3.
CILJEVI LOGISTIKE KAO FUNKCIJE
UPRAVLJANJA PREDUZEĆEM 1. Logistika
preduzeća je funkcija upravljanja preduzećem koja ima
za cilj da već tradicionalnim vrednostima dobara kao
što su: tip proizvoda, kvalitet, cena i tako dalje, doda
nove vrednosti: raspoloživost traženih dobara na mestu
i u momentu u kome se manifestuje potreba potrošača
za tim dobrima. 2. Može se desiti da je proizvod manje
vrednosti u tradicionalnom smislu, nižeg kvaliteta i
veće cene ali koji je na raspolaganju u momentu i na
mestu u kome se manifestuje potreba potrošača, u
očima kupca ima veću vrednost. 3. Cilj logistike može
se uopšteno definisati kao: zadovoljenje potreba kupca
isporukom traženog proizvoda, zahtevanog kvaliteta,
na pravom mestu, u pravo vreme, po minimalnoj
ukupnoj ceni. 4. Može se izvući zaključak da je cilj
logistike preduzeća eficijentna realizacija tokova
materijalnih dobara i pripadajućih informacija (pod
eficijentnom realizacijom tokova materijalnih dobara
podrazumevamo njihovu racionalnu prostornu i
vremensku transformaciju). Sa povećanjem efikasnosti
njihovog protoka kroz preduzeće omogućava se
smanjenje zaliha. Osim toga, sa povećanjem
efikasnosti tokova dobara i informacija kroz preduzeće
skraćuju se vremena protoka i realizacije porudžbine.
5. Raščlanjivanjem ovako uopšteno definisanog opšteg
cilja logistike moguće je diferencirati dva osnovna
podcilja, i to: - cilj efikasnosti – zadovoljavanje
potrebe klijenta za traženom robom na određenom
mesu i u određenom roku. - Cilj efektivnosti –
zadovoljenje potreba klijenta za traženom robom sa
minimalnim ukupnim troškovima realizacije te
potrebe. 6. Cilj logistike preduzeća garantuje
ostvarenje prethodno definisanog stepena usluga
klijentu po nažim troškovima. 7. Definisani logistički
ciljevi preduzeća zahtevaju pronalaženje delikatne
ravnoteže između željenog nivoa pružanja usluga i
njemu odgovarajućih troškova. Pri tom je cilj logistike
preduzeća da garantuje adekvatan nivo usluga po nižim
ukupnim troškovima upravljanja. 4. POVEĆANJE
NIVOA LOGISTIČKIH USLUGA Elementi logističke
usluga su: - Vreme isporuke, - Pouzdanost isporuke, -
Fleksibilnost isporuke, - Kvalitet isporuke i -
Informaciona sposobnost. 1. Vreme isporuke
predstavlja vremenski interval između trenutka
dobijanja porudžbine (ulaz porudžbine) do trenutka
raspoloživosti porudžbine robe kod kupca. Kraća
vremena isporuke omogućavaju držanje nižeg nivoa
zaliha u skladištu kupca i distanciranje u kratkim
rokovima. 2. Pod pouzdanopšću isporuke se
podrazumeva verovatnoća ostvarivanja utvrđenog
vremena isporuke porudžbine robe. Svako
nepridržavanje dogovorenih rokova isporuke može kod
kupca da proizvede prekide ili smetnje u radnom
procesu, a time i povećanje troškova. Faktori koji
imaju uticaja na pouzdanost isporuke su: pouzdanost
radnog procesa i spremnost za isporuku. - Prvi faktor
zavisi od poštovanja zakazanog vremena isporuke
odnosno od toga koliko se poštuju sva parcijalna
vremena koja određuju isporuke. - Preko spremnosti za
isporuku, kao drugog uticajnog faktora pokazuju se u
kojoj meri željeni proizvodi mogu da budu isporučeni
iz skladišta. 3. Fleksibilnost isporuke označava
sposobnost sistema isporuke da odgovori na posebne
želje kupaca. Ovde spadaju, kao prvo, modalitet
davanja porudžbine koga karakteriše: količina dobara
koje treba preuzeti, trenutak porudžbine i način dostave
porudžbine, a kao drugo, modalitet isporuke koga
karakterišu: vrsta modifikovanja, odgovarajuća
varijanta transporta i mogućnost isporuke po pozivu. 4.
Kvalitet isporuke karakterišu: tačnost isporuke po vrsti
i količini robe kao i stanje isporučene robe. Ako se
naručena količina prekorači, tada se kod kupca
uvećavaju troškovi skladištenja, a ako količina bude
manja od poručene, mogu se kod kupca pojaviti
nedostajuće količine, što može da izazove negativne
efekte koji iz toga slede. 5. Sposobnost davanja
logističkih informacija predstavlja mogućnost brzog i
tačnog odgovaranja na pitanja kupca, i to je i posle
davanja porudžbine. Pored definisanja pojedinih
elemenata usluge logistike u odnosu na zahteve tržišta,
njih treba definisati i analogno kontrolisati u internim
logističkim lancima preduzeća, jer se samo tako može
osigurati usluga logistike saglasno zahtevima tržišta. 7.
DEFINICIJA LOGISTIKE PREDUZEĆA 1. Duže
vremena su ciljevi logistike preduzeća bili izjednačeni
sa zahtevima za uslugama u okviru posebnog segmenta
– fizička distribucija gotovih proizvoda. To je posebno
uočljivo iz široko prihvaćene definicije logistike koju
je dalo Američko društvo za logistiku. Naime, kod njih
se pojam PHYSICAL DISTRIBUTION
MENAGEMENT sinonimski izjednačava sa pojmom
logistika. Ta definicija glasi: logistika – to je pojam
koji obuhvata procese planiranja, obredu, kontrolu
efikasnosti i efektivnosti tokova potrošnje i
skladištenja sirovina obuhvećenih tokovima finalnog
proizvoda, kao i odgovarajućih informacija počev od
njihovog porekla (izvora) pa do potrošnje (ušća),
vezano za prilagođavanje zahtevima kupca. Ove
aktivnosti mogu obuhvatati i opsluživanje kupaca u
zahtevanom vremenu, distribuciju komunikacionih
veza, kontrolu zaliha, upravljanje materijalima, izbor
lokacije skladišta, nabavku, rukovođenje procesom
prodaje robe, čuvanje i disponiranja otpadanih
materijala, transport i skladištenje. Ovakva vizija
koncepcije logistike može da bude u celosti prihvaćena
u produzećima za distribuciju robe široke potrošnje, ali
je svakako u manjuoj meri primenljiva u proizvodnim
preduzećima gde je fizička distribucija samo jedan deo
ukupnih logističkih aktivnosti. 2. U logistiku se
ubrajaju sve delatnosti kojima se planira, realizuje i
kontroliše prostorna i vremenska transformacija
materijalnih dobara kao i druge sa tim povezane
transformacija, uzimajući u obzir količinu i vrstu
dobara, osobine kao i logističke determinisanosti tih
dobara. 3. ŠIRI SMISAO: logistika preduzeća bazirana
na ciljevima preduzeća predstavlja skup zadataka i iz
ovih zadataka izvedenih mera za obzebeđenje
optimalnog protoka materijalnih dobara, informacija i
vrednosti u procesu transformacije predmeta rada u
okviru reprodukcionog lanca nekog preduzeća, počev
od njegovih isporučilaca, preko proizvodnje pa do
krajnjeg potrošača. UŽI SMISAO: logistika preduzeća
se bavi upravljanjem tokovima materijalnih dobara i
pripadajućih informacija u odgovarajućoj mreži. 4. Cilj
logistike preduzeća jeste da obezbedi stavljanje na
raspolaganje: - Pravih objekata (predmeta), - U pravo
vreme, - Na pravom mestu, - U odgovarajućoj količini,
- Sa odgovarajućim kvalitetom, - I odgovarajuim unutrašnjim i spoljnim operacijama kojima su
informacijama, - Po konkurentnoj ceni. 5. Iz definicije
se može izvesti sledeći zaključak: pod pojmom
logistike preduzeća podrazumeva se skup zadataka i iz
ovih zadataka izvednih mera, i to ne samo na području
skladištenja i transporta, već svih mera koje se odnose
na tokove materijalnih dobara i informacija u
preduzeću. Pealizacijom ovih mera vrši se
odgovarajući uticaj na izvršavanje funkcija pojedinih
područja preduzeća, a naročito na: - Razvoj i
projektovanje, - Organizaciju proizvodnje, - Planiranje
i obezbeđenje proizvodnje, - Skladištenje, transport i
distribuciju, - Disponiranje, - Obradu i preradu
informacija, - Održavanje i, - Planiranje fabrike
(lokacija, tehnološka osnova LAYOUT, itd.). 6. Iz
definicije se može izvući sledeći zaključak: u ovom
slučaju se govori o tokovima materijala koji, u
vizuelnom smislu, teku poprečno kroz organizacionu
strukturu preduzeća, pri čemu., funckcija marketinga
definiše potrebe tržišta proizvodnih resursa a logistika
preduzeća obezbeđuje optimalnu spremnost i
raspoloživost objekata: reprodukcionih materijala i
informacija u potrebnoj količini, u traženom kvalitetu,
u pravo vreme i na pravom mestu. Objekti logistike su,
znači, materijalni, proizvodi i robe, to jest sirovine,
materijali za proizvodnju, pogonski i pomoćni
mateirjali, rezervni delovi, poluproizvodi i gotovi
proizvodi. Jednom rečju meterijalna dobra. 7. Iz
definicije se može izvući sledeći zaključak: kada je reč
o tokovima uopštene ovde se ne radi samo o tokovima
materijalnih dobara i sa njima povezanim tokovima
informacija, već se radi i o tokovima vrednosti u
okviru nekog preduzeća. Pod pojmom toka vrednosti
podrazumeva se korišćenje sredstava za proizvodnju,
kadrova, finansijskih sredstava, energije, znanja i tako
dalje. Tokovi vrednosti mogu se na najbolji način
obuhvatiti i prikazati linijom povećanja vrednosti pri
nastajuanju jednog proizvoda. Sastavni delovi
logističkih tokova, odnosno njihovi bitni
funkcionaliteti su: - Transportovanje / otpremanje, -
Pretovar / premeštanje, - Skladištenje / zadržavanje, -
Pakovanje, - Komisioniranje, - Raspodela
(distribucija), - Priprema / planiranje / informisanje, -
Upravljanje, - Nadzor (kontrola). 8. Logistika
obezbeđuje optimalnost svih tokova. Optimalno, u
ovom slučaju, znači stvarati neophodne uslove,
saglasne ciljevima preduzeća, a u skladu sa parcijalnim
ciljevima nabavke, proizvodnje, prodaje ekonomike i
finansija i tako dalje. 9. Proces transformacije
obuhvata kako transport (proces translacija) tako i
obradu predmeta rada (proces oblikovanja) kao i sve
pripadajuće delatnosti kao što su, nabavka, skladištenje
i distribucija. 12. LOGISTIČKI SISTEM
PREDUZEĆA 1. Definicija pojam sistema: sistem je
složen mehanizam ili proces koji se sastoji iz više
međusobno povezanih delova pri čemu karakteristike i
ponašanje jednog dela utiču na ponašanje i
karakteristike drutih delova, a oni koji međusobno
povezuju pojedine delove mogu da se shvate i opišu. 2.
Iz definicije pojma sistema proizilazi sledeće: - delovi
sistema (podsistemi) utiču na formiranje konačne
karakteristike sistema., - Pojedinačni delovi sistema
(podsistemi) ne zahtevaju zasebnu optimizaciju pošto
je težište na njihovom međusobnom povezivanja
unutar sistema. - Između delova sistema postoje
sistemski odnosi koji mogu da se opišu i da se shvate. -
Svi delovi sistema (podsistemi), međusobno povezani
u sistem, daju povoljniji krajnji rezultat od onog koji bi
se postigao pojedinačnim delovanjem svakog dela
sistema (podsistema). 3. Suboptimizacija je prisutna
kada se optimalno rešenje traži unutar jednog
podsistema, a ne sa aspekta funkcionaisanja
celokupnog sistema. - Organizaciona suboptimizacija
se izvodi kada na primer, proizvodna i komercijalno –
distributivna delatnost deluju kao dve karakteristične
funkcije odvojene od preduzeća., - Veoma je
verovatno da će optimizacija svakog od navedenih dva
podsistema prouzrokovati veće ukupne troškove od
troškova koji bi se dobili kombinovanom
optimizacijom integrisanog proizvodno – prodajnog
sistema. 4. Sistemskim pristupom, koji nastoji da
međusobno poveže odgovarajuće podsisteme, moguće
je izbeći suboptimizaciju stavljajući veći akcenat na
ostvarivanje ciljeva preduzeća kao celine, a ne smo
proizvodnog ili samo komercijalnog podsistema. 5.
Definicija logističkog sistema preduzaća: „Logistički
sistem preudzeća je globalno upravljanje fizičkim
kretanjem materijala i proizvoda, od nabavke
materijala kod isporučioca do mesta proizvodnje, kroz
proces proizvodnje pa do isporuke gotovih proizvoda
kupcima, kao i upravljanje kretanjem informacija,
vezanim za te fizičke tokove, a koji su usmerene od
kupca ka proizvođaču“. 6. Navedena definicija stavlja
akcenat na dve osnovne komponente logističkog
sistema: fizički tok i tok informacija. - fizički tok se
odnosi na operacije kretanja i uskladištenja
materijalnih dobara počev od isporučioca, preko
proizodnog preduzeća pa do kupca. - Tokovi
informacija se odvijaju uporedo, ali u suprotnom smeru
od fizičkog toka, odnosno u smeru od kupca ka
ispurupiocu (dobavljaču). Tokovi informacija
upravljaju fizičkim tokovima obezbeđujući
progresivno kretanje gotovog proizvoda – roba prema
zahtevima kupca, u pravcu krajnjeg odredišta sa
različitim međufazama duž prevoznog puta. 7.
Elementi logističkog sistema preduzeća koji
obezbeđuju integraciju tokova materijalnih dobara i
informacija su prvenstveno oni elementi koji se odnose
na kontrolu usklađenosti aktivnosti fizičkog kretanja sa
onim što je programirano u tokovima informacija. 8.
Upravljanje logističkim sistemom je upravljanje
logistikom preduzeća kao jedinstvenom celinom u
uslovima uzajamne povezanosti svih njenih
komponenata, korišćenjem tehničkih sredstava i
naučnih metoda, zatim ekonomskih i društvenih
komponenata koje proističu iz opštih ciljeva preduzeća.
9. Osnovna komponenta koja međusobno povezuje
elemente logističkog sistema nekog preduzeća je
materijalni objekat premeštanja odnosno materijali i
robe kao integrišuća komponenta sistema integrator.
10. Rezultat funkcionisanja logističkog sistema je
prenos objekta (materijalnog dobra), a ostvaruje se uz
pomoć komunikacionog sistema (prenos informacija) i
tehničkog sistema logistička podrška. 11. Pod pojmom
materijala, kao objektom optimizacije,
podrazumevamo celovitost svih sistemskih odnosa
između članova logističkog sistema, zatim, spoljnih i
unutrašnjih veza između tih članova prouzrokovanih
tokovima informacija: - Materijalna dobra nemaju
podvrgnuta materijalna dobra u procesima kretanja od
izvora do proizvodnje, tokom proizvodne
transformacije i od proizvodnje do kupca. Upravljanje
(poslovanje) materijalima i logistika ne mogu se ni u
kom slučaju odvojiti jedno od drugog. 12. Nulta brzina
kretanja materijalnih dobara u logističkom lancu
karakteriše logistički proces skladištenja. 13.
KOMPONENTE LOGISTIČKOG SISTEMA
PREDUZEĆA MREŽA TOKOVA MATERIJALNIH
DOBARA 1. Fizički tokovi materijalnih dobara se
grafički mogu prikazati pomoću mreže uzastopnih
kretanja i skladištenja u kojoj su čvorovi povezani sa
ivicama. 2. Kroz ovu mrežu kreću se materijalna dobra
s tim što se u čvorovima mogu zadržavati, prolaziti
kroz njih ili se kretati drugim putevima obilazeći te
čvorove. Različite mogućnosti spajanja čvorova
ukazuju na različite mogućnosti kretanja dobara kroz
mrežu. 3. U jednostepenom sistemu prostorna i
vremenska transformacija se odvija direktnim tokom
materijalnih dobara od mesta isporuke, u kome se ona
pripremaju i koje se uopšteno označava kao izvor, do
mesta prijema, u kojem se ona troše i koje se može
označiti kao ponor (ušće) tokova materijalnih dobara.
