Recnik Rodne Ravnopravnosti

Podrka: Heinrich Bll Stiftung Regionalna kancelarija za Jugoistonu Evropu Dobraina 43, Beograd, Srbija
Vesna Jari i Nadeda Radovi RENIK RODNE RAVNOPRAVNOSTI
102 pojma rodne ravnopravnosti za 102 godine osvajanja enskih ljudskih prava
Beograd, mart 2010. godine
Sadraj
11
UVOD
17 17 19 20 21 23 25 26 27 28
ABORTUS AFIRMATIVNA AKCIJA/AFIRMATIVNE MERE AFRO-AMERIKI FEMINIZAM AKTIVIZAM ANARHISTIKI FEMINIZAM ANOREKSIJA ANTIDISKRIMINACIONI ZAKONI ARAHNOLOGIJA AUTONOMIJA
29 29
BULIMIJA
31 31 32
C
CEDAW - KONVENCIJA O ELIMINISANJU SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE ENA CEDAW OPTA PREPORUKA BR.19 NASILJE NAD ENAMA
35 35 36
DEMOKRATSKI DEFICIT DEKLARACIJA O SUZBIJANJU NASILJA NAD ENAMA
37 38 41 43 43 44
DISKRIMINACIJA DIREKTIVE EVROPSKE UNIJE VEZANE ZA RODNU RAVNOPRAVNOST DOSTOJANSTVO NA POSLU DRUTVENA KONTROLA DRUTVENA PROMENA DRUTVENI UGOVOR
47 47 49 49 51 52 53
EJDIZAM EMANCIPACIJA EU SMERNICE (MAPA PUTA) ZA RAVNOPRAVNOST IZMEU ENA I MUKARACA (2006-2010) EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA EVROPSKA POVELJA O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI NA LOKALNOM NIVOU EVROPSKI INSTITUT ZA RODNU RAVNOPRAVNOST
55 55 56 59
FEMICID FEMINIZMI FAMILY FRIENDLY POLITIKE
61 61 62
G
GENITALNO SAKAENJE (FEMALE GENITAL MUTILATION- FGM) GINOKRITIKA
65 65 65
H I
HETEROSEKSIZAM HOMOFOBIJA
67 67 68 70 70
INCEST INSTITUCIONALNI MEHANIZMI ZA POSTIZANJE RODNE RAVNOPRAVNOSTI U REPUBLICI SRBIJI INSTITUCIONALNI MEHANIZMI ZA RODNU RAVNOPRAVNOST NA REPUBLIKOM NIVOU Savet za rodnu ravnopravnost
71 71 73
Skuptinski odbor za ravnopravnost polova Uprava za rodnu ravnopravnost Zatitnik graana
75 75 76
JEDNAKOST JEDNAKE MOGUNOSTI
79 79
K L
KVOTE
81 81 82 83 85
LEZBEJSTVO LGBTTIQ POPULACIJA LIBERALNI FEMINIZAM LOKALNI MEHANIZMI ZA POSTIZANJE RODNE RAVNOPRAVNOSTI
87 87 89 90 91 92 93 94 97 97 99 101
MARKSISTIKI FEMINIZAM MASAKR U MONTREALU MATRIJARHAT MEUNARODNI DAN BORBE PROTIV NASILJA NAD ENAMA MEUNARODNI DAN BRANITELJA I BRANITELJKI ENSKIH LJUDSKIH PRAVA MEUNARODNI DAN OSOBA SA INVALIDITETOM MEUNARODNI MEHANIZMI ZA POSTIZANJE RODNE RAVNOPRAVNOSTI MERENJE NAPRETKA MIKROKREDITIRANJE MIZOGINIJA MOBING
103 103 105 106
N
NACIONALNA STRATEGIJA ZA POBOLJANJE POLOAJA ENA I UNAPREIVANJE RODNE RAVNOPRAVNOSTI NACIONALNA KONFERENCIJA O BORBI PROTIV NASILJA NAD ENAMA NASILJE U PORODICI
109 109 OSMI MART MEUNARODNI PRAZNIK ENA 110 OSNAIVANJE ENA
O P
113 113 PACIFISTIKO-ANTIMILITARISTIKI FEMINIZAM 114 PATRIJARHAT 116 PEKINKA DEKLARACIJA I PLATFORMA ZA AKCIJU 117 POKRAJINSKI MEHANIZMI ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 117 Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova 118 Pokrajnski zavod za ravnopravnost polova 118 Savet za ravnopravnost polova pokrajinskog sekretarijata za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova 119 Odbor za ravnopravnost polova skuptine AP Vojvodina 119 Ombudsman AP Vojvodina 119 POL I ROD 121 PORNOGRAFIJA 122 PREPORUKA SAVETA EVROPE 2002/05 123 PROJEKAT BORBA PROTIV SEKSUALNOG I RODNO ZASNOVANOG NASILJA 124 PROSTITUCIJA
127 127 QUEER
Q R
129 129 131 132 133 134 135 137 138 138 139 140 141 143
RADIKALNI FEMINIZAM REZOLUCIJA SAVETA BEZBEDNOSTI 1325 REZOLUCIJA SAVETA BEZBEDNOSTI UN 1820 RODNA DEMOKRATIJA RODNA PERSPEKTIVA RODNA RAVNOPRAVNOST RODNE ULOGE RODNI BAROMETAR RODNI IDENTITET RODNI REIM RODNI STEREOTIPI RODNO ODGOVORNO BUDETIRANJE RODNO OSETLJIV JEZIK
144 146 147
RODNO OSETLJIVA STATISTIKA RODNO OSVEENA POLITIKA RODNO ZASNOVANO NASILJE
149 149 150 151 152 153 154 155 157
SEKSIZAM SEKSUALNO NASILJE SEKSUALNO UZNEMIRAVANJE I SEKSUALNO UCENJIVANJE SILOVANJE SKLONITE STAKLENI PLAFON SPECIJALNA IZVESTITELJKA UJEDINJENIH NACIJA ZA NASILJE NAD ENAMA SVETSKI DAN BORBE PROTIV AIDS-A
159 159
16 DANA AKTIVIZMA
161 161
TRGOVINA ENAMA
163 163
U V Z
UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA
165 165
VETICE
167 167 168
ZAKON O RAVNOPRAVNOSTI POLOVA ZAKON O ZABRANI DISKRIMINACIJE
171 171 173 173
ENSKA LJUDSKA PRAVA ENSKE MREE ENSKE STUDIJE/STUDIJE RODA
175 181 186 186 186 187 187
POGOVOR BIBLIOGRAFIJA SADRAJ PREMA TEMAMA FEMINIZMI MEUNARODNI DOKUMENTI I INSTITUCIJE VANI DATUMI OPTI POJMOVI OD ZNAAJA ZA RODNU RAVNOPRAVNOST POJMOVI NASTALI U ARTIKULISANJU RODNE RAVNOPRAVNOSTI POJMOVI U VEZI SA SFEROM RADA POJMOVI U VEZI SA DISKRIMINACIJOM ENA POJMOVI KOJI SE ODNOSE NA NASILJE NAD ENAMA INSTITUCIONALNI MEHANIZMI ZA RODNU RAVNOPRAVNOST ZNAAJNI DOGAAJI U NACIONALNOM OKVIRU ZA UNAPREIVANJE POLOAJA ENA BELEKE O AUTORKAMA
188 188 188 189 189
190 191
Uvod
Rodna ravnopravnost se kao koncept pojavila u politikom reniku i javnom govoru u Srbiji relativno skoro. Analizirajui upotrebu pojma u medijskom reniku i u javnim diskusijama lako se primeuje postojanje nekonzistentnosti u upotrebi termina. esto ujemo javne linosti kako govore o jednakosti polova ili o ravnopravnosti polova. Istu nedoslednost moemo primetiti i u nazivima institucionalnih mehanizama, ije je uspostavljanje poelo od 2000. godine i oznailo jednu od karakteristika demokratskog ustrojstva drave, u ijim se nazivima podjednako koristi sintagma ravnopravnost polova kao i rodna ravnopravnost. Takoe, u dravnim dokumentima se pronalazi Zakon o ravnopravnosti polova, ali i Nacionalna strategija za [...] rodnu ravnopravnost. Na taj nain se stie neodgovarajui utisak da je pojam nedovoljno odreen, kao i da su pojmovi rod i pol i njihove izvedenice sinonimi. To stvara opti utisak da je ideja rodne ravnopravnosti u Srbiju pristigla kao nametnuto drutveno pitanje kroz procese evropskih integracija i pribliavanja tekovinama i standardima Evropske unije. Renik rodne ravnopravnosti - 102 pojma rodne ravnopravnosti za 102 godine osvajanja enskih ljudskih prava nastaje upravo iz prepoznavanja potrebe dekonstruisanja ideje o nametnutom pitanju i ujedno
12
R e ni k ro d n e rav noprav no st i
potrebe pribliavanja zainteresovanoj javnosti pojmova koji su vezani za rodnu ravnopravnost. Poevi od razluivanja pojma pol (kao kategorije koja razlikuje osobe po njihovim fizikim obelejima) i pojma rod (koji predstavlja sve ono to se osobama razliitog pola pripisuje kao svojstveno a izgraeno je kroz drutvene i kulturoloke obrasce koji se pojedinkama i pojedncima prenose kroz porodicu, sistem obrazovanja, institucije, tradiciju u procesu socijalizacije) autorke su se upustile u pokuaj da identifikuju pojmove koji se provlae kroz medijske i javne sadraje, dakle sa kojima se javnost susree, i da razotkriju njihovo znaenje koje u moru informacija ostaje delom prikriveno. Smatramo da jasnoa sadraja pojmova i njihovog znaenja doprinosi efektivnoj komunikaciji i razmeni miljenja, stavova, otklanjajui kakofoniju koju proizvodi nedosledno korienje pojmova ime se zamagljuje njihova sutina i stvara se rizik zapadanja u stereotipno vienje realnosti. Drugi cilj skupa pojmova koji su autorke odabrale da predstave zainteresovanoj javnosti se moe naslutiti iz samog naziva. Odabirom predstavljenih pojmova autorke su elele da podvuku dugotrajnost, kontinuitet, istrajnost i uinak enskog pokreta u svetu i kod nas u zalaganju i osvajanju enskih ljudskih prava. Podseajui na zalaganja enskog pokreta u Srbiji, manje vie u kontinuitetu od 1978. godine kada je odrana prva jugoslovenska feministika konferencija u Beogradu pod nazivom Drug-ca. Drugarica ena. ensko pitanje - Novi pristup?, autorke su se trudile da ukau na autentini doprinos feministkinja sa naih prostora na razvoj politike rodne ravnopravnosti u Srbiji. S druge strane, koncept rodne ravnopravnosti je obraivan i iz dimenzije njegovog dananjeg tumaenja na osnovu dokumenata multilateralnih meunarodnih organizacija kao to su Ujedinjene nacije, Savet Evrope i Evropska unija, i prikazan onako kako se danas lobira za njegovo uvoenje u sve oblasti i politike (gender
Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i
13
mainstreaming), kao i u sve sfere javnog i privatnog ivota. Duboki i vrsti koreni tog tumaenja nalaze se u feministikoj teoriji i u aktivizmu enskog pokreta koji je jedan od prvih graanskih pokreta koji je zadobio globalne dimenzije. Pojmovi vezani za rodnu ravnopravnost zadiru u razliite oblasti i kroz njih se prepliu razliiti nivoi politikog odluivanja: meunarodni, regionalni nadnacionalni, nacionalni, lokalni. Oni proizilaze iz feministike teorijske misli, iz aktivizma enskog pokreta i dogaaja koji su oznaavali prekretnice u procesu emancipacije ena i ukupnog drutva, iz procesa institucionalizacije enskih ljudskih prava u meunarodnom javnom pravu i meunarodnim institucijama, naposletku i iz koraka koji su injeni u naem drutvenom kontekstu pod pritiscima feministikog pokreta u Srbiji i u procesu demokratizacije drutva. Iz svih ovih razloga, autorke su dugo razmiljale na koji nain da ostanu verne ideji pribliavanja pojmova rodne ravnopravnosti iroj zainteresovanoj javnosti, a da ne zapadnu u pojednostavljivanje koje bi zanemarilo istorijske, teorijske, politke aspekte rodne ravnopravosti. U cilju preglednosti i organizacije pojmova koji su se eleli predstaviti autorke su definisale tematske celine imajui u vidu potrebu izdvajanja i naglaavanja svakog od gorenavedenih aspekata procesa osvajanja enskih ljudskih prava i uvoenja koncepta rodne ravnopravnosti u politike delovanja, zakonodavstva i u drutvo uopte. Tako su nastale tematske celine koje smo naslovile: Feminizmi, Meunarodni dokumenti i institucije, Vani datumi, Opti pojmovi od znaaja za rodnu ravnopravnost, Pojmovi nastali u artikulisanju rodne ravnopravnosti, Pojmovi vezani za sferu rada, Pojmovi vezani za diskriminaciju ena,
14
Pojmovi koji se odnose na nasilje nad enama, Institucionalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost, Znaajni dogaaji u nacionalnom okviru za unapreivanje poloaja ena. Naredna pitanja koja su se neminovno nametnula ticala su se forme i obima sadraja. Najjednostavnija odluka po pitanju forme bila bi predstaviti ih po tematskim celinama, onako kako su bili koncipirani i podeljeni tokom procesa rada. Za takvu postavku autorke su ve imale ideje za potencijalne naslove: Koraci osvajanja enskih ljudskih prava, Rodna ravnopravnost i feminizam ideje i dostignua. Meutim, takva forma ostavljala je utisak nepreglednosti pojmovnika i neusklaenosti sa ciljem i svrhom knjige. Stoga smo se opredelile za formu renika, u kome se odrednice reaju abecednim redom, to doprinosi preglednosti i jednostavnosti upotrebe, a i ostaje delom na tragu ranijih slinih inicijativa (vidi: Bibliografija), koje su stvarane imajui u vidu drugaiju svrhu i ciljnu grupu. Renik je forma koja je koriena na mnogostruke naine i u najrazliitije svrhe, ali uvek sa ciljem da se itaocu/teljki prue informacije o reima i o svetu u kome ljudi ive i stvaraju. Renik rodne ravnopravnosti je pokuaj da se prikau, na to saetiji nain pristupaan itateljkama i itaocima, osvojene stepenice rodne ravnopravnosti u svetu i kod nas, u cilju sagledavanja stanja kao osnove za dalji rad i zalaganje za osvajanje enskih ljudskih prava. Pitanje obima sadraja predstavljalo je pravi izazov za autorke, to zbog ogranienja vremenskih rokova, to zbog irine i dubine pojmova koji bi potecijalno mogli i trebalo da nau svoje mesto u ovakvom reniku. U nepreglednom pojmovniku feminizma i rodne ravnopravnosti autorke su se pitale kako da naprave izbor i gde da se zaustave. ak i u okviru definisanih celina ostajalo je otvoreno pitanje izbora i ogranienja. Izbor kvantitativnog ogranienja nametnuo se definisanjem
15
rokova za predaju rukopisa: mart 2010. godine. Mart mesec 2010. godine oznaava 102 godinu od odravanja protesta pod sloganom Hleb i rue u Njujorku, koji simbolizuje prekretnicu u organizovanju enskog pokreta, u manifestaciji enske solidarnosti za zastupanje i organizovano delovanje u osvajanju enskih ljudskih prava. Predstavljanjem 102 pojma rodne ravnopravnosti u 102. godini proslave osvajanja enskih ljudskih prava autorke su elele da naglase vanost seanja na one koje su pre nas napravile korake, prenele nam znanja iz generacije u generaciju i utrle put enama koje e sutra na tim tekovinama pomerati granice dosegnutog. Ono to Nadeda i Vesna smatraju da je posebnost ove knjige jeste injenica da je ona proizvod saradnje i razmene izmeu dve generacije ena, majke i kerke, tj. proizvod odnosa za koji obe smatramo da moe predstavljati jednu od vrstih osnova feminizma, onda kada iskazuje solidarnost i kada obe odlue da budu jedna drugoj potpora. Nadeda je obogatila rukopis dugogodinjim aktivistikim iskustvom u enskom pokretu, interiorizovanim razotkrivanjem enskih identiteta u raznim istorijskim periodima, a svojim elanom je bila nepresuna pokretaka snaga malog tima. Vesna je uvrstila fokus na institucionalizaciji feministikih ideja na meunarodnom i nacionalnom planu, i unela je steena znanja i iskustva kroz aktivistiki i profesionalni angaman u Italiji i Srbiji. Zajedniko istraivanje puteva feminizma i rodne ravnopravnosti bilo je jo jedan podstrek za preispitivanje naih pozicija, stavova, usvojenih znanja, koje se odvijalo kroz dinaminu razmenu i ivi produktivni dijalog koji je obogatio na odnos.
Vesna Jari i Nadeda Radovi
17
A
abortus
Abortusom se prekida trudnoa. ene su oduvek sa manje ili vie uspeha pokuavale da kontroliu raanje. Abortus je poslednja mogunost u rukama ene da odbaci neeljenu trudnou. Odnos drave prema pravu ene na abortus uvek je znak stepena demokratinosti drutva i uvaavanja prava ene na izbor. Nedemokratski reimi su vrlo esto posezali za zabranom abortusa. Abortus je bio zabranjen u vreme Hitlerove vladavine. Vremena Staljinove i vladavine aueskua su, takoe, obeleena zabranom abortusa. Iako je za enu mnogo jednostavnije da neeljenu trudnou sprei kontraceptivima, esto ivotni standard, nivo obrazovanja, razvijenost zdravstvenog sistema i dostupnost ginekolokih savetovalita odreuju njen odnos, pa abortus postaje poslednje dostupno sredstvo. U veini demokratski organizovanih zajednica abortus je dostupan enama. Da li e granica biti deset, dvanaest ili etrnaest nedelja zavisi od zakonodavstva. Da li e biti besplatan, da li e ena morati da participira ili u celini plati cenu abortusa, takoe, zavisi od konvencija prihvaenih u jednom drutvu. Istorija je pokazala da zabrana abortusa legalnim sredstvima, formalnim aktima, ne ukida postojanje abortusa. U zemljama gde je abortus predstavljao ili jo uvek predstavlja ilegalan in, ene su, ipak, pribegavale i pribegavaju prekidu neeljene trudnoe. Razlika je u
18
tome to se taj delikatni in po zdravlje ene odvijao, i ponegde jo uvek odvija, u neprikladnim uslovima, daleko od oiju institucija koje su za to opremljene, rizikujui na taj nain ivot ene. Iz tih iskustava naueno je da je veoma vano da legalan abortus bude dostupan eni. Ilegalni abortusi od strane nedovoljno strunih lica (igle od kiobrana, drastine masae, guranje slomljene grane lijandera u vaginu, ispijanje velikih doza lekova na bazi kinina kako bi se provociralo krvarenje itd.) generacijama su bili najei razlog smrti mladih, inae zdravih, ena. U poslednjih nekoliko godina pojavila se pilula za dan posle. Sama po sebi ona ne predstavlja abortivnu metodu, ve izbegavanje neeljenog zaea u prvih 72 sata nakon odnosa. Pri upotrebi ovog sredstva potebno je konsultovati lekara, jer ga mogu koristiti samo ene koje imaju zdrav kardiovaskularni sistem. Veina crkava osuuje abortus pozivajui se na religijski koncept svetosti i nepovredivosti ivota. Meutim, dosledno i slepo praenje ovog koncepta vodi ka stvaranju iskljuivih stavova koji izuzimaju enu, ne uzimajui u obzir njen ivot i ne odgovarajui na itavu seriju pitanja koje pred enu i njeno telo postavlja neeljena trudnoa. Razlozi za prekid trudnoe mogu biti najrazliitiji, od zdravstvenih (opasnost trudnoe za ivot ene, genetska malformacija fetusa itd.), preko traumatinih iskustava (silovanje, zlostavljanje, incest itd.), socijalno-ekonomskog stanja do njenog odreivanja ivotnih prioriteta. U svetu je i danas aktuelna debata izmeu pro-life i pro-choice opcije. Pogreno je etiketirati ove dve opcije kao vernici i feministkinje. Pokretu prochoice pripadaju i religiozne osobe, to dokazuje i postojanje vrlo respektabilnog asopisa Katolkinje pro-choice koji izlazi ve dvadesetak godina.
19
afirmativna akcija/afirmativne mere

Afirmativne mere se mogu uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su sutinski u nejednakom poloaju sa ostalim graanima/graankama. Kao sinonimi se koriste i izrazi: pozitivna diskriminacija, benigna diskriminacija, povratna (reversna) diskriminacija, preferencijalni tretman, sistem kvota, a u mnogim zemljama takva akcija je jo poznata kao favorizujua politika, rezervacije, kompezatorna ili distributivna pravda itd1. Afirmativne mere faktiki znae odstupanje od osnovnog naela formalne jednakosti, ali se ne smatraju diskriminacijom i imaju posebno zakonsko utemeljenje. Ustav Republike Srbije u lanu 21. zabranjuje svaki oblik diskriminacije i istovremeno uvodi mogunost posebnih mera radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su sutinski u nejednakom poloaju sa ostalim graanima. Evropski sud pravde je pozitivne mere obrazloio kao mere koje doprinose smanjenju diskriminacije u drutvu. U Evropskoj uniji ove mere uvedene su lanom 141. Ugovora o osnivanju EU, a regulisanje na nacionalnom nivou je preputeno zakonskoj regulativi drava lanica. Prve mere pozitivne akcije su primenjivane za razreavanje rasne diskriminacije u SAD ezdesetih i sedamdesetih godina XX veka. Danas se ove mere koriste ne samo za realizaciju rodne ravnopravnosti nego i za eliminisanje diskriminacije ranjivih i socijalno deprivilegovanih grupa graanki/graana (Romi, graanke i graani sa odreenim specifinim potrebama, manjinske grupe). Afirmativne mere u kontekstu rodne ravnopravnosti se donose da bi doprinele izjednaavanju poloaja manje zastupljenog pola, odnosno pod njima se podrazumeva set politika i praktinih mera koji favorizuje grupe, u ovom sluaju ene, koje su istorijski iskusile tete. Radi
1. Vladimir uri, Afirmativna akcija. Meunarodnopravni i ustavnopravni aspekti, Institut za uporedno pravo, Beograd, 2007.
20
se o itavom nizu mera koje se mogu primenjivati u razliitim oblastima od upisivanja u kole, na fakultete, prilikom dodela stipendija, mesta u uenikim i studentskim domovima, preko zapoljavanja do obezbeivanja broja mesta, odnosno minimalnog procenta manje zastupljenog pola u predstavnikim telima zakonodavne vlasti, u izvrnim organima vlasti, sudstvu i na drugim mestima od uticaja za ravnomernu i ravnopravnu podelu drutvene moi i uticaja. Pozitivne mere se uvode svuda gde je iz statistikih podataka ili rodno osveenih analiza jasno da pravo kao neutralno sredstvo ima ogranien domet u reavanju nepravedne raspodele moi i pozicija. U Srbiji se poelo sa uvoenjem afirmativnih mera, i taj proces se razvija sporo i uz velike otpore. U Zakonu o izboru narodnih poslanika, kao i u Zakonu o izborima lokalne samouprave kvote od 30% za manje zastupljen pol se primenjuju samo do nivoa izbornih listi. Dakle, tek na kandidatskim listama mora biti 30% pripadnika/ pripadnica manje zastupljenog pola. Nakon izbora stranke nemaju obaveze da se dre procenta koji bi manje zastupljenom polu obezbedio 30% uea u vlasti. Zakonom o ravnopravnosti polova, koji je usvojen u decembru 2009. godine obaveza potovanja kvota za manje zastupljeni pol uvedena je i za sva predstavnika i rukovodea mesta u privatnom i javnom sektoru.
Afro-ameriki feminizam
Afro-ameriki feminizam se razvio na tlu SAD u ezdesetim i sedamdesetim godinama XX veka. Nezadovoljne podvoenjem vlastitih iskustava pod teorije amerikih feminiskinja belkinja afro-amerikanke insistiraju na prepoznavanju vlastite istorije koja ukljuuje i istoriju ropstva, kao i dodatno eksploatisanje ena crne rase. Crni feminizam (Black feminism) ostaje vezan za ameriko tlo. Tokom osamdesetih godina XX veka osniva se Third World Women's
21
Alliance koja usvaja Black Women's Manifesto u kome kau Crna ena zahteva novu definiciju ene u kojoj e moi da se prepozna kao graanka, saradnica, osoba od poverenja, a ne samo kao kuna vila ili inkubatorka za fabrikovanje beba.2. Crni feminizam se razvija iako ne nailazi na iroku potporu dominantnog feministikog pokreta u SAD. Anela Dejvis3 osniva Partiju crnih pantera (Black Panther Party) i obelodanjuje da su afroamerikanke bile rtve programa prisilne sterilizacije. U pokret se ukljuuju i Portorikanke, Meksikanke, Azijatkinje. Alis Voker (Alice Walker) je skovala izraz vumanizam (womanism). Bitna odrednica vumanizma je rasno i klasno iskustvo, kulturno naslee. i iskustvo ropstva.
Aktivizam
Aktivizam podrazumeva svesno delovanje sa namerom da doe do odreenih drutvenih promena. Aktivisti/ aktivistkinje se udruuju oko ideja, planiraju drutvenu akciju, deluju i proizvode promenu. Ponekad udruivanje ima formalni karakter, ponekad su veze meu aktivistima sasvim neformalne. Aktivizam je dugo posmatran kao opozit profesionalnom radu i jedna od karakteristika aktivizma je bio volonterski rad. Pokazalo se da je aktivizam vrlo uinkovit, da su ljudi spremni za vlastite ideje da uloe ogroman rad, da rizikuju, da trpe drutvenu opresiju, razliite mere prinude, to su u znatno manjoj meri odlike aktivnosti vezanih za radna mesta i plaen rad. Drutveni pokreti poput onog studentskog iz 1968, feministikog, antiratnog, antinuklearnog, ekolokog poivali su upravo na aktivistima/aktivistkinjama.
2 Black Womans Manifesto 3 Angela Davis, Blues Legacies and Black Feminism: Gertrude Ma Rainey, Bessie Smith, and Billie Holiday (1999)
22
S obzirom da drave teko mogu kontrolisati drutvene pokrete razvijena demokratska drutva stvorila su niz kanala kroz koje se pokuava usmeravati potreba za drutvenom promenom. Nevladine organizacije, konkursi dravnih institucija, banaka, firmi ili privatnih donatora za doniranje projekata koji treba da dovedu do drutvene promene, nagraivanje odreenih aktivistikih akcija su neke od modernih formi kanalisanja aktivizma. Vanost aktivistikog rada prepoznata je i u okviru meunarodnih institucija. Pod okriljem Visokog komesarijata za ljudska prava Ujedinjenih nacija ustanovljen je institucionalni mehanizam Specijalnog izvestioca o poloaju branitelja i braniteljki ljudskih prava, kao strukturna podrka implementaciji Deklaracije o braniteljima/kama ljudskih prava iz 1998. godine. Od 2008. godine tu poziciju pokriva Margaret Sekaa (Margaret Sekkaggya), koja nastavlja rad otpoet od strane Hine ilani (Hina Jilani) u njenom osmogodinjem mandatu (2000-2008). Osnovne nadlenosti ovog mehanizma su da: Istrauje, prikuplja, prouava i odgovara za informacije o situaciji i poloaju branitelja i braniteljki ljudskih prava; Uspostavlja saradnju i vodi dijalog sa vladama i drugim zainteresovanim stranama o promociji i delotvornom sprovoenju Deklaracije; Preporuuje delotvorne strategije za bolju zatitu branitelja i braniteljki ljudskih prava i prati potovanje preporuka; Integrie rodnu perspektivu kroz svoj rad.4 Treba podvui da izvestiteljka podnosi redovne izvetaje, kao i izvetaje o posebnim situacijama Savetu za ljudska prava i Generalnoj skuptini Ujedinjenih
4. http://www2.ohchr.org/english/issues/defenders/mandate.htm
23
nacija. S tim u vezi ona vri posete zemljama po pozivu ili po prepoznatoj potrebi. Vaan aspekt njenog rada predstavlja razmatranje individualnih predstavki.
Anarhistiki feminizam
I anarhizam i feminizam korene zla vide u raspodeli moi u drutvu. Re je o dva ideoloki bliska koncepta, koji se oblikuju pre dva veka. Anarhistkinje nisu retka pojava meu feministkinjama. S obzirom da je koncentrovana drutvena mo u rukama drave zahtevi su usmereni upravo prema njoj, njenom represivnom aparatu i institucijama koje etablira. Ponekad delanje feministkinja anarhistkinja nailazi na otpor u feministikim krugovima jer u svojoj striktnosti i doslednosti rui neka od elementarnih prava za koja su se feministkinje borile. Na primer, Ema Goldman je bila protiv borbe ena za pravo glasa jer je uestvovanje ena u vlasti davalo legitimitet toj vlasti. Zajedniko i anarhistima i feministkinjama je borba za daleke ciljeve slobodnih nesputanih linosti, za drutvo bez dominacije. Olimp d Gu (Olympe de Gouges) francuska spisateljica i feministkinja, autorka Deklaracije o pravima ena i graanki iz 1791. smatra se akterkom i jednog i drugog pokreta. Olimp d Gu je traila jednaka prava za ene i mukarce: pravo na vlasnitvo, pravo na obrazovanje i pravo na glas i reprezentaciju. Giljotinirana je, ali ideje iz njene deklaracije postale su svojina slobodnih graanki. Iako je spoj anarhizma i feminizma javno manifestovan u deklaraciji Olimp d Gu, prve pretee ovog spoja su iz Engleske. Re je o Meri Volstonkraft koja je objavila knjigu Odbrana prava ena5, gde
5. Meri Vulstonkraft, Odbrana prava ene, Ranko Mastilovi (preveo), Libertas, Filip Vinji, Beograd, 1994. (Naslov originala i originalno izdanje: Mary Wollstonecraft, A Vindication of the Rights of Woman, BOSTON: PETER EDES, 1792.)
24
zahteva jednaka prava i zajedniko obrazovanje za ene i mukarce, i njenom partneru Vilijamu Goldvinu (Rasprava o politikoj moi, 1793.6). Napoleonov zakonik iz 1804. postavlja, prvo u Francuskoj, a potom u drugim evropskim zemljama, pravila patrijarhata. ene i deca postaju vlasnitvo mua, a cilj braka je reprodukcija, mukarcu je dodeljena javna sfera, a eni da brine o domu i porodici. Prava udate ene su izjednaena sa pravima maloletnika, kriminalaca i mentalno zaostalih osoba. Sve ove grupe imaju tutora, i ljudi ne mogu sami raspolagati svojinom i donositi pravno validne odluke. Ukida se pravo nasledstva za ene i pravo na profesiju. Srbija 1844. godine usvaja graanski zakonik i ba ovi odeljci koji se odnose na brano pravo su prepisani iz Francuskog graanskog zakonika. Od 1844. do 1945. godine, ukupno 101 godinu zakonik u Srbiji ostaje na snazi. Anarhizam prema svojoj definiciji ukljuuje i feminizam. Razlog lei u tome to je anarhizam protiv svih vidova autoriteta i hijerarhija, to znai protiv drave, protiv kapitala, protiv crkve i, to je za feminizam vano, protiv patrijarhata. Jelena Ilka Markovi, atentatorka na kralja Milana Obrenovia, snaja Svetozara Markovia se smatra prvom srpskom anarhistkinjom feministkinjom. Iz beke zatvorske elije Milica Vukobrankovi pie spis elija za ene 321 dnevnik iz zatvora dostojan spisa Olimp d Gu i politike akcije Eme Goldman. Milicine ideje su predmet aktuelnih rasprava o enskim ljudskim pravima, a obelodanile su ih austrijske feministkinje tragajui za enama iji glas je godinama zatiran.
6. Naslov originala i originalno izdanje: William Godwin, Inquiry concerning Political Justice, 1793.
25
Anoreksija
Anoreksija je bolest vezana za period rasta i sazrevanja linosti, to jest za ivotni period izmeu dvanaeste i dvadesetpete godine ivota, mada ima sluajeva u kojima se bolest javlja ve u devetoj godini ivota. U 90 do 95 % sluajeva pogaa ene. ea je u zapadnoj kulturi. Karakterie je znatan gubitak na teini, strah od gojenja koji nema realne parametre, esto dranje dijete, nerealna slika o vlastitom telu, stalne opstipacije, promenjen izgled koe, maljavost, gubitak menstrualnog ciklusa, nesanice, smenjivanje zamora i hiperaktivnosti, potiskivanje seksualnosti. ak u 20% sluajeva koji nisu tretirani bolest ima smrtni ishod; polovina devojica koje umru su samoubice. Feminiskinje su se anoreksijom podrobno bavile. Utvrdile su da obolevaju devojice natprosene inteligencije, sa razvijenim radnim navikama, da je bolest vezana za nespremnost prihvatanja uloge majke i rodnog poretka i da je klju za razreenje situacije u promeni konteksta u kome devojica odrasta. Psihijatri, takoe, ne negiraju uticaj porodice i socijalni kontekst, ali kako su nespremni na radikalne zahvate, tvrde da na anorektine devojke preveliki uticaj imaju moda i profesionalna orijentacija (bolest se esto javlja kod devojica u baletskoj koli, manekenki). Mada i u miljenjima psihijatara preovladava tvrdnja da devojicu treba hospitalizovati, tj. izmestiti iz porodinog ambijenta, jer je to uslov da sebe pone da vidi na drugi nain. Iako se bolest manifestuje kroz bitno smanjeno uzimanje hrane, re je o dubljim poremeajima u funkcionisanju linosti i zato je oporavak dugotrajan i teak. Nema maginih reenja. Medikamentozne terapije imaju kratkotrajne uinke. Veina mladih ena izlazi definitivno iz bolesti kada uspostavi emotivnu ravnoteu i prihvati ulogu majke. ene koje su patile od anoreksije retko obnavljaju ulogu koju je imala njihova majka.
26
Antidiskriminacioni zakoni
Antidiskriminacioni zakoni imaju za cilj da u zakonodavne sisteme pojedinih drava unesu opredeljenja meunarodnih dokumenata i stvore zakonodavni okvir za eliminisanje razliitih oblika diskriminacije. Antidiskriminacioni zakoni se odnose i na rodnu ravnopravnost, stvaraju pretpostavke za elminisanje rodne nejednakosti na tragu CEDAW konvencije UN iz 1979. Oni pruaju neophodnu zatitu grupama koje trpe drutvenu opresiju: enama, Romima, LGBTTIQ osobama, osobama sa invaliditetom, pripadnicima nacionalnih manjina, marginalnih i defavorizovanih grupa. Antidiskriminacionim zakonima se penalizuju diskriminiue prakse i njihovi nosioci i time stvara prostor za afirmisanje odnosa zasnovanih na ravno-pravnosti i uvaavanju posebnosti, individualnih i grupnih. Statistiki pokazatelji, i pored usvojenih antidiskriminacionih zakona, upuuju na niz nevidljivih drutvenih prepreka koje odravaju hijerarhijske drutvene poretke zasnovane na moi, novcu, privilegijama i nepravednoj podeli drutvenih dobara. Prekid sa diskriminiuom tradicijom i poniavajuim obiajima nije mogu bez vrstih drutvenih garancija koje treba da obezbede upravo ovi zakoni. Antidiskriminacioni zakoni su posebno vani za LGBTTIQ osobe s obzirom da su do skoro ove osobe bile pod udarom zakona koji su ih diskriminisali. Otpori uvoenju antidiskriminacionih zakona najsigurniji su dokaz koliko su diskriminiue prakse duboko drutveno ukorenjene i koliko napora je potrebno da se one iskorene. Zakon o zabrani diskriminacije je stupio na snagu 7.4.2009. u Republici Srbiji i predstavlja krovni antidiskriminatorni zakon. Krajem iste godine, 11.12.2009, u Srbiji je donesen Zakon o ravnopravnosti polova, koji ulazi u set antidiskriminatornih zakona, a posebno
27
regulie pitanja vezana za jednake mogunosti mukaraca i ena u domenu javnog i privatnog.
Arahnologija
Arahnologija nastaje u suprotstavljanju i vrednovanju na novim osnovama. Nekako kao da je i sama Nensi Miler, autorka arahnologije uhvativi nit paukove mree postala plodna tkalja, pletilja, ena koja se latila zanata kojim milenijumima vladaju ene. Sve je krenulo od tekstova Rolana Barta Zadovoljstva u tekstu i Smrti autora. Ovaj poststrukturalista autora koji iz sebe stvara tkanje teksta rastae u samom tekstu, niti, jer to je imao u tekstu je ostalo, a sam autor je beznaajan. Tekst je iv tek kroz itaoca. Autor nestaje, poput pauka, u vlastitoj mrei tkanja. Ova slika je za Nensi Miler bila krajnje inspirativna. Ona je upravo u njoj prepoznala razliku. To vai za muko tkanje teksta, za stanje odvojenosti intelekta od tela autora, za podelu na subjekt i objekt. Sa enama je sve drugaije. Kako je problem autorke izraziti sebe, ono to ne postoji kao kanon, to tekst autorke nuno ukljuuje i onu koja stvara. Grki mitovi o tkalji Arahne i Arijadni postaju potka arahnologije. Arahne, erka farbara iz Kolofona izatkala je tako lepo platno da je izazvala ljubomoru i bes boginje Atine. Atina cepa platno a Arahne odluuje da se obesi. Besna boginja je pretvara u pauicu, a kanap na koji se obesila u nit pauine i osuuje je da veno visi na toj niti i uvek iznova tka svoju mreu. Nensi Miler suprotstavlja mit o Arahne mitu o Arijadni koja se, takoe, dri klupka ali iz njenog klupka ne nastaje nita novo, ono tek slui da se izbegnu zamke lavirinta. U interpretaciji Nensi Miler Arahne postaje zatitnica spisateljica, ena koje ostavljaju tragove. Plodnost metafore o Arahni bila je oita. Njom je vrednovana upravo toliko osporavana enska sub-
28
jektivnost u knjievnosti. Istovremeno ova metafora je pruala mogunost da se ne izgubi elemenat rada na sebi prilikom stvaranja teksta, odnosno stvaranja sebe same. Dualizam subjekt-objekt sveprisutan u androcentrikoj knjievnoj kritici se brie, a telesnost teksta postaje bitno obeleje enskog tkanja teksta. Veza izmeu enske svakodnevice i stvaralatva nije izbrisana ve potcrtana. Vezanost arahnologije za mit naglaava poziciju ene kao uvarke primarne stvaralake energije.
Autonomija
Re autonomija ima koren u starogrkom jeziku (auts sam, nmos zakon). Prvi razvijeni koncepti autonomije nalaze se u rimskom pravu. Razvoj pojma vezuje se za razvoj gradova u srednjem veku. U novije doba pored personalne autonomije razvijena je teritorijalna, korporativna i ugovorna autonomija. Pored brojnih pravnih konotacija pojam autonomije ima vana odreenja na planu teorija linosti kao i u delovanju razliitih politikih subjekata. esto se koristi kao lakmus demokratinosti. Razvijena demokratija podrazumeva autonomne linosti koje treba da budu brana moi drave. Alternativni pokreti poput feministikog, antirasnog visoko vrednuju autonomiju linosti.
29
B
Bulimija
Bulimija je bolest zapadne civilizacije, pre svega razvijenog sveta. Kao i anoreksija i bulimija u 90% sluajeva pogaa ene. Prema statistikama u Sjedinjenim amerikim dravama 10% devojica uzrasta koleda ima bulimine epizode. Za razliku od anoreksije koju karakterie izgladnjivanje, bulimiju karakteriu periodi preteranog unoenja hrane i uestala izbacivanja uzete hrane. Simptom koji moe ukazivati na bulimiju je uestalo povraanje uzete hrane u duem vremenskom periodu (tri meseca). Inae, bulimine osobe mogu povraati i vie puta u toku dana. Bulimine devojke imaju nerealan strah da e se ugojiti, telesna teina im neprestano varira, imaju oseaj neutaive gladi (otuda i ime bolesti bousvo, limos-glad). Zbog uestalog prisustva eludane kiseline u ustima dolazi do krvarenja desni, pucanja zubne glei, preterane suvoe usni, oticanja pljuvanih lezda. U poodmakloj fazi bolesti poremeen je srani ritam jer organizam neprestano gubi kalijum, javljaju se problemi sa titnom lezdom, menstrualni ciklus se prekida ili je neuredan. Na psiholokoj ravni bulimine osobe esto menjaju raspoloenje, depresivne su, sklone su zloupotrebi medikamenata, alhoholu, drogi, samosakaenju. Dok anorektine devojke negiraju i potiskuju vlastitu seksualnost, bulimine su sklone promiskuitetnom ponaanju tragino tragajui za emotivnim osloncem.
30
Bulimija se lei sporo. Potreban je, kao kod anoreksije, dugotrajan tretman koji pored pedijatra, dijetologa, endokrinologa ukljuuje i psihoterapeute. Nema ekspresnog oporavka. Bez promene odnosa u porodici i okruenju bulimine osobe imaju malo ansi da prebrode bolest. Neki psihijatri upozoravaju da je bulimija u ekspanziji i da bi se uskoro moglo govoriti o pandemiji. Pouzdano se zna da je najmanje 50% buliminih devojaka imalo istoriju zlostavljanog deteta, odnosno istoriju seksualnog zlostavljanja.
31
C
CEDAW - Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena
Generalna skuptina Ujedinjenih nacija je 18. decembra 1979. pod rednim brojem 34/180 usvojila jedan od kljunih dokumenata za umanjivanje rodne neravnopravnosti: Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena, poznatu kao CEDAW konvenciju. Naa zemlja, tada SFRJ, je potpisala ovu konvenciju jula 1980, a ratifikovala je 1981. godine. Oktobra 2000. SRJ je dala sukcesorsku izjavu Ujedinjenim nacijama kojom je potvrdila da ponovo prihvata meunarodne pravne akte meu kojima je i ova konvencija. Srbija je 2006. podnela Inicijalni izvetaj za period 1992-2003. CEDAW komitetu UN. CEDAW konvencija ima est delova i trideset lanova. U prvom delu diskriminaciju ena definie kao svaku razliku, iskljuivanje ili ograniavanje na osnovu pola iji je cilj onemoguavanje ena da ostvare ljudska prava i slobode na politikom, ekonomskom, drutvenom, kulturnom, graanskom ili drugim poljima. Drave potpisnice su u obavezi da osuuju diskriminaciju ena, da svim sredstvima koja imaju na raspolaganju, bez odlaganja, unose princip ravnopravnosti u svoje pravne sisteme i da obezbede u svim oblastima napredak ena. U konvenciji se apostrofira obaveza drava da menjaju rave obiaje, predrasude, kao i razliite prakse zasnovane na shvatanju da su ene inferiorne. U podizanju dece odgovornost mukaraca i ena je zajednika.
32
Posebnim lanom drave potpisnice se obavezuju na suzbijanje trgovine ljudima i iskoriavanja ena kroz prostituciju. Drugi deo garantuje enama jednaka politika prava kao i mukarcima. U ovom delu se enama garantuje da udaja za stranca automatski ne povlai gubljenje vlastitog dravljanstva i da u pogledu dravljanstva dece imaju ista prava kao i mukarci. Trei deo je posveen otklanjanju diskriminacije u obrazovanju, profesionalnom usmeravaju, zapoljavanju, zdravstvenoj zatiti, u privrednom ivotu - u pogledu dostupnosti kredita, sportu i svim oblicima kulturnog ivota. Poseban lan posveen je pravima ena na selu. etvrti deo se odnosi na prava ena pred licem pravde i posebno apostrofira potrebu eliminisanja diskriminacije ene u pitanjima vezanim za brak i porodine odnose. U petom delu Generalna skuptina UN, radi praenja napretka u primeni konvencije, obrazuje Komitet za eliminisanje diskriminacije ena. U estom delu drave potpisnice se obavezuju da usklade vlastito zakonodavstvo sa slovom i duhom konvencije. Stavove konvencije mora uvaavati sudska praksa zemalja potpisnica.
CEDAW Opta preporuka br.19 Nasilje nad enama

