksnom iznosu od 500,00 do 5.000,00 dinara, a za pravno lice i preduzetnika u fiksnom iznosu od 2.000,00 do 20.000,00 dinara. Izuzetno od odredaba st. 1-3. ovog lana, zakonom se mogu propisati posebni rasponi kazne za sledee prekraje: - u srazmeri sa visinom priinjene tete ili neizvrene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekraja, ali ne vie od dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti - za prekraje iz oblasti javnih prihoda, javnog informisanja, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, ivotne sredine, prometa roba i usluga i prometa hartijama od vrednosti;

- u iznosu najvie do 10% opredeljenom u odnosu na prihod koji su pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu ili preduzetnik ostvarili u obraunskoj godini koja je prethodila godini kada je prekraj uinjen - za prekraje iz oblasti spreavanja, ograniavanja ili naruavanja konkurencije.

Rok plaanja novane kazne lan 36

U presudi se odreuje rok plaanja novane kazne, koji ne moe biti dui od petnaest dana od dana pravosnanosti presude. U opravdanim sluajevima, sud moe reenjem dozvoliti da se novana kazna isplati u ratama, pri emu isti sud odreuje nain i rok plaanja, koji ne moe biti dui od tri meseca. Na reenje iz stava 2. ovog lana nije dozvoljena alba.

Zamena neplaene novane kazne lan 37

Ako kanjeno fiziko lice, u odreenom roku ne plati novanu kaznu u celini ili delimino u roku, novana kazna ili neplaeni deo kazne zamenie se radom u javnom interesu ili kaznom zatvora. U sluaju iz stava 1. neplaena novana kazna zamenie se radom u javnom interesu ili kaznom zatvora tako to se za svakih zapoetih 1.000,00 dinara odreuje dva dana rada u javnom interesu ili jedan dan zatvora, s tim to rad u javnom interesu ne moe da traje due od 120 dana, a kazna zatvora ne moe biti kraa od jednog, ni dua od ezdeset dana. Deo neplaene novane kazne koji nije mogao biti zamenjen kaznom zatvora ili radom u javnom interesu, naplauje se prinudnim putem. Ako posle odluke suda iz stava 3. ovog lana kanjeno fiziko lice isplati novanu kaznu, kazna zatvora ili rad u javnom interesu nee se izvriti. Ukoliko je izvrenje kazne zapoeto, pa kanjeno lice isplati ostatak novane kazne, obustavie se izdravanje kazne zatvora i rada u javnom interesu. Ako kanjeno fiziko lice isplati deo novane kazne, ostatak kazne e se srazmerno zameniti radom u javnom interesu ili kaznom zatvora.

Ako je pored novane kazne kanjenom bila izreena i kazna zatvora, zatvor kojim se zamenjuje novana kazna i izreena kazna zatvora ne mogu trajati due od devedeset dana. Novana kazna izreena preduzetniku zamenjuje se kaznom zatvora, po pravilima po kojima se kaznom zatvora zamenjuje novana kazna izreena fizikom licu. Zamena novane kazne u kaznu zatvora vri se na osnovu reenja suda protiv kojeg je dozvoljena alba u roku od 3 dana.

Prinudna naplata novane kazne lan 38

Profesionalnom vojniku novana kazna ne moe biti zamenjena kaznom zatvora ili radom u javnom interesu. Ako kanjeno pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu ne plate u odreenom roku izreenu novanu kaznu, naplata e se izvriti prinudnim putem.

Odmeravanje kazne lan 39

Kazna za prekraje odmerava se u granicama koje su za taj prekraj propisane, a pri tome se uzimaju u obzir sve okolnosti koje utiu da kazna bude vea ili manja, a naroito: teina i posledice prekraja, okolnosti pod kojima je prekraj uinjen, stepen krivice uinioca, line prilike uinioca i dranje uinioca posle uinjenog prekraja. Ne moe se uzeti u obzir kao oteavajua okolnost ranije izreena kazna ili zatitna mera, ako je od dana pravosnanosti presude do dana donoenja nove presude proteklo vie od dve godine. Pri odmeravanju visine novane kazne uzee se u obzir i imovno stanje uinioca.