4. U višestepenom sistemu se prostorna i vremenska
transformacija ostvaruje indirektnim tokovima
materijalnih dobara između mesta isporuke i prijemnog
mesta. Tok dobara se prekida najmanje na jednom
mestu, gde se moraju izvršiti dopunski procesi,
odnosno skladištenje i pretovar. Zadatk tog mesta
prekida je raspodela ili koncentracija tokova
materijalnih dobara. U mestu raspodele dolazi do
koncentracije i negomilavanja većih količina dobara, a
napuštaju ga u malim količinama krećući se prema
raznim mestima prijema. Tačka prekida kod
višestepenog sistme može da bude i mesto
koncentracije gde se materijalna dobra sakupljaju (ili
razvrstavaju). 5. Kad se uporedo odvijaju direktni i
indirektni tokovi materijalnih dobara, tada se može
govoriti o kombinovanom sistemu. 6. Ptrednost
jednostepenog sistema je vidljiva, jer se tok
materijalnih dobara ne raščlanjava između mesta
isporuke i mesta prijema, dakle nema dopunskih
procesa skladištenja ili prevoza zbog usmeravanja
dobara na druge pravca. Doduše, pretpostavka je da se
kod velikih rastojanja između mesta isporuke i mesta
prijema, protok materijalnih dobara realizuje takvom
brzinom da se potrebe za tim dobrima mogu zadovoljiti
pravovremeno. Ako to nije moguće, tada su potrebni
višestepeni sistemi, u kojima mesta prekida imaju
funkciju skladišta za isporuku, sa kojih je moguće
usporučiti dobra na odgovarajuće bliske delove
regionalnog tržišta kako bi se zadovoljile potrebe
kupca sa tog tržišta. Kod višestepenih sistema može se
reći da ekonomičnost tokova dobara direktno zavisi od
veličine tog toka. Skladište za ispuruku, u tom slučaju,
ima smisla, jer omogućava realizaciju toka sa velikim
količinama dobara od mesta proizvodnje do
odgovarajućeg regionalnog tržišta. Doduše, treba uzeti
u obzir da u višestepenom sistemu na mestu prekida
dolazi do dopunskih logističkih procesa, koji mogu
umanjiti prednosti velikih tokova materijala između
mesta isporuke i mesta prekida, ali i između mesta
isporuke i mesta prijema. 14. ULOGA INFORMACIJA
U LOGISTICI: UPRAVLJANJE TOKOVIMA
MATERIJALNIH DOBARA 1. Pripremne, vrlo hitne,
prateće i završne. 2. Pripremne (prethodne). 3. Vrlo
hitne (neposredne) 4. Prateće (uporedne) 5. Završne
(naknadne) 6. Odluke uslovljavaju informacije u vezi
sa: - ciljevima, koji treba da se ostvare, - veličinama,
koje označavaju okvir delovanja kao ograničenja na
koje se ne može uticati, - mogućim alternativnim
radnjama, - posledicama tih alternativnih radnji. 7.
Razlikujemo ADMINISTRATIVNI, DISPOZITIVNI I
OPERATIVNI nivo upravljanja. 8. Kod upravljanja
logističkim procesima razlikuju se po pravilu tri nivoa
upravljanja: - Na administrativnom nivou vrši se
upravljanje kojim se određuju uslovi realizacije i
sadejstvujući procesni elementi s tim što to nema
neposredni uticaj na odvijanje procesa, - Na
dispozitivnom nivou se sreću, zavino od situacije,
odgovarajuće dispozicione odluke i to odluke o
redosledu odvijanja procesa i pripadajućim resursima
za svaki pojedinačni slučaj., - Na operativnom nivou
vrši se pretvaranje dispozicionih odluka u elementarne
operacije logističkih procesa. 14. ULOGA
INFORMACIJA U LOGISTICI PREEDUZEĆA - Za
planiranje, upravljanje, nadzor i definisanje prostorno-
vremenskih procesa, potrebne informacije se mogu
raščlaniti na: - Pripremne (prethodne), - Vrlo hitne
(neposredne), - Prateće (uporedne), - Završne
(naknadne). 1. Pripremne informacije, odnosno tokovi
informacija koji prethode fizičkim tokovima
materijalnih dobara, odnose se na obaveštenja o planu
vožnji, na podatke o naručivanju tovarnog prostora kod
transportnih preduzeća kao i u datom slučaju, na
upoznavanje sa transportnim planovima za navedene
pošiljke. 2. hitne informacije neposredno prethode
fizičkim tokovima i imaju zadatak da pravovremeno
obaveste sva mesta učesnika o očekujućim tokovima
dobara. Kada su u pitanju spoljni članovi logističkog
lanca, što se ranije to desi utoliko je veći njihov
dispozicioni i radni prostor. Na taj način, sa stanovišta
troškova i opsluživanja, upotreba pogonskih sredstava
osoblja može da se optimalno planira i realizuje. 3.
Prateće informacija, odnosno tokovi informacija koji se
realizuju uporedo (istovremeno) sa faizičkim
tokovima, obzbeđuju identifikaciju dobara i
transportnih sredstava odnosno transportnih sudova i
na taj način, stvaraju uslove za pravilno rukovanje tim
sredstvima uzimajući u obzir date osobine (na primer
osetljivost, ugroženost). Na osnovu aktuelnog radnog
položaja transportnog sredstva u transportnom sistemu,
prateće informacije predstavljaju upravljačku podršku
transportnim sredstvima. Moguća su i nova
raspolaganja pošiljkama preko pošiljaoca ili primaoca.
Informacije o lokaciji i statusu pošiljaka i transportnih
sredstava, odnosno transportnih posuda mogu se
primati preko posebnih uređaja za javljanje i, ako je
potrebno, koristiti za permanentno praćenje tokova. 4.
završne informacije slede nakon fizičkih tokova i prate
fizičke procesa promene mesta. One sadrže, primera
radi, potvrdu pravilnosti isporuke pošilje primaocu.
Osim toga, to su saopštenja u vidu faktura o dospelim
troškovima. 14. ULOGA INFORMACIJA U
LOGISTICI VEZE IZMEĐU TOKOVA
MATERIJALNIH DOBARA I INFORMACIJA 1.
Tokovi materijalnih dobara su uvek povezani sa
sopstvenu inteligenciju koja bi bila usmerena na
relizaciju njihove prostorne i vremenske
transformacije. Tokovi dobara se mogu pokrenuti tek
sa uviđenjem informacija o transportnim putevima,
ciljevima premeštanja, dinamici planiranih vožnji i
tako dalje., - Kontrola procesa zahteva informacije o
lokaciji i statusu. Dok se ovi podaci kod poznate
promene mesta i date brzine mogu unapred izračunati,
kada su u pitanju uticaji stohastičkih smetnji ili kod
promena mesta koja nisu unapred poznata, takve
informacije se moraju dobiti iz samog pocesa., -
Upravljanje tokovima materijalnih dobara zhteva
obradu uravljačkih informacija i njihovo daljinsko
vođenje do stacionarnih i mobilnih jedinica koje su u
sastavu logističke mreže., - Za odvijanje logističkih
procesa postoji često čitavo mnoštvo alternativnih
radnji. Informacije doprinose tome da se izabere
optimalna varijanta., - Brojni dokumenti prate transport
dobara i to prvenstveno u cilju identifikacije i obračuna
efekata. Ovi dokumenti sadrže neposredne i posredne
informacije o učesnicima. Istraživanjem realizacije
pojedinih međunarodnih prevoza došlo se do saznanja,
primera radi, da je za jedan prevoz potrebno i do 12
originalnih dokumenata kao i do 1000 kopija. 2.
Osnovni elementi za prikazivanje informacija su znaci.
3. Ako se znaci dovedu u određeni red nastaju podaci.
4. Ako ovi podaci imaju zajedničko značenje i mogu se
upotrebljavati najmanje za jednog primaoca, onda od
njh nastaju informacije. 5. Ako je informacija za
primaoca relevantna, onda se (informacija) prima kao
novo saznanja. 6. Saopštavanje podataka odnosno
informacija označava se kao komunikacija. 7.
Informacije nastaju uglavnom sa odnosno preko
kvaliteta i efektivnosti logistike. Stoga je potrebno
posmatranje tokova dobara i informacija. 8. Predmet
informacione logistike su celovito i usklađeno
planiranje, oblikovanje i korišćenje informacionih
sistema, uključujući i mesta preseka, u podršci
procesima koji zavise od transporta, pretovara,
skladištenja, nabavke i prodaje materijalnih dobara. 17.
RAŠČLANJIVANJE LOGISTIČKOG SISTEMA:
KRITERIJUMI DIFERENCIRANJA 1. Funkcionalno
dekomponovanje stavlja u prvi plan različite funkcije
logistike u preduzeću i to saglasno izvršenoj podeli
rada. Prva mogućnost za funkcionalnu diferencijaciju
logističkih sistema pruža se pri praćenju različitih faza
polja materijalnih dobara od tržišta nabavke, preko
proizvodnog preduzeća, do tržišta prodaje. Saglasno
tome, može se izvršiti segmentiranje nadležnosti
funkcije logistike preduzeća nad pojedinim fazama
protoka materijalnih dobara i, na taj način, sistem
logistike preduzeća raščlaniti na: podsistem logistike
nabavke, podsistem logistike proizvodnje i podsistem
logistike distribucije. 2. Delovanje logističkih sistema
prema vremenskom kriterijumu se vrši prema:
-pripremi zadataka analize, planiranja i oblikovanja
logističkih sistema i procesa. - Upravljanju, realizaciji i
kontroli proizvodnje logističkih usluga kao i, -
Vođenju završnih aktivnosti obračuna logističkih
efekata. 3. Dekomponovanje logistike prema
kriterijumu privredne organizacije orijentisano je
(prema privrednoj strukturi, pa se mogu razlikovati. -
logistika preduzeća koja se bavi logističkim procesima
iz perspektive jednog preduzeća ili njegovih
dislociranih proizvodnih pogona., - Logistika
građevinarstva, označava celokupnost svih logističkih
procesa u građevinarstvu, - Slične definicije mogu da
se nađu za pojmove vojne logistike, logistike olnice ili
logistike hemije. 18. INSTITUCIONO
DIFERENCIRANJE LOGISTIČKIH SISTEMA 1. Sa
insitutucionalnim deferenciranjem logističkih sistema
mogu se razlikovati: Makro logistički sistem, koga
karakteriše organizovanost logistike na najvišem
hijerarhijskom nivou – na nivou jednog privrednog
sistema, jedne zemlje jednog područja prodaje odnosno
područja nabavke ili područja veće koncentracije
robnih tokova. Makro logistički sistem se identifijuje
kao logistički subjekt u okviru nacionalne privrede i
njega čine logistika preduzeća (transportna, skladištna,
pretovarna i terenska) odnosno to je, na primer sistem
prevoza dobara u okviru jedne delatnosti čija je to
osnovna aktivnost. Mikro logistički sistemi,
predstavljaju poseban oblik organizovanosti logistike
koji se može identifikovati na najnižem hijerarhijskom
nivou – nivou nekog preduzeća, jednog odeljenja ili
proizvodne linije. Sistemi mikro logistike su vrste
pojedinačnih logističkih delatnosti u okviru ukupne
delatnosti nekog preduzeća, koje nisu primarne za to
preduzeća. Mikro logistički sistem nekog preduzeća,
znači čine logističke delatnosti tog preduzeća, npr.
prevoz za sopstvene potrebe nekog preduzeća i slično.
Oni se mogu podeliti prema vrstama preduzeća i
njihovim ciljevima. Meta lgostički sistemi pripadaju
srednjem hijerarhijskom nivou i mogu se uočiti kao vid
organizavanja logistike sastavljen od specifičnih
delova odgovarajućih sistema u lancima nabavke ili
prodaje. Sistemi mesta logistike se prema tome, nalaze
na agregacionom nivou između makro i mikro
logistike. Meta logistički sistem, na primer ne obuhvata
transport dobara u privredi, a ne obuhvata ni transport
dobara u organizacijama koje sarađuju sa
isporučiocima u industriji ili nakog posrednika koji
predstavlja neku veliku trgovinu, ili pojedinačnog
trgovca, kao ni prevoznike i špeditere. 2. I dok su
mikro logistički sistemi uvek vanorganizacijski sistemi,
čije su dimenzije utvrđene unutrašnjim ograničenjima
jednog preduzeća, dotle su meta logistički sistemi
međuorganizacijski sistemi koji prevazilaze unutrašnja
ograničenja pojedinih sistema i zasnivaju se na
kooperaciji više privrednih subjekata u realizaciji
tokova dobara. 3. Instituciona podela logističkih
sistema prema prostornom kriterijumu: Prvi
hijerarhijski nivo: makro-logistika, mikro-logistika i
meta-logistika. 4. Mikrologistika: - logistika bolnic, -
logistika preduzeća, - vojna logistika, - logistika ostalih
preduzeća Drugi hijerarhijski nivo. Meta logistika: -
kooperacija između pretovarnih preduzeća, -
kooperacija izmešu logističkih preduzeća, - kooperacija
između logističkih i pretovarnih preduzeća Treći
hijerarhijski nivo 5. Logistika preduzeća: - industrijska
logistika, - logistika prometa (trgovine), - logistika
uslužnih delatnosti Četvrti hijerarhijski nivo 6.
Industrijska logistika: - unutar – pogonska logistika, -
među – pogonska logistika. Logistika prometa: -
unutar-pogonska logistika, - među-pogonska logistika.
Logistika uslužnih delatnosti, - logistika preduzeća, -
logistika ostalih preduzeća, ostalih uslužnih delatnosti.
7. Preduzeća kod kojih je osnovna aktivnost logistička
delatnost, odnosno kog kojih dominiraju logističke
funkcije, nazivaju se logistička privreda, ili logistička
preduzeća ili, budući da se često između preduzeća i
pogona ne pravi razlika, logistički pogoni. 19.
FUNKCIONALNO DIFERENCIRANJE
LOGISTIČKIH SISTEMA 1. Može se izvršiti
funkcionalno diferenciranje sistema logistike
preduzeća prema različitim fazama protoka
materijalnih dobara na: - Podsistem logistike nabavke,
- Podsistem ljogistike proizvodnje i, - Podsistem
logistike distribucije. 2. Prva faza protoka materijalnih
dobara obuhvata prostor od isporučioca (dobavljača)
na tržištu nabavke pa do prijemnog skladišta nekog
industrijskog preduzeća. - Deo logističkog sistema
preduzeća koji se bavi prvom fazom protoka
materijala, naziva se podsistemlogistike nabavke. -
„ Logistika nabavke je odgovorna za realizaciju svih
procesa vezanih za prostorno i vremensko osiguranje.
Doprema materijalnih dobara do mesta njihove obrade
i prodaje (proizvodnje)“. - Znači, pod pojmoj logistike
nabavke podrazumeva se skup logističkih zadataka i
mera vezanih za pripremu i realizaciju procesa
nabavke. Na području logistike nabavke, pored ostalog,
obavljaju se i sledeći logistički zadaci: - MAKE OR
BAJ analiza zajedno se proizvodnjom i nabavkom, -
Nabavke sinhronizovane sa procesom proizvodnje, -
Optimiziranje troškova transporta. 3. U drugoj fazi
protiču sirovine, pomoćni i pogonski materijali,
rezervni delovi i komponente od prijemnog skladišta
do odgovarajućih radnim mesta u proizvodnom
procesu u kome mogu da budu skladišteni
poluproizvodi i komponente. - Ovaj deo logističkog
sistema preduzeća se naziva podsistem logistike
proizvodnje.Pod pojmom logistike proizvodnje
podrazumeva se skup logističkih zadataka i mera
vezanih za pripremu i realizaciju procesa proizvodnje.
Logistička proizvodnja se bavi, pre svega svim
delatnostima vezanim za tokove materijala i
informacija, te sa protokom sirovina, pomoćnih i
pogonskih materijaola na relaciji od skladišta
materijala do procesa proizvodnje kao i tokovima tih
materijala i poluproizvoda kroz sve faze procesa
proizvodnje do skladišta gotovih proizvoda. Njen
zadatak je da obezbedi optimalnu spremnost svih
proizvodnih potencijala. Znači, pod logistikom
proizvodnje podrazumeva se skup aktivnosti logističke
podrške proizvodnom procesu i manifestuje se preko
nabavke i transporta reprodukcionih materijala od
izvora snabdevanja do mesta njihove upotrebe
(proizvodne transformacije) i upravljanja
odgovarajućim zalihama. Njen cilj je da ima na
raspolaganju odgovarajući asortiman na željenom
mestu i u trenutku potrebe, dopremljenih na zvaničan
načih. Logistika proizvodnje je usmerena prvenstveno
na pružanje podrški aktivnostima proizvodnje. -
Logistika proizvodnje, pored ostalog, obuhvata i
sledeće aktivnosti: - MAKE OR BAY- atrenize
(zajedno sa proizvodnjom), - Struktuiranje proizvodnje
prema logističkim aspektima, - Planiranje i upravljanje
proizvodnjom. Oblikovanje tokova materijala i
informacija kroz proizvodnju. 4. U trećoj fazi se tokovi
materijalnih dobara sastoji iz protoka gotovih
proizvoda, poluproizvoda i rezervnih delova. Protok
dobara se odvija od skladišta gotovih proizvoda u
mestu proizvodnje, eventualno preko regionalnog
skladišta isporuke do kupca na tržištu prodaje. - Ova
treća faza protoka dobara je obuhvaćena pojmom
distribuciona logistika, odnosno logistika distribucije. -
Logistika distribucije je odgovorna za sve procese,
vezane za vreme i prostor, a koji su neophodni da bi se
dostvila roba na tržište prodaje odnosno trgovinskim
jedinicama postavljenim između tržišta prodaje i mesta
proizvodnje. - Pod pojmom logistike distribucije
podrazumeva se skup zadataka i mera na pripremanju i
realizaciji procesa distribucije. Logistika distribucije
obavlja delatnosti vezane za tokove dabara od
skladipšta gotovih proizvoda u proizvodnom preduzeću
do tržišta prodaje. - Logistika distribucije se, pre svega
bavi razmatranjem i rešavanjem sledećih pitanja: 1.
