1. Koje su karakteristike privrede kao ekonomskog sistema?

Privreda je vrlo dinamican ekonomski sistem I ona je podsistem jednog viseg sistema tj. drustvenog sistema. 1)Prioritet je uvek na strani onog sistema koji je najdinamicniji. 2)Prioritet je uvek na strani onog sistema koji ima najveci broj veza sa drugim sistemima. 3)Prioritet je uvek na strani onog sistema koji je najvise sklon promenama. Sve karakteristike koje vaze za drustveni sistem u isto vreme su I karakteristike ekonomskog sistema,a to su: -Dinamicnost -Stohasticnost -Slozenost -Hijerarhicnost

2. Objasniti dinamicnost kao karakteristiku privrede.

Privreda je vrlo dinamicna. Ona se stalno krece, menja i razvija i prolazi kroz odredjena ravnotezna stanja. Vremenski period za koji privreda napusti jedno ravnotezno stanje i uspostavlja neko novo ravnotezno stanje predstavlja investicioni ili proizvodni ciklus (obicno traje 10 god.)

3. Koje su kljucne relacije na bazi kojih moze detaljnije da se sagleda dinamicnost ekonomskog sistema?
Statika-dinamika Prostor-vreme Kvantitet-kvalitet Ekstenzivnost-intezivnost Kretanje-razvoj

4. Sta predstavlja statika,a sta dinamika?

Statika je samo jedna tacka na dinamickoj liniji kretanja. U ekonomskom smislu ona ne predstavlja nista (to je samo konstatacija nekog trenutnog stanja). Sve ekonomske pojave, kategorije (varijable) moramo posmatrati dinamicki. Statika kao neka tacka moze da se nadje na ulaznoj in a silaznoj putanji. Jednom recju, da bi pratili kretanje i tendencije svih tih ekonomskih varijabli mora se ukljuciti vreme, tj. vremenski horizont posmatranja.

5. Objasnite ekstenzivnost i intenzivnost kao relaciju i predstavite graficki.

Ekstenzivnost I intenzivnost su dva tipa privrednog rasta.Postoji nekoliko kriterija na bazi kojih mogu da se utvrde tipovi privrednog rasta,istice Minc.Jedan od kriterijuma je produktivnost rada,drugi je tehnicka opremljenost I proizvodnje funkcije. Y=L*p, p=Y/L Ukoliko drustveni proizvod I zaposlenost rastu u istoj srazmeri radi se o ekstenzivnom tipu privrednog rasta,a ukoliko drustveni proizvod raste brze od zaposlenosti radi se o intenzivnom tipu.Ukoliko capital I rad u formiranju drustvenog proizvoda ucestvuju preko 50% radi se o ekstenzivnom tipu privrednog rasta. (*dk/k + 8 dL/L) : dy/y0,5 Ukoliko tehnicki progres kao najdinamicniji faktor privrednog rasta I razoja u formiranju drustvenog proizvoda ucestvuje sa preko 50%,radi se o intenzivnom tipu privrednog rasta. : Dy/y0,5 Svaka intenzivnost ima za pretpostavku nekakvu raniju ekstenzivnost.Ekstenzivan tip privrednog rasta se ne moze izbeci niti zaobici I odmah pristupiti intenzivnom tipu,ali kreatori ekonomske politike mogu da skrate vremenski period trajanja ekstenzivnog tipa.

6. U cemu se ogleda stohasticnost privrede?

Stohasticnost kao karakteristika privrede proistice upravo iz dinamicnosti. Posto je privreda dinamicna, promenljiva, ona je i neizvesna, a stohasticnost predstavlja tu neizvesnost (rizik).

7. Sta podrazumevamo pod slozenoscu sistema?

Pod slozenoscu sistema podrazumevamo ukupnost svih elemenata, podsistema i veza izmedju tih elemenata. Sto je sistem razvijeniji to je i slozeniji, ima veci broj veza i podsistema.

8. U cemu se ogleda sustina pojma privrednog rasta?

9. Objasnite sustinu kompleksa ekonomskog razvoja.

Kompleks privrednog razvoja obuhvata: - uveanje vrednosti materijalne proizvodnje i nacionalnog dohotka uz istovremene strukturne promene i promene u funkcionisanju date privrede na optoj uzlaznoj razvojnoj liniji, - svako kretanje u privredi podrazumeva brojne promene koje su u istoj meri i kvantitativne i kvalitativne, - izazvane promene se vre pod dejstvom naunog i tehnikog progresa i izmenama drutvenog i privrednog okruenja.

