Vatikanglavnosataninognezdo

Dr Vojislav [e{eq
VATIKAN GLAVNO SATANINO GNEZDO
Srpska radikalna stranka Beograd 2006.
Dr Vojislav [e{eq
VATIKAN GLAVNO SATANINO GNEZDO

Recenzenti Tomislav Nikoli} Aleksandar Vu~i} Direktor izdava~kog sektora Ogwen Mihajlovi} Redakcija Ivana Borac, Qubinka Boòvi}, Qubica Davidovi}, Vesna Zobenica, Zorica Ili}, Vesna Mari}, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Mi~i}, Severin Popovi}, Zlata Radovanovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Milica [e{eq Izdava~ Srpska radikalna stranka Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa [tamparija DOO Dragi}, Zrewanin Za {tampariju Mom~ilo Dragi} Tira` 3000 primeraka
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 327 .83/ (456.31:497.11) [E[EQ, Vojislav Vatikansko glavno satanino gnezdo / Vojislav [e{eq . - Zemun : Srpska radikalna stranka, 2006 Zrewanin : Dragi}). 1000 - str. ; 23. cm (Sabrana dela Vojislav [e{eq ; 74) Na nasl. str. naziv mesta izdawa : Beograd. - Tira` 3.000. - Str. 3-4: ISBN 86-7886-002-2 a) Srpsko pitawe - Me|unarodna zajednica b) Vatikan COBISS.SR-ID 132377356
Predgovor
Kwiga Vatikan glavno Satanino gnezdo nastala je kao tre}a u nizu, od ukupno ~etiri, {to ~ini celinu zasnovanu na konceptu moje odbrane pred Ha{kim tribunalom. Dakle, ovo je materijalizovawe moje namere da dokaèm da je za sve zlo~ine u proteklom ratu na prostoru biv{e Jugoslavije glavni krivac rimokatoli~ki papa, kako Jovan Pavle Drugi, tako i wegov naslednik Benedikt [esnaesti, u to vreme poznatiji kao inkvizitor Racinger. Upravo u tom pravcu, da dokaèm naslednost papske politike genocida, tempirana je i dopuna elaborata o ulozi Vatikana i pape Jovana Pavla Drugog u zlo~inima izvr{enim na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine sa osvrtom na sau~esni~ki doprinos kardinala Racingera (podnesak broj 152), koja je objavqena u kwizi Antihristov namesnik zlikova~ki rimski papa Benedikt [esnaesti. U istoj kwizi nalazi se i elaborat o neokorteksnim dejstvima protiv optuènih u Me|unarodnom krivi~nom sudu za biv{u Jugoslaviju (podnesak broj 150, koji sam predao Pretresnom ve}u 7. aprila 2006. godine), a koji su priredili Sla|an Mijaqevi} i Nikola Anti}. Tako|e, tu se nalazi elaborat kojim osporavam govor mr`we kao poseban oblik po~iwewa (podnesak broj 136, koji sam Pretresnom ve}u predao 17. februara 2006. godine), autora mr Dejana Mirovi}a. O zlo~inu kao pravom kohezivnom faktoru katoli~kog klera dokazi su mnogobrojni, pa je moj stru~ni tim za odbranu uloìo velike napore u prikupqawe, izbor i obradu ovih nepobitnih istorijskih ~iwenica. Zato je vredno napomenuti da je Elena Boì} Talijan, kao ~lan tima za odbranu, zaslu`na za kqu~ne delove ove kwige. Wen dugotrajan, ali zato pedantan i precizan rad, ovde se nalazi u formi podneska, onako kako je i predat Tribunalu. Ta~nije, ovde je prvi deo wenog obimnog elaborata koji u potpunosti razgoli}uje ratne zlo~ine papstva nad srpskim narodom u celini. Drugi deo nalazi se u slede}oj kwizi, zna~i ~etvrtoj po redu sa istom tematikom, koja je iza{la pod naslovom Rimska kurija ve~ito èdna srpske krvi. Naslovi koje sam odabrao za sve ~etiri kwige doslovno prate wihov sadràj, dakle sve ono {to je istorija registrovala kao potvr|ene ~iwenice. Prema tome, nije ovo ubadawe prsta u oko globalistima, jer me wihovo mi{qewe nikada nije ni zanimalo, ve} samo suvo konstatovawe stawa. I zaista, posle vekovnog iskustva sa crnom internacionalom, mi, Srbi, sigurni smo da se u Vatikanu ugnezdio li~no Satana, ba{ kao {to nas ni{ta ne moè razuveriti da se Rimska kurija napokon zasitila na{e krvi. U ovo su sigurni i Srbi vernici i Srbi ateisti, tu odavno ne postoji nikakva dilema.
3
Kada ovaj veliki rad sumiramo, po{to prve dve kwige obuhvataju elaborat Zorana Krasi}a (podnesak broj 147, predat 26. aprila 2006. godine), na istu temu i istovetnog imena kao ovaj Elene Boì} Talijan koji se nalazi u tre}oj i ~etvrtoj kwizi, dobijemo zbir od blizu tri hiqade stranica {to je, siguran sam, najkompletniji dokazni materijal protiv institucije papstva koji je civilizacija ikada ugledala. Naravno, bilo je i bi}e razli~itih autora i raznovrsnih radova koji imaju za temu rimokatoli~ke poglavare i wihova zlodela, ali sumwam da je mogu}e porediti ih sa materijalom koji sam predao Pretresnom ve}u Ha{kog tribunala. Ne samo po kvantitetu, nego i kvalitetu, a posebnu vrednost vidim u jednoj potpuno prakti~noj nameni ovih izdawa, nameni koja mi je i namera. Ovo je najkompletniji priru~nik za poznavawe ideologije, organizacije, ciqeva i sprovo|ewa zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata kojeg je predvodio Jovan Pavle Drugi, a sada ga dovr{ava wegov naslednik Benedikt [esnaesti. Hiqade ovih stranica namewene su pre svega skepticima, zna~i onim Srbima koji su imali tu sre}u da generacijama ìve izvan dometa papskih spletki i genocida nare|ivanog direktno iz Vatikana. Jasno da je to samo sistematski stvaran privid, jer Srbija kao matica srpskog naroda ostaje glavni ciq rimske kurije. Danas, kada je teritorija Republike Srpske Krajine okupirana i etni~ki o~i{}ena, a Republika Srpska pod pretwom fakti~kog ukidawa, iza ~ega se krije namera da se pokrene jo{ jedan veliki talas izbeglica, te tako dodatno etni~ki o~isti, Srbija ostaje posledwi prostor naseqen srpskom ve}inom. Kao najzapadnija dràva pravoslavnog stanovni{tva, danas je ugroèna vi{e nego ikad. Prvi put u istoriji na na{oj granici se nalazi jedna me|unarodno priznata hrvatska dràva. Ova Tu|manova NDH malo se razlikuje od Paveli}eve, samo u Zagrebu je, od 1991. godine, pokatoli~eno oko trideset hiqada Srba, po podacima Srpske pravoslavne crkve. Zato ove stranice treba shvatiti kao prevenciju, shvatiti da papstvo zaista ima nameru da istrebi sve one koje ne moè da kontroli{e. Srbe, pre svih. Prof. dr Vojislav [e{eq
Nau~ni skup Govor mr`we u optu`nici Ha{kog tribunala protiv prof. dr Vojislava [e{eqa
Beograd, Sava centar, 27. maj 2006.
Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo, dragi prijateqi, hvala vam {to ste do{li na nau~ni skup. Tema je: Govor mr`we u optu`nici Ha{kog tribunala protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Predsednik Srpske radikalne stranke nedavno je ~etvrti Vaskrs proveo u ha{kom kazamatu. Okosnicu wegove optu`nice ~ini verbalni delikt, odnosno govor mr`we ili zapaqivi govori, kako bi oni rekli u svojoj optu`nici. Ni to im nije bilo dovoqno da ga odvoje od wegove dece, supruge, porodice, wegove otaybine i wegove Srpske radikalne stranke, da poku{aju da ga oteraju iz otaybine {to je mogu}e daqe od politi~kih doga|aja, ve} sada po nalogu Tuìla{tva, odnosno, po zahtevu Tuìla{tva poku{avaju da mu uskrate pravo da se brani sam, ono {to je svima na kugli zemaqskoj dozvoqeno, zato {to misle da je najboqe [e{eqa nemati za protivnika, jer Vojislav [e{eq nije ni oti{ao da se brani, nego da napada. Ali su|ewa u kojem }e oni imati tobo`weg nekakvog branioca, zvao se on Van der Spul, Van der bilo kako, ne}e biti, jer Vojislav [e{eq to nikada ne}e prihvatiti i nikada na to ne}e pristati. On nije od onih koji ki~mu savijaju. Koristim priliku da vam se zahvalim svima {to ste do{li na ovaj nau~ni skup, posebno se zahvaqujem supruzi na{eg predsednika Vojislava [e{eqa, Jadranki [e{eq, koja je sa nama, svim uvaènim akademicima, profesorima, na{im dragim gostima koji }e se danas obratiti ovom velikom skupu i pozivam {efa Tima za odbranu predsednika srpskih radikala i zamenika predsednika Srpske radikalne stranke, Tomislava Nikoli}a, da pozdravi skup. Tomislav Nikoli}: Dame i gospodo, dragi prijateqi, uvaèni akademici i profesori, u~esnici nau~nog skupa, hvala vam {to ste jo{ jedanput pokazali da su vam hrabrost, istina i qubav prema svom narodu i prema svojoj otaybini, va`ni jednako, mo`da i va`niji od svih titula i nau~nog zvawa, va`niji od svakog li~nog interesa. Ja sam danas saznao da su i neki asistenti i pripravnici podneli svoje referate za ovaj nau~ni skup i iskreno im ~estitam na hrabrosti. Asistent pripravnik, koji ima referat za ovaj skup, bi}e sigurno jedan od najboqih redovnih profesora Beogradskog univerziteta.
5
@elim da vam se u ime Tima za odbranu zahvalim {to ste prisustvom na ovom nau~nom skupu pokazali da istinu i otaybinu volite vi{e od svega i da u najteìm vremenima pruàte podr{ku onima koje progone, hapse i zatvaraju samo zato {to imaju hrabrosti da se suprotstave zapadwa~kim mo}nicima i poku{avaju da za{tite i odbrane interese svoje zemqe i naroda. Jedan od takvih qudi je na{ predsednik dr Vojislav [e{eq. Tuìla{tvo Tribunala u Hagu bezuspe{no poku{ava da pokaè srpskom i svetskom mwewu da je Vojislav [e{eq kriv zbog svojih zapaqivih govora i onoga {to nazivaju govorom mr`we. Svodi se optu`ba protiv Vojislava [e{eqa na govor mr`we, pa }e sad govor mr`we postati jedan od uzroka za ratne zlo~ine. Ne mogu da prona|u zlo~in za koji bi direktnu odgovornost i krivicu pripisali na{em predsedniku, ve} preko instituta gotovo zaboravqenog govora mr`we, verbalnog delikta, poku{avaju da mu pripi{u posrednu odgovornost za zlo~ine koji su se odigrali u sukobima koje su oni izazvali, generisali i u najve}oj meri kontrolisali. Kakve je to re~i izgovarao Vojislav [e{eq, kakve su re~i izgovarali wegovi tuìoci i progoniteqi, ili su mo`da wihova dela govorila vi{e od bilo kakvih re~i. Uostalom, kakva li je to mr`wa bila potrebna i kakav je to nemu{ti govor kada ubijete malu Milicu Raki}, pa izjavite da je ona kolateralna {teta. Kakav li je to prefiweni govor kada bombardujete zgradu Televizije ili voz u pokretu i ubijete vi{e od 50 qudi. Naravno, ni za jedan od wihovih brojnih prefiwenih zlo~ina oni nisu odgovarali. Nisu, jer nisu dràli zapaqive govore. Zlo~ine su izvr{avali uglavnom pod okriqem no}i, da {to vi{e qudi pobiju, a da {to mawi deo sveta sazna za razmere wihovog zlo~ina. Ubijawe na{e dece, srpskih civila, na{ih vojnika, bio je govor qubavi, za na{e medije i za na{e pravosu|e tako je i ostalo, samo smo mi Srbi krivi. Vaqda zbog toga {to dobar deo nas nije spreman da kaè kako nije odu{evqen wihovim govorom qubavi. Na kraju i posle svega ti isti su nastavili da nam razaraju zemqu, otimaju teritorije, a mi i daqe moramo da se pravimo da nam wihove, naravno ironi~no }u izgovoriti, poruke qubavi beskrajno prijaju i kao narodu odgovaraju. Ne}emo to da trpimo. Ne}e to ni Srbija vi{e da trpi. Malo jezgro onih koji se nisu sloìli sa onim {to nam je u~iweno 2000. preraslo je u ve}inu u Srbiji i sad samo jo{ jedni izbori i obe}avam da mi vi{e to ne}emo da trpimo. Hvala vam {to ste do{li, hvala vam {to volite Srbiju vi{e od svega, hvala vam {to pomaète odbranu i pravo na odbranu predsednika srpskih radikala dr Vojislava [e{eqa. Gaj je u drugom veku pre nove ere rekao da je sloboda od svih stvari najpre~a. Mi to i danas tvrdimo. To su ubacili u mnoge poveqe i konvencije, mnoge ustave i zakone. Na primeru Vojislava [e{eqa pokazuje se da je sloboda od svih stvari najpre~a, ali ponavqam vam ono {to sam rekao i na pro{lom skupu, nema trenutno na kugli zemaqskoj ~oveka slobodnijeg od Vojislava [e{eqa, ~oveka koji iz Haga stigne u svaku srpsku ku}u i u svaku srpsku du{u. ôveka o kome sad razmi{qaju kad vuku mnoge poteze, uglavnom izdajni~ke, kako li }e da reaguje Vojislav [e{eq. Hvala vam i zato {to vam je sloboda na{eg naroda va`nija od svega, a za wu }emo morati, siguran sam da }emo i uspeti, zajedni~kim snagama da se izborimo.
6
Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo, pozivam vas da burnim aplauzom pozdravimo akademika prof. dr Kostu âvo{kog. Akademik Kosta âvo{ki: Uvaèni gospodine predsedavaju}i, dragi prijateqi, dame i gospodo, ovo je prilika da se solidari{emo sa nedu`nom `rtvom zloglasnog Ha{kog tribunala, nama svima dragim dr Vojislavom [e{eqem, koji ve} ~etvrtu godinu tamnuje u Hagu i da izrazimo najiskrenije saose}awe sa wegovom mu~eni~kom porodicom. Ovo je tako|e prilika da se solidari{emo i sa drugima koje Ha{ki tribunal hapsi, optuùje, osu|uje i ubija. I da dozovemo u se}awe sve one koje je ovo ruglo od prava li{ilo ìvota. Mada smo se danas okupili da raspravqamo o navodnom govoru mr`we u optu`nici protiv dr Vojislava [e{eqa, vaqa odmah re}i da je on na mnogo ve}im isku{ewima i da mu je sam ìvot ugroèn. Naime, sudsko ubistvo Slobodana Milo{evi}a, od 11. marta 2006. godine u ha{koj tamnici, jo{ jednom je utvrdilo da je ovaj sud pokretna traka smrti koja je odnela ve} 11 ìvota. Prva ha{ka `rtva bio je general \or|e \uki}, koga su 30. januara 1996. godine muslimanske vlasti kidnapovale, potom pogubno zlostavqale i na posletku izru~ile Ha{kom tribunalu. Tamo je te{ko oboleo da bi ve} 18. maja 1996. godine ispustio svoju mu~eni~ku du{u. Druga `rtva bio je Simo Drqa~a, koga su prilikom hap{ewa 10. jula 1997. godine britanski komandosi ubili u samoodbrani. Tre}a ha{ka `rtva bio je Milan Kova~evi} koji je, 1. avgusta 1997. godine, umro u ha{koj }eliji li{en spasonosne nege i prave lekarske pomo}i. êtvrta `rtva bio je Slavko Dokmanovi} koji je, 28. juna 1998. godine, ba{ na Vidovdan, na|en obe{en u svojoj }eliji. Peta ha{ka `rtva bio je Dragan Gagovi}, koga su francuski vojnici ubili za volanom pored petoro dece oko ~ijih glava su svirali meci, dok su {esta i sedma `rtva bili Novica Jawi} koji je sam sebi oduzeo ìvot kada je optuèn i wegov ucveqeni otac koji se ubio kada je ostao bez sina jedinca. A Luiz Arbur, tada{wi ha{ki tuìlac i ne znaju}i da je Nikica Jawi} mrtav povukla je optu`nicu protiv wega zbog preoptere}enosti suda. Osma ha{ka `rtva bio je Vlajko Stojiqkovi} koji je ritualno izvr{io samoubistvo na stepeni{tu Savezne skup{tine kada je saznao da je usvojen zakon po kome je trebalo da bude izru~en Hagu. Deveta `rtva ha{ka bio je general Momir Tali}, koji je na prevaru uhap{en u Be~u, da bi u ha{kom zatvoru te{ko oboleo i ubrzo potom umro. Deseta ha{ka `rtva bio je Milan Babi} ~ija savest, posle o~igledno iznu|enog svedo~ewa protiv Slobodana Milo{evi}a i Milana Marti}a nije izdràla, pa je navodno sam sebi oduzeo ìvot. Na posletku je Slobodan Milo{evi} bio 11. `rtva sudskog ubistva u toj ha{koj nakazi od suda. Taman smo pomislili da je 11 `rtava utaìlo krvoèdnost ha{kog minotaura kada nas je nedavno opet iznenadila stra{na vest da je ha{ki suàw Milan Marti} oboleo od embolije plu}a. Raspitao sam se kod onih koji to znaju i re~eno mi je da se odgovaraju}om kombinacijom medikamenata embolija moè izazvati. Kao {to vidite, dragi prijateqi, dr Vojislavu [e{equ ne ugroàva ìvot samo navodni govor mr`we nego i mogu}nost sudskog ubistva. [e{eqeva navodna krivica je plod providne i krhke konstrukcije. Po sredi je takozvana formularna optu`nica kojom se po naho|ewu Karle del
7
Ponte i wenih pomo}nika moè optuìti bar 10.000 na{ih sunarodnika u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Prvi deo te puke konstrukcije je nekakav zajedni~ki kriminalni poduhvat kome se pripisuju mnogobrojni ratni zlo~ini po~iweni na tlu Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a potom se dr Vojislav [e{eq, iako li~no nije izvr{io nijedno krivi~no delo, ~ini posredno odgovornim za 14 ratnih zlo~ina koji su navodno izvr{eni tim zajedni~kim kriminalnim poduhvatom. Pa u ~emu je po Karli del Ponte [e{eqeva krivica? Da bismo razumeli o~iglednu neutemeqenost ovih optu`bi uporedo }emo navoditi ono {to Karla del Ponte ili tuìlac Stalnog me|unarodnog krivi~nog suda ne inkrimini{u i time ~ine dopu{tenim. [e{eq se optuùje {to je propagirao politiku ujediwewa svih srpskih zemaqa u homogenu srpsku dràvu. Kada, me|utim, ~elnici Albanije propagiraju prisajediwewe delova susednih dràva u homogenu albansku dràvu to je po ha{kim merilima ne samo dozvoqeno nego i poèqno. [e{equ se stavqa na teret {to je u~estvovao u regrutovawu, finansirawu, snabdevawu i upu}ivawu srpskih dobrovoqaca. Kada, me|utim, Alija Izetbegovi}, Ejup Gani} i drugi bo{waci regrutuju ne svoje zemqake, nego muyahedine iz dalekog Bin Ladenovog okruèwa, to je po ha{kim tuìocima maltene bezazleno i dopu{teno. [e{eqa optuùju {to je iznosio i ohrabrivao stvarawe homogene Velike Srbije. Kada, me|utim, vo|e Albanije ne samo ohrabruju, nego i oru`jem i teroristi~kim akcijama podsti~u stvarawe velike Albanije to je po sudu wihovih mentora u Hagu, Va{ingtonu i Briselu legitimna te`wa ka nacionalnom ujediwewu. [e{equ se stavqa na teret {to je drào javne govore u kojima je pozivao na izbacivawe hrvatskih civila i time podsticao svoje sledbenike i lokalne vlasti da to ~ine. Kada, me|utim, Frawo Tu|man uz pre}utnu podr{ku Va{ingtona i Brisela i aktivnu podr{ku penzionisanih ameri~kih generala protera sa vekovnih ogwi{ta 300.000 Srba, a {iptarski teroristi proteraju 250.000 Srba, Roma i drugih nearbanasa sa Kosova i Metohije, u tome po ha{kom tuìocu nema ni trunke zlo~ina, a kamoli genocida. [e{eq se kona~no optuùje da je regrutovao srpske dobrovoqce i indoktrinirao ih ekstremnom retorikom. Kada, me|utim, Alija Izetbegovi} regrutuje muyahedine koji su ve} zadojeni yihadom, svetim ratom protiv nevernika, i oni po~ine stra{ne ratne zlo~ine, to po ha{kom tuìocu treba jednostavno zanemariti. Jedino ~iwewe koje se [e{equ stavqa na teret jeste regrutovawe dobrovoqaca i wihovo upu}ivawe na front gde su se borili u sastavu regularnih vojnih jedinica pod komandom profesionalnih stare{ina, a potom su poneki od wih izvr{ili i poneki navodni zlo~in koji se [e{equ, o~igledno shodno na~elu objektivne odgovornosti, stavqa na teret. Ukoliko bi se tako prevaqivala krivi~na odgovornost ha{ki tuìlac bi pored ostalih trebalo da optuì i sve slu`benike u op{tinskih, vojnim odsecima koji su regrute i druge vojne obveznike upu}ivali u regularne vojne jedinice. Pa {ta preostaje od optu`nice Karle del Ponte? To su zapaqivi govori, odnosno jezik mr`we, kako bi to rekli dobro pla}eni zvani~nici ameri~kih i nema~kih nevladinih organizacija u na{oj zemqi. A da bismo saznali merila kojima se ha{ki tuìlac rukovodi ka8
da inkrimini{e [e{eqeve zapaqive govore, vaqa razmotriti slede}u ispovest pesnika, izdava~a i novinara Zilhada Kqu~anina objavqenu u Qiqanu broj 36, od 22. septembra 1993. godine, pod naslovom: Da, ja prezirem Srbe. Da mi se nije ukazala Alahova milost, ubio bih nekoliko du{mana i skon~ao kao ~ovjek. Moj du{man zove se Srbin. Du{man moga dida zvao se Srbin. Du{man moga oca zvao se Srbin. Du{man moga brata zvao se Srbin. Du{man moga djeteta zva}e se posigurno Srbin. Halal im ne mogu dati. Srbima }u halaliti kada wih nestane 200.000. Kad u smrti budemo jednaki, a zaboraviti im ne}u nikada i prezirati }u ih zauvek. Prezir je sasma prirodan odnos prema Srbima, prezir mora postati osnov muslimanske ~ovje~nosti. Onaj musliman koji ne}e da prezire Srbina zasluùje svaki prezir, kraj citata. Ha{ki tuìlac je optuìo [e{eqa zbog wegovih navodno zapaqivih govora iako oni u pore|ewu sa Kqu~aninovom provalom iskonske mr`we iz tamnog vilajeta deluju jadno i bedno. A kako tuìlac nije ni ukorio, a kamoli optuìo Zilhada Kqu~anina, nije iskqu~eno da je u wegovim re~ima otkrio jezik istinske qubavi i muslimanskog humanizma. Eto tako, dragi prijateqi Ha{ki tribunal blagosiqa Zilhada Kqu~anina, a optuùje i satire na{eg Vojislava [e{eqa. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se prof. âvo{kom, a zamolio bih sve prisutne, ako to ne predstavqa veliki problem, da iskqu~e mobilne telefone, po{to to uàsno dekoncentri{e govornike. Molio bih prof. dr Slavenka Terzi}a, kome je ovo {to se u Crnoj Gori zbivalo te{ko palo da iza|e i da vam se obrati. Prof. dr Slavenko Terzi}: Dame i gospodo, dragi prijateqi, do{ao sam, pre svega, da izrazim svoju solidarnost sa dr Vojislavom [e{eqem. Jedno od poglavqa pete glave izvanredne, nedavno kod nas prevedene kwige Dajane Yonston, Suludi krsta{i, Jugoslavija, NATO i obmane Zapada, glasi Trijumf mr`we. Da stvari u istoriji mogu nekada biti dovedene do golog apsurda i da osvedo~eni teroristi i trgovci narkoticima mogu biti progla{eni za borce za qudska prava svedo~e re~i ameri~kog senatora Yo Libermana objavqenog u Va{ington postu, 20. aprila 1990. godine, a one glase: Sjediwene Ameri~ke Dràve i OVK zastupaju iste qudske vrednosti i principe. Bitka za OVK jeste bitka za qudska prava i ameri~ke vrednosti, zavr{en citat. Ovo je ogoqena i surova su{tina ameri~ke politike na Balkanu. Ve} tokom osamdesetih godina pro{log veka, tokom ubrzanih priprema za razbijawe srpske dràve, izronilo je i niz stranih predrasuda o Srbima i uop{te prema slovenskom pravoslavnom svetu, naro~ito Rusima. Stare teorije bavarskog istori~ara Jakoba Falmerajera o nepomirqivosti vizantijskog nasle|a sa evropskom civilizacijom i o potrebi, kako kaè Falmerajer, da se Nemci i ceo evropski svet spremaju za, citiram, kona~ni obra~un sa naslednicima Vizantije, kao docnije sli~ne teorije Bewamina Kalaja i Iva Pilara i wihovih sledbenika na na{im prostorima kao {to su Savi} Markovi} [tedimlija, Sekula Drqevi} dobili su svoje savremene pristalice u li~nostima poput Alojzija Moka, Vilija Klasa, Frawe Tu|mana, Ri~arda Holbruka, Milana Ku~ana i mnogih drugih nama
9
poznatih. Iz takvog idejnog nasle|a proistekla je teorija o reci Drini kao tisu}qetwoj granici Istoka i Zapada, o Srbima kao stranom telu na organizmu Evrope i o potrebi da Zapad svim sredstvima ne dozvoli varvarskim Srbima da pre|u reku Drinu. Na toj teoriji nastala je nacisti~ka Nezavisna Dràva Hrvatska koja je odnela skoro milion nevinih Srba u Drugom svetskom ratu. Podse}am na intelektualni rat francuskih filozofa Alena Virken Krauta, Andreja Gliksmana i Bernar Andrej Levija koji su ube|ivali ~itav svet da se Zapad mora braniti od Srba. Wihova parola bila je, isti~e austrijski istori~ar Hans Hofbauer Evropa po~iwe u Sarajevu. Gliksman je, pi{e Hofbauer, pateti~no pevao bojni pokli~ u nedeqniku Ekspres, citiram: Moèmo da pobedimo, s toga moramo da pobedimo, u pitawu je da ili ne za evropsku civilizaciju, zavr{en citat. Trebalo bi na jednom mestu, ja vas pozivam, sakupiti sve te brojne izlive mr`we i netrpeqivosti prema Srbima tokom osamdesetih i devedesetih godina koje su zna~ile ponavqawe mnogo toga {to se ve} ~ulo i napisalo u Prvom i u Drugom svetskom ratu. Crnogorski Kwièvni list bi zauzeo dobar deo te kwige. Su{tina svih ovih dela se krila zapravo u nalaèwu tobo`weg vi{eg civilizacijskog i politi~kog interesa, kao opravdawa za agresiju prema Srbima i wihovim teritorijama. Austrougarska je okupirala Bosnu i Hercegovinu 1878. pravdaju}i to tobo`wom civilizacijskom misijom u ime zapadnog duha i zapadne civilizacije. Sopstveno zaposedawe Bosne i Hercegovine i neskrivene daqe agresivne pretenzije prema staroj vla{oj i staroj Srbiji, Kosovu i Metohiji Austrougarska je pravdala potrebom suzbijawa Velike Srbije i navodne velikosrpske opasnosti. U pomenutoj kwizi Dajana Yonston je vrlo argumentovano i uverqivo osvetlila fenomen o ~emu je prof. âvo{ki govorio inkriminisawe takozvanih ratnih huqa. Jedno od sredstava te inkriminacije jeste i osnivawe Ha{kog tribunala. Podizawe optu`nice u politi~ke svrhe pokazalo se kao sna`no oru`je. Da se neki ~ovek stigmatizuje, a time i udaqi sa doma}e i me|unarodne politi~ke scene dovoqno je samo re}i, citiram optuèn za ratne zlo~ine. Zahvaquju}i jugoslovenskoj krizi devedesetih godina ponovo ujediwena Nema~ka pojavila se iznenada na me|unarodnoj evropskoj sceni kao velika sila. Nema~ka satanizacija Srba i Srbije bila je eho nacisti~ke propagande iz 1941. godine, koja je sa svoje strane bila eho i 1914. godine, kada su Nema~ka i Austrougarska zapo~ele Prvi svetski rat okupacijom Srbije. U oba slu~aja ta mala balkanska zemqa stigmatizovana je kao remetila~ki faktor koji mora da se elimini{e. Ovaj stav je saèt u poznatoj paroli iz 1914. Serbien mus {terbien Srbija mora da umre. Hans Hofbauer u svojoj kwizi Balkanski rat, razarawe Jugoslavije 1991-1999. navodi tvrdwe iz kwige generala Veqka Kadijevi}a Moje vi|ewe raspada, da je jo{ osamdesetih godina pro{loga veka, dakle 20. veka nema~ki vojni izaslanik u Beogradu prosto pucao od mr`we, kaè Hofbauer, prema Srbima, koriste}i izraze srpske sviwe i samo mrtav Srbin je dobar Srbin. Po~etkom jula 1991. godine, [pigl je objavio udarni tekst pod naslovom Tamnica naroda Jugoslavije i teror Srba, ~ime je bio markiran glav10
ni pravac nema~ko-austrijske spoqne politike prema jugoslovenskoj krizi i gra|anskom ratu. Jedan od izgovora koji je sluìo NATO-u i vo|ama zapadnih sila za upotrebu svih sredstava protiv Srba bio je i mit o Memorandumu SANU koji je celom svetu predstavqen kao program stvarawa Republike Srbije putem etni~kog ~i{}ewa, neka vrsta navodnog nacrta agresivnog osvajawa sli~nog Hitlerovom Majn kampfu. Ta manipulacija se pojavila u jednom francuskom uybeniku za vi{e razrede sredwih {kola 1993, u kome stoji slede}i tekst. Citiram: Etni~ko ~i{}ewe, teorija koju su razvili ~lanovi SANU u Beogradu, koja zagovara etni~ku homogenizaciju delova Jugoslavije naseqenih Srbima da se primenom terora proteraju druge populacije kako bi se omogu}ilo definitivno pripajawe tih teritorija Srbiji, zavr{en citat. Ameri~ki predsednik Klinton je na Dan se}awa uporedio Milo{evi}evu vladu sa vladom nacisti~ke Nema~ke. Harvardski profesor Goldhagen se zalagao za osvajawe i okupaciju Srbije upore|uju}i bekstvo kosovskih civila sa genocidom nad Jevrejima, Milo{evi}a sa Hitlerom, a srpski narod sa Hitlerovim dobrovoqnim egzekutorima. Kwiga pod ovim naslovom donela mu je katedru na Harvardu za predmet Genocid nad Jevrejima. Porede}i navodno proterivawe albanskog stanovni{tva sa genocidom nad Jevrejima Goldhagen je zakqu~io: Zbog toga jedini lek jeste isti onaj koji je vaìo za nacisti~ku Nema~ku, Zapad mora da zauzme Srbiju da je denacifikuje i prevaspita. Oti{ao je jo{ i daqe, dakle, srpski narod je oti{ao jo{ daqe, daju}i podr{ku Milo{evi}evoj politici etni~kog ~i{}ewa, isti~e Goldhagen, srpski narod postao je pravno i moralno nekompetentan da vodi svoje sopstvene poslove, zavr{en citat. Zbog toga wihova zemqa mora da se stavi pod tutorstvo NATO, mora da preuzme vlast, citiram: A srpski narod mora da se natera da shvati svoje gre{ke i da se rehabilituje. Sve ostalo, dame i gospodo, vi znate i vidite. Jasno je ko je okupator, a ko je borac za slobodu. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Obave{tewe za sve qude u sali, za sve qude u publici, po okon~awu nau~nog skupa svi }ete dobiti kwigu, ~asopis Srpsku slobodarsku misao u kojoj }ete mo}i da pro~itate mnogo dokumenata, mnogo podnesaka predsednika srpskih radikala Vojislava [e{eqa Ha{kom tribunalu, ali i sve ono {to je govoreno na raznim nau~nim skupovima. Jedan od qudi koji je uvek sa nama, koji je uvek sa onima koji su progoweni, koji je uvek sa dr Vojislavom [e{eqem, koji je uvek na strani pravde i istine je prof. dr Oliver Anti}. Prof. dr Oliver Anti}: Po{tovano predsedni{tvo, uvaèna gospo|o [e{eq, dame i gospodo, moj referat za ovaj nau~ni skup nosi naslov Govor mr`we ili mr`wa govora i podeqen je u tri dela, ali nemojte se unapred pla{iti, ne{to }u i skratiti. Naravno, o ovome se moè govoriti, ako bi mi dopustili mogao bih da govorim i dva, tri sata, ali bi}e previ{e. Me|utim, da po~nem sa ovim prvim delom. Moj referat nosi naziv Govor mr`we ili mr`wa govora.
11
I [ta bi se dogodilo kada bi, na primer neki dràvnici, politi~ari, novinari i uop{te javne li~nosti dali slede}e izjave. Recimo Klaus Kinkel, nema~ki ministar spoqnih poslova: Jevreje treba naterati da kle~e! Ili, Margaret Ta~er biv{i premijer Velike Britanije: Zaustaviti Jevreje. Odmah. Zauvek. Ili, Tomislav Mer~ep, hrvatski politi~ar: ...da se zauvjek rije{imo Jevreja i napravimo ekolo{ki ~istu dràvu, pa doda i slede}e: Na nesre}u, nisam pobio sve Jevreje. Ili, Piter Justinov, glumac, kwièvnik, reìser i ambasador UNICEF-a(!): Jevreji su dvodimenzionalni narod sa ùdwom za prostotom i ideologijom tako bazi~nom da se moè razumeti bez napora... @ivotiwe koriste svoje resurse znatno sre}nije nego ovi naopaki stvorovi, ~ija je pripadnost qudskoj rasi u velikom zaka{wewu. Ili, Goran Ivani{evi}, hrvatski teniski as: Dali su mi da pucam iz automata...Bio je teàk za kontrolu, ali, oh, bio je to lep osje}aj, kada svi meci izlaze napoqe. Mislio sam kako bi bilo lepo imati nekoliko Jevreja koji stoje naspram mene. Ili kada bi nema~ki kancelar Helmut Kol izjavio: Neka se Jevreji podave u sopstvenom smradu. Ili, Yozef Bajden, senator (demokrata) iz Delavera: Jevreji su nepismeni i degenerici, a zatim doda: Jevreji su nepismeni, degenerici, silovateqi, ubice beba, kasapi i agresori. Ili, Dejvid Obij, ameri~ki kongresmen: Jevreji su sviwe. Ili, da ameri~ki dràvni sekretar Yejms Bejker izjavi: Vodi}emo protiv Jevreja rat diplomatski, ekonomski, politi~ki, propagandni i psiholo{ki. Ili, Ri~ard Holbruk, pomo}nik ameri~kog dràvnog sekretara da u vreme mirovnih pregovora izme|u Jevreja i Arapa kaè: Jevreji nisu ideolozi, ve} zlo~ina~ki dupeglavci. Ili, kada bi Holbrukov zamenik, Robert Frajcer, rekao: Pitam se sve vreme da li bi na{a zemqa u postvijetnamskom raspoloèwu, imala dovoqno hrabrosti i snage da zaustavi te pse i tvorove iz balkanskog |ubri{ta. Ili, kada bi rimski papa Jovan Pavle Drugi uputio apel predsedniku SAD: Trebalo bi da bombardujete Jevreje. Ili, kada bi predsednik Narodne skup{tine Francuske rekao. Jevreji su |ubre!. Ili, kada bi predsednik Francuske @ak [irak prekinuo usred govora i to kao doma}in, premijera Gr~ke i izrekao: Jevreji su narod bez zakona i bez vere. To je narod razbojnika i terorista. Ili, kada bi britanski general Majkl Rouz izjavio: NATO je spreman da Jevreje bombardovawem vrati u kameno doba. Ili kada bi turski predsednik u poseti Egiptu rekao: Turski ciq je okruèwe Izraela s juga, odozdo, dok }e posao... sa drugih strana...zavr{iti ostali, posle ovoga vide}emo {ta }e Jevreji mo}i da urade. Ili, kada bi Toni Bler, britanski premijer rekao: Rat protiv Jevreja nije vi{e vojni sukob. To je bitka izme|u Dobra i Zla; izme|u civilizacije i varvarstva. Ili, kada bi ameri~ki forenzi~ari-antropolozi Erik Stover i Gils Perves izjavili: Jevreji su prqave, pijane, smrdqive i ubila~ke ìvotiwe. Ili, kada bi Madlen Olbrajt, kao {ef ameri~ke diplomatije, pred pregovore, na pitawe ko }e biti u delegaciji Izraela, izjavila: Mi ne znamo ko }e, ili {ta }e, tamo da se pojavi, sve uz grohotni smeh prisutnih! Ili kada bi Bernard Ku{ner, {ef civilne misije UN izrekao: Pro{le nedeqe imali smo devetoro ubijenih Jevreja, ove nedeqe osmoro.
12
To je jasni napredak. Ili, kada bi Yejmi [ej, portparol NATO-a izjavio: Jevreje treba spokojno bombardovati, jer }e sve brzo zaboraviti. Posle ovakvih izjava, koje ja ne bih mogao da kvalifikujem kao govor mr`we, jer to nije pravni pojam, niti pravna ustanova, ve} sasvim konkretno kao podstrekavawe na genocid, svako razuman bi o~ekivao krivi~ni progon onih koji su ovakve izjave dali. Verovatno bi tako i bilo. Najmawa posledica bila bi da bi visoki politi~ari morali zauvek da budu ukloweni sa politi~ke scene. Isto bi se dogodilo i da se u navedene izjave umesto Jevreji stave Arapi, Cigani, Englezi, Nemci, ili pak muslimani, pravoslavci, katolici i sl. Tu, me|utim, ima jedan problem. Naime, sve ove izjave su zaista date, to su citati originala, ali umesto re~i Jevreji ili Izrael, re~eno je Srbi i Srbija! I niko ne odgovara, niko se ne poziva na odgovornost, niko ne pomiwe makar jezik mr`we. Svi ovi citati, kao i mnogi drugi, sa konkretnim podacima kada i kojom prilikom su izre~eni, objavqeni su u kwizi Izbrisati srpski virus drugo izdawe, Beograd, 2002, autora Zorana Petrovi}a. Srbi i Jevreji imaju sli~nu zlehudu istoriju, zato su, vaqda, muyahedini, kaù i hrvatski borci, ve} 1992. godine, u Bosni na srpskim ku}ama ispisivali: Zabraweno za Srbe i Jevreje.1) Meni se ~ini da govor mr`we treba prou~iti i ovako: Govor mr`we mora se sastojati iz re~enica mr`we, ove, pak, od re~i mr`we, a re~i mr`we od slova mr`we, odnosno }irili~nih slova, koja oni mrze. Uostalom, }irilica i pravoslavqe nisu u modi, {to je razumqivo, jer ni samo hri{}anstvo nije u trendu. Otuda, ni{ta }irili~no, ni pravoslavno, ni hri{}ansko nije im sveto: wihov Milosrdni an|eo radosno je sejao rakete i kasetne bombe, ~ak i na }irili~ni, odnosno pravoslavni hri{}anski Uskrs, kao nekad, kada su na{i o~evi i majke, krajem Drugog svetskog rata, dodu{e uz obi~ne bombe, slavili najve}i hri{}anski praznik.2) Wihova mr`wa u wihovom govoru je velika, jer, kako je napisao akademik Ditur, mrze se samo nacije ili qudi koji imaju du{u ili karakter.3) Oni koji su se nametnuli kao sudije Srbiji bili su dalekovidiji; wima nije promaklo da su, osu|uju}i ovaj narod, ovu naciju koja je poku{avala da preìvi i to je radila kako je mogla, indirektno nanosili udarce Francuskoj; nadali su se da kod nas ne}e nai}i na dovoqno vrline da bismo se solidarisali sa na{im starim drugovima i wihova ra~unica je, naàlost, bila ta~na. Ovde uvek postoji neki uticaj iz inostranstva ili, ako tako vi{e volite, opredeqewe za odricawem, koje je ponekad najja~e, i, kada je to slu~aj odvla~i nas u delovawe ili pona{awe zbog kojih kasnije zaàlimo po{to se vrlina vrati u na{a srca.4) Zato, ~ekaju}i upravo taj povratak vrline, i dr Vojislav [e{eq, kako bi to rekao Andri},5) sedi u prokletoj avliji, ...prevaren i li{en slobode, usamqen i odvojen od svojih i od prijateqa, doveden u tragi~an procep, a celom svetu na vidiku kao na sramnom stubu, ali sa gordom re{eno{}u u sebi da u tom poloàju istraje i da ostane ono {to je, da ne izgubi svoj ciq ispred o~iju i da ne popusti ni bratu krvniku ni nevernicima koji ga podmuklo varaju, ucewuju, prodaju i preprodaju.
13
Veliki Gete nekada se divio srpskoj epskoj poeziji i upore|ivao je sa Ilijadom i Odisejom. Danas, wegov zemqak, nekakav profesor Kluge, svakako bezna~ajan u odnosu na Getea, ali sa zna~ajnog Univerziteta u Tibingenu, sugeri{e da srpskoj deci treba zabraniti u~ewe srpske nacionalne epske poezije! To nije palo na um saveznicima po kapitulaciji nacisti~ke Nema~ke! Zato je danas mogu}e sve. Vojislav [e{eq robija u Hagu, zbog u su{tini verbalnog delikta, a Dinko [aki}, upravnik koncentracionog logora Jasenovac II, sa slobode poru~uje: @ao mi je {to nismo u~inili sve {to nam se pripisuje, jer da smo to tada u~inili, danas Hrvatska ne bi imala problema, ne bi imao tko pisati izmi{qotine. U takvoj atmosferi mogu}e je i da jedan novinar (Fransis Vijn) prekoreva biv{eg ministra spoqnih poslova Velike Britanije Daglasa Herda koji je obja{wavao da je u Bosni gra|anski rat, re~ima da bi on (Herd) morao da zna da je to bila invazija na suverenu dràvu koju je osmislio i vodio ekspanzionisti~ki i genocidni sused!6) I da ponovo prozovemo Andri}a, jer se predlaè da se i on zabrani, jer, vaqda, kao nekad Sokrat Gr~ku, kvari srpsku omladinu: U mutnom vremenu kad vlast prestane da razaznaje pravog od krivog, tada je mogu}e sve. Kao nekad u vreme inkvizicije, pariskih i moskovskih procesa. Sada, kako bi rekao veliki francuski akademik @an Ditur, kada se ne{to neodre|eno pojavi u re~niku, kao {to ja tu prepoznajem govor mr`we, to zna~i da moral kapitulira. A dezinformacijama se daje zvani~ni izgled tako {to se osniva me|unarodni sud koji se sme{ta u jedan mali, uqudan i pomalo dosadan grad severne Evrope. Naime, ne moè se zamisliti da preki sud ovakvog tipa zaseda u mestima sa toplom klimom, u Re|o di Kalabriji, u Delfima, Monte Karlu, Pamploni. Danas, moral dolazi iz hladnih krajeva. Ni{ta ne vredi kao magle severa, flamanski kanali, vlaga i vetrewa~e Holandije, da bi izgledalo ozbiqno.7) Napisao je ovo veliki Francuz, koji nije hteo da peva u horu konformista, jer je zaista intelektualac. On jednostavno nije mogao da }uti pred ha{kim procesima i upravo zato ih je uporedio sa Pariskim iz 1793. godine i Moskovskim procesima.8) U ha{kim procesima, treba ponoviti ako treba i bezbroj puta,9) najgrubqe su povre|ene osnovne garancije qudskih prava, a to su ujedno i pravni principi koje po{tuju sve civilizovane dràve: 1) nullum crimen, nulla poena sine lege; 2) nulla poena sine proccessu; 3) na~in i postupak osnivawa me|unarodnog suda; 4) pravo okrivqenog da mu sudi nadle`ni, nezavisni i nepristrasni sud koji je zakonom ustanovqen; 5) odgovornost u krivi~nim stvarima, za razliku od gra|anskog prava, moè biti samo subjektivna, nikako objektivna; 6) povratno dejstvo propisa (retroaktivnost) ni u kom slu~aju ne moè pogor{ati poloàj okrivqenog; 7) svaki pritvorenik ima pravo da mu se sudi u razumnom roku; 8) po{tovawe prezumpcije nevinosti; 9) jednakost poloàja tuìla~ke strane, s jedne, i okrivqenog, odnosno odbrane, s druge strane, u odnosu na nepristrasni sud; 10) pravo okrivqenog da odbranu iznese li~no. II Po{to se ha{ki procesi, ipak, sprovode u Evropi, pogledajmo {ta o ovom problemu i implikacijama koje on izaziva govori Evropska konvencija o qudskim pravima i osnovnim slobodama (u daqem tekstu Konvencija).10)
14
Prema ~lanu 3 Konvencije Niko ne sme da bude podvrgnut torturi ili ne~ove~nom postupawu ili poniàvaju}em tretmanu ili kazni. Ovde se, u stvari, {titi fizi~ki i psihi~ki integritet fizi~kog lica. To se, pored ostalog, ogleda u duìni trajawa pre svega krivi~nog postupka prema odre|enom licu, posebno imaju}i u vidu inkriminaciju koja mu se stavqa na teret. Dràti nekog jednu godinu, da ne govorimo o dve, tri ili vi{e godina, da mu se stavqa na teret neka nedovoqno odre|ena inkriminacija, a da ne po~iwe su|ewe, uveren sam da je protivno ~l. 3 Konvencije. To je nehuman i poniàvaju}i, dakle ne~ove~an11) tretman, a prema okolnostima slu~aja, s obzirom da je okrivqeni dobrovoqno oti{ao u Hag, diskriminatorski, ~ak na granici torture, ili preko te granice. Pri tome treba imati u vidu da Rezolucija Saveta Evrope, iz 1965. godine, preporu~uje da se iz zakonodavstva izbaci obavezni pritvor i da se zadrì samo kada je apsolutno neophodan. A da li je apsolutno neophodan u slu~aju dr Vojislava [e{eqa? Odgovor zaista ne zahteva vrhunsko poznavawe prava. Pored toga, duìna trajawa pritvora ne sme biti arbitrarna.12) Vreme pritvora koje se meri godinama ne moè se smatrati razumnim i primerenim rokom pritvora koji podrazumeva Konvencija. Prema praksi suda u Strazburu smatra}e se da je duìna pritvora neprimerena i neposredno protivna ~lanu 5, stav 3 Konvencije u slede}im slu~ajevima: 1) kada istra`ni organi slu~aj vode sporo, odnosno odugovla~e sa postupkom; 2) kada je odugovla~ewe posledica slabe organizovanosti pravosu|a; 3) kada je odugovla~ewe posledica negativnog sukoba nadle`nosti izme|u organa.13) U ~lanu 6 Konvencije govori se o potrebi brzog postupka i dono{ewa presude u razumnom roku. Krivi~ni postupak prema pravilima Evropskog suda za qudska prava po~iwe trenutkom podizawa optu`nice, a okon~ava dono{ewem odluke u posledwoj instanci (po redovnim ili vanrednim pravnim lekovima). Karla del Ponte je podigla optu`nicu protiv dr Vojislava [e{eqa 15. januara 2003. godine! Jedno od pravnih pravila glasi o~igledne stvari se ne dokazuju, u stvari ovo je tzv. prima faciae evidens. ^lan 6, stav 2 Konvencije ure|uje pitawe pretpostavke nevinosti. To jednostavno zna~i da okrivqeni nije duàn da dokazuje svoju nevinost, ve} upravo obrnuto, ta obaveza leì na tuìocu. Koliko li smo samo puta ~uli od najvi{ih funkcionera ove na{e nesre}ne dràve izjavu: Ako je nevin, neka ide u Hag i to dokaè! Ina~e, pretpostavka nevinosti je bezizuzetno pravilo koje vaì u pravima svih civilizovanih naroda. Iz toga se lako moè izvu}i zakqu~ak o potpunoj necivilizovanosti davalaca navedenih izjava. [tavi{e, ta pretpostavka treba da za{titi okrivqenog od predrasuda ne samo suda, ve} i javnosti i ona vaì za sve (za izjave policije, tuìla{tva, suda, medija i dr.) i sve do pravnosna`nog okon~awa postupka. Da li je ova pretpostavka po{tovana u ha{kim procesima i da li je po{tovana u na{oj javnosti (suprotne izjave politi~ara, dràvnih funkcionera, novinara)? Iz pretpostavke nevinosti proizlazi i pravo okrivqenog da se brani i }utawem. S druge strane, tuìla{tvo je du`no da okrivqenom predo~i sve dokaze na kojima zasniva optu`nicu, kako bi optuèni mogao da pripremi odbranu, odnosno da se izjasni o svim elementima optu`nice.
15
U ~lanu 7 Konvencije se ure|uje pravilo nullum crimen, nulla poena sine lege. Niko se ne moè smatrati krivim za delo koje nije bilo predvi|eno kao krivi~no delo prema unutra{wem ili me|unarodnom pravu. U stavu 2 ovog ~lana se predvi|a izuzetak, a to je slu~aj kada je u pitawu delo koje se smatralo krivi~nim delom prema op{tim pravnim na~elima koja priznaju civilizovani narodi. U svakom slu~aju, ovo podrazumeva zabranu retroaktivnosti, a stav 2, budu}i da je izuzetak, podrazumeva restriktivno, najuè tuma~ewe, {to bi zna~ilo da bi neko delo moralo biti nesporno takvo da ga osu|uju imperativni propisi civilizovanog sveta. Da li jedna optu`nica prema op{tim pravnim pravilima koja priznaju civilizovani narodi moè da sadrì formulacije kao {to su ili pribli`no od tog datuma, u dogovoru sa poznatim ili nepoznatim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, zagovarao je politiku ujediwewa svih srpskih zemaqa u homogenu srpsku dràvu. Na kraju, ima ne~eg u optu`nici {to se okrivqenom mo`da i moè staviti na teret, a to je {to je 14. marta 1990. u{ao u koaliciju sa Vukom Dra{kovi}em, tako|e srpskim nacionalistom, i osnovao Srpski pokret obnove.... Citati su doslovno prepisani iz optu`nice, koju je potpisala, naravno, Karla del Ponte. Da li ona spada u pravo civilizovanih naroda? Posebno je zna~ajan ~lan 10 Konvencije, koji glasi: 1. Svako ima pravo na slobodu izraàvawa. Ovo pravo ukqu~uje slobodu posedovawa sopstvenog mi{qewa, primawe i saop{tavawe informacija i ideja bez me{awa javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj ~lan ne spre~ava dràve da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduze}a. 2. Po{to kori{}ewe ovih sloboda povla~i za sobom du`nosti i odgovornosti, ono se moè podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograni~ewima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom dru{tvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi spre~avawa nereda ili kriminala, za{tite zdravqa ili morala, za{tite ugleda ili prava drugih, spre~avawa otkrivawa obave{tewa dobijenih u poverewu, ili radi o~uvawa autoriteta i nepristrasnosti suda. [ta moè da kaè jedan patriota kada je upravo napadnut teritorijalni integritet wegove dràve14) i napadnut wegov narod od strane onih koji su ve} dva puta u istoriji izvr{ili genocid nad wegovim narodom? Da poziva na nejedinstvo? Da poziva na dezerterstvo? Da poziva na predaju? Ili ga je, pak, pravo civilizovanih naroda tada obavezivalo da }uti? Da li to neko smatra da srpski narod ne}e odgovarati samo ako je `rtva zlo~ina, ukqu~uju}i i genocid? U stvari, iskustvo nas je pou~ilo da tada niko nije odgovarao! Ante Paveli} nije umro kao osu|eni ratni zlo~inac, ali Draà Mihailovi} jeste! U Ha{kim procesima optuèni su samo Slobodan Milo{evi}, Radovan Karayi}, Milan Marti}, ~elnici srpskih dràva, ali ne i Frawo Tu|man, Alija Izetbegovi}, ali ni slovena~ki ~elnici koji su prvi otpo~eli sa oruànom secesijom! Istorija se ponavqa, zar ne? Da ne govorim o mnogim drugim sli~nim slu~ajevima. Da li je to pravo i pravda?
16
Zar srpski patriota nema pravo da u vremenima najve}e ugroènosti wegovog naroda, u ratnim vremenima koja nisu prouzrokovali Srbi, poziva na jedinstvo, na borbu protiv neprijateqa? Prof. dr Lazar Markovi} tako|e je osu|en od strane Brozovog reìma, jer je izrekao istinu o hrvatskim zlo~inima nad Srbima u Drugom svetskom ratu, a to ga je na kraju ko{talo ìvota. Sloboda govora i izraàvawa je osnovno demokratsko pravo, u stvari to je uslov svake demokratije i pretpostavka qudskih prava. Za{to je ba{ ovo pravo zagarantovano Amandmanom br. 1 ameri~kog ustava? I sama qudska sloboda je nezamisliva bez slobode govora. Ona podrazumeva i pravo svakog odgovornog ~oveka da u kriznim vremenima pozove na nacionalno jedinstvo i borbu protiv neprijateqa, tim pre kada postoji istorijsko iskustvo o okrutnosti i spremnosti na svaku vrstu zlo~ina prema wegovom narodu. Ciq je, dakle, svih izjava za koje se tereti dr Vojislav [e{eq bio spas sopstvenog naroda, naroda koji je ve} dva puta bio `rtva genocida na tim istim prostorima. Otuda se moè, sa visokim stepenom sigurnosti, tvrditi da su i wegove izjave bile proporcionalne tom ciqu. A ako je izjava proporcionalna ciqu, onda u demokratskom dru{tvu i pravednom pravu, ne moè biti govora o krivi~no-pravnoj i bilo kojoj drugoj odgovornosti. Ovo tim pre {to je re~ o politi~aru, koji nije imao nikakvu vojnu ili drugu zapovednu, odnosno subordiniraju}u vlast. Uostalom, da li ima nekog u ovoj sali ko bi u takvoj situaciji postupio druga~ije? III U jednom radu sam dokazao flagrantno kr{ewe osnovnog na~ela me|unarodnog prava u slu~aju jugoslovenske dràve, srpskih dràva, srpskog naroda, kao i pojedinaca, Srba, koji su bili na politi~kim i vojnim poloàjima, a koje je u~iweno u ha{kim procesima.15) A to osnovno na~elo, koje je ujedno i pretpostavka drugim na~elima jeste princip zabrane svake vrste diskriminacije. Ipak, na ovom mestu podsetio bih na slede}e: U Preambuli Poveqe UN stoji: Mi, narodi Ujediwenih nacija, re{eni da spasemo budu}a pokolewa uàsa rata, koji je dvaput u toku jednog qudskog veka naneo ~ove~anstvu neopisive patwe, i da vaspostavimo veru u osnovna prava ~oveka, u dostojanstvo i vrednost qudske li~nosti, u ravnopravnost qudi i èna i nacija velikih i malih ....16) U Glavi 1 Poveqe (Ciqevi i na~ela), u ~lanu 1, pored ostalog, stoji da su ciqevi Ujediwenih nacija: 3. Da ostvaruju me|unarodnu saradwu re{avawem me|unarodnih problema privredne, dru{tvene, kulturne ili humanitarne prirode, kao i podràvawem i razvijawem po{tovawa qudskih prava i osnovnih sloboda za sve bez obzira na rasu, pol jezik ili veru... U ~lanu 2 Poveqe navedeno je: 1. Organizacija po~iva na na~elu suverene jednakosti svih wenih ~lanova. U Glavi 9 Me|unarodna privredna i socijalna saradwa u ~lanu 55 isti~e se: U ciqu stvarawa uslova stabilnosti i blagostawa, koji su nu`ni za odràvawe mirnih i prijateqskih odnosa me|u nacijama, zasnovanih na po{tovawu na~ela ravnopravnosti i samoopredeqewa naroda, Ujediwene nacije }e pomagati: ... c) sveop{te po{tovawe i uvaàvawe17), odnosno sveop{te i
17
stvarno po{tovawe18) prava ~oveka kao i osnovnih sloboda za sve bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru. U Deklaraciji o principima me|unarodnog prava o prijateqskim odnosima i saradwi dràva19) navodi se da suverena jednakost obuhvata slede}e elemente: 1. sve dràve su pravno jednake; 2. svaka dràva uìva neotu|iva prava svojstvena punom suverenitetu; 3. svaka dràva je du`na da po{tuje li~nost ostalih dràva; 4. teritorijalni integritet i politi~ka nezavisnost svake dràve su nepovredivi; 5. svaka dràva ima pravo da slobodno bira i razvija svoj politi~ki, socijalni, ekonomski i kulturni poredak; 6. svaka dràva je du`na da ispuwava savesno svoje me|unarodne obaveze i ìvi u miru sa ostalim dràvama. Na~elo nediskriminacije i wegova primena u domenu qudskih prava vidqiva je i iz niza drugih propisa.20) Evropska konvencija o qudskim pravima u ~l. 14 utvr|uje: Uìvawe prava i sloboda predvi|enih u ovoj konvenciji obezbe|uje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao {to su pol, rasa, boja koè, jezik, veroispovest, politi~ko ili drugo mi{qewe, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom drugom nacionalnom mawinom, imovno stawe, ro|ewe ili drugi status. S druge strane, Protokol XII iz Konvencije u ~lanu 1 navodi: 1. Svako pravo koje zakon predvi|a ostvariva}e se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, na primer, polu, rasi, boji koè, jeziku, veroispovesti, politi~kom i drugom uverewu, nacionalnom ili dru{tvenom poreklu, povezanosti sa nacionalnom mawinom, imovini, ro|ewu ili drugom statusu. 2. Javne vlasti ne}e ni prema kome vr{iti diskriminaciju po osnovima kao {to su pomenuti u stavu 1. Ina~e, Evropski sud za qudska prava u Strazburu permanentno pro{iruje primenu ovog ~lana, i to u meri da poprima obele`ja autonomnog prava.21) I pored svih ovih propisa i garancija, diskriminacija se i daqe sprovodi, posebno u ha{kim procesima, prema okrivqenim Srbima. Posebno teàk slu~aj diskriminacije je postupak, pa i sama optu`nica, koji je potpisala Karla del Ponte, protiv dr Vojislava [e{eqa. U woj se nalaze slede}e inkriminacije: Na gotovo svakodnevnim mitinzima i tokom predizborne kampawe, pozivao je na jedinstvo Srba i na rat protiv istorijskih neprijateqa; u~estvovao je u regrutovawu, formirawu, finansirawu, snabdevawu, pruàwu podr{ke i rukovo|ewa srpskim dobrovoqcima; drào hu{ka~ke govore u medijima, na javnim nastupima i prilikom svojih poseta dobrovoqa~kim jedinicama i drugim srpskim snagama; zagovarao i podsticao stvarawe Velike Srbije; od 1. avgusta ili pribli`no tog datuma..., deluju}i pojedina~no ili u dogovoru sa poznatim ili nepoznatim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata... Ali, za svaki slu~aj, ukoliko ove optu`be, o~igledno ~iweni~no i pravno neutemeqene, ne pro|u, onda, postoji i alternativna22) optu`ba: zlo~ini navedeni pod ta~kama...optu`nice bili su prirodne i predvidive posledice ostvarewa ciqa ovog udruènog zlo~ina~kog poduhvata, a Vojislav [e{eq je bio svestan da su takvi zlo~ini mogu}i ishod ostvarewa udruènog zlo~ina~kog poduhvata!
18
Dovoqno bi bilo re}i da je optu`nica potpuno neodre|ena i da se iz navedenog ne mogu dokazati tvrdwe, a ~ak i da su nesporne, ne mogu se podvesti ni pod jednu konkretnu krivi~nopravnu normu. To je razlog da se konstrui{e alternativna optu`ba, kod koje, pak, tuìlac pretpostavqa da je okrivqeni bio svestan mogu}eg ishoda! Tu zaista ima subjektivne odgovornosti, ali tuìoca i to za zloupotrebu slu`benog poloàja, odnosno Malicious prosecution. U stvari, okrivqenom se stavqa na teret neka vrsta verbalnog delikta, ukinutog u svim civilizovanim dràvama, a u na{oj zemqi ukinutog u vreme kada je predsednik bio Slobodan Milo{evi}. Jedino za~u|uje {to protiv verbalnog delikta ne protestvuju inostrane vlade i wihove nevladine organizacije, kao {to su to ~inile dok je taj delikt postojao u na{em pravu. ûdi i to da dr Vojislava [e{eqa optuùju za verbalni delikt, a slovena~ki dràvnici, koji su prvi direktno organizovali oruàne napade na nenaoruànu regularnu vojsku, nisu ni pomenuti u Hagu. Nije pomenut ni Tu|man koji je prvi javno, usred Zagreba, pozivao na rat, da bi se dobila nezavisnost Hrvatske. Optuùju [e{eqa {to je organizovao i pruào podr{ku srpskim dobrovoqcima, onima koji su branili srpske porodice i ogwi{ta, a ne pomiwu one koji su u~estvovovali u regrutovawu, formirawu, finansirawu, snabdevawu, pruàwu podr{ke i rukovo|ewa inostranim pla}enicima23) koji su do{li u stranu zemqu da, uz platu, pqa~ku i zlo~ine, ostvaruju ne~ije politi~ke ciqeve! Nije sporno da su na strani Hrvata, ali i muslimana u gra|anskim ratovima na teritoriji biv{e SFRJ u~estvovali strani pla}enici, a neki od wih, dràvqani nekih zapadnih ali i azijskih dràva, su se ~ak hvalili da su neposredno vr{ili zlo~ine nad Srbima (postoje i fotografije i video snimci koje su sami sa~inili), a da pri tome niko od wih nije optuèn pred Tribunalom, niti su ih doma}e dràve krivi~no gonile. To je tako|e dokaz diskriminatornosti ha{kih procesa i licemernosti mnogih dràva koje vr{e konstantan pritisak na srpski narod, bilo da je re~ o Srbiji, Republici Srpskoj ili {ire, a da pri tome same ne preduzimaju ni{ta protiv svojih zlo~inaca, koji sami pruàju dokaze svojih zlo~ina. Uostalom, izjave dr Vojislava [e{eqa se svakako mogu kvalifikovati kao govor qubavi u odnosu na govor visokih svetskih politi~ara (zasigurno uticajnijih, {to bi trebalo da zna~i i odgovornijih od V. [e{eqa), generala, novinara, pa i verskih ~elnika. âk i da je u pitawu krivi~no delo koje postoji u na{em zakonodavstvu, a to je izazivawe nacionalne, rasne i verske mr`we i netrpeqivosti, onda je potreban umi{qaj da bi postojala odgovornost okrivqenog. Me|utim, nesumwivo je da iza svake izjave dr Vojislava [e{eqa ne stoji umi{qajna mr`wa prema drugima, ve} umi{qajna qubav prema svom narodu, ma koje vere bio, i qubav prema svakom rodoqubu ma koje on nacije bio. U ovoj sveop{toj inverziji prava, etike i pravde ha{ki procesi mogu dovesti i do novog precedenta: krivi~na odgovornost za qubav, a neodgovornost za terorizam, genocid, ubijawe, ru{ewe boìjih i qudskih domova, za pravu mr`wu, ali pod uslovom da su `rtve Srbi.
19
Zakqu~ak U stvari, [e{eq je optuèn za politi~ki delikt mi{qewa, koji je podveden pod formu govora mr`we, jer su tuìoci hteli da kaù da je to hu{kawe naroda jednih protiv drugih (kako bi to rekli nema~ki propisi), odnosno izazivawe rasne, verske i sli~ne mr`we i netrpeqivosti, kao {to to odre|uju propisi nekih dràva, izme|u kojih i na{e. Tzv. govor mr`we, pre svega zbog svoje neodre|enosti, nije pravni, ve} politi~ki pojam,24) zato je takva i optu`nica. Jer, neodre|ena optu`nica uvek je zloupotreba prava u politi~ke svrhe i to pravilo, u~i istorija, nema izuzetaka. Tzv. govor mr`we, kao inkriminacija, na pojedina~nom planu vodi u: 1. diskriminaciju; 2. delikt mi{qewa; 3. ne~ove~no postupawe; 4. poniàvaju}i tretman. Dakle, na pojedina~nom planu vodi u konkretnu nepravednost. Na op{tem planu govor mr`we proizvodi slede}e pravne antinomije: 1. nedovoqna odre|enost sadrìne pojma; 2. cenzura ili neocenzura; 3. diskreciona vlast tuìla{tva, {to vodi u voluntarizam i pravnu nesigurnost; 4. predvorje za zlo~in mi{qewa; 5. bri{e granicu izme|u izraàvawa misli i delawa (~iwewa ili ne~iwewa), jer krivi~no delo se i zove delo, a ne krivi~no mi{qewe ili krivi~ni govor, otuda je govor mr`we, u smislu krivi~nog dela, contradictio in ajecto; 6. zabraniti govor, zna~i onemogu}iti borbu mi{qewa demokratskim sredstvima, zna~i zabraniti su~eqavawe argumenata, a to zna~i da }e se takav govor povu}i u ilegalu i time postati jo{ opasniji; 7. zbog voluntarizma u primeni, usled objektivne neodre|enosti pojma, posta}e instrument politi~ke borbe, {to u krajwoj liniji zna~i da onaj ko drì izvr{nu vlast dobija jedno opasno sredstvo za borbu protiv politi~kih protivnika, a to ne ide u prilog izgrawi demokratije, naprotiv. Na op{tem planu, dakle, ovaj pojam vodi u pravnu nesigurnost i totalitarizam.25) Upravo u toj proizvoqnosti tuma~ewa ~iweni~nog stawa i proizvoqnosti podvo|ewa pod pravne norme leì ugroàvawe prava do stepena negirawa i najve}a je opasnost po pravdu, koja se ovde u stvari pretvara u svoju suprotnost, to je summa iwuria. Sankcionisawe odre|enih izjava moè se prihvatiti, ali mora biti precizno normirano, kao {to je to slu~aj kod uvrede, klevete ili pozivawa na pobunu. Istorija se, naravno ponavqa, i zato je jo{ Hesiod, prvi svetski eti~ar, pre skoro 3000 godina, blagovremeno upozorio: Pravdu }e zameniti pesnica. Gradovi }e padati pod grabeòm. I ne}e pobe|ivati ni onaj koji ~uva zakletvu, ni pravi~ni, ni dobri. Uskoro drzniku i zlotvoru po~ast }e se odavati. Gde je sila, tamo }e biti i pravo.26)
20
Zato svako ima du`nost da se suprotstavi nepravdi, a posebna odgovornost leì na pravnicima koji treba da budu sve{tenici u slu`bi pravde. To, naàlost, vi{e nije pravilo, ni kod nas, niti u svetu. Izuzetak je ovaj ~asni skup odgovornih, ~estitih i hrabrih, koji su ustali u odbranu principa, a time i konkretno u odbranu onoga odgovornog, ~estitog i hrabrog ~oveka, Vojislava [e{eqa, koji i pored svih navedenih pravnih garancija, odnosno qudskih prava, suprotno svim konvencijama i deklaracijama, robija u Hagu ve} vi{e od tri godine, a da su|ewe ne otpo~iwe! Ko o ovome }uti, ko ne digne svoj glas protiv mr`we govora, sau~esnik je u te{kim povredama qudskih prava. Ako ne progovori sada, neka sa svojom mr`wom }utawa za}uti zauvek.
Napomene: 1) U navedenoj kwizi Z. Petrovi}a, str. 81. 2) Kada je 2006, danski karikaturista vre|ao Vesnika vere Muhameda digao se ~itav muslimanski svet; kada je vre|an Sveti Sava mawina je u Srbiji osudila blasfemiju. Kada su Evroamerikanci, odn. Ameroevropqani razarali Srbiju, ~ak i na Uskrs, nisu se podigli hri{}ani u protest, osim ne{to gr~kih i ruskih. 3) Ditur, @., Sramota vrline, Beograd, 1999, str. 22. 4) Isto, str. 21. 5) Indikativno je da se i nobelovac Ivo Andri} na{ao na ni{anu raznih rasrbqiva~a, Majkl Sels, ameri~ki profesor religije iz Haverforda. 6) Petrovi}, Z., navedeno delo, str. 23. 7) Petrovi}, Z., navedeno delo, str. 130. 8) Ditur, @., navedeno delo, str. 18-19. 9) Isto. 10) Anti}, O., Pravo na pravdu i pravo nepravde, Pravni ìvot, Beograd, 2001, br. 12., tom IV, str. 685-696 11) Potpisana u Rimu 4. novembra 1950, a stupila na snagu 3. septembra 1953. g., dopuwavana vi{e puta tzv. Protokolima (posledwa dopuna stupila na snagu 1. jula 2003. g.). 12) Ne~ove~an tretman obuhvata takav tretman kojim se jednom licu namerno nanosi te{ka patwa, bilo fizi~ka ili mentalna, koja, po okolnostima slu~aja, moè da se smatra neopravdanom. Commission, Report, Greek case, YB 12, 1962, s. 314. Vid. i presudu ECHR, Ranine, RJD, 1997-VIII, br. 58. Nehuman tretman sastoji se i u uskra}ivawu lekarske pomo}i, nege i sl. Vid. presude: ECHR, Peers, RJD, 2001-III, br. 74; ECHR, Kalashnikov, Application 47095/99, br. 95. 13) Tu je merodavan i ~l. 3 i ~l. 5 i ~l. 6 Konvencije. 14) Vid. presude: ECHR, Toth, Ser. A, no. 224, br. 76 i 77.; ECHR, toegmueller, Ser. A, no. 9, br. 5. 15) Pri ~emu ga Ustav obavezuje na odbranu teritorijalnog integriteta. 16) Anti}, O., Zabrana diskriminacije i zlonamernog optuèwa i ha{ki procesi, Zbornik radova sa Me|unarodnog nau~nog skupa Primena me|unarodnog krivi~nog prava u nacionalnim zakonodavstvima, Tara, 2005, str. 151-162. 17) Sva podvla~ewa u tekstu je izvr{io autor. 18) Engleski tekst. 19) Francuski tekst. 20) Usvojenoj od Generalne skup{tine UN 1971. godine. 21
21) Npr.: ~lan 15 Konvencije o diplomatskim odnosima Nikakva razlika se ne moè praviti izme|u {efova misija na osnovu wihove klase sem u pogledu prvenstva i etikecije; Plovidba me|unarodnim rekama (iz Zavr{nog akta Be~kog kongresa od 9 juna 1815) Sloboda plovidbe odnosi se na ceo plovni tok reke i mora da bude primewena, u pogledu trgovine, bez ikakve diskriminacije na pribre`ne i nepribre`ne zemqe. ^lan 1 Dunavske konvencije od 1948. proklamuje na~elo slobode plovidbe za dràvqane, trgova~ke brodove i robu svih dràva na bazi ravnopravnosti u pogledu lu~kih i plovidbenih taksa, kao i u pogledu uslova trgova~ke plovidbe.; Pravo ne{kodqivog prolaza kroz teritorije vaì za brodove svih dràva ~lan 17 Konvencije o pravu mora (1982) Svi brodovi i vazduhoplovi uìvaju pravo prolaska arhipela{kim plovnim i vazdu{nim putevima, ~lan 53 (29 Konvencije o pravu mora) Uop{te, kada se uspostavi odre|eni reìm prolaza nekim delom mora on se mora primewivati na bazi nediskriminacije u pogledu dràvne pripadnosti broda (zastave broda). 22) V. Jak{i}, A., Evropska konvencija o qudskim pravima, Komentar, Beograd 2006, str. 342. 23) Sam pojam alternativne optu`be je nepoznat u krivi~nom pravu. Optu`nica se, naime, u toku postupka moè, pod zakonom odre|enim uslovima, izmeniti ili pro{iriti, ali se optu`ni akt ne moè postaviti alternativno. Ovo je tim besmislenije {to sud u krivi~nom postupku nije vezan pravnom kvalifikacijom tuìoca i moè osuditi okrivqenog, ako to proiza|e iz ~iwenica i dokaza, za neko drugo delo, a ne za ono za koje je optuèn. Alternativne obaveze postoje u pravu, ali Obligacionom pravu, a to su takve obligacije koje imaju dva ili vi{e predmeta koji se tako duguju da se isplatom jednog, cela obligacija gasi (duae res sunt in obligatione, una est in solutione). Indikativno je da sam tuìlac nije uveren u osnovanost sopstvene optu`nice, te zato poku{ava da, s jedne strane, komplikuje postupak uno{ewem alternativne optu`be, a s druge strane, poku{ava da usmeri Tribunal u èqenom pravcu, po{to je evidentno da je osnovni optu`ni akt neosnovan! Takve radwe tuìoca bi se u na{em pravu kvalifikovale kao zloupotreba slu`benog poloàja, a, u angloameri~kom pravu re~ je o Malicious prosecution ili Action of malicious prosecution, o ~emu }e vi{e biti re~i kasnije. Regrutovawe pla}enika je zabraweno i predstavqa zlo~in prema me|unarodnom pravu. Naime, prema Protokolu I iz 1977, uz @enevske konvencije, odre|eno je da pla}enici nemaju status borca (~l. 46), a 1989, usvojena je Konvencija protiv regrutovawa, kori{}ewa, finansirawa i obu~avawa pla}enika, kojom su pla}enici stavqeni izvan zakona, a wihovo kori{}ewe kvalifikovano je kao zlo~in protiv mira i bezbednosti. 24) Tzv. Hate speech ne postoji kao pravni pojam u Blacks Law Dictionary, najkompletnijem re~niku pravnih pojmova angloameri~kog prava, ali ima ga na internetu (WIKIPEDIA) i tu otpo~iwe re~ima da je to sporan izraz! Ina~e, na internetu postoji zbirka velikog broja primera govora mr`we Examples of hate speech, http://www.whatreallyhappened. com/palestinians.html. 25) U stvari, dovoqno je re}i u totalitarizam, jer on podrazumeva pravnu nesigurnost, zloupotrebu prava i u krajwoj liniji u tiranski reìm. 26) Hesiod, Dela i dani, vid. Huseinov-Irlic, navedeno delo, str. 14.
Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo, sada }e vam se obratiti, dodu{e ne sa ove govornice, ve} odavde iz radnog predsedni{tva, razmi{qao sam kako da ga najavim, onda najboqe da kaèm na{ Brana Crn~evi}.
22
Brana Crn~evi}: Gospo|o [e{eq, dame, gospodo, uzeo sam ovu privilegiju, jer sam malo bolestan, ali ne toliko da ne do|em na ovaj skup i ne toliko da se ne oduìm onome koji ovakav skup zasluùje vi{e od drugih qudi, jer je jedini tamo i oti{ao sa nekim razlozima. Izviwavam se, zna~i, {to govorim sede}i, ali ja bih vam se i da leìm obratio iz tog poloàja. Mislio sam, dakle, da }e Ha{ki tribunal spustiti zavesu, objaviti da je proma{io ciq, posle smrti Slobodana Milo{evi}a, jer je velika politi~ka pozori{na predstava prakti~no zavr{ena smr}u junaka te predstave oko koga je trebalo napraviti celu pri~u. Gospodin Anti} govori o alternativnoj krivici {to je ve} mnogo, ali ovde imate ve} poku{aj alternacije u sudu li~nosti kojih vi{e nema. Budu}i da se pravno ne moè zavr{iti slu~aj bez onih koji su bili najve}i krivci, kao {to je Slobodan, ili bez najva`nijeg svedoka koji se u pokajawu ubio, ako ga nisu ubili zbog toga da se ne pokaje, gospodina Babi}a, mislilo se da tu negde postoji kraj i da srpske muke, ~ak i muke srpske Vlade prestaju, me|utim, nije tako. Umesto da se obrate Ha{kom tribunalu i kaù gospodo, mi ih hvatamo, a oni vam umiru, od sada ih hvatajte sami, beogradski poslu{nici, koji su razumeli da je Ha{ki tribunal poluga za vladavinu Srbijom i drugim narodima koji se ne}e pokoriti globalisti~kom poretku u svetu jednostavno to i danas drè na prvom mestu u svojoj spoqnopoliti~koj varijanti. Slu{ate te izjave svaki dan, vidite da je Ha{ki tribunal ne{to bez ~ega se ne moè i gledate ove male zapadne instruktore koji dolaze redovno dobro obu~eni, redovno sa nao~arima, redovno sa dobro vezanom debelom kravatom, kako ponavqaju uporno istu re~enicu. Bez obzira na smrt Slobodana Milo{evi}a, bez obzira na odlazak Crne Gore, bez obzira na sve Ha{ki tribunal mora nastaviti svoju svetu delatnost. Zbog ~ega? Zbog toga {to je to jedini na~in da se jedan narod koga ho}e da dresiraju privikne na sudbinu koja mu je odre|ena mnogo ranije. Ne znam da li vi gledate, ja sam TV manijak, ja gledam svaku televiziju, me|u wima i hrvatsku, pre tri dana ili tri ve~eri video sam Martina [pegeqa, zloglasnog nabavqa~a oru`ja za Republiku Hrvatsku, ministra Bojkovca, na petnaestoj obqetnici priprema za oslobo|ewe Hrvatske i ~uo svakojaka priznawa koja nigde nisu uvr{tena. [pegeq, na primer kaè da se ve} 1985. znalo da }e Hrvatska u}i u rat za otcepqewe i da je on li~no nabavqao oru`je preko svojih zapadnih prijateqa. I pored onog famoznog snimka daleko je od optu`nice. A gospodin Mesi} je u svom bezobrazluku oti{ao najdaqe. On je jednostavno povodom te obqetnice izjavio da mu je krivo {to Hrvatska nije prva optuìla Srbe za genocid, jer je dokazano da su u Hrvatskoj ubijani qudi samo zato {to su Hrvati. Prisetite se davne 1941, pa i ovih godina bilo je obrnuto: Srbe su ubijali zato {to su Srbi. Voja [e{eq sigurno spada u qude koji takvu istoriju niti je mogao da primi, niti da prihvati, niti da predaje, niti da ìvi pod tim uslovima i zato je on tamo gde se sada nalazi. On je ~ovek koji ima verbalnu mo} da nekoga pomeri s mesta, da mu ono, {to se kaè, pomeri stra`wicu sa stolice, da nekoga iznervira, da nekome kaè neku od istina, ali zar je to razlog za zatvarawe i razlog za progla{ewe za ratnog zlo~inca. To {to je par puta bio u uniformi dràve u kojoj je bio jedan od politi~kih rukovodilaca i rodo23
qub, je li to dokaz da je zlo~inac i da je nekog ubio. Svi znamo istinu, ne samo ovi u ovoj sali, ne samo qudi kojima se sad obra}am, nego svaki normalan ~ovek u Srbiji zna {ta nam se doga|a, jedino je pitawe imaju li snage, smelosti i voqe da to priznaju sebi. âk i oni koji to kao papagaji govore na televiziji koja nam nije sklona, na B92 ili nekoj drugoj, znaju da govore koje{ta, ali uporno govore koje{ta, jer se koje{tarije pla}aju, a iskrenost ka`wava. I zbog toga je Vojislavu [e{equ preimenovana optu`nica iz onog famoznog za zlo~ina~ki udruèni poduhvat, jer je i Hag sad sramota da utvr|uju zlo~ina~ki poduhvat u kome glavnog zlo~inca nema, nema gospodina Milo{evi}a koga ovde stalno opisuju kao osnovno zlo, kao ratnog po~initeqa i ratnog pokreta~a ratnih neprilika, iako svi znaju da je rat uvezen spoqa, iako svi znaju da je sve {to je zlo uvezeno spoqa i da je nai{lo ovde na plodno tle me|u qudima koji sebi i svojima ne misle dobro. Ali ono {to me ovde u ovom slu~aju kod Voje [e{eqa uznemirava, to je {to mi o Ha{kom tribunalu znamo sve, ali nemamo ni priliku ni mogu}nost da to dokaèmo onoj takozvanoj srpskoj ve}ini, jer radio i televizija, novine, srpski zvani~nici, svi govore o uslovu bez koga se ne moè i svi privikavaju na{u decu da jednoga dana bude prirodno da ve}ina kaè kad tad pa dobro, dajte tog Mladi}a, uhvatite tog Karayi}a, osudite tog [e{eqa da nas jednom ostave na miru. Narod koji to prihvati nije zasluìo da nosi ime naroda i ne moè biti srpski narod. Zbog toga oni u~e Srbe da ne budu Srbi, u~e ih da budu nadnacionalni, rugaju nam se u sopstvenoj dràvi. Pogledajte samo, moram to da kaèm, iako nisam dràvnik pa nemam obavezu da ~ekam odluku Republi~ke komisije u Crnoj Gori i ne obavezuje me da ne kaèm {ta mislim. Devet godina su imali priliku da u~e mladi}e u Crnoj Gori koji danas glasaju, koji danas imaju 18 godina da je Srbija osnovno zlo i da se treba od we odvojiti. I prikupili su, {to bi rekli razbra}a Hrvati, 30, 40 tisu}a takvih momaka, pa su dovukli pone{to iz Amerike, pa su ne{to na{li i u onim krajevima u kojima se nalaze nacionalno zavisni qudi od Albanije i drugih dràva i pobedili, odvajaju se. I mi ne znamo {ta sada da radimo. Ja sam raspame}en {to su oti{li, ne zbog toga {to sam znao da }e oti}i i da je to normalno, nego zaista {to ìvimo u dràvi gde, ja to kaèm na jednoj maloj televiziji, re}i }u i vama, kao sin Crnogorca i Sremice, zna~i neko dete koje je vezano za Crnu Goru moram da kaèm tu stra{nu re~enicu qudi moji, pa trebao bih da se pritajim, trebao bih da }utim, ne bih smeo Srbima da govorim uop{te ko mi je otac, iako je Srbin iz Crne Gore, jer ne vredi ni {to su nam dva posledwa predsednika Srbije i Jugoslavije Crnogorci, pa ne znam {ta treba jo{ ponuditi da budemo zajedno i ne znam za{to su oti{li sem ako ih nisu namerno odveli. Dove{}u to u logi~nu vezu sa boravkom Voje [e{eqa u Hagu. Oni i jesu tamo zbog toga da ne bi mogli o tome ovde govoriti. Wima se ~ini kada jedan od najslobodnijih qudi bude u zatvoru da se ne}e na}i qudi koji su govorili istinu i prevarili su se. Ovaj skup to dokazuje, to dokazuje Srpska radikalna stranka kojoj vredni poslanici i po{tovaoci globalnog poretka mo`da svakojakim smicalicama ne}e dati da pobede na slede}im izborima, ali postoje posle slede}ih izbora slede}i izbori. Zna~i, bilo kad i bilo kako ja mislim da }e ova stranka, uglavnom zahvaquju}i Voji [e{equ, ko24
ji je napravio ovako ~vrstom i monolitnom i zbog toga {to se i danas tako pona{a, kad tad dobiti onih presudnih 0,5 posto glasova vi{e, jer tako preporu~uje Evropska zajednica. Odoh ja daleko od teme, zgodno mi je da sedim pa sam se raspri~ao, ali pozdravi}u vas samo onom najneverovatnijom re~enicom koju sam nedavno ~uo od ha{kih optuènika.Rekao mi je jedan od wih, nema kod wih kao u Srbiji u|e{, iza|e{ i gotovo, nego u|e{ i gotovo. Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo, nekako u posledwih 30, 50, 100 godina, koji god vremenski period da odredite, te{ka su vremena za Srbiju, vunena vremena. Obrati}e vam se jedan od na{ih najistaknutijih pesnika i ne}u preterati ako kaèm jedan od najistaknutijih srpskih rodoquba, Gojko \ogo. Gojko \ogo: Dame i gospodo, vi imate moju qubav, pogotovo gospo|a [e{eq, ali ja }u po~eti sa jednom porukom mr`we. Ako se neprijateq ne preda treba ga uni{titi. Ova qudo`derska poruka, krilatica Maksima Gorkog sluìla je sudijama na boq{evi~kim procesima kao alibi da proliju more krvi po ruskoj zemqi. Me|u `rtvama ve}ina su bili pisci i politi~ari, optuèni za neprijateqsku propagandu ili jezik mr`we, kako se danas naziva nedelo izraàvawa druk~ijeg nepo}udnog mi{qewa. I mi smo do ju~e neprijateqsku propagandu pla}ali stotinama godina robije, a za jezik mr`we tek su po~eli pristizati ra~uni. U me|uvremenu zlokobna krilatica preletela je sa Istoka na Zapad i prometnula se u ratni pokli~ i politi~ko i pravno i moralno na~elo demokratskih imperija. Ono {to ne uspeva da sameqe kolonijalna ma{ina multikompanija uni{tavaju pametne bombe NATO pakta, a miropomazuju misionari nevladinih organizacija. Nove stranice istorije pi{e i overava Ha{ki tribunal. Ovaj pravni surogat je najmoderniji institut za disciplinovawe neposlu{nih naroda. Novi inkvizitorski oltar ispoveda imperijalnu pravdu i ozakowuje pravo sile, pravo vuka na ovcu. Wegovi krsta{i u sudskim togama privode na loma~u one {to ne}e da se priklone novom svetskom poretku. Pri tom dosledno po{tuju obred spaqivawa jeretika, samo ne loè vatru, vi{e vole ispirawe mozga i ritualno isterivawe iz glava vernika i odmetnika nao~igled celog sveta. Tako ova sudska i satanska liturgija zadobija simboli~ni i prakti~ni mitolo{ki i pedago{ki smisao. Deluje magijski i medijski kao sinergija straha i amorala. Za one nepopravqive kad o~i{}ewe ne uspeva, a dokaza krivice nema, ha{ki vidari imaju lekove koji ne le~e kukutu za srce. Na ha{kim ~asovima o~igledne nastave sudije uspostavqaju precedente i paradigme pravne nauke i prakse za ceo budu}i vek. Oni gre{nike hapse i progla{avaju za krivce pre nego {to napi{u optu`nicu. Wima je kriv i duàn ceo narod i oni uistinu hapse cele narode pretvaraju}i wihove dràve u posebne lagere koje podvrgavaju kaznenim sankcijama. Vojne ekspedicije NATO pakta, tajne i javne slu`be kao lovci na qudske glave ubijaju narodne vo|e i tribune ili ih trpaju u svoje tamnice. Kad ne mogu da ih uhvate, ucewuju saplemenike da budu bratoubice. I Srbija je, avaj, vi{e od deceniju takav karantin. Srbi su prema ha{koj hronici Barbare sa Balkana negativni junaci de~ijih filmova, silovateqi i vuko25
dlaci koji u hladnim posteqama i vru}ici sawaju @ene u crnom. Srbija je ogledni logor, negativna paradigma za nepokorni deo sveta. Zaludni su na{i dokazi poslu{nosti i priznawa greha. Zalud isporu~ujemo junetinu i dajemo danak u krvi, zalud no}u zakivamo kov~eg i `rtvujemo najboqe. Zalud molimo da se samoubiju oni {to ne}e da se predaju. Zalud usvajamo naloge |avoqe, a zaboravqamo zapovesti Boìje. Wima je sve malo. Oni znaju da su to dela politi~ke mudrosti, nu`de i nevoqe, a ne izraz qubavi i ~in nemirne savesti. Oni znaju da ih mrzimo i zato }e nas ka`wavati sve dok ne utule i posledwi plami~ak na{eg dostojanstva i samopo{tovawa. Oni nas ka`wavaju kao {to gospodar kiwi slugu sa uverewem da na to ima prirodno pravo. Oni se ose}aju kao na{i pastiri i usre}iteqi, ne razumiju na{u mr`wu i nezahvalnost. Oni celu qudsku zajednicu vide kao odnos gospodara i sluga, belih i crnih, zlih i dobrih. Sva prosvetiteqska i demokratska na~ela i ideali, sve poveqe o qudskim i gra|anskim pravima vrede samo za gospodare sveta. Svet, naàlost, ne opstaje na hri{}anskoj qubavi, nego na ravnoteì straha. I onog {to nam je darovao qubav qudi su razapeli, stoga ni mi nadu i veru u budu}nost ne smemo zasnivati na predaji i samoponièwu. Tako izneveravamo i pretke i potomke odgajamo kao rajetine i sluge sa ropskom sve{}u i podsve{}u, jer dostojan ~ovek moè ~itav ìvot provesti u tamnici a ne biti rob. Nema roba bez ropskog ose}awa, a Srbi nikada nisu bili dobri podanici. Gospodari sveta to znaju, zato im nisu dovoqni nikakvi dokazi pokajawa i priznawa krivice, stvarne ili izmi{qene. Oni traè pro~i{}ewe du{e, dokaze duhovne i mentalne predaje. Ho}e da ih priznamo za spasiteqe i da im se u molbama i molitvama obra}amo jezikom qubavi. Ha{ke sudije i wihovi nalogodavci su pli{ani krsta{i demokratije, demokratije kao ideologije i nove religije. A jezik mr`we ne dopu{ta wihovim misionarima da mirno ispiraju mozak narodu. Oni nas bombarduju, truju, rasta~u dràvu, poniàvaju, ogra|uju bodqikavom ìcom kao crvenoko{ce i gubavce, pa nas potom u~e jeziku tolerancije. I na{i pametari savetuju ako se na nasiqe ne moè uzvratiti silom moèmo milom. Tako se u ropstvu preìvqava, jer dug jezik gotov je konopac, to je pouka srpske istorije. ]utawe je, kaù, boqe. Moè{ mrzeti, ali svoj stav, vlastito mi{qewe nije uputno objavqivati. Ha{ke i na{ke sudije po~ele da ~upaju ra~vaste jezike. Pozdravqam }utawe mojih ro|aka i prijateqa u okru`nom zatvoru, u pe}inama i sojenicama. Wihova }utwa vi{e kazuje i daqe se ~uje nego dobo{i i talambasi wihovih apsanyija. Meni je Bog dao jezik da ne }utim, da jau~em i grdim one koje mrzim, one {to mi uskra}uju pravo da govorim {to mislim, one {to razvaquju temeqe moderne Evrope i ru{e na{u ku}u. Moja je du`nost da prokazujem tirane i razbojnike, jer drugoga zanata i oru`ja nemam. I ovo je slovo moje olovo poruka mr`we i neprijateqska propaganda. Ako svi u}utimo, ako po~nemo mucati i lizati krvavu {apu, bi}e ozakowena nasledna veza izme|u Lubjanke i [eveningena, izme|u tmu{e azijatske i plamena iznad Beograda i Bagdada, izme|u crvenih i plavih ubica, izme|u nenarodne naci i jenki demokratije. Zadirawe u slobodu savesti i slobodu mi{qewa zavr{a26
va spaqivawem qudi. Istorija, sre}om, potvr|uje da Gorki nije u pravu. One {to ne}e da se predaju mogu}e je mu~iti i spaqivati, ali ih nije mogu}e uni{titi. Raspeti je pobedio Pilata i Kajafu. On je, dodu{e, bio Boìji sin, ali i ~ovek je Boìja tvorevina. Kao hri{}anin ne verujem u trijumf zla, samo treba pomo}i dobru da pobedi. Muka i nepravda ne sme pomutiti na{u veru u pobedu dobra. Bog je slobodu dao za ~oveka i niko mu je ne sme oduzimati. Na{a mr`wa je posledica pobune dobra u nama. Zlo~inci ne zavre|uju qubav, mi se zlu ne moèmo odupreti silom, ali moèmo psovkom, to je lekoviti odu{ak, gnev pravednika. Jezik mr`we je, naàlost, jedino oru`je srpskog pokreta otpora, a ni ha{ka ni vra{ka sila novih jaha~a apokalipse nije doveka. Vojislav [e{eq je kao na{ zato~nik oti{ao u Hag da im to kaè u lice. Mi mislimo kao i on, predati se nikada ne}emo, a uni{titi nas ne mogu. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Gojku \ogu i koristim priliku da prenesem poruku sa velike udaqenosti, dakle, ~ovek je daleko od Beograda, nadam se ne tako daleko od Srbije, u Herceg Novom, Rajko Petrov Nogo {aqe pozdrave svim u~esnicima skupa i svima vama. Molio bih jednog od qudi koji je najvi{e pomagao odbranu Slobodana Milo{evi}a, prof. dr Branka Raki}a da vam se obrati. Prof. dr Branko Raki}: Dobar dan, ja vam se danas obra}am kao neko ko je imao tu nesre}nu privilegiju, ali ogromnu ~ast da kao pravni savetnik predsednika Slobodana Milo{evi}a, u~estvuju}i u odbrani svog predsednika i svog naroda istovremeno branim istinu i pravdu od Ha{kog tribunala i wegovih gospodara. Rade}i na odbrani predsednika Milo{evi}a imao sam i tu privilegiju da tokom petnaestak celodnevnih susreta u {eveningenskom zatvoru zajedno sa predsednikom Milo{evi}em i gospodinom Vojislavom [e{eqem radim na pripremi briqantnog svedo~ewa gospodina [e{eqa, svedo~ewa kojim je postupak protiv predsednika Milo{evi}a, pravno posmatrano, bio okon~an, jer je izbezumqeni tuìlac povukao svoju kqu~nu optu`bu, onu o Velikoj Srbiji, koja je bila stub nosa~ cele optu`nice, a Sudsko ve}e nakon tri i po godine navodnog su|ewa priznalo da im nije jasno za{ta se sudi, da su sve vreme imali pogre{nu predstavu o tome, a to zna~i da te tri i po godine su|ewa nemaju nikakvu pravnu vrednost. Sve to iskustvo koje sam stekao pomoglo mi je da neposredno uvidim ono {to sam i ranije znao, kako je moralno niska, a pravno bezvredna ustanova taj Ha{ki tribunal, a tako|e i da shvatim kolika je privilegija pomagati predsedniku Milo{evi}u, a pri tome imati za saveznike istinu i pravdu. A rad na pripremi svedo~ewa Vojislava [e{eqa omogu}io mi je da shvatim o kakvom briqantnom ~oveku se radi i da steknem ~vrsto uverewe u za mene sada nesumwivu ~iwenicu da Ha{ki tribunal Vojislavu [e{equ ne moè ni{ta i da }e on sasvim sigurno iza}i iz ove borbe kao pobednik. Vojislavu [e{equ se u Hagu sudi zbog govora mr`we. Kada sam pozvan da govorim na ovom skupu o toj temi i kada sam po~eo da razmi{qam o tome {ta da kaèm brzo sam shvatio da to nije nimalo lak zadatak, jer ponekad je
27
najteè govoriti o vi{e nego evidentnim stvarima. Suditi nekome na po~etku 21. veka zbog govora to je pojava koja bi trebalo da pripada davnoj i mra~noj pro{losti i tu pravno posmatrano nema mnogo {ta da se kaè sem da se radi o te{kom anahronizmu i izrugivawu pravu. Ali {ok koji kod nas stvara ~iwenica da se nekome danas sudi za govor, to izvrgavawe prava ne treba da zamagli jo{ va`niju ~iwenicu su|ewe Vojislavu [e{equ za govor mr`we je jo{ mnogo vi{e izrugivawe istini, jer ose}awe koje je uvek podsticalo Vojislava [e{eqa da govori i da dela i koje izbija iz wegovih re~i nije mr`wa ni prema kome, pa ni prema pripadnicima drugih naroda, ve} qubav prema svom narodu, rodoqubqe i èqa i spremnost da se taj narod za{titi od fizi~ke ugroènosti kojoj je posledwih decenija bio izloèn. Niti vreme, niti vrsta doga|aja ovde ne dozvoqavaju da u|emo u prikazivawe i raskrinkavawe brojnih neistina koje sadrì optu`nica protiv Vojislava [e{eqa. Ja }u za to kao indikativan da navedem samo jedan primer, onaj iz paragrafa 20 te optu`nice u kome izme|u ostalog pi{e: U novembru 1991. godine, u toku borbi koje su srpske snage vodile da bi zauzele Vukovar, Vojislav [e{eq je obi{ao grad i javno izjavio da nijedan usta{a ne sme da ìv iza|e iz Vukovara podsti~u}i na taj na~in ubijawe Hrvata, kraj navoda. Ovo je samo jedna od brojnih besmislica kakvih je prepuna optu`nica, a iz we se vidi da je tuìlac, da bi Vojislavu [e{equ pripisao ubila~ku mr`wu prema Hrvatima, a ne èqu da za{titi svoj narod, ~itav hrvatski narod poistovetio sa usta{ama. Tako je tuìlac, vu~en svojim progoniteqskim porivom prema srpskim rodoqubima pristao na ovo poistove}ivawe hrvatstva i usta{tva, kao na kolateralnu {tetu prema svojim saveznicima i navodnim {ti}enicima, a mi }emo, {tite}i Vojislava [e{eqa od optu`bi da je podsticao na ubijawe Hrvata, biti u situaciji da {titimo i same Hrvate od tuìo~eve tvrdwe da su svi oni usta{e. Rade}i na odbrani predsednika Milo{evi}a imao sam priliku da se uverim da je upravo Ha{ki tribunal, ukqu~uju}i i Tuìla{tvo, koje je po principu kadija te tuì, kadija ti sudi, wegov sastavni deo, taj koji govori mr`wom i to neskrivenom mr`wom prema srpskom narodu. Neki kod nas tvrde da }e su|ewa pred Tribunalom individualizovati krivicu za navodne zlo~ine i da }e kroz tu individualizaciju srpski narod biti oslobo|en rizika od kolektivne osude i kolektivne stigmatizacije. Ono {to sam ja mogao da vidim u Hagu i da ~ujem tamo upravo govori suprotno. Da je Ha{ki tribunal ustanova kojoj nije stalo do istine, ve} upravo suprotno govori jedan detaq simboli~ne prirode. Naime, kada na internetu u|ete na zvani~an sajt Tribunala na engleskom jeziku, na prvoj strani }ete videti nekoliko slika koje po autorima sajta, dakle, po samom Tribunalu, simbolizuju tu ustanovu. Na jednoj slici se nalazi sudijski kolegijum, na drugoj zgrada Tribunala, na tre}oj sudnica, a jedna slika bi trebalo da simbolizuje zlo~in i wegove `rtve koje bi vaqda Tribunal trebalo da {titi. Ta slika koju su u Tribunalu izabrali kao simbol vlastite funkcije, je ~uvena slika ~oveka-skeleta iza bodqikave ìce iz navodnog srpskog koncentracionog logora za
28
muslimane Trnopoqe. Slika koja je krajem 1992. godine obi{la svet kao svedo~anstvo o srpskim zverstvima uporedivim sa zlo~inima nacista. Me|utim, ta slika je la`, montaà koja je jo{ pre desetak godina raskrinkana, jer brzo je ustanovqeno da je ~ovek-skelet, zapravo u otvorenom sabirnom centru za izbeglice, da se nalazi u dru{tvu svojih sunarodnika normalnog izgleda, a da svoj izgled duguje bolesti iz svog detiwstva, te da taj ~ovek i druge izbeglice nisu bili ogra|eni bodqikavom ìcom, ve} ih je ekipa britanske TV stanice ITN, sa novinarkom manipulatorkom Peni Mar{al na ~elu snimala iz bodqikavom ìcom ogra|enog prostora za ostavqawe alata. Sre}om je jedna ekipa Radio televizije Srbije bila u isto vreme u Trnopoqu i snimila manipulatorski na~in na koji je postupala Peni Mar{al i novinari ITN-a. Po{teni nema~ki novinar i istraìva~ Tomas Dajhman izvr{io je rekonstrukciju doga|aja i poku{ao o tome da obavesti obmanutu svetsku javnost. Jasne i ubedqive dokaze o ovoj manipulaciji izneo je predsednik Milo{evi} u svom odgovoru na tuìla~ku uvodnu re~ o Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a sli~ne dokaze je iznela i odbrana prilikom su|ewa Du{ku Tadi}u. Ipak, iako je jasno da je u pitawu te{ka manipulacija, Tribunal je upravo sliku ~oveka-skeleta izabrao za po~etnu stranu svog sajta. Ali to je i prirodno i normalno la`ni sud je la` uzeo za svoj simbol. A da ovaj besramni sud ne krije u ~iju korist i po ~ijim nalozima ratuje protiv istine i pravde, i da to ne kriju i wegovi jo{ besramniji tvorci i nalogodavci, najboqe potvr|uju slede}i doga|aji. Kada je na konferenciji za {tampu NATO-a od 17. maja 1999. godine, jedan novinar upitao Yejmija [eja, da li i NATO i wegovi postupci potpadaju pod jurisdikciju Tribunala, ovaj je odgovorio da }e Ha{ki sud goniti jugoslovenske dràvqane obrazloìv{i to, izme|u ostalog, i na slede}i na~in: NATO je prijateq Tribunala. NATO je pritvarao optuène zlo~ince u Bosni za Tribunal. Zemqe NATO-a su dale sredstva da se oformi Tribunal. Mi smo me|u najve}im finansijerima, kraj citata. Yefri Najs je bio jo{ eksplicitniji prilikom unakrsnog ispitivawa prof. Ratka Markovi}a 24. januara 2005. godine. Naime, govore}i o Ustavu Srbije iz 1990. godine, on je prof. Markovi}u predo~io kritiku koju je o Ustavu napisao Slobodan Samaryi}, sada{wi savetnik Vojislava Ko{tunice. Na primedbu prof. Markovi}a da Samaryi} kao politikolog nije kvalifikovan da daje pravne komentare, Najs je rekao o Samaryi}u i wegovom tekstu, citat: Ovo svakako nije pisao neko ko je prijateq Tribunala ili bilo kakve zapadne zavere, jer autor opisuje intervenciju NATO-a kao brutalnu, nelegalnu i nelegitimnu intervenciju snaga NATO-a protiv na{e zemqe. Prihvati}ete, s toga, da se radi o Srbinu bez ikakve naklonosti prema silama i snagama koje su uspostavile ovaj Tribunal, kraj citata. To je strana 35.551 transkripta. Dakle, i gazda NATO i sluga Tribunal, odnosno Tuìla{tvo saglasni su u pogledu toga za koga radi Tribunal, a ako se gleda simbol koji je Tribunal izabrao za po~etnu stranu sajta moè se re}i da su saglasni oko toga za koga Tribunal laè. Za one koji su izvr{ili brutalnu, nelegalnu i nelegitimnu intervenciju protiv na{e zemqe, a brutalna, nelegalna i nelegitimna agresija svakako nije akt qubavi, ve} suprotno. Zbog toga ne ~udi {to je rad Tribunala ili wegovog
29
Tuìla{tva prepun upravo govora mr`we i to patolo{ke mr`we prema srpskom narodu. Nave{}u samo nekoliko primera sa su|ewa predsedniku Milo{evi}u. Tokom unakrsnog ispitivawa svedoka odbrane akademika êdomira Popova, 16. decembra 2004. godine, Yefri Najs je govorio, to je na stranama 34.606-8 transkripta, o navodnoj potrebi Srba za kontrolom i dominacijom nad drugima i o srpskom nasilnom reagovawu kada osete da gube kontrolu, a kao primer je naveo da su u vreme pred izbijawe Drugog svetskog rata Srbi osetili da gube kontrolu nad Hrvatima i da je usled toga srpski nacionalizam poprimio nasilne oblike. Po Najsu ispada da su Srbi zbog gubitka kontrole izazvali na ovim prostorima rat i izvr{ili nasiqe nad Hrvatima u tom, dakle, Drugom svetskom ratu. Pa {ta je to nego govor mr`we, patolo{ke i laòvske mr`we prema srpskom narodu. Ovo je samo detaq u ukupnom mewawu slike ~ak i o stradawu Srba u Drugom svetskom ratu za koje smo mislili da niko ne}e imati dovoqno nemorala da ih ospori. A i kada priznaju da je bilo srpskih stradawa u Drugom svetskom ratu u Tribunalu odmah iskrivquju sliku o vezi tada{wih doga|aja sa doga|ajima iz devedesetih godina dvadesetog veka. Tako, iako je {iroko poznato da je nova hrvatska vlast dala puno osnova i povoda Srbima na prostoru Hrvatske i nekada{we NDH da se prisete stradawa svojih najbliìh za vreme Drugog svetskog rata, iako je obnavqawe usta{tva kod Hrvata po prirodi stvari moralo da raskopa rane, koje zbog prekratkog vremena jo{ nisu mogle potpuno da zarastu, i da probudi kod Srba pani~an strah od mogu}eg ponavqawa istorije, ha{ko Tuìla{tvo je imalo dovoqno drskosti i nequdskosti da kroz usta navodnog eksperta Renoa Delabrosa, kao o obliku manipulacije, govori o komemorisawu srpskih `rtava kroz istoriju uz citat nekog sociologa Veronik Naungrap koja govori o verskim ceremonijama ponovnog sahrawivawa mrtvih kao staroj antropolo{koj temi. Tako|e, taj isti vajni stru~wak za medije u Srbiji, koji ina~e ne zna srpski jezik, citira deo govora pisca Dobrice ]osi}a prikazan na televiziji 4. avgusta 1991. godine, odrànog prilikom sahrawivawa usta{kih `rtava ba~enih u jamu Prebilovci i to navodi kao primer manipulisawa javno{}u. Kao da srpske `rtve, srpski mu~enici nemaju pravo da dostojno, po svojim hri{}anskim obi~ajima, budu sahraweni, pa makar se to desilo i sa zaka{wewem od pola veka. I kao da najbliì ro|aci, deca, bra}a i sestre tih poklanih i u jame pobacanih Srba koji su imali dovoqno snage i prisebnosti da stegnu srce i da tokom 50 godina, zarad dobrih me|unacionalnih odnosa, kako su tada verovali, ne pokre}u pitawe vlastitog duga prema svojim najbliìma, duga da ih dostojno sahrane, nemaju pravo da taj dug izvr{e makar onda kada je prousta{ka Tu|manova i Mesi}eva vlast u Hrvatskoj krenula ponovo sa veli~awem i obnavqawem usta{tva i sa progonom i ubijawem Srba po tre}i put u istom veku, samo za{to {to su Srbi. A jedan drugi navodni ekspert ha{kog Tuìla{tva, navodni stru~wak za genocid Tomz Van u unakrsnom ispitivawu je dao sebi za pravo ne samo da na {estinu svede broj usta{kih `rtava, ve} i da u nesre}noj uspomeni Srba na svoje najmilije zverski pobijene u NDH prepoznaje, zapravo da u svojoj iz30
vitoperenoj i mr`wom zamra~enoj imaginaciji konstrui{e nekakav fenomen kolektivnog se}awa, koje predstavqa osnov za nekakav navodni srpski genocid sa kraja 20. veka. Govore}i o Srbiji, onaj Reno Delabros citira nekakav izve{taj izvesne Benedikt [estelmou naslovqen Srbija, crna rupa Balkana, i neke Nikol Dirua naslovqen Srbija, televizijska paranoja, u kome stoji: U toj zemqi, Srbiji, sa 46 posto nepismenih, gotovo svaki drugi stanovnik, jedine informacije koje pokrivaju celu teritoriju i dopiru do sela su informacije dràvne televizije. Dakle, za ha{ko Tuìla{tvo na{a otaybina Srbija je crna rupa, a polovina wenog stanovni{tva je nepismena. Pa da li se o nekome ovako laè i daju se ovakve kvalifikacije iz qubavi ili iz mr`we. O stavu prema Srbima i Srbiji navodnog sudskog eksperta za srpski nacionalizam Odri Badig ovde ne}u da govorim budu}i da se o tom stavu obratio ovde prisutni akademik Kosta âvo{ki u nedavno objavqenoj kwizi Badigova protiv Badigove. Srbi, prema Ha{kom tribunalu i Tuìla{tvu nemaju pravo na pesme, posebno ne na one koje govore o otaybini i istoriji. Za Yefrija Najsa je zlo~ina~ka pesma Ko to kaè, ko to laè Srbija je mala i tu ne pomaè ni ~iwenica da je u vreme kada je pesma nastala i o kome peva Srbija bila saveznik wegove Engleske. Za tuìla~kog svedoka Nika Perija velikosrpska i zlo~ina~ka je pesma Od Vardara pa do Triglava. A Najs je svedoku odbrane Kosti Bulatovi}u, pustio snimak bez tona gde se vidi da ovaj ne{to govori pred spomenikom na Gazimestanu i ozbiqno zamerio {to je na tom snimku izraàvao radost zbog smrti cara Murata okvalifikovav{i to kao izraz ozbiqnog i violentnog nacionalizma. Kao da je Kosta Bulatovi} u svojoj {ezdesetoj godini i 600 godina posle Kosovske bitke saznao da je Murat ubijen pa se obradovao. Po{to je sve izgledalo ~udno i besmisleno, predsednik Milo{evi} je traìo da se pusti snimak sa tonom i ispostavilo se da na snimku Kosta Bulatovi} recituje neku pesmu o Boju na Kosovu. Pitam se, kakve bi osude doìveli Srbi, kakvim bi rasistima i krvolocima bili progla{eni kada bi kojim slu~ajem imali neku pesmu poput francuske himne Marseqeze, ~iji refren glasi, citiram: Na oru`je gra|ani, formirajte va{e bataqone, mar{irajmo, neka prqava krv natopi na{a poqa, zavr{en citat. Naravno, niko od nas ne smatra da je Marseqeza zlo~ina~ka pesma, ve} da je samo umetni~ki odraz jedne te{ke, ali slavne istorije francuskog naroda. Srbi, naàlost, na istoriju i na istinu o toj istoriji nemaju pravo, bar {to se Tribunala i wegovih gospodara ti~e, sem ako se ta istorija ne iskrivi, izvitoperi i prikaè kao zlo~ina~ka. Dakle, upravo je Ha{ki tribunal taj koji koristi govor mr`we, patolo{ko la`qivi govor, patolo{ke mr`we prema Srbiji i Srbima. Zato ne ~udi {to su Srbi i po broju i po rangu zna~ajno dominiraju}a grupacija u ha{kom kazamatu, u kome ona i iskqu~ivo ona ima stopu smrtnosti svojih relativno mladih pripadnika jednako onoj kakva postoji u najteìm ratnim vremenima. Budu}i da sam koristi govor mr`we, otrovan i rasisti~ki govor uperen prema celom jednom narodu, a Boga mi i ubila~ku jednu praksu, Ha{ki tribunal ne moè biti kvalifikovan i podoban da druge optuùje i sudi im za govor mr`we. âk i kada bi se uop{te moglo suditi za govor. A
31
{to se Voje [e{eqa ti~e, wegov govor je govor rodoqubqa, jer Voja je pre i iznad svega rodoqub, kao {to su rodoqubi i ve}ina drugih Srba koji su utamni~eni ili koji su bili utamni~eni u {eveningenskom kazamatu. A govor rodoqubqa je govor qubavi prema svom narodu i govor spremnosti da se tom narodu u nevoqi pomogne, a ne govor mr`we prema drugima. Mo`da izvitoperenim ha{kim mrziteqima, prevashodno srbomrscima, ne treba zameriti zbog toga {to govor rodoqubqa ne mogu da prepoznaju i pravilno kvalifikuju. Ose}awe qubavi im nije svojstveno pa nisu u stawu da ga prepoznaju ni kod drugih. Reaguju na wega jednim od najja~ih qudskih strahova, strahom od nepoznatog. Sa svojim rodoqubqem Voja [e{eq i drugi na{i zato~enici drasti~no su superiorni u odnosu na na{e ha{ke yelate i kao superiorni osu|eni na pobedu. I ta pobeda nije daleko. Ona mo`da sada izgleda kao nedosti`no ~udo, ali i ~udo je {to postoji takva monstruozna ustanova kakav je Ha{ki tribunal. A wegov poraz i nestanak bi}e samo vra}awe stvari u normalu. Hvala. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se prof. Raki}u, re~ ima mr Aleksandar Gaji}, asistent na katedri Me|unarodno javno pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu, a neka se pripremi Milovan Drecun. Mr Aleksandar Gaji}: Po{tovano predsedni{tvo, po{tovana gospo|o [e{eq, dame i gospodo, jako je te{ko govoriti posle Koste âvo{kog, Olivera Anti}a i drugih u~esnika ovog skupa, ali }u poku{ati ovde da ukaèm na neke stvari koje su vezane za govor mr`we, a pre toga }u da pozdravim i samo odràvawe ovoga skupa. Protagonisti raznih nevladinih organizacija, Nata{a Kandi} i ostali, redovno pomiwu govor mr`we. Pri tome, sami se sluè tim govorom, upravo govorom mr`we, a sami opet sa svoje strane ne defini{u {ta taj govor uop{te zna~i. Pa da vidimo {ta zna~i govor mr`we i pri tome moramo da razlikujemo dve stvari. Prvu stvar, govor mr`we onako kako ga koriste danas na na{oj politi~koj sceni. To je govor mr`we u iskrivqenom zna~ewu, to je govor mr`we koji koriste oni koji ho}e da omalovaè svoje protivnike, koji nemaju drugih sredstava da se politi~ki suprotstave svojim politi~kim protivnicima i usled svoje nemo}i druge optuùju za govor mr`we teè}i time da izazovu emocije kod drugih. Da toboè oni nekoga mrze. Pa ne znamo da li istina moè da bude govor mr`we. Da li prave kvalifikacije i prave re~i mogu da budu govor mr`we. Istina nije govor mr`we ma {ta se tom istinom iznosilo. Iznositi da je neko u~inio neki zlo~in ako ga je stvarno u~inio, re}i da je neko izdajnik, ako je stvarno izdajnik, to nije govor mr`we, govor mr`we je ne{to drugo. Ali ono {to oni koriste kao govor mr`we veoma podse}a ili je istovetno onome {to se naziva verbalni delikt. A znamo da je verbalni delikt upisan na tamnim stranicama istorije, kao ne{to {to je donelo mnogo zla. Ono {to se nekada nazivalo verbalnim deliktom, a ono {to dana{wi protagonisti nevladinih organizacija nazivaju govorom mr`we, Vrhovni sud Sjediwenih Ameri~kih Dràva je okvalifikovao na slede}i na~in. Nije govor mr`we sve ono {to se ne~ijim u{ima ne svi|a. Naime, govor mr`we je ne{to sasvim drugo i wime se pozabavila i jedna ozbiqna me|una32
rodna organizacija, naime, Savet Evrope. Komitet ministara Saveta Evrope je u nekoliko navrata definisao govor mr`we, podvode}i pod govor mr`we sve oblike izraàvawa koji raspiruju rasnu mr`wu, ksenofobiju, antisemitizam i sve oblike netolerancije, budu}i da oni potkopavaju demokratsku bezbednost, kulturnu povezanost i pluralizam. Me|utim, komitet ministara, razmatraju}i pitawe govora mr`we je rekao i slede}e nije jo{ sazrelo i nije dobro da se donesu me|unarodni ugovori koji bi obavezivali dràve na sankcionisawe odre|enih stvari koje su vezane za govor mr`we. Komitet ministara Saveta Evrope, gde sede i oni koji su bili osniva~i Ha{kog tribunala kaè slede}e pa ne}emo jo{ da donosimo sveobuhvatnu regulativu. Regulativa izvesna postoji, ali sve treba nazvati svojim imenom. Uvredu treba nazvati uvredom, nije svaka uvreda govor mr`we. Klevetu treba nazvati klevetom. Krivi~no delo je krivi~no delo. Za{to upotrebqavati termin govor mr`we kao osnov neke inkriminacije. Pa se ~ak preporu~uje da za govor mr`we, ~ak i kada se neko delo objektivno moè smatrati govorom mr`we, nije ba{ podesno da se primewuju krivi~ne sankcije i da krivi~ne sankcije za govor mr`we ne treba da budu pravilo, ve} redak izuzetak. U dodatku preporuke kojom se defini{e govor mr`we ukazuje se na ~lan 10 Konvencije za za{titu qudskih prava i osnovnih sloboda. Taj ~lan reguli{e jedno od osnovnih prava i Evropski sud za qudska prava kaè da je upravo to pravo osnov demokratije i da bez slobode, koja je regulisana tim ~lanom nema nikakvog napretka i nema nikakvog razvoja. Bi}u slobodan da pro~itam taj ~lan. On glasi: Svako ima pravo na slobodu izraàvawa, ovo pravo ukqu~uje slobodu mi{qewa i slobodu primawa i preno{ewa informacija i ideja i to bez me{awa javne vlasti i bez obzira na granice. Ostvarivawe ovih sloboda, budu}i da ukqu~uje obaveze i odgovornosti, moè da bude predmet takvih formalnosti uslova, ograni~ewa ili sankcija koji su predvi|eni zakonom i koji su neophodni u demokratskom dru{tvu i to radi za{tite ta~no odre|enih interesa, ne bilo kojih, i to radi interesa nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi spre~avawa nereda i zlo~ina, za{tite zdravqa i morala, ugleda ili prava drugih, spre~avawa {irewa poverqivih informacija ili u interesu o~uvawa autoriteta i nepristrasnosti sudstva. Ovaj ~lan je op{teprihva}en i on predstavqa jedan korak napred u odnosu na zakonodavstvo vanevropskih dràva. On, dakle, kaè sloboda izraàvawa. Sloboda da se primaju informacije i da se prenose informacije. A za {ta se sudi pred Ha{kim tribunalom. Za to {to je neko govorio istinu. Evropski sud za qudska prava je rekao vaqa razlikovati dve stvari, izno{ewe ~iwenica i vrednosne stavove. îwenice mogu da budu predmet razmatrawa, utvr|ivawa da li su istinite ili nisu istinite. A vrednosni stavovi, ako su zasnovani na istinitim ~iwenicama ne mogu da budu predmet ispitivawa. Ako je neko zasnovao svoj vrednosni stav, do{ao do neke ideje na osnovu objektivnih ~iwenica, on ne moè da bude optuèn za povredu ~lana 10 Evropske konvencije, pa ~ak ukoliko je sankcionisan, na primer bio je krivi~no gowen, ili je bio optuèn za uvredu ili za ne{to drugo, ako
33
se obrati Evropskom sudu za qudska prava moè da dobije odgovaraju}u nadoknadu zato {to mu je povre|eno pravo izraàvawa, izraàvawa svog mi{qewa, {irewa svojih ideja. A da vidimo za {ta se optuùje Vojislav [e{eq. Zaprepa{}uju}e, u ta~ki 1 ga optuùju ~ak i za rasizam. Pa da li iko moè da kaè da je Vojislav [e{eq rasista. Pa za{to se optuùje za rasizam. Pa zato {to odgovaraju}a odredba u Statutu pomiwe rasizam, pa je sve pisano po automatizmu. Svako ko je odslu{ao bar jedan govor Vojislava [e{eqa zna da Vojislav [e{eq nije rasista, nije onaj ko mrzi druge nacije. On se zalaè za Veliku Srbiju. Ali kakvu Veliku Srbiju. Da vidimo za kakvu se to Veliku Srbiju zalaè Vojislav [e{eq. Ne za genocidnu Veliku Srbiju. Sa takvom Srbijom se ovde niko ne bi sloìo i niko ne sme da se sloì sa tom Srbijom. On se zalaè za Srbiju u kojoj }e ìveti svi, pripadnici svih veroispovesti, pripadnici svih nacija. Pripadnici svih rasa. Da li zagovarawe takve Velike Srbije moè da se podvede pod govor mr`we. Kamo sre}e da je formirana jedna dràva koja bi obuhvatala danas ovda{wu Srbiju, Republiku Srpsku, Makedoniju. Me|utim, to bi bila jaka dràva na ovom Balkanu i oni kaù da treba spre~iti formirawe jedne takve dràve. Optuùju sve za govor mr`we, a sami koriste govor mr`we. âk i da podvedemo, a ne moèmo da kaèmo da je govor mr`we pravna kategorija. Svaki pravnik, pa i student prve godine prava zna da pravo mora da bude primeweno objektivno i na bazi nediskriminacije. Kada bi kriterijume Ha{kog tribunala primenili na ha{ke istraìteqe, na pojedine ha{ke sudije, na ~lanove pojedinih nevladinih organizacija, pa oni bi davno bili osu|eni za govor mr`we. Tako ne{to je nedopustivo. Nedopustivo je optuìvati nekoga ko govori istinu za govor mr`we. Ja }u na kraju navesti samo jedan slu~aj koji je bio iznet pred Evropski sud za qudska prava. Naime, jedan pojedinac u krivi~nom postupku pred wegovim nacionalnim sudom u [paniji bio je onemogu}en od strane sudije da iznosi odgovaraju}e podatke, odnosno, da brani svoje tvrdwe da je {panska vlada u~estvovala u nekim ubistvima u Baskiji. Evropski sud za qudska prava je to kvalifikovao kao povredu Evropske konvencije, kao povredu prava na odbranu i kao povredu prava na slobodu izraàvawa. A da vidimo, da napravimo malo pore|ewe, {ta radi Ha{ki tribunal. Zabrawuje u nekim slu~ajevima govor o tome {ta su radili drugi i ne osu|uje dela drugih, ve} dela onih koji su spremni i sposobni da se brane. Aleksandar Vu~i}: Ja se zahvaqujem gospodinu Gaji}u, molim Milovana Drecuna, vojno-politi~kog komentatora, publicistu, novinara, da vam se obrati, a molim prof. dr Ivana ûkalovi}a da se pripremi. Milovan Drecun: Dragi prijateqi, nije lako do}i do ove govornice, pogledajte koliko ima prepreka, kako li je tek Srbima koji su la`no optuèni u Ha{kom tribunalu da do|u do pravde. Moram da priznam da su me radikali bacili na muke kada su mi poslali optu`nicu protiv Vojislava [e{eqa. Pripremio sam se da vam pri~am nekih desetak minuta sa jednom naivnom namerom da polemi{em sa Ha{kim tribunalom, odnosno, sa Tuìla34
{tvom, da dokazujem da to {to oni pi{u nije istina. Me|utim, odustao sam od toga, veoma dobro oni znaju {ta je istina, a {ta su laì, jer je fabrika laì upravo u Ha{kom tribunalu. Zato }u vam samo re}i nekoliko svojih razmi{qawa na ovu temu, sa jednom mo`da mesijanskom namerom da ovaj moj kratak govor bude mo`da predskazawe da }e odbrana Vojislava [e{eqa biti tako kratka, briqantna i da }e za kratko vreme uspeti da dokaè istinu, da porazi Ha{ki tribunal i da ono {to je su{tina svih odbrana Srba u Hagu, da nastavi da ìvi kao slobodan Srbin, a danas u Srbiji slobode ima veoma malo. Slu{ao sam pre neki dan na Si-En-En komentar wihovog novinara o onom zlo~ina~kom udruènom projektu ili poduhvatu rasturawa zajedni~ke dràve srpskog naroda koji ìvi u Srbiji i u Crnoj Gori. Rekao je da je to kona~no kraj projekta Velike Srbije. I Ha{ki tribunal tvrdi da je 600 godina unazad bio po~etak projekta stvarawa Velike Srbije. Dakle, Velika Srbija po Ha{kom tribunalu, po Si-En-Enu, po onima koji finansiraju Ha{ki tribunal traje tek nekih {est vekova. Od vidovdanskog boja na{eg Cara Lazara i wegovih Obili}a pa evo do udruènog zlo~ina~kog poduhvata u rasturawu zajedni~ke dràve u kome je u~estvovalo i dvadesetak hiqada onih koji su do{li iz Albanije, sa Kosmeta, iz Makedonije, sa juga centralne Srbije, da sa la`nim li~nim kartama zadaju udarac u samo srce srpskog naroda, a to srce se zove Srbija i Crna Gora. Oni jesu navodno dobili referendum, ubili su dràvnu zajednicu, ali nisu ubili ideju, nisu porazili ideju da Srbi treba da ìve zajedno. E upravo zbog te ideje sudi se i Vojislavu [e{equ i kompletnom rukovodstvu Republike Srpske Krajine, Republike Srpske, koja je, evo vidimo na izdisaju, i tada{we Savezne Republike Jugoslavije. Svakako je najve}e dostignu}e ~ove~anstva zakon, ne to~ak, zakon. A zakon postoji radi pravde. Da li je mogu}e u Ha{kom tribunalu da Srbi koji su iz politi~kih razloga optuèni dokaù istinu i da dobiju pravdu? Imaju}i u vidu dosada{we iskustvo, te{ko. Mi ve~eras èlimo da razgovaramo, odnosno danas, o govoru mr`we. Da, govor mr`we postoji, ali sa one druge strane. Zar nije govor mr`we kad oklevetate jedan narod koji èli da ìvi slobodno, koji brani svoje teritorije od osvaja~a, koji èli da bude jedinstven, {to je savremena tendencija u globalizmu, da je to zalagawe za nekakav velikosrpski projekat. Izgleda da je i Kosmet u sastavu Srbije Velika Srbija. Samo mogu}a nezavisnost Kosmeta i onda pripajawe tog Kosmeta Albaniji nije projekat Velike Albanije. Samo neodustajawe Hrvatske, zvani~no ne odustajawe od onih povjesnih granica nije velikohrvatski projekat. Ali govor mr`we nije najprisutniji u Ha{kom tribunalu. On je u stvari osnova delovawa onih koji stoje iza Ha{kog tribunala, onih koji su ga oformili, osmislili, koji ga finansiraju. Naravno, jedan od vode}ih finansijera je dobro nam poznati Soro{, ôvek koji se, je li tako, intenzivno zalaè za nezavisnost Kosmeta. Stavi}u nao~are, jer sam sino} traìo, poku{avao da na|em zrno istine u onoj optu`nici protiv [e{eqa pa mi se malo vid pokvario, tako da ne vidim sad dobro. Ono {to je su{tina svih politi~kih optu`nica protiv Srba u Ha{kom tribunalu jeste su|ewe ideji Velike Srbije, odnosno, ideji da srpski
35
narod treba da bude jedinstven. Ja u tome, moram da priznam, ne vidim ni{ta lo{e. Naprotiv, mislim da je to ideja koja oplemewuje srpski narod i oplemewuje svaki narod i toj ideji se ne moè suditi. Ali ono {to posebno èlim da kaèm to je da Tribunal ha{ki treba da sakrije i oslobodi svake odgovornosti one koji su gurnuli narode biv{e Jugoslavije u gra|anski rat. Politi~ki karakter Tribunala vidi se i u tome {to nije podignuta nijedna optu`nica protiv pla}enika iz zapadnih zemaqa od kojih su se neki javno hvalili u medijima da su vr{ili zlo~ine nad Srbima, ili protiv dobrovoqaca islamskih zemaqa. Izjave uticajnih svetskih lidera koji su zainteresovani da su|ewe ima odre|eni tok, kao i pisawe pojedinih medija unapred su stvorili sliku o krivici Srba. E sad ono {to je posebno interesantno, jezik koji su ti lideri i mediji upotrebqavali i koji daleko prevazilazi jezik mr`we. I to treba da bude predmet Ha{kog tribunala. Evo nekih primera. Na primer, u tim zapadnim medijima moglo se pro~itati: Srpski Crveni krst u~estvovao je u ratnim zlo~inima ukqu~uju}i ubistva, masovna silovawa i iznu|ivawa. Ili: Eksperimenti nad qudima ponovo se vr{e kao u vreme Tre}eg rajha pod Mengeleom. Srpski doktori inplantirali su pse}e embrione u bosanske ène. Da, to je sve pisalo u tim zapadnim novinama. Mo`da su let kompanije TVA 800 razorili srpski teroristi. Ili: Srbi su bombardovali 1993. godine svetski trgova~ki centar, kako tvrde na{i pouzdani izvori u CIA. Uàsi koje su Hrvati po~inili nad muslimanima su kvalitativno druga~iji od onih koje su po~inili Srbi, rekao Bil Klinton, dobro nam poznat. Slu{ajte {ta je tada{wi papa poru~io Klintonu: Trebalo bi da bombardujete Srbe. Papa, ako se ne varam, èli da do|e u Srbiju, ovaj sada{wi. Naàlost, i na{i prijateqi Francuzi nisu mnogo zaostajali, bar wihovi politi~ki lideri. @ak [irak je svojevremeno rekao: Srbi su narod bez zakona i bez vere. To je narod razbojnika i terorista. A Toni Bler kaè: Rat protiv Srba nije samo vojni~ki sukob, to je bitka izme|u dobra i zla, izme|u civilizacije i varvarstva. Zar to nije jezik mr`we, pozivawe na rat protiv jednog naroda, na uni{tavawe jednog naroda? A Yejmi [ej kaè ovako: Srbe treba spokojno bombardovati, jer }e se sve brzo zaboraviti. Zato smo mi tu da se ne zaboravi, je li tako. Ha{ke optu`nice sve izokre}u naopako. Srpski narod se optuùje za etni~ko ~i{}ewe iako je on najve}a `rtva etni~kog ~i{}ewa i to po tre}i put samo u 20. veku. Nigde u biv{oj Jugoslaviji srpski narod nije zapo~eo rat. On se samo branio kada je bio napadnut i borio se za opstanak. To je istina. A ha{ke optu`nice, ukqu~uju}i optu`nicu protiv Vojislava [e{eqa ga progla{avaju krivim za izazivawe rata, za agresiju i genocid. Ciq tih optu`nica je da branioce svoje dràve i svog naroda proglase zlo~incima, a secesioniste, teroriste i agresore nevinim `rtvama kojima je potrebna za{tita me|unarodnog prava. Dragi prijateqi, istina je ono cve}e koje }e na grobqu laì izni}i za daleka neka pokoqewa. Istina se ne moè ubiti, ona nikada ne umire, kad tad pobe|uje. Aleksandar Vu~i}: Molim prof. dr Ivana ûkalovi}a da uzme re~, neka se pripremi dr Sta{ko Stojkovi}. Jo{ jedanput obave{tavam sve u sali
36
da }ete, po okon~awu nau~nog skupa, svi dobiti na poklon Srpsku slobodarsku misao, kwigu, ~asopis pa vredno je i to da sa~ekate. Hvala jo{ jednom. Izvolite, gospodine ûkalovi}u. Prof. dr Ivan ûkalovi}: Ve} skoro ~etiri godine okupqamo se na ovom mestu da bi pokazali kolika je nepravda svetske pravde, koliko je dvojnih standarda i laì iskori{}eno u doga|ajima u biv{oj Jugoslaviji da bi se satanizovao srpski narod i wegove vo|e. Danas smo ovde da bi obradili delove optu`nice protiv kolege [e{eqa. Pre svega, ono o govoru mr`we i laìma na koje se oslawa Tuìla{tvo. Po instrukcijama kolege Vu~i}a govori}u o delu optu`nice za rat u Bosni i Hercegovini. îwenica je da je do tog rata do{lo manipulacijom i laìma zapadnih zemaqa. Ciq je bio da se iskrivi slika o Srbima i da se na mala vrata uvede neizreciv talas mr`we prema nama, a posle toga svet }e lak{e prihvatiti i bombardovawe i osiroma{eni uranijum i klaster bombe. Ja sam se u radu zadrào na analizi zvani~nih dokumenata, a vi }ete, gospodo, ovde sada biti sudije i odlu~iti da li su to laì ili istine. Mo`da je najboqe u analizi mr`we po}i od re~i Ive Andri}a. Bosna je zemqa mr`we i kao {to }e u neke druge krajeve nau~nici dolaziti da izu~avaju lepru, tako }e u Bosnu dolaziti da bi izu~avali mr`wu. Dakle, Bosna je bila pogodno tle, samo je trebalo dodati dovoqnu koli~inu laì, napraviti plimu mr`we prema Srbima, a onda preduzeti sve {to je potrebno. Koliko je mr`we ispoqio general NATO pakta @ofra kada je izjavio: Vazdu{ne snage NATO-a dobile su nare|ewe da uni{te ìvot u Srbiji, ili Madlen Olbrajt kada je izjavila: Uni{tili smo 80 posto struje u Srbiji, ciq nam je da je celu zavijemo u mrak. Za ovaj govor mr`we niko nije odgovarao iako je o~igledno da se radi o pravom genocidu. Analizira}emo sada zvani~ne dokumente koji su proizveli mr`wu prema Srbima. Prvo, dopunski izve{taj o ratnim zlo~inima u biv{oj Jugoslaviji koji je podnelo ameri~ko dràvno ministarstvo 2. novembra 1992. godine, tom broj tri, strana 82. Jedan svedok, koga su zarobile srpske snage ispri~ao je slede}e o svom zato~eni{tvu. On je video da je najmawe 30 qudi odvedeno u kanalizaciju gde su zaklani, video je doktora koji koqe zdrave mlade osobe, iseca organe, pakuje ih u plasti~ne vre}e, a onda ih stavqa u hladwa~e. To je neposredna optu`ba da su Srbi trgovali organima. Ali bilo koji lekar op{te prakse moè da vidi da je ovo la`. Organi za transplantaciju moraju da se uzmu u maksimalno sterilnoj atmosferi i onog momenta kada se zamrznu oni gube funkciju, moraju da se stave odmah u fiziolo{ki rastvor. Dakle, ~ista la`, ali je ovo bila udarna vest u svim zapadnim medijima. Dokument Ujediwenih nacija, Komisije za qudska prava, 24. avgust 1992. godine, ima jo{ mnogo izve{taja prema kojima su srpski vojnici namerno ubijali bespomo}ne muslimane. Na primer: Grad Biha}, gde nema nikakvih zna~ajnih vojnih ciqeva dnevno se bombarduje, a sami znate da je u Biha}u od vojnih ciqeva najve}i vojni aerodrom i da je tu bila komanda zloglasnog petog korpusa Qatifa Dudakovi}a. Ovo je u stvari bila i namera da se skrene pa`wa na Biha}, pa kada su Srbi opkolili Biha} i krenuli da ga zauzmu
37
do{ao je Yimi Karter i izdejstvovao da srpske trupe ne zauzmu Biha}, a iz Biha}a je zadat udarac u bok Vojsci Republike Srpske Krajine. Sada ne{to o silovawima u Bosni i Hercegovini. Izve{taji sa terena su tako frizirani da se ostavi utisak da je to u stvari bio sam ciq i tehnika i metod rata. Evo vidite {ta pi{e Amnesti interne{nal : Silovawe i seksualno zlostavqawe muslimana u Bosni i Hercegovini vr{i se na organizovan i sistematski na~in. Izgleda da se ovi incidenti uklapaju u {emu vo|ewa rata. Silovawe je deo plana zlostavqawa. Iz opisa samog akta silovawa vide}ete da li je u pitawu istina ili la`. Objavio je Tajm ovaj zvani~ni dokumenat upu}en Savetu bezbednosti pod brojem 8,22/48. Slu{ajte: U maju 1992. godine uhap{eno je 40 muslimanskih èna koje su pripadnici srpskih snaga silovali u Brezovom Poqu. Jedna od `rtava, dvadeset trogodi{wa Mirsada, izjavila je reporteru da joj je srpski vojnik rekao gospo|o, imamo nare|ewe da silujemo devojke, stidim se {to sam Srbin, sve ovo {to se de{ava je ratni zlo~in. Druga `rtva, dvadeset trogodi{wa Hafiza, rekla je da je poku{ala da odvrati svog otmi~ara, ali je on kroz pla~ rekao moram, moram to da uradim. Vrhunac laì izre~en je u Wujork wuz deju, 23. avgusta, a objavio ga je Rot Gutman. Citiram: Dr Milika Krejt Majer, rukovodilac tima ginekologa, koja je pregledala 25 od 40 èna iz Brezovog Poqa zakqu~ila je da je ciq silovawa bio poniàvawe i vre|awe muslimanskih èna. One su silovane jer je to bilo ciq rata i sad na kraju na osnovu ginekolo{kog pregleda stekla sam utisak da je neko izdavao nare|ewa da se devojke siluju. Izve{taj o ratnim strahotama pod nazivom: Spasite ~ove~anstvo, Sarajevo, 3. jun 1992. godine. Citiram: U posledwe vreme imamo informacije da Srbi u logorima uzimaju krv od zarobqenika i prodaju ih na svetskoj berzi. Sve ove laì ne bi bile dovoqne da proizvedu efekat da nije samih Srba i kao {to Murat na samrti daje uputstva Bajazitu ako ho}e{ da porobi{ Srbe oslawaj se samo na wih, oni }e to boqe uraditi od nas. Citiram Wujork wuz dej, 2. septembar 1992. godine. Ovo su re~i gradona~elnika Beograda Bogdana Bogdanovi}a: Ovo je stra{no, to je neverovatno sa stanovi{ta istorije i arhitekture, komentarisao je Bogdan Bogdanovi}, biv{i gradona~elnik Beograda. Lepi gradovi muslimanski su potpuno uni{teni, to je veliki zlo~in protiv civilizacije, sramota za moj narod i za armiju koja to ~ini. Zbog ovih laì niko nije odgovarao, iako su one po nas bile zastra{uju}e pa je svaka kazna prema Srbima prihvatana kao pravedna. Kolega [e{eq je prozreo tu nameru arhitekata laì, zato zbog optu`nice bez osnova ~ami u }elijama Haga i ~eka trenutak da nastavi istinu, ali nije sam. Sa wim su svi srpski radikali, svi vi koje moj kolega Oliver Anti} s pravom zove moralna elita srpskog naroda. A odavde mu svi {aqemo srpski pozdrav: Sre}no ti tamni~ewe, juna~e! Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se prof. ûkalovi}u, pre nego {to kaèm ko je slede}i govornik, zahvalio bih se Vladimiru Vuleti}u, asistentu na Pravnom fakultetu u Beogradu i Ivanu \oki}u, tako|e asistentu na Pravnom fakultetu u Beogradu na katedri Krivi~no pravo, oni su svoje re38
ferate dostavili u pisanoj formi. A sada molim dr Sta{ka Stojkovi}a, eksperta za globalizam da vam se obrati. Dr Sta{ko Stojkovi}: Po{tovano predsedni{tvo, po{tovani prijateqi, kada bi neko, sada, ovde u sali Sava centra pustio film u kome jedan ~ovek hladnokrvno pi{toqem ubija drugog ~oveka, svi prisutni bili bi zgroèni tim ~inom i smatrali bi, da je onaj ko puca iz pi{toqa ubica i zlo~inac, a onaj koji je ubijen nevina `rtva. Ali, ako bi svi prisutni u ovoj sali znali da je ~ovek koji je na filmu ubijen prethodno silovao desetogodi{wu devoj~icu, a zatim je zaklao noèm, odnos prema akterima filma kod svih prisutnih bi bio sasvim druga~iji. Onaj ko je na pomenutom filmu ubijen, za sve ovde prisutne bio bi monstruozni zlo~inac koji dobija zasluènu kaznu, a ubica iz filma vi{e ne bi bio ubica, ve} sprovoditeq pravde. Ovaj misaoni primer pokazuje da doga|aj izvu~en iz konteksta moè da proizvede potpuno pogre{ne zakqu~ke, te da je selektivna istina najve}a la`, ali i najboqe sredstvo za manipulaciju i kreirawe javnog mi{qewa. Upravo je to razlog {to se Ha{ki tribunal, kao jedna od institucija skrivenih vladara SAD i EU za kreirawe javnog mwewa, sluì selektivnom istinom, kao osnovnim mehanizmom za obmawivawe javnosti o doga|ajima na Balkanu u posledwoj deceniji pro{loga veka, i o ulozi SAD i EU u wima. Slede}i staro pravilo da je napad najboqa odbrana, skriveni vladari SAD i EU, koji su li~no odgovorni za planirawe, organizovawe, finansirawe i sprovo|ewe etni~kog ~i{}ewa Srba na prostorima sada{we Hrvatske, Bosne i Kosova u posledwoj deceniji pro{log veka, a ~iji su neposredni izvr{ioci bili hrvatska i bosanska dràva, te OVK, preko svoje tvorevine koja se zove Ha{ki sud, `rtvu genocida i etni~kog ~i{}ewa, srpski narod, optuìli su za vr{ewe zlo~ina genocida i etni~kog ~i{}ewa nesrpskog stanovni{tva na prostoru dana{we Bosne, Hrvatske i Kosova. To su u~inili tako, {to su optuìli celokupno najvi{e rukovodstvo Republike Srbije, na ~elu sa pokojnim predsednikom Slobodanom Milo{evi}em, za ~iwewe zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata genocida i etni~kog ~i{}ewa nesrpskog stanovni{tva na teritoriji sada{we Bosne, Hrvatske i Kosova, a radi realizacije politi~kog plana stvarawa Velike Srbije. I gospodin dr Vojislav [e{eq, iako u vreme balkanskih ratova nije bio na rukovode}im mestima u Republici Srbiji, na{ao se na udaru ha{ke pravde, kao vo|a, u to vreme opozicione SRS, pod optu`bom, da je, kako kaù ha{ki tuìteqi, svojim govorima, komunikacijom, izlagawima, delima ili propustima doprineo pri odlu~ivawu po~inilaca da po~ine zlo~ine genocida i etni~kog ~i{}ewa nesrpskog stanovni{tva. Tako je i dr Vojislav [e{eq postao `rtva najboqeg mehanizma za obmawivawe javnosti, koga sa uspehom primewuje Ha{ki sud, a koji se zove selektivna istina. Tuìteqi Ha{kog tribunala, izvla~e}i izjave Vojislava [e{eqa iz konteksta, te iz vremena kada je izjava data i situacije u kojoj je data, zaokruùju la`nu sliku o Srbima i srpskoj dràvi, a zatim je, tako iskrivqenu, predstavqaju svojoj javnosti.
39
La` je potpuna i zaokruèna. Politi~ki projekat Velike Srbije je predstavqen kao genocidan politi~ki plan stvarawa etni~ki ~iste srpske dràve uz pomo} etni~kog ~i{}ewa nesrpskog stanovni{tva sa prostora Bosne, Hrvatske i Kosova, koji je sprovodila Republika Srbija i weno rukovodstvo na ~elu sa Slobodanom Milo{evi}em, dok je uloga [e{eqa u sprovo|ewu tog plana bila, da zapaqivim govorima mr`we podsti~e i ohrabri srpske ratnike, da ovaj genocidni plan sprovedu. Kao dokaz za svoje optu`be da je Vojislav [e{eq podstrekavao svojim govorima mr`we srpske vojnike da ~ine etni~ko ~i{}ewe nesrpskog civilnog stanovni{tva, a u sklopu plana stvarawa Velike Srbije, ha{ki tuìteqi navode [e{eqeve govore u vojvo|anskom selu Hrtkovci i u Malom Zvorniku. U stereotip o Velikoj Srbiji kao genocidnom politi~kom projektu zaista bi mogao zgodno da se uklopi [e{eqev govor u Hrtkovcima, kada je pozivao pojedine hrvatske porodice iz tog sela da se isele u Hrvatsku, i taj govor bi se mogao definisati kao govor mr`we da je [e{eq ovako govorio pre 1990. godine, kada je politi~ka situacija u Jugoslaviji bila mirna i normalna. Ali, kada se zna da je pomenuti govor u Hrtkovcima [e{eq odrào 6. maja 1992. godine, u vreme kada je hrvatska dràva uveliko vr{ila etni~ko ~i{}ewe Srba u Vukovaru i drugim mestima, i kada je na stotine srpskih prognanika svakoga dana prelazilo Dunav na ~amcima traè}i u Srbiji spas od usta{kog noà, onda se pomenuti [e{eqev govor ni u kom slu~aju ne moè tretirati kao govor mr`we. [e{eq je u pomenutom govoru pozivao da se ona hrvatska doma}instva u Hrtkovcima, ~iji su ~lanovi u~estvovali na strani hrvatske vojske u proterivawu srpskog stanovni{tva sa wihovih ogwi{ta u tada{woj Republici Hrvatskoj, isele iz Srbije i usele u ku}e onih Srba koje su wihovi ro|aci proterali iz Hrvatske uz pomo} hrvatske dràve, a da se proterani Srbi nasele u wihove ku}e. Ovaj govor, odràn u takvoj politi~koj situaciji pre bi se mogao nazvati govorom pravde nego govorom mr`we, a pogotovu ne govorom, koji je planski odràn da bi podsticao srpsku vojsku na vr{ewe etni~kog ~i{}ewa nesrpskog stanovni{tva radi uve}awa srpske dràvne teritorije, jer su se Hrtkovci i tada nalazili, a i sada se nalaze na teritoriji Republike Srbije. Izjava Vojislava [e{eqa, data u Malom Zvorniku da }e ~etnici o~istiti Bosnu od pagana i pokazati im put za istok gde i pripadaju, bila bi zaista govor mr`we da je data pre po~etka ratne i politi~ke krize u Bosni 1991. godine, i da se odnosila na nesrpsko civilno stanovni{tvo koje mirno ìvi na svojim imawima u Bosni, ali [e{eq je ovu re~enicu izgovorio pred svojim pristalicama u trenutku kada u Sarajevu vladaju islamski ekstremisti, koji se otvoreno zalaù i pripremaju za nastavak istrebqivawa Srba u Bosni, zapo~etog za vreme Drugog svetskog rata pod pokroviteqstvom Hitlerove Nema~ke, i kada u Bosnu pristiù muyahedini, veterani yihada iz Azije i arapskog sveta, obu~avaju}i svoje pristalice me|u bo{wa~kim fundamentalistima, za vr{ewe etni~kog ~i{}ewa srpskog stanovni{tva u Bosni i stvarawe islamske, {erijatski ure|ene, etni~ki ~iste Bosne.
40
[e{eqeva izjava da }e o~istiti Bosnu od pagana i pokazati im put na istok, gde i pripadaju upravo se odnosila na ove muyahedine i wihove bo{wa~ke pristalice, islamske fundamentaliste, a ne na civilno stanovni{tvo islamske veroispovesti koje ìvi u Bosni. Da se u Francuskoj usele muyahedini iz Azije i organizuju od francuskih muslimana oruàne formacije, sa ciqem da izvr{e etni~ko ~i{}ewe svih stanovnika Francuske neislamske veroispovesti, da li bi, u takvoj situaciji, izjava opozicionog lidera u Francuskoj, da Francusku treba o~istiti od ovih muyahedina i proterati ih na istok gde i pripadaju, bila tretirana kao govor mr`we koji podsti~e Francuze neislamske veroispovesti da po~ine genocid nad francuskim dràvqanima islamske veroispovesti koji mirno ìve u Francuskoj, a u sklopu prethodno napravqenog dràvnog plana stvarawa etni~ki ~iste Francuske? Naravno da ne bi! Zato i [e{eqevi zapaqivi govori nisu bili rasisti~ki govori mr`we upereni prema drugim narodima, ve} govori pravde, dràni samo sa jednim jedinim ciqem, da se srpski narod ohrabri u odbrani najelementarnijeg qudskog prava, a to je pravo na ìvot, pravo na postojawe. Mehanizam manipulacije kojim se koristi Ha{ki sud, mo`da se najboqe ogleda u ~iwenici da ovaj sud, kao po~etnu premisu u izvo|ewu svih zakqu~aka, uzima stav da je politi~ki projekat Velike Srbije genocidni politi~ki projekat za ~iju realizaciju je neophodno izvr{iti etni~ko ~i{}ewe nesrpskog stanovni{tva na teritoriji Balkana, ne dozvoqavaju}i nikakvu raspravu o tome da li je to ta~no ili ne. Ha{ki sud je ve} unapred doneo svoju presudu da je projekat Velike Srbije genocidni plan, a svi koji se zalaù za wegovo ostvarewe, po definiciji, ratni zlo~inci. To je aksiom, nepobitna istina, i o tome ne moè da se vodi rasprava. O ovakvom nakaznom stavu jednog suda, koji èli da se predstavi nepristrasnim deliocem pravde, govori i najbesmisleniji deo optu`nice protiv [e{eqa, u kome se jasno kaè, citiram: On je (misli se na [e{eqa) propagirao politiku ujediwewa svih srpskih zemaqa u homogenu srpsku dràvu. Ovo je najbesmislenija optu`ba koju jedan sud moè izre}i. Zar je zlo~in ukoliko se jedan politi~ar zalaè za ujediwewe teritorija sa ve}inskim stanovni{tvom jedne nacije u jednu nacionalnu dràvu. Pa sve evropske dràve su upravo tako nastale, ujediwewem teritorija sa ve}inskim stanovni{tvom jedne nacije u jednu nacionalnu dràvu. Ako je to zlo~in, onda su sve dràve u Evropi nastale na zlo~inu, {to je, naravno, potpuna besmislica. Za{to bi svim narodima u Evropi bilo dozvoqeno da formiraju svoje nacionalne dràve ujediwavawem teritorija na kojima pomenute nacije predstavqaju ve}insko stanovni{tvo, a to pravo bilo uskra}eno jedino Srbima, i za{to bi jedino projekat stvarawa homogene srpske dràve ujediwewem teritorija na kojima srpski narod ~ini ve}inu bio tretiran kao genocidni politi~ki projekat, dok istovetni politi~ki projekti svih drugih nacija u Evropi to ne bi bili? To je apsurdno.
41
Dakle, politi~ki plan stvarawa nacionalne srpske dràve je sasvim legitiman politi~ki projekat srpskog naroda koji za svoje ispuwewe ne zahteva vr{ewe nikakvog zlo~ina nad nesrpskim stanovni{tvom, pa je potpuno besmisleno tretirati kao krivi~no delo zalagawe bilo kog pojedinca za realizaciju ovog politi~kog projekta. Jo{ je besmislenije optuìti nekoga da je zapaqivim govorima mr`we podsticao srpske vojnike na ~iwewe etni~kog ~i{}ewa nesrpskog stanovni{tva radi stvarawa Velike Srbije, kada za realizaciju ovog politi~kog projekta srpskog naroda nema potrebe ~initi nikakvo etni~ko ~i{}ewe, niti bilo kakav zlo~in. Pa za{to je onda dr Vojislav [e{eq u Hagu? Koji su pravi razlozi wegovog pritvarawa? Odgovor je jednostavan. [e{eq je u Hagu utamni~en zato {to su isti oni koji su planirali, organizovali i sproveli etni~ko ~i{}ewe Srba na Balkanu, stvorili i Ha{ki tribunal samo sa jednim ciqem, da uz pomo} wegovih presuda sakriju od sopstvene javnosti zlo~in koji su po~inili nad Srbima. Ha{ki tribunal, dakle, predstavqa sau~esnika u zlo~inu nad Srbima i wegova uloga u ~iwewu zlo~ina je jo{ ne~asnija i jo{ monstruoznija od uloge onih koji su neposredno po~inili zlo~in genocida i etni~kog ~i{}ewa Srba, jer Ha{ki tribunal svesno u~estvuje u prikrivawu pravih zlo~inaca, na taj na~in, {to `rtve zlo~ina osu|uje i predstavqa kao po~inioce zlo~ina, a prave zlo~ince kao `rtve zlo~ina ili dobre momke koji su `rtve spasili od zlo~inaca. U tom zlo~inu prikrivawa istine i progla{ewa `rtve zlo~ina po~iniocem zlo~ina, pored Ha{kog suda u~estvuju i druge institucije i pojedinci, koji su pla}eni od strane zlo~inaca za obavqawe ovog posla. Radi se dakle o ~itavoj, dobro uigranoj ekipi za prikrivawe istine, koju ~ine, osim Ha{kog suda, i predsednici brojnih nevladinih organizacija, tzv. nezavisni intelektualci, nezavisne novine i televizije. Na~in wihovog delovawa je jednostavan i {ematizovan. Montirane optu`be i presude Ha{kog suda protiv najvi{ih rukovodioca Republike Srbije iz vremena balkanskih ratova, pomenuti predsednici nevladinih organizacija, nezavisni intelektualci i analiti~ari, koriste, da bi preko pomenutih, tzv. nezavisnih medija, stvorili utisak u javnosti, da su srpski narod i srpska dràva u posledwoj deceniji pro{log veka po~inili zlo~in genocida i etni~kog ~i{}ewa nesrpskog stanovni{tva na Balkanu, sa ciqem ta se na takav na~in pro{iri srpska dràvna teritorija i stvori tzv. Velika Srbija. Me|utim, istina je sasvim druga~ija i ja }u je ponovo sasvim jasno saop{titi. Uticajni politi~ki faktori u svetu, koji iz senke, uz pomo} svojih marioneta u liku administracije SAD i EU, vladaju ovim dràvama, smatraju da srpska dràva ne sme biti ve}a od one pre Prvog balkanskog rata, odnosno, od one koja se u vreme Tita, nazivala uòm Srbijom. Da bi ostvarili ovaj politi~ki plan, vladari SAD i EU doneli su odluku da Srbe, kao narod, i biolo{ki svedu u pomenute granice, i to tako {to }e sve Srbe van pomenutih granica etni~ki po~istiti ili metodama psiholo{ko propagandnog rata pretvoriti u nove nacije. Kao neposredne izvr{ioce etni~kog ~i42
{}ewa nad Srbima, vladari SAD i EU upotrebili su hrvatsku i bosansku dràvu i OVK, koje su upravo oni formirali, naoruàli i pruìli im svu mogu}u politi~ku, ekonomsku i vojnu podr{ku u ~iwewu etni~kog ~i{}ewa nad Srbima, a za rasrbqivawe Srba i stvarawe novih nacija na prostoru Balkana, koje }e zatim otcepqivati delove srpskog dràvnog tkiva na kojima su nastawene, vladari SAD i EU upotrebili su pojedince iz srpskog naroda koji ìve na teritoriji Crne Gore i Makedonije. Da bi mogli da upotrebe vojnu silu za sprovo|ewe svog plana etni~kog ~i{}ewa Srba na Balkanu i biolo{kog svo|ewa Srba u granice tzv. uè Srbije iz vremena Josipa Broza, administarcije SAD i EU morale su prethodno pripremiti sopstveno javno mwewe da podrì vojnu i politi~ku akciju SAD i EU protiv Srba, a najboqi na~in za to je bila medijska satanizacija srpskog naroda i dràve, ~iji je ciq bio stvarawe ose}awa mr`we prema srpskom narodu kod sopstvenog stanovni{tva. Zato, ako iko treba da odgovara za govor mr`we, onda za to treba da odgovaraju predstavnici medijsko-propagandne ma{inerije SAD i EU, jer su oni svojim la`nim slikama i la`nim re~ima, svesno i namerno, sejali mr`wu prema Srbima u du{e svoga stanovni{tva, da bi na taj na~in lak{e po~inili zlo~in etni~kog ~i{}ewa prema Srbima. Ulagawe ogromnih sredstava u instistucije i pojedince koji ~ine ma{ineriju za prikrivawe istine, {irewe laì i manipulaciju javnim mwewem, gotovo isto toliko, koliko je i ulagawe u vojnu silu, pokazuje, da se savremeno zlo, u liku globalnog, totalitarnog reìma novog svetskog poretka, oslawa, kao i svi totalitarni i tiranski reìmi u istoriji, na dva stuba zla, a to su sila i la`. To zna~i da je podjednaka opasnost po svaku tiraniju, pa i ovu sada{wu, globalnu, neka druga, ja~a sila, ali i istina. Zato su `rtve tiranskih, totalitarnih reìma, kroz ~itavu istoriju, bili i oni koji su se silom borili protiv we, ali mo`da jo{ vi{e oni koji su se protiv we borili istinom. Istina je ~udno duhovno seme. Iako je vekovima potiskuju i zabrawuju, ona uvek na|e naj~udnije puteve da se pojavi jo{ ja~a i sna`nija nego {to je bila. I dana{wi mo}ni, bogati i zli vladari novog svetskog poretka bi da zabrane istinu, ali ona se, kao u poznatoj pri~i o caru Trojanu i wegovim kozijim u{ima projavquje kroz sviralu koju danas ~ine i ovaj skup u Sava centru, i austrijski kwièvnik Peter Handke, ~iju su predstavu zabranili zbog toga {to govori istinu o Srbima, i rediteq Emir Kusturica, i nobelovac, kwièvnik Harlod Pinter, i takvi intelektualci i humanisti, kao {to je Noam ômski ili Aleksandar Solèwicin i dr Vojislav [e{eq, koji danas, zbog govora istine i pravde, ~ami u Ha{kom kazamatu, pod optu`bom za govor mr`we. Pre dve hiqade godina u Judeji, tada{we zlo u liku mo}nika kraqa Iroda, utamni~ilo je i zatim pogubilo Svetog Jovana Krstiteqa, jer je govorio istinu o izopa~enosti i amoralu mo}nih qudi onoga vremena. Danas, 2000. godine nakon tih doga|aja isto zlo je utamni~ilo dr Vojislava [e{eqa iz istih razloga, jer je govorio istinu razotkrivaju}i nakazno lice vladara novog svetskog poretka.
43
Podatak je frapantan. Nakon dve hiqade godina borbe dobra protiv zla, zlo, la` i sila i daqe vladaju, a dobro, istina i pravda su opet utamni~eni. Pesimisti iz ove ~iwenice mogu izvu}i tragi~an zakqu~ak da je zlo nepobedivo, ali ja, kao ve~iti optimista, zakqu~ujem, da to {to je dobro nakon dve hiqade godina borbe protiv zla ponovo u tamnici, zna~i samo da dobro jo{ uvek postoji, da nije poraèno, da zlo, i pored novca i silne mo}i koju poseduje, ni posle dve hiqade godina neprestane borbe da uni{ti dobro, istinu i pravdu, to jo{ uvek nije uspelo. Jo{ uvek ima pravdoqubivih i istinoqubivih qudi spremnih da za ove vrednosti `rtvuju svoj komfor, slobodu, pa ~ak i ìvot. Sa godinama sve vi{e verujem da se svet temeqi na ravnoteì suprotstavqenih sila, i da ~ove~anstvo opstaje upravo na ravnoteì izme|u sila dobra i zla, a da svaki ~ovek treba sam da odlu~i na koju starnu }e se opredeliti, na stranu dobra ili na stranu zla. Verujem da su svi ovde prisutni, kao i dr Vojislav [e{eq u Hagu, opredeqeni da budu na strani dobra, jer je na toj strani lep{e, a onima sa druge strane, sa strane zla, poru~ujemo sa ovog skupa, da jo{ postojimo, da smo jo{ ìvi, i jo{ orni za borbu. Kao {to re~e na{ poznati pesnik Matija Be}kovi}: ]era}emo se jo{. Na kraju, moram se osvrnuti na ono {to je danas najaktuelnije, a u vezi je sa Ha{kim tribunalom, uz rizik da se ne{to udaqim od teme ovog skupa, a to je hap{ewe Ratka Mladi}a. Sa svih strana kroz medije ~uju se parole predstavnika dana{we marionetske vlasti u Srbiji, da je Srbija talac Ratka Mladi}a, te da, ukoliko ne budemo uhapsili Ratka Mladi}a, mi kao narod nemamo budu}nosti, jer, navodno, jedina budu}nost koju ovaj narod i dràva imaju je put u EU, a od toga nema ni{ta dok se Mladi} ne uhapsi i izru~i Tribunalu. EU, po wima, nema alternativu. Krajwe je vreme da se razbije i ova iluzija kojom marionetska vlada u Srbiji hipnoti{e srpski narod. EU ne predstavqa nikakvu budu}nost za Srbiju, niti za srpski narod, i naravno da evroatlantske integracije imaju svoju alternativu, a to je integracija pravoslavno-slovenskih zemaqa u jedinstvenu konfederalnu dràvu ~iji }e stoèr biti Rusija. Takva dràva je jedina nada i jedina budu}nost za srpski narod, ali i ostale pravoslavne narode Evrope. To bi bila dràva, ~ijih bi 250 miliona stanovnika ili 3 odsto ukupne svetske populacije, ìvelo na teritoriji ~ija je povr{ina 18,5 miliona kvadratnih kilometara ili 13,5 odsto ukupne teritorije zemqe i posedovalo izme|u 15 odsto i 20 odsto ukupnih prirodnih bogatstava zemqe, naro~ito energetskih resursa, nafte i gasa, {to svim stanovnicima ove dràve garantuje mogu}nost nesmetanog biolo{kog i privrednog razvoja. Vojni potencijali ove dràve, koja bi predstavqala nuklearnu supersilu, garantovali bi potpunu bezbednost wenih gra|ana i puni suverenitet i teritorijalni integritet ~itave dràve, ali i svih wenih konfederativnih ~lanica. Na kraju, ogromna ve}ina od 250 miliona stanovnika ove dràve gajila bi identi~ne kulturne i duhovne vrednosti, te bila i etni~ki i jezi~ki bliska, {to bi garantovalo odsustvo bilo kakvih unutra{wih sukoba u woj.
44
Drugim re~ima, u takvoj dràvi bi srpski narod ostvario svoj puni ekonomski, politi~ki i biolo{ki razvoj i sa~uvao svoj nacionalni identitet. Sa druge strane, EU, nakon primawa Turske u weno okriqe, sa wenih 70 miliona stanovnika, i uvoza jo{ 130 miliona stanovnika iz zemaqa tre}eg sveta u narednih 30 godina, koliko ekonomski stru~waci smatraju da je neophodno uvesti radi popune radne snage do 2035. godine, imala bi oko 50 odsto stanovnika sa usvojenim islamskim kulturnim modelom i 50 odsto stanovnika sa ateisti~ko-satanisti~kom duhovno{}u koja je danas prisutna u Zapadnoj Evropi. Takav demografski odnos me|u budu}im stanovnicima Evrope, neminovno }e dovesti do velikog gra|anskog rata izme|u etni~kih grupa sa razli~itim duhovnim vrednostima, radi dominacije jednog ili drugog kulturnog modela u EU. Tome nas u~i primer i prve i druge Jugoslavije, koje su stvorene kao multietni~ke i multikulturalne dràve, a zavr{ile su u krvavim gra|anskim ratovima izme|u razli~itih etni~kih i verskih grupa. EU je prenaseqena stanovni{tvom i weni prirodni resursi su u zna~ajnoj meri ve} iscrpqeni, tako da je ona potpuno energetski zavisna od ruskog i azijskog gasa i nafte, te je vrlo verovatno da }e u bliskoj budu}nosti da se susretne sa energetskom krizom. Na kraju EU, skupa sa SAD i Vatikanom je u~estvovala u etni~kom ~i{}ewu Srba na prostoru Balkana u posledwoj deceniji pro{loga veka, a tako|e i u procesu stvarawa crnogorske fantomske nacije i otcepqewu Crne Gore od Srbije, tako da samo politi~ar li{en zdravog razuma moè wenoj administraciji prepustiti brigu o za{titi srpskih nacionalnih interesa. Zakqu~ak je jasan. Jedina budu}nost za srpski narod, a pre svega za wegovu mlade`, jeste u {to hitnijem konfederativnom prikqu~ewu Srbije Rusiji, kao po~etku novog politi~kog procesa u Evropi, stvarawu velike pravoslavne dràve sa Rusijom na ~elu, u koju bi, nakon Srbije, redom ulazile Belorusija, Ukrajina, Rumunija, Bugarska i Gr~ka, dok prikqu~ewe evroatlantskim integracijama predstavqa katastrofu za na{u zemqu, a ne wenu budu}nost. Zato sloboda generala Mladi}a nije prepreka srpskom narodu na wegovom putu u sre}nu budu}nost, ve} posledwa odbrana srpskog naroda od propasti u koju ga vodi marionetska vlast u Srbiji, a koja se zove EU. Pozivam generala Mladi}a da se ne predaje, jer brane}i svoju slobodu, brani srpski narod od propasti zvane EU. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se dr Sta{ku Stojkovi}u. Re~ ima Miroslav Tohoq, jedan od najistaknutijih i najbliìh saradnika Radovana Karayi}a, nekada{wi ministar za informisawe u Vladi Republike Srpske, istaknuti srpski patriota i veliki prijateq i na{e Srpske radikalne stranke. Miroslav Tohoq: Dame i gospodo, dragi prijateqi, dragi radikali, govoru mr`we posvetio sam 1.200 stranica u jednoj kwizi koja je objavqena u dva toma pre {est godina. Govor mr`we je beskona~na, prakti~no neiscrpna tema pa sam i za ovaj nau~ni skup pripremio jedno pedesetak stranica,
45
ali vam ih ne}u ~itati, jer }u ih na drugi na~in proslediti u javnost i dr Vojislavu [e{equ. Ne}u ~itati zato {to ne volim ~itati, volim da dok govorim gledam qude, pogotovo vas Srbe, u o~i. Naravno, vi kao i ja verujete, znate da }e dr Vojislav [e{eq zadati onaj smrtni udarac ve} izdi{u}em Ha{kom tribunalu, tom monstrumu, toj svetskoj zveri kao {to je sveti ratnik, Sveti \or|e zadao smrtni udarac onoj a`daji. Ja samo imam tri molbe i ovaj trenutak iskoristi}u da ih javno ovde pred vama iznesem. Prva molba je porodici dr Vojislava [e{eqa i gospo|i [e{eq da izdrè bez svoje glave porodice, glave ku}e. To je svakako te{ko, ali oni }e umeti da to u~ine, ume}e zbog Voje. Zatim, imam molbu Srpskoj radikalnoj stranci da bude kao i dosad pametna, disciplinovana, mudra, otmena i svakako srpska i da bude uspe{na sa Srbima kada uskoro do|e na vlast. I tre}a moja molba je molba onom najvi{em, onom vi{wem, onom tvorcu Gospodu Bogu da Voji [e{equ u Hagu podrì i odrì zdravqe i zdravu pamet, jer, rekao sam, on }e zadati onaj smrtni udarac. Vama hvala svima i ìveli. Prof. dr Oliver Anti}: Zahvaqujemo gospodinu Tohoqu. Re~ sada ima dr Dejan \ur|evi} docent Pravnog fakulteta u Beogradu. Dr Dejan \ur|evi}: Zahvaqujem (ru{i ~a{u i fla{u) Prof. dr Oliver Anti}: Neka ga, neka. Dr Dejan \ur|evi}: Po{tovani prijateqi, uvaène koleginice i kolege, dame i gospodo... Prof. dr Oliver Anti}: Ja se nadam da ovim nagove{tava sudbinu Tribunala. Dr Dejan \ur|evi}: Govor mr`we nije pravni ve} politi~ki pojam i {tavi{e, to je politi~ki pojam koji nema jasno i odre|eno zna~ewe. Po{to nije pravni ve} politi~ki pojam on ne moè posluìti kao osnov za krivi~no gowewe. U prilog tome moèmo navesti jednu preporuku komiteta ministara Saveta Evrope od 30. oktobra 1997. godine. Ovaj akt nosi naziv Preporuka Komiteta ministara dràvama ~lanicama o govoru mr`we. U toj preporuci, koju je jedan moj prethodnik ve} pomenuo, ja }u podsetiti kako je definisan govor mr`we to je svaki oblik izraàvawa koji raspiruje rasnu mr`wu, ksenofobiju, antisemitizam i druge oblike netolerancije budu}i da to potkopava demokratsku bezbednost, kulturnu povezanost i pluralizam. Iako ova preporuka teì ka tome da se govor mr`we ograni~i i suzbije, ona ne insistira na tome da govor mr`we bude krivi~no pravno inkriminisan. Preporuka ne teì ka tome da govor mr`we bude progla{en zasebnim krivi~nim delom. Tvorci ove preporuke svesni su ~iwenice da se govor mr`we nalazi u jednom poqu nacionalne napetosti izme|u krivi~nog sankcionisawa, i jednog drugog prava koje je zajem~eno Evropskom konvencijom o qudskim pravima, to je pravo na slobodu izraàvawa. Tvorci ove preporuke su bili svesni ~iwenice da uvo|ewe krivi~nih sankcija predstavqa opasan atak i ograni~ewe slobode.
46