Gde i kakvo skladište? 2. Gde i kakva eksploatacija
skladišta? 3. Kakvi sistemi za skladištenje i
komisioniranje? 4. Na koji način optimalno raspodeliti
troškove? 5. U četvrtoj fazi, tokovi dobara imaju
suprotan smer: Oštećena ili pogrešno isporučena roba
vraća se od kupca ka isporučiocu, povraćaj prazne
povratne ambalaže, spremati za razmenu,otpadni
materijali kao i dobra koja se mogu ponovo upotrebiti
(materijali za reciklažu). Ovaj deo logistike se može
nazvati logisika post-proizvodnje ili logistika
pražnjenja odnosno logistika zbrinjavanja. Logisika
post-proizvodnje obuhvata sve procese transporta,
pretovara i odlaganja koji su u vezi sa ulaganjem i
preradom upotrebljivih otpadaka iz realizovane
proizvodnje, Ova vrsta logisike može biti od značaja za
snabdevanje preduzeća (vezano za održavanje) i za
distribuciju (vezano za usluge kupcima). 6 .Posmatrano
iz perspektive jednog trgovinskog preduzeća, logistika
trgovine ima centralni značaj. Ona obuhvata sve
aktivnosti tog preduzeća osmerene na osiguranje
nabavke i obezbeđenje odgovarajuće spremnosti robe
po zahtevu kupca u filijalama maloprodaje, odnosno
direktnu isporuku tražene robe krajnjem potrošaču. 7.
Logistika transporta obuhvata prostorno, vremenski
proces transformacije u makro i meta logističkim
sistemima koje to preduzeće realizuje. U vezi sa tim su
još u upotrebi i sledeći pojmovi – logistika transporta,
logistika skladišta ili logistika pakovanja koje
pojedinačno objašnjavaju određene procese koji se
realizuju pri prostornoj i vremenskoj transformaciji
dobara. 22. DIFERENCIRANJE LOGISTIČKIH
SISTEMA PREMA OBJEKTIMA PREMEŠTANJA 1.
Logistika komadnih tereta, odnosi se na tok dobara sa
izbrojivim jedinicama. 2. Logistika rasutih tereta,
odnosi se na tok dobara čije jedinice ne mogu da se
izbroje. 3. Logistika opasnih tereta ukazuje na grupu
dobara sa specijalnim sigurnosnim.osobinama koje su
relevantne sa aspekta sigurnosti u transportu. 4.
Logistika rezervnih delova se odnosi na zamenljive
komponenta. 5. Personalna logistika takođe spada u
kategoriju struktuiranja. Ona se bavi nasuprot svim
dosad naznačenim terminima, ne dobrima, već licima
kao objektima logističkih rešenja. 23. LOGISTIČKI
LANAC 1. U prevoz robe od pošiljaoca do primaoca
najčešće je uključeno više različitih transportnih
sistema pretovarnih mesta i različitih skladišnih
postrojenja. Radi izvršavanja konkretnog transportnog
zadatka, delovi i ojekti ovih sistema se nalaze u
jednom zamišljenom logističkom kanalu. 2. Pošto je u
logističkom kanalu OUTPUT jednog sistema sasvim ili
delimično identičan sa INPUTOM sledećeg povezanog
sistema, tada su ovako spojeni sistemai u svom
delovanju sastavni delovi jednog lanca. 3. Ukoliko se
mesta dodira (preseka) dva ili više sistema koji su deo
nekog lanca, međusobno usklađuju tako da budu
prolazna i ako se tokovi procesa planiraju i sa njima se
upravlja obuhvatajući i sam sistem, onda tako nastaje
jedan logistički lanac. 4. Zajedničko delovanje
različitih sistema u nekim logističkim lancima
određeno je sledećim prinicipima: - Odlučujući je
učinak na kraju logističkog lanca. Tokovi u pojedinim
sistemima ili njihovim delovima moraju biti tako
uređeni i vođeni da se ostvari ovaj osnovni cilj. -
Lakalna (parcijalna) optimizacija učinka nekog sistema
je necelishodna ukoliko ovaj optimum ne vodi
optimumu učinka ukupnog logističkog lanca. -
Usklađenim zajedničkim delovanjem sistema koji su u
međusobnoj vezi, može se postići veći učinak nego
izolovanim delovanjem pojedinačnih sistema. 5.
Prilikom oblikovanja i uprovljanja logističkim lancima
mogu se ostvariti sledeći efekti: - eliminisanje
nepotrebnih dupliranja logističkih aktivnosti u
logističkim kanalima, - eliminisanje troškova pretovara
i pakovanja međusobnim usklađivanjem transportnih
sredstava, tovarnih jedinica i transportnih sudova.
Prohodnost u korišćenju međusobno usklađenih
propratnih dokumenata u ukupnom logističkom lancu.
Jedinstvena definicija podataka u vezi informacionih
sistema svih učenika u lancu radi realizacije što brže
razmene podataka. Koordinacija odluka između svih
učenika u lancu. 24. LOGISTIČKI PRESECI I
INTERORGANIZACIONI ODNOSI MESTA
DODIRA / MESTA PRESEKA 1. Preseci se generalno
definišu kao granice sistema. Prostorni i vremenski
procesi transformacije se odvijaju i preko takvih
prirodnih ili veštačkih mesta razdvajanja odnosno
dodira pojedinih sistema. 2. Logistička mesta preseka
se pojavljuju između susednih delova pojedinih
sistema u nekom logističkom lancu pri čemu to mogu
biti fizički, pravni, komercijalni, organizacioni ili
informaciono ograničeni sistemi. 3. Cilj logistike
preduzeća je da mesta preseka postanu mesta spajanja,
kod kojih se sistemi / delovi sistema međusobno
dodiruju i usklađeno zajeno funkcionišu. 4. Mesta
preseka se suprotstavljaju prelaznim ili kontaktvnim
otporom, prelasku dobara iz jednog dela sistema u neki
drugi deo sistema. 5. Savlađivanje ovih otpora zahteva
rešavanje odgovarajućih zadataka međusobnog
usklađivanja. 6. Postojanje odnosno nastajanje mesta
preseka je rezultat različitosti međusobno podudarnih
sistema. Ova različitost može rezultovati iz: - Sistema
koji se razlikuju sa pravnog aspekta, - Sistema koji se
razlikuju sa komercijalnog aspekta, - Sistema koji se
međusobno razlikuju sa informacionog aspekta, -
Sistema koji se mođusobno razlikuju sa
komunikaciono-tehničkog aspekta, - Sistema koji se
razlikuju sa aspekta primenjene tehnike tokova
materijala. 7. Zadaci usaglašavanja na mestima preseka
logističkih lanaca odnose se na vremenski zvisne i
vremenski nezavisne veličine. Vremenski nezavisnе 8.
veličine (veličine koje nisu vezane za neko vreme)
usklađuju se pri ugovaranju tehničkih parametara
transportnih sredstava i pakovanja preko pratećih
dokumenata garancija ili strukture podataka. 9.
Usaglašavanje (vremenski zavisnih veličina) veličine
koje su vezane za vreme, odnosi se naprotiv, na rokove
obaveštenja, rokove odlaska i rokove preuzimanja
pošiljke ili informacije od strane vozila, a koje se
prenose sa jednog sistema odnosno dela sistema na
drugi. 10. Najčešći oblici saradnje u planiranju i
realizaciji logističkih zadataka su koperacija i
integracija. 11. Pod kooperacijom se podrazumeva
dugoročno zajedničko delovanje, po pravilu ekonomski
i pravno samostalnih sistemai delova sistema u
izabranim područjima realizacije logističkih procesa sa
ciljem povećanja ukupne efektivnosti i kvaliteta
logističkih usluga. Integracija se odlikuje formiranjem
sistema višeg reda sastavljenog od relativno
samostalnih sistema i delova sistema nižeg reda,
između kojih vlada pojačana uzajamna zavisnost tako
da se njihova pojedinačna samostalnost i nezavisnost
gubi u cilju ostvarivanja veće ukupne efektivnosti. 25.
SISTEMSKI PRISTUP ANALIZI TROŠKOVA
(ANALIZA „TRADE OFF“) 1. Pri donošenju odluka o
razvoju nekog novog proizvodnog procesa ili pri
projektovanju novog pogona to jest fabrike ili pri
izboru novog dobavljača, treba biti u stanju da se da
ogfovor na pitanje:“na koji će način ta odluka uticati na
logističke troškove u raznim delovima preduzeća?“ 2.
Unutrašnja međuzavisnost, koja postoji između
pojedinih elemenata logističkog sistema, prisutna je i
kod troškova koje prouzrokuju ovi elementi.
Snižavanje troškova u nekom delu lofističkog sistema
može da dovede do porasta proškova u drugim
delovima sistema, a kad je to smanjenje troškova
manje od porasta proškova – onda i do rasta ukupnih
troškova logističkog sistema. 3. Pristup ukupnih ili
totalnih troškova za neko logističko rešenje
podrazumeva i iziskuje obuhvatanje svih relevantnih
logističkih troškova za neko logističko rešenje. - Pojam
„ukuni troškovi“ se ovde koristi za opisivanje težnje za
obuhvatanjem osvih relevantnih troškova i ne treba da
se koristi u nekom drugom svojstvu pri proračunu
troškova u smislu „čistih“ ili potpunih troškova. 4. Kao
relevantne za neko rešenje treba označiti one troškove
koji se realizuju samo onda, ako se ostvari neko
alternativno rešenje, a ne realizuju se kada se ne ostvari
to alternativno rešenje. 5. U strukturi ukupnih
logističkih troškova ili totalnih troškova uključeni su:
troškovi realizacije porudžbine, transportni troškovi,
troškovi pakovanja, troškovi skladištenja (zaliha),
troškovi zavisni od nivoa opsluživanja, kao i troškovi
nezavisni od nivoa opsluživanja. - Ovo su troškovi
nastali u funkcionalno-logističkim podsistemima
logističkog sistema preduzeća. - Njih prouzrokuje
uvođenje proizvodnih faktora u ove logističke
podsisteme. 6. Troškovi proizvodnih faktora se mogu
označiti kao primarna vrste troškova, a troškovi
logističkih podsistema kao sekundarna vrsta troškova. -
Zajednički naziv ovih troškova logističkog sistema je
logistički sistemski troškovi. Moraju se uzeti u obzir i
troškovi koji su neposredno povezani sa troškovima
2
logističkog sistema. 7. Princip ukupnih ili totalnih
troškova, prvi ptu je primenjen na logističkim
problemeima u vezi sa avionskim transportnim
teretom. - Posmatramo li, na primer troškove avio
prevoza, onda je primena avionskog transporta
nemanjena samo za mali broj roba. Posmatramo li pak,
dejstvo troškova avionskog transporta tereta na ukupne
logističke troškove, onda se o njihovom mesu i značaju
stvara bitno povoljnija slika. 8. Metoda ukupnih
troškova je pogodna za rešavanje kompleksnih
problema, isto tako je primenljiva i kod međusobno
suprotstavljenih pozicija troškova gde je, kod skoro
svih logističkih problema, neimenovana upotreba
analize „TRADE OFF“. 9. Primena metode ukupnih
troškova zahteva: - identifikaciju onih faktora koji
imaju značajan uticaj na ukupne troškove. - utvrđivanje
njihove međuzavisnosti, a time i vrednovanje kako
faktora tako i samih međuzavisnosti. 10. Zbog svoje
koncepcijske jednostavnosti, u praktičnoj primeni ove
metode javljaju se određeni problemi. Razlozi mogu da
budu višestruki ali ćemo ovde istaći samo one
najvažnije: - Informacioni sistem preduzeća, često, nije
podesan za razvijanja kvantitativnih informacija o
varijablama koje utiču na svaki trošak kao i na njihovu
mođusobnu povezanost. Iz postojećih datoteka unutar
preduzeća moguće je dobiti većinu tih informacija, ali
u mnogim slučajevima potrebno je obezbediti dodatne
podatke koji više odgovaraju korektnoj primeni analize
TRADE OFF. Pored toga, često će biti potrebno da se
u jednačinu ukupnih troškova uvedu i one komponente
troškova koje je teško odrediti. 26. SISTEMSKI
PRISTUP DEFINISANJU TEHNO-EKONOMSKE
EFICIJENCIJE LOGISTIKE PREDUZEĆA:
OSNOVNI PRINCIPI EFICIJENCIJE 1. Principi
eficijencije zasnivaju na kompromisu između ciljeva
logističkih troškova (INPUT) i logističkih efekata
(OUTPUT). 2. Efektivni logistički sistemi se formiraju
ako se prati samo jedan od ovih ciljeva (jednostrano
istraživanje cilje koji se ostvaruje minimiziranjem
troškova ili jednostranim istraživanjem cilja koji se
zasniva na maksimiziranju efekata) - Princip
efektivnosti, primenjeni isključivo za postizanje
učinka, često se koriste u vojnoj logistici. 3. Eficijentni
logistički sistemi se formiraju ako se prate oba cilje
istovremeno. 4. Primena principa eficijencije u logistici
je neophodna. Principe eficijencije treba primeniti na
tehnološku dimenziju logističkog sistema koja zahteva
sistemski pristup količinama i kvalitetu. 5. Sistemski
pristup količinama i kvalitetu uz primenu principa
eficijencije je neophodan u rešavanju problema
sposobnosti i spremnosti logstičkih sistema. 6. Principi
eficijencije se mogu odnositi na ekonomsku dimenziju
preduzeća. Ovo zahteva odgovarajući pristup
vrednostima. 7. Opšta karakterstika za logističke
sistema je izuzetno progresivno povećanje proškova sa
porastom nivoa usluge. ? 27. TEHNO – EKONOMSKI
PRINCIPI 1. Logistika predstavlja izvanredan primer
područja preduzeća u kome se presecaju tehnički i
ekonomski problemi. Jedan menadžer logisike mora da
bude u stanju da proceni i iskoristi mogućnost koje
pruža tehnički proces u poslovanju, transportu i
skladištenju roba. On mora da bude sposoban i za to da
optimizira međusobni odnos troškova nivoa u službi i
da sarađuje sa rukovodećim osobljem iz područja
nabavke, proizvodnje i prodaje, a koje često raspolaže
samo sa ekonomskim ili tehničkim znanjima.
Rukovodeća mesta u logističkom području zahtevaju, u
određenoj meri, kombinaciju ekonomskog i tehničkog
znanja. 2. Ulazne veličine nekog logističkog sistema
(materijalna dobra) sa definisanim osobinama kao što
su broj, vrsta, kordinate mesta i vremena, menjaju se sa
realizacijom procesa koji se u tom sistemu odvijaju
tako da sistem napuštaju kao izlazne veličine sa
modifikovanim karakteristikama. 3. Ako se psmatra
samo ulaz (INPUT) u sistem (t) i izlaz (OUTPUT) iz
sistema u (t) onda sam sistem predstavlja „crnu kutiju“.
4. Dva logistička sistema su u međusobnom odnosu
ako najmanje jedan izlaz iz jednog sistema predstavlja
ulaz u drugi sistem. 5. Kvalitativne i kvantitativne
promene koje se iovijaju u okviru sistema i zavisne su
od vremena, nazivaju se procesima. Oni karakterišu
ponašanje sistema. 6. Mogući načini ponašanja jednog
sistema određuju njegovu funkciju. Funkcija je izraz za
vrstu i način tražene formacije ulaznih veličina jednog
dinamičnog sistema u izlazne veličine. 7. Pored ulaznih
i izlaznih veličina interesantna su još i stanja sistema.
