TRIBOLOGIJA MATERIJALA

S A D R A J
1. Uvod..................................................................................................................................... 3 2. Obrada metala rezanjem ...................................................................................................... 5 2.1.Karakteristike procesa rezanja .......................................................................................... 5 2.2.Osnovna kretanja alata i predmeta obrade ........................................................................ 8 2.3. Geometrija reznog alata ................................................................................................... 9 3. Tribologija rezanja ............................................................................................................. 12 3.1.Habanje reznih elemenata alata ...................................................................................... 13 3.2. Obradljivost materijala................................................................................................... 21 3.3. Sredstva za hlaenje i podmazivanje ............................................................................. 22 4. Literatura ............................................................................................................................ 28

1. Uvod
Tribologija je nauno-tehnika disciplina koja obuhvata istraivanja procesa trenja i habanja, kao i postupaka za smanjenje i optimizaciju ovih karakteristika kod razliitih mainskih sistema. Naziv tribologija izveden je od grke rei tribos to znai tarenje, trljanje i logos ije je znaenje nauka. Tribologija je jedna od nekoliko novih tehnikih disciplina iji razvoj ima izuzetan uticaj na pouzdanost i vek mainskih sistema. Triboloka istraivanja i korienje ve ostvarenih znanja, kako u procesu konstruisanja tako i u proizvodnji i eksploataciji maina, predstavljaju neophodnost savremene industrije kada se posmatraju njeni dananji zahtevi za ekonomino korienje materijala, racionalno troenje energije, poveanje pouzdanosti mainskih sistema i smanjenje trokova odravanja. Interdisciplinarni karakter tribologije i prisustvo tribolokih procesa kod veine mainskih sistema uslovljava istraivanja u svim granama industrije, a posebno industriji transportnih sredstava, proizvodnji maina, crnoj i obojenoj metalurgiji, elektroprivredi, kod kojih se kroz triboloke aktivnosti postiu znaajni tehno-ekonomski efekti. Podruja u kojima tribologija daje najvei doprinos su oblast materijala, konstruisanje mainskih elemenata i sistema i odravanje maina. To su istovremeno oblasti u kojima treba u budunosti vriti triboloka istraivanja. Veliki gubici u industriji i transportu usled trenja, a posebno habanja materijala su osnovni pokretai razvoja tribologije u svetu. Sa razvojem tribologije dolazi i do novih tribolokih termina koji se odnose na pojedine ue oblasti ove iroke interdisciplinarne nauke. Sve vie se koriste i sledei termini: Triboanaliza deo tribologije koji se odnosi na sakupljanje i sistematizaciju naunih informacija o fundamentalnim aspektima procesa trenja i habanja. Prouavanja sutine ovih procesa vre se primenom fizikih, hemijskih i matematikih metoda. Tribomaterijali deo tribologije koji se odnosi na razvoj novih materija sa tribolokog aspekta i odreivanja tribolokih karakteristika postojeih materijala. Ovim delom tribologije obuhvaeni su razvoj i metode odreivanja tribolokih karakteristika maziva svih vrsta. Tribotehnologija deo tribologije koji obuhvata obradne procese svih vrsta (rezanje, deformisanje, nekonvencionalni postupci) kojima se formiraju kontaktne i metode za poboljanje njihovih tribolokih karakteristika. Tribotehnika deo tribologije koji se odnosi na projektovanje i izradu tribosistema i njegovih elemenata u svim vrstama industrije. Tribometrija deo tribologije kojim su obuhvaena sredstva i metode merenja sila trenja u zonama kontakta, habanje elemenata, temperatura, hrapavosti povrina, kontaktna deformacija. Tribodijagnostika deo tribologije koji se odnosi na metode i sredstva za neprekidnu kontrolu parametara tribosistema i njegovih elemenata u toku procesa rada proizvodne i druge opreme. Triboinformatika posebna oblast tribologije, koja se razvija poslednjih godina zbog neophodnosti sistematizacije sve veeg broja tribolokih informacija i potrbe za poboljanjem efikasnosti njihove razmene izmeu naunih institucija i drugih moguih korisnika tribolokih znanja. Tribobiologija deo tribologije koji se bavi prouavanjem procesa trenja i habanja u tribo mehanikim sistemima sadranim u telu oveka (zglobovi i sl.)

Slika 1. Triboloko stablo

2. Obrada metala rezanjem

Postupci obrade metala rezanjem su postupci oblikovanja (promene oblika, dimenzija, hrapavosti obraene povrine i karakteristika povrinskog sloja) uklanjanjem vika materijala mehanikim dejstvom reznog alata na predmet obrade. Najee se razvrstavaju na postupke: prethodne - grube obrade i zavrne - fine obrade Postupci prethodne obrade (struganje, buenje, glodanje, rendisanje ... ) imaju, prvenstveni, cilj da uklone to veu koliinu materijala. Postupcima zavrne obrade (razvrtanje, provlaenje, bruenje, honovanje, lepovanje ...) se ostvaruje zahtevani kvalitet obrade (tanost i kvalitet obraene povrine). Osnovni postupci obrade metala rezanjem su: struganje, buenje, glodanje, testerisanje (odsecanje), rendisanje, provlaenje, bruenje i glaanje (lepovanje, superfini, honovanje i poliranje). U postupke obrade metala rezanjem se esto ubrajaju i kombinovani postupci obrade kao to su postupci: vibracionog rezanja, obrade u abrazivnoj sredini, obrade na povienim temperaturama, ojaanja povrinskih slojeva deformisanjem, nareckivanja i sl. To su razliiti postupci kojima se obezbeuje poboljanje efekta obrade klasinih postupaka.