Ja bih jo{ jedanput podsetio na taj ~lan 10 Evropske konvencije o qudskim pravima koji kaè da svako ima pravo na slobodu izraàvawa i da ovo pravo ukqu~uje slobodu sopstvenog mi{qewa, primawa i saop{tavawa informacija i ideja bez me{awa javnih vlasti i bez obzira na granice. Na prvi pogled kategorija govora mr`we bi se mogla smatrati kao podesno sredstvo za spre~avawe netolerancije i za izazivawe i raspaqivawe mr`we izme|u pripadnika razli~itih socijalnih kategorija. Me|utim, treba podsetiti na to da krivi~no pravo poznaje jedno krivi~no delo koje upravo ima isti pravnopoliti~ki ciq kojim se spre~ava izazivawe mr`we i raspaqivawe netolerancije izme|u razli~itih naroda, vera i drugih socijalnih kategorija. Re~ je o krivi~nom delu izazivawa rasnih, verskih mr`wi, razdora i netrpeqivosti. Kada ve} postoji ovakvo krivi~no delo u krivi~nom zakonodavstvu postavqa se pitawe ~emu onda govor mr`we. U pitawu je jedna suvi{na kategorija koja ne moè da ima svoje pravno opravdawe. Govor mr`we je kategorija koju su u na{u javnost doneli predstavnici nevladinih organizacija sa veoma jasnim politi~kim ciqevima. Naime, govor mr`we se koristi kao jedna sintagma da bi se diskreditovali i omalovaìli politi~ki protivnici. Na{a politi~ka scena je najboqi dokaz za to. Kada predstavnici nevladinih organizacija ~uju neki politi~ki stav ili stav svojih politi~kih neistomi{qenika, sa kojim se ne slaù, oni }e taj stav apriorno identifikovati kao govor mr`we. Vrlo ~esto su predstavnici Srpske radikalne stranke kritikovali argumentovano politiku svojih politi~kih protivnika, vrlo ~esto su predstavnici Srpske radikalne stranke podnosili krivi~ne prijave koje su bile utemeqene debelim papirima. Sve je to kvalifikovano kao govor mr`we, kao raspirivawe netolerancije izme|u onih koji dele razli~ita politi~ka mi{qewa i opredeqewa. S druge strane, predstavnici nevladinih organizacija }e ~esto posezati za izjavama koje se prema preporuci Komiteta ministara Saveta Evrope iz 1997. godine nedvosmisleno mogu podvesti pod govor mr`we. Zagovaraju}i lustraciju, apriorno se diskrimini{e jedna politi~ka opcija. Neki samozvani eksperti, bez ikakvog kredibiliteta svakodnevno nas uveravaju kako je rast rejtinga neke politi~ke stranke jednak nacionalnoj katastrofi. Unapred se osu|uje svaka koalicija ili poku{aj saradwe sa odre|enom politi~kom opcijom. Predstavnici, simpatizeri i ~lanovi neke politi~ke stranke se bez ikakvog povoda, ~ak i kada ~ine ve}inu u jednom dru{tvu, ìgo{u kao gra|ani drugog reda i nazivaju se najpogrdnijim imenima, samo zato {to su ~lanovi ili simpatizeri neke politi~ke opcije. Sve su to flagrantni primeri govora mr`we. U politi~koj praksi govor mr`we predstavqa jedan podesan pojam da se onaj koji poseduje monopol nad medijima, koji poseduje neku politi~ku mo}, iako ona nije zasnovana na podr{ci bira~kog tela, to zloupotrebqava da bi nametnuo svoju politi~ku opciju i diskreditovao politi~ku opciju svog protivnika. U pravnoj sferi operisawe kategorijom govora mr`we posebno je opasno, jer kada se protiv nekog podigne optu`nica zbog govora mr`we, to onda nije ni{ta drugo nego su|ewe za verbalni delikt.
47
Ha{ki tuìteqi su ustalili praksu da podiù optu`nice koje nemaju ni zrno vaqanog pravnog osnova. Nemo}ni da protiv na{eg predsednika dr Vojislava [e{eqa napi{u iole osnovanu optu`nicu, ha{ki tuìteqi poku{avaju da ga utamni~e tako {to pribegavaju vanpravnim i neodre|enim kategorijama kao {to je kategorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata ili kategorija govora mr`we. U samoj optu`nici oni ne}e na izri~it na~in pomenuti da ga optuùju zbog govora mr`we, ali kada se optu`nica pro~ita prvi put, odmah u o~i upada da je cela konstrukcija zasnovana na neodre|enim i na vanpravnim kategorijama. Ovo posebno dolazi do izraàja u paragrafu 5 optu`nice, koji }u sada citirati. Ha{ki tuìteqi kaù ovako: Vojislav [e{eq snosi individualnu krivi~nu odgovornost za zlo~ine koji se navode u ~lanu 3 i 5 Statuta Me|unarodnog suda i koji su opisani u ovoj optu`nici koje je on naredio, podsticao, po~inio ili ~ije je planirawe, pripremu ili izvr{ewe na drugi na~in pomagao ili podràvao. Sada tuìteqi poku{avaju da uvedu fikciju krivi~nog prava u optu`nici. Tuìteq kaè ovako Kada u ovoj re~enici koristi re~ po~initi, tuìlac nema nameru da sugeri{e da je optuèni fizi~ki po~inio sve zlo~ine za koje se tereti kao li~no odgovoran. Re~ po~initi u ovoj optu`nici ukqu~uje u~estvovawe Vojislava [e{eqa u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Kada u ovoj optu`nici koristi re~ podsticao, optu`ba tereti Vojislava [e{eqa da je svojim izjavama, govorima, radwama doprineo da se kod izvr{ilaca stvori odluka da po~ine navedena krivi~na dela. Ha{ki tuìteqi poku{avaju da govore dr Vojislava [e{eqa koji su, izme|u ostalog, dràni i sa skup{tinskih govornica, kvalifikuju kao podstrekivawe na izvr{ewe krivi~nog dela. Iako u krivi~nopravnom smislu to ne moè biti podstrekivawe, jer ne postoji ni uzro~na veza niti postoji umi{qaj, oni sada pribegavaju uvo|ewu nekih fikcija. Te govore kvalifikuju kao govor mr`we, a onda kaù da }e se u optu`nici govor mr`we smatrati kao podstrekivawe na izvr{ewe nekog krivi~nog dela. Tuìla{tvo zlonamerno iskrivquje ~iwenice, ono {to se u svim demokratskim dràvama smatra slobodom izraàvawa, u optu`nici protiv dr Vojislava [e{eqa kvalifikuje kao govor mr`we. Iako sami priznaju da nije fizi~ki po~inio nijedan zlo~in za koji ga terete, tuìteqi poku{avaju dr Vojislava [e{eqa da poveù sa tim zlo~inima stavqaju}i mu na teret da je javno iznosio svoje politi~ke stavove koji su kod neposrednih izvr{ilaca doprineli da donesu odluku o izvr{ewu krivi~nih dela. Ne postoji u optu`nici nijedan dokaz koji bi ukazivao koliko su govori dr Vojislava [e{eqa doprineli da neki neposredan izvr{ilac krivi~nog dela zaista to krivi~no delo i izvr{i. I na kraju ovog izlagawa ostaje mi da se zapitam, kao pravnik, {ta je to èleo ha{ki tuìlac kada je potpisao ovakvu farsu od optu`nice. Kojim se on ciqevima vodio. Da li je on kao neki pravnik profesionalac èleo da ishoduje legalnu osudu. To sigurno nije èleo. Da li je ciq ove farse od optu`nice bio da na{eg Vojislava [e{eqa drè u pritvoru i da ga osude na najstroù kaznu, koja je zabrawena i u na{em Ustavu i u ustavu mnogih dràva bez su|ewa, kao {to su ve} uspeli da osude neke wegove saborce
48
i sapatnike o kojima je govorio i prof. Kosta âvo{ki. Pla{im se, naàlost, da je ovo drugo prava namera ha{kih tuìlaca. Ali ja se nadam, molim i verujem, kao i svi vi, da se taj plan ne}e ostvariti. Zahvaqujem. Prof. dr Oliver Anti}: Zahvaqujem docentu \ur|evi}u. Ja bih sada zamolio da re~ uzme akademik Veselin \ureti}. Akademik Veselin \ureti}: Dame i gospodo, i svi ovi neki besporeci o poretku nekojem sleduju. Ovo {to nam se danas de{ava davno je isplanirano i pri tome se polazilo od istorijske ~iwenice da smo mi jedna istorijska maglina koja luta ovim prostorima ve} skoro dva vijeka, nedefinisana u nacionalnom smislu kao {to su to definisali drugi evropski narodi, a prvi smo izvr{ili najautenti~niju narodnu revoluciju jo{ 1804. godine. Od tada do danas traje prazni hod na{eg istorijskog lomatawa pa tako, kao istori~ar koji poku{ava da rezonuje na nivou procesa dugog trajawa danas, sa neke od srpskih razvalina, mogao bih nazvati taj period istorijom srpskog nestajawa. Nestajali smo u kompromisima sredine i druge polovine 19. vijeka bez nacionalne ideje vodiqe. Nestajali smo u okviru jugoslovenstva izme|u dva svjetska rata bez nacionalne ideje vodiqe dok su drugi na na{ ra~un, koriste}i tu na{u raspame}enost, ostvarivali svoje ciqeve. U toku Drugog svjetskog rata, pod dvije zastave vodili smo borbu za slobodu, pod jednom zastavom smo doìveli satirawe nacionalnom zastavom, a pod drugom zastavom uz upotrebu Rusije ostvarili smo velikohrvatske planove. Mi, Srbi, posle toga smo upali u period ideolo{kog lomatawa i sve ono {to se izde{avalo posle Drugog svjetskog rata, sve do po~etka devedesetih godina, to je pokazateq na{eg ideologizatorskog, neistorijskog pona{awa. Sve na{e vo|e iz tog perioda su, naàlost, dresirane. Nedavno sam na jednom skupu Pokreta za zajedni~ku dràvu, naravno, ja sam traìo da se zove wego{evska, da bi imeniteq bio srpski, rekao svi ste vi, gospodo u sali, (a sala je bila velika kao ova), na Titovom putu, jer ako ho}emo da se vratimo Srpstvu mi prije svega moramo da napustimo ideolo{ku dresuru i da se vratimo na pozicije istorijske svijesti koja prethodi ovim na{im sumracima dvadesetog vijeka i da stvorimo ne jedan novi dràvni provizorijum nego jednu organski jedinstvenu srpsku dràvu. A onda je usledila kampawa protiv mene. âk se oglasio i crnogorski parlament, pa su se neki obratili preko Soro{eve Slobodne Evrope. Da smo mi, dame i gospodo, devedesetih godina, kada nam je Bog pruìo jo{ jednu {ansu, znali ko smo i {ta smo, ne bismo doìveli ovo {to nam se danas de{ava. Ja sam sau~esnik u ovom takozvanom zlo~inu Vojislava [e{eqa. A u kom smislu. Govorio sam skoro po svim kraji{kim tribinama, po svim tribinama Republike Srpske, ostalih srpskih zemaqa, zajedno sa Karayi}em, zajedno sa Kraji{nikom, sa Babi}em, Jovom Ra{kovi}em, Marti}em, Hayi}em i drugima. Svuda sam govorio i ~inio sam zlo~in time {to sam pozivao bra}o i sestre, ne dozvolite da ponovo budete zate~eni na spavawu i poklani kao {to se to de{avalo tokom Prvog svjetskog rata, tokom Drugog svjetskog rata. To je radio i va{ i moj prijateq Vojislav [e{eq. Nigde on nije pozivao na osvetu. Iako, zapamtite, da nismo zaista du{evan narod, posle svega {to nam se izde{avalo u 20. vijeku imali smo svoje pra49
vo i na osvetu. Svi projekti koji su pravqeni u Drugom svjetskom ratu, a ja tu materiju dobro poznajem i poznajem je na bazi hiqada dokumenata iz razli~itih svjetskih arhiva, bili su sra~unati na to da se onemogu}i srpska osveta zbog genocida koji je po~iwen tokom Drugog svjetskog rata, kada je ubijeno ne mawe od milion i po Srba. Mi smo, dame i gospodo, naàlost, jedan narod koji je osu|en da ponavqa svoju istoriju, a oni su izvukli zakqu~ak, osnovni zakqu~ak: zlo~in se isplati. Zlo~in protiv srpskog naroda se isplatio, ovo {to nam se danas de{ava sastavni je deo zavereni~ke strategije u kojoj danas u~estvuju, i to od po~etka osamdesetih godina, rimski papa i zapadne sile. Evropska unija, bra}o i sestre, je okvir velike manipulacije, ne okvir onog integralnog zajedni{tva kojemu mi svi teìmo nego okvir gdje Vatikan namerava da zavr{i ono {to nije zavr{io u toku duge svoje prozelitske politike kada je, u stvari, vi{e od pola Srba pokatoli~io i odnarodio. Vi{e ne govorim samo o Hrvatima, nego govorim o Malisorima, [iptarima, o Hrtkovcima. Mi branimo Voju [e{eqa, ko su Hrvati iz Hrtkovaca, Srbi katolici iz Malesije koji su zajedno sa Srbima podigli ustanak, koji su zajedno sa Srbima odstupili na ove prostore, a wihov verski poglavar bio je donedavno biskup barski primas srpski. Ja sam, razmi{qaju}i u ovom okviru, posmatraju}i ovaj sumrak koji smo doìveli, vidio da svi koji su se od nas odvojili su pametniji od nas, ne u smislu pameti, nego u smislu ostvarewa svojih ciqeva. Vidite ovo u Crnoj Gori, nije pro{lo ni dva, tri dana, onaj Mira{ traì crkve za sebe, ju~e u Kotoru dobija prvu crkvu. Ko mu je daje? Kotor. Znate, Boka Kotorska, nevjesta Jadrana veliki svesrpski zaliv, znate li kako se zove u tajnim vatikanskim arhivima Zaqev hrvatskih svetaca. Oni tako rade preko simbola, a mi smo, naàlost, nedovoqno produbqeni da sagledamo tu igru simbola koja nas razara. Danas nas razara i na Kosovu i Metohiji. Na{im simbolima su suprotstavqeni izmi{qeni simboli Majke Tereze. Od sjutra }e, prekosutra Rugova, odnosno Batri}, po porijeklu Srbin, biti neki sveta~ki simboli okrenuti protiv svojih korijena i protiv nas. U toku je velika svjetska igra. Taj projekat zna~i uni{titi ovu nepokornu balkansku grupaciju koja se zove Srbi. Zaustavili su nam planove od 1914. i 1918, zaustavili su nas 1941. godine, zaustavili su nam velike planove devedesetih godina, kada je Rusija bila u rukama idiota. Ja sam nedavno, talasaju}i po Rusiji u funkciji promocije moje kwige, govore}i na desetinama radio stanica govorio o Rusiji ti si kriva, majko Rusijo, zbog svega {to nam se danas de{ava, ali sam zakqu~ivao jedini izlaz iz sumraka, jedini izlaz iz }orsokaka jeste nastavak traèwa konfederacije sa Rusijom, Belorusijom, Ukrajinom i srpskim zemqama. Jer poslije sto godina ruske raspame}enosti, sto godina vladavine tu|inaca Rusijom, koji se jo{ provla~e, ali ih Putin malo po malo likvidira, posle 100 godina Rusija doìvqava katarzu. Ne smijemo dozvoliti da je ponovo upotrebe protiv nas kao {to su je upotrebqavati od 1917. pa sve do smrti Josipa Broza, pa potom u doba Gorba~ova, pa u doba Jeqcina, do po~etka 21. vijeka.
50
Bra}o i sestre, ja sam u Ni{u nedavno izjavio, na ovim skupovima radikala (stalno govorim da ovo nije vi{e partija ovo je pokret, vidim svaka sala prepuna prepuna) izvucimo zakqu~ke iz istorije, iz duge istorije i povodom su|ewa [e{equ na trgovima svih gradova pratimo sudski proces sa govorima gde treba da se pojave qudi koji }e komentarisati one wihove laì i [e{eqev odgovor, jer }emo time pokazati da smo ìvi. Jer ako sad ne pokaèmo da smo ìvi, gotovi smo, nestajemo kao narod. @iveli. Prof. dr Oliver Anti}: Zahvaqujem akademiku \ureti}u. Re~ ima mr pravnih nauka Slobodan Stojanovi}, advokat, ~ovek koji ima iskustvo u ha{kim procesima i ~ovek koji je objavio nekoliko vrlo zapaènih nau~nih radova na ovu temu. Mr Slobodan Stojanovi}: Ja izgleda nemam pravo na prigovor, a uvaènom predsedni{tvu zahvaqujem i molim da ipak ne{to kasnije dobijem re~ nakon ovako impresivnog izlagawa mog prethodnika. Te{ko da }u se uklopiti s obzirom na stil mog izlagawa. Dakle, po{tovane dame i gospodo, zaista mi je ~ast i zadovoqstvo da jo{ jednom u~estvujem na ovakvom skupu. Ovog puta ne}u propustiti, kao {to sam to do sada nekoliko puta u~inio, da vam se posebno zahvalim na po{tovawu koje mi ovim putem iskazujete za razliku od bilo koje druge stranke. Naime, od svih stranaka vi ste jedini koji me zovete kada je u pitawu Ha{ki tribunal. Izgleda da ovo ~ime se bavim i ~ime sam se bavio apsolutno druge ne interesuje ili mo`da o tome sve znaju pa nemaju potrebe da ~uju jo{ neke. Da i to naglasim, ja nisam ~lan nijedne stranke i potpuno sam okrenut svojoj struci i svojoj profesiji, te toliko sa ve}om zahvalno{}u prihvatam va{e pozive smatraju}i da upravo u ovakvom va{em pristupu leì va{a snaga i veli~ina. Snaga Srpske radikalne stranke. Mo`da }u vas odmah i razo~arati, mo`da }u na neki na~in biti danas neka vrsta i opozicije. Naime, ja mislim da kod onih protiv kojih je uperena ova dana{wa rasprava nema ba{ toliko govora mr`we. Oni ubijaju veoma qubazno, uz osmeh, ~esto se ~ak i izvine nakon tog ~ina. Izgleda da je to poruka koju nam {aqu da bi navodno svi trebalo da prihvate takav metod. Poseban primer za takav stav vidimo u akciji zvanoj Milosrdni an|eo. Ne vidim, zaista, tu nikakav govor mr`we. Mo`da bi moje primedbe bile nekada leksi~ke prirode, nije li to nekakav pleonazam, kakav bi an|eo ina~e mogao da bude sem milosrdni, ali mo`da je autor ove sintagme ipak imao u vidu neku vrstu kolektivne eutanazije za koju ja jo{ nikad i nigde nisam ~uo, tako ne{to jo{ ni u teoriji nigde nije zacrtano. Ipak, moram priznati da i teza o govoru mr`we na ovoj drugoj strani zaista ima veoma te{ke argumente i mislim da su danas mnogi govornici bili veoma ubedqivi daju}i bezbrojne primere i agrumente, a dosta toga je i meni poznato. Kad ve} pomiwem akciju Milosrdni an|eo, podsetimo se samo par~i}a bombi koje su pogodile civile na kojima stoje natpisi, nad kojima bi se i najprimitivniji ~ovek zgrozio. Svakako sa porukama nevi|ene mr`we. Ve} iz ovih prethodnih izlagawa se vidi da je govor mr`we neka veoma relativna kategorija. Da li ste i svojim najbliìma, onima za koje bi i ìvot dali, ponekad re51
kli ubi}u te, opsovali ih, rekli neku veoma ru`nu re~ i sli~no. A posebno {ta to zna~i ako ste to rekli uz osmeh. Ako nekoga psujete uz osmeh pri tom ga qube}i, da li je to govor mr`we. Pa dobro, neka ste prilikom izgovarawa takvih re~i svom detetu to propratili i mimikom nesumwive mr`we, koji je domet te mr`we u tom slu~aju. Da li vi zaista èlite sve najgore svom detetu. Takav govor je uobi~ajen i u nekim grupacijama, hajde da ne vre|amo, da ih nazovem recimo nekakvim ma~o grupama, koji je uprkos takvim re~ima ipak sasvim prijateqski govor. Nekakvoj takvoj grupi bi mogli prikqu~iti vojsku i policiju, gde je jedan, recimo tvr|i govor, sasvim uobi~ajen sastavni deo profesije, a nikako ne predstavqa nikakvu mr`wu. Iz svega toga se vidi koliko je govor mr`we jedna neodre|ena i veoma sloèna kategorija. Dakle, govor ustima sam po sebi nikako se izolovano ne moè posmatrati od mimike, govora tela i naro~ito od celokupnog konteksta u kojem je ne{to izgovoreno. Tu dolazimo na jedan ogroman i neistraèn teren, kod nas naro~ito ali i u inostranstvu. U ovom trenutku mogu da pomognem sa jednim zaista neznatnim doprinosom, a taj moj doprinos }e se sastojati u tome {to }u ukazati koliko tu ozbiqnih, a nere{enih pitawa postoji. Kao {to rekoh, u na{oj, naro~ito pravnoj nauci skoro da nema ni{ta o govoru mr`we za razliku, recimo od Sjediwenih Ameri~kih Dràva gde je ne tako davno iza{ao i zakon koji govori o krivi~nim delima koja su motivisana mr`wom. To je zaista motiv koji pokre}e mnoge zlo~ine i zasluùje posebnu pa`wu. Me|utim, odmah da primetimo treba praviti razliku izme|u mr`wom motivisanih zlo~ina i govora mr`we. Mr`wom motivisani zlo~ini se izvr{avaju ~esto bez govora mr`we, pa i bez ikakvog govora, ~ak uz qubazan govor. S druge strane, govor mr`we po pravilu ne rezultira zlo~inom, a i tamo gde se moè primetiti neka veza najboqi je slu~aj da uz mr`wu postoje i neki drugi, mnogo ja~i i bitniji motivi i posledice, u stvari rezultat tih motiva. Jedna, mislim, korisna digresija je u podse}awu da motiv me|u koje spada i mr`wa po pravilu ne predstavqa bitan element bilo kog krivi~nog dela. Ja sam li~no veliki protivnik mr`we, to je ose}awe koje, po pravilu, ne donosi ni{ta dobro. Obrnuto, odsustvo mr`we znatno olak{ava komunikaciju me|u qudima. Ipak, ovde moram upitati psihologe. Mislim da nam mogu biti od velike koristi: nije li mr`wa deo prirodnog odbrambenog mehanizma svakog ~oveka pod odre|enim okolnostima. Na primer, kada je izloèn nekom neosnovanom, podmuklom i izuzetno opasnom napadu. Ali kako prepoznati mr`wu, to je krucijalno pitawe i pred Tribunalom. Koji su to kriterijumi koji defini{u mr`wu. Ja odgovorno tvrdim da u dosada{woj sudskoj praksi takvih kriterijuma nema. Pre svega, stvari nazvati pravim imenom, ~ak i kada to zvu~i uvredqivo nije samo po sebi mr`wa. Zatim, pomozite mi da napravim razliku izme|u qutwe i mr`we. Ja tu ne vidim granicu koja bi me zbog toga odvela u kazamat i proglasila zlo~incem. Gde je tu granica. Zatim, u odnosu na rezigniranost, na o~aj, pa i mnogo toga drugog, kako }emo, se, recimo, obra}ati sa nekakvim me{anim emocijama, da li je i poruka straha pod odre|enim okolnostima poruka mr`we. Iz ovoga je potpuno
52
jasno da je u posmatrawu ovog fenomena neophodan jedan multidisciplinarni pristup koji, kao minimum, obuhvata bar ~etiri kategorije eksperata:pravnike, psihologe, sociologe, i jezi~ke stru~wake, kaèm kao minimum. Pravnike stavqam na prvo mesto samo zato {to su uslovi odgovornosti pravno odre|eni i {to se u ovom slu~aju traì definisawe pravno relevantne mr`we, ne svake mr`we nego pravno relevantne mr`we, ina~e bi u odre|ivawu i prou~avawu ovog fenomena prednost svakako dao psiholozima i sociolozima, pa u odre|enim slu~ajevima ~ak i leksici. To u sudskom procesu zna~i da povodom ovog pitawa mora biti vi{e ve{ta~ewa, {to nije bio slu~aj pred Tribunalom za Ruandu gde su se sudije same upu{tale u razmatrawe terena za koji nemaju dovoqno saznawa. Bojim se da }e kod ovog Tribunala za biv{u Jugoslaviju postojati tendencija da se prenese praksa Tribunala za Ruandu, a radi se o potpuno razli~ito motivisanim doga|ajima. Govor mr`we je odnos tri strane: onog koji govori, onog koji slu{a i onog protiv koga je govor uperen. Zna~i, postoji fenomen koji treba troslojno posmatrati. Daqe, taj fenomen ima i vremensku dimenziju, koju opet treba sagledavati u kontekstu realnih doga|aja, a {to je mo`da najbitnije domet i ciq mr`we i to ne samo sa jednog objektivnog stanovi{ta, nego prvenstveno posmatraju}i sa stanovi{ta pojedinca koji ga upu}uje da bi se zadovoqili neki osnovni pravni elementi u pogledu postojawa subjektivnog elementa dela, kod Tribunala nazvanog mens rea, za koji moramo priznati da ni do danas nije ni pribli`no jasno odre|en. Posle ovih op{tih izlagawa o mr`wi i govoru mr`we ostaje i poseban deo koji se odnosi na te pojmove, ali mislim najbitniji. U uslovima oruànih sukoba prvo i osnovno o ~emu ovde treba voditi ra~una je da li je ne{to u~iweno pre ili nakon po~etka oruànog sukoba. Ogromna je razlika u tretmanu ovih pojmova pre i nakon po~etka oruànih sukoba. Sva ograni~ewa o kojima smo ovde govorili i koja se pomiwu, ~ak i u nekim me|unarodnim aktima odnose se na mirnodopske uslove i apsolutno su neprimerena oruànim sukobima, a o~igledno se ne odnose na jednu takvu situaciju. Stvari se ovde iz temeqa mewaju. Naj~e{}e do po~etka oruànog sukoba, to je ne{to negativno, a nakon toga je pozitivno. Nisam ~uo da je u bilo kom oruànom sukobu jedna strana o drugoj govorila samo pozitivno i bez ne~ega {to je blisko mr`wi, naro~ito kod onih koji su vojno slabi, a vode pravednu borbu mr`wa prema neprijatequ je osnovno oru`je. Da li ste ikada ~uli za borbeni moral. Sigurno da jeste, ali nikada niste ~uli da je to qubav prema neprijatequ. Borbeni moral je u osnovi mr`wa prema neprijatequ i to je ne{to {to sve armije sveta prihvataju, razlika je samo u formi. Uni{timo neprijateqa takav povik lidera jedne strane u oruànom sukobu je, mora se priznati, legitiman. Druga~ijeg povika nikad i nigde nije ni bilo i to se mora prihvatiti u oruànom sukobu, a to nije svakako jedini povik, ve} se u okviru wega javqa bezbroj povika i poklika sa ve}om ili mawom dozom mr`we. Preostaje da se defini{e ko je neprijateq i tu nastaju problemi, naro~ito u gra|anskom ratu. Ne moè se o~ekivati da su te definicije u ratnim uslovima precizne i tu treba biti
53
veoma oprezan. Ako su, na primer, na{i borci od 1941. pa do 1945. vikali uni{timo Nemce, ~ak i kada bi se to prihvatilo kao govor mr`we, ja ne vidim apsolutno ba{ nikakav problem u tome, naprotiv, i danas podràvam taj povik. Mislim da bih mogao jedan primer iz prakse pred Tribunalom da poveèm sa ovom dana{wom temom. U slu~aju Omarska, vrlo ~esto je optuènima, a i nama kao braniocima, pripisivano da su optuèni upu}ivali govor mr`we muslimanskom stanovni{tvu u uslovima oruànog sukoba re~ju, balije. Ja sam napisao jedan podnesak i rekao da zaista ne vidim neku pozadinu i do danas nisam uspeo da na|em neke etimolo{ke korene te re~i, pogotovo ne{to pogrdno, ali sam primetio i zamolio sudije da je mnogo vi{e pogrdno i mnogo vi{e mr`we ima u wihovom nazivawu jednog od optuènih, Mla|e Radi}a Krkan. I to mu pi{e u optu`nici i tokom celog su|ewa svi Krkan, Krkan. Krkan je ne samo neki ~ovek koji mnogo `dere, nego je po lokalnom prijedorskom dijalektu neki, izvinite na izrazu, seqak, seqa~ina, {ta li. I zamolio sam sudije da prestanu da vre|aju optuènog i da to {to upotrebqavaju takav nadimak predstavqa mnogo teù re~ nego ono {to nama stavqaju na teret. Nakon toga su prestali da pomiwu i balije i Krkana. Dakle, da zakqu~im, moèmo na kraju realizovati, i mislim da je to jedna od dobrih postavki, mr`wu prema delima koja qudi ~ine, koja ne moèmo prihvatiti i mr`wu prema ~oveku. U svakom slu~aju, moja poruka je {to mawe mr`we prema qudima, a dela svakako moèmo nazivati svojim imenom i dati im odgovaraju}e kvalifikacije. Zahvaqujem. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Stojanovi}u, re~ ima Milica Areìna. Te{ko je predstaviti gospo|u Areìnu u nekoliko re~i, ona je i prosvetni radnik i novinar, sve u svemu jedan istaknuti beogradski, srpski intelektualac. Posle we gospodin Dejan Mirovi}, Vawa Bajovi} i prof. Milan Petovi}. Milica Areìna: Po{tovani prijateqi, ja sam prvi put na jednom ovakvom nau~nom skupu. Moram da priznam da mnogi iz vladaju}e strukture, kad mi kaèmo da imamo nau~ni skup, bilo Srpska radikalna stranka, bilo Beogradski forum, odnosno svi oni koji su opozicija, i to ~ista opozicija, prava opozicija na{im vladaju}im nazovi elitama, onako bezobrazno i ironi~no kaù vi ste primitivci, to su va{e jalove polemike, vi nemate {ta da kaète na bilo koju va`nu temu, pogotovo temu koja se ti~e kqu~nog nacionalnog interesa. Ali ja sam, pre svega, ovde, da budem iskrena kao i svi dana{wi u~esnici, sigurno iz ~iste solidarnosti sa gospodinom [e{eqem i zbog toga {to je gospodin [e{eq, prof. dr Vojislav [e{eq bio moralan, mo`da i najve}a moralna podr{ka mom predsedniku Slobodanu Milo{evi}u i va{em predsedniku, naravno, dràve, do posledweg wegovog daha. To su dva gorostasa koje je izrodio srpski narod, a pojavili su se na politi~koj sceni mawe - vi{e u isto vreme, negde krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina, pa sve do fizi~kog odlaska, naàlost, Slobdana Milo{evi}a. Ali, zato je tu gospodin [e{eq da nastavi tamo gde je on stao. Zna~i, te dvije li~nosti na{e imaju mnogo toga zajedni~kog, iako su u
54
mnogim stvarima i razli~iti, a to je da su ro|eni kao lideri. Svi drugi posle wih, ovi danas, u~e da budu lideri, ali naàlost, kao {to kaù Rimqani, orator se postaje a poeta se ra|a. Zna~i, obojica su ro|eni lideri. Drugo, ono {to je imanentno i jednom i drugom i svima nama koji smo danas ovde i koji se prepoznajemo od te druge Srbije, malo kasnije }u se vratiti na tu drugu Srbiju, odnosno, na tu sintagmu dvije Srbije, jeste qubav prema svom narodu, qubav prema iskri i qubav prema slobodi, to je ono {to je imanentno srpskom bi}u, to su dvojica tih na{ih gorostasa imali i imaju, [e{eq ima, a Slobodan Milo{evi} je oti{ao u mit. Nema velikih mitova bez velikih li~nosti, to je tako|e poznata ~iwenica. Ja sam danas za ovaj skup imala jedan rad koji je vi{e prosvetarske, da kaèm, uslovno uzev{i, prirode. Zna~i, radni naslov je Ha{ke, natovske, dosovske neistine u oblikovawu na{eg bi}a. Ja, naravno, ne}u da elaboriram sve to, nemamo ni vremena, i pretpostavqam da ste i zamoreni. Ali, ~iwenica je da se danas na na{oj sceni, ono {to se nije uradilo ratom, agresijom 1999. godine i svim ovim stvarima koje su se de{avale kao prethodnica raspadu SFRJ, zna~i {to se nije uspelo oru`jem, danas se vrlo brzo ostvaruje. Radi se na uni{tewu na{eg mladog nara{taja, na wegovom oblikovawu u sasvim druga~ijem pravcu, da se jednostavno napravi dru{tvo, {to bi rekao Kolakovski, dru{tvo idealne prose~nosti, najblaè re~eno. Ja se ne}u baviti time u ovom momentu. Mi nismo tu da govorimo o govoru mr`we kao o wihovoj nekakvoj sintagmi, kako su oni koji su proizveli to pravi seja~i mr`we. Zna~i, tu mr`wu seju non-stop, ne samo oni koji su do{li ovde, nego i oni koje su oni doveli na NATO bajonetima. I ja sam za to da se oni po imenice nabroje i onda smo ne{to uradili, da kaèmo Boris Tadi} neka se bavi mr`wom kao psiholog. Neka ra{~ivija, ako je uop{te toliko pametan, a vidimo da naàlost i nije pametan, zna~i neka ra{~ivija {ta je mr`wa, {ta je qutwa, {ta je izdaja, neka i daqe pi{e draga pisma dragom Bu{u i tako daqe i tako daqe. Onda ovi sateliti oko wega, te razne nevladine organizacije i te barja~kiwe koje idu od televizije do televizije, ti takozvani intelektualci za jednokratnu upotrebu, a imate ih koliko ho}ete na svim mogu}im televizijama, u javnom mwewu seju mr`wu, mr`wu koju mi trpimo. Zna~i, koliko mudrosti ~ovek mora da ima da bi sad mogao lepim u~enim re~ima da neke stvari objasni, da apstrahujemo {irinu na{ega bola i na{e tragedije. Pa za{to bismo to radili. [ta oni nama govore? Taj isti Boris Tadi}, kad moram da ga pomiwem, moj biv{i slu`benik, ta individua mrtva hladna kaè, kao predsednik dràve, zna~i, svih gra|ana Srbije postoje dvije Srbije. A koji je to ~ovek koji moè da deli ro|enu dràvu Srbiju na dvije, molim vas. To samo moè budala, neznalica ili ostra{}eni i kupqen ~ovek. I ~ovek koji se pla{i. Ima jedan engleski filozof iz 20. veka, a ima veze sa gospodinom [e{eqem, Er se zove, odnosno prezime mu je Er, koji kaè postoje grani~ne situacije kada duhovna egzistencija nestaje a ostaje pravi fizi~ki bol, strah, da se ne{to ne desi. I Ha{ki tribunal i postoje}a vlast, i ova individua koju sam malopre spomenula, svi su oni u pani~nom strahu od gospodina [e{eqa. To je jasno kao dan. On je izraziti individualista i ne55
{to {to je stvarno posebno na na{im prostorima. êsto smo bili svedoci wegovih blistavih, sjajnih izjava, nekad smo se sa wim slagali a nekad nismo ali ono {to on stvarno jeste, to mu ne moè niko osporiti. On nije samo enciklopedista, to sam pametno napisala, zna~i sklon bizarnim podacima, apokrifnom tekstu, nije ni egzibicionista koji prosipa malo poznate ~iwenice, kako bi istakao neznawe drugih, on je nadasve autenti~an lider, pisac, oslowen na svoje ìvotno iskustvo i iskustvo svog naroda. Zna~i, wegov anga`man sam po sebi je veliki prilog razumevawu op{te istorije be{~a{}a i odnosa velikih prema nama, a i nas malih prema tim velikim. I na kraju imam jedan li~ni apel za dr Vojislava [e{eqa. Po{tovani gospodine [e{eq, neka va{a borba bude posledwa borba za srpski narod i za vas, naravno, li~no, i da vas do~ekamo ovde. Aleksandar Vu~i}: Re~ ima mr Dejan Mirovi}, neka se pripremi Vawa Bajovi}. Mr Dejan Mirovi}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, ha{ko Tuìla{tvo je po~inilo brojne falsifikate u optu`nici protiv dr Vojislava [e{eqa. U zahtevu za izmenu optu`nice zbog navodnog govora mr`we Tuìla{tvo se poziva na presudu Me|unarodnog krivi~nog suda za Ruandu iz 2003. godine. To je prva u nizu prevara ha{kog Tuìla{tva i samo dve godine pre toga, govore}i o Ruandi, portparol Tuìla{tva Artman navela je, citiram: Prema dokumentima koje mi imamo, u Jugoslaviji nije bilo ovakvih direktnih poziva na genocid i ubijawe. Ha{ko tuìla{tvo otvoreno falsifikuje i sam me|unarodni pojam protivzakonitog govora mr`we. Prema preporuci Saveta Evrope R9720, iz 1997. godine, protivzakoniti govor mr`we treba da ure|uje gra|ansko, a ne krivi~no pravo. Tako|e, preporuka se bavi izve{tavawem medija, a ne javnim govorom politi~ara. U preporuci Saveta Evrope se isti~e da nacionalni organi moraju posebno da razmotre slobodu izraàvawa optuènog. Korumpirana druìna Karle del Ponte ne pomiwe ni ~lan 10 Evropske konvencije o za{titi qudskih prava i osnovnih sloboda, koji ure|uje slobodu izraàvawa. Ha{ki sud zanemaruje vi{edecenijsku praksu Evropskog suda za qudska prava i evropske komisije za qudska prava u vezi ~lana 10. Praksa iz slu~ajeva Brind, Remer ili Engel pokazuje da nije dozvoqeno veli~awe nacizma, napadi na legalne vojne formacije ili podstrekivawe terorizma. Kada ova merila primenimo na Sloveniju, Hrvatsku ili Bosnu uvide}emo da se tamo neprekidno koristio govor mr`we. Na primer, Tu|manov ministar pravde Bosiqko Mi{eti}, javno je govorio da Hrvatskoj trebaju zlo~ina~ki nacisti koji mogu da ubijaju za Hrvatsku. Slovena~ki premijer Janez Jan{a je, svojom naredbom da se izvr{i, citiram: Napad na qudstvo i objekte okupatora otvoreno pozivao na masakr regruta legalne i vi{enacionalne JNA. Za tada{weg ameri~kog ambasadora Cimermana ovaj zlo~in je bio slovena~ki trijumf. U Bosni, 1994, Izetbegovi} drì govor pred internacionalnim teroristima iz sedme brigade, a Ri~ard Holbruk opravdava dolazak me|unarodnih terorista u Bosnu slede}im re~ima: Po mom mi{qewu, protivqewe Sjediwenih Dràva ovoj pomo}i bilo bi nepo{teno.
56
Sa druge strane, izjave dr Vojislava [e{eqa ne predstavqaju zloupotrebu slobode izraàvawa. On je podràvao jedinu legalnu vojnu formaciju u to vreme JNA, osu|ivao je povampirewe usta{kog nacizma i dolazak internacionalnih terorista u Bosnu. I izjave dr Vojislava [e{eqa, u kojima je on razmatrao poloàj srpskog naroda u Bosni i Hrvatskoj, nisu bile govor mr`we, jer je Evropski sud za qudska prava zakqu~io da je sloboda izraàvawa naro~ito va`na za izabranog predstavnika naroda. Po mi{qewu suda, opozicioni politi~ar je istakao postojawe jednog naroda i wegov govor se svodio na zahtev za priznavawe toga naroda. Sli~an stav je sud izneo i 2000. godine u slu~aju udruèwa za za{titu baskijske kulture. Zato je u pravu nobelovac Harold Pinter kada kaè da je Ha{ki sud nezakonit, pristrasan i bez me|unarodnog utemeqewa. Posebno je licemerno {to Amerika i weni saveznici skoro neprestano koriste govor mr`we. Na primer, [aron je izjavio za palestinskog predsednika ukloni}u ga, dobi}e ono {to zasluùje. Jedan od kandidata za predsednika SAD-a, Robinson, pozvao je na ubistvo predsednika Venecuele. Citiram: Ako on misli da mi poku{avamo da ga likvidiramo mislim da to zaista treba da u~inimo. Donald Ramsfeld je opisao mu~ewe u Gvantanamu slede}im re~ima: To ne}e biti letovawe. Ravnodu{an sam prema wihovom tretmanu. Dakle, primenom naopakih standarda, Ha{ki sud i wegovi mentori ponovo uvode verbalni delikt zarad skrivawa svojih zlo~ina i disciplinovawa neposlu{nih {irom planete. Ha{ki tribunal poku{ava da skrene pa`wu sa istorijskih i pravnih ~iwenica, koje govore da su wegovi mentori bili ti koji su rasturili SFRJ, SRJ i SCG. To su oni isti koji su ubili Arafata i Milo{evi}a i koji danas vr{e genocid u Iraku. To su oni isti koji, protivno me|unarodnom pravu, la`no i licemerno optuùju dr Vojislava [e{eqa za navodni protivzakoniti govor mr`we. Mi istinu znamo, a dr Vojislav [e{eq }e je i dokazati pred celim svetom. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se mr Dejanu Mirovi}u. Re~ ima Vawa Bajovi}, asistent pripravnik na katedri za krivi~no procesno pravo Pravnog fakulteta u Beogradu. Izvolite. Vawa Bajovi}: Dame i gospodo, mi se vekovima traìmo i prepoznajemo, uskoro ne}emo znati ni ko smo, zaboravqamo ve} da ne{to i ho}emo. Drugi nas mame kad smo potrebni, a odbacuju kad odsluìmo. Mi smo najtu`niji vilajet na svetu, najnesre}niji qudi na svetu, gubimo svoje lice, a tu|e ne moèmo da primimo. Otkinuti, a neprihva}eni, strani svakome i onima ~iji smo rod i onima koji nas u rod ne primaju. Na nama se lome talasi istorije. @ivimo na razme|u svetova, na granici naroda. Svakome na udaru. Uvek krvi nekome, govorio je Selimovi} pre vi{e od jednog veka. I danas smo krivi. Krivi {to govorimo, mislimo i postojimo. Jer uprkos svim formalnim dru{tveno i univerzalno prihvatqivim proklamacijama, slobodnoj re~i su se uvek na razli~ite na~ine i razli~itim sredstvima postavqale granice. Problem nastaje onda kada se sloboda ograni~ava pravnim sredstvima, pod maskom prava. U vremenu u kome se na{iroko insistira na po{tovawu qudskih prava i osnovnih sloboda, verbalni delikt se koristi da podseti da je nekima dozvoqeno da misle i govore malo vi{e
57
od drugih i da se ~ak i osnovne slobode selektivno raspore|uju mo}nima i mawe mo}nima. îni se da je dozvoqeno misliti i govoriti slobodno, ali ne i druga~ije od popularne i prihva}ene me|unarodne dogme. Verbalni delikt se svojevremeno koristio kao pravna alatka u totalitarnim reìmima za obra~un sa politi~kim protivnicima i neistomi{qenicima. Zna~i li to da se danas moè govoriti o globalnom totalitarizmu koji se koristi svim raspoloìvim sredstvima za nametawe globalnog jednoumqa. Ili je pak u pitawu pravna slabost optu`nice koja, u nedostatku drugih pravnih sredstava, koristi ovu {iroku i prili~no neodre|enu inkrimnaciju. No, pitawe je, moè li se uop{te govoriti o pravnim slabostima optu`nice pred sudom koji koristi i zloupotrebqava pravo kao sredstvo za ostvarivawe svojih politi~kih interesa i opravdavawe svojih politi~kih poteza. Stoga, je draga gospodo, svaka pri~a o pravu, pravnim aspektima i pravnim propustima pred Ha{kim tribunalom samo degradirawe i omalovaàvawe prava i pravde samih po sebi. Najpre, treba postaviti pitawe, mogu li se uop{te sa pravnog stanovi{ta analizirati potezi suda koji prvo podiè optu`nicu, a onda zapo~iwe istragu. Mogu li se sa pravnog stanovi{ta analizirati potezi suda koji stvara takozvano instant pravo, za potrebe svakog pojedina~nog slu~aja i mewa ga u zavisnosti od konkretnih pojedina~nih potreba. Mogu li se sa pravnog stanovni{ta analizirati potezi suda koji unapred zna presudu, a onda ~isto forme radi zapo~iwe su|ewe. Moè li se uop{te govoriti o sudu i pravu pred sudom pred kojim je svesno prekr{ena ve}ina modernih krivi~noprocesnih na~ela. Kako se moè govoriti o po{tovawu pretpostavke nevinosti i na~elnoj jednakosti stranaka u postupku kada pravilo 99 omogu}ava da optuèni ostane u pritvoru i ako mu je izre~ena osloba|aju}a presuda. Dovoqno je samo to da tuìlac obavesti Raspravno ve}e da namerava da podnese obave{tewe o àlbi. Kako se moè govoriti o po{tovawu na~ela ne retroaktivnosti pravila nulum krimen, nula poena sine lege, kada je Statut Tribunala donet 1993. godine, a predvi|a gowewe za krivi~na dela u~iwena od 1991. godine. Kako se moè govoriti o predvi|enosti kazne zakonom kada ~lan 20 Statuta jedino predvi|a mogu}nost izricawa kazne zatvora, ali ne navodi najmawu i najve}u granicu zatvorske kazne. Imaju}i sve to u vidu te{ko je analizirati, sa pravnog aspekta, postupak pred Ha{kim tribunalom, podignute optu`nice kao i ovaj Tribunal sam po sebi. Ali, s obzirom da je politika oduvek odnosila prevagu u bici sa pravom, ne iznena|uje, gospodo draga, masovno i globalno zatvarawe o~iju pred nepravom i nepravdom. Ne iznena|uje ni optuìvawe za verbalni delikt uprkos univerzalno proklamovanoj slobodi govora. Ne iznena|uje ni sakrivawe velikih zlo~ina i nepravdi iza velikih parola slobode, jednakosti i me|unarodne pravde. Ne iznena|uje ni selektivno i nejednako deqewe i priznavawe univerzalnih prava i sloboda mo}nima i mawe mo}nima. Poslu{nima i buntovnima. Ne iznena|uje ni pu{tawe iz pritvora onih koji su mu~ki ubijali i proterivali jedan narod sa wegove vekovne teritorije, a vi{egodi{we dràwe u pritvoru onih koji su svojim re~ima branili svoj narod.
58
Ono {to iznena|uje, gospodo draga, to je prihvatawe, priznavawe i bespogovorno pristajawe na sve to. Hvala. Aleksandar Vu~i}: Re~ ima prof. dr Milan Petrovi}. U me|uvremenu bih se zahvalio svima vama koji ste u sali, koji imate strpqewa, jo{ nekoliko u~esnika imamo, jo{ nekoliko govornika }e biti i jo{ jedanput bih vas podsetio da po okon~awu moète da dobijete kwigu ~asopis Srpska slobodarska misao. Hvala vam, izvolite, gospodine Petrovi}u. Prof. dr Milan Petrovi}: Po{tovane dame i gospodo, po{tovano predsedni{tvo, besmislenost upotrebe govora mr`we kao posebnog oblika po~iwewa u optu`nici protiv prof. dr Vojislava [e{eqa pred takozvanim Ha{kim tribunalom utoliko postaje vidqivija {to se dubqe spu{tamo u bunar zapadnoevropske istorije, koji je poplo~an mr`wom i wenim manifestacijama. Dotaknimo se, najpre, nema~ke kolonizacije slovenskog prostora isto~no od Labe (ili Elbe), ~ija istorija po~iwe u 8. i 9. veku i traje sve do 19. veka. Narodi koje je ta kolonizacija zbrisala sa lica zemqe obi~no se nazivaju Slovenima ili Vendima. Me|utim, novija istoriografija, u kojoj posebna zasluga pripada Reqi Novakovi}u i Ivi Vuk~evi}u, dokazala je da se tu, u stvari, radilo o plemenima srpskog naroda. Nema~ka istoriografija, bezmalo u celini, i danas taj genocid ocewuje kao ne{to pozitivno. Hitler, prema tome, sa svojim genocidnim pohodima na Poqsku, Srbiju i Rusiju nije istorijska slu~ajnost, ve} je zakonomernost koja se, u odre|enim vremenskim razmacima, stalno ponavqa. A ta zakonomernost se, izme|u 1978. i 2005. godine, nije zvala Hitler, nego Vojtila papa Jovan Pavle II. Tako u 9. veku rimokatoli~ki fratar Notker iz Sv. Galena beleì da su nekr{teni Sloveni (Srbi) crvi koje treba kositi kao travu na livadi. A apostol Nemaca, rimokatoli~ki svetac Bonifacije, jo{ se ranije zgraào da su Sloveni najodvratniji i najgori soj qudi (foedessimum et deterrimum genus hominum), pa sledstveno tome u svojim misionarskim pismima nigde nije spomenuo da i wima treba propovedati Jevan|eqe. Stav prominentnih predstavnika Rimske crkve da Sloveni nisu qudi sprovodile su u delo nema~ke vojskovo|e na najrazli~itije na~ine. Tako je, 950. godine, mark-grof Gero pozvao na gozbu tridesetoricu slovenskih velika{a, kojima se pre toga bio zakleo da }e po{tovati sveto pravo gostoprimstva, a zatim je, po{to su pospali, naredio da se pokoqu. Nema~ki biskup Titmar nazvao je tog podmuklog ubicu za{titnikom na{e zemqe. A znameniti nema~ki teolog Albert Hauk, ~ija je petotomna Crkvena istorija Nema~ke izlazila izme|u 1887. i 1920. godine, pi{e o mark-grofu Geru: Hrabrijega prvoborca od wega Nema~ka nije imala u onim isto~nim krajevima... Pa ipak u ratu nije ogrubeo(!). U 12. veku, nema~ki rimokatoli~ki sve{tenik Helmold iz Bozaua, pi{u}i o caru Lotaru, kaè o slovenskim krajevima da u wima |avo ima prebivali{te i borave svi ne~isti duhovi. Godine 1108, nema~ki nadbiskup Adelgoto i pet biskupa wegove mitropolije (Albvin od Merseburga, Valram od Naumburga, Hervig od Majsena, Hecil od Havelberga i Hartberg od Brandenburga) pi{u: Nekr{teni Sloveni su najgori qudi; ali, wihova ze59
mqa je veoma bogata u mesu, medu, bra{nu i pticama, pa ako se bude svrsishodno obra|ivala, nijedna druga ne}e mo}i da se s wom uporedi. Zato nije nikakvo ~udo {to je u tom istom veku Rimska crkva proglasila krsta{ki rat protiv polapskih Srba. Istoriografija, tako|e i na{a, prevashodno se zanima za krsta{ke ratove protiv muslimana za oslobo|ewe Hristovog groba i protiv Vizantije, jer samo wih smatra zna~ajnim za svetsku istoriju; krsta{ki ratovi unutar pojedinih evropskih zemaqa, mada ne mawe agresivni, zlo~ina~ki i krvavi od prvih, prepu{taju se, naprotiv, nacionalnim istorijama, {to je pogre{no. Duhovni za~etnik krsta{kog rata protiv polapskih Srba bio je Bernar od Klervoa (1091-1153), francuski opat, ne samo rimokatoli~ki svetac, nego i u~iteq crkve najvi{e zvawe koje ta crkva moè da dodeli nekom svom svecu. Ovde nije na odmet setiti se misli slavnog prosvetiteqa Helvecija: Kada ~ovek ~ita wihove sveta~ke legende, u wima prona|e imena hiqade kanonizovanih zlikovaca. Bernar je tako|e bio i pokroviteq i glavni ideolog vitezova-templara, koji su do svoga ogromnog bogatstva najve}ma dolazili pqa~kawem karavana muslimanskih trgovaca i hodo~asnika koji su se kretali put Kaira, Meke, Damaska, Tripolija. Bernar, koji je tako|e bio i ~elnik propagande za 2. krsta{ki rat protiv muslimana, propovedao je da je ubijawe i istrebqivawe nevernika najotmeniji zadatak onih koji nose oru`je; ~ak i kriminalcima koji bi oti{li u sveti rat, bili bi opro{teni i kazna i gresi. Sveti Bernar je daqe u~io: Hristov borac moè mirne savesti da ubija i umre u miru. Kada umire, tad radi za sebe; kada ubija, tada radi za Hrista... Smrt pagana sluì mu na slavu, jer smrt pagana je slava Hristova. Ironija je sudbine, da je veliki manastir koji je Bernar podigao u Klervou, Napoleon 1808. godine pretvorio u centralni francuski zatvor. Predvo|eni papskim legatom i dvojicom nadbiskupa (Bremena i Magdeburga), nema~ki krsta{i su, 1147. godine, upali u srpske oblasti isto~no od Labe. Primewivali su istu taktiku kao i Hitler u 2. svetskom ratu u Rusiji, Belorusiji i Ukrajini taktiku spaqene zemqe. Slovenski gradovi i sela bivali su sravwivani sa zemqom, a wihovo stanovni{tvo ubijano i porobqavano. Odmah potom podizani su novi gradovi i sela za nema~ke koloniste, naravno s mno{tvom rimokatoli~kih crkava i manastira. Srbi su, me|utim, poku{avali da se vrate i povrate oteto. Postojala je jo{ tada neka vrsta na{e hajdu~ije i gerile. S tim u vezi, znakovito treba ista}i jedno nare|ewe nema~kog burg-grofa Guncelina, zabeleèno oko 1170. godine, da wegovi qudi sve Slovene koje sretnu na sporednim putevima i na zaba~enim mestima, smesta uhvate i obese. Zna~ajno je tako|e da i novija zapadna istoriografija ima pozitivan odnos prema krsta{kim ratovima. Tako poznati nema~ki katoli~ki leksikon Herder, koji je iza{ao 1949. godine, dakle u denacifikovanoj i demokratizovanoj Nema~koj, govori o wima: Krsta{ki ratovi najpre su podigli ugled papstva, pro{irili sliku sveta i otvorili kulturne i ekonomske veze sa Istokom; unapredili su duhovno obrazovawe, oplodili poeziju,
60
umetnost i nauku (vite{ki ep, arapski {iqasti luk, arapska filosofija, prirodna nauka i medicina), oplemenili vite{tvo i stvorili duhovne vite{ke redove, doveli do procvata trgovine na Sredozemnom moru (\enova i Venecija) i skr{ili prete}u silu islama. O dva miliona `rtava tih ratova samo na Istoku nema ni re~i! Ne prekida se dakle kontinuitet zapadne istorije mr`we i masovnih zlo~ina. Zato opomiwu}e zvu~e re~i nema~kog pesnika i velikog slaviste iz 19. veka, Boden{teta: Tvoja mr`wa jeste i bi}e tvoja kazna. Hvala vam lepo. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se prof. Petrovi}u, a sada }u nekako se posebno zahvaliti onima koji, ~ini mi se uvek izgleda kao da ~ekaju, a uvek su tu i da pomognu nama, da pomognu i Srbiji i ja evo u ime organizatora u ime Tima za odbranu dr Vojislava [e{eqa izraàvam ogromnu zahvalnost advokatima Dragoqubu Toma{evi}u i Goranu Petronijevi}u, pa bih sada zamolio najpre gospodina Toma{evi}a da uzme re~. Kad god smo ih zvali, kako god smo ih zvali uvek i odmah su pristajali i nikada nikakav problem nije postojao za wih, ni li~ni ni poslovni. Dragoqub Toma{evi}: Po{tovana gospo|o [e{eq, po{tovano predsedni{tvo, po{tovani prijateqi, danas mi je ponovo ~ast da budem pred vama, pred vama da prekinemo }utawe, }utawe onih koji bi trebalo da govore, onih koji bi trebalo da govore u zemqi i naravno napoqu. Bi}u vrlo kratak. Politi~ki kriterijum je osnov takozvanog Ha{kog tribunala za progon prof. dr Vojislava [e{eqa i ostalih stradalnih Srba pred tom nakazom u okriqu OUN-a i gospodara svetskog poretka. Organizator ovog skupa, Srpska radikalna stranka sa svojim u~esnicima, na nau~nom i ~iweni~nom utemeqewu osporila je vi{e puta do sada sve elemente na kojima ovaj la`ni i politi~ki sud temeqi svoju nadle`nost i delovawe. Pored op{teg kvalifikativa zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat, lajtmotiv iskonstruisane optu`nice protiv prof. dr Vojislava [e{eqa je wegova, navodna nacionalisti~ka politika, govor mr`we, odnosno izjave kako to oni navode da se kod izvr{ilaca stvori odluka da po~ine navedena krivi~na dela, a misli se na zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa. Ima li govora mr`we u govorima prof. dr Vojislava [e{eqa odnosno {irewa ratne propagande i raspirivawe mr`we prema nesrpskom stanovni{tvu? Naravno da nema. Da li to {to se stavqa na teret ima obele`je krivi~nog dela? Jednostavno re~eno nema. O ~emu se onda radi, kada optuìteqi prepoznaju u delovawu Vojislava [e{eqa aktivnost da je srpske dobrovoqce povezane sa SRS indoktrinisao svojom ekstremnom nacionalisti~kom retorikom, kako bi u~estvovali u prisilnom proterivawu nesrpskog stanovni{tva sa ciqnih podru~ja putem ~iwewa zlo~ina iz ove optu`nice na naro~ito nasilan i brutalan na~in.
61
Odgovor nalazimo u ~iwenici, da vo|ewem politike Hag odlu~uje o na{im politi~kim prilikama u zemqi i prvo je trebalo eliminisati iz politi~kog ìvota Srbije pokojnog predsednika Milo{evi}a, znamo na kakav na~in, a potom i lidera i vo|u SRS prof. dr Vojislava [e{eqa. Konstrukcijama Ha{kog tribunala ispletena je ~eli~na mreà u kojoj je na|eno mesto za optu`bu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa za takozvani govor mr`we. Ta kovanica je smi{qena u Srbiji, u doma}oj kuhiwi koja je nama dobro poznata, i iz ~ijeg prqavog lonca ide u Hag, u tu prokletu avliju savremenog doba. Tako je u tekst optu`be prof. dr Vojislava [e{eqa u{la re~ govor mr`we, a radi se naime o pojmu koji nema veze sa pravom a ponajmawe krivi~nim, ili kako ga oni nazivaju humanitarnim. Ovaj pojam u politi~koj teoriji se daje za obja{wewe odnosa, pre svega konflikata koji postoje izme|u velikih dru{tvenih grupa ( rasa, nacija, klasa i velikih politi~kih grupacija). Moèmo slobodno re}i da je to, pre svega, kolektivni fenomen, koji nema nikakvih dodirnih ta~aka za delovawe prof. dr Vojislava [e{eqa koji, kao politi~ki lider i profesor prava, zna o ~emu se radi. Wegovo postupawe od po~etka do kraja bilo je u funkciji odvra}awa onih koji su prvi zapo~eli nasiqe. Ta aktivnost je vidqiva kroz postupawe prof. dr Vojislava [e{eqa i u zemqi i u ha{kom kazamatu, i ona predstavqa i istorijsku i pravnu konstantu. Postavqa se pitawe: kako se ta mr`wa ispoqavala i koje su posledice te takozvane mr`we? Da li je to nestanak Srba sa teritorije Hrvatske, gde su Srbi bili konstitutivni narod, ili pak nestanak Srba sa Kosova i Metohije, u oba slu~aja kroz masovno etni~ko ~i{}ewe ili boqe re~eno kroz genocid. Da bi navodni govor mr`we imao upori{te u tvrdwama tog politi~kog i la`nog suda, wegovi tvorci su optu`nicu za~inili i tvrdwom u ta~ki 2 da je prof. dr Vojislav [e{eq po~etkom osamdesetih godina sklopio bliske veze sa grupom srpskih nacionalista. Postavqamo pitawe o kakvim vezama se tu radi, koje su to grupe, koji su to qudi u tim grupama i kakve to veze ima sa Hagom. Naravno, to nije sve, u ta~ki 3 ha{ka inkvizicija tvrdi: Kad je pu{ten na slobodu Vojislav [e{eq se nastanio u Beogradu i nastavio da se bavi nacionalisti~kom politikom. Vrhunac optu`be leì u besmislenoj tvrdwi u istoj toj ta~ki: Dana 23. 1. 1990. godine Vojislav [e{eq je postao vo|a Srpskog slobodarskog pokreta, a 14. marta 1990. godine u{ao je u koaliciju sa Vukom Dra{kovi}em, tako|e srpskim nacionalistom, i osnovao Srpski pokret obnove. Uo~avamo dve stvari: Prvo: takozvano tuìla{tvo optuùje za nacionalizam prof. dr Vojislava [e{eqa deset godina pre 1991. godine, od kada je taj kvazi - sud ovla{}en da goni za te{ke povrede humanitarnog prava.
62
Drugo: takozvano tuìla{tvo konstatuje i tvrdi da je Vuk Dra{kovi} tako|e srpski nacionalista, ali ga ne goni. Naprotiv, sa wim sara|uje kao ministrom spoqnih poslova, a on im zdu{no pomaè u odvo|ewu na{ih qudi u Hag i servirawu laì protiv na{ih mu~enika u Hagu. Jedan nacionalista je zlo~inac, a drugi nacionalista je demokrata najve}eg ranga. Zakqu~ak nadam se nije potreban, ali, primera radi i istine radi to treba re}i jasno i glasno. O~igledno je da se kroz navodni govor mr`we zamewuju teze i da se amnestiraju oni koji su protivustavno i nasilno izazvali rat u biv{oj Jugoslaviji a to su: Slovenci u Sloveniji, Hrvati u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, muslimani u Bosni i Hercegovini i [iptari na Kosovu i Metohiji. Oni su prvi po~eli krvavi pir, a na{ narod se samo branio, prvo re~ima i ube|ivawem, pa na kraju svojim ìvotima. Prof. dr Vojislav [e{eq nije kriv, on je la`no optuèn. On je javno govorio i govori}e. On je pisao kwige i pisa}e kwige. Vodio je i vodi}e svoju stranku, a nadam se i na{ narod u pravom smeru, u mir i napredak. Sloboda za prof. dr Vojislava [e{eqa! Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se advokatu Toma{evi}u, zahvaqujem se dr Uro{u [uvakovi}u, Predragu Dragi}u Kijuku, i Branislavu Ristivojevi}u koji su radnom predsedni{tvu dostavili svoje referate. Zamolio me i prof. Anti}, po{to je izostavio jednu kriti~ku opasku u svom izlagawu pa je zamolio da je pro~itam na osnovu ovoga o ~emu je govorio i prof. Toma{evi}. Pa gospodin Anti} u toj re~enici kaè na kraju ima ne~eg u optu`nici {to se okrivqenom mo`da i moè staviti na teret, {to je, naime, 14. marta 1990. godine u{ao u koaliciju sa Vukom Dra{kovi}em i osnovao Srpski pokret obnove. Naravno, Vojislav ga je brè boqe izbacio i sklonio {to daqe od sebe. Re~ ima advokat Goran Petronijevi}. Izvolite. Molim vas da pozdravimo gromoglasnim aplauzom gospodina Petronijevi}a. Goran Petronijevi}: Dame i gospodo, dragi prijateqi, uvaèno predsedni{tvo, zahvaqujem na ovakvoj najavi koju ste dali. Ovo je na{a obaveza, bar mislim kolege Toma{evi}a i mene, a mislim da }e biti sve vi{e obaveza i drugih qudi koji se bave ovom materijom u ovom te{kom vremenu za na{ narod, da pomognemo koliko moèmo. Dakle, da se ne vodimo onom starom da se, ako ne moè da pomogne, odmogne, mi }emo pomo}i onoliko koliko mi smatramo da je neophodno. Koristim priliku da sa ovog mesta pozdravim gospodina Vojislava [e{eqa koji se nalazi tamo gde se nalazi, da mu poru~im da se drì, da nastoji da o~uva svoje psihi~ko zdravqe koje }e mu biti veoma va`no u borbi do kraja, da pozdravim sve na{e Srbe koji se nalaze u ha{kom kazamatu i dozvolite mi da pozdravim i sve ostale ha{ke optuènike, odnosno sve qude sa ovih prostora koji se tamo nalaze, jer ti qudi su izdani od svojih naroda, odnosno od svojih rukovodstava u ime pravqewa nekakve uravnilovke sa Srbima. Uravnilovke nema, taj Tribunal i taj zatvor je napravqen za Srbe, a oni nesrbi koji su tamo zbog zlo~ina nad Srbima potpuno su, da ih ne uvredim,
63
marginalne li~nosti za svoje narode, ali i qudi koji nisu po meri i voqi svojih rukovodstava. Prema tome, gore nema onih koji su skrivili ratove na ovim prostorima, gore nema Alije Izetbegovi}a, nema Frawe Tu|mana, nije ih ni bilo. Nema Ramu{a Haradinaja, nema ovog kosovskog rukovodstva. Tamo su qudi koji su jednostavno prodani i izdani od svojih i ja ih tako|e odavde pozdravqam. Dokaz da sam u pravu je i ona ~ituqa koja je nakon smrti Slobodana Milo{evi}a iza{la sa svim wihovim imenima. Dame i gospodo, kada govorimo o govoru mr`we to je termin koji nam je poturen kao kukavi~je jaje. To je termin koji je poturen kao i mnogi drugi termini izmi{qen u ovom vremenu, da bi se prvenstveno sudilo Srbima, isto kao {to je i zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat, a o wemu smo mnogo govorili upravo izmi{qen da bi se nepostoje}a krivica i nepostoje}i oblik odgovornosti mogao dovesti do tog stadijuma da niko ko je optuèn ne bi mogao biti oslobo|en. Kako druga~ije protuma~iti ako su svim me|unarodnim pravnim propisima, a moji prethodnici su o tome govorili, predvi|ena prava svih onih koji se nalaze u situaciji da su li{eni slobode. Kako u odre|enim fazama pre su|ewa, tako i u toku samog su|ewa. Povreda bilo kojeg od ovih prava predstavqa jednu flagrantnu povredu, a ja }u samo sumarno pro~itati i nabrojati nekoliko wih, a vi sami prosudite koja od tih prava kada su u pitawu Srbi, a posebno gospodin Vojislav [e{eq nisu povre|ena. Pravo na slobodu, pravo pritvorenika na informaciju, pravo na advokata pre su|ewa, pravo pritvorenika na kontakt sa spoqnim svetom, pravo na izvo|ewe pred sudije ili drugi sudski organ u najkra}em mogu}em roku, pravo na osporavawe zakonitosti pritvora, pravo na su|ewe u razumnom roku ili na pu{tawe iz pritvora, pravo na adekvatno vreme i mogu}nost pripreme odbrane, prava tokom saslu{awa, prava na humane uslove tokom pritvora i zabrana torture. Molim vas, kada bi se bavili analizom svakog od ovih pravila ponaosob koji su me|unarodnim aktima proklamovani, a me|unarodna obaveza je svih zemaqa, pa i takozvanog Me|unarodnog tribunala da ih po{tuju, videli bismo da je u slu~aju dr Vojislava [e{eqa ve}ina ovih prava povre|ena. Pored ovih prava, wemu pripadaju i ostala prava koja me|unarodna zajednica nalaè ovim aktima, a koja se ti~u prava u toku su|ewa. To je pravo na jednakost pred zakonom i sudovima, pravo na su|ewe pred kompletnim nezavisnim, nepristrasnim i zakonom ustanovqenim sudom. Pravo na pravi~nu raspravu, pravo na javnu raspravu. Zatim pretpostavka nevinosti, pravo da osoba ne bude prinu|ena da svedo~i protiv sebe ili da prizna krivicu, zabrana upotrebe dokaza izvo|enih torturom ili prinudom, zabrana retroaktivne prinude i tako daqe i tako daqe. Ja vas ne}u zamarati sa ovim pravima koja bi trebalo da su zagarantovana, a nisu, naprotiv, rekao sam ako bi i{li negativnim sistemom eliminacije te{ko da bi mogli da utvrdimo koje od ovih prava je po{tovano. Kada se govori o govoru mr`we dolazi do jedne, ~ini mi se, zamene teza. Zamena teza je opet poturawe kukavi~ijeg jajeta i to namerno onog takozvanog Ha{kog tribunala i ha{kog Tuìla{tva i ona se sastoji u tome da se poistove}uje govor kojim se poziva na odre|enu akciju, pa makar ona bi64
la i vojna akcija, od govora koji se de{ava u vreme oruànog sukoba. To je neko od mojih prethodnika dobro primetio. U na{em OKZ, ili Op{tem krivi~nom zakonu, postojalo je doskora i krivi~no delo koje se zvalo pozivawe na vo|ewe agresivnog rata. Zna~i, to je jedna vrsta propagande kojom se podsti~e odre|eni poredak, odnosno dràva, vojna grupacija da izvr{i i po~ne agresivni rat protiv neke od suverenih dràva. Dame i gospodo, to je ono {to su ~inili lideri NATO-a i wihovi sateliti pre po~etka bombardovawa tada{we SRJ bez odobrewa Saveta bezbednosti. Oni su, bez mogu}nosti da taj rat koji su vodili nazovu odbrambenim ratom i bez mogu}nosti da taj rat nazovu oslobodila~kim ratom, a to su jedina tri oblika dozvoqenog ratnog, odnosno operativnog vo|ewa rata, po~eli rat i agresiju protiv Savezne Republike Jugoslavije, izvr{ili na ovoj teritoriji ratne zlo~ine, a prethodno su javnost u svim zemqama koje su donele odluku da se ovo u~ini podsticali upravo na ovakvo vo|ewe rata, i to je ogromna razlika. Niko ne moè odgovarati za ono {to govori u toku rata i u toku ratnih sukoba, kada do|e do svega onoga {to se zove mr`wa izme|u zara}enih strana i sukobqenih strana. Nigde ne}ete na}i, a ja bar to nisam mogao da vidim u govorima gospodina Vojislava [e{eqa, da je pozivaju}i na odbranu srpskog naroda, pozivaju}i dobrovoqce da odlaze u krajeve u kojima su trebali da brane srpski narod rekao vr{ite zlo~ine ili bilo {ta sli~no {to se moè povezati sa tim. Prema tome, sve ono {to je on izgovorio, a znamo kako je rat na ovim prostorima po~eo i {ta je usledilo nakon toga, to je bilo u toku ratnih sukoba, u toku àra borbi, u toku podizawa borbenog morala, u toku hrabrewa naroda da se odbrani od onoga {to mu je pretilo na tom prostoru, a ne nikako niti u svrhu podsticawa po~etka agresivnog rata, jer takav rat Srbi nisu vodili, ve} su se branili na prostorima na kojima se nalaze, niti pak svrhu izazivawa ili opravdawa ili pak, ne daj Boè, nare|ewa zlo~ina. Jedinu opasnost koju vidim, a ja sam malo i stru~no deformisan pa zato to tako i gledam, koja bi mogla na kraju, kada Ha{ki tribunal ne bude imao mogu}nosti da osudi dr Vojislava [e{eqa da se kukavi~ije jaje podme}e, to je ona na{a stara srpska boqka, a to je srpska izdaja. Prema tome, gospodin Vojislav [e{eq ne}e mo}i da bude osu|en u Ha{kom tribunalu ukoliko u tome na{im neprijateqima ne pomognemo sami. Ja se nadam da mi to ne}emo uraditi, da se me|u vama radikalima ili me|u ostalim Srbima ne}e na}i oni koji su se do sada nalazili, da du{manima u Ha{kom tribunalu pomognu da gospodina [e{eqa oblate za bilo {ta {to bi moglo direktno da ga dovede u vezu sa nekim od zlo~ina koji su se, eventualno, na prostoru biv{e Jugoslavije dogodili. Ja nisam pismeno spremio temu, ali }u ovo svoje izlagawe nazvati jednim imenom a to je tribunalizacija srpskog pravosu|a. I o tome sam hteo samo nekoliko re~i, ne}u vas puno zadràvati. To je, tako|e, jedna od velikih opasnosti negativnih posledica rada i postojawa Ha{kog tribunala, o ~emu smo i ranije govorili. Dakle, tribunalizacija srpskog podru~ja ne zna~i ni{ta drugo nego u ovim te{kim vremenima od na{ih pravosudnih organa preuzimawe na~ina rada, na~ina razmi{qawa, na~ina su|ewa, bez
65
obzira na sve na{e pozitivne pravne propise koji trenutno postoje. Ha{ki tribunal je poznat po tome da mewa pravila i mewa procesna pravila u trenutku kada ih odbrana satera u }o{ak, umesto da priznaju poraz i da kaù ovaj ~ovek nije kriv, nismo dokazali wegovu krivicu, oni promene pravila pa }e ga optuìti za ne{to drugo. I to je ono {to smo tako|e opomiwali, a to je ta alternativna krivica. To se sada ponavqa u Srbiji. To se ponavqa sa ovim dnevnopoliti~kim dono{ewem i promenama zakona, promenama zakona od ~oveka do ~oveka, od slu~aja do slu~aja, a niko do tih koji su sada u vlasti, ne razmi{qa da }e ti zakoni sutra vaìti za wih, ili mo`da misle da su oni Bogom dani, kao {to Amerika misli da ne treba da odgovara pred me|unarodnim sudom i da ne sme da odgovara pred me|unarodnim sudom. Misle ovi na{i da se ne}e pravne norme primewivati na wih. Naprotiv, ja mislim da o tome debelo moraju da razmi{qaju, a sem te, kako da kaèm, kako sam je nazvao tribunalizacije srpskog pravosu|a tako|e bih i jednu kovanicu upotrebio, a to je delpontizacija Tuìla{tva. Molim vas, Tuìla{tvo, pogotovo Tuìla{tvo za ratne zlo~ine ili specijalno Tuìla{tvo, potpuno pot~iweno Hagu, li~e kao klon klonu. Ja }u vam pro~itati jedan deo iz jedne optu`nice, ne èlim da pomiwem imena ni doga|aje, ne ulaze}i u to {ta se i kako dogodilo, a to je kako za jedan doga|aj na Kosovu na{e tuìla{tvo oslovqava OVK teroristi~ku organizaciju koja je naoruàna, koja je izvr{ila zlo~ine i tako daqe. Dakle, svi dràvni organi u ono vreme, a i danas nisu promenili nazivaju je teroristi~kom organizacijom. Neki je tako ne nazivaju, ve} je zovu simpati~nim borcima za slobodu, a na to nemaju pravo jer druga~ija odluka nije doneta. Tuìlac ih naziva, kaè, naoruàne vojne formacije kosovskih Albanaca. Samo {to im jo{ nije dao orden za to {to su uradili, a ja se nadam da }e se ovakve stvari jednog dana ispitati i preispitati. Kao dokaz ovome {to sam tako|e rekao pomenuo bih jo{ jedan slu~aj koji je ovih dana aktuelan, a to je takozvani slu~aj Jatak. Pazite, kako je to lepo smi{qeno, slu~aj Jatak. To su ovi qudi koji se nalaze u pritvoru, koji su optuèni za krivi~no delo pomo} u~iniocu nakon izvr{enog krivi~nog dela, a povodom nemogu}nosti niti ove dràve, a vidim i niti me|unarodne zajednice da uhvate generala Mladi}a. Nadam se da ga ne}e uhvatiti. A ovi qudi koji su, za koje se tvrdi da su mu pomagali, a vidimo da tu ima èna, dece, studenata i tako daqe, optuèni su za pomo} u~iniocu nakon izvr{enog krivi~nog dela. Pazite, optu`nica Ha{kog tribunala za na{e zakonodavstvo, za na{u dràvu zna~i apsolutnu istinu, nema prezumpcije nevinosti. Zna~i, ako je neko na optu`nicu stavqen kao neko za koga se sumwa da je izvr{io krivi~no delo, da je optuèn da je izvr{io krivi~no delo, tu je onda istina apsolutna, svako onaj ko mu je pomogao, pa makar i ne znao da je on izvr{io krivi~no delo, makar u to vreme se to doga|alo i to bilo krivi~no delo imao samo sedam ili osam godina, on je kriv. To je, dame i gospodo, tala~ki sistem i to je slu~aj talaca, a ne slu~aj jataka. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Petronijevi}u, sad bih najavio ~oveka koji je u~estvovao u pisawu mo`da najve}eg broja podnesaka, ko66
ji radi u Timu za odbranu prof. dr Vojislava [e{eqa, ~lana Srpske radikalne stranke i narodnog poslanika, istaknutog pravnika, gospodina Zorana Krasi}a. Neka se pripremi Momir Lazi}. Zoran Krasi}: Dame i gospodo, da krenemo redom. Kada je pao udruèni zlo~ina~ki podhuvat kao pravno nemogu}a tvorevina u Hagu, onda su se dosetili ne~ega drugog i ono ~ega su se dosetili je krunski dokaz neznawa. Neznawa koje se grani~i sa ludo{}u, a vide}ete zbog ~ega. Vidite, prvo {to su poku{ali to su izmislili da je u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu oblik izvr{ewa zlo~ina, potpuno suluda konstrukcija. Nema, zna~i, nikakve konstatacije o organizovawu zlo~ina~kog udruèwa, niti bilo kog od onih elemenata koji su neophodni za taj oblik sau~esni{tva u uèm smislu re~i. Po{to ne mogu da na|u vezu izme|u bilo kog konkretnog zlo~ina i ne~ega {ta je uradio, ~inio, ne ~inio ili disao Vojislav [e{eq oni su se dosetili da stave govor mr`we pod navodnike kao oblik podsticawa, ali neki nisu primetili, u jednom delu izmewene optu`nice i to stoji kao oblik izvr{ewa krivi~nog dela. Ludost do ludosti. Karla del Ponte, {to bi rekao gospodin Anti}. Pre Karle del Ponte bila su dva tuìoca, bio je onaj iz Ju`ne Afrike i Luiz Arbur. U wihovim optu`nicama nigde nije postojao udruèni zlo~ina~ki poduhvat, niti bilo koja re~ koja bi asocirala na govor mr`we. Sve se promenilo posle NATO bombardovawa. Po{to su sve optu`nice tanke oni su hteli da ih poja~aju ne~im {to nije definisano, ili ne~im {to je suludo. Drago mi je {to su ovi mladi qudi, koji su sa univerziteta, citirali ovu preporuku komiteta ministara Saveta Evrope iz 1997. godine. Ali moram zbog javnosti, pre svega ove stru~ne da objasnim za{to je do{lo do te preporuke i stavim u kontekst zakonitosti, a posle retroaktivnosti. O ~emu se radi. Po{to je Savet Evrope zami{qen kao jedno telo koje treba da brine o qudskim pravima u Evropi i koje ba{ ni u po~etku nema neku veliku vezu sa Evropskom zajednicom, a kasnije sa Evropskom unijom, oni su septembra 1993. godine primetili da imaju jedan mali problem. Problem se sastoji u tome {to se ~lan 10 Evropske konvencije o za{titi qudskih prava razli~ito primewuje u Zapadnoj Evropi. Bez namere da ponavqam, ~uli ste primer Francuske vezan za Baskijce, ima tu jo{ puno primera koji se odnose na Kurde, na Turke, ima onaj ~uveni primer iz Danske i tako daqe i tako daqe. I hteli su na neki na~in da naprave ne{to {to bi bio standard. Ne èle}i da se me{aju u suverenitet dràve i weno pravo da propi{e {ta je krivi~no delo i tako daqe i tako daqe, oni su dali jednu preporuku koja otprilike ovako glasi nije dobro da re~ bude krivi~no delo, a ako mislite da treba da bude krivi~no delo onda se maksimalno potencira princip legaliteta. To zna~i da bude kompletno opisana radwa izvr{ewa tog krivi~nog dela, da bi se videla protivpravnost i oni ostali elementi kao za sva ostala krivi~na dela. U tom smislu Evropski sud za qudska prava je u vi{e od 100 slu~ajeva pruìo prava gra|anima i konstatovao da je u nekim krivi~nim postupcima do{lo do povrede ~lana 10 Evropske poveqe o za{titi qudskih prava, jer su sudovi, tuìla{tva i drugi organi preko67
ra~ili ovla{}ewe koje imaju i preduzeli su mere koje nisu u ciqu o~uvawa demokratskog poretka ve} pre svega za ciq imaju sputavawe slobode izraàvawa mi{qewa pojedinaca. Postoje drasti~ni primeri da je pruèna za{tita tim qudima. Zna~i, u nemogu}nosti da na jedan na~in to reguli{u u Evropi, oni su pribegli ovoj preporuci, od 1993. do 1997. Namerno potenciram ove godine, jer ono {to se Vojislavu stavqa u optu`nici obuhvata polovinu 1991. i polovinu 1993. godine. Zna~i, kada je Vojislav [e{eq izvr{io govor mr`we, pojam govora mr`we nije ni postojao u teoriji, to je vrlo zna~ajan momenat koji pokazuje da oni i Karla del Ponte ni{ta ne znaju pod milim Bogom i da je to ~ist politi~ki sud. Drugi momenat koji je bitan, pod nazivom govor mr`we i eventualno odgovornost zbog zloupotrebe ili kr{ewa zabrane govora mr`we, izvorno odgovornost snose glavni i odgovorni urednici, novinari i mediji, retko kad politi~ar i onaj ko je dao izjavu a koja je preneta. I sada moram da se malo dohvatim ovih mojih miqenika ih DOS-a. Evo da vidite koliko oni ne znaju. Oni ni{ta ne znaju, to je mo`da jo{ boqa kvalifikacija. Kada je onaj {to tera kosu malo na razdeqak, @arko Kora}, re{io da donese novi Zakon o javnom informisawu oni su koristili usluge jedne advokatske kancelarije iz Wujorka. Ta advokatska kancelarija je dala neke preporuke kako bi trebalo da izgleda taj zakon o javnom informisawu, a kada su ovi satrapi doneli to, onda su oni po~eli da kritikuju taj koncept, jer kaù, ovi nas ni{ta nisu shvatili. I oni su dali veliki broj na~ela na kojima se zasniva govor mr`we u smislu zakona o javnom informisawu. Zna~i, ni oni ne poznaju govor mr`we kao ne{to ~emu bi bilo mesto u krivi~nom zakonu. Vidite, i oni tvrde govor mr`we je materija gra|anskog prava. Govor mr`we se pre svega odnosi na medije, govor mr`we se odnosi na glavne i odgovorne urednike, govor mr`we se odnosi na sve one koji bi mogli da zloupotrebe slobodu informisawa, da zloupotrebe slobodu kojom ~ovek raspolaè da izlaè svoje mi{qewe radi nekih nedozvoqenih ciqeva. Ali gde je tu Vojislav [e{eq. Nema ga nigde. Apsolutno nigde nema Vojislava [e{eqa. Ni u jednom standardu o govoru mr`we nema mesta za Vojislava [e{eqa. Zna~i, ha{ko Tuìla{tvo jo{ jednom priznaje da je Vojislava [e{eqa proizvoqno optuìlo da ~ami u Hagu jer je u Srbiji, ve} 2002. godine, bio najpopularniji politi~ar, a po{to slede izbori za predsednika Srbije verovatno bi pobedio na izborima. A Hagu je potrebna vlast u Srbiji koja }e da amnestira one najve}e zlo~ince na kugli zemaqskoj, one koji su izvr{ili zlo~in protiv mira. Zlo~inci protiv mira su najve}i zlo~inci svih vremena. Zna~i, DOS je, u bilo kom sastavu i sa bilo ~ijom podr{kom u funkciji NATO i skrivawa svih onih zlo~ina i onih zlodela nad Srbima. Vojislav [e{eq, kada je u pitawu govor mr`we, mogao bi tokom postupka ~ak i da }uti. âk i da }uti. Naravno, na{ Voja ne}e da }uti nego }e da im odrì lekciju da se vi{e nikada ne sete da dignu ruku na Srbina. Mogao bi da }uti zbog prave Evrope. Prava Evropa verovatno se nalazi ovde u ovim me|unarodnim dokumentima o qudskim pravima. Me|utim, imamo i krivu Evropu, kriva Evropa se nalazi u personalnom sastavu qudi koji vo68
de Evropu. Imamo sme{nu Evropu, sme{na Evropa je ova koja je na vlasti u Srbiji od kada su zapalili Narodnu skup{tinu. U Evropi postoje i Deklaracija o slobodi izraàvawa i informisawa od 29. aprila 1982. godine, Deklaracija {efova dràva i vlada dràva ~lanica Saveta Evrope usvojena u Be~u 9. oktobra 1993. godine povodom rada sredstava javnog informisawa, Deklaracija o medijima u demokratskom dru{tvu, usvojena decembra 1994. godine, Evropska konvencija o qudskim pravima, Konvencija Ujediwenih nacija o ukidawu svih oblika rasne diskriminacije. Rezolucija komiteta ministara o medijima broj 97/20, 68/30 i naro~ito nekoliko hiqada odluka Evropskog suda za qudska prava. Evropski sud za qudska prava i prava Evropa, koja se pridràva onoga {to je napisano, mora da podigne glas u ovom predmetu protiv Vojislava [e{eqa. Ja bih zamolio qude koji se bave naukom, dajem jednu ideju, ne verujem da je preurawena, mislim da je pravi trenutak i pravo vreme da se o tome razmi{qa i da se napravi neki nau~ni skup i da se to nau~no obradi. Radi se o tome, svi znamo da je Ha{ki tribunal nelegitimna institucija. Kao nelegitimna institucija, sve {to donese, to je pravno ni{tavno. S obzirom da se u Hagu kr{e osnovne slobode svakog qudskog bi}a, razmislite malo da li Evropski sud za qudska prava {tite}i qudska prava Evropqana moè da proglasi pravno ni{tavnim sve odluke Ha{kog tribunala. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se Zoranu Krasi}u, a dugujem posebnu zahvalnost kwièvniku Momiru Lazi}u koji je u~estvovao u pripremi ovog skupa, koji je u~estvovao u pripremi mnogih nau~nih skupova posve}enih optu`nici protiv dr Vojislava [e{eqa, i koji je svojim odnosom uvek, rekao bih, ostavqao nas i u Srpskoj radikalnoj stranci i u timu za odbranu dr Vojislava [e{eqa du`nim. Re~ ima kwièvnik Momir Lazi}. Izvolite. Momir Lazi}: Po{tovana gospo|o [e{eq, po{tovani gospodine Nikoli}u, dame i gospodo, gospodine Vu~i}u, pomaè Bog. Aleksandar Vu~i}: Bog vam pomogao. Momir Lazi}: Pogledajte dobro ovu fotografiju, dobro je pogledajte, ja je gledam svaki dan no}ima, danima i satima. Pogledajte taj pogled, britak, odvaàn, pun snage i energije, pogledajte taj osmijeh u kome stasa qudska qubav. Pogledajte tog Dinarca koji je spreman samo na jedno, a to je da bude ~ovjek i brani istinu. To je prof. dr Vojislav [e{eq. Tamo negde davnih osamdesetih godina, u ameri~koj bazi Kenedi sastali su se tada{wi papa Pavle Jovan Drugi, Bog da mu du{u nikada ne oprosti i Bil Klinton. Tema tog razgovora bila je bombardovawe Jugoslavije i pripremawe stvarawa Ha{kog tribunala. Vatikan je dao saglasnost i da se bombarduje na{a zemqa i dao saglasnost da se formira Ha{ki tribunal. Ti pacovski kanali, koji su sabirali najve}e sme}e, najve}e ubice Drugog svetskog rata ponovo su iza{li na videlo dana. Ovaj put u drugom, jo{ uàsnijem obliku. Sva ta strava, sva ta ubistva sru~ila su se na nedu`ni srpski narod i to {to nisu mogli silom to su 5. oktobra uredili sa doma}im du{manima, sa doma}im izdajnicima koji i dan danas poku{avaju da lice ovog Dinarca na svaki mogu}i na~in oklevetaju. Ali ne ide im i ne moè tako. To je ~ovek koji je jo{ davno, bo`jom promi{qu nau~io mnogo i saznao sva{ta. Kad kaèm sva{ta, mi69
slim na to mnogo i to sva{ta. Vidite, kada je Vojislav [e{eq oti{ao u Hag dobrovoqno, vaqda su prije toga poku{ali da ga kidnapuju, ali nisu uspeli engleski Sasovci da ga odvedu na prepad kao pokojnog Slobodana Milo{evi}a. On je oti{ao u Hag, a optu`be protiv wega pisali su Svilanovi}i, pisali su \in|i}i, pisao je ovaj doma}i {qam, ovaj koji se sutra sprema da ode u takozvanu slobodnu Crnu Goru i ~estita dràvnost Milu \ukanovi}u. To je onaj za koga sam ja rekao da }emo mu kad do|emo na vlast dati radno mesto da bude upravnik bolnice Laza Lazarevi}, a da mu prvi pacijent bude Vuk Dra{kovi}. Ne znam da li su i to zasluìli. Vide}emo. [ta je, bra}o, danas govor mr`we. Govor mr`we je sve ono {to je govor istine, a {to je Vojislav [e{eq govorio brane}i svoj obraz, obraz svoje dràve, ~ast Srbije, Kosovo i Metohiju, Republiku Srpsku Krajinu, Republiku Srpsku, brane}i svoju i na{u Veliku Srbiju. Ako je govor mr`we braniti ono {to vam pripada onda je licemjerno taj govor nazivati onim {to ~asno pripada svom narodu i svom ~ovjeku. Znate, kada kaète danas da je neshvatqivo da se Srpkiwe ne mogu normalno poroditi u Gora`devcu, u Pri{tini, ne mogu iz Lapqeg sela oti}i i do}i u Pri{tinu, a svaka Albanka moè da se porodi i u Vrawu i u Beogradu i u Novom Sadu, onda je to kaù, govor mr`we. Kako to moè biti govor mr`we. [ta je sa dr Bosanac koja je u Hrvatskoj, u onoj bolnici u Vukovaru, zavezivala jajnike majkama koje vi{e nikada nisu mogle da rode. Da li je to bio govor mr`we, da li je to bilo strava i uàs, a onda je Pani} pusti na slobodu kao {to Ko{tunica pu{ta ove ubice koje su odmah nakon wegovog dolaska na vlast oti{li i pro{etali se do Pri{tine. Ha{im Ta~i nedavno u Vojvodinu prebacuje tovare oru`ja. [ta bi trebao [e{eq i mi ovde, da }utimo, jer ne daj Boè, ako to kaèmo bi}e to govor mr`we, jer mi ne volimo [iptare, te iste koji su glasali za Mila \ukanovi}a i koji su mu napravili dràvu. Takvi nama ne trebaju, jer znamo {ta nam pripremaju i znamo {ta nas od takvih ~eka. Imamo mi svojih Sulejmana Spaha, imamo mi Ma|ara koji su predsednici op{tina, onih po{tenih gra|ana koji nisu nikada pod milim Bogom uvredili niti bilo ~im ovaj na{ srpski narod onakav kakav jeste ponizili. I za takve }emo se uvek boriti, ako je to govor mr`we, ako je to istina koju mi {irimo onda je treba i daqe ~initi. Vrijeme koje dolazi bi}e te{ko. Ja sam siguran da }e moj [eki, kako ga ja od miqa zovem, jer ga poznajem deceniju i po i imam na to pravo kao neku svoju privilegiju, naoruàn pame}u, znawem i ogromnim brojem qudi koji rade za wega uspeti da odbrani istinu. On je u Hagu zapalio cigaru, oni su mu popu{ili, a pravo pu{ewe tek po~iwe. Na}i }emo se mi, kako re~e moj prijateq Veso \ureti}, po~etkom oktobra na svim mogu}im trgovima, upali}emo televizije, okrenu}emo velike slike, gleda}emo [e{eqa i gleda}emo kako ovaj bard srpske istorije vr{i opelo nad Ha{kim tribunalom. Pokojni Milo{evi} ga je sahranio, a on }e izvr{iti opelo. I da znaju ovi doma}i gologuzani da im ne}e pro}i ova politika ni sa Crnom Gorom ni sa Kosovom, jer kako re~e na{ Toma Nikoli}, na Kosovu }emo proglasiti okupaciju za narednih 5.000 godina, dok god ima
70
ijednog Srbina to }emo isto raditi sa srpskom zemqom tamo u Crnoj Gori, jer je srpska i treba sa~ekati Voju kao predsednika ove dràve. On nam je to zavjetovao i na to imamo pravo. A gospodin Ko{tunica po~eo da hapsi p~ele i muzikante, po~eo harmonika{e, uveo telefon u Srbiji da se cinkare qudi gde je Ratko Mladi} i gdje je Radovan Karayi}. Evo ja }u vam re}i i ponoviti rije~i mog prijateqa Mome Kapora, uhvati}e ga u {umici iznad jajca i jednog i drugog. @iveo prof. dr Vojislav [e{eq. @iveo general Ratko Mladi}. @iveo Radovan Karayi}. @ivela Velika Srbija. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Lazi}u, samo bih jednu tehni~ku ispravku, nisu muzikanti, ono je najozbiqniji muzi~ar u Srbiji, a oko wih su sve muzikanti i to propali. Dakle, hvala jo{ jednom gospodinu Lazi}u. Re~ ima prof. dr Marko Atlagi}, profesor istorijske geografije i istori~ar. Jedan od qudi koji je pomagao opstanku Srpske Krajine, koji se i danas bori za weno postojawe. Prof. dr Marko Atlagi}: Po{tovane dame i gospodo, kao pedeseti svedok Slobodana Milo{evi}a u Me|unarodnom sudu u Hagu dozvolite da vam izru~im li~ne pozdrave prof. dr Vojislava [e{eqa i Milana Marti}a. Sa èqom da sa politi~ke scene Srbije zbri{emo DOS i po{aqemo na smetli{te istorije. Dozvolite da sad kaèm nekoliko re~i o temi, o govoru mr`we i o optu`nici protiv Vojislava [e{eqa. Moji su prethodnici ve} govorili o pravnom pa ~ak i o psihologijskom smislu. Dozvolite ipak da kaèm nekoliko re~enica. Govor mr`we, kao pojam ne pripada u svom izvorniku pravnoj terminologiji, taj pojam pripada psihologijskoj terminologiji. [ta je govor, ja nisam jezi~ar, ali dozvoli}ete da ipak kaèm da je govor iskazivawe misli i ose}awa. [ta je mr`wa, bar u re~nicima enciklopedijskim stoji da ja mr`wa ose}aj jake odbojnosti prema nekome ili ne~emu. Onaj ko mrzi kakav je on, neprijatan, odvratan, oduran. Postavqa se pitawe da li se moè za iskazivawe misli i ose}aja krivi~no odgovarati. Ako moè, {ta je sa slobodom iskazivawa misli i slobodom iskazivawa ose}aja. Ja nisam pravnik, ali kao istori~ar poku{avam nekoliko pitawa sebi postaviti, a i pravnicima, ali i svakom gra|aninu koji je ~uo za govor mr`we. Govor mr`we, kao dru{tveni pojam, nevladine organizacije su podvele pod pravnu terminologiju, me|utim on u pravnoj terminologiji ne postoji. Mr`wom izraàvamo pojave destruktivne prirode: odbojnost, netrpeqivost, agresivnost prema nekome. Da li mi imamo na to pravo odgovorite sami. Kada govorimo o mr`wi u tom smislu onda je povezujemo sa odre|enim radwama: raspirivawe, podsticawe, zagovarawe i tako daqe. Analiziraju}i govor mr`we, dolazimo do zakqu~ka da se na umu moraju imati dve stvari. Prvo sa kakvom se namjerom izgovara mr`wa, drugo kakve posledice moè da izazove mr`wa. Kada je namjera govora mr`we u pitawu onda je namjera upu}ena pojedincu ili odre|enoj grupi. Po{tovane dame i gospodo, ja sam se dao truda da u zadwih deset godina analiziram sve aktere politi~ke scene, u prethodnoj Jugoslaviji i wihove govore, TV nastupe i podneske i tako daqe i do{ao sam do dva zakqu~ka. S obzirom da je odmaklo vreme ja }u re}i samo zakqu~ke, a onda }u re}i neke konkretne stva71
ri. Prvo, da Slobodan Milo{evi}, dr Vojislav [e{eq, Dragoqub Ojdani}, gospodin Milan Marti}, i drugi ~elnici srpskih zemaqa nisu ni u jednom svom nastupnom govoru izrekli govor mr`we prema narodima prethodne Jugoslavije. Bar ja nisam nai{ao, jedino sam ~uo jednog predstavnika nevladine organizacije, jednog velikog neprijateqa srpskog naroda, a to je prof. dr Vojin Dimitrijevi}, koji je rekao da mu je neko rekao, neki deseti da je ~uo da je [e{eq ne{to izjavio. To u jednoj svojoj kwiìci govori kao o govoru mr`we. Po{to sam analizirao aktere politi~ke scene i u Sloveniji i u Hrvatskoj i u Makedoniji, osvrnu}u se samo na ove u Hrvatskoj, po{to sam ve} rekao da u srpskim zemqama nema zaista nijedne re~enice izgovorene tako da bi mogli da negiraju bilo koji drugi navod. Zato sam do{ao do zakqu~ka da su hrvatski i slovena~ki zvani~nici od 1990. godine javno i otvoreno, kako bi rekli DOS-ovci transparentno, preko sredstava javne komunikacije ili u vladama i parlamentima svojih zemaqa izrekli takav govor mr`we prema Srbima kakav ne biqeì civilizovani svijet. âk ni Hitler nije tako mrzeo Srbe. Dozvolite da citiram: Frawo Tu|man jo{ je na konferenciji diplomatskog kora u Nema~koj 1989. godine utvrdio, kada on bude predsednik Hrvatske, dakle, ko ga je pozvao, nije bio diplomata, nema vi{estrana~kog sistema, on kaè citiram: Tlo u Krajini posta}e crveno od srpske krvi, zavr{en citat (Jasmina Boji}, uzeto iz Nacionalisti se kuvaju u sopstvenom sosu, Na{a borba 4. i 5. januar 1997, strana jedan.) Da li mo`da Ha{ki tribunal za ovo zna. Naravno da zna. Ovo su prezentovali, da li na{i predstavnici nevladinih organizacija ovo znaju. Dozvolite daqe, kada sam ve} kod ovog zlikovca Frawe Tu|mana. Koliko je on rasista toliko ~ak ni Hitler nije bio. Evo dozvolite da citiram. Na ~etvrtom kongresu Hrvatske demokratske zajednice kaè za bo{wake, citiram. Nacionalno ime bo{waci olak{a}e psihi~ko opredeqewe muslimana u Hrvatskoj, jer ako su u Bosni bo{waci muslimanske vere, jasno je da i u Hrvatskoj ne}e biti bo{waci hrvatske vere, nego mogu samo biti Hrvati muslimanske vere, zavr{en citat. (@erar Botson Evropa, Beograd 1997. strana 33) Postavqam pitawe da li je ijedan srpski predsednik vlade, ministar i tako daqe, pa ako ho}ete od anti~kih vremena do danas izrekao ovakve stvari za bilo koji narod u prethodnoj Jugoslaviji, a ~ak i {ire i u Evropi. A pitam vas da li je ovo govor mr`we ili je ne{to tre}e. Edo Murti}, hrvatski slikar, dao je intervju rije~kom Novom listu januara 2000. godine. Citiram: Istakao je Tu|man pred izbore 1990. godine i uvjeravao da mu je ciq napraviti ono {to nisu napravili usta{e i Paveli} 1941. godine, kaè Edo Murti} i dodaje za 250.000 Srba rekao mi je Tu|man da }e spakovati kofere i odseliti, drugih 250.000 ostati ili nestati, zavr{en citat. Da li Ha{ki tribunal i nevladine organizacije, a i na{i doma}i izdajnici znaju za ove stvari? Dozvolite daqe, kada sam kod najve}eg zlikovca 20. i 21. vijeka da kaèm {ta Tu|man kaè za genocid. Verovali ili ne, ali ovo su wegove rije~i. Citiram, kaè: Genocid je prirodna stvar, ako se radi u korist prave vjere kao
72
{to je katoli~ka i u ime izabrane nacije kakva je Hrvatska, zavr{en citat. (Novica Vojnovi}, Hiqadugodi{wi genocid Vatikana nad pravoslavnim narodima, Podgorica, 1999, strana 437) Dozvolite da citiram i druge konkretne primjere. Ovo ne}ete vjerovati da je qudski um izrekao. Niko drugi nego urednik hrvatske televizije Jerko Tomi}, 20. 8. 1996. citiram: Srbi su nequdi kojima nisu pomogli ni svetiteqi, oni su trgovci sviwama, ~etni~ka gamad, gori od stoke, Srbadija prqavih {apa, sotonski dobo{ari, civilizacija ra`wa i rakijetine, krezubi monstrumi, prqave {ubare, jad i bijeda, |ubrad, pro~etni~ki vampiri, qudsko zlo, horde, stvorovi, bolest, gube, neslavni, bijesne razularene ~etni~ke zvijeri i tepih nacizma (Povampireni ekran, Novosti, 22. 8. 1966. godine). Pitam vas da li je iko ovo izrekao, ne samo od Srba nego u istoriji ~ove~anstva. âk ni zloglasni Ante Star~evi} ovako nije govorio. Isti Tu|man fa{ista ovako kaè, 1991. godine, na nizu predizbornih skupova. Citiram: Sretan sam {to moja supruga nije ni Srpkiwa ni @idovka, zavr{en citat. Zar treba ovome komentar. Gospodo politi~ari, umjetnici, kwièvnici, kada idete na politi~ke duele sa nevladinim organizacijama, sa Nata{om Kandi}, sa Sowom Biserko, pokaìte joj ove stvari. Toj Sowi Biserko, ~iji je brat 31. 7. 1991. godine poginuo u teroristi~koj grupi kod Benkovca zajedno sa zloglasnim Bari{i}em koji je ubio Rolovi}a 1971. godine. Zato i govorim ko joj dopu{ta svako ve~e da je na TV. Niko drugi nego vladaju}a stranka, gospodin Ko{tunica i wegovi trabanti. Dozvolite da jo{ nekoliko citata kaèm. Drugi akter govora mr`we, rasizma i fa{izma u Hrvatskoj bio je niko drugi nego Stipe Mesi}. Na predizbornom skupu 2. 3. 1990. godine, pred 15.000 Hrvata pod ki{obranom u Gospi}u je rekao, citiram: Kada mi Hrvati stvorimo svoju dràvu svi Srbi sta}e pod jedan ki{obran. Nemam komentara. Vjerovali ili ne, ali je ìva istina, niko drugi nego k}erka Ante Paveli}a Mirjana P{eni~nik za Novi list, 13. juna 1992, rekla je, citiram: Uostalom, u NDH nije vladalo takvo antisrpstvo kao danas, zavr{en citat. Kada je Frawo Tu|man 1997. godine podnosio izve{taj Saboru, o stawu dràve i nacije, kao najve}i rezultat svoje politike naveo je, citiram: Nestanak Srba iz Hrvatske i wihovo svo|ewe na minornu skupinu koja nikada vi{e u Hrvatskoj ne}e mo}i biti politi~ki subjekt, zavr{en citat. (Drago Kova~evi}, Kavez-Krajina u dogovorima u ratu, Beograd, 2003, strana 10) Tu|man je na Trgu Bana Jela~i}a 24. 5. 1992. rekao, ja sam ga tada slu{ao direktno, vi ste mo`da gledali na TV, citiram, ovo {to je u {tampi bilo nije istina, a ovo su prave wegove re~i. Rekao je ko je vodio rat, za{to je vodio i ko treba da se na|e u Ha{kom tribunalu, da ima pravi~nosti i pravde. Citiram: Rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije èqela, i dodaje: Ali mi smo procijenili da samo ratom moèmo izboriti samostalnost Hrvatske. Zbog toga smo mi vodili politi~ke pregovore, a iza tih pregovora smo formirali svoje oruàne jedinice. Da to nismo tako uradili, ne bismo do{li do ciqa. Zatim i dodaje: Zna~i, rat je bilo mogu}e izbje}i, samo da smo mi odustali od na{ih ciqeva, to jest od samostalnosti Hrvatske, zavr{en citat. Dovoqno je Ha{kom tribunalu samo ovo, mi smo podastrli to
73
Tribunalu, ali po{to to nije sud, nego nakaza od suda, a sudije nisu suci nego trabanti, olo{, olo{ belosvjetski sedi tamo, dame i gospodo, mo`da ne bih smeo ovo da kaèm kao svjedok, jer smo i potpisali da ne govorimo, ali }u ipak da kaèm: To je najve}i olo{ u me|unarodnom pravu koji postoji, a sjedi u Me|unarodnom sudu pravde u Hagu. Ja nisam bio pravnik, ali na zatvorenom djelu sjednice sam se razmi{qao da ih s pravne ta~ke totalno dotu~em. U jednom momentu, kada je gospodinu Najs gospodin Kej rekao: Gospodine, vi niste normalan ~ovek, vi ne znate {ta gospodina Atlagi}a pitam, zavr{en citat, wega sam citirao. Dozvolite da jo{ nekolike re~enice kaèm, {ta je taj zloglasni Sabor i Vlada, ovo ne}ete vjerovati, ovo nigdje u istoriji ne postoji. U Saboru, u parlamentu, kaè potpredsednik Sabora Stjepan Sulimanac, 4. 10. 1990, citiram, ja sam tada slu{ao, ali je i objavqeno: Lica koja su naselila Hrvatsku iza 1918. i stekla neki imetak, treba stvoriti zakon i za{tititi se od tih elemenata, zavr{en citat. Ivan Milas, funkcioner u Saboru, kaè Srbima: Gospodo Srbi, na va{e pravo odgovori}emo o{trim ma~em. Dan obra~una je blizu, zavr{en citat. Da li je ikada ijedan politi~ar, Srbin, ne samo u parlamentu Srbije, nego u svim srpskim zemqama, od anti~kih vremena do danas ne{to tako izrekao? Pozivam sve istori~are svijeta, doma}e, strane, svih organizacija, partija, da ukrste kopqa, evo, sa mnom direktno, ho}e li na TV, ho}e li na ulici, ho}e li pod stablom, gde god ho}e. An|elko Klari} ovako kaè: Treba sve Srbe izolirati, kao {to je Irak izolirao Kurde i napraviti blokadu, zavr{en citat. To hitlerovci nisu radili. Ili univerzitetski profesor, kolega moj, koji je bio i zastupnik, suprotno kodeksu pona{awa univerzitetskog profesora, Andrija Ka~i}, kaè ovako, stvorio je formulu 4+2, ina~e je bio predsednik Odbora za vawsku politiku: 4+2 za Srbe, dobro zapamtite, 4 b: balkanci, boq{evici, bizantinci i barbari, u Saboru izgovarao je i 2 bestijalci i apatridi niko drugi, nego dr [ime \odan. U Saboru 1990. godine, citiram: U Hrvatskoj nema Srba, nego pravoslavnih Hrvata, zavr{en citat. Po{tovane dame i gospodo, ja znam da je vreme odmaklo, ali dozvoli}ete mi jo{ tri-~etiri citata. Ako vam je dosadno, recite, ja }u odustati. Kada je 28. 11. 1990. godine izbio eksces prilikom sahrane episkopa gorwokarlova~kog Simeona Zlokovi}a, gde je grupa mladih Hrvata ispred zgrade Eparhije urlala i uzvikivala, citiram: Gdje ste Srbi, izi|ite da vas koqemo, zavr{en citat. Treba vas postrojiti pa metak u potiqak, ovo }e biti na{a ku}a, samo da vas pokoqemo, zavr{en citat. Novembar 1990, savjetnik potpredsjednika Republike Hrvatske Slobodan Karanovi} pri~a, citiram: Mladen Milovanovi}, direktor Geotehne, 25 hiqada radnika, istaknuti aktivista HDZ-a rekao mi je da Hrvati ubudu}e ne}e imati nikakvih problema sa stanovima, jer jednostavno treba najuriti Srbe iz Zagreba. Vladimir [eks, ina~e moj kolega, ~esto smo vodili duele u Saboru, potpredsednik Sabora, kaè 1990. godine: Tu }e ostati Hrvati ili Srbi i dodaje Srbi }e biti pod zemqom ili izvan hrvatske zemqe. Ja sam istori~ar, ima ovde istori~ara, pitam vas da li je itko ovakve re~i od 1941. do 1945. go74
dine izgovarao. Meni bar nije poznato, da su ovako jake. Kao {to re~e }erka Ante Paveli}a, nisu bile ovako jake ni u vreme NDH. Isti taj zlikovac, [ime \odan, predstavnik Sabora, glasnogovornik HDZ-a je, na otvarawu Siwske alke 1991. godine rekao: Srbi imaju mawu glavu od Hrvata pa prema tome i mawe pameti imam stranicu odakle je uzeto i tako daqe. Kako vjerovati hrvatskim vlastima kada ~lan Saborske komisije za rad na projektu politi~ke i teritorijalne autonomije Vesna Pihler, kaè, citiram: Srbe treba goloruke staviti ispred naoruàne Hrvatske garde, zavr{en citat. Prvog avgusta 1991. godine, zastupnik u Saboru Hrvatske na sjednici upu}uje usta{ki poziv na mr`wu i osvjetu protiv Srpskog naroda, citiram: Za jednog Hrvata treba ubiti deset Srba. Usred sjednice Sabora. Zavr{en citat. Na HTV-u, 27. 9. 1991, Antun Ivek kaè, nudi rje{ewe za Srbe, citiram: Sada je moment da se zapi{u da su Hrvati pravoslavne vijere, zavr{en citat. Dr Jure [owe tvrdi da su, citiram: Srbi divqi Vlasi nepoznatog porijekla, zavr{en citat, 29. 3. 1990. godine. Zavr{i}u citate jednim citatom wihova ministra i u dve re~enice zakqu~iti. Po{tovane dame i gospodo, mi imamo onakvih ili ovakvih, Srbi, ministara. Imamo izdajnika, sigurno, imamo lo{ih, dobrih i tako daqe. Ali, nikad u istoriji, od anti~kih vremena, nijedan srpski ministar nije izgovorio ovo {to }u vam sada re}i. Jedan wihov ministar u Vladi ovako kaè, citiram: Treba mrziti i srpsko dijete u kolijevci. Zavr{en citat. Kaè ministar u Vladi Republike Hrvatske u vi{e navrata, uzeto iz kwige Tolerancija protiv mr`we, Zagreb, 1997. godine. Isti taj ministar kaè, citiram: Tko vi{e mrzi Srbe, taj je boqi Hrvat, zavr{en citat. Daqe, isti taj ministar kaè: Srbi su barbari sa {iqastim glavama, zavr{en citat. I kona~no, Ivan Aralica, niko drugi nego Srbin katoli~ke vjere, vi kwièvnici vrlo dobro ga znate, ovako kaè, i zavr{i}u citirawe. Citiram: Srbi sitnoga i krupnoga zuba, zavr{en citat. Po{tovane dame i gospodo, izre}i toliku hrpu uvreda, laì i obmana o Srbima, koje ne poznaje savremeni svijet, mogu samo najokoreliji fa{isti, Hrvati a to rade kontinuirano, godinama, negdje od desetog vijeka pa do dana{weg dana. Jo{ u Tridesetogodi{wem ratu po~inili su takve zlo~ine genocida, nepoznate u istoriji ~ovje~anstva, pa su zato Nijemci na jednoj katedrali zapisali ûvaj nas, Boè, kuge, gladi, rata i Hrvata.. To i danas stoji. Zato optu`nica protiv Vojislava [e{eqa, da je {irio i podsticao govor mr`we, vi{e je nego smije{na. Da bi takozvano Tuìla{tvo i Me|unarodni sud u Hagu bar malo spasili svoj sopstveni obraz, kojega nemaju, najboqe bi bilo da prof. dr Vojislava [e{eqa vrate ku}i, jer }e u protivnom sud i Tuìla{tvo doìvjeti u procesu su|ewa koji slijedi, ja vas uvjeravam, dame i gospodo, najve}e pravno, moralno, filozofsko, qudsko i civilizacijsko ponièwe, da }e se o tome pisati i ~itati vijekovima. Dozvolite da zavr{im rije~ima, kao svjedok u procesu Milo{evi}a u zatvorenom dijelu. Izvinite, moram dvije rie~enice sa zatvorenog dijela. Branko Raki} je tu, gleda me malo, ali ipak }u iznijeti, iako ne bi trebalo, je li, sa zatvorenog dijela. Kad bi onaj zlikovac, zlo~inac Najs spomenuo prof. dr Vojislava
75
[e{eqa, ja ovo nisam pri~ao ~ak ni u stranci, pojedincima jesam, nisam vrhu stranke, prvi put ho}u javno da to iznesem. Kada me je pitao, ja sam ovako prvi puta rekao: Molim vas, kada govorite o tom ~ovijeku u ovim prostorijama, onda morate imati na umu, da je to predsednik najja~e politi~ke stranke, Srpske radikalne stranke, u Srbiji. Drugo, da je to najboqi poznavalac me|unarodnog prava na svijetu, i tre}e, da je to ~ovjek naj{irih demokratskih, qudskih, civilizacijskih i vrednota na svijetu. Posle toga gospodin Najs se nije usudio vi{e pitati za prof. [e{eqa. Ja sam imao tri privilegije u ìvotu, pitao me je onaj zlikovac na zatvorenom dijelu za te privilegije, koje sam ovdje ponovio na jednom skupu: prvo, {to sam kao profesor univerziteta uzeo pu{ku i branio svoj, srpski narod. Drugo, {to sam na rati{tu susreo prof. dr Vojislava [e{eqa, i tre}e, rekao sam tada, na jednom skupu ovde, {to }u imati priliku da u Me|unarodnom sudu u Hagu branim svoj srpski narod. Pitao me Najs da li ostajem pri tim tvrdwama, po{to se sa mnom bavio 35 minuta. Rekao sam Gopodine Najs, ponovite mi tre}u. Kaè: Da }ete imati ~ast da branite u ovom sudu svoj narod. Da, da }u imati ~ast da branim svoj, srpski narod u ovim prostorijama, ne u sudu. Ja planiram da imam jo{ jednu, dvije privilegije u ìvotu. Bio bih sretan kad bi mi ~etvrta privilegija bila da budem svjedok, ako bude potrebno, prof. dr Vojislavu [e{equ. Prof. dr Oliver Anti}: Zahvaqujem gospodinu Atlagi}u na iscrpnom izlagawu, imamo jo{ svega nekoliko govornika, ali bih zato zamolio sve slede}e govornike da ne budu toliko iscrpni. Sada ima re~ kwièvnik Bratislav Nikoli}. Bratislav Nikoli}: Bra}o i sestre, te{ko je, pretpostavqam, re}i ma {ta novo posle svega onoga {to je danas ovde izgovoreno. Ja sam pre par nedeqa ~uo da }u nastupiti ovde, pred vama, i veoma sam blagodaran, gospodo, na toj prilici. Moj rad nosi naziv: Od proro~kog antisemitizma do Ha{kog tribunala i u su{tini je osvrt na pojam i smisao ovoga o ~emu govorimo, dakle o govoru mr`we, ali wegove duhovne dimenzije. Po{to mi, kwièvnici, kao svoj osnovni alat u radu i za rad imamo re~, onda da krenemo od re~i. U po~etku be{e re~, i re~ be{e u Boga i Bog be{e re~, ona be{e u po~etku u Boga, sve je kroz wu postalo i bez we ni{ta nije postalo {to je postalo. U woj be{e ìvot, i ìvot be{e videlo qudima, i videlo se svetli u tami, i tama ga ne obuze. Da je re~ Bo`ja energija stvarawa, izvor postojawa svega vidqivog i nevidqivog otkriva nam sami Tvorac sveta i ~oveka, u boànskom Otkrovewu, u starozavetnoj Kwizi postawa ~itamo da je Tvorac osam puta izgovorio re~i: Neka bude..., i da je nastalo. Iz nepostojawa u postojawe, iz nebi}a u bi}e privodi, dakle, qubav. Slobodna i ni~im uzrokovana qubav Oca nebeskoga. Otuda re~, a nadaqe jezik i govor, te qudske mere i koli~ine boànskih atributa ne moèmo razumeti bez boànske istine vozglavqene u ~oveku, bez ovaplo}ene, o~ove~ene re~i bo`je, bez bogo~oveka, bez Boga u meri ~oveka, i ~oveka po meri Boga. Re~, jezik, govor jesu sredstvo, ali naravno i na~in odno{ewa slovesnog prema slovesnom, nosilac zna~ewa koje ishodi iz smisla, re~, jezik, govor imaju zna~ewa jedino ako su ispuweni
76
smislom, a smisao im nije ni{ta drugo do duhovni sadràj, nastrojewe, namera, ciq koji stoji u skladu sa jednim od dva mogu}a duha, duhom istine ili duhom laì. Duh istine je li~nost Tvorca i Oca koji nam se otkriva i daje kroz Sina, wegovog jedinorodnog, koji je isti, ju~e, danas i u sve vekove i kroza svu ve~nost, a duh laì je u buntu i odmetni{tvu od istine, u nastrojewu i nastojawu da se bude umesto we. Otuda savr{enstvo jeste u wenom {to prisnijem podse}awu na istinu. [to la` vi{e li~i na istinu, to je savr{enija. S obzirom da je laà, i otac laì kadar, po re~ima Jevan|eqa, da se u angela svetla pretvori, zadobijaju}i lik istine, koje je vidjelo qudima, dakle svetlost, ne preostaje nam ni{ta drugo, ako ho}emo da ga osujetimo, do da, kako nas u~i bogo~ovek Hristos, ispitujemo duhove jesu li duhovi od Boga. Samo, dakle, po duhu i istina i la` nisu isto, niti }e to ikada biti, bez obzira na zakone, dekrete, naredbe, odluke, dogovore, ugovore javne ili tajne. Istina je duh istovetnosti i nepromenqivosti, a ne ve{tina pretvarawa i prevrtqivosti. Ove konstatacije nisu proizvod praznog teoretisawa ili dokone nazovi esejistike, wihova prakti~na strana pokazuje se u svakodnevnom ìvotu, ona je predmet svakodnevne komunikacije me|u qudima, ali i najo~iglednije i najtragi~nije posledice po ìvote qudi ostavqa u prostoru politi~ke alhemije smisla. Stoga, ~ini mi se, svaki politi~ki stav predstavqa odraz duhovnog stawa. Na politi~ki stav zaista moèmo gledati kao na svojevrsnu duhovnu dijagnozu. Evo jednog kratkog dijaloga koji se zbio u Jerusalimu, pre par milenijuma. [ta je istina?, zagrme Pilat na Isusa. Odgovori Isus: Istina dolazi sa nebesa. Re~e mu Pilat: A zar na zemqi nema istine? Odgovori Isus Pilatu: Ne vidi{ li da onima koji istinu govore sude oni koji imaju vlast na zemqi? Eto, tako jerusalimski sudski proces nad istinom predstavqa prototip suda po meri sile, koji po svom karakteru i prema svojim ciqevima i nagonima iskazuje univerzalni i nepromenqivi doga|aj u svakom trenutku qudskog postojawa. To je sud koji svoje Vjeruj! nalazi u vlasti sile kao svekolike mogu}nosti i sili vlasti kao vrhovnoj dogmi i razlogu postojawa. No, kada istina i sila protivstanu jedna drugoj, tada brutalnost projavquje svu svoju nemo} i jadninu, upla{enost i toga radi, gnev i jarost, dok licemerje, lukavost i prepredenost postaju weno jedino oru`je. Sud, potom, pokre}e proces i izri~e presudu kojom pravednika progla{ava za zlo~inca, a yelata za `rtvu, kurjaka obla~i u runo ov~ije, a jagwe izvr}e u hijenu, zakon podiè na zakonodavca i imperiju na mir. Tada sud stvoriteqa progla{ava za razoriteqa, a istinoslovqe za govor mr`we. Zar nije to smisao onoga {to su u~inile Isusove sudije? Ne raspe{e li istinu koja sa neba do|e oni koji u strahu ustrepta{e za svoju zemaqsku vlast i privilegije? Ne u~ini{e li, dakle, u duhu tada vaè}eg civilizacijskog vrednosnog modela koji je svetu nametnut a koji Kajafa, prvosve{tenik judejski zmijski mudro prepoznade i izrazi jednom jedinom re~enicom daju}i, citiram savjet Judejima da je boqe da umre jedan ~ovjek nego da narod propadne. Moèmo li, dakle, tragati za ovom re~enicom i u dana{wem totalitarno demokratskom vrednosnom miqeu. Naravno da mo77
èmo. Sklon sam da u ovome prepoznam ideologiju, na~in i infrastrukturu Ha{kog tribunala, jer {ta se od onih u kojima je jo{ Bog po zemqi hodio i nekih drugih, ranijih vremena, promenilo u qudskoj svesti? Uistinu, ni{ta. Ni{ta, jer i hiqadu godina pred Gospodom je kao samo jedan jedini dan. Ipak, dovoqno vremena da svu istoriju ~ove~anstva sagledamo i kroz vizir kamere opskure. Ovaj, nazvao bih ga civilizacijski model, ìve}e po svemu sude}i do posledweg dana vremena i istorije, a sve je to ve} vi|eno kroz istoriju roda qudskoga. S obzirom da pripadamo, kako neki kaù, Judeo-hri{}anskom civilizacijskom krugu, hajde da potraìmo odgovor u kwizi koja predstavqa anatomiju qudskog postojawa, u Svetome pismu. Vrativ{i se sa gore Sinaja, gde ~etrdeset dana govora{e sa Gospodom, Mojsije zate~e otpadiju naroda svoga koji se, mesto Bogu ìvome, klawa{e teletu od zlata salivenom, pa uze tele i, citiram. Spali ga ogwem i satre ga u prah i prosu ga po vodi, pa okupiv{i narod izgovori: Pripa{ite, veli, svaki svoj ma~ uz bedro svoje pa po|ite tamo i amo po logoru od vrata do vrata i pobijte svaki brata svog i prijateqa svog i bli`wega svog. Posvetite ruke svoje danas Gospodu da bi vam danas dao blagoslov. [to bi na{ veliki Wego{ rekao: Trijebimo gubu iz torine. Je li ovo govor mr`we? Ovako govori prorok Isaija: Sinove odgojih i podigoh, a oni se okrenu{e od mene. Vo poznaje gospodara svog i magarac jasle gospodara svoga, a Izraiq ne poznaje, narod moj ne razume. Da gre{na naroda, naroda ogrezlog u bezakowu, semena zlikova~kog, sinova pokvarenih, ostavi{e Gospoda, prezre{e sveca Izraiqevog, odstupi{e natrag, pa {to biste jo{ bili bijeni, kad se sve jo{ vi{e odme}ete. Sva je glava bolesna, i sve srce iznemoglo. Od pete do glave nema ni{ta zdravo nego uboji i modrice i rane gnojave, ni isce|ene, ni zavijene ni uqem zablaène. Zemqa je va{a pusta, gradovi va{i ogwem popaqeni, wive va{e jedu tu|ini na va{e o~i i pusto{e kao {to opusto{avaju tu|ini. Ovaj vapaj proroka Isaije odjekuje antifonom prepodobnog Justina ]elijskog ~itavih 27 vekova kasnije. Evo molitvenog vapaja Svetome Savi za decom koja se podigo{e za evropskom kulturom i evropskom modom. On veli: O, sveti o~e Savo, oprosti i pomozi nama duhovnim mrtvacima po zemqi srpskoj, vaskrsni iz mrtvih du{e na{e, vaskrsni ih pokajawem, vaskrsni ih verom u Gospoda Hrista ina~e srpska zemqa pretvara se u ogromno grobqe, le{ do le{a, mrtvac do mrtvaca i avaj, ako ne vaskrsne ka Hristu, uskoro }e se pretvoriti srpska zemqa u ogromno grobqe srpskih du{a, grobqe du{a koje su izvr{ile samoubistva i ubistva preziru}i Gospoda Isusa Hrista i odbaciv{i jedinog davaoca besmrtnog ìvota, jedinog imaoca i davaoca ve~ite istine i pravde. Pa ho}emo li ukor Mojsijev i Isaijin zbog bogoodstupni{tva ili molitveni poziv bolne Justinove du{e na pokajawe i ìvot ve~ni, pravdu i istinu nazvati govorom mr`we? Da ~ujemo i one koji su se ogre{ili o vlast i silu. Evo glasa vapiju}eg u pustiwi qudskih srca, glasa Svetoga i velikoga Jovana Krstiteqa: Ne moè{ ti imati ène brata svog. Ovu opomenu koju zbog prequbo~instva i bezakowa uputi Irodu, caru, prorok i prete~a Spasov plati glavom svojom. Recite, danas, u lice onima koji svu vlast i silu na zemqi imaju da ne mogu imati tu|u zemqu
78
i sve {to je na woj, pod wom i na woj. Recite im da ne pripada wima blago koje Bog dade drugima. Bi}e to za wih govor mr`we koji vam nikada ne}e oprostiti. Porodi aspidini, kako moète dobro govoriti, kada ste zli? Te{ko vama, kwièvnici i fariseji, licemeri, {to jedete ku}u udovi~ku i la`no se Bogu molite dugo, vo|e slepe, budale slepe koji oce|ujete komarca a kamilu pro`direte, {to ~istite ~a{u spoqa, i zdelu, a iznutra su pune grabeì i nepravde, {to ste kao okre~eni grobovi koji se spoqa vide lepi, a iznutra puni kostiju i svake ne~istote, tako i vi spoqa se pokazujete qudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakowa. Zmije, porodi aspidini, kako }ete pobe}i od presude u ogaw pakleni? Ovako govora{e Isus u lice ba{ onima {to na zemqi vlast imahu, kojima ime Bo`je na ustima be{e, a u srcima prevara, i za koje sveti prorok David u psalmima svojim peva da nema istine u wihovim ustima, srce im je gre{no, grlo im je otvoren grob, jezicima svojim varahu. I {ta prepozna{e u re~ima wegovim oni koji samo za mr`wu znado{e, ako ne govor mr`we? A {ta takvi u~ini{e Stefanu Arhi|akonu i prvomu~eniku, mladi}u koji pun vere i sile ~iwa{e znake i ~udesa velika me|u qudima. Optuì{e ga da huli na Mojsija i Boga, pobuni{e narod i uhvati{e ga, te dovedo{e la`ne svedoke i sa~ini{e sud nad wim pod optu`bom da govori hule na svetom mestu i zakon, {to bi u prevodu na dana{wi smisao zna~ilo optuì{e ga za govor mr`we. I kako se zavr{i sud taj? Evo kako. Izvedo{e ga iz grada i stado{e zasipati kamewem. Platio je ìvotom, dakle. I ne samo on, pun je sinaksar imena svetih mu~enika koji krv svoju proli{e samo zato {to wihova qubav prema putu istine od onih koji su imali silu i vlast progla{ena bi za govor mr`we. Ovaj mehanizam prepoznavawa u drugome onoga {to se u sebi ima, to licemerno i bezo~no konvertovawe sopstvenog u tu|e zlo, kleveta i tu`ba na drugoga nije ni{ta drugo do razboj na kome je tkana kulisa za dramu ~ove~anstva koje se na pozornici ove doline smrti odigrava, od Adama i Eve i od Kaina i Aveqa do dana{weg dana, od Sinedriona i ve}a i saveta i sabora, inkvizicija i konvenata, komiteta i komisija, do Va{ingtona, Brisela, Haga, duh koji upravqa ovim mehanizmom jeste duh prepredenosti i laì, duh koji mr`wu predstavqa kao brigu, za{titni{tvo i milosr|e. Podsetimo se samo kako je to 78 dana ~inio milosrdni an|eo. A kako glasi govor istinske mr`we? Evo re~i prevare izgovorenih u rajskom vrtu, kojima velika zmija, a`daja stara koja se zove |avo i Satana uvu~e rod qudski u adske dubine pogibeqi. Ne}ete, veli on, ne}ete vi umreti, nego zna Bog da }e vam se u onaj dan kad okusite, otvoriti o~i, pa }ete postati kao bogovi i znati {ta je dobro {ta li zlo. Tim govorom on i danas govori, mo`da vi{e i revnosnije nego u neko drugo doba istorije. Ne}ete vi umreti nego hajde da napravimo raj ovde na zemqi, i {to mu je govor umilniji i tolerantniji, to su mu tragovi krvaviji. Pogledajmo samo {ta za sobom ostavi briga za qudsku slobodu, demokratiju i toleranciju, a osobito za svet bez terorizma, u Avganistanu, u Iraku, na Balkanu i kojekuda po globu zemaqskome. Novi svetski poredak kao poredak globalnog ujedna~avawa i wegov prokrustometrijski karakter ra|a se, dakle, iz revolta prema istini i svega onoga {to svoj lik traì i pronalazi u woj. Taj revolt dobija svo79
je zvani~no i kategorijalno ure|ewe i valutu kojom zapo~iwe svoj globalni komercijalni ìvot u floskuli koja glasi: govor mr`we. Nije ni ~udo, jer istina je zaista neizdrìv izazov. I da svedemo pri~u, Ne mislite da sam ja do{ao da donesem mir na zemqu, nisam do{ao a donesem mir, nego ma~, re~e Isus. A {ta je taj ma~ {to ga Bogo~ovek donese na zemqu? Ni{ta drugo do re~. Kakva re~, re~ koja raseca istinu od laì, svetlost od tame, dobro od zla, qubav od mr`we, Hrista od Velijara, Boga od \avola, ma~ koji pravi provaliju me|u wima, ponor preko koga niti oni mogu ovamo, niti ovi tamo. A da li }emo zato Hrista proglasiti za ratnog hu{ka~a? Na kraju, pomenu}u nedavno otpevanu pesmu Evrovizije, to je sad, ovako, jedan taze utisak da se tako izrazim. Evropa je, videli ste svi, bra}o i sestre, izglasala svoj novi lik, i po svemu sude}i wemu }e saobraàvati i svoju budu}nost. Demon je pobedio i on }e, kako obe}a{e finski rokeri, biti novi kraq. Nisu li onda, kako stvari stoje, pri~e svetog Vladike Nikolaja o Evropi kao beloj Demoniji ipak bile samo govor mr`we. Ako ne vi{e, ako ne makar isto, onda neka za nijansu ispod Vladike Nikolaja bude i Vojo [e{eq. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Nikoli}u, obave{tavam vas da su dr Branko Nadoveza i Amyad Migati predali svoje referate radnom predsedni{tvu, ostalo nam je jo{ samo troje govornika, re~ ima gospodin Milo{ Prica. Molim vas za samo jo{ malo strpqewa. Milo{ Prica: Uvaène dame i gospodo, najpre upu}ujem re~i zahvalnosti na pozivu za u~e{}e na dana{wem skupu, prisustvom i mogu}no{}u da vam se obratim ja se zaista smatram po~astvovanim. Imaju}i u vidu da je u prethodnim izlagawima potpuno i argumentovano ukazano na pravni zna~aj optu`bi protiv Voje [e{eqa, uze}u slobodu da se vrlo kratko u svom izlagawu osvrnem na neke crte govora mr`we u kontekstu doga|aja u Srbiji posledwih godina. Svedoci smo da se u nas posledwih godina posebno apostrofira potreba spre~avawa govora mr`we. Ako pitawe upodobimo pravnom stanovi{tu, zakqu~ak je jasan. Da bi pravo postojalo, ono mora biti podobno za precizna pojmovna odre|ewa. Govor mr`we je nemogu}e potpuno i precizno, dakle pojmovno odrediti, ~ak i u logi~kom smislu. Svaki poku{aj pojmovnog odre|ivawa govora mr`we u logi~kom smislu zapravo je put u diskriminaciju. No, na javnoj sceni, govor mr`we je relevantan u svetlu poku{aja da se poslenici javne re~i i misli etiketiraju i da se wihov status utemeqi kao nazadan i mra~wa~ki. Po toj logici, svaka misao i re~ koji dolaze od tih qudi èli se predstaviti jednako statusu koji se name}e tim qudima. Istu konstataciju i kvalifikaciju upotrebi}u i za politi~ke delatnike. Posledwih godina u Srbiji prime}ujemo nametawe odre|enih blokovskih podela, i isticawe podela poput progresivnih i nazadnih politi~kih delatnika, te demokratskih i nedemokratskih, a kriterijumi tih podela su i logi~ki i politikolo{ki neodrìvi. Kad je ve} takva situacija, utisak je da je govor mr`we jedna propagandna floskula koja je uperena protiv slobode izraàvawa misli, shvatawa, uverewa. Ona je zapravo uperena protiv slobode govora i politi~kog mi{qewa. Maksima zagovornika govora mr`we u Srbiji moè se ovako odrediti: bitno je kako veruje{, a ne u {ta ve80
ruje{. Time se apsolutno zanemaruje sadràj misli, stavova i uverewa. A sa druge strane uvek je govor mr`we na strani politi~kih javnih neistomi{qenika, dakle qudi druga~ijeg gledi{ta. Mislim da bismo svakako morali u tragawu za su{tinskom crtom govora mr`we u Srbiji vratiti se i neku deceniju unazad, vratiti se na period verbalnog delikta, u Brozovo vreme. Danas to ista}i sasvim je umesno, po{to znamo da je i gospodin Vojislav [e{eq svojevremeno zbog verbalnog delikta robijao u Brozovom zatvoru. Ako postavimo pitawe da li postoji ta~ka vezivawa izme|u titoisti~kih zagovornika verbalnog delikta nekada i ovih danas u Srbiji, odgovor je: postoji. Ta re~ je, i ta ta~ka vezivawa je antisrpstvo. Uvaène dame i gospodo, ravnodu{nost je, a ne mr`wa, kraj svih ose}awa. Imaju}i u vidu da mr`wa nikada nije bila svojstvena srpskom narodu mi moramo govorom istine, misijom istine, u~initi da se otrgne svaki poku{aj stvarawa ose}awa ravnodu{nosti, jer ta ravnodu{nost zapravo je ravnodu{nost spram nacionalnog pitawa. Takvo pitawe je i pitawe Ha{kog tribunala. Mora se shvatiti da je govor o Ha{kom tribunalu po svojim karakteristikama iznad dnevnopoliti~kog nivoa. U tom smislu optu`nica i svi aspekti zapravo slu~aja Vojislava [e{eqa u toj meri su indikativni da zapravo u potpunosti oslikavaju rad Ha{kog tribunala. Nema sumwe da }e jednoga dana, kada ta istina u svetskim okvirima ispliva na povr{inu, Ha{ki sud sluìti u svetskim okvirima kao primer civilizacijske sramote i nepravde. Hvala. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Prici, molio bih dr Gordanu Paunovi} da iza|e za govornicu, a kwièvnika Neboj{u Debeqakovi}a da se pripremi i time bismo zavr{ili dana{wi skup. Izvolite, gospo|o Paunovi}. Gordana Paunovi}: Uvaèni skupe, po{tovano predsedni{tvo i predsedavaju}i, bra}o i sestre, srpski radikali, tema mog dana{weg izlagawa je Govor mr`we, zloupotreba psihijatrije u satanizaciji srpskog naroda. Jovan Du~i} je jednom prilikom rekao: Srbin je najmawe od svih naroda na Istoku, sklon mr`wi i ne mrzi nijedan narod. Mr`wa je emocija koja se odnosi na druge qude, a qudi koji govore jezikom mr`we su kukavice a nikad heroji. Organizovana satanizacija celog srpskog naroda po~ela je davno, pre prvih sukoba u Sloveniji i Hrvatskoj besomu~nom i sinhronizovano antisrpskom kampawom, neistinitim optu`bama, izvrtawem istorijskih ~iwenica, uz do tada nevi|enu blokadu svetskih mas-medija za bilo {ta {to bi i{lo u prilog srpskom narodu. Vi{e godina unazad, a ako se uzme u obzir i tobo`we trovawe albanske dece sprovodi se satanizacija srpskog naroda zloupotrebom medicine a posebno psihijatrije u {irewu mr`we prema srpskom narodu. Za te svrhe koriste se i medicinski ~asopisi koji se distribuiraju po celom svetu. Argumente u prilog navedenih tvrdwi pruà pre svih Hrvatski medicinski ~asopis. U daqem radu prikaza}emo neke od tekstova iz ovog ~asopisa. Satanizacija (one~ove~ewe) po nacionalnoj, verskoj i politi~koj osnovi je najopasnije oru`je, koje je ~ovek davno izumeo. Odnelo je daleko najvi81
{e ìvota u qudskoj istoriji uz sve ve}i uticaj govora mr`we preko masmedija i u sprezi sa wima. Opasnost od ovog novog oru`ja se znatno uve}ava. Satanizacija se i danas ni po svojoj su{tini ni po krajwem ciqu biolo{kom uni{tewu naroda to jest genocidu satanizovanih ne razlikuje od onih iz bliè ili daqe pro{losti. Obla~i se samo u druge odore da bi se prikrila i podràva je ~ak i nauka da bi se ubedili neuki ili u}utkali sumwi~avi. Srpski narod je verovao u svoju naivnost mo`da i zbog toga {to se nikada nije sluìo satanizacijom drugih, na {ta smo ponosni. Naàlost, satanizacija, ovo veliko zlo je opet na delu i opet se satanizuje srpski narod i prof. dr Vojislav [e{eq koji je ostao veran sebi, svojim idejama i srpskom narodu. Odmah posle 5. oktobra 2000. godine, posle takozvanih demokratskih promena u Srbiji, dr Vojislav [e{eq je po~eo da diè poquqano samopouzdawe srpskog naroda, a oni kojima je smetao potrudili su se da ga pozovu u Hag gde se vi{e od tri godine nalazi a da mu su|ewe nije ni zapo~elo. Lider Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq, argumentovano i intelektualno brani srpski narod i srpsku istinu u Hagu. U ratnom dodatku br. 1 Hrvatskog medicinskog ~asopisa, ~asopisa medicinskih {kola Hrvatske od oktobra 1991. godine, u svom obra}awu ~itaocima glavni urednik dr Matko Maru{i} govori o do sada nevi|enoj agresiji na demokratsku Hrvatsku sa masovnim zlo~inima nad civilnim stanovni{tvom uz masakre i ru{ewa, {to ugroàva i sam opstanak hrvatskog naroda. Pri tome se krivica za rat i za sva nedela pripisuje srpskom narodu. Po{tovawe svetskih eti~kih pravila medicinske profesije i psihijatrije naru{io je na najgrubqi mogu}i na~in dr Maru{i} u svom obra}awu ~itaocima kao i slede}i nau~nici, lekari, psihijatri u daqim tekstovima: E. Klajn: Jugoslavija kao grupa, Hrvatski medicinski ~asopis 1,33:313. 1991. U svojoj analizi i obja{wewima dr Klajn je zloupotrebom ovog medicinskog ~asopisa psihijatrije, uz izno{ewe neistina, obmana i laì, naneo brojne te{ke uvrede satanizuju}i srpski narod. Nave{}emo samo neke od wih: 1. Opisuju}i Srbe kao narod, dr Klajn izme|u ostalog pi{e: Srbi su optere}eni kompleksom inferiornosti u odnosu na narode zapadnog dela Jugoslavije, zato {to su svesni da su na nièm civilizacijskom nivou. On daqe navodi: Srbi su skloni da regresiraju na shizoidno paranoidnu poziciju i da ispoqavaju agresiju arhai~nog tipa. U zakqu~ku svog rada on navodi Pona{awe Srba i osobine koje manifestuju nisu vi|ene u istoriji, osim mo`da u nekim primitivnim plemenima i narodima niè rase. 2. Ciq satanizacije je dvostruk: da se intenzivira patolo{ka mr`wa do strasti, da se izbegne ose}awe krivice kod onih koji genocid sprovode. Godinama unazad, satanizacija srpskog naroda je zahvaquju}i razvijenijim metodama komunikacije i nau~ne manipulacije suptilnija, masovnija i opasnija. Ve{to reìrana ona dobija i podr{ku javnog mwewa. I slede}i rad je napisan jezikom mr`we.
82
S. Lang: Lekar i rat, Uvodni ~lanak, Hrvatski medicinski ~asopis 2,33:1-2. 1991. Po wemu: Srbi i wihove fa{isti~ke grupe èle da u Tre}em Balkanskom ratu likvidiraju ~ak i ostatke prava drugih nacija i stvore Veliku Srbiju. Daqe, dr Lang pita: Za{to me|unarodna zajednica ne shvata o ~emu se radi? i sam odgovara: da Srbi ho}e destrukciju svih drugih nacija i ekspanziju svoje. Lang na kraju citira slede}e: jer mir nije samo odsustvo rata. Vrlo ta~no, ali i dopadqivo za Zapad jer je napisano humanisti~ki. I kakva kontradikcija in adjekto u odnosu na osudu i demonizaciju samo srpskog naroda. Maksim Gorki je rekao da su laì tako plodne i da je dovoqna samo jedna a ve} ih je na hiqade. Ove laì izre~ene protiv srpskog naroda imaju za ciq da se obmane zapadni svet i da se uni{ti srpski narod. Mr`wa potpuno iskrivquje qudski sud, tako da Lang zloupotrebom medicine, a posebno psihijatrije, nenau~nim izvo|ewem na osnovu psihoanalize, srpski narod satanizuje, grubo vre|a dostojanstvo i trasira opasan put za daqu zloupotrebu psihijatrije u nacionalne, politi~ke i religiozne svrhe. V. Gruden: Psiholo{ki izvori agresije protiv Hrvatske, Hrvatski medicinski ~asopis 2,33:6-9,1 991. Autor srpsku agresiju tuma~i kao predominantno regresivno pona{awe u odnosu na druge nacije. On tako|e navodi: neopravdana i neobja{wiva agresija protiv svega {to nije srpsko obja{wava se primitivnim mehanizmima odbrane i pove}anom suicidalno{}u srpskog naroda. Gruden poku{ava da prona|e uzrok srpske frustracije u srpskoj naciji, koja je akumulirala ogromnu agresivnu energiju a koja je opet izvor frustracija. Po wemu su Srbi u za~aranom krugu frustracije agresije. On daqe navodi: Duboka regresija Srba, budi reakcije tipi~no za shizoidno-paranoidnu poziciju. Sada{we projekcije srpskih negativnih emocija na Hrvate imaju paranoidni karakter i predstavqaju ekspresiju kolektivne paranoje. [ta Srbi dobijaju na ovaj na~in, pita se autor i odgovara: osloba|awe od straha. Daqe navodi da je kod ve}ine Srba li~nost osiroma{ena sa stvarawem kulta li~nosti vo|e. On daqe navodi da kod Srba postoji: okeanska omnipotencija, krivica, zavist, bezbo`ni{tvo i sumanute ideje veli~ine koje se vide jo{ u delu Vuka Karayi}a Srbi svi i svuda u kojem je detaqno obra|ena ideja Velike Srbije. Gruden tako u svom ~lanku daje re~i iz psihoanalize i izme|u ovih re~i i Srba stavqen je znak jednakosti. Otuda obiqe laì u wegovom stavu i komunikaciji. On bez ikakve argumentacije izjedna~uje Srbi = paranoja ili Srbi = shizoidno paranoidna pozicija. Ovaj ~lanak je maliciozan i u slu`bi satanizacije srpskog naroda. Gruden fascinira svojom nenau~no{}u i predstavqa vrhunac neznawa psihijatrije, medicine i nauke. Ovde je govor mr`we kulminirao, svaka mr`wa je strah i zavist. Mr`wa je naj~e{}e strah, jer ~ovek mrzi samo onog koga se boji a mr`wa je ~esto i aktivno nezadovoqstvo. Dr Gruden i dr Lang mrze Srbe, jer oni u wima izazivaju ose}aj mawe vrednosti.
83
Niko na svetu nije ja~i od ~oveka koji zna. Dr Vojislav [e{eq je hrabar patriota koji u najteìm ìvotnim okolnostima, nepravedno optuèn nije u mogu}nosti da se brani, nije ni stao, ni klonuo ve} poku{ava da zapadnim mo}nicima kaè istinu o srpskom narodu. U intervjuu 27. novembra, 1992 . godine, koji je dao Slavoqubu Ka~arevi}u i Draganu Vlahovi}u, dr Vojislav [e{eq navodi: Srbi izme|u odbrane i pokornosti: Ja sam za varijantu da izdrìmo, da sa~uvamo Kosovo i Metohiju, Vojvodinu, Sanyak i druge srpske teritorije. Nisam za to da nas svedu na Adu Ciganliju gde bi svi lepo ìveli. Dr [e{eq je politi~ar koga mnogi poistove}uju sa srpskim narodom. M. Jakovqevi}: Psihijatrijsko vi|ewe rata protiv Hrvatske, Hrvatski medicinski ~asopis 2,33:10-17, 1991. Da bi bio nau~an autor prilaè tabele sa kojih se vidi da se Srbi svojom kolektivnom paranojom, megalomanijom, ekspanzivno{}u, hegemonisti~kim tendencijama i patolo{kom posesivno{}u brane od inferiornosti. Srbi su daqe militantni i primitivni, nacija smrti i nekrofila, divqi varvari, najve}i le{inari u istoriji, potomci turske kopiladi, nesre}na (tragi~na) je nacija koja ima Srbe za susede (bra}u). Paranoi~nom politi~kom percepcijom i sumanutom obradom stvarnih problema, formirana je kolektivna paranoi~na svest sa ukqu~ivawem mnogih intelektualaca, javnih li~nosti, umetnika, nauke, crkve u govoru mr`we prema srpskom narodu. Jakovqevi}, koji na po~etku tvrdi da }e dati nau~nu analizu nije dao nijedan argumentovan dokaz i politi~ke termine naziva psihoanaliti~kim jezikom. Uz {irewe poqa rada daleko su ve}e opasnosti od zloupotrebe psihijatrije. Diskvalifikacijom ~itavog srpskog naroda uz stavqawe psihijatrijskih dijagnoza i pripisivawe odre|enih i biolo{kih osobina wihovim potomcima, zloupotrebqava se psihijatrija i {iri mr`wa prema srpskom narodu i otvara mogu}nost za ka`wavawe srpskih pripadnika, za progawawe i pritiske razli~itih vrsta. Kaè se da istina uvek pobe|uje, a Srpska radikalna stranka se nada da }e istina dr Vojislava [e{eqa u Hagu pobediti. Istina dr Vojislava [e{eqa je krenula i ni{ta je vi{e ne moè zaustaviti. Srbi se u pomenutim ~lancima smatraju zlo~incima koji sprovode neovarvarsku invaziju zapadne civilizacije. Prema pomenutim autorima Srbi su uro|eni kriminalci i oni predstavqaju pretwu za {irewe agresije u ostale susedne zemqe. Zakqu~ci svih pomenutih psihijatara su tipi~an primer govora mr`we, zloupotrebe psihijatrije u satanizaciji srpskog naroda, jer su prepuni generalizacije, subjektivnosti i crno-bele logike. Ceo narod se progla{ava malignim agresorom a me|unarodna zajednica se poziva na daqe reagovawe. Da li se na ovaj na~in po{tuju sveti principi medicinske i psihijatrijske profesije? Savremena psihijatrijska nauka upozorava da su generalizacija i upotreba govora mr`we u tuma~ewu naroda nedopustivi i nenau~ni.
84
Satanizacija kao oru`je je najopasnija zato {to deluje kao najja~i bojni nervni gas. Uspavquje savest ~ove~anstva i stvara otpor satanizovanih pripremaju}i ih tako za lak{e uni{tewe. I zato ovom prilikom zahtevamo da se satanizacija koja je posledica govora mr`we uvede u listu nasiqa nad zdravqem, jer se zdravqe srpskog naroda i prof. dr Vojislava [e{eqa ovim postupcima najteè ugroàva. Tako|e smatramo da je zloupotreba medicine ili psihijatrije u ove svrhe najteì vid dehumanizacije. Zavr{imo op{tepoznatim sloganima: Stop govoru mr`we! Stop satanizaciji srpskoga naroda! Stop satanizaciji dr Vojislava [e{eqa! Stop ha{koj tiraniji! Sloboda za [e{eqa! Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospo|i Paunovi}, posledwi govornik danas je kwièvnik Neboj{a Debeqakovi}, izvolite. Neboj{a Debeqakovi}: Po{tovano predsedni{tvo, po{tovana gospo|o [e{eq, po{tovani gospodine Tomislave Nikoli}u, drage sestre, draga bra}o, dragi prijateqi. U ovom izuzetno va`nom trenutku ove nove srpske istorije i istorije srpskog naroda, ja li~no ose}am se veoma sre}nim zato {to ste mi pruìli {ansu da danas, zajedno sa vama, mogu definitivno da kaèm stop ha{koj tiraniji, stop ha{kom sudu i grobnici srpskih patriota i da zajedno sa vama zahtevamo apsolutnu slobodu za na{eg prof. dr Vojislava [e{eqa, jer wemu je mesto me|u svojim narodom, ovde u Srbiji, Srbija ga je èqna i treba ga jer nama svakim danom oduzimaju deo po deo na{e otaybine, pa iz tih razloga, po{to je on stao na branik srpskog naroda i svoje otaybine zajedno sa vama, radikalima, on je nama ovde neophodan. Ja }u vrlo kratko da vam kaèm u odnosu na ovu temu, pre svega otkada, za{to i ko govori govorom mr`we. Ova tema je nesumwivo sa kulturolo{kog aspekta vi{eslojna, razgranata, te u traèwu ishodi{nih mogu}ih uzroka, potom istorijskih tokova i kao sagledavawe sada{we zbiqe na prete{kom zadatku koji nam je poveren moramo ista}i da }emo zbog prirode ovog skupa i vremenskog ograni~ewa izloìti samo osnovne naznake i odgovore. Celokupna istorija roda qudskog nije drugo do zaglu{na afirmacija smrti. Sve wene dobre bure i oluje, zati{ja i podvizi, svi weni tvorci i borci svedo~e jedno i samo jedno: Smrt je neophodnost, svaki je ~ovek smrtan. Neminovno i neizbe`no smrtan, to je finale svakog qudskog bi}a, to je testament koji za sobom ostavqa svaki ìteq ove na{e planete. Taj testament su ostavili svakom od nas preci na{i, u wemu stoje samo ove tri re~i: smrt je neophodnost. Re{ewem problema smrti u samoj stvari re{ava se centralni problem qudskog bi}a. Posredno ili neposredno, svi problemi u krajwoj liniji svode se na problem smrti. Produìti bilo koji problem do kraja, on }e se neminovno izviti u problem smrti, otuda od re{ewa problema smrti zavisi pravilno re{ewe svih ostalih problema. Silom svoje svuda prisutne realnosti kobna dogma: Smrt je neophodnost, postala je lozinka u ~ove~anstvu. Mnogi govore: nauka je sila, nauka je mo}, ali recite sami, zar je sila koja je bezsilna pred smr}u u samoj stvari sila? Zar je mo} koja je nemo}na pred smr}u u samoj stvari mo}? Nema pobede mimo one koja pobe|uje smrt, i nema progre85
sa mimo takve pobede. Kaù: nauka je ~ovekoqubiva. No, kakvo je to ~ovekoqubqe kad ono ostavqa ~oveka u smrti, kada je nemo}na da ga odbrani od smrti? ôvekoqubqe je pobeda smrti, pobediti smrt, i nema drugog, i dogodilo se. Vaskrsewe Hristovo je prevrat, pravi radikalni prevrat, revolucija u istoriji ~ove~anstva, ona je podelila istoriju na dva dela. U prvom delu vladala je deviza smrt je neophodnost, u drugom delu po~iwe da vlada: vaskrsewe je neophodnost, besmrtnost je neophodnost. Vaskrsewe Hristovo je vododelnica qudske istorije. Do wega, istinski progres je bio nemogu}an, od wega, on je mogu}an. Iz tog fakta, vaskrsewa Hristovog, rodila se filosofija vaskrsavawa, koja nepobitno pokazuje i dokazuje da je neophodnost ne smrt, ve} besmrtnost, ne pobeda smrti, ve} pobeda nad smr}u. U tom, jedino u tom faktu vaskrsewa Hristovog mogu} je pravi i istinski progres, Bogo~ove~anski progres. Prakti~no ube|ewe i filosofska dogma, smrt je neophodnost, vrhunac je i punoletstvo pesimizma. Ta dogma ima svoje postulate u principima: greh je neophodnost, zlo je neophodnost, ali i filosofija vaskrsewa ima svoje postulate. Evo wih: bezgre{nost je neophodnost, dobro je neophodnost. Prema humanisti~kom ~oveku i wegovom progresu stoji Hristov ~ovek sa svojim bogo~ove~anskim progresom. Osnovno pravilo bogo~ove~anskog progresa je da je ~ovek pravi ~ovek jedino Bogom, jedino bogo~ovekom, ili drugim re~ima, ~ovek je pravi ~ovek jedino besmrtno{}u, tj. pobedom nad smr}u, savladavawem svega smrtnog i svake smrtnosti, savladavaju}i u sebi greh i zlo. Hristov ~ovek savla|uje time smrt, i smrtnost u svome saznawu i ose}awu, i sjediwuje se sa jedino besmrtnim ~ovekom Hristom. ôvek otu|en od Boga ne uvi|a da su duhovna dobra pre~a od potreba i nasu{na hrana za ~ovekov duh nego materijalna dobra. Da znawe Boga jeste ono {to uistinu inspiri{e i i ispuwava ~oveka da bude dobar. U stvari, ~ovek je po~eo da vr{i nasiqe nad prirodom i ~ovekom onog momenta kada se otu|io od Boga kada je izvr{io nasiqe pred svojom bogolikom du{om, kad je po~eo da prezire svoga Tvorca i Tvorca sveta. Najve}e nasiqe, i nasiqe koje izazvalo sva druga nasiqa jeste suluda i bolesna misao da je Bog mrtav i da treba umrlim Bogom ustoli~iti nat~oveka, wegov moral i zakon, zakon, koji leì u wegovoj voqi i èqi, kome moraju da se povinuju i pokoravaju svi qudi sveta. Nat~ovek je postao nasilnik koji prebija ~ovekove kosti, se~e wegovo telo, ubija wegov duh. Nat~ovek je postao najve}i nasilnik, jer nije utemeqio svoju aktivnost na Bo`joj voqi, nego na svojoj ogrehovqenoj voqi. Dakle, ~ovek otu|en od Boga, sve vi{e govori govorom mr`we, a ne govorom razuma, sve vi{e ìvi mr`wom, di{e mr`wom, leè i ustaje sa mr`wom, zato se naboralo borama ~ovekovo ~elo, opakostilo wegovo srce, postala bezdu{na wegova aktivnost. Po{tovawa, me|usobnog razumevawa, uvaàvawa bogolike ~ovekove li~nosti kao neponovqivog ìvog bi}a, unikatne osobenosti i neprikosnovene li~nosti koja je bogolika i sveta za ~oveka, sve je mawe. Kao {to je sve mawe ~iwewa plemenitih dela i qudskih postupaka u qudskom rodu. Ono {to je najgore jeste to da oni koji govore govor mr`we, govore govor mr`we o mr`wi, sude bez qubavi i snisho|ewa,
86
~ine ve}u mr`wu od one koju osu|uju, jer uzavrelom mr`wom oni osu|uju ~esto i pravi~nu osudu zla u svetu, i tako ubrzavaju entropiju sveta, stvaraju}i zaga|enost me|uqudskih odnosa, sve vi{e umnoàvaju}i i odmrsuju}i klup~e dru{tvene mr`we. Oni time i takvim postupcima uvla~e celo ~ove~anstvo u sve ve}u kolote~inu nasiqa, ~ime od pravde i pravi~nosti sve vi{e stvaraju menaèriju u dru{tvenim odnosima, uslovqavaju}i porast nasiqa, vladavinu mafije i ubrzanu entropiju sveta. Mi ìvimo u uslovima velikog svetskog materijalnog i duhovnog rata u kome se odlu~uje da li }e ~ovek postati ne{to vi{e od ~oveka ili mawe od mrava. Francuski admiral i vojni istori~ar Raul Kasteks uo~io je da se u tom vekovnom i moralnom ratu borbe za prevlast ili opstanak kopnene ili pomorske sile, Atina protiv Sparte, Kartagina protiv Rima, nekada Velika Britanija, sada SAD protiv Evrope. Re~ je o jednom samo povremenom objavqenom ratu, a uglavnom neobjavqenom ratu koji Levijatan vodi protiv Evrope, nadasve Rusije, koriste}i sva sredstva, od politike do vojnih intervencija Atlantskog saveza. Taj rat traje ve} skoro 50 godina, po~ev{i od Krimskog. Na popri{tu tog rata srpski narod zauzima upravo sredi{wi poloàj. Kroz srpski prostor prolaze glavne ili nu`ne re~ne ili kopnene saobra}ajnice, {to potencijalno ili stvarno povezuje Severno i Crno more, Sredwu Evropu i evropski Jugoistok, te Bliski istok, Evropu i Centralnu Aziju, odnosno wenu kavkasko-kaspijsku zonu. Ta krupna geopoliti~ka ~iwenica je bitno odre|ivala, odre|uje i odre|iva}e sudbinu na{eg naroda, iziskuju}i stalnu borbenu gotovost i vanredne moralne, intelektualne i materijalne snage za odbranu slobode, suvereniteta i celovitosti na{e dràve. Mi danas ìvimo pod udarima jedne protivnarodne i protivevropske izdajni~ke politike, u slu`bi vekovnih neprijateqa te iste Evrope s kojom navodno teè ka evroatlantskoj integraciji koji ciqaju prema tome da nas li{e ne samo stvarawa duhovnog i materijalnog bogatstva, ve} i na{e zemqe, na{e dràve, na{e budu}nosti. Taj neprijateq nimalo ne krije svoje namere i strate{ke ciqeve. Primerice, ve} 1992. godine dràvni sekretar SAD, Yejms Bejker izjavio je na stranicama Wujork tajmsa od 18. aprila da Jugoslaviju treba svesti u razmere Srbije pre Balkanskih ratova, dodaju}i da }e se protiv we preduzeti mere po modelu ratne koalicije u Zalivskom ratu; 24. maja prethodne godine, 1991, isti glasnogovornik snaga mondijalizma izjavio je u Lisabonu kako u Isto~noj Evropi treba pospe{iti stvarawe novih, navodno nezavisnih dràva. Citiram: Ono {to èlimo da postignemo su nezavisne dràve, ne samo Rusija, ve} i u Rusiji, i ne samo Moskva, i Sankt-Peterburg, nego i Urala, i Sibira, i Dalekog istoka. Nije potrebno raspolagati velikom pame}u pa prozreti za{to je neprijateqima hri{}anske Srbije i drugih dràva Evrope toliko stalo da je vide usitwenu u niz sve slabijih i podatnijih dràva, kako bi neprijateq lak{e osvojio ciqni predmet svoje nezaja`qive i pqa~ka{ke pohlepe, te podqudske i protivhri{}anske mr`we.
87
Takvim pqa~ka{kim namerama dràvni sekretar SAD nas je tada otvoreno obavestio o zvani~nom pogledu na Isto~nu Evropu, jo{ 16. decembra 1991. godine. Citiram: Da tim zemqama donese demokratiju o kojima one malo znaju i da predvodi iskori{}avawe bogatih qudskih i materijalnih resursa tih zemaqa, da stvara slobode umesto totalitarizma, radi neizmernog oja~awa bezbednosti, prosperiteta i slobode SAD. Zavr{en citat. Jedna stvar je izvesna, duboko se i kobno vara svako ko misli da se sa takvim neprijateqem moè napraviti nekakva nagodba, nekakav kompromis interesa. Jednostavno, vitalan interes tog najve}eg parazita u istoriji ~ove~anstva je da uzme sve. O~ito je da se taj neprijateq, udruèn sa svojom bratijom u Evropi, poput Solane i Blera, ne}e zaustaviti u nastojawu da daqe komada na{u zemqu, sluè}i se raznoraznim separatizmima koje hu{ka i hrani, od albanskog i muslimanskog, do ma|arskog i onog koji predvode wegovi srpski ili pseudo srpski, korisni bezumnici u Crnoj Gori i Vojvodini. Ono u ~emu ìvimo ili }emo ìveti ako, me|unarodna zajednica, (eufemizam za izbaciva~e osiroma{enog uranijuma na prostore zemaqa), bez zakona, u|e u Srbiju, a u}i }e, jer ne}e dozvoliti da sukobi dosmanlija, daqe destabilizuju region. Po{to nije mogu}e da se Srbi sami, navodno, oslobode, kako re~e Dejvid Gompert: To su, varvari, virus koji treba uni{titi. Zar stalne sva|e i kriza dosmanlija to ne pokazuju? I wihova saradwa sa tzv. me|unarodnom zajednicom. Me|unarodna zajednica }e im u svemu tome pomo}i. I Srbija }e biti, ili ve} jeste, pod budnim okom te zajednice, od crkve, preko vojske, do dràvnih ustanova, bi}e sve pod wihovom kontrolom. Putem Solane, E{dauna, [tajnera, Vokera, Petersena, sva ta elita vrelog svetskog novog poretka, a denacifikacija uz pomo} raznih Ga{a }e biti sprovedena sistematski i bez pardona. Iz {kola }e leteti Wego{, Marko Kraqevi} i sli~na bratija koja nas vra}a u, mra~ni sredwi vek netolerancije i nemogu}nosti, suìvota. Iz Vojske se otpu{taju i otpu{ta}e se svi neposlu{ni oficiri, koji su se drznuli da u agresiji NATO snaga brane Srbiju i srpski narod. A oruàne snage }e biti na ivici nema{tine, onesposobqene da odbrane otima~inu Kosova i Metohije, najsvetije srpske zemqe. Mo`da nam ostave pi{toqe, jer {ta }e nam oru`je kada idemo hitro u pacifi~ku Evropu kojom vladaju {ezdesetosma{ka deca cve}a poput Solane i Jo{ke Fi{era. Crkva }e dobiti mesto koje joj pripada, to je zape}ak, odnosno pojavi}e se samo kada treba da u~estvuje u ekumenskim hepeninzima. A, fanatici poput mene tvrde, pod jedan istini se mora pogledati u o~i, a istina je da mnogi na{i Srbi ìve u otu|enim srpskim, sada neprijateqskim zemqama i drugim dràvama. Ova izjava }e kod mnogih izazvati reagovawa, i to razli~ita, zavisi od toga koliko nacionalne svesti imaju, ili je nad wima ve} zavr{ena asimilacija, koju ne èle sebi da priznaju. Zamolio bih takve i upu}ujem ih da najpre preispitaju svoju iskrenost, da li uop{te i kakve suze za otaybinu prolivaju. Jer nekima teku i la`ne suze, a iskrenih je tako malo. Sad, kad je krvavi dvadeseti vek zavr{en, kad se svede bilans svih na{ih stradawa, kad se svedu sve gadosti po~iwene nad
88
na{im narodom i otaybinom, ne moè a da i prose~na pamet ne spozna odakle je zlo dolazilo i dolazi, i ko nam ga name{ta, i da se koristi nama samima u postizawu svojih ciqeva. Sagledajmo umnije na{e probleme i vide}emo da smo vekovne `rtve Zapada, da smo uvek iznova razli~itim strategijama dovo|eni u situaciju da radimo protiv sebe. Pod dva, da je Ha{ki tribunal grobnica srpskog naroda, te da je to inkvizicija protiv srpskih junaka, koji su branili srpski narod i srpsku otaybinu. Da to nije i ne moè biti sud prava i pravi~nosti, jer da je to sud prava i pravi~nosti, onda bi omogu}io Slobodanu Milo{evi}u da se le~i, a ne da ga mu~ki likvidira. Onda bi velikom srpskom junaku, nadasve najhrabrijem na{em rodoqubu, dr Vojislavu [e{equ omogu}ili da bude na slobodi do po~etka su|ewa, a ne da ga drè u kazamatu 4 godine bez ikakvih dokaza i procesa. Iako je dobrovoqno oti{ao u Hag da odbrani Srbiju i srpske nacionalne interese, {to je ve} do sada u~inio svedo~ewem protiv Slobodana Milo{evi}a. Onda bi najozlogla{enijeg krvoloka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, Ramu{a Haradinaja, procesuirali i osudili za genocid nad Srbima, a ne bi ga pustili i dozvolili da se, u inat srpskom narodu, i daqe bavi politikom na Kosovu i Metohiji. Zna~i, Ha{ki tribunal je asocijacija laì i obmana. Pod tri, da su SAD i Velika Britanija, na kraju 20. i po~etkom 21. veka, nao~igled celokupne svetske javnosti, predvodili najozlogla{eniji belosvetski {qam, poput Havijera Solane, Vesli Klarka i drugih, kojom prilikom su realizovali najmonstruozniji zlo~in u istoriji ~ove~anstva, a prema srpskom narodu i svim gra|anima Savezne Republike Jugoslavije. Ovaj zlo~in proiza{ao je kao posledica stvarawa novog svetskog poretka, kojom prilikom je Zapad pripremao i podràvao secesionisti~ke republike u razbijawu biv{e SFRJ, a Srbiji i Crnoj Gori, koje su se zalagale za weno o~uvawe i zajedni~ki ìvot, uvedena je totalna politi~ka, ekonomska, kulturna i sportska blokada. Tih dana, bez imalo srama, sa neizmernim licemerjem i pokvareno{}u dodvoravala se srpskom narodu, i to na srpskom jeziku, Madlen Olbrajt, obja{wavaju}i i izraàvaju}i veliku qubav srpskom narodu, naravno, pripremaju}i se da samo nekoliko godina kasnije tu veliku qubav za~ini NATO kasetnim bombama i bombama sa osiroma{enim uranijumom razaraju}i mu pri tom gradove, sela, fabrike i wive i ubijaju}i decu, ène i druge gra|ane u stambenim objektima, bolnicama, {kolama, obdani{tima i naseqima {irom Savezne Republike Jugoslavije, {to u praksi zna~i: glad, smrt, smrzavawe i umirawe, drugim re~ima sprovo|ewe genocida nad srpskim narodom, i to sve samo zato {to se srpski narod drznuo da, u ime ~ovekovog dostojanstva i u ime najstvarnije slobode budu}ih pokolewa, odbrani osnovno Boìje pravo i svoje qudsko pravo na opstanak u sopstvenoj dràvi, na vlastitom ku}nom pragu. Ba{ zbog tog principa, zbog ~ovje~anske qubavi i slobode srpskog naroda, ne~astive sile i wihov monstrum nacisti~ko teroristi~ka organizacija novog svetskog poretka, NATO, izru~ila je tovare bombi sa osiroma{enim uranijumom na na{ nevin narod.
89
Zna~i, kad fanatici poput mene, koji tvrde da srpski narod nije genocidan, da srpski nacionalisti nisu narodomrsci, to jest {ovinisti, i koji smatraju da na{ pravoslavni ciq nije ni mala ni suèna, ve} Velika Srbija onoliko koliko joj istorijski i pravno pripada teritorije na ovoj zemaqskoj kugli, i{~eznu}e iz javnog ìvota, bi}e uklowena zbog govora mr`we od strane onih koji su nas bombardovali govorom qubavi u vidu osiroma{enog uranijuma. Ali posledwi goniteqi crkve i hri{}ana nisu naivni. Oni su platili {kolu sa na{im dragim dr Vojislavom [e{eqem. Oni ne}e goniti qude da se to primeti i to samo zato {to druga~ije misle, to bi imalo suprotan efekat. Ako je ~ovek pravoslavni Srbin i srpski nacionalista, to prema wemu moè izazvati simpatije nedenacifikovanog varvarskog stanovni{tva Srbije, zato }e mediji pripremiti teren. Qude koji se ne slaù da budu podvi`nici novog svetskog poretka, proglasi}e za retrogradne tipove, hu{ka~e, pedofile i pse rata, narkodilere, trgovce oru`jem, kona~no, nazva}e ih pquva~ima mr`we. U tome }e im svesrdnu pomo} pruìti wihovi veliki saveznici, nevladine organizacije predvo|ene raznim Sowama Biserko, Nata{ama Kandi}, Biqanama Kova~evi} Vu~o, koje }e to sve za~initi svojim biserima, a same pla}ene dolarima raznih Soro{a i inih predstavnika takozvanog humanitarnog progresa. Kako bi na kraju bio u potpunosti jasan govor mr`we, evo jednog primera iz arsenala savremene demokratije. Usred novog doba Srbije, koja stremi Evropi i progla{ava da je do{lo vreme tolerancije, a pro{lo vreme govora mr`we, kada je na{e sudstvo na predlog Evrope ukinulo smrtnu kaznu, u petak, 15. marta 2002. godine, u Nacionalu sre}emo izjavu poznatog kolumniste listova doma}e gra|anske opcije gospodina Petra Lukovi}a, citiram: Kada bih se ja pitao, ve}ina pomenutih zavr{ila bi u zatvoru ili na ve{alima ili bi bili streqani, zavr{en citat. Daqe slede imena i prezimena wegovih kolega novinara koji su izve{tavali o stradawima srpskog naroda na rati{tima SFRJ. Boè, oprosti im, jer ne znaju {ta rade. Draga moja bra}o i sestre, ja bih sada èleo da uputim pozdrav na{em, nadam se i verujem duboko u to, budu}em predsedniku Republike Srbije, dr Vojislavu [e{equ, slede}im stihovima, mojim stihovima. Ova pesma je napisana 1990. godine posle {est meseci dolaska Tu|mana na vlast u Zagrebu i objavqena u ~asopisu Zbiqa glavnog i odgovornog urednika Momira Lazi}a. U vrtlogu podlosti i laì otpeh se~u korewa i biqa, ne moè mi niko biti draì Srbija je moja zbiqa. Odasvud ~ujem zloglasni lave`, to majci mi èli razderati lice, jo{ uvek traje zlo~ina~ki dave`, o Kosovo, o brazde, o oranice. Na vrat nam opet stavqaju kame, krajem sumornog dvadesetog veka, dosta su nas progutale jame, Srbija }e braniti ~oveka.
90
Kaù nam da ne èlimo u Evropu i da nas u woj blagostawe ~eka, pa Kosovska je bitka bila bitka za Evropu i za ~oveka. A ~ovek u meni samo qubav traì i ìvotne sokove iz korewa i biqa, ne moè mi niko biti draì Srbija je moja zbiqa. I sve vi{e {to pquju u lice, dok Evropa novim dahom di{e, na{e su pesme i na{e zakletve Lazarice, Studenice, Gra~anice. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Debeqakovi}u na izlagawu. Zahvaqujem se svima vama koji ste u~estvovali na ovom nau~nom skupu. Kada pogledamo ne samo one koji su danas govorili pred vama, ve} i one koji su dostavili svoje referate radnom predsedni{tvu, to je zaista jedan impozantan skup, rekao bih skup najzna~ajnijih imena danas u srpskoj, pre svega pravnoj nauci, ali i istoriji, filozofiji, sociologiji i ostalim dru{tvenim naukama. Istovremeno, koristim ovu priliku da vas zamolim da jo{ jednim aplauzom pozdravimo i zamolimo na{eg predsednika Vojislava [e{eqa da izdrì u Ha{kom tribunalu, a vas molim da uzmete Srpsku slobodarsku misao, nadam se da }emo se uskoro videti. @iveli. Iako spre~eni da direktno u~estvuju u radu nau~nog skupa, svoje radove na temu govora mr`we priloìli su Ivan \oki}, dr Uro{ [uvakovi}, Vladimir Vuleti} i Amyad Migati. Dostavqene referate objavqujemo u celosti.
Ivan \oki}
[ta je govor mr`we