Stanje z(T) karakteriše sistemske elemente u svako
izabranom trenutku t. Stanje z (t) su, pri tom one
karakteristike sistema koje ne treba pripisati niti x (t)
niti u (t). Tok procesa u okviru sistema moguće je u
potpunosti predstaviti kao dinamičku posledicu
promene stanja to jest kao posledica prelaska jednog
stanja u drugo stanje. 8. Između izlaza i ulaza sistema
postoje tesne međuzavisnosti. Ukoliko se posmatra
sistem neke fabrike, ovde izlaz (prodaja gotovih
proizvoda) upravlja ulazom (nabavka i doprema
materijalnih delova). 9. Logistika zauzma centralno
mesto u regulisanom privrednom krugu jer obezbeđuje
fizičku spremnost dobara za prodaju i nabavku i to tako
kako je to definisano tržišnim zahtevima (saopštenje
porudžbine kupca za izradu proizvoda). 29.
ELEMENTI LOGISTIČKIH SISTEMA
STRUKTURA LOGISTIČKOG SISTEMA 1. U
odnosu na specifičnosti prostorno-vremenskog
pozicioniranja zadataka logističkih sistema, možemo
uočiti dve grupe elemenata logističkih sistema sa
specifičnim karakteristika. U osnovi možemo
razlikovati stabilne i pokretne (mobilne) elemente. 2.
Stabilni elementi su stalno pristuni u sistemu i
obezbeđuju proizvodnju logističih usluga. 3. Pokretni
(mobilni) elementi „teku“, zauzimajući stabilne
elemente i ponovo ih napuštajući, utičući tako na
promene stanja (na primer zauzimanje i oslobađanje
resursa). 4. Stabilni (tehnički) elementi su: - izvori i
ušća – koji generišu pokretanje odnosno potrebu za
prostornim i/ili vremenskim promenama osoblja i
dobara., - Elementi akumulacije – koji razdvajajau
takva dobra i osoblja i vremenski svrsishdno menjaju
pokretne elemente., - Elementi usporenja – koji
prihvataju pokretne elemente kod raznih zastoja ili
kašnjenja koji po pravilu nastaju sasvim slučajno., -
Elementi grananja – koji ili spajaju tokove ili ih dele., -
Pasivni elementi povezivanja – koji uspostavljaju veze
između prethodno navedenih elemenata, pri čemu oni
vrše funkciju nosioca reakcionih sila dobara, osoblja ili
vozila., - Aktivni elementi veza – koji realizuju
transformacione procese dobara i osoblja., - Elementi
koji prikupljaju informacije – koji identifijuju pokretne
elemente., - Elementi za prenos informacija – koji su
neophodni za promenu mesta informacija., - Elementi
za obradu informacija – koji transformišu informacije
na osnovu prethodno zadatih pravila., - Elementi za
čuvanje informacija – koji čuvaju informacije i, -
Elementi za prikazivanje informacija – koji
prezentiraju informacije o tokovima procesa i za
tokove procesa na optički ili akustični način. 5.
Pokretni elementi mogu biti: - materijalna dobra,
- informacije. 6. Aktivatori su pokretni elementi u
logističkom sistemu. 7. Vozila, transportna i pretovarna
sredstva kao aktivni elementi veze posmatraju se kao
aktivatori kod modeliranja tokova materijalnih dobara,
jer često materijalna dobra i osoblje ne „teku“ kroz
sistem pojedinačno i nisu objekti upravljanja već su
objekti transportnih i pretovarnih sredstava koji treba
da ih prihvate. 30. KARAKTERISTIKE ELMENATA
LOGISTIČKOG SISTEMA 1. U osnovi možemo
razlikovati stabilne i pokretne (mobilne) elemente.
Stabilni elementi su: - Izvori i ušća, - Elementi
akumulacije, - Elementi usporenja, - Elementi
grananja, - Pasivni elementi veze, - Aktivni elementi
veze, - Elementi koji prikupljaju informacije, -
Elementi za prenos informacija, - Elementi za obradu
informacija, - Elementi za čuvanje informacija, -
Elementi za prikazivanje informacija. Pokretni
elementi su: - materijalna dobra, - informacija. 2.
Aktivatori su pokretni elementi u logističkom sistemu.
Aktivatori se razlikuju po svojoj vrsti. Karakteristike
aktivatora koji se krećuu logističkim sistemima su
važna osnova za izbor sistema i upravljanje procesima.
3. Kod izvora i ušća u okviru radnog režima se definišu
vremenski intervali u kojima su izvori spremni za
predaju, a ušća za prihvat dobara. 4. U zavisnosti od
agregatnog stanja / tereti mogu biti: - tereti u čvrstom
stanju, - tereti u tečnom stanju, - tereti u gasovitom
stanju. 5. Prema kriterijumu prebrojivosti tereti mogu
biti: - komadni tereti, - rasuti tereti, - masovni tereti. 6.
Prema kriterijumu škodljivosti tereti mogu biti: -
opasni tereti. 7. Prema kriterijumu vrednosti osnovne
vrste dobara su: - dobra visoke vrednosti. 8. Rang
aktivatora označava postojanje prioriteta za tokove
aktivatora kroz sistematsku mrežu. 9. Osetljivost nekog
aktivatora označava mogućnost sastavljanja raznih
vrsta dobara za utovar. 10. Geometrija aktivatora se
određuje svojom dužinom, težinom, visinom a u datom
slučaju i svojim presekom i geometrijskim oblikom.
11. Ukupnost aktivatora je određena količinom dobara,
ljudi ili informacija. 12. Kod izvora i ušća u okviru
radnog režima se definišu vremenski intervali u kojima
su izvori spremni za prodaju, a ušća za prihvat dobara.
13. Pristupačnost izvorima i ušćima se određuje
rasporedom i oblikom u sistemu. 14. Koordinate
lokacija izvora i ušća predstavljaju za aktivatore,
informacije o položaju mesta potrošnje i potreba. 34.
ELEMENTI LOGISTIČKIH SISTEMA
KARAKTERISTIKE PASIVNIH I AKTIVNIH
ELEMENATA VEZE 1. Važna kvalitativna osobina
pasivnih elemenata, veze je mogućnost pomene
redosleda transportnih tokova. Kod pasivnih elemenata
veze, koji poseduju pogonska transportna sredstva sa
prinudnim vođenjem, nije neophodna mogućnost
promene redosleda. 2. Tek sa umetanjem dodatnih
elemenata grananja omogućava se promena redosleda
tokova. Pasivni elementi veze bez prinudnog vođenja
omogućavaju promenu redosleda tokova kada
geometrijski podaci ovo dozvoljavaju. 3. Kvantitativne
osobine geometrije veza i opterećenja određuju
uglavnom koja i koliko vozila mogu da se kreću preko
ove veze. 4. Kod aktivnih elemenata veze, pomoću
režima rada je označena njihova sposobnost da
prihvate aktivatore na izvoru kao i da izvrše njihovo
prenošenje između izvora i ušća. - Aktivni elemetni
τ
veze, koji su sposobni da u određenom vremenu T
između tačke Tl i Te sa = (Te – Tl) >>0 u svakom
momentu Ti; Tl ≤ Ti ≤ T istovremeno prihvate
aktivatore na izvoru, da ih potom od izvora prevezu do
ušća i da ih tako prodaju, odlikuju se neprekidnim
(kontinualnim) načinom rada. 5. Aktivni elementi veze
karakterišu kontinualne transporere kao sredstva sa
neprekidnim načinom rada (kontinualnim dejstvom). 6.
Aktivni elementi veze koji su u svakom momentu Ti
uvek spremni da samo na izvoru prihvate ili na ušću da
predaju ili pak da na nekom određenom mestu između
izvora i ušća realizuju prenošenje aktivatora, poseduju
prekidan (diskontinualni) režim rada. Oni spadaju
stoga u klasu diskontinualnih transportera (avioni,
plovila...) preduzeća 33.34. ELEMENTI
LOGISTIČKIH SISTEMA KARAKTERISTIKE
GRANANJA I PASIVNIH I AKTIVNIH
ELEMENATA VEZE 1. Grananje funkcija u robnim
tokovima omogućavaju sledećih 5 funkcija: 1).
Funkcija nakupljanja, 2). Funkcija raspodele, 3).
Funkcijapromene redosleda, 4). Funkcijapromene
pravca kao i 5). Funkcija ukrštanja tokova. 2. Primer
grananja tokova kada se vrši promena redosleda. 3.
Najvažnija kvantitaativna osobina elemenata granjanja
je njihov način rada. Razlikujemo: - Elemente
granjanja se naprekidnim (kontinualnim) načinom rada,
- Elemnte gananja sa prekidnim (diskontualnim)
odnosno pojedinačnim načinom rada. 4. Elementi
grananja sa neprekidnim načinom rada u komfliktnim
područjima omogućavaju protok bez kašnjenja. 5.
Elementi razdvajanja sa prekidnim načinom rada
prekidaju protok robe da bi izvršili razdvajanje. U tom
slučaju element grananja je zauzet sve do ponovnog
vraćanja na polaznu poziciju. 6. Trajanje zauzetosti je
važna kvantitativna karakteristika koja u značajnoj
meri određuje propusnu sposobnost elementa grananja.
7. Važna kvalitativna osobina pasivnih elemenata veze
je mogućnost promene redosleda transportnih tokova.
Tek sa umetanjem dodatnih elemenata grananja
omogućava se promena redosleda tokova. 8. Kod
aktivnih elemenata beze pomoću režima rada je
označena njihova
sposobnost da prihvate na izvoru kao i da izvrše
njihovo prenošenje između izvora i ušća. 9.
Kontinualni transporteri su aktivni elementi veze sa
neprekidnim načinom rada. Kontinualni transporteri
mogu biti: - bez sopstvenog pogona, - sa mehaničkim
pogonom, - sa fluidnim pogonom 10. Dikontinualni
transporteri su aktivni elementi veze sa prekidnim
načinom rada.
35.36.ELEMENTI LOGISTIČKIH SISTEMA
KARAKTERISTIKE RADNOG PODRUČJA I
SPOSOBNOST PRIJEMA ODNOSNO PREDAJE 1.
Radno područje nekog aktivnog eementa veze
obuhvata količinu i lokaciju izvora i ciljeva, koji se
mogu međusobno povezati preuzimanjem aktivatora na
izvoru njihovim prenošenjem od izvora do ušća i zatim
njihovom prodajom na ušću. Pristupom se pravi razlika
između radnog područja: - u obliku tačaka, - u obliku
linija, - u obliku mreže, - u obliku površine i, - u obliku
zapremine. 2. Pod pojmom aktivator podrazumevamo
materijalna dobra kao pokretne elemente. 3.
Sposobnost prijema odnosno predaje nekog aktivnog
elementa veze karakteriše mogućnost samostalnog
preduzimanja aktivatora odnosno njihove prodaje. -
Ovde se pravi razlika između: - Sposobnost aktivnog
prijema odnosno predaje u, - Sposobnosti pasivnog
prijema odnosno predaje. 4. U pogledu pogodnosti
aktivnih elemenata veza pravi se razlika između: -
specijalizovanih elemenata veze kada su određeni
aktivatori u pitanju i, - u najširem smislu, univerzalno
upotrebljivi elementi veze. 5. Kvantitativne osobine
aktivnih elemenata veze kao što su dimenzija,
sposobnosti poverenja kao i parametri potretljivosti
(ubrzanje, brzina), imaju bitan uticaj na sopstvenu
upotrebljivost za rešavanje konkretnih transportnih
zadataka kao i planirani protok. 37. ELEMENTI
LOGISTIČKIH SISTEMA PRIKUPLJANJE
INFORMACIJA 1. Elementi za prikupljanje
informacija u logističkim sistemima imaju zadatak, pre
svega, da daju podatke o aktivatorima i aktivnim
elementima veze. 2. Merne veličine koje se koriste za
prikupljanje informacija o logističkim sistemima mogu
biti kvantitativna fizička veličina (masa, zapremina,
brzina) tako i kvalitativne identifikacione karakteristike
(vrsta robe, broj vagona, mesto opredeljenja). 3.
Prikupljanje mernih valičina može se izvršiti: -
pretvaranjem fizičkih veličina u merne vrednosti, -
očitavanjem mernih vrednosti od strane čoveka i
njihovim manuelnim unošenjem preko odgovarajućeg
aparata za prikupljanje podtaka kao i, - automatsko
preuzimanje podata sa nosioca podataka, koji su
smešteni na aktivatorima ili aktivnim elementima veze.
4. Odgovarajuća tačnost u prikupljanju podataka
obezbeđuje se pomoću elementa za prikupljanje
informacija, odnosno sigurnosti prikupljanja kao
dimenzija i masa aparata za prikupljanje podataka,
imaju značajnu ulogu u odlučivanju o njihovoj
upotrebi. 5. Pri međusobnom razdvajanju logističkih
procesa, često je korisno upotrebiti mobilne aparate za
prikupljanje podataka, koji se mogu koristiti na licu
mesta, gde se već nalaze aktivatori odnosno aktivni
elementi veze. 6. Komunikacioni elemeni su elementi
za prenos informacija i oni ostvaruju prenos
informacija. - Telekomunikacijama se mogu prenositi:
- Podaci, - Tekst, - Slike. 7. Osnovni komunikacioni
subjekti su kako mašine tako i kompjuteri. 8. Za
povezivanje u korisničku mrežu raznih korisnika na
velikim udaljenostima, koriste se svetska
komunikaciona mreža (WAN-Wide Area Networks),
dok se na relativno malim rastojanjima koriste lokalne
mreže (LAN – Local Area Networa). 9. Vezano za
logističke sisteme, značajni su sledeći principi
prenošenja: - Tradicionalno električno prenošenje
govora pomoću vodova, u datom slučaju i podataka i
slika, preko faks mreže., - Električni prenos tekstova
pomoću vodova putem teleks mreže, - Električno
prenošenje podataka pomožu vodova preko specijalne
mreže za prenos podataka. - Beskontaktno
elektromagnetsko prenošenje informacija pomoću
radija kao i, - Beskontaktno optičko prenošenje
informacija pomoću izfracrvenih zraka. 10. Za
ostvarivanje komunikacije pri primeni raznih principa
za prenos podataka, potrebni su specijalni aparati
locirani u krajnjim tačka – takozvani krajnji aparati. 11.
Za jedinicu mere brzine prenošenja podataka koristi se
BOD (BAUD) bit/sekundi. 12. Uvažavanje određenih
standarda je neophodan uslov za ostvarivanje uspešne
telekomunikacije. Pored usklađivanja tehničkih mesta
preseka ovde spadaju i zapisnici o prenošenju kao
sveukupna definicija i pravilo za razmenu podataka
između komunikacionih partnera. Polazna tačka za
standardizovanja je OSI – referancni model sa svojih
sedam funkcionilnih nivoa za komunikaciju podataka
između sistema za obradu podataka. 13. Elementi za
obradu informacija su računari koji se upotrebljavaju u
logističkim informacionim i upravljačkim sistemima.
Pomoću postojeće baze sistema i instaliranih
namenskih programa za obradu podataka, oni
omogućavaju određeni obim funkcija u obradi
podataka. Na taj način, kod postavljenih zadataka iz
stručne oblasti, korisnik može realizovati relevantne
funkcije uz podršku obade podataka. - Radna
sposobnost računara se meri brzinom obrade i
raspoloživim kapacitetom memorije. 14. Elementi za
čuvanje informacija su potrebni za čuvanje programa i
podataka. Kao medijum za čuvanje koriste se
magnetna traka, magnetna ploča, disketa, optička
memorija ili CD ROM. Kod medija za čuvanje
informacija gustina čuvanja (memorisanja) i vreme
pristupa memor9isanim informacijama su važne
kvalitativne karakteristike. 15. Za davanje i
prezentaciju informacija stoje na raspolaganju
odgovarajući mediji za davanje informacija: - aparati
sa ekranima, - LCD displeji, - štampači, - ploteri, -
aparati za govorno davanje informacija. Važni
kvantitativni kriterijumi su, između ostalog, mogućnost
rezolucije, sposobnost obojenja i dimenzija aparata. 40.
GLAVNI PRAVCI RAZVOJA SISTEMA LOGISTIKE
PREDUZEĆA PODSISTEM LOGISTIKE
DISTRIBUCIJE 1. Logistika distrubucije se bavi
izučavanjem pitanja vezanih za distribuciju robe od
skladišta gotovih proizvoda, odnosno od proizvodnje
do kupca (potrošača). U ovom slučaju se, pre svega,
radi o realizaciji visokog stepena spremnosti isporuke
uz istovremeno malu zalihu skladišta. 2. Kada je u
pitanju skladištenje robe mogu se očekivati sledeći
razvojni trendovi: - smanjenje velikog stepena
skladištenja gotovih proizvoda i nivoa snabdevanja, to
jest koncentracija skladišta kao posledica pojave
kvalitetnijih i efikasnijih komunikacionih sistema. 3.