Na jedanaestom zasedanju CEDAW komiteta, 1992. godine, posveenom nasilju nad enama Komitet je utvrdio da nasilje zasnovano na diskriminaciji ozbiljno umanjuje anse enama da koriste prava i slobode na osnovu rodne ravnopravnosti. Od 1989. godine lanice UN su u obavezi da periodino podnose CEDAW komitetu izvetaje o stanju enskih ljudskih prava. U preporuci broj 19 dravama potpisnicama CEDAW konvencije treba u pojam diskriminacije ukljuiti nasilje zasnovano na razlici polova, odnosno nasilje usmereno protiv ena. Precizno je definisano ta ukljuuju prava i slobode ena u odnosu na koja se samerava krenje tih prava i diskriminacija ena:
33
(a) pravo na ivot (b) pravo da se ne bude rtva muenja ili okrutnog, nehumanog ili poniavajueg odnosa ili kazne (v) pravo na jednaku zatitu prema humanitarnim normama za vreme meunarodnog ili unutranjeg oruanog sukoba (g) pravo na slobodu i bezbednost linosti (d) pravo na jednaku zakonsku zatitu () pravo na ravnopravnost u porodici (e) pravo na najvii dostupan standard fizikog i mentalnog zdravlja () pravo na pravedne i prihvatljive uslove rada. Posebno su apostrofirane obaveze drave. Drave su odgovorne i za dela pojedinaca ukoliko ne reaguju sa dunom revnou da bi spreile krenje prava ili istraile i kaznile poinioce nasilja. Precizirano je ta sve moraju da sadre izvetaji drava, to implicira temeljno istraivanje nasilja protiv ena i razliitih vidova diskriminacije, odnosno obaveze drave da finansira i redovno sprovodi ta istraivanja. Pored obaveze da usvoje zakone protiv nasilja i zlostavljanja u porodici, silovanja, seksualnog napastvovanja i drugih vidova nasilja zasnovanog na razlici polova, drave moraju obezbediti rodnu statistiku i objavljivanje statistikih pokazatelja. Drave se smatraju odgovornim ukoliko mediji ne potuju ene i u obavezi su da pokrenu postupke protiv prekrioca. Opta preporuka br. 19 predstavljala je jedan od osnovnih dokumenata na kojima se zasniva projekat Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, prvi projekat Vlade Republike Srbije kojim se otvara pitanje uspostavljanja sistemskih osnova za borbu protiv nasilja nad enama.
35
D
Demokratski deficit
Sve poznate demokratije imaju slabosti. Demokratski deficit znai da postojei demokratski sistem nema legitimnost, da u organima zakonodavne, sudske i izvrne vlasti nisu proporcionalno zastupljene postojee drutvene grupe ene, mladi, pripadnici nacionalnih manjina, radnici, seljaci. Nadzastupljenost mukaraca i podzastupljenost ena u organima vlasti najoigledniji je primer demokratskog deficita od kojeg pate gotovo sve aktuelne demokratije. Iako je brojana zastupljenost najevidentnija, demokratski deficit se pokazuje i u mnogim drugim segmentima drutvenog sistema, kao i na ideolokoj ravni, u sferi drutveno prihvaenih i favorizovanih vrednosti. Mnoge feministike teoretiarke stoga smatraju da sa stanovita ena demokratija nikada i nije postojala. Uslov za uspostavljanje demokratije u kojoj e ista prava uivati i ene je uspostavljanje sistema koji e garantovati enama proporcionalnu zastupljenost na svim nivoima vlasti. Uvoenje kvota, mera pozitivne akcije, odnosno pozitivne diskriminacije je tek jedan od prvih koraka ka stvaranju sistema koji e uvaavati ene i ensko ljudsko pravo na ravnopravnost.
36
Deklaracija o suzbijanju nasilja nad enama

Ovaj akt predstavlja Rezoluciju Generalne skuptine UN 48/104 donet 20. decembra 1993. Deklaracija daje sledeu definiciju nasilja nad enama u lanu 1. svaki akt rodno zasnovanog nasilja koji rezultira ili bi mogao imati za rezultat fiziko, seksualno ili psihiko nanoenje bola ili patnje enama, ukljuujui i pretnje takvim postupcima, prinudu ili samovoljno lienje slobode , bilo da se deava u javnom ili privatnom ivotu. Deklaracija, dalje, pojanjava u lanu 2 u kojim se situacijama i oblicima rodno zasnovano nasilje ispoljava, sa naglaskom da definicija ne obuhvata sve mogue postojee oblike nasilja: (a) fiziko, seksualno i psihiko nasilje u porodici, ukljuujui batine, seksualno zlostavljanje enske dece u domainstvu, nasilje vezano za obiaj miraza, silovanje u braku, sakaenje enskih genitalija i druge obiajne prakse koje su tetne po ene, vanbrano nasilje i nasilje vezano za izrabljivanje; (b) fiziko, seksualno i psihiko nasilje u okviru zajednice, ukljuujui silovanje, seksualno zlostavljanje, seksualno uznemiravanje i ucenjivanje na poslu, u obrazovnim institucijama i na drugim mestima, trgovina enama i prisiljavanje na prostituciju; (c) fiziko, seksualno i psihiko nasilje koje drava ini ili tolerie injenje, gde god da se deava. Deklaracija poziva sve drave da ratifikuju ovu konvenciju i da otro osude sve oblike nasilja nad enama i da preduzmu mere u suzbijanju i prevenciji istog, kao to su unapreivanje zakonodavnog okvira i pootravanje kazni za nasilnike, razvijanje nacionalnih planova akcije za suzbijanje nasilja nad enama, podizanje svesti javnosti o prisutnosti problema u drutvu, alociranje budetskih sredstava za aktivnosti koje su u vezi sa prevencijom i suzbijanja nasilja, promovisanje izrade istraivanja i uspostavljanje
37
sistema za prikupljanje podataka koji se odnose na rasprostranjenost, oblike i na posledice nasilja nad enama. Naglaava se vanost uloge enskog pokreta i organizacija civilnog drutva u pruanju usluga i podrke rtvama nasilja, kao i vanost saradnje enskih organizacija sa lokalnim i nacionalnim vlastima na ovom pitanju.
Diskriminacija
Diskriminacija je dovoenje jedne drutvene grupe ili pojedinaca/pojedinke u poloaj manje vrednih osoba, onih kojima se ukidaju ili umanjuju prava ili kojima se osporavaju vrednosti. Ako je diskriminiui osnov pol osobe, onda je re o polnoj/rodnoj diskriminaciji. Rodna diskriminacija se pre svega odnosi na najveu marginalizovanu drutvenu grupu ene. Iako postoje organizovane drutvene mere da se ova vrsta diskriminacije ukine, nema drutvene zajednice koja bi mogla za sebe rei da je prevazila stanje rodne diskriminacije. Jedan vid diskriminacije se najee kombinuje sa drugim vidovima. to pojedinka/pojedinac u sebi akumulira vei broj pripadnosti marginalnim grupama (ena, Romkinja, sa posebnim potrebama, u treem dobu), to se njene/njegove anse da bude diskriminisana/ diskriminisan u drutvu multipliciraju. To znai da su drutvena mo, ugled, anse za normalan ivot, za obavljanje posla koji garantuje pristojnu egzistenciju i realizovanje linih potencijala sve manje. Savremene drutvene zajednice koje pretenduju da se smatraju demokratski ureenim drutvima u svojim osnovnim aktima ustavima se ograuju od svih vidova diskriminacije (rodne, nacionalne, rasne, etnike, klasne, dobne, po seksualnoj orijentaciji). Poseban akt zatite od diskriminacije predstavlja Antidiskriminacioni zakon koji precizno nabraja ta se podrazumeva pod diskriminacijom i sankcionie diskriminiua ponaanja. Otpor uvoenju antidiskriminacionog
38
zakona u jednoj zajednici samo je znak koliko je ta zajednica duboko optereena diskriminiuim praksama. Iako grupe i pojedinci zagovornici diskriminiuih praksi govore da se zalau za prava i afirmaciju grupe kojoj pripadaju, uz obavezno naglaavanje da je re o grupi koja je bila diskriminisana i da ispravljaju istorijsku nepravdu, oni de facto rade protiv interesa vlastite grupe jer izazivaju otpor prema toj grupi, povezuju je sa praksom koja je per definitionem loa, problematina i dovodi na lo glas grupu ili pojedince koje je praktikuju. Demokratinost jednog drutva procenjuje se upravo u odnosu na spremnost tog drutva da se suprotstavi diskriminiuim praksama. Jezik koji se koristi u medijima i javnom diskursu je najadekvatniji lakmus za konstatovanje diskriminiuih praksi. Ukoliko su, na primer, ene iskljuene iz jezika, enski rod supsumiran pod muki, ili se enski rod koristi samo za oznaavanje manje vrednog i manje poeljnog, re je o duboko uvreenoj rodnoj diskriminaciji u jeziku.
Direktive Evropske unije vezane za rodnu ravnopravnost

Rodna ravnopravnost je jedno od naela na kojima poiva zakonodavna regulativa Evropske unije. Politika rodne ravnopravnosti EU ukljuuje: rodno osetljivo zakonodavstvo, strategije rodne ravnopravnosti i pozitivnu akciju kroz finansijsku podrku. EU pravni standardi o rodnoj ravnopravnosti najdetaljnije su razraeni u takozvanom sekundarnom zakonodavstvu EU, preciznije u direktivama, rezolucijama, preporukama i odlukama Saveta ministara i Evropskog parlamenta. Pokazalo se u praksi da su direktive optimalno i fleksibilno pravno sredstvo za usklaivanje nacionalnih propisa drava lanica. Di-
39
rektive predstavljaju vrstu sekundarnog zakonodavstva EU, koje stvaraju iskljuivo institucije EU - Savet ministara sa Evropskim parlamentom i Komisija, kao ovlaeni predlaga sekundarnih komunitarnih pravnih akata i pruaju uputstva kako dosegnuti odreene standarde rodne ravnopravnosti u nacionalnim okvirima putem usaglaavanja. Direktive nose sa sobom obavezu usaglaavanja nacionalnog zakonodavstva tokom procesa pridruivanja EU. Do danas, u oblasti rodne ravnopravnosti doneseno je ukupno 13 direktiva o jednakom postupanju prema mukarcima i enama, od kojih su dve kasnije izmenjene i dopunjene. Sve direktive potpadaju pod poglavlje 19. pregovora Socijalna politika i zapoljavanje. Pravo u oblasti rodne ravnopravnosti jedno je od najrazvijenijih socijalnih prava. Direktive se odnose na pristup zapoljavanju, jednaku platu, zatitu majinstva, odsustvo oeva, socijalno osiguranje i profesionalno socijalno osiguranje, teret dokazivanja u sluajevima diskriminacije i samozapoljavanje. To su : 1. Direktiva Saveta 75/117/EEC od 10. februara 1975. o pribliavanju zakona drava lanica koji se odnose na primenu principa jednakih zarada za mukarce i ene. 2. Direktiva Saveta 76/207/EEC od 9. februara 1976. o implementaciji principa jednakog tretmana za mukarce i ene u pogledu pristupa zapoljavanju, strunoj obuci i unapreenju uslova rada. 3. Direktiva Saveta 79/7/EEC od 19. decembra 1978. o progresivnoj implementaciji principa jednakog tretmana za mukarce i ene po pitanjima socijalnog osiguranja. 4. Direktiva Saveta 86/613/EEC od 11. decembra 1986. godine o primeni principa jednakog tretmana mukaraca i ena angaovanih u nekoj aktivnosti, ukljuujui poljoprivredu, u svojstvu samozaposlenog lica i u zatiti samozaposlenih ena tokom trudnoe i materinstva.
40
5. Direktivom Saveta 86/378/EEZ, uvedeno je naelo jednakog postupanja prema mukarcima i enama u oblasti profesionalnog socijalnog osiguranja. 6. Ta je direktiva izmenjena i dopunjena 1996. godine Direktivom 96/97/EZ kao posledica sudske odluke Evropskog suda pravde u predmetu Barber. 7. Direktiva Saveta 92/85/EEC od 19. oktobra 1992. o uvoenju mera za podsticanje unapreenja sigurnosti i zdravlja na poslu zaposlenih trudnica i porodilja ili dojilja (deseta pojedinana Direktiva u okviru znaenja lana 16. (stav 1) Direktive 89/391/EEC, SL EZ L 348, 28.11.1992.). 8. Direktiva Saveta 96/34/EC od 3. juna 1996, o okvirnom sporazumu o roditeljskom odsustvu koji su zakljuili UNICE (Unija evropskih konfederacija industrije i poslodavaca), CEEP (Evropski centar za preduzea sa javnim ueem) i ETUC (Evropska konfederacija sindikata). 9. Direktiva Saveta 97/81/EC od 15. decembra 1997. koja se odnosi na Okvirni sporazum o radu kroz deo radnog vremena koji su potpisali UNICE (Unija evropskih konfederacija industrije i poslodavaca), CEEP (Evropski centar za preduzea sa javnim ueem) i ETUC (Evropska konfederacija sindikata). 10. Direktiva Saveta 97/80/EZ o teretu dokazivanja u sluajevima diskriminacije na osnovu pola (SL EZ L 12, 20.1.1998.). 11. Direktiva 2002/73/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 23. septembra 2002. kojom se menja i dopunjava Direktiva Saveta 76/207/EEC o implementaciji principa jednakog tretmana za mukarce i ene to se tie pristupa zaposlenju, strunoj obuci i unapreenju, i uslova rada (Tekst od znaaja za EEA Evropski ekonomski prostor, SL L 269,5.10.2002).
41
12. Direktiva Saveta 2004/113/EC od 13. decembra 2004. koja implementira princip jednakog tretmana meu mukarcima i enama u pogledu pristupa i obezbeivanja roba i usluga (SL EU L 373, 21.12.2004). 13. Kodifikovana Direktiva: Direktiva 2006/54/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 2006. godine o sprovoenju naela jednakih mogunosti i ravnopravnosti mukaraca i ena u pitanjima zapoljavanja i izbora profesije. Direktive imaju obavezujui karakter u pogledu tenji zemlje koja ih usvaja ka istim ciljevima, a svaka zemlja pojedinano odreuje brzinu dosezanja cilja kao i forme kroz koje e se zadati vrednosni i zakonodavni okvir realizovati. Ukoliko se drave lanice oglue o odreene direktive Evropska komisija ima pravo da pokrene postupak protiv drave lanice pred Evropskim sudom pravde. Zakon o ravnopravnosti polova, koji je Narodna skuptina Republike Srbije usvojila na zasedanju 11.12.2009. godine, usklaen je sa navedenim direktivama.
Dostojanstvo na poslu
Dostojanstvo na poslu (Decent work conditions) se odnosi na mogunost i pravo svih ena i mukaraca da rade u uslovima gde se potuje sloboda, jednakost, bezbednost i ljudsko dostojanstvo. Koncept artikulie Meunarodna organizacija rada (MOR), podvodei pod dostojanstvo na poslu prava na socijalnu zatitu zaposlenih, na lini razvoj i socijalnu integraciju, uee u procesu donoenja odluka koje utiu na njihov ivot, kao i pravo na jednake mogunosti za mukarce i ene. Predstavnici ove meunarodne organizacije, jedinstvene po svom tripartitnom sastavu, smatraju da ovakav pristup doprinosi mirnodopskom razvoju zajednice i drutva uopte.
42
Dostojanstvo na poslu se sastoji od etiri strateka cilja:7 1. ostvarivanje osnovnih principa i prava na poslu i uvaavanje meunarodnih standarda; 2. stvaranje prilika za zaposlenje i ostvarivanje zarade; 3. socijalna zatita i socijalna sigurnost; 4. socijalni dijalog i tripartitnost. Tripartitnost, tradicionalno prisutna u MOR-u od samog osnivanja, obezbeuje reprezentativnost svih zainteresovanih strana i njihovih interesa: drave, poslodavaca i radnika. Godine 2008. proglaen je meunarodni dan dostojanstva na poslu, 8. oktobar. Na taj dan, sindikalne organizacije promoviu ideju dostojanstva na poslu kroz javna deavanja. Pravo svih zaposlenih je da budu potovani na radnom mestu, ukljuuje i zatitu od seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja na poslu, kao i od mobinga kao oblika ispoljavanja nadmoi i maltretiranja zaposlenih. Razvijena demokratska drutva stvorila su propise i zakone koji tite dostojanstvo zaposlenih i kriminalizuju seksualno uznemiravanje i ucenjivanje na poslu, kao i mobing. Seksualno uznemiravanje je esto direktno u funkciji odravanja uspostavljenih pozicija moi. U Srbiji, Zakon o radu, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o ravnopravnosti polova prepoznaju i sankcioniu ugroavanje dostojanstva na poslu kroz seksualno uznemiravanje i ucenjivanje. Drava je uinila znaajne korake u uspostavljanju zakonskog okvira, dok izazov ostaje u sprovoenju propisa. Svako je odgovoran da prijavi, reaguje na situacije u kojima je rtva ili prepoznaje da su prava druge/drugoga ugroena.
7. http://www.ilo.org/global/About_the_ILO/Mainpillars/WhatisDecentWork/lang--en/index.htm
43
Drutvena kontrola
Drutvena kontrola je skup razliitih mehanizama kojima drutvo pokuava da ouva zadati vrednosni okvir, odnosno kojima se brani od devijantnih pojava. Pre svega tu spada zakonska regulativa i institucije koje obezbeuju regulisanje drutvenog ponaanja pojedinaca i grupa. U vremenima krize, revolucija i ratova drutvena kontrola gubi na snazi. Stoga su to vremena najeeg krenja grupnih i pojedinanih prava. Neodgovorni uticajni pojedinci i grupe prvo slamaju mehanizme drutvene kontrole, uzurpiraju ih, a potom dovode do haosa i sukoba kako bi iz poremeenog poretka izvukli vlastiti benefit i profit. Tokom istorije isti scenario se ponavlja ak i kad se revolucije i ratovi vode u ime najplemenitijih ciljeva. Odlika demokratskih drutava je uspostavljanje sigurnih mehanizama drutvene kontrole koji onemoguavaju uzurpacije ljudi iz vlasti, korupciju, bogaenje bez rada, eksploataciju ljudi, dovoenje pojedinaca i grupa u deprivilegovan poloaj. Drutvena kontrola ija pravila pokriva tradicija, obiaji, vox populi nije poeljna i esto je uzrok krenja enskih ljudskih prava. Loim primerima te vrste kontrole mogu se smatrati spaljivanja vetica koja su trajala do XVIII veka, a danas pokuaji prolajfera da onemogue ene da same odluuju o vlastitom telu.
Drutvena promena
Drutvena promena je proces tokom koga se menjaju prihvaena drutvena pravila, strukture, drutveni poredak i vaei vrednosni sistem. Promena moe imati revolucionarni ili evolutivni karakter. Promene se neprestano zbivaju. Uslovljene su nizom civilizacijskih, saznajnih, tehnolokih, kulturnih, obrazovnih i drugih faktora. I sam ovek je bie u neprestanoj promeni od roenja do smrti, pa se moe slobodno rei da mu je
44
promena imanentna. Promene koje donose boljitak veem broju ljudi, a ne dovode do diskvalifikacije, osiromaivanja i devalviranja napora drugih ljudi mogu se smatrati prihvatljivim. Dok su se u ranijim epohama promene odnosile na prostorno ograniene zajednice, danas su promene uglavnom globalne, dogaaju se znatno bre, niveliraju ljudska iskustva i vode homogenizaciji oveanstva mada to na prvi pogled nije vidljivo. Globalizacija kao svetski trend je krenula iz sfere zabave, kulture, nauke, irei se preko medija, a tek potom kroz ekonomske i politike tokove. Danas je to nezaustavljiv proces sa dalekosenim posledicama. Moe se slobodno rei da globalizacija pogoduje irenju enskih ljudskih prava, da tekovine enske borbe sa jedne take planete postaju svojina svih ena sveta. Naravno, otpori globalizacijskim procesima posebno na planu enskih ljudskih prava su veliki, ali sam po sebi proces je nezaustavljiv. Feminizam je jedan od progresivnih drutvenih pokreta sa kojim su uinjene brojne drutvene promene u korist ena i mukaraca.
Drutveni ugovor
Drutveni ugovor podrazumeva postojanje slobodnih graanki i graana koji udruuju svoju volju stvarajui pravila iz kojih proizilaze njihove meusobne veze i odnosi. U drutvenoj teoriji postavlja se pitanje da li je drutveni ugovor uspostavljen izmeu graana i vlasti (Tomas Hobs) ili se pod drutvenim ugovorom podrazumeva uspostavljanje odnosa meu samim graanima (Don Lok i an ak Ruso). Dejvid Hjum je u teoriju drutvenog ugovora uveo momenat njegove hipotetinosti insistirajui na artificijelnosti drutvenog ugovora i stoga njegovoj promenljivosti.
45
S obzirom da strane koje sklapaju ugovor moraju biti ravnopravne, feminiskinje insistiraju na uspostavljanju rodne ravnopravnosti kao elementa bez koga je nemogue napraviti validan drutveni ugovor iz kojeg e proistei rodni poredak, rodni reim i rodne uloge u jednom drutvu.
47
E
Ejdizam
Ejdizam (ageism) spada meu najrasprostranjenije oblike diskriminacije u savremenom svetu, a podrazumeva diskriminisanje pojedinaca/pojedinki samo zato to pripadaju starosnoj grupi treeg doba. Gde je granica treeg doba zavisi od kulture, nivoa razvijenosti jednog drutva, drutvenog bogatstva i demokratskih potencijala. Danas se pod treim dobom u Evropi podrazumeva ivotni period u kome ljudi zavravaju aktivni radni vek i odlaze u penziju, dakle od polovine ezdesetih ili poetka sedamdesetih godina ivota do smrti. S obzirom da se ivotni vek ljudi produava, da se anse da budu aktivni jo izvestan broj godina poveavaju, to se razvijena drutva organizuju tako da ljudi treeg doba imaju prilike da ive i dalje aktivno, razvijaju vlastite kapacitete, kreativno se izraavaju i ne oseaju iskljuenim iz zajednice. Tako se organizuju univerziteti treeg doba, umetnike kole i akademije treeg doba, kursevi raunara, kreativnog pisanjaza pripadnike/pripadnice ove dobne skupine. Paralelno postoji i niz diskriminiuih praksi. Tokom ljudske istorije u mnogim kulturama, pa i kod nas, postojao je obiaj lapota preputanja starih i nemonih silama prirode ili izazivanja njihove nasilne smrti kako bi blia okolina ili zajednica bile osloboene
48
obaveze da brinu o njima, hrane ih ili zadovoljavaju njihove druge potrebe. Tragovi ejdizma mogu se detektovati u priama za decu (Glinena posudica8), kulturnim i modnim trendovima. Potroaka civilizacija favorizuje grupe koje su potencijalni konzumenti, tako da su moda, reklame, proizvodnja usmereni ka mladoj, visokoproduktivnoj populaciji. Ima primera uspenih zajednica u kojima su i vrlo stari ljudi imali svoje zadatke, odgovornosti i pruali doprinos zajednici.9 Najee odnos prema starima i odnos prema deci pokazuju koliko jedna zajednica ima etike principe ugraene u svoje funkcionisanje. Zanemarivanje potreba ljudi treeg doba ima i povratni uticaj na njihovu percepciju vlastite linosti. Starake depresije su najee uslovljene imputima koje drutvo permanentno upuuje starim osobama. Ejdizam, kao i drugi oblici diskriminacije, ranije pogaa ene nego mukarce koji svoju akumuliranu drutvenu mo koriste da bi poveali svoj drutveni presti. Tako se za ene koriste pogrdni termini za koje ne postoje ekvivalenti u mukom rodu, kao npr. usedelica, klimakterina i tome slino. ene ee bivaju drutveno vrednovane i instrumentalizovane kao seksualni objekti, u odnosu na to koliko su fiziki atraktivne, to doprinosi ideji gubljenja drutvenog statusa i moi uporedo sa telesnim preobraejem izazvanim procesom starenja.
8. itanka za IV razred osnovne kole; (pripremili Hasan iki, Bogdana Popovi i Vuka Grbi), 8.izd. Sarajevo, Svjetlost, 1953. 9. Bart Stefan i Nadeda Radovi, Deak iz komiluka, Nemako udruenje za dobrosusetske odnose Karlowitz, Sremski Karlovci, 2006,str.98.
49
Emancipacija
Pojam emancipacije podrazumeva oslobaanje pojedinca/pojedinke od dominacije drugog. Proces emancipacije ena je krenuo sa zahtevima da ene budu jednake sa mukarcima, da ne budu tlaene i onemoguavane samo zato to su ene. Dakle, emancipacija ena je zapoela zahtevima za pravom glasa, zahtevima za istu platu za isti rad i za kolovanjem ena. Tek je drugi talas feminizma iznedrio zahteve da se jednako vrednuju posebnosti i razliitosti izmeu mukaraca i ena. Emancipacija u okviru teoretiarki drugog talasa znaila je osveivanje vlastitih iskustava, diskriminacije koju trpe ene samo zato to su ene i uvaavanje rodnih osobenosti. Pokazalo se da pored rodne emancipacije velike grupe ena ude i za rasnom emancipacijom, emancipacijom po osnovu seksualne orijentacije, po osnovu psihofizikih mogunosti, klasnog ili teritorijalnog porekla i niza drugih linih ili grupnih osobenosti. Da bi brojni emancipacijski koncepti postali enska realnost trebalo je prevrednovati korpus ljudskih znanja, sameriti ga sa potrebama ena. Tako danas uz katedre enskih studija nastaju istorije filozofije, literature, civilizacije koje kritiki sagledavaju stavove koji imaju mizogine poruke makar ti stavovi pripadali i najveim umovima ljuske rase.
EU smernice (mapa puta) za ravnopravnost izmeu ena i mukaraca (2006-2010)

Smernice Evropske Unije za ravnopravnost izmeu ena i mukaraca predstavljaju strateki dokument EU kojim se definiu politike delovanja u cilju unapreivanja rodne ravnopravnosti u periodu od 2006. do 2010. godine. Ova strategija usvojena je 1. marta 2006. godine i poiva na iskustvu prethodne okvirne strategije EU u ovoj oblasti
50
za period od 2001. do 2005. godine. Kontinuirano zalaganje za unapreivanje rodne ravnopravnosti u EU ini sastavni deo i proimajui element ukupne politike EU. Smernice EU za ravnopravnost izmeu ena i mukaraca afirmiu dvojaki pristup izgradnje i jaanja rodne ravnopravnosti kroz sistemsko uvoenje rodno osveene politike u sve sfere delovanja, putem definisanja rodno osetljivih stratekih pristupa, aktivnosti i posebnih/afirmativnih mera. Evropska komisija usvajanjem i sprovoenjem ovog dokumenta jasno iskazuje svoju opredeljenost aktivnog dranja rodne ravnopravnosti na svom dnevnom redu u procesu jaanja partnerstva sa zemljama lanicama i onima koje su u predpristupnoj i pristupnoj fazi. EU smernice (mapa puta) za ravnopravnost izmeu ena i mukaraca definiu i fokusiraju se na est prioritetnih oblasti u okviru evropske strategije uspostavljanja rodne ravnopravnosti. To su: 1. jednaka ekonomska nezavisnost mukaraca i ena; 2. usklaivanje profesionalnog i porodinog ivota; 3. jednaka zastupljenost na mestima odluivanja; 4. iskorenjivanje svih formi rodno zasnovanog nasilja; 5. uklanjanje rodnih stereotipa; 6. promovisanje rodne ravnopravnosti u spoljnoj i razvojnoj politici. Za svaku prioritetnu oblast, u okviru ovog dokumenta, su definisani specifini ciljevi i aktivnosti za njihovo dostizanje. Sprovoenje i primena ovog dokumenta podrazumeva i podnoenje izvetaja Evropskoj komisiji, kao i sukcesivnu evaluaciju na osnovi koje e se definisati predlozi za nastavak delovanja u 2010. godini. Akcioni programi, kao to su smernice, omoguavaju Komisiji da proiri politiku agendu ili progura
51
neko novo vano pitanje, posebno u onim oblastima politikog delovanja za koje nedostaje politika volja za njihovo reavanje u Evropskom savetu i Evropskom parlamentu.
Evropska konvencija o ljudskim pravima

Savet Evrope je 4. novembra 1950. godine doneo Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. U periodu od 1950. do 2004. godine, Konvenciju je prihvatilo 46 zemalja i time priznalo nadlenosti Evropskog suda za ljudska prava, koji je 1998. godine Protokolom 11 uveden u evropsku pravnu praksu kao stalna pravosudna institucija i koji je otvorio mogunost pojedinca da uestvuje u meunarodnom pravnom postupku. Tekst je zvanino preveden i objavljen na 30 jezika, a ratifikacija je izvrena u svim dravama Saveta Evrope, ukljuujui i Srbiju. Sledei ideju Ujedinjenih nacija i Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, kako se navodi u preambuli, ova konvencija sadri institucionalni okvir za uspostavljanje jedinstvene nadnacionalne zatite ljudskih prava i sloboda, to uz vladavinu prava ini osnov demokratskog ustrojstva. Osnovna prava i slobode koje garantuje Konvencija su definisane u prvom delu iste lanovima od 2 do 18 i to su: pravo na ivot (l. 2), zabrana muenja, neovenog i poniavajueg postupanja(l. 3), zabrana ropstva i prinudnog rada (l. 4), pravo na slobodu i sigurnost (l. 5), pravo na pravino suenje (l. 6), kanjavanje samo na osnovu zakona (l. 7), pravo na potovanje privatnog i porodinog ivota (l. 8), sloboda misli, savesti i veroispovesti (l. 9), sloboda izraavanja (l. 10), sloboda okupljanja i udruivanja (l. 11), pravo na sklapanje braka (l. 12), pravo na delotvorni pravni lek (l. 13), zabrana diskriminacije (l. 14). Drugim delom
52
Konvencije predvia se obezbeivanje meunarodne zatite i ureuje se funkcionisanje Evropskog suda za ljudska prava (l.19 - 51), dok se trei deo (l. 51 - 59) odnosi na proceduralna pitanja i nadlenost u vezi sa potpisivanjem, ratifikovanjem, tumaenjem, predmetnom, teritorajalnom i vremenskom primenom odredaba Konvencije. Tokom godina Protokolima su vrene izmene i dopune osnovnog teksta Konvencije, koji su po stupanju na pravnu snagu, postajali pravno obavezujui delovi Konvencije. Evropska konvencija o ljudskim pravima oznaila je jasno opredeljenje zemalja lanica u smislu sadraja prava i sloboda i utrla put jasnijem definisanju mera zatite ljudskih prava u svim oblastima, pa time i u oblasti zatite ena od nasilja.
Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou

Savet evropskih optina i regiona (CEMR), odnosno asocijacija lokalnih i regionalnih vlasti iz preko trideset zemalja Evrope usvojio je 2006. godine povelju o jednakosti mukaraca i ena u lokalnim okvirima. Do sada je povelju potpisalo 256 evropskih lokalnih i regionalnih uprava. Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou namenjena je lokalnim i regionalnim upravama Evrope. Svaka od potpisnica se obavezala da e napraviti i u praksi slediti Akcioni plan kojim se odreuju prioriteti, aktivnosti i sredstva za njihovo sprovoenje. Drutvene, politike, ekonomske i kulturne nejednakosti su i dalje drutvena realnost. Kao primeri za to u Povelji se navode razlike u platama i nejednaka zastupljenost ena i mukaraca u politikom ivotu. Lokalna i regionalna demokratska vlast je u obavezi da bira najbolja reenja u domenu stanovanja, sigurnosti, javnog saobraaja, zapoljavanja i zdravstvene zatite.
53
Vee uee ena u lokalnoj vlasti, obezbeivanje tog uea afirmativnim merama, znai i pomak u formulisanju politike na lokalnom nivou jer e ivotna iskustva ena, njihove sposobnosti i kreativnost uneti rodnu dimenziju i oplemeniti lokalnu politiku. S obzirom da Savet evropskih optina i regiona i njegov Odbor ena izabranih predstavnica lokalnih i regionalnih vlasti ve godinama promoviu rodnu ravnopravnost, njihova konkretna inicijativa iz 2005. godine Grad za ravnopravnost iri se kroz promociju dobrih praksi. Povelju osnauje i Svetska deklaracija Meunarodnog saveza lokalnih vlasti (IULA) o enama u lokalnoj upravi iz 1998. Ravnopravnost ena i mukaraca je fundamentalno naelo ovih dokumenata. Da bi to pravo bilo konzumirano moraju se reavati pitanja viestruke diskriminacije. Podjednako uee ena i mukaraca u procesima odluivanja je preduslov za demokratsko drutvo. Pored toga prioriteti na lokalnom i regionalnom nivou su eliminisanje rodnih stereotipa i obezbeivanje resursa.
Evropski institut za rodnu ravnopravnost