Uop{teno posmatrano, govor mr`we predstavqa pozivawe na etni~ku, versku, rasnu i bilo koju drugu netrpeqivost. To je na~in izraàvawa kod kojeg su emocionalna i voqna komponenta dovedene do usijawa i odraz je dru{tvene situacije, tj. konstelacije me|udràvnih i me|uetni~kih odnosa. Ipak, te{ko je potpuno precizno pojmovno odrediti govor mr`we. To je pojam {irokog obima ali uskog sadràja te se konkretizacijom on moè ispuniti razli~itim sadràjem koji, u su{tini, nema ama ba{ ni{ta sa govorom mr`we, tj. pozivawem na netrpeqivost, nasiqe i sl. Jasno je da figura govora mr`we predstavqa specifi~an instrument ograni~avawa slobode govora, fundamentalnog gra|anskog i politi~kog prava i neizostavnog elementa demokratskog politi~kog sistema.1) Naravno, ne moè se osporiti da pozivawe na diskriminaciju odre|ene grupe, na weno proterivawe iste sa odre|ene teritorije tj. etni~ko ~i{}ewe, pozivawe na genocid i sli~no predstavqaju primere zloupotrebe slobode misli i govora i jasan primer govora mr`we, jer sloboda govora nije apsolutan pojam neome|enog obima.
91
Sloboda je, u stvari, samo relativna, svaki iskorak iz domena dopu{tenog zna~i zloupotrebu slobode. Va`no je sagledati mogu}nost ispoqavawa govora mr`we kao ka`wivog pona{awa, odnosno, da li postoji poseban delikt pod koji se moè podvesti ovakav na~in izraàvawa. (Zakon o javnom informisawu sadrì odredbu kojom je zabrawen govor mr`we. Po slovu zakona zabraweno je objavqivawe ideja, informacija i mi{qewa kojima se podsti~e diskriminacija, mr`wa ili nasiqe protiv lica ili grupe lica zbog wihovog pripadawa ili nepripadawa nekoj rasi, veri, naciji, etni~koj grupi, polu ili wihove seksualne opredeqenosti, bez obzira na to da li je objavqivawem u~iweno krivi~no delo (~lan 38). S tim {to ne}e postojati povreda zabrane govora mr`we ako je informacija deo nau~nog ili novinarskog teksta, a objavqena je: 1) bez namere da se podsti~e diskriminacija, mr`wa ili nasiqe protiv lica ili grupe lica iz ~lana 38, posebno ako je takva informacija deo objektivnog novinarskog izve{taja; 2) s namerom da se kriti~ki ukaè na diskriminaciju, mr`wu ili nasiqe protiv lica ili grupe lica iz ~lana 38, ili na pojave koje predstavqaju ili mogu da predstavqaju podsticawe na takvo pona{awe (~lan 40). Na{e krivi~no zakonodavstvo ve} pola veka poznaje krivi~no delo izazivawe nacionalne, rasne i verske mr`we i netrpeqivosti. Osnov za ovu inkriminaciju bile su i odredbe ranijih ustava, me|utim, pitawe wene kriminalno-politi~ke opravdanosti nije sasvim nesporno iako na prvi pogled izgleda opravdano da postoji kao zaseban delikt. Naime, uporednopravni pregled stranog zakonodavstva pokazuje da su neke zemqe uspele da osiguraju takve me|unacionalne, verske i rasne odnose da im je krivi~no pravo u toj oblasti malo potrebno, odnosno da su potpuno odustale od toga da probleme te vrste re{avaju krivi~nim pravom (na primer, krivi~no zakonodavstvo [vajcarske ne sadrì ovu ili sli~nu inkriminaciju), a da opet druge, gde spada i na{e krivi~no pravo, dosta {iroko postavqaju ovu inkriminaciju.2) Ovo krivi~no delo regulisano je ~lanom 317 Krivi~nog zakonika. Osnovni oblik dela predvi|en stavom 1, Radwa izvr{ewa postavqena je alternativno kao izazivawe ili raspirivawe nacionalne, rasne ili verske mr`we ili netrpeqivosti. To zna~i da krivi~no delo postoji kako u situacijama kada ne postoji nacionalna, rasna, verska mr`wa ili netrpeqivost me|u narodima ili etni~kim zajednicama, pa se ona na razli~ite na~ine izaziva (tj. stvara, prouzrokuje), tako i onda kada ona postoji kao latentno stawe ili kao stawe maweg intenziteta, pa se ona daqe raspiruje.3) Mr`wa se manifestuje spremno{}u da se nanese neko zlo pripadnicima odre|enog naroda ili etni~ke zajednice. Ina~e, mr`wa sama po sebi, kao jako negativno ose}awe predstavqa motiv mnogih delikata. U posledwe vreme zakonodavci nekih zemaqa, pre svega u SAD i Velikoj Britaniji, uveli su u krivi~no pravo kategoriju zlo~ina mr`we, odnosno zlo~ina motivisanih mr`wom. Terminolo{ki radi se o neologizmu koji ima niz zajedni~kih crta sa onim {to se u kriminolo{koj kwièvnosti naziva etni~ko nasiqe,
92
rasno motivisani zlo~ini, nasiqe protiv stranaca ili heteroseksisti~ko nasiqe. Zlo~ini mr`we predstavqaju ina~e u krivi~nom zakonodavstvu ka`wiva dela kojima posebnu teìnu daje ~iwenica da su izvr{ena zbog mr`we, odnosno predrasuda prestupnika u odnosu na odre|ene dru{tvene grupe.4) Netrpeqivost je negativno ose}awe slabijeg intenziteta od mr`we ali i ona moè podsta}i dela kojima se ostvaruju elementi bi}a nekog krivi~nog dela. Izazivawe mr`we i netrpeqivosti ne mora da obuhvati sve pripadnike jednog naroda ili etni~ke zajednice ali nije dovoqno da se ova ose}awa izazovu ili poja~aju kod pojedinca. To ne zna~i da se radwa ovog dela ne moè izvr{iti i samo prema jednom licu, ali je potrebno da ta radwa moè izazvati odnosno raspiriti mr`wu ili netrpeqivost prema grupi lica. Za postojawe dovr{enog krivi~nog dela nije potrebno da je radwa izazivawa stvorila mr`wu ili netrpeqivost, odnosno da je radwa raspirivawa poja~ala intenzitet ve} postoje}e mr`we ili netrpeqivosti. Radwa izvr{ewa moè se sastojati od vi{e delatnosti koje svaka za sebe, predstavqaju izazivawe odnosno raspirivawe. Me|utim, vi{e takvih delatnosti ~ine jedno krivi~no delo a ne sticaj vi{e dela. Ovo krivi~no delo }e postojati samo ako je radwa izvr{ewa upravqena na izazivawe ili raspirivawe mr`we ili netrpeqivosti me|u narodima ili etni~kim zajednicama koje ìve u Srbiji. Ako se radi o narodima ili etni~kim zajednicama koje ne ìve u Srbiji, ovo krivi~no delo ne}e postojati i pored toga {to je preduzeta radwa izvr{ewa. Ovo krivi~no delo ne moè biti u~iweno nehatno, ve} u pogledu krivice mora postojati umi{qaj, bilo direktni bilo eventualni umi{qaj. Osnovni oblik zapre}en je kaznom zatvora od {est meseci do pet godina. U stavu 2 predvi|en je teì oblik s obzirom na sredstvo i na~in izvr{ewa.5) Ovaj oblik postoji ako je delo u~iweno prinudom, zlostavqawem, ugroàvawem sigurnosti, izlagawem poruzi nacionalnih, etni~kih ili verskih simbola, o{te}ewem tu|ih stvari, skrnavqewem spomenika, spomen obele`ja ili grobova. Kvalifikatorne okolnosti predstavqaju zapravo neka druga krivi~na dela koja, ako se u~ine zajedno sa osnovnim oblikom, ne}e postojati sticaj. Propisana kazna je zatvor od jedne do osam godina. Najteì oblik ovog dela predvi|en je stavom 3. îni ga onaj ko delo vr{i zloupotrebom poloàja ili ovla{}ewa ili ako je do{lo do te{kih posledica (neredi, nasiqe ili druge te{ke posledice za zajedni~ki ìvot naroda, nacionalnih mawina ili etni~kih grupa koje ìve u Srbiji). Ako je delo u~iweno u vezi sa stavom 1, kazna je zatvor od jedne do osam godina, a u vezi sa stavom 2, zatvor od dve do deset godina. Jedna stvar je veoma karakteristi~na za ovaj fenomen, a to je zakonitost wegovog javqawa u kriznim dru{tvenim situacijama, u ratovima i prevratima. To je period kada je osnovni ~inilac pojedin~eve identifikacije wegova nacionalna, odnosno verska pripadnost. Govor mr`we se tada javqa po nekoj neumitnoj sili i postaje deo svakodnevnog vokabulara. Nekad se moè samo naslutiti i postojati skriven u etni~kim stereotipima i predrasudama, ali vrlo brzo moè da plane i zahvati celo dru{tveno bi}e i napreduje brzinom kojom se uve}ava animozitet izme|u etni~kih grupa. Ovo
93
naro~ito u vi{enacionalnim, vi{ekulturnim dru{tvima, kakvo je i na{e. U vreme gra|anskog rata i raspada SFRJ, vezanost Srba za svoju naciju popela se do izuzetno visokog nivoa i pospe{ila je stvarawe predrasuda i stereotipa i to najvi{e o Hrvatima, muslimanima i Albancima. Tako|e, narasla je i etni~ka distanca prema wima, a zahtevi za re{avawe srpskog nacionalnog pitawa u~inili su da srpski politi~ki vokabular u doba gra|anskog rata bude natopqen u velikoj meri opravdanim militarizmom i ksenofobijom. Taj militaristi~ki re~nik, na~in izraàvawa i politi~ka gestikulacija, koji su u stvari bili odraz straha i odbrane srpske strane, okarakterisani su u svetskoj i delu doma}e javnosti kao govor mr`we. Taj takozvani govor mr`we, za koji se optuùje jedan deo srpske politi~ke elite, najboqe se moè sagledati kroz prizmu srpskog nacionalizma u drugoj Jugoslaviji. Nacionalno pitawe Srba i drugih naroda smatralo se da je re{eno u smislu poznate krilatice bratstvo-jedinstvo. Kako je srpski narod osim u Srbiji ìveo i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji, svaka briga i interes Srba iz Srbije za sunarodnike u drugim federalnim jedinicama, ali i na Kosovu kao autonomnoj pokrajini, bila je okarakterisana kao velikosrpski hegemonizam i nacionalizam najgoreg tipa. Srpsko nacionalno pitawe je, dakle, ostalo otvoreno i nere{eno i to je jedan od glavnih izvora dana{weg srpskog nacionalizma. Sna`ni nacionalisti~ki pokreti i pritisci u Hrvatskoj, Sloveniji i Kosovu uticali su da se Srbi probude i stanu u odbranu svojih prava. Me|utim, srpski nacionalizam nije teìo agresiji ve} za{titi svojih sunarodnika naseqenih u drugim federalnim jedinicama. Optu`ba za govor mr`we je poku{aj me|unarodne zajednice da krivicu za gra|anski rat prebaci na jednu stranu. U stvari, me|unarodna zajednica po potrebi, shodno dvostrukim standardima i selektivnoj primeni pravde, preparira apstraktni pojam govora mr`we raznovrsnim sadràjima. Napomene:
1) Ve} je Deklaracija prava ~oveka i gra|anina iz 1789. godine, sadràla odredbu o slobodi misli. Slobodno saop{tavawe misli i ube|ewa jedno je od najdragocenijih prava ~oveka; prema tome, svaki gra|anin moè slobodno govoriti, pisati, objavqivati, s tim {to odgovara za zloupotrebu ove slobode u slu~ajevima predvi|enim zakonom (~lan 11). 2) Stojanovi}, Krivi~no pravo posebni deo, Beograd, 2006, str. 304. 3) Isto. 4) \. Igwatovi}, Zlo~ini mr`we, u: Pravni ìvot 9/2005, str. 3-7. 5) 3. Stojanovi}, navedeno delo, str. 305.
Dr Uro{ [uvakovi}
Pojam i komponente jezika mr`we sa osvrtom na wegovu upotrebu u optu`nici tzv. Ha{kog tribunala protiv prof. dr Vojislava [e{eqa
Moram, na po~etku ovog rada, da primetim da je ~itav ovaj nau~ni skup u svom naslovu odre|en jednim prili~no nejasnim pojmom i terminom, a to je jezik mr`we. Ali, bez obzira na wegovu nejasno}u i nejasnu odre|enost, taj se pojam ~esto koristi i jo{ ~e{}e zloupotrebqava.
94
Termin jezik mr`we je nov u na{em politi~kom i politikolo{kom vokabularu. Masovno se po~iwe upotrebqavati po~etkom posledwe decenije pro{log veka, a u upotrebu ga na na{im prostorima uvode one dru{tvene i politi~ke snage koje sebe smatraju mondijalistima, gra|anima sveta, a koje bih ja odredio pre kao nosioce anacionalne, pa i antinacionalne (u zna~ewu: antisrpske) ideje. Jer, zaista, da bi neko voleo ~itavo ~ove~anstvo, prirodno je da prvo voli oca i majku, sopstvenu decu, kom{iluk i ro|ake, zatim svoj zavi~aj, svoju zemqu, narod kome pripada, pa tek potom Balkansko poluostrvo, ju`nu i jugoisto~nu Evropu, ~itavu Evropu i na kraju ~itav svet. Nije mogu}e voleti ~itav svet, a ne voleti sopstveni narod, ili jo{ drasti~nije mrzeti sopstveni narod, ako ni iz jednog drugog razloga, a ono makar zbog toga {to je i taj sopstveni narod deo tog sveta. Mrzeti ili se ~ak odre}i sopstvenog oca, zemqe i naroda u korist apstrakcije koju tradicionalno nazivamo ~ove~anstvom, a koju mondijalisti uglavnom krste terminom me|unarodna zajednica, ne{to je {to je suprotno humanoj prirodi. Dakle, u vezi sa tim i takvim mondijalistima koji promovi{u pojam jezika mr`we kojim se mi danas bavimo u jednom konkretnom primewenom slu~aju tzv. ha{ke optu`nice protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, imam utisak da nije uop{te re~ o nekim qubiteqima ~ove~anstva, kakvima se oni teè predstaviti, ve} da se radi o mrziteqima sopstvenog naroda. Uzroci te wihove negativne emocije prema sopstvenoj naciji su razli~iti od li~nih frustracija, preko ideolo{ke ostra{}enosti do utilitarizma zasnovanog na na~elu ubi bene, ibi patria (gde je boqe, tamo je otaybina). Imaju}i ovo u vidu, veoma je te{ko odrediti pojam jezika mr`we. Naravno, to je te{ko u~initi stru~no, metodolo{ki i logi~ki ispravno, ali ukoliko se zanemare pravila ispravnog mi{qewa {to po pravilu promoteri nazovi: borbe protiv jezika mr`we ~ine onda je stvar veoma pojednostavqena: umesto da se politi~kom protivniku na srpskom jeziku opsuje neko i ne{to, {to bi ina~e predstavqalo tradicionalni element na{eg politi~kog folklora, wemu se kaè da je promoter jezika mr`we, {to kada se kaè deluje zastra{uju}e, a opet nekako vaspitano. Nezgoda je, me|utim, u tome {to se na upu}enu psovku moè odgovoriti istom ili sli~nom merom, a kada vas neko optuì za govor mr`we, to je vrlo nejasno {ta ta~no zna~i, {ta taj zaista misli da kaè i da li je on zaista razumeo vas kada vam je prilepio jednu takvu etiketu. Dakle, ja prosto imam utisak da se sam pojam jezik mr`we kod nas i u svetu u odnosu na nas vi{e koristi kao element ne~ega {to smo u ranijoj politi~koj praksi nazivali etiketirawem a {to je predstavqalo zapravo verbalno optuìvawe nekog ~oveka, krajwe povr{no, za razne izme (na primer revizionizam, oportunizam, karijerizam, itd.), nego {to se zapravo radi o pojmu koji ima precizno zna~ewe. Kada bih, pak, morao da utvrdim odre|eno zna~ewe ovog pojma a to je za potrebe ovog rada neophodno da se u~ini onda bih utvrdio da je jezik mr`we takav re~nik koji se koristi u svrhu pozivawa na nasiqe ili na nano{ewe zla motivisanog negativnim vrednosnim odno{ewem i sna`nim negativnim emocionalnim nabojem prema odre|enoj nacionalnoj, verskoj ili politi~koj grupi ili prema pojedincu zbog wegove nacionalne, verske ili
95
politi~ke pripadnosti. U tom smislu jezik mr`we ~esto predstavqa sredstvo politi~ke propagande koje, sa stanovi{ta politi~ke korektnosti, nije dopu{teno. Ukoliko na ovaj na~in odredimo pojam jezika mr`we, onda postaje jasno da on ima bar ~etiri svoje komponente: a) vrednosnu komponentu, koja se sastoji iz negativnog vrednosnog suda prema grupi ili pojedincu koji je zasnovan na odre|enim shvatawima, ocenama i stavovima b) razumsku, koja se sastoji u svesti i potrebi da se prema nekome vr{i nasiqe ili da mu se nanese neko zlo, v) emocionalnu, koja se sastoji iz negativnog emocionalnog odnosa prema pojedincu i grupi koji je u slu~aju jezika mr`we uzrokovan wegovom nacionalnom, verskom ili politi~kom pripadno{}u, a koja je povezana sa negativnim vrednosnim sudom o objektu jezika mr`we i, g) akcionu, s obzirom na to da jezik mr`we podsti~e i poziva na akciju, na ~iwewe nekog zla ili nasiqa. Ako bismo se, dakle, dràli ove definicije jezika mr`we i elemenata iz kojih se ona sastoji, onda bismo mogli vrlo jasno da razgrani~imo ono {ta jeste govor mr`we od onoga {ta predstavqa neki visoko-emotivno nadahnuti govor, koji ipak nije govor mr`we. Smeo bih se kladiti sa vama da, kada bi neki od funkcionera radikala izgovorio re~i: Dubrovnik, taj divni srpski gradi}, da bi on odmah od mondijalisti~ki nastrojenih du{ebri`nika bio optuèn da koristi jezik mr`we u odnosu na Hrvate. Nevoqa je u tome {to je, na primer, tu re~enicu u obliku stiha izustio Jovan Du~i}, i {to to, jasno, nije predstavqalo nikakav bojni pokli~, niti izraz teritorijalnih pretenzija u svrhu realizacije tzv. projekta Velike Srbije, ve} izraz divqewa pesnika prema Dubrovniku, koji, to treba podsetiti, nikada u svojoj istoriji, sve do savremenog doba, nije bio u sastavu Hrvatske. Nevoqe sa upotrebom pojma jezik mr`we nastaju ovde {to se ta etiketa prakti~no lepi svakome ko se usudi da se javno deklari{e kao Srbin. S druge strane, pak, ba{ ti koji optuùju pre svega patriotski orijentisane politi~are, ali i novinare, javne i dru{tvene radnike da koriste jezik mr`we, upravo sami koriste jezik mr`we. Takvih primera je bezbroj, gotovo svakodnevno. Ukoliko je neka izjava izrazito antisrpska, onda ona predstavqa, prema mi{qewu mondijalista, korektan politi~ki stav, a ukoliko bi se dala neka emotivno nabijena izjava u odnosu na druge nekada jugoslovenske narode i wihove novonastale dràve ~ak i kada ona ne sadrì onu vrednosnu niti razumsku, niti onu akcionu komponentu koje smo naglasili da su bitan element tog jezika to bi se odmah progla{avalo jezikom mr`we. Iz toga, naravno, proizlazi da jezik mr`we u odnosu na Srbe ne postoji, ve} da jedino Srbi koriste jezik mr`we prema drugima. Takav zakqu~ak koji izvodimo iz mondijalisti~ke interpretacije ovog pojma je, naravno, neta~an, ali naàlost uobi~ajen. Ove sam napomene u~inio da bih se osvrnuo na optu`nicu tzv. Ha{kog tribunala protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Na prethodnim skupovima ove vrste koje je organizovala Srpska radikalna stranka, konstatovali smo da je dr [e{eq u Hagu optuèn za ono {to se u vremenu titoizma u Jugosla96
viji nazivalo verbalnim deliktom. U optu`nici se on optuùje da je rekao, govorio, pozivao, okrivquje se da se neprekidno obra}ao javnosti, itd. Dakle, optu`nica protiv dr Vojislava [e{eqa poku{ava: 1) da optuì dr Vojislava [e{eqa da se sluìo jezikom mr`we, 2) da samo kori{}ewe tog jezika kvalifikuje kao krivi~no delo u~e{}a u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu ~iji je ciq, to je u optu`nici razli~ito navedeno, ono {to je postajalo Jugoslavija pod srpskom dominacijom, odnosno ujediwewe svih srpskih zemaqa, odnosno stvarawe homogene Velike Srbije. Nema, me|utim, tog govora dr [e{eqa koji je usmeren na nano{ewe zla ili nasiqa prema Hrvatima, muslimanima, Slovencima itd, niti se moè prona}i wegov izrazito vrednosno negativan odnos prema drugim narodima u celini, ali ima mno{tvo wegovih govora u kojima on hrabri one Srbe koji su spremni da se kao dobrovoqci stave pod komandu JNA i brane svoju zemqu SFRJ od secesionizma. Dakle, wegovo veoma uspe{no oratorstvo, usmereno na podsticawe jednog plemenitog i politi~ki potpuno legitimnog i legalnog ciqa odbrane zemqe, poku{ava se predstaviti kao govor mr`we. Interesantno je, me|utim, analizirati ba{ jezik kojim je pisana ta tzv. optu`nica. U tu svrhu uze}emo u razmatrawe samo jedan pojam koji se u woj koristi pojam {e{eqevci. [ta zna~i biti {e{eqevac? Po mome sudu, to zna~i isto {to i biti, na primer u Francuskoj, degolista. Zna~i sledbenik jedne politi~ke li~nosti u prvom slu~aju dr Vojislava [e{eqa, u drugom slu~aju generala [arla de Gola koja je svojim vizionarstvom i politikom koju je sprovodila dala li~ni pe~at i izdvojila odre|enu politi~ku opciju koja se prema odre|enim odlikama koje je karakteri{u, a koje se vezuju za tu politi~ku li~nost, moè nazvati po wenom imenu. U tom zna~ewu, {e{eqevac je svaki radikal, svaki ~lan SRS-a, pa ~ak i svaki simpatizer i glasa~ [e{eqeve partije. Tako, me|utim, ovaj pojam ne shvata ha{ko tuìla{tvo. Primenom nau~ne metode kvantitativne i kvalitativne analize sadràja dokumenta optu`nice, vide}emo da je ba{ pojam {e{eqevac iskori{}en kao vezivni pojam u svrhu la`nog optuìvawa dr Vojislava [e{eqa. Na 54 stranice optu`nice, pojam {e{eqevac se koristi ravno 20 puta. Svaki put u negativnom kontekstu, kao termin koji ozna~ava pripadnike nekih paravojnih formacija koji su, navodno, ~inili zlo~ine. Kakve su veze imale te paravojne formacije sa dr Vojislavom [e{eqem? Nikakve, pitawe da li je ~ak za wih i znao da postoje. On im nije komandovao, on ih nije obu~avao, ti qudi nisu svi bili ~lanovi [e{eqevih radikala. Nisu se ~ak ni zvali u stvarnosti {e{eqevci. Zvali su se svakojako, a naziv {e{eqevci im daje ha{ko tuìla{tvo. U koju svrhu? U svrhu la`nog povezivawa dr [e{eqa sa zlo~inima koje su neki od tih pripadnika paravojnih formacija po~inili u gra|anskom ratu u nekada{woj Hrvatskoj i BiH. Kako nastaje pojam {e{eqevac? Pa nastaje iz potrebe da se dr [e{eq la`no optuì, a po{to to nije jednostavno u~initi, jer ne postoji nijedan
97
materijalni dokaz protiv wega, onda se upravo koristi ono {to smo definisali kao jezik mr`we. Izmi{qa se pojam {e{eqevac, iskqu~ivo se upotrebqava u negativnoj konotaciji, u kontekstu paravojnih, iregularnih formacija i qudi koji ~ine zlo~ine na nacionalnoj i verskoj osnovi. [to su mo`da tim pojmom obuhva}eni ~ak i ~lanovi i aktivisti politi~kih partija koje su politi~ki protivnici dr [e{eqa u Srbiji recimo Srpska garda, koja je bila paravojna formacija koju je osnovao Vuk Dra{kovi} i Srpski pokret obnove to nije va`no. Va`no je da je izmi{qen pojam koji sluì svrsi ha{koj optu`nici protiv dr [e{eqa. Dakle, na ovom primeru vidimo kako funkcioni{e jezik mr`we. Izmi{qa se pojam, na identi~an na~in, u vrednosno negativnoj konotaciji se upotrebqava mnogo puta, ~ime dobija sasvim specifi~no zna~ewe, ~esto suprotno od onoga koje bi u uobi~ajenom, standardnom jeziku imalo, a upotrebqava se radi pozivawa na nano{ewe zla ili vr{ewe nasiqa. U slu~aju pojma {e{eqevac, taj je termin izmi{qen u svrhu daqe satanizacije srpskog naroda, la`nog optuìvawa dr [e{eqa i nano{ewa zla kako wemu li~no, tako i wegovom narodu. Pri svemu tome, sadràne su sve ~etiri komponente za koje smo utvrdili da ~ine jezik mr`we: a) racionalna komponenta je nano{ewe zla dr [e{equ u smislu la`nog optuìvawa i satanizacije wega li~no i srpskog naroda, b) pojam se vrednosno negativno kvalifikuje stavqawem u kontekst vr{ewa zlo~ina, v) emocionalni naboj se usmerava prema jednoj li~nosti, dr [e{equ, nezavisno {to ona nema nikakve direktne veze sa pojavom paravojnim formacijama koje su ~inile zlo~ine u ratu, g) akciona komponenta, poziv na osudu. Da zakqu~imo: jezik mr`we je sredstvo propagande koje se primewuje sa sasvim jasnim ciqevima. Ono se moè primeniti u odnosu na bilo koga, a nije ekskluzivno rezervisano za primenu od strane jednog naroda iskqu~ivo prema nekim drugim, odre|enim narodima ili religijama ili politi~kim opcijama. Bez prisutnosti sve ~etiri komponente koje ga kumulativno karakteri{u, ne moè se govoriti o govoru mr`we. Primenom nau~ne metode kvantitavne i kvalitativne analize sadràja, dolazi se do toga da je u slu~aju pisawa ha{ke optu`nice protiv dr Vojislava [e{eqa kori{}en upravo jezik mr`we, {to svakako dodatno delegitimizuje ovu la`nu optu`nicu. Vladimir Vuleti}
Problemi inkriminacije govora mr`we