Kada je u pitanju javni transport robe i transport robe
za sopstvene potrebe mogu se očekivati sledeći
razvojni trendovi: - povećanje obima integrisanje
distribucije različitih roba u transportu (zbirni
transport). Naime, mnogim kupcima je sasvim
svejedno ko doprema robu i koje se druge robe
istovremeno nalaze sa njegovom robom na istom
transportnom sredstvu. - Sopstveni vozni park
pojedinih preduzeća ne predstavlja uvek najbolje
troškovno rešenje. Trend u pravcu korišćenja spoljnog
prevoznika i to, pre svega na području distribucija
komadne robe. 4. Kada je u ptianju logistika preduzaća
mogu se očekivati sledeći razvojni trendovi: -
logistička preduzeća sve značajnije proširuju strukturu
ponude svojih usluga na unutrašnjem i međunarodnom
tržištu kao što su na primer poslovi komisioniranja ili
fakturisanja. 41. GLAVNI PRAVCI RAZVOJA
SISTEMA LOGISTIKE PREDUZEĆA PODSISTEM
LOGISTIKE SKLADIŠTA 1. Potpuno automatska
skladišta primenjivaće se uglavnom u velikim
preduzećima koja se bave skladištenjem i distribucijom
robe kao i u skladištima koja su integrisana u proces
proizvodnje. 2. Konvencionalna skladišta paleta i
malih delova vrše intenzivnu elektronizaciju viljuškara
u pravcu firmiranja transportnih sistema bez vozača
(fantomski viljškari) na osnovu integracija podataka u
realnom vremenu preko infracrvenih ili radio signala sa
veoma povoljnim uslovima za dalji perspektivni
razvoj. 3. Zadaci unutrašnjeg transporta se u sve većem
obimu sprovode induktivno upravljanim vozilima za
transport bez bozača ili primenom automatskih
viljuškara. 4. Komisioniranje delova unificirane
veličine i jednostavnih oblika, zbog poboljšanja
senzorske tehnike, obavlja se u sve većem obimu
pomoću robota. 5. Korišćenjem logističkog pristupa
unutar preduzeća mogu se ostvariti sledeći rezultati: -
Inicijativa i podsticaji za poboljšanje kvaliteta
asortimana, - Poboljšanje prisustva na tržištu, -
Smanjenje zaliha roba na svim nivoima, - Skraćenja
vremena reagovanja na zahteve i vremena protoka, -
Smanjenje troškova proizvodnje smanjenjem obima
robe u procesu proizvodnje kao i većim stepenom
integracije nabavke, proizvodnje i distribucije., -
Poboljšanje organizacije rada na području skladištenja
i distribucije, - Korišćenje ekonomičnijih logističkih
sistema sredstava za proizvodnju i postrojenja. -
Povećanje ukupne produktivnosti preduzeća, -
Međusobno informaciono povezivanje svih subjekata u
logističkom lancu, - Viši nivo svesti o značaju troškova
i rezultata funkcionisanja u svim nivoima 44.
POZNAVANJE METODSKIH POLAZIŠTA U
FORMULISANJU LOGISTIČKIH STRATEGIJA 1.
Metodska polazišta, koja se mogu koristiti za
formulisanje logističke strategije preduzeća su; vizija i
uzor, koncepš životnog cikljusa proizvoda, Porterove
osnovne strategije, lanac vrednosti i Portfolio-modeli.
2. Portfolio metode koje se koriste kao metode
polazišta u formulisanju logističkih strategija: - matrica
tržišnog učešća i porasta pržišna. 3. Osnovni metodski
koraci logističkog portfolia koji se koriste za
određivanje strateškog značaja logistike u preduzeću
su: - određivanje atraktivnosti logistike, - definisanje
logističke kompetencije, - predstavljanje strandardne
strategije u logističkom portfoliju. 4. Atraktivnost
logistike je pokazatelj veličine uspeha odnosno uzraz
potencijala uspeha, koji može biti ostvaren
organizovanjem optimalno oblikovane logistike u
nekom preduzeću. 5. Logistika ima visoku atraktivnost
ako jedno preduzeće može da ostvari željenu
konkurentsku prednost angažovanja logistike. 6.
Logistička atraktivnost je prvenstveno determinisana
mogućim smanjenjem troškova (atraktivnost
logističkih troškova a potom mogućim povećanjem
učinka (atraktivnost razlikovanja pomoću logistike). 7.
Atraktivnost logističkih troškova obuhvata: -
istraživanje visine logističkih troškova, - analizu
značaja uštede u troškovima. Logistička atraktivnost se
određuje sučeljavanjem atraktivnosti diferenciranja
pomoću logistike, sa jedne strane, i atraktivnosti
logističkih troškova, sa druge strane. 8. Razvoj jedne
logističke strategije je utoliko atraktivnije ukoliko je
sniženje troškova logistike veće. 9. Atraktivnost
logističkih troškova rezultira iz vrednosti, to jest
određuju je dva aspekta: - uticaj logističkih troškova, -
značaj promene logističkih troškova. 10. Uticaj
logistike na povećanje učinka preduzeća se miže
ostvariti optimalnim oblikovanjem logistike. 11. U
kriterijume istraživanja diferencijanja pomoću logistike
spadaju: - visoka tačnost isporuke, - sigurnost
isporuke, - brzina isporuke, - fleksibilnost isporuke.
Logistička atraktivnost se određuje sučeljavanjem
atraktivnosti diferenciranja pomoću logistike, sa jedne
strane, i atraktivnosti logističkih troškova, sa druge
strane. 12. Logisitička kompetencija je sposobnost
jednog preduzeća da koristi logistički koncept u
planiranju i realizaciji svojih aktivnosti. 13. Logistička
kompetencija utiče na logističku strategiju pošto je
logistička kompetencija određena rezvojnim
mogućnostima preduzeća. 14. Logistička kompetencija
je pogodan instrument za pozicioniranje preduzeća sa
aspekta konkurentnosti. 15. Ako se pobliže pogledaju
faze razvoja u uvođenju logističkog koncepta u
posmatrano preduizeća, odnosno primena logističkog
pristupa, tada se može utvrditi da sa porastom vremena
protoka i sa povećanjem intenziteta sa kojim se radnici
nekog preduzeća suočavaju sa logistiko, raste i
logistička kompetencija. 16. Za određivanje logističke
kompetencije koriste se sledeći kriterijumu: - količina
informacija, - broj pilot projekata, - uvažavanje
logističke u organizacionoj strukturi. 17. Klasifikacija
logističke kompetencije: - PRED-LOGISTIČAR –
nekordinirano izvršavanje zadataka opsluživanja bez
orijentacije preduzeća na tokove, - LOGISTIČKI
ZAINTERESOVAN – početna zainteresovanostza
logistiku (poseta seminarima). Prve pilot studije. -
LOGISTIČAR POČETNIK – pojedinačna realizacija
logističkog pristupa. Proučavanje ukupnog koncepta
logistike preduzeća. - NAPREDNI LOGISTIČAR –
primenjen celovit koncept logistike. Započet izlazak
izvan granica preduzeća. - LOGISTIČAR
PROFESIONALAC – realizacija stečenih iskustvenih
efekata u logistici. Široko prodiranje logističkog
pristupa u preduzeću, -POST – LOGISTIČAR –
organizacijsko vraćanje pružanja usluga u područje
funkcija. Projektna odganizacija u logistici u uslovima
promena u protoku robe. 45. METODSKA
POLAZIŠTA U FORMULISANJU LOGISTIČKIH
STRATEGIJA KONCEPT ŽIVOTNOG CIKLUSA
PROIZVODA 1. Životni ciklu nekog proizvoda deli se
na osedeće faze: - Faza uvođenja, - Faza rasta, - Faza
rzelosti, - Faza zasićenja, - Faza degeneracije, - Faza
3
prekida proizvodnje. 2. U različitim fazama životnog
ciklusa, logistika izvršava različite zadatke. Tako fazu
uvođenja nekog proizvoda karakteriše borba za
prihvatanje tog proizvoda od strane kupaca tako da
logistika, pre svega, mora osigurati zadovoljavajuću
raspoloživost tih proizvoda na tržištu. Tošto je ova faza
često praćena odgovarajućim izmenama na proizvodu i
pošto su visina i struktura potražnje izuzetno
nepouzdani, postavljau se visoki zahtevi za
odgovarajućom fleksibilnošću logistike. U fazi rasta i
zrelosti dominantni ciljevi logistike zavise od izabrane
konkurentske strategije. Fazu rasta karakteriše
intenzivan porast obima proizvodnje pa time i zahteva
za odgovarajućim logističkim uslugama dok fazu
zrelosti karakteriše dostignut visok nivo proizvodnje i
saglasno tome obimne potrebe za logističkim uslugama
visokog nivoa. Nasuprot prethodnoj fazi, fazu
zasićenja karakteriše smanjenje prometa. U ovoj fazi
životnog ciklusa proizvoda traže se mogućnosti
prvenstveno za smanjenje logističkih troškova. U tim
uslovima samo ješ jlavnim kupcima se može ponuditi
visok nivo usluge. Fazu degeneracije karakteriše dalji
drastičan pad prometa. U ovoj fazi proizvod na tržištu
ostvaruje gubitke a nivo logističkih usluga je sveden na
nužni minimum. U narednoj fazi prekida proizvodnje
dolazi definitivno do prekida proizvodnje datog
proizvoda. 3. Kriva životnog ciklusa proizvoda sa
karakterističnim fazama. 46. METODSKA
POLAZIŠTA U FORMULISANJU LOGISTIČKIH
STRATEGIJA PORTEROVE OSNOVNE
STRATEGIJE 1. Konkrentska prednost odnosno
izdizanje iznad konkurenata može se ostvariti
smanjenjem troškova ili kvalitetom ponuđenih usluga.
Pritom se kao prostor konkurentske utakmice mogu
pojaviti ukupno tržišta ili pojedini delovi tržišta.
Strategija upravlja troškovima i strategija
diferenciranja se naziva Porterove osnovne strategije.
2. Strategija upravljanje troškovima je karakteristična
po tome što se sopstveni nivo cena drži ispod nivoa
cena najvažnijih konkurenata. Preduslov za primenu
ove strategije su visoko sopstveno učejšće na tržištu i
njegov ekspanzivan razvoj, zatim visoka tačnost
dobijanja i nizak nivo vezivanja kapitala. Glavni
hedostatak ove osnovne strateške koncepcije je njena
nedovoljna fleksibilnost. 3. Kod strategije
diferenciranja se pokušava obezbediti konkurentnost
pomoću ospecifičnih krakteristika, kao što su visok
kvalitet proizvoda i učinka usluge, i na taj način izvršiti
svesno odvajanja (diferenciranja) od konkurenata. 4.
Naime, unutar malih tržišnih segmenata, zavisnosti od
određenih uslova u okruženju i u preduzeću, može se
primenjivati jedna od dve napred spomenute osnovne
strateške koncepcije. U zavisnosti od izabrane osnove
strategija preduzeća, dobijaju se i različiti zahtevi za
izbor adekvatne logističke strategije. 5. Zahtevi koji se
postavljaju logističkoj strategiji preduzeća u pogledu
ciljeva logističkog sistema, ako se opredelimo za
strategiju diferenciranja pomoću troškova su: - brza
isporuka, - isporuka očekivane količine, - visoka
raspoloživost, - sposobnos prilagođavanja kupcima. 6.
Strategije sa aspekta logistike nabavke su: - pouzdani
dobavljai u odnosu na: 1. raspoloživost robe koja se
nabavlja, 2. otvorenost prema problemima primalaca
robe. 7. Strategija u pogledu politike zaliha: -
Regionalno formiranje zaliha, kako bi se brzim
isporukama ostvarila visoka prisutnost na tržištu. 8.
Strategija u pogledu politike transporta: -
Kombinovanje različitih transportnih sredstava, -
Formiranje transportnih sistema za hitne slučajeve. 9.
Strategija u pogledu ciljeva skladišnog sistema: - Često
višestepeni sistemi: skladište u prizvodnji, centralno
skladište i regionalno skladište. 52. SISTEMI ZA
SPOLJNI TRANSPORT METODE TRANSPORTA I
NJIHOVE OSNOVNE KARAKTERISTIKE SA
LOGISTIČKOG ASPEKTA 1. Za prevoz robe na
rastolaganju stoji više nosilaca transporta: - Drumski
transport, - Železnički transport, - Vezdušni transport, -
Kombinovani transport, - Cevni transport. 2. Prednosti
javnog teretnog drumskog transporta sa logističkog
aspekta su njihova fleksibilnost u odnosu na
promenljive transportne zadatka i njihova sposobnost
prilagođavanju vremenu prijema. Zbog toga su po
pravilu, kod drumskih teretnih vozila kraća vremena
stajanja i opsluživanja nego kod ostalih transportnih
sredstava. 3. Nedostaci drumskog terenog transporta
su: zavisnost od vremenskih uslova i saobraćajnih
smetnji, ograničen obim transporta, kao i isključenje
nekih opasnih terta. 4. Fabrički transport (odnosno
transport za sopstvene potrebe) obuhvata transport
sopstvene robe, sa sopstvenim vozilima, sa sopstvenim
osobljem i za sopstvene potrebe. 5. Liberalizacijom
evropskog drumskog transportnog tržišta došlo je do
sledećih promena: - Pojednostavljenje pristupa tržištu,
- Postepeno opadanje zabrane kabotaže i
omogućavanje pojedinačnih aktivnosti na transportnom
tržištu jedne zemlje od strane transportnih preduzeća
koja nisu domaća, - Dodatno regulisanja cena pomoću
tarifa čvrsto vezanih, - Pojednostavljenje graničnih
formalnosti. 6. Prednosi liberalizacije evropskog
drumskog transportnog tržišta. - Ove promene će
dovesti do znatnog povećanja ponude transportnih
usluga kako u prekograničnom toki i u unutrašnjem
saobraćaju. Preko otvorene konkurencije i boljih
mogućnosti iskorišćenja delova tržišta, može se
računati sa smanjenjem troškova transporta. -
Nedostaci liberalizacije evropskog drumskog
transportnog tržišta: - Visoko razvijena ponuda
saobraćajnih usluga u Zapadnoj Evropi pokazuje da je
osnovna slabost nedostatka infrastrukture. Uska grla u
kapacitetima za logističke usluge u većini evropskih
zemalja nastaju na primer u odnosu na neophodnu
pokrivenost površina sistemom za komadne terete.
Zbog toga dolazi kod sezonskih preoptereženja, do
gubitaka kvaliteta sa aspekta tačnosti i pouzdanosti. -
Nedostaci se ogledaju i u preopterećenosti puteva u
oblastima gde se vrši nakupljanje robe. Dodatno se
javljaju problemi u tranzitnom saobraćaju a taj problem
se naročito jasno uočava u saltskim zemljama. Zbog
toga je transportna dispozicija jako otežana a isporuka
JUST IN TIME je uvek problematična. - nedovoljna
standardizacija u informacionim komunikacionim
sistemima u evropskom pransportu predstavlja sledeću
slabu tačku. Sa izgradnjom mreže u jednom nizu
zemalja u kojima EOP sistem velikih štpeditera radi na
visokom nivou, može se računati tek kroz nekoliko
godina. 7. Železnički tertni transport se primarno
realizuje od strane državnih železnica. - Prednosti
železničkog teretnog saobraćaja se ogledaju u
transportu većih tovarnih jedinica nego u drumskom
transportu i nezavisnost od svakodnevnog
saobraćajnog stanja na putevima kao i mogućnost
prevoza opasnih tereta. Sa druge strane, zbog
ograničenja ranžirne manevre i vezanost za redove
vožnje i brzinu transporta, železnički tertni transport se
maročito koristi na dugim prugama za prevoz većih
količina tereta. 8. Prednosti unutrašnje (rečna) plovidbe
su visoke sposobnosti za masovni prevoz i povoljni
transportni troškovi nalaze se naspram nepovoljnosti
zbog ograničene mreže puteva i nepostojanja
pristaništa na odredištu, što povećava troškove
rukovanja i pretovara. 9. Pomorski transport ima veliki
znajač u uvozu i izvozu roba koji obavljaju industrijska
i trgovinska preduzać. Njegovo težište je u efektima
povoljnih cena u transportnim čvorištima kod
masovnih tereta na dugim linijama, naročito u
interkontinentalnom transportu tereta koji su vezani za
ograničeno vreme ili tereta sa cpecijalnim svojstvima
koja iskljujuju ostale vidove transporta. To pravilu, na
osnovu dugačkih vremena transportovanja i relativno
vesokih transportnih opterećenja, postavlja se relativno
visok zahtev za pakovanjem robe u pomorskom
transportu. - Porast značaja pomorskog transporta i u
buduće će biti određen rastom stepena kontenerizacije
tovara i nezaobilaznom ulogom ovog vida prevoza u
interkontinentalnom transportnom lancu. 10. Pomorski
transport u svetskim razmerama se sastoji do većeg
broja različitih delova tržišta od kojih će biti
spomenuta samo dva najvažnija. Dok se kod slobodne
plovidbe (tramperske plovidbe) radi o pogodnosi koje
pruža specijalizovani transport velike mase tereta, kod
linijske plovidbe se radi o utvrđenim maršutama koje
se planski opslužuju. Za poslednje se moraju plaćati
odgovarajuće prevozna tarife u utvrđeno vreme.