Ublaavanje kazne lan 40

Ako se prilikom odmeravanja kazne utvrdi da prekrajem nisu prouzrokovane tee posledice, a postoje olakavajue okolnosti koje ukazuju da se i blaom kaznom moe postii svrha kanjavanja, propisana kazna se izuzetno moe ublaiti tako to se moe izrei kazna ispod najmanje mere kazne koja je propisana za taj prekraj, ali ne ispod najmanje zakonske mere te vrste kazne.

Naknada tete kao razlog obustave postupka lan 41

Sud moe obustaviti postupak protiv uinioca prekraja za koji je propisana novana kazna, ako je on dobrovoljno posle izvrenja prekraja a pre pokretanja prekrajnog postupka otklonio protivpravno stanje ili nadoknadio tetu koju je izazvao prekrajem.

Sticaj prekraja lan 42

Ako je uinilac jednom radnjom ili sa vie radnji uinio vie prekraja za koje mu se istovremeno sudi, prethodno e se utvrditi kazna za svaki od tih prekraja, pa e se za sve te prekraje izrei jedinstvena kazna. Jedinstvena kazna e se izrei po sledeim pravilima: 1. ako je za sve prekraje u sticaju utvrena kazna zatvora, izrei e se jedinstvena kazna zatvora, koja ne moe biti vea od devedeset dana; 2. ako je za sve prekraje u sticaju utvrena novana kazna, izrei e se jedinstvena novana kazna koja predstavlja zbir utvrenih novanih kazni, s tim to jedinstvena novana kazna ne moe biti vea od dvostrukog iznosa najvee novane kazne predviene ovim zakonom; 3. ako je za sve prekraje u sticaju utvrena kazna rada u javnom interesu, izrei e se jedinstvena kazna rada u javnom interesu koja ne moe trajati due od 240 asova; 4. ako je za prekraje u sticaju utvrena kazna zatvora, a za druge prekraje novana kazna, izrei e se jedna kazna zatvora i jedna novana kazna po ta. 1. i 2. ovog stava; 5. ako su za prekraje u sticaju utvreni kazneni poeni, izrei e se jedinstvena kazna koja odgovara zbiru svih pojedinanih kaznenih poena, a koji ne moe biti vei od 18 kaznenih poena.

Uraunavanje zadravanja i pritvora u kaznu lan 43

Vreme za koje je uinilac prekraja zadran pre donoenja presude uraunava se u izreenu kaznu.

Ako je protiv lica osumnjienog za krivino delo bio odreen pritvor, a krivini postupak je pravosnano okonan obustavom krivinog postupka ili oslobaajuom odnosno odbijajuom presudom, osim zbog stvarne nenadlenosti suda, pa se za istu radnju u prekrajnom postupku utvrdi krivica uinioca, vreme provedeno u pritvoru uraunae se u izreenu kaznu za prekraj. Pritvor, odnosno zadravanje koje je trajalo due od dvanaest, a krae od dvadesetetiri asa rauna se u jedan dan zatvora, odnosno 1.000,00 dinara novane kazne.

Glava V OPOMENA
lan 44
Umesto novane kazne za prekraj moe se izrei opomena ako postoje okolnosti koje u znatnoj meri umanjuju odgovornost uinioca, tako da se moe oekivati da e se ubudue kloniti vrenja prekraja i bez izricanja kazne. Opomena se moe izrei i ako se prekraj ogleda u neispunjavanju propisane obaveze ili je prekrajem nanesena teta, a uinilac je posle pokretanja postupka, a pre donoenja presude ispunio propisanu obavezu, odnosno otklonio ili nadoknadio nanesenu tetu.