Nije lako definisati pojam govor mr`we. Problem sa definisawem u najve}oj meri dolazi od ambivalentnosti i nepreciznosti samog pojma, odnosno problema sa wegovim tuma~ewem. Vaqa, stoga, prvo poku{ati odrediti definiciju pojma izgovorene re~i. Osnovnu funkciju u sposobnosti ~ovekove akumulacije i transmisije informacija, ima govor.1) Prema uobi~ajenom shvatawu, upotreba jezika kao ve{tine ube|ivawa koja se zasniva na organizovanom znawu, ima koren u gr~koj re~i retor.2) Rimqani prihvataju ovaj gr~ki termin, ali koriste i svoj orator.3)
98
Za rane gr~ke i rimske besednike, koji su se bavili uglavnom sudskim besedni{tvom, govorni{tvo je ve{tina sporewa, vo|ewa rasprave.4) Aristotel navodi da je retorika pronalaèwe svih sredstava koja sluè ube|ivawu, dok je i Kvintilijanova definicija veoma sli~na ars persuadendi (umetnost ube|ivawa).5) Prema Ciceronu, tri su zadatka pred ve{tim govornikom: da dokaè svoje teze, da priredi slu{aocima uìvawe i da deluje na wihovu voqu.6) Pri tom, i stari Grci i Rimqani odri~u bilo kakva ograni~ewa u tehnici kojom se govornik moè sluìti da bi osvojio pa`wu, srce i um auditorijuma: ars bene dicendi, ars persuaendi.7) Ove ideje su u praksi veoma dobro ovaplotili sofisti, koji su argument iz verovatnog, retorsko pitawe i cenzure doveli do savr{enstva. Wihova ve{tina pretvarawa ne u da8) prete~a je dana{wih pravila retorike i uop{te argumentovane i pravilima ure|ene rasprave. Tako su se razvili u modernom smislu re~i epideikti~ki, forenzi~ki i politi~ki govor. Uz wih, kao u posledwe vreme sve u~estaliji pratilac, javqa se govor mr`we koji, ~ini se, nije ba{ najjasniji ni wegovim tvorcima ni onima koji se na wega u velikom broju prilika pozivaju. Osnovno pitawe je distinkcija ovog pojma od slobode govora, javnog izraàvawa misli, slobode savesti i udruìvawa, kao fundamentalnih qudskih prava, koje jam~e sve moderne demokratije. Moè li se i u kojoj meri govor mr`we inkriminisati i da li se na osnovu tako postavqene inkriminacije moè govoriti o subjektivnoj odgovornosti po~inioca? Op{te prihva}eni sistem legaliteta nullum crimen, nulla poena sine lege svedo~i da u pravu ne moè biti ni govora o krivi~nom delu koje nije predvi|eno u zakonu, a samim tim ne moè se zahtevati ni odgovornost po~inioca takvog dela. Naj{ire posmatrano, tuma~e}i ovu odredbu da je dozvoqeno sve {to nije (izri~ito) zabraweno, nagove{tava nam te{ko}e sa kojima se suo~ava poredak koji govor mr`we teì da inkrimini{e kao krivi~no delo. Sloboda govora }uti u diktaturi. U takvom sistemu organizovanog jednoumqa i jednogovora, uz monopol jedne ideologije ili jedne li~nosti, svako druga~ije mi{qewe i svaki dijalog unapred su osu|eni kao neprijateqski i antidràvni. Diktature ne podnose razliku a kamoli kritiku, pa je, zakqu~uje âvo{ki, }utawe najre~itiji na~in da se iskaè svoje neslagawe sa onim {to drugi prihvataju.9) Me|utim, sloboda govora i mi{qewa je so demokratije.10) Upravo u ovakvim postavkama javqa se opasnost od pogre{nog ili ~ak malicioznog tuma~ewa novonastale kovanice govor mr`we. Poznata wujor{ka advokatska ku}a Covington & Burlind ukazuje da ono {to se zove sloboda izraàvawa misli, shvatawa, razli~itih ideja pa i pravo na izno{ewe li~nih stavova koji mogu biti i ekstremni, ne moè se uvek podvoditi pod govor mr`we, pa ~ak i onda kada se kao posrednik u preno{ewu takvih stavova pojavquje politi~ki subjekt, dràvnik ili nacionalna televizija.11) Inkriminisawe slobode misli, stanovi{ta su ovih pravnika, zna~i povredu zagarantovanih qudskih prava, pre svega slobode izraàvawa garantovane ~lanom 10 Evropske poveqe o qudskim pravima.
99
Podràvaju}i ovakvo stanovi{te, Evropski sud za qudska prava smatra da vlada ne moè zabraniti raspravu ~ak ni o kontroverznim uvredqivim rasnim i nacionalisti~kim pitawima. Godine 1995. u procesu Jersild vs. Denmark Evropski sud je razmatrao slu~aj TV stanice koja je emitovala intervjue nekoliko rasista. Sud je ocenio da je dràva prekr{ila ~lan 10 kada je poku{ala da spre~i novinske organizacije da u sklopu novinskih izve{taja emituju rasisti~ke poglede, pri tom oceniv{i da radiodifuzni mediji imaju obavezu da saop{tavaju informacije i ideje od javnog interesa. Komitet ministara Saveta Evrope, na svom sastanku od 30. oktobra 1997. godine, usvojio je preporuku br. 20 o govoru mr`we. Poqe primene ove preporuke podrazumeva sve oblike izraàvawa koji {ire, raspiruju, podsti~u ili pravdaju rasnu mr`wu, ksenofobiju, antisemitizam ili druge oblike mr`we, zasnovane na netoleranciji u formi agresivnog etnocentrizma, diskriminacije i neprijateqstva prema mawinama, migrantima i qudima imigrantskog porekla.12) Dosledno primewuju}i ove odredbe do{li bismo do nekoliko zapawuju}ih, paradoksalnih zakqu~aka. Pod inkriminaciju, primenom ove preporuke, sigurno bi potpao Memorandum SANU iz 1986. godine,13) kao i izjava kwièvnika i biv{eg predsednika SR Jugoslavije Dobrice ]osi}a od 29. decembra 1999.14) Takva primena ra|a nove kontroverze i postavqa pitawe gde je granica govora mr`we i kako je odrediti a da se time ne povredi qudsko pravo slobode izraàvawa. Me|unarodni krivi~ni tribunal za zlo~ine na prostoru prethodne Jugoslavije u Hagu, primer je potpuno pogre{nog primewivawa Preporuke Saveta Evrope. Ovaj Tribunal je sastavio optu`nicu na osnovu sopstvenog i u velikoj meri potpuno nepravnog tuma~ewa termina govor mr`we. Ovaj nezabeleèni slu~aj, koji vi{e od tri godine ne po~iwe da dobija svoj sudski epilog ({to govori, izme|u ostalog, i o kvalitetu i argumentovanosti same optu`nice) bazira se na verbalnom deliktu, kojeg ni evropsko, a od pre deceniju, ni na{e zakonodavstvo ne poznaje, pa ~ak navodi kao krivi~no delo i u~e{}e u tzv. zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu, koje ne poznaje ni Statut tribunala. Nesvakida{we je i, pravni~ki gledano, uvredqivo u optu`nici inkriminisati izjavu iz marta 1992. godine: Draga bra}o ~etnici, naro~ito vi sa druge strane reke Drine, vi ste najve}i junaci. Ambivalentnost zlosre}no skovane sintagme govor mr`we u velikoj meri ostavqa mogu}nost za zloupotrebe i maliciozna tuma~ewa. îwenica je da u ovome predwa~e brojne nevladine organizacije koje se, zaklawaju}i se iza brige o spre~avawu govora mr`we, i same hvataju u istu zamku i zahtevima za denacifikacijom i lustracijom predwa~e u onome {to teè da inkrimini{u. îni se da Dragoslav Mihailovi} precizno ocewuje su{tinu ovih delatnosti: Plava internacionala ne besposli~i pozivawem na srpski narod, koga se neskriveno gadi, upiru}i èqne o~i ka novom svetskom poretku, koji joj, za sad, pruà sve {to joj je nekad pruàla wena mati~na partija. Jedanput u ime jednih, drugi put u ime drugih a tre}i put u ime tre}ih motiva, wen prezir prema Srbima, naro~ito prema wihovoj in100
teligenciji, uvek je iskren i svestran. Plava internacionala u Srbiji, toliko je izgubila glavu da ponekad izgleda kao da ùdi za nekom novom okupacijom, pa da se u woj poigra moderne demokratske podru~ne vlasti, koja bi pokazala kao, toboè, sa svima ume.15) Me|utim, jedno je nesporno. Princip legaliteta zabrawuje inkriminaciju bilo kog dela koje nije predvi|eno u zakonu. Sloboda mi{qena ne moè biti osnov r|avog tuma~ewa kovanice govor mr`we, za koju, utvrdili smo, nema prave definicije i ~ije je poqe primene pre{iroko, te takva kau~uk-odredba unosi pravnu nesigurnost. Svaki sudski proces zasnovan na takvim temeqima unapred je osu|en na propast. Standard primene bi, mo`da, mogao biti onaj predloèn u nema~kom krivi~nom zakoniku verovatno}a koja je zapravo izvesnost (mit an Sicherheit grenzender Wahrscheinlichkeit). Ve{tina ube|ivawa i izno{ewe slobodnih stavova su tekovine civilizacije. Ograni~iti wih, zna~ilo bi ograni~iti slobodan um. Ograni~ewem slobode uma u ve~nom mraku bi ostavili qudsko bi}e. Tada na kraju vi{e ne bi bilo po~etka u kom be{e re~, i re~ be{e u Boga i Bog be{e re~. Napomene:
1) Tuci} N. Evolucija, ~ovek i dru{tvo, Beograd, 1999. str. 9 2) Onaj ko podnosi neki zahtev, obi~no sudu i ima veze sa imenicom rhema re~ 3) Orro, orrare moliti nekog, govoriti, obra}ati se nekom, dok je u tesnoj vezi sa ovom re~i i imenica eloquentia od glagola loquor, loqui govoriti, a ima i {ire zna~ewe re~itost. 4) Stanojevi} O. Avramovi} S. Ars rhetorica, Beograd, 2003. str. 16 5) Kvintilijan, Institutio oratoria, 1.5. 1a 6) Ciceron, Orator, str. 69 7) Kvintilijan, nav. delo, 1.6. 8) Fisher, R. Uru, W. Getting to zes, New York, 1983. str. 57 9) âvo{ki, K. Mogu}nost slobode u demokratiji, Beograd, 1981, str. 254 10) Demokratija je osetqiva biqka koja umire ako nisu ispuweni neophodni uslovi: sloboda govora, politi~kog organizovawa i delovawa, savesti i prava na druga~ije mi{qewe Stanojevi}, O. Avramovi}. S. nav. delo, str. 31 11) Cmiel, K. Democratic eloquency, New York, 1990. str. 20 12) Aneks Preporuke KMSA br. (97-20) 13) ...Odnosi izme|u Srbije i pokrajina ne mogu se svesti jedino, a ne prete`no, na formalno pravna tuma~ewa dva ustava. Re~ je prvenstveno o srpskom narodu i wegovoj dràvi. Nacija, koja je posle duge i krvave borbe ponovo do{la do svoje dràve, i koja je u posledwa dva rata izgubila 2.5 miliona sunarodnika, doìvela je da joj jedna aparatski sastavqena partijska komisija utvrdi da posle ~etiri decenije u novoj Jugoslaviji jedino ona nema svoju dràvu. Gori istorijski poraz u miru ne da se zamisliti. Memorandum SANU. 14) U oba svetska rata borili smo se na strani zapadnih demokratija a oni su ~itavu srpsku naciju stavili u logor i sudnicu sveta. Osu|eni smo da smo agresori a branili smo ~etvrtinu svog obespravqenog, od hrvatskog usta{tva i bosanskog islamstva, ugroènog naroda. Osu|eni smo za etni~ko ~i{}ewe a izvr{eno je etni~ko ~i{}ewe Srba. Progla{eni smo narodom ratnih zlo~inaca a u ovom veku pretrpeli smo u Evropi prvi i posledwi genocid. Ve~erwe novosti, 29. 12. 1999. 15) Govor na dodeli nagrade Svetozar ]orovi}, Bile}a, 1998. 101
Amyad Migati
Govor mr`we izme|u re~i i dela

Govor mr`we u optu`nici Ha{kog tribunala protiv prof. dr Vojislava [e{eqa jo{ jedna je potvrda da je Tribunal instrument u rukama gospodara takozvanog novog svetskog poretka. Kategorija govor mr`we u Ha{kom tribunalu izmi{qena je da bi se premostila optu`nica protiv prof. dr Vojislava [e{eqa u nekom pravnom okviru. Iako je to pravno i politi~ki nemogu}e, Tribunal insistira na tome u nadi da bi jedino takva konstrukcija mogla dati smisao wegovoj optu`nici. Cela ova situacija je tragikomi~na, jer bilo kakve diskusije, u pravnom smislu, tzv. govor mr`we ne bi mogle da potvrde pred sudom i u stru~nom javnom mwewu. Ali, kako Tribunal iz dana u dan svog delovawa potvr|uje da je nakaza u istoriji pravnih nauka, tako moè sebi priu{titi ovakve pravne izmi{qotine. Kategorija govor mr`we nije definisana u pravnom smislu sem u radu ta sredstava javnog informisawa ukoliko propagiraju govor mr`we zasnovan na rasizmu, odvajawu qudi, ohrabrivawu ru{ewa dràva i sli~no, {to bi kao direktnu posledicu imalo nasiqe protiv nedu`nih qudi ili dràva. Na primer, biv{a Jugoslavija bila je glavni predmet kampawe laì i obmana zapadnih medija koji su imali za ciq: ru{ewe jedne dràve, rasturawe jednog naroda (tj. srpskog naroda) i pripreme za najagresivniji nastup protiv tog naroda i wegove dràve la`nom optu`bama, i izmi{qawem zlo~ina. Takav govor mr`we ima svoje posledice koje bi svaki normalni sud ka`wavao, jer je takav govor zlo~in protiv mira, protiv ~itavog naroda, i vodi selektivnoj primeni me|unarodnih prava i me|unarodnih normi u qudskim pravima i jednakostima, prava nepovredivosti granica, nezavisnosti i integriteta dràva i prava jednog naroda da nastavi da ìvi u jednoj dràvi po principu samoopredeqewa. Govor prof. dr Vojislava [e{eqa bio je usmeren prema tim me|unarodnim pravnim normama, skupqawu nacionalnog korpusa i ostalih zainteresovanih za o~uvawe postoje}e dràve, da se odbrane od jednostranih secesija, da se odbrane od direktne i indirektne agresije, bilo unutra{we u vidu u paravojnih formacija, koje su secesionisti~ke snage formirale ili spoqne agresije zemaqa koje su ohrabrile formirawe takvih paravojnih formacija, koje su pomagale materijalno i moralno, vr{ile pritisak i ucene u korist secesionisti~kih snaga da bi, na kraju, izvr{ile i direktnu agresiju. Govor mr`we i priprema terena za takav zlo~in, uglavnom poti~e od sredstava javnog informisawa i razli~itih agencija za kontakte sa javno{}u, normalno na zahtev wihovih klijenata i gazdi. A da to ne bi bila samo prazna pri~a, podse}amo na izjavu norve{kog diplomate Kaj Eidea (za koga se ne moè re}i da je bio prosrpski orijentisan), pomo}nika biv{eg me|unarodnog izaslanika Stoltenberga koji je, 6. 8. 1996. godine, na tribini odrànoj u norve{kom gradu Bergenu rekao: Tokom posmatrawa sukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije, zapadna sredstva javnog informisawa su
102
mo`da po~inila najve}i mogu}i greh jer su optuìli samo Srbe za nasiqe koje su ina~e ~inile sve tri strane. Mo`da je Torvald Stoltenberg bio jasniji u obeleàvawu krivca za stradawe naroda u Bosni i Hercegovini kada je u svojoj kwizi Hiqadu dana izjavio da bi sukob je BiH mogao biti zavr{en krajem 1993. da su to SAD podràle, dodaju}i da je najve}a razlika izme|u Dejtonskog sporazuma (1995) i sporazuma iz 1993, u grobqima i izbegli~kim kampovima. U ovoj kwizi on tvrdi da sporazum izme|u Srba, muslimana i Hrvata iz 1993. godine, nije uspeo zato {to ga SAD nisu podràle. Pojedini ameri~ki diplomati traìli su od muslimana da odbiju sporazum obe}avaju}i im dodatnu pomo} u naoruàvawu. Sa druge strane, nema~ki novinar Dehman, na konferenciji za {tampu koja je odràna 1997, ukazuje na montaù koju je napravio ameri~ki novinar Gotman o tzv. logoru Omarska, gde je ve{to namestio poznatu sliku muslimanskih zarobqenika. Dehman je izjavio da snimci britanske tv mreè ITN, na~iweni avgusta 1992. u Trnopoqu, na kojima je u prvom planu izgladneli musliman iza ì~ane ograde, predstavqaju jednu od najve}ih medijskih obmana koje su okrenule svet protiv Srba u Bosni. Nakon toga i ~lan ove tv ekipe Teni Mar{al priznao je da je slika iza bodqikave ìce izgladnelih qudi bila alarmno zvono u celoj Evropi Da izve{taj nije imao tu sliku ne bi bio tako snaàn. Mo`da o tom scenariju najboqe svedo~e re~i direktora ameri~ke agencije za odnose sa javno{}u Yemsa Harfa koji je o radu agencije izjavio slede}e: Sa prekidima smo 80 meseci radili za Hrvatsku, BIH, parlamentarnu opoziciju na Kosovu. Pobedili smo tako {to smo ciqali jevrejsko nacionalno mwewe. I {tampa je odmah promenila jezik pa po~ela da koristi pojmove sa sna`nim emotivnim nabojima kao {to su: etni~ko ~i{}ewe, koncetracioni logori koji su podse}ali na nacisti~ku Nema~ku i gasnu komoru u Au{vicu. Emotivni naboj je bio tako snaàn da mu se niko nije mogao suprotstaviti. Na{ posao nije da proveravamo informacije ve} da ubrzamo protok onih koje su povoqne za nas i da ih usmerimo na pa`qivo odabranu metu. Ovakav rad na stvarawu mr`we, koja se pretvorila u agresiju, primorala je ~ak i Wujork Tajms da kritikuje svoju administraciju, pa tako, 2. 6. 1997 . godine ~itamo u wemu: Za vreme rata u BIH trebala je Hrvatska kao ìla kucavica preko koje je muslimanima u Bosnu dopremano tajno iransko oru`je i municija. U tekstu se daqe navodi da je dluka predsednika Klintona da sklopi savezni{tvo sa Hrvatskom dovela do toga da je Va{ington uporno zatvarao o~i pred politikom etni~kog ~i{}ewa koju su sprovele hrvatske vlasti proterivawem 500-600 hiqada Srba iz Hrvatske. To je potvrdio i biv{i ameri~ki ambasador u Zagrebu Galbard koji je, u Globusu, od 4. 6. 1997, izjavio da su upravo SAD insistirale na sankcijama protiv Srbije, da su oni poveli vojne akcije NATO-a protiv bosanskih Srba, koje su doprinele vojnoj neravnoteì na tom podru~ju, omogu}ili Hrvatskoj da vrati Krajinu i u~inile sve da se osigura reintegracija Isto~ne Slavonije i u Hrvatskoj, ukazuju}i i na ~iwenicu da bi u krajwoj liniji bez SAD Vukovar danas bio srpski grad.
103
Biv{i hrvatski predsednik Frawo Tu|man, koji je imao podr{ku SAD i drugih, kao {to je izjavio i sam Gelbard otvoreno je priznao svoju ulogu u zlo~inu protiv mira prilikom ru{ewa biv{e Jugoslavije. Tako je u svom govoru na proslavi sedmogodi{wice osnivawa mladeì HDZ, na pitawe za{to je svet od samog po~etka bilo protiv wegove partije i nezavisne Hrvatske rekao: Zato {to smo prouzrokovali raspad Jugoslavije, kao ideala multietni~ke tvorevine i samoupravnog socijalizma, dodaju}i, zato {to smo svojim dràvnim osamostaqewem bili negativan primer drugim nesamostalnim narodima Evrope. Veliku ulogu u svemu tome imali su mediji kojima upravqa gospodar, tzv. novi svetski poredak, SAD, koje su pripremile terena za najve}a zlodela na teritoriji biv{e Jugoslavije, a najve}a `rtva bili su Srbi i Srbija. Srbija je i danas u istoj situaciji jer se, i nakon okon~awa raspada Jugoslavije, sprema weno daqe raspar~avawe od strane istih onih snaga koje su u~estvovale u raspadu biv{e Jugoslavije. Te snage nemaju jezik mr`we ve} ideologiju mr`we. Ideologija vladara tzv. novog svetskog poretka je ideologija wukonzervatizma, koja se zasniva na hri{}ansom judizmu. To nije nova ideologija ve} nastavak protestantizma koji je stvorio Martin Luter King. Rezultat toga su mnogobrojnih sekte koje i danas postoje naro~ito u SAD. Oni danas propagiraju teoriju o sukobu civilizacija, o neophodnosti nuklearnog rata koji bi uni{tio svet da bi pravo gospoda Isusa Hrista vratio na na{u planetu i postavio 1000 godina ve~ne vladavine. U ime tog ciqa sve je dozvoqeno,ubijawe srpske dece, uni{tavawe pravoslavqa, ideolo{kog neprijateqa onih koji su priznali la`nog Isusa za bo`jeg sina. Zbog toga je opravdan rat protiv Rusije, koja se smatra neprijateqem sa istoka, i treba izazvati svetski rat da bi se ubrzao dolazak sudweg dana. Tako|e je dozvoqeno ubijawe ira~ke dece, okupacija Iraka, uni{tewe palestinskog naroda i okupqawe jevreja iz celog sveta u znak brèg dolaska spasovdana. To sve ne bi bilo stra{no kao misao, ideologija ili verska fantazija, da to nije zvani~na politika ve}ine lidera ameri~ke administracije sa Bu{em na ~elu. Oni sebe smatraju za bo`je izaslanike, daju sebi pravo da sprovode bo`ja prava na zemqi, a kao izabrana grupa }e predvoditi ostatak ~ove~anstva koje }e biti spaseno od svetskog rata koji }e uni{titi najve}e zemqe sveta i weno stanovni{tvo. Sve ove ideje, koje su pune mr`we, terora i nasiqa, ne bi bile vredne posebne pa`we, jer bi to normalni qudi smatrali besmislicom, ali to su ideje koje usmeravaju politiku novih konzervativaca koji vladaju Sjediwenim Ameri~kim Dràvama. Oni fakti~ki upravqaju Tribunalom i zato jezik qubavi prema svom narodu i dela koja glorifikuju specifi~nosti svog naroda i svog nacionalnog korpusa, progla{avaju jezikom mr`we, a prihvataju tzv. dobrovoqnu okupaciju, brisawe nacionalnih obele`ja, specifi~nosti u nauci i kulturi u okviru wihovog globalizma. Za jezik qubavi oni ne znaju. Prof. dr Vojislav [e{eq u wegovom delovawu, kao i wegovoj pisanoj re~i, propagirao je jezik qubavi prema svom narodu i otadzbini kao i prema svim narodima koji su po{tovali wegov narod i sara|ivali sa wima na ravnopravnoj osnovi, uzajamnom po{tovawu i uvaàvawu. Vojislav [e{eq
104
ne zna da mrzi, nego zna da voli. On je voleo palestinski narod koji se bori za svoju slobodu i nezavisnost i zbog toga ga zovu, ideolozi novog svetskog poretka, terorista. On voli ira~ki narod koji se i danas suprotstavqa SAD i wihovoj èqi da vladaju svetom. On voli kubanski narod koji je dugo izdào sve pritiske i ucene. On voli kineski narod koji je o~uvao svoje specifi~nosti, tradiciju i odgovaraju}e mesto u me|unarodnoj zajednici. On voli i polaè nade u ruski narod koji }e, zajedno sa ostalim narodima i dràvama, obustaviti neravnoteù u svetu. Ukratko, on voli sve narode koji se bore za slobodu i ravnopravnost, koji ~uvaju svoje i ne traè tu|e. On prema svima ima bratska ose}awa kao {to je vi{e puta i izjavio.
Sudska dokumenta
Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju
T uìlac
protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa Predmet br. IT-03-67-PT
ODGOVOR TU@ILA[TVA NA ZAHTEV OPTU@ENOG DA PRETRESNO VE]E II IZDA NALOG DA SU\EWE PO^NE DO 24. FEBRUARA 2006. GODINE ILI NALOG DA SE UKIDA PRITVOR, ODBACUJE OPTU@NICA I OSLOBA\A PROF. DR VOJISLAV [E[EQ
(Podnesak broj 116) I. Uvod 1. Na osnovu pravila 126bis Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik), Tuìla{tvo dostavqa odgovor na Zahtev optuènog da pretresno ve}e II izda nalog da su|ewe po~ne do 24. februara 2006. godine ili nalog da se ukida pritvor, odbacuje optu`nica i osloba|a prof. dr Vojislav [e{eq1) (u daqem tekstu: Zahtev odbrane). 2. Tuìla{tvo se protivi Zahtevu odbrane. Zahtev odbrane ne ispuwava uslove iz Uputstva o duìni podnesaka i zahteva2) (u daqem tekstu: Uputstvo). Pored toga, Vojislavu [e{equ (u daqem tekstu: optuèni) ni u kom slu~aju nije uskra}eno pravo da mu se sudi bez nepotrebnog odlagawa ili da u pritvoru ne ostane nerazumno dugo. Tvrdimo da Pretresno ve}e treba da odbaci zahtev odbrane.
105
II. Duìna Zahteva odbrane 3. Sada{we Uputstvo stupilo je na snagu 16. septembra 2005. godine. Zahtev odbrane od 7. novembra 2005. godine, koji je u Sekretarijatu zaveden 16. novembra 2005. godine, podleè odredbama tog Uputstva. 4. Zahtev odbrane nije ni àlba na kona~nu presudu3) ni interlokutorna àlba4) ni pretpretresni podnesak5) ni zavr{ni podnesak.6) On pre spada u kategoriju drugi zahtevi, odgovori i replike.7) Propisana duìna za tu kategoriju podnesaka, ukqu~uju}i Zahtev odbrane o kojem je re~, jeste 3.000 re~i.8) Strana u postupku koja traì odstupawe od ograni~ewa broja re~i mora unapred da dobije odobrewe od Pretresnog ve}a i mora da pruì obrazloèwe o izuzetnim okolnostima koje nalaù prekora~ewe duìne podneska.9) 5. Verzija Zahteva odbrane na srpskom jeziku ima najmawe 3.800 re~i (ne ra~unaju}i naslovnu stranu); wegov prevod na engleski ima najmawe 4.800 re~i (ne ra~unaju}i naslovnu stranu). U oba slu~aja, Zahtev odbrane jasno prekora~uje dozvoqeni broj re~i. Optuèni nije pruìo obrazloèwe o izuzetnim okolnostima koje nalaù prekora~ewe duìne podneska. 6. Tuìla{tvo tvrdi da je prekora~ena duìna Zahteva odbrane, bez prethodno navedenog obrazloèwa i dobijenog odobrewa, dovoqan razlog da se Zahtev odbije.10) III. Argumenti optuènog 7. [to se ti~e sadrìne Zahteva odbrane, Tuìla{tvo shvata da optuèni navodi slede}e: (a) da mu je uskra}eno pravo da mu se sudi bez nepotrebnog odlagawa; i (b) da mu je tako|e uskra}eno pravo da u pritvoru ne ostane nerazumno dugo. IV. Pretpretresni postupak 8. Optuèni tvrdi da je Tuìla{tvo podiglo protiv wega optu`nicu, izmenilo je i traìlo da se spoji s predmetima protiv drugih kako bi ga uklonili sa politi~ke scene u Srbiji.11) Tuìla{tvo pobija te navode kao potpuno neosnovane i neistinite. Tuìla{tvo tako|e kategori~ki odbacuje svaku insinuaciju da odugovla~i s po~etkom su|ewa optuènom iz li~nih i materijalnih interesa pojedinaca u Me|unarodnom sudu.12) 9. Tuìla{tvo je 7. jula 2004. godine navelo da bi moglo da bude spremno za po~etak su|ewa krajem 2004.13) U na~elu, Tuìla{tvo ostaje pri toj tvrdwi. Na osnovu optu`nice kako je ona tada glasila, Tuìla{tvo je zaista moglo da bude spremno za po~etak su|ewa krajem 2004. ili, u svakom slu~aju, vrlo brzo posle toga. U me|uvremenu, u oktobru 1004. godine, Tuìla{tvo je zatraìlo dozvolu da izmeni optu`nicu.14) Pored toga, posle odluke Pretresnog ve}a od 16. decembra 2004. godine o za{titnim merama, Tuìla{tvo je po~elo da priprema dodatni zahtev za daqe za{titne mere.15) U svetlu statusne konferencije odràne 31. januara 2005. godine,16) Tuìla{tvo je 16, odnosno 17. februara 2005. godine podnelo privremene spiskove svojih svedoka i dokaznih predmeta.17)
106
10. U vezi s dokaznim predmetima, Tuìla{tvo napomiwe da je optuèni 26. oktobra 2004. godine traìo da Pretresno ve}e naloì Tuìla{tvu da mu obelodani sav materijal na osnovu pravila 66, 67 i 68 Pravilnika na srpskom jeziku i u pisanom, a ne elektronskom obliku.18) Do dono{ewa odluke Pretresnog ve}a po tom zahtevu, Tuìla{tvo je u ciqu u{tede resursa odloìlo dostavqawe izjava svedoka i dokaznih predmeta navedenih na privremenim spiskovima svedoka i dokaznih predmeta, kao i drugog materijala.19) 11. Kada je Tuìla{tvo zatraìlo dozvolu da izmeni optu`nicu i nalog da je spoji s jo{ dve optu`nice, ono je to u~inilo u dobroj veri. Tuìla{tvo je u relevantnim zahtevima podrobno objasnilo razloge.20) Uprkos tome {to optuèni tvrdi suprotno,21) ti zahtevi ni na koji na~in nisu imali za ciq da se odugovla~i sa pretpretresnim postupkom niti da se on zadrì u pritvoru. Tuìla{tvo ne prihvata ni navod da su ti zahtevi i/ili vreme potrebno da Pretresno ve}e odlu~i po wima doveli do toga da se postupak nepotrebno odugovla~i. 12. Tuìla{tvo je tvrdilo a Pretresno ve}e se s tim saglasilo da je sloènost navedenog predmeta relevantan faktor pri odre|ivawu razumnog trajawa pretpretresnog postupka.22) Tuìla{tvo ponavqa svoj stav da je ovaj predmet izuzetno sloèn.23) Zna~ajno je da optuèni ne osporava to per se (umesto toga, on odstupa od tog pitawa tvrde}i da je navodno postupawe Tuìla{tva odgovorno za odugovla~ewe).24) 13. Optuèni negira da je wegovo pona{awe doprinelo tom odlagawu.25) To je o~igledno neta~no. Jo{ u julu 2004. Tuìla{tvo je navelo da je optuèni u vi{e navrata podneo podneske koji su bili obesni, uvredqivi, neblagovremeni i/ili preobimni, kao i wegovo uvredqivo i opstruktivno pona{awe prilikom pojavqivawa u sudnici.26) Optuèni od tada poku{ava da ponovo otvori pitawa koja su ve} re{ena, a prevashodno pitawa legitimnosti i nadle`nosti Me|unarodnog suda.27) On tako|e postavqa potpuno nerazumne i neumesne zahteve u vezi s pristupom informacijama i sudske spise koristi kao pravu publicisti~ku platformu na kojoj propagira sopstvene politi~ke ciqeve i/ili kleveta svoje politi~ke protivnike, umesto da ih koristi u primerene svrhe vezane za su|ewe.28) Pored toga, optuèni kleveta i ugroàva sigurnost i bezbednost potencijalnih svedoka.29) 14. Tuìla{tvo tvrdi da nije prekr{eno pravo optuènog da mu su|ewe po~ne bez nepotrebnog odlagawa. V. Duìna pritvora 15. Tuìla{tvo tvrdi u svom ranijem podnesku da je, po primewivim standardima me|unarodnog humanitarnog prava, pritvor pre su|ewa u trajawu od tri do pet godina primeren, u zavisnosti od okolnosti datog predmeta.30) U ovom predmetu, relevantne okolnosti su priroda i napredovawe pretpretresnog postupka. Kao {to je razmotreno gore, po mi{qewu Tuìla{tva, pretpretresni postupak se nepotrebno ne odlaè. Stoga tvrdimo da je dosada{we trajawe pritvora za optuènog bilo primereno.
107
16. U meri u kojoj se za Zahtev odbrane moè re}i da sadrì implicitan zahtev za privremeno pu{tawe na slobodu,31) Tuìla{tvo iznosi slede}e argumente. U julu 2004. Pretresno ve}e je odbilo zahtev optuènog za privremeno pu{tawe na slobodu.32) Ono je to u~inilo uz obrazloèwe da nisu zadovoqeni uslovi iz pravila 65 i da, u svakom slu~aju, ne postoje okolnosti koje bi opravdale primenu diskrecionog prava radi nalagawa wego33) U Zahtevu odbrane ni~im nije povog privremenog pu{tawa na slobodu.3 kazano da je do{lo do eventualne promene okolnosti u odnosu na jul 2004, na osnovu kojih je Pretresno ve}e odbilo zahtev optuènog. 17. Tuìla{tvo tvrdi da nije uskra}eno pravo optuènom i da mu trajawe pretpretresnog pritvora ne traje nerazumno dugo. VI. Zakqu~ci i traèno pravno sredstvo 18. S obzirom na gorenavedeno, Tuìla{tvo tvrdi slede}e: (a) da Zahtev odbrane nije podnet u skladu s Uputstvom; i (b) u svakom slu~aju, (i) da se nepotrebno ne odlaè po~etak su|ewa optuènom; i (ii) da trajawe wegovog pretpretresnog pritvora nije nerazumno dugo. Pored toga, u meri u kojoj se Zahtev odbrane u su{tini moè protuma~iti kao zahtev da se naloì privremeno pu{tawe na slobodu, nije pokazano da su zadovoqeni uslovi iz pravila 65 niti da Pretresno ve}e treba da upotrebi svoje diskreciono pravo i donese odluku o privremenom pu{tawu optuènog na slobodu. 19. Shodno tome, Tuìla{tvo traì da Pretresno ve}e odbije Zahtev odbrane. Broj re~i u originalu: 2.592 Dana 30. novembra 2005. godine (potpis na originalu) U Hagu, Holandija Hildegard Uertz-Retzlaff, vi{i zastupnik Tuìla{tva
Napomene: 1) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Zahtev optuènog da Pretresno ve}e II izda nalog da su|ewe po~ne do 24. februara 2006. godine ili nalog da se ukida pritvor, odbacuje optu`nica i osloba|a prof. dr Vojislav [e{eq, 7. novembar 2005. Ovaj dokument je zaveden u Sekretarijatu 16. novembra 2005. 2) Uputstvo br. IT/184/Rev. 2. 3) Odeqak (C)(1), Uputstvo. 4) Odeqak (C)(2), Uputstvo. 5) Odeqak (C)(3), Uputstvo. 6) Odeqak (C)(4), Uputstvo. 7) Odeqak (C)(5), Uputstvo. 8) Odeqak (C)(5), Uputstvo. 9) Odeqak (C)(7), Uputstvo. 10) Vidi, na primer, Tuìlac protiv Tihomira Bla{ki}a, predmet br. IT-95-14A, Odluka po prigovoru àlioca na ponovni dodatni podnesak optu`be od 8. decembra 2003, 16. decembar 2003. 11) Zahtev odbrane, str. 2, 8. 12) Zahtev odbrane, str. 3 108
13) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odgovor Tuìla{tva na Zahtev optuènog za izdavawe naloga o pu{tawu na slobodu, 7. jul 2004. (zaveden u Sekretarijatu 20. jula 2004), par. 30. 14) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Zahtev Tuìla{tva za dopu{tewe da izmeni optu`nicu uz poverqivi i ex parte propratni materijal, 22. oktobar 2004. (zaveden u Sekretarijatu 1. novembra 2004). 15) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, poverqiva i delimi~no ex parte Odluka po zahtevu Tuìla{tva za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze, 16. decembar 2004. (zaveden u Sekretarijatu 21. decembra 2004); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Podnesak br. 70 (kojim se traì dozvola za ulagawe àlbe, izme|u ostalog, na odluku od 21. decembra 2004), 29. decembar 2004. (zaveden u Sekretarijatu 5. januara 2005); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odgovor Tuìla{tva na podnesak br. 70 optuènog, 17. januar 2005. (zaveden u Sekretarijatu 18. januara 2005); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, poverqivi i delimi~no ex parte Tre}i zahtev Tuìla{tva za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze, 11. februar 2005. (zaveden u Sekretarijatu 15. februara 2005); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odluka po zahtevu za izdavawe potvrde za àlbu (podnesak br. 70), 24. februar 2005. (zavedena u Sekretarijatu 28. februara 2005). 16) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, statusna konferencija, 31. januar 2005, T. na str. 324-326. 17) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, delimi~no poverqiv Podnesak Tuìla{tva s privremenim spiskom svedoka, 16. februar 2005. (zaveden u Sekretarijatu 7. marta 2005); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, delimi~no poverqiv Podnesak Tuìla{tva s privremenim spiskom dokaznih predmeta, 17. februar 2005. (zaveden u Sekretarijatu 14. juna 2005). Ti dokumenti su bili privremeni, izme|u ostalog, zbog zahteva sub judice za izmenu optu`nice i za razne za{titne mere koje su tada odre|ene ili po kojima se re{avalo. 18) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Zahtev optuènog da se obelodawivawe materijala Tuìla{tva vr{i u pisanom obliku i na srpskom jeziku, 26. oktobar 2004. (zaveden u Sekretarijatu 9. novembra 2004); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odgovor Tuìla{tva na Zahtev optuènog da se obelodawivawe materijala Tuìla{tva vr{i u pisanom obliku i na srpskom jeziku, 23. novembar 2004. (zaveden u Sekretarijatu 29. novembra 2004). 19) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, delimi~no poverqiv Podnesak Tuìla{tva s privremenim spiskom dokaznih predmeta, 17. februar 2005. (zaveden u Sekretarijatu 14. juna 2005), par. 5. 20) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Zahtev Tuìla{tva za dopu{tewe da izmeni optu`nicu uz poverqivi i ex parte propratni materijal, 22. oktobar 2004. (zaveden u Sekretarijatu 1. novembra 2004); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, delimi~no poverqiv Zahtev Tuìla{tva za spajawe postupaka, 1. jun 2005. (zaveden u Sekretarijatu 19. jula 2005). 21) Zahtev odbrane, str. 4, 8. 22) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odgovor Tuìla{tva na Zahtev optuènog za izdavawe naloga o pu{tawu na slobodu, 7. jul 2004. (zaveden u Sekretarijatu 20. jula 2004), par. 31; Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odluka po zahtevu optuènog za privremeno pu{tawe na slobodu, 23. jul 2004, par. 11. 109
23) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odgovor Tuìla{tva na Zahtev optuènog za izdavawe naloga o pu{tawu na slobodu, 7. jul 2004. (zaveden u Sekretarijatu 20. jula 2004), par. 31. 24) Zahtev odbrane, str. 6, 8. 25) Zahtev odbrane, str. 4, 8-9. 26) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odgovor Tuìla{tva na Zahtev optuènog za izdavawe naloga o pu{tawu na slobodu, 7. jul 2004. (zaveden u Sekretarijatu 20. jula 2004), par. 35. 27) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Zahtev optuènog da se zatraì savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o legalnosti ustanovqewa Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, 26. oktobar 2004. (zaveden u Sekretarijatu 9. novembra 2004); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Zahtev optuènog da Pretresno ve}e II preko Saveta bezbednosti ili Generalne skup{tine zatraì savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o legalnosti osnivawa Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju na osnovu rezolucija Saveta bezbednosti UN br. 827 i 808, 8. novembar 2004. (zaveden u Sekretarijatu 19. novembra 2004); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Zahtev optuènog da Pretresno ve}e II zatraì od Me|unarodnog suda pravde da se izjasni da li Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju moè da sudi dràvqanima Savezne Republike Jugoslavije za navodne ratne zlo~ine izvr{ene u vreme kada Savezna Republika Jugoslavija nije bila ~lanica Ujediwenih nacija, 11. februar 2005. (podnesak br. 75) (zaveden u Sekretarijatu 21. februara 2005); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Zahtev optuènog da se Pretresno ve}e II izjasni o stru~nim argumentima koji osporavaju legitimnost Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, 10. mart 2005. (podnesak br. 87) (zaveden u Sekretarijatu 5. aprila 2005). 28) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Zahtev optuènog da Pretresno ve}e II izda obavezuju}i nalog pod pretwom kazne (subpoene) na osnovu pravila 54 Pravilnika o postupku i dokazima, 3. mart 2005. (podnesak br. 77) (zaveden u Sekretarijatu 22. marta 2005); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Zahtev optuènog da Pretresno ve}e II izda obavezuju}i nalog pod pretwom kazne (subpoene) na osnovu pravila 54 Pravilnika o postupku i dokazima, 3. mart 2005. (podnesak br. 78), (zaveden u Sekretarijatu 22. marta 2005); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT03-67-PT, Zahtev optuènog da Pretresno ve}e II izda obavezuju}i nalog pod pretwom kazne (subpoene) tuìocu na osnovu pravila 54 Pravilnika o postupku i dokazima, 3. mart 2005. (podnesak br. 79), (zaveden u Sekretarijatu 22. marta 2005). 29) To je bio predmet odre|enog broja poverqivih zahteva Tuìla{tva. 30) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odgovor Tuìla{tva na Zahtev optuènog za izdavawe naloga o privremenom pu{tawu na slobodu, 7. jul 2004. (zaveden u Sekretarijatu 20. jula 2004), par. 32, posebno fusnota 70. 31) Zahtev odbrane, str. 6. 32) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odluka po zahtevu optuènog za privremeno pu{tawe na slobodu, 23. jul 2004. (zavedena u Sekretarijatu 28. jula 2004). 33) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odluka po zahtevu optuènog za privremeno pu{tawe na slobodu, 23. jul 2004. (zavedena u Sekretarijatu 28. jula 2004), par. 12.
28. novembar 2005. godine

110
Vojislav [e{eq,
U veoma bliskoj budu}nosti glavno odeqewe Pritvorske jedinice Ujediwenih nacija bi}e zatvoreno i pritvorenici }e biti preseqeni u istu zgradu u kojoj se sada nalaze ostali pritvorenici Tribunala (zgrada 96 }elija). Osim toga, do}i }e do preme{tawa pritvorenika unutar zgrade 96 }elija. U vezi sa preseqewem vo|e straàrskih timova (supervizori) podeli}e kutije potrebne za preseqavawe. Svi pritvorenici se mole da po~nu pakovati stvari koje ne koriste svakodnevno pre nego budu prinu|eni spakovati ostatak neposredno pred seqewe. Izvestan broj gra|evinskih radova je u toku u novoj zgradi sa ciqem da se zgrada prilagodi na{im potrebama i iako bi to trebalo biti zavr{eno do preseqewa, postoji mogu}nost nastanka mawih problema. Ne}e biti prekida transporta pritvorenika na sud. Sve posete koje su ve} potvr|ene obavi}e se u novoj zgradi sa ne{to izmewenim sobama. U toku samog preseqewa, a u toku dva do tri dana, ne}e biti mogu}e rezervisati nove posete. Smawi}e se mogu}nost telefonirawa dok se ne urade potrebne promene na telefonskoj mreì. U~ini}emo sve {to je u na{im mogu}nostima da obezbedimo alternativna re{ewa u ciqu obezbe|ivawa komunikacija pritvorenika sa porodicama i advokatima. Pritvorenici se mole da smawe zalihe kvarqive hrane u ciqu izbegavawa kvarewa hrane u toku transporta i u ciqu smawewa kvantiteta koji treba da se seli. Nadaqe, pritvorenicima se savetuje da izbegavaju naru~ivawe/kupovinu velikih koli~ina kvarqive hrane preko kantine ili kod mesara do vremena zavr{etka preseqewa. Uprava èli da iskoristi priliku da se unapred zahvali pritvorenicima na saradwi u ovom slu~aju, {to }e nesumwivo pomo}i da se preseqewe pritvorenika i personala obavi uspe{no i bez velikog stresa. S po{tovawem, Tim McFadden, upravnik Pritvorske jedinice UN-a
Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine
Predmet br. IT-03-67-PT Datum: 8. decembar 2005. Original: engleski
PRED PRETRESNIM VE]EM II

U sastavu: sudija Carmel Agius, predsedavaju}i, sudija Kevin Parker, sudija Jean Claude Antonetti Sekretar: g. Hans Holthuis Nalog od: 8. decembra 2005. godine
111
T uìlac
protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa

ODLUKA PO PODNESKU BROJ 114 Tuìla{tvo: g. Hildegard Uertz-Retzlaff, g. Ulrich Mussemeyer, g. Daniel Saxon Optuèni: Vojislav [e{eq Branilac u pripravnosti: g. Tjarda Eduard van der Spoel Pretresno ve}e II (u daqem tekstu: Ve}e) Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine (u daqem tekstu: Me|unarodni sud); Re{avaju}i po Podnesku broj 114 (u daqem tekstu: Podnesak), koji je 21. oktobra 2005. dostavio Vojislav [e{eq (u daqem tekstu: optuèni) u kojem optuèni pokre}e slede}a tri pitawa: i) on navodi da mu je Tuìla{tvo 13. oktobra dostavilo dokumente za koje tvrdi da nemaju nikakve veze sa wegovim predmetom i traì da Tuìla{tvo po{tuje svoju obavezu obelodawivawa osloba|aju}eg materijala na osnovu pravila 68 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik); ii) on se protivi Zahtevu Tuìla{tva za za{titne mere; te, iii) u vezi s pitawem fotokopirawa dokumenata u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija traì da mu se dostave zapaàwa upravnika Pritvorske jedinice u vezi s tim pitawem; Imaju}i u vidu da je optuèni na statusnoj konferenciji 26. septembra 2005. pokrenuo pitawe mogu}nosti fotokopirawa dokumenata u PJUN-u, te da je sudija Agius pozvao Sekretarijat da iznese svoj komentar po tom pitawu; Imaju}i u vidu Podnesak Sekretarijata na osnovu pravila 33 Pravilnika o postupku i dokazima u vezi s pristupom Vojislava [e{eqa ure|ajima za fotokopirawe u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija od 30. septembra, koji je 6. oktobra 2005. zaveden na poverqivoj i delimi~no ex parte osnovi, kojim se odgovara na zahtev sudije Agiusa (u daqem tekstu: Podnesak Sekretarijata); Uzimaju}i u obzir, u vezi s prvim pitawem, da ~iwenica da je Tuìla{tvo dostavilo optuènom predmetni materijal, koji on ne smatra relevantnim, ne zna~i da Tuìla{tvo nije ispunilo svoju obavezu na osnovu pravila 68 Pravilnika; Imaju}i u vidu, u vezi s drugim pitawem, da je optuèni 29. septembra tako|e dostavio prigovor na Zahtev Tuìla{tva za neobelodawivawe neredigovanih izjava svedoka koji su osetqivi izvor informacija sa poverqivim i ex parte dodacima A i B, zaveden 5. oktobra 2005. godine, koji vaqa posmatrati u kontekstu stava koji je Pretresno ve}e zauzelo o tom zahtevu, o ~emu }e biti re~i u posebnoj odluci; Uzimaju}i u obzir da je, nakon konsultacija sa Sekretarijatom, utvr|eno da trenutno ne postoje nikakvi razlozi koji bi opravdavali zavo|ewe tog dela Podneska Sekretarijata na ex parte osnovi; Uzimaju}i u obzir, u vezi s tre}im pitawem, da osobqe PJUN-a nije du`no da optuènom fotokopira dokumente po{to se on opredelio za to da
112
se sam brani, ~ime je na sebe preuzeo obavezu pripremawa odbrane, tako da, ako èli da fotokopira dokumente, optuèni sam snosi odgovornost da se za to pobrine, bilo tako {to }e nabaviti sopstveni kopir-aparat koji }e koristiti u PJUN-u, bilo tako {to }e za fotokopirawe dokumenata zatraìti pomo} izvan PJUN-a; Iz gorenavedenih razloga odobrava zahtev optuènog da mu se dostavi ex parte deo Podneska Sekretarijata; Odbija sve druge zahteve iznete u Zahtevu; Upu}uje Sekretarijat da ukine ex parte status Podneska Sekretarijata i da predmetni deo dostavi stranama u postupku ~im to bude izvodqivo. Sastavqeno na engleskom i francuskom jeziku, pri ~emu je engleska verzija merodavna. Dana 8. decembra 2005. godine (potpis na originalu) U Hagu, Holandija sudija Carmel Agius, predsedavaju}i (pe~at Me|unarodnog suda) 27. septembar 2005. godine Po{tovani sudijo Agius, Kao odgovor na pitawa koja je gospodin [e{eq pokrenuo na statusnoj konferenciji u vezi s fotokopirawem velikih koli~ina materijala, èleo bih da iznesem slede}e. Gospodin [e{eq je pre vi{e od godinu dana podneo zahtev za fotokopirawe dve stotine stranica rukom napisanog materijala. Tom prilikom sam napravio izuzetak i organizovao sam da mu se taj materijal isfotokopira. Tada sam ga obavestio da se radi o jednokratnom izuzetku i da }e biti potrebno da obezbedi alternativne aran`mane, po{to u pravilima nigde ne stoji da mi u Pritvorskoj jedinici treba da pruàmo administrativnu pomo} optuènim osobama u pripremi wihove odbrane. [tavi{e, mogu da dodam da mi nemamo ni raspoloìvo osobqe, ni opremu za takav posao. Nedavno je gospodin [e{eq ponovo traìo da mu se kopira ~etiri stotine stranica, na {ta ja nisam odgovorio, po{to sam mu pro{li put jasno izneo stav u vezi s tim. Ukoliko su gospodinu [e{equ potrebne takve usluge, ja bih predloìo slede}e. Trebalo bi da kupi mawi ure|aj za fotokopirawe i podnese zahtev za wegovo uno{ewe u PJUN. Razmisli}u o proceduri po kojoj bi mogao da je koristi pod kontrolisanim uslovima, pod nadzorom, u vreme koje odgovara nama u Pritvorskoj jedinici. Trebalo bi mu tako|e ukazati na potrebu da sam obezbedi papir za takve situacije. Podvla~im da }u razmotriti re{ewe za ovaj nepotrebni problem u vreme dana{we savremene tehnologije. Razlog zbog koga to kaèm je taj {to sam i te kako svestan problema koji se javqaju u pritvorskim ustanovama u kojima se u odnosu na pojedine osobe prave izuzeci, a ne postoje uslovi da se iste pogodnosti obezbede svim drugim pritvorenicima. Za va{u informaciju, dodajem da je pre {est godina holandskim vlastima iznet argument da je potrebno omogu}iti uno{ewe laptop ra~unara kako bi se pritvorenicima omogu}ilo da u~estvuju u pripremi svoje odbrane. Nakon pregovora koji su trajali odre|eno vreme, Holan|ani su se saglasi113
li s tim, kada se radi o pritvorenicima MKSJ. Ovaj aran`man izgleda da zadovoqava potrebe svih drugih pritvorenika i za~u|uju}e je da taj aran`man ne zadovoqava potrebe gospodina [e{eqa. Nadam se da sam ovim odgovorio na pitawa koja su pokrenuta na statusnoj konferenciji i da je sada svima jasniji na{ stav. Ukoliko je potrebno dodatno razja{wewe, molim da se ne ustru~avate da ga zatraìte. S po{tovawem, (potpis na originalu) Timothy McFadden, upravnik Pritvorske jedinice Dostavqeno: John Hocking, zamenik sekretara

U sastavu: sudija Carmel Agius, predsedavaju}i, sudija Kevin Parker, sudija Jean Claude Antonetti Sekretar: g. Hans Holthuis Odluka od: 12. decembra 2005. godine T uìlac
ODLUKA PO ZAHTEVU OPTU@ENOG DA PRETRESNO VE]E II IZDA NALOG DA SU\EWE PO^NE DO 24. FEBRUARA 2006. GODINE ILI NALOG DA SE UKIDA PRITVOR, ODBACUJE OPTU@NICA I OSLOBA\A PROF. DR VOJISLAV [E[EQ
(Podnesak broj 116) Tuìla{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff, Alex Whiting, g. Ulrich Mussemeyer, g. Daniel Saxon Optuèni: g. Vojislav [e{eq Branilac u pripravnosti: g. Tjarda Eduard van der Spoel Pretresno ve}e II (u daqem tekstu: Pretresno ve}e) Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine (u daqem tekstu: Me|unarodni sud);
114
Re{avaju}i po Podnesku broj 116 (u daqem tekstu: Podnesak), Vojislava [e{eqa (u daqem tekstu: optuèni), zavedenom 16. novembra 2005, u kojem on traì slede}e: i) nalog da su|ewe po~ne najkasnije do 24. februara 2006. godine, ili ii) nalog da se ukida pritvor, odbacuje optu`nica i osloba|a prof. dr Vojislav [e{eq; Imaju}i u vidu Odgovor Tuìla{tva na Zahtev optuènog da Pretresno ve}e II izda nalog da su|ewe po~ne do 24. februara 2006. godine ili nalog da se ukida pritvor, odbacuje optu`nica i osloba|a prof. dr Vojislav [e{eq (Podnesak broj 116), zaveden 6. decembra 2005. (u daqem tekstu: Odgovor), u kojem Tuìla{tvo tvrdi slede}e: i) da Podnesak ne ispuwava uslove iz Uputstva i da ga ne treba uzimati u razmatrawe, te da prava optuènog nisu ugroèna; ii) da optuènom nije uskra}eno pravo da mu se sudi bez nepotrebnog odlagawa; i iii) da optuènom nije uskra}eno pravo da u pritvoru ne ostane nerazumno dugo; Uzimaju}i u obzir da je zakazivawe datuma po~etka su|ewa administrativn pitawe; Uzimaju}i u obzir da je Tuìla{tvo podnelo pretpretresni podnesak, kao i spisak svedoka i dokaznih predmeta, ali da pretpretresna faza ovog predmeta jo{ nije okon~ana; Uzimaju}i u obzir da Pretresno ve}e ne moè da zakaè po~etak su|ewa za 24. februar 2006, kao {to to traì optuèni; Imaju}i u vidu da se optuèni nalazi u pritvoru u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija od 24. februara 2003. godine; Uzimaju}i u obzir da nema pravne logike u argumentu optuènog da bi, u slu~aju da su|ewe ne po~ne 24. februara 2006. godine, kao pravno sredstvo trebalo izdati nalog kojim se ukida pritvor, odbacuje optu`nica i osloba|a optuèni; Uzimaju}i daqe u obzir da optuèni nije pokazao da su se okolnosti promenile i da }e se pojaviti na su|ewu i da, u slu~aju pu{tawa na slobodu, ne}e predstavqati opasnost ni za jednu `rtvu, svedoka ni bilo koju drugu osobu, {to su uslovi vezani za privremeno pu{tawe na slobodu predvi|eni pravilom 65 Pravilnika o postupku i dokazima; Iz gorenavedenih razloga ovim odbija Podnesak. Sastavqeno na engleskom i francuskom jeziku, pri ~emu je merodavna verzija na engleskom. Dana 12. decembra 2005. godine (potpis na originalu) U Hagu, Holandija sudija Carmel Agius, predsedavaju}i (pe~at Me|unarodnog suda)
115

U sastavu: sudija Carmel Agius, predsedavaju}i, sudija Kevin Parker, sudija Jean Claude Antonetti Sekretar: g. Hans Holthuis Odluka od: 12. decembra 2005. godine T uìlac
ODLUKA PO [ESTOM ZAHTEVU TU@ILA[TVA ZA ZA[TITNE MERE ZA SVEDOKE

Tuìla{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff, Alex Whiting, g. Ulrich Mussemeyer, g. Daniel Saxon Optuèni: g. Vojislav [e{eq Branilac u pripravnosti: g. Tjarda Eduard van der Spoel Pretresno ve}e II (u daqem tekstu: Pretresno ve}e) Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine (u daqem tekstu: Me|unarodni sud); Re{avaju}i po Zahtevu Tuìla{tva za neobelodawivawe neredigovanih verzija izjava svedoka koji su osetqiv izvor informacija s poverqivim i ex parte dodacima A i B (u daqem tekstu: Zahtev), koji je Tuìla{tvo (u daqem tekstu: Tuìla{tvo) podnelo 5. oktobra 2005. godine1) kao poverqiv i ex parte, te u kojem traì za{titne mere za izjave dvadeset i jednog (21) svedoka od ukupno trideset i ~etiri (34), dostavqene kao deo propratnog materijala uz zahtev Tuìla{tva za izmenu optu`nice:2) Imaju}i u vidu da je zahtev za izmenu optu`nice odobren 2. juna 2005. godine3) i da je, na osnovu pravila 50(B) Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik), novo stupawe pred sud optuènog Vojislava [e{eqa (u daqem tekstu: optuèni), odràno 3. oktobra 2005. i 3. novembra 2005. godine;4) Imaju}i u vidu da je, shodno pravilu 66(A)(i), Tuìla{tvo obavezno da optuènom dostavi kopije propratnog materijala koji je bio priloèn uz zahtev za izmenu optu`nice, ukqu~uju}i gorenavedene izjave svedoka, u roku od trideset (30) dana od novog stupawa optuènog pred sud; Imaju}i u vidu da Tuìla{tvo u Zahtevu traì da se, kad ispuni svoju obavezu iz pravila 66(A)(i), u vezi s izjavama gorenavedenih svedoka odrede slede}e za{titne mere: (1) da se dodele pseudonimi dvadeset i jednom (21) svedoku navedenom u poverqivim i ex parte dodacima A i B Zahteva (u daqem tekstu: Prvi zahtev);5) (2) da se odloì obelodawivawe identiteta tog dvadeset i jednog (21) svedoka optuènom i braniocu u pripravnosti tako {to }e im se te redigo116
vane izjave svedoka obelodaniti u roku od trideset (30) dana od novog stupawa optuènog pred sud, da se neredigovane izjave tih svedoka zape~ate i da im se neredigovane izjave obelodane najmawe trideset (30) dana pre o~ekivanog datuma svedo~ewa svakog od tih svedoka (u daqem tekstu: Drugi zahtev);6) (3) da se izda nalog da optuèni i branilac u pripravnosti neredigovane izjave mogu obelodaniti tre}im stranama iskqu~ivo u meri u kojoj je takvo obelodawivawe direktno i konkretno neophodno za pripremu i izvo|ewe dokaza odbrane (u daqem tekstu: Tre}i zahtev (a)) i da takvo obelodawivawe tre}im stranama podleè uslovu da optuèni i branilac u pripravnosti najpre od tre}e strane zatraè da potpi{e sporazum o neobelodawivawu (u daqem tekstu: Tre}i zahtev (b));7) Imaju}i u vidu da se optuèni u svom podnesku broj 114 usprotivio za{titnim merama koje je traìlo Tuìla{tvo; Imaju}i u vidu ranije odluke Pretresnog ve}a o za{titnim merama za svedoke;8) Uzimaju}i u obzir pravilo 69 Pravilnika, koje predvi|a slede}e: (A) U izuzetnim okolnostima, tuìlac moè od sudije ili Pretresnog ve}a zatraìti da naloè da se ne obelodawuje identitet `rtve ili svedoka koji moè biti u opasnosti ili izloèn riziku sve dok se ta osoba ne stavi pod za{titu me|unarodnog suda. (...) (C) Identitet `rtve ili svedoka mora se obelodaniti dovoqno rano pre po~etka su|ewa da bi se ostavilo dovoqno vremena za pripremu odbrane, pri ~emu se moraju uzeti u obzir odredbe pravila 75; Uzimaju}i u obzir pravilo 75 Pravilnika, koje predvi|a slede}e: (A) Sudija ili pretresno ve}e mogu (...) nalogom odrediti odgovaraju}e mere za o~uvawe privatnosti i za{titu `rtava i svedoka, pod uslovom da one nisu u suprotnosti s pravima optuènog; Uzimaju}i u obzir da je Pretresno ve}e du`no da uspostavi pravi~an odnos izme|u za{tite `rtava i svedoka, s jedne strane, i prava javnosti na pristup informacijama, te prava optuènog na pravi~no su|ewe, s druge strane, pri ~emu ovo potowe naro~ito podrazumeva pravo optuènog na adekvatno vreme za pripremu odbrane i na unakrsno ispitivawe svedoka koji svedo~e protiv wega; Uzimaju}i u obzir da svako ograni~avawe prava optuènog na pravi~no su|ewe mora biti opravdano istinskim strahom za bezbednost svedoka ili ~lanova wegove porodice;9) Zakqu~iv{i, po pitawu Prvog zahteva, da se Pretresno ve}e uverilo da su bojazni svedoka za li~nu bezbednost i bezbednost wihove rodbine legitimne i opravdane, te da smatra da je odre|ivawe pseudonima opravdano u ciqu za{tite privatnosti i bezbednosti tih svedoka i wihove rodbine; Uzimaju}i u obzir da Drugim zahtevom Tuìla{tvo traì da se informacije koje ukazuju na identitet dvadeset i jednog (21) od ukupno trideset i ~etiri (34) svedoka ne objave optuènom sve do najkasnije trideset (30) dana pre o~ekivanog datuma wihovog svedo~ewa;
117
Uzimaju}i u obzir da optuènom treba dati adekvatno vreme za pripremu odbrane; Uzimaju}i u obzir da se primenom za{titne mere dodele pseudonima onemogu}ava javnost, ali ne i optuèni, da sazna identitet nekog konkretnog svedoka, dok primenom za{titne mere neobleodawivawa identiteta svedoka optuènom (i javnosti) taj podatak ostaje nedostupan do izvesnog roka pre svedo~ewa, {to zna~i da odloèno obelodawivawe pruà vi{i stepen za{tite;10) Uzimaju}i u obzir da je obaveza traìoca da potkrepi postojawe navedene opasnosti tim ve}a {to se ve}a za{tita traì;11) Imaju}i u vidu praksu Me|unarodnog suda koja navodi koje elemente treba uzeti u obzir pri re{avawu zahteva podnetih na osnovu pravila 69(A) Pravilnika;12) Uzimaju}i u obzir da pravilo 66(C) Pravilnika, na koje se Tuìla{tvo poziva u svrhe Drugog zahteva, nije primewivo na ovaj predmet;13) Zakqu~iv{i, po pitawu Drugog zahteva, da se Pretresno ve}e, razmotriv{i okolnosti svakog od potencijalnih svedoka navedenih u poverqivim i ex parte dodacima A i B Zahteva, uverilo da su po pitawu svedoka VS030 i VS-1024, kako je daqe konkretno navedeno u tim dodacima, zadovoqeni strogi kriterijumi pravila 69(A) Pravilnika, te da je opravdano odobriti odloèno obelodawivawe optuènom podataka koji otkrivaju identitet tih svedoka; Zakqu~iv{i, daqe, u svetlu ranije prakse ovog Pretresnog ve}a u ovom predmetu,14) da optuèni i branilac u pripravnosti imaju pravo da vide podatke koji otkrivaju identitet tih svedoka barem trideset (30) dana pre po~etka su|ewa, a ne trideset (30) dana pre o~ekivanog datuma svedo~ewa svakog od tih svedoka, kako predlaè Tuìla{tvo;15) Imaju}i u vidu, u vezi s datumom odloènog obelodawivawa, da Tuìla{tvo, kao u trenutku kada bude moralo da obelodani optuènom podatke koji otkrivaju identitet tih svedoka i daqe bude uvereno da je opravdano daqe odlagawe tog obelodawivawa, moè da podnese zahtev za izmenu tih za{titnih mera i Pretresnom ve}u dostavi novu procenu rizika; Zakqu~iv{i da, na temequ podataka koje je Tuìla{tvo navelo u poverqivim i ex parte dodacima A i B Zahtevu, okolnosti slede}ih svedoka ne opravdavaju odloèno obelodawivawe optuènom i braniocu u pripravnosti podataka koji otkrivaju wihov identitet: VS-1028, VS-1067, VS-1111, VS-1057, VS-1109, VS-1026, VS-1035, VS-1110, VS-1068, VS-1069, VS-1022, VS-1023, VS-1051, VS-1025, VS-1060, VS-1019, VS-1096, VS-1064 i VS-1095; Zakqu~iv{i da je za{titne mere predloène Tre}im zahtevom (a) ovo Pretresno ve}e regulisalo Odlukom u predmetu [e{eq iz marta 2003. i Odlukom u predmetu [e{eq iz februara 2004, kojima je, na osnovu pravila 16) 53(A) Pravilnika, izme|u ostalog, naloìlo optuènom da javnosti1 ne obelodawuje nikakav materijal koji mu je obelodawen na osnovu pravila 66(A)(i) i (ii) i pravila 68 Pravilnika, za koji je Tuìla{tvo navelo da nije dostupan javnosti;17)
118
Zakqu~iv{i, daqe, da za{titne mere navedene u Odluci u predmetu [e{eq iz marta 2003. i Odluci u predmetu [e{eq iz februara 2004. moraju da po{tuju i optuèni i branilac u pripravnosti i da one obuhvataju i svedoke navedene u ovoj Odluci; Uzimaju}i u obzir da Tuìla{tvo u svojim ranijim zahtevima za za{titne mere nije traìlo sporazume o neobelodawivawu, kao {to se predlaè Tre}im zahtevom (b); Uzimaju}i u obzir da je, u vezi s Tre}im zahtevom (b), nepotrebno ili neprimereno traìti da optuèni i branilac u pripravnosti najpre od tre}e strane zatraè da potpi{e sporazum o neobelodawivawu, u svetlu op{te obaveze obeju strana u postupku da ne obelodawuju materijal koji je Pretresno ve}e ozna~ilo kao poverqiv, kao i drugih vaè}ih naloga o za{titnim merama, ukqu~uju}i takve naloge iz ove Odluke, Odluke u predmetu [e{eq iz marta 2003. i Odluke u predmetu [e{eq iz februara 2004;18) Iz gorenavedenih razloga, na osnovu ~lanova 21 i 22 Statuta Me|unarodnog suda i pravila 53(A), 54, 69 i 75 Pravilnika, Ovim odobrava delimi~no Zahtev i nalaè kako sledi: 1. U skladu s pravilom 75(F)(i) i (ii) Pravilnika, pseudonimi odre|eni svedocima u ranijim postupcima pred Me|unarodnim sudom (VS-1111, VS1035, VS-1022, VS-1096, VS-1064, VS-1095) ostaju i daqe na snazi. Pseudonimi tih svedoka mogu se izmeniti u skladu s onima koje je Tuìla{tvo dodelilo svedocima u ovom predmetu. 2. Slede}im svedocima navedenim u poverqivim i ex parte dodacima A i B Zahtevu dodequju se pseudonimi koji }e se koristiti prilikom javnog pomiwawa tih za{ti}enih svedoka, sve dok ne budu pozvani da svedo~e, pri ~emu }e do daqeg naloga za slede}e za{ti}ene svedoke vaìti za{titne mere navedene u ovoj Odluci: VS-1028, VS-1067, VS-1057, VS-1109, VS-1026, VS-1110, VS-1068, VS-1069, VS-030, VS-1024, VS-1023, VS-1051, VS-1025, VS1060 i VS-1019. 3. Odobrava se odloèno obelodawivawe izjava slede}ih svedoka: VS030 i VS-1024. Tuìla{tvo }e optuènom i braniocu u pripravnosti obelodaniti neredigovane izjave tih svedoka najkasnije trideset (30) dana pre po~etka su|ewa, osim ako Pretresno ve}e ne naloì druga~ije. 4. Odbija se odloèno obelodawivawe izjava slede}ih svedoka: VS1028, VS-1067, VS-1111, VS-1057, VS-1109, VS-1026, VS-1035, VS-1110, VS1068, VS-1069, VS-1022, VS-1023, VS-1051, VS-1025, VS-1060, VS-1019, VS1096, VS-1064 i VS-1095. 5. Obaveze navedene u Odluci Pretresnog ve}a u predmetu [e{eq iz marta 2003. i Odluci Pretresnog ve}a u predmetu [e{eq iz februara 2004. vaè i za optuènog i za branioca u pripravnosti, ne podleù rokovima i ostaju na snazi tokom celog postupka ili do daqeg naloga. Sastavqeno na engleskom i francuskom jeziku, pri ~emu se merodavnim smatra tekst na engleskom. Dana 8. decembra 2005. godine (potpis na originalu) U Hagu, Holandija sudija Carmel Agius, predsedavaju}i (pe~at Me|unarodnog suda)
119
Napomene: 1) Od 29. septembra 2005. 2) Zahtev Tuìla{tva za dopu{tewe da izmeni optu`nicu uz poverqivi i ex parte propratni materijal, 1. novembar 2004. (od 22. oktobra 2004). 3) Odluka po zahtevu Tuìla{tva za dopu{tewe da izmeni optu`nicu, 2. jun 2005. (od 27. maja 2005). 4) Novo stupawe optuènog pred sud 3. oktobra 2005, T. na str. 421-462; novo stupawe optuènog pred sud 3. novembra 2005, T. na str. 463-466. 5) Traèno u opisu svakog svedoka u Ex parte i poverqivom Dodatku A Zahteva Tuìla{tva za za{titne mere za svedoke koji su osetqivi izvor informacija, priloènom uz Zahtev. 6) Zahtev, par. 18. 7) Ibid. 8) Odluka po zahtevu optu`be za izdavawe naloga o neobelodawivawu, 13. mart 2003. (u daqem tekstu: odluka u predmetu [e{eq iz marta 2003); Odluka po zahtevu optu`be za neobelodawivawe materijala dostavqenog na osnovu pravila 66(a)(ii) i 68 i za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze, 13. februar 2004. (od 11. februara 2004) (u daqem tekstu: odluka u predmetu [e{eq iz februara 2004); poverqiva i ex parte Odluka po zahtevu Tuìla{tva za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze, 21. decembar 2004. (od 16. decembra 2004) (u daqem tekstu: odluka u predmetu [e{eq iz decembra 2004); Odluka po tre}em i ~etvrtom zahtevu Tuìla{tva za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze s poverqivim i ex parte Dodatkom, 1. jun 2005. (od 27. maja 2005) (u daqem tekstu: odluka u predmetu [e{eq iz juna 2005); Odluka po petom zahtevu Tuìla{tva za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne i pretresne faze postupka, 6. jul 2005. (u daqem tekstu: odluka u predmetu [e{eq iz jula 2005). 9) Tuìlac protiv Tadi}a, predmet br. IT-94-1-T, Odluka po zahtevu tuìoca kojim se traè za{titne mere za svedoka R, 31. jul 1996, par. 6; Tuìlac protiv Mrk{i}a, Radi}a i [qivan~anina, predmet br. IT-95-13/1-PT, Odluka po poverqivim zahtevima Tuìla{tva za za{titne mere i neobelodawivawe i poverqivi Dodatak A, 9. mart 2005, str. 4 i 5. 10) Odluka u predmetu [e{eq iz juna 2005, str. 4. 11) Tuìlac protiv Slobodana Milo{evi}a, predmet br. IT-02-54-T, Odluka po zahtevu tuìoca za izricawe za{titnih mera za svedoke za su|ewe (Bosna), 30. jul 2002, par. 5; Odluka u predmetu [e{eq iz decembra 2004, par. 16. 12) Tuìlac protiv Slobodana Milo{evi}a, predmet br. IT-02-54-T, delimi~no poverqiva i ex parte Odluka po zahtevu Tuìla{tva za izricawe privremenih za{titnih mera u skladu sa pravilom 69, 19. februar 2002, par. 25-26; Tuìlac protiv Slobodana Milo{evi}a, predmet br. IT-02-54-T, Prva odluka po zahtevu Tuìla{tva za za{titne mere za svedoke koji su osetqivi izvor informacija, 3. maj 2002, par. 3-4; Tuìlac protiv Jovice Stani{i}a i Franka Simatovi}a, predmet br. IT-03-69-PT, Odluka po poverqivim zahtevima Tuìla{tva za za{titne mere, 26. oktobar 2004. (u daqem tekstu: Odluka u predmetu Stani{i}), str. 4 i fusnota 5; Odluka u predmetu [e{eq iz decembra 2004, par. 9, 13-14. 13) Tuìlac protiv Radoslava Br|anina, predmet br. IT-99-36-T, Ex parte poverqiva pod pe~atom Odluka po zahtevu Tuìla{tva da se konkretan materijal izuzme od obaveze neposrednog obelodawivawa, 6. jun 2003, par. 16. 14) Odluka u predmetu [e{eq iz decembra 2004; Odluka u predmetu [e{eq iz juna 2005; Odluka u predmetu [e{eq iz jula 2005. 120
15) Vidi i slede}e nedavne odluke kojima je odobreno odloèno obelodawivawe barem trideset dana pre o~ekivanog po~etka su|ewa, uprkos zahtevima Tuìla{tva da se obelodawivawe odloì na trideset dana pre o~ekivanog datuma svedo~ewa doti~nih svedoka: Tuìlac protiv Ramu{a Haradinaja, Idriza Balaja, Lahija Brahimaja, predmet br. IT-04-84-PT, Odluka po molbi Tuìla{tva za pretpretresne za{titne mere za svedoke, 20. maj 2005. (u daqem tekstu: Odluka u predmetu Haradinaj); Odluka u predmetu Stani{i}; i Tuìlac protiv Mom~ila Peri{i}a, predmet br. IT-04-81-PT, Odluka po zahtevu Tuìla{tva za za{titne mere za svedoke, 27. maj 2005. 16) U Odluci u predmetu [e{eq iz marta 2003. (str. 3) i Odluci u predmetu [e{eq iz februara 2004. (str. 4), definisano je da se pod pojmom javnost podrazumevaju sve osobe, vlade, organizacije, pravna lica, klijenti, udruèwa i grupe, s izuzetkom sudija ovog Me|unarodnog suda, slu`benika Sekretarijata (koji rade bilo za ve}a bilo za Sekretarijat) i gore definisanog tuìoca i odbrane (ukqu~uju}i optuènog i branioca u pripravnosti). U tim odlukama se daqe navodi da (p)ojam javnost, konkretno i bez ograni~ewa, ukqu~uje porodicu, prijateqe i saradnike optuènog; optuène iz drugih predmeta ili postupaka pred ovim Me|unarodnim sudom, branioce iz drugih predmeta ili postupaka pred ovim Me|unarodnim sudom; sredstva javnog informisawa i novinare. 17) To ukqu~uje: (a) identitet i podatke o boravi{tu svedoka, u onoj meri u kojoj su obelodaweni optuènom; (b) sav dokazni materijal (ukqu~uju}i dokumentarne, materijalne i druge dokaze), sve pismene izjave nekog svedoka ili potencijalnog svedoka ili sadràj, u celini ili delimi~no, svih nejavnih dokaza, izjava ili prethodnog svedo~ewa koji su optuènom obelodaweni na osnovu pravila 66(A)(ii) i pravila 68 Pravilnika. (Odluka u predmetu [e{eq iz marta 2003, str. 3-4; Odluka u predmetu [e{eq iz februara 2004, str. 4). 18) Vidi i Tuìlac protiv Sefera Halilovi}a, predmet br. IT-01-48-PT, Odluka po zahtjevu Tuìla{tva za izdavawe naloga o neobjelodawivawu, 22. januar 2004, str. 3; Tuìlac protiv Slobodana Milo{evi}a, predmet br. IT-02-54-T, delimi~no poverqiva i ex parte Odluka po zahtevu Tuìla{tva za izricawe za{titnih mera za `rtve i svedoke, 19. mart 2002, par. 12; Tuìlac protiv Slobodana Milo{evi}a, predmet br. IT-02-54-T, Odluka po zahtevu Tuìla{tva da podnese poverqive spiskove svedoka i dokaznih predmeta u skladu sa pravilom 65ter i izjave svedoka u skladu sa pravilom 66(A)(ii), 21. mart 2002, str. 3; Odluka u predmetu Haradinaj, str. 5-6; Tuìlac protiv Qube Bo{koskog i Jovana Tar~ulovskog, predmet br. IT-04-82-PT, Odluka po zahtevu Tuìla{tva za za{titne mere za `rtve i svedoke, 20. jun 2005, str. 4.