Nasuprot tome, transportni troškovi se kod slobodne
polovidbe definišu za svaki pojedinačni slučaj i
definišu u ugovoru o prevozu (ugovor o čarteru). 11.
Vazdušni teretni transport nudi vrlo velike brzine
transporta i velike transportne kapaciteta kao i
relativno veliku nezavisnot od stanja u vazdušnom
saobraćaju i uticaja vremena (meteorološkog). Ipak su
vremena sletanja i uzletanja utvrđena tako da manja
pomeranja rokova isporuke mogu da dovedu do većeg
pomeranja dooprema. Sem toga vezdušni transport nosi
sa sobom znatno povećanje troškova. - Od svih
transportnih metoda avion ima najkraće vreme
transporta od stanice do stanice. Ovo vremensko
učešće ipak čini samo 10 % od ukupnog vremena za
transport od mesta isporuke do mesta prijema. Ostalih
90 % otpada na pripremu i odpremu, kukovanje i
carinjenje. - Težište vezdušnog transporta čine
relativno male pošiljke kao i hitne pošiljke ili pošiljke
koje imaju veliku vrednost. 12. Kao vrste
kombinovanog transporta razlikujemo: - Kombinovani
kontenerski transport, - „HUCKE-PACKA“ transport, -
RO/RO (ROLL-ON/ROLL-OFF) transport, - LASH –
transport. 13. Kod kombinovanog kontenerskog
transporta se roba u kontenerima otprema sa više
ptrnsportnih sredstava. Na žalost transportnih sud se
mora pretovariti sa jednog sredstva transporta na
drugo. Pri tom su moguće skoro sve kombinacije
između železničke, drumske, brodske i vazdušne
vožnje. - Kod Hucke – Pack transporta međusobno se
povezuje drumski i železnički transport. Put od mesta
utovara do pretovaranog mesta i od ciljne železničke
stanice do primaoca obavlja se pomoću kamiona, a
između železničkih stanica transport se obavlja
železnicom. Pri tom su se razvile tri tehnike. Kod
pokretne autostrade se kompletni kamioni ili sedlaste
prikolice transportuju na specijalnim železničkim
vegonima. Kamioni dospevaju na vagone preko
specijalnih rampi. Po pravilu vozač prati svoj kamion u
vagonima za spavanja. Da bi se postigao povoljan
odnos između korisnog tereta i ukupne težine kod
sedlastnih prikolica vučna vozila se ne transportuju
železnicom. Utovar sedlastih prikolica se, po pravilu,
vrši pomoću dizalica. Sledeći način HUCKE-PACK
transporta je transport sa izmenjenim sudovima. Pri
tom se radi o nesamostalnim povarnim jedinicama,
koje se mogu upotrebiti sa kontenerima, koji se
pomoću dizalice pretovaraju sa kamionima na
železničke bagone i obratno. - Kod RO/RO (ROLL –
ON / ROLL OFF) transporta se kopnena vozila na delu
kupnog puta prevoze plovilima rečnog ili pomorskog
transporta. - LASH-transport (kombinovani je
kombinacija između unutrašnj i pomorske plovidbe.
Ovde pomorski brodovi, uz pomoć dizalice ili po
principu uplovi u / isplovi iz, preuzimaju tovar sa
brodova unutrašnje plovidbe. 14. Prednost
kombinovanog transporta leže u mogućnosti
iskorišćenja specifičnih prednosti transportnih
sredstava koja učestvuju u transportnom lancu. - Kao
slabost treba navesti da je ukupno vreme
kombinovanog transporta tereta višestruko duže nego
kod uključenja isključivao jedno nosioca transporta.
Tako nastaje dodatno trošenje vremena za proces
pretovara, vreme čekanja na pretovarnim stanicama ili
lukama kao i vezivanje za redove vožnje. Objašnjenje
ove slabosti nalazi se u porastu dužine linija u
kombinovanom transportu. 15. Za razliku od dosada
istraživanih nosilaca transporta, kod cevnog transporta
transportni put, transportni sud i transportnao sredstvo
čine jednu jedinicu. Za transport tereta se koristi
zemljina teža ili odgovarajući stacionarni uređaji.
Cevovod se koristi naročito za prenos vode, nafte,
naftnih defivata i zemnog gasa. - sistemi cevovoda su
izričito sredstva masovnog transporta a njihva primena
je opravdana kod kontinualnog transporta. Kapacitet
rezultira iz preseka cevi i brzine transporta. 16. Cevni
transport pokazuje čitav niz prednosti, i to: - Visoku
pouzdanost, - Dovoz terta nezavisi od vremenskih
uslova, - Kod podzemnog postavljanja se ne koristi
poljoprivredno, - Mala opasnost od zagađenja vazduha
ili vode kada je ispravna konstrukcija i ako se pažljivo
radi. - Vanredno nizak nivo buke. -- Zbog visokih
fiksnih troškova cevnog transporta i njegove niske
prilagodljivosti, cevovode isključivo grade i održavaju
korisnici. 58. VRSTE SKLADIŠTA I SKLADIŠNE
FUNKCIJE 1. / 2. Prilikom skladištenja posebno treba
obratiti pažnju na sledeća odluke o zalihama: - Oprema
skladišta uključujući i upravu i upravljanje, - Obim
centralizacije skladišta, - Držanje sopstvenog skladišta
ili skladišta u tuđem vlasništvu, - Lokacija skladišta, -
Visoke skladišne zalih 3. Osnovni zadatak nakog
skladišta se sastoji u ekonomskom usaglašavanju
različito dimenzionisanih tokova tereta. 4. Motivi
držanja skladišta su: 1). Funkcija izjednačavanja, 2).
Funkcija sigurnosti, 3). Funkcija razvrstavanja, 4).
Špekulativna funkcija, 5). Funkcija dorade. 5. Funkcija
izjednačavanja je značajna u slučaju pojave
međusobnog odstupanja potrebe za materijalom i
njegovog priticanja u količinskom smislu i / ili u
odnosu na vremensku raspodelu. 6. Funkcija sigurnosti
je značajna u slučaju pojave nepredvidivih rizika u
poku proizvodnje uz oscilacije potreba na tržištu
prodaje i zakašnjenja isporuka na tržištu nabavke. 7.
Funkcija razvrstavanja je značajna kod oblikovanja
asortimana robe u trgovini ili kod oblikovanja vrsta
proizvoda u industrijskim preduzećima odnosno kad
raspoloživi materijal na tržištu, sa proizvodno
tehničkog aspekta, ne odgovara zahtevima. 8.
Špekulativna funkcija je značajna u slučaju kada se
očekuje povećanje cena na tržištu nabavke ili tržištu
prodaje. 9. Funkcija dorade je značajna u slučaju kada
kod uskladištenih tereta dolazi do promene kvaliteta.
Ovde se radi o skladištima proizvoda, pošto se u tim
skladištima odvijaju pojedini proizvodni procesi. 10.
Skladišta se prema mestu u procesu stvaranja vrednosti
mogu klasifikovati na: - Ulazna 8nabavna) skladišta, -
Međuskladišta, - Prodajna skladišta. 11. Prema stepenu
centralizacije razlikujemo centralizovana i povezuju prednosti slaganja u blokovima i regalnim
decentralizovana skladišta. 12. Skladišta se sa aspekta
predmeta sortiranja dele na skladište materijala i
skladišta gotovih proizvoda (robe). 13.
Skladišta se prema broju potencijalnih potrošača
dela na opšte skladište, pripremno skladište i pomoćno
skladište. 14. Skladišta se sa aspekta zaštite skladišne
robe od atmosferskog dejstva dele na skladište u
zatvorenom prostoru 8zgradama) i skladište na
otvorenom prostoru. 15. Skladišta se sa obzirom na
njihovu lokaciju dele na spoljno skladište i unutrašnje
skladište. 16. Skladišta se prema subjektu upravljanja
(vlasništvu) dele na sopstveno skladište i tuđe
skladište. 58. VRSTE SKLADIŠTA I SKLADIŠNE
FUNKCIJE 6. Funkcija sortiranja kod skladišta
materijala obuhvata raspoređivanje različitih vrsta ili
grupa artikala, čine se istovremeno relativno
jednostavno upravlja zalihama i vrši njihova kontrola.
7. Dok opšta skladišta isporučuju tražene materijale
svim bitnim mestima potrošnje u okviru preduzeća,
dotle skladišta pripreme daju tražene materijale iz
svojih zaliha samo jednom definisanom krugu
potrošača. Trgovinska skladišta sadrže samo zalihe
robe za određene stepene proizvodnje i radne procese.
9. Ukoliko se skladište nalazi prostorno unutar fabrike,
govorimo o unutrašnjem (internom) skladištu. Spoljna
skladišta se grade zbog nedostatka prostora na matičnoj
lokaciji ili služe zato da skrate velika rastojanja između
preduzeća i njihovih (spoljnih) dobavljača ili kupaca.
Ona čak predstavljaju i neku vrstu jpomoćnoh
skladišta, jer njihove zalihe služe dopunjavanju
internih skladišta. 11. Klasifikacija skladišta prema
ugovornim varijantama: - Konsignaciona skladišta, -
Ugovorna skladišta. 12. U konsignacionom skladištu u
preduzeću kupca, dobavljači održavaju sopstvene
zalihe na taj način što uz pomoć kupca vrše
izračunavanje u momentu primanja informacija o
potrebama za dobrima. Samom kupcu niz prednosti
nudi prvenstveno konsignaciono skladište i to: - Visoku
sigurnost snabdevanja, - Niže troškove realizacije,
-Smanjene troškove vezanog kapitala 13. O
ugovorenom skladištu govori se kada dobavljač u
sopstvenom ili u špediterskom skladištu održava
ugovoreni nivo i strukturu zaliha, a ova ostaje
nezaračunata kupcu do mementa isporuke. Na ovaj
način se kod kupca realizuje ista prednost kao i u
slučaju konsignacionog skladišta, sa tom razlikom, da
je ograničen rok spremnosti i vreme spoljnog
transporta kao i vreme kontrole ulaza. 59. PODELA
SKLADIŠTA 1. U podna skladišta se svrstavaju blok
skladište i skladište u redovima. Kod skladištenja u
blokovima skladišna dobra se čuvaju na podu u
blokovima koji pokrivaju velike površine. Kod
skladištenja u redovima skladišna dobra su raspoređena
na podu u obliku redova. 2. U svakoj od navedenih
vrsta podnih skladišta roba se može odlagati ili
neslojevito u blokove ili redove. 3. Blok skladište je
podesno za odlaganje približno homogenih artikala
koje karakteriše odlaganje velikih količina istog artikla,
jer je direktan pristup moguć samo skladišnim
jedinicama u prednjim redovima nekog bloka.
Međutim, ukoliko se radi o skladištenju različitih
artikala, praktikuje se uglavnom njihjovo odlaganje u
redove, jer im se na taj način lakše i brže prilazi. 4.
Robe koje se u podnim skladištima mogu skladištiti u
slojevima su robe neosetljive na pritiske. 5.
Maksimalna dopuštena visina slaganja zavisi od: -
Transportne tehnike, - Raspoložive visine skladišnog
prostora, - Izdržljivosti najnižih skladišnih jedinica
kao, - Nosivost poda. 6. Osnovne prednosti podnih
skladišta su: - Visoka fleksibilnost, - Manji investicioni
troškovi, - Zadovoljavajuća iskorišćenost površina
odnosno prostora, - Manje potrebe za kadrovima, -
Zanemarljiva pojava smetnji, kada je skladišno dobro
sposobno za slaganje i kada se ima u vidu stabilnost 7.
Osnovni nedostaci podnih skladišta su: - Manja
mogućnost automatizacije odnosno mehanizacije, -
Potreba za uređivanjem zauzetosti skladišnih mesta,
-Moguće je direktno uzimanje samo iz perifernih
područja blokova, - Nepovoljnost vođenja i kontrole
zaliha u slučaju bećeg broja artikala, - Princip
uskladištenja „FIRST-IN-FIRST-OUT“ moguć samo
kod homogenih blokova odnosno redova. 8. Osnovna
područja primene podnih skladišta: 1. Skladištenje u
blokovima: Manji broj različitih artikala, Velike
količine po artiklu, Prosečan obrt, Sposobnost slaganja
dobara za uskladištenje 2. Skladištenje u redove:
Prosečan broj različitih artikala, Prosečna količina robe
po artiklu, Visok obrt, Sposobnost slaganja robe 60.
REGALNO SKLADIŠTE SA POLICAMA 1.
Skladištenje u regalnim skladištima sa policama se
obavlja na zatvorenim policama sa podovima od
čeličnog lima ili drveta u više nivoa. U postolju regala
ili bočnih zidova nalazi se noseći raster koji je
učvršćen za podni nosač. 2. Sastavni delovi regalnih
skladišta sa policama su: - Fioke (ladice), - Police koje
se po potrebi lako izvlače, - Koritasti ulošci, -
Razdeljne ploče sa i bez sekcioniranja, - Kuke za
viseće skladištenje, - Letvice za rasute terete, - Bočni i
začeoni zidovi od čeličnog lima ili rešetaka. 3.
Dimenzije regalnih skladišta sa policama zavise od: -
Količine dobara koja se skladište, - Broja različitih
artikala (širina asortimana), - Učestalosti obrtaja kao i
od, - Raspoloživosti prostora. 4. Osnovne prednosti
regalnih skladišta sa policama: - Mogućnost direktnog
pristupa svakom artiklu, - Pogodno za ostvarivanje
visokih obrta, - Fleksibilno kod promene strukture, -
Zanemarljiva sklonost poremećajima, - Dobre
mogućnosti sređivanja i kontrole zaliha, - Moguća je
jednostavna organizacija skladišta, - Osrednji
investicioni troškovi (zavisno od opremljenosti). 5.
Osnovni nedostaci regalnih skladišta sa policama: -
Delimično nepovoljan pristup uslužnog osoblja
(ispod/iznad), - Visoki personalni izdaci kod ručnog
opsluživanja (pešačenje, zahvatanje), - Visoke potrebe
za površinama i malo iskorišćenje pri manuelnom
opsluživanju regala, -Ograničene mogućnosti
automatizacije tj. mehanizacije, - Slabo se ostvaruje
princip „FIRST-ILI-FIRST-OUT“. 6. Primena regalnih
skladišta sa policama: - Skladištenje različitih dobara u
željenim količinama, - Veliki asortiman u malim do
srednjih količina, koja nije pogodna za paletizaciju, -
Različite veličine skladišne robe, naročito malih
delova. 62. PROLAZNA REGALNA SKLADIŠTA 1.
Prolazna skladišta – ovde se radi o posebnim načinima
gradnje paletno-regalnih sistema, koji međusobno
skladištenjem. 2. Nekoliko paleta za redom se
postavljaju po dubini regala na dve prolazne konzole
odnosno na pod. Konzole se montiraju desno i levo na
stubnu konstrukciju. Po pravilu jedna za drugom se
slaže najviše osam tovarnih jedinica. 3. Regali za
uvođenje tereta se koriste za unošenje u skladište većih
količina dobara sa velikom težinom pri ograničenom
broju različitih proizvoda i malom broju obrta. Osim
toga, oni su prikladni za skladišnu robu koja je
osetljiva na jpritisak, i koja ne može da bude
skladištena u blokovima. 4. Punjenje prolaznog regala
se izvodi samo od pozadi prema napred pošto se u
hodnik može ući samo sa jedne strane. 5. Kod
prolaznih regala postoji mogućnost prolaska
uskladištenih dobara kroz regaona polja. Tako tovarne
jedinice u prolaznom regalu mogu biti pokrenute sa
jedne strane, npr. od viljuškara, dok sa suprotne strane
tovarne jedinice preuzima jedan drugi uređaj za
slaganje. 6. Ovaj regalni sistem omogućava ostvarenje
principa FIRST-IN-FIRST-OUT. 7. U odnosu na blok
skladište regalno skladište ima bolju iskorišćenost
visine skladišnog prostora, pošto otpada ograničenje
zbog pritiska. 8. Kod regalnog skladišta za
paletizovane terete nije moguć direktan pristup
skladišnoj jedinici. 9. Regalno skladište za
paletizovane terete se koristi za uskladištenje robe koja
je osetljiva na pritisak.10. Regalno skladište za
paletizovane terete se koristi za uskladištenje robe sa
relativno niskim brojem različitih artikala, sezonskog
karaktera i velike pojkedinačne težine. 63.
SPECIFIČNA POSTOLJA ZA USKLADIŠTENJA 1.
Specifična postolja za skladištenje projektuju se za
pločaste, šipkaste i sirove materijale. 2. Četiri
specifična postolja koja se najviše koriste u skladištima
su: - A-postolje, - Regali sa prepustom, - Regal-jelka, -
Regal-saće. 3. A postolje (tako nazvano zbog
poprečnog preseka u obliku slova A): prikladno za
ploče i šipke, koje mogu da se skladište uspravno. 4.