Glava VI ZATITNE MERE

Svrha i propisivanje lan 45
U okviru opte svrhe prekrajnih sankcija (lan 5. stav 2), svrha primene zatitne mere je da otkloni uslove koji omoguavaju ili podstiu uinioca na izvrenje novog prekraja. Zatitna mera moe se propisati zakonom i uredbom.

Vrste zatitnih mera lan 46

Za prekraje se mogu propisati sledee zatitne mere:

1. oduzimanje predmeta, 2. zabrana vrenja odreenih delatnosti, 3. zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti, 4. zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove, 5. zabrana upravljanja motornim vozilom, 6. obavezno leenje alkoholiara i narkomana, 7. zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja, 7a zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama, 8. javno objavljivanje presude, 9. udaljenje stranaca sa teritorije Republike Srbije. Zatitne mere oduzimanja predmeta, obaveznog leenja alkoholiara i narkomana, zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja i udaljenje stranaca sa teritorije Republike Srbije mogu se izrei pod uslovima propisanim ovim zakonom i kad nisu predviene propisom kojim je odreen prekraj.

Izricanje zatitnih mera lan 47

Kad postoje uslovi za izricanje zatitnih mera predvieni ovim ili drugim zakonom, uiniocu prekraja moe biti izreena jedna ili vie zatitnih mera. Zatitne mere se izriu uz izreenu kaznu ili opomenu. Zatitne mere se mogu izrei i kad prekrajna sankcija nije izreena ako je takva mogunost propisana. Zatitnu meru izrie sud.

Oduzimanje predmeta lan 48

Predmeti koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvrenje prekraja ili koji su nastali izvrenjem prekraja mogu se privremeno ili trajno oduzeti ako su svojina uinioca prekraja, odnosno ako njima raspolae pravno lice uinilac prekraja. Predmeti iz stava 1. ovog lana mogu se oduzeti i kad nisu svojina uinioca prekraja ili njima ne raspolae pravno lice uinilac prekraja, ako to zahtevaju interesi opte bezbednosti, uvanje ivota i zdravlja ljudi, sigurnost robnog prometa ili razlozi morala, kao i u drugim sluajevima predvienim ovim zakonom. Sud koji je doneo presudu odredie u skladu sa posebnim propisima da li e se oduzeti predmeti unititi, prodati ili predati zainteresovanom organu odnosno organizaciji. Ako je uinilac samovoljno otuio ili unitio predmete ili je na drugi nain onemoguio njihovo oduzimanje, u presudi e se odrediti da plati novani iznos koji odgovara vrednosti predmeta. Propisom kojim se odreuje prekraj moe se predvideti obavezno izricanje zatitne mere oduzimanja predmeta. Predmeti iz st. 1. i 2. ovog lana oduzee se i kad se prekrajni postupak ne zavri presudom kojom se okrivljeni oglaava krivim ako to zahtevaju interesi opte bezbednosti ili razlozi morala ili ako je postupak prekinut iz razloga to uinilac prekraja nije dostupan sudu, kao i u drugim sluajevima odreenim posebnim zakonom. O tome se donosi posebno reenje na koje okrivljeni ima pravo albe. Oduzimanjem predmeta ne dira se u pravo treih lica na naknadu tete od uinioca.

Zabrana vrenja odreenih delatnosti lan 49

Zabrana vrenja odreenih delatnosti sastoji se u privremenoj zabrani preduzetniku ili drugom uiniocu prekraja da vri odreenu privrednu ili drugu delatnost za koju se izdaje dozvola nadlenog organa ili koja se upisuje u odgovarajui registar. Ako propisom kojim se odreuje prekraj nisu posebno predvieni uslovi za izricanje zatitne mere iz stava 1. ovog lana, mera se moe izrei ako uinilac prekraja delatnost zloupotrebi za izvrenje prekraja ili ako se opravdano moe oekivati da bi dalje vrenje te delatnosti bilo opasno po ivot ili zdravlje ljudi ili druge zakonom zatiene interese. Zabrana vrenja odreene delatnosti moe se izrei u trajanju od est meseci do tri godine, raunajui od pravosnanosti presude.

Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje izreene mere.

Zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti lan 50

Zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti sastoji se u zabrani proizvodnje odreenih proizvoda ili vrenja odreenih poslova u oblasti prometa robe, finansija i usluga, ili u zabrani vrenja drugih odreenih poslova. Ako propisom kojim se odreuje prekraj nisu posebno predvieni uslovi za izricanje zatitne mere, mera se moe izrei ako bi dalje vrenje odreene delatnosti bilo opasno po ivot ili zdravlje ljudi, tetno za privredno ili finansijsko poslovanje drugih pravnih lica ili za privredu u celini. Zabrana pravnom licu da vri odreenu delatnost moe se izrei u trajanju od est meseci do tri godine, raunajui od pravosnanosti presude.

Zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove lan 51

Zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove sastoji se u zabrani uiniocu prekraja da vri poslove koje je vrio u vreme izvrenja prekraja ili rukovodeu dunost u privrednom ili finansijskom poslovanju, ili odreenu vrstu poslova, ili sve ili neke dunosti vezane za raspolaganje, korienje, upravljanje ili rukovanje poverenom imovinom. Ako propisom kojim se odreuje prekraj nije drugaije odreeno, zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove izrie se kad odgovorno lice zloupotrebi dunost radi izvrenja prekraja. Zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove moe se izrei u trajanju od tri meseca do jedne godine, raunajui od pravosnanosti presude. Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje izreene mere.

Zabrana upravljanja motornim vozilom lan 52

Zabrana upravljanja motornim vozilom sastoji se u tome da se uiniocu zabrani upravljanje motornim vozilom.

Ako propisom kojim se odreuje prekraj nisu posebno predvieni uslovi za izricanje zatitne mere, mera se moe izrei uiniocu prekraja koji je uinio prekraj protiv bezbednosti saobraaja ili kad postoji opasnost da e ponovo uiniti prekraj, odnosno ije ranije krenje tih propisa pokazuje da je opasno da upravlja motornim vozilom. Pri odluivanju da li e se izrei ta mera uzee se u obzir i to da li je uinilac voza motornog vozila po zanimanju. Zatitna mera iz stava 1. ovog lana moe se izrei u trajanju od trideset dana do jedne godine. Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje mere.

Obavezno leenje alkoholiara i narkomana lan 53

Obavezno leenje alkoholiara i narkomana moe se izrei licu koje je uinilo prekraj usled zavisnosti od stalne upotrebe alkohola ili opojnih droga i kod koga postoji opasnost da e usled ove zavisnosti i dalje da ini prekraje. Pre izricanja mere iz stava 1. ovog lana, sud e pribaviti miljenje vetaka odnosno nadlene zdravstvene organizacije. Pri izricanju mere iz stava 1. ovog lana uiniocu prekraja naloie se obavezno leenje u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi. Ako uinilac prekraja bez opravdanih razloga odbije leenje, mera e se izvriti prinudnim putem. Zatitna mera iz stava 1. ovog lana najdue moe trajati do godine dana, a izvrenje izreene mere obustavie se i pre isteka vremena odreenog u presudi ako zdravstvena organizacija ustanovi da je leenje zavreno.

Zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja lan 54

Zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja izrie se radi spreavanja uinioca da ponovi prekraj ili da nastavi da ugroava oteenog. Mera iz stava 1. ovog lana izrie se na pismeni predlog podnosioca zahteva za pokretanje prekrajnog postupka ili na usmeni zahtev oteenog, istaknut pri sasluanju u prekrajnom postupku.