2.1.Karakteristike procesa rezanja

Proces rezanja nastaje prodiranjem reznog klina alata (1), brzinom v, u material predmeta obrade (2). Prodiranjem reznog klina alata, pod dejstvom spoljanje sile (sile rezanja F), dolazi do pretvaranja vika materijala debljine a (dubina rezanja) u strugotinu (3) debljine .

Slika 2. Osnovi procesa rezanja

U procesu rezanja se uoavaju tri osnovne povrine: Obraivana povrina (4), Obraena povrina (5) i Povrina rezanja (6) Obraivana povrina je povrina koja prethodi obradi i nalazi se ispred reznog klina. To je povrina koja se potpuno ili delimino uklanja u procesu rezanja. Obraena povrina je povrina nastala kao rezultat procesa rezanja. Nalazi se iza reznog klina i karakterie je tanost oblika i dimanzija, povrinska hrapavost i veliina I osobine povrinskog sloja. Povrina rezanja je povrina predmeta obrade koja se nalazi u direktnom kontaktu sa reznim alatom. To je povrina koju obrazuje rezna ivica alata u toku rezultujueg kretanja. Dve grupe osnovnih parametara obrade su: Tehnoloki parametri obrade i Geometrijski parametri obrade Tehnoloki parametri obrade su: a, mm - dubina rezanja, s, mm/o - korak ili vp, mm/min - brzina pomonog kretanja i v, m/min - brzina rezanja ili n, o/min - broj obrta.

Slika 3. Tehnoloki parametri obrade u obradi struganjem i glodanjem

Dubina rezanja a, mm je vrednost debljine sloja materijala koji se uklanja u procesu rezanja, odreena rastojanjem obraivane (1) i obraene povrine (2). Korak (posmak) s, mm/o je pomeranje alata ili predmeta obrade u pravcu pomonog kretanja za jedan obrt alata ili predmeta obrade, za jedan zub alata , mm/z (glodanje), za jedan dupli hod alata ili predmeta obrade s, mm/dh (rendisanje) ili jedan hod alata s, mm/hod (ravno bruenje). Brzina pomonog kretanja , mm/min je pomeranje alata ili predmeta obrade u jedinici vremena. Brzina rezanja v, m/min ili v, m/s (bruenje) je preeni put glavne rezne ivice alata u jedinici vremena.

Osnovni geometrijski parametri obrade su: irina reznog sloja b, debljina reznog sloja h i povrina poprenog preseka reznog sloja A. U obradi struganjem, na primer, irina i debljina reznog sloja su: ; ; gde je - napadni ugao.

Slika 4. Rezni sloj u obradi struganjem

U procesu rezanja vei deo vika materijala CE uklanja glavno seivo i pretvara u strugotinu. Manji deo obraivane povrine BE, uz obraenu povrinu, koji obrazuje pomona rezna ivica AE, ostaje na obraenoj povrini kao sastavni deo mikrogeometrije obraene povrine. Zato je nominalna povrina poprenog preseka reznog sloja ograniena konturom ABCD i iznosi: A=aSbh.

2.2.Osnovna kretanja alata i predmeta obrade

Da bi se proces rezanja ostvario neophodno je da postoje relativna kretanja alata i predmeta obrade. Na mainama za obradu metala rezanjem se realizuju osnovna i dopunska kretanja. Osnovna kretanja se izvode u toku procesa obrade, a dopunska na poetku i kraju procesa obrade ili u prekidima. Osnovna kretanja se dele na: glavna i pomona.

Slika 5. Glavna (1) i pomona kretanja (2, 3) u obradi metala rezanjem

Glavna kretanja (kretanje 1), su kretanja koja omoguavaju stvaranje strugotine i nastanak procesa rezanja. Definisana su: brzinom rezanja - v, m/min ili m/s (obrada bruenjem), brojem obrtaja n:

brojem duplih hodova

, dh/min (rendisanje) ili hodova

, hod/min (ravno bruenje):

gde su, pored poznatih veliina: D, mm - prenik predmeta obrade ili alata i L, mm - duina hoda alata ili predmeta obrade u pravcu glavnog kretanja. Pomona kretanja (kretanja 2 i 3) obezbeuju nastavak procesa rezanja. Definisana su: korakom - s, mm/o; mm/dh; mm/hod, korakom po zubu , mm/z: = s / Z ili brzinom pomonog kretanja - sp, mm/min: Vp = n S, mm/min; gde je, pored poznatih veliina, Z - broj zuba alata. Glavna i pomona kretanja mogu biti: obrtna i/ili pravolinijska, a izvode ih: rezni alat, predmet obrade ili rezni alat i predmet obrade. Dopunska kretanja su kretanja kojima se alat i predmet obrade dovode u taan meusobni poloaj (primicanje, odmicanje ili podeavanje poloaja alata i sl.).