Regali sa prepustom – sadtoje se iz postolja sa ručicom
kojim se vrši podupiranje sa jedne odnosno sa dve
strane. Na prepustima se mogu odlagati ploće, šipke i
sirovine pojedinačno, vezano u snopove, u slogovima
ili u specijalnim posudama. 5. Regal – jelka kao
posebni oblik regala se propustima: propusti se
skraćuju od dole prema gore. Ovaj tip skladišta služi
pojedinačnom uskladištenju malih količina po vrsti i
nudi visoku transparentnost. 6. Regal –saće služi
pretežno za uskladištenje dugačkih tereta. Osnovni
sastav liči na regal sa taletama, gde prednja strana
izgleda kao šahovska tabla. Tregrade u obliku kanala
određuju konstrukcioni oblik. Dubina regala iznosi,
prema zahtevu, i preko 6 m. Kod većine izvedenih
oblika koriste se posude za prijem. Kod teških
materijala su postolja većinom sa valjkastim
transporterima, da bi se olakšalo rukovanja kod
uskladištavanja i izskladištavanja. 66. SKLADIŠTA SA
OKRETNIM REGALIMA 1. Skladišta sa okretnim
regalima se većinom sastoje iz dva skladišna bloka koji
su locirani jedan iznad drugog (vertikalni princip) ili
jedan pored drugog (horizontalni princip). Ti regali sa
policama ili paletama, opremljeni kao pojedinačni
regali, se isto kao i pokretni regali kreću po šinama. 2.
Da bi određeni regal bio pozicioniran na mesto
pristupa, mora doći do odgovarajućeg pomeranja tof
ali, najčešće i ostalih regala. Zanči, kod regalnog
uređaja sa dva skladišna bloka moraju se pomerati svi
regali, kod skladišta sa okretnim regalima koji rade po
vertikalnom principu, na čeonim stranama su
instalirani liftovi za dovođenje. Utovar i istovar se
mogu, kako kod vertikalnog tako i kod horizontalnog
principa, ostvariti ručno, sa viljuškastim kolicima ili
pomoću viljuškara. 67. REGALNA PATERNOSTER
SKLADIŠTA 1. Kod regalnih skladišta po principu
paternostera se teži sličnom kompaktnom skladištenju
kao i kod pokretnih ili okretnih regalnih skladišta.
Ovde se postrojanja koja primanju teret postavljaju
između dva paralelna, vertikalna i delimično i
horizontalno okretna lanca. Lanci se pomoću
elektromotora pokreću napred ili unazad. Prema težini
i obliku robe u Paternoster regalu mogu se ugraditi
različita sredstva za prihvatanje tereta. 2. Oblici ragala
koji se često sreću su paternoster orman i spratni
paternoster. Paternoster ormari su, izuzetno ulazno
odnosno izlaznih mesta, potpuno obloženih (limenim
zidovi) i po pravilu opremljeni posebnim dnom u vidu
polica. 3. Spretni paternosteri su opremljeni posebnim
nosačima i gondolama i prikladni su, u prvom redu, za
skladištenje dugačkih tereta i robe u balama. Teški
paternosteri primaju terete ukupne težine i do 50 tona.
Uskladištenje i izskladištenje kod velikih tereta se
izvodi uzpomoć prikladnih veljuškara ili dizaličnih
postrojenja. 68. SKLADIŠTA NA
TRANSPORTERIMA SA KONTINUALNIM
DEJSTVOM 1. Skladištenje na kontinualnim
uređajima za transport je relevantno isključivo za
područje međuskladištenja u procesu proizvodnje. Kod
ovih uređaja radi se o transportnim sistemima sa
kontinuiranim tokom materijala, koji dozvoljava
4
integraciju delova uređaja, u kojima transportovano
dobro čeka na sledeći korak obrade. 2. Mogu se
razlikovati tri osnovne grupe transporeta koji se koriste
za skladištenje predmeta rada: 1). Kontinualni
transporter sa mogućnošću statičkog uskladištenja:
Ovde se ispred pojedinih pogonskih stanica instalira
jedna zona, u kojoj roba boravi nekoliko sati. 2).
Kontinualni transporteri sa mogućnošću kvazi-
statičkog skladištenja: između dva uzastopna stepena
obrade raspoređeni su sistemi valjaka i koturića ili
klizni transportni sistemi koji služe kao tampon (pufer)
skladište za izjednačenje razlika u paktovima ili zbog
smetnji. 3). Konttnualni transporteri sa mogućnošću
dinamičnog skladištenja: Skladišno dobro se kreće
permanentno na transjportnim trakama zatvorenom
putanjom stim što se tokom kretanja nudi po jedanput
svakoj priključenoj obradnoj stanici. Kontinualni
transporter za uskladištenje ili izskladištenje po pravilu
se ne zaustavlja. U tipične predstavnike ovog tipa
skladišta spadaju krušni transporteri, pokretni stolovi
ili kombinacija više transportnih sredstava, kao što su
valjkasti transporteri i transportne trake, međusobno
integrisanih sistema. 69.70. UPRAVLJANJE
SKLADIŠTEM STEPEN CENTRALIZACIJE
SKLADIŠTA 1. Sistem upravljanja skladištem
izvršavaju dva zadatka: 1). Treba da osiguraju da se
uskladištenje i izskladitenje odvija u skladu sa datim
rokovima bez poteškoćai sa povoljnim troškovima. 2).
Da se sva kretanja u skladišnim objektima besprekorno
sagledaju tako da se ukupno stanje meže kontrolisati.
2. Osnovne funkcije nekog skladišta upravljačkog
sistema su: - Optimizacija redosleda naloga za
uskladištenje i izskladištenje, - Lociranje naloga za
uskladištenje na prazne površine, - Lociranje naloga za
iskladištenje na odgovarajuće tovarne jedinice, -
Nadzor nad regalnim transportnim vozilima i davanju
uputstava za vožnju, - Identifikacija i kontrola
uskladištenja i izskladištenja preko pomoćnih sredstava
za skladištenje, - Vođenje stanja skladišta (praznih i
popunjenih polica), - Evidentiranje svih uskladištenih i
izskladištenih kolinina artikala. 3. Kod prvobitnih
rešenja za upravljanje skladištem po pravilu su skoro
sve funkcije, koje su bile nezavisne jedna od druge,
realizovane na jednom računaru. To je bilo povezano
sa visokimtroškovima, dugim vremenom reakcije kao i
velikom broju smetnji. Razvoj u oblasti
mikroprocesorske tehnologije, pak već danas
omogućava realizaciju zadataka na više računara. Ovde
se npr. može uvesti trostepena računarska hijerarhija sa
Host-računarom, računarom koji upravlja skladištem i
računarom za skladišne procese. 4. Savremeni
programski koncept upravljanja skladištem treba da
zadovolji sledeće zahteve: - određenom mestu za skladištenje ili prema slobodnom
Ekonomičnoprilagođavanje standardnih softvera za sve
tipove skladišta, - Postepeno uključivanje i izgradnja
hijerarhijski raščlanjenog i na funkcionalne elemente
usmerenog hardverskog i softverskog sistema. -
Optimalna distribucija funkcija upravljanja određenim
sistemskih nivoima saglasno zahtevima organizacije
preduzeća, - Visoka mogućnost prilagođavanja
promenjenim uslovima učinaka i funkcija u
dugoročnom periodu. - Visoka raspoloživost odnosno
trenutno prepoznavanje poremećaja., - Neograničena
sigurnost podataka, - Brzo ponovno pokretanje nakon
ispada sistema, - Jednostavna organizacija neophodnog
pogona u zavisnosti od nivoa automatizacije sa
specifičnom primenom. 5. Prostorno decentralizovano
skladištenje može biti organizovano na različitim
lokacijama u preduzeću prema kriterijumu materijala
u/ili prema potrošnji. - Pri organizaciji skladištenja
prema materijalima, sledi razdvajanje skladišnih
materijala po vrstama dok kod podele orijentisane
prema potrošnji sledi oblikovanje asortimana unutar
preduzeća prema mestima potrebe u procesu
proizvodnje. 6. Pufer – skladište, kao varijanta
decentralizovanog skladišta, ugrađeno je u tok
materijala kao poseban oblik međuskladišta.
Izgradnjom ove vrste skladišta žele se izbeći smetnje u
proizvodnom toku. Pufer skladišta smanjuju uska grla
u proizvodnji i sprečavaju prekide u proizvodnom
procesu. 7. Pomoću centralnog skladišta postiže se
razionalna iskorišćenost prostora i površine. Investicija
u visoke regale, koji štede prostor, ima smisla samo
kod visoko iskorišćenosti skladišnih kapaciteta. 8.
Duga vremena pristupa i i višestruka premeštanja
materijala mogu se smanjiti pomoću izbora povoljne
lokacije i integrisanjem skladišta u procesni tok. 74.
OBLIKOVANJE SISTEMA ZA KOMISIONIRANJE
1. Komisioniranje mogu da obavljaju sami radnici ili
isključivo upotrebom automata. 2. U komisioniranju
koga komisieniranje robe vrše radnici postoje dve
alternative: - komisionar ude po robu (statička
metoda), - roba ide ka komisionaru (dinamička
metoda). 3. „komisionar ide po robu“. - Po ovoj metodi
komisionar ide po robu. Od celokupne robe koja se
nalazi u regalima on uzima samo odgovarajući deo.
Prethodnom odlukom o redosledu komisioniranja može
se minimizirati pređeni put komisionara. 4. Pored
izvršavanja komisioniranja po sistemu „komisionar ide
po robue“, ond obavlja i čitav niz drugih aktivnosti: -
Inicira sledeći nalog za komisioniranja, - Odlučujue sa
kog mesta u skladištu mora uzeti materijal, - Promalazi
putanju do tog mesta u skladištu, - Identifikuje one
police u skladištu, sa koje treba da uzme materijal. 5.
Skladišta koja koriste metodu „komisionar ide po
robur“ su: - Regalna skladišta sa policama, - Blok
skladište, - Protočni regalni bez pomoćnih transportnih
sredstava kao i sa ručno upravljivim ARTV ili
komisionim viljuškarem, - Skladište sa pokretnim
regalima. 6. „Roba ide ka komisionaru“. - Ovde se
skladišne jedinice (najčešće iz automatizovnih
skladišta) transportuju prema komisionaru. On ulzima
zahtevanu količinu delova. Na kraju se preostale
skladišne jedinice vraćaju natrag u skladište. Nasuprot
prvo imenovanoj metodi ovde se dobija ušteda na
vremenu zbog krećeg vremena komisioniranja i
izbegnutog vremena za kretanja komisionara na veće
udaljenosti. U ovom radu komisionar ne napušta svoje
mesto. 7. Skladišta koja koriste metodu „roba ide ka
komisionaru“ su: - Visokoregalno skladište sa
automatskim regalnim transportnim vozilom (ARTV),
- Obrtno regalno postrojenje sa automatskim uređajem
za uskladištavanje i izskladištavanje, Skladište sa
protočnim regalima i sa ARTV, - Paternater – uređaj. 8.
Prednosti metode „komisionar ide po robu“ su: - Svi
faktori su u neposrednom dohvatu ruku, - Fleksibilna
prema jakim oscilacijama u zahtevima, - Kraće srednje
vreme protoka porudžbine, - Moguća realizacija hitnih
porudžbina, - Moguća realizacija uz male investicione
proškove. -- Prednosti metode „roba ide ka
komisionaru“ su: - Visoki učinci u komisioiranju po
komisioniaru zbog skoro sasvim eliminisanog vremena
putovanja, - Moguće optimalno oblikovanje mesta za
izuzimanje robe, - Moguće korišćenje pomoćnih
sredstava za uzimanje robe kao i za druge radove, -
Moguće lako odnošenje praznih pomoćnih
manipulativnih sredstava. 9. Nedostaci metode
„komisionar ide po robu“ su: - Smanjen učinak
komisioniranja po komisionaru kod porudžbina sa
malo stavki zbog velikog učešća vremena provedenog
na putu, - Nije moguće optimalno oblikovanje radnih
mesta, - Veći problemi kod ponovne dopune pošiljke, -
Orežan prevoz praznih tovarnih pomoćnih sredstava --
Nedostaci metode „roba ka komisionaru“ su: - Samo
ponski artikli su na direktnom dohvatu, - Manje
fleksibilna nasuprot jako promenljivim zahtevima, -
Duža prosečna vremena protoka prudžbine, - Može se
realizovati samo uz velike investicione izdatke za
transport i upravljanje. 11. Kada komisioniranje robe
vrše mašine postoje dve alternative u komisioniranju:
1). Automati za komisioniranje, 2). Roboti za
komisioniranje. -- Automati za komisioniranje imaju
veliki komisioni učinak i veoma nizak nivo grešaka.
Ipak, oni se mogu upotrebiti samo u izuztno
ograničenom broju slučajeva, jer njihovo uvođenje
pretpostavlja veliku uniformnost roba, s obzirom na
geometrijski oblik i vrstu pakovanja. Eventualni pad iz
magacina na transportni uređaj ili u posudu za otpremu
je skopčan sa velikom opasnošću. 75.
ORGANIZACIJA PROCESA I SISTEMA ZA
KOMISIONIRANJA 1. Pripremanje porudžbine za
komisioniranje. - Polazna tačka za komisoniranje je
takozvana transformacija identifikacionog mesta iz
porudžbine kupca u naloge za komisioniranje. Uz to se
prispele porudžbine dopunjavaju rezličitim skladišnim
podacima o pristupu da bi se kompletirale neophodne
informacije za pronalaženje delova u skladištu.
Potrebne informacije za dnevne aktivnosti za
iskladištenje, slanje na otpremno mesto i pripremu
pakovanja, štampaju se na etiketama ili prikazuju na
monitorima, ako komisioniranje treba da se izvede bez
papira. 2. Priprema grupe artikala -- Snabdevanje iz
grupa artikala u skladištu može se obaviti na različite
načine. Tako se može izvesti prostorno razdvajanja na
skladište za komisioniranja i skladište za rezerve, da bi
se skratio transportni put pri komisioniranju, usled
fizičke blizine prostora iz kojih treba preuzimati robu.
Robe u skladištu mogu biti uskladištene ili na
prostoru u regalima, odnosno „haotičnim“
uskladištenjem, da bi se obezbedilo efikasnije
korišćenje kapaciteta skladišta. Jedno oslmišljeno
srednje rešenje predstavlja podela skladišta na
nepromenljive skladištne zone za artikel A, B i C,
unutar kojih se dotična roba haotično skladišti. Zbog
toga se artikli sa najvećim prometom i najvećim
obrtom A odnosno B – artikli odlažu uvek blizu
otpremnog mesta, da bi se mogli brzo komisionirati. 3.
Uzimanje delimičnih količina -- Uzimanje artikala iz
regala je u direktnoj zavisnosti od vrste skladišta i
uskladištenog proizvoda, pošto se prema veličini, težini
i kvalitetu robe kao i tipu skladišta, procenjuje
pogodnost manuelnog ili tehničkog opsluživanja. --
Procesi zahvatanja robe, pritom dobijajui veliki značaj,
mogu da značajno smanje izbugljeno vreme. -- Dalje se
mora praviti principijelna razlika između
jednostepenog i dvostepenog komisioniranja. Ako se
na idenfifikacionom mesu objedini više porudžbina i ti
naručeni artikli zajednički uzimaju iz skladišta i
zajednički prenose do otpremnog mesta, gde se u
drugom koraku razvijaju prema pojedinačnim
porudžbenicama, onda govorimo o dvostepenom
komisoniranju. O jednostepenom komisioniranju
govorimo kada se svaka narudžbenica pojedinačno
sakuplja i priprema. 4. Transport robe od mesta
preuzimanja do mesta otpremanja -- Transport
preuzetih količina robe vrši se uz pomoć transportnih
sistema koji imaju različite stepene automatizacije i
razičite eksploatacione mogućnosti. Cilj njihovog
angažovanja je minimiziranje vremena transportovanja.
Naročit značaj ima optimiziranje kontinualnih procesa
jer se time mogu znatno skratiti transportni putevi. --
Velik pomak u razvoju dogodio se na području potpune
automatizacije transportnih sistema. -- Porast
automatizacije procesa implicira veća jednolikost
poslova koje treba da izvršava čovek. Istraživanja
pokazuju da se već u konvencionalnim skladištima od
radnika ne traži neki poseban učinak, niti iskustvo ili
kvalifikacija kao ni spretnost. Nasuprot tome radnik je
izložen jednostranim telesnim naprezanjima i lošim
radnim uslovima. 5. Prodaja preuzetih količina delova
-- Preuzeti artikli donose se na meso otpremanja i tamo
se po pravilu, podvrgavaju završnoj kontroli i to ručno
uz pomoć pripadajućih kontrolnih lista i otpremnica ili
automatskim upoređivanjem. -- Automatsko
upoređivanje vrši se proveravanjem očitanog bar-koda
ili kontrolom težine. Kod kontrole težine, skladišni
računar sumira potrebnu težinu pripadajućih artikala za
neku porudžbinu i upređuje je sa utvrđenom težinom u
otpremi. Ukoliko postoje odstupanja posuda se
zaustavlja i proverava odnosno utvrđuje uzrok
odstupanja. Takvom kontrolom uvećava se standard
kvaliteta isporuke po vrsti i količini robe. 6. Postupak
kod konvencionalnog komisoniranja i komisioniranja
bez papirnih dokumenata (bespapirno komisioniranja)
-- U praksi se, po pravilu, dostavljaju nalozi za
komisioniranje dati u vidu pisanog dokumenta, koje
osoblje čita i zatim poziciju po poziciju obrađuje.