Odluka suda kojom je izreena zabrana pristupa mora da sadri: vremenski period u kom se izvrava, podatke o licima kojima uinilac ne sme pristupati, naznaenje objekata kojima ne sme pristupiti i u koje vreme, mesta ili lokacija u okviru kojih se uiniocu zabranjuje pristup. Izreena mera zabrane pristupa oteenom ukljuuje i meru zabrane pristupa zajednikom stanu ili domainstvu u periodu za koji vai zabrana. Zatitna mera zabrane pristupa moe se izrei u trajanju do godine dana, raunajui od pravosnanosti presude. O odluci suda kojom se izrie zabrana pristupa obavetava se oteeni, organ unutranjih poslova nadlean za izvrenje mere i Centar za socijalni rad, ukoliko se mera odnosi na zabranu uiniocu pristupa deci ili branom drugu.

Krenje zabrane pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja lan 55
Kanjeni kome je pravosnanom presudom izreena mera zabrane pristupa a koji pristupi oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja tokom trajanja mere ili ostvari kontakt sa oteenim na nedozvoljeni nain ili u nedozvoljeno vreme, kaznie se novanom kaznom do 30.000,00 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.

Zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama lan 55a

Zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama sastoji se u obavezi uinioca prekraja da se neposredno pre poetka vremena odravanja odreenih sportskih priredbi lino javi slubenom licu u podrunoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici, na podruju na kojem se uinilac prekraja zatekao i da boravi u njihovim prostorijama za vreme odravanja sportske priredbe. Zatitna mera iz stava 1. ovog lana moe se izrei u trajanju od jedne do tri godine. Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje mere. Kanjeni kome je pravosnanom presudom izreena mera zabrane prisustvovanja odreenim sportskim priredbama, a koji ne izvri obavezu iz stava 1. ovog lana, kaznie se zatvorom od trideset do ezdeset dana. Propisom kojim se odreuje prekraj moe se predvideti obavezno izricanje zatitne mere zabrane prisustvovanja odreenim sportskim priredbama.

Javno objavljivanje presude lan 56

Zatitnu meru objavljivanja presude sud e izrei ako smatra da bi bilo korisno da se javnost upozna sa presudom, a naroito ako bi objavljivanje presude doprinelo da se otkloni opasnost po ivot ili zdravlje ljudi ili da se zatiti sigurnost prometa roba i usluga ili privreda. Prema znaaju prekraja sud odluuje da li e se presuda objaviti preko tampe, radija ili televizije ili preko vie navedenih sredstava informisanja, kao i da li e se obrazloenje presude objaviti u celini ili u izvodu, vodei pri tom rauna da nain objavljivanja omogui obavetenost svih u ijem interesu presudu treba objaviti. Presuda se moe objaviti u roku od najdue 30 dana od dana pravosnanosti presude. Propisom kojim se odreuje prekraj moe se predvideti obavezno izricanje zatitne mere javnog objavljivanja presude. Trokovi javnog objavljivanja presude padaju na teret kanjenog.

Udaljenje stranaca sa teritorije Republike Srbije lan 57

Udaljenje stranaca sa teritorije Republike Srbije moe se izrei strancu koji je uinio prekraj zbog koga je nepoeljan njegov dalji boravak u zemlji. Zatitna mera iz stava 1. ovog lana moe se izrei u trajanju od est meseci do tri godine. Trajanje izreene mere tee od dana pravosnanosti presude, s tim to se vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava u trajanje mere. Posebnim zakonom mogu biti propisani uslovi pod kojima se moe na odreeno vreme odloiti izvrenje zatitne mere iz stava 1. ovog lana.

Sticaj zatitnih mera lan 58

Ako je jednom presudom za vie prekraja utvreno vie zatitnih mera iste vrste, za koje je propisano da e se izrei u odreenom trajanju, izrei e se jedinstvena

zatitna mera koja je jednaka zbiru trajanja pojedinano utvrenih zatitnih mera, s tim da ona ne moe prei najviu zakonsku granicu trajanja te vrste zatitne mere.