10. Objasnite odnos izmedju privrednog rasta i drustvenog razvoja.

Privredni rast obuhvata samo promene u kolicini materijalnih dobara i usluga u datoj zemlji i u toku jedne godine. Privredni razvoj uz privredni rast obuhvata i promene u strukturi privrede i shodno tome predstavlja proces prevazilazenja ekonomske zaostalosti. Drustveni razvoj uz privredni razvoj pretpostavlja i kontinuirane sveobuhvatne promene. Stoga je on najkvalitetniji oblik transformisanja stvarnosti u pravcu napretka drustva.

11. Koji su osnovni ciljevi ek razvoja?

1. Brz porast proizvodnje. 2. Struktuirane promene u privredi. 3.Smanjenje udela najsiromasnije populacije.

12. Sta pokazuje pravilo 70 i koje su njegove osnovne poruke? Tzv. Pravilo 70 pomaze u razumevanju snage stopa rasta/ Govori o tome da se vreme neophodno da se neka velicina (GDP, npr.) duplira izracunava tako sto se broj 70 podeli sa prosecnom stopom rasta. Pravilo 70 apostrofira znacaj malih razlika u prosecnim stopama privrednog rasta u dugom roku. Sa rastom od samo 1%, da bi se udvostrucio bruto domaci proizvod bilo bi potrebno 70 godina. 13. U cemu se ogleda sustina koncepta odrzivog razvoja? Koncept odrzivog razvoja predstavlja novu filozofiju razvoja. Razvoj je odrziv ako zadovoljava potrebe sadasnjih generacija, bez ugrozavanja mogucnosti buducih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe.

14. Sta je siromastvo i pomocu kojih indikatora se ono kvantificira? Zaostajanje u ekonomskom razvoju ima za posledicu ispoljavanje siromastva. Siromastvo se manifestuje kroz nizak nivo nacionalnog dohotka po stanovniku, sto za posledicu ima nizak nivo potrosnje roba i usluga po stanovniku. Sastavni delovi stanovnistva su visok nivo nezaposlenosti, nizak nivo obrazovanja, nizak nivo zdravstvene zastite itd. 15. Koje je najznacajnije sredstvo u borbi protiv siromastva? Najznacajnije sredstvo u borbi protiv siromastva prestavlja privredni rast. Problem je medjutim sto koristi koje on donosi nisu jednako rasporedjene u drustvu.

16. Kakve relacije postoje izmedju privrednog rasta i nejednakosti u raspodeli dohotka?

17. Sta predstavlja liniju siromastva? Linija siromastva oznacava definisani najmanji nivo dohotka, osnosno potrosnje po stanovniku (domacinstvu) koji sluzi kao reperna tacka prema kojoj se kompariraju dati nivoi dohotka i potrosnje po stanovniku (domacinstvu). 18. Napisite i objasnite formulu za izracunavanje stope siromastva . Najznacajniji pokazatelj siromastva jeste tzv. stopa siromastva. Stopa siromastva oznacava udeo siromasne u ukupnom broju populacije, tj. HCR= HC/N x 100 HCR stopa siromastva

HC - broj siromasnih N ukupan broj stanovnistva.

19. Predstavite graficki Lorencovu krivu i objasnite njen znacaj. Za sagledavanje nejednakosti u raspodeli dohotka u literaturi sluzi i Lorencova kriva. Maks Lorenc je predlozio ovu krivu 1905. god. Da bi upotrebljavao i analizirao nejednakost raspodele u razlicitim zemljama u istom vremenskom period i u unutrar jedne zemlje u razlicitim vremenskim periodima. DA LI TREBA JOS NESTO?!

20. Kako se formulise i u kom rasponu se krece iznos Gini koeficijenta? GINI koeficijenat predstavlja odnos izmedju povrsina X i Y. Povrsina X odredjena dijagonalom i Lorencovom krivom i ukupne povrsine trougla ABC. Povrsina trougla ABC obelezena je sa Y. Gini koeficijent se krece u rasponu od 0 (savrsene jednakosti) do 1 (savrsene nejednakosti), tj. veca vrednost znaci vecu nejednakost u raspodeli dohotka. 21. Nacrtaj Kuznetsovu krivu i objasni njenu logiku. Jedan od prvih pokusaja da se objasni veza izmedju nejednakosti i razvoja je Kuznetsova hipoteza o inverznoj U krivi, po kojoj se nejednakosti prvo povecavaju, dostizu maksimalnu velicinu, a zatim smanjuju u procesu privrednog razvoja. Inverzna U kriva se takodje objasnjava cinjenicom da je raspodela dohotka u nepoljoprivrednom sektoru u razvijenim zemljama manje neujednacena nego u zemljama u razvoju.

22.Sta predstavlja socijalna iskljucenost? Socijalna iskljucenost je na nivou EU definisana kao process kojim odredjeni pojedinci bivaju gurnuti na margine drustva,kao I spreceni da svojim punim kapacitetima ucestvuju u drustvenim odnosima I tokovima zbog svog siromastva,nedostatka osnovnih znanja I mogucnosti za dozivotno ucenje,ili kao rezultat diskriminacije.