Evropski savet u Nici 2000. godine u Agendi socijalne politike zagovara potrebu osnivanja evropskog instituta za rodnu ravnopravnost koji bi pruao podrku lanicama u promovisanju politike rodne ravnopravnosti. 2002. godine Evropska komisija je uradila studiju o izvodljivosti za Evropski institut. Na ustanovljenje Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost naroito je uticao izvetaj Evropske komisije iz marta 2004. godine u kojem je konstatovan trend poveanja razlike izmeu ena i mukaraca u nekoliko oblasti. Evropski parlament je u ime podrke osnivanju instituta uradio studiju Uloga budueg Evropskog instituta. Konano,
54
8. marta 2005. komesar za zapoljavanje, socijalnu politiku i jednake mogunosti objavljuje da je Evropski institut za rodnu ravnopravnost osnovan. U decembru 2006. Evropski parlament je usvojio Rezoluciju o osnivanju instituta. Budet instituta je 52,2 miliona evra za period od 2007. do 2013, a njegovo sedite u Vilnusu, Litvanija. Glavni cilj Evropskog instituta je podrka institucijama EU u osnaivanju politike rodne ravnopravnosti i gender mainstreaming u politikama EU i dravama lanicama, kao i onima koje su na putu za lanstvo. Institut se angauje na podizanju nivoa svesti graanki i graana Evrope o rodnoj ravnopravnosti. Meu zadacima instituta posebno se naglaava da: sakuplja, analizira i promovie podatke i rezultate istraivanja; razvija metode poredivosti podataka; analizira efikasnost mera za implementaciju rodne ravnopravnosti; organizuje istraivanja; koordinira evropsku mreu za rodnu ravnopravnost; organizuje kampanje u cilju podizanja nivoa svesti graanki i graana; afirmie dobre prakse; podrava nevladine organizacije i uspostavlja dijalog sa njima, itd. Evropski institut ima tri organa: Upravni odbor, direktorku sa zaposlenima i Odbor ekspertkinja/ eksperata. Institut podnosi izvetaje o svom radu Evropskom savetu, Evropskom parlamentu i Evropskoj komisiji.
55
F
Femicid
Femicid je podvrsta genocida, ubijanje ena zato to su ene. Podvrsta femicida je fetifemicid, abortiranje enskih fetusa. Prema Andre Miel najmasovniji genocid pre Drugog svetskog rata u istoriji je bio femicid spaljivanje ena u srednjem i poetkom novog veka zbog optube da su vetice. Procene su da je ubijeno vie desetina hiljada ena tokom prakticiranja spaljivanja vetica. U razliitim kulturama femicid se iskazuje na razliite naine. U Indiji se vezuje za spaljivanje ena ukoliko muevljeva familija hoe da pribavi jo jedan miraz ili ukoliko familija ene nije isplatila miraz u celini. Borba protiv spaljivanja ena koje se prikazuje kao nesreni sluaj traje i danas. U Africi je razlog femicida jo uvek iv obiaj sakaenja enskog polnog organa, odsecanjem klitorisa, ili ireg podruja vagine, kao tradicionalna praksa nasilja nad enama koja se obnavlja iz generacije u generaciju. Posledice ovog sakaenja esto imaju fatalan ishod. Mutilaciju ili genitalno sakaenje ena su migranti iz Sudana, Somalije, Egipta i drugih afrikih zemalja u kojima je praktikovanje mutilacije u velikom procentu zastupljeno, preneli i u evropske zemlje, tako da ta praksa postaje poznata i na podruju starog kontinenta. Femicid je i ubijanje ena zbog zatite asti mukarca, ukoliko je izvrila ili pokuala da izvri preljubu. Sve femicidne prakse slue odravanju
56
i ponovnom utvrivanju dominantnog poloaja mukaraca i njihove vlasti nad ivotom i telom ene. Uvoenjem ultrazvunog pregleda trudnica proirena je praksa abortiranja enskih fetusa jer patrijarhalne kulture vie vrednuju muku decu od enske. U Kini e zbog prava para na jedno dete kroz niz generacija biti ozbiljan manjak ena u populaciji. U Srbiji najizraeniji oblik femicida se odraava kroz ubistva ena koja su posledica nerazreenih ili prolongiranih oblika porodinog nasilja nad enama. Jo uvek ne postoji zvanina dravna statistika o ubijenim enama, rtvama porodinog nasilja, ali iz statistika nevladinih organizacija kao to je Autonomni enski centar, saznajemo da je u proseku svake sedmice jedna ena ubijena od strane svog partnera.
Feminizmi
Danas bi se teko jednoznano mogao definisati feminizam. Jednostavnije i blie istini je govoriti o feminizmima. Pojam pokriva irok raspon od teorijskih pristupa, preko politikih aktivnosti i drutvenih pokreta do linih opredeljenja velikog broja ena koje odluuju da izau iz patrijarhata, autoritarnosti i da uzmu deo drutvene moi koji im kao ravnopravnim ljudskim biima pripada. Re feminizam se prvi put defininie u Roberovom reniku 1837. godine u Francuskoj kao uenje koje se zalae za irenje prava i uloge ene u drutvu. Ve u ovom odreenju znaenja rei feminizam sadrana su sva tri elementa: uenje (teorija), irenje prava ena (akcija) i lino opredeljenje (deo linog identiteta). Re feminizam je zapravo prvi upotrebio socijalistautopista arl Furje 1830. godine. Furjeova opaska da emancipacija ena izraava meru emancipovanosti drutva u celini vai i danas. U Engleskoj, drugoj kolevci feminizma, feminizam se pominje 1890. godine kao
57
sinonim za zatitu enskih prava i direktno se vezuje uz pokret sifraetkinja i spis Meri Volstonkraft Odbrana prava ena10. Malo teorijskih koncepata je u poslednja dva veka dobilo toliko teorijskih artikulacija, proizvelo toliko drutvenih akcija i ostavilo traga u razvoju linosti kao feminizam. S obzirom na pretenzije feministkinja da njihov pogled na drutvo, poziciju ena i vlastitu linost bude delatan, dovodi do drutvenih promena i da menja postojeu raspodelu moi, za oekivati je da feminizam i feministike ideje nailaze na otpore onih kojima postojea raspodela moi odgovara. Feminizmi se mogu klasifikovati hronoloki kako su se javljali, ali najea podela je na sociopolitiki, ije izvorite je tenja za socijalnom promenom, i akademski koji se razvija unutar univerzitetskih i alternativnih studija i istraivanja. Prema estini socijalne promene na kojoj insistira, metodama angaovanja i posmatrajui feminizam iz perspektive analize politikih nauka razlikujemo radikalni, liberalni i marksistiki ili socijalistiki feminizam. U poslednje dve dekade feminizam je bio izloen izazovima koje je pred njega stavljala politika identiteta, koja je uzdrmala koherentan feministiki projekat kao ideju i kao pokret11. Kao posledica uticaja politike identiteta, javljaju se feminizmi obojeni nastojanjima grupa ena koje se okupljaju prema nekom svojstvu ili za njih bitnom elementu identiteta (rasi, seksualnom opredeljenju, teritoriji, iskustvima koja dele meusobno). Tako se javljaju lezbejski, afro-ameriki, jevrejski, feminizam Treeg sveta itd. Feminizam se razvijao u periodima najeih kriza koje je bilo nemogue ili vrlo teko razreiti u okvirima koji
10. Op.cit. 11. Marsh David, Stoker Gerry, Teorije i metode politike znanosti, Toni Kursar i Davor Stipeti(preveli) Zagreb, 2005., str.108.
58
su ih proizveli. Prvi talas feminizma se vezuje za Prvi svetski rat, socijaldemokratkinje i njihove antiratne zahteve, za zatitu ena na poslu, ograniavanje eksploatacije enskog i deijeg rada i borbu za pravo glasa ena. Pod prvim talasom feminizma podrazumeva se period do poetka ezdesetih godina XX veka. Jednakost ena i mukaraca, odnosno osvajanje pravne i politike jednakosti mukaraca i ena je bila centralna ideja. Insistiralo se na promeni zakonodavstva koje bi enama dalo pravo na raspolaganje i nasleivanje imovine, pravo na sklapanje poslova, kao i politika i graanska prava. Drugi talas feminizma je bio plod krize, pre svega krize vrednosti, krajem ezdesetih godina XX veka. Inspirisan je knjigom Simon de Bovuar Drugi pol12, afirmie ideju jednakosti, ali se bavi definisanjem drugosti, razliitosti. Ideja jednakosti zamenjena je idejom ravnopravnosti. Vie se ne govori o polu, od prirode odreenom obeleju ljudskog bia, nego se uvodi kategorija roda, socijalnog konstrukta polnosti. Iako sama Simon de Bovuar ne uvodi jeziku distinkciju, njoj pripada kljuna reenica: enom se ne raa, ena se postaje. Dakle, enskost, kao i mukost su socijalni konstrukti odreenog drutva u odreenom vremenu i stoga podloni promeni. Izmeu feministkinja prvog i drugog talasa postoji diskontinuitet. Iz razliitih razloga diskontinuitet enskih teorija i pokreta je bio realnost i na Istoku i na Zapadu. Drugi talas feminizma se razvija u atmosferi narastajuih utopijskih energija (pokret zelenih, antinuklearni i antiratni pokret). Iako su i zahtevi prvog, a manje-vie i zahtevi drugog talasa feminizma ispunjeni, broj zahteva enskih pokreta, opseg i dubina promena
12. Beauvoir, Simone de, Deuxieme sexe, [The second sex]; translated and edited by H. M., Parshley[1st American ed.], New York, Knopf, 1953 [c1952]
59
koje podrazumevaju, polja interesovanja i delovanja se neprestano ire i narastaju. Na drutvenoj sceni postaju vidljivi ivoti i stremljenja razliitih viestruko deprivilegovanih grupa ena. Feminizam je ostvario uticaj na sve sfere ivota od svakodnevice u kojoj rad u kui pripada u jednakoj meri mukarcu i eni, u kulturi, nauci, politici itd. Trei talas feminizma ivi istovremeno sa idejama i praksom drugog talasa jer, pored ostalog, feminizam izrasta autentino i na tlu eks-socijalistikih zemalja u kojima su ene osvojile neka od prava za koja se feminiskinje za Zapada tek bore, ali i otkrivaju ideje drugog talasa feminizma i graansku demokratiju. Trei talas feminizma u Americi i Evropi nastaje iz kritike dvostruko, trostruko i viestruko marginalizovanih grupa ena koje predstavnice drugog talasa vide kao bele ene ponikle iz dominantnog zapadnog civilizacijskog kruga prebacujui im da jedino to su postigle jeste vlastiti ulazak u privilegovan drutveni sloj. U kontekstu treeg talasa feminizam pripada slobodnoj pojedinki svesnoj svojih razliitih identiteta, mogunosti, sa pravom na vlastite izbore. Feminizam treeg talasa se vezuje danas uz queer teoriju, enizam, post-kolonijalnu teoriju, kritiku teoriju.
Family friendly politike

Family friendly policies ili politke bliske porodici podrazumevaju raznovrsne radne prakse koje su ustanovljene sa ciljem da se zaposlenima omogui da dostignu zadovoljavajuu ravnoteu izmeu zahteva privatnog i profesionalnog/poslovnog ivota. esto se uvode s ciljem re-integracije ena nakon porodiljskog odsustva. Ipak, politika jednakih mogunosti zahteva da opcije fleksibilnog radnog vremena budu dostupne i mukarcima.
60
Fleksibilno radno vreme je jedna od tekovina savremenog razvoja organizacije rada. Koristi se uglavnom da bi se lake uskladile obaveze vezane za odravanje ivota u porodici i profesinalne obaveze. Fleksibilno radno vreme moe se odnositi na dnevnu, nedeljnu, mesenu ili godinju organizaciju radnog vremena. Mane fleksibilno organizovanog radnog vremena vezane su za loiji tretrman onih koji ga koriste, manju mogunost napredovanja u profesionalnoj karijeri. Jednom reju, na fleksibilno radno vreme se jo uvek gleda kao na pomonu kategoriju. To je sigurno vezano za injenicu da se ono odnosi uglavnom na ene, da mukarci koriste znatno ree fleksibino radno vreme to znai i da u znatno manjoj meri preuzimaju obaveze vezane za porodicu. Family friendly politike mogu uvoditi, pored fleksibilnog radnog vremena, i usluge uvanja dece u okviru sedita radne organizacije (u sluaju korporacija ili mnogoljudnih kolektiva), pomo za brigu o starim licima, kao i podrku u aktivnostima vezanim za razvoj lokalne zajednice. Uvoenje ovakvih programa, svakako, zahteva znaajne ekonomske resurse i investicije. S druge strane, korisnost ovih programa je mogue uoiti u drutvima gde se family friendly politike ve due vreme sprovode, i ogledaju se u viem stepenu socijalne ukljuenosti, veoj motivaciji zaposlenih da aktivno doprinose na radnom mestu, to se ogleda i u veoj produktivnosti13.
13. http://www.flexibility.co.uk/issues/WLB/rowntree1.htm; http://www.oregon.gov/DAS/HR/docs/train/ffp_guide3.pdf
61
G
Genitalno sakaenje (Female genital mutilation- FGM)
Genitalno sakaenje ili mutilacija enskih polnih organa devojica je i danas realnost velikog broja ena u svetu. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije dva miliona devojica godinje biva podvrgnuto ovoj intervenciji. Genitalno sakaenje je odsecanje spoljnih delova genitalija, klitorisa, velikih i malih usmina, u zavisnosti od forme mutilacije koja se primenjuje. Dubina zahvata varira od odsecanja vrha klitorisa, preko odsecanja klitorisa i dela usmina do odsecanja klitorisa, velikih i malih usmina i zaivanja vaginalnog otvora. Ostavlja se mali prolaz za mokrane puteve i oslobaanje od menstrualne krvi. Ovako zaivene devojke se pre stupanja u seksualne odnose podvrgavaju novoj intervenciji, to se deava i prilikom poroaja. Genitalno sakaenje je bolna i muna praksa za ene. S obzirom da ova praksa ulazi u domen tradicionalne medicine i ostaje van legalnih zdravstvenih institucija, nivo higijene prilikom obavljanja ove intervencije je esto nizak, te je pratea pojava veliki broj infekcija, kao i pogrenih zaivanja koja onemoguavaju pranjenje organizma, to sve predstavlja uzroke smrti devojica i ena koje su bile izloene ovom poduhvatu.
62
Pretpostavlja se da je u svetu oko 135 miliona devojica bilo podvrgnuto ovoj tradicionalnoj praksi, od ega navei broj na afrikom kontinentu.14 Genitalno sakaenje je oblik surove kontrole enske seksualnosti i jedan od najsurovijih oblika institucionalizovanog nasilja nad enama.
Ginokritika
Poetkom osamdesetih godina XX veka Ilejn ovolter se uputa u avanturu klasifikovanja i sistematizovanja feministike kritike. Veliko interesovanje izaziva njen lanak Feministika kritika na raskru(1981.) ovolterova istie da je feministika kritika ula u razvojnu fazu koja zahteva utvrivanje teorijskih osnova i diferencijaciju nastalih pravaca. Ona nalazi da je dominantan pravac revizionistika struja feministike literarne kritike. Najistaknutija predstavnica ovog pravca je Sandra Gilbert ta feministika kritika trai? (What Do Feminist Critics Want?). Gilbertova trai detabuiziranje i deifrovanje pitanja koja su skrivala vezu izmeu tekstualnosti i seksualnosti i oslobaanje od uticaja kulturnih autoriteta. U tom kontekstu revizionistika feministika kritika sledi tenje aktivistkinja drugog talasa feminizma razotkrivajui u literaturi mehanizme represije prema enama i razliite oblike muke dominacije kroz knjievne kanone koji su garant ouvanja dominantne muke perspektive. Ova kritika se, prema ovolterovoj, ubrzo suoila sa vlastitim granicama, to jest sa nedostatkom pozitivnog aspekta. Bila je vrlo produktivna na terenu protiv ega je, ali su joj nedostajali aspekti za ta se zalae. Jednom reju, revizionistika feministika kritika je bila zavisna od androcentrike perspektive. Upravo
14. Zaharijevi Adriana (priredila), Neko je rekao feminizam, Heinrich Bll Stiftung, 2008., str. 155.
63
naputanje androcentrike perspektive pomoglo je raanju ginokritike. Feministika kritika se suoila sa problemom nalaenja sopstvenog sistema, sopstvene teorije. ensko iskustvo, estar razliitosti je postalo predmet istraivanja. Taj sopstveni enski glas je trebalo da postane ginokritika. Nije ovolterova izmislila ginokritiku. ene su uvek tragale za vlastitim glasom, ali ona je to ensko traganje imenovala. Jedan od centralnih problema ginokritike postaje konstrukcija enskosti. Pitanje enskosti je postavila Patria Mejer-Speks autorka knjige enska imaginacija (Female Imagination, 1975.). Pored jasnog definisanja enskosti ginokritika je trebalo da istrai istoriju, stil, teme, vrste i strukture enskog knjievnog stvaralatva, da opie stvaralaki proces i konano kanone. Diskusija je voena i oko odnosa itateljka autorka teksta. ovolter sistematizuje etiri modela definisanja enskosti u feministikoj kritici: bioloki, lingvistiki, psihoanalitiki i kulturni. Pokazalo se da je re o vrlo produktivnoj sistematizaciji feministie kritike. Bioloki model telo smatra neodvojivim od intelekta. Telesnost, ulnost, jezik tela postali su predmet analize naspram mukoj racionalnosti i sveprisutnoj dualnosti tela i intelekta. Opasnost ove kritike bila je u apsolutizaciji znaaja telesnosti za pisanje i itanje. Jedna od glavnih predstavnica je Alisija Ostriker (Body Language: Imagery of the Body in Womens Poetry, 1980). U lingvistikim i tekstualnim teorijama traga se za polnom determinacijom jezika. Ove teorije su u veini bile normativnog karaktera zahtevajui stvaranje specifinog jezika koji e iskljuivati pokoravanje ena. U prilog ovim teorijama ili su razliiti tajni jezici ena koji datiraju od mitova preko jezika stvaranih u netolerantnim, enama nesklonim kulturnim okrujima. Ali, opasnost je predstavljalo izolovanje, zapravo
64
getoiziranje kulture ena iz drutvenog konteksta i samim tim njeno ponovno marginaliziranje. Ove teorije su najdoslednije razvijale Francuskinje Ani Leklerk, antal aval i an Ivrar. Imajui u vidu tretman enskog kao manje vrednog, kastriranog, falinog u psihoanalizi Sigmunda Frojda jasno je da je uspostavljanje veze izmeu psihe autorke i njenog stvaralatva moralo biti pod optereenjem izrazito falocentriki struktuirane psihoanalize. U vie navrata autorke kritiki vrednuju odnos psihoanalize i enskog stvaralatva. Implicitna kritika je (Doroti Dinerstin i Nensi adorov) polni identitet definisala na preedipovskoj fazi razvoja linosti. Dulijet Miel izvodi feministiku reinterpretaciju Edipovog kompleksa povezujui Frojdove interpretacije sa drugaijim istorijskim kontekstom to ih uveliko obesmiljava. Koncentriui se na odnos majka-erka, na psihodinamiku odnosa unutar enskih zajednica kao impulse enskog stvaralatva ovolterova ogranienja ovog kritikog modela nalazi u nedovoljnom prisustvu drutvenog konteksta u irem smislu, to jest ekonomskih inilaca, etnikih i kulturnih specifinosti unutar kojih ene stvaraoci deluju. Feministika kritika iz perspektive kulturne antropologije ima sve elemente izostavljene u biolokom, tekstualnom i psihoanalitikom modelu. Ginokritika je bila vaan pokret krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih godina XX veka. Danas predstavlja deo feministike istorije. Njeno najproduktivnije ishodite bile su arahnologija Nensi Miler (Poetics of Gender, 1986.) i criture feminine Elen Siksu, Lis Irigeraj, Julije Kristeve.
65
H
Heteroseksizam
Heteroseksizam je vrlo uvreen oblik diskriminacije. Bazira se na predrasudi da je heteroseksualnost jedini normalni oblik ljudske seksualnosti. To znai da se velika grupa LGBTTIQ osoba diskriminie, da se njihova seksualna iskustva i udnje negiraju, smatraju devijantnim. Svetska zdravstvena organizacija je uklonila homoseksualnost sa liste bolesti 1992. godine. U dopisu Srpskog lekarskog drutva od 14. maja 2008. godine, koji je odgovor na pitanje NVO Labris da li se homoseksualnost kod nas i dalje tretira kao bolest, stoji: "...homoseksualnost se u vaeoj ICD-10 Klasifikaciji duevnih poremeaja i poremeaja ponaanja ne pojavljuje kao bolest Kako je i naa zemlja lanica Svetske zdravstvene organizacije podrazumeva se da delimo stavove iste, da istopolna orjentisanost nije mentalno oboljenje."15 Iako antidiskriminacioni zakoni izriito zabranjuju diskvalifikovanje linosti po osnovu seksualne orijentacije, uticaj verskih zajednica, predrasude i nespremnost ljudi da menjaju jednom prihvaena uverenja reprodukuju heteroseksistike stavove.
Homofobija
Homofobija je upuena prema homoseksualno, biseksualno, transseksualno, interseksualno i queer orijentisanim osobama. Re je o bezrazlonoj mrnji
15. Izvor: Gayten LGBT
66
prema osobama drugaije seksualne orijentacije od heteroseksualne. Kao i svaka druga neosnovana mrnja i homofobija proizvodi strah i manipulie vlastitim imaginarnim proizvodima. Homofobine osobe pripisuju homoseksualnosti i homoseksualno orijentisanim osobama niz osobenosti koje nemaju veze sa linim karakteristikama i svojstvima osoba, ve predstavljaju miljenje zasnovano na stereotipnim vizijama i predrasudama. Nedavno, prilikom javne i parlamentarne rasprave u Skuptini Republike Srbije o predlogu Zakona o zabrani diskriminacije graani i graanke su imali priliku da uju karakteristian repertoar homofobinih izjava. Kroz razne istorijske periode pa i danas, homoseksualne osobe su proglaavane krivcima za niske natalitetne stope, belu kugu, izumiranje naroda. Svakome ko je u stanju da sledi logiki vlastitu misao jasno je da nije svako voenje ljubavi nuno usmereno na produenje vrste, da ljudi imaju pravo da slede potrebe vlastitog tela, da biraju seksualne partnere i da to ne moraju da rade u skladu sa drutveno dominantnim heteroseksualnim modelom. Drugi homofobini argument je upuen nepodobnosti homoseksualnih osoba da odgajaju vlastitu ili usvojenu decu. U svetu ve decenijama homoseksualne osobe odgajaju decu i prema istraivanjima ta deca se od dece koja rastu u heteroseksualnim porodicama razlikuju samo po tome to su tolerantnija i lake prihvataju drugost i razliitost. Homoseksualne osobe su u velikoj veini deca roena u heteroseksualnim zajednicama. Heteroseksualnost roditelja ne povlai automatski heteroseksualnost dece i vice versa. Drutvo koje dri do demokratskih vrednosti kriminalizuje homofobiju i titi prava svojih graanki i graana da slobodno odluuju koga e i kako voleti. Drutvo tolerancije i inkluzije prepoznaje jednaku vrednost svake ljubavi.
67
I
Incest
Incest u naem narodu poznat pod imenom rodoskrnavljenje - u veini evropskih zakonodavstava se vezuje za seksualnu zloupotrebu dece od strane roditelja, odnosno seksualne odnose izmeu brata i sestre ako su stariji od 16 godina. iri kontekst u kojem neka zakonodavstva koriste ovu re je seksualna zloupotreba deteta od strane onih koji su u poloaju autoriteta u odnosu na dete i koji zloupotrebljavaju poverenje deteta (vaspitai, nastavnici, terapeuti, roaci, komije). Rodoskrnavljenje se sankcionie u gotovo svim zajednicama, mada se granice u rodbinskim vezama razliito tretiraju. U 85% sluajeva rtve incesta su devojice. Postojanje incesta se vekovima zatakavalo. rtve su najee bile tretirane kao psihijatrijski bolesnici. Nema zajednice u kojoj nisu zabeleeni sluajevi incesta. Ako se o incestu uti, to je samo znak da se zajednica sa problemom nije suoila. Incest je rasprostranjeniji u zatvorenim malim zajednicama, na izolovanim farmama, brdskoplaninskim selima bilo zbog preterane okrenutosti lanova porodice jednih ka drugima bilo zbog opredeljivanja incestnika da ive na mestima gde su izolovani i van domaaja zakona. Jedan od bitnih razloga zato se o incestu utalo je idealizovanje porodice kao osnovne elije drutva. Incest dovodi pod znak pitanja
68
sve uloge koje u porodici postoje. Majka incestuizirane devojice u velikom broju sluajeva nije na strani keri, negira postojanje incesta ili okrivljuje ker jer je njena uloga supruge i majke potpuno uzdrmana. Ve pomena rei incest izaziva odijum. Prva reakcija je uvek ok. Posledica obelodanjivanja postojanja incesta najee dovodi do prekida incestuoznih radnji, samo bez temeljne organizovanosti zatite rtve, dugogodinjeg praenja situacije, terapeutskog rada sa rtvom, temeljnog prikupljanja dokaza i kanjavanja nasilnika, terapijskog rada sa svim lanovima porodice incestuozna situacija se moe vrlo lako obnoviti bilo na samoj rtvi ili drugoj mlaoj devojici u porodici. Prema vajcarskim istraivanjima porodica u kojoj je konstatovan incest veoma esto ima dugu istoriju incesta. Postojanje incesta na jednom lanu porodice moe nagovetavati niz rtava unutar jedne porodice kroz generacije. enski pokret u Beogradu se poetkom devedesetih organizovao, suoio sa problemom incesta, uticao na izmenu zakona, senzibilizaciju drutva i institucija za prepoznavanje incesta i adekvatno reagovanje. Incest trauma centar je pionirska organizacija koja problemu pristupa sa feministikih pozicija.
Institucionalni mehanizmi za postizanje rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji

Organizacija Ujedinjenih nacija ve skoro pet decenija promovie ustanovlajvanje i institucionalizaciju mehanizama za postizanje rodne ravnopravnost. Jo 1962 godine je Komisija za status ena UN identifikovala vrednosti imenovanja nacionalnih komisija za status ena koji bi bili, po tadanjoj definiciji UN, jedno ili vie tela organizovanih u sistem koji funkcioniu u okvirima razliitih dravnih organa priznatih od
69
strane vlada kao institucije koje se bave unapreenjem poloaja statusa ena16. U Srbiji uvoenje institucionalnih mehanizama za postizanje rodne ravnopravnosti poinje kao proces nakon demokratskih promena u zemlji. Ravnopravnost ena i mukaraca postaje sastavni deo zakonodavnog sistema Republike Srbije, posebno osnaen donoenjem novog Ustava Republike Srbije, u lanu 15. gde Drava jemi ravnopravnost ena i mukaraca i razvija politiku jednakih mogunosti.. Dalja razrada zakonskih garancija jednakih mogunosti za ene i mukarce, uvodi se Zakonom o ravnopravnosti polova, koji je usvojen 11. decembra 2009. godine na zasedanju Narodne skuptine Srbije. Taj zakon ulazi u okvire antidiskriminacionog zakonodavstva, gde se krovnim zakonom smatra Zakon o zabrani diskriminacije, koji je stupio na snagu u aprilu 2009. godine. Mehanizmi za postizanje rodne ravnopravnosti obuhvataju pored pomenutog zakonodavnog okvira, i tela za rodnu ravnopravnost na svim nivoima vlasti, strategije i akcione planove, kao zatitnike graana. U Srbiji postoje tela za rodnu ravnopravnost na svim nivoima vlasti i to: I Na centralnom nivou vlast: Uprava za rodnu ravnopravnost pri Ministarstvu rada i socijalne politike, prvi i jedini izvrni mehanizam na dravnom nivou, Savet za ravnopravnost polova, savetodavno telo Vlade Republike Srbije, Skuptinski odbor za ravnopravnost polova, telo na nivou zakonodavne vlasti, Zamenica zatitnika graana za rodnu ravnopravnost,
16. Institucionalni mehanizmi za postizanje rodne ravnopravnosti, OEBS, Beograd, 2005
70
II Pokrajinski institucionalni mehanizmi za postizanje rodne ravnopravnosti, meu kojima: Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova, Savet za ravnopravnost polova, Zamenica pokrajinskog ombudsmana za pitanja ravnopravnosti polova, Odbor za ravnopravnost polova, Zavod za ravnopravnost polova AP Vojvodine, III Lokalna tela za rodnu ravnopravnost: Vie od 70 tela za rodnu ravnopravnost na nivou lokalne samouprave.
Institucionalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost na republikom nivou