T uìlac

Predmet br. IT-03-67-PT Poverqivo
ZAHTEV TU@ILA[TVA ZA ODOBREWE ZA ULAGAWE @ALBE NA OSNOVU PRAVILA 73(B)

121
I. Uvod 1. Dana 5. oktobra 2005. godine Tuìla{tvo je podnelo poverqivi i delimi~no ex parte Zahtev za neobelodawivawe neredigovanih verzija izjava svedoka koji su osetqiv izvor informacija (u daqem tekstu: Zahtev), u vezi s obelodawivawem izjava svedoka koji su osetqiv izvor informacija kao dela propratnog materijala uz izmeweni deo Optu`nice.1) Tuìla{tvo je u Zahtevu, izme|u ostalog, traìlo odobrewe da svoju obavezu iz pravila 66(A)(i) Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik) ispuni tako {to }e obelodaniti samo redigovane verzije dvadeset i jedne (21) izjave svedoka, a da neredigovane verzije izjava i relevantni dokazni predmeti dvadeset jednog svedoka optuènom i braniocu u pripravnosti budu obelodaweni najmawe trideset (30) dana pre o~ekivanog datuma svedo~ewa svakog od tih svedoka. 2. Dana 8. decembra 2005. godine Pretresno ve}e je donelo Odluku po {estom zahtevu Tuìla{tva za za{titne mere za svedoke (u daqem tekstu: Odluka).2) U toj odluci Pretresno ve}e je, izme|u ostalog, odobrilo dodelu pseudonima za svih dvadeset i jednog (21) svedoka, a za dva svedoka (VS-030 i VS-1024) odloìlo obelodawivawe na trideset (30) dana pre po~etka su|ewa. Za preostalih devetnaest (19) svedoka odbijeno je odloèno obelodawivawe izjava. 4. U Odluci su izneta va`na pitawa vezana za pravila 69 i 75 Pravilnika i wihovu ispravnu primenu. Tuìla{tvo tvrdi da je Pretresno ve}e pogre{ilo jer je odbilo odloèno obelodawivawe izjava ostalih devetnaest (19) svedoka, ~ime je primoralo Tuìla{tvo da ispuni obavezu iz pravila 66(A)(i) Pravilnika i smesta obelodani neredigovane izjave svedoka. 5. U Odluci su izneta pitawa koja su od zna~aja i za ovo i za druga su|ewa: (a) u vezi s odlu~ivawem o pojmu izuzetne okolnosti shodno pravilu 69 Pravilnika, postavqa se pitawe da li Pretresno ve}e treba da se usredsredi na individualne okolnosti svedoka i odbije odloèno obelodawivawe ukoliko, po mi{qewu ve}a, ne postoji izuzetna opasnost po nekog konkretnog svedoka, ili treba da uzme u obzir i izuzetne okolnosti koje se temeqe na postupawu optuènog; (b) u vezi s uspostavqawem pravi~ne ravnoteè izme|u za{tite `rtava i svedoka i prava optuènog na odgovaraju}e vreme za pripremu odbrane postavqa se pitawe da li bi Pretresno ve}e trebalo da prida ve}i zna~aj ~iwenici da neprijateqski stav optuènog prema Me|unarodnom sudu uop{te, a naro~ito wegovo postupawe prema svedocima koji sara|uju s Me|unarodnim sudom, predstavqaju osnovni uzrok opasnosti po bezbednost tih svedoka; (c) {ta sve Pretresno ve}e treba da uzme u obzir pri odlu~ivawu o tome koje mere vaqa primeniti u ciqu za{tite `rtava i svedoka shodno pravilu 75 Pravilnika. U svetlu posledica ove Odluke kako na ovaj sudski postupak, tako i na praksu Me|unarodnog suda kad je re~ o pravilima 69 i 75 Pravilnika uop{te, Tuìla{tvo podnosi zahtev za odobrewe za ulagawe interlokutorne àlbe u skladu s pravilom 73(B) Pravilnika.
122
II. Diskusija 6. U ovoj i ranije donetim odlukama o za{titnim merama za svedoke, Pretresno ve}e je ispravno rezimiralo uslove pravila 69 i 75 i potrebu da se uspostavi pravi~na ravnoteà izme|u za{tite `rtava i svedoka i prava optuènog na pravi~no su|ewe, koje obuhvata i odgovaraju}e vreme za pripremu odbrane.3) 7. U paragrafima 13 i 14 odluke, od 16. decembra 2004. godine, Pretresno ve}e je razmotrilo praksu Me|unarodnog suda vezanu za za{titne mere. U paragrafu 14(a) kao kriterijum se pomiwe postojawe verovatno}e da }e na svedoka biti vr{en pritisak ili da }e biti zastra{ivan nakon {to wegov identitet bude obelodawen optuènom i wegovim braniocima, ali ne i javnosti.4) 8. Zato Tuìla{tvo èli da ponovo iznese svoje argumente o neprijateqskom pona{awu optuènog prema Me|unarodnom sudu i svedocima kako u wegovom predmetu, tako i u drugim predmetima pred ovim Me|unarodnim sudom. U tom smislu, Tuìla{tvo upu}uje na svoj [esti zahtev za neobelodawivawe neredigovanih izjava svedoka koji su osetqiv izvor informacija,5) u kojem su navedeni primeri stalnog nepo{tovawa i kr{ewa Pravilnika od strane ovog optuènog, kao i wegovi argumenti za to.6) Da bi se izbeglo ponavqawe, Tuìla{tvo upu}uje na svoje ranije podneske u kojima je ve} opisano takvo opstruktivno pona{awe.7) 9. Optuèni je u javnosti ~esto propagirao svoju nameru da podrije kredibilitet i reputaciju ovog Me|unarodnog suda i da omete sudski postupak.8) Uz pomo} svojih saradnika iz stranke SRS on je u nekoliko navrata agitovao protiv potencijalnih svedoka.9) Zajedno s jednim saradnikom on je ve} poku{ao da uti~e na jednog potencijalnog svedoka.10) Kad je saznao da aktuelni ministar odbrane Srbije dr Zoran Stankovi} namerava da svedo~i u datom predmetu, on je tog svedoka u jednom podnesku javno oklevetao nepotkrepqenim izjavama.11) Stoga najefikasnija mogu}a za{tita svedoka koji su osetqiv izvor informacija predstavqa uslov za wihovu bezbednost i spremnost da svedo~e i time pomognu Pretresnom ve}u da svoju odluku utemeqi na verodostojnim ~iwenicama. 10. Po svemu sude}i, Pretresno ve}e se pri preispitivawu svoje odluke prvenstveno usredsredilo na okolnosti pojedina~nih svedoka, a da nije uzelo u obzir to da je optuèni samim svojim pona{awem doveo svedoke u veoma sloènu bezbednosnu situaciju. Tuìla{tvo tvrdi da je optuèni svojim pona{awem stvorio izuzetne okolnosti koje opravdavaju primenu odloènog obelodawivawa za sve svedoke pomenute u Zahtevu. 11. Uz to, Tuìla{tvo smatra da su u vezi s li~nim okolnostima svakog od dvadeset jednog svedoka postojale izuzetne okolnosti u prilog odloènom obelodawivawu. Utvr|uju}i izuzetne okolnosti shodno pravilu 69 Pravilnika, Pretresno ve}e se nije podrobno pozabavilo nijednim predo~enim dokazom, informacijom o okolnostima svedoka ili o postupcima optuènog. Iz formulacije Odluke Tuìla{tvu nije jasno u ~emu je razlika izme|u okolnosti dva svedoka kojima je Pretresno ve}e odobrilo odloè123
no obelodawivawe i drugih devetnaest svedoka. To se naro~io odnosi na svedoke ozna~ene kao VS-1022, VS-1051 i VS-1095, koji su posebno osetqivi, s obzirom na prirodu zlo~ina koji su nad wima po~iweni. 12. U paragrafu 15 Odluke, od 16. decembra 2004. godine, Pretresno ve}e je konstatovalo da verovatno}a da }e na svedoka biti izvr{en pritisak raste {to je duì vremenski razmak izme|u obelodawivawa wegovog identiteta i vremena kada treba da svedo~i. U tom kontekstu Tuìla{tvo konstatuje da trenutno nije zakazan nijedan pretres. 13. Ako bi u ovom trenutku bile obelodawene redigovane izjave u kojima identitet svedoka koji su osetqiv izvor informacija ne bi bio otkriven optuènom, to ne bi zadiralo u wegovo pravo na pravi~no su|ewe i pravo na odgovaraju}e vreme za pripremu odbrane i unakrsno ispitivawe svedoka.12) Tako }e optuèni, dosta vremena pre nego {to neki svedok koji je osetqiv izvor informacije do|e da svedo~i, ve} posedovati izjave tih svedoka, dodu{e u redigovanoj verziji. Stoga optuèni raspolaè odgovaraju}im vremenom da se unapred upozna s ~iwenicama o kojima }e dati svedok da svedo~i. To {to su izjave redigovane samo onemogu}ava optuènog da otkrije identitet svedoka. Rok od trideset (30) dana pre o~ekivanog dana svedo~ewa nekog svedoka za dobijawe podataka o wegovom identitetu je dovoqno da se optuèni efikasno pripremi za odbranu i unakrsno ispitivawe. Ukoliko optuènom za neke konkretne svedoke koji su osetqiv izvor informacija bude potrebno vi{e vremena za pripremu, on to uvek moè da zatraì od Pretresnog ve}a, pri ~emu }e navesti konkretne razloge. Time je garantovana primerena ravnoteà izme|u za{tite svedoka koji su osetqiv izvor informacija, prava optuènog i prava javnosti na pristup informacijama. 14. Tuìla{tvo tvrdi da Pretresno ve}e, pri uspostavqawu ravnoteè izme|u za{tite `rtava i svedoka i davawa optuènom odgovaraju}eg vremena za pripremu odbrane, treba da uzme u obzir opstruktivno pona{awe optuènog u wegovim odnosima s Me|unarodnim sudom i ~iwenicu da optuèni svojim pona{awem namerno izlaè svedoke opasnosti. 15. Imaju}i u vidu posledice ove Odluke kako na dato su|ewe, tako i na praksu ovog Me|unarodnog suda vezanu za pravila 69 i 75 Pravilnika uop{te, Tuìla{tvo, uz du`no po{tovawe, traì da mu Pretresno ve}e u skladu s pravilom 73(B) odobri ulagawe interlokutorne àlbe na Odluku. III. Uslov za davawe odobrewa u skladu s pravilom 73(B) Pravilnika 16. Pravilo 73(B) Pravilnika predvi|a slede}e: Na odluke o svim podnescima interlokutorna àlba moè se uloìti samo uz odobrewe Pretresnog ve}a, koje takvo odobrewe moè dati ako se odluka ti~e pitawa koje bi u zna~ajnoj meri uticalo na pravi~no i ekspeditivno vo|ewe postupka ili ishod su|ewa, te ako bi, po mi{qewu Pretresnog ve}a, promptno re{ewe @albenog ve}a moglo su{tinski da pospe{i postupak. 17. Kriterijum koji predvi|a pravilo 73(B) Pravilnika iziskuje da strana koja traì odobrewe za ulagawe interlokutorne àlbe mora da pokaè (1) da bi to pitawe u zna~ajnoj meri uticalo na pravi~no i ekspeditiv124
no vo|ewe postupka ili ishod su|ewa i (2) da bi promptno re{ewe tog pitawa moglo su{tinski da pospe{i postupak. (i) Odluka se ti~e pitawa koje bi zna~ajno uticalo na pravi~no i ekspeditivno vo|ewe postupka ili ishod su|ewa13) 18. Pri dono{ewu odluke da za devetnaest (19) svedoka Tuìla{tva koji su osetqiv izvor informacija odbije odloèno obelodawivawe u skladu s ~lanovima 21 i 22 Statuta i pravilima 53(A), 54, 69 i 75 Pravilnika Me|unarodnog suda, Pretresno ve}e nije adekvatno razmotrilo dokazanu nameru optuènog da zastra{i, ili, jo{ gore, da onesposobi potencijalne svedoke i ometa sudski postupak. Uz to, ono nije uzelo u obzir ni to da je optuèni svojim pona{awem ugrozio bezbednost svedoka. Naposletku, Pretresno ve}e nije uzelo u obzir da jo{ nije zakazan po~etak su|ewa, {to bi svakako moglo da uti~e na ravnoteù izme|u za{tite svedoka i odgovaraju}eg vremena za pripremu odbrane. 19. Kqu~ni preduslov za izvo|ewe dokaza i dokazivawe teze Tuìla{tva jeste efikasna za{tita wegovih svedoka. Svedoci Tuìla{tva bi}e voqni i u mogu}nosti da svedo~e pred ovim Me|unarodnim sudom i time pomognu Pretresnom ve}u da do|e do istine samo ako budu uìvali neophodni stepen za{tite. Ako se Tuìla{tvu odbije odgovaraju}a za{tita svedoka, to }e zna~ajno uticati na wegovu mogu}nost da izvede svoje dokaze, te stoga i na wegovo pravo na pravi~no su|ewe. Uz to, Odlukom je ugroèna ekspeditivnost postupka, budu}i da }e usled we mo`da biti neophodno na}i zamenu za svedoke koji zbog nere{enog pitawa bezbednosti ne}e hteti ili mo}i da pristupe sudu. (ii) Promptno re{ewe @albenog ve}a moglo bi su{tinski da pospe{i postupak 20. Tuìla{tvo s du`nim po{tovawem tvrdi da bi promptno re{ewe pitawa za{titnih mera su{tinski pospe{ilo postupak. Pitawe za{titnih mera mora da se re{i u pretpretresnoj fazi postupka. To pitawe ne moè se vaqano re{avati u àlbenom postupku nakon izricawa presude,14) po{to @albeno ve}e ne moè u àlbenom postupku da ispravi neku osporenu odluku Pretresnog ve}a o za{titnim merama. U àlbenoj fazi svedoci bi ve} bili svedo~ili bez za{titnih mera ili mo`da, {to je jo{ {tetnije za izvo|ewe dokaza Tuìla{tva, te stoga i wegovu strategiju,15) odbili da svedo~e zbog toga {to su za{titne mere odbijene ili zbog uplitawa optuènog ili wegovih saradnika nakon ranog obelodawivawa identiteta tih svedoka. Kao {to je gore opisano, pitawe za{titnih mera od zna~ajnog je uticaja na su|ewe, te se mora re{iti pre nego {to ono po~ne. 21. Pri utvr|ivawu postojawa izuzetnih okolnosti shodno pravilu 69 Pravilnika, Pretresno ve}e nije podrobno ispitalo situaciju konkretnih svedoka i nije se pozabavilo vaqano{}u dokaza ili informacija koje je iznelo Tuìla{tvo. Po{to Tuìla{tvu nije jasno u ~emu je razlika izme|u okolnosti dva svedoka kojima je Pretresno ve}e odobrilo odloèno obelodawivawe i drugih devetnaest svedoka, Tuìla{tvo }e u budu}im podnescima mo`da ponoviti argumentaciju ne znaju}i da li Pretresno ve}e odbacuje takve argumente. Promptno re{ewe iznetih pitawa su{tinski bi pospe125
{ilo postupak i predupredilo mogu}nost da Tuìla{tvo ubudu}e podnese pogre{ne ili necelovite podneske. 22. Pretresno ve}e zadràva diskreciono pravo da odobri ili odbije zahtev ~ak ako su zadovoqena pomenuta dva kriterijuma.16) Kao {to je istakao sudija Bonomy u svom mi{qewu u predmetu Halilovi}, Pretresno ve}e treba da bude oprezno kad odbija zahteve za odobrewe ukoliko se problem ti~e nekog va`nog pravnog pitawa.17) Po mi{qewu Tuìla{tva, za{tita svedoka je veoma zna~ajna i obuhvata va`na pravna pitawa. Ne postoji zna~ajan kontrarazlog za primjenu diskrecionog prava Pretresnog vije}a da odbije zahtjev.18) Naposletku, odbijawe interlokutorne àlbe na odluku o za{titnim merama bi k tome zna~ilo da se odluka Pretresnog ve}a uop{te ne moè adekvatno osporiti. 23. Ukoliko Pretresno ve}e odobri izdavawe odobrewa, Tuìla{tvo tvrdi da }e najboqe biti da @albeno ve}e defini{e smernice za primenu pravila 69 i 75 Pravilnika i pitawe vrati na re{avawe Pretresnom ve}u. IV Traèno pravno sredstvo 24. Tuìla{tvo je pokazalo da su u doti~nom slu~aju zadovoqena oba kriterijuma iz pravila 73(B) Pravilnika za izdavawe odobrewa za ulagawe interlokutorne àlbe. Stoga, iz gorenavedenih razloga, Tuìla{tvo, uz du`no po{tovawe, traì da Pretresno ve}e odobri wegov zahtev za odobrewe. Broj re~i u originalu: 2.331 Dana 20. decembra 2005. godine (potpis na originalu) U Hagu, Holandija Hildegard Uertz-Retzlaff, vi{i zastupnik Tuìla{tva Napomene:
1) Zahtev Tuìla{tva za neobelodawivawe neredigovanih verzija izjava svedoka koji su osetqiv izvor informacija s poverqivim i ex parte dodacima A i B, Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, 5. oktobar 2005. 2) Odluka po {estom zahtevu Tuìla{tva za za{titne mere za svedoke, Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, 8. decembar 2005. 3) Odluka po zahtevu Tuìla{tva za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze, Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, 16. decembar 2004, par. 15; Odluka po tre}em i ~etvrtom zahtevu Tuìla{tva za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze poverqivim i ex parte dodatkom, Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, 27. maj 2005, str. 4; Odluka po petom zahtevu Tuìla{tva za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze postupka, Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, str. 3. 4) Odluka po zahtevu Tuìla{tva za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze, Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, 16. decembar 2004. 5) Zahtev Tuìla{tva za neobelodawivawe neredigovanih verzija izjava svedoka koji su osetqiv izvor informacija s poverqivim i ex parte dodacima A i B, Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, 5. oktobar 2005, par. 9. 126
6) Najozbiqniji primer je slu~aj kada je optuèni, u pra}enom telefonskom razgovoru 18. juna 2005, pomenuo ime potencijalnog svedoka, na {ta mu je wegov saradnik Igor obe}ao da }e onesposobiti tog svedoka. 7) Odgovor Tuìla{tva na Zahtev optuènog za izdavawe naloga o pu{tawu na slobodu, Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, 7. jul 2004. (u Sekretarijatu zaveden 20. jula 2004), par. 12-14; Odgovor Tuìla{tva na Zahtev optuènog da Pretresno ve}e II izda nalog da su|ewe po~ne do 24. februara 2006. godine ili nalog da se ukida pritvor, odbacuje optu`nica i osloba|a prof. dr Vojislav [e{eq (Podnesak br. 116), Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, 6. decembar 2005, par. 13. 8) [esti zahtev Tuìla{tva za za{titne mere za svedoke, Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, 5. oktobar 2005, par. 9-11. U TV emisiji na kanalu YU Info News, 16. februara 2001, optuèni je izjavio da }e, ukoliko protiv wega bude podignuta optu`nica, do}i u Hag i uni{titi Ha{ki tribunal tako da ni holandska kraqica ne}e ostati ~itava (prevod s engleskog), {to je objavqeno u kwizi Kontrarevolucionar u buldoèr-revoluciji, str. 811 i 812. Dana 9. februara 2003, kada su ga na konferenciji za {tampu upitali da li }e se predati MKSJ iz ideolo{kih razloga, optuèni je odgovorio: Da. Iz ideolo{kih razloga jer smatram da je Ha{ki tribunal sad izvanredan poligon gde ja mogu da branim, {titim srpske nacionalne interese i za srpsku nacionalnu ideju spreman sam i svoj ìvot u svakom trenutku da `rtvujem. 9) Dana 14. novembra 2004, Aleksandar Vu~i}, generalni sekretar Srpske radikalne stranke (SRS) i ~lan takozvanog stru~nog tima koji pomaè odbranu optuènog, u ime optuènog je u Beogradu odrào konferenciju za novinare na kojoj je na ra~un dve osobe, koje su bile svedoci Tuìla{tva u predmetu protiv Milo{evi}a i za koje optuèni pretpostavqa da su potencijalni svedoci Tuìla{tva u wegovom predmetu, izneo neosnovane optu`be. Obe osobe su nakon svedo~ewa u predmetu Milo{evi}, ve} bile izloène pretwama i zastra{ivawu. 10) Dana 18. juna 2005. optuèni je u Pritvorskoj jedinici s jednim od svojih saradnika vodio prislu{kivani telefonski razgovor tokom kojeg je pomenuo ime jednog potencijalnog svedoka Tuìla{tva i nazvao ga neprijateqem. Taj saradnik je obe}ao da }e ga (tog potencijalnog svedoka) onesposobiti kako god moè etiketiraju}i ga kao dràvnog neprijateqa. 11) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Podnesak prof. dr Vojislava [e{eqa kojim obave{tava Tuìla{tvo u skladu s pravilom 67 Pravilnika o postupku i dokazima o nameri da iznese posebnu odbranu, 8. septembar 2005, D 8192-D 8160, par. 11. 12) Odluka po zahtevu Tuìla{tva za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze, Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, 16. decembar 2004, par. 9. 13) Vidi i ICC-02/04-01/05 od 19. avgusta 2005, par. 21, Decision on Prosecutors Application for Leave to Appeal in Part Pre-Trial Chamber IIs Decision on the Prosecutors Application for Warrants of Arrest under Article 58 (Odluka po molbi tuìoca za dozvolu za ulagawe àlbe na deo odluke Pretpretresnog ve}a II po molbi tuìoca za izdavawe naloga o hap{ewu shodno ~lanu 58). 14) Vidi predmet Tuìlac protiv Halilovi}a, predmet br. IT-01-48-T, Odluka po zahtevu Tuìla{tva da se odobri ulagawe interlokutorne àlbe na Odluku po zahtevu za izuzimawe izjave optuènog, 25. jul 2005, str. 4. 15) Vidi predmet Tuìlac protiv Halilovi}a, predmet br. IT-01-48-T, Odluka po zahtevu za odobrewe, 30. jun 2005, str. 2. 127
16) Vidi predmet Tuìlac protiv Halilovi}a, predmet br. IT-01-48-PT, Izdvojeno i saglasno mi{qewe sudije Iaina Bonomyja uz odluku po zahtevu Tuìla{tva za potvrdu radi ulagawa interlokutorne àlbe na Odluku po zahtevu tuìoca da se odobri izmena optu`nice, 14. januar 2005, par. 2. Vidi i predmet Tuìlac protiv Halilovi}a, predmet br. IT-01-48-PT, Izdvojeno mi{qewe sudije O-Gon Kwona uz odluku Pretresnog vije}a od 12. januara 2005. po zahtevu Tuìla{tva za potvrdu radi ulagawa interlokutorne àlbe na Odluku po zahtevu tuìoca da se odobri izmena optu`nice, 14. januar 2005, par. 7. 17) Ibid., (sudija Bonomy), par. 3.
18) Ibid. Dr Vojislav [e{eq Podnesak broj 121. 3. januar 2006. godine
PRETRESNOM VE]U II
U skladu s pravilom 126 bis Pravilnika o postupku i dokazima, podnosim odgovor na Zahtev Tuìla{tva za odobrewe ulagawa àlbe na osnovu pravila 73(B), od 20. decembra 2005. godine. Suprotstavqam se tom zahtevu jer je smi{qeno podne{en kako bi se dodatno usporio krivi~ni postupak koji se protiv mene vodi, a odavno su ve} istekli svi razumni rokovi za po~etak su|ewa. U tom smislu je Tuìla{tvo, pored zahteva za neobelodawivawe neredigovanih verzija izjava svedoka, koji su navodno osetqiv izvor informacija, podnosilo ~ak {est zahteva za odre|ivawe za{titnih mera za svedoke, iako za to nije imalo nikakvih objektivnih razloga. U ovom zahtevu za odobrewe ulagawa àlbe, kome se suprotstavqam, vi{i zastupnik Tuìla{tva Hildegard Uerc-Reclaf ponovo manipuli{e izmi{qotinama i notornim laìma, kako bi se odugovla~ilo sa zakazivawem su|ewa, s obzirom da ne raspolaè nikakvim validnim dokazima koje bi upotrebila protiv mene, potkrepquju}i tvrdwe iz optu`nice. Posebno osporavam slede}e navode iz tuìo~evog podneska: 1. Moj neprijateqski stav prema Me|unarodnom sudu uop{te ne moè biti relevantan razlog za uskra}ivawe bilo kog mog procesnog prava. To {to ja beskrajno mrzim sve ha{ke sudije i tuìoce moè wih dodatno motivisati da i oni mene mrze, ali tu mr`wu ni po koju cenu ne smeju pokazati u procesu koji se protiv mene vodi. Moraju biti tako pravedni da bi ~ovek pomislio kako ih ja zapravo mnogo volim. 2. Od moje namere da podrijem kredibilitet i reputaciju ovog nelegalnog me|unarodnog suda ja ne}u nikada odustati, ali nikada nisam najavio da }u ometati krivi~ni postupak koji se protiv mene vodi, niti sam ga ijednom svojom radwom dosad ometao. 3. [ta zna~i tuìo~eva tvrdwa da sam javno agitovao protiv potencijalnih svedoka optu`be, ako tuìlac nikada nijednom nije pomenuo imena tih qudi u svojim dokumentima. Kakva je to uop{te kategorija potencijalnih svedoka? 4. Nikada nisam poku{ao da uti~em na bilo kog potencijalnog svedoka u mom predmetu. Dana 18. juna vodio sam telefonski razgovor sa Igorom Mirovi}em, visokim funkcionerom Srpske radikalne stranke i tada ~la128
nom Stru~nog tima za pomagawe moje odbrane. Wegovo ime }ete i na}i na spisku ~lanova tog tima do leta ove godine na svim mojim podnescima koje je Stru~ni tim za moje potrebe pripremao. Rekao sam Igoru Mirovi}u, kao direktoru najva`nijeg novosadskog javnog preduze}a, da prekine sve poslove sa jednim kriminalcem i ratnim profiterom iz Zvornika, za koga sam ina~e na~uo da je bio tajni i la`ni svedok u nekim ha{kim procesima. Ne znam ~ak ni u kojim konkretnim procesima, ali se wegovo ime u mom predmetu nikad dosad nije pomiwalo. Nakon tog telefonskog razgovora protivpravno mi je dva meseca uskra}ena bilo kakva komunikacija i prijem poseta, a da protiv mene nije vo|en disciplinski postupak. Insistirao sam da se vodi postupak zbog nepo{tovawa suda, ali je Tuìla{tvo to kategori~ki odbilo, znaju}i da bi u tom slu~aju doìvelo teàk neuspeh. Ali nesposobnom tuìocu odgovara da se, u nedostatku vaqanih argumenata, neprekidno poziva na taj slu~aj, manipuli{u}i nepotkrepqenim tvrdwama i klevetama. 5. Saznav{i da }e Zoran Stankovi} biti svedok optu`be u mom predmetu, Tuìla{tvu sam, shodno pravilu 67(A)(1)(b) dostavio obave{tewa o svojoj nameri da iznesem neku posebnu odbranu kako bih diskreditovao svedoka Stankovi}a, kao i sve ~iwenice koje negiraju wegov kredibilitet. Tuìla{tvo me je obavestilo da }e Stankovi} svedo~iti bez ikakvih za{titnih mera, pa ta ~iwenica ne predstavqa tajnu, a ni podnesak s mojim obave{tewem o posebnoj odbrani nije bio poverqivog karaktera. Za{to bi se onda ~lanovi Stru~nog tima za pomagawe moje odbrane ustru~avali da o wegovoj sadrìni obaveste javnost? Tuìla{tvo bezo~no obmawuje Pretresno ve}e II tvrde}i da je u to vreme Zoran Stankovi} bio ministar odbrane. Za ministra je on mnogo kasnije izabran. Zar bih se ja ina~e usudio da javno napadnem tako mo}nog ministra? Uostalom, o Zoranu Stankovi}u sam iznosio samo istinu, a nikad ga nisam klevetao niti sam u ìvotu pristao da se sretnem s takvom moralnom nakazom. 6. Nikada nisam poku{ao da uti~em ni na jednog svedoka, nikada nisam obelodawivao imena za{ti}enih svedoka, niti sam objavqivao tuìla~ke ili sudske dokumente na kojima je stajala klauzula poverqivosti, odnosno oznaka da nisu dostupni javnosti. Nikada nikome nisam pretio zbog namere da svedo~i pred va{im sudom, makar i la`no, {to se ~esto de{ava, a nikada nisam pokazivao ni nameru da nekog svedoka zastra{im, bio on za{ti}en ili ne bio. Ako Tuìla{tvo tvrdi da sam bilo kojim svojim postupkom doveo svedoke u veoma sloènu bezbednosnu situaciju, onda tu tvrdwu treba da obrazloì i ubedqivo dokaè. 7. Dosada{we iskustvo Ha{kog tribunala, u drugim predmetima koji su pred wim vo|eni, pokazuje da su za{ti}eni svedoci mahom bili la`ni svedoci. 8. Moje pona{awe pred Me|unarodnim sudom nikada nije bilo opstruktivno. Veoma se pa`qivo i angaòvano odnosim u pripremawu sopstvene odbrane, o ~emu svedo~i i ~iwenica da sam do sada podneo ravno 120 podnesaka. Sekretarijat i Tuìla{tvo vr{e opstrukciju sistematskim smicalicama jer nemaju ~ime relevantnim da potkrepe navode optu`nice. Sve su to razlozi zbog kojih zahtevam da tuìocu ne izdate odobrewe za ulagawe interlokutorne àlbe. Vojislav [e{eq
129
Dr Vojislav [e{eq Podnesak broj 122. 3. januar 2006. godine
Sekretaru Me|unarodnog suda

Zahtevam da mi Me|unarodni krivi~ni sud stavi na raspolagawe iznos od 1,342.000 USD za 2005. godinu, {to je u skladu sa ~lanom 21 Statuta koji mi pruà minimalnu garanciju i pravo na odgovaraju}a sredstva za pripremu odbrane. Stru~ni tim koji mi pomaè u odbrani dostavio mi je tro{kovnik sa specifikacijom aktivnosti za 2005. godinu u ukupnom iznosu od 1.342.000 USD, a kako ne raspolaèm sredstvima koja bih mogao upotrebiti u svrhu pripreme odbrane, zahtevam da {to hitnije odlu~ite o mom zahtevu i stavite mi na raspolagawe traèna sredstva koja bi mi pomogla da svoje obaveze prema stru~nom timu blagovremeno izvr{avam i time poboq{am kvalitet u pripremi odbrane. Pored toga, obave{tavam vas da je potrebno hitno postupiti po mojim zahtevima da mi se na raspolagawe stave sredstva potrebna za pripremu odbrane koje sam podneo za 2003. i 2004. godinu, jer moj dug prema stru~nom timu za pripremu odbrane do sada iznosi 2.339.400 USD, zbog ~ega su me ~lanovi stru~nog tima obavestili da su se stekli svi uslovi za uskra}ivawe pomo}i u pripremi odbrane. Naime, stavqeno mi je do znawa uskra}ivawe pomo}i od strane stru~nog tima koji mi pomaè u pripremi odbrane ukoliko hitno ne isplatim dug i time bih doveo sebe u jo{ nepovoqniji poloàj u odnosu na tuìoca kao stranu u postupku koji se protiv mene vodi. Prilog: Tro{kovnik stru~nog tima koji pomaè u pripremi odbrane sa specifikacijom aktivnosti; Obave{tewe stru~nog tima o nameri da mi se uskrati pomo} u pripremi odbrane. Vojislav [e{eq Stru~ni tim koji pomaè u pripremi odbrane Prof. dr Vojislava [e{eqa Prof. dr Vojislavu [e{equ
Tro{kovnik sa specifikacijom aktivnosti za 2005. godinu

Prou~avawe i stru~na analiza predmeta Simi}, Tadi} i Zari} sa izmewenim optu`nicama 9.000 USD Stru~na izrada ekspertske platforme na kojoj }e se bazirati interlokutorna àlba protiv odluke Pretresnog ve}a II kojom su odbijeni zahtevi optuènog prof. dr Vojislava [e{eqa za savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde 34.000 USD Obezbe|ivawe Kodeksa profesionalne etike za advokate Holandije, sa prevodom na srpski jezik 7.000. USD Odgovor na pismenu odbranu Van der Spula upu}enog predsedniku Advokatske komore Roterdam sa tro{kovima prevoda 9.000 USD
130
Izrada teksta saop{tewa za javnost i upu}ivawe Advokatskoj komori Holandije i svetskoj javnosti o kr{ewu profesionalne etike advokata Van der Spula 7.000 USD Potvrda i insistirawe da se Disciplinskom ve}u prosledi prijava protiv Van der Spula sa tro{kovima prevoda 9.000 USD @alba protiv odluke predsednika Disciplinskog ve}a podru~ja Hag u predmetu koji se vodi protiv Van der Spula 9.000 USD Izrada i dostavqawe potvrde da se àlba stru~nog tima protiv odluke predsednika Disciplinskog ve}a razmatra na javnom zasedawu Disciplinskog ve}a 9.000 USD Uporedna analiza krivi~nih dela ratnih zlo~ina i zlo~ina protiv ~ove~nosti sa krivi~nim zakonodavstvom razli~itih pravnih sistema 12.000 USD Uporedna analiza krivi~nog zakonodavstva SRJ, Osnovnog krivi~nog zakona krivi~nih zakona zemaqa razli~itih dràvnih ure|ewa i pravila MKSJ 13.000 USD Analiza primene pravila Me|unarodnog ratnog prava u oruànim snagama SFRJ 9.000 USD Pregled i analiza video materijala snimqenog u toku perioda 19911995. godine od strane vi{e TV ku}a i pribavqawe arhivske gra|e 14.000 USD Prou~avawe optu`nice, prigovora protiv optu`nice i odluka suda u predmetu Kupre{ki}, Lanyo, Delali}, Muci}, Jelisi}, Krnojelac, Kunarac, Kova~, Vukovi}, Kvo~ka i Krsti} 17.000 USD Prou~avawe optu`nice i pra}ewe video snimawa sa su|ewa u predmetu Milo{evi} 34.000 USD Priprema dokumentacije, pra}ewe i analiza svedo~ewa prof. dr Vojislava [e{eqa kao svedoka odbrane u predmetu Milo{evi} 54.000 USD Pra}ewe video prenosa sa statusnih konferencija dr Vojislava [e{eqa putem internet sajta MKSJ 24.000 USD Prou~avawe optu`nice u predmetu protiv Mrk{i}a, [qivan~anina, Radi}a, Simi}a, Zari}a, Marti}a, Stani{i}a, Simatovi}a 11.000 USD Stru~na priprema zahteva optuènog da Pretresno ve}e II izda nalog kojim se Sekretarijatu zabrawuje da prof. dr Vojislavu [e{equ onemogu}ava ili oteàva pripremu odbrane 19.000 USD Stru~na priprema zahteva optuènog da Pretresno ve}e II zatraì od Me|unarodnog suda pravde da se izjasni da li Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju moè da sudi dràvqanima SRJ za navodne ratne zlo~ine izvr{ene u vreme kada Savezna Republika Jugoslavija nije bila ~lanica Ujediwenih nacija 19.000 USD Stru~na priprema interlokutorne àlbe upu}ene @albenom ve}u protiv odluke Pretresnog ve}a II kojim su odbijeni zahtevi optuènog prof. dr Vojislava [e{eqa za savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde 24.000 USD Stru~na priprema zahteva optuènog da Pretresno ve}e II izda obavezuju}i nalog pod pretwom kazne (supene) na osnovu pravila 54 Pravilni131
ka o postupku i dokazima odnosi se na nalog Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, Ujediwenom Kraqevstvu Velike Britanije i Severne Irske, Nema~koj, Francuskoj, Italiji, Austriji, Ma|arskoj, Hrvatskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine da u roku od 30 dana dostave Pretresnom ve}u II MKSJ, radi stvarawa minimalnih uslova za fer i pravi~no su|ewe u predmetu Tuìlac protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, dokumenta, informacije i podatke koji su potrebni prof. dr Vojislavu [e{equ da bi ih upotrebio kao dokaze ili na osnovu wih prikupio dokaze u sklopu osnovne koncepcije odbrane koju priprema, a koja osporava la`ne optu`be po svim ta~kama optu`nice 19.000 USD Stru~na priprema zahteva optuènog da Pretresno ve}e II izda obavezuju}i sudski nalog pod pretwom kazne (supene) na osnovu pravila 54 Pravilnika o postupku i dokazima radi se o nalogu Vatikanu da u roku od 30 dana dostavi MKSJ za potrebe pripreme odbrane prof. dr Vojislava [e{eqa sva dokumenta i informacije u pogledu lica, sadrìne i vremenskog perioda po~ev od izbora Jovana Pavla Drugog za poglavara Rimokatoli~ke crkve do danas 19.000 USD Stru~na priprema zahteva optuènog da Pretresno ve}e II izda obavezuju}i nalog pod pretwom kazne (supene) tuìocu na osnovu pravila 54 Pravilnika o postupku i dokazima radi se o nalogu za dostavqawe svih dokumenata o formirawu i u~e{}u paravojnih formacija Vuka Dra{kovi}a Srpska garda i Zorana \in|i}a Panteri u ratnim zlo~inima na teritoriji biv{e Jugoslavije 19.000 USD Stru~na priprema i slawe teksta Komitetu za prava ~oveka Ujediwenih nacija, Evropskom sudu za qudska prava i sli~nim me|unarodnim organizacijama, kojim se zahteva obezbe|ewe uslova za pripremu odbrane sa posebnim osvrtom na duìnu trajawa pritvora 9.000 USD Priprema podneska Pretresnom ve}u III kojim prof. dr Vojislav [e{eq obave{tava Tuìla{tvo u skladu sa pravilom 67 Pravilnika o postupku i dokazima o nameri da iznese posebnu odbranu Milan Babi} 19.000 USD Priprema podneska kojim prof. dr Vojislav [e{eq zahteva da predsednik suda poni{ti odluku zamenika sekretara kojom se prof. dr Vojislavu [e{equ na period od najmawe 60 dana zabrawuje komunikacija sa svim osobama kao i primawe poseta 19.000 USD Priprema podneska za Pretresno ve}e III kojim se prof. dr Vojislav [e{eq protivi zahtevu Tuìla{tva za spajawe postupka (Stani{i} i Simatovi}) 19.000 USD Stru~na priprema zahteva optuènog da Pretresno ve}e II izda obavezuju}i nalog pod pretwom kazne (supene) na osnovu pravila 54 Pravilnika o postupku i dokazima odnosi se o upadu NATO trupa u prostorije Vatikana radi zaplene i spre~avawa uni{tewa dokumentacije iza Jovana Pavla Drugog 19.000 USD
132
Priprema podneska za Pretresno ve}e III kojim prof. dr Vojislav [e{eq obave{tava Tuìla{tvo u skladu sa pravilom 67 Pravilnika o postup-ku i dokazima o nameri da iznese posebnu odbranu Zoran Stankovi} 19.000 USD Prou~avawe i analiza pro{irene optu`nice protiv prof. dr Vojislava [e{eqa 24.000 USD Stru~na priprema Preliminarnog podneska za Pretresno ve}e III kojim prof. dr Vojislav [e{eq na osnovu pravila 72 Pravilnika o postupku i dokazima osporava modifikovanu izmewenu optu`nicu 44.000 USD Priprema podneska za Pretresno ve}e III kojim prof. dr Vojislav [e{eq obave{tava Tuìla{tvo u skladu sa pravilom 67 Pravilnika o postupku i dokazima o nameri da iznese posebnu odbranu Nata{a Kandi} i Sowa Biserko 19.000 USD Pripremawe podneska za Pretresno ve}e III kojim prof. dr Vojislav [e{eq obave{tava Tuìla{tvo u skladu sa pravilom 67 Pravilnika o postup-ku i dokazima o nameri da iznese posebnu odbranu Vesna Kqaji} 26.000 USD Stru~na priprema zahteva optuènog da se preispita odluka Pretresnog ve}a da se optuènom dodeli branilac u pripravnosti Podnesak br. 80 19.000 USD Stru~na priprema zahteva optuènog da se preispita odluka Pretresnog ve}a da se optuènom dodeli branilac u pripravnosti Podnesak br. 81 19.000 USD Stru~na priprema zahteva optuènog da se ukine odluka Pretresnog ve}a II kojom se optuènom dodequje advokat u pripravnosti Podnesak br. 82 19.000 USD Stru~na priprema zahteva optuènog da se preispita odluka Pretresnog ve}a II da se optuènom dodeli branilac u pripravnosti Podnesak br. 83 19.000 USD Stru~na priprema zahteva optuènog da Pretresno ve}e II ukine odluku o dodeli advokata u pripravnosti Podnesak br. 84 19.000 USD Stru~na priprema zahteva optuènog da se preispita odluka Pretresnog ve}a da se optuènom dodeli branilac u pripravnosti Podnesak br. 86 19.000 USD Priprema zahteva optuènog da se Pretresno ve}e II izjasni o stru~nim argumentima koji osporavaju legitimnost Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju 24.000 USD Priprema zahteva optuènog da Pretresno ve}e II odlukom uredi prava optuènog u pritvoru i izda nalog kojim se zabrawuje onemogu}avawe ili oteàvawe pripremawa odbrane prof. dr Vojislava [e{eqa 19.000 USD Stru~na priprema zahteva optuènog za promenu sedi{ta Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju 19.000 USD Priprema podneska broj 91 Zahtev optuènog da se preispita odluka Pretresnog ve}a da se optuènom dodeli branilac u pripravnosti 19.000 USD Priprema podneska broj 92 Zahtev optuènog da Pretresno ve}e II ukine odluku o dodeli advokata u pripravnosti 19.000 USD
133
Stru~na priprema zahteva optuènog da se preispita odluka Pretresnog ve}a da se optuènom dodeli branilac u pripravnosti Podnesak br. 94 19.000 USD Stru~na priprema interlokutorne àlbe upu}ene @albenom ve}u protiv odluke Pretresnog ve}a II kojom je odbijen zahtev optuènog prof. dr Vojislava [e{eqa za normalizaciju uslova za pripremu odbrane 24.000 USD Stru~na priprema interlokutorne àlbe upu}ene @albenom ve}u protiv odluke Pretresnog ve}a II kojom je odbijen zahtev optuènog prof. dr Vojislava [e{eqa za preispitivawe odluke o dodeli branioca u pripravnosti 24.000 USD Stru~na priprema preliminarnog podneska prof. dr Vojislava [e{eqa upu}enog Pretresnom ve}u III na osnovu pravila 72 Pravilnika o postupku i dokazima kojim se osporava modifikovana izmewena optu`nica 34.000 USD Stru~na priprema zahteva optuènog da Pretresno ve}e II izda nalog da su|ewe po~ne do 24. februara 2006. godine ili nalog da se ukida pritvor, odbacuje optu`nica i osloba|a prof. dr Vojislav [e{eq 19.000 USD Prou~avawe i analiza izmewene optu`nice protiv Milana Marti}a 9.000 USD Prou~avawe i analiza izmewene optu`nice protiv Mrk{i}a, Radi}a i [qivan~anina 9.000 USD Prou~avawe i analiza druge modifikovane objediwene izmewene optu`nice protiv Mrk{i}a, Radi}a i [qivan~anina 9.000 USD Prou~avawe i analiza tre}e objediwene izmewene optu`nice protiv Mrk{i}a, Radi}a i [qivan~anina 9.000 USD Prou~avawe i stru~na analiza krivi~nog spisa K-270/92, po optu`nici zamenika op{tinskog javnog tuìoca u Rumi Kt-413/92 protiv Ostoje Sibin~i}a, Radeta âkmaka, Milivoja âkmaka, Mirka Paunovi}a i Daneta Mileti}a 24.000 USD Prou~avawe i stru~na analiza presuda o kazni u predmetu Simi}, Zari} i Tadi}, kao i naloga kojim se ranija presuda poni{tava i zamewuje novom presudom, kao i analiza izdvojenog mi{qewa i delimi~nog protivqewa sudije Per-Johana Lindholm 9.000 USD Stru~na priprema elaborata optuènog prof. dr Vojislava [e{eqa o predmetu [ama~ka grupa 54.000 USD Pra}ewe, pribavqawe dokumentacije i analiza krivi~nog predmeta koji se vodi pred Specijalnim sudom u Beogradu pod nazivom Ov~ara 66.000 USD Podnesak kojim se zahteva ponovno preispitivawe odluke o dodeli branioca u pripravnosti 19.000 USD Stru~na priprema interlokutorne àlbe upu}ene @albenom ve}u protiv odluke Pretresnog ve}a II od 12. decembra 2005. godine 24.000 USD Analiza @enevskih konvencija o za{titi `rtava rata sa dopunskim protokolima i prilozima 9.000 USD Pregled i selekcija dokumenata i materijala prikupqenog od strane tima odbrane u prethodnoj fazi 24.000 USD
134
Analiza dokumenata i materijala prikupqenog od strane tima odbrane u proteklom periodu 34.000 USD Uporedna analiza svih dokaza u predmetu Tuìlac protiv prof. dr Vojislava [e{eqa 60.000 USD Ukupno 1,342.000 USD (milion tristotine ~etrdeset dve hiqade ameri~kih dolara) Beograd, 20. decembar 2005. godine Stru~ni tim koji pomaè u pripremi odbrane: Tomislav Nikoli} Jadranko Vukovi} Slavko Jerkovi} Qiqana Mihajlovi} Gordana Pop-Lazi} Branko Nadoveza Aleksandar Vu~i} Marina Toman Dragan Todorovi} Nemawa [arovi} Zoran Krasi} Brankica Terzi} Vjerica Radeta Amyad Migati Zlata Radovanovi} Mirko Blagojevi} Elena Boì}-Talijan Petar Joji} Ogwen Mihajlovi} Vesna Zobenica Marina Ragu{ Filip Stojanovi} Vesna Mari} Novak Savi} Momir Markovi} Prof. dr Vojislav [e{eq Stru~ni tim koji pomaè u pripremi odbrane skre}e vam pa`wu da su va{a dugovawa za 2003. godinu 200.000 USD, za 2004. godinu 797.400 USD i za 2005. godinu 1,342.000 USD, {to ukupno iznosi 2,339.400 USD. Podse}amo Vas da su se svi ~lanovi stru~nog tima maksimalno angaòvali u pripremi odbrane, u svemu postupali po Va{em nalogu i da su imali znatnih tro{kova kako bi odbranu u~inili {to kvalitetnijom. Potrebno je da hitno obezbedite sredstva radi izmirewa duga prema ~lanovima stru~nog tima ili }e u protivnom stru~ni tim biti prinu|en da Vam uskrati pomo} u pripremi odbrane. U Beogradu, dana 26. decembra 2005. godine Za stru~ni tim koji pomaè u pripremi odbrane Tomislav Nikoli} Dr Vojislav [e{eq Podnesak br. 123. 3. januar 2006. godine
Sekretarijatu Me|unarodnog suda

Dostavqam vam Sporazum o neobelodawivawu informacija i podataka poverqive prirode koji sam sklopio sa svim ~lanovima Stru~nog tima koji mi pomaè u pripremawu odbrane. Svaki od ~lanova Stru~nog tima podrobno je upoznat sa svim svojim obavezama koje proisti~u iz odredbi op135
{tih pravnih akata Me|unarodnog suda i svesni su ka`wivosti wihovog eventualnog kr{ewa. Povodom toga zahtevam da mi omogu}ite: 1. Da Stru~nom timu dostavqam blagovremeno sve dokumente Tuìla{tva i suda, na kojima je nazna~eno da nisu dostupni javnosti. 2. Da u odre|enim terminima primam u radnu posetu ~lanove Stru~nog tima i s wima obavqam razgovore koji se ne}e prislu{kivati, niti }e ih zatvorski slu`benici, odnosno sudski ~inovnici nadzirati. 3. Da od ~lanova Stru~nog tima dobijam poverqive dokumente, koje zatvorski slu`benici ne}e smeti da ~itaju, a eventualno }e mo}i iskqu~ivo u mom prisustvu da kontroli{u da li se u kovertama nalazi i ne{to drugo, osim ispisanih ili {tampanih papira. 4. Da sa ~lanovima Stru~nog tima obavqam poverqive telefonske razgovore, u okviru propisane privilegovane komunikacije optuènih i branilaca, i to na dva telefona: a) telefon sedi{ta Stru~nog tima u Beogradu 00381113166970, b) telefon mog pravnog savetnika Slavka Jerkovi}a broj 0038111199291. 5. Da mi povremeno omogu}avate prijem dokumenata putem faksa, kao i slawe dokumenata s moje strane na faks 00381113164800 u Beogradu, koji koristi Stru~ni tim za pomagawe moje odbrane. Podse}am vas da mi jo{ niste odgovorili na nekoliko zahteva koje sam vam uputio u posledwa dva meseca, pa }u morati da se povodom toga obratim Pretresnom ve}u II sa àlbom da sistematski ometate pripremawe moje odbrane. Vojislav [e{eq ^lanovi Stru~nog tima koji prof. dr Vojislavu [e{equ pomaù u pripremi odbrane pred MKSJ: Tomislav Nikoli}, Slavko Jerkovi}, Gordana Pop-Lazi}, Aleksandar Vu~i}, Dragan Todorovi}, Zoran Krasi}, Vjerica Radeta, Zlata Radovanovi}, Elena Boì}-Talijan, Ogwen Mihajlovi}, Marina Ragu{, Vesna Mari}, Momir Markovi}, Jadranko Vukovi}, Qiqana Mihajlovi}, Branko Nadoveza, Marina Toman, Nemawa [arovi}, Brankica Terzi}, Amyad Migati, Mirko Blagojevi}, Petar Joji}, Vesna Zobenica, Filip Stojanovi} i Novak Savi} (u daqem tekstu: ~lanovi Stru~nog tima) i prof. dr Vojislav [e{eq zakqu~uju sporazum o neobelodawivawu informacija i podataka. 1. Ovim sporazumom svaki ~lan Stru~nog tima pojedina~no i li~no preuzima obavezu prema prof. dr Vojislavu [e{equ da tokom rada na stru~noj pomo}i u vezi pripreme odbrane ne}e obelodawivati tre}im licima ili javnosti informacije, podatke i dokumente koje bude dobio od prof. dr Vojislava [e{eqa, a koji se odnose na predmet postupka koji se protiv prof. dr Vojislava [e{eqa vodi pred MKSJ i to za sve vreme dok vaì odluka Pretresnog ve}a MKSJ o zabrani obelodawivawa javnosti podataka o licima, dokumentima i drugom materijalu. 2. Profesor dr Vojislav [e{eq preuzima obavezu da prilikom dostavqawa podataka, informacija i dokumentacije MKSJ uvek posebno nazna~i da li se radi o podacima, informacijama i dokumentaciji za koje vaì za136
brana obelodawivawa javnosti, kako bi svi ~lanovi Stru~nog tima bili blagovremeno i konkretno obave{teni o nastupawu situacije za po{tovawe svoje obaveze iz ta~ke 1. ovog sporazuma. 3. ^lanovi Stru~nog tima se obavezuju prema prof. dr Vojislavu [e{equ: da nikada ne}e imati bilo kakav kontakt sa nametnutim braniocem u pripravnosti Van der Spulom, da }e svim pravnim sredstvima progawati advokata Van der Spula pred organima Advokatske komore Holandije i pred me|unarodnim advokatskim asocijacijama zbog brutalnog kr{ewa moralnog kodeksa. 4. Onaj ~lan Stru~nog tima koji se oglu{i od obaveze iz ta~ke 1. ovog sporazuma snosi li~nu odgovornost. 5. Ovaj sporazum se zakqu~uje u tri (3) primerka. U Beogradu, dana 19. decembra 2005. godine Stru~ni tim: Tomislav Nikoli} Slavko Jerkovi} Gordana Pop-Lazi} Aleksandar Vu~i} Dragan Todorovi} Zoran Krasi} Vjerica Radeta Zlata Radovanovi} Elena Boì}-Talijan Ogwen Mihajlovi} Marina Ragu{ Vesna Mari} Momir Markovi} Predmet br. IT-03-67-PT Prof. dr Vojislav [e{eq
Jadranko Vukovi} Qiqana Mihajlovi} Branko Nadoveza Marina Toman Nemawa [arovi} Brankica Terzi} Amyad Migati Mirko Blagojevi} Petar Joji} Vesna Zobenica Filip Stojanovi} Novak Savi}

PRETRESNOM VE]U II
Sudije: sudija Carmel A. Agius, predsedavaju}i, sudija Jean-Claude Antonetti, sudija Kevin Parker Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 3. januar 2006. godine Podnesak broj 124. T uìlac
ZAHTEV PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA ZA IZDAVAWE NALOGA ZA ODOBRAVAWE PLA]AWA TRO[KOVA PRIPREME ODBRANE
137
Tuìla{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff, Ulrich Mussemayer, Daniel Saxon Optuèni: Prof. dr Vojislav [e{eq Stru~ni tim koji pomaè u pripremi odbrane: Tomislav Nikoli} Vesna Zobenica Slavko Jerkovi} Mirko Blagojevi} Gordana Pop-Lazi} Amyad Migati Aleksandar Vu~i} Novak Savi} Dragan Todorovi} Filip Stojanovi} Zoran Krasi} Vesna Mari} Vjerica Radeta Petar Joji} Zlata Radovanovi} Brankica Terzi} Momir Markovi} Qiqana Mihajlovi} Jadranko Vukovi} Elena Boì}-Talijan Ogwen Mihajlovi} Marina Toman Marina Ragu{ Branko Nadoveza Nemawa [arovi} I. Uvod Istog dana kada je Tuìla{tvo obavestilo javnost da je podiglo optu`nicu prof. dr Vojislav [e{eq je izjavio da }e dobrovoqno da do|e u Hag i pristupi pred Me|unarodni krivi~ni sud za bi{u Jugoslaviju (u daqem tekstu: MKSJ). Od 24. februara 2003. godine prof. dr Vojislav [e{eq se nalazi u pritvoru u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija. Neprekidno je u pritvoru 35 meseci, a i danas, na dan podno{ewa ovog podneska. Prilikom prvog pojavqivawa pred sudijom Pretresnog ve}a II (u daqem tekstu: Pretresno ve}e) 26. februara 2003. godine prof. dr Vojislav [e{eq se izjasnio po pitawu odbrane i obavestio MKSJ da }e sam da se brani u postupku, ali i da }e koristiti samo pomo} Stru~nog tima koji je obrazovan da mu pomaè u pripremi odbrane. ^lanove Stru~nog tima je odredio li~no, a radi se o licima u koje prof. dr Vojislav [e{eq ima poverewe da }e mu oni pomagati izvr{avawem naloga koje bude on izdavao. Na zahtev Tuìla{tva Pretresno ve}e je 9. maja 2003. godine donelo odluku o dodeli branioca u pripravnosti, odredilo mu posebnu ulogu u postupku protiv prof. dr Vojislava [e{eqa i propisalo posebne uslove koje mora da ispuwava lice koje }e da vr{i funkciju branioca u pripravnosti. Postupak protiv prof. dr Vojislava [e{eqa nalazi se jo{ uvek u pretpretresnoj fazi. Od prvog dana pojavqivawa pred MKSJ (26. februara 2003. godine) i svaki put kada se za to ukazala prilika, bilo pisanim putem (podneskom) ili neposredno (li~no) na statusnim konferencijama, prof. dr Vojislav [e{eq je stalno zahtevao da mu su|ewe po~ne odmah ili {to pre. Sude}i prema odluci Pretresnog ve}a od 12. decembra 2005. godine, su|ewe ne}e po~eti do 24. februara 2006. godine, te je sigurno da }e pritvor trajati duè od tri godine. Poznato je da prof. dr Vojislav [e{eq ne prihvata silom nametnutog branioca u pripravnosti i da stalno osporava odluku Pretresnog ve}a ko138
jom mu je nametnut takav branilac. Osim toga, prof. dr Vojislav [e{eq ne pristaje ni da vidi, niti da ~uje, niti da na bilo koji na~in komunicira sa nametnutim braniocem u pripravnosti. Tu ulogu sada obavqa holandski advokat Van der Spul koji ~ak i ne ispuwava uslove iz odluke Pretresnog ve}a od 9. maja 2003. godine. Radi se o licu koje je li~ni prijateq sekretara MKSJ i koje pristaje na ulogu da glumi branioca u pripravnosti, a u stvari on kao takav su{tinski predstavqa jo{ jednog pravnog zastupnika Tuìla{tva i sekretara. Pored postupaka koje je protiv branioca u pripravnosti Van der Spula pokrenuo pred ve}ima MKSJ, prof. dr Vojislav [e{eq vodi postupke protiv tog nametnutog branioca u pripravnosti i pred organima Advokatske komore Holandije zato {to je prihvatawem makar samo i da se pojavquje u ovom postupku pred MKSJ, suprotno voqi optuènog prof. dr Vojislava [e{eqa, priznao da kr{i sve profesionalne i moralne kodekse advokata. Optuèni Vojislav [e{eq je univerzitetski profesor prava i najosposobqeniji da bude branilac u postupcima pred MKSJ, a samim tim je najkvalifikovaniji da pruà stru~nu odbranu i da pravno zastupa u svim predmetima, pa po tom osnovu je sigurno najboqi i najkvalifikovaniji branilac u svojoj stvari pred MKSJ. Dakle, nesporno je da ispuwava sve uslove za branioca pred MKSJ propisane aktima MKSJ. Za sve vreme pritvora koji traje skoro pune tri godine, prof. dr Vojislav [e{eq je sistematski izloèn ograni~ewima kojima se bitno naru{ava wegovo pravo na pravi~no su|ewe, a za ovaj podnesak zna~ajno, u delu prava na pripremu odbrane. Op{tepoznato je da je prof. dr Vojislav [e{eq prigovarao i stalno ukazivao organima MKSJ na sistematsko kr{ewe wegovih prava kao optuènog u pritvoru, a koje svakodnevno vr{i sekretar ili po wegovom nalogu druga ovla{}ena lica Sekretarijata i Pritvorske jedinice. Profesor dr Vojislav [e{eq je i u pritvoru izloèn takvim uslovima koji onemogu}avaju kvalitetnu pripremu odbrane. Tome treba dodati i ~este improvizacije Tuìla{tva koje se ogledaju u poku{ajima da se stalno mewaju polazne osnove optu`bi i optuèni prosto zatrpava materijalima. Na taj na~in se gotovo zabrawuje, odnosno onemogu}ava bilo kakva priprema odbrane. Ta sistematska kr{ewa prava prof. dr Vojislava [e{eqa, kao {to su pravo na pravi~no su|ewe, pravo na ekspeditivno su|ewe, upoznavawe sa materijalom na materwem jeziku, su|ewe bez nepotrebnog odugovla~ewa i obezbe|ewe drugih elementarnih uslova za upoznavawe sa optu`bama i pripremu odbrane, ìgosana su brojnim podnescima koje je prof. dr Vojislav [e{eq morao da ulaè za protekle tri godine. Ovome treba dodati i ~iwenicu da je prof. dr Vojislavu [e{equ bila zabrawena ~ak i obi~na telefonska komunikacija sa licima izvan Pritvorske jedinice. Sekretar i wegov zamenik su vi{e puta uvodili zabranu komunikacija, te mesecima prof. dr Vojislav [e{eq nije mogao nikoga da prima u posetu, niti da pozove telefonom. Ove zabrane su se odnosile kako na ~lanove porodice, tako i na druge ro|ake, prijateqe i ~lanove Stru~nog tima koji mu pomaù u pripremi odbrane.
139
Sve telefonske komunikacije koje prof. dr Vojislav [e{eq ostvaruje su pod budnom pa`wom osobqa Pritvorske jedinice. Svi telefonski razgovori koje prof. dr Vojislav [e{eq vodi prislu{kuju se po slu`benoj du`nosti, te ne postoji mogu}nost da se slobodno dogovara o pripremi odbrane sa ~lanovima svog Stru~nog tima. S pravom se postavqa pitawe da li se prof. dr Vojislavu [e{equ omogu}ava kori{}ewe i uìvawe minimuma garantovanih prava koja se odnose na uslove za kvalitetnu pripremu odbrane. II. îweni~ni i pravni kontekst Od 24. februara 2003. godine prof. dr Vojislav [e{eq je podneo MKSJ vi{e od 116 podnesaka. Za pripremu ovih podnesaka prof. dr Vojislav [e{eq je i pored zabrana i drugih ograni~ewa morao i pod najteìm mogu}im uslovima da ostvari komunikaciju, da kontaktira i dogovora kako da mu se pripreme podnesci i ostali materijali koji su neophodni ili koje namerava da upotrebi u postupku. Dakle, pod tako te{kim uslovima Stru~ni tim koji pomaè prof. dr Vojislavu [e{equ u pripremi odbrane morao je da deluje. Sve to su pratili ogromni tro{kovi, jer normalan i aktima MKSJ propisani postupak kori{}ewa prava optuènog za pripremawe odbrane nije bio mogu}. Za ovaj podnesak je zna~ajno da je prof. dr Vojislav [e{eq vi{e puta traìo da se Sekretarijat obaveè da evidentira ~lanove Stru~nog tima kao lica sa kojima moè da odràva zvani~ne kontakte koji su u funkciji priprema odbrane. Profesor dr Vojislav [e{eq je odredio lica koja mogu biti ~lanovi wegovog Stru~nog tima koji mu pomaù u pripremi odbrane. Radi se o licima u koje prof. dr Vojislav [e{eq ima puno poverewe da }e obaviti poslove po wegovom nalogu, na na~in kako to on zahteva i onog kvaliteta koji je potreban po wegovoj proceni. Sve ove aktivnosti su skop~ane sa odre|enim tro{kovima koji predstavqaju tro{kove pripreme odbrane. Te tro{kove prof. dr Vojislav [e{eq ne moè da snosi jer je u pritvoru, bez prihoda i mogu}nosti da li~no zaradi sredstva koja su nu`na za naknadu tro{kova. Verovatno bi tro{kovi pripreme odbrane bili mawi da prof. dr Vojislav [e{eq nije u pritvoru i da je u mogu}nosti da li~no na terenu prikupqa dokaze i drugi materijal neophodan za odbranu. Na visinu tro{kova prof. dr Vojislav [e{eq ne moè da uti~e, jer izme|u ostalog Tuìla{tvo svojom aktivno{}u profili{e tok postupka, te samim tim i uti~e na aktivnosti nu`ne za pripremu odbrane. Vaqda je poznato da prof. dr Vojislav [e{eq kao optuèno lice u pritvoru nikako ne moè da bude razlog tro{kova postupka, a pogotovo ne uzrok za velike tro{kove priprema odbrane. Jasno je vaqda da prof. dr Vojislav [e{eq ne progawa sebe tako {to se samooptuùje, samopritvara u Pritvorsku jedinicu Ujediwenih nacija, ili insistira da bude u pritvoru u jo{ uvek neograni~enom vremenskom trajawu. Dodu{e, pojedine odluke Pretresnog ve}a i stavovi Tuìla{tva asociraju da se oni pona{aju ba{ tako u ovom predmetu i da takav doìvqaj imaju u pogledu pritvora prof. dr Vojislava [e{eqa. Trogodi{wi pritvor bez minimalnih uslova za pripremu odbrane
140
oni tretiraju kao dobrovoqnu diskriminaciju optuènog, ili pristajawe prof. dr Vojislava [e{eqa na sve pakosti, ograni~ewa i zloupotrebe kojima je izloèn u pritvoru. Naravno da zdrav razum ne dozvoqava takav zakqu~ak. Na uslove pritvora i mogu}nosti pripreme odbrane za sve vreme trajawa pritvora odlu~uju}i i iskqu~ivi uticaj su imali Tuìla{tvo, sekretar i Pretresno ve}e. Po{to je nemogu}e zamisliti pripremu odbrane bez aktivnosti koje nisu skop~ane sa nekim tro{kovima, isto se odnosi i na pripremu odbrane prof. dr Vojislava [e{eqa. Ako je predmet sloèn i tuìlac za dokazivawe optu`bi treba da koristi veliki broj dokaza i materijala, onda najmawe u istoj srazmeri je i aktivnost odbrane, bez obzira da li je pruà angaòvani advokat kao branilac ili optuèni, koji se sam brani. Vaqda nije te{ko da se zakqu~i ako prof. dr Vojislav [e{eq nije u pritvoru, onda tro{kovi pripreme odbrane moraju biti mawi. U skladu sa pravilima koja se primewuju u MKSJ prof. dr Vojislav [e{eq je svake godine dostavqao svoj tro{kovnik sa specifikacijom aktivnosti na na~in i prema kriterijumima koji se primewuju pred MKSJ. Tro{kovnici sadrè prakti~no samo izdatke koji se odnose na aktivnosti i rad Stru~nog tima koji mu pomaè u pripremi odbrane. Za 2003. godinu ukupni tro{kovi su iznosili 200.000 USD. Zahtev za pla}awe, odnosno naknadu ovih tro{kova je uredno podnet MKSJ. Do danas MKSJ nije nadoknadio ove tro{kove za 2003. godinu. Za 2004. godinu ukupni tro{kovi su iznosili 797.400 USD. Zahtev za pla}awe, odnosno naknadu tro{kova uredno je podnet MKSJ, a do danas nisu odobreni tro{kovi niti je izvr{ena isplata. Za 2005. godinu ukupni tro{kovi iznose 1,342.000 USD. Svi tro{kovnici sadrè analiti~ki prikaz aktivnosti sa pojedina~nim iznosima prema metodologiji koja se primewuje u MKSJ. Ukupan iznos tro{kova je 2,339.400 USD i do danas MKSJ nije izvr{io isplatu, odnosno nije nadoknadio ove tro{kove, niti u ukupnom iznosu, niti delimi~no. Pretresnom ve}u je dobro poznato da Stru~ni tim koji pomaè prof. dr Vojislavu [e{equ u pripremi odbrane ima 25 ~lanova. Ovaj Stru~ni tim ima velike tro{kove koje prof. dr Vojislav [e{eq ne moè li~no da naknadi. On nema mogu}nosti ni da na drugi na~in obezbedi sredstva za namirewe ovih tro{kova, ali i budu}ih. Sasvim je izvesno da su|ewe ne}e po~eti do 24. februara 2006. godine, kada se navr{ava tri godine pritvora, te mogu}nosti za finansirawe priprema odbrane ne postoje, {to dovodi u pitawe da li uop{te moè da se pripremi i postoji odbrana. O pripremi kvalitetne odbrane te{ko da moè da se govori, jer nedostatak sredstava i dugovawa MKSJ za dosada{we tro{kove blokiraju i onemogu}avaju rad Stru~nog tima. Ako Stru~ni tim nije u mogu}nosti da radi, onda prakti~no prof. dr Vojislav [e{eq ne moè da priprema odbranu. Zbog ove situacije u kojoj se prof. dr Vojislav [e{eq nalazi: da je u pritvoru i ne zna se koliko }e jo{ pritvor da traje; da se sam brani uz pomo} lica koja mu pomaù u pripremi odbrane; da dosada{wi tro{kovi koje
141
je imao u pripremi odbrane nisu nadokna|eni; postoji realna opasnost da prof. dr Vojislav [e{eq u nastavku postupka ostane potpuno sam i bez mogu}nosti pripremawa bilo kakve odbrane, jer lica koja mu pomaù u pripremi odbrane vi{e nisu u mogu}nosti da se angaùju. Zato je prof. dr Vojislav [e{eq suo~en sa opasno{}u uskra}ivawa svake vrste pomo}i, po{to u komunikacijama sa ~lanovima Stru~nog tima koji mu pomaù u pripremi odbrane ~esto ~uje primedbe i nagove{taje da }e ~lanovi Stru~nog tima uskratiti pomo} i rad po{to su im uslovi za rad postali krajwe nepodno{qivi. Jedini razlog se nalazi u ~iwenici da MKSJ nije nadoknadio tro{kove priprema odbrane i to u delu tro{kova za sredstva rada i angaòvawe ~lanova Stru~nog tima. Ako se uzme u obzir stalna aktivnost sekretara i Tuìla{tva da se prof. dr Vojislavu [e{equ uskrati i bitno oteà mogu}nost priprema odbrane, onda nenadokna|ivawe nu`nih tro{kova pripreme odbrane predstavqa samo jo{ jedno sredstvo u bogatom spektru sredstava onemogu}avawa pravde. Jasno je da im je taktika da se neosnovanim, dugim i vremenski neograni~enim trajawem pritvora, uz zabrane i oteàvawe komunikacija prouzrokuju ogromni tro{kovi na strani odbrane, kako bi lica koja su angaòvana na pripremi odbrane odustala od aktivnosti i pomo}i koju pruàju prof. dr Vojislavu [e{equ i da na taj na~in èle da ostvare ciq da se ne ~uje istina i da izdejstvuju èqenu osudu prof. dr Vojislava [e{eqa. Optuèni prof. dr Vojislav [e{eq, koji se sam brani, je potpuno ravnopravna stranka sa Tuìla{tvom u procesnom smislu. Tuìla{tvo svoje aktivnosti finansira sredstvima buyeta MKSJ. Po{to prof. dr Vojislav [e{eq ne raspolaè sredstvima za pripremu odbrane koju sam daje, nesporno je da i on ima pravo da za finansirawe tro{kova priprema odbrane, u ovoj fazi postupka, koristi sredstva MKSJ. Dakle, prof. dr Vojislav [e{eq ima pravo na nu`ne i razumne tro{kove svog zastupawa, odnosno priprema odbrane i oni se ni~im ne mogu uskratiti. Pogotovo kada se zna materijalni poloàj prof. dr Vojislava [e{eqa. On ne raspolaè sredstvima niti imovinom iz koje bi podmirio tro{kove koji se odnose na rad Stru~nog tima. Osim toga, jasno je da prof. dr Vojislav [e{eq nije angaòvao ~lanove Stru~nog tima iz nekog li~nog hira ili luksuza. Na potrebu i nu`nost postojawa i aktivnosti Stru~nog tima iskqu~ivo su uticali Tuìla{tvo i Pretresno ve}e. Oni su podigli optu`nicu, odredili pritvor, onemogu}avaju kontakte i ne dozvoqavaju pu{tawe na slobodu do po~etka su|ewa. Za ovaj podnesak u ovom trenutku nije od odlu~uju}eg zna~aja precizno navo|ewe svih pozicija i stavki tro{kova, ili ne{to vi{e od onoga {to je izneto u tro{kovnicima koji su podneti MKSJ. Vaàn je principijelni stav da su u praksi MKSJ tro{kovi pripreme odbrane bili priznati svim licima protiv kojih su vo|eni postupci u MKSJ. Osim toga, i apsolutno je irelevantno da li je optuèni imao advokata branioca ili se sam branio. Ako se pitawe naknade tro{kova pripreme odbrane razmatra samo na nivou principijelnog sagledavawa pravila koje primewuje MKSJ i dosada{we prakse, prime}uje se da je prof. dr Vojislav [e{eq i po ovom pitawu jedini optuèni kome se ne priznaju prava.
142
Svima je jasno da je pitawe materijalnog poloàja prof. dr Vojislava [e{eqa vi{e puta proveravano i da je utvr|eno da on nije u mogu}nosti da sopstvenim sredstvima plati tro{kove pripreme odbrane, ali i da ne moè da uti~e na wihovu neophodnost i visinu. Verovatno izaziva zaprepa{}ewe ~iwenica da je prof. dr Vojislav [e{eq jedini optuèni koji se nalazi u pritvoru skoro pune tri godine bez mogu}nosti komunikacija i prijema poseta koje bi bile u funkciji pripreme odbrane. Jedini je kome MKSJ nije nadoknadio nijedan tro{ak. Jedini je za ~iju odbranu nikada nije ispla}en ni 1 USD, {to deluje prosto neverovatno, ali najboqe pokazuje kakav je odnos MKSJ, i to samo prema prof. dr Vojislavu [e{equ. Identi~na situacija ne bi mogla da se prona|e u istoriji krivi~nih postupaka civilizovanih naroda i dràva. Mnogo podnesaka je prof. dr Vojislav [e{eq podneo u kojima je ìgosao kr{ewa qudskih prava koja se sprovode nad wim u MKSJ. êsto je pravio i uporedne analize sa sudskom praksom razvijenih i civilizovanih dràva u sli~nim situacijama, pa i sa ostalim postupcima koji se vode pred MKSJ da bi dokazao osmi{qeni sistem koji se primewuje samo prema wemu. Da bi se ove primedbe, prigovori i àlbe osporile, Tuìla{tvo, sekretar, pa i pretresna ve}a su uvek isticala svoj nediskriminatorski pristup primeni pravila koja vaè u MKSJ. Me|utim, pitawe dosada{weg nadokna|ivawa tro{kova pripreme odbrane, odnosno nenadokna|ivawe elementarnih tro{kova pripreme odbrane, koje se aktuelizuje ovim podneskom, jasno pokazuje da samo za prof. dr Vojislava [e{eqa ne vaè odredbe Statuta, Pravilnika i drugih me|unarodnih akata o qudskim pravima. Deluje prosto neverovatno da se samo u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa ne èle videti ni elementarni tro{kovi, odnosno oni koji su nu`ni i razumni. Tako na primer, svima se priznaju, bez obzira u kojoj formi, op{ti kancelarijski tro{kovi. Oni su u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa tokom trogodi{we pripreme odbrane zna~ajni, jer 25 lica radi na pripremi odbrane. Svima se priznaju tro{kovi telefona, ali ne i prof. dr Vojislavu [e{equ. Vaqda lica koja kao ~lanovi Stru~nog tima koji mu pomaù u pripremi odbrane moraju da komuniciraju me|usobno i sa drugim licima u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Verovatno se dokazi za doga|aje u Bosanskom [amcu traè u tom mestu i ~lan Stru~nog tima ima tro{ak makar autobuskog prevoza u oba pravca. Tu elementarnu stvar, koja je navedena kao primer da bi se lako zakqu~ilo da je tro{ak realan i nuàn, MKSJ ne prime}uje. Sli~no je i sa po{tanskim uslugama, a MKSJ je dobro poznato koja je koli~ina raznog materijala koji je neophodan za pripremu odbrane dostavqena prof. dr Vojislavu [e{equ i koliko je materijala on dostavio Stru~nom timu. Da li treba napomenuti hitne po{tanske usluge koje su izuzetno skupe, s obzirom da su nestandardizovane i skop~ane sa potrebom da se prof. dr Vojislavu [e{equ hitno dostavi materijal. Verovatno da nije potrebno dokazivati potrebu da se ne{to fotokopira i da to iziskuje sredstva i predstavqa tro{ak. Obezbe|ewe kwiga, ~asopisa i drugog materijala koji je neophodan za pripremu odbrane iziskuje sredstva.
143
Da bi se izradila studija, a prof. dr Vojislav [e{eq je nekoliko obimnih studija predao u formi preliminarnih podnesaka kojima se najavquje posebna odbrana, potrebna su sredstva, vreme i angaòvawe odgovaraju}ih stru~waka. To sve ima svoju cenu. Za ovaj podnesak je bitno da MKSJ ne priznaje to kao tro{ak, i to ne samo u pogledu iznosa, ve} za MKSJ kao i da ne postoje preliminarni podnesci i kao da ih prof. dr Vojislav [e{eq nikada nije ni podneo. Iz takvog odnosa sledi zakqu~ak kao da pretresna ve}a nisu ni donosila odluke povodom podnesaka, a svi su svesni da su Pretresno ve}e i @albeno ve}e odlu~ivali. Kako je krenulo verovatno }e se u jednom trenutku konstatovati da postupka nije ni bilo. Nije jasno za{to se prof. dr Vojislavu [e{equ fakti~ki ne priznaje tro{ak obezbe|ewa dokaza. Da to mo`da nije poruka da mu se zabrawuje da u odbrani koristi dokaze, ili poru~uje dokazi ti nisu ni potrebni? îwenice treba da se utvrde i to iziskuje vreme, pribavqawe dokaza, analizu, pravne konsultacije i kvalitetnu pravnu asistenciju. Za{to se ~ak ni ovo ne priznaje prof. dr Vojislavu [e{equ, kao tro{ak priprema odbrane? Zar je mogu}e da je prof. dr Vojislav [e{eq jedini optuèni kome se ne priznaju tro{kovi, i to oni koji su nesporno tro{kovi angaòvawa i rada lica koja su ~lanovi Stru~nog tima koji mu pomaù u pripremi odbrane. Ovi tro{kovi se priznaju svim braniocima lica koja su optuèna pred MKSJ, jer su rezultat nespornog rada i aktivnosti na pripremi odbrane, odnosno na predmetu. Neko mora da odgovori u ~emu se ogleda ta fundamentalna razlika? Braniocima se priznaju svi navedeni tro{kovi, bez obzira da li su nagrada za wihovo angaòvawe ili tro{ak koji je branilac imao pri pripremawu odbrane, a morao je da isplati drugim licima ili kupi ili obezbedi ili jednostavno da se plati nekom tre}em licu zato {to je nu`no i u razumnoj visini. Optuèni koji se sam brani tako|e ima te tro{kove, a optuèni koji se nalazi u pritvoru i nad kojim se primewuju razli~ite mere zabrana ima po logici stvari samo jo{ ve}e tro{kove za isti posao i aktivnosti kao {to to ima advokat branilac. îwenicom da prof. dr Vojislavu [e{equ ni{ta nije priznato kao tro{ak priprema odbrane, odnosno rada na predmetu povodom postupka koji se protiv wega vodi u MKSJ, prakti~no se zabrawuje pruàwe odbrane. Odbrana se ograni~ava samo na verbalne mogu}nosti pritvorenog lica i wegovo se}awe, ali bez mogu}nosti da za svoje ~iwenice ponudi bilo koji dokaz. Tako se priprema teren da formalno dozvoqena odbrana postane neargumentovana, odnosno kori{}ewe obi~nih parola. To je èqa Tuìla{tva koju ispuwava Pretresno ve}e. Ako se ima u vidu da su tuìlac i optuèni koji se sam brani ravnopravne procesne strane, onda tro{kovi pripreme optu`bi moraju biti u istoj srazmeri sa tro{kovima pripreme odbrane. Situacija da tuìlac bez bilo kakvih finansijskih ograni~ewa moè da pravi tro{kove za koje smatra da su mu neophodni da bi dokazao optu`be i da u tom smislu finansira obezbe|ewe la`nih dokaza, a da se optuènom, koji se sam brani i koji nema dovoqno sredstava za pripremu odbrane, ne odobrava ni 1 USD na ime tro144
{kova je neprihvatqiva. Ako Tuìla{tvo svoje tro{kove pravda izme|u ostalog i podnescima i materijalom koji koristi u ovoj fazi postupka, onda i optuènom moraju da se priznaju tro{kovi prema istim kriterijumima, tim pre {to optuèni nije izazvao tro{kove, ve} je prinu|en da stvara tro{kove da bi se odbranio kao lice za koje jo{ uvek vaì prezumpcija nevinosti. Ako se kao razlog za nepriznavawe tro{kova priprema odbrane uzme da prof. dr Vojislav [e{eq nema branioca ili da se tro{kovi priznaju samo braniocima, onda se zaboravqa da je branilac procesna kategorija i da taj uslov ispuwava optuèni koji se sam brani, jer su stranke u postupku tuìlac i odbrana, a odbrana je odre|ena kao branilac ili optuèni koji se sam brani. Ako se kao razlog za nepriznavawe tro{kova priprema odbrane uzme da optuèni nije unapred prijavio aktivnosti koje }e imati na pripremi odbrane i nije dobio mo`da odobrewe sekretara, onda mora da se ima u vidu sukob interesa koji postoji izme|u sekretara i prof. dr Vojislava [e{eqa. Poznato je da je prof. dr Vojislav [e{eq prijavio sekretara za zloupotrebe sredstava Ujediwenih nacija, zbog ~ega ga je sekretar vi{e puta u besu ka`wavao zabranama komunikacija, pa je iluzorno o~ekivati da sekretar uspostavi normalan i nepristrasan odnos prema prof. dr Vojislavu [e{equ. Osim toga, kakva bi to bila priprema odbrane kada bi prof. dr Vojislav [e{eq svaki svoj potez najavqivao sekretaru, a svima je jasno da on sa Tuìla{tvom radi sve da onemogu}i odbranu. Vaqda je svima jasno da je i funkcija izmi{qenog branioca u pripravnosti nezakoniti pristup sredstvima Ujediwenih nacija. Najve}i cinizam bi bilo kada bi se eventualne isplate braniocu u pripravnosti, Van der Spulu, prijatequ sekretara, tretirale kao tro{ak priprema odbrane. Osim cinizma, to bi bio krunski dokaz da se ovaj predmet zloupotrebqava za pqa~ku Ujediwenih nacija od strane organizovane grupe pojedinaca koji zloupotrebqavaju slu`beni status. Po{to je sasvim jasno i op{tepoznato da se pitawe naknade tro{kova pripreme odbrane prof. dr Vojislava [e{eqa za onaj deo tro{kova koji su bili nu`ni i u razumnoj visini ne moè re{iti sa sekretarom, da postoji sukob interesa, i naro~ito da je pitawe naknade dosada{wih tro{kova pripreme odbrane u odnosu na aktivnosti i rad Stru~nog tima koji pomaè u pripremi odbrane kqu~no pitawe da li }e biti odbrane, a samim tim i omogu}avawa kori{}ewa prava optuènog na pravi~no su|ewe, Pretresno ve}e je du`no da ovo pitawe re{i, jer je nastala potreba da se izda nalog u smislu pravila 54 Pravilnika o postupku i dokazima kako bi se o~uvalo fer i pravi~no su|ewe. III. Traèno pravno sredstvo Optuèni prof. dr Vojislav [e{eq zahteva da Pretresno ve}e u skladu sa pravilom 54 Pravilnika o postupku i dokazima izda nalog sekretaru da na ime naknade tro{kova pripreme odbrane od 24. februara 2003. godine do 31. decembra 2005. godine odobri prof. dr Vojislavu [e{equ isplatu 2,339.400 USD. Prof. dr Vojislav [e{eq (Uradio ~lan Stru~nog tima Zoran Krasi})
145

Predmet br. IT-03-67-PT
PRETRESNOM VE]U II
Sudije: sudija Carmel A. Agius, predsedavaju}i, sudija Jean-Claude Antonetti, sudija Kevin Parker Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 3. januar 2006. godine Podnesak broj 125. T uìlac
ZAHTEV PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA ZA PONI[TAVAWE ODLUKE O DODELI BRANIOCA U PRIPRAVNOSTI

Tuìla{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff, Ulrich Mussemayer, Daniel Saxon Optuèni: Prof. dr Vojislav [e{eq Stru~ni tim koji pomaè u pripremi odbrane: Tomislav Nikoli} Vesna Zobenica Slavko Jerkovi} Mirko Blagojevi} Gordana Pop-Lazi} Amyad Migati Aleksandar Vu~i} Novak Savi} Dragan Todorovi} Filip Stojanovi} Zoran Krasi} Vesna Mari} Vjerica Radeta Petar Joji} Zlata Radovanovi} Brankica Terzi} Momir Markovi} Qiqana Mihajlovi} Jadranko Vukovi} Elena Boì}-Talijan Ogwen Mihajlovi} Marina Toman Marina Ragu{ Branko Nadoveza Nemawa [arovi} A. Uvod Nesporno je da je optuèni prof. dr Vojislav [e{eq dobrovoqno pristupio Me|unarodnom krivi~nom sudu za biv{u Jugoslaviju (u daqem tekstu: MKSJ) 24. februara 2003. godine, da bi dana 25. februara 2003. godine, u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik), pismom obavestio sekretara o svojoj odluci da se sam brani, {to je potvrdio i 26. februara 2003. godine, prilikom svog prvog stupawa pred sudiju Pretresnog ve}a II (u daqem tekstu: Pretresno ve}e), u~iniv{i nespornim da je wegova odluka da se sam brani kona~na.
146
Na zahtev Tuìla{tva, Pretresno ve}e je 9. maja 2003. godine, na osnovu pravila 54 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik), donelo odluku da Sekretarijat sa spiska branilaca, koji sekretar vodi na osnovu pravila 45, optuènom prof. dr Vojislavu [e{equ dodeli jednog branioca u pripravnosti, uz uslov da dodeqeni branilac mora te~no govoriti B/H/S i jedan od zvani~nih jezika MKSJ. Uloga branioca u pripravnosti, za potrebe ovog postupka definisana je paragrafom 30 odluke, u kome je, izme|u ostalog, navedeno da je funkcija branioca u pripravnosti da pomaè optuènom u pripremi odbrane u pretpretresnoj fazi kad god to optuèni zatraì; da pomaè optuènom u pripremi i vo|ewu wegove odbrane na su|ewu kad god to optuèni zatraì; da se aktivno angaùje na temeqnoj pripremi odbrane i uzme u~e{}a u postupku, kako bi uvek bio spreman da tokom su|ewa preuzme odbranu od optuènog; da se obra}a sudu kad god to zahtevaju optuèni ili ve}e; da se savetuje ili daje predloge optuènom prema svom naho|ewu, naro~ito u vezi sa pitawima dokaza i postupka. U odluci je posebno navedeno da branilac u pripravnosti mora te~no govoriti B/H/S i jedan od zvani~nih jezika Me|unarodnog suda. B. îweni~ni i pravni kontekst Nezadovoqan navedenom odlukom, prof. dr Vojislav [e{eq ovim zahtevom traì da Pretresno ve}e preispita i poni{ti ovu odluku jer smatra da je ona u suprotnosti sa ~lanovima 20 i 21 Statuta MKSJ (u daqem tekstu: Statut), pravilima 44 i 45 Pravilnika, ~lanovima 7, 11 i 14 Uputstva za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti, ~lanom 6 Evropske konvencije o qudskim pravima, ~lanom 14 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima, kao i da je nesporno dokazano da je neopravdana i necelishodna. Navedena odluka Pretresnog ve}a nepravilna je iz vi{e razloga. Najpre, zato {to je prof. dr Vojislav [e{eq, dana 25. februara 2003. godine, u skladu sa svojim pravom da se sam brani koje mu je garantovano kao minimum prava ~lanom 21 Statuta, a na osnovu pravila 45(g) Pravilnika, pismom obavestio sekretara o svojoj odluci da se sam brani, {to je potvrdio i prilikom svog prvog stupawa pred MKSJ 26. februara 2003. godine, kada je istakao da je wegova odluka da se sam brani kona~na i precizirao da je mogu}e da }e angaòvati pomo}nika i pravnog savetnika koji se nikada u wegovo ime ne}e pojavqivati u sudnici, ve} da ekskluzivitet pojavqivawa u sudnici sa strane optuènog zadràva za sebe. Da }e se sam braniti i da se u tom stavu do kraja postupka ni{ta ne}e promeniti optuèni je konstatovao i na statusnoj konferenciji odrànoj 25. marta 2003. godine. Identi~an stav optuèni je i do danas zadrào, a vi{e puta je jasno istakao ponavqaju}i svoj stav da sa braniocem nametnutim mimo wegove voqe od strane Pretresnog ve}a, apsolutno nema nameru da kontaktira ni na koji na~in. Zato mora da se ima u vidu i posebno istakne da je upravo saradwa optuènog sa dodeqenim braniocem u pripravnosti, koja u ovom konkretnom slu~aju ne postoji, niti }e postojati, prvi i apsolutno neophodan uslov (condicio sine qua non) za ispuwewe uloge branioca u pripravnosti, i to onakve kakva je propisana od strane Pretresnog ve}a u paragrafu 30 odluke, od 9. maja 2003. godine.
147
Pravo na branioca po svom slobodnom izboru podrazumeva, pored osnovnog prava okrivqenog da odlu~i da se sam brani, i pravo okrivqenog da za branioca izabere bilo koga drugog. Pravo da se sam brani ima i optuèni bez ikakvog obrazovawa, koji nikada nije i{ao u {kolu, pa ~ak i optuèni koji je potpuno nepismen. Pravo na samozastupawe MKSJ na zahtev Tuìla{tva negira samo prof. dr Vojislavu [e{equ, koji je jo{ od 1979. godine doktor pravnih nauka, koji ima veliki broj objavqenih kwiga i nau~nih radova, koji ima vi{egodi{we iskustvo univerzitetskog profesora i koji nesporno ispuwava sve propisane uslove MKSJ da bude branilac i bilo kom drugom optuènom pred MKSJ. Jasno je da optuèni i kao stru~wak i kao li~no zainteresovano lice, svakako sebi predstavqa najboqu mogu}u li~nu, apsolutno zainteresovanu i stru~nu odbranu pred MKSJ, kao i da mu nametnuti branilac u pripravnosti ni u kom pogledu, niti u profesionalnom niti u intelektualnom, ne moè parirati, niti biti od koristi, a posebno ne kao lice koje su izabrali Tuìla{tvo i sekretar. Kona~no, protekom dvadesetjednog meseca od nametawa Van der Spula za branioca prof. dr Vojislavu [e{equ svima je jasno da on ne moè da ispuwava ulogu koja mu je propisana paragrafom 30 odluke Pretresnog ve}a i da umesto da Spul u~estvuje aktivno i temeqno u pripremawu odbrane, on apsolutno nikakav kontakt ne ostvaruje, niti poku{ava da ostvari sa prof. dr Vojislavom [e{eqom. Van der Spul ni na koji na~in ne u~estvuje u pripremi odbrane prof. dr Vojislava [e{eqa, niti }e biti u situaciji da bilo {ta radi u ovom predmetu. Sada je svima sigurno jasno da su bili istiniti svi stavovi prof. dr Vojislava [e{eqa, prigovori i osporavawa izneta u prvom zahtevu prof. dr Vojislava [e{eqa za preispitivawe odluke o nametawu branioca u pripravnosti, te da je jedina korist koja je iz ovakvog imenovawa branioca u pripravnosti proistekla li~na korist koju je Van der Spul ostvario napla}ivawem naknada koje se ispla}uju dodeqenom braniocu. Fakti~ki, na delu je poku{aj da se obi~nom glumom formalno stvori situacija da neko navodno ispuwava ulogu nametnutog branioca. Gluma je potrebna da bi se koristila sredstva za pla}awe navodnih tro{kova nametnutog branioca za wegovo navodno angaòvawe na pruàwu pomo}i i za{titi prava optuènog. Odluka o imenovawu Van der Spula za branioca u pripravnosti prof. dr Vojislavu [e{equ mora biti poni{tena zato {to je wegovim imenovawem Sekretarijat prekr{io odluku Pretresnog ve}a o dodeli branioca u pripravnosti, jer Van der Spul nije ispuwavao nijedan od dva uslova propisana odlukom od 9. maja 2003. godine za imenovawe branioca u pripravnosti. Prvi uslov koji nije ispuwen je da branilac u pripravnosti mora te~no govoriti B/H/S, kako Pretresno ve}e pogre{no naziva materwi jezik optuènog. îwenica koja nikako ne moè da se ospori je da Van der Spul ne zna nijednu re~ srpskog jezika, ni [e{eqevog srpskog jezika, kako Spul u svojstvu branioca u pripravnosti u izlivu mr`we prema prof. dr Vojislavu [e{equ peòrativno naziva srpski jezik. To je dovoqan razlog za hitno poni{tavawe odluke Pretresnog ve}a o imenovawu branioca u pripravnosti, jer je ovaj uslov i postavqen kako ne bi unapred bila iskqu~ena sva148
ka mogu}nost komunikacije izme|u optuènog i branioca u pripravnosti. Poznato je da se prof. dr Vojislav [e{eq osim svojim materwim, nijednim drugim jezikom ne sluì u meri dovoqnoj da se wime koristi prilikom vo|ewa svoje odbrane. Umesto da Pretresno ve}e sankcioni{e prekr{ioca pravne norme, koji je imenovawem lica koje ne ispuwava nijedan od postavqenih uslova prekr{io odluku o dodeli branioca u pripravnosti i natera Sekretarijat da po{tuje odluku, Pretresno ve}e je nakon podno{ewa prigovora prof. dr Vojislava [e{eqa napravilo novi iskorak u nepravo, gaèwem svoje prvobitne odluke tako {to pravnu normu prilago|ava prekr{iocu i odre|uje da branilac u pripravnosti ne mora znati srpski jezik. Na ovaj na~in Pretresno ve}e se podredilo i priklonilo interesima Tuìla{tva, sekretara i Van der Spula, umesto interesu pravde i pravima optuènog garantovanim Statutom, Pravilnikom i svim relevantnim me|unarodnim aktima. Tako|e, ovakvim postupkom Pretresno ve}e je pre}utno, ali nedvosmisleno, odustalo i od ostalih du`nosti branioca u pripravnosti propisanih paragrafom 30, jer je nemogu}e zamisliti da neko ko ne poznaje ni re~ materweg jezika optuènog druga~ije nego mimikom ili pantomimom pomaè okrivqenom u pripremi odbrane u pretpretresnoj fazi ili na su|ewu. Pretresno ve}e je tako pristalo na iskqu~ewe svake mogu}nosti normalne komunikacije izme|u optuènog i onoga ko bi mu trebao biti branilac u pripravnosti, i kao jedinu du`nost Van der Spula odredio zadràvawe statusa branioca u pripravnosti radi stvarawa i odràvawa privida fer su|ewa i ravnopravnosti strana u postupku u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Drugi uslov iz odluke Pretresnog ve}a prekr{en je odlukom zamenika sekretara suda Davida Tolberta, od 16. februara 2004. godine, o imenovawu Van der Spula za branioca u pripravnosti prof. dr Vojislavu [e{equ, mada nije bio upisan na listu branilaca pred MKSJ. Naime, branilac u pripravnosti mora biti izabran sa liste branilaca koju vodi sekretar u skladu sa pravilom 45 Pravilnika, {to tako|e izri~ito predvi|a i ~lan 11 Uputstva za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti. Ovi propisi ne ostavqaju bilo kakvu mogu}nost imenovawa za branioca lica koje se u tom trenutku ne nalazi na listi branilaca koju vodi sekretar. Istovremeno, prekr{en je i ~lan 14 Uputstva da dodelu branioca po slu`benoj du`nosti, koji izme|u ostalog propisuje da za branioca po slu`benoj du`nosti moè biti imenovana svaka osoba za koju se sekretar uveri da je uvr{}ena u popis branilaca predvi|en pravilom 45 Pravilnika, u {ta se u slu~aju imenovawa Van der Spula niko nije mogao uveriti, jer wegovog imena u trenutku imenovawa na popisu branilaca jednostavno nije ni bilo. Da Spul nije bio na listi mogu}ih branilaca, odnosno da je najpre imenovan za branioca optuènom, a tek nakon toga unet u listu branilaca jasno je re~eno i u samoj odluci zamenika sekretara. Na ve} i onako preduga~ku listu brutalno prekr{enih pravila odlukom kojom je Van der Spul imenovan za branioca u pripravnosti optuènom, moramo dodati i da je prekr{ena odredba pravila 44 Pravilnika. Ovo pravilo izri~ito predvi|a uslov da branilac, da bi se smatrao kvalifikovanim za zastupawe osumwi~enog ili optuènog, mo149
ra biti ~lan udruèwa advokata koji deluju pred MKSJ, i to onog udruèwa priznatog od strane sekretara. Nesporno je da Spul, u trenutku imenovawa, nije bio ~lan pomenutog udruèwa advokata, {to je ve} u startu moralo diskvalifikovati svaku mogu}nost wegovog imenovawa za branioca, ne samo prof. dr Vojislavu [e{equ, ve} i svakom drugom osumwi~enom ili optuènom pred MKSJ. Nametawe Van der Spula za branioca u pripravnosti prof. dr Vojislavu [e{equ ne sme ostati na snazi i zbog ~iwenice da je prihvatawem da optuènog zastupa u svojstvu branioca u pripravnosti, Spul prekr{io ~lan 5 Profesionalnog kodeksa branilaca koji se pojavquju pred MKSJ (u daqem tekstu: Kodeks), kojim su propisana osnovna na~ela na kojima se Kodeks zasniva, i gde je kao prvo, a samim tim i najva`nije, profesionalno, moralno i eti~ko na~elo ustanovqeno pravo klijenata da imaju pravo na pravnu pomo} po sopstvenom izboru. Pristajawem da umesto advokata Aleksandra Lazarevi}a bude nametnut za branioca u pripravnosti, iako je unapred bio upoznat sa ~iwenicom da }e se optuèni na svaki pravno dozvoqen na~in boriti da za{titi svoje pravo na li~nu odbranu, Spul je zarad svojih li~nih materijalnih interesa, na najgrubqi mogu}i na~in prekr{io najsvetije pravilo Kodeksa da klijenti imaju neotu|ivo pravo na pravnu pomo} po sopstvenom izboru. Ovakvim postupkom, Spul je pogazio i odredbe ~lana 7 Kodeksa i obavezu branioca da po{tuje odluke klijenta u vezi sa ciqevima zastupawa, da traì i prihvati samo uputstva koja poti~u od klijenta i koja nisu posledica uticaja neke osobe, organizacije ili dràve. Prekr{ena je i obaveza branioca da deluje sa osnova stru~nosti, iskustva, brige za klijenta, iskrenosti i lojalnosti, kao i da mora ~uvati vlastiti integritet i integritet cele pravni~ke profesije, propisana ~lanom 10 Kodeksa. Na osnovu svega navedenog, jasno je da se odluka o imenovawu Van der Spula za branioca u pripravnosti prof. dr Vojislava [e{eqa kosi sa osnovnim principima i interesima pravde, te da vi{e nijednog trenutka ne sme opstati u pravnom prometu. Odluka o imenovawu Van der Spula za branioca u pripravnosti prof. dr Vojislava [e{eqa neodrìva je i iz razloga {to je on dràvqanin Holandije, koja je, pored toga {to je tokom svoje istorije u~estvovala u kreirawu politike aparthejda i na najgori na~in ugwetavala pripadnike drugih rasa i nacionalnosti, u~estvovala i u bombardovawu SR Jugoslavije 1999. godine, i vr{ewu genocida nad srpskim narodom, dok su pripadnici oruànih snaga Holandije po~inili brojne zlo~ine nad srpskim narodom, zbog ~ega je Holandija jedna od zemaqa pripadnica NATO-a tuènih od strane SR Jugoslavije pred Me|unarodnim sudom pravde. Navedeni argumenti jasno pokazuju da Van der Spul kao Holan|anin ne moè uìvati poverewe dovoqno da mu se dodeli uloga branioca prof. dr Vojislava [e{eqa, jer dosada{we pona{awe Holandije, kao dràve, izaziva opravdanu sumwu da imenovawe Holan|anina za branioca ima za ciq da se {to vi{e Srba proglasi krivim pred MKSJ, kako bi te presude Holandija koristila radi izbegavawa odgovornosti pred Me|unarodnim sudom pravde u sporu SR Jugoslavija NATO. Idealan na~in za ostvarewe tog ciqa je i dovo|ewe optu150
ènih u situaciju da ne mogu adekvatno da pripreme i iznesu svoju odbranu, pa je jasno da u konkretnom slu~aju i po ovom osnovu postoji nepomirqiv sukob interesa izme|u prof. dr Vojislava [e{eqa i Van der Spula, koji bi mu trebao biti branilac. Da je do imenovawa upravo Van der Spula do{lo mahinacijama sekretara, jasno je kada se zna da je 13. februara 2004. godine Spul obavestio Sekretarijat da pristaje da zastupa upravo prof. dr Vojislava [e{eqa kao branilac u pripravnosti, a da je za branioca i zvani~no imenovan samo tri dana kasnije, 16. februara 2004. godine, iako on unapred nikako nije mogao znati da }e od strane Sekretarijata biti angaòvan ba{ prof. dr Vojislavu [e{equ. Van der Spul je Sekretarijat obavestio da pristaje da bude branilac u pripravnosti upravo optuènog prof. dr Vojislava [e{eqa, suprotno ~lanu 14 Uputstva za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti, koji nalaè da advokat treba da pristane da ga MKSJ imenuje za branioca po slu`benoj du`nosti bilo kom osumwi~enom ili optuènom slabog imovnog stawa. Neprihvatqiv je stav Tuìla{tva da u me|unarodnom obi~ajnom pravu ne postoji pravna norma kojom se zabrawuje nametawe branioca optuènom koji èli da se sam brani, te da je samim tim nametawe branioca optuènom koji èli da se sam brani dozvoqeno, jer nepostojawe takve norme u me|unarodnom obi~ajnom pravu upravo predstavqa izraz op{teprihva}enog na~ela, kako u anglosaksonskom, tako i u kontinentalnom pravu, da okrivqeni ima pravo na odbranu kao jedno od temeqnih qudskih prava, dok pravo optuènog da mu se dodeli branilac u slu~aju da on nema dovoqno sredstava za angaòvawe branioca, odnosno takozvano siroma{ko pravo, po svojoj su{tini predstavqa pro{irewe prava na odbranu optuènog, kao osnovnog i univerzalno priznatog qudskog prava, i moè biti iskori{}eno samo ukoliko to optuèni èli, jer bi svako nametawe pomo}i optuènom, samo po sebi, predstavqalo represivnu meru uperenu ka optuènom i potpunu negaciju davno osvojenog prava na samostalnu odbranu. To je te{ka povreda prava na odbranu i dokaz ometawa suda i ometawa sprovo|ewa pravde. Tuìla{tvo namerno prenebregava ~iwenicu da je i u sistemima kontinentalnog prava u kojima se moè imenovati branilac po slu`benoj du`nosti, branilac duàn da sledi koncepciju odbrane optuènog, da optuènom zbog imenovawa branioca u samom procesu ne moè biti oduzeto nijedno procesno pravo, te da se nijedan sudski dokument ne moè uru~iti braniocu umesto optuènom, ve} da oni paralelno primaju sve sudske dokumente. Branilac tu, dakle, moè da pomogne, ali ne sme i ne moè da odmogne. Kako to u praksi izgleda, redovni profesor pravnog fakulteta u Beogradu u uybeniku Krivi~no procesno pravo, Beograd 1998, obja{wava slede}im re~ima: Prava koja branilac okrivqenog ima u postupku nisu izvorna. Ona u stvari pripadaju okrivqenom, a branilac je tu samo da pomogne okrivqenom da lak{e zadovoqi pravne zahteve odbrane. Op{tom normom branilac je ovla{}en da u korist okrivqenog preduzima sve radwe koje moè preduzeti okrivqeni, ali ovo op{te pravo brnaioca, po zakonu, ograni~eno je voqom optuènog, pa tako branilac ne moè uprkos voqi okrivqenog niti podneti prigovor protiv optu`nice, niti moè uloìti pravni lek na
151
presudu prvostepenog suda. U pogledu prve zabrane nema izuzetaka, a u pogledu druge postoji izuzetak kada branilac i druga ovla{}ena lica mogu i protiv voqe okrivqenog uloìti àlbu protiv presude kojom mu je izre~ena smrtna kazna. Dosledno po{tovawe voqe optuènog ogleda se i u tome {to on moè odustati od àlbe koju je izjavio wegov branilac ili drugo ovla{}eno lice, osim ako je izjavqena àlba zbog izre~ene smrtne kazne. Zajedni~ki racio legis oba instituta je da se sa~uva autenti~nost voqe optuènog u krivi~nom postupku, kao jednog od najva`nijih wegovih prava. Pravo na odbranu ne zna~i da }e uvek i u svakom konkretnom slu~aju optuèni izabrati da se sam brani, ve} on svoje pravo na odbranu moè koristiti i tako {to }e izabrati branioca koji }e ga po wegovom mi{qewu na najboqi na~in odbraniti od optu`bi, ali ukoliko optuèni odlu~i da izabere branioca, to nikako ne zna~i da sam optuèni gubi bilo koje pravo vezano za svoju odbranu, ve} naprotiv, optuèni i daqe u potpunosti zadràva pravo da odre|uje i na~in i tok svoje odbrane, pravo da se u bilo kom trenutku i sam ukqu~i ili u potpunosti preuzme vo|ewe odbrane, pravo da izabranom braniocu daje instrukcije koje ovaj mora po{tovati, kao i pravo da, ukoliko oceni da je to u wegovom interesu, izabranog branioca zameni drugim. Nesporno je da bi se u ve}ini krivi~nih gowewa tuèna strana mogla boqe braniti uz smernice dobijene od pravnog zastupnika nego {to bi to sama mogla neve{to u~initi. Me|utim, tamo gde optuèni ne èli dobrovoqno da prihvati da ga brani pravni zastupnik, potencijalna prednost stru~nosti i iskustva advokata se ne moè realizovati, a ako uop{te barem delimi~no moè, svakako ne na savr{en na~in. Pored toga, sigurno je da u odre|enim slu~ajevima optuèni moè svoj slu~aj predstaviti efektnije tako {to }e sam sebe braniti, posebno u izuzetno kompleksnim slu~ajevima kakav je sigurno slu~aj prof. dr Vojislava [e{eqa, u kome bi bilo kojoj osobi, advokatu ili profesoru univerziteta, ~ak i u slu~aju da raspolaù najvi{im stru~nim i intelektualnim kvalitetima, bile neophodne decenije, da pro~ita, ~uje i vidi makar deo onoga {to je pro~itao, ~uo, video, napisao ili izgovorio optuèni, kako bi se sa celokupnim slu~ajem, pri tom misle}i na sve wegove ~iweni~ne, pravne, istorijske, kulturne i druge aspekte, upoznali barem pribli`no onoliko dobro koliko ih poznaje prof. dr Vojislav [e{eq. Li~ne slobode nisu ukorewene u zakonu proseka. Pravo na odbranu je li~no. Optuèni }e, a ne wegov advokat ili dràva, snositi li~no posledice osude. Zbog toga optuèni mora biti taj ko ima li~nu slobodu da odlu~i da li }e u wegovom konkretnom slu~aju pravni zastupnik predstavqati prednost. I mada on moè voditi odbranu tako da to na kraju bude na wegovu {tetu, wegov se izbor mora po{tovati iz onog po{tovawa {to se ukazuje pojedincu {to je ìvotna krv prava. Priroda i su{tina prava na advokata na izuzetan na~in iskazana je i u tuma~ewu [estog amandmana od strane Vrhovnog suda SAD u predmetu Faretta v. California, u kome se kaè da su jezik i duh [estog amandmana u tome da }e branilac, poput drugih odbrambenih sredstava garantovanih amandmanom, pomagati braweniku koji se sa tim slaè. Dakle, re~ je o asistenciji
152
advokata, a asistent, ma koliko da je ekspert, ipak je samo asistent. Nametawe advokata okrivqenom protiv wegove voqe, {to je u slu~aju prof. dr Vojislava [e{eqa nesporno, kr{i ~itavu logiku [estog amandmana. U tom slu~aju, advokat nije pomo}nik, ve} gospodar. U predmetu Karter protiv Ilinoisa, sud je jo{ jezgrovitije potvrdio ovo neotu|ivo pravo: Ni istorijska koncepcija propisanog procesa ni vitalnost koju on izvla~i iz progresivnih standarda pravde ne oduzima nekom licu pravo da samo sebe brani ili da prizna krivicu. Pod odgovaraju}im okolnostima Ustav zahteva da pravni zastupnik bude ponu|en; on ne traì da pod svim okolnostima pravni zastupnik bude nametnut optuènom. Ustav Yoryije je jo{ 1777. godine regulisao da wegove odredbe kojima se zabrawuje neovla{}eno bavqewe pravom nemaju za ciq da oduzmu bilo kom ~oveku tu privilegiju koja je svojstvena svakom slobodnom ~oveku, slobodu da brani svoj slu~aj. Re~ je jednostavno o prirodnom pravu svakog ~oveka, o ~emu je, 1777. godine, pisao Tomas Pejn, podràvaju}i Deklaraciju o pravima Pensilvanije: I jedna i druga strana ima prirodno pravo da brani sopstveni slu~aj; ovo je pravo konzistentno sa bezbedno{}u, zbog toga je zadràno; me|utim, strane mo`da ne}e biti u stawu da to ~ine; zbog toga je gra|ansko pravo na odbranu preko opunomo}enika, tj. pravnog zastupnika, dodatak prirodnom pravu na sopstveno zastupawe. Nikada se nije desilo da se imenovawe pravnog zastupnika desilo nasuprot protivqewu optuènog. U predmetu Yems protiv Strenya sud je smatrao, 1974. godine, da svaki optuèni, u svakom krivi~nom postupku, moè insistirati da sam sebe brani, bez obzira koliko izgleda da su|ewe moè biti sloèno, a bez obzira i na to koliko povr{na moè biti motivacija optuènog. Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima u ~lanu 14, pored ostalog, propisuje da svako lice koje je optuèno za krivi~no delo ima garantovano pravo da prisustvuje raspravi i da se samo brani ili da ima branioca koga je izabralo; ako nema branioca, da bude obave{teno o pravu da ga ima i, svaki put kad to zahtevaju interesi pravde, da mu se dodeli branilac po slu`benoj du`nosti besplatno, ako nema mogu}nosti da ga nagradi. Jasno je da se branilac dodequje samo onda kad optuèni to èli, a nema novca da ga plati, ali ~ak i tada kada branioca pla}a sud pravo okrivqenog na slobodan izbor branioca ostaje neokrweno i neotu|ivo. Sli~na formulacija stoji i u Evropskoj konvenciji za za{titu qudskih prava i osnovnih sloboda, kao i Ameri~koj konvenciji o qudskim pravima, ~iji ~lan 8, pored ostalog, tako|e kao minimalnu garanciju najpre garantuje pravo optuènog da se brani li~no ili uz pomo} kvalifikovanog branioca koga sam odabere, kao i da slobodno i nasamo bude u vezi sa svojim braniocem, a zatim i neotu|ivo pravo na branioca koga obezbe|uje dràva, pla}enog ili nepla}enog, a prema odredbama doma}eg zakona, ukoliko se optuèni ne brani li~no, ili ako nije angaòvao svog branioca u roku odre|enom u zakonu. Nametawu branioca pribegavali su nekada diktatorski reìmi i vojne hunte, kako bi prilikom su|ewa politi~kim protivnicima, preko nametnutog branioca, kontrolisali strategiju odbrane optuènog i imali
153
uvid u budu}e zahvate, a ~esto su preko branioca usmeravali odbranu u pogre{nom pravcu. Komitet za qudska prava je u svojim izve{tajima u vi{e navrata ukazao da su urugvajske vlasti na najgrubqi na~in povredili sve odredbe relevantnih me|unarodnih konvencija o pravima optuènog na odbranu, na taj na~in {to su pred urugvajskim vojnim sudovima optuène mogli da brane samo zvani~no odre|eni oficiri (Estrela protiv Urugvaja 1983, Selected Decisions, II, str. 93). Danas je jedini pritvorenik i jedini profesor prava na planeti Zemqi koji ima advokata u pripravnosti, prof. dr Vojislav [e{eq. Mada ne èli ni da ga vidi, niti da ~uje za branioca u pripravnosti prof. dr Vojislavu [e{equ ne dozvoqava se da se sam brani. Stav Pretresnog ve}a da ~lan 21 Statuta i sudska praksa tog i Me|unarodnog suda za Ruandu ostavqaju mogu}nost da se optuènom, u interesu pravde, u zavisnosti od predmeta, moè dodeliti branilac, te da pravo na pravi~no su|ewe nije samo osnovno pravo optuènog, ve} i osnovni interes vezan za legitimitet samog MKSJ, ne moè se braniti ne samo zato {to u obrazloèwu odluke nije mogao navesti nijedan vaqan razlog kojim bi potkrepio tvrdwu da je nametawe branioca prof. dr Vojislavu [e{equ u interesu pravde, ve} pre svega zbog ~iwenice da ne samo legitimni interes, ve} i pravo da se su|ewe odvija na vreme, bez prekida, odga|awa ili reme}ewa moè imati samo optuèni, a ne sud, i ono jeste garantovano brojnim konvencijama i Statutom, ali optuènom, a ne sudu, jer se sud ne nalazi u pritvoru, ve} optuèni. Vi{e od deset podnesaka je prof. dr Vojislav [e{eq podneo traè}i da se van der Spul ukloni iz postupka, opravdano smatraju}i da moralan, ~estit, savestan i stru~an advokat ni za kakve pare na kugli zemaqskoj ne bi prihvatio da glumi branioca nekom licu koje se protivi tom postavqewu. Nezamislivo je da moè postojati ve}i sukob interesa koji bi diskvalifikovao Van der Spula. Izme|u Van der Spula i prof. dr Vojislava [e{eqa postoji jaka me|usobna li~na netrpeqivost koju prof. dr Vojislav [e{eq nije ni krio od prvog trenutka, dok je Spul zarad finansijskih interesa koji su ga i opredelili da preuzme na sebe sramnu ulogu branioca u pripravnosti, poku{ao da animozitet prema onome koga bi trebao da brani prikrije. Ali, iz podnesaka koje je u svoju odbranu uputio Advokatskoj komori Holandije u disciplinskom postupku koji je protiv wega pokrenuo Stru~ni tim koji pomaè u pripremi odbrane prof. dr Vojislava [e{eqa, jasno je da se Spul prema svom braweniku odnosi sa ogromnim prezirom i odbojno{}u, {to wegovo u~e{}e u postupku koji se pred MKSJ vodi protiv dr Vojislava [e{eqa ~ini nemogu}im, osim eventualno na strani Tuìla{tva. V. Traèni pravni lek Od Pretresnog ve}a II traì se da na osnovu pravila 54 Pravilnika preispita i poni{ti odluku Pretresnog ve}a, od 9. maja 2003. godine, kojom je optuènom prof. dr Vojislavu [e{equ dodeqen branilac u pripravnosti. Prof. dr Vojislav [e{eq (Uradio ~lan Stru~nog tima Nemawa [arovi})
154
Dr Vojislav [e{eq Podnesak broj 126. 3. januar 2006. godine
PRETRESNOM VE]U II
Na osnovu pravila 127 Pravilnika o postupku i dokazima, zahtevam da mi do danas, 3. januara 2006. godine, produìte rok za podno{ewe zahteva Pretresnom ve}u II radi izdavawa odobrewa za ulagawe àlbe na va{u odluku po mom podnesku broj 116, koju ste doneli 12. decembra 2005. Shodno tome, zahtevam da mi se do dana{weg dana produì i rok za ulagawe odnosne àlbe Apelacionom ve}u. Uz ovaj zahtev kao vaqane razloge navodim ~iwenicu da sam u proteklih mesec dana imao ozbiqnih problema u komunikaciji i saradwi sa ~lanovima Stru~nog tima koji pomaè pripremu moje odbrane, ~ije sedi{te je u Beogradu. Tako sam pripremqen tekst àlbe, koju nameravam uloìti, dobio tek posledwih dana decembra. Ukoliko mi odobrite produèwe rokova, ovim podneskom ujedno zahtevam, na osnovu pravila 73, da mi izdate odobrewe za ulagawe àlbe, s obzirom da se osporavana odluka ti~e pitawa koja bi u zna~ajnoj meri uticala na pravi~no i ekspeditivno vo|ewe postupka ili na ishod su|ewa. Odbijaju}i moj zahtev iz podneska broj 116, u svojoj odluci od 12. decembra 2006. godine Pretresno ve}e II se uop{te nije izjasnilo o mom su{tinskom argumentu da su ve} odavno pro{li svi razumni rokovi za po~etak su|ewa. U ovom slu~aju po~etak su|ewa nikako ne moè biti samo administrativno pitawe. Pored toga, Pretresno ve}e II iznosi neistinitu tvrdwu da je u postupku koji se protiv mene vodi Tuìla{tvo podnelo pretpretresni podnesak, spisak svedoka i spisak dokaznih predmeta. Tuìla{tvo je te dokumente podnosilo povodom prvobitne optu`nice, ali povodom pro{irene modifikovane optu`nice jo{ ni{ta u tom pogledu nije uradilo. Sasvim je neizvesno kada }e to da uradi. U prilogu ova dva zahteva dostavqam vam tekst moje eventualne àlbe @albenom ve}u, kako bi ga Sekretarijat odmah mogao uzeti u proceduru, ukoliko mi produìte rokove po pravilu 127 i izdate odobrewe po pravilu 73. Moju interlokutornu àlbu sam obeleìo kao podnesak broj 127. Vojislav [e{eq

@ALBENOM VE]U
Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 3. januar 2006. godine Podnesak broj 127. T uìlac