2.3. Geometrija reznog alata

Svi rezni alati se sastoje od najmanje dva dela: tela alata na kome se nalaze rezni elementi alata (rezni klin) i drke ili otvora u telu alata, preko kojih se izvodi postavljanje i privrivanje alata na nosa alata i mainu.

Slika 6. Osnovni delovi reznih alata

Rezni klin alata ispunjava osnovnu ulogu reznih alata, obezbeujui rezanje (uklanjanje vika materijala). Rezni alati u svom osnovnom obliku imaju zajedniki geometrijski oblik rezni klin.

Slika 7. Neki od alata u obradi metala rezanjem

Na reznom klinu alata se uoavaju karakteristine povrine, linije i take: grudna povrina, GP - povrina po kojoj klizi strugotina, lena povrina, LP - povrina okrenuta prema povrini rezanja i pomona lena povrina, PLP - povrina reznog klina alata okrenuta prema obraenoj povrini predmeta obrade. Presek grudne i lene povrine reznog klina alata predstavlja glavno seivo - GS ili glavnu reznu ivicu alata - GRI, a presek grudne i pomone lene povrine pomono seivo PS ili pomonu reznu ivicu - PRI. Presek glavnog i pomonog seiva je rezni vrh alata - RV. Osnovna geometrija reznog alata je geometrija reznog klina alata. Prema standardu JUS K.A2.010 definisanje i utvrivanje geometrije se izvodi korienjem dva koordinatna sistema: tehnolokog - definisanje geometrije reznih alata kao geometrijskog tela pri njegovoj izradi, otrenju i kontroli (osnovna geometrija alata) i kinematskog - definisanje geometrije alata u procesu rezanja (kinematska geometrija alata).

Slika 8. Tehnoloki koordinatni sistem

Slika 9. Osnovna geometrija reznog klina alata

Tehnoloki koordinatni sistem ine etiri ravni: osnovna ravan Pr - ravan koja prolazi kroz posmatranu taku na seivu alata I paralelna je ili upravna na neku ravan ili osu alata od znaaja za izradu I otrenje alata ili kontrolu geometrije alata. Moe se definisati i kao ravan koja sadri osu predmeta obrade ili alata i normalna je na vektor brzine u taki u kojoj se posmatra geometrija alata, ravan rezanja Ps - ravan tangencijalna na glavnu reznu ivicu (sadri glavnu reznu ivicu alata) i normalna je na osnovnu ravan, normalna ravan Po - ravan upravna na osnovnu i ravan rezanja i normalna ravan na glavno seivo Pn - ravan normalna na glavnu reznu ivicu ili tangentu na seivo u posmatranoj taki.

Poloaj grudne i lene povrine reznog klina alata odreen je osnovnom geometrijom alata, koja obuhvata tri ugla: leni ugao - ugao izmeu lene povrine reznog klina alata i ravni rezanja, grudni ugao - ugao izmeu grudne povrine reznog klina alata i osnovne ravni i ugao klina - ugao izmeu grudne i lene povrine reznog klina alata. Vrednosti uglova reznog klina alata se definiu (mere), najee, u normalnoj ravni Po (osnovni uglovi reznog klina sa ili bez indeksa ). Mogu se definisati i normalni ( ) - u normalnoj ravni na glavno seivo Pn), radijalni i aksijalni uglovi reznog klina alata.

3. Tribologija rezanja
Osnovni tribomehaniki sistem u obradi metala rezanjem ine: rezni alat (1), predmet obrade (2) i sredina, koju najee ini sredstvo za hlaenje i podmazivanje (3). Tribomehaniki sistem ima dva kontaktna para: prvi - kontakt grudne povrine reznog klina alata i strugotine i drugi - kontakt lene povrine reznog klina alata i obraene povrine predmeta obrade.

Slika 10. Tribomehaniki sistem u obradi metala rezanjem i kontaktni parovi

Triboloki procesi na kontaktnim povrinama grudne povrine alata i predmeta obrade utiu na: karakter i intenzitet habanja alata, kvalitet obraene povrine, tanost obrade, sile rezanja itd. Kontakt strugotine i grudne povrine odlikuje: promenljiv kvalitet povrina kontakta, neravnomernost naprezanja (napona) i izmena temperature kontakta u irokim granicama od sobne do temperature topljenja. To znai da se klizanje strugotine du grudne povrine odvija u razliitim uslovima, od graninog trenja (veoma retko, skoro nikada) do potpunog mikrozavarivanja kontaktnih povrina.