Savet za rodnu ravnopravnost Predstavlja vladino meuresorno savetodavno telo u koje su ukljueni lanovi iz civilnog drutva i akademskih krugova, prvi put ustanovljeno 2004. godine. Zadaci Saveta su da: razmatra i predlae mere za unapreenje politike ostvarivanja rodne ravnopravnosti sa stanovita meuresorske saradnje u ovoj oblasti; daje inicijativu za preduzimanje kratkoronih mera koje doprinose ostvarivanju rodne ravnopravnosti; daje inicijativu za donoenje programa prikupljanja, obrade i objavljivanja statistikih podataka kojim e se obezbediti da se na ravnopravan nain tretiraju polovi; prati i analizira kriterijume selekcije u razliitim procedurama izbora i imenovanja na javne funkcije
71
i daje inicijativu za otklanjanje prepreka koje se negativno odraavaju na izbor i imenovanje manje zastupljenog pola; razmatra i inicira programe i predlae mere za podsticanje i osposobljavanje ena za uee u javnom i politikom ivotu; razmatra i druga pitanja od interesa za postizanje rodne ravnopravnosti; razmatra predloge, zakljuke i preporuke Foruma sektora civilnog drutva; formulie predloge i preporuke upuene Vladi RS za unapreenje politike postizanja rodne ravnopravnosti. Skuptinski odbor za ravnopravnost polova Poslovnikom Narodne skuptine Republike Srbije, u paragrafu 5 Odbori i druga radna tela Narodne skuptine, lan 71. definiu se nadlenosti Skuptinskog odbora za ravnopravnost polova, koji je prvi put osnovan 2002. godine: Odbor za ravnopravnost polova razmatra predlog zakona, drugog propisa i opteg akta sa stanovita unapreivanja i postizanja ravnopravnosti (rodne jednakosti) polova. Odbor sagledava stanje voenja politike, izvravanje zakona, drugih propisa i optih akata od strane Vlade Republike Srbije i drugih organa i funkcionera odgovornih Narodnoj skuptini, sa stanovita potovanja ravnopravnosti polova. Odbor ima 15 lanova.. Uprava za rodnu ravnopravnost Jula 2007. godine u okviru Ministarstva rada i socijalne politike ustanovljen je Sektor za rodnu ravnopravnost, prvi izvrni mehanizam Vlade Republike Srbije za ostvarivanje rodne ravnopravnosti.
72
Zakonom o ministarstvima, ''Sl.glasnik'', broj 65/08, propisano je da se u okviru istog ministarstva obrazuje Uprava za rodnu ravnopravnost, preuzimajui funkciju izvrnog mehanizma, kao i nadlenosti i odgovornost za sprovoenje aktivnosti dotadanjeg Sektora za rodnu ravnopravnost. lanom 19. navedenog Zakona definisane su i proirene nadlenosti i zadaci Uprave za rodnu ravnopravnost, i to: analiza stanja i predlaganje mera u oblasti unapreenja rodne ravnopravnosti; izrada i sprovoenje Nacionalne strategije za poboljanje poloaja ena i unapreenje rodne ravnopravnosti; izrada nacrta zakona i drugih propisa u ovoj oblasti; saradnja sa drugim dravnim organima, organima autonomnih pokrajina i organima jedinica lokalne samouprave u ovoj oblasti; meunarodna saradnja; koordinacija rada i pruanje strune i administrativno-tehnike podrke Savetu za ravnopravnost polova; poboljanje poloaja ena i promocija rodne ravnopravnosti i politike jednakih mogunosti; integrisanje principa rodne ravnopravnosti u svim oblastima delovanja institucija sistema; sprovoenje preporuka Komiteta UN o eliminaciji diskriminacije ena, kao i druge poslove u skladu sa zakonom. Pod okriljem Uprave za rodnu ravnopravnost sprovodi se Nacionalna strategija za poboljanje poloaja ena i unapreenje rodne ravnopravnosti, kao i akcioni plan koji predstavlja njenu operativnu razradu. Isti izvrni mehanizam zaduen je za nadgledanje sprovoenja
73
Zakona o ravnopravnost polova, koji je stupio na snagu krajem 2009. godine. Zatitnik graana lan 6. Zakona o zatitniku graana, koji je izglasan u Narodnoj skuptini 16. septembra 2005. godine, predvia posebnu zatitu u pogledu ravnopravnosti polova: Zatitnik graana ima etiri zamenika koji mu pomau u obavljanju poslova utvrenih ovim zakonom, u okviru ovlaenja koja im on prenese. Prilikom prenoenja ovlaenja zamenicima, Zatitnik graana posebno vodi rauna o tome da se obezbedi odreena specijalizacija za obavljanje poslova iz nadlenosti Zatitnika graana, naroito u pogledu zatite prava lica lienih slobode, ravnopravnosti polova, prava deteta, prava pripadnika nacionalnih manjina i prava osoba sa invaliditetom.17 Na petom vanrednom zasedanju Narodne skuptine, odranom 7. oktobra 2008. godine, po prvi put su izabrani i imenovani zamenici zatitnika graana, meu kojima i Zamenica zatitnika graana za rodnu ravnopravnost i prava osoba sa invaliditetom.18
17. Zakon o zatitniku graana, Slubeni glasnik br. 54/2007. 18. http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/o-nama/zamenici-zastitnika-gradjana
75
J
Jednakost
Jednakost je pojam o kojem su se kroz istoriju vodile, i danas se vode mnogobrojne debate. Predmet je sporova, zabluda, ali i ideal mnogih utopijskih projekata. Drutvena jednakost se vezuje za distribuciju drutvene moi to jest za posedovanje materijalnih bogatstava, politike vlasti i drutvenog ugleda. Objanjavanje postojanja drutvenih nejednakosti ima razliit karakter od mitsko-religijskog (da je to izraz boije volje), preko naturalistikih teorija (drutvene nejednakosti su uslovljene prirodnim nejednakostima), do sociolokih (nejednakosti su posledica delovanja kompleksnih inilaca prirodnih, sociokulturnih i individualnih). Formalno-pravna jednakost je dosledna primena svih zakonskih normi za sve. Jednakost poetnih ansi pretpostavlja dovoenje svih pojedinca/pojedinki u jednake startne uslove. Trei tip jednakosti je jednakost ishoda. Dakle, uvoenje mera koje e obezbediti redistribuciju startnih uslova u korist defavorizovanih grupa i pojedinaca. Kvote, mere afirmativne akcije i pozitivne diskriminacije spadaju u te mere. Danas se umesto pojma jednakost koristi pojam jednake mogunosti jer je drutveno znatno realniji.
76
Jednake mogunosti
Jednake mogunosti predstavljaju iri pojam od rodne ravnopravnosti, utoliko to pored jednakih mogunosti za ene i mukarce, se pod pojmom podrazumevaju i jednake mogunosti za uee u drutvenom, javnom i profesionalnom ivotu za sve individue, koje mogu biti izloene diskriminaciji po bilo kom osnovu ili linom svojstvu kao na pimer: polu, seksualnoj orijentaciji, etnikoj pripadnosti, religijskom ili politikom opredeljenju, fizikim karakteristikama, statusu, goditu, lanstvu u nekoj organizaciji itd. Evropsko zakonodavstvo se bavi postavljanjem standarda jednakih mogunosti i kroz primarno i kroz sekundarno zakonodavstvo. U domenu jednakih mogunosti vano mesto zauzimaju pravne tekovine u oblasti rodne ravnopravnosti. One su primarno ukorenjene u Poglavlju o socijalnoj politici, posebno u lanu 141. Ugovora o EZ (bivi lan 119. Ugovor o EEZ -Rimski ugovor iz 1957.), koji ini sastavni deo Ugovora o EU iz Amsterdama, gde se postavlja pravna osnova za evropsko zakonodavstvo u pitanjima zapoljavanja i zanimanja, preciznije garantuje se pravo na jednaku platu za rad jednake vrednosti i kao takav se neposredno primjenjuje u dravama lanicama. Na ove odredbe pojedinci, dravljani zemalja lanica EU, mogu se direktno pozvati pred nacionalnim sudovima. Ovo osnovno pravo je omoguilo EU da u okviru prvog stuba razvije dalekosene pravne tekovine na podruju socijalne politike u smislu stvaranja zakonodavstva o jednakom postupanju. Amsterdamski ugovor Ugovor o EU1999, u lanu 2 definie unapreivanje rodne ravnopravnosti kao jedan od kljunih zadataka EU, dok u lanu 3 uvodi koncept gender mainstreaming, tj. uvoenje rodno sveene politike u sve sfere delovanja unije. Ova dva lana stvorila su pretpostavke za lake formiranje institucionalnih mehanizama za postizanje rodne ravnopravnosti na nivou EU.
77
Odredbe lana 251. odnose se na postupak donoenja pravnih akata sekundarnog zakonodavstva EU u procesu saodluivanja Evropskog parlamenta i Saveta ministara. U oblasti jednakih mogunosti za ene i mukarce donesene su brojne direktive koje reguliu pitanja iz sfere socijalnih i ekonomskih prava.
79
K
Kvote
Kvote su mere kojima treba da se ispravi podzastupljenost ena na mestima gde se odluuje. Kvote su iznueno drutveno reenje koje treba da ispravi viemilenijumsko potiskivanje ena u sferu privatnosti i njihovo onemoguavanje da ravnopravno odluuju u javnom i profesionalnom ivotu. Sledei konceptualnu zamisao politike jednakih mogunosti u nacionalnim dokumentima koja reguliu pitanja zastupljenosti19 koristi se izraz manje zastupljeni pol. S obzirom na statistike podatke koji ukazuju na perpetuirano nesrazmernu zastupljenost mukaraca i ena na mestima odluivanja, proizilazi da se sistem kvota u ovom istorijskom trenutku odnosi na ene. U dosadanjoj praksi nije zabeleen nijedan sluaj primene kvota na mukarce, ali ne iskljuuje se mogunost da se to ini u budunosti, ukoliko se okolnosti promene na utrb osoba mukog pola. Kvotama se odreuje koji procenat ili broj ena minimalno treba da bude zastupljen. Koliko otpora se prua sistemu kvota najevidentnije je kako sporo i sa koliko prepreka taj sistem postaje realnost. Za sada
19. Zakon o izboru narodnih poslanika, Slubeni glasnik RS br. 35/00; Zakon o izborima za jedinice lokalne samouprave, Slubeni glasnik RS br. 129/2007; Zakon o ravnopravnosti polova, Slubeni glasnik RS br.104/2009.
80
kvote od 30% u Srbiji su obavezne za predizborne liste i na nacionalnom nivou i na nivou lokalne samouprave, za sve politike opcije. Ipak, zakonska regulativa ostavlja prostor da se politike stranke nakon izbora oglue o kvote, jer ne postoji obaveznost potovanja iste proporcije pri imenovanju predstavnika/ca na pozicije. Iz tog razloga, do 2010. godine, u Srbiji jo uvek nije dostignuta granica od 30% na predstavnikim mestima, ni meu poslanicima/cama ni u odborima lokalnih samouprava.20 Sistem kvota do izvesne granice pokazuje da pomera uee ena u politikom ivotu. Kvote predstavljaju jednu od mera pozitivne akcije, to ih samim tim ini privremenom merom. Drugim reima, kada bude dosegnuta paritetna zastupljenost sistem kvota nee biti potreban.
20. ene i mukarci u Srbiji, Republiki zavod za statistiku u Srbiji, 2008, Beograd, str. 67.
81
L
Lezbejstvo
Lezbejstvo je jedan od oblika istopolne seksualne orijentacije. Lezbejke su ene koje su u emocionalnim, seksualnim ili partnerskim vezama sa drugim enama. Lezbejstvo ima dugu kontinuiranu istoriju. Jedna od najpoznatijih lezbejskih zajednica Helade je vrt Sapfo na ostrvu Lezbos prema kojemu su lezbejke uzele ime. Adrijen Ri je jedna od najistaknutijih teoretiarki lezbejske egzistencije. Lezbejske teoretiarke su beskompromisno raskrinkale veze izmeu velianja heteroseksualnosti i patrijarhata, pa su njihovi nalazi od znaaja i za ene sa drugaijom seksualnom orijentacijom. Lezbejke spadaju i meu najaktivnije lanice enskog pokreta. Zahvaljujui lezbejskom aktivizmu promenjena su zakonodavstva demokratskih zemalja, stvorena je lezbejska kultura, lezbejska istraivanja, podkulture i itav niz alternativnih ivotnih praksi. Patrijarhalno drutvo je dugo uspevalo da negira ili minorizira postojanje lezbejki i da legalno bude krenje lezbejskih ljudskih prava. Danas je veina zakonodavstava demokratskih drava dekriminalizovala istopolne odnose, a neke drave su otile i korak dalje pa su legalizovale lezbejske brakove, omoguile istopolnim zajednicama da usvajaju decu i izjednaile lezbejska i heteroseksualna porodina prava.
82
LGBTTIQ populacija
LGBTTIQ populacija je skraenica koja obuhvata lezbejke, gej, biseksualne osobe, transrodne, transseksualne, interseksualne i kvir (queer) osobe. Zajedniko svim osobama LGBTTIQ populacije je da imaju razliitu seksualnu orijentaciju od veinske heteroseksualne grupe. Lezbejke su ene koje fiziki i/ili emotivno privlae iskljuivo osobe istog pola. Treba izbegavati korienje termina 'homoseksualke', 'homoseksualne ene', 'ene koje ne vole mukarce'... Lezbejke u Srbiji koriste termin 'lezbejke' ne termin 'lezbijke'. Gej je pojam koji se upotrebljava za mukarce koji vole mukarce. Biseksualac/biseksualka/biseksualne osobe emotivno i/ ili fiziki privlae osobe istog i drugog pola. Biseksualna osoba ne mora da ima seksualna iskustva sa oba pola, u stvari nije neophodno da je uopte imala seksualna iskustva da bi se definisala kao biseksualna. Pod transrodnom osobom se podrazumeva onaj/ona iji rodni identitet i/ili rodno izraavanje nije u skladu sa uvaenim (nametnutim) tradicionalnim rodnim ulogama i normama. Transeksualna osoba ima jasnu elju i nameru da promeni svoj pol, kao i osoba koja je delimino ili potpuno modifikovala (ukljuuje fiziku i/ili hormonalnu terapiju i operacije) svoje telo i prezentaciju, izraavajui svoj rodni i/ili polni identitet i oseaj sebe. Interseksualna osoba se raa sa polnim i reproduktivnim organima koji nisu definisani kao izriito enski ili muki. Pojam kvir (Queer) je ranije u engleskom jeziku korien kao pogrdan naziv za ne-heteroseksualne osobe. Ovaj termin su LGBTTIQ osobe zatim preuzele kako bi opisivale same sebe. Neke osobe posebno
83
cene ovaj termin zato to oznaava prkos i zato to obuhvata razliitost ne samo gejeva i lezbejki ve i biseksualnih, transrodnih i interseksualnih osoba, kao i heteroseksualne osobe koje sebe vide ili ive svoj ivot van hetero-patrijarhalnih normi. LGBTTIQ osobe su tek od nedavno izale iz senke. Borba za prava osoba koje po seksualnoj orijentaciji ne pripadaju veinskoj hegemonoj grupi heteroseksualaca/ heteroseksualki traje veoma dugo, ali od nedavno prava LGBTTIQ osoba prepoznata su u zakonskoj regulativi razvijenih demokratskih zemalja, garantovana antidiskriminacionim zakonima. Razvila se i specifina kultura, jezik, zabava itd. LGBTTIQ populacije. Tokom Drugog svetskog rata nacisti su u svojim konclogorima ruiastim trouglom obeleavali gejeve, a crnim trouglom lezbejke, Romkinje i prostitutke. Tokom Drugog svetskog rata u nacistikim logorima pogubljeno je vie desetina hiljada istopolno orijentisanih osoba. Zastava duginih boja je simbol jedinstva i razliitosti koji se koristi irom sveta, kao obeleje mirovnog, feministikog i LGBTTIQ pokreta.
Liberalni feminizam
Teorijska artikulacija feminizma poinje upravo sa teoretiarkama/teoretiarima i aktivistkinjama/aktivistima liberalnog feminizma. Knjiga Meri Vulstonkraft Odbrana prava ena21. formulie zahtev za jednako obrazovanje i vaspitanje muke i enske dece, zahtev za pravo ena da se bave svim profesijama i za pravo glasa ena. Njene ideje obnavlja Herijet Tejlor koja akcenat stavlja na politika prava ena (pravo glasa, pravnu i politiku jednakost ena) pedesetak godina kasnije uz zdunu podrku supruga Dona Stjuarta Mila. U knjizi
21. Op.cit.
84
Potinjenost ena22 Don Stjuart Mil zastupa koncepciju drutva zasnovanog na slobodi linosti i demokratiji koja e ukljuivati i ene. On je verovao da se u kapitalizmu poboljavanjem funkcionisanja njegovih institucija moe ostvariti jednakost ena i mukaraca. Razlike izmeu mukaraca i ena Mil objanjava prinudnim ograniavanjem razvitka ena. Brak pod uslovima njegovog vremena Mil smatra jedinim legalnim vidom ropstva. Milova kritika potinjenosti ena i drutva koje tu potinjenost neprestano reprodukuje naila je vrlo brzo po objavljivanju na sledbenike/sledbenice u Srbiji. U Francuskoj Kondorse, sekretar Francuske akademije nauka zahteva pravo na obrazovanje i pravo glasa za ene, ali Francuska revolucija e 1791. giljotinirati knjievnicu Olimp d Gu autorku Deklaracije o pravima ene i graanke23 koja je rekla da ako ena ima pravo da stane pod giljotinu, onda mora imati i pravo da se popne na politiku govornicu. Giljotinirana je pod optunicom da je prela granice svoga pola. Socijalisti utopisti e napraviti niz teorijskih pomaka, ali i pokuaje da zasnuju zajednice u kojima e ene imati ista prava kao i mukarci (arl Furje, Robert Oven). Sve ovo su prethodnice/prethodnici liberalnog feminizma. Pravi zamah liberalni feminizam dobija narastanjem drugog talasa feminizma. Nakon odvajanja radikalnog krila Beti Fridman (Betty Friedan) u organizaciji NOW (National Organization for Women) okuplja bele ene, srednje klase liberalnih pogleda i profesionalno uspene. Putem javnih pritisaka ova grupa pokuava da izdejstvuje drutvene reforme koje e enama dati iste anse u obrazovanju i ekonomiji.
22. Naslov dela u original i originalno izdanje: John Stuart Mill, The Subjection of Women, London, Longmans, Green, Reader and Dyer, 1869. 23. Naslov dela u original i originalno izdanje:Olympe de Gouges, Dclaration des droits de la femme et de la citoyenne, 1789.
85
Liberalni feminizam i danas ima brojne zagovornice. Sve teoretiarke koje prihvataju postojei drutveni poredak i ograniavaju se samo na reforme koje popravljaju status ena zastupaju ovaj koncept. Zila Ejzentajn (Zillah Eisenstein) tvrdi da liberalni feminizam ima snagu jer zasniva svoje zahteve na klasinim stavovima pravu na slobodan izbor i jednakost pred zakonom i da e feministiki zahtevi na taj nain najlake postati deo drutvene prakse. U okviru liberalnog feminizma razvili su se monoandrogeni i poliandrogeni feminizam.
Lokalni mehanizmi za postizanje rodne ravnopravnosti

Veliki broj meunarodnih dokumenata podstie osnivanje institucionalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost na svim nivoima vlasti: dravnom, regionalnom, lokalnom. U Srbiji ustanovljavanje lokalnih tela za rodnu ravnopravnost poinje od 2002. godine, i tee paralelno sa ustanovljavanjem institucionalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost na centralnom nivou vlasti. U periodu od 2002. do 2006. godine znaajan doprinos ustanovljavanju ovih tela u optinama dala je Evropska organizacija za bezbednost i saradnju (OEBS)24. Godine 2008. Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike, kao jedini mehanizam izvrne vlasti za rodnu ravnopravnost u Srbiji, je sprovela mapiranje postojeih lokalnih tela za rodnu ravnopravnost. Tom prilikom ustanovljeno je da postoji 70 formiranih tela na lokalnom nivou koja deluju na unapreivanju rodne ravnopravnosti u svojim lokalnim zajednicama. Takoe je utveno da ta tela imaju raznorodne forme koje su definisane u odnosu na prilike u lokalnoj zajednici
24. Izvetaj: Optinska lica za rodnu ravnopravnost u Republici Srbiji, OSCE, Mission to Serbia, 31. decembar 2008.
86
kao saveti, komisije, focal points ili lica odreena za pitanja rodne ravnopravnosti. Nacionalno izvrno telo radi na uspostavljanju mree lokalnih mehanizama25 i odrava kontinuirani kontakt sa telima na lokalu. Nedavno donesen Zakon o ravnopravnosti polova26, u lanu 39, uvodi obavezu za jedinice lokalne samouprave da ustanovljavaju mehanizme za rodnu ravnopravnost i da podstiu i unapreuju ravnopravnost polova i ostvarivanje jednakih mogunosti.
25. www.gendernet.rs 26. Zakon o ravnopravnosti polova, Slubeni glasnik RS br.104/2009
87
M
Marksistiki feminizam
Flora Tristan pokuava da povee ideje za osloboenje ene sa radnikim pokretom. U knjizi Radnika unija (L'Union ouvriere), 1843. unosi i posebne zahteve ena (pravo na rad, na jednako obrazovanje, izjednaavanje mukaraca i ena u porodici, pravo na razvod braka, na jednake nadnice za jednak rad). Koreni socijalistikog feminizma su u njenom delu i delanju. Poznata je Florina reenica Najugnjeteniji mukarac ugnjetava svoju enu. Ona je proleter proletera". Ona je shvatala da ima suvie protivnika Imam skoro itav svet protiv sebe. Mukarce zbog toga to traim emancipaciju ena, vlasnike zato to traim emancipaciju najamnih radnika". A ni mnogi ideolozi radnikog pokreta nisu hteli da shvate njene zahteve (Prudon, Lasal). Marks i Engels u Komunistikom manifestu (1848. godine) i drugim delima govore o poloaju ene-radnice u kapitalizmu i o njenom osloboenju. Po njima, ekonomska nezavisnost ene preduslov je za osloboenje ena od svih oblika zavisnosti i povezana je sa borbom radnike klase. Osloboenje ena bie posledica osloboenja proletarijata od kapitalistike eksploatacije. Tek August Bebel ozbiljnije razmatra ensko pitanje u knjizi ena i socijalizam (Die Frau und der Sozialusmus, 1883), a u Nemakoj Socijaldemokratska partija, 1891, na inicijativu Klare Cetkin, ukljuuje u svoj pro-gram i ostvarenje ravnopravnosti ena. Klara Cetkin (Clara
88
Zetkin) i Roza Luksemburg (Rosa Luxemburg) e u okviru Druge internacionale organizovati prvu meunarodnu konferenciju ena socijaldemokratkinja. Na sledeoj u Kopenhagenu, 1910. godine, usvojen je njen predlog da se osmi mart proslavlja kao Dan meunarodne solidarnosti ena. U Rusiji Februarska revolucija kree kao obeleavanje Meunarodnog dana ena. Aleksandra Kolontaj je uspela da taj dan postane dravni praznik u SSSR. ene su izborile pravo glasa, pravo na jednak pristup obrazovanju i zaposlenju, pravo na porodiljsko otsustvo, na izjednaavanje brane i vanbrane dece, zabranu otputanja s posla trudnih ena. Ukinuta je dominacija mukaraca u braku, olakan razvod braka. Unutar KP SSSR-a formiran je Genotdel. ene su enormnim radom sticale pozicije u sovjetskom drutvu. Od 1929. KP pravi zaokret, ukida Genotdel, rehabilituje vrednosti tradicionalne porodice koje Zakonom o porodici 1930. legalizuje. Pravo na abortus je ukinuto 1936. Pravo na obrazovanje, na rad, na iste plate, pravo na uee u javnom, kulturnom, naunom ivotu i sportu su ostali na snazi. Feminizam je potisnut, a potom i prokaen u zemljama koje su imale socijalistike revolucije i autentine enske pokrete, tako da je nestalo kontinuiteta u artikulaciji enskih zahteva. U prvi plan su dola klasna pitanja, a kako su se nakon revolucija drutva birokratizovala ostajalo je sve manje prostora za zahteve ena. Ipak, neki od kljunih zahteva socijaldemokratkinja ostvareni su u socijalistikim zemljama (pravo glasa, izjednaavanje ena i mukaraca u zakonskoj regulativi, uz stalne otpore i pravo na abortus). Meutim, autentini enski pokreti su marginalizirani i praktino ugueni, a doprinos feminiskinja socijalistikoj revoluciji prikriven. Ali, sa obnavljanjem enskih zahteva krajem ezdesetih na Zapadu i u socijalistikim zemljama se meu intelektualkama nanovo artikuliu feministike ideje, otkrivaju prethodnice, njihovi zahtevi i borba.
89
Ideje koje je od 1869. godine o socijalistikom preobraaju drutva i o osloboenju ena u Srbiji zastupao Svetozar Markovi, za koje su se zalagale brojne feminiskinje izmeu dva svetska rata imaju i danas svoje zagovornice.
Masakr u Montrealu
U Visokoj politehnikoj koli (cole Polytechnique) u Montrealu, Kvebek, Kanada 6. decembra 1989. godine dvadesetpetogodinji Mark Lepen (Marc Lepine) je automatskom pukom usmrtio etrnaest devojaka i ranio jo trinaest. etrnaest ena koje su ubijene u masakru su Anne-Marie Edward, Anne-Marie Lemay, Annie St. Arneault, Annie Turcotte, Barbara Daigneault, Barbara Maria Klueznick, Genevieve Bergeron, Helen Colgan, Maud Haviernick, Maryse Laganiere, Maryse Leclair, Michele Richard, Natalie Croteau i Sonia Pelletier. On je potom izvrio samoubistvo. U njegovom oprotajnom pismu stoji da se za taj in spremao iz mrnje prema enama. Ovaj zloin je izazvao lavinu enskih protesta irom sveta. Iz Kanade je Kanadski akcioni komitet za status ena poslao apel enskim grupama koje se suprotstavljaju nasilju protiv ena u kome se kae: 6. decembra potvrdimo nae sestrinstvo, solidarnost i odlunost da okonamo muko nasilje nad enama. Narednih godina ene irom planete su organizovale proteste, uruivale enske zahteve institucijama sopstvenih drava i simboliki ambasadama Kanade. estog decembra 1990, grupa ena je u Beogradu po susneici protestvovala ispred Ambasade Kanade. Demonstracije je organizovao Beogradski enski lobi i Feministika grupa ene i drutvo. Sat vremena grupa feminiskinja i feminista je bdela sa sveama u znak aljenja za stradalim studentkinjama i sa eljom da se muko nasilje nad enama uini drutveno
90
vidljivim. U proglasu feminiskinja je upozoravano na rasprostranjenost i sveprisutnost mukog nasilja nad enama i od drave zahtevano da najozbiljnije shvati problem nasilja nad enama. Devetnaest godina posle tog simbolinog protesta Skuptina Republike Srbije je usvojila Zakon o ravnopravnosti polova i niz propisa i zakona koji predstavljaju zakonski okvir za eliminaciju mukog nasilja nad enama. Odgovornost za podizanje svesti graana i graanki o tome da je nasilje neprihvatljivo kao oblik komunikacije meu ljudima, da su ivoti ena i dalje ugroeni, a mere zatite nedovoljne, je na svim institucijama koje javno deluju: na obrazovnom sistemu, zdravstvenim institucijama i posebno na medijima.
Matrijarhat
Matrijarhat nije opozit patrijarhatu. Dakle, nije re o zameni u kojoj umesto oca vlada majka, niti o hijerarhiji koju umesto mukaraca uspostavljaju ene. Matrijarhat je prethodio patrijarhatu. Deca su voena matrilinearno, prema majci, a ne patrilinearno prema ocu kako se najee i danas vode u veini zajednica. Linija srodstva je utvrivana prema majci jer je majka bila sigurna taka. ivot su organizovale ene. One su obraivale zemlju. Mukarci su ili u lov. Mogli su se vratiti, ali i ne vratiti. Stabilnost zajednici su davale ene. Zanimljivo je posmatrati ivue ostatke matrijarhata u Bretanji, koji svoje korene vuku iz kulture starih Kelta prastanovnika i teritorije Balkana. Mukarci love ribu i avgustine (crvene rakove), otiskuju se na okean i nesree su deo svakodnevice. Stoga ena prima mukarca u kuu. Na njoj je organizacija svakodnevnog ivota i vlasnitvo je u njenim rukama. Na simbolikoj ravni Bretonke nose na glavi visoke ipkane kape crkvene zvonike. One su veza izmeu zemaljskog ivota i Boga. Tragovi matrijarhalno organizovanih zajednica se nalaze u gotovo svim rano neolitskim kulturama.
91
Statue boginja sa izrazitim enskim karakteristikama (Vilendorfska Venera, boginja plodnosti iz Hrtkovaca) rasute su od Okeanije do evropskih lokaliteta ranog neolita. Prema Andre Miel, na ostacima ranoneolitskih ena nema tragova mukog nasilja, to govori u prilog nenasilnosti matrijarhalnih kultura. Mitovi i realnost Amazonki vezuju se za odbranu matrijarhata od nadirueg patrijarhata sa kojim je uspostavljen poredak nepravde, premoi jaih i bezobzirnijih, nasilje i rat kao sredstva za reavanje tenzija i konflikata, koji traju do dan danas. Drugaije organizovanje ivota u zajednici u tragovima se moe iitavati i u pojedinim praznicima u okviru kojih ene odreenog dana u godini imaju pravo da ive drugaije od uobiajenog nametnutog i borniranog svakodnevnog ivotnog ritma. O tome svedoi praznik revena i ensko revenanje koje je praktikovano do pre dvadesetak godina u Banatu27, kao i slino ensko praznovanje u Bosni teferi.
Meunarodni dan borbe protiv nasilja nad enama

Pre deset godina, 17. decembra 1999, Generalna skuptina Ujedinjenih nacija je proglasila 25. novembar za Meunarodni dan borbe protiv nasilja nad enama, Rezolucijom 54/134. Ovim putem zemlje lanice Ujedinjenih nacija, nadovezujui se na Konvenciju o suzbijanju nasilja nad enama iz 1993. godine, podseaju da je nasilje nad enama jedan od primarnih razloga nejednakosti ena i mukaraca, emu je uzrok istorijski disbalansirana raspodela moi i pristupa resursima, a direktna posledica prepreka razvoju i miru. UN naglaava da dok god ene budu bile izloene razliitim oblicima nasilja u sferi privatnog i javnog, a drave ne budu preduzimale ozbiljne mere zatite ena od
27. Maleevi Miroslava, ensko, Srpski geneaoloki centar, 2007, Beograd str.73-88 Dan raspusnog ivljenja
92
nasilja, nee biti mogue govoriti o uivanju ljudskih prava i fundamentalnih sloboda svih, onako kako je zagarantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. UN pozivaju vlade drava lanica, meunarodne organizacije, organizacije civilnog drutva, predstavnice i predstavnike lokalnih zajednica da zajednikim snagama organizuju, na 25. novembar, aktivnosti kojima e podseati javnost da nasilje nad enama predstavlja jo uvek realnost kojoj se treba suprotstaviti i javno je osuditi, i da nasilje nad enama predstavlja ozbiljno ugroavanje ljudskih prava ena u njihovim sredinama i u svetu. Aktivistkinje i aktivisti enskog pokreta kod nas i u svetu obeleavaju ovaj dan kao Dan borbe protiv nasilja nad enama jo od 1981. godine, kao podseanje na tri sestre Mirabal (Leptirice) iz Dominikanske Republike, koje su na ovaj dan 1960. godine brutalno ubijene od strane reima Rafaela Trujilla (1930-1961) zbog svog politikog i otrog opozicionog aktivizma. 25. novembar oznaava poetak kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad enama.
Meunarodni dan branitelja i braniteljki enskih ljudskih prava

Generalna skuptina Ujedinjenih nacija je 8. marta 1999. godine usvojila Deklaraciju o pravima i odgovornostima pojedinaca/pojedinki, grupa i drutvenih organa u unapreivanju i zatiti univerzalno priznatih ljudskih prava i sloboda. Ovom deklaracijom osnaeni su vaei dokumenti UN o ljudskim pravima i naglaeno da nema mira i bezbednosti u svetu bez potovanja ljudskih prava. Priznato je pravo pojedincima i pojedinkama, grupama i udruenjima da ire znanja o ljudskim pravima, da se na nacionalnom i meunarodnom nivou zalau za zatitu i ostvarivanje ljudskih prava i sloboda.
93
Odbrana ena odbrana prava (Defending Women Defending Rights) je meunarodna kampanja pokrenuta 2004. godine u cilju prepoznavanja i zatite braniteljki i branitelja enskih ljudskih prava, aktivistkinja i aktivista koje/i se zalau za ostvarivanje svih ljudskih prava za sve ljude. Kampanja tvrdi da se ene koje se zalau za ljudska prava i svi aktivisti i aktivistkinje koji/e brane enska ljudska prava suoavaju sa specifinim nasiljem koje se vri zbog njihovih zalagakih napora ili u vezi sa njihovim polom/rodom. 29. novembar je dan kad se odaje poast braniteljicama i braniteljima enskih ljudskih prava, aktivizmu, zalaganju i hrabrim aktima otpora, koji su zasluni za pomeranja granica u svojim lokalnim i nacionalnim sredinama u priznavanju i ostvarivanju ljudskih prava za sve. Obaveza drave je da preduzme zakonodavne, pravosudne, administrativne i druge mere za unapreivanje graanskih, politikih, ekonomskih, drutvenih i kulturnih prava svih osoba pod njenom jurisdikcijom i 29. novembar je jedan u nizu datuma koji nas na to podsea.
Meunarodni dan osoba sa invaliditetom

Godinje obeleavanje Meunarodnog dana osoba sa invaliditetom 3. decembra ima za cilj da promovie razumevanje problema invaliditeta i mobilie podrku za dostojanstvo, prava i dobrobit osoba sa invaliditetom. Obeleavanjem ovog datuma se takoe tei ka podizanju svesti o dobrobitima integrisanja osoba sa invaliditetom u sve aspekte politikog, ekonomskog i kulturnog ivota. Tema ovog dana je zasnovana na cilju potpunog i jednakog uivanja ljudskih prava i uea u drutvu osoba sa invaliditetom, uspostavljenog od strane Svetskog programa akcije u vezi sa osobama sa invaliditetom, usvojenog od strane Generalne skuptine Ujedinjenih nacija 1982. godine.
94
2007. u Srbiji je usvojen Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Ovim zakonom ureuje se opti reim zabrane diskriminacije po osnovu invalidnosti, posebni sluajevi diskriminacije osoba sa invaliditetom, postupak zatite osoba izloenih diskriminaciji i mere koje se preduzimaju radi podsticanja ravnopravnosti i socijalne ukljuenosti osoba sa invaliditetom. Zakon poiva na: zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom; potovanju ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom; ukljuenosti osoba sa invaliditetom u sve sfere drutvenog ivota na ravnopravnoj osnovi; ukljuenosti osoba sa invaliditetom u sve procese u kojima se odluuje o njihovim pravima i obavezama; jednakim pravima i obavezama. Zakon predvia i niz konkretnih mera za poboljanje poloaja osoba sa invaliditetom. Posebne obaveze propisane su lokalnim zajednicama kako bi se poveao nivo samostalnosti osoba sa invaliditetom. To se odnosi i na pristupanost javnih povrina, zgrada i prevoza osobama sa invaliditetom.
Meunarodni mehanizmi za postizanje rodne ravnopravnosti

Ujedinjene nacije ve petu deceniju korak po korak podstiu razvijanje institucionalnih mehanizama za postizanje rodne ravnopravnosti. Jo 1962. godine Komisija UN za status ena preporuila je dravama lanicama da imenuju nacionalne komisije za poloaj ena. To su bila tela sa savetodavnom ulogom. SFRJ je imala ustanovljeno takvo telo. Na Prvoj svetskoj konferenciji UN o enama u Meksiko Sitiju 1975. godine proglaena je dekada ena i usvojen Svetski plan akcije. Plan akcije se posebno zaloio za dalji razvoj mehanizama koje je do kraja ove dekade usvojilo 90% lanica UN. Godine 1985. u Najrobiju i
95
1995. u Pekingu UN dalje osnauju politiku razvijanja mehanizama za ostvarivanje rodne ravnopravnosti. Brojni meunarodni dokumenti govore o rodnom partnerstvu kao uslovu razvoja demokratije. Savet Meuparlamentarne unije u Kairu, 1997. usvaja Univerzalnu deklaraciju o demokratiji u kojoj se kae: Uspeh demokratije pretpostavlja stvarno partnerstvo izmeu mukaraca i ena u voenju poslova drutvene zajednice gde oni rade podjednako i dopunjuju jedni druge, uzajamno se obogaujui iz meusobnih razlika. Rezolucija UN 1325 utvruje obaveznost Pekinke deklaracije i Platforme za akciju za sve lanice Ujedinjenih nacija. Nakon donoenja Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena (CEDAW) 1979. godine, Ujedinjene nacije su ustanovile nadleni mehanizam za nadgledanje sprovoenja konvencije u dravama potpisnicama iste. Republika Srbija je podnela inicijalni izvetaj po osnovu meunarodnih obaveza koje proizilaze iz potpisivanja i ratifikovanja ove konvencije 2006. godine, obuhvatajui period od 1992. do 2003. godine28. Komitet UN za CEDAW je Republici Srbiji odgovorio preporukama29 na osnovu kojih e naa zemlja podneti objedinjeni drugi i trei izvetaj o sprovoenju konvencije u 2010. godini. Savet Evrope je 2007 godine doneo Preporuku za uspostavljanje standarda i mehanizama za postizanje
28. Inicijalni izvetaj o sprovoenju Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena za period od 1992. do 2003.godine, Dravna zajednica Srbija i Crna Gora, Savet ministara, u Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena, Republika Srbija, Ministarstvo rada i socijalne politike, Uprava za rodnu ravnopravnost, Beograd, novembar 2008, str. 95-200. 29. CEDAW/C/SCG/CO/1/CRP1 u Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena, Republika Srbija, Ministarstvo rada i socijalne politike, Uprava za rodnu ravnopravnost, Beograd, novembar 2008, str. 261-272.
96
rodne ravnopravnosti30. Preporuka definie osnovne zahteve za kreiranje, jaanje, primenu obaveza zemalja za postizanje rodne ravnopravnosti, kao i za uspostavljanje i efikasno funkcionisanje mehanizama za rodnu ravnopravnost: zahteva se potpuna primena ciljeva Pekinke platforme za delovanje, posebno dela koji se odnosi na institucionalne mehanizmime za napredak ena; uspostavljanje institucionalnih mehanizma za rodnu ravnopravnost, odnosno nacionalnog koordinacionog tela, na najviem politikom nivou, pod direktnom upravom predsednika/ ce vlade, zamenika/ce ili kabineta ministra/ke; meuresorne strukture s predstavnicima/cama na poloajima moi i odluivanja u svim oblastima politike, u cilju osiguravanja uvoenja politike rodne ravnopravnosti u sve javne politike (gender mainstreaming); odreivanje koordinatora/ke (focal points) u ministarstvima i u okviru regionalnih i lokalnih vlasti, na najviem nivou tih tela, kao i uspostavljanje autoritet, vidljivost, politiku prepoznatljivost, finansijska sredstva i potrebne kadrove; jasan izraz politike volje na svim nivoima za postizanje rodne ravnopravnosti; mandat s jasnom zakonskom osnovom i jasno definisanim ovlaenjima i nadlenostima.
30. Gender equality standards and mechanisms, Recommendation CM/Rec (2007) 17 of the Committee of Ministers and Explanatory Memorandum, Gender Equality and Anti-Trafficking Division, Directorate General of Human Rights and Legal Affairs, Council of Europe.
97
Merenje napretka
Merenje napretka je standard na osnovu kojeg se samerava da li se preduzete mere realizuju, u kojoj meri je utvrena politika realizovana. Na planu rodne ravnopravnosti postoji niz preduslova koji moraju biti ispunjeni da bi dolo do merenja napretka. Pre svega potrebna je odgovarajua legislativa koja ima za cilj afirmaciju enskih ljudskih prava. Drugi vaan preduslov je uspostavljanje rodno osetljive statistike koja belei pomake na planu ekonomskog statusa ena, njihovog obrazovanja, zdravstvene i socijalne zatite, njihovo uee u organima zakonodavne, izvrne i sudske vlasti, kao i na drugim mestima gde je koncentrirana drutvena mo i novac. Indikatori rodne ravnopravnosti i rodno osetljiva statistika se moraju primenjivati na svim podrujima, a naroito prilikom sastavljanja budeta. Svaki budet treba da bude sameravan i iz rodno osetljivog ugla.
Mikrokreditiranje
Mikrokredit, kao sredstvo finansiranja osoba koje ostaju van bankovnih kreditnih tokova, pokazalo se kao efikasan instrument za osnaivanje ekonomski ugroenih i socijalno marginalizovanih kategorija, ne samo u zemljama u razvoju (npr. Banglade-Greemen bank odakle i potie ova forma kreditiranja), ve i u zemljama zapadne Evrope (ADIE - Association for the Right to Economic Initiative). Upravo zbog pokazane uspenosti mikrokredita kao instrumenta ekonomskog i socijalnog osnaivanja, godina 2005. bila je proglaena za Godinu mikrokredita sa ciljem irenja i promocije upotrebe ovog instrumenta za podrku mikro i malom preduzetnitvu. Mikrokredit predstavlja mogunost pristupa kreditiranju kategorijama koje su iskljuene zbog nedostatka finansijskih garancija iz procesa kreditiranja, polaui veru u preduzetnike sposobnosti pojedinca/ke, valorizujui zapostavljene resurse drutva koji funkcioniu u senci.
98
Ekonomsko osnaivanje ena, definisano kao jedan od prioriteta Nacionalne strategije za poboljanje poloaja ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti Republike Srbije, predstavlja osnovni preduslov za ostvarivanje rodne ravnopravnosti i za konkretnu primenu politike jednakih mogunosti u razliitim sferama naeg drutva. Podrka enskom preduzetnitvu, kao alternativnom vidu samozapoljavanja i zapoljavanja predstavlja nain za sistemsko i dugorono reavanje problema siromatva i socijalne iskljuenosti, kroz podizanje nivoa zaposlenosti i zapoljivosti kategorija koje su inae potencijalno na teretu drave. Podrka preduzetnitvu kroz sistem mikrokreditiranja podrazumeva logiku empowerment-a (osnaivanja) kao koncepta koji se suprotstavlja asistencijalizmu i vidovima nepovratne pomoi. Bazira se na podrci i osnaivanju ena u potrazi za sistemskim reenjem izlaska iz siromatva na individualnom planu, kroz ostvarivanje aktivnosti koje tee proizvodnji dohotka i prihoda. Nepovratni krediti i subvencije bez adekvatne podrke na planu edukacije i ekspertske pomoi ne predstavljaju dovoljno jak input za ostvarivanje odrivosti preduzetnikog projekta. Sistem mikrokreditiranja uz ekspertsku pomo i praenje ostvarivanja preduzetnike ideje predstavljaju bazu odrivosti za nove preduzetnike/ce. Osnaivanje ena za aktivno i konkurentsko uee na tritu rada kroz inicijativu samozapoljavanja predstavlja osnovu za ekonomsko osnaivanje koje je preduslov za izlazak iz pozicije nejednakosti i iz mnogih diskriminatornih situacija koje mogu biti direktna posledica siromatva, marginalizacije i socijalne iskljuenosti. Praksa pokazuje da je prijava i izlazak iz situacije nasilja u porodici u direktnoj vezi sa ekonomskom samostalnou. Tamo gde ne postoji autonomni izvor primanja koji nije vezan iskljuivo za mukarca, kao i situacije u kojima nedostaje socijalna i porodina mrea podrke, umanjuje se drastino verovatnoa prijavljivanja nasilnika. Pruanjem prime-
99
renih znanja i preduzetnikih vetina kroz proces obuke, kao i otvaranjem mogunosti kreditiranja nebankabilnih (bez kreditne sposobnosti) kategorija ena uveava se verovatnoa preduzetnike inicijative i postavljaju se premise za izlazak ena iz siromatva kroz korienje i valorizovanje unutranjih potencijala s ciljem pretakanja istih u realizovane izvore prihoda. Na irem drutvenom planu korienje enskih ljudskih resursa potie ekonomski rast utoliko to se aktiviraju i obelodanjuju (u sluaju sive ekonomije) kapaciteti iz senke. U nacrtu Nacionalne strategije za poboljanje poloaja ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti stoji da je poboljanje ekonomskog poloaja ena jedan od njenih prioriteta jer je ekonomska ravnopravnost ena kljuni faktor za postizanje kvalitativnih pomaka za ravnoteu u odnosima ena i mukaraca. Ukoliko ene i mukarci nemaju jednake uslove i mogunosti za ekonomsku samostalnost, sve druge mere za unapreivanje rodne ravnopravnost imaju manje izgleda za uspeh. To potvruju i podaci Svetskog ekonomskog foruma koji navode da postoji snana korelacija izmeu ravnopravnosti polova i BDP. Ekonomsko osnaivanje ena je u direktnoj vezi sa izlaskom iz pozicije margine i iz situacija koje marginalizovan poloaj moe podsticati, kao to je npr. nasilje u porodici.
Mizoginija
Mizoginija je mrnja prema eni i omalovaavanje svega to je ensko, negiranje ene i njenih vrednosti. Ona je sveprisutna, kulturoloki proimajua i uslovljena. Istovremeno, mizoginija je i ideologizovana, sluei kao opravdanje iskljuivanja, hijerarhizovanja i eksploatacije ena. U tom smislu, mizoginija je i ideologija, i praksa i diskurs, i kulturna institucija, ali i odnos meu ljudima. Ona je u biti esencijalistika, jer se primenjuje na sve ene, a enskost je bioloki
100 R e ni k ro d n e rav noprav no st i
definisana, dok je pripadnost rodu socioloki konstruisana. Mizoginija ima dugu istoriju i tradiciju u svim narodima i na svim meridijanima, to dokazuje i injenica da su mukarci inili masovne zloine nad enama tokom istorije. Ona se, takoe, prenosi kroz kulturnu tradiciju. Od grke mitologije i zastaujuih likova Harpija, Furija ili zavodljivih i opasnih Sirena, preko srednjovekovnih dela eminentnih filozofa kao Sveti Avgustin, pa do velikog broja komedija koje poivaju na mizoginoj potki. Setimo se Aristofanovih Oblakinja, Molijerovih Smenih precioza, Nuieve Gospoe Ministarke, pa sve do Pinkovih minijatura Ne moe da kodi. Ljudi se ue, socijalizuju da umanjuju vrednost enskog. Ismejavanje prisustva i doprinosa ena predstavlja prihvatanje i ukljuivanje u mizoginu kulturu. Odsustvo enskog roda u javnom diskursu, pri opisu visokih i prestinih pozicija, kao to je predsednica, direktorka, psihijatarka, implicitna je poruka nametnutog odsustva ena kroz potenciranje njihove nevidljivosti. Mizoginija je orue u rukama kulturno razliitih patrijarhata (S.Slapak, 2009.) Prema Slapakovoj mizoginija se moe sistematizovati i uvek je institucionalizovana. U periodima kriza i ratova mizoginija postaje jedno od orua manipulisanja javnim mnjenjem. Inicijativa protiv mizoginije u medijima (IPMM) je jedna od ad hoc enskih koalicija koja je okupila enske grupe i pojedinke, kao i druge pripadnike/ce graanskog drutva koji uviaju ulogu medija u kreiranju slike o enama i vanost sankcionisanja govora mrnje. Dugoroni cilj ove koalicije bio je praenje i reagovanje na diskriminiue sadraje u svim medijima, a sutinski napor uloen je u zagovaranje zapoinjanja javne polemike koja bi trebalo da rezultira konkretnim pomacima, odnosno raskidom sa mizoginom praksom u javnom prostoru.
101
Mobing
Mobing je sistematsko uznemiravanje, zlostavljanje, a u nekim sluajevima i muenje osobe na radnom mestu. Da bi ovakvo ponaanje bilo okarakterisano kao mobing potrebno je da se dogaa uestalo i kontinuirano u odreenom vremenskom periodu. Razlikuju se vertikalni i horizontalni mobing. U vertikalnom mobingu (55% sluajeva prema svetskim statistikama) mobing proizvodi osoba hijerarhijski na viem stepenu od ugroenog radnika/radnice. Horizontalni mobing (45%) praktikuju ljudi sa iste hijerarhijske lestvice. Mob na engleskom znai rulja. Dakle, ponaanje okoline prema osobi koja je izloena mobingu po definiciji podsea na ponaanje nekih ivotinja koje udruene maltretiraju lana opora ponekad do smrti. Tokom javne rasprave o zakonu o mobingu u AP Vojvodini, izneseni su podaci da u Srbiji ak 45% zaposlenih trpi mobing, dok se ti procenti u zemljama EU kreu oko 15%, u SAD 25%, a u zemljama u tranziciji oko 30%. Istom prilikom napomenuto je da samo osam zemalja EU ima poseban zakon o mobingu.31` ta se dogaa osobi izloenoj mobingu? Pre svega omalovaava se, potcenjuje i ignorie njen radni uinak. Pridaju joj se neprijatni atributi. esto se komentarie nepovoljno njen izgled i ponaanje. alju joj se kontradiktorne poruke. Ne dobija blagovremene i tane informacije od znaaja za posao koji obavlja. Postaje predmet podsmeha, potcenjivanja i omalovaavanja. Osoba izloena mobingu gubi oseaj samopotovanja, dostojanstva i sama sebe sve nie vrednuje. U dugotrajnim sluajevima mobinga zaposlena/zaposleni izloena/i mobingu obolevaju, a u najtraginijim mobing zavrava suicidom.
31. http://www.vojvodina.gov.rs/index.php?option=com_ content&task=view&id=2552
Prepoznato je pet faza mobinga. U prvoj fazi mobinga na nereeno pitanje u radnom procesu, koje je izazvalo konflikt, zaboravljaju se razlozi konflikta i tenzije usmeravaju ka odreenoj osobi. U drugoj fazi rtva postaje predmet ismejavanja, maltretiranja, postepeno se njeno miljenje ne uzima u obzir, sama sebe sve nie vrednuje. U treoj fazi rtva postaje deurni krivac. U etvrtoj fazi se javlja sindrom izgaranja psihosomatski i psihiki poremeaji. U petoj fazi koja je najee posledica viegodinjeg maltretiranja javljaju se hronine bolesti, rtva naputa radno mesto ili njen izbor postaje samoubistvo. Posledice mobinga su medicinske, socijalne, pravne, pa se stoga mobingom bave medicina, sociologija, pravo, psihologija i psihijatrija. Mobing u demokratskim drutvima nije usud ve problem koji je reiv ukoliko se zakonski regulie, zaposleni informiu i edukuju, sindikati organizuju sigurna mesta za prijavu sluajeva mobinga, sudovi vode politiku doslednog kanjavanja. Mobing jo nije zakonski regulisan kod nas, mada predlozi za zakonsko regulisanje mobinga postoje. Zakon o radu prepoznaje delikt seksualnog uznemiravanja i diskriminacije na radnom mestu. U sudskoj praksi bilo je pokretanja sluajeva za mobing, a branitelji prava rtava su se pozivali na postojee zakonske odredbe, kao npr. krivino delo zlostavljanja i muenja iz lana 137 Krivinog zakonika Srbije. Po ovom osnovu doneto je nekoliko presuda koje su uglavnom uslovne, u Jagodini na etiri meseca uslovno u trajanju od dve godine32; u Bakoj Palanci 14 meseci uslovno na etiri godine33.
32. http://www.b92.net/info/vesti/index. php?yyyy=2008&mm=09&dd=05&nav_id=317159 33. http://www.naslovi.net/2008-10-18/gradjanski/nacelnica-okruga-osudjena-za-mobing/870421
103
N
Nacionalna strategija za poboljanje poloaja ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti
Nacionalna strategija za poboljanje poloaja ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti usvojena je od strane Vlade Republike Srbije 13. februara 2009. godine i predstavlja prvi strateki dokument nae zemlje u oblasti rodne ravnopravnosti. Nacionalnom strategijom su utvreni ciljevi, mere i aktivnosti koje e Vlada preduzeti u periodu od 2009-2015. godine u cilju unapreivanja poloaja ena u svim sferama javnog i privatnog ivota, a zasnovani su na savremenim meunarodnim i evropskim standardima o ravnopravnosti ena i mukaraca. U tom smislu, Strategija predstavlja korak ka usaglaavanju nacionalnog zakonodavstva sa meunarodnim normativnim okvirom u ispunjavanju nacionalnih obaveza u procesu evropskih integracija. Strategija, takoe, pokazuje jasno opredeljenje nae zemlje za unapreivanjem ljudskih prava, politike jednakih mogunosti u skladu sa novim Ustavom Republike Srbije, koji sadri dravne garancije za ravnopravnost ena i mukaraca i razvoj politike jednakih mogunosti (lan 15); mogunost uvoenja posebnih mera za postizanje pune ravnopravnosti (lan 21).
Strategijom se identifikuje est kljunih oblasti u kojima se najjasnije odraava neravnopravan odnos i zastupljenost polova i u kojima je potrebno preduzeti mere: 1. Javni i politiki ivot je oblast u kojoj se mora raditi na poveanju uea ena u procesima odluivanja i ostvarivanju ravnopravne zastupljenosti oba pola na svim nivoima i u svim oblastima. 2. U uslovima neravnopravne raspodele resursa, prestinih zanimanja i rukovodeih pozicija, potrebno je raditi na ekonomskom osnaivanju ena i poboljanju njihovog ekonomskog poloaja. 3. Radi ostvarivanja rodne ravnopravnosti u obrazovanju neophodno je unositi rodno osetljive sadraje i jezik na svim nivoima obrazovanja i inkorporirati naelo rodne ravnopravnosti kao vrednost demokratskog i proevropski orijentisanog drutva. 4. Poboljanje zdravlja ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti u zdravstvenoj politici predstavlja prioritet odgovorne dravne politike. 5. Nasilje nad enama je ozbiljan drutveni problem, ijem se reavanju mora pristupiti na sistemski nain, kroz drutveno odgovorni sistem prevencije, suzbijanjem nasilja nad enama i unapreenjem sistema zatite rtava. 6. Uklanjanjem rodnih stereotipa u medijima, promocijom pozitivnih sadraja i objektivnim nesenzacionalistikim izvetavanjem o nasilju nad enama, mediji postaju vaan akter promocije naela rodne ravnopravnosti i demokratskih odnosa u drutvu. Strategija je proizvod saradnje, demokratske diskusije i razmene u kojoj su uestvovali mehanizmi za rodnu ravnopravnost dravnih organa, meunarodnih orga-
105
nizacija i nevladinog sektora: Savet za ravnopravnost polova, UNIFEM, UNDP, aktivistkinje AIN-a, kao i brojne NVO (preko trideset).
Nacionalna konferencija o borbi protiv nasilja nad enama