Polaznu tačku za isplativo unapređenje i racionalizaciju
predstavlja eliminisanje čitanja uvođenjem
komisioniranja bez papira, većinom kod robe male
zapremine. Da bi se što bolje iskoristile prednosti
racionalizacije koje pruža komisioniranje bez papira,
trebalo bi istovremeno uvesti automatske transportne
sistema. -- Tok rada kod bezpapirno komisioniranja,
posmatrano očima radnika, izgleda otprilike ovako:
„Na trasi za zaustavljanje u zoni komisioniranja stoji
više još neobrađenih transportnih posuda. Na jednom
šestocifrenom digitalnom takozvanom pokazivaču
iznad zone regala svetli broj posude, i to one koja treba
sledeća da se obradi. Eventualno može da svetli i jedna
dodatna lampica, koja ukazuje na to da se radi o hitnoj
pošiljci. Istovremeno svetli jedan broja na jednoj polici
regala. To je ta prva pozicija naloga pa komisionar
uzima artikal pod prikazanim brojem i stavlja ga u
transportnu posudu. Pošto u ruci ne drži potvrdu, on
može da radi obema rukama. -- Kada je preuzeo i
odložio robu u transportnu posudu, komisionar kratko
pritiska taster pored svetleće oznake i time saopštava
sistemu da je poručena pozicija izuzeta. Odmah zatim
se pojavljuje sledeći znak na drugoj polici, koji vodi
komisionar prema određenom kriterijumima duž
regala. 7. Prednosti bezpapirnog sistema
komisioniranja: - Povećanje produktivnosti
komisioniranja, - Smanjenje troškova osoblja, -
Smanjenje zamene artikala, - Smanjenje grešaka u
količini, - Snižavanje troškova kontrole, - Snižavanje
troškova obrade kod reklamacija kupaca, - Skraćenje
vremena protoka porudžbine, - Brže isporuke kupaca, -
Tačnije izvršavanje rokova isporuke, - Smanje zaliha
robe i oblasti komisioniranja, - Nema troškova rashoda
za sastavljanje komisionih papira, - Optimiziranje i
skraćenje puteva komisioniranja, - Bolje iskorišćavanje
prostora odnosno ušteda površina. -- Teško ili
nemoguće kvantificiranje: - Fleksibilno korišćenje
osoblja, - Bolje upravljanje korišćenjem osoblja, -
Bolje sagledavanje ocenjivanja porudžbina ili količina,
- Fleksibilan (odnosno haotičan) raspored komisionih
artikala, - Brža reakcija na hitne naloge, -
Humanizacija rada komisionara, - Povišenje stepena
informisanosti u oblasti komisioniranja, - Oboljšana
kontrola troškova u oblasti komisioniranja, -
Poboljšanje kogućnosti marketinga i prodaje.
UNUTRAŠNJI TRANSPORT 1. Za prevoz tereta u
unutrašnjem transportu koriste se pransportna sredstva
sa kontinualnim 8neprekidnim9 dejstvom i transportna
sredstva sa periodičnim (prekidnim) dejstvom. 2.
Kontinualni transporteri su transportna sredstva koja
preko određenog, nepromenljivog transportnog puta
obezbeđuje kontinualni tok materijala. Po pravilu se za
vreme kretanja obavlja prijem i predaja
transprotovanog tereta. Tovar se toliko dugo
transportuje dok se ručno, mehanički ili automatski ne
preuzme sa kružne transportne putanje. 3. Prednost
kontinuiranog transporta su u: - Permanentnoj
spremnosti za transport, - Maloj potrebi za osobljem, -
Visokoj mogućnosti automatizacijei, - Mogućnost
iskorišćenja visine (kod transporta sa krova) --
Nedostatak kontinualnog transporta nalazi se u
instalaciji koja je vezana za mesto sa odgovarajućom
ograničenom fleksibilnošću. Investiciona potreba je
kod kontinualnog transporta, po pravilu, više nego kod
drugih transportnih sredstava, pri čemu su sa druge
strane, troškovi rada često znatno manji. Iskorišćenje
koje treba ostvariti je kritični faktor uticaja na
ekonomičnostkontinualnog transporta. 4. Sredstva
unutrašnjeg transporta koja obavljaju kontinualni
transport: - Pokretni stolovi, - Transporter sa valjcima,
- Transporter sa kuglicama, - Pločasti transporter, -
Trakasti transporter, - Utovarni transporter, - Konvejer,
- Postrojenja podzemnog transporta, - Lančani
transporter, - Kliznice, - Spiralna kliznica, - Klizni
transporter, - Elevatori. 5. Trtansportna sredstva sa
periodičnim dejstvom rade naizmenično po pravilu
kretanja po slobodnom izboru. 6. Transportni proces
se, nezavisno od transportnog sredstva, uopšteno
sastoji od sledećih parcijalnih aktivnosti: - Preuzimanje
tereta za transport na polazištu, - Transport tereta do
odredišta, - Predaja tereta na odredištu, - Vožnja do
nekog novog ili povratak do istog polazišta, 7.
Transportnim sredstvima sa periodičnim dejstvom
pripadaju: - Dizalice i prenosioci (uređaj za podizanje
tereta), - Regalno manipulativna vozila, - Podni
transporteri, - Liftovi. 8. Uređaj za podizanje tereta se
zovu dizalice. Dizalice: - Motorna dizalica, - Viseća
dizalica, - Dizalična vozila, - Obrtna dizalica, -
Portalna dizalica, - Pokretna dizalica, - Utovarna
dizalica. 9. Sredstva unutrašnjeg transporta koja se
koriste za uskladištenje i izskladištenje tereta koriste se
regalna transportna vozila. Regalna transportna vozila
ograničena na upotrebu u području skladišta
funkcionišu u hodniku regala na šinama za kretanje i
vođenje. Prednosti dolaze do izražaja, pre svega u
dobroj mogućnosti automatizacije i u skromnijem
zahtevu za prostorom u poređenju sa drugim
transportnim sredstvima, tako da je, u okviru
raspoloživog skladišnog prostora, moguće ostvariti
bolje iskorišćenje prostora. 10. Sredstva unutrašnjeg
transporta koja se koriste za prenos tereta u uslovima
kada se zahteva fleksibilnost i oslobođanja transportnih
puteva od fiksno instaliranih uređaja su benzinska
manipulativna vozila. Osnovne vrste manipulativnih
vozila su: - Tegljači, - Vagodi, - Podizači (viljuškari).
11. Manipulativna transportna sredstva sa vođenjem u
sve većoj meri se upotrebljavaju manipulativna vozila
bez vozača (TSBV). Transportani sistem bez vozača se
u suštini sastoji od vozila i postrojenja, pri čemu u
fizičkom i informatičkom smislu može da se razlikuje
pet elemenata, koje je potrebno međusobno usaglasiti.
Fizička ravan se sastoji od vozila, od pravca (Kursa)
vožnje i predaje tereta, a informatička ravan od
upravljanja vozilo i postrojenjem. 12. Za davanje
naloga za vožnju, kao način prenosa tog naloga, na
raspolaganju su: - Induktivni prenos, što znači prenos
pomoću traka – žica vodilja položenih u pod, - Radi
veze, - Ultrazvuk, - Infracrveno svetlo. Izbor sistema
za prenos podataka koji namviše odgovara, u svakom
pojedinačnom slučaju, zavisi od: - Zahtevanog dometa,
- Brzine prenosa podataka, koja se meri u Baud-ima
(Bd) (jedan od Bd odgovara jednom koraku u sekundi,
- Obezbeđenje od smetnji, - Pripadajućih troškova, -
Normalnih prosečnih mesta, - Propisa za odobrenje
kojih se treba pridržavati. SNIMANJE STANJA U
OBLASTI LOGISTIKE 1. Snimanje stanja logstične
polazne situacije u nekom preduzeću sastoji se od 5
koraka: 1). Definisanje ciljeva i potrebnih prikaza
snimanja stanja, 2). Analiza okvirnih uslova u pogledu
strukture kao i tresečnih mesta, 3). Analiza resursa i
analiza sposobnosti, 4). Analiza uspešnosti razvoja
logistike, 5). Mehanizam delovanja logistike. 2.
Definisanje ciljeva i potrebnih prikaza snimanja stanja
tako da se fokusiranom dijagnozom dobijaju
strategijski relevantne informacije. 3. Analiza okvirnih
uslova u pogledu strukture kao i presečnih mesta:
ukoliko je konkretizacija zahteva u pogledu strategije
konkurentnosti malo detaljisana za razvoj logističke
strategije, onda se okvirni uslovi, sa aspekta strukture,
moraju još konkretizovati. Pri tom posebnu težinu
dobijaju mesta preseka sa drugim funkcionalnim transformacije: materijalna dobra i informacije (ređe
oblastima poslovanja. Konflikti ciljeva između lica-ljudi).
logistike, s jedne strane, i razvoja, proizvodnje, prodaje
i tako dalje sa druge strane, pokazali su da ključ za
strukturne izmene u logistici često leži u oblasti koja se
nalazi ispred posmatrane. 4. Analize resursa i analiza
sposobnosti: ovde se radi o tome da se kvantitativno i
kvalitativno snime i vrednuju svi potencijalni faktori
kao i sve metode i sistemi koji se primenjuju u oblasti
logistike. Aktuelni postojeći resurci i sposobnosti su
temeljna osnova od koje se može poći da se izmeni
neka logistička strategija. 5. Analiza uspešnosti razvoja
logistike: za proteklih 3-5 godina važilo je pravilo da
se kvantitativne vrednosti logističke usluge i
logističkih troškova predstavljaju u apsolutnim
visinama, u njenom vremenskom odvijanju i strukturi.
Po pravilu se mora tekođe analizirati: visina zaliza,
rasponi zaliha, vremena za ponovnu nabavku i vreme
protoka. 6. Mehanizam delovanja logistika: dosadašnje
faze analize u okviru snimanja stanja ostkrivaju osnovu
shvatanja zavisnosti međusobnih delovanja u logistici.
Trebalo bi da budu poznate veličine koje utiču na
stratešku poziciju troškova i efekata u logistici.
DEFINISANJE STRATEGIJE I PLANIRANJE
PROMENA 1. Glavni kriterijumi vrednovanja
mogućih strategijskih alternativa su: - usklađenost
logističke strategije i strategije konkurencije, - uticaj na
druga područja u preduzeću, - ostvarljivost, -
finansijsko dejstvo. 2. Svaka strategija je osnoliko
dobra i uspešna koliko je sistematična i konsekventna
preorijentacija. 3. Za omogućavanje neke elastične i
ciljno orijentisane realizacije usvojene logističke
strategije, u obzir se moraju uzeti sledeći elementi u
okviru nekog konkretnog planiranja promena: - Plan
mera sa personifokovanom odgovornošću, - Trening, -
Kontroling. 4. Osnovne karakteristike prvog elementa:
- Plan mera sa personifikovanom odgovornošću –
potrebno je imenovati odgovarne koji će na bazi svojih
planova aktivnosti i termin planova omogućiti
promene. Rukovodstvo koje je odgovorno za promenu
neke strategije mora da raspolaže, pored svog stručnog
KNOW-HOW, takođe i sa socijalnom
komponentomošću da bu moglo druge da uverava. 5.
Osnovne karakteristike drugog elementa. - Trening –
strategijski projekti ulaze u promene. Njih moraju da
reazumeju radnici i da ih nose sa sobom. Trening treba
da stvori sposobnost, da izgradi veštine i promeni način
razmišljanja. Da bi se podržala preorijentacija i
aktivirali potencijali radnika, mora se razviti koncept
komunikacije i daljeg obrazovanja. Kao naročito
efikasni pokazali su se treninzi koji se zasnivaju na
radu ne konkretnom slučaju. 6. Osnovne karakteristike
trećeg elementa: - Kontroling – Sporadične akcije i
pojedinačne mere ne mogu osigurati uspeh jer njihova
dejstva predstavljaju izvesno poboljšanje koje kratko
traje. Aktivni kontroling, stoga, mora da osigura da se
planirane mere realizuju u pravcu postavljenog cilja i
permanentno. U strategijskom kontrolingu dominira
dugoročna orijentacija da se posmatranjem važnih
premisa planiranja, ostvarivanja definisanih repera kao
i analizom relevantnih internih i eksternih trendova,
blagovremeno identifikuju rizici u postizanju ciljeva i
da se omogući kontra delovanje. RAZLIČITI
AGREGACIONI NIVOI PRI DEFINISANJU
LOGISTIČKIH SISTEMA KARAKTERISTIKE I
HIREJARHIJA 1. Delovi koji ne pripadaju sistemu a
sa kojim postoje materijalne, informacione ili
energetske veze, čine okruženje sistema. 2. Kriterijum
međusobnog razgraničenja elemenata odnosno delova,
u smislu njihove pripadnosti nekom logističkom
sistemu, je njihovo funkcionalno učešće u
posmatranom procesu ostvarivanja zadatog cilja. 3.
Najmanja nedeljiva jedinica nekog sistema, koja može
biti cilj posmatranja, je slemenat. 4. Između elemenata
postoje relacija (veze), a između sistema odnosi. 5.
Strukturu jednog logističkog sistema određuju količina,
vrsta i raspored elemenata, kao i broj i vrsta relacija. 6.
Logistički sistemi se mođusobno mogu razlikovati
prema: - opštim osobinama, - osobinama sistemskih
elemenata i relacija, - sistemskim pokazateljima kao i
strukturi sistema. 7. Osnovne karakteristike logističkog
sistema su: - Odnos prema prirodi, - Zavisnost od
vremena, - Linearitet, - Strukutra, - Otvoren dinamički,
- Vremenski zavisan, - Nelinearan. 8. Kao sistemski
pokazatelji mogu se izračunati: - varijetet elemenata
(Ve); - varijetet veza (Vv), - konektivitet (Ko), -
varijabilitet (Va), - sadržajnost (Sn), - složenost (Se). 9.
Varijetet elemenata (Ve) nekog sistema je jednak broju
različitih elemenata u tom sistemu. - Varijetet veza
(Vv) nekog sistema je jednak broju različitih
sistemskih relacija i odnosa. 10. Konektivitet (Ko)
nekog sistema je jednak ukupnom broju sisteskih
relacija i odnosa u tom sistemu. 11. Varijabilitet (Va)
nekog sistema je jednak proizvodu konektiviteta i
ukupnog broja elemenata u tome sistemu (Be),
odnosno Va = Ko • Be. 12. Sadržajnost (Sn) nekog
sistema se izražava proizvodom varijeteta sistemskih
elemenata i varijeteta sistemskih veza, odnosno
Su=Ve*Vv. 13. Složenost (Se) nekog sistema se
izražava odnosom različitih sistemskih elemenata i
veza naspram ukupnog broja sistemskih elemenata i
veza, odnosno Se=Ve*Vv/Ko*Be=Sn/Va.
TRANSFORMACIJA MATERIJALNIH DOBARA 1.
Svoju upotrebnu vrednost materijalna dobra u
industrijskim preduzećima dobijaju realizacijom
odgovarajućih proizvodnih procesa (transportni procesi
i procesi obrada), odnosno proizvodnom
transformacijom. Ovde se materijlna dobra, kao
predmeti rada kvalitativno menjaju. 2. Materijalna
dobra se kvalitativno menjaju upotrebom
(korišćenjem), odnosno upotrebnom transformacijom.
3. Raspodela dobara povezuje proizvodnju i korišćenje
tih dobara. Ona se ostvaruje pomoću procesa transfera
(proces prenošenja i proces uskladištenja) koji ne
menjaju kvalitet materijalnih dobara, nego vrše
promenu mesta i vremena njihove fizičke prisutnosti.
4. Prostornu i vremensku transformaciju materijalnih
dobara ostvaruju logistički sistemi realizacijom procesa
transfera. 5. Procesi transfera ili logistički procesi se
odvijaju u industrijiskim, trgovinskim i uslužnim
preduzećima. 6. Objekti koji mogu biti predmet
transformacije su: - materijalna dobra (sirovina,
materijali, proizvodi, robe, otpad....)., - ljudi (lica), -
informacije, - energija, - tehnički mediji (voda, gas i
sl.). 7. Funkcija logistike izučava sledeće objekte