Slika 11. Kretanje masa u procesu ostvarivanja kontakta

U uslovima visokih toplotnih i mehanikih optereenja dolazi do razvoja procesa formiranja i raskidanja frikcionih veza (zavarenih spojeva) izmeu materijala alata I predmeta obrade. Otuda se priroda trenja u procesu rezanja moe razjasniti estom pojavom i raskidanjem frikcionih veza - zavarenih spojeva. Posledica ovih pojava je gubitak energije, utroak rada na raskidanje veza i generisanje toplote. Pored toga u procesu ostvarivanja kontakta nastaje i kretanje masa izmeu elemenata tribomehanikog sistema (odlazak estica alatnog materijala sa strugotinom i obraenom povrinom predmeta obrade). Odlazak estica alatnog materijala dovodi do habanja reznih elemenata alata.

3.1.Habanje reznih elemenata alata

Mehanizmi habanja reznih elemenata alata se mogu podeliti na: mehaniko habanje: abrazivno habanje i mikrorezanje fiziko-hemijsko habanje: tribohemijsko habanje, atheziono habanje, difuziono habanje, oksidno habanje i habanje usled zamora. Abrazivno habanje (2) je mikrorezanje povrinskih slojeva reznog klina alata. Mikrorezanje se javlja u uslovima pojave tvrdih estica (ukljuaka, karbida, oksida) u zoni rezanja. Tvrde estice mogu biti i: delii strugotine, produkti habanja, produkti sagorevanja legirajuih elemenata u sredstvu za hlaenje i podmazivanje i sl. Tribohemijsko habanje je rezultat hemijskog dejstva sredstva za hlaenje I podmazivanje, uticaja okoline, razliitih procesa izmeu materijala predmeta obrade I alata i sl. Aktivne komponente, u tenom i gasovitom stanju, dovode do formiranja prevlake na povrinskim slojevima reznog klina alata. Razaranjem prevlake nastaje I habanje alata. Najei vid tribohemijskog habanja je oksidno habanje (4) nastalo kao rezultat difuzije ili athezije kiseonika u povrinske slojeve. Poseban vid tribohemijskog habanja je koroziono habanje. Jedan od oblika tribohemijskog habanja je i difuziono habanje (1) nastalo kao rezultat meusobne difuzije pojedinih legirajuih elemenata materijala predmeta obrade i alata (ugljenika, volframa, kobalta).

Slika 12. Osnovni mehanizmi habanja reznog klina alata

Atheziono habanje (3) je proces nastanka i razaranja frikcionih veza zavarenih spojeva na povrinama u kontaka alata i strugotine. Atheziono habanje je prisutno na svim temperaturama, a njegov intenzitet raste sa porastom temperature rezanja, posebno u uslovima pojave naslage. Zamorno habanje nastaje u uslovima dinamikih optereenja. Manifestuje se pojavom mikropukotina koje prerastaju u makropukotine i dovode do odvajanja sitnih delia alatnog materijala. Odvajanjem delia stvaraju se karakteristine jamice i krateri ("pitting"). Dinamika optereenja su rezultat nedovoljne krutosti i stabilnosti elemenata tehnolokog sistema, neravnomernosti dubine rezanja, nehomogenosti strukture materijala predmeta obrade i sl. Habanje reznih elemenata alata predstavlja gubitak rezne sposobnosti alata i rezultat je: plastinog deformisanja reznog vrha alata, krzanja, odlamanja ili razaranja reznog klina alata i habanja reznog klina alata.

Slika 13. Osnovni oblici gubitka rezne sposobnosti alata

Plastino deformisanje reznog klina nastaje pri visokim toplotnim i mehanikim optereenjima i manifestuje se izmenom oblika kontaktnih povrina alata (povijanje grudne i pojava ispupenja na lenoj povrini reznog klina alata). Krzanje, odlamanje i razaranje reznog klina je nepovoljan oblik troenja alata, jer dovodi do brzog otkaza alata. Krzanje je odvajanje estica dimenzija do 0,3 mm, odlamanje odvajanje estica dimenzija 0,3 - 1 mm i razaranje odvajanje estica dimenzija iznad 1 mm. Javlja se, uglavnom, kod krtih alatnih materijala (rezna keramika, tvrdi metali na bazi TiC i sl.) i nije funkcija vremena rada. Odlazak estica alatnog materijala sa strugotinom, obraenom povrinom i sredstvom za hlaenje i podmazivanje dovodi do promene oblika reznog klina alata (habanja alata. Ta promena se manifestuje preko pojave: kratera na grudnoj i pojasa habanja na lenoj povrini reznog klina alata. Tri osnovna oblika habanja reznih alata su: habanje iskljuivo po grudnoj povrini reznog klina alata u vidu kratera. Karakteristino je za obradu alatima od brzoreznog elika bez primene sredstva za hlaenje i podmazivanje, habanje iskljuivo po lenoj povrini reznog klina alata u vidu pojasa habanja odgovarajue irine. Karakteristino je za zavrnu obradu i opti oblik habanja (habanje i po lenoj i po grudnoj povrini reznog klina alata). Karakteristino je za obradu krtih materijala, elika sklonih pojavi naslage, obradi veim dubinama rezanja i pri primeni sredstva za hlaenje i podmazivanje i sl.