Nacionalna konferencija o borbi protiv nasilja nad enama odrana je 25. oktobra 2007. godine u okviru kampanje Saveta Evrope o suzbijanju nasilja, a u organizaciji tadanjeg Sektora za rodnu ravnopravnost (koji je poslednjim Zakonom o ministrastvima 65/08 prerastao u Upravu za rodnu ravnopravnost). Tom prilikom najvii dravni vrh, predsednik Republike Srbije Boris Tadi, je otvorio konferenciju zajedno sa specijalnim predstavnikom Generalnog sekretara Saveta Evrope u Srbiji Denis Iberom, i javno je osudio svaki oblik nasilja nad enama, ukljuujui i porodino nasilje i izrazio vrstu reenost da se nasilju nad enama stane na put. Na Konferenciji je uestvovalo oko 130 predstavnica i predstavnika razliitih ministarstava i institucija, lokalne samouprave, civilnog sektora i medija. Cilj Konferencije je bio objedinjavanje svih napora na tom polju i stvaranje zajednike osnove za planiranje nacionalne politike za borbu protiv nasilja, nad enama, u skladu sa preporukama CEDAW Komiteta UN i preporukama Komiteta ministara Saveta Evrope, kao i doprinos promeni stavova javnosti o nasilju nad enama. Unapreivanje normativnog okvira zatite od nasilja nad enama. Iako je pravni okvir znatno unapreen kroz novi Ustav Srbije, koji jemi ravnopravnost polova i razvija politiku jednakih mogunosti, kao i prethodnim donoenjem Krivinog zakonika, Porodinog zakona i Zakona o radu, u primeni zakona, prevenciji i monitoringu nema velikog pomaka, veoma je visok prag tolerancije nasilja nad enama a kaznena politika je veoma blaga.
Stoga je potrebno: razmotriti usvajanje posebnog Zakona o zatiti od nasilja u porodici uneti odredbe o zatiti od nasilja u Zakon o socijalnoj zatiti i Zakon o radu doneti Zakon o besplatnoj pravnoj pomoi, koji obezbeuje jednake uslove za pristup pravdi svim enama rtvama nasilja usvojiti posebne protokole za postupanje u odnosu na svaki oblik nasilja nad enama Izvod iz Zakljuaka Nacionalne konferencije o borbi protiv nasilja nad enama (oktobar 2007.)
Nasilje u porodici
Nasilje u porodici podrazumeva fiziko, psihiko, ekonomsko i seksualno nasilje nad bilo kojim od lanova porodice. Pretnje, ucene, uvrede, omalovaavanje, emotivno ucenjivanje, udarci, premlaivanje, muenje, uskraivanje hrane, ogreva i sredstava za higijenu, ograniavanje kretanja, onemoguavanje obrazovanja, zapoljavanja, usavravanja, zadovoljavanja kulturnih i potreba za sportom, sve to su naini manifestovanja nasilja u porodici. Najee rtve nasilja u porodici su ene i deca. Nasilje u porodici ima razarajue dejstvo na enu i decu jer im izmie stajnu taku, pretpostavljeni oslonac i podrku koju porodica kao elementarni oblik drutvene organizacije treba da prui svojim lanovima. Feministkinje u definisanju nasilja u porodici insistiraju da se izbegnu neutralne formulacije jer se tim formulacijama prikriva bit ove vrste nasilja. Pre svega, mukarci se kao rtve nasilja u porodici pojavljuju tek sporadino ili nikako. Dakle, nasilje u porodici je rodno obeleeno i rezervisano za one koji imaju manje moi za ene i decu. Zato nasilje u porodici imenuju kao
107
muko nasilje nad enama i decom ili kao sindrom pretuene ene. U analizama fenomena mukog nasilja nad enama feministkinje su razotkrile drutvene mehanizme koji generiraju muko nasilje, omoguavaju nasilnicima da se izmaknu licu pravde i ostanu nekanjeni i zatakavaju rasprostranjenost i okrutnost nasilja u porodici. U proizvodnji i prikrivanju nasilja nad enama imale su aktivni udeo sve delujue religije (Katolika crkva se izvinila enama to je 2000 godina preutkivala postojanje mukog nasilja nad enama), legislativa i institucije drave koje imaju zadatak da tite graanke i graane, mediji, kultura. U Srbiji su prve analize nasilja u porodici bile plod feministikog aktivizma. Zahvaljujui SOS telefonu za ene i decu rtve nasilja javnost je upoznata sa brojem pretuenih i silovanih ena, sa manifestnim oblicima mukog nasilja nad enama. Od 1990. kad je osnovan prvi SOS telefon za ene i decu rtve nasilja u Beogradu prepoznate su razliite potrebe ena i dece koji su trpeli nasilje u porodici. Nakon demokratskih promena 2000. drava se ukljuila u finansiranje enskih inicijativa, promenjeni su zakoni u korist ena. Na budetskim stavkama se jo nedovoljno prepoznaju problemi vezani za muko nasilje nad enama.
109
O
Osmi mart meunarodni praznik ena
enska udnja za ravnopravnou traje koliko i ljudski rod. Pre 102 godine, 1908, tekstilne radnice su u Njujorku marirale pod parolom hleb i rue. Traile su krae radno vreme, vee plate i zabranu eksploatacije deijeg rada. Godinu dana kasnije radnice su demonstrirale u ikagu. U znak seanja na ove, ali i neke druge dogaaje u kojima su ene zbog loih uslova rada tragino gubile ivote 1910, u Kopenhagenu, na inicijativu Klare Cetkin, na Drugoj konferenciji ena socijalistkinja, 8. mart je ustanovljen kao praznik borbe za prava ena. Naredne 1911. Dan ena je u Austriji, Nemakoj, vajcarskoj i Danskoj slavilo preko milion radnica. U Srbiji 8. mart je proslavljen prvi put 1914. godine. Osmi mart je prihvaen kao meunarodni dan ena 1917. godine. U Rusiji sa demonstracijama povodom Meunarodnog dana ena poinje takozvana Februarska revolucija (po novom kalendaru 8. marta). Nakon oktobarske revolucije, boljevika feminstkinja Aleksandra Kolontaj izborila se da 8. mart postane dravni praznik. Feministkinje drugog talasa feminizma vraaju dignitet prazniku ena imenujui ga danom akcija za enska ljudska prava. Godine 1975, koja je proglaena Meunarodnom godinom ene, Ujedinjene nacije su slubeno poele obeleavati Meunarodni dan ena.
U SFRJ nakon Drugog svetskog rata 8. mart je proslavljan prvo kao dan u kojem se govorilo o ravnopravnosti ena, pa je akcenat pomeren na majin dan. Na ovoj dimenziji praznika insistiralo se u obrazovnom sistemu od obdanita do srednjih kola. Kad je Antifaistiki front ena pretvoren u Konferenciju za drutvenu aktivnost ena praznik je dobio karakteristike praznika u potroakom drutvu. Sindikati su organizovali putovanja ena u inostranstvo, ene su u preduzeima i ustanovama dobijale novane ekove za kupovinu, u hotelima i restoranima su organizacije sindikata organizovale kolektivne rukove, veere, zabave. ene su dobijale cvee. Akcionim anketama na ulicama Beograda feministkinje 1988. godine prikupljaju prve podatke o nasilju nad enama. Dve godine kasnije, 8. marta 1990. otvaraju prvi SOS telefon za ene i decu rtve nasilja. Feministkinje pokreu akcije pod sloganom Stop mukom nasilju nad enama, Uinimo ivote ena drutveno vidljivim, Lino je politiko, ene su snaga ena. Feministkinje se 1991. aktivno ukljuuju u antiratni pokret. Danas su stavovi iz Minimalnog programa enskih zahteva Beogradskog enskog lobija postali deo dravne politike u Srbiji. Unato raznim konotacijama kojima se kroz istorijske periode obojio, ovaj praznik ostaje podsetnik na znaajnu prekretnicu u emancipaciji ena i oznaava poetak organizovanog zahtevanja enskog pokreta za potovanjem enskih ljudskih prava.
Osnaivanje ena
Pojam osnaivanja ena povezan je sa poveavanjem socijalnih, politikih i ekonomskih ansi pojedinki. Osnaivanje se primenjuje pre svega na deprivilegovane grupe kako bi se njihove ivotne anse poveale, poboljao njihov lini ivotni standard i njihovo
111
uee u drutvenom ivotu. Proces osnaivanja grupa ili pojedinki vezan je sa njihovom emancipacijom. Osnaivanje stavlja akcenat na unutranje kapacitete svake/og pojedinke/ca, koji su nosioci reenja za svoje ivotne situacije. Feministkinje osnaivanje ena vezuju za grupe za samopomo u kojima ene sa slinim problemima ili iskustvima razmatraju problem, obelodanjuju i osveuju svoja iskustva i podravaju jedna drugu. Uspon drugog talasa feminizma baziran je, izmeu ostalog, i na saznanjima steenim u grupama samopomoi. Danas feministkinje pojam osnaivanja koriste ne samo u grupama samopomoi ve u svim vidovima menjanja enske egzistencije vlastitim snagama. Poetno sabiranje vlastitih snaga, kapaciteta, znanja daje pozitivne impulse i na druge aspekte ivota ena. Osnaivanje je projekat za itav ivot i stoga se smatra politikim feministikim procesom.
113
P
Pacifistiko-antimilitaristiki feminizam
Patrijarhat funkcionie na poslunosti, uvaavanju autoriteta (bog na nebu, vladar u dravi, otac u porodici) i hijerarhijskoj organizaciji drutva do njegove poslednje elije - porodice. Ali, krajnje ishodite svakog patrijarhata je konflikt, sukob, rat, jer se nasilnim metodama ne moe odrati pretpostavljena harmonija ni u dravi ni u porodici. Rat meu dravama i muko nasilje u porodici su manifestni oblici istog poretka stvari. Ve u pripremama Prvog svetskog rata feministkinje i socijaldemokratkinje se organizuju u mirovnu mreu, koja bez obzira to je prolazila kroz periode osporavanja i poraze, traje i danas - WILPF (Womens International League for Peace and Freedom). Duga istorija otpora ratu artikulisala je feministike stavove u odnosu na rat: nema pravednih ni opravdanih ratova; svaki rat je pogrean, posledice rata daleko u negativnom premauju razloge njegovog otpoinjanja; i posle rata se mora pregovarati; rat produbljuje a ne smanjuje tenzije; posledice rata traju decenijama; feministkinje preuzimaju graansku odgovornost za ono to u njihovo ime ini drava; proklamuju ensku solidarnost umesto nacionalne solidarnosti; nelojalne su patrijarhatu i vlastitom reimu; dre komunikaciju na internacionalnom nivou naroito insistirajui na
neprestanoj komunikaciji sa enama sa druge strane barikada; podravaju zatoenike savesti; izmiu oslonce militarizma; podravaju dezertere; praktikuju graansku neposlunost. Marion Anderson (Merion Enderson) u SAD je izvela dokaze da se radna mesta za ene ukidaju zbog porasta vojnih trokova. Prema UNICEF-ovim statistikama u modernim ratovima 80% rtvi ratnih sukoba predstavlja civilno stanovnitvo- ene, deca i stari. Stoga u mnogim delovima sveta ene organizuju, viegodinje proteste, okupljanja, kampovanja kako bi spreile instaliranje nuklearnog naoruanja. Antinuklearni pokreti su blisko povezani sa ekolokim koji postaju sve znaajniji faktor civilnog organizovanja irom planete. Tokom raspada Jugoslavije feministkinje sa exjugoslovenskih prostora su praktikovale feministiku solidarnost, odrale su meusobnu komunikaciju, zahvaljujui internacionalnoj feministikoj podrci, organizovale su podrku dezerterima i zatoenicima savesti, analizirale su militaristiku politiku vlastitih reima. Postale su primer dobro organizovanog enskog otpora ratu i patrijarhatu. Posebno mesto pripada Centru za antiratnu akciju iz Beograda, Antiratnoj kampanji iz Zagreba i enama u crnom iz Beograda.
Patrijarhat
Patrijarhat je re izvedena od rei pater (otac) i arho (vladati). Teorijska razrada patrijarhata ili sistemske muke dominacije predstavljala je temelj radikalne feministike kritike konvencionalnih shvatanja politike.34 Otac u porodici, vladar u dravi, Bog na nebu patrijarhat deluje na razliitim nivoima i kroz razliite organizacije: seksualnost, fizika snaga, kontrola repro34. Marsh David, Stoker Gerry, Teorije i metode politike znanosti, Toni Kursar i Davor Stipeti(preveli) Zagreb, 2005, str. 116
115
dukcije, crkva, drava itd. na taj nain se uspostavlja apsolutna muka kontrola nad svetskim poretkom. Patrijarhat je po vremenu nastanka mlai drutveni poredak od matrijarhata. Smatra se da patrijarhat dobija prevagu sa nadiranjem ratnikih azijskih plemena (oko 3500 godina pre nove ere). Marginalizovanje ena, razmena dobara i ena i ratovi su pogodovali uvrivanju patrijarhalne organizacije ljudske zajednice. Glavno svojstvo te organizacije je strogo utvrena hijerarhija, koja obezbeuje dominaciju mukaraca nad enama i starijih nad mlaima. Feministkinje su ezdesetih i sedamdesetih definiciju patrijarhata proirile pa pod njim podrazumevaju sistem drutvenih odnosa i struktura koje omoguavaju mukarcima kao drutvenoj grupi da uspostavljaju dominaciju nad enama, da ih eksploatiu i potinjavaju. Patrijarhalni odnosi se odravaju unutar razli-itih drutvenih sistema proimajui klasne, rasne, nacionalne i druge drutvene stratifikacije. Muku prevlast nad enama i time uspostavljenu antagonistiku binarnu podelu feministkinje tumae kao izvorite svih potonjih podela, iz kojih su nastali ropstvo, rasizam, kapitalizam, kolonijalizam, iskoriavanje prirode itd. U savremenim drutvima one definiu est strukturnih podruja u kojima mukarci imaju prevlast nad enama i eksploatiu ih: 1. Kuni rad - obavljaju ga ene, ne dobijaju naknadu za taj rad, iscrpljujui je, nije limitiran, ukljuuje brigu o higijeni, ishrani, o deci, o starima, nemonima; 2. Profesionalni rad - zanimanja i funkcije su pod uticajem polne segregacije, ene imaju za isti posao manje plate; 3. Seksualnost - enska tela su predmet muke kontrole; 4. Kulturne institucije - one su pod uticajem hegemone muke kulture;
5. Mediji - reprodukuju patrijarhalne obrasce i time doprinose irenju i uvrivanju patrijarhalnih vrednosti; 6. Drava - mukarci dominiraju u upravljanju dravom i vrlo ilavo pruaju otpor podeli vlasti i baziranju upravljanja drutvom na rodno osveenoj politici. Ovakva sistematizacija podruja muke dominacije nad enama ukazuje na teorijski pomak, koji su uinile feministkinje osamdesetih i devedesetih godina XX veka, uviajui postupne promene u zapadnim drutvima od privatnog patrijarhata do javnog patrijarhata, u kojem ena zamenjuje zavisnost o mukarcu za zavisnost o dravi, poslodavcu i dr.
Pekinka deklaracija i Platforma za akciju

Na etvrtoj svetskoj konferenciji o enama, septembra 1995. godine, u Pekingu, nakon dekade UN posveene borbi za enska ljudska prava, usvojeni su Pekinka deklaracija i Platforma za akciju.35 Deklaraciju su potpisale sve vlade uesnice konferencije. SRJ, u ijem sastavu je tada bila Srbija, je u to vreme bila pod sankcijama i nije imala pravo uea; uestvovale su samo lanice nevladinih organizacija na Forumu NVO koji je pratio tok konferencije i ije su lanice lobirale za prihvatanje itavog seta enskih ljudskih prava promovisanih Pekinkom deklaracijom i Platformom za akciju. Osnovni smisao Pekinke deklaracije je unapreivanje ciljeva jednakosti, razvoja mira u korist svih ena u svetu i u interesu oveanstva u celini. Platforma za akciju se bavi pre svega otklanjanjem prepreka za ravnopravno uee ena u ekonomskom,
35. Za vie informacija vidi: http://www.un.org/womenwatch/daw/ beijing/index.html
117
kulturnom i politikom odluivanju, kao i za ostvarivanje jednakih prava ena i mukaraca u privatnom i javnom ivotu. Strateki zadaci Platforme fokusirani su na: smanjenje enskog siromatva, kolovanje i struno osposobljavanje ena, unapreivanje zdravlja ena, eliminaciju nasilja nad enama, zatitu ena u podrujima pod oruanim sukobima, ekonomsku ravnopravnost u privrednim delatnostima, podrku enama da osvoje poloaje odluivanja, kao i na razvijanje mehanizama za poboljanje poloaja ena, zatitu enskih ljudskih prava, afirmaciju ena u medijima, uvaavanje uloge ena u zatiti okoline. Posebna panja posveena je enskoj deci i zatiti njihovih prava. Uz obavezu razvijanja institucionalnih mehanizama rodne ravnopravnosti drave potpisnice su se obavezale da e budetski pratiti akcije za poboljanje poloaja ena i afirmaciju prava ena. Za sprovoenje Platforme za akciju nadlene su vlade, dravne i javne institucije, ali i nevladine organizacije. Njene odredbe sprovode se na nacionalnom i meunarodnom nivou.
Pokrajinski mehanizmi za rodnu ravnopravnost

Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova U februaru 2002. godine u okviru Izvrnog vea AP Vojvodine osnovan je Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova. Glavni cilj Sekretarijata je praenje i unapreivanje stanja u oblastima rada, zapoljavanja i ravnopravnosti polova na teritoriji AP Vojvodine. U skladu sa ovim ciljem u oblasti ravnopravnosti polova aktivnosti su usmerene ka realizaciji sledeih
zadataka (nadlenost Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova regulisana je lanom 33. Odluke o Pokrajinskoj upravi): 1. promovisanje koncepta rodne ravnopravnosti na teritoriji APV, 2. saradnja sa svim relevantnim institucijama i vladinim i nevladinim organizacijama na ostvarivanju politike jednakih mogunosti, 3. ustanovljavanje mehanizama za ravnopravnost meu polovima. Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova Osnovan je 2004. godine pod okriljem Autonomne Pokrajine Vojvodine odlukom objavljenom u "Sl. list AP Vojvodine", br. 14/2004 od 20.08.2004., dok se lanom 5. definie polje delatnosti Zavoda, kao to je praenje poloaja ena i ostvarivanje njihovih zagarantovanih prava u domaem i meunarodnom zakonodavstvu, uestvovanje u pripremi zakona, odluka i drugih propisa od znaaja za ostvarivanje rodne ravnopravnosti u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, pripremu analitike dokumentacije za planiranje i programiranje aktivnosti u oblasti ravnopravnosti polova u Pokrajini i dr.
Savet za ravnopravnost polova Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova Ekspertsko, savetodavno telo u oblasti ravnopravnosti polova. Savet za ravnopravnost polova Pokrajinskog sekretarijata u dosadanjem radu se bavio razmatranjem pitanja ostvarivanja ravnopravnosti polova i odreivanjem smernica za aktivnosti Sekretarijata. Takoe, je pruao podrku mehanizmima za ravnopravnost polova36.
36. http://www.sluzba.vojvodina.sr.gov.yu/izvestaji/rad.htm
119
Aktivnosti Sekretarijata obuhvatale su edukaciju lanova i lanica komisija za ravnopravnost polova, izradu godinjeg plana akcije za pomenuta tela, finansijsku podrku njihovim programskim aktivnostima, tampanje promotivnog materijala i saradnju sa meunarodnim organizacijama aktivnim u ovoj oblasti Odbor za ravnopravnost polova Skuptine AP Vojvodina Odbor za ravnopravnost polova razmatra predloge odluka i optih akata sa stanovita unapreivanja ravnopravnosti polova (rodne jednakosti) i postizanja ravnopravnosti polova. Odbor sagledava vodjenje politike i izvravanje odluka i optih akata od strane Izvrnog vea sa stanovita potovanja ravnopravnosti polova.37 Ombudsman AP Vojvodine Zatitnik graana na nivou AP Vojvodine predstavlja nezavisno telo za zatitu prava graana. Odluka o uspostavljanju Pokrajinskog ombudsmana doneta je 31. decembra 2002. godine, a kancelarija je poela da radi u januaru 2004. godine38. Pokrajinski ombudsman ima ukupno pet zamenika, meu kojima je jedna osoba odreena za oblast ravnopravnosti polova.
Pol i rod
Pol je bioloka kategorija. Njime su ljudska bia oznaena kao ensko, muko ili neto izmeu enskog i mukog. Pol se definie, pre svega prema vidljivim genitalijama ljudskog bia i prema reproduktivnim funkcijama, mada je ova druga odrednica poslednjih
37. http://www.skupstinavojvodine.gov.rs/?s=odborpolovi&j=SRL 38. http://www.ombudsmanapv.org
godina problematizovana, odnosno podlee razliitim interpretacijama i uslovljena je kulturnim miljeom unutar koga se definie. Za razliku od pola rod je socijalni konstrukt mukosti i enskosti. Razlikovanje pola i roda je bitno jer za razliku od naeg biolokog statusa pola, koji nam je roenjem manje-vie dat, rod je konstrukt konkretnog drutva u konkretnom vremenu, dakle tek zadat i stoga itekako podloan promeni. Prihvatanjem razlike izmeu pola i roda otvara se, na teorijskoj ravni, mogunost promena rodnih uloga, rodnog reima i rodnog poretka. Teorijski pomak u razlikovanju pola (sex) i roda (gender), unutar teorije rodnosti, ima dugu predistoriju. Osnovu teorijskog koncepta je ponudila Margaret Mid u knjizi Pol i temperament u tri primitivna drutva jo 1935. godine39. Ona je definisala pol kao bioloku kategoriju, a rod kao drutveni konstrukt. Poetkom 1970-tih Kejt Milet u Seksualnoj politici40 i ulamit Fajerston u Dijalektici pola41 razvijaju i radikalizuju ovaj teorijski koncept u skladu sa zahtevima drugog talasa feminizma i potaknute obnovom utopijskih energija unutar narastajaih drutvenih pokreta, pre svega feministikog. Kejt Milet govori o prastaroj i univerzalnoj shemi dominacije jedne grupe nad drugom. Ta shema dominira u odnosima polova i uvreenija je i otrija od klasne podele. ulamit Fajerston smatra da rodno razlikovanje strukturira svaki aspekt naeg ivota uspostavljanjem obaveznog okvira pojmova u kojima drutvo oblikuje, odredjuje i uopte omoguava egzistenciju enama i mukarcima. Iz njihovih radova proizalo je da postojee razlike medu polovima, koje imaju koren u razliitoj biologiji
39. Margaret Mead, Sex and Temperament in Three Primitive Societies, June 1st 2001 by Harper Perennial (first published 1935) 40. Kate Millet, Sexual Politics (1969, 1970). Trad. it. La politica del sesso, Rizzoli, Milano 1971. 41. Shulamith Firestone, The Dialectic of Sex: The Case for Feminist Revolution, Morrow, 1970.
121
mukaraca i ena, nisu klju za razumevanje drutvene nejednakosti mukaraca i ena, ve da je ono to se namee enama kao prirodno zapravo rezultat drutvene prisile i uslovljavanja u procesu socijalizacije. Prihvatanje i pounutrenje tako stvorenih rodnih karakteristika predstavlja proces produkcije roda (gendering). En Oukli (Ann Oakley) je izvela tvrdnju da rodne razlike imaju svoj koren u kulturi, a ne u prirodi. Simon de Bovuar definie enu kao drugi pol uvodei tako pojam drugosti. U naoj jezikoj praksi retko se uspostavlja razlika izmeu roda i pola, to esto izaziva nedoumice. Primer je Zakon o ravnopravnosti polova Republike Srbije, koji ima za krajnji cilj uspostavljanje rodne ravnopravnosti, odnosno eliminisanje onih oblika diskriminacije koji su zasnovani na drutvenom konstruktu roda.
Pornografija
Pornografija je materijal kojim se ohrabruje diskriminacija na osnovu pola, degradacija ena i vrlo esto je izvor nasilja nad enama. Za razliku od erotike koja moe imati umetnike artikulacije, pornografija je ki. Pornografski asopisi su pomno analizirani u feministikoj literaturi. Andrea Dvorkin (Andrea Dworkin) i Dajana Rasel (Diana Russel) konstatuju da su od enske bebe do mrtve ene sve ene objekt pornografskih fantazama, da slikom i tivom ovi listovi i asopisi podstiu udnje koje imaju za posledicu poniavanje i maltretiranje ena. Po svojoj biti pornografija je sadistika i promovie sadistike vrednosti. Kod mladih ljudi pornografija stvara predstavu da je seksualnost odvojena od ljubavi. Na SOS telefonima za ene i decu rtve nasilja ene, uz ostalo, esto navode da ih nasilni partneri primoravaju da gledaju porno filmove i zahtevaju, protiv njihove volje, ponavljanje filmovanih radnji. Pornografija je dodatni izvor nasilja i patnje velikog broja ena.
S obzirom da je re o vrlo profitabilnoj delatnosti koja ostvaruje znatne svote novca drave izbegavanju zabranjivanje pornografske literature i filmova, mada su neka minimalna ogranienja uvedena (listovi i DVD se ne smeju prodavati maloletnicima; moraju biti zapakovani u plastinu foliju; ne smeju se izlagati; u sadrajima se ne mogu koristiti deca kao seksualni objekti, pornografski sadraji se mogu distribuirati samo u kasnim veernjim satima ili kroz kodirane TV kanale i tome sl.). Argumenti porno industrije idu linijom da je njeno ograniavanje istovremeno ograniavanje ljudskih sloboda. Andrea Dvorkin je zajedno sa Ketrin Mek Kinon (Catharine MacKinnon) 1983. godine napisala nacrt zakonskih odredbi koje definiu pornografiju kao seksualno eksplicitno potinjavanje ena, a distribuciju pornografskih sadraja kriminalizuju. Posle niza uspeha i osporavanja Vrhovni sud SAD je 1986. godine odbacio njihove predloge.
Preporuka Saveta Evrope 2002/05

Preporuka Saveta Evrope 2002/05 prua okvir mera zatite ena od nasilja, posebno od porodinog nasilja, kao najzastupljenijeg oblika rodno zasnovanog nasilja. Ona spada u korpus preporuka Komiteta ministara zemalja lanica Saveta Evrope, koje to telo upuuje dravama lanicama ove multilateralne meunarodne organizacije. Ove preporuke nemaju obavezujuu pravnu snagu, ve se mogu svrstati u meko pravo (eng. soft law). Jednoduan je stav da soft law, iako bez pravne obaveze, ima znaajan uticaj na razvoj unutranjih pravnih sistema i prakse drava lanica. To potvruje i odredba najvieg pravnog akta, Ustava Republike Srbije, koja u lanu 18 stav 3 predvia da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumae u korist unapreenja vrednosti demokratskog drutva, saglasno vaeim meunarodnim standardima ljud-
123
skih i manjinskih prava, kao i saglasno praksi meunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovoenje. Ova odredba Ustava stvara osnov da se i meko pravo uvaava prilikom tumaenja pravnih odredbi domaeg zakonodavstva. Zemlje lanice treba da uvedu, razviju i/ili poboljaju nacionalnu politiku protiv nasilja koja se temelji na: a. Maksimalnoj sigurnosti i zatiti rtava; b. Osnaivanju ena rtava kroz optimalnu podrku i pomo struktura kojim se izbegava sekundarna viktimizacija; c. Prilagoavanju kaznenog i graanskog prava ukljuujui sudsku proceduru; d. Podizanju javne svesti, edukaciji dece i mladih osoba; e. Osiguravanju posebnog treninga za profesionalce/ke koji se suoavaju sa problemom nasilja nad enama; f. Prevenciji u svim relevantnim podrujima. Izvod iz Preporuke Saveta Evrope Rec (2002)5 Komiteta ministara dravama lanicama o zatiti ena od nasilja.
Projekat Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja

Vlada Kraljevine Norveke uz strunu i tehniku saradnju i podrku u obezbeivanju ispunjenja meunarodnih standarda od strane Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) odluila je da prui finansijsku pomo Republici Srbiji, Ministarstvu rada i socijalne politike- Upravi za rodnu ravnopravnost radi sprovoenja projekta Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja (SRZN). Znaaj ovog projekta je, pre svega, u tome to po prvi put drava pristupa na sistemski nain ureivanju usluga koje se pruaju rtvama nasilja kako kroz institucije sistema, tako i kroz organizacije nevladinog sektora. Prepoznavajui znaaj sinerginog delovanja svih zainteresovanih strana u cilju stvaranja i jaanja adekvatnog sistema zatite rtava, kao i efektivnih
preventivnih mera, Uprava za rodnu ravnopravnost putem ovog projekta eli da podstakne uspostavljanje i irenje horizontalnog i vertikalnog umreavanja institucija i organizacija koje deluju u oblasti pruanja usluga rtvama nasilja. Cilj ovog projekta je ojaavanje kapaciteta ustanova i institucija koje se bave rtvama nasilja, kao i ustanovljavanje i primenjivanje mehanizama koji e obezbediti postupanje u skladu s meunarodnim obavezama vezanim za ljudska prava u oblasti seksualnog i rodno zasnovanog nasilja (SRZN). Projekat takoe ima za cilj jaanje zakonodavnog okvira u oblasti zatite rtava nasilja i podizanje svesti javnosti i graana o neprihvatljivosti nasilja kao modela ponaanja u cilju doprinosa stvaranju socijalnog ambijenta koji bi imao preventivnu funkciju. Projekat predvia sledee rezultate: Jaanje kapaciteta Uprave za rodnu ravnopravnost unutar Ministarstva rada i socijalne politike; Razvijanje kapaciteta za kreiranje javnih politika vezanih za SRZN i njihovu implementaciju; Uvoenje uniformnih standarda za prikupljanje podataka o SRZN u relevantne institucije i razvijanje standarda za izradu zvaninih statistika o SRZN u relevantnim institucijama; Poboljanje horizontalne i vertikalne koordinacije kljunih aktera; Poboljanje pristupa rtava SRZN odgovarajuim uslugama; Razvijanje skupa preporuka za postupanje s poiniocima SRZN i uvoenje programa rada sa poiniocima; Podizanje nivoa svesti o SRZN. Projekat se sprovodi u periodu 2009. do 2011. godine.
Prostitucija
Savremene dravne prakse se veoma razlikuju u zakonskom tretiranju prostitucije ena. Korienje dece u prostituciji u svim zakonodavstvima podlee krivinoj odgovornosti. Postoje zemlje u kojima se prostitu-
125
cija ena, i u znatno manjoj meri mukaraca, tretira kao profesionalna delatnost. Prostitutke i prostituti su seksualni radnici koji ostvaruju razliita prava iz radnog odnosa, sindikalno se organizuju, uivaju stanovitu zatitu drave. Na primer, u vajcarskoj prostitutke rade u ateljeima koji su u zgradi sa uvarom, ako se obrate policiji da ne ele da dele svoj prostor sa mukarcem koji je stariji od 18 godina, policija e dotinog mukarca izbaciti ak ako je re o njenom sinu ili muu. Samo 5% prostitutki u vajcarskoj deli svoj ivotni prostor sa nekim mukarcem. U nekim zemljama je prostitucija kriminalizovana, ali kaznama podleu samo prostitutke i podvodai. U vedskoj se prostitucija tretira kao oblik eksploatacije ena i dece. Od 1998. godine na snazi je Zakon o zabrani kupovanja seksualnih usluga. Po prvi put se kanjavaju ne samo makroi nego i mukarci koji pokuavaju da kupe seksualnu uslugu dok prostitutke ne snose zakonske posledice. S obzirom da itav lanac prostitucije, iza koga vrlo esto stoji trgovina ljudima, zavisi upravo od onih koji hoe da kupe seksualnu uslugu (bez njih te vrste trgovine ne bi bilo), to se po prvi put u ljudskoj istoriji zakonom iskazuje stvarno nastojanje da se prostitucija eliminie. Feministika istraivanja pokazuju da svaka etvrta prostitutka ima iskustvo seksualnog iskoriavanja u detinjstvu, to jest da dobrovoljnost u izboru prostitucije nije uslovljena samo ekonomskim razlozima ve i faktorima koji dovode do smanjenog praga samopotovanja i odvajanja seksualnosti od vlastite linosti. Ova istraivanja ukazuju, takoe, na injenicu da je prostitucija jedan vid nasilja kome su najee izloene ene, mada su neretko rtve nasilja i deca. Prema istraivanjima enevjev Pire iz eneve prostitutke su najusamljenije ene na svetu. enevjev ve dve decenije organizuje razgovore izmeu ena od javnog ugleda i prostitutki kako bi umanjila taj jaz. Ona je pola od
pretpostavke da su saznanja koja imaju prostitutke o mukarcima vana za svaku enu, a da ene koje dolaze poslom u enevu u razliite meunarodne organizacije mogu uticati na menjanje predrasuda o prostitutkama i posredno dovesti do promene njihovog poloaja u svojim zemljama.
127
Q
Queer
Queer (kvir) se koristi da bi se jednim pojmom obuhvatile osobe koje ive izvan normi heteroseksualne patrijarhalne zajednice. Queer teorija propituje nametnute patrijarhalne norme, tradiciju, obiaje, a afirmie lino kreiranje ivotnih uslova, kulture i vlastite seksualnosti. Za queer osobe je bitno da ne postoji samorazumljiva, podrazumevajua seksualnost i slepo sleenje drutvenih pravila vezanih za seksualnost. Pojam queer se u engleskom jeziku koristio kao argonski izraz sa homofobinim prizvukom. Teoretiarke pojam koriste u izvornom obliku jer je pojam pun konotacija koje je danas nemogue prevesti bez velikog skupa rei. Izrastajui iz feministikih teorija koje su propitivale politiku identiteta - afro-amerikog, postkolonijalnog, radikalnog feminizma queer se opirao fiksiranju identiteta kao neeg to je oveku dato. Identitet je individualni konstrukt na koji imaju uticaj razliiti faktori, ali je pre svega konstrukt, a ne prirodno
stanje. Uslonjavanje i umnoavanje identiteta vodi ka diversifikaciji rodnih uloga to treba da dovede do smanjivanja drutvene opresije nad pojedincima/ pojedinkama. Re queer se upotrebljava da bi oznaila osobe koje ive izvan patrijarhalnih heteroseksualnih normi, da oznai aktivizam i pokret, ali i kao teorijski pristup queer teorije.
129
R
Radikalni feminizam
Feministkinje drugog talasa su se vrlo brzo podelile na radikalnu i liberalnu struju, iako je rodno mesto obe orijentacije knjiga Beti Fridan Mistika enstvenosti,42,, NOW (National organization for women) i lanci Glorije tajn (Gloria Schtin) koji problematizuju stereotipe vezane za ene. Drugi talas feminizma ima snanu podrku u drugim socijalnim pokretima i njihovim kampanjama kao to su kampanje za prava oveka, za uklanjanje rasne segregacije i diskriminacije. Meusobni uticaji snanih socijalnih pokreta vide se i u artikulaciji pojmova. Seksizam se artikulie imajui u vidu rasizam kao forma diskriminacije linosti samo zato to je ena. Radikalne feministkinje nastoje da razotkriju mehanizme diskriminacije i eksploatacije ena. One veruju da to mogu da urade samo ene same. Osnivaju se enske grupe sa ciljem da se iri i produbljuje svest ena o mehanizmima patrijarhalnih pritisaka i muke dominacije u svim sferama ivota poput Ti GrejsEtkinson (Ti-Grace Atkinson).43 Imena grupa su provokativna poput Redstockings of the Women's Liberation Movement (Crvene arape, umesto plavih).
42. Betty Friedan, The Feminine Mystique, 1963 43. Buinjska Ana Markovski Mihal Pavel, Knjievne teorije XX veka, Slubeni glasnik, Beograd, 2009, str 433.
Mukarci dominiraju, imaju svu mo u svojim rukama, krivi su za eksploataciju ena, nespremni da mo dele sa enama, pa stoga nemaju poverenje u njih. Heteroseksualnost, emotivna i seksualna zavisnost ena od mukaraca onemoguavaju ene da zauzmu ravnopravnu poziciju u drutvu. Porodica je kljuna institucija za eksploataciju ena. Porodice opstaju zahvaljujui besplatnom beskrajnom enskom radu. Kejt Milet u knjizi Seksualna politika44 razotkriva mehanizme vladanja ugraene u rodne uloge. Slina pitanja pokree i jedna od najznaajnijih teoretiarki radikalnog feminizma ulamit Fajreston. Ona u knjizi Dijalektika pola45, objanjava poreklo nejednakosti ena. Nejednakost na drutvenom planu duboko proima lini ivot. Slogani proizali iz knjiga Kejt Milet i Kerol Heni Lino je politiko, Privatnost je politika su dominirali enskim pokretom. Ove autorke korene linih problema vide u drutvenim odnosima i zahtevaju politika reenja. Koreni muke dominacije se razvijaju iz porodinih odnosa i upravo ove valja korenito menjati. Ozbiljne zamerke odnose se na obrazovni proces koji usmerava ene u stereotipne rodne uloge. Nasilje protiv ena kao nain odravanja postojeeg rodnog poretka je raskrinkano. Poto su isplivale razlike koje o enama govore kao o ljudskim biima manje sklonim nasilju, tolerantnijim, kooperativnijim, marljivijim, spremnijim na empatiju sa drugim teoretiarke radikalnog feminizma su zapravo afirmisale enskost. Uverenje radikalnih feministkinja je da samo lezbejke mogu biti istinske feministkinje, jer su one nezavisne od mukaraca. Radikalne feministkinje ne veruju da se sutinska promena enske pozicije moe ostvariti evolutivnim promenama, pridobijanjem mukaraca i slinim strategijama. Za njih su vane akcije i protesti
44. Op.cit 45. Op.cit.
131
kao nain osvajanja enskog prostora i izgradnje enske kulture. Osnovne teme su muko nasilje nad enama, silovanje, ensko ropstvo, prostitucija i pornografija. Patrijarhat je sistem muke vlasti nad enama. U patrijarhajnim drutvima mukarci su vladari, vojske i policija su u njihovoj nadlenosti, kao i religije, nauka i kultura. Meu i danas aktivne radikalne feminiskinje spadaju Adrijen Ri i arlota Ban. Postoje dve grupe radikalnih feminiskinja: Radikalnoliberteriske feministkinje i radikalno-kulturne feministkinje. Prve insistiraju na smanjenju rodnih razlika i androginom modelu, pribliavanju mukih i enskih rodnih uloga. Radikalno-kulturne feministkinje veruju u superiornost enskog principa. One ne veruju da osloboenje ena treba da se ostvari kroz spajanje enskih i mukih svojstava. Smatraju da je bolje biti ena/ensko nego mukarac/muko. ene ne treba da pokuavaju da budu nalik mukarcima. Kao vane enske karakteristike istiu: zajednitvo, povezivanje, deljenje sa drugima, emocije, telo, poverenje, odsustvo hijerarhije, proces, radost, imanenciju, mir, ivot.
Rezolucija Saveta Bezbednosti 1325

Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1325 direktna je posledica Pekinke deklaracije i Platforme delovanja i od posebnog je znaaja za ene koje ive na teritorijama pod oruanim sukobima. Rezolucija je usvojena 31. oktobra 2000. Savet bezbednosti je izrazio zabrinutost nad injenicom da se civili, posebno ene i deca, ubrajaju u veinu onih koji su negativno pogoeni vojnim sukobom, ukljuujui i izbeglice i interno raseljena lica, kao i injenicu da su oni u sve veoj meri meta strana u sukobu i vojnih elemenata. Stoga ovom rezolucijom ohrabruje Generalnog sekretara UN da implementira svoj strateki plan (A/49/587) kojim poziva na poveano
uee ena na svim nivoima odluivanja u reavanju konflikata i mirovnim procesima. Rezolucija zahteva proirenje uloge i doprinosa ena u operacijama UN na terenu, posebno meu vojnim posmatraima, civilnom policijom, osobljem koje se bavi ljudskim pravima i humanitarnim radom. UN se obavezuju da ugrauju rodnu dimenziju u sve operacije kojima se bave na terenu. UN su preuzele obavezu da lanicama obezbede materijale za obuku o zatiti, pravima i posebnim potrebama ena. Rezolucija poziva zemlje lanice da pri pregovorima i dogovorima o implementaciji mira usvoje rodnu perspektivu: (a) da uvaavaju posebne potrebe ena i devojaka tokom repatrijacije i ponovnog naseljavanja te tokom rehabilitacije, reintegracije i post-konfliktne rekonstrukcije; (b) mere koje podravaju mirovne inicijative ena lokalnog podruja i lokalne procese za reavanje konflikta i koje ukljuuju ene u svim mehanizmima za implementaciju mirovnih sporazuma; (c) mere koje e osigurati zatitu i potovanje ljudskih prava ena i devojaka pogotovo zbog toga to se one odnose na ustav, izborni sistem, policiju i pravosudje. Rezolucijom je predloeno izuzimanje ratnih zloina silovanja sa spiska onih za koje se predvia amnestija.
Rezolucija Saveta Bezbednosti UN 1820

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 19. juna 2008. godine usvojio Rezoluciju UN 1820 o zaustavljanju svih inova seksualnog nasilja protiv civilnih lica u konfliktnim zonama. Ovom rezolucijom Savet bezbednosti je potvrdio da masovno silovanje ena u ratu ugroava svetski mir. To direktno znai da e poinioci i nalogodavci silovanja u ratu odgovarati pred Meunarodnim sudom pravde. Generalni sekretar Ban Ki-Mun 19. juna izjavljuje: "Ujedinjene nacije i ja lino duboko smo posveeni
133
politici nulte tolerancije seksualnog zlostavljanja od strane naeg personala." Rezolucija 1820 sadri nekoliko taaka kojima se jasno trai da svi mirovni vojnici prou seminare podizanja svesti radi potpunog preuzimanja odgovornosti i prevencije seksualnog zlostavljanja za vreme dunosti u UN mirovnim misijama. Prema tvrdnjama nemake lekarke Monike Hojzer, istaknute borkinje za prava ena i zbrinjavanje ena silovanih u ratu (osnivaice organizacije Medika Zenica) 95% ena silovanih u ratnim sukobima u Kongu su zaraene HIV virusom. Medika Mondijale izvetava o genocidu nad enama u istonom Kongu i o planiranim masovnim ubistvima ena. Situaciju u Kongu ispituju i UN. Prema podacima organizacije Lekari bez granica, 75% svih silovanih ena na svetu su upravo dravljanke Konga. Portparolka Zelenih, Kerstin Miler kae: Mislim da se radi o najgoroj povredi ljudskih prava prema kojoj ne smemo da okreemo glavu, politika mora da reaguje. Patrik Kamart, bivi komandant Misije UN u DR Kongo, koji je tokom svoje misije bio svedok silovanja u ratu i zalae se za otro kanjavanje seksualnog nasilja kao kljuni instrument ukidanja ovog oblika zloina nad enama, tog dana je izjavio: "Izgleda da je mnogo opasnije biti ena u ratnoj zoni nego vojnik u oruanom sukobu." Nakon usvajanja Rezolucije 1820 nee biti mogue da ratni komandanti nekanjeno izjavljuju da je ratnicima potrebna mala uteha i tako zatakavaju ratni zloin silovanja.
Rodna demokratija
(Gender democracy) Izvorno demokratija je vladavina naroda. U odnosu na starogrko poimanje demokratije u gradu dravi (polisu) moderne nacionalne drave razvile su razliite oblike predstavnike demokratije. Kako su pravo glasa
ene u Evropi izborile tek u XX veku, uglavnom nakon Drugog svetskog rata, to je i pitanje takozvane paritetne demokratije postavljeno tek u poslednjih tridesetak godina. U populaciji je ena neto vie od mukaraca, pa bi za oekivati bilo da je tako i u predstavnikim telima i organima vlasti na svim nivoima. Poto je situacija dramatino drugaija, to se bez organizovanih afirmativnih mera, pozitivne diskriminacije, odnosno kvota ovaj vid diskriminacije ena nee moi prevazii. Francuska je paritetnim zakonom iz januara 2000. odredila da za sve politike poloaje prilikom kandidovanja mora vaiti kvota 50-50%. Francuski zahtev podrazumeva polnu dualnost sveta i utemeljen je na njoj. Pitanje istorijskih nepravdi u tekstu zakona je prosto preskoeno. Feministkinje su u politiki ivot uvele pojam demokratskog deficita naglaavajui na taj nain da postoji prezastupljenost mukaraca i podzastupljenost ena. Ta injenica ograniava legitimaciju jednog drutva koje pretenduje da se nazove demokratskim. Demokratski deficit se ne samerava samo prema broju zastupljenih mukaraca i ena u zakonodavnoj, izvrnoj i sudskoj vlasti nego i prema stepenu rodne osveenosti politike koju ta vlast vodi, njenoj rodnoj utemeljenosti. Tek kad se prevazie rodni demokratski deficit moi emo da govorimo o istinskoj demokratiji i za mukarce i za ene. Samo drave Skandinavije su blizu uspostavljanja rodne ravnotee i time blizu demokratije za mukarce i ene.
Rodna perspektiva
Pod rodnom perspektivom podrazumevamo svest o rodnim razlikama i ukljuivanje tih razlika prilikom formulisanja mera, konkretne politike i aktivnosti. Iako rodna perpektiva podrazumeva ukljuivanje specifinosti vezanih za mukarce i za ene, obino se misli samo na ukljuivanje enskog pogleda na politiku,
135
mere koje se preduzimaju i akcije. Tako je rodna perspektiva postala u jezikoj praksi sinonim za enski pogled na stvari. To je posledica tretiranja mukog kao univerzalnog kroz vekove i opiranja stavljanju u istu ravan mukog i enskog pogleda na stvari. Svesno opredeljivanje za uvaavanje rodne perspektive i sagledavanje svih pojava i u njihovim rodnim dimenzijama iskljuuje mogunost univerzalnog navodno neutralnog pogleda na stvari. Tako se umanjuju posledice dominantnog patrijarhalnog diskursa koji zanemaruje razlike, potire ih i namee muki pogled kao univerzalan. Rodna perspektiva je bitna za obrazovni proces, kulturu u celini, politiku i svakodnevni ivot. iri kontekst u kome se raspravljaju pitanja rodne perspektive je teorija saznanja sa pojedinanih stanovita (standpoint theory) unutar koje se razmatraju stanovita sa kojih razliite marginalizovane grupe, meu kojima su ene najvea marginalna grupa, utvruju razlike u odnosu na hegemona stanovita u odreenoj drutvenoj zajednici i grupi. Zahvaljujui enskim studijama u poslednje tri decenije rodna perspektiva je uneta i u sve naune discipline. Na prestinim univerzitetima u svetu gotovo da nema discipline koja nije ukljuila rodnu perspektivu i koja nije prihvatila rodni pristup. Pored ostalog, to pokazuje u kojoj meri je odreena nauna disciplina u toku sa stremljenjima vremena. Uvaavanje rodne perspektive, ukljuivanje rodne dimenzije i uzimanje rodnog pristupa kao jednog od polazita je najbolji indikator demokratinosti politike i njenih mera. To su sigurni indikatori da se vodi rodno osveena politika.
Rodna ravnopravnost
Rodna ravnopravnost je jedna od temeljnih vrednosti modernih demokratskih drutava. Bazira se na ideji
o jednakosti ljudskih bia kao pripadnica/pripadnika ljudske zajednice. Koncept rodne ravnopravnosti polazi od toga da sva ljudska bia imaju pravo da razvijaju svoje sposobnosti, usavravaju i realizuju line kapacitete i da niko nema pravo da ih u tome onemoguava gurajui ih u unapred zadane rodne uloge. Ako mukarci i ene razvijaju svoje mogunosti bez patrijarhalnih ogranienja, oveanstvo e duplirati svoje kapacitete. Sa stanovita celine drutvene zajednice potpuno je neracionalno onemoguavati razvitak vie od polovine te zajednice, jer ene ine vie od pola oveanstva. Rodna ravnopravnost podrazumeva pravo na jednakost i pravo na razliitost. Drugim reima moraju se uzeti u obzir, afirmisati, pozitivno vrednovati i podravati razliita ponaanja, tenje i potrebe mukaraca i ena. Put ka rodnoj ravnopravnosti je drutveno prihvatanje sadraja, postupaka i modela drutvene organizacije koji vode ka njenom ostvarivanju. To znai da mukarci i ene moraju imati jednake prilike da uestvuju i da kontroliu dobra i resurse zajednice iji su lanovi/lanice. Time bi se u budunosti razreavali istorijski nasleeni nepravedni odnosi moi, dominacije, potinjenosti i prikrivene i podrazumevajue diskriminacije na drutvenom, politikom, ekonomskom, kulturnom i obrazovnom planu, kao i u linom ivotu svakog pojedinca/pojedinke. Rodna ravnopravnost nigde u svetu jo nije drutvena realnost, ali su neke drave i inicijative graanki i graana ve razvili niz dobrih praksi koje umanjuju posledice rodne neravnopravnosti. Rodna neravnopravnost je drugo ime za diskriminaciju ena. Brojni dokumenti Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, Evropske komisije, OEBS-a, ustavi, zakoni i propisi demokratskih zemalja prepoznaju rodnu ravnopravnost i pruaju garancije za implementaciju te vrednosti u temelje ivota drutvene zajednice.
137
Rodne uloge
Rodna uloga je skup oekivanja zajednice vezanih za ponaanje pojedinaca/pojedinki u odnosu na njihovu polnu pripadnost. Re je o podrazumevajuim, neupitnim pravilima koja usvajamo kroz vaspitanje u porodici, na svim stepenima obrazovanja, kroz medije, kulturne sadraje, unutar naunih istraivanja. Prema tim pravilima pojedinke/pojedinci se upuuju na to koje profesije su primerene za mukarce, a koje za ene, koja ponaanja su dozvoljena i poeljna za mukarce, a koja za ene. Metodi upuivanja u rodne uloge su pokriveni obiajima, tradicijom, bontonom Time se vrlo efikasno odravaju postojei rodni odnosi. Oni nas upuuju gde je kome mesto. Tako se rodne uloge potvruju. Ve u porodilitu devojice doekuju roze benkice, a deake plave. Obdanita imaju kutak za igre devojica sa lutkama, poretiima, stoiima sa minkom i kutak za igre deaka sa loptama, automobilima, avionima. U Bukvaru enski likovi na slikama su iskljuivo u funkciji odravanja higijene u kui, koli i u funkciji majke, a muki likovi u razliitim zanimljivim profesijama. Ve od ranog detinjstva deci se alju jasne poruke koje uloge pripadaju enama, a koje mukarcima. Tako se reprodukuje patrijarhat. Rodne uloge uveliko odreuju rodne identitete koje ljudi razvijaju u procesu socijalizacije pounutrujui poruke koje im zajednica neprestano alje. Svako drutvo odredjuje i regulie rodne uloge drutvenim pravilima. to je drutvo primitivnije to je vea verovatnoa da drutvena pravila imaju snagu zakona i sankcije u sluaju odstupanja pojedinca/pojedinke od drutveno definisane rodne uloge. Sa poveanjem modernosti drutva dolazi do umnoavanja varijeteta dva osnovna tipa rodnih uloga enskih i mukih, kao i do smanjivanja obaveznosti prihvatanja dominantnog normativnog modela rodne uloge. Prihvatanjem hegemonih rodnih uloga pojedinci/pojedinke obezbeuju sebi bolju socijalnu poziciju.
Rodni barometar
Rodni barometar je istraivaki projekat kojim se obelodanjuju podaci relevantni za utvrivanje pozicije ena i mukaraca u drutvu. Rodni barometar prethodi definisanju mera kojima treba da se unapredi poloaj ena. Rodni barometar kao metodoloki projekat i istraivanje prve su definisale Finkinje, a potom je preuzet u velikom broju zemalja. U Finskoj je rodni barometar uraen prvi put 1998. godine. Politiku rodne ravnopravnosti mogue je voditi tek sa znanjem o slinostima i razlikama izmeu ena i mukaraca unutar jasne socijalne kontekstualizacije, specifinog drutvenog i kulturnog prostora. Stoga je rodni barometar pogodan mehanizam koji e omoguiti prihvatanje transkulturalne rodno osetljive politike, ali i zadrati neophodne specifinosti svake pojedinane zajednice. Rodnim barometrom utvruje se: mogunosti na radnom mestu; podela posla u domainstvu; porodini i radni ivot; seksualno nasilje i strah; drutvena verovanja i predrasude o rodnim ulogama.
Rodni identitet
Rodni identitet je deo linog identiteta koji se odnosi na socijalnu i linu percepciju pojedinca o pripadanju odnosno ne pripadanju vlastitom biolokom polu. Danas moemo govoriti o lepezi rodnih identiteta koja se najee imenuje formulom LGBTTIQ krovni naziv za lezbejke, gej, biseksualne, transrodne, interseksualne i queer (kvir) osobe. Na individualnom planu rodni identitet je nezavisan od toga koji pol je na roenju upisan pojedinki/pojedincu, iako se vei deo populacije identifikuje sa biolokim polom. Heteroseksualne osobe su veinski deo populacije, ali LGBTTIQ osobe ne trae neka posebna prava za sebe ve samo ista prava koja imaju i heteroseksualne osobe.
139
Socijalizacija je bitna za izgradnju rodnog identiteta bar u istoj meri u kojoj na njegovo formiranje utiu line elje, stremljenja i sklonosti linosti. Na drutvenom planu na rodne identitete utiu ekonomske, politike, kulturne, subkulturne, rasne, polne prilike. U tradicionalnim balkanskim kulturama poznate su virdine, ene koje su, kad u porodici nije bilo mukog naslednika, preuzimale ulogu mukarca. Sredina se prema njima odnosila kao prema mukarcima, kretale su se u mukom drutvu, puile su i pile, uestvovale u zborovanjima mukaraca, radile sve to je mukarcima bilo dozvoljeno, a enama uskraeno. Pravo na vlastiti rodni identitet i pravo da zbog toga ne budu diskriminisani oni koji se ne opredeljuju kao heteroseksualne osobe u naem zakonodavstvu prepoznato je tek nekoliko godina unazad. Diskriminacija je i dalje prisutna u svakodnevnom ivotu a ne retko i u reagovanju razliitih institucija. LGBTTIQ po ovdanjim zakonima jo nije omogueno da stupaju u branu zajednicu, zajedniki odgajaju decu, koriste pravo nasleivanja i niz prava koja uivaju heteroseksualne osobe. Dakle, rodni identitet bitno opredeljuje status pojedinke/pojedinca i drutvo koristi razliite arine u zatiti njihovih prava.
Rodni reim
Rodni reim odredjuje drutveni poloaj i obaveze pojedinca koji proistiu iz njegove/njene rodne uloge. Marina Blagojevi rodni reim definie kao relativno struktuirane odnose izmedju mukaraca i ena, mukosti i enskosti, u institucionalnom i vaninstitucionalnom okruenju, na nivou diskursa i na nivou praksi. Ova strukturacija je opredmeena u razliitim rodnim ulogama, razliitim rodnim identitetima i razliitim rodnim reprezentacijama (ukljuujui razliit rodni performans). Rodni reim proima drutvo u celini i
prisutan je u svim njegovim segmentima. Prouavanje rodnih reima omoguava ne samo sagledavanje poloaja ena i mukaraca, njihovih meusobnih odnosa i doputenih-nedoputenih ponaanja u drutvu, nego i razotkrivanje prikrivenih oblika drutvene opresije u svim segmentima drutva. U tom smislu rodni reim je pogodan za dekodiranje diskursa socijalne/kulturne/ politike/virtuelne/kakve god realnosti drutva. Proces socijalizacije pojedinca je kljuan za, sa stanovita drutva, uspeno usvajanje odredjenih rodnih identiteta i uloga koje treba da omogue individui da pozicionira sebe u okviru zadatog rodnog reima, a sledstveno tome i u okviru drutvenog sistema. Ovaj proces se odvija kroz viedimenzionalno vaspitanje i obrazovanje individue tokom koga pojedinac/pojedinka usvaja odreene vrednosti, norme, stavove, kulturne tekovine i ire drutveno iskustvo prethodnih generacija. Socijalizacija je proces koji traje tokom itavog ivota. Temeljne postavke rodnih identiteta se usvajaju kroz primarnu (u okviru porodice) i sekundarnu (kolsku) socijalizaciju. One se dalje specifikuju, kreu razliitim pravcima i razvijaju kroz takozvanu socijalizaciju odraslih, koja u modernom drutvu postaje sve prisutnija i traje do kraja ivota.
Rodni stereotipi
Rodni stereotipi su iroko rasprostranjena, nekritiki prihvaena, samopodrazumevajua miljenja o ulogama i poziciji koju ene i mukarci treba da imaju u drutvu. Stereotipi predstavljaju deo identiteta svakog od nas. Neke od stereotipa delimo i sa drugim lanovima zajednice ili socijalne grupe kojoj pripadamo. Stereotipi su na izvestan nain pomone alatke miljenja, jer omoguavaju pojedincu/pojedinki da prevazie nesklad izmeu koliine informacija koje se obruavaju na njega/nju i linih kapaciteta za obradu tih informacija. U tom pogledu stereotipi omoguuju
141
ekonominije organizovanje saznavanja. Ali, stereotipi i jasno razdvajaju poeljno od nepoeljnog ponaanja i time vrednosno usmeravaju ponaanje pojedinca/ pojedinke. S obzirom da je re o nekritiki prihvaenim stavovima stereotipi se najee nazivaju predrasudama, to vai ako se na njih gleda kao na stopostotno tane tvrdnje. Noviji teorijski pristupi u prouavanju stereotipa vide stereotipe kao tvrdnje koje ne moraju nuno biti netane, niti se nuno bazirati na predrasudama. Ipak i stariji i noviji teoretiari/teoretiarke se slau da su u stereotipima preterano naglaene stvarne grupne karakteristike i razlike i da se zanemaruje uticaj dejstva okoline na njihov nastanak, a prenaglaava njihovo podrazumevajue vaenje. Stereotipi se stavljaju pod znak pitanja uvek kada su na delu socijalna previranja. Interesovanje za rodne stereotipe teorijski je elaborirano sedamdesetih godina XX veka, u vreme naftne krize, kada je narastajui feministiki pokret poeo da obelodanjuje injenice o enskim ivotima i suprotstavlja se neravnopravnoj i nepravednoj raspodeli dobara i resursa izmeu mukaraca i ena, kao i odravanju viemilenijumske muke dominacije nasiljem nad enama. Rodni stereotipi se nameu kroz javnu sferu i njene institucionalne poluge obrazovni sistem, medije, umetniku produkciju, ekonomiju, politiku, medicinu, ali i kroz privatnu sferu, prevashodno vaspitanjem u porodici i emotivnim uslovljavanjima prihvatanjem odreenih rodnih uloga i rodnih reima.
Rodno odgovorno budetiranje

(Gender Responsive Budgeting) Pojam i praksa rodnog budetiranja su novijeg datuma, ali danas predstavljaju standard u demokratski razvijenim zemljama. Pojam je u politiku praksu uveo
Savet Evrope (Council of Europe) 2005. godine ime je rodno osveena politika dobila osnovnu polugu delovanja. S obzirom da se u budetu rasporeuju sredstva jedne zajednice shodno ciljevima koji su politiki utvreni, bez uvoenja rodne komponente i uvaavanja potreba vie od polovine te zajednice nema pravedne raspodele sredstava, odnosno nema sa stanovita ena potenog budeta. To znai da u svim procesima planiranja, izrade i korienja budeta, na svim nivoima, mora biti prisutna rodna komponenta, to jest mora se voditi rauna da li budet u istoj meri zadovoljava potrebe i mukog i enskog dela populacije. Za nacionalni budet svake zemlje lanice EU to znai da rodna perspektiva predstavlja jednu od polaznih osnova pri izradi budeta, da se u svim segmentima budeta prati da rodnost bude pokrivena budetskim sredstvima i da se u skladu sa tim moraju izvriti prestruktuiranja postojeih budetskih linija. Kad se jedan zakon donese, na primer zakon o eliminisanju nasilja u porodici, sledei korak mora biti obezbeivanje sredstava da zakonska opredeljenja mogu biti sprovedena u delo. U sluaju ovog zakona, to znai da se moraju obezbediti sredstva za sigurne enske kue, rad mobilnih timova na terenu, rad SOS telefona za ene i decu rtve nasilja. Rodno budetiranje obuhvata postupke koji se odnose na rodnu analizu budeta od prikupljanja prihoda do njihovog rasporeivanja, kojima se prati uticaj promena u budetu na ivote mukaraca i ena, devojica i deaka, koji nastoje da poveaju uticaj ena u budetskom procesu i da nain na koji se novac prikuplja i troi pomere u pravcu rodne jednakosti i osnaivanja ena.46
46. uri Kuzmanovi Tatjana, Ka rodnom budetiranju, enske studije i istraivanja i Futura publikacije, 2007, Novi Sad, str. 10
143
Rodno budetiranje je jedna od strategija za eliminisanje neravnopravnosti ena i mukaraca. Kod nas tek predstoji rodno analiziranje budeta, a zatim i utvrivanje budetskih stavki koje e smanjivati nepravedan i diskriminiui jaz izmeu ena i mukaraca.
Rodno osetljiv jezik

Jezik je niz dogovora, konvencija stvorenih tokom ljudske istorije, pa shodno vremenu i nainu nastanka nosi sve karakteristike, udnje i zablude tog vremena. S obzirom da je istorija opresije nad enama, potiskivanja ena iz javnog u privatni ivot duga koliko i ljudska pisana istorija, dakle koliko i svest oveka o jeziku, to su tragovi te opresije, izostavljanja i marginalizovanja enskog roda u jeziku itekako vidljivi. Jo uvek je uobiajeno da se muki rod namee kao opteoveanski, to jest da se imenicom mukog roda oslovljava i ena jer eksperti za jezik smatraju da je re o korektnoj jezikoj formi. Interesantno je posmatrati u kojim sluajevima muki rod postaje nosilac umesto enskog. To se dogaa, pre svega sa imenicama koje obeleavaju prestinu poziciju predsednik, premijer, poslanik, direktor, urednik, autor, iako postoje rei predsednica, premijerka, poslanica, direktorka, urednica, autorka. Kod profesija, onih drutveno prestinih ee se koristi oblik mukog roda, pa da bi se izbegla nelagoda i neloginost ispred rei koja se odnosi na profesiju ubacuje se re gospoa ili drugarica. Na primer, rei: sudija, policajac, lekar, advokat, psiholog, sociolog, filozof , biolog, matematiar imaju odgovarajue imenice enskog roda koje se nedovoljno, a esto i nerado koriste: sudijka, policajka, lekarka, advokatkinja, psiholokinja, sociolokinja, filozofkinja, biolokinja, matematiarka. Kao opravdanje jeziari/jeziarke navode: nije uobiajeno(odskae); i ene na koje se te profesije odnose vie vole da se
koriste imenice mukog roda; grdo zvui. Poto se pozicija ena u drutvu promenila, poto su ene osvojile sve te profesije, vreme je da se i jezika praksa menja. Oigledno je samo da kljune pozicije jo uvek dre mukarci i da im nije do deljenja moi koju imaju, pa na simbolikoj ravni, u jeziku dre stari poredak stvari. A da ene i same insistiraju da ih oslovljavaju u mukom rodu mogue je. ene dobro znaju u ijim je rukama mo. Malo je onih koje su spremne da se suprotstavljaju monicima i trpe posledice. Tako se veliki broj ena zadovoljava injenicom da su osvojile muku profesiju i da nazivajui sebe mukim rodom dele deo privilegija tog roda. Ta praksa se moe izmeniti samo drugaijom jezikom politikom u medijima, na univerzitetima, u drutvenim aktima (Ustavu, zakonima, propisima). Kada imenice enskog i mukog roda budu ravnopravno stajale jedna uz drugu, svest o vanosti rodno osetljivog jezika postajae deo uobiajene jezike prakse. U prvim enskim Amandmanima na Predlog ustava SR Srbije, 15. septembra 1990. godine enski parlament je zahtevao da uz sledee rei mukog roda uu i imenice enskog roda: graanke/graani, predstavnica/predstavnik, kandidatkinja/kandidat, poslanica/ poslanik, predsednica/predsednik, lanica/lan, sudijka /sudija, tuiteljka/tuitelj, braniteljka/branitelj, odbornica/odbornik. Uvoenje ovih rei u Ustav je poruka enama da imaju pravo da rade poslove na koje se te rei odnose. Re feminiskinja nije nastala od imenice mukog roda feminista, pa stoga nema razloga da se u tu re ubacuje t. Izostavljanje tog famoznog t je nain da se pokae da ena nije nastala iz Adamovog rebra.
Rodno osetljiva statistika

Statistiki podaci koji se vode s obzirom na pol nazivaju se rodno osetljivom statistikom. Bez polne struktuiranosti podataka ne vidi se ta rade mukarci,
145
ta ene, koliko ena, a koliko mukaraca vri krivina dela, koliko devojica su odlini aci, a koliko deaka, koliko ena vri politike funkcije, koja zanimanja su feminizirana, a koja zaposedaju preteno mukarci, ko su nasilnici, a ko rtve nasilja u porodici itd. Rodna statistika je jedan od efikasnih pokazatelja poloaja ena u drutvu. Komitet za eliminaciju diskriminacije ena UN na trideset osmoj sednici, 14. maja do 1. juna 2007. godine, rekao je povodom Inicijalnog izvetaja Srbije da je zabrinut zbog nedostatka tekuih podataka razvrstanih po polu i informacija u vezi sa obrazovanjem, posebno ovih informacija podeljenih na seoska i gradska podruja i etniku pripadnostKomitet trai od Drave lanice da preduzme prikupljanje podataka koji su neophodni za uspostavljanje jasne osnovne linije sa koje e se pratiti de facto ostvarivanje prava ena i devojica na obrazovanje bez diskriminacije. Komitet primeuje da u izvetaju nedostaju informacije i statistiki podaci o posebno ranjivim grupama ena. Nacionalna strategija za poboljanje poloaja ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti meu prioritete je uvrstila i voenje rodno osetljive statistike. To znai da su zavodi za statistiku duni da redovno objavljuju publikacije sa podacima o enama i mukarcima koje e biti dostupne i razumljive irokom krugu korisnika. Republiki zavod za statistiku je od 2007. godine poeo praksu godinjeg objavljivanja publikacije ene i mukarci u Srbiji, prvo uz pomo vedske agencije za razvoj (SIDA), a potom uz pomo Uprave za rodnu ravnopravnost. Publikacija je solidan izvor informacija i presek stanja o poloaju ena u srpskom drutvu. Redovno i verodostojno prikazivanje stanja kroz statistiki pregled omoguava planiranje politika zasnovanih na injenicama i informacijama, koje na taj nain mogu biti ispravno usmerene ka promeni stanja tamo gde se prepoznaje potreba.
Rodno osveena politika