155
INTERLOKUTORNA @ALBA PROTIV ODLUKE PRETRESNOG VE]A II KOJOM SU ODBIJENI ZAHTEVI OPTU@ENOG PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA ZA IZDAVAWE NALOGA DA SU\EWE PO^NE DO 24. FEBRUARA 2006. GODINE ILI NALOGA DA SE UKINE PRITVOR, ODBACI OPTU@NICA I OPTU@ENI OSLOBODI
Tuìla{tvo: Hildegaard Uertz-Retzlaff, Ulrich Mussemayer, Daniel Saxon Optuèni: Prof. dr Vojislav [e{eq Stru~ni tim koji pomaè u pripremi odbrane: Tomislav Nikoli} Vesna Zobenica Slavko Jerkovi} Mirko Blagojevi} Gordana Pop-Lazi} Amyad Migati Aleksandar Vu~i} Novak Savi} Dragan Todorovi} Filip Stojanovi} Zoran Krasi} Vesna Mari} Vjerica Radeta Petar Joji} Zlata Radovanovi} Brankica Terzi} Momir Markovi} Qiqana Mihajlovi} Jadranko Vukovi} Elena Boì}-Talijan Ogwen Mihajlovi} Marina Toman Marina Ragu{ Branko Nadoveza Nemawa [arovi} I. Uvod 1. Uz potvrdu Pretresnog ve}a od godine, interlokutorna àlba se izjavquje protiv odluke Pretresnog ve}a II (u daqem tekstu: Pretresno ve}e) od 12. decembra 2005. godine kojom je odbijen podnesak. U skladu sa pravilima 54 i 73 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik) prof. dr Vojislav [e{eq podneo je zahtev kojim je od Pretresnog ve}a zahtevao da izda: nalog da su|ewe po~ne najkasnije do 24. februara 2006. godine, ili nalog da se ukida pritvor, odbacuje optu`nica i osloba|a prof. dr Vojislav [e{eq. Ovaj zahtev je kod Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (u daqem tekstu: MKSJ) zaveden 16. decembra 2005. godine kao Podnesak broj 116 (u daqem tekstu: Podnesak). Povodom ovog zahteva prof. dr Vojislava [e{eqa Tuìla{tvo je 6. decembra 2005. godine dostavilo odgovor u kojem tvrdi: da Podnesak ne ispuwava uslove iz Uputstva i da ga ne treba uzimati u razmatrawe, te da prava optuènog nisu ugroèna; da optuènom nije uskra}eno pravo da mu se sudi bez nepotrebnog odugovla~ewa;
156
(Podnesak broj 116)
da optuènom nije uskra}eno pravo da u pritvoru ne ostane nerazumno dugo. Pretresno ve}e je 12. decembra 2005. godine donelo odluku da odbije podnesak. II. Razlozi àlbe Sasvim je o~igledno da prilikom dono{ewa odluke od 12. decembra 2005. godine, Pretresno ve}e nije uzelo u obzir nijedan od razloga koje je Tuìla{tvo navelo u svom odgovoru od 6. decembra 2005. godine. Verovatno je oceweno da su irelevantni, jer se odnose na potpuno pogre{nu temu koja se ~ak i ne aktuelizuje zahtevom prof. dr Vojislava [e{eqa. Me|utim, mora da se konstatuje da je ova odluka Pretresnog ve}a jedna od retkih u kojoj gotovo da nema obrazloèwa za{to se zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa odbija i u ~emu se ogleda nedostatak razloga koji su potencirani zahtevom. Obi~no kada su u pitawu podnesci lica koja su optuèna pred MKSJ, pretresna ve}a {iroko obrazlaù svoje stavove uz obavezno pozivawe na praksu pretresnih i @albenog ve}a MKSJ. Kada se optuèni pred MKSJ precizno pozove na relevantne odredbe Statuta, Pravilnika, stavove sudske prakse Evropskog suda za qudska prava i sudsku praksu najvi{ih sudova zemaqa gde se primewuje anglosaksonsko pravo, kao {to je to slu~aj sa zahtevom prof. dr Vojislava [e{eqa od 16. novembra 2005. godine, onda su gotovo sva obrazloèwa odluka Pretresnog ve}a obimna, uvek sadrè veliki broj poziva na praksu i dokaze u fusnotama i precizno izja{wewe za{to se ne prihvata ili na druga~iji na~in tuma~i relevantno pravo. Mora da se primeti da toga nema u odluci Pretresnog ve}a od 12. decembra 2005. godine. Ta odluka (na jednoj stranici papira) sadrì samo nekoliko konstatacija i pogre{no pozivawe na pravo u formalnom i materijalnom smislu. Odluka su{tinski ne sadrì razloge povodom pitawa koja su se aktuelizovala zahtevom prof. dr Vojislava [e{eqa. Dono{ewem navedene odluke, od 12. decembra 2005. godine, Pretresno ve}e je u~inilo te{ke povrede odredbi Statuta, Pravilnika i svih relevantnih me|unarodnih dokumenata kojima se garantuje po{tovawe qudskih prava i sloboda. Pretresno ve}e zakqu~uje da je zakazivawe po~etka su|ewa administrativno pitawe. Ovaj zakqu~ak moè samo uslovno da se prihvati kao ispravan, ali samo ako je dilema da li }e su|ewe prof. dr Vojislavu [e{equ da po~ne u ~etvrtak 23. februara 2006. godine ili u utorak 28. februara 2006. godine. Dakle, niko ne spori ovla{}ewe Pretresnog ve}a da u vremenskom periodu od, recimo, deset dana odredi jedan dan, kao datum kada }e da po~ne su|ewe i onda stvarno odre|ivawe datuma predstavqa ~isto administrativno pitawe po{to je generalno doneta odluka o po~etku su|ewa, a datum se bira u nekom ta~no odre|enom i poznatom vremenskom periodu. Sli~no je ako Pretresno ve}e bira neki datum, recimo u januaru 2006. godine, i vodi ra~una da se istog dana i u istom terminu ne zakaù dva su|ewa u istoj sudnici. To bi moglo da zna~i da je ne samo izvesno, nego sigurno da po~iwe su|ewe, a precizirawe datuma je administrativna stvar. U tom kontekstu mo157
ra da se primeti da prof. dr Vojislav [e{eq zahtevom od 16. novembra 2005. godine nije izrazio nezadovoqstvo zato {to je odre|en utorak 28. februar 2006. godine kao datum po~etka su|ewa, a nije, recimo, ~etvrtak 23. februar 2006. godine. Dakle, prof. dr Vojislav [e{eq nije u mogu}nosti da uti~e, niti da bira datum po~etka su|ewa unutar odre|enog i poznatog vremenskog perioda koji je odre|en za po~etak su|ewa. Problem je {to se u ovom predmetu ~ak i ne naslu}uje kada }e neko da se smiluje i zapo~ne su|ewe utvr|ivawem datuma su|ewa. Mada u svojoj odluci od 12. decembra 2005. godine Pretresno ve}e konstatuje da je prof. dr Vojislav [e{eq u pritvoru u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija od 24. februara 2003. godine, ta ~iwenica nije obi~na administrativna konstatacija, ve} surova realnost da je skoro pune tri godine prof. dr Vojislav [e{eq u pritvoru i ~eka da se neko smiluje i odredi kada }e da po~ne su|ewe. Svojevrsni problem i zna~ajno pravno pitawe je da su|ewe nije zakazano ni po jednom aspektu procesa zakazivawa, a taj svojevrsni proces zakazivawa uvek po~iwe nalogom Pretresnog ve}a kojim utvr|uje datum po~etka su|ewa. Verovatno nigde na kugli zemaqskoj, pravo optuènog koji se nalazi u pritvoru da mu {to pre po~ne su|ewe, ta~no odre|enog datuma, ne predstavqa puko administrativno pitawe. Administrativna pitawa se nikada ne diù na nivo garantovanih sloboda i prava ~oveka i gra|anina, a osim toga, retko se za administrativna pitawa u iskqu~ivoj nadle`nosti suda dozvoqava kori{}ewe nekog pravnog sredstva. Da je kojim slu~ajem zakazivawe po~etka su|ewa ili preciznije utvr|ivawe datuma po~etka su|ewa ~isto administrativno pitawe, ono ne bi bilo ure|eno ~lanom 20, stav 3 Statuta MKSJ, i to slede}im re~ima: Pretresno ve}e }e zatim utvrditi datum po~etka su|ewa. Dakle, nema govora o zakazivawu su|ewa kao administrativnom poslu, ve} o utvr|ivawu datuma po~etka su|ewa. Uostalom, svojim zahtevom od 16. novembra 2005. godine prof. dr Vojislav [e{eq je to i traìo: utvr|ivawe datuma po~etka su|ewa. Utvr|ivawe datuma po~etka su|ewa mora da se stavi u kontekst garantovanog pravi~nog i ekspeditivnog su|ewa i u kontekst po~etka su|ewa bez nepotrebnog odugovla~ewa. Zna~i da je utvr|ivawe datuma po~etka su|ewa kao obaveze Pretresnog ve}a u funkciji po{tovawa i ostvarivawa garancije pravi~nog i ekspeditivnog su|ewa i naro~ito zabrane bespotrebnog i neopravdanog odugovla~ewa po~etka su|ewa. Ovo su krupni razlozi koji ne dozvoqavaju da Pretresno ve}e utvr|ivawe datuma po~etka su|ewa tuma~i kao samo svoje i iskqu~ivo ovla{}ewe, ve} pre svega kao obavezu koju mora da ispuni kako se ne bi naru{ila prava optuènog, a pogotovo onog optuènog koji se nalazi u pritvoru i sam brani, kao {to je slu~aj sa prof. dr Vojislavom [e{eqem. Ako bi sa gledi{ta prava garantovanih svim me|unarodnim aktima o qudskim pravima, pravo optuènog na efikasno su|ewe, a naro~ito onog koji je u dugogodi{wem pritvoru, bilo puko administrativno pitawe, onda nikome nisu potrebne me|unarodne konvencije o qudskim pravima. Shvata158
we da je pravo na efikasno i pravi~no su|ewe puko administrativno pitawe je priznawe da ni teorijski ne bi mogla da postoji ve}a devalvacija i negirawe same su{tine qudskih prava. Ako se u MKSJ qudska prava priznata optuènima u pritvoru smatraju pukim administrativnim pitawima, onda nisu potrebni Statut, Pravilnik, a mnogo bi bilo iskrenije da se javno ozvani~i da MKSJ ne mora da po{tuje i primewuje nijedan me|unarodni dokument o qudskim pravima. Sigurno je to su{tina na kojoj se zasniva odluka Pretresnog ve}a od 12. decembra 2005. godine i tu se nalazi odgovor za{to ta odluka nema ni formalni poziv na bilo koji pravni osnov iz Statuta ili Pravilnika. Podsetimo se da je u dosada{woj praksi pretresnih ve}a MKSJ uvek u odlukama bio iznet, pa i citiran, odgovaraju}i pravni osnov povodom preliminarnih podnesaka optuènih i Tuìla{tva. On se nalazio u pravilu 54 Pravilnika ili nekom od pravila 47 do 73 Pravilnika. U odluci Pretresnog ve}a od 12. decembra 2005. godine jedino se kao pravni osnov navodi pravilo 65 Pravilnika. Me|utim, i pored najboqe voqe da se shvati u kom kontekstu se ovo navodi, ostaje zbuwenost, zaprepa{}ewe, ali i sumwa da li su pretresna ve}a sposobna da vode sudski postupak. Nijednom re~ju se prof. dr Vojislav [e{eq u svom zahtevu od 16. novembra 2005. godine nije pozvao na pravilo 65 Pravilnika kao pravni osnov za ono {to je zahtevom traìo da odlu~i Pretresno ve}e. Preciznije, na prvoj (uvod) i sedmoj (~iweni~no pravni kontekst) stranici svog zahteva, od 16. novembra 2005. godine, prof. dr Vojislav [e{eq je samo naveo pravilo 65 Pravilnika da bi predstavio ~iweni~ni istorijat i kontekst predmeta, ali je kao pravni osnov za zahtevom traènu odluku Pretresnog ve}a naveo pravila 54 i 73 Pravilnika, kao pravila koja u formalno-pravnom smislu ovla{}uju Pretresno ve}e da odlu~i. Materijalno-pravni osnov svog zahteva prof. dr Vojislav [e{eq je potpuno i precizno ozna~io pozivom na odgovaraju}e odredbe: 1. Univerzalne deklaracije o pravima ~oveka (1948); 2. Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima (1966); 3. Ameri~ke konvencije o qudskim pravima (1969); 4. Afri~ke poveqe o pravima ~oveka i naroda (1981); 5. Konvencije za za{titu qudskih prava i osnovnih sloboda (1950); 6. Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (1993). Nijednom re~ju iz svog zahteva prof. dr Vojislav [e{eq nije od Pretresnog ve}a traìo da donese odluku o wegovom pu{tawu na slobodu do po~etka su|ewa. Po{to prof. dr Vojislav [e{eq to nije traìo, onda nema mesta primeni, niti mogu}nosti da se Pretresno ve}e poziva ili makar navodi pravilo 65 Pravilnika. Dakle, prof. dr Vojislav [e{eq nije traìo da Pretresno ve}e donese nalog za privremeno pu{tawe na slobodu. Traìo je da zbog povrede prava optuènog u pritvoru na pravi~no su|ewe, a pre svega povrede prava prof. dr Vojislava [e{eqa na brzo, efikasno i ekspeditivno su|ewe Pretresno ve}e odlu~i da utvrdi kao datum po~etka su|ewa neki datum do 24. februara 2006. godine ili, ako to ne odlu~i, donese odluku o osloba|awu, {to podrazumeva potpunu restituciju, odnosno usposta159
vqawe zakonitog i pravnog stawa sloboda i prava kao {to je imao i uìvao pre podizawa optu`nice. Za ovaj zahtev prof. dr Vojislav [e{eq je dao i previ{e argumentovanih razloga sa pozivom na sudsku praksu svih pravnih sistema. Te razloge Pretresno ve}e nije èlelo ni da razmatra, niti da povodom wih iznosi bilo kakvo obrazloèwe. Pretresno ve}e je zakqu~ilo da je najjednostavnije da sve razloge ignori{e i zahtev protuma~i na na~in kako bi se sasvim o~igledno zloupotrebila sudijska du`nost. To pona{awe i odluka Pretresnog ve}a bi u svim pravnim sistemima bili sankcionisani od strane drugostepenog suda, a verovatno bi, s obzirom na stepen o~iglednosti ignorisawa zahteva i uskra}ivawa za{tite qudskih prava, pred sudom u ve}ini pravnih sistema bio i pokrenut odgovaraju}i postupak protiv sudija jer svesno kr{e zakon. Mada je prof. dr Vojislav [e{eq u svom zahtevu od 16. novembra 2005. godine precizno naveo odgovaraju}u sudsku praksu zemaqa iz anglosaksonskog i kontinentalnog pravnog sistema i praksu Evropskog suda za qudska prava, sa stavovima da se ne toleri{e neaktivnost Tuìla{tva i suda, Pretresnom ve}u nije zasmetalo da potvrdi i prizna da se sistematski i svesno kr{e prava optuènih u pritvoru u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija. Zato odluka Pretresnog ve}a sadrì konstataciju da je Tuìla{tvo podnelo pretpretresni podnesak kao i spisak svedoka i dokaznih predmeta, ali da pretpretresna faza ovog predmeta jo{ nije okon~ana. Ako pretpretresna faza nije jo{ okon~ana, onda je Pretresno ve}e moralo da navede {ta je jo{ potrebno, a naro~ito za{to nije okon~ana ova faza posle tri godine od dana pritvarawa prof. dr Vojislava [e{eqa i u ~emu se sastoji krivica, i na ~ijoj strani, za neprimereno i neopravdano dugo trajawe pretpretresne faze postupka? Toliko je o~igledno da Tuìla{tvo nema sa ~im da po~ne su|ewe protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Zato su svi sporedni zahtevi Tuìla{tva nakon podizawa optu`nice, a sa kojima je Tuìla{tvo poku{alo da kupi vreme bili tragikomi~ni. Svima je odavno jasno kakav je ovo postupak koji se vodi protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Uostalom, i 26. februara 2003. godine, prilikom prvog pojavqivawa pred Pretresnim ve}em, prof. dr Vojislav [e{eq je precizno najavio scenario Tuìla{tva da }e sve da u~ini, a pre svega da zloupotrebi sve i sva{ta, kako bi pritvor postao neograni~en, jer treba da se zadovoqe politi~ki interesi, po{to se cela optu`nica protiv prof. dr Vojislava [e{eqa ne zasniva ni na jednom krivi~no-pravnom razlogu. Zato {to nema nijednog opravdanog razloga za Tuìla{tvo, koje se pla{i i ne èli da po~ne su|ewe, Pretresno ve}e u odluci od 12. decembra 2005. godine navodi samo konstataciju da pretpretresna faza jo{ nije okon~ana. Deluje kao da i Pretresno ve}e prièqkuje da Tuìla{tvo jo{ ne{to izmisli kako bi se na{lo jo{ jedno navodno opravdawe za kontinuirano kr{ewe prava pritvorenog na ekspeditivno su|ewe. Akuzatorski krivi~ni postupak posebno iziskuje aktivnost onog koji optuùje, a odsustvo
160
wegove aktivnosti ili izmi{qawe nekih procesnih radwi koje su samo proforma sadrìne nalaè osloba|awe optuènog. Ne moè iz nesposobnosti Tuìla{tva da se toleri{e {teta i kr{ewe qudskih prava optuènog, a pogotovo onog koji je u dugogodi{wem pritvoru. Mo`da ovu su{tinu najslikovitije prikazuje stav Tuìla{tva iz odgovora od 6. decembra 2005. godine da optuènom nije uskra}eno pravo da u pritvoru ne ostane nerazumno dugo. Logi~ki sledi da ako ne{to moè biti nerazumno dugo, onda se kao alternativa javqa nerazumno kratko. Me|utim, nije potrebno komentarisati sve nebulozne stavove koji su u suprotnosti sa mentalnim zdravqem i prirodnim zakonima. Nije pravo optuènog da ne ostane u pritvoru, ve} je za re{avawe zahteva prof. dr Vojislava [e{eqa zna~ajno wegovo pravo na pravi~no i ekspeditivno su|ewe i pravo na su|ewe bez nepotrebnog odugovla~ewa. Ako se trajawe pritvora ni~im ne moè opravdati, onda se nepotrebno odugovla~i sa po~etkom su|ewa. Da se taj stav ne bi primenio Tuìla{tvo name}e, a Pretresno ve}e pre}utno prihvata, da optuèni ima pravo da ostane u pritvoru u nekom vremenskom periodu razumnog trajawa pritvora. Dakle, ne radi se o obi~noj igri re~i i pozitivnom ili negativnom definisawu jednog prava, ve} demonstraciji sile da se svakom nebulozom poku{ava opravdati ono {to zdravi razum ne moè da prihvati. Nijedna sloboda ili pravo ne po~iwe i ne zasniva se na pravu lica na ograni~ewe wegovih prava i sloboda, ve} naprotiv, na garantovanom pravu da i ako mu se neko pravo ili sloboda ugrozi, makar i najmawe, da mu se garantuje za{tita. Uvrtawe koje ~ine Tuìla{tvo i Pretresno ve}e sli~no je onom da se smatra da ne postoji prezumpcija nevinosti, nego da postoji obaveza optuènog da dokaè svoju nevinost. To isto Tuìla{tvo i Pretresno ve}e poku{avaju da primene i kada je u pitawu pravo na pravi~no i ekspeditivno su|ewe i pravo na su|ewe bez nepotrebnog odugovla~ewa. Ova prava su konstituisana u korist optuènog da bi ga {titila od samovoqe gonilaca, a ne radi promovisawa ovla{}ewa progoniteqa da neograni~eno i nezakonito progawaju. U odluci Pretresnog ve}a od 12. decembra 2005. godine nalazi se i konstatacija da Pretresno ve}e ne moè da zakaè po~etak su|ewa za 24. februar 2006. godine, kao {to to traì optuèni. Za{to Pretresno ve}e ne moè da zakaè? [ta je to razlog koji spre~ava Pretresno ve}e? [ta to treba jo{ da se desi da bi Pretresno ve}e odredilo datum po~etka su|ewa? Na ova logi~na pitawa ne moè da se prona|e odgovor u odluci Pretresnog ve}a, jer smatra da je to sasvim dovoqno da se navede. Za{to bi optuèni u pritvoru zbog pasivnosti ili eventualno nekih problema sudskih ve}a morao da trpi {ikanirawe pravosudnih organa. Sve konvencije, paktovi i drugi me|unarodni akti o qudskim pravima pojedinca {tite upravo od samovoqe vlasti, pa i sudske vlasti. U tom maniru Pretresno ve}e u svojoj odluci od 12. decembra 2005. godine izvla~i i slede}i zakqu~ak: da nema pravne logike u argumentima optuènog da bi u slu~aju da su|ewe ne po~ne 24. februara 2006. godine, kao pravno sredstvo trebalo izdati nalog kojim se ukida pritvor, odbacuje op161
tu`nica i osloba|a optuèni. Obi~nim ~itawem zahteva prof. dr Vojislava [e{eqa, od 16. novembra 2005. godine, jasno je da on nije traìo da su|ewe po~ne 24. februara 2006. godine, ve} da se kao datum po~etka su|ewa odredi dan do 24. februara 2006. godine, kao datum kada se navr{ava tri godine pritvora. Stav Pretresnog ve}a da nema pravne logike, naàlost, moè samo da se protuma~i da je Pretresno ve}e sigurno da u normama me|unarodnih akata koje garantuju za{titu qudskih prava, odnosno pravi~no i ekspeditivno su|ewe i su|ewe bez nepotrebnog odugovla~ewa nema pravne logike. îme to Pretresno ve}e moè da dokaè da je odugovla~ewe po~etka su|ewa potrebno i opravdano. Ako se do datuma navr{ewa punih tri godine trajawa pritvora, odnosno do 24. februara 2006. godine, ne po~ne sa su|ewem, zar to samo po sebi ne zna~i da je prekr{eno pravo optuènog na pravi~no i ekspeditivno su|ewe i su|ewe bez nepotrebnog odugovla~ewa. Pravilo je da se u takvim situacijama kada se ova prava optuènog povrede od strane Tuìla{tva i suda optuèni osloba|a, pu{ta na slobodu i dovodi u stawe sloboda i prava, kao {to je imao i uìvao pre podizawa o~igledno neosnovane optu`nice. Jedina alternativa i puna za{tita prava optuènog koji je u pritvoru, gde li{en slobode ~eka na po~etak su|ewa, za pona{awe i radwe onih koji ga gone (Tuìla{tvo) i onog pred kim ga gone (Pretresno ve}e) da i pri kraju tre}e godine pritvora jo{ uvek ne znaju kada bi moglo da po~ne su|ewe, moè da bude osloba|awe optuènog. Taj stav prihvataju, zastupaju i brane kompetentni i respektabilni me|unarodni sudovi. To je dobro poznato sudijama MKSJ koji javno }ute, a li~no dele mi{qewe i podràvaju argumentaciju koju je prof. dr Vojislav [e{eq izneo u svom zahtevu od 16. novembra 2005. godine. Uostalom, koja je to pravna logika da optuèni tri godine u pritvoru ~eka, a ne zna ni kada bi moglo da po~ne su|ewe. Poznato je da je Tuìla{tvo u julu 2004. godine najavilo da je spremno i da su|ewe moè da po~ne krajem 2004. godine. Od dana te najave proteklo je 18 meseci i su|ewe ne samo da nije po~elo, nego nije odre|en ni datum po~etka su|ewa, a posle odluke Pretresnog ve}a od 12. decembra 2005. godine sigurno je da su|ewe ne}e po~eti ni u narednih 60 dana. Osim toga, datum po~etka su|ewa se i ne najavquje. Tuìla{tvo je formalno-pravno spremno za po~etak, te zna~i da ukoliko su|ewe ne po~ne do 24. februara 2006. godine onda MKSJ svesno i namerno nepotrebno odugovla~i, a u tim i takvim situacijama jedina satisfakcija za optuènog u pritvoru je osloba|awe. Svemu ovome treba dodati i da je prof. dr Vojislav [e{eq odmah nakon formalnog podizawa optu`nice javno traìo da su|ewe po~ne {to pre. Pri svakom pojavqivawu na statusnim konferencijama prof. dr Vojislav [e{eq je insistirao da su|ewe po~ne {to pre pozivaju}i se na svoje pravo na pravi~no i ekspeditivno su|ewe i su|ewe bez nepotrebnog odugovla~ewa. Pri takvom ~iweni~nom stawu i stawu predmeta prof. dr Vojislav [e{eq i ne pomi{qa da traì neko pravo iz pravila 65 Pravilnika, jer
162
su ispuweni svi uslovi i nastupili su svi razlozi da mu se pruì za{tita, odnosno realizuje garancija sloboda i prava u smislu ~lana 20 i 21 Statuta MKSJ. Bez namere da se ponavqa argumentacija iz zahteva od 16. novembra 2005. godine, iznena|uje da je Pretresno ve}e pre{lo preko citiranih stavova sudske prakse u zahtevu, a koji su obavezuju}i za sudove u velikom broju zemaqa. Sama ~iwenica da se Pretresno ve}e u svojoj odluci od 12. decembra 2005. godine nije nijednom re~enicom osvrnulo na te stavove, a koji obavezuju sve sudije Pretresnog ve}a, kada sude u svojim mati~nim dràvama, dovoqno govori o pravno logi~koj i materijalnopravnoj utemeqenosti zahteva prof. dr Vojislava [e{eqa od 16. novembra 2005. godine. Jasno je da se ni~im ne moè opravdati stawe da i pri kraju tre}e godine pritvora prof. dr Vojislavu [e{equ ne po~iwe su|ewe, ali i da su javno svi (optuèni, Tuìla{tvo i Pretresno ve}e) navodno spremni za po~etak su|ewa, a ono se jo{ uvek ne zakazuje i ne zna datum po~etka su|ewa koji je morao biti poznat jo{ 26. februara 2003. godine. îwenicom da jo{ uvek nije po~elo su|ewe i da nije odre|en datum po~etka su|ewa grubo je prekr{en Statut MKSJ: 1. Po~etak i vo|ewe sudskog postupka, ~lan 20. stav 1. Pretresna ve}a moraju osigurati da su|ewe bude pravi~no i ekspeditivno (ekspeditivno zna~i: hitno, brzo), te da se postupak vodi u skladu s pravilima o postupku i dokazima uz puno po{tovawe prava optuènog ...; stav 3. Pretresno ve}e }e pro~itati optu`nicu, uveriti se da se po{tuju prava optuènog, potvrditi da optuèni razume optu`nicu i uputiti optuènog da se izjasni o krivici. Pretresno ve}e }e zatim utvrditi datum po~etka su|ewa. Dakle, jasno je da je Pretresno ve}e moralo jo{ 26. februara 2003. godine da utvrdi datum po~etka su|ewa, a to nije u~inilo do dana{weg dana. 2. Prava optuènog, ~lan 21, stav 4, pod c) da mu se sudi bez nepotrebnog odugovla~ewa. Svi kriterijumi na osnovu kojih se utvr|uje da je izvr{ena povreda prava i naru{avawe sloboda optuènog u pritvoru su ispuweni, te se kao jedina zakonita moè doneti odluka o osloba|awu prof. dr Vojislava [e{eqa. III. Traèni pravni lek U skladu sa ~lanom 73 Pravilnika o postupku i dokazima, ovom àlbom se od @albenog ve}a traì da donese odluku kojom }e da preina~i odluku Pretresnog ve}a II od 15. decembra 2005. godine, tako {to }e da se usvoje zahtevi prof. dr Vojislava [e{eqa od 16. novembra 2005. godine i izda nalog da pred Pretresnim ve}em II po~ne su|ewe prof. dr Vojislavu [e{equ najkasnije do 24. februara 2006. godine, a ako do tog datuma ne po~ne su|ewe stupa na snagu nalog da se prof. dr Vojislav [e{eq osloba|a. Prof. dr Vojislav [e{eq (Uradio ~lan Stru~nog tima Zoran Krasi})
163
Predmet br. IT-03-67-PT Datum: 13. januar 2006. godine Original: engleski

Re{ava: sudija Carmel Agius, pretpretresni sudija Sekretar: g. Hans Holthuis Nalog od: 13. januara 2006. godine T uìlac
NALOG O RASPOREDU
Tuìla{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff, g. Ulrich Mussemayer, g. Daniel Saxon Optuèni: Vojislav [e{eq Branilac u pripravnosti: g. Tjarda Eduard van der Spoel Ja, Carmel Agius, sudija Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine (u daqem tekstu: Me|unarodni sud); Imenovan 7. oktobra 2003. za pretpretresnog sudiju u ovom predmetu; Imaju}i u vidu pravilo 65bis(A) Pravilnika o postupku i dokazima prema kojem se statusna konferencija mora sazvati u roku od sto dvadeset dana od posledwe statusne konferencije; Imaju}i u vidu da je posledwa statusna konferencija u ovom predmetu odràna 26. septembra 2005. godine; Ovim zakazujem statusnu konferenciju za utorak, 24. januar 2006, s po~etkom u 12,00 ~asova. Sastavqeno na engleskom i francuskom jeziku, pri ~emu je merodavna verzija na engleskom. Dana 13. januara 2006. godine (potpis na originalu) U Hagu, Holadnija Carmel Agius, pretpretresni sudija (pe~at Me|unarodnog suda) 20. januar 2006. godine Po{tovani gospodine [e{eq, Obra}am Vam se u vezi s va{im podneskom od 3. januara 2006. nazvanim Podnesak br. 123. U tom podnesku Vi traìte da se Va{em stru~nom timu omogu}i slede}e:
164
1. da Vam se odobri da ~lanovima svog stru~nog tima {aqete za{ti}ene dokumente; 2. da se ~lanovima Va{eg stru~nog tima odobri da se s Vama konsultuju u privilegovanim uslovima; 3. da dokumenti koje Vam ~lanovi Va{eg stru~nog tima {aqu u Pritvorsku jedinicu Ujediwenih nacija imaju status privilegovanih dokumenata; 4. da Vam se omogu}i privilegovana komunikacija s ~lanovima Va{eg stru~nog tima; i 5. da Vam se odobri da s ~lanovima svog stru~nog tima razmewujete dokumente putem telefaksa. Podnesak br. 123 sadrì i Sporazum o neobelodawivawu informacija i podataka (u daqem tekstu: Sporazum) koji ste, reklo bi se, Vi sastavili. Sporazum su potpisali ~lanovi va{eg stru~nog tima. To nije dovoqno da bi Sekretarijat ~lanovima va{eg stru~nog tima odobrio traèni pristup. Sekretarijat je ve} odredio da za pravne saradnike moète da imenujete najvi{e tri osobe. Pravni saradnici uìva}e privilegovanu komunikaciju s vama, prima}e podneske na koje imate pravo i ima}e pristup sudskoj bazi podataka i sistemu za elektronsko obelodawivawe. O vaè}im uslovima vezanim za pravne saradnike obave{teni ste u dopisu zamenika sekretara suda od 20. oktobra 2005. godine. Podse}awa radi, predloèna osoba mora da ispuwava slede}e uslove: da ima dozvolu za advokatsku praksu u nekoj dràvi ili je profesor prava na univerzitetu; da pismeno i usmeno dobro vlada jednim od dva radna jezika Me|unarodnog suda; da nije progla{ena krivom u relevantnom krivi~nom postupku; da se nije u obavqawu svog posla ili na drugi na~in odala pona{awu koje je ne~asno ili moè na drugi na~in diskreditovati branioca, koje nanosi {tetu sprovo|ewu pravde ili moè naru{iti poverewe javnosti u Me|unarodni sud ili u sprovo|ewe pravde ili koje na drugi na~in naru{ava ugled Me|unarodnog suda; da u vezi sa svojim kvalifikacijama nije dala la`ne podatke ili podatke koji daju neta~nu sliku, odnosno nije zatajila relevantne podatke; da nema interes da obelodawuje poverqive informacije. U svetlu tih uslova, zahtev neke osobe da bude prihva}ena kao pravnik saradnik Sekretarijat }e razmotriti nakon prijema zvani~ne potvrde da ta osoba ima dozvolu za advokatsku praksu ili da je profesor prava na univerzitetu, zvani~nog dokaza da nije progla{ena krivom u nekom krivi~nom postupku i detaqne biografije. Sekretarijat je spreman da odustane od uslova vladawa jezikom po pitawu jednog od pravnih saradnika koje ste predloìli. Ostale osobe predloène za pravne saradnike mora}e da uvere Sekretarijat da dobro vladaju jednim od radnih jezika Me|unarodnog suda. Uz to, od pravnih saradnika }e se traìti da potpi{u obavezu koju je sastavio Sekretarijat, gde daju saglasnost da postupaju kao pravni saradnici i prihvataju obavezu da se pridràvaju odredaba Statuta Me|unarodnog suda, Pravilnika, Profesionalnog kodeksa branilaca koji postupaju pred Me|unarodnim sudom, Pravilnika o pritvoru i svih drugih pravila i propisa
165
Me|unarodnog suda, te svih merodavnih sudskih naloga. Da bi taj proces bio jednostavniji, qubazno vas molim da kao svoje pravne saradnike imenujete najvi{e tri osobe i Sekretarijatu dostavite gorepomenute informacije. Pored toga, jo{ jednom bih èleo da istaknem da je Sekretarijat voqan da jednog svog slu`benika odredi za pomo}nika koji }e vam, pod nadzorom Sekretarijata, pruàti tehni~ku pomo} u vezi s obelodawenim materijalom Tuìla{tva. Ukoliko su Vam potrebne daqe informacije u vezi s ovim ili nekim drugim pitawem vezanim za branioce, moète se obratiti Slu`bi za pravnu pomo} i pitawa pritvora. S po{tovawem, (potpis na originalu) Sebastian van de Vliet, zamenik {efa Slu`be za pravnu pomo} i pitawa pritvora Prima: gospodin Vojislav [e{eq Kopiju dostaviti: sudiji Carmelu Agiusu, predsedavaju}em sudiji Pretresnog ve}a II; Hermanu von Hebelu, vi{em sudskom savetniku Pretresnog ve}a II; Suzanne Malmstrom, sudskom savetniku Pretresnog ve}a II; Timu McFaddenu, upravniku Pritvorske jedinice Ujediwenih nacija Dr Vojislav [e{eq Podnesak broj 128. 18. januar 2006. godine
PRETRESNOM VE]U II
Pretpretresnom sudiji Karmelu Agiusu hitno

Dana 17. januara dobio sam nalog o rasporedu kojim je redovna statusna konferencija u procesu koji se protiv mene vodi zakazana za utorak, 24. januar 2006. godine s po~etkom u 12,00 ~asova. Ja uop{te ne osporavam pravnu zasnovanost takvog naloga na odredbama Pravilnika o postupku i dokazima. Me|utim, postoje moji privatni razlozi zbog kojih zahtevam da se po~etak statusne konferencije pomeri za 9,00 ili ~ak 8,00 ~asova ujutro, s obzirom da je i takav termin prisutan u praksi Me|unarodnog suda. Pravilnik o postupku i dokazima propisuje da se statusne konferencije moraju zakazivati u najduèm vremenskom razmaku od 120 dana. Praksa je pretpretresnog sudije bila u ove tri godine, bar u mom slu~aju, da se konferencija zakazuje nekoliko dana pre krajweg roka; nekada samo jedan dan, a nekada i desetak dana pre. Imaju}i to u vidu, ja sam jo{ u decembru mesecu zakazao posetu moje supruge Jadranke [e{eq za utorak 24. januara i naredna tri dana, s obzirom da su ti dani u nedeqi najpovoqniji s aspekta raspoloìvih linija, odnosno reda vo`we srpske avio-agencije. Zakazana statusna konferencija mi prakti~no taj dan onemogu}ava posetu ili je svodi na veoma kratko vreme. Ukoliko mi po~etak statusne konferencije pomerite na jutarwe ~asove, moj }e problem biti u potpunosti re{en. Vojislav [e{eq
166

T uìlac

ODGOVOR TU@ILA[TVA NA ZAHTEV PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA ZA PONI[TAVAWE ODLUKE O DODELI BRANIOCA U PRIPRAVNOSTI
(Podnesak br. 125)
I. Uvod 1. Tuìla{tvo dostavqa svoj odgovor na Zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa za poni{tavawe odluke o dodeli branioca u pripravnosti, od 3. januara 2006. godine, koji je u Sekretarijatu zaveden 16.januara 2006. godine1) (u daqem tekstu: Zahtev odbrane). U tom Zahtevu, Vojislav [e{eq (u daqem tekstu: optuèni) traì da Pretresno ve}e preispita i poni{ti svoju odluku od 9. maja 2003. godine, kojom mu se dodequje branilac u pripravnosti. 2. Tuìla{tvo se protivi Zahtevu odbrane. Zahtev odbrane ne ispuwava uslove predvi|ene Uputstvom o duìni podnesaka i zahteva2) (u daqem tekstu: Uputstvo). Pored toga, Zahtev odbrane nema merituma. Tuìla{tvo, uz du`no po{tovawe, traì da Pretresno ve}e odbije Zahtev odbrane. II. Zahtev odbrane prekora~uje dozvoqenu duìnu 3. Postoje}e Uputstvo stupilo je na snagu 16. septembra 2005. godine. Zahtev odbrane podleè odredbama tog Uputstva. 4. Zahtev odbrane nije ni àlba na kona~nu presudu,3) ni interlokutorna àlba,4) ni pretpretresni podnesak,5) ni zavr{ni podnesak.6) On pre spada u kategoriju drugi zahtevi, odgovori i replike.7) Propisana duìna za tu kategoriju podnesaka, ukqu~uju}i Zahtev odbrane o kojem je re~, jeste 3.000 re~i.8) Strana u postupku koja traì odstupawe od ograni~ewa broja re~i mora unapred da dobije odobrewe od Pretresnog ve}a i mora da pruì obrazloèwe o izuzetnim okolnostima koje nalaù prekora~ewe duìne podneska.9) 5. Verzija Zahteva odbrane na srpskom jeziku ima najmawe 4.100 re~i (ne ra~unaju}i naslovnu stranu); wegov prevod na engleski ima najmawe 4.900 re~i (ne ra~unaju}i naslovnu stranu). U oba slu~aja, Zahtev odbrane jasno prekora~uje dozvoqeni broj re~i. Optuèni nije pruìo obrazloèwe o izuzetnim okolnostima koje nalaù prekora~ewe duìne podneska. 6. Tuìla{tvo tvrdi da je prekora~ena duìna Zahteva odbrane, bez prethodno navedenog obrazloèwa i dobijenog odobrewa, dovoqan razlog da se Zahtev odbaci.10)
167
III. Zahtev odbrane nema merituma 7. Tuìla{tvo tvrdi da je Zahtev odbrane ne samo preduga~ak, ve} i da nema merituma. 8. O imenovawu branioca u pripravnosti raspravqalo se na statusnim konferencijama,11) kao i u brojnim podnescima12) i odlukama.13) U Zahtevu odbrane, optuèni samo ponavqa svoje ranije argumente na koje je Tuìla{tvo odgovorilo i po kojima je Pretresno ve}e ve} definitivno re{ilo. 9. Optuèni se poziva na tri odluke Vrhovnog suda Sjediwenih Dràva.14) On, me|utim, pritom prikladno preska~e jednu va`nu ogradu u predmetu Faretta v. California (Fareta protiv Kalifornije), posledwem u kojem je doneta jedna od tri navedene odluke. U toj odluci, Vrhovni sud je u na~elu podrào ustavno pravo optuènog na samozastupawe, ali je konstatovao slede}e: ... Pored toga, pretresni sudija optuènom koji se namerno neprimereno pona{a i opstruira rad moè uskratiti pravo na samozastupawe. Vidi predmet Illinois v. Allen (Sjediwene Dràve protiv Alena), 397 U.S. 337. Naravno, dràva moè ~ak ako se optuèni i protivi tome da imenuje branioca u pripravnosti kako bi pomogao optuènom i bio na raspolagawu da ga zastupa u slu~aju da je neophodno prekinuti samozastupawe. Vidi predmet United States v. Dougherty (Sjediwene Dràve protiv Doughertyja), 154 U.S. App. D.C. 76, 87-89, 473 F. 2d 1113, 1124-1126. Pravo na samozastupawe ne zna~i dozvolu da se zloupotrebqava dignitet sudnice, niti zna~i dozvolu da se ne po{tuju relevantna pravila procesnog i materijalnog prava. ...15) 10. Tuìla{tvo je tvrdilo i Pretresno ve}e se s tim saglasilo da se optuèni namerno neprimereno pona{a i opstruira rad.16) 11. Optuèni tako|e navodi odluku Komiteta za qudska prava u predmetu Estrella v. Uruguay (Estrela protiv Urugvaja).17) Me|utim, on prenebregava ~iwenicu da se relevantne okolnosti àlioca i dvojice slu`beno dodeqenih advokata u predmetu Estrela protiv Urugvaja18) potpuno razlikuju od okolnosti optuènog i branioca u pripravnosti u ovom predmetu. 12. Prvo, u predmetu Estrela protiv Urugvaja nije se radilo o pravu optuènog na samozastupawe. Tu se radilo o odluci urugvajskog vojnog reìma da àliocu ograni~i izbor branioca na dvojicu slu`beno dodeqenih advokata.19) Pored toga, ni dva advokata izme|u kojih je àlilac trebalo da izabere svog branioca20) ne mogu se porediti sa neutralnijim i daleko {irim spiskom branilaca predloènih od strane Me|unarodnog suda, me|u kojima je optuèni mogao slobodno da bira (ali je to odbio). 13. U predmetu Estrela protiv Urugvaja, oruàne snage su direktno u~estvovale u imenovawu dvojice advokata. Uprkos tome {to optuèni tvrdi suprotno,21) Tuìla{tvo, kao strana u postupku u predmetu protiv optuènog, nije imalo apsolutno nikakvu ulogu u imenovawu g. Van der Spula niti bilo kog drugog branioca u pripravnosti. 14. Posledwe, ali ne i najmawe va`no, Tuìla{tvo odbacuje kao potpuno neta~nu i duboko uvredqivu insinuaciju optuènog da g. Van der Spul koristi svoj poloàj samo kao zgodnu priliku za svoju li~nu korist.22)
168
IV. Zakqu~ak i traèno pravno sredstvo 15. Kao {to se moè videti iz gorenavedenog, Zahtev odbrane nije podnet u skladu s Uputstvom. Pored toga, Zahtev odbrane nema merituma. Tuìla{tvo traì da Pretresno ve}e odbije Zahtev odbrane. Broj re~i: 1.736 Dana 24. januara 2006. godine U Hagu, Holandija Napomene:
1) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa za poni{tavawe odluke o dodeli branioca u pripravnosti od 3. januara 2006. (zaveden u Sekretarijatu 16. januara 2006). 2) Uputstvo br. IT/184/Rev. 2. 3) Stavka (C)(1), Uputstvo. 4) Stavka (C)(2), Uputstvo. 5) Stavka (C)(3), Uputstvo. 6) Stavka (C)(4), Uputstvo. 7) Stavka (C)(5), Uputstvo. 8) Stavka (C)(5), Uputstvo. 9) Stavka (C)(7), Uputstvo. 10) Vidi, na primer, Tuìlac protiv Tihomira Bla{ki}a, predmet br. IT-95-14A, Odluka po prigovoru àlioca na ponovni dodatni podnesak optu`be od 8. decembra 2003, 16. decembar 2003; Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Nalog po podnesku br. 58 od 10. decembra 2004. (zaveden u Sekretarijatu 13. decembra 2004). 11) Vidi statusnu konferenciju od 3. jula 2003, T.87; statusnu konferenciju od 29. oktobra 2003, T. 119-122, 124; statusnu konferenciju od 14. juna 2004, T. 241. 12) Vidi, na primer, Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67PT, Zahtev optu`be za izdavawe naloga za imenovawe branioca radi pruàwa pomo}i Vojislavu [e{equ u vo|ewu odbrane od 28. februara 2003. (zaveden u Sekretarijatu 28. februara 2003); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odgovor na zahtev Tuìla{tva da mi se nametne branilac protiv moje voqe od 20. marta 2003. (zaveden u Sekretarijatu 1. aprila 2003); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odgovor Tuìla{tva na Podnesak broj 23 optuènog od 10. novembra 2003. (zaveden u Sekretarijatu 14. novembra 2003); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Zahtev optuènog da se preispita odluka o dodeli branioca u pripravnosti od 26. oktobra 2004. (zaveden u Sekretarijatu 9. novembra 2004); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odgovor Tuìla{tva na zahtev optuènog da se preispita odluka o dodeli branioca u pripravnosti od 23. novembra 2004. (zaveden u Sekretarijatu 30. novembra 2004); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Podnesak br. 57 od 25. novembra 2004. (zaveden u Sekretarijatu 8. decembra 2004); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Zahtev optuènog da se preispita odluka Pretresnog ve}a da se optuènom dodeli branilac u pripravnosti od 4. marta 2005. (zaveden u Sekretarijatu 22. marta 2005); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Zahtev optu169
(potpis na originalu) za Hildegard Uertz-Retzlaff, vi{eg zastupnika Tuìla{tva
13)
14) 15)
16)
17) 19) 20)
21) 170
ènog da Pretresno ve}e II ukine odluku o dodeli advokata u pripravnosti od 5. marta 2005. (zaveden u Sekretarijatu 6. aprila 2005); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Zahtev optuènog da Pretresno ve}e II ukine odluku o dodeli advokata u pripravnosti od 7. marta 2005. (zaveden u Sekretarijatu 6. aprila 2005); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odgovor Tuìla{tva na zahteve optuènog za ukidawe odluke Pretresnog ve}a o dodeli branioca u pripravnosti od 11. aprila 2005. (zaveden u Sekretarijatu 13. aprila 2005). Vidi, na primer, Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67PT, Odluka po zahtevu optu`be za izdavawe naloga o imenovawu branioca radi pruàwa pomo}i Vojislavu [e{equ pri vo|ewu odbrane, 9. maj 2003. (zavedena u Sekretarijatu 9. maja 2003); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odluka po zahtevu optuènog da se preispita odluka o dodeli branioca u pripravnosti, 1. mart 2005. (zavedena u Sekretarijatu 9. marta 2005); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odluka po zahtevu optuènog da se ukine odluka Pretresnog ve}a o dodeli branioca u pripravnosti (Podnesci broj 81, 82 i 84), 3. maj 2005. (zavedena u Sekretarijatu 4. maja 2005), posebno str. 2: Ve}e (se) ne}e ponovo baviti ovim pitawem. Vidi Zahtev odbrane, str. 8. Predmet Faretta v. California (Fareta protiv Kalifornije), 422 U.S. 806; 67 S. Ct. 216; 91 L. Ed. 172; 1946 U.S. LEXIS 1657, fusnota 46 citirana, na primer, u Odluci po zahtevu optu`be za izdavawe naloga o imenovawu branioca radi pruàwa pomo}i Vojislavu [e{equ pri vo|ewu odbrane, 9. maj 2003. (zavedenoj u Sekretarijatu 9. maja 2003), par. 15. Vidi Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Zahtev optu`be za izdavawe naloga za imenovawe branioca radi pruàwa pomo}i Vojislavu [e{equ u vo|ewu odbrane, 28. februar 2003. (zaveden u sekretarijatu 28. februara 2003), par. 9-13; Odluka po zahtevu optu`be za izdavawe naloga o imenovawu branioca radi pruàwa pomo}i Vojislavu [e{equ pri vo|ewu odbrane, 9. maj 2003. (zavedena u Sekretarijatu 9. maja 2003), par. 22-23, 26; Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odgovor Tuìla{tva na zahtev optuènog da se preispita odluka o dodeli branioca u pripravnosti, 23. novembar 2004. (zaveden u Sekretarijatu 30. novembra 2003), par. 6. Vidi i Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odgovor Tuìla{tva na Zahtev optuènog da Pretresno ve}e II izda nalog da su|ewe po~ne do 24. februara 2006. godine ili nalog da se ukida pritvor, odbacuje optu`nica i osloba|a prof. dr Vojislav [e{eq (Podnesak broj 116), 30. novembar 2005. (zaveden u Sekretarijatu 6. decembra 2005), par. 13. Vidi zahtev odbrane, str. 9. Vidi International Law reports (Me|unarodni pravni izve{taji), tom 78, str. 51, par. 8.6. Po mi{qewu àlioca, jedan od dva advokata bio je oficir oruànih snaga, a drugi civilno lice na slu`bi u oruànim snagama. Za tog drugog, kojeg je àlilac izabrao, re~eno je da se od po~etka pona{ao kao tuìlac i osporavao wegovu nevinost. Vidi International law Reports (Me|unarodni pravni izve{taji), tom 78, str. 45, par. 1.8. Vidi zahtev odbrane, str. 3.

T uìlac

OBAVE[TEWE TU@ILA[TVA O RAZJA[WEWU

1. Pretresno ve}e je odràlo statusnu konferenciju u ovom predmetu 24. januara 2006. Tokom te statusne konferencije, Tuìla{tvo je pogre{no navelo da Pretresno ve}e dosad nije donelo odluku u vezi sa Zahtevom Tuìla{tva za neobelodawivawe imena i drugih informacija koje otkrivaju identitet svedoka (u daqem tekstu: Zahtev), koji je 21. jula 2004. podnet kao poverqiv i delimi~no ex parte. Tim Zahtevom traèna je dozvola Pretresnog ve}a da se u nizu izjava svedoka, pre wihovog obelodawivawa optuènom na osnovu pravila 66(B), rediguju podaci koji otkrivaju identitet svedoka. Navod Tuìla{tva na statusnoj konferenciji odrànoj 24. januara 2006. neta~an je. Dana 31. maja 2005. Pretresno ve}e je donelo Odluku po Zahtevu Tuìla{tva za neobelodawivawe imena i drugih informacija koje otkrivaju identitet svedoka (u daqem tekstu: Odluka). Tom Odlukom odobrena je molba Tuìla{tva za redigovawe izjava svedoka navedenih u dodacima Zahtevu. Broj re~i: 256 Dana 25. januara 2006. godine U Hagu, Holandija (potpis na originalu) Hildegard Uertz-Retzlaff, vi{i zastupnik Tuìla{tva

@ALBENOM VE]U
Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 26. januar 2006. godine Podnesak broj 129. T uìlac
ZAHTEV PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA DA @ALBENO VE]E PREISPITA SVOJU ODLUKU PO INTERLOKUTORNOJ @ALBI PO PITAWU NADLE@NOSTI OD 31. AVGUSTA 2004. GODINE
171
Tuìla{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff, Ulrich Massemayer, Daniel Saxon Optuèni: Prof. dr Vojislav [e{eq Stru~ni tim koji pomaè u pripremi odbrane: Tomislav Nikoli} Vesna Zobenica Slavko Jerkovi} Mirko Blagojevi} Gordana Pop-Lazi} Amyad Migati Aleksandar Vu~i} Novak Savi} Dragan Todorovi} Filip Stojanovi} Zoran Krasi} Vesna Mari} Vjerica Radeta Petar Joji} Zlata Radovanovi} Brankica Terzi} Momir Markovi} Qiqana Mihajlovi} Jadranko Vukovi} Elena Boì}-Talijan Ogwen Mihajlovi} Marina Toman Marina Ragu{ Branko Nadoveza Nemawa [arovi} I. Uvod Optu`nica protiv prof. dr Vojislava [e{eqa je pregledana i potvr|ena 14. februara 2003. godine. Dana 24. februara 2003. godine prof. dr Vojislav [e{eq je dobrovoqno pristupio pred Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju (u daqem tekstu: MKSJ), a prilikom prvog pojavqivawa pred MKSJ, 26. februara 2003. godine, izjavio je da }e sam da se brani u postupku pred MKSJ. Tu odluku, da se sam brani uz stru~nu pomo} lica koja je li~no odredio da mu pomaù u pripremi odbrane prof. dr Vojislav [e{eq je ponovio, obrazloìo i vi{e puta javno istakao, odnosno uvek na statusnim konferencijama i u svim podnescima koje je uputio MKSJ. Dana 24. decembra 2003. godine prof. dr Vojislav [e{eq je podneo Prigovor na optu`nicu kojim je osporavao nadle`nost MKSJ i naveo formalne nedostatke optu`nice. Pretresno ve}e II (u daqem tesktu: Pretresno ve}e) je 26. maja 2004. godine donelo Odluku po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice. Tuìla{tvo je 18. juna 2004. godine izjavilo @albu na odluku po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice. Predsednik MKSJ je 14. jula 2004. godine doneo Nalog za imenovawe sudija u predmetu pred @albenim ve}em, a to @albeno ve}e je 29. jula 2004. godine donelo Odluku o vaqanosti àlbe na osporavawe nadle`nosti i forme optu`nice od strane Vojislava [e{eqa. Odlu~eno je da je àlba Tuìla{tva vaqana, a 31. avgusta 2004. godine @albeno ve}e je donelo Odluku po interlokutornoj àlbi po pitawu nadle`nosti. Odlukom (paragraf 15) je usvojena àlba Tuìla{tva i poni{tena odluka Pretresnog ve}a. Odluka @albenog ve}a od 31. avgusta 2004. godine sadrì niz nejasno}a, te proizlazi da se ne zna {ta je poni{teno. Tako se u posledwe tri re~enice paragrafa 3. odluke @albenog ve}a od 31. avgusta 2004. godine citiraju dve posledwe re~enice iz paragrafa 40. odluke Pretresnog ve}a od
172
26. maja 2004. godine, a sude}i po fusnoti 4) odluke @albenog ve}a od 31. avgusta 2004. godine kao osporavana odluka navodi se Odluka po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice od 3. juna 2004. godine. Dakle, @albeno ve}e je poni{tilo odluku Pretresnog ve}a od 3. juna 2004. godine, a takva odluka jednostavno ne postoji. To zna~i da odluka Pretresnog ve}a od 26. maja 2004. godine i daqe egzistira. II. Pravo preispitivawa odluka Shodno pravnim stavovima koje je @albeno ve}e zauzelo u nekoliko slu~ajeva zahtev stranke u postupku za preispitivawe ranijih odluka je mogu} i dozvoqen, iako Statut MKSJ u tom smislu nema izri~itu odredbu. Taj stav glasi: @albeno ve}e ima izvorno ovla{}ewe da ponovno razmotri svaku odluku, ukqu~uju}i i presudu, ako je to potrebno kako bi se spre~ila nepravda. @albeno ve}e je u ranijim odlukama ve} zakqu~ilo da svako ve}e moè ponovno razmotriti svoju odluku, i to ne samo u slu~ajevima kad su se okolnosti promenile, ve} i ako je uvereno da je wegova prethodna odluka pogre{na i da je wome naneta {teta. îwenica je da je Me|unarodni sud osnovan da bi sprovodio pravdu; ako, dakle, zakqu~i da je wegovim postupcima uzrokovana takva nepravda koja se ne moè ispraviti u redovnom àlbenom postupku ili postupku revizije, on mora posedovati ovla{}ewe preispitivawa, koliko god ono nu`no bilo ograni~eno. Ovaj stav je iznet u presudi po àlbi na kaznu @albenog ve}a od 8. aprila 2003. godine u predmetu Tuìlac protiv Zdravka Muci}a, Hazima Deli}a i Esada Lanye. Dakle, prof. dr Vojislav [e{eq ima pravo da traì od @albenog ve}a da ono ponovo preispita svoju prethodnu odluku, odnosno svoju odluku od 31. avgusta 2004. godine. Takav zahtev je dozvoqen i proizlazi iz prava na àlbu kojim se spre~ava sprovo|ewe nepravde. Po{to su àlba i revizija Statutom MKSJ ograni~enog dometa, obaveza sprovo|ewa pravde nalaè pravo preispitivawa, bez obzira {to to nije konkretizovano nekom odredbom Statuta, a ovo pravo preispitivawa naro~ito dolazi do izraàja kada su u pitawu pravna pitawa postupka, pre po~etka pretresa. III. Posledice gre{aka i nu`nost preispitivawa odluke Vaqa imati u vidu da je odluka @albenog ve}a od 31. avgusta 2004. godine doneta povodom àlbe Tuìla{tva i da je tom odlukom poni{tena odluka Pretresnog ve}a od 3. juna 2004. godine, a da takva odluka sa tim datumom ne postoji. Dakle, radi se o o~iglednoj gre{ci, jer odluka Pretresnog ve}a od 26. maja 2004. godine i daqe postoji i proizvodi dejstvo dispozitiv, paragraf 62 (1) Tuìla{tvu se nalaè da ukloni nejasno}e iz paragrafa 12. optu`nice, te da pojasni navode i optu`be ili delove optu`bi koji su na wima zasnovani, u vezi s Vojvodinom u Srbiji i pitawem oruànog sukoba. Ukoliko se Tuìla{tvo opredeli za navod da je u Vojvodini u Srbiji postojao oruàni sukob, ono }e morati da navede i pokaè postoje}i ili novi materijal u prilog tom navodu. Pravni stav Pretresnog ve}a preciznije je iznet u paragrafu 40. odluke od 26. maja 2004. godine: Na Tuìla{tvu je da se opredeli da li }e u op173
tu`nici zadràti optu`be protiv optuènog (prof. dr Vojislava [e{eqa) vezane za Vojvodinu u Srbiji. Ukoliko odlu~i da povu~e navod o postojawu oruànog sukoba u Vojvodini, sve optu`be vezane za Vojvodinu mora}e da se izbri{u iz optu`nice. Ukoliko Tuìla{tvo bude insistiralo na tim optu`bama, mora}e u optu`nici da navede da je u vreme po~iwewa navedenih zlo~ina postojao oruàni sukob. Ova o~igledna gre{ka @albenog ve}a nastala poni{tavawem nepostoje}e odluke Pretresnog ve}a od 3. juna 2004. godine omogu}ila je Tuìla{tvu da 22. oktobra 2004. godine izmewenom optu`nicom navodno otkloni nejasno}e, na {ta ga je obavezalo Pretresno ve}e u odluci od 26. maja 2004. godine dispozitiv, paragraf 62(2) Tuìla{tvu se nalaè da ukloni nejasno}e iz paragrafa 11 optu`nice po pitawu zna~ewa pojma po~initi. Me|utim, nejasno}a u pogledu navoda iz optu`nice da li je u Vojvodini u Srbiji postojao oruàni sukob koja je morala da se otkloni po odluci Pretresnog ve}a od 26. maja 2004. godine dispozitiv, paragraf 62(1) ostala je i u izmewenoj optu`nici. Ovu o~iglednu gre{ku @albeno ve}e moè tretirati i kao {tamparsku gre{ku u fusnoti 4) svoje odluke od 31. avgusta 2004. godine. Dodu{e, moè i da se ignori{e kao nebitna, ili da se novom odlukom @albenog ve}a izvr{i odgovaraju}a ispravka. Me|utim, i daqe ostaje otvoreno pravno pitawe ispuwenosti uslova za nadle`nost MKSJ u smislu ~lana 5 Statuta, a u pogledu optu`bi protiv prof. dr Vojislava [e{eqa u delu koje se odnose na Vojvodinu u Srbiji. Profesor dr Vojislav [e{eq smatra da je neophodno da @albeno ve}e preispita svoju odluku od 31. avgusta 2004. godine da bi se na vreme spre~ila nepravda, jer je navedena odluka pogre{na i wome je naneta {teta. Interes sprovo|ewa pravde, pravi~nost sudskog postupka i ekspeditivnost postupka nalaù preispitivawe odluke @albenog ve}a od 31. avgusta 2004. godine makar u onom delu koji je o~igledno jasan svakom razumnom posmatra~u, da je za optu`be u smislu ~lana 5 Statuta potrebno da je u Vojvodini bio oruàni sukob u relevantno vreme obuhva}eno optu`nicom. Po{to to ne sadrì navedena odluka @albenog ve}a, ona svakog razumnog posmatra~a zbuwuje: nije jasno za{to se omogu}ava nepravda, kada o~igledno pogre{no zakqu~uje o dometu ~lana 5 Statuta u odluci od 31. avgusta 2004. godine. Osim toga, opstajawe optu`bi za doga|aje u Vojvodini po osnovu ~lana 5. Statuta uz pre{iroko zami{qen uslov po~iwen u oruànom sukobu, zahvaquju}i odluci @albenog ve}a od 31. avgusta 2004. godine, zbuwuje svakog razumnog posmatra~a kome je jasno da na teritoriji Vojvodine u Srbiji u relevantnom periodu, kako je naveden u optu`nici, nije bilo neposrednog oruànog sukoba, niti neprijateqstva koje bi moglo da se tretira sukobom u smislu relevantnih me|unarodnih konvencija. Optuèwe mimo postavqenih uslova iz ~lana 5 Statuta neminovno zahteva i tro{ewe resursa MKSJ i naro~ito resursa prof. dr Vojislava [e{eqa ~iji su resursi krajwe ograni~eni. On se sam brani, nalazi se u pritvoru skoro tri godine, bez mogu}nosti kvalitetne komunikacije i prijema u posetu ~lanova Stru~nog tima koji mu pomaù u pripremi odbrane, a radi dogovora o na~inu rada i prikupqawa dokaza.
174
Ta odluka @albenog ve}a omogu}ava Tuìla{tvu da nezavisno od uslova iz ~lana 5 Statuta insistira na optu`bama za Vojvodinu bez bilo kakve odgovornosti Tuìla{tva za posledice koje mogu nastupiti u pretresnoj fazi postupka i eventualnoj presudi. Za to vreme prof. dr Vojislav [e{eq mora da usmerava svoje resurse i na pitawe Vojvodine, mada je o~igledno svakom razumnom prosuditequ i posmatra~u i jasno da u Vojvodini u Srbiji nije bilo oruànih sukoba, pa samim tim i ne postoji nadle`nost MKSJ, po ~lanu 5 Statuta. To je nepravda koju navodno brigom i sprovo|ewem pravde omogu}ava odluka @albenog ve}a od 31. avgusta 2004. godine. Interes pravde, a on se ogleda ne samo na presude, ve} i na sve odluke MKSJ u pretpretresnoj fazi postupka kojima se re{avaju pitawa vo|ewa postupka i pravna pitawa koja uti~u na tok postupka, zahteva preispitivawe odluke @albenog ve}a kako bi se blagovremeno otklonile nepravilnosti i pogre{na zakqu~ivawa koja i sada obavezuju i usmeravaju put pretresnog postupka do merituma. IV. Razlozi pogre{ne odluke i pogre{nog zakqu~ivawa Razlozi koji su omogu}ili dono{ewe pogre{ne odluke @albenog ve}a su: a) Tuìla{tvo je u svojoj àlbi od 18. juna 2004. godine uspelo da @albeno ve}e dovede u zabludu pozivom na ranije stavove pretresnih ve}a i @albenog ve}a tako {to je citiralo izvode iz odluka povodom pojedinih predmeta pred MKSJ (Kunarac, Tadi}, Staki}), a da pri tom nije jasno navelo koji se stavovi odnose na uslove iz ~lana 3, a koji na uslove iz ~lana 5 Statuta. Sistem je prepoznatqiv i zasniva se na logici: ako je za ~lan 3 Statuta dovoqno, onda moè i za ~lan 5 Statuta. Tako u paragrafu 34 àlbe Tuìla{tvo navodi primer Kunarac: @albeno ve}e je istaklo da Tuìla{tvo nije du`no: ... da postojawe oruànog sukoba dokazuje za svaki kvadratni centimetar tog podru~ja. Postojawe oruànog sukoba nije ograni~eno samo na delove teritorije na kojima se konkretno odvijaju borbe, ve} postoji na ~itavoj teritoriji pod kontrolom zara}enih strana. Koja je to zara}ena strana imala kontrolu nad Vojvodinom? Ako se zna da se predmeti Kunarac, Tadi} i Staki} odnose na teritoriju biv{e Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine, onda tokom oruànog sukoba zlo~ini protiv ~ove~nosti, usmereni prema civilnom stanovni{tvu, pod uslovom da su ispuweni i drugi uslovi, zadovoqavaju uslov po~iwen u oruànom sukobu. Ovi primeri, pa i kada bi se odnosili samo na ~lan 5 Statuta, a ne u toj zbrci i na ~lan 3, ne bi mogli da budu adekvatni za doga|aje u Vojvodini i Srbiji, gde nije bilo oruànih sukoba u relevantnom periodu koji je obuhva}en optu`nicom protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Nije sasvim svejedno da li je delo u~iweno na teritoriji Bosne i Hercegovine, pa bez obzira na rastojawe od mesta gde se neposredno izvode oruàni sukobi, ili navodno na teritoriji Vojvodine u Srbiji, gde nije bilo oruànih sukoba. Moraju svi kriterijumi da se uzmu u razmatrawe, a ne samo jedan na kome insistira Tuìla{tvo bitno je da se desilo tamo negde na nekoj teritoriji koja je obuhva}ena pojmom teritorija biv{e Jugoslavije od 1991. godine. b) Do autenti~ne voqe donosioca Statuta MKSJ u pogledu ~lana 5 Statuta Tuìla{tvo u svojoj àlbi od 18. juna 2004. godine tvrdi da je do{lo
175
{irokim tuma~ewem uslova, pa ~ak i besomu~nim citirawem gotovo istih izjava pojedinih ~lanova Saveta bezbednosti iz kojih se nikako ne moè do}i do zakqu~ka koji je Tuìla{tvo nametnulo. To tuma~ewe je preterano {iroko pa se s pravom isti~e da ono omogu}ava sprovo|ewe nepravde, jer uslov oruàni sukob svodi na svaki doga|aj, koji ~ak i ne mora da bude napad, ali je bitno da je obuhva}en definicijom teritorija biv{e Jugoslavije i da je izvr{en od 1991. godine. v) Gotovo identi~na situacija je i sa ostalim pozivima u àlbi Tuìla{tva na stavove dva autora, izve{taj generalnog sekretara UN i odredbu ~lana 7 Rimskog statuta. g) Vrhunac predstavqa àlbom Tuìla{tva, od 18. juna 2004. godine, traèno pravno sredstvo: (1) da @albeno ve}e objasni koje je ta~no tuma~ewe uslova iz formulacije po~iweni u oruànom sukobu iz ~lana 5 Statuta; (2) da @albeno ve}e usvoji ovu àlbu i donese odluku da je Pretresno ve}e pogre{ilo zakqu~iv{i da se ~lan 5 moè primeniti na zlo~ine navodno po~iwene u Vojvodini samo ako je, u relevantnom periodu, u Vojvodini postojao oruàni sukob (u smislu stvarnih neprijateqstava). Na ovaj na~in Tuìla{tvo je usmerilo @albeno ve}e da uslov po~iweni u oruànom sukobu defini{e i traì suprotno ustaqenoj definiciji oruànog sukoba. Tako se desilo da je odluka @albenog ve}a od 31. avgusta 2004. godine pogre{na, jer ne priznaje ustaqenu definiciju oruànog sukoba u pogledu svih uslova (teritorija, strane u sukobu, vreme, i dr.). Svakako nisu za potcewivawe ni drugi razlozi, koji su o~igledno prisutni i koji prosto primoravaju Tuìla{tvo da u tuma~ewima odredbi Statuta prevazilazi sve dosad poznate i mogu}e na~ine pre{irokog tuma~ewa jedne norme. Op{tepoznati razlozi su: progon prof. dr Vojislava [e{eqa pred MKSJ je pre svega i iskqu~ivo motivisan politi~kim razlozima, jer je kao politi~ar u Srbiji smetao miqenicima Zapada; interes Tuìla{tva je da prof. dr Vojislav [e{eq {to duè bude u pritvoru i da su|ewe {to kasnije po~ne; u tom smislu Tuìla{tvo je obe}alo po~etak su|ewa krajem 2004. godine, a do danas nije po~elo; Tuìla{tvo namerno pro{iruje optu`nicu nebuloznim optu`bama i novim lokalitetima kako bi prikrilo svoju nesposobnost za po~etak su|ewa; sli~no je i sa zahtevom za spajawe su|ewa prof. dr Vojislavu [e{equ sa drugim licima; u tom smislu je prof. dr Vojislavu [e{equ i pored wegovog izri~itog protivqewa nametnut branilac u pripravnosti sa kojim je u otvorenom sukobu interesa; prof. dr Vojislavu [e{equ se oteàvaju, pa i gotovo ne priznaju uslovi za pripremu odbrane (zabrana komunikacije i primawe poseta, slu`beno se prislu{kuju telefonski razgovori); ne dozvoqava se pu{tawe na slobodu do po~etka su|ewa; materijali se dostavqaju na stranom jeziku i u elektronskoj formi, mada on izri~ito zahteva na srpskom jeziku i u pisanoj formi; jedini je optuèn zbog navodno govora mr`we; jedini je optuèn za doga|aje u Vojvodini i uop{te u Srbiji, gde nije bilo oruànih sukoba u relevantnom periodu koji je obuhva}en optu`nicom. Dakle, jasno je svakom razumnom prosuditequ da su odlukom @albenog ve}a od 31. avgusta 2004. godine u optu`nici protiv prof. dr Vojislava [e176
{eqa ostale optu`be koje se odnose na teritoriju Vojvodine u Srbiji, ~ime je Tuìla{tvo osnaèno u sprovo|ewu nepravde. Takvom odlukom @albenog ve}a Tuìla{tvo i bez nekih napora i tro{ewa sopstvenih resursa je uzrok tro{ewa krajwe ograni~enih i skromnih resursa prof. dr Vojislava [e{eqa. Sigurno se pred MKSJ sprovodi i omogu}ava nepravda ako formalnopravno ravnopravne stranke u postupku nemaju ni pribli`no jednake mogu}nosti za u~e{}e u postupku. Osim toga, sve optu`be moraju da budu konkretne, a kao minimum mora da se u~ini verovatnim sve ono {to predstavqa uslov krivi~ne odgovornosti. Tu svoju obavezu Tuìla{tvo shvata krajwe proizvoqno i leèrno se odnosi prema svojim obavezama, jer su{tinski ne podleè nikakvoj odgovornosti zbog namerno pogre{nog progona. Pri odre|ivawu {ta bi moglo da predstavqa po~iweni u oruànom sukobu u smislu ~lana 5 Statuta mora se imati u vidu kako je, za{to je i na osnovu kog pravnog osnova osnovan MKSJ i donet Statut. U pitawu je Poglavqe VII Poveqe Ujediwenih nacija; sredstvo i mera prisile da se zaustave oruàni sukobi i uspostavi mir. MKSJ je osnovan kao ad hok supsidijarni organ u smislu ~lana 29 Poveqe (a ne onog drugog ~lana Poveqe na koji se pozivalo Pretresno ve}e), ali sudskog karaktera, sa osnovnim ciqem da se zaustave oruàni sukobi, odnosno prekinu, uspostavi i odrì mir. Kad se traì uspostavqawe mira i odràvawe mira onda se to ~ini prema teritoriji gde su oruàni sukobi i nemiri, a ne prema teritoriji gde nema oruànih sukoba. Naravno, svako nasiqe nije povreda me|unarodnog humanitarnog prava. Na to ne treba tro{iti re~i. Dakle, sve se vrti oko oruànog sukoba, odnosno oruànih sukoba (pet oruànih sukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine) koje je prof. dr Vojislav [e{eq naveo u svojoj replici, zavedenoj kao podnesak br. 38. od 1. jula 2004. godine. U pitawu su samo oruàni sukobi, a ne tzv. napadi, ili nasiqe koje ne dovodi u pitawe mir, pa ~ak ni na delu teritorije. Uslov teritorija u okviru pojma i definicije oruànog sukoba, a samim tim i izvedenog pojma koji se tuma~i kao po~iweni u oruànom sukobu ima ograni~eno dejstvo i ne moè se pre{iroko tuma~iti, a nikako kao tamo negde neki deo teritorije biv{e Jugoslavije. Zbog pogre{ne odluke @abenog ve}a od 31. avgusta 2004. godine iluzorno je tro{iti re~i i upore|ivati doga|aje sa tzv. izolovanim i sporadi~nim slu~ajevima, a pogotovo ne u pogledu stvarne nadle`nosti MKSJ koja je na neki na~in obja{wena pravilom 11 bis Pravilnika. Uostalom, MKSJ i nije nadleàn za sve zlo~ine iz Statuta. Pravilno i jedino mogu}e tuma~ewe ~lana 5 Statuta ne dozvoqava improvizacije koje je Tuìla{tvo nametnulo, a @albeno ve}e prihvatilo i pogre{no odlu~ilo 31. avgusta 2004. godine. Stav da po~iweno u oruànom sukobu moè da zna~i: da je do wih do{lo u vreme trajawa neprijateqstava na teritoriji biv{e Jugoslavije, ili da su ti zlo~ini po~iweni negde na teritoriji neke strane u sukobu u biv{oj Jugoslaviji u vreme dok je taj sukob bio u toku, toliko je proizvoqan da ne samo da negira definiciju oruànog sukoba, nego i razloge i ciq zbog kojih je i donet takav Statut MKSJ. Da se radi o posebnom ciqu svedo~i i ~iwenica da se zna~ajno razlikuju ~lan 5 Statuta i ~lan 7 Rimskog sta177
tuta, mada je tema ista zlo~ini protiv ~ove~nosti. Dakle, Savet bezbednosti je imao poseban interes i ciq i zato je u odnosu na Rimski statut poo{trio uslove za postojawe zlo~ina protiv ~ove~nosti. Morao je to da uradi imaju}i u vidu Poglavqe VII Poveqe Ujediwenih nacija i nameru da pretwom osnivawa i samim osnivawem MKSJ uti~e na aktere i obezbedi prekid oruànih sukoba. Primat je bio prekid oruànih sukoba i mir, nad krivi~nim progonom. Ako prof. dr Vojislav [e{eq mora da sledi odluku @albenog ve}a, onda bi morao radi odbrane da obezbe|uje dokaze o tome kako je u Hrvatskoj, dok je Stjepan Mesi} bio predsednik Vlade, iz mesta u Hrvatskoj koja nisu neposredno zahva}ena oruànim sukobom u toku 1991. i 1992. godine proterano oko 150.000 Srba, ili oko 500.000 Srba za samo nekoliko dana u 1995. godini. Podsetimo se da pred MKSJ nije pokrenut nijedan postupak povodom tih doga|aja, recimo, u Zagrebu, Rijeci i drugim mestima u Hrvatskoj gde nije bilo oruànih sukoba, a stradalo je civilno stanovni{tvo srpske nacionalnosti. Osim toga, na teritoriji Hrvatske su se i izvodili oruàni sukobi, ali u relevantnom periodu obuhva}enom optu`nicom protiv prof. dr Vojislava [e{eqa za doga|aje u Vojvodini, nije nijedan na teritoriji Srbije. Svima je jasno da se neprijateqstva nisu izvodila na celoj teritoriji biv{e Jugoslavije, ve} odvojeno i svako zbog razli~itih razloga. Identi~na situacija je i sa pogre{nim stavom u pogledu definisawa uslova po~iweni u oruànom sukobu u kontekstu rasprostrawenog ili sistematskog napada na civilno stanovni{tvo. Ako bi se kojim slu~ajem ovaj standard primenio, svaki razumni presuditeq bi bio u stra{noj dilemi da li mu je u redu mentalno stawe. Op{tepoznata ~iwenica je da jedino Srbi, ni posle 10 godina, ne mogu da se vrate na ku}na ogwi{ta u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, jer su spaqena, poru{ena ili ne postoje. Vaqda je sada to jasno, s obzirom na vreme proteklo od doga|aja, ni statisti~ki ne moè da se prona|e jedan gra|anin da je proteran iz Srbije, a milion Srba ~iji su domovi bili na teritorijama biv{ih republika Hrvatske i Bosne i Hercegovine i Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija ne smeju ni da pomisle na povratak. Dakle, nema te pravne bravure koja iole normalnog ~oveka i razumnog posmatra~a moè da ubedi da je u~iwen ijedan zlo~in protiv ~ove~nosti na teritoriji Vojvodine u relevantnom periodu obuhva}enom optu`nicom. Za ovaj zahtev bilo je potrebno da se samo delimi~no potenciraju odre|ene ~iwenice, ali samo u nameri da se otvore i razjasne pravna pitawa. Dakle, bez namere da se ulazi u ~iweni~ni kontekst pitawa koje se ovim zahtevom aktuelizuje mora se imati u vidu stav Pretresnog ve}a iz odluke od 26. maja 2004. godine iznet u paragrafu 41, a koji se ti~e pravila i uslova za optuèwe: Pitawe postojawa stawa oruànog sukoba na bilo kojoj od teritorija navedenih u optu`nici ili u Vojvodini u Srbiji (ako taj navod ostane) jeste pitawe dokazivawa. Pitawe da li je civilno stanovni{tvo, pod pretpostavkom da je oruàni sukob postojao, bilo `rtva oruànog sukoba jeste pitawe dokazivawa. Pitawe da li su napadi na civilno stanovni{tvo bili sistematske ili kolektivne prirode tako|e je pitawe dokazi178
vawa. Isto tako, pitawe neksusa izme|u takvih napada i oruànog sukoba jeste pitawe dokazivawa. Dakle, sve navedeno je predmet dokazivawa u pretresnoj fazi, ali uslov da bi se do{lo do dokazivawa je oruàni sukob i to ne neki na jednom kvadratnom centimetru, na nekom delu teritorije biv{e Jugoslavije, ve} ba{ onaj koji ispuwava sve uslove iz definicije oruànog sukoba na teritoriji na kojoj se izvodi oruàni sukob, ili koja je obuhva}ena oruànim sukobom gde je izvr{en zlo~in, da bi se ispunio uslov iz ~lana 5 Statuta. Odluka @albenog ve}a od 31. avgusta 2004. godine, ~ije se preispitivawe zahteva u paragrafu 14, sadrì slede}i stav: Ima situacija kada se u jednoj dràvi odvija oruàni sukob, pa civili koji pripadaju jednoj od zara}enih strana, a ìve u drugoj dràvi, postaju `rtve rasprostrawenog i sistematskog napada koji je rezultat tog oruànog sukoba. Ovaj primer je @albeno ve}e verovatno nespretno uzelo kao izgovor prihvatawa àlbe Tuìla{tva. Pogre{no zakqu~ivawe se temeqi i na ~iwenici da ~ak ni Tuìla{tvo nije tvrdilo da je u Vojvodini u Srbiji bilo rasprostrawenog i sistematskog napada na civilno stanovni{tvo u periodu koji se optu`nicom stavqa na teret prof. dr Vojislavu [e{equ (od maja do avgusta 1992. godine). Tako ne{to ne sadrè ni paragrafi 12, 31 i 33 optu`nice protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. @albeno ve}e u paragrafu 14. svoje odluke od 31. avgusta 2004. godine navodi: ^lan 5 Statuta iziskuje od Tuìla{tva da pokaè samo da je oruàni sukob u dovoqnoj meri povezan sa zlo~inom iz ~lana 5 za koji se optuèni tereti. Iako u dosada{woj praksi MKSJ nije bilo potrebe da Tuìla{tvo pokaè materijalni neksus izme|u dela optuènog i oruànog sukoba, Tuìla{tvo mora da pokaè vezu izme|u samog zlo~ina iz ~lana 5 i oruànog sukoba. Shodno ciqu Stratuta MKSJ, uslov nadle`nosti da zlo~ini iz ~lana 5 budu po~iweni u oruànom sukobu iziskuje od Tuìla{tva da pokaè da je tokom oruànih sukoba u Hrvatskoj i/ili Bosni i Hercegovini vr{en rasprostrawen ili sistematski napad na civilno stanovni{tvo. Pitawe da li Tuìla{tvo u ovom predmetu moè da utvrdi takvu vezu u vezi sa zlo~inima protiv ~ove~nosti ~iwenim u Vojvodini treba re{avati na su|ewu. Ovo je tako|e pogre{an stav @albenog ve}a, iz koga je proistekla pogre{na odluka o pravnom pitawu nadle`nosti u skladu sa ~lanom 5 Statuta. Pogre{no se {iri opseg primene ~lana 5 Statuta i uslov po~iweni u oruànom sukobu svodi eventualno na rasprostraweni ili sistematski napad na civilno stanovni{tvo, pa se ~ak i izostavqa da je zlo~in deo tog napada. Za napad se ~ak i ne zahteva da je u okviru sukoba, a Statut MKSJ je donet da bi se zaustavio oruàni sukob i uspostavio mir. Uspostavqawe mira je mogu}e ako se prekine stawe koje mu je prethodilo, a to je stawe sukoba, i to oruànog sukoba. Savet bezbednosti kada je donosio Statut MKSJ, prevashodno je imao u vidu obavezu pruàwa za{tite u smislu @enevskih i Ha{kih konvencija, koje se iskqu~ivo odnose na stawe oruànog sukoba. Dakle, definisawe strana u sukobu kao prepoznatqivih grupa (a ne preko pojedinaca), odre|ivawe vremena trajawa oruànog sukoba, mesta, pa ~ak moè i {ire teritorije na kojoj je izvr{en zlo~in iz ~la179
na 5 Statuta, ali da se ne dovede u kontradikciju sa prethodno nabrojanim uslovima koji defini{u gde se i izme|u koga odvija oruàni sukob, ko su strane, a ko `rtve i na kojoj teritoriji `rtve mogu da postoje, pokazuje da je @albeno ve}e pogre{no odlu~ilo kada je 31. avgusta 2004. godine, bez izri~itog zahteva da Tuìla{tvo navede da je na teritoriji Vojvodine bilo oruànih sukoba, prakti~no stvorilo uslove za pogre{nu primenu ~lana 5 Statuta. Za ispuwavawe uslova iz ~lana 5 Statuta u pogledu optu`nice protiv prof. dr Vojislava [e{eqa neophodno je da se uslov po~iweni u oruànom sukobu tuma~i da Tuìla{tvo tvrdi i za to priprema dokaze, da je na teritoriji Vojvodine u Srbiji u periodu od maja do avgusta 1992. godine bio oruàni sukob, me|unarodni ili unutra{wi, sa jasno odre|enim stranama u sukobu, navo|ewem ko je komandovao stranama u sukobu, da je bio na delu kao sastavni deo rasprostrawen ili sistematski napad na civilno stanovni{tvo na toj teritoriji u Vojvodini u Srbiji, bez obzira da li se zlo~in protiv ~ove~nosti pojavquje kao ciq ili posledica oruànog sukoba koji traje. V. Traèno pravno sredstvo Prof. dr Vojislav [e{eq traì da @albeno ve}e odlu~i da preispita svoju odluku od 31. avgusta 2004. godine i da tu Odluku po interlokutornoj àlbi po pitawu nadle`nosti poni{ti, odbije àlbu Tuìla{tva od 18. juna 2004. godine i potvrdi odluku Pretresnog ve}a od 26. maja 2004. godine. Prof. dr Vojislav [e{eq (Uradio ~lan Stru~nog tima Zoran Krasi})

PRETRESNOM VE]U II
Sudije: sudija Carmel Agius, predsedavaju}i, sudija Jean-Claude Antonetti, sudija Kevin Parker Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 26. januar 2006. godine Podnesak broj 130. T uìlac