Slika 14. Oblici habanja reznih elemenata alata

Slika 15. Oblici habanja reznih alata

Pored osnovnih javljaju se i drugi oblici habanja kao to su: zaobljenje reznog vrha, radijalno habanje, koncentrisano habanje na lenoj povrini reznog klina itd. Koncentrisano habanje se manifestuje pojavom niza ljebova, najee u zoni prelaza sa pomone na glavnu reznu ivicu.

Slika 16. Koncentrisano i radijalno habanje reznog klina alata

Proces habanja reznih elemenata alata moe se pratiti brojnim parametrima koji se dele na: direktne i indirektne parametre habanja. Direktni parametri habanja su parametri kojima se prati promena oblika reznog klina alata. To su: inijski ili jednodimenzionalni, povrinski ili dvodimenzionalni i zapreminski ili trodimenzionalni. Linijski parametri su osnovni parametri habanja. Njima se prate promene dimenzija kratera na grudnoj povrini reznog klina alata (a, b) i/ili irine pojasa habanja na lenoj povrini (h).

Slika 17. Linijski, povrinski i zapreminski parametri habanja reznog klina alata

Povrinski parametri habanja su: povrina poprenog preseka kratera na grudnoj povrini Ag i povrina poprenog preseka pojasa habanja na lenoj povrini Ap. Zapreminski parametri habanja su zapremina pohabanog materijala sa grudne (Vg) i lene povrine reznog klina (Vp). Parametar habanja moe biti i masa pohabanog materijala: sa grudne povrine reznog klina, sa lene povrine ili ukupna masa pohabanog materijala. Indirektni parametri habanja (slika 3.27) su parametri koji se odnose na praenje promena na predmetu obrade, promena u procesu rezanja i sl. kao to su promene: hrapavosti obraene povrine, dimenzija predmeta obrade (tanosti obrade), otpora rezanja, temperature rezanja i sl.

Slika 18. Indirektni parametri habanja

Za praenje habanja reznih elemenata alata koriste se: direktne i indirektne metode. Direktne metode praenja habanja reznih elemenata alata su metode koje obezbeuju merenje parametera habanja reznih elemenata alata. To su: masene, mikroskopske, metode otisaka i radioaktivne metode. Indirektne metode su metode praenja promene: parametara hrapavosti obraene povrine, dimenzija predmeta obrade, otpora rezanja, temperature rezanja i sl., sa vremenom. To su metode praenja promena na predmetu obrade i u procesu rezanja. Retko se primenjuju i ne mogu obezbediti praenja procesa habanja, ve samo mogu ukazati na momenat zatupljenja alata. Proces habanja se matematiki modelira korienjem funkcionalnih zavisnosti promene parametra habanja sa vremenom. Tri osnovne zavisnosti su: krive habanja, intenziteta i otpornosti na habanje. Razvoj procesa habanja reznih elemenata alata sa vremenom se prikazuje, najee, krivom promene irine pojasa habanja na lenoj povrini reznog klina alata, poznatom pod nazivom kriva habanja (slika 3.28). Kriva habanja ukazuje na tri karakteristine zone habanja reznih elemenata alata i to zone: I. inicijalnog (poetnog) ili ubrzanog habanja, II. ustaljenog ili normalnog habanja i III. naglog porasta irine pojasa habanja ili katastrofalnog habanja. U zoni inicijalnog habanja intenzitet habanja je prouzrokovan visokim specifinim toplotnim i mehanikim optereenjima, nastalim kao posledica relativno male mase reznog klina alata, jer je alat potpuno otar. U drugoj fazi alat poprima drugi oblik tako da je masa reznog klina vea. To prouzrokuje smanjenje specifinih optereenja, kako toplotnih tako i mehanikih. Posledica je usporavanje intenziteta razvoja procesa habanja i pojava zone ustaljenog ili normalnog habanja.

Slika19. Principijelni oblik krive habanja

U treoj fazi (katastrofalno habanje) dolazi do naglog porasta irine pojasa habanja. Rezni klin alata se menja, pa moe doi do pojave krzanja, meukristalnih promena i sl., odnosno do trajne neupotrebljivosti alata. Alat, zbog pojave kritine vrednosti parametra habanja, gubi rezne sposobnosti i postaje neupotrebljiv, tako da bi dalji rad znaio, po pravilu, i njegov lom. Krive habanja se analitiki mogu aproksimirati, u koordinatnom h - T sistemu sa dve parabole oblika:

Krive habanja se mogu matematiki prikazati i polinomima treeg ili vieg reda: Primenom polinoma dobija se jedinstvena zavisnost u sve tri faze habanja, bez obzira na izabrani parametar habanja. Izabrani parametar habanja moe se prikazati u funkciji uslova obrade i elemenata reima obrade, funkcijom oblika:

to znai da njegova vrednost zavisi od dubine rezanja, koraka, brzine i vremena rezanja (postojanosti alata) i sl. Promena irine pojasa habanja u jedinici vremena predstavlja intenzitet habanja. Na osnovu funkcionalne zavisnosti krive habanja h = f (T) proizilazi i intenzitet habanja reznih elemenata:

Slika 20. Kriva habanja i intenziteta habanja reznih elemenata alata

Vreme rezanja u toku koga se parametar habanja promeni za jedinicu duine predstavlja otpornost na habanje. Proizilazi na osnovu funkcionalne zavisnosti krive habanja oblika T = f (h) i odreena je relacijom:

Slika 21. Kriva habanja i otpornosti na habanje reznih elemenata alata

Za dati kriterijum zatupljenja hk, na bazi krive otpornosti na habanje, moe se odrediti postojanost alata T, jer ista predstavlja povrinu ispod krive. Kriterijum zatupljenja alata definie trenutak prekida procesa rezanja i zamene alata novim ili preotrenim. Kod utvrivanja kriterijuma zatupljenja alata treba: izbegavati nepotrebna oteenja alata - krzanje ili lom alata (nastaje pri visokom stepenu pohabanosti alata); obezbediti zahtevani kvalitet obrade (tanost obrade i kvalitet obraene povrine); obezbediti maksimalnu ekonominost i proizvodnost obrade i sl. Izbor alata za konkretne uslove obrade rezanjem podrazumeva izbor: vrste, oblika, dimenzija, i materijala alata, uz poznavanje i tribolokih karakteristika (kvaliteta) alata. Ispitivanje tribolokih karakteristika alata se zasniva na primeni dve grupe metoda: kompleksnih i komparativnih metoda. Kompleksne metode su metode sistematskog ispitivanja alata i formiranja tehnolokih baza podataka. Komparativne metode ili indeksne - relativne metode zasnovane su na uporeivanju ispitivanog i referentnog alata, iji je indeks kvaliteta 100. Za uporeivanje se koriste osnovni: postojanost alata, brzina rezanja i trokovi obrade i dopunski kriterijumi: otpori rezanja, temperature rezanja, kvalitet obraene povrine, tanost obrade i sl. Osnovna veliina za utvrivanje tribolokih karakteristika alata je postojanost alata (T). Postojanost alata odreena je oblikom krive habanja i kriterijumom zatupljenja alata Na osnovu krivih habanja za razliite alate (alate od razliitih alatnih materijala) identifikuju se odgovarajue postojanosti alata i odreuje indeks tribolokih karakteristika alata:

Pri tome je jedan od alata etalon alat (npr. alat A), iji je indeks tribolokih karakteristika 100. Postojanosti alata ( ) su odreene na bazi zadatog kriterijuma zatupljenja alata .

Slika 22. Krive habanja pri primeni razliitih alata 3.2. Obradljivost materijala

Projektanti i konstruktori razliitih delova i elemenata pri izboru materijala posebnu panju obraaju samo na osobine materijala (tvrdoa, zatezna vrstoa, ilavost, otpornost na koroziju, otpornost na habanje i sl.). Meutim, cena i kvalitet projektovanih i konstruisanih elemenata zavise i od obradljivosti materijala. Obradljivost materijala je relativna osobina materijala predmeta obrade, koja se definie kao lakoa kojom se izvodi obrada. Pojam obradljivosti materijala je sloen i razmatra se istovremeno sa vie aspekata i u razliitim uslovima obrade. Tako, na primer, materijal dobre obradljivosti u obradi struganjem moe da ima nisku obradljivost, na primer, u obradi provlaenjem i sl. Ispitivanje obradljivosti materijala se zasniva na primeni dve grupe metoda: komparativnih i kompleksnih metoda. Komparativne metode ili indeksne - metode relativne obradljivosti su zasnovane na uporeivanju obradljivosti ispitivanog i referentnog (etalon) materijala, iji je indeks obradljivosti 100. Kompleksne metode su metode sistematskog ispitivanja obradljivosti i formiranja tehnolokih baza podataka. Kriterijumi za ocenu obradljivosti materijala predmeta obrade, pri komparativnim ispitivanjima, se formiraju na osnovu: postojanosti alata, ekonomine brzine rezanja, trokova obrade, otpora rezanja, temperature rezanja, parametara hrapavosti obraene povrine i sl. Postojanost alata je jedan od osnovni pokazatelja za definisanje indeksa obradljivosti materijala. Na osnovu formiranih krivih habanja za razliite materijale. I utvrenih kriterijuma zatupljenja alata identifikuju se vrednosti postojanosti alata (TE I TA) pri obradi razliitih materijala.

Slika 23. Krive habanja i indeks obradljivosti materijala

Ako se indeks obradljivosti materijala A (etalon materijala) oznai sa 100 tada je indeks obradljivosti materijala B:

Kompleksne metode su metode utvrivanja skupova funkcija obradivosti, koje obezbeuju kompleksna znanja o mehanici, termodinamici, tribologiji i ekonomici rezanja, kao i kvalitetu obrade. Odlikuju ih kompleksna, dugotrajna i skupa ispitivanja, uz veliki utroak raspoloivih resursa. Zato se i koriste za sistematska i sistemska ispitivanja usmerena formiranju tehnolokih baza podataka (TB) neophodnih za razvoj raunarski podranih sistema projektovanja tehnologija.

3.3. Sredstva za hlaenje i podmazivanje

Sredstva za hlaenje i podmazivanje predstavljaju trei element tribomehanikog sistema u obradi rezanjem. Primena SHP poela je jo u ranim fazama razvoja procesa obrade metala rezanjem sa ciljem da se oblivanjem prostora u kome se izvodi proces rezanja prvenstveno odvede generisana toplota, a zatim smanji trenje na kontaktnim povrinama alata.