(Gender mainstreaming) Rodno osveena politika nastaje primenom stavova o rodnoj ravnopravnosti u planiranju, formulisanju i sprovoenju svih mera, propisa i zakona. To je sistemsko uvaavanje principa rodne ravnopravnosti. Re je o celovitom konceptu koji istovremeno u ii dri i sadraje i strategiju, mere i pretresanje rezultata tih mera kako bi rodna jednakost postala deo svakodnevice svih graanki i graana. Rodno osveena politika u poslednjih deset godina postaje mainstream na meunarodnom nivou. Taj proces pored reavanja problema vezanih za diskriminaciju najbrojnije marginalne drutvene grupe ena, ima pozitivan uticaj i na eliminaciju diskriminacije drugih marginalizovanih grupa u drutvu. Time se bitno smanjuju socijalne tenzije i proizvodi potovanje razlika i drugosti na svim nivoima organizacije drutva. Rodno osveena politika je u prvom koraku normativno formulisanje politike koja garantuje jednakost, jednaka prava i pravo na razliitost svim enama i mukarcima u drutvu. U drugom koraku, ta politika zahteva analizu sprovoenja zakonom i propisima utvrenih mera i dalje stvaranje uslova da opredeljeni stavovi postanu deo prakse. Od 1996. sa stanovita Evropske unije koncept rodno osveene politike funkcionie kao paket mera koji su prihvatile sve lanice EU, ali i kao integracioni instrument i mera vrednosti i demokratinosti koju svaka drava koja eli da se pridrui EU mora prihvatiti. Poslednjih godina iz krugova feminiskinja uju se prigovori da je gender mainstraming tek socijalni ininjering i birokratsko sredstvo integracije jednakosti posredstvom tehnikih alatki i metoda. Ne bi to bilo prvi put da proklamovani principi lebde visoko iznad enskih ivota u virtuelnim zakonima, propisima i pravilima koja ne dotiu ivot pojedinke/pojedinca.
147
Dok postoji kritiki odnos postoji i ansa da jedan politiki koncept bude deo svakodnevnog ivota svake ene.
Rodno zasnovano nasilje

Razliiti oblici nasilja ili pretnje nasiljem koje bitno obeleava pojam roda spadaju u rodno zasnovano nasilje. Ako se nasilje u 95% dogaa enama, a mukarce pogaa tek sporadino, sigurno je re o nasilju koje je zasnovano na komponenti roda. Uglavnom se pod rodno zasnovanim nasiljem podrazumevaju oblici nasilja koji pogaaju gotovo iskljuivo ene (silovanje, genitalno sakaenje, prostitucija, trgovina enama, prinudni brak, prinudna trudnoa, prinudni abortus, prinudna sterilizacija, muko nasilje nad enama), ali i razliite nasilne prakse koje se skrivaju i pravdaju obiajima i tradicijom, a prema enama su diskriminiue (prinudno noenje adora, zara i ferede, uskraivanje obrazovanja, zdravstvene zatite, profesionalnog rada, onemoguavanje delovanja u javnosti). Dugo su institucije upotrebljavale neutralan termin nasilje u porodici izbegavajui da se suoe sa injenicom da je najzastupljeniji oblik nasilja muko nasilje nad enama u porodici. S obzirom da se nasilje zasnovano na rodnoj pripadnosti ne dogaa enama samo u porodici pojam rodno zasnovanog nasilja podrazumeva ekonomsko, emotivno, fiziko, seksualno; silovanje u braku, u predbranim vezama, ratno silovanje, grupno silovanje, silovanje nemonih lica; incest; seksualno uznemiravanje; seksualno ucenjivanje; mobing. Nema ene koja nije bila suoena sa nekim od vidova rodno uslovljenog nasilja. Rodno uslovljeno nasilje ima planetarni karakter. To znai da nema zemlje, istorijskog perioda, ni situacije u kojoj se nije ve dogodilo ili se dogaa nasilje nad enama.
Nasilnici su u najveem broju sluajeva osobe bliske rtvi, one od kojih ena ima vie razloga da oekuje podrku nego nasilje. Nasilnici koriste privelegovanu drutvenu poziciju, ukorenjenost nasilnog odnosa prema eni u patrijarhalnim kulturama, dakle po enu opasne i poniavajue obiaje, a pre svega mo koja je u rukama mukaraca i odsustvo adekvatnih drutvenih mehanizama zatite ena od nasilja. Najvei prodor drugog talasa feminizma nastao je analiziranjem i obelodanjivanjem iskustava ena sa nasiljem. Osveena su i valorizovana iskustva ena. Tako je na svetlo dana izronila injenica da je za ogroman broj ena na planeti najmanje bezbedno mesto njihov dom, da su ratna silovanja deo taktike u svim ratovima, da seksualno uznemiravanje, a esto i ucenjivanje predstavlja realnost enskih ivota na radnom mestu, u javnom prostoru, lekarskoj ordinaciji. Metafizika funkcija nasilja nad enama je da dri ene u venom strahu i pokornosti. Rezultat borbe za ivot bez nasilja je niz razvijenih dobrih praksi, zakonodavnih reenja koja prate te prakse, podizanje nivoa svesti drutva o rodno zasnovanom nasilju i uspostavljanje niza institucija koje podravaju enu da izae iz situacije nasilja.
149
S
Seksizam
Seksizam je oblik drutvene diskriminacije ena. Zasniva se na predrasudama i uvreenim stereotipima. Utemeljen je u tradiciji. Moe se odnositi na pojedinke ili na ene kao grupu. Proima ensku svakodnevicu. Seksistiki stavovi se prenose kroz obrazovni proces, vaspitanje u porodici, kroz medije, nauna istraivanja, kulturu i religiju. Stavovi su seksistiki ukoliko se enama sugerie da su manje vredne, da im pripadaju podreene uloge u drutvu, da je njihova podreenost sama po sebi razumljiva, prirodna. Ako se ne detektuju i preutkuju postaju deo legitimnog ponaanja. S obzirom da su prisutni u svim religijama, naukama, filozofiji, obrazlau se tradicijom, obiajima, navikama. U ime tradicionalnih kulturnih vrednosti ene se i danas poniavaju, omalovaavaju, minoriziraju. Re je o zaaranom krugu iz koga ene mogu da izau tek radikalnim prevrednovanjem kulturne batine. Seksistiki stavovi su duboko ukorenjeni u svim velikim filozofskim sistemima. Mogu se pronai u knjigama najveih naunih autoriteta od Platona i Aristotela, preko Tome Akvinskog, Niea, openhauera, Kirkegora to nije znak njihove valjanosti nego ba suprotno tome poziv da se bez obzira na veliinu i autoritet onoga ko ih izgovara njihova porobljivaka i destruktivna priroda mora razotkriti i u punom znaenju analizirati.
Krajem ezdesetih godina XX veka feminiskinje su otpoele proces prevrednovanja kulturne batine, razotkrivanja mizoginije i seksizma u literaturi, nauci, filozofiji, religijama. Taj proces traje i danas, iri se i postao je integralni deo planetarne enske borbe za rodnu ravnopravnost. Kritiko razumevanje civilizacijske i kulturne batine je preduslov za eliminisanje seksizma iz svakodnevice ena. Evidentni tragovi seksistikih praksi su i danas davanje prednosti mukom detetu prilikom obrazovanja, postavljanje pitanja eni prilikom zapoljavanja: planirate li da zasnujete porodicu i imate decu? ili izbegavanje zapoljavanja ena srednje ivotne dobi.
Seksualno nasilje
Seksualno nasilje najbolnije pogaa enu, uzdrmava njen lini integritet, rui poverenje u ljude, trajno obeleava ivot rtve. Sve to se eni dogaa u domenu seksualnosti protiv njene volje (Andrea Dvorkin) je seksualno nasilje. Pod seksualnim nasiljem se podrazumeva silovanje, silovanje u braku, silovanje u predbranoj zajednici, seksualno uznemiravanje i ucenjivanje, prisilne seksualne radnje, incest, grupno silovanje, ratno silovanje, prostitucija, pornografija, seksualno ropstvo, prisilna trudnoa, uskraivanje prava na kontracepciju, genitalno sakaenje ena, kanjavanje za LGBTTIQ praksu. Silovanje je veni strah u glavi ene. Na tom strahu je izgraen sistem patrijarhalne zatite ena od strane partnera, zapravo institucionalizovana eksploatacija i diskriminacija ena. Taj strah je utvrivan/potvrivan u svim dosadanjim ratovima praktikovanjem silovanja ena kao metoda za poniavanje protivnika, etniko ienje teritorija, dalje irenje straha i mrnje. Razmere i forme seksualnog nasilja su do naih dana prikrivani, minorizirani i negirani, a poinioci
151
silovatelji su ostajali nekanjeni. Njihovo zlodelo je prikrivano obiajnom praksom (genitalno sakaenje ena), pozicijom silovatelja, izlaganjem ena sekundarnoj viktimizaciji. est je sluaj neosetljivosti u pristupu i radu sa rtvom silovanja, koja nakon prijave silovanja mora da ponovi vie puta svoju priu pred razliitim organima, ponekad da se u postupku suoava sa silovateljem, drugim reima da ponovo prolazi kroz svoje traumatino iskustvo. Iako je kod nas silovanje u braku inkriminisano u Krivinom zakonu do danas u javnosti nije obelodanjena niti jedna pravosnana presuda za silovanje u braku, iako je poznato iz prakse enskih organizacija da je to jedan od najrasprostranjenijih oblika silovanja koji trpe ene. Neke oblike seksualnog nasilja zakoni jo uvek ne prepoznaju. Seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje na radnom mestu su inkriminisani Zakonom o radu, a Predlog zakona o spreavanju zlostavljanja na radu (mobingu) je u proceduri usvajanja. Potrebno je osvestiti da se i u medijskom prostoru ensko telo instrumentalizuje reklamama koje preko enskih tela lansiraju robu, koje objektivizuju ensko telo i vreaju dostojanstvo ena, to se sve moe podvesti pod pojam seksualnog nasilja.
Seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje

Svako neeljeno seksualno ponaanje ili ponaanje uslovljeno polom osobe koje ima za cilj povredu linog dostojanstva na poslu pojedinke/pojedinca. Pod seksualnim uznemiravanjem se podrazumeva dobacivanje, prianje lascivnih viceva, osvrtanje na fizike karakteristike linosti, ogovaranje sa seksualnim konotacijama, jednom reju dela koja ugroavaju dostojanstvo osobe. Iako uznemiravanju mogu biti izloene osobe oba pola, ono u mnogo veoj meri pogaa ene.
Seksualno uznemiravanje se enama dogaa kao izraz drutvene moi nad njima. Ono prati ene od kolskog uzrasta do starosti, moe im se dogoditi na ulici, u javnom prostoru, kod lekara, terapeutaGotovo sva podruja ivota proeta su rodnim nasiljem. Poto seksualno uznemiravanje nije bilo imenovano kao delikt niti sankcionisano, uznemiritelj nije oseao ak ni nelagodu. Tek zakonskim regulisanjem se stvara okvir za prepoznavanje i otklanjanje ovog problema. Feministkinje i SOS telefoni su obelodanili seksualno uznemiravanje na fakultetima i zalau se za uvoenje profesorki od poverenja sa kojima studentkinje mogu da razgovaraju i koje e tititi njihova prava.
Silovanje
Silovanje je akt nasilja u seksualnom obliku. Silovatelj enu tretira kao objekt, kri njenu volju, atakuje na njen fiziki i emocionalni integritet. Na simbolikoj ravni akt silovanja je demonstracija ko je gospodar situacije, poruka enama kao grupi da njihova re ne znai nita, da se njihovo ne ne potuje, da se njihova prava mogu gaziti, da mogu biti degradirane i svedene na objekt. Silovanjem se uspostavlja patrijarhalni poredak dominacije mukaraca nad enama. Pored pribavljanja zadovoljstva za sebe, nasilnik niti linost rtve. Jedan od prikrivenih i rasprostranjenih oblika silovanja je silovanje u braku, tek od skoro prepoznato i inkriminisano u zakonodavstvu nae zemlje. I razvijena demokratska drutva su tek potkraj XX veka inkriminisala silovanje u braku. Najee silovatelji su mukarci koji poznaju rtvu. Silovanja od strane nepoznatog mukarca su rea no to se pretpostavlja. Razorno dejstvo silovanja moe pratiti rtvu tokom itavog ivota i kontaminirati njen emotivni ivot. Kao u svim aktima nasilja i u silovanju rtva gubi kontrolu nad svojim telom.
153
Silovanje nije proizvod libida koje silovatelj ne moe da kontrolie ve izraz elje da se dominira, ugnjetava, niti. Ovo potrvruju organizovana i po komandnoj liniji instruisana silovanja u ratu. Cilj ratnih silovanja je slanje poruke protivniku da je teren obeleen, da je vlasnitvo nekih mukaraca u rukama drugih mukaraca. ene su svedene na objekte namirivanja meusobnih dugovanja ratnika. Na Konferenciji o ljudskim pravima UN odranoj 1993.u Beu organizovan je prvi enski tribunal na kome su rtve svedoile o paklu japanskih bordela za ratnike47, silovanjima u zatvorima, psihijatrijskim bolnicama i drugim institucijama koje bi trebalo enama da garantuju sigurnost, kao i o posledicama silovanja koje traju tokom itavog ivota. Rezultat tog tribunala je uvrtavanje ratnog silovanja u popis zloina protiv ovenosti koji nikada ne zastarevaju. Japanska vlada je konano prestala da negira postojanje ove prakse tokom rata i 1995. godine je ustanovila Asian Women's Fund sa ciljem da se obetete ene koje su preivele bordele organizovane za japanske ratnike tokom Drugog svetskog rata, da im se izvini i javno prizna da je drava Japan odgovorna za veliki broj ratnih silovanja.
Sklonite
Sklonite je sigurno mesto za ene i decu rtve nasilja u porodici. U sklonitu pored sigurnosti ene i deca dobijaju razliite vrste podrke (pravnu, psiholoku, samopomo) koje im omoguavaju da shvate krug nasilja i kako izai iz njega, kao i da donesu odluke o vlastitom ivotu bez pritiska.
47. Maria Amelia Odetti, Jgun ianfu (Comfort women). La schiavit sessuale nel sud-est asiatico durante la Seconda guerra mondiale e la memoria femminileComfort Women, Rivista telematica, Deportate,Euli,Profuge DEP nr. 4, 2006. Maria Amelia Odetti, Storia e propaganda nella documentazione fotografica, Rivista telematica, Deportate,Euli,Profuge DEP nr. 5-6, 2006.
Sklonita su organizovale feministkinje nezadovoljne nainom na koji su na problem nasilja u porodici reagovale socijalne institucije i policija. Uspeh enskih projekata obezbedio im je mesto unutar socijalnog i sistema bezbednosti, u zemljama u kojima je razvijen privatni sektor socijalnih usluga. Dobra praksa veine zemalja koje su institucionalizovale sklonita je finansiranje postojeih sklonita iz budeta dravnih institucija. Sklonita pruaju i obilje dubinskih podataka za detekciju nasilja u porodici. Prvo sklonite u Srbiji je osnovano 1994. godine. Iako je ideja sklonita doivela drutvenu afirmaciju, iako su kupljene kue za sklonita, drava jo nije preuzela svoj deo obaveza, pa sklonita uglavnom funkcioniu kao NVO.
Stakleni plafon
Stakleni plafon je slikovit izraz kojim se ilustruje da u drutvima u kojima mukarci zauzimaju veinu pozicija moi ene nailaze na nevidljive prepreke. Prepreke su zapravo enama itekako znane, podrazumevajue, odavno demistifikovane. Na izvestan nain i ovim terminom se pokriva nepravedna raspodela drutvene moi u korist mukaraca. Ipak, termin je pomogao feministikim teoretiarkama da jednim pojmom imenuju iskustvo ena u svetu rada, politike, medija, kulture, nauke, obrazovanja i da lake definiu naine prevazilaenja staklenog plafona. Uporeujui podatke o nivou obrazovanja ena u Srbiji sa podacima koji se odnose na broj ena koje pokrivaju mesta dekana na fakultetima u Srbiji, primeuje se oigledna neproporcionalnost u odnosu. Dok meu doktorima nauka prednjae brojano ene48, od 31 dekana u Srbiji samo
48. ene i mukarci u Srbiji, Republiki zavod za statistiku u Srbiji, 2008, Beograd, str. 37.
155
4 mesta su rezervisana za dekanke, a ak 27 za muke kolege49. Prilikom predaje tafete Baraku Obami u trci za predsednitvo Sjedinjenih amerikih drava, senatorka Hilari Klinton je izjavila da se jo uvek nisu stvorile mogunosti za probijanje staklenog plafona, iako su mu zadati snani udarci.50
Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za nasilje nad enama

Komisija Ujedinjenih nacija za ljudska prava je Rezolucijom 1994/45 koja je usvojena 4. marta 1994. godine ustanovila institucionalni mehanizam Specijalnog izvestioca za nasilje nad enama, prepoznavajui globalnu dimenziju pojave i neophodnost strukturalnog delovanja meunarodnih institucija i meunarodne zajednice na suzbijanju nasilja nad enama kako u pogledu uzroka tako i u pogledu posledica tog nasilja. Ovaj mehanizam deluje u skladu sa Deklaracijom o suzbijanju nasilja nad enama u cilju suzbijanja rodno zasnovanog nasilja u porodici, iroj zajednici i od strane drave, podvlaei obavezu vlada da se uzdravaju od praksi tetnih po ene i da aktivno deluju u spreavanju nasilja, u razotkrivanju i kanjavanju poinilaca, kao i da unapreuju zakonodavne okvire u cilju prevencije i zatite rtava nasilja. Od ustanovljavanja ovog mehanizma na mestu specijalne izvestiteljke za nasilje nad enama su se nale: Radhika Coomaraswamy (ri Lanka) - od 1994. do jula
49. Idem., str. 68. 50. Hilary Clinton: And although we werent able to shatter that highest, hardest glass ceiling this time, thanks to you, its got about 18 million cracks in it. U Anne E. Kornblut (June 8, 2008). Clinton Urges Backers to Look to November. Washington Post:
2003, Yakin Ertrk (Turska) - od avgusta 2003. do jula 2009, i Rashida Manjoo (Juna Afrika) od avgusta 2009. Nadlenosti Specijalne izvestiteljke za nasilje nad enama su51: istraivanje i prikupljanje informacija o nasilju nad enama, njegovim uzrocima i posledicama od vlada, tela zaduenih za nadgledanje sprovoenja konvencija (Treaty Bodies), specijalizovanih agencija i drugih specijalnih izvestilaca zaduenih za ljudska prava, od meuvladinih i nevladinih organizacija, ukljuujui i enske nevladine organizacije, i odgovaranje na prikupljene infiormacije; preporuivanje mera, naina i instrumenata za eliminaciju nasilja nad enama, njegovih uzroka i posledica, koje se upuuju na nacionalni, regionalni i meunarodni nivo; blizak rad i saradnja sa drugim specijalnim izvestiocima, radnim grupama, nezavisnim ekspertima/kinjama Komisije za ljudska prava i drugim relevantnim akterima. Uska saradnja sa Komisijom za status ena UN. Specijalna izvestiteljka duna je da: Prenosi hitne zahteve i saoptenja dravama koji se tiu primljenih informacija o sluajevima nasilja nad enama, Preduzima posete zemljama u cilju prikupljanja preciznih podataka o dogaajima, Podnosi godinje tematske izvetaje.
51. http://www2.ohchr.org/english/issues/women/rapporteur/
157
Svetski dan borbe protiv AIDS-a

1. decembar je proglaen za svetski dan borbe protiv AIDS-a pre dvadeset i jednu godinu, 1988. godine, na konferenciji ministara zdravlja iz celog sveta. Cilj je bio da ljudi ozbiljno shvate da je AIDS realnost u itavom svetu, da su mere prevencije najjeftinija i najsigurnija zatita i da se drave obaveu na pakete mera koji e olakati ivot zaraenim HIV virusom. Globalni slogan kampanje od 2005. do 2010. godine je: Zaustavite AIDS. Odrite obeanje. Iako se o AIDS-u dosta govori, irenje nije zaustavljeno i direktno zavisi od stepena razvijenosti zemlje, dostupnosti informacija i zdravstvenog prosveivanja. I dalje su najugroenije zemlje Afrike, Kariba, Latinske Amerike, najsiromaniji i neobrazovani deo stanovnitva. Podaci govore da je 2006. godine zabeleeno da je 4,3 miliona osoba u svetu zaraeno virusom HIV-a, to predstavlja najvei broj zabeleen tokom jedne godine do tada. U jednoj treini zemalja ne postoji ni odgovarajui zakonski okvir za predupreivanje irenja HIV virusa. Tek svaka trea osoba koja ivi sa HIV virusom u srednje razvijenim zemljama ima adekvatnu terapiju. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije AIDS se iri 2,7 puta bre no to se poveava broj ljudi zaraenih HIV virusom koji imaju adekvatan tretman. Kljuna poruka kampanje u Srbiji u 2008. usmerena pre svega na mlade bila je: Moj izbor! Koristim kondom. Prihvatam osobe drugaije od sebe. Obeleavanje svetskog dana borbe protiv AIDS-a podrazumeva niz aktivnosti koje informiu stanovnitvo, motiviu prosvetne i zdravstvene radnike da tokom itave godine ne zaborave da treba ljude upozoravati, predoavati im metode zatite i ohrabrivati ih da se tite od inficiranja HIV-om.
159
16 dana aktivizma
Meunarodna kampanja 16 dana aktivizma protiv nasilja nad enama je nastala kao inicijativa Instituta za globalno ensko liderstvo, koju je podrao Centar za ensko globalno liderstvo pri Univerzitetu Rutgers 1991. godine. Poetak perioda kampanje od 16 dana oznaava Meunarodni dan borbe protiv nasilja nad enama 25. novembar, a kraj oznaava 10. decembar, dan kada je pre 61 godine doneta Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. Na taj nain, simbolino se naglaava da ivot bez nasilja predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava i da je borba protiv nasilja nad enama moralna obaveza svih. U ovom periodu obeleavaju se i drugi znaajni datumi, kao to je 29. novembar Meunarodni dan braniteljki i branitelja ljudskih prava, 1. decembar Svetski dan borbe protiv AIDS-a, i 6. decembar Godinjica Montrealskog masakra. Svake godine, od 1991 nadalje, hiljade organizacija aktivistkinja i aktivista irom sveta koji se zalau za enska ljudska prava uestvuju u kampanji borbe protiv nasilja nad enama i podseajui lokalne zajednice u kojima rade da se nasilje nad enama deava meu nama, u svakoj zemlji, u svakoj etnikoj zajednici, u svakom socijalnom sloju, bez obzira na religiju, nivo znanja, steenog drutvenog ugleda. Ono je tu meu nama. Podseaju nas da ne smemo da zatvaramo oi pred ovim drutvenim problemom, jer krici ena koje trpe nasilje
koje se deava u porodici ne smeju ostati nemi izmeu zidova patrijarhata. Svaki pretrpljeni udarac umanjuje dostojanstvo svakog lana i lanice drutva koji nasilje ne osudi i javno ne odreaguje. ene, mukarci, devojke, mladii, osobe svih generacija, religija, zanimanja, seksulane orijentacije, sposobnosti, umea, politikih orijentacija, drutveno-ekonomskog porekla, sve i svi nosimo odgovornost i od nas zavisi da li e se nasilje tolerisati u naoj zajednici, u naem drutvu. Stoga je odabrani moto ovogodinje kampanje: Posveti se deluj - zahtevaj: MOEMO zaustaviti nasilje protiv ena! Posveti se: sve i svi smo odgovorne/i. Deluj: svi moemo biti akteri promene. Zahtevaj: svi i sve smo odgovorni/e.
161
T
Trgovina enama
Trgovina enama i decom spada meu najurgentnije probleme savremenog sveta. Prema podacima UN ak oko etiri miliona ena i dece su predmet trgovine u svetu. Zemlje se u odnosu na problem trafikinga dele na zemlje porekla, zemlje tranzita i zemlje krajnje destinacije. Siromatvo je odreujue u koju grupu e se zemlja ubrojiti. Pod trgovinom ljudima podrazumeva se namamljivanje, prevoz odnosno drugi nain transfera, prijem ili dranje u nekom prostoru drugih lica i to pretnjom silom ili upotrebom drugih oblika prinude, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe moi ili teke situacije u kojoj se ta osoba nalazi, ili davanjem osobi ili primanjem novca ili druge koristi od osobe koja ima kontrolu nad drugom osobom sa ciljem njene seksualne, radne ili neke druge eksploatacije.52 enama se trguje, naroito mladim enama prevashodno radi njihove seksualne eksploatacije. Trite trgovine enama je u stalnom porastu i ve se moe meriti sa tritem droge i oruja.
52. Vesna Nikoli Ristanovi, opi Sanja, Milivojevi Sanja, Simeunovi Pati Biljana, Mihi Biljana, Trgovina ljudima u Srbiji, Viktimoloko drutvo Srbije (VDS), Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), 2004, Beograd.
Srbija je uglavnom zemlja tranzita, u manjoj meri zemlja krajnje destinacije i zemlja porekla. Kroz Srbiju prema procenama proe od sedamdeset do sto pedeset hiljada ena i dece koji su u lancu trafficking-a. Trgovina enama i decom nema granice. Postupanje sa rtvama trgovine je slino. Prvo ih njima poznata osoba namamljuje, nudi im se lak, solidno plaen posao. Nakon prelaska granice oduzimaju im se dokumenta, najee sledi silovanje od strane jednog ili vie sprovodnika rtve i na taj nain upoznavanje sa poslom. rtva je prinuena na teak rad bez ikakvih prava ili na prostituciju i ucenjena bilo ivotima njoj bliskih osoba bilo vlastitim ivotom. Iako su kampanje protiv trgovine ljudima este prekidanja lanaca trafikanata, pravosnane adekvatne presude trafikantima su retke. Zatitu rtvama trgovine enama kod nas prve su organizovale enske nevladine organizacije. Njihov rad su podrale meunarodne organizacije, posebno IOM (Internacionalna organizacija za migracije), kao i Ministarstvo unutranjih poslova.
163
U
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima53
Povelja Ujedinjenih nacija navodi da je jedna od svrha organizacije promocija i jaanje potovanja ljudskih prava i fundamentalnih sloboda. Smatrajui da ona, ipak, ne razjanjava na koji nain to treba initi oformilo se miljenje da je potrebno doneti dokument u kome e zatita ljudskih prava dobiti formu i sadrinu. Tako je 10. decembra 1948. nastala Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, ija je velika zagovornica bila Elenor Ruzvelt. Deklaraciju je usvojilo 48 zemalja lanica jednoglasno, dok ih je 8 ostalo uzdrano, meu kojima i Jugoslavija. Prvi lan Deklaracije jasno opisuje ideju vodilju celog dokumenta poznatim reima Sva ljudska bia raaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Deklaracija postavlja optu zabranu diskriminacije, ne ispcrpljujui sve osnove po kojima se diskriminacija pojavljuje u praksi, tj. po osnovu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, politikog ili drugog miljenja, nacionalnog ili drutvenog porekla, imovine, roenja ili drugih okolnosti. U nastavku se navode posebne grupe prava: graanska, kulturna, ekonomska, politika i socijalna. Deklaracija ima trideset lanova od kojih su najznaajniji oni koji garantuju - pravo
53. http://www.ohchr.org/EN/UDHR/Pages/Language. aspx?LangID=src5
na ivot, slobodu i sigurnost linosti; pravo na obrazovanje; pravo na zaposlenje, plaene praznike, zatitu od nezaposlenosti i socijalnu sigurnost; pravo na puno uee u kulturnom ivotu; slobodu od torture ili svirepog, nehumanog tretiranja ili kazne; slobodu miljenja, uverenja i veroispovesti; slobodu izraavanja i miljenja. Naglaava se povezanost i meusobna zavisnost svih prava, to je 1993. godine i potvreno Bekom deklaracijom svetske konferencije o ljudskim pravima. Proimajui principi ljudskih prava koje naglaava Univerzalna deklaracija su jednakost svih ljudskih bia, nediskriminacija kao sastavni deo koncepta jednakosti, neotuivost ovih prava, odgovornost svakoga, univerzalnost koja ne potire razliitosti, ljudsko dostojanstvo, nedeljivost i meuzavisnost svih ljudskih prava. Deklaracija ne predstavlja pravno obavezujui instrument meunarodnog prava. Ipak njen znaaj se ne sme potcenjivati. Ona predstavlja prvi dokument meunarodne zajednice kojim se definiu prava svih ljudi, donet u istorijskom trenutku kada su seanja na masivno krenje ljudskih prava tokom Drugog svetskog rata bila jo uvek svea, iz ega proizilazi njena moralna snaga. Poslednjih godina uvreilo se miljenje da su odreene odredbe, kao zabrana muenja i rasne diskriminacije, postale sastavni deo obiajnog meunarodnog prava. Drave doivljavaju ove norme kao pravno obavezujue i postupaju u skladu sa njima, iako one nemaju takav formalno pravni karakter. Neki analitiari smatraju ak da itava Deklaracija ima status obiajno pravnog akta.
165
V
Vetice
Progoni vetica su dobili zamah objavljivanjem spisa Malleus Maleficarum (poznat na Balkanu pod imenom Malj za vetice). U tom spisu se tvrdi da je ena po svojoj prirodi instrument Sotone. Spaljivanje vetica je uspostavila Rimokatolika crkva formirajui organ Svetu inkviziciju. Najgori deo prie je zapravo muenje ena koje je prethodilo spaljivanju, jer se trailo priznanje. Instrumenti za muenje su bili tako okrutni da su rtve priznavale uglavnom sve to je od njih traeno (stolica sa uarenim ekserima; vitlo za istezanje; klinovi za drobljenje kostiju, elezna kapa). Meu krucijalne dokaze sudovi inkvizicije su ubrajali postojanje vraje ili tree usne zapravo re je o naboru epitela iznad klitorisa koji ima svaka ena. Prvo veliko spaljivanje vetica odigralo se 1482. godine u Sevilji. Ostaci poznatih jeretika, grenika i vetica esto bi po sudskom nalogu bili posle spaljivanja usitnjavani i razbacivani po ubritu. Najpoznatiji je lov na vetice 1692. godine u amerikom gradu Salemu. Salem je postao grad koji se u filmovima, pozorinim predstavama i literaturi koristi kao inspiracija za prie o veticama, a danas se tamo nalazi i muzej. Papa Ivan Pavle II je 2000. u Angelusu traio pratanje greaka Crkve meu koje je ubrojao i greke inkvizicije prema enama. Njegov Angelus i danas dobar deo crkvene hijerarhije smatra ishitrenim i preuranjenim.
Feminiskinje ve itav niz godina rehabilituju vetice, istrauju arhive, iznose na svetlo dana zapisnike sa suenja, prikazuju sprave za muenjeU tom kontekstu je 2006. enska mrea Hrvatske organizovala akciju Zaboravljeni femicid, to jest komemoraciju za ene rtve inkvizicije na stratitu posljednje vetice spaljene u Zagrebu Magde Herucine. Tom komemoracijom se elelo istai da je nasilje nad enama temeljna povreda ljudskih prava. Iako je Katolika crkva prednjaila u spaljivanju vetica, vetice su spaljivane, davljene, batinane i muene i na teritoriji Pravoslavne crkve, u Srbiji. Prema sauvanim zapisima publiciste Tihomira R. orevia, u selu abarima u Pomoravlju su izvesnu Paunu, po Karaorevoj zapovesti, privezali uz raanj i pekli je meu dve vatre. U vreme Karaorevog ustanka, Antonije Pljaki, rudniki vojvoda, ispekao je nasred Karanovca neku babu za koju je uo da je vetica.
167
Z
Zakon o ravnopravnosti polova
U procesu pribliavanja Evropskoj uniji Republika Srbija je preuzela obavezu uvoenja seta antidiskriminatornih zakona, prethodno nepoznatih naem zakonodavstvu, iji sastavni deo ini i Zakon o ravnopravnosti polova, usvojen na sednici Narodne skuptine 11. decembra 2009. godine. Ovim zakonom se ureuju pitanja koja nisu ureena drugim zakonima, kao to su: stvaranje uslova za voenje politike jednakih mogunosti, ostvarivanja prava i obaveza i preduzimanje posebnih mera za spreavanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu i rodu, kao i postupak pravne zatite lica izloenih diskriminaciji. Zakon pokriva i regulie sledee oblasti: zapoljavanje, socijalnu i zdravstvenu zatitu, porodine odnose, obrazovanje, kulturu i sport, politiki i javni ivot, sudsku zatitu. Zakoni koji zabranjuju diskriminaciju su sastavni deo zakonodavnih sistema zemalja punopravnih lanica Evropske unije, kao i zemalja koje su u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Zakon o ravnopravnosti polova Republike Srbije je usklaen sa opte prihvaenim pravilima meunarodnog prava, potvrenim meunarodnim sporazumima, i Ustavom RS koji jemi ravnopravnost polova. Ovakav zakon prua mogunost regulisanja dunosti dravnih organa, organa autonomne pokrajine, organa jedinica lokalne samouprave da prate ostvarivanje
ravnopravnosti zasnovane na polu u svim oblastima drutvenog ivota, kao i primenu meunarodnih standarda i ustavom zajemenih prava u ovoj oblasti. Pri javnom oglaavanju poslova i uslova za njihovo obavljanje i odluivanja o izboru kandidata nije dozvoljeno pravljenje razlike po polu, a pripadnost polu ne moe da bude ni smetnja napredovanju na poslu. Odsustvovanje sa posla zbog trudnoe i roditeljstva ne sme da bude smetnja za izbor u vie zvanje, napredovanje i struno usavravanje ni za rasporeivanje na neodgovarajue poslove i za otkaz ugovora o radu. Zakon utvruje da zaposleni, bez obzira na pol, ostvaruju pravo na jednaku zaradu za isti rad ili rad jednake vrednosti kod poslodavca. Zakonom je utvreno da je svako ravnopravan, bez obzira na porodini i brani status. Zakon garantuje ravnopravnost suprunicima i vanbranim partnerima. Uvodi se obaveza za predlaganjem najmanje 30 odsto predstavnika manje zastupljenog pola pri imenovanju lanova upravnih i nadzornih organa u javnim slubama. Takoe, omoguuje se i pravna zatita oteenih lica u smislu ovog zakona. Svako kome je povreeno pravo ili sloboda zbog pripadnosti odreenom polu moe da pokrene postupak pred nadlenim sudom. Za dis-kriminaciju zasnovanu na polu predvia se i novana kazna. U skladu sa civilizacijskim tekovinama i vrednostima demokratskog drutva ovaj zakon prua okvir po kome su organi javne vlasti duni da vode aktivnu politiku jednakih mogunosti u svim oblastima drutvenog ivota, to podrazumeva postizanje ravnopravnosti polova u svim fazama planiranja, donoenja i sprovoenja odluka koje su od uticaja na poloaj ena i mukaraca.
Zakon o zabrani diskriminacije