23.Kako se definise apsolutno a kako relativno siromastvo? Apsolutno siromastvo predstavlja nivo proizvoda ili potrosnje porodica I pojedinaca ispod definisanog minimum zivotnih potreba,kao sto su hrana,odeca,stanovanje,grejanje Relativno siromastvo predstavlja minimum prihvatljivog zivotnog standarda u jednom drustvu.Ne izrazava se preko apsolutnog novcanog iznosa vec kao % medijane prihoda I medijane potrosnje.

24.Sta je ekstremno siromastvo I kako se ono definise prema metodi Svetske Banke? Ekstremno siromastvo jeste siromastvo koje predstavlja ugrozenost osnovnog bioloskog opstanka.Prema metodologiji Svetske Banke u primeni se definise kao iznos prihoda od 1,25$ na dnevnom nivou.

25.Sta je potrosacka jedinica? Predstavlja potrosnju clana domacinstva sa uracunatim razlikama u nivou potrosnje odraslih I dece I zajednickom potrosnjom.

26.Sta je zivotni standard? Predstavlja stepen zadovoljenosti odredjenih potreba ili zivotnih uslova kao sto su:dohodak,stanovanje,odevanje,ishrana

27.Kako se meri siromastvo u Republici Srbiji?Objasniti. Do 2004.god statistika siromastva u Srbiji zasnivala se na podacima dobijenim redovnim sprovodjenjem ankete o potrosnji domacinstva.Od 2004.god usvojena je I realizuje se metodologija I instrumentarij EU za merenje siromastva,odnosno koristi se anketa o prihodima I uslovima zivota (SILC).Od 2006.god prema preporuci Svetske Banke za utvrdjivanje apsolutne linije siromastva koristi se metod indeksa potrosackih cena.

28.Kolika je apsolutna,a kolika relativna stopa siromastva u Srbiji? Relativna linija siromastva koja se odredjuje kao 60% medijane licne potrosnje po potrosackoj jedinici pokazuje da je u Srbiji bilo siromasno 14,5% stanovnistva,a da je linija siromastva iznosila 9763 din mesecno po potrosackoj jedinici u 2010.god.

29.Izvrsite podelu teorije privrednog razvoja po Majklu Todaru. Teorija etapa privrednog rasta, Teorija strukturnih promena, Teorija zavisnosti, Teorija neoklasicne kontrarevolucije, Endogena ili nova teorija rasta 47. U emu se ogledaju prednosti proizvodinh funkcija u odnosu na neke druge matematike modele? Proizvodne funkcije za razliku od nekih drugih matematikih metoda i modela mogu mnogo preciznije da daju odgovore na sledea pitanja: 1) Kolika je efikasnost ili efektivnost pojedinih faktora? 2) Kakve su mogunosti zamene (supstitucije) jednog faktora drugim obino se radi o supstituciji izmeu rada i kapitala, i obrnuto. 3) Kakav je uticaj tehnikog progresa kao najdinaminijeg faktora privrednog rasta i ra zvoja? 48. Predstavite statiki oblik Kob-Daglasove proizvodne funkcije i objasnite pojedine ekonomske varijable. Ameriki ekonomista Daglas i matematiar Kob daju svoju proizvodnu funkciju polazei od sledeeg oblika: Y= f(K,L,Q) pri emu faktor Q zanemaruju jer Q predstavlja zemlju i taj faktor je relativno konstantan i njihova proizvodna funkcija glasi: Y= KL gde je: konstanta proporcionalnosti koja pokazuje promene drutvenog proizvoda Y uz nepromenjen odnos kapitala i rada. i su parametri koji pod pretpostavkom da je njihov zbir jednak jedinici pokazuju procentualno uee ovih faktora tj. kapitala i rada u formiranju drutvenog proizvoda Y.

49. Od koji pretpostavki Kob i Daglas polaze pri koncipiranju svoje proizvodne funkcije? Kob i Daglas pri koncipiranju svoje proizvodne funkcije polaze od nekoliko pretpostavki: 1) efektivnost svake jedinice kapitala i rada je konstantna (nepromenjena) 2) stepen intenzivnosti pojedinih faktora takoe je nepromenjena 3) mogua je neograniena supstitucija (zamena) jednog faktora drugim, obino se radi o supstituciji izmeu rada i kapitala, i obrnuto 4) pretpostavlja se linearni karakter zavisnosti drutvenog proizvoda od pojedinih faktora kapitala i rada (ako se kapital i rad poveaju za n puta, za n puta e se poveati i drutveni proizvod Y)