Slika 24. Dovoenje SHP i hlaenje alata i predmeta obrade

Uklanjanje vika materijala sa predmeta obrade, bilo kojom vrstom obrade metala rezanjem, ostvaruje se u uslovima koje karakteriu visoke temperature rezanja i visoki pritisci na kontaktnim povrinama alata i predmeta obrade. Triboloki procesi koji se u ovakvim uslovima razvijaju dovode do intenzivnog troenja alata i pojave velikih neravnina na obraenoj povrini. Intenzitet razvoja tribolokih procesa je funkcija, pored ostalog, i koliine generisane toplote koja se razvija u zoni rezanja i pritiska izmeu kontaktnih povrina. Zato su osnovni zadaci, mehanizmi dejstva i uloga (time I karakteristike) SHP: sposobnost hlaenja - toplotna provodljivost, sposobnost podmazivanja - sposobnost smanjenja trenja i zatitna sposobnost - spreavanje neeljenih pojava u procesu obrade. U procesu rezanja prisutni su i drugi mehanizmi dejstva SHP kao to su: mahaniko dejstvo, difuziono dejstvo i spirajue dejstvo. Oblivajui strugotinu, alat i predmet obrade, SHP odvodi deo generisane toplote u zoni rezanja, smanjujui temperaturu rezanja. Efekat hlaenja zavisi od naina dovoenja, vrste i kvaliteta SHP itd. Mehanizam podmazivanja kontaktnih povrina alata, pri primeni SHP, je jo uvek nedovoljno razjanjen. Smanjenje trenja formiranjem noseeg (uljnog) filma nekog fluida izmeu kontaktnih povrina obezbeuje se kod veine kliznih parova. Eksperimentalna ispitivanja su pokazala da se pri veoma malim brzinama rezanja moe formirati nosei film SHP i da se u tim sluajevima intenzitet trenja smanjuje i do 80 %. Meutim, pri porastu brzine rezanja mogunosti formiranja noseeg filma su svedene na minimum, zbog pojave visokih temperatura i kontaktnih pritisaka pri kojima se razara nosei film i ostvaruje direktni kontakt alata i predmeta obrade.

Slika 25. Nosei - uljni film u uslovima trenja klizanja i obrade rezanjem

Sredstva za hlaenje i podmazivanje imaju i znaajnu zatitnu ulogu, koja zavisi od njihove zatitne sposobnosti. SHP treba da: spree pojavu korozije na elementima tehnolokog sistema, zadre stabilnost u procesu obrade (ne smeju se razlagati, obrazovati penu itd.), spree stvaranje otrovnih para i negativne reakcije na koi radnika, ne poseduju neprijatan miris, ne rastvaraju sredstva za podmazivanje (maziva) i ne dovode do drugih negativnih reakcija i sl. Vrste SHP Razvoj SHP zasniva se na stvaranju fluida koji moe efikasno da hladi zonu rezanja (odvodi generisanu toplotu), efektivno da podmazuje kontaktne povrine alata I predmeta obrade i da pri svemu tome ne utie negativno na radnika, elemente tehnolokog sistema i okolinu.

Efikasno hlaenje obezbeuje voda, jer ima visoku termiku provodljivost i specifinu toplotu. Ali, voda ima izuzetno slaba podmazujua svojstva, ispira sredstva za podmazivanje elemenata i sklopova, izaziva koroziju i sl. Mineralna ulja imaju izvanredna podmazujua svojstva, deluju antikoroziono na elemente tehnolokog sistema, podmazuju i klizne parove. Meutim, njihova termika provodljivost i specifina toplota su izuzetno niske, tako da je efekat hlaenja izuzetno mali. Reavanje ova dva suprotna zahteva dovelo je do razvoja niza SHP, koja se mogu razvrstati u tri grupe: uljne emulzije, hemijska - sintetika sredstva i ista ulja za rezanje. Uljne emulzije su meavina mineralnih ulja, emulgatora i vode. Koriste se u proizvodnim operacijama koje se izvode velikim brzinama rezanja, pri relativno niskim vrednostima otpora rezanja. U ovim uslovima obrade primarna je sposobnost hlaenja (struganje, buenje, glodanje...). Dele se na: mlene - neprozirne emulzije, iste mlene, prozirne ili transparentne emulzije i mlene emulzije sa EP aditivima (aditivi visokog pritiska). Hemijska ili sintetika sredstva su rastvori neorganskih i organskih materija u vodi sa ili bez aditiva za poboljanje tribolokih i drugih karakteristika sredstva. Dele se na: hemijska - sintetika SHP za bruenje i hemijska - sintetika SHP za struganje, buenje i glodanje. Polusintetika sredstva sadre manju koliinu mineralnih ulja od uljnih emulzija i veu koliinu emulgatora i povrinski aktivnih molekula od hemijskih. Uljne emulzije, hemijska sintetika i polusintetika sredstva sadre i odgovarajue dodatke - aditive: emulgatore (stvaranje kvalitetne emulzije), inhibitore korozije (spreavanje pojave korozije), antipenuavce (spreavanje penuanja sredstva), baktericide (spreavanje biolokog zagaenja sredstva) i EP aditive (obezbeenje mogunosti primene sredstva u uslovima obrade sa visokim kontaktnim pritiscima). ista ulja za rezanje su mineralna ulja sa ili bez aditiva. U ovu grupu spadaju i masna ulja. Koriste u proizvodnim operacijama u kojima je bitna sposobnost podmazivanja I antikoroziona stabilnost SHP (provlaenje, izrada zupanika...). Dele se na: aktivna sa EP aditivima i neaktivna sa EP aditivima. Izbor SHP podrazumeva izbor pre svega: vrste SHP, koncentracije SHP, tipa aditiva, I zavisi od: vrste obrade, materijala alata, materijala predmeta obrade i sl. Osnovna veliina kojom se ocenjuju triboloke karakteristike SHP je postojanost alata (T). Postojanost alata odreena je oblikom i poloajem krive habanja i kriterijumom zatupljenja alata.