Zakon o zabrani diskriminacije je usvojila Skuptina Republike Srbije 26. marta 2009. godine posle vrlo
169
otrih polemika i konfrontacija u javnosti. Zakonom je utvrena opta zabrana diskriminacije, oblici i sluajevi diskriminacije i postupci zatite od diskriminacijelan1. Posebno su apostrofirani diskriminacija po osnovu rase, boje koe, po osnovu predaka, dravljanstva, nacionalne pripadnosti ili etnikog porekla, jezika, verskih ili politikih ubeenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, roenja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, branog i porodinog statusa, osuivanosti, starosnog doba, izgleda, lanstva u politikim, sindikalnim i drugim organizacijama. Ovo je do sada najiri spisak zabrana diskriminacije koji je u naem zakonodavstvu prihvaen. Zabrane se odnose kako na dravljane/ dravljanke Srbije, tako i na sva lica koja borave na teritoriji Republike Srbije. U Zakonu je uspostavljeno naelo jednakosti (Svi su jednaki i uivaju jednaku pravnu zatitu, bez obzira na lina svojstva. lan 4) Zakon prepoznaje: neposrednu i posrednu diskriminaciju, povredu naela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruivanje radi vrenja diskriminacije, govor mrnje, uznemiravanje i poniavajue postupanje. Kao teki oblici diskriminacije okvalifikovani su: izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, politikog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta; propagiranje ili vrenje diskriminacije od strane organa javne vlasti i u postupcima pred organima javne vlasti; propagiranje diskriminacije putem javnih glasila; ropstvo, trgovina ljudima, aparthejd, genocid, etniko ienje i njihovo propagiranje; diskriminacija lica po osnovu dva ili vie linih svojstava (viestruka ili ukrtena diskriminacija); diskriminacija koja je izvrena vie puta (ponovljena diskriminacija) ili koja se ini u duem vremenskom
periodu (produena diskriminacija) prema istom licu ili grupi lica; diskriminacija koja dovodi do tekih posledica po diskriminisanog, druga lica ili imovinu, a naroito ako se radi o kanjivom delu kod koga je pretena ili iskljuiva pobuda za izvrenje bila mrnja, odnosno netrpeljivost prema oteenom koja je zasnovana na njegovom linom svojstvu lan 13. U treem delu Zakona precizno se utvruju, u lanovima 15 do 27, posebni sluajevi diskriminacije: diskriminacija u postupcima pred organima vlasti, u oblasti rada, u pruanju javnih usluga i korienju objekata i povrina, zabranjuje se verska diskriminacija, diskriminacija u obrazovanju i strunom osposobljavanju, diskriminacija po osnovu pola, po osnovu seksualne orijentacije, diskriminacija dece, diskriminacija starih, nacionalnih manjina, zbog politike ili sindikalne pripadnosti, diskriminacija osoba sa invaliditetom i s obzirom na zdravstveno stanje. Zakon predvia ustanovljavanje Poverenika za zatitu ravnopravnosti koga bira Narodna skuptina veinom glasova sa mandatom od pet godina. Poverenik, uz podrku Strune slube poverenika, po zakonom utvrenom postupku prima pritubu, utvruje injeniko stanje, predlae postupak mirenja u skladu sa zakonom kojim se ureuje postupak medijacije, a pre preduzimanja drugih radnji u postupku. - lan 38, daje miljenja i preporuke i preduzima mere. Poverenik podnosi godinji izvetaj Narodnoj skuptini, a ako postoje naroito vani razlozi i poseban izvetaj. Zakonom se utvruje i sudska zatita svakog ko je povreen diskriminatorskim postupkom. Nadzor nad sprovoenjem zakona je u nadlenosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Sastavni deo zakona su kaznene odredbe. Kazne su odreene u fiksnom novanom iznosu, zavisno od teine diskriminiueg postupka - lanovi od 50 do 60. Zakon se u celini primenjuje od 1. januara 2010.
171
enska ljudska prava

enska ljudska prava su integralni i neotuiv deo univerzalnih ljudskih prava kojima se pridruuju reproduktivna prava ena. Ipak, istorija civilizacija je najbolja ilustracija za nejednakost ena i mukaraca u uivanju ljudskih prava. S obzirom da su tradicija, obiaji i hegemoni kulturni obrasci puni diskriminiuih sadraja po ene, svi meunarodni dokumenti koji garantuju ljudska prava ena istiu da se ta prava ne mogu kriti i povreivati po osnovu kulturnih ili religijskih normi. Jedna od kljunih zamerki Srbiji prilikom razmatranja inicijalnog izvetaja drave na CEDAW komitetu odnosila se upravo na ovaj aspekt ugroavanja enskih ljudskih prava. Komitet je zabrinut zbog upornog postojanja duboko-ukorenjenih, tradicionalnih patrijarhalnih stereotipa koji se odnose na ulogu i obaveze ena i mukaraca u porodici i u iroj zajednici, to se ogleda u izboru obrazovanja ena, njihovom nepovoljnom poloaju na tritu rada i niskom nivou njihovog uea u politikom i javnom ivotu, to sve doprinosi toleranciji nasilja nad enama.54 Od drave
54. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena, Republika Srbija, Ministarstvo rada i socijalne politike, Uprava za rodnu ravnopravnost, Beograd, novembar 2008, str. 266
Srbije Komitet Ujedinjenih nacija za eliminaciju diskriminacije ena zahteva da sprovede opsene kampanje kako bi se pokrenula promena iroko prihvaenih stavova i praksi koje podreuju ene i vraaju ih u stereotipne patrijarhalne uloge. Podizanje svesti populacije u celini posebno se odnosi na nosioce javnih funkcija, prosvetno-obrazovne kadrove, roditelje kako se loi obrasci ponaanja ne bi reprodukovali i u narednim generacijama. Reproduktivna prava ena predstavljaju oblast ljudskih prava koja se tie iskljuivo ena. Ustav Srbije garantuje enama pravo da slobodno odluuju o raanju, to znai da svaka ena za sebe ima pravo da odlui da li e imati dete/decu, kada, sa kime, odnosno da moe prekinuti svojom voljom neeljenu trudnou u zakonski utvrenim okvirima. enska ljudska prava garantuju brojni meunarodni dokumenti: Opta deklaracija UN o ljudskim pravima (UDHR, 1948), Meunarodni pakt UN o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (ICESCR, 1966), Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima (ICCPR, 1966), Konvencija UN o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena (CEDAW, 1979), Deklaracija UN o uklanjanju nasilja nad enama (1993), Pekinka deklaracija i Platforma za akciju (1995), Univerzalna deklaracija o demokratiji (1997), Rezolucija Saveta bezbednosti UN br.1325 (2000), Milenijumska deklaracija UN (2000). I pored obimnih dokumenata Ujedinjenih nacija povlaenje iz skuptinske procedure antidiskriminacijskog zakona zbog odredbi o rodnosti i pravima na slobodnu seksualnu orijentaciju pod pritiskom SPC najreitije govori kako se ljudska prava ena i onih koji su po nekom obeleju razliiti od veine teko kodifikuju u naem nacionalnom zakonodavstvu.
173
enske mree
enske mree su oblik organizovanja enskih organizacija oko odreenih pitanja. Mree su labav oblik nehijerarhijske organizacije primeren enskom pokretu. Poznate su enske politike mree, mree protiv nasilja nad enama, mree novinarki itd. Mree se aktiviraju u kampanjama za enska ljudska prava, prilikom donoenja legislative vane za ene, u predizbornim kampanjama, u sluajevima koji su presedan za razumevanje enskih problema. enske mree su mono politiko sredstvo. Padu Miloevievog reima je sigurno doprinela enska mrea ene to mogu.55 U Srbiji od 2008. godine postoji Forum organizacija civilnog drutva koje se bave pitanjima rodne ravnopravnosti.
enske studije/studije roda

(Womens studies/Gender studies) Krajem ezdesetih ene, kojima je sve tee bilo da prepoznaju vlastite tenje i stremljenja unutar Nove levice, na amerikim, britanskim i francuskim univerzitetima poinju da artikuliu istraivanja i studijske programe koji problematizuju poziciju ena, odnose moi u drutvu, drutvene strukture. S obzirom da su sline ideje imale teoretiarke i feministkinje sa razliitiih taaka planete gotovo da je nemogue utvrditi ko je prvi poeo sa enskim istraivanjima. Oslonac za prva istraivanja su svakako radovi Margaret Mid i spoznaje antropologije. U antropologiji je bio razvijen i metodoloki postupak koji nije zanemarivao rodnu dimenziju a bio je pogodan za empirijska istraivanja. Brojna
55. ene to mogu, zbirka, Norveka narodna pomo, enska politika mrea, 1999.
empirijska istraivanja su proizvela neophodan materijal za dalja teorijska promiljanja rodnosti. enske studije i istraivanja su discipline koje su u poslednjih etrdesetak godina napravile neverovatan skok infiltrirajui se u sve pore naunih i teorijskih istraivanja. Sa druge strane, enske studije su u brojnim naukama otvorile nova podruja rada. enske studije/enska istraivanja/rodne studije/studije roda su danas par excelence akademska disciplina koja se razvila u univerzitetskim sredinama i postala kako bazini studij tako i specijalistiki i studij za sticanje viih akademskih stepena master, magistarskih i doktorskih diploma. enske studije se od poetka razvijaju kao interdisciplinarne studije. Postoje i enske studije koje su se razvile unutar enskog pokreta. enske studije unutar enskog pokreta su imale dvostruku funkciju: da artikuliu saznanja steena u borbi za prava ena i unutar samog enskog pokreta i da stavove feministikih teorija priblie pokretu i uine ih delom osveene prakse enskog pokreta.56 U Srbiji, unutar enskog pokreta na inicijativu Feministike grupe ene i drutvo 1992. osnovan je Centar za enske studije, istraivanja i komunikaciju u Beogradu kao alternativan, neakademski program. Uvoenje akademskih programa enskih studija poelo je 1993. na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Institucionalizacija enskih studija i studija roda se nastavlja i osnauje uspostavljanjem visokostrunih studija (master, magistarskih, doktorskih) na Fakultetu politikih nauka u Beogradu, Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a u razliitim formama na svim univerzitetima u Srbiji, kao i u okviru enskog nevladinog sektora.
56. Marina Blagojevi, Ka vidljivoj enskoj istoriji, enski pokret u Beogradu 90-ih, Centar za enske studije, istraivanja i komunikaciju, 1998. Beograd.
175
Pogovor
Ministarstvo rada i socijalne politike - Uprava za rodnu ravnopravnost ima za cilj da doprinese smanjenju socijalne iskljuenosti i promovisanju pravinog razvoja, to treba da osigura da i svi lanovi drutva osete jednake koristi od ostvarenog razvoja. Da bi se to omoguilo, neophodno je, izmeu ostalog, da se osiguraju jednake mogunosti i ravnopravnost ena i mukaraca. Uprava za rodnu ravnopravnost posmatra rodnu ravnopravnost kao preduslov za inkluzivan, demokratski i odrivi razvoj i u njene nadlenosti ulazi rad na spreavanju i suzbijanju nasilja nad enama, osnaivanju ena i unapreivanju rodne ravnopravnosti u svim sferama javnog i privatnog ivota, zasnovan na shvatanjima da rodna ravnopravnost predstavlja istovremeno proevropsko opredeljenje, razvojni cilj i jedno od osnovnih ljudskih prava. U Nacionalnoj strategiji za poboljanje poloaja ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti (2009-2015) definisano je est prioritetnih oblasti, u skladu sa identifikovanim potrebama naeg drutva i u skladu sa preporukama koje je Komitet UN za sprovoenje Kon-
vencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena (CEDAW) uputio Vladi Republike Srbije. Jedna od est prioritetnih oblasti je i dekonstrukcija rodnih stereotipa, kao i promocija principa na kojima se zasniva koncept rodno ravnopravnog drutva. Tokom marta meseca 2009. godine dnevni list Danas je na inicijativu i uz saradnju Uprave za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike sproveo kampanju upoznavanja ire javnosti sa naelom i osnovnim principima vezanim za pojam rodne ravnopravnosti. Svakoga dana je u pomenutom listu izlazila po jedna odrednica Renika rodne ravnopravnosti. Tom prilikom, ukupno je objavljeno 26 odrednica. Ova kampanja je podrana od strane Programa Ujedinjenih nacija za razvoj i Evropske komisije. Publikovanje prvih 26 termina u mesecu martu je nailo na interesovanje italake publike i Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike je prikupila pozitivne povratne informacije od strane italake publike, kao i podsticaje za nastavak kampanje. Drugi ciklus kampanje podizanja svesti javnosti o rodnoj ravnopravnosti kao razvojnom pitanju realizovan je tokom perioda meunarodne kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad enama, uz podrku Vlade Kraljevine Norveke na temu seksualnog i rodno zasnovanog nasilja. Nakon dve javne kampanje i kroz irok obim naih aktivnosti, prepoznata je potreba od strane raliitih partnera koji sarauju sa naom institucijom za jednim pristupanim instrumentom za edukativne svrhe, koji bi na jednom mestu objedinio korpus pojmova vezanih za rodnu ravnopravnost u dnevnoj upotrebi na razliitim nivoima, u dravnoj upravi, u iroj javnosti itd. Kao direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike elim da izrazim veliko zadovoljstvo to je objavljen Renik rodne ravnopravnosti 102 pojma za 102 godine osvajanja enskih
177
ljudskih prava. Ve tokom pripreme i usvajanja kljunih zakona i dokumenata za rodnu ravnopravnost - Zakona o ravnopravnosti polova, Nacionalne strategije za poboljanje poloaja ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti, Zakona o zabrani diskriminacije bilo je jasno da su mnogi od pojmova koji u nae zakone ulaze u procesu usaglaavanja sa legislativom EU u naoj zemlji nedovoljno poznati, odnosno da u telima koja donose odluke postoji odreena konfuzija u pogledu njihovog pojmovnog razgraniavanja. U procesu implementacije pomenutih zakona i Nacionalne strategije potreba za razumevanjem specifinog, i danas ve vrlo bogatog renika rodne ravnopravnosti, postaje jo urgentnija. U tom kontekstu ovaj renik je dobro doao. Posebno je vano da Renik rodne ravnopravnosti moe biti korien u obrazovnom i formativnom procesu strunih kadrova. Nastavnici graanskog vaspitanja mogu ga upotrebiti kao prirunik. Renik rodne ravnopravnosti je i neophodno orue popularizovanja samih pojmova rodne ravnopravnosti u iroj javnosti, promocije rada u toj oblasti kao i demistifikacije femimizma i unoenja objektivnosti u rasprave unutar feministikog pokreta i u rasprave o feminizmu. Autorke renika su istaknute aktivistkinje enskog pokreta. Vesna Jari danas radi kao savetnica za rodna pitanja u Projektu Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja koji deluje pri Upravi za rodnu ravnopravnost Ministarstva za rad i socijalnu politiku, a realizuje se uz podrku UNDP-a i Vlade Kraljevine Norveke. Vesna Jari je pre toga radila kao konsultatkinja Tima potpredsednika vlade pri, prvo Sektoru, pa potom i Upravi za rodnu ravnopravnost upravo u periodu institucionalnog prodora u ovoj oblasti i njen doprinos je veoma znaajan. Nadeda Radovi, novinarka i feministika spisateljica vie od dve decenije pokree brojne feministike
inicijative. Kritika otrica Nadede Radovi nije otupela sa godinama i od nje uvek moemo da raunamo na originalan i iskren pristup svim problemima sa kojima se feministiki pokret susree. Njihovo iskustvo doprinelo je da se u odrednicama precizno vidi dokle smo stigli, na koje kapacitete moemo da se oslonimo i ta tek treba da dosegnemo. Renik rodne ravnopravnosti je napisan jednostavnim razumljivim jezikom, dostupan je irokom krugu potencijalnih korisnika.
dr Natalija Miunovi Direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost Ministarstvo rada i socijalne politike
179
ta e mi revolucija ako ne mogu da pleem?

- 102 pojma za 102 duge godine mara ka ravnopravnosti U kalendaru koji vodi rauna o dostignuima na polju (enskih) ljudskih prava, 29. novembar je zabeleen kao Meunarodni dan braniteljki (i branitelja) enskih ljudskih prava. Ve ujem svoju majku kako zaueno kae: Ma hajde, molim te, emu to, opet neki Dan Neega?, babu kako me zbunjeno gleda sa nevericom, dok koliinu zapanjenosti i nerazumevanja druge babe, koja je preminula davne 1979. godine, ne mogu ni da zamislim. Od te tri ene dve nisu celog ivota imale pravo glasa, jedna je bila izloena progonu na osnovu rase, a trea je uivala brojna prava, ukljuujui pravo na visoko obrazovanje i abortus. Renik rodne ravnopravnosti je tu da nas danas, posle 102 godine borbe za enska prava koja i dalje traje, podseti na fantastine promene koje su postale veliki kvalitet i, nadamo se, neotuiv deo ivota ena (i mukaraca) irom sveta, i priblii nam sva prava za koja su se feministkinje borile i bore se posredstvom sve brojnijih i kompleksnijih mehanizama. Sva ta osvojena prava zajemena su zakonima, regulativama, preporukama, uneta u ustave drava, umreena na meunarodnom nivou, ona govore o silnoj borbi za slobodu, o neodustajanju, o tome da je feminizam kao transnacionalni i antipatrijarhalni pokret u svim svojim talasima i razliitostima doveo do raskrinkavanja svih patrijarhalnih poluga moi i osvetlio razliite vidove diskriminacije utkane u katkad odista sramnu istoriju ljudskog roda. I ne prestaje da radi na popravci
sveta. Jer, re demokratija ne znai nita ukoliko su ene izloene genitalnom sakaenju, predstavljaju vlasnitvo nekog mukarca, nemaju pravo na obrazovanje ili ne mogu da odluuju o svom telu; ako su lezbejke, gej mukarci, transrodne i transseksualne osobe, ljudi koji sebe nazivaju queer ili kakvim god imenima, neprestano izloeni diskriminaciji i nasilju koje neretko vodi pravo u smrt; ako deca rade za dolar dnevno, a osobe koje vie nisu u punoj ivotnoj snazi osuene su na lapot radom ili potpunim iskljuivanjem iz drutvenog ivota; ako neke osobe oznaimo kao one sa posebnim potrebama, iako su i njihove potrebe ljudske; ako se osobe koje se opiru ratu i svakoj vrsti nasilja zbog toga progone... I dalje se razlee pitanje Eme Goldman (Emma Goldman): ta e mi revolucija ako ne mogu da pleem? Zato je tu i ovaj renik: Da znamo koja su nam prava i da uinimo sve da ona zaive. To je jedini nain da se nadamo da e svet u kome ivimo dostii svoj puni potencijal. Iitavanje ovog renika je naa obaveza kao veliki podsetnik i doprinos nezaboravu i poslu koji je pred nama.
Hana opi projekt koordinatorka Fondacija Hajnrih Bel
181
Bibliografija
ABORTUS - pravni, medicinski i etiki pristup, enski istraivaki centar za edukaciju i komunikaciju, Ni, 1999. ANDRE Miel, Feminizam, Plato-XX vek, Beograd, 1997. AQUIS OSCE: Rodna ravnopravnost, OSCE Misija u Srbiji i Crnoj Gori, Odeljenje za demokratizaciju, Beograd, 2005. BART Stefan i Nadeda Radovi, Deak iz komiluka, Nemako udruenje za dobrosusetske odnose Karlowitz, Sremski Karlovci, 2006. BLAGOJEVI Marina, Ka vidljivoj enskoj istoriji, enski pokret u Beogradu 90-ih, Centar za enske studije, istraivanja i komunikaciju, Beograd, 1998. BLAGOJEVI Marina, Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi i prakse, AIN Asocijacija za ensku inicijativu, Feministika edicija, Beograd, 2000. BLAGOJEVI Marina, Gender barometar BiH 2002, Gender centar Vlade RS, Gender Centar Vlade FBiH, Sarajevo, novembar 2004. BLAGOJEVI MARINA, Roditeljstvo i fertilitet, Srbija devedesetih, Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 1997. BULATOVI Melanija, enska mapa Crne Gore, Kancelarija za ravnopravnost polova Vlade RCG, Podgorica, 2004. BUINJSKA Ana MARKOVSKI Mihal Pavel, Knjievne teorije XX veka, Slubeni glasnik, Beograd, 2009. ETKOVI (RADOVI) Nadeda, enska politika perspektiva, septembar 1990-septembar 1998, Beogradski enski lobi, enske studije i komunikacija INDOK centar, Beograd, 1998. ETKOVI (RADOVI) Nadeda, U traganju za enskim sigurnim mestom, Sigurna enska kua, Beograd, 1998.
ULINOVI-KONSTANTINOVI Vesna, Adajkinja iz manite drage, obiaji, vjerovanja, magija, lijeenja, Logos, Split, 1989. DELBEE Anne, Une femme, Presses de la Renaissance, Paris, 1989. DOJINOVI NEI Biljana, Ginokritika, Knjievno drutvo Sveti Sava, Beograd, 1993. DOKMANOVI Mirjana, Rodna ravnopravnost i javna politika, enski centar za demokratiju i ljudska prava, Subotica, 2002. DOKUMENTA MEUNARODNE ENSKE SINDIKALNE KOLE, prepremila i uredila Popovi Rosa, Udruenje zaposlenih ena Crne Gore ena danas, Podgorica, 2008. URI Dubravka, Poezija, teorija, rod moderne i postmoderne amerike pesnikinje, Orion art, Beograd, 2009. URI Vladimir, Afirmativna akcija. Meunarodnopravni i ustavnopravni aspekti, Institut za uporedno pravo, Beograd, 2007. URI KUZMANOVI Tatjana, Ka rodnom budetiranju, enske studije i istraivanja i Futura publikacije, Novi Sad, 2007. HERITIER Francoise, Masculin/Feminin, La pensee de la difference, Edition Odile jacob,1996. EVROPSKA POVELJA O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI NA LOKALNOM NIVOU, Stalna konferencija gradova i optina, Beograd, 2009. FEMINISTIKA SPORENJA: Filozofska razmena, ejla Benhabib, Dudit Batler, Drusila Kornel, Nensi Frejzer, asopis Beogradski krug, Beograd, 2007. HARTLEY T.C., Osnovi prava Evropske zajednice, Obrad Rai (preveo), COLPI Institut za ustavnu i pravnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1998. (Naslov originala: The Foundations of European Community Law 3/e, Oxford University Press, Oxford, 1994.) ILIGASMI Gordana, Reforme Evropske unije Institucionalni aspekti, IGP Prometej, Beograd, 2004. ILIGASMI Gordana, Pravo i institucije Evropske unije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. IRIGARAY Luce, Ja, ti, mi, za kulturu razlike,enska infoteka, Zagreb, 1999. IST Rebeka (RADOVI Nadeda), Alisija, Krug, Beograd, 2003. INFORMATIVNA KAMPANJA PROTIV TRGOVINE ENAMA, Humanitarno udruenje Roma, Ni, 2002. INSTITUCIONALNI MEHANIZMI ZA POSTIZANJE RODNE
183
RAVNOPRAVNOSTI, OEBS, Beograd, 2005. Izvetaj: Optinska lica za rodnu ravnopravnost u Republici Srbiji, OSCE, Mission to Serbia, 31. decembar 2008. IZVETAVANJE PO KONVENCIJI O ELIMINACIJI SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE NAD ENAMA, Pokrajinski Zavod za ravnopravnost polova, Novi Sad, 2007. JOVANOVI dr Slaana, Marijana Savi, Nacionalni mehanizam upuivanja rtava trgovine ljudima u Republici Srbiji, NVO Atina, Beograd, 2008. JEDNAKE MOGUNOSTI, OSCE, Misija u Srbiji i Crnoj Gori, Beograd 2004. KERVASDUE Ana de, ivot ene, Paideia, Beograd, 1995. KRAMARAE Cheris, Treichler A. Paula, A feminist dictionary, Pandora Press, London, 1985. KONVENCIJA O ELIMINISANJU SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE ENA, Republika Srbija, Ministarstvo rada i socijalne politike, Uprava za rodnu ravnopravnost, Beograd, novembar 2008. KROZ ENSKA RADNA PRAVA, Helsinki parlament graana, Banja Luka, 2008. MAGAZINOVI Maga, Moj ivot, CLIO, Beograd, 2000. MALEEVI Miroslava, ensko, Srpski geneaoloki centar, Beograd, 2007. MARSH David, Stoker Gerry, Teorije i metode polirtike znanosti, Toni Kursar i Davor Stipeti(preveli) Zagreb, 2005. MILI Zorka, Tua veera, CID, Podgorica, 1996. MINISTARSTVO RADA I SOCIJALNE POLITIKE U SLICI I REI, Beograd, 2007. MREVI Zorica, Renik osnovnih feministikih pojmova, IP arko Albulj, Beograd, 1999. MREVI Zorica, Standardi i mehanizmi za postizanje rodne ravnopravnosti u demokratskim zemljama, Misija OSCE pri Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd, 2002. Nacionalna politika za promicanje ravnopravnosti spolova 2006-2010, Hrvatski sabor 2527, Vlada RH, Ured za ravnopravnost spolova, Zagreb, 2007. Nacionalna strategija za poboljanje poloaja ena i unapreivanje ravnopravnosti polova (2009-2015), Ministarstvo rada i socijalne politike, Uprava za rodnu ravnopravnost, Slubeni glasnik RS, br. 55/05, 71/05ispravka, 101/07 i 65/08. NASILJE NAD DEVOJKAMA, (priredile Litriin Vera i Vuaj Sunica), SOS telefon i centar za devojke, Beograd, 2004. NAA TELA I MI, adaptacija knjige Bostonskog kolektiva za
ensko zdravlje. Autonomni enski centar protiv seksualnog nasilja, Beograd, 2001. NOVAK Maria, Non si presta solo ai ricchi. La rivoluzione di mikrocredito, Giulio Einaudi Editore, Torino, 2005. O RAANJU, izbor, prevod i dodaci Biljana Dojinovi-Nei, Asocijacija za ensku inicijativu, Beograd, 2001. ODETTI Maria Amelia, Jgun ianfu (Comfort women). La schiavit sessuale nel sud-est asiatico durante la Seconda guerra mondiale e la memoria femminile Comfort Women, Rivista telematica, Deportate,Euli,Profuge DEP nr. 4, 2006. ODETTI Maria Amelia, Storia e propaganda nella documentazione fotografica, Rivista telematica, Deportate,Euli,Profuge DEP nr. 5-6, 2006. POJMOVNIK RODNE TERMINOLOGIJE prema standardima Europske unije, Centar za enske studije, uredila Rada Bori, Zagreb, 2007. POMO I PODRKA ENAMA RTVAMA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI, Nikoli-Ristanovi Vesna I opi Sanja, Viktimoloko drutvo Srbije, Beograd, 2010. PORODINO NASILJE U SRBIJI, uredila Nikoli-Ristanovi Vesna, Viktimoloko drutvo Srbije, Prometej, Beograd, 2002. PUTEVI OSTVARIVANJA RODNE RAVNOPRAVNOSTI I JEDNAKIH MOGUNOSTI OD IDEJE DO PRAKSE, Prirunik za slubenike i organe lokalnih samouprava zaduene za ravnopravnost polova, Savet za ravnopravnost polova Vlade Republike Srbije, OEBS Misija u Srbiji, Beograd, 2007. POPOVI PERII Nada, Literatura kao zavoenje, Prosveta, Beograd, 2004. RADOVI Nadeda, Vojvodina Snovi i konflikti, Vojvoanska akademija nauka, edicija iva istorija, Novi Sad, 2007. RADOVI Nadeda, Matarije o vidljivosti Politike roda i identiteta na kulturnoj sceni Srbije, NIU Misao, Novi Sad, 2005. RADOVI Nadeda, Politika na enski nain, Medijska knjiara Krug, Novi Sad, 2003. RAVNOPRAVNO U INFORMACIONO DRUTVO, Zbornik tekstova, Udruenje Jednake mogunosti, Beograd, 2006. Ravnopravnost (s)polova i sudska praksa u Bosni i Hercegovini, Helsinki parlament graana, Banja Luka, 2007. SCHOTT Robin May, Discovering feniminist philosophy. Knowledge, ethics, politics, Rowman and Littelefield Publishers, Maryland, 2003.
185
SEAM SEmeunarodni projekat Sjeanje ena, Anima, Kotor, 2004. SEKULI Nada, O kraju antropologije, Institut za socioloka istraivanja, Filozofski fakultet, Beograd, 2007. SOCIJALNA INKLUZIJA RTAVA TRGOVINE LJUDIMA, urednica Galonja Aleksandra, Meunarodna organizacija za migracije (IOM), Beograd, 2009. UVOENJE PRINCIPA JEDNAKOSTI I RAVNOPRAVNOSTI POLOVA NA LOKALNOM NIVOU VLASTI, Prirunik za institucionalne mehanizme u lokalnoj upravi, Helsinki parlament graana, Banja Luka, 2007. ZA PARITETNU DEMOKRACIJU, 10 godina Socijaldemokratskog foruma ena SDP-a, Socijaldemokratska partija Hrvatske, Socijaldemokratski forum ena SDP-a, Zagreb, 2005. TOMIN Svetlana, Knjigoljubive ene srpskog srednjeg veka, Akademska knjiga, Novi Sad, 2007. VLAJINAC Z. Milan, ena u narodnim poslovicama, Srpska akademija nauka I umetnosti, Beograd, 1975. VUKOVI Ana, Potisnute ili samopritajene ene u politici prema miljenju politike elite u Srbiji, Slubeni glasnik, biblioteka Nauka, Edicija Studije, knjiga 13, Beograd, 2009. VULF Virdinija, Sopstvena soba, Plavi jaha, Beograd, 2003. ZAHARIJEVI Adriana (priredila), Neko je rekao feminizam, Heinrich Bll Stiftung, 2008. ZAKON O RAVNOPRAVNOSTI SPOLOVA U BIH, Oblast IX javni ivot, Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine, Agencija za ravnopravnost spolova BiH, Sarajevo, 2008. ZAKON O IZBORIMA ZA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, Slubeni glasnik RS br. 129/2007 ZAKON O IZBORU NARODNIH POSLANIKA, Slubeni glasnik RS br. 35/2000 ZAKON O RAVNOPRAVNOSTI POLOVA, Slubeni glasnik RS br.104/2009 ZAKON O ZATITNIKU GRAANA, Slubeni glasnik br. 54/2007 ENE I POLITIKA MIRA Prilozi enskoj kulturi otpora (viejezino izdanje), Centar za enskkke studije, Zagreb, 1997. ENE I MUKARCI U SRBIJI, Republiki zavod za statistiku u Srbiji, Beograd, 2008. ENE TO MOGU, zbirka, Norveka narodna pomo, enska politika mrea, 1999.
186
Sadraj prema temama
Feminizmi 1. Feminizmi 2. Afro-ameriki feminizam 3. Anarhistiki feminizam 4. Liberalni feminizam 5. Marksistiki feminizam 6. Radikalni feminizam 7. Pacifistiko-antimilitaristiki feminizam Meunarodni dokumenti i institucije 8. Meunarodni mehanizmi za postizanje rodne ravnopravnosti 9. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 10. Pekinka deklaracija i Platforma za akciju 11. CEDAW Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena 12. CEDAW Opta preporuka 19 o nasilju nad enama 13. Rezolucija UN 1325 14. Rezolucija UN 1820 15. Deklaracija o suzbijanju nasilja nad enama 16. Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za nasilje nad enama 17. Evropska konvencija o ljudskim pravima 18. Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou
187
19. 20. 21. 22.
Direktive Evropske unije vezane za rodnu ravnopravnost EU smernice (road map) za ravnopravnost izmeu ena i mukaraca (2006-2010) Evropski institut za rodnu ravnopravnost Preporuka Saveta Evrope 2002/05
Vani datumi 23. 8.mart - Meunarodni dan ena 24. 16 dana aktivizma (25. novembar - 10. decembar) 25. Meunarodni dan borbe protiv nasilja nad enama, 25. novembar 26. Meunarodni dan branitelja i braniteljki enskih ljudskih prava, 29. novembar 27. Svetski dan borbe protiv AIDS-a, 1. decembar 28. Meunarodni dan osoba sa invaliditetom, 3. decembar 29. Masakr u Montrealu, 6. decembar Opti pojmovi od znaaja za rodnu ravnopravnost 30. Arahnologija 31. Matrijarhat 32. Jednakost 33. Jednake mogunosti 34. Autonomija 35. Aktivizam 36. Emancipacija 37. Drutveni ugovor 38. Drutvena promena 39. Drutvena kontrola Pojmovi nastali u artikulisanju rodne ravnopravnosti 40. Rodna ravnopravnost 41. Pol i rod 42. Rodne uloge 43. Rodni reim 44. enska ljudska prava 45. Rodna demokratija (Gender democracy) 46. Rodna perspektiva
188
47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63.
Rodni barometar Rodni identiteti Rodno odgovorno budetiranje Rodno osetljiv jezik Rodno osetljiva statistika Rodno osveena politika (gender mainstreaming) Afirmativna akcija/afirmativne mere Kvote Osnaivanje ena enske mree Ginokritika LGBTTIQ populacija Lezbejstvo Queer enske studije Abortus Antidiskriminacioni zakoni
Pojmovi u vezi sa sferom rada 64. Dostojanstvo na poslu 65. Family friendly politike 66. Merenje napretka 67. Mikrokreditiranje Pojmovi u vezi sa diskriminacijom ena 68. Patrijarhat 69. Demokratski deficit 70. Diskriminacija 71. Stakleni plafon 72. Ejdizam 73. Femicid 74. Vetice 75. Heteroseksizam 76. Homofobija 77. Mizoginija 78. Seksizam 79. Rodni stereotipi
189
Pojmovi koji se odnose na nasilje nad enama 80. Rodno zasnovano nasilje 81. Seksualno nasilje 82. Nasilje u porodici 83. Seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje 84. Silovanje 85. Sklonite 86. Trgovina enama 87. Incest 88. Pornografija 89. Prostitucija 90. Genitalno sakaenje (mutilacija) 91. Mobing 92. Anoreksija 93. Bulimija Institucionalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost 94. Institucionalni mehanizmi za postizanje rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji 95. Institucionalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost na republikom nivou Savet za rodnu ravnopravnost pri Vladi RS Odbor za ravnopravnost polova Skuptine Republike Srbije Uprava za rodnu ravnopravnost Zatitnik graana 96. Nacionalna strategija za poboljanje poloaja ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti 97. Zakon o ravnopravnosti polova 98. Zakon o zabrani diskriminacije 99. Pokrajinski mehanizmi za postizanje rodne ravnopravnosti Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i rodnu ravnopravnost Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova Savet za ravnopravnost polova Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapoljavanje i rodnu ravnopravnost
190
100.
Odbor za ravnopravnost polova Skuptine AP Vojvodina Ombudsman AP Vojvodina Lokalni mehanizmi za postizanje rodne ravnopravnosti
Znaajni dogaaji u nacionalnom okviru za unapreivanje poloaja ena 101. Nacionalna konferencija o borbi protiv nasilja nad enama 102. Projekat Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja
191
Beleke o autorkama
Nadeda Radovi, roena 1946. u Zagrebu, feministika spisateljica i novinarka, dugogodinja aktivistkinja enskog pokreta, urednica edicije enski identiteti u Medijskoj knjiari krug i stalna saradnica lista Danas. Do danas je objavila knjige: Vojvodina snovi i konflikti (2007); Deak iz komiluka, sa Stefanom Bartom (2006); vapii iz poslednjeg transporta (2006); Matarije o vidljivosti, (2005); Alisija, pod pseudonimom Rebeka Ist (2003); Politika na enski nain (2003); Maske i platevi od krep papira - autobiografija (2002); Dunavske vabice II, sa Dobrilom Sineli Ibrajter i Vesnom Vajs (2001); Dunavske vabice I, sa Dobrilom Sineli Ibrajter (2000); Moe ti to, Vesna, moe, (2000 - prvo izdanje i 2001 - drugo izdanje); Epistolae, prolee, jaro, fruhling, spring 1999, BeogradPraha (1999) - delo je prevedeno na eki, nemaki, engleski, slovaki, italijanski, slovenaki; Plava arapa (1999); U traganju za enskim sigurnim mestom (1998); enska politika perspektiva, 77 apela, zahteva, protesta, informacija, demonstracija, parola Beogradskog enskog lobija - septembar 1990 septembar 1998, sa Jelkom Kljaji Imirovi (1998).
192
Vesna Jari je roena 1978. u Beogradu. Od 1998. do 2008. je ivela i radila u Veneciji, gde je zavrila osnovne i master studije orijentalistike na Univerzitetu Ca Foscari, kao i pionirsku trogodinju edukaciju iz medijacije. Od 2002. je radila kao medijatorka na uspostavljanju interkulturnog dijaloga iz sektora civilnog drutva i u uskoj saradnji sa institucijama lokalne vlasti grada Venecije. Napisala je dva prirunika, koji su obrada operativnog iskustva i koncipiranje transferibilnog modela u druge realnosti multikulturalnih zajednica, koje su izdali Provincija Venecije i Optina Venecija. Tokom profesionalnog angamana u Italiji realizovala je nekoliko projekata osnaivanja ena imigrantkinja, meu kojima uspostavljanje Multikulturnog enskog centra u Veneciji, Mikrokredit za ene preduzetnice itd. Pie kratke prie od kojih je nekoliko objavljeno, a jedna je dobila prvu nagradu na knjievnom konkursu "Pordenonelegge.it" 2003. godine. Trenutno ivi u Beogradu, gde zavrava doktorske studije na Fakultetu politikih nauka. Od uspostavljanja izvrnog nacionalnog mehanizma za rodnu ravnopravnost u Srbiji sarauje sa Upravom za rodnu ravnopravnost, gde trenutno radi kao savetnica za rodna pitanja.
RENIK RODNE RAVNOPRAVNOSTI 102 pojma rodne ravnopravnosti za 102 godine osvajanja enskih ljudskih prava
Autorsko izdanje Za izdavaa: Hana opi Autorke: Vesna Jari i Nadeda Radovi Uredila: Vesna Jari Dizajn i grafika obrada: Nikola Stevanovi tampa: Art print, Novi Sad Tira: 1000 Copyright 2010. VESNA JARI I NADEDA RADOVI Ova publikacija se u celini ili u delovima ne sme umnoavati, pretampavati ili prenositi bez saglasnosti autorki. Sva prava za dalje objavljivanje ove knjige zadravaju autorke shodno Zakonu o autorskim pravima. Na koricama: Robert Hamertil: Autoportret austrijske slikarke Helene Tausig sa likovnim komentarom. Helene Von Taussig, roena je 1879. U Beu, ubijena 1942. u koncentracionom logoru u Izbici, Poljska. Hamertil je na izlobi Oma u Kunstlerhaus (Knstlerhaus) na Karlsplacu, u Beu, 2007, uvrstio meu 100 najznaajnijih slikara/slikarki XIX i XX veka.
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 305055. 1/ .2(031) JARI, Vesna, 1978Renik rodne ravnopravnosti: 102 pojma rodne ravnopravnosti za 102 godine osvajanja enskih ljudskih prava/ Vesna Jari i Nadeda Radovi. - Beograd : V. Jari : N. Radovi, 2010 (Novi Sad : Art Print). - 193 str. ; 21 cm Tira 1.000. - Beleke o autorkama: str. 192-193. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 978-86-913389-0-9 1. Radovi, Nadeda, 1946- (autor) (izdava) a) Ravnopravnost polova - Leksikoni COBISS.SR-ID 173642508

Recnik Rodne Ravnopravnosti

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Recnik Rodne Ravnopravnosti

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Podrka: Heinrich Bll Stiftung Regionalna kancelarija za Jugoistonu Evropu Dobraina 43, Beograd, Srbija

Vesna Jari i Nadeda Radovi RENIK RODNE RAVNOPRAVNOSTI

Beograd, mart 2010. godine

DEMOKRATSKI DEFICIT DEKLARACIJA O SUZBIJANJU NASILJA NAD ENAMA

FEMICID FEMINIZMI FAMILY FRIENDLY POLITIKE

Skuptinski odbor za ravnopravnost polova Uprava za rodnu ravnopravnost Zatitnik graana

JEDNAKOST JEDNAKE MOGUNOSTI

103 103 105 106

127 127 QUEER

144 146 147

RODNO OSETLJIVA STATISTIKA RODNO OSVEENA POLITIKA RODNO ZASNOVANO NASILJE

149 149 150 151 152 153 154 155 157

UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA

167 167 168

ZAKON O RAVNOPRAVNOSTI POLOVA ZAKON O ZABRANI DISKRIMINACIJE

171 171 173 173

ENSKA LJUDSKA PRAVA ENSKE MREE ENSKE STUDIJE/STUDIJE RODA

175 181 186 186 186 187 187

188 188 188 189 189

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Vesna Jari i Nadeda Radovi

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

afirmativna akcija/afirmativne mere

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

CEDAW Opta preporuka br.19 Nasilje nad enama

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Deklaracija o suzbijanju nasilja nad enama

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Direktive Evropske unije vezane za rodnu ravnopravnost

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

EU smernice (mapa puta) za ravnopravnost izmeu ena i mukaraca (2006-2010)

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Evropska konvencija o ljudskim pravima

Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Evropski institut za rodnu ravnopravnost

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Family friendly politike

13. http://www.flexibility.co.uk/issues/WLB/rowntree1.htm; http://www.oregon.gov/DAS/HR/docs/train/ffp_guide3.pdf

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Institucionalni mehanizmi za postizanje rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

16. Institucionalni mehanizmi za postizanje rodne ravnopravnosti, OEBS, Beograd, 2005

Institucionalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost na republikom nivou

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i