Tuìla{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff, Ulrich Mussemayer, Daniel Saxon Optuèni: Prof. dr Vojislav [e{eq
180
Stru~ni tim koji pomaè u pripremi odbrane: Tomislav Nikoli} Vesna Zobenica Slavko Jerkovi} Mirko Blagojevi} Gordana Pop-Lazi} Amyad Migati Aleksandar Vu~i} Novak Savi} Dragan Todorovi} Filip Stojanovi} Zoran Krasi} Vesna Mari} Vjerica Radeta Petar Joji} Zlata Radovanovi} Brankica Terzi} Momir Markovi} Qiqana Mihajlovi} Jadranko Vukovi} Elena Boì}-Talijan Ogwen Mihajlovi} Marina Toman Marina Ragu{ Branko Nadoveza Nemawa [arovi} I. Uvod Od 24. februara 2003. godine prof. dr Vojislav [e{eq se nalazi u pritvoru MKSJ i ~eka po~etak su|ewa. Wegova neopoziva odluka je, od prvog dana, da se sam brani. Pretresno ve}e II je na zahtev Tuìla{tva (suprotna strana koja progawa prof. dr Vojislava [e{eqa), koje nema prava niti du`nosti da se stara o interesima optuènog kako }e da se brani, na osnovu pravila 54 Pravilnika o postupku i dokazima 9. maja 2003. godine donelo odluku da se optuènom u ovom predmetu dodeli branilac u pripravnosti, kako je definisano u paragrafu 30 te odluke, odredilo da branilac u pripravnosti mora te~no govoriti i B/H/S i jedan od zvani~nih jezika Me|unarodnog suda, i naloìlo Sekretarijatu da sa spiska branilaca koji vodi sekretar na osnovu pravila 45(B) dodeli jednog branioca u pripravnosti... Protiv te odluke prof. dr Vojislav [e{eq podneo je nekoliko podnesaka. Dana 1. marta 2005. godine sudija Klod Antoneti izdvojio je svoje mi{qewe povodom postojawa branioca u pripravnosti koji je nametnut protivno voqi prof. dr Vojislava [e{eqa. Pretresno ve}e II nije uspelo da prona|e pravni osnov za svoju odluku od 9. maja 2003. godine. Odluka se zasniva na pogre{nom zakqu~ivawu da ono {to nije izri~ito zabraweno ~lanom 21 Statuta MKSJ zna~i da je dopu{teno, s pozivom na odgovaraju}i ~lan Statuta MKSR i Pravilnika o postupku i dokazima MKSR o dodeli branioca u interesu pravde. Tako je, po shvatawu Pretresnog ve}a II, na zahtev suprotne strane optuènog, Tuìla{tva, branilac u pripravnosti postao interes pravde, a svakom razumnom posmatra~u je jasno da sa elementarnih pozicija prof. dr Vojislava [e{eqa to predstavqa dokaz sprovo|ewa nepravde od strane Tuìla{tva, sekretara i Pretresnog ve}a. Kako prof. dr Vojislav [e{eq ne pristaje na postojawe branioca u pripravnosti, stvarni interesi pravde nalaù da Pretresno ve}e II, u skladu sa praksom preispitivawa svojih odluka, kao prava na àlbu, preispita svoju odluku o dodeli branioca u pripravnosti od 9. maja 2003. godine.
181
II. Razlozi Interes pravde je ugroèn ~iwenicom da za odluku od 9. maja 2003. godine ne moè da se prona|e pravni osnov, ne samo u aktima MKSJ (Statut, Pravilnik), nego i u praksi oba pravna sistema. Za ovaj podnesak je va`no da se wime dokazuje postojawe sukoba interesa izme|u prof. dr Vojislava [e{eqa i nametnutog branioca u pripravnosti Van der Spula, ~ime se sprovodi nepravda. Dokazi za to su da prof. dr Vojislav [e{eq od 9. maja 2003. godine do danas nije ni stupio u kontakt sa tom osobom i da za wu ne èli da ~uje. Da bi se izborio za svoje pravo da se sam brani bez bilo kakvog branioca u pripravnosti, prof. dr Vojislav [e{eq je na ra~un Van der Spula u podnescima i svojim kwigama izneo najgore mogu}e tvrdwe negiraju}i qudsko dostojanstvo Van der Spula. Posle tolike koli~ine uvreda i izjava, a naro~ito posle nekoliko postupaka koje je prof. dr Vojislav [e{eq pokrenuo protiv Van der Spula, pred Advokatskom komorom Holandije (koji su jo{ u toku), svima je jasno da izme|u Van der Spula i prof. dr Vojislava [e{eqa postoji o~igledni sukob interesa, te je nemogu}e ne samo da se ispune uslovi iz paragrafa 30 odluke od 9. maja 2003. godine, nego i da se ostvari bilo kakav kontakt ili saradwa, a koli~ina uvreda i napada garantuje da }e Van der Spul i samo svojim prisustvom u ovom predmetu da napakosti prof. dr Vojislavu [e{equ. Dokazi za to su: A) U kwizi prof. dr Vojislava [e{eqa pod naslovom Ha{ko bajramsko prase, u izdawu Srpske radikalne stranke, Beograd, 2005. godine, objavqeni su svi wegovi podnesci koje je podneo MKSJ sa zahtevom da se iz predmeta koji se vodi protiv prof. dr Vojislava [e{eqa ukloni svaki branilac u pripravnosti, a naro~ito Van der Spul. U tom smislu treba imati u vidu slede}e tekstove, koji se citiraju: 1. U okviru podneska pod br. 80. 1.1. Na stranama 87 i 88 slede}i tekst: Osnovni uslovi koje je kandidat morao da ispuwava bili su: Morao je da bude najgora mizerija u qudskom obliku i qudsko govno; Morao je da bude veliko |ubre, alavo na pare i spremno da za novac qubi guzicu svima u Tribunalu, po~ev od retardirane lopuè, sekretara suda Hansa Holcijusa, preko intelektualne, moralne i profesionalne nakaze, krvoèdne Karle del Ponte, zakqu~no sa onom {pijun~inom Teodorom Meronom; Morao je da bude spreman da, ako bi to ovi kriminalci iz Sekretarijata i Tuìla{tva traìli, proda i ro|enu majku; Morao je da se zadovoqi mrvicama, po{to bi se namirila celokupna razbojni~ko-lopovska druìna predvo|ena kriminalcem najve}eg kalibra, ina~e sekretarom suda, Hansom Holcijusom. 1.2. Na strani 88 slede}i tekst: A da ove lopuè nisu spremne da tako lako ispuste iz ~equsti novac koji su Ujediwene nacije izdvojile za odbranu optuènih i da dozvole da bude i utro{en u tu svrhu, dokaz je ponovna odluka da mi dodatno zagor~ate ì182
vot tako {to ste mi odredili tzv. advokata u pripravnosti u liku one spodobe ili qudske karikature u liku qigavca i kvazi-advokat~i}a Tjarda Edvarda van der Spula. Za ovu bitangu, Van der Spula, tako|e postoji jedna re~ koja potpuno oslikava wegovu li~nost i glasi: Govno ostaje govno i kad ga uvije{ u zlatnu foliju. Dakle, kad bi ovom qigavku skinuli onu crnu odoru u kojoj se pojavquje i u kojoj li~i na gavrana, pa mu obukli zlatnu uniformu, on bi ostao to {to jeste, govno u qudskom obliku. 1.3. Na strani 91 slede}i tekst: O~igledan je dogovor one dve lopuè i govnara, Hansa Holcijusa i Tjarda Edvarda van der Spula, da kroz proces koji se protiv mene vodi u Tribunalu, opqa~kaju novac Ujediwenih nacija namewen odbrani ha{kih pritvorenika. 1.4. Na strani 93 slede}i tekst: Na {ta }e li~iti, recimo, moja odbrana, kad ja po~nem sa izno{ewem argumenata i pobijawem ta~aka optu`nice, a ono govno Van der Spul me iz }o{ka sudnice posmatra svojim tele}im pogledom i maksimalno dekoncentri{e? Ako je to wegova uloga i zadatak, onda vas moram obavestiti da ste se debelo zajebali, jer mene ne mogu dekoncentrisati ni daleko ve}i umovi, pa ne}e mo}i ovaj kreten~i}, kome je Bog dao par mo`danih vijuga vi{e od koko{ke, tek toliko da stekne svest da nije lepo srati po dvori{tu. Postoji, naime, jedan insekt, crne boje, ba{ kao i ovaj va{ Van der Spul. Osnovna uloga tog insekta je da od balege pravi loptice i da wima hrani i sebe i mnogobrojne pripadnike svoje porodice. Taj insekt se zove skarabej ili balegar. Razlika izme|u tog insekta i ovog koga ste mi nametnuli za branioca je samo u veli~ini, jelovnik im je isti. 2. U okviru podneska pod br. 82, na stranici 107, slede}i tekst: Advokat Van der Spul potvr|uje da je bezvredna pravna olupina. On sam sebe ne spoznaje, jer ga drma sudski mo`dano-nov~ani udar. 3. U okviru podneska pod br. 83: 3.1. Na stranicama 111 i 112, slede}i tekst: Imenovawe qigavca i barabe Tjarda van der Spula za mog branioca kosi se sa osnovnim elementima advokatske etike, koju taj beskrupulozni licemer o~igledno ne poznaje. Ono {to bi svakome bilo ispod ~asti i morala, po{to je apsolutno jasno da ne èlim da sara|ujem ni na koji na~in sa nametnutim braniocem, Van der Spul, ta bedna gwida prihvata i time èli da oteà moju odbranu ili da je u potpunosti onemogu}i. Wemu, koji je prava moralna nakaza, nije interes pravda i utvr|ivawe istine, ve} nov~ana nadoknada za wegove prqave poslove koje mu je omogu}io beskrupulozni licemer i kriminalac Hans Holcijus. Obojica predstavqaju najve}i {qam i olo{, a da su jasne wihove namere da me u svakom pogledu spre~e da se pripremim za odbranu, vidi se i kroz nepo{tovawe Profesionalnog kodeksa branioca koji postupaju pred Me|unarodnim sudom, ~ija je svrha da utvrdi standarde pona{awa branilaca u interesu pravednog i ure|enog sprovo|ewa pravde. Insistirawem da podla i prqava sviwa Tjarda van der Spul ostane moj branilac, ne samo da }e biti prekr{en Profesionalni kodeks,
183
ve} bi u skladu sa wim morao biti pokrenut disciplinski postupak protiv tog gada u kome bi mu bila izre~ena zabrana bavqewa zastupawa pred sudom. 3.2. Na stranici 112 slede}i tekst: Ta manijakalno poreme}ena ìvotiwa u qudskom obliku ne}e mo}i da sazna koji su moji ciqevi u odbrani i na~in na koji te ciqeve treba posti}i. On nije u stawu da vidi da je moje pravo da zahtevam da on bude opozvan i da èlim sam da vodim svoju odbranu, zato {to je truli narkoman navu~en na najteè droge. 3.3. Na stranici 113 slede}i tekst: Osim toga, jasno je da je Van der Spul sklon prevarama najgore vrste, da kr{i Statut, Pravilnik, Kodeks i sve {to normalnom ~oveku ne bi palo na pamet taj psihopata i manijak je spreman da uradi. Qudski ispquvak Tjarda van der Spul ne samo da nije stru~an, iskren i lojalan, ve} je kroz zastupawe biv{eg premijera Ruande Kambande, pokazao najvi{i stepen nesposobnosti, neprofesionalnosti, pa samim tim on nije sposoban da ispuni nijedan zahtev koji proisti~e iz gore navedenog ~lana. On je potpuno poreme}en i kao takav nije u stawu nikome da daje savete, a naro~ito ne meni, jer moj izri~iti stav je da mu nikada ne}u dopustiti da se angaùje u pripremi moje odbrane, niti }u se saglasiti sa bilo kakvim wegovim u~e{}em u postupku. Dodeqeni branilac, prqava sviwa Tjarda van der Spul, nije u mogu}nosti da ispuni nijedan zahtev koji proisti~e iz wegove du`nosti da komunicira sa mnom, jer sa tim gadom nikada ne}u da stupim u kontakt. 3.4. Na stranicama 114 i 115 slede}i tekst: Naravno da ne moè, {to baraba Van der Spul i nema za ciq, taj monstrum je zainteresovan samo za svoju nov~anu naknadu koju planira uz pomo} prevaranta Hansa Holcijusa, jer je poznato da je imenovani debil Tjarda van der Spul li~ni prijateq sekretara suda, gada Hansa Holcijusa, koji je izvr{io navedeno imenovawe apsolutno iz li~nih razloga i jakih finansijskih motiva, po{to sekretar suda u skladu sa Pravilnikom 45(E) u dogovoru sa stalnim sudijama utvr|uje kriterijume za pla}awe usluga. Kriminalac Holcijus je zloupotrebio ovla{}ewe, jer je prvo imenovao kravqi izmet Tjarda van der Spula za branioca, a tek zatim ga stavio na listu, {to je suprotno pravilu 45(B) i potvr|uje motive imenovawa poludelog pacova Van der Spula. Insistiram da Pretresno ve}e II preispita i ukine odluku Pretresnog ve}a kojom je gad i smrad, odvratno kopile, bitanga i baraba, Tjarda van der Spul, imenovan za mog branioca u pripravnosti. 4. U podnesku pod br. 84: 4.1. Na stranici 122 slede}i tekst: Prihvatawem takve uloge u takvim okolnostima Tjarda van der Spul sebe predstavqa kao qudski ispquvak koji po prirodi stvari nije vredan da bude predmet ozbiqne diskusije. 4.2. Na stranici 123 slede}i tekst: Tjarda Edvard van der Spul sa takvim pona{awem dokazuje da nije dosledan statusa ~oveka, a kamoli da bude advokat koji brine o qudskoj sudbini i interesu pravde.
184
5. U podnesku pod br. 86: 5.1. Na stranici 128 slede}i tekst: Razlog zbog kojeg Odluka o imenovawu nametnutog branioca mora biti ukinuta jeste i ~iwenica da ta lopuà, Van der Spul, ne ispuwava uslove propisane pravilima 44 i 45 Pravilnika o postupku i dokazima, kao i da je pogazio ~lanove 9, 10 i 14 Profesionalnog kodeksa branioca. 5.2. Na stranici 130 slede}i tekst: Ni{ta od ovoga ne pristaje uz ime tog pacova Van der Spula. On moè samo negativno da se kvalifikuje, a nikako kao stru~an advokat od integriteta, koji se rukovodi principima profesije. Van der Spul ne ispuwava nijedan od uslova propisanih ~lanom 10, jer se on rukovodi iskqu~ivo li~nim interesom, jer je jedini princip kojeg se on drì princip novca i èqa da {to vi{e nafatira svoje debelo dupe. 5.3. Na stranici 132 slede}i tekst: Do{ao je Van der Spul da strpa lovu u yepove i da ispuni zadatak onih koji imaju mo} da odre|uju ko }e da se na|e na platnom spisku. I taj lopovski, ne~asni posao Van der Spul je obavio perfektno, uzeo je novac i ispunio zadatak Kambandi je potvr|ena presuda. I u tom kontekstu je to, sigurno, vrlo zna~ajan predmet u wegovoj karijeri. Van der Spul je svoj vrhunac be{~a{}a, hipokrizije i nemorala pokazao i zauzimawem razli~itog profesionalnog stava u potpuno istoj stvari. Naime, u predmetu Kambanda, Van der Spul je, izigravaju}i ozbiqnog branioca, 9. februara 2000. godine kritikovao Sudsko ve}e. On je rekao da je Kambanda onemogu}en da ima advokata po sopstvenom izboru i naglasio je da Sudsko ve}e mora da uzme u obzir Kambandino pravo da ga brani advokat po wegovom izboru. Sada, me|utim, Van der Spul pristaje da bude zastupnik ~oveku koji ni po cenu ìvota ne prihvata da ga bilo ko, osim wega samog, brani. Taj ha{ki pla}enik sedi mirno u sudnici, prati pretpretresni postupak dr [e{eqa i slu{a kako on izjavquje da }e pre umreti nego {to }e dozvoliti da ga neko brani, i to Van del Spulu ne predstavqa nikakvu ni qudsku, niti profesionalnu smetwu da uradi svoj zadatak da pokupi novac. Zaista, perfektni lopov, vrhunski kriminalac bez trunke savesti, ~asti i morala. Da li je to preporuka za advokate sa spiska Hansa Holcijusa? 6. U podnesku pod br. 91: 6.1. Na stranici 162 slede}i tekst: Van der Spul je prekr{io sve moralne norme. Ali pitawe je kakav je moral van der Spula, da li ga on uop{te ima i kakav je to ~ovek uop{te. U eti~kom kodeksu prihva}enom na osnovu Statuta Me|unarodnog saveza advokata, prihva}enog u Oslu 25. jula 1956. godine, kada se govori o odnosu advokata prema stranci stoji slede}e: Advokat moè odbiti zahtev stranke za pruàwe javne pomo}i samo zbog va`nih razloga objektivne i subjektivne naravi, kao {to su npr. wegova preoptere}enost, slabi izgledi na uspeh, pomawkawe specijalnog iskustva u doti~noj grani prava, svojstvo stranke kao notorno saznawe, protivsocijalni motivi wegovih traèwa, nesposobnost stranke daplati gotove izdatke i sli~no.
185
Stoga odre|ivawe Van der Spula za stend baj advokata Vojislavu [e{equ predstavqa primer mizernosti i bedni{tva Van der Spula ne samo kao advokata, ve} i kao ~oveka. U me|unarodnom kodeksu profesionalne etike advokata usvojenom u Oslu 1956, a kasnije pro{irivanom aneksima, Van der Spul je prekr{io sve ta~ke kodeksa, jer je klijenta pribavio protiv wegove voqe i zato }e traìti pozama{na finansijska sredstva. 6.2. Na stranici 163 slede}i tekst: Advokat ima svoj odnos prema radu, odnos prema stranci, odnos prema kolegama advokatima, odnos prema sudu, odnos prema advokatskoj organizaciji; ali odnos prema klijentu podrazumeva ne samo zakonsku, ve} pre svega moralnu odgovornost. Odnos prema klijentu je specifi~an. Su{tinu ovog odnosa ~ini poverewe stranke prema advokatu. Ovo proizlazi iz ube|ewa stranke da je advokat stru~an za datu vrstu posla i da }e mu biti odan. Druga va`na komponenta u ovom odnosu jeste odanost advokata prema svom klijentu. Odanost prema klijentu podrazumeva prvenstveno savesno prilaèwe predmetu, odnosno slu~aju od strane advokata, zatim, uvaàvawu su{tine interesa klijenta, ako se interes zasniva na zakonu, iznalaèwu i upotrebi svih dozvoqenih pravnih sredstava za analizu slu~aja u postupku odbrane i zastupawa klijenta. Odanost klijentu ne podrazumeva du`nost advokata da sprovodi uputstva i èqe svog klijenta ako su ova suprotna wegovom pravnom mi{qewu o predmetu i o na~inu vo|ewa predmeta. Pravno poimawe je iskqu~ivo stvar advokata. Ako se klijent sa ovim ne sloì, advokat, po op{teprihva}enim principima advokatske etike, otkazuje ugovor o zastupawu klijenta. Nezamislivo je da advokat po bilo koju cenu, u ovom slu~aju ~ini kompromise bilo sa kim. Odanost klijentu advokat ne sme pretpostaviti svojoj drugoj moralnoj du`nosti, odanosti istini. Radi se o vrlo specifi~nim odnosima, naro~ito u sloènim predmetima. Advokat je duàn da brani okrivqenog bez obzira na svoje uverewe o mogu}oj krivici okrivqenog, {to ga stavqa u situaciju da radi na ustanovqewu materijalne istine putem pribavqenih dokaza kojima }e se istina utvrditi na sudu kao povoqna za klijenta. Advokat moè pre}utati ~iwenice koje su mu poznate ako ugroàvaju klijenta, ali ne sme iznositi la`ne ~iwenice. Odanost prema istini utvr|uje se negirawem neistine. Odanost prema klijentu manifestuje se u privrènosti slu~aju, odnosno klijentu, bez obzira ako nastupi nepredvi|eni obrt doga|aja u stawu procesa ili u toku ukupnog postupka. Advokat ne sme beàti sa procesa, sli~no kao lekar, koji uvek mora biti uz svog pacijenta. Pogotovo ne sme napustiti klijenta ukoliko mu nedostaju finansijska sredstva. Sa klijentom advokat treba da ima jasne i precizne odnose, pogotovo tamo gde o~ekuje dogovorenu nagradu od klijenta. Po povoqnom ishodu procesa advokat mora uvaìti mi{qewe klijenta o wegovom doprinosu u toku procesa, koji se zavr{io povoqno po klijenta. Van der Spul je pao na toj moralnoj osnovi, ukoliko se uop{te moè govoriti o wegovom moralu ili koje je vrste wegov moral? 6.3. Na stranici 164 slede}i tekst: Bednost i mizernost wegove li~nosti vidi se i iz toga {to prihvata spor u kome je jedna strana ~ovek iz male zemqe, a on je iz dràve ~lanice
186
NATO, koja je 1999. godine podstrekivala, aktivno u~estvovala i vojno se angaòvala protiv Srbije i srpskog naroda, pa unapred ne moè biti merodavan, tj. mora biti pristrasan, a to mogu biti samo gramzivci kao {to je Van der Spul. Samo qudska spla~ina i olo{ moè da prihvati takvu igru. Jer wegova civilizacija je 78 dana bombardovala bespomo}ni srpski narod, istorija ~ove~anstva nije zabeleìla nikad takav rat i nikad takvo herojstvo jednog naroda. Van der Spul misli da je to sudski proces koji je unapred zavr{en, gde on igra vi{estruku ulogu, svesno }e raditi protiv svog klijenta, da bi on opet imao materijalnu i finansijsku korist. U kodeksu se smatra da advokat treba izbegavati svaki kontakt sa protivni~kom strankom, a Van der Spul }e direktno i otvoreno raditi za protivni~ku stranku. Kakva mizerija, kukavi~luk, ni{tarija. 6.4. Na stranici 165 slede}i tekst: Ali uzalud, vekovne genetske naslage u vijugama mozga Van der Spula su u~inile da kod wega izostane svaki ose}aj pravdoqubivosti i po{tewa. Novac je u wemu uni{tio svaki ose}aj moralnosti i qudskosti. Raditi u korist sopstvene {tete zbog novca predstavqa ne{to najniè {to degradira profesiju i qudsko stvorewe. Nekada su takve osobe, koje pristaju na takav oblik niskosti, nazivali u zapadnoj civilizaciji najpogrdnijim mogu}im izrazom: huqa! Uzalud je Van der Spula nazivati najpogrdnijim re~nikom. To ne dopire do wegovog obraza; ali ako mu se oduzme anga`man u Ha{kom tribunalu u vezi sa procesom Vojislavu [e{equ, wemu }e biti najteè, gubitak tog novca uni{ti}e u wemu mnoge nervne }elije i on se od toga ne}e nikada oporaviti. 7. U podnesku pod br. 92, na stranicama 172 i 173, slede}i tekst: Kako mu jednostavno re}i majmune, jedi govna, za drugo i nisi? Koji izraz ~ovek treba da upotrebi da bi Tjard shvatio da je vi{ak i da se ne uklapa u koncepciju odbrane prof. dr Vojislava [e{eqa? Zar Spul do sada nije shvatio da prof. dr Vojislav [e{eq wegov smrad ne}e da trpi, ne èli ga u blizini, ne}e da ugroàva sebi zdravqe jer mu se vazduh ionako ve{ta~ki namerno zaga|uje. B) Na sajtu prof. dr Vojislava [e{eqa dugo se nalazi internet prezentacija wegove izjave koja se odnosi na Van der Spula, nametnutog branioca u pripravnosti. Taj tekst glasi: Ko je, u stvari, Tjarda van der Spul? Van der Spul je jedan od najve}ih i najistaknutijih bitangi, kriminalaca i bandita, obu~en u skupocena odela, nakaznih osobina i luda~kog pona{awa. Problemati~nog je i kriminalnog porekla. Otac, u kom{iluku poznat kao psihopata i lokalni secikesa, majka prostitutka na obli`woj autobuskoj stanici, jer je èlezni~ka stanica bila prili~no udaqena od wihove ku}e, {to im je stvaralo velike probleme, jer su cene usluga prostitutki bile neuporedivo ve}e na èlezni~koj nego na autobuskoj stanici. Kao istaknuti olo{, kopile Tjarda van der Spul, jo{ od najranijeg detiwstva, bavio se sitnim kriminalom, yeparewem kom{ija, otimawem klikera deci i stavqawem ènskih ~arapa na glavu ~i187
je su vlasnice bile starije dame u blièm susedstvu. Sti~u}i osnovno obrazovawe, Tjarda van der Spul je pokazivao bezgrani~no pokvarewa{tvo, osvetoqubivost, koristoqubivost i èqu za sticawem tu|e imovine koja se grani~ila sa patolo{kim potrebama. Bio je cinkaro{ i najgora tuìbaba od svih |aka, prijavqivao je u~enike osmog razreda svojim nastavnicima samo zbog toga {to su gledali u svoje vr{wake ili vr{wakiwe suprotnog pola. Van der Spul je ra~unao da je jedino normalno da gleda one koji su istog pola i nastranih seksualnih sklonosti. Studiraju}i pravo, Tjarda van der Spul, ku~kin sin, po~eo je da pokazuje prve sklonosti za mafija{ko delovawe. Wegovi prijateqi i danas govore da se odu{evqavao filmovima u kojima se veli~aju lopovi i kriminalci, a redovno je projekcije tih filmova napu{tao pre kraja, jer nije mogao da istrpi kako kakva-takva pravda pobe|uje. Kao advokat shvatio je da nema velikih sposobnosti, te da nikada ne}e mo}i na takav na~in da stekne bogatstvo za kojim je toliko ùdeo. Tada Tjarda van der Spul pronalazi spasonosno re{ewe. Uvezuje se u mafija{ko kolo sa Hansom Holcijusom sa jedinim ciqem da opqa~ka novac Ujediwenih nacija. Baraba i bitanga Hans Holcijus nema nikakvih moralnih skrupula, kao ni oni koji sa wim u~estvuju u zajedni~kom lopovskom poduhvatu. Glumi}e branioca i kad nikoga ne brani, glumi}e branioca i kad mu optuèni kaè da ga ne èli, glumi}e ga psihopata Tjarda van der Spul samo zato {to su mu pare jedino va`ne u ìvotu i zato {to bednik wegovog kova i kalibra i nema za {ta drugo da ìvi. III. Traèno pravno sredstvo Pretresno ve}e je pogre{no odlu~ilo kada je donelo odluku 9. maja 2003. godine o dodeli branioca u pripravnosti. Garantovano pravo akuzatorskog postupka da se optuèni sam brani ugroèno je dodelom branioca u pripravnosti. Na taj na~in sprovodi se nepravda prema prof. dr Vojislavu [e{equ. Svaki razuman posmatra~ se zgraàva nad ~iwenicom da se, suprotno voqi optuènog, wemu dodequje neprijateq za navodno branioca u pripravnosti, i to na zahtev Tuìla{tva. Gde je tu interes pravde? Zar interes pravde moè biti ono {to svako razuman jedino moè da protuma~i kao nepravdu prema optuènom? Na ovaj stav nikakav uticaj nema definisano ovla{}ewe branioca u pripravnosti propisano paragrafom 30 Odluke od 9. maja 2003. godine. Stru~na javnost, a i pojedine sudije MKSJ, ne slaù se sa namerom, ciqem i principom koji se nezakonito name}e odlukom od 9. maja 2003. godine. U skladu sa ovla{}ewem koje ima Pretresno ve}e da preispituje svoje prethodne odluke u interesu sprovo|ewa pravde, otklawawa {tetnih posledica i ispravqawa pogre{nih odluka, prof. dr Vojislav [e{eq traì da Pretresno ve}e II preispita svoju odluku i poni{ti Odluku od 9. maja 2003. godine o dodeli branioca u pripravnosti u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Prof. dr Vojislav [e{eq (Uradio ~lan Stru~nog tima Zoran Krasi})
188
Slu~aj broj IT-03-67-PT
26. januar 2006.
POTVRDA 19 Preostali propratni materijal za izmewenu optu`nicu/ Modifikovanu izmewenu optu`nicu Po{tovani gospodine [e{eq: [aqemo Vam materijale s priloène liste. [aqemo materijal samo na B/H/S jeziku. Paragraf; Dokument oznaka; Dokument datum; BCS ERN; ENG ERN; 17(a), (b), (g), i 27; Redigovana izjava svedoka VS-1022; 25-26 maj 2000; 0300-8069-0300-8081; 0099-8415-0099-8428; 17(a), (b), (g) i 27; Redigovana izjava svedoka VS-1022; 19. april 2004; 0356-2393-0356-2399- BCST; 0356-2393-0356-2399; 17(a) i 25, Redigovana izjava svedoka VS-1035; 3. jun 1997; 0110-87300110-8737; 0050-6462-0050-6469; 22; Redigovana izjava svedoka VS-1064; 15-16. januar 2001; 0305-30090305-3018; 0109-9200-0109-9214; 22; Redigovana izjava svedoka VS-1064; 22. maj 1993; 0293-1747-0293-1750 BCST; 0293-1747-0293-1750; 29(i); Redigovana izjava svedoka VS-1095; 10-11. novembar 1998; 00657551-0065-7564; 0065-5848-0065-5860; 17(g), (j) i 25; Redigovana izjava svedoka VS-1096; 12. novembar 1999; 0307-2650-0307-2654; 0087-3336-0087-3340; 17(a), i (b) i 26; Redigovana izjava svedoka VS-1110; 29. jun 1995; 02168774-0216-8777; ET 0216-8774-0216-8777; 17(a) i 24; Izjava svedoka Perice Koblara; 22-23. april 2004; BCS 0356-1677-0356-1687; 0356-1677-0356-1687; 17(k); Izjava svedoka Almira Seferovi}a sa priloènim crteìma koje je svedok napravio za vreme razgovora; 27-28, 31; avgust 1996; 0305-53170305-5334, 0042-1791-0042-1800, 0307-3861-0307-3861; 0042-1773-0042-1790, 0042-1791-0042-1801; Najlep{e Vas molimo da potvrdite primitak ovih materijala i potpi{ete kopije lista, te ih po{aqete na adresu na{eg ureda. Srda~an pozdrav, Hildegard Uertz-Retzlaff Vi{i zastupnik optu`be Me|unarodni sud za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine IZJAVA SVJEDOKA Podaci o svjedoku: Ime: hhhhhhhh VS-1022 Nadimak/pseudonim: Adresa: hhhhhhhh Telefon: hhhhhhhh
189
Ro|ena: hhhhhhhh Pol: ènski Nacionalnost: bo{wakiwa Vjeroispovijest: muslimanka Zanimawe: hhhhhhhh Trenutno: hhhhhhhh Prethodno: hhhhhhhhh Jezik/jezici koje govori: BHS /bosanski/hrvatski/srpski Jezik/jezici koje pi{e: BHS Datum(i) razgovora: 25. i 26. maja 2000. godine Razgovor(e) vodili: Brigitte St Germain Prevodilac: Alma Omeragi} Jezici kori{teni u toku razgovora: BHS i engleski Imena ostalih osoba prisutnih tokom razgovora: Brigitte St Germain i Alma Omeragi} IZJAVA SVJEDOKA Ro|ena sam u Pridvorcima u hhhhhhhh. Otac mi se zove hhhhhhhh. U hhhhhhhh sam ìvjela cijeli ìvot. Tu sam zavr{ila {kolu i udala se za svog muà hhhhhhh. On je bio hhhhhhh i imali smo zajedno dvoje djece. Imali smo k}erku hhhhhhh, ro|enu hhhhhh. godine a sinu smo dali ime hhhhhh i on je ro|en hhhhhhh. Moja porodica je ubijena u toku rata. [kolovala sam se i stekla diplomu pravnika na fakultetu u Mostaru. Nisam nigdje radila i posao mi nije ni trebao. Moj mu` je imao jako dobar posao i ja sam uìvala da budem kod ku}e sa svoje dvoje male djece. Imala sam jako lijep ìvot i bila sam sretna kod ku}e. Imali smo svoju ku}u i ìvjeli smo u srpskom nasequ. Imala sam puno prijateqa Srba i Hrvata. Sve je bilo krasno i svi smo ìvjeli lijepim ìvotom. Mo`da zato {to nisam radila nisam bila izloèna raznim tenzijama koje su rasle krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina. Podru~je Mostara se dijelilo nacionalno na tri etni~ke grupe: Srbe, Hrvate i muslimane. Bilo je oko 33% od svake. Ne znam ta~ne cifre. Podru~je je bilo dobro razvijeno i imalo je veliku industriju. Ako je neko èlio da radi mogao je da radi i da ima prili~no lijep na~in ìvota. Svako je mogao dobro da ìvi. Svi smo se dobro slagali, bilo je mje{ovitih brakova i djeca su se igrala zajedno u {kolama i na igrali{tima. Bilo je sredwe klase, bogatih i siroma{nih qudi kao i u svakom normalnom gradu. U Vrap~i}ima je bila velika fabrika tekstila. Zvala se \uro Salaj. Bila je tako|e i velika fabrika aluminijuma. Ve}ina obi~nih radnika je zara|ivala vi{e nego ve}ina intelektualaca u gradu. Postojao je i veliki poqoprivredni kombinat Hepok i ostale fabrike kao {to su Soko, [ipad i Nekom. Bila je tako|e i velika fabrika duhana. Bilo je i mawih preduze}a a puno qudi je tako|e ìvjelo i od turizma. Nije mi poznato kakva je bila politi~ka situacija prije rata. Bila sam kod ku}e sa djecom a ni moj mu` nije bio politi~ar. Postojale su ~etiri glavne stranke koje su u~estvovale na izborima. To su bile SDP, SDA, SDS i HDZ. Ne sje}am se ko su bile politi~ke vo|e.
190
Vrijeme izbora je bilo jako haoti~no. Televizija i mediji su vukli etni~ke grupe u svim nacionalisti~kim pravcima. Sve stranke su se obra}ale odre|enoj etni~koj grupi govore}i joj da glasaju za nacionalne stranke i da se drè jedni drugih. Svi Srbi su bili za i glasali su za SDS. HDZ je na kraju pobijedio na izborima. Moj mu` i ja smo glasali za SDP po{to je to bila jedina nenacionalna stranka u okolini. îm su pro{li izbori, Srbi su po~eli da se sele. Moje prve kom{ije su dolazile kod mene i traìle kofere i putne torbe. Svi su se selili u Nevesiwe. Na po~etku su nam govorili da idu samo na nekoliko dana ali je u narednim danima postalo o~igledno da se oni sele zauvijek. Intelektualci su bili prvi koji su oti{li i oni su ubijedili ostalo srpsko stanovni{tvo. Znam da su prije izbora Srbi bili na ve}ini kqu~nih pozicija; posebno vojna lica koja su bila u biv{oj JNA. Puno muslimana i Hrvata je bilo na poloàjima u preduze}ima i u industriji ili ukoliko se to smatralo izjedna~enim (nejasan original). Ve}ina muslimana nije obra}ala pa`wu na takve detaqe, bar dok nije po~eo rat. Neka od imena sam provjerila sa svojim bratom hhhhhhh. Rekao mi je imena nekih koji su bili na politi~kim poloàjima u ovom podru~ju: Sre}ko Gagro, HDZ. On je bio hhhhhhh. Na~elnik policije je bio Hrvat u to vrijeme. Predsjednik SDA je bio Ismet Hayiosmanovi}. Kasnije ga je zamijenio Safet Oru~evi}. Svi politi~ki igra~i iz Nevesiwa su bili u SDS-u. Tamo je {ef MUP-a bio Krsto Savi}. Hrvati su tada bili mirni, dosta wih se povuklo u svoja naseqa i ~inilo se kao da su se svi povukli u sebe. Grad je bio u politi~kom haosu, stariji qudi su po~eli da se ukqu~uju i pripremaju za rat. Sukob u Hrvatskoj je ve} bio po~eo. Izgledalo je da su Hrvati i muslimani jo{ uvijek zajedno i da su zdruènih snaga protiv Srba. Srpski vojni rezervisti su po~eli da stiù u grad jo{ krajem 1991. i po~etkom 1992. godine. Bili su u punoj ratnoj opremi i vozili su se unaokolo zastra{uju}i. Bilo je dobro poznato da su Srbi ve} tada kontrolisali Gacko i Nevesiwe a sukobi su izbijali u svim drugim dijelovima Bosne i Hercegovine. Moj brat je bio pozivan na sluèwe obaveznog vojnog roka ali se umjesto toga prikqu~io HVO-u. U to vrijeme ve}ina qudi nije vjerovala JNA i ~inilo se da su Hrvati i muslimani jedina sila koja }e nas za{tititi od Srba. U Mostaru su bile dvije glavne kasarne. Jedna se zvala Sjeverni i druga Ju`ni logor. Nije bilo ni{ta posebno u vezi s wima. Kori{tene su samo za op{tu vojnu obuku, koliko ja znam. Ne znam ni za kakve posebne naredbe za mobilizaciju. Iako se biv{a JNA trudila da izgleda normalno, ve}ina stanovni{tva je po~ela da ih se pla{i i znali su da to nije vi{e narodna armija. Ja samo znam da su jedino Srbi i{li u JNA. Muslimani i Hrvati su se prikqu~ivali ili HVO-u ili nisu bili ni u kakvoj vojnoj organizaciji. Nije bilo Teritorijalne odbrane jer bi se moj mu` prikqu~io. Mo`da su je kasnije i osnovali, ja nisam sigurna. Do aprila 1992. svi Srbi civili su oti{li a u ovim dvjema kasarnama nije bilo aktivnih ni Hrvata ni muslimana ni na kakvim du`nostima. Wih
191
su potpuno okupirali Srbi iz Srbije, Crne Gore, lokalni rezervisti, i ~ak i Srbi iz Hrvatske. Koliko ja znam, nije bio osnovan ni Krizni {tab u gradu. U podru~ju nije bilo Armije BiH. Moj brat se prikqu~io HVO-u na par mjeseci a nakon toga Armiji BiH, kada je osnovana u podru~ju. U vrijeme sukoba policiju su ~inili ve}inom Srbi. Imali su pristup naoruàwu i kad su se odvojili od muslimana i Hrvata jednostavno su pre{li u srpsku vojsku. Grad Mostar je bio u strahu. Ve}ina qudi se krila u svojim ku}ama i nisu se vi{e usu|ivali iza}i napoqe. Bilo je pojedina~nih ubistava, qudi su odvo|eni iz svojih ku}a, hap{ewa i pri~a o nasiqima je bilo svuda. Ve}ina djece vi{e nije i{la u {kolu. Moj mu` i ja smo mislili da bi bilo najboqe da pre|emo u ku}u wegove hhhhhhhh. To je bilo u selu hhhhhhhhh. Rekla nam je da je situacija tamo jo{ uvek prili~no mirna. Preselili smo se tamo sa muèvom bra}om i wihovim porodicama. Bilo nas je desetoro u ku}i. Tamo smo ostali 20 dana. Ponestajalo nam je hrane. Razgovarali smo o tome {ta da radimo. Pri~ali smo o tome da na{a djeca i ja odemo u Hrvatsku. Sve je bilo sre|eno i u zadwem trenutku sam se predomislila i odlu~ila da ostanem sa svojim muèm jer sam osje}ala da ga vi{e nikada ne}u vidjeti ako odem. Umjesto toga odlu~ili smo da odemo kod wegove majke u selo hhhhhhh u hhhhhhh. Ona nam je rekla da se Srbi ophode dostojanstveno prema muslimanima i da je stawe sigurno. Sve je to bila fasada. Kako se ispostavilo, Srbi su htjeli prvo da se obra~unaju sa Hrvatima a nas su ~uvali za kasnije. Odlazak tamo je bila najve}a gre{ka u na{em ìvotu. Znam da sam oti{la u Hrvatsku da bi moja djeca sada bila ìva. Moj mu` i ja smo oti{li prije nego {to je izveden glavni napad na Mostar. Dana 4. aprila 1992. godine u Sjevernom logoru je eksplodirala cisterna i razorila dio baze. Nakon toga Srbi su granatirali grad. Ciq je bio da se uni{ti {to je mogu}e vi{e. Granatirali su sa Veleà i okolnih brda. Gorio je cijeli grad. Nas devetoro je napustilo Mostar kolima. U kolima smo bili moj mu` i na{e dvoje djece i muèv brat sa svojom porodicom, koju su ~inili wegova supruga i troje male djece, mla|e od pet godina. I{li smo preko Zimqe, po{umqenog podru~ja ispod Veleà. I{li smo stazama i neasvaltiranim putevima kako bi do{li do sela moje svekrve. Moja k}erka je imala devet mjeseci u to vrijeme a sinu je bilo ~etiri i po godine. Zaustavqeni smo na punktu koji je dràla srpska policija iz Nevesiwa. Bili su jako u~tivi i dali su nam ta~ne upute kako da do|emo u selo moje svekrve. To nas je uvjerilo da je ta~no sve {to je rekla moja svekrva. A da smo samo znali da je to sve la` i da planiraju da nas sve pobiju kasnije. Bezbjedno smo stigli u selo Presjeka. Selo je bilo potpuno muslimansko. Srbi nas uop{te nisu uznemiravali niti su nam prijetili. Situacija je po~ela da se mijewa u junu 1992. godine. U junu 1992. godine ~uli smo uàsne pri~e da se qudi hapse i ubijaju u Nevesiwu. Po~eli su prvo da odvajaju intelektualce i botatije qude. U gra192
du je tako|e bilo i pucwave i razarawa. @ivjeli smo oko dvadesetak kilometara od Nevesiwa. Mi muslimani po mawim selima smo po~eli da pani~imo. Uvijek smo zadwi shvatali {ta se oko nas de{ava. Nismo vi{e mogli napustiti to podru~je po{to ga je potpuno okupirala srpska vojska. Po~eli smo da gradimo skloni{ta i kopamo rovove radi obezbe|ewa. U skloni{tima smo ostajali preko no}i a u ku}e smo i{li u toku dana. Dana 22. juna 1992. godine, granatirano je malo selo Presjeka. Po~elo je oko 4,00 sata. Granatirawe je bilo èstoko i svuda su gorjele ku}e. Mala sela oko nas su tako|e napadnuta. Sve je gorjelo do temeqa. Srbi su koristili dalekometnu artiqeriju. Odlu~ili smo da se svi povu~emo pod planinu Crvaw u svoja skloni{ta. Jedan dan smo se krili u rovovima. Bilo nas je oko 150 do 200 qudi koji su se sklonili u podno`ju planine. Vratili smo se nave~e i vidjeli kako je selo spaqeno. Sve je bilo prili~no uni{teno. Skupili smo ne{to odje}e i nekih zaliha i oti{li u pravcu Kqune. Kad smo stigli u Kqunu sreli smo ostale qude. Tamo je bilo na stotine qudi. Svi smo poku{avali da smislimo kako na najboqi na~in da pobjegnemo na sigurno. Ne znam ko su bili ti qudi, jer nisam bila odatle, nikom nisam znala ime, niti se ikog zapravo sje}am. Ve}ina qudi bila je sa podru~ja Presjeke i Kqune. Svi qudi iz sela odlu~ili su i}i preko Veleà. Trebali smo se vratiti u smjeru Mostara. Mje{tani su rekli da znaju staze i puteve kojima preko planine moèmo do}i na sigurno. Na{ problem je bio u tome {to smo u na{oj grupi imali ve}i broj staraca koji su jedva mogli da hodaju ili da se drè u grupi. Kretali smo se veoma sporo. Situacija je bila izuzetno tu`na. Roditeqi su bili svjesni opasnosti i govorili su djeci da ih ostave. Govorili su im da spa{avaju wihove unuke i svoje ìvote. Sve {to su traìli bilo je da im se ostavi malo hrane i da ostali nastave daqe na sigurnije mjesto. Zbog toga je 16 starijih qudi ostavqeno nadomak Kqune. Kasnije sam saznala da je Srbin Mi{o Radi} ubio ovih 16 qudi. Ostavio je tijela da trunu na tlu. Ovi civili su masakrirani. Komisija je ekshumirala wihova tijela. Ostatak grupe je oti{ao u pravcu Veleà. Problem je bio u tome {to qudi, koji su rekli da znaju put, ustvari nisu znali. I{li smo u nepoznatom pravcu tri do ~etiri dana. Bili smo potpuno izgubqeni. Nismo imali ni hrane ni vode. Po{to smo bili jako visoko na planini, uspjeli smo prona}i malo snijega i otopiti ga za pi}e. Moj mu` i ja smo imali ne{to vi{e odje}e. Ja sam nosila k}erku a mu` je nosio sina. Ostavqali smo odje}u iza sebe po{to smo bivali sve vi{e i vi{e umorni. Jedan dan je pala granata jako blizu nas. Grupa se uspani~ila. Zbog ovog incidenta grupa se razdvojila na dva dijela. Ja sam bila u grupi sa muèm, mojom djecom i wegovom bra}om, wihovim ènama i djecom, sestrom moje svekrve i bratom mog svekra. U mojoj grupi je bilo 78 civila.
193
Moja svekrva se slu~ajno zadesila u drugoj grupi. Wihova grupa je stigla na sigurno. Na{a grupa je pre{la planinu i vratila se u Mostar. Bili smo u dnu doline gledaju}i u pravcu Mostara kada su nas uhvatili srbo-~etnici. Bili smo kod TV predajnika na Jasenovdolu. Sedam dobro naoruànih Srba nam je reklo da se predamo. Bili smo jako upla{eni i iscrpqeni. To je za nas bila jedina opcija. Srbi su bili jako u~tivi prema nama. Ustvari, razgovarali smo sasvim normalno i vjerovali smo da }emo biti bezbjedni ako se predamo bez ikakvog otpora. Neki od na{ih mu{karaca su imali pi{toqe i bacili su ih na zemqu. Odvedeni smo kao pravi ratni zlo~inci. Usput nas nisu vrije|ali ni maltretirali. Bili smo kao stoka koja se vodi na livadu. Odvedeni smo u dolinu Zijemqe, u malo selo Dnopoqe. E, tu je po~eo uàs. Od momenta kad smo stali, mu{karci su odvojeni od èna i djece. U na{oj grupi je bilo 29 mu{karaca i dvadesetoro djece. Ve}ina djece je bila pred{kolskog uzrasta. Bila je ~ak i jedna beba od sedam dana. Mojoj k}erki je bilo devet i po mjeseci a moj sin je imao ~etiri godine i 10 mjeseci. Bio je jedan mu{karac, koji je uspio da ostane u na{oj grupi ali je bio obu~en kao èna. Prije rata je bio pravi transvestit. Odvedeni smo pred {kolu u Dnopoqu. @ene i djeca su pore|ani sa jedne strane ceste a mu{karci sa druge. Sa moje strane sam vidjela da su odveli mog muà hhhhhhh sa jo{ jednim ~ovjekom koji se zvao Habib [ipkovi}. Wegove dvije sestre su bile u mojoj grupi. Odveo ih je jedan Srbin u uniformi. Ostali srpski vojnici su po~eli da nas vrije|aju i da nam prijete silovawem. Govorili su kako }e poklati i nas i na{u djecu. Skupili su nas kao stoku. Bili smo stra{no upla{eni i rekli su nam da gledamo ispred sebe. Nismo smjeli gledati u Srbe oko sebe. Ostali Srbi civili su se skupili oko nas da nas gledaju. I oni su nas vrije|ali. âk su i srpska djeca pokazivala tri prsta i govorila kako }e nas poklati. Bilo je uàsno. O~i su im bile pune mr`we. Da im je srpska vojska dozvolila da nam pri|u blizu, pretukli bi nas i oderali nam koù. Uspjela sam da smognem hrabrosti na trenutak i da postavim pitawe srpskom vojniku koji je stajao pored mene. Pitala sam ga {ta smo mu uradili. Odgovorio mi je: Zaveì balinko. Va{ jedini grijeh, jedini koji sam ja u~inila, je {to si muslimanka (kao u originalu). Nakon dva-tri sata, vidjela sam da su vratili mog muà i ovog drugog ~ovjeka. Vidio me je u grupi i pogledao me je. Vrtio je glavom i imao je tuàn izraz na licu, govore}i da je situacija lo{a i da nam se ne pi{e dobro. ûla sam srpske vojnike koji su pitali jedni druge {ta treba da urade sa grupom mu{karaca. ûla sam jednog da kaè da }e sa~ekati dok komandant Zdravko Kandi} ne do|e i da }e on odlu~iti {ta }e biti sa nama. Kasnije sam ~ula da je Kandi} bio komandant 5. bataqona. On je bio kapetan 1. klase i bio je unapre|en u majora po strukturi ~inova JNA. Zijemqe je pripadalo op{tini Mostar. Vidjela sam kad je stigao Zdravko Kandi}. Obra}ali su mu se kao srpskom vojnom komandantu. Nisam mogla ~uti {ta pri~aju.
194
Odmah nakon {to je zavr{en razgovor i on napustio podru~je, vojnici su se pozabavili mu{karcima. Mu{karce su ukrcali u dva zelena vojna vozila i odvezli ih u pravcu BrezaZijemqe. Tada sam zadwi put vidjela muà i ove mu{karce. Ostatak grupe je morao da stoji na putu pored {kole cijeli dan dok nije pao mrak. Zatim je stigao autobus i nas su ukrcali na autobuse i prebacili preko Lakta do Nevesiwa. Dovezli su nas u Kilavce i smjestili u podrum male loìone. Morali smo spavati na betonskom podu i nije bilo svjetla. Na prozorima su bile re{etke. Nije bilo WC-a pa smo morali da vr{imo nu`du u maloj prostoriji. Tu smo ostali ~etiri dana i ~etiri no}i bez hrane i vode. Djeca su najvi{e patila. Nije bilo ni{ta za djecu. K}erku sam tada dojila ali nisam imala mlijeka. Tjerala sam sina da vr{i malu nu`du u posudu a onda sam joj to davala da pije da ne bi dehidrirala i da preìvi. Ona je to pila i ve}ina majki je radila to isto. Jedan mali srpski dje~ak je do{ao do prozora. Molila sam ga da nam donese vode za djecu. Vratio se sa fla{om vode i prolio je na zemqu pred nama. Otprilike u 23,00 sata ~uli smo jako lupawe na vratima, kao da neko poku{ava da razvali vrata. @ene su se upla{ile i vri{tale su. U prostoriju je u{lo ~etiri do pet ~etnika. Neki su imali ~arape na glavama a neki su imali obojena lica. Galamili su, psovali nas, nazivali nas balijama i prijetili da }e poklati i nas i djecu. Soba je bila u potpunom mraku. Svijetlili su nam u lice baterijama. Poku{ali su da uzmu mladu ènu koja je imala bebu staru sedam dana. Jedan od Srba je rekao da je ostave po{to je ona nedavno rodila i da im nije od koristi. Izabrali su tri mlade ène, hhhhhh, hhhhhh i hhhhhh hhhhhhhhh. Zatim su do{li do mene i stavili mi no` pod grlo i odvojili me od moje djece. Izveli su nas pet i molila sam ih da me ostave sa djecom ali su oni ignorisali moje molbe. Preba~eni smo razli~itim vozilima do qetovali{ta na Bora~kom jezeru. Srbina koji je sjedio pored mene su zvali Zmija. Rekao je da se vratio iz Australije da se bori i ubija balije i usta{e. Rekao je da je iz Knina, iz Hrvatske. Pitala sam ga kuda nas vode. Rekao je da nas vode na ispitivawe. Rekla sam mu da ne znam ni{ta i da ~ak nisam iz Nevesiwa. Rekla sam mu da ho}u da me vrate kod moje djece. Rekao je da }u se sjetiti podataka kad budem na ispitivawu. Odveli su nas u drvene kolibe na plaì i obali jezera. Srpska paravojska (ja ih zovem regularna vojska) je bila svuda unaokolo. To su bile Crvene beretke. Komandant je bio Radoslav Soldo zvani Ra{o. Bilo je {e{eqevaca, Belih orlova. Bio je tako|e i ~uveni Srbin koji je bio poznat po zlo~inima koje je po~inio u tom podru~ju. Zvao se Petar Divjakovi} zvani Divjak. Petar Divjakovi} Divjak je odveo Fadilu, Mirsadu i mene u motel na jezeru. Ne znam {ta je bilo s drugim dvjema djevojkama. Mene su smjestili u jednu vrlo malu sobu. U sobi su bile dvije male stolice. Ispitivao me je jedan ~etnik. Imao je no` s o{tricom dugom 20 cm. Pitao me je za li~ne podatke i pitao me o qudima o kojima nisam znala ni{ta. Objasnila sam mu da
195
sam se gre{kom zadesila u Nevesiwu i da ne znam nikoga iz tog podru~ja. Nastavio je da me ispituje o oru`ju i radio-stanicama koje su muslimani imali, ali nisam znala ni{ta o tome. Ve} ranije sam nakit stavila u yep od farmerki. Pitao me je o mom braku i vrije|ao me je zbog toga {to sam se udala za muslimana. Pitao me je gdje mi je zlato po{to je znao da muslimanke dobijaju dosta zlata kada se udaju. Rekla sam mu za svog muà i svoju djecu i kako sam odvojena od wih i da mi je mu` nestao. Mislila sam da }e se smilovati i pustiti me da idem. Bilo je gore. To ga je jo{ vi{e naqutilo. Nisam skidala pogled sa wega. Znala sam da, ako skrenem pogled, on }e znati da laèm i da }e me zaklati. U tom trenutku sam zaista mislila da }e me ubiti. Samo sam se nadala da }e me streqati a ne zaklati. Pri{ao mi je i rekao da }e mi pregledati yepove i da ako i{ta na|e, da }e me preklati od uha do uha. Kako mi je prilazio gledali smo jedno u drugo i on se okrenuo i sjeo. Nije me pretresao. Nastavio je da me ispituje za{to sam se udala za muslimana i onda mi je pri{ao i po~eo da me tu~e. Tada me je i silovao. (Svjedok danas ne èli da govori o detaqima) Borila sam se s wim i tukao me je èstoko. Pala sam u nesvijest od silovawa i udaraca. Parao me je noèm svuda po tijelu. Srbi u sobi su me polili vodom da bih se osvijestila. Nakon toga me silovao Arsen Grahovac. I on me je tukao. A onda me silovao Petar Divjakovi}. Zatim je jo{ jedan Srbin u{ao u sobu i silovao me. Za vrijeme ovog incidenta silovala su me ~etvorica. Zatim su me odveli u jednu ku}icu gdje je bilo deset starijih mu{karaca. Bili su muslimani i Hrvati. Na{la sam tako|e Fadilu i Mirsadu. Od te desetorice ve}ina su bili Hrvati iz podru~ja Dra~evice, pored Mostara. U{li su srpski vojnici i jako pretukli i sjekli ove mu{karce. Stavila sam deku preko glave da ne bih morala da gledam kako ih mu~e i tuku. Jedan od tih qudi je bio Ismet Durakovi}. Radio je u odjelu za rentgentsko snimawe u Domu zdravqa. Nije smio da vri{ti i jau~e dok su ga tukli i sjekli noèm. Nisam to mogla gledati. Mirsada je od straha bila na ivici nervnog sloma. Trudila sam se da je utje{im koliko je mogu}e. Oko ~etiri-pet sati ujutru, do{ao je jedan ~etnik i izveo me iz sobe. Mislila sam da idem na strijeqawe. Od svega {to mi je mogao re}i on mi je rekao da se zaqubio u mene. Znam da zvu~i glupo, ali to mi je rekao. Molio me je da vodim qubav s wim. Nije èlio da me siluje mada je mogao da uradi {ta je htio. Molila sam ga da me vrati kod moje djece, ali je rekao da ne moè. Molila sam ga da me odvede do Jasmine i Fatime. Odveo me u wihovu ku}icu i od tada se vi{e nismo razdvajale. Nisam vi{e nikada vidjela Fadilu i Mirsadu i pretposavqam da su mrtve. Bile smo zakqu~ane po cijeli dan i nisam prestajala plakati zbog svoje dvoje djece {to sam ih morala ostaviti. Pitala sam se {ta se sa wima de{ava. Sqede}i dan do{ao je jedan ~etnik. Imao je veliku bradu. Pitao me je za{to stalno pla~em. Rekla sam mu {ta se desilo i rekla sam mu za djecu. Do196
nio nam je kafu i cigarete i nije nam ni{ta uradio. On se jedini qudski pona{ao. Radoslav Soldo, komandant Crvenih beretki je do{ao i odveo Fatimu. Vratio ju je nakon nekoliko sati. Rekla nam je da ju je silovao. Do{ao je jedan ~etnik po imenu Samir (muslimansko ime) i rekao da ga se ne pla{imo. Nismo mu vjerovale. Rekao je da }e u~initi sve da nam pomogne. U toku ta ~etiri dana ponovo sam razgovarala sa Petrom Divjakovi}em i pitala ga za svoju djecu i da me pusti. Pogledao me sa ~udnim izrazom na licu i rekao: Glupa balinko, zar ne zna{ da ih je Novica Gu{i} sve pobio. On je na{ bog. Imala sam za~u|en izraz na licu jer nisam znala ko je Gu{i}. Pitao me je da li ga poznajem. Rekla sam da ga ne znam. Rekao mi je da je on komandant za cijelu isto~nu Hercegovinu. Nisam vjerovala nijednu rije~ {to je rekao. U to vrijeme nisam mogla vjerovati da neko tek tako moè pobiti ène i djecu. Kasnije sam saznala da su pobili moju djecu i sve te ène i drugu djecu, dok sam ja bila zato~ena ta ~etiri dana. Kasnije sam, nakon rata, saznala da je Novica Gu{i} bio komandant za cijelu isto~nu Hercegovinu. Imao je ~in generala. Bio je iz sela Brata~ iz op{tine Nevesiwe. Dana 4. jula, u sobu je u{ao Radoslav Soldo i bio je zbuwen i uznemiren. Rekao nam je da mora na}i na~in da nas spasi jer je Petar rekao da ène treba pobiti. On nas je htio sakriti od wega. Pitao nas je da li znamo i jednog Srbina koji }e nas primiti u Nevesiwu. Fatima je rekla da ima koleginicu koja }e nas primiti. Stavio nas je u ladu i odvezao nas u Nevesiwe. Fatima je prona{la koleginicu ali nas ona nije smjela primiti. Pla{ila se da }e joj Srbi zapaliti ku}u. Nismo imale gdje da odemo. Molila sam ga da me vrati mojoj djeci ali je on odbio. Rekao je da }e za na{u sudbinu pitati Krstu Savi}a Ki}u, na~elnika MUP-a. Rekao je da }e pitati i za moju djecu i da je on jedini koji bi do sada trebao da zna {ta se desilo sa tom grupom. Bio je odsutan oko sat i po. Vratio se i rekao mi da ima dobre vijesti. Rekao je da je dan prije bila razmjena. Rekao je da je jedna grupa èna i djece, ukqu~uju}i i moju, razmijewena za ~etiri srpska le{a. Razmjena je, navodno, obavqena u Busaku. Rekao mi je tako|e da mi je i mu` razmijewen. Povjerovala sam u to {to je rekao i osjetila sam olak{awe i sre}u. Pitali su nas da li smo dovoqno hrabre da pre|emo preko Veleà. Sve smo rekle da jesmo po{to smo htjele da pobjegnemo od Srba. Bukvalno su nas prokrijum~arili iz tog podru~ja i doveli do podno`ja planine. Dali su nam ne{to hqeba i konzervi i rekli da se drìmo podaqe od staza i puteva. Rekli su nam da su glavne ceste pune [e{eqevih qudi i da nam nema spasa ako nas oni uhapse. Krenuli smo preko planine. Bilo nas je strah ali smo se dràle daleko od puteva. Bile smo toliko paranoi~ne da smo se udaqavale od svake staze. Uspjele smo pre}i planinu. Padao je mrak i bio nas je sve vi{e strah. Do{le smo u podru~je koje se zove Podvele`je. To je poznat bo{wa~ki kraj.
197
Vidjele smo samo ovce i stoku kako hoda okolo. Nismo vidjele qude. Bile smo sigurne da su ~etnici u okolini. Odjednom smo ~ule mu{ki glas, neko se obra}ao kravi. Ostale djevojke su se upla{ile misle}i da je ~etnik. Zovnula sam ga jer sam znala da je bo{wak. Upla{io se od nas i po~eo da bjeì. Potr~ale smo za wim i rekle mu odakle dolazimo. Imao je svega 17 ili 18 godina. Rekao je da je to sudbina {to smo nai{le na wega jer su ~etnici u sqede}em selu Sviwarina, i sigurno bi nas uhvatili da pro|emo kroz selo. Odveo nas je do kolibe u Kokorini. Tamo je bilo jo{ bo{waka koji su ostali da se brinu o stoci i o ku}ama. Sqede}i dan smo stigle u Dobr~ ali su Srbi granatirali sve oko Mostara. Ostale smo tamo do ve~eri a onda smo stigle u Mostar. Htjela sam oti}i u [ehovinu, moj stari kom{iluk, jer sam stvarno mislila da su mi tamo mu` i djeca. Nismo mogle oti}i jer su tamo bili ~etnici. Odveli su me na desnu obalu Mostara. Odveli su nas u studentski centar. Vidjela sam oca i majku i svekrvu. Moja majka je razgovarala sa nekim ~ovjekom. Okrenula se ali me nije prepoznala. Samo mi je prepoznala glas. Obje smo plakale. Pitala me je gdje su mi djeca i hhhhhhh. Rekla sam joj da su dan ranije stigli u Mostar. ôvjek koji je stajao pored we je rekao da niko nije razmijewen, niti je do{ao ju~e. Odmah sam pala u nesvijest. Odveli su me u bolnicu i ostala sam tamo nekoliko sati. Preìvjela sam i ìvjela sam u Mostaru nekoliko mjeseci i prona{la sam snage da po~nem zvani~nu potragu za svojom porodicom. Od Srbina, koji je bio voza~ u VRS (Vojsci Republike Srpske) saznala sam {ta se desilo sa mojom djecom. Pobijeni su na smetqi{tu u Lipova~i. Novica Gu{i} se uspani~io i traìo je kamion i voza~a da preveze ène i djecu iz loìone. Htio je da prebaci grupu i nekoliko le{eva. Prona|en je kamion Blagoja Brati}a a za voza~a je odre|en Zdravko @eraji}. Odvezao je grupu i le{eve do [ehovine u nevesiwskoj op{tini. Odvezeni su do smetqi{ta Lipova~a. To je prirodna jama duboka preko 60 metara. Tamo ih je srpska vojska sve pobila i bacila u jamu. Saznala sam da je Srbin koji je u~estvovao u ubistvima bio Boro Anteq, iz Prkovi}a, iz Nevesiwa. Kada je saznao da neki muslimani znaju da je on u tome u~estvovao, preselio se u Novi Sad. Do dana{weg dana nisam uspjela prona}i tijela moje dvoje djece, ali sam prona{la lokaciju gdje su pobijeni. Tijela su preba~ena na drugu lokaciju zajedno s ostalima iz grupe. Moja svekrva je izgubila sve ~lanove svoje porodice. Izgubila je svoja tri sina, djevera i sestru i petoro unu~adi. hhhhhhhh. Moja svekrva je jako bogata. Poku{avala je da plati za informaciju da sazna gdje su grobovi moje djece ali nismo imale uspjeha. Kruìle su glasine da je na toj lokaciji bilo ukopano izme|u 150 i 200 le{eva. Smatra se da su tijela iz podru~ja Nevesiwa. Nakon Dejtonskog sporazuma, tijela su premje{tena. Od raznih Srba sam ~ula za ovu veliku lokaciju jo{ 1992. godine. Dana 27. oktobra 1999. godine na toj lokaciji je izvr{ena zvani~na ekshumacija. Bilo je dokaza. Zvani~na istraga je na lokaciji otkrila kosti sedmoro djece i nekoliko odraslih. Prema antropolo{kim nalazima, najmla|e dijete je imalo dvije i po godine a najstarije 14. Prona|ene su tako|e
198
ènske i mu{ke kosti. Identifikovana je odje}a i li~ne stvari. Ne{to dje~ije odje}e i odje}e odraslih je identifikovano da je pripadalo grupi u kojoj su bila i moja djeca. Do sada nisam prona{la ni jednu drugu grobnicu niti mjesto gdje se nalaze moja djeca. @rtve identifikovane na toj lokaciji su: Zejna ôpeq, Munira Mahini}, Omer Mahini}, Habiba Aliba{i}, Ferma Mahini} i Mejra Ploski}. Doktor Eva Kolonowski je radila kao antropolog na lokaciji. Sawa i ja smo vr{ile velik pritisak na bosansku vladu da ekshumira ovu lokaciju, tako da smo prona{le interesantne podatke kao na primjer ko bi mogao da zna ne{to o ovoj lokaciji. To su Srbi koji bi trebali da znaju detaqe o ovoj drugoj lokaciji. Predsjednik op{tine Nevesiwe je bio Vukan Brati}. Bio je u SDS-u a sada je nastavnik. Bio je i sudija Momir Zubac zvani Zubo. Ekshumacija mu{karaca koji su pobijeni u Tele}oj Lastvi je obavqena 18. maja 1999. godine. Ekshumirano je 27 mu{karaca ukqu~uju}i i mog supruga. Imamo kompletne zapisnike, obdukcione izvje{taje i video zapise s obje lokacije. Prisutni su bili sqede}i: Sudije BiH: Halil Maksumi}, Reuf Zaimovi} Tuìoci: Mirza Resulovi}, Obro Buli} Qekari: dr Hamza @ujo, dr Nermin Sarajli}, dr Eva Klonowski Tehni~ari: Huso Mehremi}, Kasim ôri} Dràvna komisija: Sawa Mula}, Jasminka Ploski} Republika Srpska: Dragan Uqarevi} Srpski sudija: Spomenka Te{anovi} Imena nekih policajaca su nepoznata. Qekari za qudska prava: Francine Drayer Hasana Kalmije 11 71000 Sarajevo 071 232 941 Jedina informacija koju sam uspjela saznati je da su sqede}i Srbi u~estvovali u masakru. To su bili: Milutin Damjanac, Marko Grahovac, Du{an (Mrki}), Milan [upqeglav, Ranko Mari}, Slavko Sijeran, zvani Pupak. Jedna osoba srpske nacionalnosti napisala je anonimno pismo nekome koga sam ja poznavala, koji mi je prenio te podatke. Ima jedan Srbin po imenu Radoje Su{a, koji je navodno bio voza~ kamiona, koji je dovezao qude do Breze. Bio je iz Bijelog Poqa a sada ìvi u Trebiwu. Srbin Jawi}, ime nepoznato, zvani Diki, je u~estvovao u ubijawu civila na ovoj lokaciji. Qudi su pobijeni na drugoj lokaciji. Mjesto ubistva je smetqi{te Dubravica. Duboko je preko deset metara. Komisija je na mjestu ubistva prona{la preko 130 ~ahura, metalne eksere i telefonske ìce/kablove. Utvr|eno je da su na licu mjesta qudi mu~eni i zatim pobijeni. Nakon {to je potpisan Dejtonski sporazum, Srbi su odlu~ili da premjeste le{eve.
199
Kasnije su uz pomo} jednog Srbina otkriveni na drugoj lokaciji po imenu Tele}a Lastva. Prona|eni su qudski ostaci i odje}a na prvobitnoj lokaciji {to povezuje ova dva mjesta. Srbi su se puno namu~ili da bi sakrili drugu masovnu grobnicu. Tijela 27 qudi su ukopana u dubokoj grobnici veli~ine metar sa pet. Bila je dobro maskirana po{to je to kamenito podru~je a oni su na grobnicu stavili stijenu te{ku preko 200 kila. Potrudili su se zato {to su svi le{evi pripadali mu{karcima civilima. Znam za jo{ jedan masakr, koji se desio po~etkom juna 1992. godine u Uborku. Bilo je otprilike 100 civila ukqu~uju}i Hrvate i muslimane. Bili su protjerani iz svojih ku}a iz sjevernog dijela Mostara, pokupqeni kao stoka i pobijeni. Zvani~na komisija BiH nije postojala u to vrijeme, tako da ne znam ni za kakve izvje{taje. Toka~a u Sarajevu bi trebao da ima informacije o ubistvima. U avgustu 1992. godine je ekshumirano preko 100 le{eva a 88 je identifikovano. Tri Srbina za koje sam ~ula da su u~estvovali u egzekuciji su: Jawi}, ime nepoznato, zvani Diki iz Vrap~i}a, Rajko Pejak zvani [e} i Boò Sijeran. U junu 1992. godine se desio jo{ jedan masakr na jezeru gdje sam bila zato~ena u odmarali{tu na Bora~kom jezeru. Ubijena su 22 civila i samo hhhhhhhh. Bili su iz Lakta. hhhhhhh Tijela su tako|e premje{tena i do danas nisu prona|ena. POTVRDA SVJEDOKA Izjava mi je glasno pro~itana na bosanskom jeziku i sadrì sve {to sam rekla po svom znawu i sje}awu. Izjavu sam dala dobrovoqno i svjesna sam da se moè upotrijebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991, kao i da mogu biti pozvana da javno svjedo~im pred sudom. Potpis: (potpisano) Datum: 26. maj 2000. POTVRDA PREVODIOCA Ja, Alma Omeragi}, prevodilac, potvr|ujem sqede}e: 1) Odgovaraju}e sam kvalifikovana i ovla{tena od strane Sekretarijata Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. da prevodim sa bosanskog jezika na engleski jezik, kao i s engleskog na bosanski jezik. 2) hhhhhhh mi je dala do znawa da govori i razumije bosanski jezik. 3) Gorenavedenu izjavu sam usmeno prevela s engleskog na bosanski jezik u prisustvu hhhhhh hhhhhhh koja je, po svemu sude}i, ~ula i razumjela prijevod ove izjave. 4) hhhhhhh je potvrdila da su, po wenom znawu i sje}awu, ~iwenice i ostalo navedeno u ovoj izjavi istinite, onako kako sam ih prevela, {to je potvrdila svojeru~nim potpisom na predvi|enom mjestu. Datum: 26. maj 2000. Potpis: (potpisano)
200
IZJAVA SVJEDOKA Podaci o svjedoku: Prezime: hhhhhhh Ime: hhhhhh VS-1022 Nadimak/pseudonim: hhhhh Spol: ènski Datum ro|ewa: hhhhhhh Mjesto ro|ewa: Pridvorci hhhhhhh Nacionalnost: bo{wakiwa Vjeroispovijest: islam Jezici koje govori: bosanski Jezici koje pi{e: bosanski Jezici kori{teni u toku razgovora: engleski i bosanski Trenutno zanimawe: hhhhhhhh Prija{we: hhhhhh Datum(i) razgovora: 19. 4. 2004, a izjava je svjedoku pro~itana 24. 4. 2004. Razgovor(e) vodili: Rita Pradhan Prevodilac: Darko Bartula Imena svih osoba prisutnih tokom razgovora: IZJAVA SVJEDOKA 1. Dobrovoqno dajem ovu izjavu i opisa}u sve {to znam prema svom najboqem znawu i sje}awu. 2. Shvatila sam da se od mene traì da opi{em stvari koje znam, zato {to sam ih vidjela i jasno }u u izjavi nazna~iti ono {to sam saznala od drugih. Od mene se traì da dam istinitu izjavu o onome {to sam li~no doìvjela s tim u vezi. 3. Predstavnici Tuìla{tva Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju koji sa mnom obavqaju ovaj razgovor rekli su mi da }e moja izjava mo`da biti upotrijebqena u krivi~nom postupku. U vezi s tim, èlim re}i da sam spremna svjedo~iti u Hagu, u Nizozemskoj, ukoliko se to od mene zatraì. Me|utim, tokom svog eventualnog svjedo~ewa traìm da mi se odobre za{titne mjere po{to ìvim u Mostaru, u Hercegovini, na samo 36 km od Nevesiwa. Srbi koji su po~inili zlo~ine jo{ uvijek tamo ìve i slobodno se kre}u. Ako se moj identitet obijelodani javnosti, to bi za mene moglo biti rizi~no. 4. Dala sam potpisanu izjavu istraìtequ Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (MKSJ) 25. i 26. maja 2000, u vezi s onim {to sam doìvjela tokom sukoba u biv{oj Jugoslaviji. Tako|e sam dala izjavu Sigurnosno izvje{tajnoj slu`bi (SIS) u Mostaru, 5. jula 1995. godine te Kantonalnom tuìla{tvu 1999. godine. 5. Istraìteq Tuìla{tva Me|unarodnog suda koji ovog puta sa mnom obavqa razgovor od mene traì da dopunim date informacije, te da razja201
snim neka pitawa o kojima je rije~ u mojoj prethodnoj izjavi; ERN 0099-84150099-8431 (ERN prijevoda 0300-8069-0300-8081). 6. U pasusu (1), htjela bih ispraviti slijede}e: Otac mi se zove hhhhhhh. 7. U pasusu (2), htjela bih prvu re~enicu zamijeniti slijede}om: Imali smo svoju ku}u u mostarskom nasequ hhhhhhh, gdje je, me|u ostalima, ìvjelo mnogo Srba. 8. U pasusu (5), htjela bih ispraviti posqedwu re~enicu. Znam ko su bili vo|e SDP-a, SDA, SDS-a i HDZ-a. Predsjednik SDP-a bio je Nijaz Durakovi}, predsjednik SDA bio je Alija Izetbegovi}, osniva~i SDS-a bili su Radovan Karayi}, Nikola Koqevi}, Mom~ilo Kraji{nik i Biqana Plav{i}, a predsjednik HDZ-a bio je Stjepan Kquji}, no uskoro ga je zamijenio Mate Boban. 9. U pasusu (9), htjela bih ispraviti da se moj brat zove hhhhhhhhh. 10. U pasusu (12), htjela bih dodati da je bilo vi{e vojnih objekata od dvije kasarne (Sjeverni i Ju`ni logor) u Mostaru, kao {to je vojni aerodrom Ortije{, kasarna u Gubavici i mjesto zvano Konak, gdje je bila komanda divizije. 11. U pasusu (13), èlim dodati da je Teritorijalna odbrana formirana 12. aprila 1992. Htjela bih izbrisati (nejasan original) drugu re~enicu u 13. pasusu. 12. U pasusu (15), rekla sam da u gradu nije bilo Kriznog {taba. @eqela bih to ispraviti: postojao je Krizni {tab na ~ijem ~elu je bio predsjednik op}ine Gagro. 13. U pasusu (16), htjela bih ispraviti prvu re~enicu. Prije sukoba, u policiji su bili uglavnom Srbi. 14. U pasusu (37), htjela bih izbrisati i natrag prema Mostaru. Htjela bih ispraviti Jasinovdo u Jasenov Do. Uhap{eni smo 26. juna 1992, izme|u 9,00 i 10,00 sati. 15. U pasusu (38), htjela bih pojasniti jo{ neke detaqe. Sedam dobro naoruànih Srba koji su nam rekli da se predamo bili su ~etnici u maskirnim uniformama, a na kapama su imali kokarde. Neki od wih su imali dugu bradu i dugu kosu i nosili su prqave uniforme. Svi su smrdili na rakiju i na ~e{wak. Ne znam kojoj su paravojnoj jedinici pripadali. 16. U pasusu (43), rekla sam drugi srpski vojnici, pri ~emu sam mislila na qude Zdravka Kandi}a. Zdravko Kandi} je bio komandant 5. bataqona. 17. U pasusu (50), rekla sam: U prostoriju je u{lo ~etiri do pet ~etnika. To su definitivno bili {e{eqevci i Crvene beretke. âk je i komandant Crvenih beretki, Radoslav Soldo, zvani Ra{o bio tamo. U sobu je u{ao ~ovjek s nadimkom Zmija i predstavio se kao pripadnik Crvenih beretki. Kasnije sam doznala da je Zmijino pravo ime Mile Peji}. Jednom sam pitala Petra Divjakovi}a, zvanog Divjak, o paravojnicima koji su bili s druge strane ograde i od kojih smo bili odvojeni. Izgledali su mi veoma opasni, a Petar Divjakovi} je to shvatio. Rekao mi je da su to {e{eqevci i dodao da je i on jedan od wih. Mo`da je to rekao da bi me jo{ vi{e upla{io. 18. U pasusu (54), htjela bih pojasniti drvene kolibe koje sam pomenula. Bile su to veoma male qetne ku}ice (bungalovi). Motel Bora~ko jezero (?) je zapravo bio glavni {tab Crvenih beretki i {e{eqevaca.
202
19. U pasusu (55), htjela bih dodati da su nas prvo odveli u toplanu motela koja je li~ila na garaù. Otuda su nas odveli u podrum motela gdje su nas ispitivali. Rekla sam: Ispitivao me je jedan ~etnik. Nosio je maskirnu uniformu i imao je dugu, neurednu bradu, a za pojas mu je bio zaka~en no`. Nisam mogla previ{e gledati u oznaku na wegovom rukavu, po{to sam se bojala gledati u wega, me|utim, izgledao je kao {e{eqevac. 20. U pasusu (60), htjela bih pojasniti da su me odveli u toplanu motela, {to sam ve} ispravila. 21. U pasusu (61), htjela bih dodati da je Federalna komisija za traèwe nestalih osoba ekshumirala tijelo Ismeta Durakovi}a iz jame Borisavac, gdje su od 20. do 25. avgusta 2001. obavqane ekshumacije. Me|u {esnaestoricom (16) qudi ekshumiranih kad i on bilo je i nekoliko Hrvata koji su bili s wim u grupi. Jama Borisavac bila je duboka oko 75 metara, a tijela koja su tamo na|ena bila su u veoma lo{em stawu tako da su identificirana pomo}u analize DNK. 22. U pasusu (63), rekla sam da je jedan ~etnik do{ao izme|u 4,00 i 5,00 sati ujutro i izveo me iz sobe. Taj ~etnik je bio pripadnik Crvenih beretki. Nosio je crvenu beretku. Htjela bih tako|e dodati da je tokom ekshumacije jame Borisavac, brat Misade Mahini} prepoznao Mirsadov yemper, a sestra Fadile Mahini} prepoznala je Fadilinu trenerku. Posqedwi put sam ih vidjela u toplani motela Bora~ko jezero. U Bora~ko jezero nas je odveo Petar Divjakovi} zvani Divjak. Mirsada je bila majka dvoje djece, Lejle Mahini}, ro|ene 1985. i Ajle Mahini}, ro|ene 1991. Ona je ro|ena 1962. U to vrijeme je Fadila Mahini} imala 27 godina i bila je neudata. Nikada nas nisu izveli zajedno, a kasnije su mi Mirsada i Fadila rekle da ih je i Petar Divjakovi} silovao. 23. U pasusu (83), htjela bih pojasniti da je Lipova~a jama, a ne smetli{te. 24. U pasusu (88), htjela bih dodati da smo prona{li samo dijelove tijela ili odje}e, {to dokazuje da su ubijeni, me|utim ove `rtve nisu slu`beno identificirane. Moja je svekrva, na primjer, prepoznala odje}u svoje sestre (tetka mog supruga), me|utim wezino tijelo nije prona|eno. 25. U pasusu (92), htjela bih dodati da su pomenuti qudi iz Zijemqe, mostarska op}ina prije rata. 26. U pasusu (93), ne znam ni{ta o Jawi}u, zvanom Diki, niti o Radoju Su{i. 27. U pasusu (94), htjela bih pojasniti da je Dubravica jama, a ne smetli{te. Dubravica se nalazi na podru~ju Breze, u Zijemqi. 28. Uglavnom smo bili zakqu~ani u toj prostoriji tako da vam ne bih mogla re}i ko je posje}ivao logor. Deklaracija POTVRDA SVJEDOKA Izjava mi je glasno pro~itana na bosanskom jeziku i sadrì sve {to sam rekla po svom znawu i sje}awu. Izjavu sam dala dobrovoqno i svjesna sam da se ona moè upotrijebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na podru~ju biv{e Jugoslavije od 1991, kao i da mogu biti pozvana da javno svjedo~im pred sudom.
203
Potpis: (potpisano) Datum: 20. april 2004. POTVRDA PREVODITEQA Ja, Darko Bartula, potvr|ujem sqede}e: 1. Odgovaraju}e sam kvalifikovan i ovla{ten od strane Sekretarijata Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na podru~ju biv{e Jugoslavije od 1991, da prevodim s bosanskog na engleski jezik, kao i s engleskog na bosanski jezik. 2. hhhhhhh mi je dala do znawa da govori i razumije bosanski jezik. 3. Gorenavedenu izjavu usmeno sam preveo s engleskog na bosanski jezik u prisustvu hhhhhh, koja je, po svemu sude}i, ~ula i razumjela prevod ove izjave. 4. hhhhhhh hhhhh je potvrdila da su, po wenom znawu i sje}awu, ~iwenice i ostalo navedeno u ovoj izjavi istinite, onako kako sam ih preveo, {to je potvrdila svojeru~nim potpisom na za to predvi|enom mjestu. Datum: 20. april 2004. Potpis: (potpisano)
IZJAVA SVJEDOKA Podaci o svjedoku: Prezime: hhhhhhh VS-1035 Ime: hhhhhhh Ime oca: hhhhhh Nadimak/pseudonim: hhhhhhh Pol: mu{ki Daum ro|ewa: hhhhhhh Mjesto ro|ewa: hhhhhhh Nacionalnost: bo{wak Vjeroispovijest: muslimanska Jezik/jezici koje govori: bosanski, wema~ki Jezik/jezici koje pi{e (ako se razlikuje od navedenih): Jezici kori{teni u toku razgovora: bosanski i engleski Trenutno zanimawe: hhhhhh Prethodno: hhhhhhh Adresa: hhhhhhhhhhhhhh Datum(i) razgovora: 3. juna 1997. Razgovor(e) vodili: Kevin Curtis Prevodilac: Jawa Paveli} Imena svih osoba prisutnih tokom razgovora: Kevin Curtis, Jawa Paveli}, (izbrisano) IZJAVA SVJEDOKA Ja sam hhhhhhh s gorenavedene adrese. Ro|en sam u selu hhhhhh, u op{tini hhhhhh. Osnovnu {kolu sam zavr{io dijelom u hhhhhh, a dijelom u hhhhhhh. Kasnije sam poha|ao sredwu hhhhhhh {kolu u hhhhhh i maturirao hhhhhhh
204
godine. Svojom suprugom hhhhhh oènio sam se hhhhh godine. Nakon {estomjese~ne obuke za policajca, otpo~eo sam {estomjese~nu praksu koju sam morao obaviti prije zavr{nog ispita. Upu}en sam na rad u hhhhhh, pa smo se supruga i ja tamo preselili. U hhhhhhh sam imao dvije adrese, zvani~na je bila hhhhhh, a druga, gdje sam provodio ve}inu vremena bila je hhhhhhh. Obavezni vojni rok sluìo sam u Sloveniji od 1984. do 1985. godine. U julu ili avgustu 1991. godine, bio sam na odmoru na Plitvi~kim jezerima u Hrvatskoj i prolaze}i tim podru~jem, koje je kasnije postalo poznato kao Srpska Krajina, primijetio sam da srpsko stanovni{tvo na tom podru~ju odràva nacionalisti~ke skupove. Poznato mi je i da su dan ili dva nakon {to sam oti{ao iz tog podru~ja za Bosnu, Srbi iz Krajine postavili barikade i da su zapo~eli prvi sukobi. Napetost se o~igledno osje}ala i u Bosni, jer su na grani~nim prijelazima u Bosnu postavqeni kontrolni punktovi na kojima su bili rezervisti JNA i bosanska policija. Sje}am se da su odmah nakon toga na Plitvicama izbili sukobi izme|u vojnika JNA i hrvatske policije. Bilo je i glasina da je tamo jedan vojnik JNA navodno nesretnim slu~ajem pucao i usmrtio jednog muslimana iz mog sela, koji je na Plitvicama sluìo obavezni vojni rok. U policiji smo za komunicirawe s kolegama koristili razli~ite radio frekvencije za razli~ita podru~ja, i ~esto smo, kad ne bismo bili zauzeti, mijewali kanal na radiju da ~ujemo {ta se doga|a na podru~ju koje je kontrolisao hrvatski MUP. êsto bismo ~uli kako pripadnici MUPSrbi i Hrvati me|usobno razgovaraju putem radija, i ~esto bi razgovor prerastao u sva|u u kojoj bi Srbi psovali Hrvate i obrnuto. Na osnovu tih rasprava mogli smo zakqu~iti da }e u MUP-u ubrzo izbiti sukob izme|u Hrvata i Srba. Nisam nikad ~uo da se ijedan pripadnik MUP-a musliman ukqu~io u te prepirke samo su komentarisali kako su ti qudi glupi. Primijetio sam da su moje kolege Srbi u bosanskom SUP-u prestale da kupuju hrvatske i bosanske novine, {to su ranije uvijek radili, i po~ele da kupuju samo beogradske nacionalisti~ke novine. Iako se nije radilo o zvani~noj podjeli, u SUP-u je do{lo do dijeqewa po nacionalnoj osnovi. Mada ne znam kad je to ta~no bilo, situacija se bitno pogor{ala nakon {to je do{lo do incidenta izme|u jednog muslimanskog i jednog srpskog sela, ina~e susjednih mjesta nedaleko od Bratunca. Tom prilikom je do{lo do pucwave na jedan automobil u kojem je ubijen jedan mladi} musliman. Nekoliko kolega i ja poslati smo tamo da sprije~imo {irewe sukoba, pa smo zauzeli poloàje na sredini ceste izme|u Srba na jednoj i muslimana na drugoj strani, kako bismo ih dràli razdvojene. Situacija se toliko pogor{ala da je postalo o~igledno da je sukob neminovan. Drugom sam prilikom ~uo razgovor izme|u dvojice kolega Srba koji su nehotice ostavili otvoren kanal na svojim radio stanicama i razgovarali o ratu u Hrvatskoj i zakqu~ili, mada to nisu direktno rekli, kako }e muslimane i Hrvate u Bosni zadesiti ista sudbina. Osim mene, i mnoge druge kolege morale su tako|e ~uti isti taj razgovor zato {to su kanali bili tako organizovani da je svako ko je bio na du`nosti mogao slu{ati sve razgovore koji su vo|eni preko radio talasa. Osoba koja je radila kao kontrolor na
205
radio centrali mogla je ta~no ustanoviti ~iji je radio bio otvoren ali po{to je na{ komandir Brano Vidakovi} bio Srbin, cijela stvar je zata{kana i nije bilo istrage. Po~etkom 1992. godine po~eo sam nailaziti na probleme prilikom obavqawa svog posla kada bih pri{ao nekom Srbinu ili rezervnom oficiru JNA da im dam kaznu za neki saobra}ajni prekr{aj koji su napravili, otvoreno bi mi rekli kako im ne mogu ni{ta zato {to sam musliman, a oni Srbi. Bio sam veoma qut zato {to me nikad u takvim situacijama nijedan moj kolega Srbin nije podrào. Krajem februara ili po~etkom marta 1992. godine poslat sam u Bosanski [amac, na granicu izme|u Bosne i Hrvatske. Iako na tom podru~ju nisam ina~e radio, bili smo pod upravom sarajevske policije, a u na{im je ugovorima pisalo da u izvanrednim okolnostima moèmo biti pozvani da pruìmo pomo} drugim podru~jima. Znao sam da }e tamo biti te{ko i kad sam stigao vidio sam da je, mada neslu`beno, do{lo do potpunog razdvajawa Srba od od muslimana i Hrvata. Ciq na{eg odlaska tamo bio je da deùramo na mostu na granici, kao i na kontrolnim punktovima u odre|enim okolnim selima. Bilo je o~igledno da svako srpsko selo na tom podru~ju ima svoju straù sa~iwenu od naoruànih civila. Policajcima muslimanima nije bilo dopu{teno da odlaze u srpska sela, kao {to ni Srbima nije bilo dopu{teno da idu u muslimanska sela. Po{to je pitawe kontrolnog punkta na mostu bilo tako osjetqivo a da se situacija ne bi pogor{ala, odlu~eno je da ne}emo nositi policijske kape s pet krakova (kao u originalu; vjerovatno policijske kape s petokrakama), ali moje su kolege Srbi, u znak provokacije, insistirali na tome da nose svoje kape. Dobili smo uputstvo da svaki put kad JNA èli prije}i most i u}i u Hrvatsku, zatvorimo most za sav drugi saobra}aj, {to je iziskivalo dosta vremena. Izgledalo je, me|utim, da su rezervne snage JNA odlu~ile da se s nama poigravaju i provociraju nas tako {to bi se pribliìli mostu kao da }e ga prije}i, a zatim, ~im bismo sve zatvorili, odvezli bi se u suprotnom pravcu. Sli~no tome, avioni JNA su nadlijetali u blizini granice s Hrvatskom a zatim skretali i odlazili u suprotnom pravcu. Imao sam osje}aj da sve ovo rade kako bi zapla{ili hrvatsko stanovni{tvo. Dok sam krajem marta 1992. godine jo{ uvijek bio u Bosanskom [amcu, vidio sam na televiziji da su u Bijeqini po~ela pu{karawa. Na{ komandir u Bijeqini pozvao je nas trojicu da se {to prije vratimo. Na osnovu televizijske reportaè nismo ba{ mogli shvatiti {ta se doga|a i krenuli smo natrag policijskim automobilom. Izme|u Br~kog i Bijeqine pro{li smo kroz 17 barikada. Jedan od dvojice kolega sa mnom bio je Hrvat, a drugi Srbin, Stigli smo sqede}eg jutra u 9,00 sati. Bijeqina je okruèna opkopom ispuwenim vodom i kad smo tamo stigli, vidjeli smo da su rezervisti JNA s kompletnim naoruàwem JNA opkolili ~itav grad. Zaustavili su nas, pozvali mog kolegu Srbina da iza|e iz automobila i pitali ga za{to me vozi, a on je odgovorio da smo od komandira na{e policijske stanice dobili nare|ewe da se smjesta vratimo u Bijeqinu. Rezervisti su kontaktirali policijsku stanicu i ovi su nam poslali
206
jedan policijski auto kao pratwu. Nisam siguran da li smo u policijsku stanicu stigli 1. ili 2. aprila, ali re~eno nam je da ostanemo u policijskoj stanici dok ne dobijemo daqwa nare|ewa. Na{ je komandir Brano Vidakovi} bio ~ovjek SDS-a i oni su ga postavili na tu poziciju, ali nam je jasno stavio do znawa da se policija ne}e uplitati u sukob. Zamjenik komandira bio je musliman, Jusuf Gruhowi}, za kog smo kasnije shvatili da komandiru prenosi sve {to smo mi muslimani pri~ali. U saobra}ajnom odjeqewu bilo je 25 ili 26 policajaca, od kojih su sedmorica ili desetorica bili muslimani. U policijskoj stanici ostao sam dva dana a tre}eg dana dobio sam nare|ewe da s jednim kolegom Srbinom policijskim kolima pratim mrtva~ka kola koja sakupqaju le{eve. Kola su pripadala Komunalnom preduze}u ~iji je direktor bio musliman, [eval Begi}. [eval je do{ao u policijsku stanicu i odveo nas do dvojice qudi koji su i{li da pokupe tijela. Iako im se ne mogu sjetiti imena, znam da su bili redovni radnici Komunalnog preduze}a. Mi smo trebali da pruìmo za{titu toj dvojici qudi koji su sakupqali tijela, ali su nas stalno zaustavqali pripadnici paravojnih jedinica, razoruàvali nas a zatim nam vra}ali oru`je, {to je bio dokaz da su u gradu oni imali vi{e vlasti od nas. Paravojska nam je rekla da je ratno stawe, ali mi smo znali da u Bijeqini nije bilo nikakvog rata. Jednostavno su nas, uz veoma mali otpor, okupirali. Na osnovu pri~awa mojih kolega znao sam da su Arkan i wegovi qudi zauzeli grad tokom prvih dana okupacije, da su prije odlaska ubijali i pqa~kali, te da su u gradu ostavili svega nekoliko wegovih (Arkanovih) qudi. Sje}am se da je mojim kolegama i meni, prilikom prvog odlaska u pratwu, komandir rekao da na haubu automobila stavimo srpsku zastavu, ali je na kraju dogovoreno da to ne radimo, ve} da umjesto toga nosimo beretke sa srpskom zastavom. U dva dana s ulica Bijeqine sakupili smo 48 tijela, iako je ustvari bilo mnogo vi{e poginulih, ali neke od wih pokupili su prijateqi i rodbina koji su im organizovali sahrane. Pokupqeni su iz centra grada, parka i gradskog stadiona, Ulice JNA i jo{ jedne glavne ulice pored stadiona. Tijela je sakupqalo samo to jedno vozilo koje smo pratili. Ve}ina qudi koje smo sakupili bila je ustrijeqena u grudni ko{, u usta, te u sqepoo~nicu ili zatiqak. Koliko je meni poznato, niko od `rtava nije sudjelovao u odbrani grada i niko definitivno nije nosio nikakvu uniformu. Ve}ina tijela na ulicama bilo je na brisanom prostoru, a da su u~estvovali u bilo kakvoj borbi, o~ekivao bih da budu u nekoj vrsti zaklona. A ène i djeca sigurno nisu u~estvovali u bilo kakvoj vrsti odbrane. Tokom policijske obuke pro{ao sam obuku iz kriminalisti~kog uvi|aja, pa sam prilikom prvog odlaska u pratwu sakupqawu tijela sa sobom ponio svoj fotografski aparat, ali na prvoj mi ga je lokaciji oduzeo jedan od pripadnika paravojske i vi{e mi ga nikad nije vratio. Mislim da su pripadnici paravojske koji su nas stalno zaustavqali bili Arkanovci. Nosili su specifi~ne kape crne vunene kape zavrnute do vrha glave (vrsta kapa koja kad se povu~e doqe, postaje maska s otvorima za o~i i usta), crne ko`ne rukavice bez prstiju, maskirne uniforme s oznakama na kojima su bili
207
bijeli orlovi i natpisi Srpska garda, a ~esto su nosili i sun~ane nao~ale. Preko grudi su nosili zapete automatske pu{ke marke zastava. Najve}i broj tijela pokupili smo oko Reyepove ku}e, koja se nalazila preko puta yamije u centru grada. Prvog dana sakupqawa le{eva pri{li smo Reyepovoj ku}i i vidjeli smo kako na cesti odmah do wegove ku}e leè ~etiri tijela. To su bili sam Reyep, wegova supruga i jo{ jedna èna koju nisam poznavao. To su qudi koji su na fotografiji K u fotografskom albumu SWK 02. Preko puta wih leàlo je tijelo Reyepovog djeteta. Vidio sam da su to troje qudi ustrijeqeni u grudni ko{ i da im se izlazne rane nalaze na le|ima na istoj visini, na osnovu ~ega sam zakqu~io da je na wih pucano na zemqi. U tom podru~ju zbog rasporeda ulica nema zgrada sa kojih su na wih mogli pucati snajperisti. Leàli su tu potrbu{ke dva dana i vidio sam da nisu pomjerani, da su na tom mjestu i ubijeni. Zakqu~io sam to zbog koli~ine krvi i poloàja tijela. Oti{ao sam zatim u dvori{te Reyepove ku}e i odmah iza kapije prona{ao tijela dvojice mladi}a, a u garaì sam pored automobila prona{ao tijela dvojice bra}e Albanaca koji su radili u piceriji. Jedan je leào odmah do desnog predweg to~ka automobila, a drugi pored lijevog zadweg to~ka. Obojica su ustrijeqeni u grudni ko{ i pali potrbu{ke. Tom prilikom nisam oti{ao u podrum Reyepove ku}e zato {to sam se pla{io da je miniran, pa smo odnijeli samo ta tijela koja smo sakupili. Kasnije istog dana ili sqede}eg dana, Reyepov zet nas je pozvao da se vratimo u tu ku}u i rekao nam da misli da smo neka tijela propustili zato {to tamo jo{ uvijek jako zaudara. Stoga smo se vratili u tu ku}u i oti{li u podrum u kom sam vidio jo{ ~etiri le{a. Jedan je bio ~ovjek kojeg sam poznavao, po imenu ]oso Nargali}, a s wim su bila jo{ tri mu{karca. Zakqu~io sam da nisu ubijeni u podrumu zato {to su tri tijela imala ulazne i izlazne rane, a na zidovima nisam uspio prona}i tragove metaka. Za ]osu nisam bio siguran zato {to mu je glava bila nate~ena i deformisana od udaraca, pa nisam bio siguran da li je umro od batinawa ili ne~eg drugog. Kada smo sakupili tijela odnijeli smo ih u bolni~ki krug i jednostavno poloìli na zemqu pred bolni~ku mrtva~nicu. Nisam siguran {ta se dogodilo s tim tijelima nakon {to sam ih tamo ostavio, ali neslu`benim putem sam saznao da su neke porodice same sakupqale svoju rodbinu i same organizovale sahrane. Od svih tijela koja smo sakupili samo su jedan mu{karac, jedna èna i jedno dijete bili Srbi, a pokupili smo ih na cesti koja od parka vodi do stadiona. Svako od wih je imao rane od metaka, a tijela su im leàla u lokvi krvi. Sje}am se dva slu~aja u kojima su ène ustrijeqene kroz prozor s ulice. Jedna od wih ìvjela je pored parka, bila je ili Hrvatica ili Srpkiwa i zvala se Milena. Sje}am se tako|e jednog oca i dvojice sinova, ustrijeqenih na plo~niku ispred svoje ku}e koja se nalazila 300 metara iza bolnice u ulici JNA. Jedan sin ustrijeqen je u sqepoo~nicu iz neposredne blizine uslijed ~ega mu je raznijet dio lobawe. Dok smo sakupqali tijela nikom drugom nije bilo dopu{teno da se kre}e uokolo, i na kraju drugog dana potpuno smo o~istili ulicu od le{eva. Prvi put sam vidio Arkana kad sam sakupqao tijela i primio poziv da odem u zgradu Sekretarijata narodne odbrane i iz wihovog dvori{ta poku208
pim dva tijela. Stigao sam tamo i ~ekao sam da mi neko pokaè gdje su tijela. Stajao sam pored svog policijskog automobila i ~uo kako mi se s le|a pribliàva neki automobil i kako me neko pozdravqa i govori: Zdravo, hhhhhhh kako si? Okrenuo sam se i ugledao svog dobrog prijateqa hhhhhhhh, muslimana, profesora i vlasnika kafane. Pored wega na mjestu voza~a sjedio je Arkan, a vozilo je bio yip boje uobi~ajene za JNA. Koliko je meni poznato, hhhhhh je Arkan vodio u pritvor. Arkana sam drugi put vidio kad su Biqana Plav{i} i Fikret Abdi} posjetili Bijeqinu pod izgovorom da }e sa strankama SDA i SDS voditi razgovore o budu}em mirnom ìvotu u gradu. Ispred zgrade op{tine organizovana je proslava u ~ast wihovog dolaska i Arkan je bio jedan od onih koji su im izrazili dobrodo{licu. Ovo se dogodilo pet dana nakon zauzimawa Bijeqine, a ja sam se nalazio ispred muzeja i to posmatrao s udaqenosti od oko 50 metara. Prije okupacije Arkan se sa svojim qudima smjestio u selu Dvorovi, srpskom selu {est kilometara od Bijeqine, na cesti za Beograd. Nakon okupacije prebacili su se u centar grada u prostorije zgrade SDS-a, veoma blizu zgrade op{tine. Poznavao sam Arkana s televizije, a znao sam i to da ga traè zbog krivi~nih djela koja je po~inio prije po~etka rata. Kad sam se vratio u Bijeqinu, nakon {to je prvi put zauzeta, morao sam potpisati izjavu da pristupam novoorganizovanim snagama srpske policije i kad smo odlazili u redovne patrole, jedan od arkanovaca je morao da ide u pratwi dvojice policajaca. Stvari su se ovako odvijale otprilike pet dana, zatim je to prestalo. Ali i do tada smo moj kolega musliman i ja ostajali u policijskoj stanici od straha {ta bi se moglo desiti ako odemo u patrolu s nekim od tih arkanovaca. Zato smo se bavili samo saobra}ajnim prekr{ajima. Osim toga, kada je rije~ o mojim odlascima na posao, situacija je bila prili~no normalna. Dana 1. maja imao sam slobodan dan i telefonom mi je javqeno da sqede}eg dana treba da idem u Br~ko kao obezbje|ewe i da zaustavim pqa~ku na tom podru~ju. Kad sam tamo stigao, vidio sam da je ve}ina mjesta ve} opqa~kana i da je u grad doveden velik broj rezervista. U Br~kom sam ostao skoro sedmicu dana, a onda sam se vratio u Bijeqinu. Kad sam se tamo vratio, doznao sam da Srbi u policijskoj stanici posjeduju zvani~ni spisak muslimana koje traè zbog izvjesnih krivi~nih dijela koja su navodno po~inili tokom prvih dana okupacije. Stalno sam od kolega traìo da mi pokaù taj spisak, ali su mi jasno dali do znawa da nisu spremni da to u~ine. Onda sam preba~en na kontrolni punkt na cesti koja vodi za bolnicu i kojom su transportovani rawenici iz Br~kog i Zvornika. Kontrolisao sam prolazak vozila. Vrijeme je odmicalo i meni je stalno ukazivano nepovjerewe, moju su ku}u nadzirali, a mene pratili gdje god sam i{ao. Vidio sam da su se policijske snage posve razdvojile. Zbog toga sam podnio ostavku i na kraju uspio, kroz Srbiju i Sloveniju, do}i do Wema~ke. U avgustu 1992. godine, kontaktirala me tuzlanska policija i ponudila mi da tamo radim, {to sam i ~inio
209
tokom dvije godine, prije nego {to sam se vratio u Wema~ku i pridruìo svojoj porodici 1994. godine. Istraìteq Kevin Curtis mi je pokazao album s fotografijama SWK 2 i èlim da dam sqede}e komentare: Fotografija: B. Mislim da je ovo Arkan. Fotografija C: Ovo mi je poznato lice iz Bijeqine. Fotografija D: Vojnika u predwem planu vidio sam u Bijeqini. Fotografija F: Ovo mi je poznato lice iz Bijeqine. Fotografija G: Ovo mi je poznato lice iz Bijeqine. Fotografija H: Ovo mi je poznato lice iz Bijeqine. Fotografija I: Ovo u sredini je Arkan okruèn svojim qudima. Fotografija J: ôvjeka u predwem planu ne poznajem, ali ovo su sve arkanovci. Fotografiju K pomenuo sam u izjavi. POTVRDA SVJEDOKA Ova se izjava sastoji od 8 stranica, glasno mi je pro~itana na bosanskom jeziku i sadrì sve {to sam rekao, po svom znawu i sje}awu. Izjavu sam dao dobrovoqno i svjestan sam da se moè upotrijebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991, kao i da mogu biti pozvan da javno svjedo~im pred sudom. Potpis: (potpisano) Datum: 4. juna 1997. POTVRDA PREVODIOCA Ja, Jawa Paveti}, prevodilac, potvr|ujem sqede}e: 1) Odgovaraju}e sam kvalifikovana i ovla{tena od strane Sekretarijata Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. da prevodim sa bosanskog jezika na engleski jezik, kao i sa engleskog na bosanski jezik. 2) hhhhhhhhh mi je dao do znawa da govori i razumije bosanski jezik. 3) Gorenavedenu izjavu sam usmeno prevela sa engleskog na bosanski jezik u prisustvu hhhhhhhh koji je, po svemu sude}i, ~uo i razumio prijevod ove izjave. 4) hhhhhhhh je potvrdio da su, po wegovom znawu i sje}awu, ~iwenice i ostalo navedeno u ovoj izjavi istinite, onako kako sam ih prevela, {to je potvrdio svojeru~nim potpisom na predvi|enom mjestu. Datum: 4. juna 1997. Potpis: Jawa Paveti}
Podaci o svjedoku: Prezime: hhhhhh VS-1064
210
Ime: hhhhhhh Ime oca: hhhhhhh Nadimak: Pol: mu{ki Datum ro|ewa: hhhhhhh Mjesto ro|ewa: hhhhhhhh Nacionalnost: bo{wak Vjeroispovijest: muslimanska Jezik/jezici koje govori: bosanski i ne{to francuskog Jezik/jezici koje pi{e (ako se razlikuje od navedenih): bosanski Jezici kori{teni u toku razgovora: bosanski i engleski Trenutno zanimawe: izbjeglica Prethodno: hhhhhh Datum(i) razgovora: 15. i 16. 1. 2001. Razgovor(e) vodili: Rita Pradhan Prevodilac: @ewa Ba{agi} Imena svih osoba prisutnih tokom razgovora: hhhhhhhh IZJAVA SVJEDOKA Ovu izjavu dajem dobrovoqno i opisat }u sve {to znam najboqe {to mogu. Jasno mi je da se od mene traì da opi{em {ta sam vidio i u svojoj }u izjavi jasno nazna~iti ~iwenice koje sam doznao od drugih. Od mene se traì da dam istinitu izjavu o onome {ta sam li~no doìvio s tim u vezi. Predstavnica Kancelarije tuìla{tva Me|unarodnog suda za biv{u Jugoslaviju koja uzima izjavu od mene, objasnila mi je da se izjava koju dajem moè koristiti u svrhe krivi~nog gowewa. S tim u vezi èlim izjaviti da sam voqan svjedo~iti u Hagu i Nizozemskoj, ukoliko se to od mene zatraì. hhhhhhhh. Ro|en sam hhhhhh u selu hhhhhhh. Otac mi se zove hhhhhh, a majka hhhhhh. Moja tri brata: hhhhhhhh ubijeni su u Domu kulture. Imam jednog brata hhhhhh, sestre: hhhhhhhhhh. Oèwen sam, èna mi se zove hhhhh. Imam dvije k}erke, hhhhhh i hhhhh. U hhhh sam bio hhhh. Niko se u mojoj porodici nije bavio politikom. Prvi slobodni izbori odràni su 1991. Qudi nisu imali povjerewa jedni u druge jer su se bojali da bi nacionalne stranke koje su zastupale interese drugih nacionalnosti mogle pobijediti na izborima i preuzeti vlast nau{trb wihove. Primijetili smo da qudi po~iwu da raskidaju prijateqstva i da pjevaju nacionalisti~ke pjesme na svadbama koje su bile uvredqive za drugu stranu. Srbi su po~eli da stavqaju Milo{evi}eve i Karayi}eve fotografije na svoja vozila. Nakon 1990. na vjerskim i politi~kim sve~anostima po~eli su da obla~e ~etni~ke uniforme bez ikakvih oznaka. Godine 1991. po~eli su da stavqaju oznake poput kokarde. Krajem 1991. Srbi su po~eli da organizuju seoske straè da bi se za{titili od muslimana. Mi muslimani ponudili smo im da se organizuju zajedni~ke straè, ali su oni to odbili. Rekli su da Srbi i muslimani vi{e nemaju ni{ta zajedni~ko jer smo mi muslimani glasali za suverenu i nezavi211
snu Bosnu. Srbi su htjeli ostati u Jugoslaviji. Mi muslimani smo tad odlu~ili da se naoruàmo i za{titimo. Predsjednik Kriznog {taba Mehmed Hoyi} oformio je straè u selima Kostijarevo i Driwa~a. Plan je bio da ~uvamo svoje domove. Neki su od nas imali lova~ko oru`je, a ostali nisu bili naoruàni. To je potrajalo do marta 1992. Oni su uzeli polovicu oru`ja, municije i opreme iz policijske stanice u Zvorniku. Sredinom marta 1992. Srbi su osnovali vlastitu policijsku stanicu te Srpsku op{tinu Zvornik, oboje sa sjedi{tem u Karakaju. ûo sam to od drugih koji su tome prisustvovali. Budu}i da su muslimani bili ve}insko stanovni{tvo, ostali su u Zvorniku. Mi muslimani shvatili smo da bi se trebali pripremiti za rat. Qudi su se brinuli. Neki su po~eli pakovati stvari i napu{tati domove, te odlaziti u Tuzlu. Znalo se da biv{a JNA stoji iza wih (Srba) i wihova namjera bila je da zauzmu grad. Mnogi od onih koji su ostali u selu i gradu li~no su vidjeli da se Zvornik napada iz Karakaja. Nakon kra}eg vremena, uspjeli su ga zauzeti budu}i da Bo{waci nisu imali oru`ja za odbranu. Ono malo qudi koji su branili grad povuklo se u Kula Grad. Pruàli su otpor do 26. aprila 1992. Do tog datuma smo mi muslimani iz Kostijareva i Driwa~e straàrili oko na{ih sela. Nije bilo nekih posebnih incidenata, osim {to su Srbi pucali no}u da bi prestra{ili muslimane. Kula Grad je pao u srpske ruke 26. aprila 1992. Srbi su javili putem radija da bi se sva okolna sela trebala predati jer nemaju nikakve {anse u borbi protiv wih. Mi muslimani smo to i uradili. U roku od tri dana sva su se sela predala bez otpora. Kostijarevo i Driwa~a pali su tako 29. aprila 1992. pod srpsku vlast. Do 28. aprila 1992. nismo mogli spavati u svojim ku}ama. Spavali smo u {umi sa ènama i djecom u veoma lo{im vremenskim uslovima. Uop{te nismo mogli spavati. Ujutro bi se vratili ku}i, nahranili stoku, ne{to pojeli i vratili se no}u u {umu. Kad je Kula pala 26. aprila 1992, srpski policajci Qubi{a Petrovi} i Qubisav Petkovi} do{li su u selo i prenijeli mje{tanima poruku da bi se trebali pripremiti za predaju oru`ja. Predaja oru`ja izvr{ena je 29. aprila 1992. Dana 29. aprila 1992. u Driwa~u je do{la jedna paravojna formacija i pripadnici biv{e JNA, predvo|eni majorom Pavlovi}em. Mi muslimani smo predali svoje oru`je. Oduzeli su sve lova~ke pu{ke bo{wacima. Ja nisam bio prisutan, ali sam to kasnije ~uo od drugih. Major Pavlovi} nam je obe}ao potpunu sigurnost i normalan ìvot. Nakon 29. aprila 1992. niko vi{e nije odlazio na posao. Svako ko bi poku{ao krenuti na posao bio bi pretu~en i vra}en. To je dodatno pogor{alo situaciju i izazvalo dodatno nepovjerewe prema Srbima. Zato smo sve mawe boravili u svojim domovima, dane i no}i uglavnom smo provodili u {umi. Nismo imali novca a trgovine su ionako bile u srpskim rukama. Srbi su bili vlasnici svih trgovina. Sve vrijeme Srbi nisu imali nikakvog kontakta s nama. Primijetio sam da se Srbi ~esto okupqaju u ku}i mog kom{ije Milanka @ivanovi}a koja se nalazila dvjestotiwak metara od moje. Svi
212
su na{i kom{ije Srbi tamo odràvali nekakve sastanke. Bilo ih je dvadesetak. Nismo znali {ta nas ~eka i bili smo odsje~eni od ostalih bo{wa~kih sela. Na{e je selo bilo okruèno srpskim selima. To je trajalo do 30. maja 1992. Dana 30. maja 1992. padala je jaka ki{a. Ve}ina nas se zbog ki{e vratila u selo. Oko 10,00 sati za~uli smo pucwavu iz sela. Vidjeli smo da u selo dolaze dva vojna kamiona krcata vojnicima. Osim ta dva kamiona bila su tu i dva topa. Vojnici koji su hodali ispred, iza i pokraj kamiona, pucali su u zrak i prema selu. Bilo ih je mnogo. Ja sam stajao pokraj svoje ku}e i sve to promatrao. To se doga|alo tritostiwak metara od mene. Dobro sam vidio sve pokrete vojske iz svih smjerova. Shvatili smo da se situacija pogor{ala i da smo opkoqeni. Primijetio sam da su qudi zabrinuti i da poku{avaju pobje}i. Po~eli su hapsiti qude. Imali su na sebi i maskirne i sivomaslinaste uniforme biv{e JNA, i bili su dobro naoruàni. Pripadnici paravojske i vojnici biv{e JNA udarali su nas i naredili nam da odemo ispred ku}e Zaida Ali}a koja se nalazila u centru sela. Naredili su nam da ruke stavimo na glavu i da odemo ispred Zaidove ku}e. Uskoro zatim, uspjeli smo pohapsiti ve}inu mje{tana. Ja sam bio me|u wima. Po~eli su nas tu}i, vrije|ati, psovati i rugati nam se. Rekli bi nam: Neka vam sad pomognu suverena Bosna i Izetbegovi} ako mogu. Ne mogu vam pomo}i ni NATO ni Ujediwene nacije, a i ne vole vas. Ne èle vas u Evropi. Bilo nas je ukupno 150, zajedno sa ènama i djecom. Ispred Zaidove ku}e su nas zadràli do podneva. Tamo je bio i wihov komandant. Imao je oko 28 godina i bio visok oko 180 cm. Imao je crnu kosu. Nije imao bradu ni brkove. Nosio je maskirnu uniformu. Nisam primijetio nikakve oznake. Komandant je drào voki-toki. ûli smo kako ga neko na voki-toki pita jesu li izvr{ili zadatak. On je odgovorio: Jesmo. Zatim je upitao {ta da radi s nama. Odgovoreno mu je da nas vodi u Dom kulture u Driwa~i. Nakon {to smo to ~uli, zavladala je panika. @ene i djeca su po~eli plakati. Oni su zapucali u zrak i svi su se smirili. Naredili su nam da oformimo kolonu. Nama mu{karcima dali su da nosimo djecu i poveli nas u Driwa~u. Od Zaidove ku}e do Driwa~e udaqenost je bila otprilike kilometar i po. ûvalo nas je tridesetak vojnika koji su nam zaprijetili da }e nas ubiti na licu mjesta poku{amo li bjeàti. Nakon pola sata stigli smo u Dom kulture. U Domu sam vidio svoje naoruàne kom{ije u uniformama JNA. Tamo su bili Ostoja \uri}, Radovan Mla|enovi}, Radenko @ivanovi}, Jovo Mla|enovi}, Sreten Luki} i Predrag Obradovi}. Mi smo u{li u Dom i sjeli na stolice. U Domu i ispred wega ~uvalo nas je izme|u 30 i 40 straàra. Opkolili su nas i uperili pu{ke u nas. Zaprijetili su nam da se ne mi~emo sa stolica. Oko 16,00 sati, doveli su jo{ qudi iz Kostijareva, Sopotnika, \evawa i Driwa~e. Qudi iz Sopotnika bili su vezani.
213
Dom je bio krcat. U{ao je oficir. Naredio je ènama i djeci da odu iz Doma. Oni su oti{li u op{toj panici. U Domu su ostali samo mu{karci. Prebrojili su nas. Bilo nas je 91. Oficir nam se obratio i rekao neka se ne bojimo, da nismo ni{ta u~inili i da }e nas u Zenici razmijeniti za Srbe. Tako|er je rekao da }emo se preseliti u srpske, a Srbi u na{e ku}e. Poslije tri dana kad sam pu{ten, vidio sam ga na televiziji i doznao da se zove Branko Studen, poru~nik zvorni~kog garnizona u Karakaju. Branko Studen bio je visok i imao kovr~avu sme|u kosu. Na sebi je imao oficirsku uniformu biv{e JNA i u to vrijeme imao je ~etrdesetak godina. Kad su ga intervjuirali za televiziju u zvorni~koj bolnici, pokazao je ~ovjeka ubijenog iz vatrenog oru`ja koji je leào u kadi punoj vode. Obratio se Srbima rekav{i: Pogledajte {ta su nam muslimani uradili. Taj intervju nije dugo trajao i ja sam ga prepoznao. Svi smo ga znali jer je dugo ostao u Domu u Driwa~i. Na odlasku iz Doma, rekao nam je da }e do}i stru~waci i postaviti nam nekoliko vojnih pitawa. Nije nam rekao o kakvim je stru~wacima rije~ ili odakle su. Ne bojte se, sara|ujte s wima i bit }ete razmijeweni. Onda je ori{ao iz dvorane. Niko se nije pojavio. Poslije pet minuta netko je zalupao na vrata. U Dom su u{la otprilike {estorica vojnika naoruànih do zuba u maskirnim uniformama. Nama su izgledali kao arkanovci. Nosili su crne kape i rukavice bez prstiju. Imali su pi{toqe tipa {korpion, bombe i kame. Znali smo da su ti uniformisani vojnici arkanovci jer smo znali kako izgledaju wihove uniforme. Uveo ih je neki nizak mu{karac. Mislim da im je on bio komandant te grupe. Bio je visok 165 cm, imao dugu bradu i brkove, crne nao~ale i maskirnu kapu, podvrnute rukave na ko{uqi i no`. îm je u{ao u Dom, odmah se izderao na nas i naredio nam da ustanemo. Naredio nam je da otpjevamo jednu ~etni~ku pjesmu i morali smo mnogo puta ponoviti da je ovo srpska zemqa. Znao je da smo muslimani, ali nam je naredio da se molimo kao kr{}ani. Oni koji to nisu znali, dobili bi od wega batine. Zatim su nas svi vojnici koji su bili u Domu po~eli tu}i. Odvukli bi nas na pozornicu i tamo nas tukli èqeznom {ipkom ili {tapom. Tukli su qude dok vi{e nisu mogli stajati na nogama. Vojnici bi ih tad odvukli natrag na wihovo mjesto. Premla}eno je vi{e od 30 qudi, dok su ostale mawe maltretirali. Kad bi neko pao u nesvijest, vojnici bi donijeli vode, polili ih i nastavili tu}i. Predsjednik mjesne zajednice Valid Husenovi} dobio je najvi{e batina. Tukli su ga oko pola sata. Valid ih je molio da ga ubiju umjesto da ga mu~e. Vojnici su mu se smijali. Odvukli su ga na wegovo mjesto. Muju [abanovi}a su odveli na pozornicu. Vojnici su ga èstoko tukli, a komandant ga je triput ubo noèm. Zatim je izvukao no` iz Mujina tijela, zaurlao kao zvijer i polizao krv s noà. Mujo je jo{ bio ìv i donijeli su ga natrag na wegovo mjesto, dva reda ispred mene. A onda je komandant naredio jednom od zato~enika da zavije Muju [abanovi}a. Svojim sam o~ima vidio kako mu krv curi na tri mjesta na le|ima. Drhtao je, ali je jo{ bio ìv.
214
Zatim je jedan vojnik odveo Muriza Abidovi}a u prostoriju lijevo od dvorane u kojoj smo se mi nalazili. Vojnik je u ruci drào elektri~ni kabel. Poslije pet minuta vratio je Muriza u te{kom stawu. êtnik je Muriza pridràvao ispod pazuha. Mislim da je taj ~etnik poku{avao od wega doznati neke informacije o oru`ju. To je trajalo do 21,00 sat i niko nije bio po{te|en. I mene su istukli, ali malo. Naredili su nam da pognemo glave. Zatim su oti{li iz Doma. Petnaest minuta je vladao muk. Nakon petnaestak minuta, stigla je neka druga vojna jedinica. Bilo ih je tridesetak i imali su na sebi ~etni~ke uniforme. Na desnom rukavu nosili su oznaku Belih orlova a na kapama velike kokarde. Svi su bili u dobi izme|u 20 i 30 godina. Rekli su da im treba deset qudi. Nitko se nije javio. Jedan od wih je ponovio da im treba deset qudi. Niko se nije javio pa je on rekao da }e sami odabrati. Naredili su nam da sagnemo glave. Prebrojili su i odabrali desetoricu, po~eli ih udarati rukama i nogama, psovati im usta{ku i tursku majku. Zatim su ih izveli iz Doma. Odveli su ih ulijevo od Doma. ûli smo wihove korake a uskoro i rafal. Shvatili smo da je po~elo ubijawe. No qudi su ~ekali mirno i spokojno. Nakon nekoliko minuta onaj se ~etnik vratio i na isti na~in odveo jo{ desetoricu. Ponavqali su isti postupak dok napokon nisu izveli i moju grupu. Osvrnuo sam se i vidio da su odveli ve} pola qudi. Kad je do{ao red na mene, ~etnici su nas udarali nogama i kundacima. Kad smo stigli do predvi|enog mjesta, za~ulo se nare|ewe da se puca. Wih petorica su otvorili vatru na nas. Po~eli smo padati na zemqu. Metak me je pogodio u lijevi kuk. Pao sam. ûo sam kako nogama udaraju qude da provjere jesu li jo{ ìvi. Jedan ~etnik me je udario nogom, ali se ja nisam pomaknuo. Rekao je ostalima da je ovaj jo{ ìv. Oni su mu rekli neka ga ubije. Ispalio je rafal u mene i jedan me metak pogodio u desno rame. Nisam ispustio ni glasa. Zapjevali su i zapucali u zrak i vratili se u Dom. Kad sam ostao sam, poku{ao sam ustati. Oko sebe sam vidio mrtve qude. Zatim sam potr~ao prema svom selu. Ugledao sam dvadesetak le{eva u {kolskom dvori{tu koje se nalazilo odmah iza Doma. Mislim da su pobijeni prije moje grupe. ûo sam kako neko bolno zapomaè, ali nisam znao ko. Pretr~ao sam petstotiwak metara do svog sela. Stao sam u {umi jer nisam vi{e imao snage. Sjeo sam i odmarao se neko vrijeme. Za~uo sam nekoliko rafala negdje u Driwa~i. Bio sam uvjeren da su ~etnici pobili sve muslimane u Domu. Zatim sam ~uo kako se pokraj strati{ta zaustavio kamion. ûo sam kako otvaraju bo~na vrata kamiona. Poslije 20-30 minuta, kamion je oti{ao i vratio se do trgovine koja se nalazila odmah do Doma. Poslije toga sam ponovno krenuo prema svom selu. Stigao sam u svoje selo oko 5,00 sati. Iznad ku}e hhhhhhh zatekao sam hhhhhhh koja je bila sa svojim muèm i jednim mu{karcem iz Kostijareva. Rekla mi je da su pali u zasjedu u selu i da je Besim Dautovi} poginuo. Wezin mu` i taj drugi ~ovjek pobjegli su, a ona je ostala. Ostao sam u ku}i hhhhhhh do 8,00 sati ujutro. Nastavio sam put u srpsko selo zvano Mijatovo Brdo. Tamo sam stigao u 10,00 sati. Zatekao sam tamo
215
dvadesetak Srba iz Kostijareva i Mijatovog Brda. Svi su bili u uniformama biv{e JNA i bili su dobro naoruàni. Svi su me poznavali jer su ìvjeli blizu mog sela. Vidjeli su da sam rawen i ispri~ao sam im {ta mi se dogodilo. Oni su se {okirali kad su ~uli da su oni qudi pobijeni, iako je Radovan Mla|enovi} te ve~eri bio u Domu. Dali su mi ne{to da pojedem. Previli su mi ranu i ostao sam tamo do 15,00 sati. Milo{ Mla|enovi} mi je rekao: Ne}e{ lako iz ovog sela. Zna{ {ta se dogodilo u Driwa~i. Bojimo se da }e{ svojima ispri~ati {ta se dogodilo. Uskoro su se oni svi okupili i o ne~emu diskutovali i ~esto pogledavali prema meni. Milan Igawatovi} zvani Mi}o mi je pri{ao, sjeo pokraj mene i rekao da se ne bojim i da }e me odvesti u Paqevi}e. Krenuli smo prema Paqevi}ima. Bio je naoruàn i rekao mi je da hodam ispred wega. Kad smo bili na kilometar od Paqevi}a, on je repetirao pu{ku iza mojih le|a. Ja sam se jako prestra{io i po~eo sam da bjeìm. On je pucao, ali me nije pogodio. Imao je pu{ku koju je morao repetirati svaki put i to me spasilo. Tr~ao sam dok nisam stigao do {ume. Pobjegao sam mu pedesetak metara. Nisam se usudio okrenuti jer sam bio na smrt prestra{en. Tr~ao sam nizvodno i pre{ao preko rijeke. Nakon pet minuta stigao sam u Paqevi}e. Sjeo sam i odmorio jer sam se osje}ao sigurno. On je pucao s druge strane {ume. Mislim da je pretpostavio da sam negdje u {umi. Nakon sat vremena nai{ao sam na muslimane u Paqevi}ima. Prihvatili su me i ukazali mi pomo}. Ostao sam u Paqevi}ima tri dana a zatim su me prebacili u ratnu bolnicu u selu Pobu|e. Ostao sam u Pobu|u, Cerskoj i Kowevi} Poqu do hhhhhhhhh. Dana 15. jula 1992. pre{ao sam preko okupirane teritorije kroz {umu i stigao na slobodnu teritoriju, zajedno s velikom grupom rawenika, èna i djece. Stigli smo u selo Nezuk i tog dana smo preba~eni u Tuzlu. U Tuzli su me lije~ili do 30. septembra 1992. Tamo sam se sastao s porodicom. Nisu znali jesam li ìv. Odselili smo u \ur|evik 30. septembra 1992. Tamo sam ìvio do novembra 1998. Dana 1. decembra 1998. oti{ao sam u hhhhhhh s porodicom. U Domu je pobijeno 88 qudi. hhhhhhh hhhhhhh Mirsad Dautovi}, Besim Dautovi}, Murat [abanovi} i Alija Ahmetovi} ubijeni su u selu Kostijarevo, a Muriz Zahirovi} u Sopotniku. hhhhhhhhhhhhhhhhh Kad je izvr{ena ekshumacija Raminog groba u Glumini, sva su tijela dopremqena u Tuzlu i ja sam identifikovao svog oca i svoja tri brata. Sje}am se imena nekih qudi koji su pogubqeni u Domu: 1. Husejin Dautovi}; 2. Nezir Dautovi}; 3. Huso Dautovi}; 4. Esad Dautovi}; 5. Beriz Dautovi}; 6. Selmo Dautovi}; 7. Omer Dautovi}; 8. Mirzet Dautovi}; 9. Idriz Dautovi}; 10. Mirsad Dautovi}; 11. Suad Baru~i}; 12. Mirsad Baru~i}; 13. Vehid Baru~i}; 14. Hasan Ali}; 15. Zahid Ali}; 16. Mujo Ali}; 17. Aqo Ali}; 18. Ibrahim Ali}; 19. Smajo Beganovi}; 20. Esad Beganovi}; 21. Mustafa Beganovi}; 22. Yemal Beganovi}; 23. Meho Osmanovi};
216
24. Sefer Osmanovi}; 25. Muhamed Osmanovi}; 26. Juso Osmanovi}; 27. [abanija Osmanovi}; 28. [aban Osmanovi}; 29. Meho Osmanovi}; 30. Mehmed Osmanovi} (o~evo ime [aban); 31. Mehmed Osmanovi} (o~evo ime Meho); 32. Bajro Osmanovi}; 33. Reyo Osmanovi}; 34. [abanija Osmanovi} (kao u originalu); 35. Nuko Fejzi}; 36. Mevludin Fejzi}; 37. Ramiz Memi{evi}; 38. Zahim Memi{evi}; 39. Ramo Memi{evi}; 40. Haso Memi{evi}; 41. Senaid Memi{evi}; 42. Sinan Ba{i}; 43. Hariz Abitovi}; 44. Ramo Abitovi}; 45. Beriz Abitovi}; 46. Muriz Abitovi}; 47. Mehmed Beganovi}; 48. Nezir Beganovi}; 49. Mehmedalija Ali}; 50. Velid Husejnovi}; 51. Muriz Husejnovi}; 52. Osman Be~i}. POTVRDA SVJEDOKA Izjava mi je glasno pro~itana na bosanskom jeziku i sadrì sve {to sam rekao po svom znawu i sje}awu. Izjavu sam dao dobrovoqno i svjestan sam da se moè upotrijebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991, kao i da mogu biti pozvan da javno svjedo~im pred sudom. Potpis: (potpisano) Datum: 16. 11. 2000. POTVRDA PREVODIOCA Ja, @ewa Ba{agi}, prevodilac, potvr|ujem sqede}e: 1) Odgovaraju}e sam kvalifikovana i ovla{tena od strane Sekretarijata Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. da prevodim sa bosanskog jezika na engleski jezik, kao i s engleskog na bosanski jezik. 2) hhhhhh mi je dao do znawa da govori i razumije bosanski jezik. 3) Gorenavedenu izjavu sam usmeno prevela s engleskog na bosanski jezik u prisustvu hhhhhhh koji je, po svemu sude}i, ~uo i razumio prijevod ove izjave. 4) hhhhhhhhh je potvrdio da su, po wegovom znawu i sje}awu, ~iwenice i ostalo navedeno u ovoj izjavi istinite, onako kako sam ih prevela, {to je potvrdio svojeru~nim potpisom na predvi|enom mjestu. Potpis: (potpisano) Datum: 16. 1. 2001.
IZJAVA SVJEDOKA Podaci o svjedoku: Prezime: hhhhhhh Ime: hhhhhhh Ime oca: hhhhhhh Nadimak: hhhhhh
217
Pol: mu{ki Datum ro|ewa: hhhhhhh Mjesto ro|ewa: hhhhhhh Adresa: Telefon: Nacionalnost: bo{wak Vjeroispovijest: muslimanska Jezik/jezici koje govori: bosanski i francuski Jezici kori{teni u toku razgovora bili su engleski i bosanski Trenutno zanimawe: hhhhhhh Prethodno: hhhhhhh Datum razgovora: 22. maj 2003. Razgovor vodili: Rita Pradhan i Karim Agha-Khan Prevodilac: Alma Imamovi} Imena svih osoba prisutnih tokom razgovora: gorenavedeni IZJAVA SVJEDOKA Danas sam pro~itao prijevod na bosanski izjave koja je izuzeta na engleskom jeziku i koju sam dao 15. i 16. januara 2001. Moja izjava na engleskom jeziku ozna~ena je sqede}im brojevima: 0190-9200 0109-2914. Prepoznajem svoj potpis i paraf na svakoj strani te izjave. Prijevod na bosanski jezik ozna~en je sqede}im brojevima: 0305-3009 0305-3018. Po{to sam imao priliku da pro~itam svoju izjavu, èlim da istaknem sqede}e. Na strani ERN 0305-3012 0305-3012, u paragrafu br. 22 èlim da ispravim ime: umjesto ... ku}a Zaida Ali}a treba da stoji: ... ku}a Zahida Ali}a. Na strani ERN 0305-3012 0305-3012, u paragrafu br. 28, èlim da ispravim sqede}e: Ostoja \uri}, Radenko @ivanovi} i Jovo Mla|enovi} bili su blizu mjesne zajednice (napoqu) kao obezbje|ewe. Na strani ERN 0305-3013 0305-3013, u paragrafu br. 34, èlim da ispravim slede}e: Imali su poluautomatske pi{toqe marke [korpion, ru~ne bombe i noève Rambo, metalne i drvene palice, kao i policijske pendreke. Na strani ERN 0305-3013 0305-3013, u paragrafu br. 39, èlim da ispravim sqede}e: Velid (umjesto Valid) ga je molio da ga ubije.... Na strani ERN 0305-3015 0305-3015, u paragrafu br. 52, èlim da ispravim sqede}e: Ja sam boravio u {tali (umjesto: u ku}i) Stanimira Mla|enovi}a... Na strani ERN 0305-3015 0305-3015, u paragrafu br. 57, èlim da dodam sqede}e: Stigli smo u selo Nezuk i istog dana bili prevezeni u Tuzlu, a moja porodica nije znala da sam preìvio. Na strani ERN 0305-3015 0305-3015, u paragrafu broj 58, èlim da izbri{em sqede}e: Oni nisu znali da sam ìv. POTVRDA SVJEDOKA Izjava mi je glasno pro~itana na engleskom (kao u originalu) jeziku i sadrì sve {to sam rekao po svom znawu i sje}awu. Izjavu sam dao dobrovoq218
no i svjestan sam da se moè upotrijebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991, kao i da mogu biti pozvan da javno svjedo~im pred sudom. Potpis: (potpisano)
IZJAVA SVJEDOKA Podaci o svjedoku: Ime: hhhhhh VS-1095 Nadimak/pseudonim: Adresa: hhhhhh Telefon: Ro|en: hhhhhhh Pol: ènski Nacionalnost: Bosanka Vjeroispovijest: muslimanka Zanimawe: trenutno: nezaposlena Prethodno: hhhhhh Jezik/jezici koje govori: bosanski, engleski, ruski Jezik/jezici koje pi{e (ako se razlikuje od navedenih): Datum(i) razgovora: 10. i 11. novembar 1998. Razgovor(e) vodili: Paul Basham Prevodilac: Alma Imamovi} (slu`beno nije bila neophodna) Jezici kori{teni u toku razgovora: 95% engleski i 5% bosanski Imena ostalih osoba prisutnih tokom razgovora: Jodie Johnson (10/11/98), Melinda Wells (11/11/98) Prije rata ìvjela sam u ulici hhhhhh u Mujki}ima, predgra|u Br~kog. Tu sam ìvjela sa porodicom svog muà, to jest sa wegovom bra}om i sestrama. Mu` mi se zove hhhhhh. Prije rata radila sam hhhhhhhhhh. Onog jutra kad su mostovi dignuti u zrak ba{ sam i{la na posao kad sam za~ula eksplozije. Oti{la sam na posao i odradila sam svoju smjenu kao i obi~no. Nisam imala nikakvih politi~kih veza, bila sam civil i mislila sam da nemam nikakvih posebnih razloga za zabrinutost. Radila sam na porodiqskom odjeqewu u bolnici. Smjena mi je po~iwala u 7,00 sati ujutru, a zavr{avala u 19,00 sati uve~e. Primijetila sam da doktori otpu{taju brojne pacijente. To nije bilo neobi~no, jer bila je normalna praksa da se pacijenti otpu{taju ku}i za majske praznike. Ono {to je bilo neobi~no je to {to se mnoge medicinske sestre nisu tog jutra pojavile na poslu. Tokom dana govorilo se o eksplozijama na mostu i o qudima koji su poginuli prelaze}i most kad je eksplodirao.
219
Kada sam zavr{ila smjenu, nije do{ao niko da me zamijeni. Osoba koja je trebala da preuzme smjenu nije se pojavila na poslu. Ostala sam u bolnici i nastavila da radim na odjeqewu. Na posao je do{lo samo otprilike pola osobqa koje je trebalo da pruzme smjenu. No} je protekla bez zna~ajnih doga|aja. Bilo nas je samo nekoliko na odjeqewu. Osje}ali smo se nekako neugodno i nervozno. êkali smo da se zavr{i smjena pa da moèmo oti}i ku}i. Ni sqede}eg jutra u 7,00 sati niko se nije pojavio da nas smijeni. Nisam mogla da ostavim mlade majke i wihove bebe same, jer sam morala da ih hranim i da se brinem o wima. Qekari su odlu~ili da trebamo da se sklonimo u podrum glavne zgrade. To je bilo dana 2. maja 1992. godine. U me|uvremenu su i civili koji su stanovali oko bolnice po~eli da dolaze i da silaze u podrum. U zraku se osje}ala nesigurnost. Bilo je napeto. Mnogi su se qudi sklonili u podrum. Bolesnici su i daqe dolazili u bolnicu traè}i pomo}. Ostali smo u podrumu cijelu no}, a narednog dana, 3. maja 1992. godine, ~uli smo zvuke pucwave i eksplozije i ti su zvukovi postajali sve glasniji. Rawenici su po~eli da stiù u bolnicu. Do bolnice su ih dozvolili civili u svojim autima. Ve}ina povreda nanesena je vatrenim oru`jem. Sje}am se jednog mladi}a koji se zvao Damir i koji je pogo|en u nogu. Drugi ~ovjek koji se zvao Lutvo, prodavac u prodavnici namje{taja, bio je pogo|en u ki~mu. Bio je u komi dan, dva, a zatim je umro. Pogo|en je ispred svoje ku}e. Medicinsko osobqe u bolnici poku{alo je da se sna|e sa raspoloìvom opremom i osobqem. Ja sam pomagala u dijelu podruma koji je bio odre|en za pacijente kojima je bila potrebna intenzivna wega. Neki pacijenti koji su do{li u bolnicu pri~ali su nam o onome {to su vidjeli da se doga|a u gradu. Rekli su da Srbi zauzimaju grad i sami centar grada, da zauzimaju razne teritorije i da kradu, pqa~kaju, itd. Bili smo veoma zabrinuti zbog toga {to se doga|a, a brinuli smo se i oko toga {to bi se moglo dogoditi nama. Sqede}eg su dana po~eli da stiù raweni srpski vojnici. Borbe su se sve vi{e pribliàvale bolnici. Mislim da je tada bilo kasno popodne 4. maja 1992. godine. Po dolasku srpskih rawenih vojnika znali smo da su ve} okupirali podru~je oko bolnice koje se smatralo muslimanskim dijelom grada. Negdje tokom popodneva, u bolnicu je stigla grupa od 6 ili 7 srpskih vojnika. Kada su u{li u bolnicu, radila sam u hodniku na prvom spratu. Nakratko su me pogledali, a zatim se razi{li po bolnici napreduju}i prema krovu. Mislim da su svi nosili iste ili sli~ne vojne uniforme. Na glavama su imali vunene potkape, a lica su im bila namazana bojom. Na uniformama su imali oznake, ali tada na wih nisam obra}ala pa`wu. Bili su sa ~ovjekom koji se zove Du{ko Tadi} i koji je u bolnici radio kao medicinski tehni~ar. înilo se da su ga koristili da im pomogne oko pretraìvawa bolnice i zaposjedawa poloàja u bolnici. Koristili su toki-vokije i vidjela sam da se vo|a zove Boò i da ima srpski naglasak. Nakon {to su se uvjerili da kontroli{u zgradu, izgledalo je da stiè sve vi{e i vi{e vojnika. Po~eli su da izmje{taju te{ko naoruàwe na krov