Slika 26. Krive habanja pri primeni razliitih SHP

Ekoloki aspekti primene SHP Proizvodne procese, pored izrade delova i proizvoda, prati i pojava razliitih tipova otpada kao to su: otpadne vode, ulja i emulzije, hemikalije i drugi vidovi organskih i neorganskih zagaivaa ivotne sredine. Sve vidove otpada treba evidentirati, odloiti i odstraniti, ime se spreava zagaenje ivotne sredine i stvaraju podloge za razvoj i izgradnju sistema zatite ivotne sredine prema zahtevima standarda upravljanja kvalitetom (standardi ISO 9000 i ISO 14000) i meunarodnih konvencija u oblasti zatite ivotne sredine.

Slika 27. Strukturni elementi proizvodnog procesa

Viestruko negativno delovanje SHP na oveka, elemente tehnolokog sistema i radnu i ivotni sredinu zahteva razradu ekolokog sistema primene SHP u cilju ekoloke zatite ivotne sredine (slika 3.37). To iz razloga to neorganska (strugotina, produkti habanja, praina i sl.), organska (papir, cigarete, kafa, hrana i sl.) i bioloka (bakterije I gljvice) zagaenja SHP u toku pripreme i korienja dovode do velikog broja posledica. Posledice se ogledaju u pojavi neprijatnog mirisa i isparenja, promeni boje i stabilnosti SHP, pojavi korozije na elementima tehnolokog sistema, penuanja, infekcija, alergija I drugih tetnih dejstava SHP. Osnovu ekolokog sistema poslovanja sredstvima za hlaenje i podmazivanje ini sistem odravanja propisanih osobina SHP sastavljen iz dva nivoa zatite. Prvi nivo je smanjenje svih zagaenja SHP, a drugi preiavanje i regeneracija SHP. Smanjenje nivo zagaenja se postie revitalizacijom sistema podmazivanja maine (spreavanje ili svoenje na minimum mogunosti

prodiranja SHP i drugih ulja u SHP), spreavanjem zagaenja izborom SHP (vrsta, koncentracija i sl.), kvalitetnom pripremom SHP, stalnom kontrolom, preiavanjem i potovanjem propisa, tehnikih uslova i standarda.

Slika 28. Sistem ekoloke zatite ivotne sredine

Postupak i kvalitet pripreme SHP zadatog sastava i karakteristika odreuje vek trajanja i tehnoloku efektivnosti SHP u procesu obrade. Emulzije se pripremaju od koncentrata rastvaranjem u vodi ili od vodenih rastvora razliitih komponenata. Rezna ulja su najee ve pripremljena za upotrebu. Osnovnu pripreme ini uvoenje komponenti SHP (koncentrata, emulgatora, aditiva) u vodu, primenom specijalnih ureaja - miksera ili postupaka meanja, homogenizacije, ultrazvune disperzije, koloidnog meanja i sl.

Slika 29. SHP mikser

Preiavanje, razgradnja i regeneracija (reciklaa) SHP se sastoje u primeni razliitih principa i postupaka: izdvajanje mehanikih neistoa, unitavanja mikroorganizama, izdvajanja nerastvorljvih ulja iz emulzija i rastvora, izdvajanja vode iz istih reznih ulja i kompleksne razgradnje i regeneracije (reciklae) SHP.

Slika 30. Postupci razgradnje SHP

4. Literatura

1. Radonji, S., (1998). Topografska i fizika priroda povrina generisanih u procesima dimenzione obrade metala, aak: Tehniki fakultet. 2. Ivkovi, B., Rac, A. (1995). Tribologija, Kragujevac: Jugoslovensko drutvo za tribologiju, Mainski fakultet. 3. Ivkovi, B. (1979). Tribologija rezanja, Beograd: Graevinska knjiga. 4. Rac, A. (1992). Tribologija, Beograd: Mainski fakultet. 5. Nedi, B., Lazi, M. (2007). Obrada rezanjem, Kragujevac: Mainski fakultet.