220
zgrade, a zatim smo mogli da ~ujemo i osjetimo kako se to oru`je ispaquje sa krova. Zvuk je bio zaglu{uju}i. Do{ao je i jedan vojnik zvani Mauzer. Nosio je vojnu uniformu sa mno{tvom zna~aka. Nisam primijetila da li mu je uniforma bila ista kao i kod ostalih vojnika. On je komandovao svim vojnicima. Naredio je jednom vojniku da nas okupi i dovede u kantinu gdje nam se obratio. Rekao je da moramo da im se povinujemo ili }e nas strijeqati. Pretukao je nekoliko qekara. Nare|eno nam je da o~istimo bolnicu od podruma do krova. Mauzer nam je rekao da u bolnicu dolazi jedan vaàn general i da bolnica mora da bude spremna. Ne sje}am se da li je spomenuto ime tog generala. Tako smo morali da o~istimo ~itavu bolnicu. Te ve~eri jedan vojnik prozvao me je po imenu. Nare|eno mi je da iza|em u bolni~ki hodnik. Qekaru Hazimu Mufti}u, slikaru Ra{ku i Mustafi koji je bio zaduèn za snabdijevawe bolnice nare|eno je da idu sa mnom. Izveli su nas van i ukrcali u nekakav kombi. Pozadi u kombiju s nama su bila ~etvorica vojnika. Mislim da su nosili crne uniforme. Ne sje}am se da li su imali nekakve posebne zna~ke ili oznake. Neki od wih imali su kratku kosu sa strane, a dugu na tjemenu, skoro kao da su imali Irokez fizuru. Svi su nosili sijaset oru`ja, a neki su nosili i nakit. Nisu ni{ta govorili dok smo se vozili od bolnice. Nisam ~ula wihova imena. Odveli su nas u Luku. Sje}am se da je bilo uàsno dok smo se vozili kroz centar grada. Stepen razarawa bio je ogroman. Tresla sam se. Bio je to uàs, bilo je to grozno vidjeti. Kad smo stigli, po~eo je da pada mrak. Unaokolo se kretalo nekoliko qudi u plavim uniformama srpske policije. Odveli su nas u uredski prostor preko puta hangara. Re~eno nam je da }e nas ispitivati jedan ~ovjek koji je nosio uniformu srpske policije. Razumno je postupao s nama i ponudio nam pi}e. Dok smo ~ekali da se pojavi jo{ jedan policajac, u kancelariju je u{ao ~ovjek za kojeg sam kasnije saznala da se zove Ranko ê{i}. I Ranko ê{i} je nosio plavu uniformu. Ne sje}am se da li je nosio kapu. Nosio je nekakvu automatsku pu{ku. Ono ~ega se najboqe sje}am je da se ~inilo da je lud, jer je bio izuzetno bijesan i uznemiren. Vri{tao je i vikao, a zatim oti{ao do vrata kancelarije i pucao u zrak. Tada nisam znala kako se zove. Po pam}ewu bih ga opisala kao ~vrstog, mo`da i mi{i}avog. Nije bio nizak, ali ni visok. Imao je sme|u kosu sredwe duìne i sme|e o~i. Mislim da ga prije toga nisam nikad vidjela. Onaj prvi policajac je poku{avao da ga smiri. Ranko ê{i} ga je zgrabio i izbacio iz kancelarije. Ostali smo sami sa Rankom ê{i}em. Po~eo je gadno da udara doktora Mufti}a. Gurnuo ga je na pod i po~eo kundakom pu{ke da ga udara u zatiqak. Usput ga je {utirao nogama i gazio dok je Mufti} ozlije|en leào na podu. Ranko ê{i} nas je sve maltretirao. Psovao nas je. Govorio je da }e nas sve pobiti. Rekao je da nam je on i bog i sudija. Rekao je da nam niko ne moè pomo}i i da smo u wegovim rukama. Kada je zavr{io s Mufti}em, po~eo je da tu~e Ra{ka i Mustafu. Udarao ih je kundakom pu{ke po glavi. Prestao je da ih tu~e samo zbog toga {to se ~inilo da se umorio. Zatim nam je naredio da tu~emo jedni druge.
221
Naredio je Mustafi da me udari {akom. Da me Mustafa nije udario, Ranko ê{i} bi ga stra{no pretukao ili ubio. Mustafa me je udario {akom i pala sam preko stola koji je bio u sobi. Ranko ê{i} mu je naredio da me ponovo udari, pa me je Mustafa ponovo udario, i ja sam pala preko stola. I druga su dvojica morala da me udaraju. I mu{karcima je naredio da udaraju jedan drugog. Nakon {to se odmorio, Ranko ê{i} je ponovo po~eo da udara mu{karce {akama i kundakom pu{ke. înilo se da to traje preko sat vremena. Vrijeme je vrlo sporo prolazilo. U jednom je momentu Ranko ê{i} iza{ao van i doveo jo{ jednog ~ovjeka u kancelariju. Lice tog ~ovjeka bilo je krvavo i veoma izubijano. Ranko ê{i} je vri{tao i vikao na tog jadnika, neprestano ga udaraju}i. Krvi je bilo svuda, ~ovjek je bezuspje{no molio ê{i}a da prestane, ali je ê{i} bio tako bijesan da mu je pjena udarila na usta. Nakon odre|enog vremena naredio nam je svima da iza|emo van. Vani se ve} bilo smra~ilo, bila je vi{e no} nego dan. Vidjela sam vojnike okupqene u krugu izme|u kancelarije i hangara. Bilo ih je mnogo. Nare|eno nam je da hodamo pravo i na{la sam se ispred ulaznih vrata hangara, ta~no preko puta kancelarije i kojoj nas je tukao. Bila sam veoma umorna. Bila sam u {oku i nisam obra}ala punu pa`wu na qude koji su bili oko mene u hangaru. Bila sam prva u koloni kad su nam naredili da pre|emo preko puta, do ulaza u hangar. Nisam mogla da se okrenem i pogledam {ta se de{ava s drugima. ûla se vika i dreka. Vidjela sam, ~ini mi se, grupu od oko 50 zatvorenika pore|anih du` vawskog zida hangara. Licem su bili okrenuti ka zidu, a ruke su im bile podignute u vis. ûvala ih je grupa vojnika. Vrata hangara bila su zatvorena. Jedan je vojnik stajao iza mene. Ne znam gdje je oti{ao Ranko ê{i}. I ostali qudi iz moje grupe su nestali i ne znam {ta se s wima dogodilo. ûla sam jednog vojnika kako glasno uzvikuje: Pripremi municiju, ili ne{to u tom smislu. U tom sam se trenutku okrenula prema grupi qudi koji su bili pore|ani du` zida, a jedan vojnik je viknuo na mene da se sklonim s puta. Drugi mi je vojnik pri{ao i odveo me nazad u kancelariju iz koje sam i krenula. Dok sam hodala preko kruga, ~ula sam kako neko vi~e: Pali, a odmah nakon toga za~ula se vrlo glasna pucwava iza mene. Osjetila sam miris barutnog dima ili baruta. Nisam mogla da se okrenem i vidim {ta se de{ava zbog toga {to je taj vojnik bio iza mene, ali, s obzirom na okolnosti, vjerujem da su qudi pore|ani uza zid bili pogubqeni. Tada nisam vidjela Ranka ê{i}a. Odvedena sam nazad u kancelariju u kojoj su me tukli. Iza sebe sam ~ula glas Ranka ê{i}a. Naredio mi je da sjednem na stolicu u kancelariji. Donio je jo{ jednu stolicu i sjeo naspram mene. Po~eo je da puca iz pu{ke prema meni, proma{uju}i me za dlaku. Pucao je mnogo puta i osjetila sam kako meci zvi`de oko moje glave. Maltretirao me je.
222
Poku{avao je da mi pokaè kako on upravqa situacijom. Ni{ta nisam rekla, niti sam se micala. Bila sam iscrpqena. Rekao je da }e se prvo poigrati sa mnom, pa se onda pobrinuti za mene, ili da prvo èli da mi testira ìvce. înilo mi se da to jako dugo traje. Na kraju me je izveo van i ubacio u vozilo. Ubacio me je na predwe, suvoza~evo sjedi{te. Iza mene bila su dva velika psa koje je natjerao da mi se pribliè i di{u mi za vrat. Rekao je da ho}e da mi pokaè okolinu, da me povede u razgledawe, a onda }e da odlu~i {ta sa mnom. Doveo je auto do vrata hangara. Naredio je dvojici vojnika da otvore vrata hangara. Uvezao je vozilo u hangar i provezao krug po hangaru. Vidjela sam mnogo qudi kako stoje licem uza zid, s podignutim rukama. Ne znam da li su tu grupu qudi sa~iwavali samo mu{karci ili je bilo i èna i djece, ali vjerovatno su svi bili mu{karci. Ranko ê{i} mi se nije obra}ao, samo je psima naredio da ja~e laju. Nije vozio brzo. Napravili smo puni krug i ponovo do{li do vrata. Ne sje}am se da li je u hangaru bilo vojnika, sje}am se samo civila. Iza{li smo iz hangara i odvezli se pravo iz logora. Nakratko smo morali da stanemo na kontrolnom punktu, ali ~inilo se da ga straàri poznaju, jer je odmah nastavio da vozi. Odvezao me je na most kod Luke koji je bio djelimi~no uni{ten eksplozijom. Bilo je mra~no, bez svjetla i jedino se bqeskala voda u rijeci. Zaustavio je auto. Izvukao je veliki no` iz futrole na nozi i prislonio mi nazubqenu o{tricu na vrat. Psi su jo{ uvijek bili iza mene. Ne mogu da opi{em kako sam se osje}ala, bilo je uàsno. Rekao mi je da se ne mrdam. Po~eo je da me vu~e za noge. Bila sam odjevena u sukwu i bluzu, to mi je bila radna uniforma. Drè}i jednom rukom no` prislowen uz moj vrat, drugom mi je rukom svukao sukwu. Tresla sam se i rukama gr~evito dràla za sjedi{te. Nisam mogla nikako da se odbranim ni od noà ni od pasa i mislila sam da bi me ubio da sam poku{ala da se borim s wim. Silovao me je. Pod tim mislim da je prodro svojim penisom u moju vaginu. Imao je sa mnom puni seksualni odnos. Ejakulirao je u mene. Dok me je silovao govorio je kako je zadovoqstvo imati jo{ jednu balijku. Cijelo vrijeme tokom silovawa, drào je no` na mom vratu. Bila sam u {oku. Silovawe nije trajalo dugo, mo`da petnaestak minuta. Nakon {to je zavr{io i navukao hla~e, rekao mi je da je prvi dio zavr{en i da je na redu drugi dio. Rekao je da }e me odvesti do ruba mosta, zaklati i baciti u rijeku. Odjednom se pojavilo svjetlo drugoga auta koji nam je prilazio. Za~uo se glas nekog ~ovjeka iza na{eg auta. Pozvao je Ranka ê{i}a po imenu i rekao mu da iza|e iz auta jer ho}e da razgovara s wim. To je bilo prvi put da ~ujem kako se neko Ranku ê{i}u obra}a po imenu. Do tada nisam ni znala ko je on. Ranko je iza{ao iz auta i razgovarao s ~ovjekom koji ga je pozvao po imenu. Stajali su iza auta u kojem sam sjedila. Po~eli su da se sva|aju i ~ula sam tog ~ovjeka kako ispituje Ranka u vezi sa napu{tawem logora bez dozvole. Za~uo se i glas drugog ~ovjeka iz auta koji nam je pri{ao. I taj drugi ~ovjek
223
iza{ao je iz auta i po~eo da se obra}a Ranku ê{i}u. ôvjek koji je prvi pozvao Ranka po imenu pri{ao mi je, predstavio se kao Dragan i qubazno mi ponudio da sjednem u wegov auto. Pre{la sam u stra`wi dio tog drugog auta. Wih dvojica su nastavili da se prepiru s Rankom, optuùju}i ga da me je odveo bez dozvole. Obojica su nosili vojni~ke uniforme i ne mogu da se sjetim nikakvih detaqa u vezi s tim uniformama, osim da to nisu bile policijske uniforme kao ona koju je tada nosio Ranko ê{i}. Ranko ê{i} je nastavio da se prepire i odgurnuo je drugog vojnika dok me je Dragan odvozio autom. Vratili smo se prema centru grada i zaustavili se ispred policijske stanice, SUP-a. Oko SUP-a je bilo mnogo policajaca i vojnika. Ve} je bila kasna no}. Dragan me je uveo u jednu sobu i ponudio me pi}em. Re~eno mi je da moram da sa~ekam dok Dragan Veseli} koji je bio nadleàn, ne bude mogao da me ispita. Nakon izvjesnog vremena Dragan me je otpratio na tre}i sprat gdje su me uveli u sobu za sastanke i ponudili stolicu da sjednem. U sobi su bila ~etiri vojnika. Veseli}a sam dobro poznavala prije rata. Smatrala sam ga porodi~nim prijateqem. Nisam ga vidjela kad sam u{la u sobu. Jedan uniformisani ~ovjek bez brade i s kratkom kosom pitao me je znam li ko je on. Nisam ga prepoznala. Kasnije sam saznala da je taj ~ovjek ustvari bio Veseli} koji je promijenio izgled. Ti su me qudi ispitivali, ~inilo mi se, dugo vremena. Pitali su me o mojoj i muèvqevoj porodici. Zanimali su ih mu{ki ~lanovi moje porodice. Moj je mu` prije rata bio u policiji i postavqali su mi pitawa u vezi s tim. Pitali su me za prijateqe i druge qude koje sam poznavala. Pitali su me gdje su neki od tih qudi. Nisam mogla da odgovorim na sva wihova pitawa. Postavqali su mi pitawa o mojim politi~kim ubje|ewima, prijetili su da }e me ustrijeliti, a ja sam im rekla da me ustrijele jer ne mogu da pri~am o ne~emu {to ne znam. Nakon {to su zavr{ili s ispitivawem, pitali su me {ta èlim i ja sam im rekla da ho}u da idem nazad na posao. Bila sam tako umorna, iscrpqena. Osje}ala sam se kao oduzeta nakon svega {to se desilo. Otpratili su me nazad u bolnicu. Tada je ve} bilo rano jutro, oko 4,00 sata i skoro da je svanulo. Kada sam u{la u bolnicu razgovarala sam sa jednom medicinskom sestrom koja mi je dala neke lijekove i poku{ala sam da zaspim. Osje}ala sam kao da mi je cijelo tijelo u {oku. Nisam mogla normalno da mislim i nisam mogla da zaspim. Tog sam dana nastavila da radim u bolnici i da se brinem o pacijentima. Nikome u bolnici nisam rekla {ta mi se dogodilo prethodnog dana i no}i u Luci i pored mosta. Ne{to kasnije tog popodneva policajac Dragan @ivkovi} pozvao me je doqe prema podrumu. Dok sam se pribliàvala hodniku, vidjela sam jo{ dvije sestre i doktora Mufti}a kako tamo stoje. Izveli su nas napoqe gdje nas je ~ekao auto. Vidjela sam da je bolni~ki krug pun te{kog oru`ja i tenkova. Nas su ~etvoro odvezli nazad u Luku. Odveli su nas u istu sobu u kojoj sam bila prethodne no}i. Tu su bila ~etvorica ili petorica qudi u plavim
224
uniformama srpske policije. U sobi je sjedila i jedna mlada djevojka. Poznavala sam majku te djevojke i znala sam da se djevojka zove Monika. Jedan je ~ovjek sjedio za stolom na jednoj strani sobe. Obratio nam se i rekao da se zove Goran Jelisi}, poznat kao srpski Adolf. Rekao nam je da je on glavni u logoru i da se sve {to vojnici urade radi zato {to je on tako naredio. Rekao je da su balije po~ele previ{e da se razmnoàvaju i da on mora o~istiti svijet od wih. Rekao nam je da su na{e sudbine u wegovim rukama i da za nas nema nade. Rekao nam je da ne ra~unamo na pomo} Crvenog krsta ili UN-a, jer je imao odrije{ene ruke da s nama radi {ta ho}e. Rekao nam je da ho}e da nam pokaè do koje smo mjere u wegovoj vlasti. Naredio je drugim policajcima da dovedu nekoga iz hangara. Nama je nare|eno da ne gledamo u lice osobe koja je nedugo zatim dovedena u kancelariju. Ta je osoba ve} bila pretu~ena. Prisiqeni smo da gledamo kako Goran nare|uje mu{karcima da tuku zatvorenika. Napali su zatvorenika i udarali ga {akama i oru`jem, a kad je pao na pod {utirali su ga nogama i udarali po glavi i tijelu. Bilo je to grozno. Nakon {to su prestali da ga tuku, izvukli su ga van. Goran Jelisi} je rekao: Ovo je za primjer {ta mogu da vam uradim. Zatim su nas otpratili u drugu kancelariju gdje su nas zakqu~ali u sobi. Nakon nekoliko sati, do{ao je jedan vojnik i naredio mi da po|em s wim. Odvedena sam nazad u uredski prostor gdje su me ~ekali Goran Jelisi} i drugi vojnici. Po~eo je da me maltretira i da spomiwe balijke. Rekao je da su sve balijke prqave i da on nikad ne bi mogao da dodirine muslimanku. Naredio je vojnicima da u kancelariju dovedu jo{ jednog zatvorenika iz hangara. Zatim su tog ~ovjeka prebili isto kao i prvog. I tog su zatvorenika prebili tako te{ko da nije mogao da hoda i morali su ga odvu}i iz kancelarije. Nisam mogla da mu vidim lice i ne znam kako se zvao. Goran Jelisi} mi je rekao da }e isto uraditi mom muù ako ga uhvate. Odveli su me nazad u sobu gde sam se pridruìla ostalima. Sat ili dva kasnije, ponovo mi je nare|eno da iza|em iz sobe i jedan me je vojnik odveo u drugi dio upravne zgrade. Mislila sam da me vode da gledam kako tuku jo{ jednog zatvorenika. Me|utim, uvukli su me u drugu sobu. Vidjela sam da se jedna èna ve} nalazi u uglu te sobe. Ime joj je bilo Sena i mu` joj je bio advokat, tako|er zatvoren u Luci. Dok sam ulazila u sobu, vidjela sam kako trojica ili ~etvorica vojnika nasr}u na Senu. Silovali su je. Na mene je nasrnula druga grupa vojnika i gurnuli su me na pod iza stola. U tom sam trenutku izgubila Senu iz vida i nisam mogla da vidim {ta se doga|a, mada sam mogla da ~ujem {ta su radili. Ona je vri{tala. Kad su vojnici nasrnuli na mene, poku{ala sam da se branim. Udarala sam ih nogama i vri{tala {to sam ja~e mogla. Oni su poku{ali da mi priklije{te ruke na pod i da me sprije~e da se mrdam. Nadja~ali su me i nisam mogla da se branim. Dvojica su me silovala. Pod tim mislim da su sa mnom imali nasilan seksualni odnos, to jest da su dvojica wih prodrli svojim penisima u moju vaginu. Obojica su ejakulirala u mene. Tre}i je upravo poku{ao da me siluje kada su ga ostali pozvali. ôvjek koji me je prvi silovao zvao se Makivija Stojanovi}. Tada mi to nije bilo poznato, ali sam to kasnije doznala kada sam ga ponovo vidjela u
225
logoru. Drugi se zvao @u}o, ali mislim da mu je to bio samo nadimak. ûla sam taj nadimak kada su ga ostali pozvali jer su morali brzo da idu da se bore. Stojanovi} je imao izme|u 30 i 40 godina, bio je prosje~ne gra|e i visine. Imao je kovryavu sme|u ili tamnu kosu, dugu do ramena. U gorwoj vilici nije imao predwih zuba. Nosio je svijetlo-plavu policijsku ko{uqu i tamnije plave hla~e koje je uvukao u crne vojni~ke ~izme. Iako nije bio obrijan, mislim da nije imao ni bradu ni brkove. Govorio je bosanskim naglaskom. @u}o je bio mla|i. Bio je prosje~ne visine i teìne. Imao je pjegavo lice. Imao je izme|u 20 i 30 godina i kosa mu je bila ùta/plava i kratka. Nosio je uniformu JNA maslinaste boje. I on je govorio bosanskim naglaskom. Dok mi se to de{avalo, ~ula sam vrisku drugih dvaju èna koje su ranije bile sa mnom u sobi. Vri{tale su kao Sena i ja. Nakon {to su oti{li qudi koji su izvr{ili napad, ja sam se vratila u prostoriju u kojoj se nalazio dr Mufti}. Ostale ène su bile tamo i plakale su. Mufti} je plakao kao dijete, znao je {ta nam se desilo i govorio je koliko mu je ào {to nije mogao ni{ta da u~ini da nam pomogne. Kasnije te no}i, Mufti} nam je rekao da je prvi put kad smo dovedeni u Luku vidio Ranka ê{i}a kako ubija Ra{ka (slikara) i jo{ jednog ~ovjeka. îni se da su vojnici u to vrijeme napustili logor jer je sigurno u toku bila neka akcija. Do jutra su nas ostavili u toj prostoriji. S vremena na vrijeme mogli smo da ~ujemo Jelisi}ev glas dok je vikao na qude ili zatvorenike. Te no}i smo ~uli Jelisi}a kako izvodi zatvorenike iz hangara. Tjerao ih je da pjevaju srpske pjesme. Ako bilo ko od wih nije pjevao dovoqno glasno, ili ako nisu pravilno izgovarali srpski, on bi vikao na wih i vri{tao. Pucao bi iz svog oru`ja u vazduh ili op}enito u wihovom pravcu. Ovako ne{to se de{avalo gotovo svake no}i. Mogli smo to da ~ujemo, ali smo tako|e mogli da vidimo preko kruga prema zidovima hangara kroz veliki prozor na jednoj strani prostorije u kojoj smo bili zatvoreni. Bilo je opasno direktno kroz prozor gledati ono {to se de{avalo, jer je blizu na{eg prozora bio straàr, ali smo ipak mogli da bacimo pogled kroz prozor kada bi ~uli vri{tawe ili pucwavu. Tada bi vidjeli Jelisi}a kako vri{ti na zatvorenike i maltretira ih. Ovo bi trajalo satima, sve do ranog jutra. Po cijelu no} bi jeli i pili. Ujutru bi bila smjena ili ne{to sli~no. To je bilo mirno doba kada su Jelisi} i wegovi qudi ~esto spavali do podne u jednoj od prostorija. Nas su slali iz prostorije da ~istimo kancelarije i logor. Morali smo da ~istimo ostatke krvi na zidovima i podovima i raznim prostorijama u kancelarijskom ili administrativnom dijelu. Rukama smo morali da ~istimo zahode. Nakon {to bi zavr{ili sa ~i{}ewem morali smo da pripremamo hranu za vojnike i policajce koji su dolazili u logor. Jednog dana dok sam ~istila jednu od kancelarija, na stolu u toj prostoriji vidjela sam ~etiri papira. Pogledala sam papire i na sva ~etiri sam vidjela spisak imena. Spisak je bio rukom ispisan i ~itak. Na vrhu prve
226
strane su bile rije~i Qudi koje treba ubiti. Pored svakog imena je bio broj i ti brojevi su se nastavqali na sqede}e 3 strane. Na primjer, na dnu prve strane bio je broj 12, a na vrhu druge strane bio je broj 13 i tako daqe. Mislim da je na spisku bilo barem 50 imena. Ve}ina su bili mu{karci. Na prvoj strani nisam vidjela nijedno ènsko ime. Prepoznala sam neka imena, ali sam se toliko bojala da }e me ubiti ako me otkriju da sam samo letimi~no pogledala imena. Sada ne mogu da se prisjetim nijednog imena, ali se sje}am da su to bila imena muslimana, od kojih su mnogi bili na poloàjima u gradu. Dok je Jelisi} spavao, straàri su i daqe ~uvali hangar. Vojnici i policajci su se i daqe motali po logoru. Ja sam se jako razboqela, dobila sam temperaturu i bila jako bolesna oko dva-tri dana. Gubila sam svijest i bila u bunilu. Jedna od bolni~arki je uspjela da dobije neke lijekove od jednog mladi}a Srbina pa mi je to davala. Nakon nekog vremena bilo mi je malo boqe, iako sam izgubila puno na teìni (tri dana nisam ni{ta jela) i osje}ala sam se jako slabo. Bila sam pod nevjerovatnim stresom, gotovo preko no}i sam osjedila. Nakon {to sam se oporavila, ponovo sam morala da radim. Na{ dnevni posao je uvijek bio skoro isti. îstili bi prostorije i zahode, pripremali hranu vojnicima, a nakon toga su nas odvodili iz logora da ~istimo ku}e u podru~jima koja su nakon borbi zauzeli Srbi. Dva vojnika su nas pratila kad bi odlazili iz Luke da radimo. Nisam poznavala te vojnike. Nekad su bili isti, a nekad drugi vojnici. Nisam obra}ala pa`wu na zna~ke i znamewe na wihovim uniformama. Ne znam odakle su bili. Kada bi ~istili ku}e u gradu, nisam vi|ala Gorana Jelisi}a. Nakon {to bi cijeli dan ~istili ku}e, vra}ali su nas nazad u Luku i u prostoriju. Dok smo se vozili u logor, mogli smo vidjeti Savu i vidjela bih le{eve na obali rijeke. Kad bi se smra~ilo po~ela bi no}na isku{ewa. Ovakve stvari bi se uvijek de{avale no}u kada je okolo bilo mawe qudi. Goran Jelisi} bi poslao po mene ili po neku drugu ènu. Morale smo da gledamo dok je on nare|ivao svojim qudima da tuku nekog zatvorenika kojeg su izveli iz hangara. Bilo je grozno promatrati to svake no}i. I Mufti}a su tako|e tjerali da gleda ova premla}ivawa. Jelisi} je nare|ivao svojim qudima kako da tuku zatvorenike. Govorio je koliko trebaju da tuku i govorio im kad mogu prestati. Premla}ivawe je uvijek bilo isto. Straàri su udarali zatvorenike {akama i kundacima dok ovi ne bi pali na zemqu. Zatim su ih {utali po glavi i tijelu i udarali kundacima. Obi~no su tukli zatvorenike dok ne bi izgubili svijest. Jelisi} bi ~esto naredio drugim vojnicima da izvedu zatvorenika i dokraj~e ga. Izvukli bi zatvorenika vani, a onda bih ~ula pucwe. Nije mi bilo dozvoqeno da gledam direktno u lica zatvorenika. Ne mogu da identifikujem nijednog od zatvorenika. Svi su izgledali kao mladi qudi i svi su nosili civilnu odje}u. U toku ovih premla}ivawa Jelisi} je psovao i vikao na zatvorenike. Postao bi qut i razdraèn. Poku{avao je da upla{i i pokaè svoju mo}. Govorio je da je srpski Adolf. Govorio je da mrzi muslimane, da èli da pobije muslimanski narod i da ukoliko bilo koji musliman
227
preìvi, to }e jedino biti kao rob srpskom narodu. Govorio bi ovakve stvari svako ve~e kada su mu zatvorenici dovo|eni na premla}ivawe. Ovo bi se doga|alo no}u kada padne mrak. Djelovalo je kao da traje cijelu no}. Drugi vojnici bi ulazili u hangar i mogla sam ~uti jaukawe zatvorenika. Nakon pono}i, Jelisi} bi ~esto izvodio grupu zatvorenika iz hangara. Tjerao bi ih u vrstu i da pjevaju srpske pjesme. Vikao bi na wih i mogla sam ~uti ispaqene hice iz pi{toqa. Ve}i dio no}i bi bio ispuwen derawem Jelisi}a i wegovih qudi kako vi~u na zatvorenike, pra}ene jaucima zatvorenika, kako u hangaru, tako i izvan wega. Mada je na{a soba imala prozor koji je gledao na hangar, jedino smo bili u stawu da ponekad bacimo pogled jer je to bilo opasno dok su straàri bili tako blizu prozora. No}i bi provodili u na{oj sobi slu{aju}i kako Jelisi} vi~e na zatvorenike i zvuke hitaca iz pi{toqa. Mislim da su Jelisi} i wegovi qudi ubili mnoge zatvorenike tokom ovog perioda. Jedne no}i, nakon {to sam se oporavila od bolesti, odvedena sam iz prostorije i ponovo silovana od strane dvojice ili trojice zatvorenika. To nisu bili redovni vojnici iz logora. Do{li su kako bi mogli jesti i spavati. Nosili su uniforme biv{e JNA. Ne mogu vam re}i wihova imena, nisam ih ~ula. Govorili su srbijanskim naglaskom. Drugi vojnici su spavali u prostoriji dok sam ja bila napastvovana. Poku{ala sam se braniti, ali su me vojnici savladali a imali su i oru`je. Razli~iti vojnici su me na ovaj na~in silovali skoro svaku no}. Ponekad bi se to doga|alo prije nego {to bi me vodili da gledam kako Jelisi} tu~e zatvorenike, ponekad bi se to doga|alo poslije toga. Jednom prilikom me je ponovo silovao Makivija Stojanovi}. To se dogodilo kada sam i{la da pokupim neku odje}u iz jednog od magacina. On me je ~uvao. Dok sam sakupqala odje}u, on me je napao s le|a. Poku{ala sam se braniti, ali je on imao pu{ku i rekao je da }e me ubiti. Silovao me je. Pod ovim podrazumijevam da je sa mnom imao seksualni odnos. Rad, silovawa i moje prisilno prisustvo neprestanoj surovosti Gorana Jelisi}a nastavilo se u naredne dvije nedjeqe. Koliko sam mogla da primijetim, Goran Jelisi} je imao punu vlast u logoru. Izgledalo je kao da ostali po{tuju wegova nare|ewa i da rade ono {to on ho}e. On je bio osoba koja je odlu~ivala {to }e se dogoditi zatvorenicima. Imao je mo} nad ìvotom i smrti i volio je da oni toga budu svesni. To je bio dio wegovog straha i vlasti. Negdje oko 19. maja 1992, u logor je do{ao oficir sa visokim ~inom. Iz wegove pojave se moglo ocijeniti da je djelovao kao profesionalni vojnik. Imao je oko 50 godina. Ne znam mu ime. Sa wim je bio Dragan Veseli}. Taj ~ovjek je nosio nao~are za sunce. Bio je visok. Imao je brkove. Stajao je kao vojnik. Imao je dosta autoriteta, a govorio je sa bosanskim naglaskom. U to vrijeme Goran Jelisi} nije bio prisutan. Jedna od èna koja je bila sa mnom pozvala je ovog ~ovjeka i on je do{ao u na{u prostoriju i razgovarao je sa nama. Mufti}, ja i druge dvije medicinske sestre razgovarali smo sa wim o tome {to se doga|a u logoru. Rekli smo mu da ne moèmo vi{e da izdrìmo. Rekle smo mu da nas siluju svake ve~eri. Govorile smo mu o maltretirawu. Traìle smo fer pona{awe. Pitao nas je za imena tih vojnika i rekao je da
228
}e vojnici koji su nas silovali dobiti metak. Obe}ao je da nas niko vi{e ne}e dirnuti. Toga dana nisam vidjela toga ~ovjeka sa Jelisi}em. Nakon posjete tog ~ovjeka, situacija se gotovo odmah promijenila. Silovawa i batine su prestale. Mislim da je Kosta zamijenio Gorana Jelisi}a kao osoba zaduèna za logor. Ve}ina vojnika koji su radili u logoru su ostali, ali je bilo jasno da im je data instrukcija da ne maltretiraju zatvorenike. Goran Jelisi} je sprije~en da se pona{a kako je to ~inio prethodnih nedjeqa. Mo`da mu je ~ak zabraweno da ulazi u logor. Ovo kaèm jer se sje}am da se u dvije prilike nakon posjete ovog ~ovjeka mogao ~uti Jelisi} kako vi~e ispred kapije da ho}e da ubije dvije zmije ili kurve. U jednoj od te dvije prilike mora da ga je straàr na kapiji pustio u Luku. Jelisi} je do{ao do prozora i usko~io u na{u prostoriju. Straàri koji su nas ~uvali do{li su i izvukli ga iz prostorije. Jelisi} se tukao sa wima, poku{avaju}i da ostane. Psovao nas je, rekao je da ho}e da nas ubije. Rekao je da }e nas zaklati ako nas ikada sretne. Od nas se i daqe o~ekivalo da kuvamo i ~istimo po logoru. Atmosfera u Luci se promijenila na boqe zato {to su batine i ubistva prestali. Krajem maja Kosta nam je rekao da }emo biti pu{tene. Saznali smo da }e mu{karci biti preba~eni u Batkovi}. Kosta nam je dao propusnice koje su nam omogu}avale da se kre}emo po gradu. Bojale smo se da iza|emo iz logora. Znale smo da jo{ uvijek ima ludih vojnika u gradu i pla{ile smo se {to }e nam se dogoditi. Odvedena sam u ku}u koja se nalazila pored SUP-a u Br~kom zajedno sa starijom ènom sa kojom sam bila zatvorena. Bilo nam je te{ko da ìvimo. Jo{ uvijek su nas maltretirali vojnici i policajci kada bi izlazili iz ku}e po hqeb. Drugi qudi u zgradi kupovali su hranu za nas. S vremenom sam uspjela da uspostavim kontakt sa Crvenim krstom. Razmijewena sam 15. septembra. POTVRDA SVJEDOKA Izjava mi je glasno pro~itana na bosanskom jeziku i sadrì sve {to sam rekla, po svom znawu i sje}awu. Izjavu sam dala dobrovoqno i svjesna sam da se moè upotrijebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na podru~ju biv{e Jugoslavije od 1991, kao i da mogu biti pozvana da javno svjedo~im pred sudom. Potpis: (potpisano) Datum: 11/11/1998.
IZJAVA SVJEDOKA Podaci o svjedoku: Ime: hhhhhh VS-1094 Nadimak/alias:
229
Adresa: hhhhhhh Datum ro|ewa: hhhhhhh Pol: mu{ki Nacionalnost: bosanski musliman Vjeroispovijest: musliman Trenutno zanimawe: hhhhh Prethodno zanimawe: hhhhhhh Jezik/jezici koje govori: bosanski Jezik/jezici koje pi{e: (ako su razli~iti od onog na kojem govori) Datum razgovora: 12. novembar 1999. Razgovor vodio: Grange Morrow Prevodilac: Samir Muhamedovi} Jezik(ci) kori{teni u toku razgovora: bosanski i engleski Imena svih osoba prisutnih tokom razgovora: Samir Muhamedovi}, Grange Morrow, hhhhhh IZJAVA SVJEDOKA Ro|en sam u hhhh, gdje sam ìvio sa suprugom hhhhh i na{e troje djece. hhhhhhh odakle sam se u hhhh vra}ao za vikende. Nisam pripadao nijednoj politi~koj organizaciji. U periodu koji je prethodio sukobu u martu 1992, nalazio sam se na rukovode}em poloàju u svom preduze}u u Beogradu. Radio sam sa qudima drugih nacionalnosti koji su ìvjeli na podru~ju oko Jawe. Jedan Srbin koji se zvao Tomislav Erdevi~ki, koji je bio zaposlen u preduze}u, rekao mi je da je wegovo rodno mjesto Badovinci zborno mjesto Arkanovih snaga. Tomislav jo{ ima ku}u u tom selu. Iz medija sam saznao da je Arkan kavgayija i da se okruìo grupom huligana. Nisam mislio da }e se u Jawi i{ta dogoditi. Jawa je bila 99,9% bo{wa~ka, ali je pripadala op{tini Bijeqina u kojoj je bilo 60% Srba i 40% Bo{waka. Bijeqina je napadnuta tokom vikenda tako da sam tada bio u svojoj ku}i u Jawi. Radnici koji su putovali u Bijeqinu na posao rekli su nam da se Jawa nalazi u potpunom okruèwu i blokadi od strane biv{e JNA. Prema nekim informacijama oni su imali preko pedeset tenkova. O dolasku JNA nije bilo nikakve najave. Do{ao je Arkan i preko radija pozvao narod da ne pruà otpor i da iskaè lojalnost novim srpskim vlastima pa ne}e biti problema. Arkan je u grad stigao 4. ili 5. aprila 1992. Dio mje{tana okupio se u samom centru Jawe a Arkan je traìo da svi predaju oru`je. U wegovoj pratwi bila su ~etvorica ili petorica mu{karaca odjevenih u civilnu odje}u koji su bili naoruàni {korpionima i automatskim pu{kama. Odrào je govor okupqenima koji je trajao 10-15 minuta, kojom prilikom je rekao da je postoje}a vlast legitimna te da od tog trenutka policija prelazi pod novu vlast i dobija nove oznake. Ove oznake identi~ne su onima koje sada ima policija Republike Srpske. Tenkovi su ostali na poloàjima par dana blokiraju}i grad. Nakon toga, tenkovi su se pomjerili na poloàje izme|u Bijeqine i Jawe. Da bi se mogli kretati, gra|ani bo{wa~ke nacionalnosti morali su pribaviti jedan dokument. Morali ste pokazati li~nu kartu da bi vam izdali jedan do230
kument na kojem je stajalo kojim putem }ete se kretati. Za izlazak iz grada bila je potrebna dozvola. Na po~etku se radi pribavqawa dozvole i{lo u seosku {kolu u Glogovcu koja se nalazi na glavnom putu izme|u Bijeqine i Jawe. Dozvolu je izdavala ovla{tena osoba i na woj je bio pe~at privremenih srpskih vlasti. Oko tri mjeseca nakon izbijawa rata, ja sam koristio jednu od tih dozvola da bih posjetio Bijeqinu. Rekao bih da je vlast bila sto posto srpska. Qudi drugih nacionalnosti bili su otpu{teni s posla. Ugledni qudi poput qekara slani su na radnu obavezu u okviru koje su morali da rade kao ~ista~i ulica. Jedan moj prijateq, dr Hajrudin Kadri} iz Bijeqine, tri godine je morao raditi kao ~ista~ ulica. Ne znam gdje je on sada. Danas bi imao oko {ezdeset godina. Vidio sam da katoli~ka crkva u Bijeqini nije sru{ena. U to vrijeme, sve yamije u Bijeqini bile su neo{te}ene. U martu 1993, u obje yamije u Jawi namjerno je podmetnut poàr, a oko 15 dana kasnije dignute su u vazduh. Nisam vidio kako gore ali sam ~uo kada su ih digli u vazduh. Po{to okolne zgrade nisu bile o{te}ene, mogu zakqu~iti da su ove zgrade sru{ili profesionalci. U Jawi je bila pravoslavna crkva sa grobqem koja se na tom mjestu nalazila vi{e od stotinu godina. Ovi objekti nisu sru{eni. Gra|anima Jawe nije bilo dozvoqeno da putuju daqe od Bijeqine. Svi Bo{waci koji su radili u preduze}ima ili uslu`nim djelatnostima, od ~uvara do direktora, bili su otpu{teni s posla. Budu}i da sam ja radio u Beogradu, od tog trenutka to je za mene postalo inostranstvo. Nisam mogao tamo putovati pa sam nakon dva mjeseca otpu{ten s posla u hhhhh. S vremena na vrijeme, srpski vojnici koji su nosili oznake Vojske Republike Srpske dolazili bi u Jawu. Smatrali su da imaju pravo da oduzmu sve {to èle od gra|ana Jawe, od vozila do ku}a. Po mom mi{qewu, za to su imali podr{ku lokalnih vlasti. Policija nije ~inila ni{ta da bi ih zaustavila jer su policajci ustvari i sami isto ~inili. Nakon toga je zapo~elo organizovano premje{tawe gra|ana Jawe. Svi smo bili pod psihi~kim pritiskom i u bezizlaznoj situaciji i nismo imali nikakvih prava. Znalo se da bo{waci ne smiju da se okupqaju u grupe u kojima bi bilo vi{e od troje qudi. hhhhhhhh, Srbin koji sada ìvi u mojoj ku}i, radi kao policajac u hhhhh. Do{ao je kod mene u septembru 1994. i rekao mi je da mu se svi|a moja ku}a. Kazao je da mu je wegov komandir rekao da moè za sebe uzeti tu ku}u. Na komadu papira napisao je da zauzima ku}u, nakon ~ega je taj papir pri~vrstio na prozor. Zatim je saop{tio meni i mojoj porodici da sva na{a imovina wemu pripada i da mi na wu vi{e nemamo nikakvih prava. Isto se dogodilo i drugim qudima u mom selu. U ku}i smo se zadràli jo{ oko 15 dana ali smo bili pod strogim nadzorom wegovog sina koji je tako|e bio policajac. Moja èna i djeca ostali su u ku}i. Ja sam se skrivao i mijewao mjesta boravka, borave}i po garaàma i tavanima. Izbjegavao sam hap{ewe sve dok nas 1994. godine nisu protjerali. Jawa je poqoprivredno mjesto pa sam uz pomo} prijateqa uspio da preìvim. Mu` moje sestre hhhhh odveden je tokom radne smjene na liniju fronta gdje je rawen.
231
Iz Jawe sam protjeran 17. septembra 1994. Srpske vlasti dovezle su transportna vozila. Kruìle su glasine da je to organizovao jedan ~ovjek po imenu Vojkan. Organizovano je nekoliko takvih konvoja, a u svakom od wih bilo je pet ili vi{e kamiona. ûo sam da su u po~etku pravqene liste qudi koji su trebali oti}i konvojem. Za posqedwe konvoje nisu postojale liste. Tada je svaka porodica, ~im je to bilo mogu}e, nastojala prakti~no usko~iti na kamion da bi napustila Jawu. Mene nisu uhapsili pa sam zajedno sa porodicom oti{ao u najve}oj grupi koja se prethodno okupila na jednom punktu u ulici Bra}e Lazi}. U konvoju je bio {est kamiona sa prikolicama punim qudi. U tom trenutku jedino je bilo va`no da se qudi izvedu iz sela. Svi ti konvoji oti{li su u periodu izme|u 1. i 17. septembra 1994. Prije ovog masovnog egzodusa gra|ana Jawe, oni su smatrali da je potrebno da jo{ vi{e zastra{e qude. Tako su grupe vojnika dolazile po no}i i odvodile qude stavqaju}i ih na kamione i odvoze}i ih daqe. Bio je to na~in da se u qude usadi strah. To se dogodilo Feridu Hamzi}u, Velidu Hamzi}u i Smailu Smaji}u. Svi qudi u konvoju kojim sam ja oti{ao bili su muslimani. Putovali smo od Jawe do Tuzle. Od drugih sam ~uo da je Vojkan organizovao konvoj ali ja ga li~no nisam vidio. Kamioni su nas dovezli na Ban brdo na planini Majevici. Zatim smo morali i}i pje{ice glavnim putem oko tri kilometra. Stigli smo na mjesto na kojem je uz stjenovitu padinu pored puta bilo stajali{te i gdje sam vidio Vojkana i jo{ trojicu. Padala je ki{a i oni su svi nosili kabanice. Vojkan je imao pi{toq kojim je mahao okolo prijete}i nam. Galamio je i vikao nam kako }emo zapamtiti Vojkana. Rekao je da }e ubiti svakoga ko na drugu stranu ponese ijednu jedinu wema~ku marku. Svi su morali da stave svoj novac i zlato u jednu torbu koju je drào jedan od tih qudi. Po{to su se pla{ili Vojkana, mnogi nisu bili dovoqno hrabri da imalo novca zadrè za sebe. Ja sam li~no u torbu stavio 4.500 DM. Kada smo dali novac, dopustili su nam da nastavimo daqe putem. Vojkan nije veoma visok, star je oko 35 godina, ima bucmasto lice, a ne bih mogao re}i koje mu je boje kosa, po{to je nosio kabanicu. Oko jedan kilometar daqe niz put nai{li smo na poloàje bosanske Armije. Preselili smo u Tuzlu. Ja sam dobio posao u lokalnoj dobrotvornoj organizaciji. Nikada ni na koji na~in nisam dobio nadoknadu za novac, imovinu i vozila koja sam posjedovao. Imao sam kamione i traktor. Oduzeta mi je sva moderna oprema koju sam imao za hhhhhhh. Ukupna vrijednost gubitaka koje sam pretrpio je oko 120.000 DM. Mislim da je, kada sam ja odlazio iz Jawe, vladalo osje}awe bezizlaznosti. Gra|ani su bili pod totalnim psihi~kim pritiskom i osim odlaska nisu vidjeli nikakvu drugu mogu}nost. Nikada nam nije bila ponu|ena druga mogu}nost. Na srpskoj televiziji emitovali su programe u kojima nam je indirektno prije}eno. Bo{waci su prikazivani kao nepostoje}a nacija, a za bo{wake je to bilo poniàvaju}e.
232
POTVRDA SVJEDOKA Izjava mi je glasno pro~itana na bosanskom jeziku i sadrì sve {to sam rekao, po svom znawu i sje}awu. Izjavu sam dao dobrovoqno i svjestan sam da se moè upotrijebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991, kao i da mogu biti pozvan da javno svjedo~im pred sudom. Potpis: 12. 11. 1999. Datum: (potpisano) POTVRDA PREVODIOCA Ja, Samir Muhamedovi}, prevodilac, potvr|ujem sqede}e: 1) Odgovaraju}e sam kvalifikovan i ovla{ten od strane Sekretarijata Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. da prevodim sa bosanskog jezika na engleski jezik, kao i s engleskog na bosanski jezik. 2) hhhhhhh mi je dao do znawa da govori i razumije bosanski jezik. 3) Gorenavedenu izjavu sam usmeno preveo s engleskog na bosanski jezik u prisustvu hhhhhhh koji je, po svemu sude}i, ~uo i razumio prijevod ove izjave. 4) hhhhhhh je potvrdio da su, po wegovom znawu i sje}awu, ~iwenice i ostalo navedeno u ovoj izjavi istinite, onako kako sam ih preveo, {to je potvrdio svojeru~nim potpisom na predvi|enom mjestu. Datum: 12. 11. 1999. Potpis: (potpisano) Republika Bosna i Hercegovina Ministarstvo unutra{wih poslova Centar slu`bi bezbjednosti Mostar Broj: 06-300 VS-1110 Datum, 29. 6. 1995. godine ZAPISNIK hhhhhhhh sin hhhhhhh, ro|en hhhhhhh god. u selu hhhhhhhh, op{tina Mostar, gdje je i stalno nastawen, l.k. hhhhhhh, oèwen, otac dvoje djece, prije rata radio u PI. hhhhhhh, po nacionalnosti bo{wak musliman, dràvqanin R BiH. IZJAVA Ve} 21. 5. 1992. godine u moju ku}u u selu hhhhhh dolaze Lozo Qubo, Qubo Pejdo i jo{ nekoliko nepoznatih ~etnika, da mi pretresu ku}u, i da me, kako su mi rekli, odvedu u glavnu komandu. Putem od ku}e Lozo me je prepadao da }e me ubiti iz automatske pu{ke. Nakon toga doveli su me u selo Liva~, u blizinu harema, gdje sam poznao Bovan Du{ana u ~etni~koj uniformi. Odveli su me Lozo Mili, u~iteq u selu Liva~, koji je rekao da me sprovedu u komandu ~etni~kog {taba. Lozo Mile je ro|en 1937. godine u Liv~u, oè233
wen, sin Davor, k}i Svjetlana, èna Milka, Hrvatica. Poslije me odvode u prostorije PI \uro Salaj gdje su me ispitivali dvojica nepoznatih vojnika, ali wihova ispitivawa su prekinuli Do{lo Milan, profesor po zanimawu i Do{lo Nikola i naredili im da me odvedu u zatvor na stadionu FK Vrap~i}i. U zatvor me sproveo izvjesni Su{a iz Vrap~i}a, porijeklom sa Zijemaqa, star oko 45 godina, prije rata radio u Elektrohercegovini u Mostaru kao fizi~ki radnik. U zatvoru, koji se nalazio u svla~ionici FK Vrap~i}i zatekao sam oko 40 Hrvata iz Bijelog Poqa i Vrap~i}a, koji su ve} bili dva dana zatvoreni, a koji su nakon 2-3 dana moga boravka u zatvoru odvedeni u Bile}u navodno radi razmjene. Straàr u zatvoru je bio izvjesni Lozo, radio u PI \uro Salaj, oèwen iz Nevesiwa, star oko 55 godina, mr{av, crn, otac dvoje djece. Dana 6. 6. 1922. godine oko 13 sati i 30 minuta, iz zatvora su odvedeni yipom SMB boje, Mikuli} Zvonko, Tomo i Qubo, bra}a iz Vrap~i}a, i kojim se nakon toga gubi svaki trag. Dana. 7. 6. 1992. godine, u poslijepodnevnim satima u skloni{te su dovedeni Smajo ]ori}, Alija Omanovi}, Ramo Omanovi}, Huso Bubalo, Japalak Salko i Turki} Ibrahim, a uhapsio ih je Momo ân~ar. Smajo ]ori} mi je li~no pri~ao da ga je ân~ar prilikom hap{ewa pretukao. Dobro se sje}am i toga da smo kroz prozor zatvora mogli jasno vidjeti kako se ukradena roba iz privatnog preduze}a Andora kamionima dovozi u ku}u Lozo Maksima zvanog Ma{ek, fizi~ki radnik u PI \uro Salaj oèwen, èna djevoja~ki Mitri} sa Ravni. Dana 13. 6. 1992. godine, sje}am se da je Momo ân~ar, biv{i radnik MUP-a BiH, doveo grupu od oko 40 civila sa podru~ja Zalika, i na ulazu u zatvor gumenom palicom svakog civila pojedina~no udara po glavi i le|ima. Dana 14. 6. 1992. godine, u ranim jutarwim satima dovedena je grupa civila iz Vrap~i}a, i to su bili posqedwi civili koji su dovedeni u zatvor na stadion FK Vrap~i}i, tako da nas je ukupno bilo oko 90. Hrana u skloni{tu je bila izuzetno lo{a i u minimalnim koli~inama, jer sam za dvadeset dana boravka u zatvoru fizi~ki totalno oslabio, tako da nisam mogao skoro ni hodati. Hranu nam je donosio Boò [awevi} iz Vrap~i}a, prije rata radnik Parkova Mostar, voza~ smetqare, oèwen, star oko 45 godina. U ~etni~ke prostorije koje su bile u sklopu stadiona FK Vrap~i}i ~esto je dolazio Janko Gatalo iz Potoka, prije rata radio u Autoprevozu kao kondukter, star oko 35 godina, oèwen, kao i Rajko Pejak, zvani [e{, radnik PI \uro Salaj, radio kao fizi~ki radnik u Tkaonici, oèwen, otac jednog djeteta, ìvio u privatnoj ku}i u selu Li{ani. Od ostalih zatvorenika ~uo sam da su vidjeli da je u blizinu svla~ionice dolazio Rajko Jawi} zvani Diki, ali ja ga li~no nisam vidio. Dana 15. 6. 1992. godine, oko pono}i ~uli smo da se pred prostorije zatvora parkira vozilo, ~iju boju nismo vidjeli, a vozilo je bilo marke kombi, jer je dan prije iskqu~ena elektri~na energija. Na vratima prostorije u kojoj smo bili, pojavila su se dvojica ~etnika, ~ije likove nisam mogao jasno
234
vidjeti, a naredili su grupi qudi da iza|u i ukrcali su ih u vozilo. Nakon otprilike 45 min. ponovo smo ~uli ista vozila, a ponovo su se pojavila dva ~etnika i odveli jo{ jednu grupu u kojoj je bilo, kao i u prvoj grupi, oko 30 qudi. Za otprilike sat vremena ponovo smo ~uli isti zvuk kombija, ali ovaj put ~etnik nije stajao na vratima zatvora, ve} je u{ao u prostoriju i odmah sam prepoznao Rajka Pejaka zvanog [e{u, a sa wim je bio jo{ jedan meni nepoznat vojnik. Odmah su naredili da iza|e slijede}a grupa civila, u kojoj sam bio i ja. Kada sam prolazio pokraj Pejaka, rukom mi je pokazao da ostanem u zatvoru. Nakon toga je odveo tu grupu civila i mi{qewa sam da su isti qudi odveli i prethodne dvije grupe, jer sva tri puta koliko su dolazili, ~uli smo i vidjeli isto vozilokombija. Sa mnom su u zatvoru ostala dvojica mladi}a, jedan od wih se zvao Hayihajri} Senad, i jedan stariji ~ovjek rodom iz Hrvatske Zagorac, i jedna èna po imenu Francika Rai~. Nedugo iza toga u zatvor dovode bra}u Hajru i Himzu ]ori}, u SMB uniformama, koji su mi rekli da su se prikqu~ili ~etni~kim jedinicama nakon {to ih je u Sutini ispitivao i tukao Momo ân~ar. Slijede}i dan niko nije ulazio u zatvor, sve do kasnih no}nih sati, kada u prostoriju dolaze Rajko Pejak i Borislav Miskin, koji odmah odvodi Franciku Rai~ u nepoznatom pravcu. Nakon pola sata ponovo dolazi Miskin i Pejak, i Pejak me odmah izvodi ispred zatvora, a Borislav Miskin u stranu odvodi bra}u ]ori} i sa wima razgovara. Dok sam vani razgovarao sa Pejakom, kojeg poznajem ve} od ranije, u prostoriji se ~ula pucwava, i to dva puta. Nakon toga Miskin izlazi i govori da s wim u|em u zatvor, gdje na podu zati~em bra}u ]ori} kako u lokvi krvi leè i umiru. Pejak me ponovo izvodi vani, a Miskin ostaje u zatvoru, odakle se za nekoliko trenutaka ~uju dva duga rafala, kojima Miskin Borislav ubija preostalu trojicu zatvorenika, a po tom izlazi i odlazi u no}. Ja sam molio Rajka Pejaka da ubiju i mene, a on mi je uporno govorio da }e me odvesti ku}i. Odmah zatim pred prostorije zatvora dolazi vozilo (crveni fi}o), kojim je upravqao Miskin Borislav i govore mi da u|em u vozilo i odvode me ku}i. Primjetio sam da su izuzetno prepla{eni jer su me stalno pitali da li }e iko pucati na vozilo. Kada smo do{li pred ku}u, iz vozila je sa mnom iza{ao Pejak i u{ao u ku}u. Dobro se sje}am da mi je tom prilikom rekao da me on pu{ta ali da se dobro ~uvam, jer ako me ponovo uhvate, ubit }e me. @elim jo{ da istaknem da je u prostorije zatvora ~esto dolazio i Milanovi} Mom~ilo, rodom iz Nevesiwa, i to uglavnom kad bi se dijelila hrana. Po mom mi{qewu, glavni organizator i najekstremniji me|u svim ~etnicima bio je ân~ar Momo. Sve {to sam izjavio ta~no je i istinito uneseno u zapisnik, {to potvr|ujem svojim potpisom. Sve {to sam izjavio ukoliko zatreba spreman sam na sudu posvjedo~iti. Izjavu dao Zapisni~ar Izjavu uzeo (potpisano) \uli} Esma Tojaga Nermen
235
IZJAVA SVEDOKA Podaci o svedoku: Prezime: Koblar Ime: Perica VS-1018 O~evo ime: Ciril Nadimak: Pol: mu{ki Datum ro|ewa: 6. avgust 1959. Mesto ro|ewa: Ivangrad, Crna Gora Po poreklu: Slovenac Vera: katoli~ka Jezik/jezici koje govori: bosanski, donekle zna ruski, engleski i makedonski Jezik/jezici kojim se sluì u pisanom obliku (ukoliko se razlikuju od onih koje govori): isto Jezik/jezici kori{}eni tokom razgovora: engleski i bosanski Trenutno zanimawe: diplomirani politikolog Biv{e zanimawe: ugostiteqstvo Razgovor obavqen dana: 22. i 23. aprila 2004. Razgovor vodio: Yves Roy Prevodilac: Enida Mrn|i} Imena svih osoba koje su bile prisutne tokom razgovora: iste IZJAVA SVEDOKA Ovde sam svojom voqom da bih opisao sve {to znam po svom znawu i sje}awu. Razumeo sam da se od mene traì da opi{em stvari koje znam jer sam ih video i jasno }u nazna~iti u mojoj izjavi one ~iwenice koje sam doznao od nekog drugog. Od mene se traì da dam istinitu izjavu o tome {ta sam ja li~no iskusio u vezi toga. Predstavnici Kancelarije tuìoca Me|unarodnog suda za biv{u Jugoslaviju koji me intervjui{u su me obavestili da }e se izjava koju dajem mo`da koristiti u krivi~nom postupku. U vezi toga izjavqujem da sam voqan da svedo~im u Hagu u Holandiji, ukoliko to bude od mene traèno. 1. Ve} sam dao izjavu Slu`bi vojne bezbednosti 101. motorizovane brigade ABiH-a (Armija Bosne i Hercegovine), 19. februara 1994. godine. BHS (treba da stoji ERN {to je skra}eno za evidencioni broj) te izjave je 00653158-0065-3191. 2. Zovem se Perica Koblar. Ro|en sam 6. avgusta 1959. godine u Ivangradu, Crna Gora. Ime mog oca je Ciril a majke Gordana, devoja~ko prezime Boòvi}. Imam dva (2) brata i jednu (1) sestru. Razveden sam i ime moje biv{e ène je Gordana, devoja~ko prezime Karaka{. Zavr{io sam osnovnu {kolu
236
u Sarajevu, a sredwu u Sarajevu i Kiseqaku. Studirao sam u Sarajevu od 1996. do 2001. godine na Fakultetu za politi~ke nauke, Odsek za politikologiju. Od 1981. sam predsednik Bosanske stranke prava. 3. Vojsku sam sluìo u JNA (Jugoslovenska narodna armija) od avgusta 1981. do jula 1982. u Strumici, Makedonija, kao vojnik u vojnom centru slu`be za informisawe. Moja specijalnost je bila radio operater u komandnom sistemu. Moja brojna oznaka je bila 11314. 4. Neposredno pred rat, marta 1992, ìveo sam u Sarajevu. Rat je u Sarajevu po~eo krajem marta, po~etkom aprila 1992. Se}am se da je 25. aprila 1992. po~elo granatirawe Novog Sarajeva, i tada sam odlu~io da po{aqem ènu u Hrvatsku kod wenog ro|aka (ili rodice). Drugog maja 1992. Sarajevo je bilo pod potpunom opsadom i sukobi su po~eli po celom gradu. Drugog marta 1992. odlu~io sam da se pridruìm jedinici teritorijalne odbrane koja se zvala Obala 27. juli, koja je bila deo Op{tinskog {taba Teritorijalne odbrane Novo Sarajevo. Sedmog decembra 1992. sam veoma te{ko rawen za vreme granatirawa Novog Sarajeva, gelerom od granate. Zadobio sam ozbiqne povrede u noge, delove tela i glavu. Iako su ove povrede bile ozbiqne, nisam oti{ao u bolnicu. Ostao sam kod ku}e i uspeo sam da se izle~im. Oti{ao sam posle u bolnicu na terapiju da bih se oporavio. Zbog ovih povreda nisam bio sposoban za vojne akcije. Kasnije sam se ponovo pridruìo svojoj jedinici, 26. aprila 1993. godine. Toga dana oti{ao sam u kasarnu Viktor Bubaw, koja se nalazi u Sarajevu i istog dana kamionom sam preba~en u Dobriwu. Istog dana stigli smo do Igmana, ali da bismo stigli tamo, morali smo da pretr~imo preko piste Sarajevskog aerodroma, koja se nalazila na vatrenoj liniji srpskih snaga. Dok sam pretr~avao preko piste ponovo sam rawen. Pogodio me metak (povr{inska ogrebotina) u desnu nogu. Nisam bio ozbiqno rawen, ali dok sam padao povredio sam onu istu nogu koja je ve} ranije bila povre|ena, i noga je po~ela ponovo da me boli i da krvari. Posle pada, dva (2) moja prijateqa su me prenela i morali smo da ostanemo zbog mojih povreda. Tada je nai{ao UNPROFOR i prebacio nas u Butmir, gde su nas do~ekali predstavnici ABiH-a (Armije Bosne i Hercegovine), a odatle smo oti{li na Bjela{nicu. 5. Od tog dana pa sve do 16. jula 1993. bio sam na Bjela{nici, gde smo bili sme{teni po hotelima i bungalovima. Tu, u Igmanskoj bolnici le~ili su mi obe noge. Negde oko 10. jula 1993. morao sam da prestanem sa le~ewem jer su srpske snage (VRS Vojska Republike Srpske) po~ele da granatiraju taj prostor. Se}am se da je 15. jula 1993. po~elo granatirawe Babinog Dola. Trnovo je tada okupirano i svi su po~eli da se povla~e. Tako|e se se}am da su na{i vojnici prodavali svoje oru`je da bi kupili cigarete. Jedan od mojih nadre|enih, Mensud Yananovi}, odveo je grupu od 30 vojnika da pomognu braniocima Trnova. Yananovi} se tada vratio na Bjela{nicu i rekao nam da sa~inimo listu od 25 qudi da idu da zamene vojnike na poloàjima na Golom brdu. Oti{li smo do Golog brda bez ikakvog naoruàwa, jer nam je re~eno da }e nas tamo sa~ekati naoruàwe, da }emo preuzeti oru`je i poloàje boraca koji su se ve} nalazili na poloàju na Golom brdu. Kada smo stigli na Golo brdo, nas dvadeset i trojica (23) smo preuzeli oru`je od vojnika koje
237
smo zamenili. Dvojica na{ih vojnika su dobili oru`je koje nije bilo ispravno, iz kojeg se nije moglo ga|ati. Ve}i deo oru`ja bio je u veoma lo{em stawu, municije skoro da nije bilo, a bunkeri u koje smo morali da idemo nisu bili pogodni za poloàje ABiH-a. Bunkeri do kojih smo oti{li bili su srpski bunkeri koji su gledali na Iliyu, na BiH stranu, na na{u stranu. Sa tih pozicija bilo je nemogu}e videti da li srpske snage dolaze da nas napadnu. Kao {to sam rekao, bilo je nemogu}e videti da otpo~iwe napad, a jo{ mawe odbraniti se. Bilo je ukupno devet (9) bunkera. Za ~itavo vreme dok smo bili u bunkerima zati{je je bilo samo jedan dan i jednu no}. âk i kada je no} bila mirna mogli smo da vidimo kamione VRS-a kako idu iz Iliye prema Blaùju. Te{ko je opisati taj ose}aj, ali ose}ali smo da }emo uskoro biti napadnuti. 6. Narednog dana, 17. jula 1993. oko podne, otpo~elo je granatirawe. Izgledalo je kao da se zemqa otvorila; granate su udarale po bunkerima. Granatirawe je trajalo oko dva (2) sata i niko nije bio povre|en jer su bunkeri bili jako dobro sagra|eni. U jednom momentu sedmorica (7) nas je morala da napusti bunker, jer je bunker bio delimi~no poru{en, a kad je granatirawe prestalo trojica (3) su se vratila u jedan drugi bunker, a ja sam se vratio u svoj bunker u kome sam prvobitno bio, onaj koji je bio delimi~no poru{en. U tom bunkeru sam ostao jedno desetak minuta, dovoqno dugo da zakop~am ko{uqu i obu~em ko`nu jaknu. Moja pu{ka je bila pored mene i tog momenta sam mogao da ~ujem eksplozije koje nisu bile iz artiqerijskog oru`ja kao ranije, ve} od ru~nih bombi ili od ru~nih baca~a. Slede}a stvar koje se se}am je da, dok sam obla~io jaknu, ~uo sam glas iza mene: Izlazi sa rukama u vis. Glas je dolazio izvan bunkera. Kada sam iza{ao sa rukama dignutim u vis, video sam trojicu (3) vojnika kako stoje blizu bunkera. @eleo bih da napomenem da sam, pre nego {to sam iza{ao iz bunkera, uzeo svoju vojnu iskaznicu i bacio je u pe} koja nije radila jer je bilo leto. Nisam èleo da na|u ovu iskaznicu kod mene kad me uhvate. Moram da pojasnim da u to vreme nisam nosio uniformu. Imao sam crne farmerke, crnu ko{uqu i ko`nu jaknu. 7. îm sam iza{ao primetio sam da ova trojica (3) vojnika imaju razli~itu ode}u na sebi. Jedni su imali samo maskirne pantalone dok su drugi imali samo maskirne jakne. Ali sva trojica (3) su bili potpuno naoruàni. Bili su stvarno dobro naoruàni i svi su imali velike noève (veoma duga~ke noève), jedan od wih je imao mitraqez, takozvani seja~ smrti, a druga dvojica (2) su imali automatske pu{ke. Primetio sam da je jedan od wih imao ~etiri (4) granate prika~ene za kai{. [to se ti~e ode}e, jedan od wih je imao kapu sa kokardom (dvoglavi orao sa ~etiri s). Tako|e sam primetio da je jedan od wih, za koga sam kasnije saznao da se zove Bora Pajkovi}, imao amblem dvoglavog orla na rukavima. Ni na jednoj uniformi nije bio amblem VRS. Niko od wih nije govorio sa bosanskim akcentom, a kasnije sam primetio, slu{aju}i ih i razgovaraju}i sa wima, da su svi vojnici u jedinici Branislava Gavrilovi}a zvanog Brne, bili ili iz Hrvatske ili iz Srbije i Crne Gore. Ali tada nisam znao da su oni iz Brnetove jedinice. Tako|e sam video jedno pedesetak vojnika iza ove trojice (3), koji su svi bili u maskirnim uniformama i svi su imali VRS ambleme. Jedino {to sam mo238
gao da vidim, {to se ti~e amblema, je da su to bile trobojke isto kao na srpskoj zastavi. 8. U jednom trenutku Boro Pajkovi} mi je naredio da im okrenem le|a i ispred sebe sam mogao da vidim izme|u 50 i 60 vojnika, razli~ito odevenih. Jedina stvar koja im je bila zajedni~ka je da su svi nosili kokarde i da su imali brade. Tada sam shvatio da su svi oni ~etnici. Svi su imali uperene pu{ke u mene i u druge bunkere. Tog momenta nisam znao gde su mi prijateqi jer nisam nijednog video. Mo`da su bili u bunkerima ili su ve} bili izvu~eni iz bunkera i odvedeni nekud. Kasnije sam shvatio da je glavni zadatak Brnetovih qudi u toku te operacije bio da razbiju liniju fronta, da izvedu prvu ofanzivu, a onda su vojnici VRS do{li da im pomognu da obave posao, u ovom slu~aju da provere ostale bunkere. Kad su me doveli do kasarne u Blaùju, shvatio sam {ta su Brnetovi qudi radili. ]opo i Pajkovi} su mi rekli da je ovo wihov na~in delovawa u svakoj vojnoj operaciji u kojoj su u~estvovali i{li bi prvi a VRS bi ih sledio. Tako|e su mi rekli da su oni bili prvi u razli~itim borbama oko Sarajeva, kao {to su 11 plavih, Otes, Ahatovi}i i druge vojne ofanzive. 9. U tom momentu ~etnik Boro Pajkovi} me je udario kundakom svoje pu{ke otpozadi u glavu i ja sam istog momenta pao. Onda me je gazio pritiskaju}i mi ki~mu i po~eo je da me vu~e za kosu. Onda mi je stavio no` ispod grla i pitao me da li je dovoqno o{tar. Onda me podigao na noge vuku}i me za kosu i odmah me odveo do bunkera gde su bila trojica (3) mojih prijateqa. Ta trojica (3) su bili: @ivko Kraji{nik, Robert Kahrimanovi} i Rusmir Hamaluki}. Kad smo oti{li do mojih prijateqa, Pajkovi} me je bacio na zemqu, i ja sam pao izme|u Roberta i Rusmira. Wih trojica (3) su leàli svezanih ruku iza le|a, licem okrenutim prema zemqi. Pajkovi} mi je rekao da mu dam svoj sat i prstewe. Dok sam skidao prstewe video sam ~oveka sa plavim o~ima i plavom kosom koji je imao motorolu prika~enu za pojas. ûo sam da mu se ostali obra}aju sa Majore. Major je bio ~etni~ki vojnik. Isto sam video jo{ jednog tipa koji je imao kratko pot{i{anu bradu i kome su se obra}ali sa ]opo (on je imao na sebi uniformu i civilnu ode}u). Onda mi je Pajkovi} pertlama za cipele vezao ruke iza le|a. Nisam bio ~vrsto vezan nego malo labavo, i Pajkovi} mi je onda rekao: Niko te ne}e skinuti sa mog noà. Kasnije sam saznao da je wegov na~in delovawa da ubija zatvorenike noèm. To sam ~uo od Pajkovi}a li~no kada je do{ao da me poseti u mojoj }eliji u Blaùju, a i ]opo je to potvrdio, da je to bio Pajkovi}ev modus operandi. @elim da napomenem da nikada ne}u zaboraviti prezime Pajkovi} jer je u Drugom svetskom ratu ~etnik sa istim prezimenom uhapsio moju majku u Ivangradu u Crnoj Gori i poslao je u koncentracioni logor gde je bila sve do kraja rata. Kada mi je lice bilo okrenuto prema zemqi, mogao sam da gledam samo do visine od oko 15 cm. Primetio sam oko tridesetak parova ~izama ispred mene. Iznenada, neki od wih su po~eli brzo da nam postavqaju pitawa kao {to su: koliko vas je jo{ naokolo, koje naoruàwe imate i tako daqe. Onda sam video pu{ku kako se spu{ta dole sa moje glave i onda odjednom sam ~uo kako je ispaqen metak iz pu{ke. Kad sam leào na zemqi bio
239
sam okrenut prema Robertu, kada je ispaqen metak mogao sam videti da je Robert pogo|en u le|a direktno po sredini ki~me. Video sam kako Robert steè pesnice i kako ih je opustio kad je izdahnuo. Mislim da je Robert imao samo 17 godina. Odmah iza ubistva ~uo sam vojnike kako se sva|aju i neki od wih su govorili: Nisi smeo da puca{ u tog ~oveka, oni su svi Brnetovi zatvorenici. Ovo je bio prvi put toga dana da sam ~uo nadimak Brne. 10. Posle pucawa su nas trojicu (3) podigli na noge, i tog momenta ~uo sam Majora kako nekome govori preko radio veze: Sve je u redu {efe, nemamo gubitaka i dovodimo ih dole. Tako|e sam ~uo ]opu kako kaè vojnicima VRS-a: Idite dole i uhvatite balije, ima ih dosta tamo, a ovi zarobqenici su Brnetovi. To me nagnalo da pomislim kako je Roberta Kahrimanovi}a ubio vojnik VRS-a. Onda su nas trojicu (3) odveli niz Igman do Brnetovog vo}waka ili poqa, gde nas je Brne ~ekao. Bilo je glasina da je taj vo}wak bio mesto gde je Brne ubijao zarobqenike. Dok smo se spu{tali niz Igman, Major je i{ao ispred mene, ]opo desno od mene, a Pajkovi} iza mene, stalno me udaraju}i kundakom pu{ke. ]opo je probao malo da me za{titi od udaraca rekav{i Pajkovi}u: Prestani da ga udara{, zna{ da nam je {ef rekao da ih ìbe dovedemo. Na putu dole pri{ao mi je ~ovek koji je sluìo vojsku zajedno sa mojim bratom Goranom u Koprivnici, u Hrvatskoj, i rekao mi da se ne pla{im i da ispri~am sve {to znam. Taj vojnik je nosio maskirnu uniformu sa dva orla na rukavima i bio je potpuno naoruàn. Samo nas trojica (3) sa ~etnicima smo se spu{tali niz Igman. Ne znam koliko ih je bilo ta~no, ali preko pedeset ih je bilo. Dok smo se spu{tali stali smo kod jednog poqa i onda su nam naredili da sednemo. Dotle mora da smo i{li najmawe pola sata, ako ne i vi{e. 11. Kad nam je nare|eno da sednemo, @ivko Kraji{nik je bio sa moje leve strane a Rusmir Hamaluki} sa @ivkove leve strane. Najednom sve je utihnulo i tada sam video Brneta po prvi put, a tek sam kasnije saznao da se zove Branislav Gavrilovi}, zvani Brne. Bio je u crnom, imao je ne{to kao vojnu uniformu za pilote, izgledao je sveè, dobro obrijan, lepo pod{i{an, i imao je dva (2) pi{toqa, po jedan na svakom boku, i nosio je tako|e motorolu prika~enu za kai{. Ko{uqa mu je bila raskop~ana i nosio je bele patike. Tada sam ga poznao i setio sam se da sam ga vi|ao u baru koji se zvao Hamam bar, gde je radio kao izbaciva~. Tada su ostali vojnici sa~inili krug oko nas trojice (3). U tom momentu bilo je tamo izme|u 150 i 200 vojnika. Mislim da samo 30 wih nije imalo bradu, svi ostali su imali. Svi koji su imali kape imali su kokarde, a nisu svi imali kokarde (kao u originalu) jer je bio veoma vru} dan. Pajkovi} je bio nama najbliì, a odmah iza wega bili su Brne, ]opo i Major. Dok smo mi sedali, ]opo i Major su pokazivali Brnetu sve {to su nam oduzeli. Kad je Brne zavr{io sa pregledom dokumenata do{ao je do nas i onda nam je Major rekao da je taj ~ovek ~etni~ki vojvoda Branislav Gavrilovi} zvani Brne, za koga ste mislili da ste ga ubili u restoranu 11 plavih. To je restoran blizu stadiona na Grbavici i borba u kojoj je mogao biti ubijen bila je novembra 1992. godine. Major nam je verovatno to ispri~ao jer je na{a Armija BiH pobedila u toj borbi kod 11 plavih i prema Majoru, Brne mora da je u~estvovao u toj borbi. Onda je Brne o{tro pogledao Majora i on je za}utao.
240
12. Onda je Brne po~eo da nas ispituje jednog po jednog. Po~eo je sa Kraji{nikom, pitao ga je da li mu je Mom~ilo Kraji{nik ro|ak. @ivko je rekao da jeste, a onda je Brne pitao: Je li misli{ ti da }e te Momo sada spasiti?, a onda ga je zgrabio za nos i lome}i mu nosne kosti psovao je @ivka govoriv{i: Kopile srpsko, ni Kraji{nik, ni Karayi}, ni Mladi} te sada ne mogu spasiti i zajebi Kraji{nika, Karayi}a, i Mladi}a, oni nisu niko i ni{ta u Bosni, [e{eq i ja smo glavni. Dok je on to radio, Pajkovi} je ispitivao Rusmira, a onda se Brne okrenuo prema meni i po~eo da mi postavqa neka pitawa: [ta ti radi{ sa ovim balijama i od kada si u vojsci?. Rekao sam mu da sam u vojsci od novembra 1992. To sam rekao jer je u ostalim dokumentima koje sam imao sa sobom stajalo da sam rawen decembra 1992. Tako|e me pitao da li se mi poznajemo od pre. Ja sam rekao ne, iako sam ga znao iz bara Hamam. Posle toga me je Pajkovi} odveo nekih 7 do 8 metara odatle i po~eo me ispitivati. Nijedan od wih me nije tada udario, samo je Pajkovi} ponavqao: Ti si moj, moj si. Svu trojicu (3) su nas ispitivali Gavrilovi} zvani Brne i Pajkovi}. Onda su se Brne, Pajkovi}, Major i ]opo odmakli na nekih 5 metara ispred nas, i mogao sam da vidim da Brne radi ne{to sa pi{toqem. Onda se Brne vratio i ponudio svakom od nas po cigaretu. Rusmir Hamaluki} i @ivko Kraji{nik nisu uzeli nijednu iako su bili pu{a~i, a ja sam uzeo dve iako nisam bio pu{a~. Sebi sam rekao da }e to biti posledwa stvar koju }u uraditi pre nego {to umrem. Brne je onda rekao Rusmiru i @ivku da skinu uniforme (imali su nove ABiH uniforme). Nisu bili potpuno nagi jer su imali drugu ode}u ispod uniforme. Dok je Rusmir skidao uniformu, primetio sam da nosi crveni dowi ve{ i to mi je pomoglo da identifikujem wegov le{ kasnije. Identifikovao sam Rusmirov le{ jula 1994, u mrtva~nici bolnice na Ko{evu. Bio sam tamo jer me je Amor Ma{ovi} zamolio da mu pomognem u identifikaciji nekih le{eva koji su doneseni u mrtva~nicu. Zbog wegovog crvenog doweg ve{a uspeo sam da ga identifikujem. Onda je Brne rekao Kraji{niku: Evo ti pi{toq, izaberi koga }e{ ubiti, ili baliju, misle}i na Rusmira, ili usta{u, misle}i na mene. Ubij koga ho}e{, a onda si slobodan i moè{ ili da nam se pridruì{ ili da ide{ gde god èli{. Onda je Kraji{nik uzeo pi{toq i uperio ga je nadole. Mislim da nije znao {ta se de{ava zbog bolova koje je imao. Zaboravio sam da napomenem da ga je Brne {utnuo dva puta u lice (krvario je jako) dok smo sedali. @ivko je imao bolove od {utirawa i boleo ga je slomqeni nos. Onda u jednom momentu je @ivko okrenuo glavu prema meni i ja sam ga pogledao i klimnuo mu glavom i o~ima mu dao do znawa da ubije mene. Mislio sam u sebi, Radije }u da poginem od metka nego od Pajkovi}evog noà. @ivko je po~eo da pla~e i spustio je pi{toq. Onda je Brne po~eo da ga psuje i rekao mu je: Srpsko kopile, jebo ti balijsku majku, zar ne vidi{ da te ~ovek moli da ga ubije{, ho}e{ li da povu~e{ oroz. Onda je Brne uzeo pi{toq od @ivka i rekao mu: Ne znam {ta }u sa tobom. Onda je neko iz gomile rekao: Daj ga usta{i. Brne je onda stavio pi{toq ispred mene, ja sam ga uzeo i onda mi je rekao: Hajde da vidimo momka iz Sarajeva. Ja sam ustao, uzeo pi{toq sa obe ruke i uperio ga prema Kraji{niku. Najednom, Brne me je zgrabio za ruku i oduzeo mi pi{toq i onda ga je prislonio na mo241
ju slepoo~nicu i povukao je prekida~. O~igledno, pi{toq je bio prazan, onda mi je ~estitao i rekao: Dobro si uradio, onda se okrenuo ka drugima i rekao: Da su ovakvih deset sa mnom, ne bih gledao Sarajevo sa Trebevi}a. 13. Onda je Brne rekao, ne obra}aju}i se nikome ponaosob: Ubijte |ubre, misliv{i na @ivka Kraji{nika. Tada je ]opo pri{ao Kraji{niku i ispraznio {arèr pu{ke u wega. Onda je Pajkovi} zgrabio Rusmira i odvukao ga sa strane do `buwa; to je u~iweno u isto vreme dok je ]opo pucao u Kraji{nika. Nisam video tada {ta se dogodilo sa Rusmirom ali sam video wegovo telo u `buwu kad smo odlazili. Narednog dana ~uo sam da je Pajkovi} zaklao Rusmira. Pajkovi} li~no mi je to rekao u Blaùju. Za vreme iste posete Blaùju, Pajkovi} mi je rekao da sam ja prvi koji je uspeo da izbegne wegov no`. 14. Posle ubistava neko iz grupe mi je doneo pancirni prsluk (Ni{ka pancirka) da ga nosim; to je veoma duga~ak prsluk, do ispod kolena i veoma teàk. Tako|e su mi dali da nosim dva (2) ranca sa municijom i mitraqez. Onda smo po~eli da silazimo sa Igmana prema Blaùju. Na putu dole stali smo da se odmorimo jer je to naredio Brne. Svo vreme su pevali ~etni~ke pesme, sa stihovima kao {to je Spremte se ~etnici. Kada smo stigli u Blaùj zastali smo na jednom mestu, ne{to kao parkirali{te, gde je bilo sedam ili osam vojnih kamiona i nekoliko automobila. Brne i ]opo odveli su me do jednog kamiona i tu ostavili teret koji sam nosio. Tu je bio parkiran i beli golf sa sarajevskim tablicama. Brne je seo u taj auto na mesto voza~a, ]opo pored wega a ja sam seo pozadi sa Majorom. Odvezli smo se do kasarne, mogao sam da vidim straàrnicu; pro{li smo pored blokade i u{li u krug kasarne. U krugu su bile dve zgrade i spremi{te. Tu sam video vojne policajce VRS. Brne me odveo u jednu od kancelarija u jednoj od te dve zgrade. Tu je bilo pet do {est mu{karaca u vojnim uniformama sa amblemima VRS. Iz te grupe vojnika prepoznao sam jednog ~iji je nadimak Lalo. Poznavao sam ga sa Iliye, bio je {ef jedne samoposluge tamo. Brne je naru~io dve (2) kafe, jednu za sebe a jednu za mene i ponudio me cigaretom. Onda je ispri~ao ostalima {ta se dogodilo na Golom brdu i rekao im je da sam ja preìveo i da ne sme dlaka da mi fali sa glave. Mogao sam da vidim da su ga se vojnici VRS pla{ili i po{tovali. On je bio glavni. U jednom momentu Lalo me pitao: [ta si ti radio sa balijama? Ja sam }utao a Brne ga je popreko pogledao i Lalo je napustio kancelariju. Onda je vojnik koga su zvali Pukovnik rekao: Zarobili smo trojicu (3) za vreme ofanzive. Brne je rekao da ho}e da ide da vidi gde su ta trojica (3) zarobqenika i tako|e da ho}e da vidi gde }e mene da smesti. Brne, Pukovnik i ja iza{li smo iz kancelarije i oti{li do improvizovane }elije koja je bila deo hodnika, pregra|ena pregradom. Tu sam video Dragana Despotovi}a, Hasiba Kr{laka i Hilmiju Numi}a. Mene su stavili u tu istu improvizovanu }eliju, zajedno sa wima. Sa leve strane }elije bio je WC, a sa desne velika spavaonica u kojoj je bilo oko ~etrdesetak vojnih policajaca VRS-a. Brne je psovao Dragana Despotovi}a: Srpsko |ubre jedno, razumem za{to su ova dvojica bila u balijskoj vojsci ali si ti otpad srpskog naroda, i onda se okrenuo prema spavaonici tako da vojnici mogu da ~uju i rekao:
242
Ne dao Bog da se ne{to desi Koblaru. Onda se Brne rukovao sa mnom i rekao mi: Znam da }e{ ti preìveti ovo i znam ~ak da }e{ pobe}i, sa sre}om i neka te Bog ~uva. To je bio posledwi put da sam video Branislava Gavrilovi}a zvanog Brne. 15. Nas ~etvorica (4) ostali smo u Blaùju 7 dana i 6 no}i. Za vreme pritvora vojnici VRS-a su dolazili kad god su hteli i tukli nas i mu~ili nas onako kako su èleli. Ne znam ko su oni bili, svi su imali ambleme VRS, ali ne znam iz koje su jedinice bili. ]opo, Major, Pajkovi} i jedan koji se zvao Goran, prezime mu ne znam, pose}ivali su me i donosili mi cigarete od Brneta. Pitali su me da li me je neko na bilo koji na~in povredio, i naravno, govorio sam da me niko nije dirao. Goran, ~ije prezime ne znam, bio je po meni lud i psiholo{ki me mu~io, psovao me, vre|ao me i jednom kada ostala trojica (3) nisu bila tamo, stavio mi je ru~nu bombu u pantalone i pretio da }e da izvu~e upaqa~. Za vreme jedne posete ]opo, Major i Pajkovi} su me pitali za{to sam lagao da sam u Armiji BiH od novembra 1992, kada u mojoj vojnoj ispravi pi{e druga~ije. ]opo mi je rekao da su na{li moju vojnu ispravu. ]opo je jednom primetio da mi je zglob {ake slomqen i da su mi nate~eni obrazi. Te ozlede sam dobio od udaraca vojnika VRS. Tukli su me palicom. ]opo me pitao ko me je udario. Rekao sam mu da sam pao, a on me pitao gde sam pao, a ja sam mu rekao da sam pao u kupatilu. 16. Posle Blaùja preba~eni smo u zatvor u Kuli. Ostao sam u Kuli sedam meseci. Mislim da sam samo 15 do 20 dana bio u okviru kruga. Ostalo vreme bio sam na prinudnom radu, kopao sam rovove, radio izme|u linija fronta, u minskim poqima i tako daqe. Ko god je èleo qude za prinudni rad do{ao bi u zatvor i zatraìo nas. Upravnik bi nas onda rasporedio na razli~ite zadatke. 17. Tek za vreme prinudnog rada shvatio sam koliko je Brnetova jedinica va`na i koliko je Brne mo}an. Kad god bi wegovo ime bilo pomenuto, video se strah u o~ima vojnika VRS. Dok smo bili u zatvoru u Kuli lagali smo o tome gde smo uhva}eni. Govorili smo da smo uhva}eni na aerodromu, a ne na rati{tu. To smo ~inili da bi izbegli batinawa. Jednom dok smo bili na prinudnom radu avgusta 1993, kod [picaste stijene u Sarajevu, jedan od Brnetovih vojnika je bio u blizini linije fronta i rekao je ~uvarima da sam ja uhva}en u borbi. Kada je taj vojnik oti{ao sa linije fronta, po~eli su da me tuku i posle toga gde god bih oti{ao oni su me mu~ili jer sam slagao o okolnostima mog hvatawa i nosio sam ìg da sam ja taj vojnik Armije BiH. ûvar kod [picaste stijene zvani Vaso ~uo je od ]ope i Pajkovi}a da mi je Brne spasio ìvot na dan kada sam uhva}en. 18. Znam da se Dragan Despotovi} kasnije pridruìo vojsci VRS. I meni je isto ponu|eno ali sam odbio. Osmog avgusta 1993. registrovan sam od strane ICRC (Me|unarodni komitet Crvenog krsta) u zatvoru u Kuli. Pobegao sam iz zatvora u Kuli 17. februara 1994. godine, preko minskog poqa i predao sam se UNPROFOR-u. Dao sam izjavu generalu Smitu o poloàju te{ke artiqerije oko Sarajeva, koju sam video dok sam bio na prinudnom radu. Na moj zahtev ponovo sam se vratio u 101. motorizovanu brigadu ABiH-a. Po naredbi oficira za bezbednost, [a}ira êdi}a, bio sam u pri243
tvoru u kasarni Viktor Bubaw, gde sam ostao do 1. aprila 1994. Razlog mog pritvarawa je bio taj {to sam odbio da potpi{em izjavu u kojoj je stajalo da smo mi odgovorni za pad Golog brda. Istraga protiv mene zavr{ila se jula 1994. U toku 1994. video sam Brneta na televiziji, prilikom wegovog unapre|ewa u vojvodu. Vojislav [e{eq je bio prisutan. Drugom prilikom video sam Brneta odmah pored [e{eqa za vreme [e{eqeve posete Palama, jula ili avgusta 1994. U emisiji je bila prikazana neka proslava. 19. Pokazana mi je fotokopija amblema koji sam prepoznao. To je amblem koji su nosili Brnetovi vojnici kada sam uhva}en na Igmanu. Razlika izme|u ovog amblema i onih koje su oni nosili je u tome {to na ovome stoji neki napis, a na onima koje su oni nosili nije bilo napisa, a sve ostalo je isto. Potpisao sam fotokopiju na kojoj se nalazi amblem (Prilog br. 1). Tako|e je priloèno: Prilog br. 2: Kopija moje kartice Crvenog krsta broj: 311342. Prilog br. 3: Potvrda Crvenog krsta broj: BAZ-311342. Prilog br. 4: TO (Teritorijalna odbrana) legitimacija br 000087. Prilog br. 5: Obrazac izjave o wegovom napu{tawu BiH. Prilog br. 6: Potvrda o povredama br. 31-25-24-13-03-1-83/99. Prilog br. 7: Potvrda Dràvne komisije da sam pobegao iz zatvora u Kuli, broj: 06/5-16-0/98. Prilog br. 8: ^lanak iz novina o mom bekstvu iz zatvora u Kuli. Deklaracija Upozoren sam na to da bi moja izjava mogla biti data na uvid organima unutra{wih poslova i/ili drugim pravosudnim organima. Pristajem na to da se moja izjava da na uvid navedenim organima, prema naho|ewu Tuìla{tva Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju. (potpisano: ne~itak potpis) POTVRDA SVEDOKA Izjava mi je glasno pro~itana na bosanskom jeziku i sadrì sve {to sam rekao, po svom znawu i se}awu. Izjavu sam dao dobrovoqno i svestan sam da se moè upotrebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na podru~ju biv{e Jugoslavije od 1991, kao i da mogu biti pozvan da javno svedo~im pred sudom. Potpis: (potpisano: Perica Koblar) Datum: 23. 4. 2004. POTVRDA PREVODIOCA Ja, Enida Mrn|i}, prevodilac, potvr|ujem slede}e: 1. Imam odgovaraju}e kvalifikacije i odobrewe od Sekretarijata Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991, da prevodim sa bosanskog jezika na engleski jezik, kao i sa engleskog jezika na bosanski jezik. 2. Perica Koblar mi je rekao da on govori i razume bosanski jezik.
244
3. Usmeno sam prevela gorenavedenu izjavu sa engleskog jezika na bosanski jezik u prisustvu Perice Koblara, koji je pokazao da je ~uo i razumeo moj prevod ove izjave. 4. Perica Koblar je potvrdio da je sve navedeno u ovoj izjavi onako kako sam je ja prevela, istinito po wegovom znawu i se}awu, te je shodno tome izjavu potpisao na odgovaraju}em mestu. Datum: 23. april 2004. Potpis: (potpisano: Enida Mrn|i})
IZJAVA SVEDOKA Podaci o svjedoku: Prezime: Seferovi} VS-1104 Ime: Almir Ime oca: Reif Nadimak: Sefer Pol: mu{ki Datum ro|ewa: 5. 10. 1956. godine Mjesto ro|ewa: Jo{anica, Lipqe Nacionalnost: musliman Vjeroispovijest: musliman Jezik/jezici koje govori: bosanski Jezici kori{teni u toku razgovora: engleski i bosanski Trenutno zanimawe: sudski slu`benik Prethodno: tehni~ar datum(i) razgovora: 26-27. i 31. 8. 1996. Razgovor(e) vodili: Mazhar Inayat Prevodilac: Andrea â~i} Imena svih osoba prisutnih tokom razgovora: niko IZJAVA SVJEDOKA Zovem se Almir Seferovi}. Nadimak Sefer dobio sam tokom rata 1992. Ro|en sam 5. 10. 1956. u selu Jo{anica. To selo se nalazi sedam kilometara od Zvornika na cesti prema Vlasenici. Na desnoj strani ceste se nalazi kamenolom Jo{anica. Moja ku}a je bila udaqena 1.100-1.200 metara od kamenoloma. Na crteù H, ku}u sam ozna~io brojevima 1 i 2.1) Jo{anica je dio ve}eg sela koje se zove Lipqe. Drugi zaseoci u Lipqu su Sultanovi}i, Salihovi}i, Kadri}i, Samari i Hoyi}i. Salihovi}i se nalaze ~etiri kilometra od mog sela, pored ceste. To podru~je je prikazano na crteù A. Mjesto gdje sam ìvio prije rata ozna~eno je brojem 1; podru~je ozna~eno brojem 2 je selo Jo{anica, gdje sam ro|en; podru~je ozna~eno brojem 3 je kamenolom; podru~je ozna~eno brojem 4 je rijeka Jo{anica, a podru~je ozna~eno brojem 5 je cesta koja vodi iz Zvornika prema Lipqu. Zaseoci u selu Lipqe su zaokruèni crnom bojom.
245
Moj otac se zove Reif, ro|en je 1934. Majka se zove Naza, ro|ena 1933. Imam jednu sestru, Hasiju, koja je udana za Ramu Avdi}a. Brat Asim je poginuo u saobra}ajnoj nesre}i 1983. godine. Oènio sam se 14. 8. 1978. Moja èna se zove Jasminka, ro|ena je 11. 7. 1959. Imamo troje djece: Mirelu, ro|enu 24. 1. 1980, Mirnesa, ro|enog 7. 5. 1982. i Majdu, ro|enu 14. 4. 1988. Po nacionalnosti sam bosanski musliman. Prva ~etiri razreda osnovne {kole sam zavr{io u Lipqu, a naredna ~etiri u Kamenici. Sredwu {kolu sam zavr{io u Karakaju kod Zvornika. Zavr{io sam prve dvije godine Pravnog fakulteta u Sarajevu. Studij nisam nastavio jer sam se po~eo baviti politikom i sportom. JNA sam sluìo od 29. 6. 1977. do 31. 12. 1978. U vojsci sam pro{ao obaveznu obuku u Puli i [ibeniku, na hrvatskoj obali. Vojsku sam sluìo u mornarici. Kao vojnik pro{ao sam op{tu obuku u kori{tewu raznog oru`ja. Kasnije sam obu~en za artiqerca. Pucao sam iz skoro svih vrsta oru`ja koja su se koristila u vojsci i mornarici. Razlikujem ve}inu oru`ja. Selo Jo{anica je imalo oko 130 ku}a i 550 stanovnika. Jo{anica je bila ~isto muslimansko selo. U cijelom Lipqu, ukqu~uju}i i zaseoke, ìvjelo je oko 3.500 muslimana. U Lipqu nije bilo Srba. Lipqe je sa srpskim selom Srpskim Snagovom grani~ilo kod Hoyi}a. Srpsko Snagovo je pokrivalo mawa sela: Gligore, Gruji}e, Obrenovi}e, Jasikovac i Jeremi}e. U tvornici Bira~ sam se zaposlio 1979. Tvornica se jo{ zvala Glinica. Proizvodila je kerami~ka vlakna, vodeno staklo i kemikalije za proizvodwu deteryenata. Tvornica se nalazila u industrijskoj zoni Karakaj. Zapo{qavala je 2.500 radnika. Od tog broja, muslimana je bilo 1.110. Ostalo su bili Srbi. U tvornici sam radio do 8. 4. 1992, tj. do po~etka rata. Prvi kontakt s politikom sam imao 1972. godine, nakon zavr{etka osnovne {kole. Bio sam izabran za predsjednika omladinske organizacije u Lipqu. Godine 1974. postao sam ~lan Komunisti~ke partije. Odmah nakon toga, krajem 1974, izabran sam za sekretara SKJ u Lipqu. SKJ zna~i Savez komunista Jugoslavije. Ja sam bio prvi sekretar SKJ u Lipqu. Nakon izbora za sekretara SKJ u Lipqu, po~eo sam se intenzivno baviti lokalnim pitawima, {to je podrazumijevalo komunikaciju i saradwu i s muslimanima i sa Srbima. Srbi su imali svoj ogranak SKJ u Srpskom Snagovu. Ne sje}am se ko je bio wihov sekretar, ali se sje}am da je glavni aktivist bio Tihomir Jasikovac. êsto sam s wim sara|ivao na rje{avawu lokalnih pitawa. Poku{a}u opisati kako je Tihomir Jasikovac izgledao u vrijeme rata. Imao je oko 60 godina, visine oko 175 cm, imao je oko 78 kg, sjede kose, pro}elav, bez brade i brkova, ali je s vremena na vrijeme pu{tao brkove. Mislim da je imao sme|e o~i, s prosijedim obrvama, spojenim pri korijenu nosa. Sje}am se da su bile neuredne i da su str{ale. Lice mu je bilo dosta izborano od starosti. Sje}am se da je hodao krupnim koracima i da je bio malo pogrbqen. Esad Hoyi}, jedan od wegovih kom{ija muslimana, dobro je poznavao Tihomira i jo{ neke Srbe. On bi mo`da mogao detaqnije opisati wegovo dràwe i pona{awe.
246
Godine 1979. izabran sam i za sekretara mjesne zajednice Lipqe. Moje imenovawe su op{tini Zvornik predloìli mje{tani Lipqa. Prije imenovawa, {tab od 50 ~lanova pregledao je moje preporuke. Zbog prirode svog posla postao sam glavni aktivist u Lipqu, na poslovima izgradwe infrastrukture. Jedan od mojih rezultata je izgradwa ceste kroz Lipqe, koja je povezivala Hoyi}e i Srpsko Snagovo. U dijelove Jo{anice i Samara doveo sam struju. Sekretar mjesne zajednice Lipqe sam bio sve do po~etka rata. Me|utim, na mjestu sekretara SKJ nisam bio cijelo to vrijeme. Jednom me je zamijenio Srbin Milenko Petrovi}, u~iteq, ali sam nakon dvije godine ponovno izabran ja. Tad sam na du`nosti ostao samo godinu dana jer sam dao ostavku. Imao sam previ{e posla. Radio sam u tvornici Bira~, bio sekretar mjesne zajednice i trener nogometnog tima. Zbog toga nisam mogao efikasno obavqati sve du`nosti. Ne sje}am se da je izme|u 1979. i decembra 1991. bilo ikakvih nesuglasica izme|u muslimana i Srba. Muslimani i Srbi su sara|ivali i druìli se. Prvi nagovje{taj problema je bio kad su u decembru 1991. Srbi ukinuli autobusnu liniju izme|u Zvornika i Srpskog Snagova. Linija je ukinuta jer Srbi nisu htjeli da muslimani prolaze kroz Srpsko Snagovo. To su napravili pod izgovorom da muslimani ne daju svoj doprinos za igradwu ceste, koja nije bila dovr{ena. Kad se sada toga sjetim, vidim da je stvarni razlog bio taj da su se Srbi pripremali za rat i da nisu htjeli da to muslimani saznaju. Pred sam po~etak rata, muslimani iz Hoyi}a su mi rekli da Srbi odràvaju tajne sastanke i da izgleda da se pripremaju za nekakvu vrstu vanredne situacije. U februaru 1992. prekinute su sve veze izme|u Hoyi}a i Srpskog Snagova. Srbi vi{e nisu dozvoqavali autobusima da ulaze u Hoyi}e, da dovoze ili odvoze muslimane. Malobrojne muslimane koji bi se usudili putovati tim autobusom Srbi su provocirali pjevaju}i ~etni~ke pjesme. Muslimane koji su kolima i{li u Srpsko Snagovo su zaustavqali i provjeravali im isprave. U novembru 1991. formirani su krizni {tabovi za Lipqe i Zvornik. Imenovan sam predsjednikom kriznog {taba za Lipqe i Novo Selo, koje sam predstavqao u kriznom {tabu op{tine Zvornik. Predsjednik tog {taba je bio Sakib Halilovi}, a wegov zamjenik Asim Hayi}. U kriznom {tabu za Lipqe su jo{ bili: Abdulah Rami} iz Samara; Edin Hoyi} iz Hoyi}a; Rahmo Salihovi} iz Salihovi}a; Mehmedalija Husejnovi} iz Kadri}a; [ahvaz Sinanovi} iz Jo{anice; Haso Selmovi} iz Bajri}a i Asim Rami} iz Novog Sela. Srbi su formirali svoj krizni {tab za Srpsko Snagovo. Ne znam da li je Tihomir Jasikovac bio predsjednik tog {taba. Me|utim, sje}am se da je on bio najutjecajnija osoba u Srpskom Snagovu. Drugi utjecajni Srbi u Srpskom Snagovu su bili Dragi{a Dragi}, Drago Obrenovi}, Milan Gruji} i wegova bra}a Marko i Mirko. Op{ta zamjerka radu kriznih {tabova je bila da nisu bili posebno uspje{ni, uglavnom jer su Srbi ve} bili odlu~ili {ta ho}e. Mir nije bio prioritet na wihovom politi~kom planu.
247
Od decembra 1991. pa nadaqe muslimani vi{e nisu mogli biti u rezervnim snagama i morali su vratiti svoje uniforme. Sje}am se da me op{tinski ured Narodne odbrane (mjesni ured JNA) obavijestio da svoju uniformu vratim u tvornicu gdje sam radio. To sam i uradio po~etkom decembra 1991. Doma}i Srbi nisu dobili takvu obavijest. Za predstavnika Lipqa u Skup{tini Zvornika sam izabran 1990. sa liste SDA (muslimanska politi~ka stranka, koju je vodio Alija Izetbegovi}, predsjednik BiH). U Skup{tini sam imao priliku razgovarati s muslimanskim delegatima iz drugih podru~ja. Oni su mi rekli da su primijetili da Srbi, obu~eni u maslinastozelene uniforme s kokardama, kopaju rovove i da izgleda kao da se pripremaju za rat. Zajedno s drugim muslimanskim delegatima u zvorni~koj Skup{tini sam pokrenuo to pitawe. Muslimani su bili u ve}ini u Skup{tini (64 prema 36%) i da smo htjeli, mogli smo donositi zakone po na{oj voqi. Me|utim, ve}ina muslimana je bila za mir izme|u dvije zajednice. Sje}am se da je na predzadwoj sjednici Skup{tine, koja je po~ela 4. a nastavila se 6. aprila 1991. godine, predsjednik SDS-a Branko Gruji} ustao i rekao: Ako vi, gospodo, ne èlite da podijelimo grad i institucije, ima}ete rat. U Skup{tini su bili, izme|u ostalih, sqede}i muslimanski delegati: Asim Hayi} (danas ìvi u @ivinicama, op{tina Tuzla); Kemal Dedi} (ìvi u Sarajevu); Muhamed Osmanbegovi} (danas u Tuzli); Fadil Bawanovi} (u Tuzli); Sakib Halilovi} (ìvi u Berlinu); Safet Mehmedovi} (ìvi u Grabovici, op{tina Tuzla); i Safet Muratovi} (ìvi u Austriji). Branko Gruji} je imao oko 44 godine, visok je preko 180 cm, teìo je oko 80 kg, imao je svijetlosme|u kosu, {iroka ramena i bio je malo pogrbqen. Imao je prosijede brkove i visoko ~elo. Dana 6. i 7. aprila 1992. u centru Zvornika su odràna dva velika mitinga. Jedan je odràn kod banke, a drugi kod robne ku}e. Na mitingu koji je odràn 7. aprila bilo je skoro 10.000 qudi. Miting je po~eo oko 11,00 sati, a zavr{io oko 15,00 sati. Ve}ina qudi na mitingu su bili muslimani. Okupqenima se obratilo oko 20-ak govornika, uglavnom muslimana. Oni su nagla{avali da ne èle podjelu grada ve} èle ostati zajedno. Svaki govornik je osudio one koji su {irili mr`wu i trovali politi~ku situaciju u tom podru~ju. Na mitingu je napravqena 90-minutna snimka tog doga|aja. Tu snimku ima predsjednik zvorni~ke op{tine u izbjegli{tvu, Asim Hayi}. Kopiju snimke predao sam predstavnicima Me|unarodnog suda. Dan nakon mitinga, muslimani su primijetili kako ve}ina Srba napu{ta Zvornik i odlazi u Mali Zvornik, koji se nalazi preko rijeke Drine, u Srbiji. Dana 8. aprila 1992, arkanovci su u{li u Zvornik. Stigli su iz smjera Karakaja. Prvu ~etvoricu, koji su krenuli u izvi|awe, u zoru su uhapsili muslimani i predali zvorni~koj policiji. Ti mu{karci su nosili zelene beretke i rekli su muslimanima da su im do{li pomo}i. Ne sje}am se kako su se zvali straàri koji su ih uhapsili. Sje}am se da je jedan od arkanovaca imao nadimak Repi}. To tada nisam znao. Godine 1995. pro~itao sam jedan ~lanak u lokalnim novinama u kome je pisalo da su ta ~etvorica, koje su stanovnici Zvornika uhapsili 8. aprila
248
1992, nakon pu{tawa na slobodu ubili {estoro qudi u selu Tabaci pored Divi}a. U novinama je bila i slika tog ~ovjeka i pisalo je da mu je nadimak Repi}. Tog ~ovjeka i trojicu wegovih kolega sam vidio u policijskoj stanici u Zvorniku. Dana 8. aprila 1992, oko 8,00 sati, mje{tani Divi}a su nam dojavili da su ih napali Srbi iz Srbije i Zvornika. Na Divi} se pucalo s hidroelektrane i granatiralo s druge strane Drine. Rekli su nam da svima koji kre}u za Zvornik kaèmo da odustanu od putovawa jer se puca. Ja i jo{ petnaestorica qudi smo postavili kontrolnu ta~ku blizu kamenoloma da bi one koji prolaze mogli obavijestiti o tome. Na tom smo mjestu uhapsili ~etvoricu srpskih policajaca i oduzeli im kola. Policajci su bili iz Vlasenice i i{li su prema Zvorniku. Nisam ih poznavao. Uz sebe su imali automatsku pu{ku, dva pi{toqa i tri kilograma plasti~nog eksploziva. Odmah nakon {to smo ih uhapsili, nazvao sam policiju u Zvorniku da ih obavijestim. Oni su mi radio vezom odgovorili da policajce pustim. Pustio sam ih, ali sam uzeo wihova kola i odvezao se u Zvornik da vidim {ta se de{ava. Kad sam stigao, oti{ao sam odmah u policijsku stanicu. Na prvom spratu zgrade policijske stanice sam vidio tri mu{karca, koji su lisicama bili vezani jedan za drugog. Jedan je nosio maskirnu uniformu, a druga dvojica su bila u civilnoj odje}i. Wihovog ~etvrtog kolegu, zvanog Repi}, sam vidio u uredu Fadila Muji}a. Muji} je bio {ef kriminalisti~kog odjela zvorni~ke policije (danas radi u MUP-u u Tuzli). Vidio sam hrpicu komadi}a ìce, one koja se koristi za davqewe, i nekoliko {prica. @icu, injekcije i jo{ neko oru`je je kod te ~etvorice na{la policija za vrijeme ispitivawa. @icu sam vidio na stolu u hodniku ispred sobe gdje su bila zatvorena ta trojica. Kad sam prvi put vidio Repi}a, sjedio je na stolici, le|ima okrenutim prema meni. Imao je {iroka ramena, {irok i jak vrat, i kosu svezanu u repi}. Dowi dio vrata mu je bio izbrijan. U to vrijeme je mogao imati 25-26 godina. Iako je sjedio, mislim da je prema gra|i mogao biti visok oko 180 cm. Imao je svjetlosme|u kosu i kad se okrenuo prema meni, vidio sam da ima visoke zaliske. Imao je crveno, puno lice i nije imao bradu ni brkove. Repi} se okrenuo prema meni dok sam, ulaze}i u Fadilovu sobu, upitao Fadila za{to su mi rekli da pustim policajce iz Vlasenice. Fadil mi je odgovorio da {ef policije, Osman Mustafi} (koji danas ìvi u Wema~koj), poznaje tu ~etvoricu i da mi je zato rekao da ih pustim. Vratio sam se u sobu u kojoj su bila ona trojica. Sjeo sam pored jednog, koji je bio mr{av. Rekao sa mu: \ubre jedno, ko te poslao i {ta radi{ ovdje? On se predstavio (ne sje}am se kako se zvao) i rekao da je iz Pan~eva i da su mediji krivi {to je tu. Rekao je da je zajedno s mnogim drugima proveo mjesec i po dana u karanteni, gdje su im stalno govorili da muslimani u Zvorniku koqu i peku Srbe, da ih deru i sole im rane. Nije rekao gdje je s tim drugim Srbima bio u karanteni. Kasnije sam krenuo nazad u svoje selo. Sje}am se da se do tada po Zvorniku ve} intenzivno pucalo. Pucalo se i na mene dok sam bio na putu izme249
|u Zvornika i svog sela. Znam da je ve}ina muslimana iz zvorni~kog podru~ja 8. aprila 1992. pobjegla u Kula Grad, kad su srpske snage po~ele op{ti napad na grad. Znam da su Repi} i wegovi qudi pu{teni nave~e istog dana. Ne znam za{to su pu{teni. Dana 9. aprila 1992. oti{ao sam u Kulu Grad da se na|em s Asimom Hayi}em, predsjednikom SDA u Zvorniku. Nakon {to je Zvornik napadnut, Asim je pobjegao u Kula Grad. On je bio i komandant muslimanskih obrambenih snaga. U Kula Gradu sam sreo i Samira Ni{tovi}a, koji je bio zaduèn za organizirawe muslimanske vojske. Samira su zvali Kapetan Almir. On je danas u Zenici i radi u {koli za oficire. Wih dvojica su me zaduìli da organiziram odbranu u Lipqu. Nakon {to sam s wima raspravio strate{ka pitawa, vratio sam se u Lipqe. U Kula Grad sam ~esto odlazio sve do pada tog grada da bih Asima i Samira obavje{tavao kako napreduje organizirawe odbrane. Svi zaseoci u Lipqu Salihovi}i, Jo{anica, Samari, Sultanovi}i, Bajri}i i Novo Selo su bili zaduèni da formiraju ~ete. Na kraju smo formirali sedam ~eta, a u svakoj je bilo oko 120 vojnika. Ja sam bio glavni komandant tih snaga. Poduzeo sam sqede}e korake: a) Imenovao sam komandire ~eta. To su bili: Mehmed Belki} za prvu ~etu; Mevludin Salihovi} za drugu; [efik Mehidi} za tre}u; Mujo Husejnovi} za ~etvrtu; Mevludin Mujanovi} za petu; Sead Salihovi} za {estu i Mirsad Veli} zvani Mi}o za sedmu ~etu. b) Uspostavio sam kurirsku vezu sa komandirima ~eta (me|u kuririma su bili Azir [abi}, Refik [abi} i Fedahija Ibrahimovi}); c) Formirao sam interventne vodove koji su odbijali prve napade ~etnika i d) Formirao sam jedinicu za logistiku ~ije je glavno zaduèwe bilo da dostavqa hranu borcima i pripremi plan evakuacije civila. Na{ najve}i hendikep je bio nedostatak oru`ja i nedovoqna vojna pripremqenost. Neki mje{tani, koji su znali da se sprema rat, kupili su oru`je. Ostali su ve}inom imali lova~ke pu{ke, a neki su imali ru~no izra|ene pi{toqe. Jedinica kojom sam komandovao nije imala nikakvo sofisticirano oru`je, bombe, raketne baca~e ili protupje{adijske i protutenkovske mine. Imali smo ne{to eksploziva koji smo uzeli iz kamenoloma, koji je bio pod na{om kontrolom. Dob mu{karaca u mojoj jedinici je bila izme|u 15 i 65 godina. Stariji mu{karci su formirali radnu jedinicu, a mla|i su se pripremali za straè i borbu. Kula Grad je pao 26. aprila 1992. Odmah nakon toga, Srbi su naredili svim muslimanima u tom podru~ju da predaju oru`je. Rekli su im da }e se situacija normalizirati ako poslu{aju naredbu. Nakon pada Kule Grada, poku{ao sam uvjeriti qude u Lipqu da nas Srbi èle prevariti kad kaù da nam se ni{ta ne}e desiti. Smatrao sam da oru`je ne smijemo predati i da trebamo pobje}i u {umu. Ve}ina qudi iz Jo{anice, Kadri}a, Bajri}a i Novog Sela su mi povjerovali i pobjegli smo u {umu. Me|utim, mje{tani Salihovi}a, Samara, Hoyi}a i dijela Kadri}a su povjerovali Srbima i ostali su u svojim ku}ama. Ve}ina onih koji su uhap{eni i zatvoreni u \uzinu ku}u su bili qudi iz tih zaselaka, koji mi nisu
250
vjerovali. Ja sam pobjegao na planinu Veqeva glava. Sa mnom je na Veqevu glavu pobjeglo oko 1.500 mu{karaca, èna i djece. Moje selo se nalazilo na obronicima Veqeve Glave i do vrha smo pje{a~ili 3-4 kilometra. Otprilike sredinom maja 1992, iz svog skrovi{ta na Veqevoj Glavi sam vidio dva tenka, jedan transporter i nekoliko kamiona punih vojnika kako stiù u Lipqe iz Srpskog Snagova. Srbi su patrolirali po selu, ali nisam primijetio da se ne{to bitno desilo. Naoruàni Srbi su i prije dolazili u selo, ali ih ja nisam vidio. Sje}am se da mi je neko rekao da su 22. ili 23. maja 1992. Srbi naredili svima koji su ostali u selu da do|u pred {kolu i predaju svoje li~ne isprave. Skoro 750 mje{tana je do{lo pred {kolu u nadi da }e dobiti propusnice da odu za Zvornik. Srbi su im oduzeli li~ne isprave i nisu im dali nikakve propusnice. Osoba od koje sam to ~uo tako|e mi je rekla da je jedan Srbin, kad je vidio koliko je qudi do{lo pred {kolu, rekao: Boga ti, koliko vas ima. Da ste se borili, mogli ste nas pobijediti. Dana 25. maja 1992. Srbi su po~eli odvoditi mje{tane u \uzinu ku}u. To su mi rekli kuriri. Udaqenost izme|u mog osmatra~kog mjesta i \uzine ku}e je bila malo vi{e od 400 metara zra~ne linije. Iz Kadri}a se dvogledom moglo vidjeti ~etnike oko tog logora. Sje}am se da sam 1. juna 1992. godine, bilo je popodne, dvogledom vidio 56 golih èna, kako na glavnoj cesti ispred \uzine ku}e hodaju me|u ~etnicima, koji su sjedili na gajbama. @ene su bile potpuno gole. Jedna èna, koja se o~igledno odbila skinuti, sjedila je pored ceste, pored ~etnika. Nisam mogao prepoznati nijednu ènu. Iako sam kroz dvogled mogao vidjeti straàre, nisam ih mogao prepoznati. Logor je bio otvoren od 25. maja do 2. juna 1992. Kasnije sam doznao od nekih zarobqenika da je u logoru bilo zatvoreno 483 qudi. Na crteù B se vidi selo Salihovi}i. Broj 1 je \uzina ku}a; broj 2 je Hasretina ku}a (Hasreta je djevojka koja je uspjela pobje}i iz \uzine ku}e i prona}i me), a broj 3 je ku}a Sulejmana Salihovi}a. Na slici iz zraka broj 18-29 dobro se vidi selo Salihovi}i. Moj prvobitni plan je bio da \uzinu ku}u napadnemo 27. maja 1992, jer nam se prije toga pridruìlo 40 naoruànih muslimana iz Glumine. Glumina se nalazi blizu Karakaja, a komandir tih 40 vojnika je bio Salih Arnaut (danas ìvi u Minhenu, u Wema~koj). Te no}i, u moje skrovi{te je do{ao kurir i rekao da je cesta prema Kalesiji otvorena. îm su to ~uli, vojnici iz Glumine, s kojima sam htio da napadnem \uzinu ku}u, oti{li su. Zarobqenike smo zatim planirali osloboditi 29. maja, ali je i taj plan propao. Dana 1. juna 1992, Hasreta Salihovi} je pobjegla iz \uzine ku}e (nisam siguran je li to bilo 31. maja ili 1. juna). Bilo je oko 10,00 sati, i{ao sam u izvi|awe u zaselak Mu{anovi}i, kad sam nai{ao na Hasretu, koju su pridràvale neke djevojke. Hasretu sam poznavao. Kad me vidjela, potr~ala je prema meni i rekla: Brate Almire, zar ne zna{ {ta nam rade. Svi qudi u logoru pri~aju o tebi i nadaju se da }e{ ne{to preduzeti. Hasreta isprva nije htjela govoriti pred drugim qudima o svom bijegu. Odveo sam je na stranu i tad mi je rekla da ène u \uzinoj ku}i siluju i mu251
~e. Nije rekla ko je silovan niti sam je ja pitao o tome. Hasreta je bila u jadnom stawu. Odje}a joj je bila poderana i bila je bosa. Rekla mi je da je pobjegla kad ju je jedan ~etnik poveo u jednu od ku}a da je siluje. Dao joj je vode da se opere i oti{ao u drugu sobu da se svu~e. Rekla je da je namjerno prolila vodu i kad je ~etnik po~eo vikati za{to ne dolazi, rekla je da ne moè jer nema dovoqno vode da se opere. On joj je tada naredio da iza|e i donese jo{ vode. Hasreta je tada odlu~ila pobje}i. U no}i izme|u 1. i 2. juna 1992, sazvao sam sastanak svojih vojnika u ku}i Hasiba Osmanovi}a u Jo{anici. U ku}i je bilo oko 15 vojnika. Jo{ 45 ih je stajalo pred ku}om, jer unutra nije bilo mjesta za sve. Rekao sam im za odluku da napadnemo \uzinu ku}u rano ujutro 2. juna 1992. Plan operacije se nalazi na crteìma C i D. Da biste potpuno razumjeli plan operacije, crte` C se mora staviti iznad crteà D. Crvene zvijezde ozna~avaju poloàj mojih qudi prije napada. Ti su vojnici bili naoruàni. Crne zvijezde ozna~avaju poloàj vojnika koji su bili pored vojnika ozna~enih crvenim zvijezdama, ali nisu imali oru`je. Vojnicima bez oru`ja sam rekao da, ako neko od vojnika s oru`jem bude ubijen, preuzmu wegovo oru`je i nastave se boriti (u no}i napada napravio sam sli~an plan operacije spa{avawa zatvorenika). Duge crne strelice ozna~avaju pravac na{eg kretawa prema poloàjima koje sam htio da moji vojnici zauzmu (prije samog napada). Na crteù, broj 1 ozna~ava moj poloàj; broj 2 je \uzina ku}a; brojevi 3, 4, 5 i 8 su ku}e iz kojih su ~etnici odbijali na{ napad; mjesta ozna~ena crnim krsti}ima su ~etni~ki poloàji u Lipqu; broj 6 ozna~ava mjesto gdje smo prona{li tijela Huseina Mujanovi}a i Vejiza Mujanovi}a; broj 7 je mjesto gdje smo na{li tijela Fatije Husejnovi} i Mevludina Husejnovi}a; broj 9 je mjesto gdje smo pokopali to ~etvoro qudi i ~etvoro drugih koji su poginuli pred \uzinom ku}om; broj 10 je mjesto gdje smo sahranili Rasemu Fehri}, koja je tako|e ubijena ispred \uzine ku}e. Rasema je sahrawena 5-6 metara sjeveroisto~no od drugih osam grobova; broj 11 je ku}a Sulejmana Salihovi}a, gdje smo nakon osloba|awa zatvorenika prona{li tijelo Nazire Mine Fehri}. Tijelo je bilo na kau~u, u sjede}em poloàju, le|ima nasloweno na zid. Dimije su joj bile razvezane. Vrat joj je bio u modricama i izgreban. Nisam primijetio nikakve krvave tragove na tijelu. îm sam vidio da je mrtva, iza{ao sam iz sobe. Svi poginuli su pokopani u zasebne grobove na grobqu u Salihovi}ima. Li~no sam vidio sve te qude, pomogao da se wihova tijela stave u vre}e i bio na wihovoj sahrani. U vrijeme napada, u selu je bilo vi{e od 60 ~etnika, znali smo da rade u dvije smjene podijeqeni u grupe od 30 vojnika. Vidio sam fotokopiju u boji ozna~enu kao fotokopija. Radi se o slici iz zraka, a mjesto ozna~eno brojem 51 je lokacija gdje je pokopano deset qudi koje sam spomenuo gore. Ja i moji qudi smo bili na poloàjima u 5,00 sati. Ta~no u 5,30 smo otvorili vatru, a borba je trajala naredna dva i po sata. Operacija je i{la po planu. Znao sam da }e Srbi, ako im ne ostavim pravac za povla~ewe, poubijati taoce. Zbog toga na neke poloàje, u pravcu Srpskog Snagova, nisam postavio vojnike.
252
Negdje pred \uzinom ku}om vidio sam Dragana Petrovi}a. Na crteù E, broj 3 ozna~ava wegov poloàj, a broj 4 moj poloàj pored grma uz ku}u. Dragan je spazio jednog od mojih qudi, Senada Brki}a, dok se ovaj prikradao ku}i da ubaci eksploziv, i zapucao je prema wemu. Kad sam ~uo pucweve, iza{ao sam iza grma i vidio Dragana kako puca na Senada. Spa{avaju}i Senada, ja i moji vojnici smo otvorili vatru na Dragana i ubili ga. Kad sam pri{ao wegovom tijelu da provjerim je li mrtav, vidio sam da ima ranu na glavi. Izvadio sam wegove isprave i vidio da se zove Dragan Petrovi} ili Mitrovi}. Amira Mujanovi}, koja je udana za mog ro|aka Besima Husejnovi}a, kratko je vrijeme ìvjela s Draganom. Prepoznala ga je kad sam joj pokazao sliku. Ona vjerovatno zna kako se on preziva. Amira danas ìvi u Spitalu, u Austriji. Trebao bih jo{ re}i da je Dragan Petrovi}, u trenutku kad sam ga spazio, stajao ispod verande jedne ku}e, na mjestu koje sam na crteù E ozna~io brojem 3. Na verandi sam prvo spazio dimije koje su visjele sa stepenica, a onda sam iza wih ugledao Dragana. Kasnije su mi zarobqenici rekli da je Dragan obukao dimije da se zamaskira i pobjegne. Dragan Petrovi} je imao oko 25-26 godina, bio je visok oko 170 cm, imao je oko 70 kg i bio je zgodan. Imao je kratku sme|u kosu, naprijed malo duù. Nije imao bradu ni brkove i sje}am se da je bio vrlo zgodan mu{karac. Nosio je cipele broj 39. Nosio je kana|anke koje je skinuo jedan od mojih vojnika. Dragan Petrovi} je na sebi imao uniformu JNA, pored wega je bila poluautomatska pu{ka papovka, koju je uzeo moj vojnik Mirzet Be~i}. Ne znam da li je Dragan bio brat Milenka Petrovi}a, u~iteqa iz Lipqa, ali sam primijetio da su sli~ni. Kad sam pri{ao \uzinoj ku}i, ispred glavnog ulaza sam ugledao Brzog. broj 1 na crteù E ozna~ava mjesto gdje je Brzi stajao. Broj 2 ozna~ava moj poloàj na lijevom }o{ku ku}e Sulejmana Salihovi}a. Na fotografiji 1212 se vidi predwa strana \uzine ku}e. Na fotografiji 12-02 se vidi predwa strana ku}e Sulejmana Salihovi}a. Brzi je stajao ispred kapije. Na fotografiji 12-12 se vidi divqe rastiwe ispred \uzine ku}e, koje nije bilo tamo u vrijeme napada. Sulejmanova ku}a je bila na nièm terenu od \uzine pa me Brzi nije mogao vidjeti. Nakon {to smo oslobodili \uzinu ku}u, zatvorenici su nam rekli da je Brzi bio komandir ~etnika. Nisu mi ga opisali, ali sam ispred \uzine ku}e bio vidio ~ovjeka kako daje naredbe ostalim vojnicima i pomislio sam da je on glavni. Taj je bio jedan od zadwih koji se povukao. Zbog toga pretpostavqam da je to bio Brzi. Jo{ bih htio da dodam da Brzog (tj. ako je to bio on) nisam dobro vidio. Ve}inu vremena sam bio pod paqbom i glavni ciq mi je bio ostati van linije vatre i omogu}iti ~etnicima da se povuku. Brzi, ili ~ovjek za koga mislim da je on, je imao oko 50 godina, bio je jake gra|e, visine oko 175 cm, imao je svijetlosme|u, neurednu kosu. Imao je ùte brkove, bez brade. Nosio je maskirnu uniformu i imao automatsku pu{ku, tzv. srpkiwu, koja se proizvodila u tvornici Zastava u Kragujevcu, Srbija.
253
Kad sam se pribliìo Sulejmanovoj ku}i, ~uo sam Brzog kako govori qudima u \uzinoj ku}i da ponesu bijele plahte i da krenu za wim. Rekao je: Banda }e nas ubiti. Qudi, uzmite bele plahte i krenite za mnom. U~inilo mi se da govori srbijanskim naglaskom. Iz ku}e su odmah nagrnuli qudi, padali su jedan preko drugog. Izvirio sam i povikao da krenu prema nama. Kad me Brzi ~uo, potr~ao je 5-6 metara prema Sadetinoj ku}i, na desnu stranu od \uzine ku}e. Izme|u wene i \uzine ku}e se nalazi kuruzana, za koju se Brzi sakrio. Zatim je u mom pravcu ispalio rafal od 15-ak metaka. Velik broj zarobqenika tada je rawen dok su bjeè}i u mom smjeru traìli zaklon. Znam da je osmero qudi palo na zemqu pogo|eno. Na mjestu su poginuli: Adem Fehri}, Sulejman Saki} zvani Bijeli, Rasema Fehri} i Hasija ôrmehi}. Te{ko su raweni Kasim Bijeqinac (on je dva dana kasnije umro u improviziranoj bolnici u Jo{anici i sahrawen je na grobqu Brdo); wegova k}erka, ne znam kako se zove (ona je te{ko rawena u glavu, mozak joj je ispadao van dok sam ga poku{avao vratiti u lubawu. Odvezena je u bolnicu, ali je umrla nakon dva dana i pokopana je pored svog oca); Fajko Smajti} (pogo|en u desnu natkoqenicu, preìvio je, ali je ostao invalid); jo{ jedna èna iz Fehri}a je rawena i ostala je leàti na zemqi, ali se ne sje}am gdje je rawena ni kako se zove. Zarobqenica Pemba Mustafi} tako|e je te{ko rawena i umrla je nekoliko dana kasnije. Nije ubijena ispred \uzine ku}e. Vjerovatno su je no} prije napada silovali u ku}i Ibrahima Salihovi}a. Prije nego sam do{ao do poloàja na crteù E, ozna~enog brojem 2, pro{ao sam pored mjesta ozna~enog brojem 5, gdje je Pemba leàla, pogo|ena dva puta u le|a (vidio sam rane kad sam je kasnije posjetio u bolnici). Wen 4 ili pet godina star sin je vukao za ko{uqu i zvao: Mama, ustani. Sje}am se da sam vidio kako joj krv lipti iz rana, kad ih je otkrio vuku}i je za ko{uqu. Kasnije sam doznao da je i sin rawen u ruku. Od mojih vojnika poginuo je samo Be{ir Dautovi} iz Driwa~e. Ukupno sam vidio tri ubijena ~etnika, ali su mi rekli da je ~etvrti prona|en u rijeci Jo{anici. To tijelo nisam vidio. Osim Dragana Petrovi}a, mogu opisati jo{ samo jednog ~etnika, dok je tre}i izgorio i nije ga bilo mogu}e identifikovati. Ta dvojica ~etnika su poginuli dok su poku{avali iza}i iz {kole koja se zapalila. Ne znam ko ih je ubio. Nakon {to je pucwava oko \uzine ku}e prestala, odmah sam krenuo prema {koli da vidim kakva je tamo situacija. Me|utim, kad sam stigao, ~etnici su ve} bili pobjegli u pravcu Snagova i Kule Grada. Vojnici su me obavijestili da su prona|ena dva mrtva ~etnika. êtnik koji nije izgorio je imao dugo lice, mogao je imati 27-28 godina, visine oko 180 cm, teìne oko 85 kg; imao je ravnu tamnosme|u kosu, koja je izgledala mokra, vjerovatno od vatre. Nije imao bradu ni brkove, usta su mu bila poluotvorena, pa sam vidio da mu nedostaje jedan predwi zub s lijeve strane. Nosio je sivomaslinastu uniformu JNA. Kad sam ja vidio tijela, pored wih nije bilo oru`ja. Znam da su ga uzeli moji vojnici. Sje}am se da smo ispred {kole prona{li zoqu. Nisam pretraìvao yepove te dvojice ~et254
nika. Mogu}e je da su ih pretraìli moji vojnici, a oni bi me obavijestili da su ne{to na{li. Me|utim, u jednoj od u~ionica koje nisu izgorjele u poàru na{li smo popis s imenima 62 qudi, odnosno s rasporedom smjena ~etnika. Dana 31. januara 1993. godine, prije nego sam napustio svoje selo i oti{ao u Tuzlu, u ku}i Ramiza Ahmetovi}a sam zakopao neke dokumente. Popis s rasporedom smjena je vjerovatno me|u tim papirima. Da biste razumjeli sqede}e, crte` F se mora postaviti s desne strane crteà G. Na krajwem desnom dijelu crteà F vidi se rijeka Drina. Tamnoplava strelica na cesti ozna~ava smjer prema Jo{anici. Brojem 6 ozna~en je most preko rijeke Jo{anice. Malo daqe niz cestu brojem 5 ozna~eno je raskr{}e. Skretawem na desnu stranu ide se prema Ramizovoj ku}i. Ta cesta je vrlo strma i vijugava. Iza toga, brojem 4 ozna~ena je jo{ani~ka yamija, koja je uni{tena u ratu. Daqe uz cestu, dolazi se do jo{ jednog raskr{}a, koje je ozna~eno brojem 2. Skretawem na lijevu stranu ide se do Ramizove ku}e. Mjesto gdje se stoka odmarala i napajala ozna~eno je brojem 3, 120 metara daqe, na mjestu ozna~enom brojem 1, nalazila se ku}a Ramiza Ahmetovi}a. Ku}a je imala dva sprata i nije bila dovr{ena. U prizemqu su bile ~etiri sobe koje se vide na crteù H. Ku}u sam odabrao jer sam tokom rata spavao u ku}i ozna~enoj brojem 0 na crteù G, koja je od ku}e Ramiza Ahmetovi}a bila udaqena oko 50 metara. Vlasnik ku}e je bio Habib Ahmetovi}, Ramizov brat. Nakon {to se u|e u ku}u, prvo se ulazi u prostoriju ozna~enu kao soba 1. Lijevo od vrata te sobe nalazila se prostorija povr{ine jednog kvadratnog metra, koja je trebala biti klozet. U toj sam prostoriji zakopao dokumente. Sje}am se da sam ih stavio u plasti~nu kesu i zakopao na dubinu od oko 20 cm. Pod ku}e u to vrijeme jo{ nije bio postavqen, pa sam iskopao rupu u zemqi i zakopao dokumente. Neke dodatne dokumente sam 1993. dao Safetu Mehmedovi}u (od oca Muhameda) iz Kamenice. Postoji mogu}nost da sam mu s tim dokumentima dao i popis s imenima 62 ~etnika. Sedmi drinski bataqon, koji je bio pod mojom komandom, spojio se sa 6. kameni~kim bataqonom u 6. zvorni~ki bataqon. Safet je bio ~inovnik u 7. zvorni~kom bataqonu i danas ìvi u Tuzli i vjerovatno zna detaqe. Me|u dokumentima koje sam sakrio u Ramizovoj ku}i bila su i ~etiri pisma koja sam primio od majora Pavlovi}a. Majora Pavlovi}a ne mogu opisati jer ga nikad nisam upoznao. Siguran sam da mu je to bilo la`no ime. To u to vrijeme nisam znao, ali sam kasnije saznao iz novina. U novinama je pisalo pravo ime tog ~ovjeka, ali ga se vi{e ne sje}am. U vrijeme kad sam kontaktirao s wim, nisam znao odakle je. Me|utim, bilo mi je sumwivo da se na poruke potpisuje bez zadr{ke. Sad znam (pro~itao sam to u novinama) da je bio negdje s novosadskog podru~ja, u Srbiji, i da ga je vlada u Beogradu poslala u Zvornik, pod la`nim imenom, da o~isti muslimane s bosanske strane Drine. Dana 1. ili 2. juna 1992. godine, do{la je Zenaida Bajramovi} iz Zvornika, nose}i bijelu zastavu. Predala mi je plavu kovertu u kojoj je bilo pi255
smo majora Pavlovi}a. Zenaidin mu` Ahmo Bajramovi} i sestra Adnana su mi prije we prenijeli usmene poruke od majora Pavlovi}a. Kako im nisam dao da se vrate u Zvornik, prije nego {to su poslali Zenaidu, zadràli su weno dvoje djece kako bi je prisilili da se vrati. Pismo je bilo naslovqeno na komandanta Lipqa. U pismu mi se nije obra}ao direktno, vjerovatno zato {to nije znao o kome se radi. Traìo je da predam tijela Srba ubijenih u akciji. Pismo je bilo potpisano s major Pavlovi}. Ispod potpisa je stajalo na~elnik {taba Teritorijalne odbrane Zvornika. Pismo je bilo datirano 1. ili 2. juni 1992. Nakon {to sam pro~itao pismo, odmah sam napisao odgovor, traè}i popis svih qudi koji su zatvoreni u zgradi Novog izvora u Zvorniku i u tvornici Vezionica u Karakaju. Uz pismo sam priloìo popis sa 40 imena qudi za koje sam znao da su zarobqeni u te dvije zgrade. Pismo sam poslao preko Zenaide, koja nas je molila da je pustimo zbog djece. Idu}i dan Zenaida se vratila s odgovorom majora Pavlovi}a. Ne sje}am se kakve je boje bila koverta. Major Pavlovi} je tvrdio da ni{ta ne zna o zatvorenicima u dvije zgrade. Odgovaraju}i na popis s imenima qudi koji sam poslao, rekao je da on nema nikakav popis zatvorenika i da ne moè ni potvrditi ni opovrgnuti da zatvorenika ima. Pismo je zavr{avalo prijetwom da }e Srbi sami do}i po tijela, ukoliko ih ne predamo, i da }e se osvetiti. Zenaidi nisam dao da se vrati. Kako moj poloàj (blizu kamenoloma) nije bio daleko od srpske kontrolne ta~ke, doviknuo sam Srbima da puste Zenaidinu djecu. Oni su odgovorili da ja pustim Zenaidu. Srpski vojnik s kojim sam se dovikivao je bio Zoran, koji je radio sa mnom u tvornici Bira~ (Glinica). Wegova majka Zora je bila u~iteqica muzi~kog odgoja u jednoj osnovnoj {koli u Zvorniku. Dana 9. juna 1992. razmijenili smo tijela tri ~etnika za 12 civila. Dvoje civila su bili iz Zvornika, jedan iz Divi}a, a ostali iz Vlasenice. Sje}am se imena samo jednog od wih, zvao se Mehmed Boji} i bio je iz Divi}a. Razmjena je izvr{ena kod kamenoloma. Tih 12 civila su sa srpske strane dovezli kamionom i sje}am se da su na glavama imali plasti~ne kese. S wima je u kamionu bilo nekoliko naoruànih ~etnika. Kamion je dopratio vojni yip, koji se parkirao blizu kamenoloma. Tijela ~etnika smo do kamenoloma gurali na drvenim kolicima. Tijela nisu bila zakopana. Zamotali smo ih odvojeno u tanku plasti~nu foliju, a zatim u ceradu. Tijela su bila ve} djelimi~no u raspadawu i zaudarala su. Trebao bih spomenuti da je razmjena uspjela iz tre}eg poku{aja. Prva dva poku{aja su propala jer su Srbi poku{ali da nas prevare i ne predaju civile. Dva dana nakon razmjene, na liniji razgrani~ewa kod Uzamni~kog mosta u Novom Selu, Srbi su nam doviknuli da imaju pismo za mene. Rama Rami}, stariji ~ovjek iz Novog Sela, donio mi je tre}e pismo od majora Pavlovi}a. Ukratko, u pismu je bila naredba da svi mje{tani napuste podru~je. Nudio nam je prevoz. Mu{karcima je bilo ponu|eno da ih se preveze u Suboticu, a ènama i djeci u Tuzlu. Major Pavlovi} mi je poru~io da mu po{aqem popis svih onih koji èle oti}i da bi mogao dogovoriti prevoz. Pismo sam dobio u petak, a rok za odgovor je bio nedjeqa u podne.
256
Poslao sam odgovor, traè}i vi{e vremena za sastavqawe popisa. @elio sam dobiti na vremenu, jer sam znao da }e nas napasti bez obzira na na{ odgovor. Traìo sam tako|e da nam daju 50 autobusa i da nas prati Me|unarodni komitet Crvenog krsta. Major Pavlovi} je o~ito bio zadovoqan mojim odgovorom, jer je isto ve~e do{ao na Uzamni~ki most da me upozna. Nisam se usudio pri}i kontrolnom punktu. Znao sam da je do{ao s poja~awem i da bi lako mogli pregaziti na{e podru~je ako me ubiju tu na kontrolnom punktu. Kako se nisam pojavqivao, major Pavlovi} je oti{ao. Isto ve~e sam mu napisao uvredqivo pismo i poslao ga po Rami Rami}u. Povod za pismo je bio dolazak poja~awa od 30 qudi iz Kamenice i Cerske. To mi je diglo moral i ohrabrilo me. U pismu sam rekao da odbijam ponudu i doslovno ga vrije|ao. Major Pavlovi} je odgovorio ~etvrtim pismom. Pismo je bilo kratko i ironi~no. U pismu je rekao: Mi nismo ~etnici (u svom pismu sam ga oslovio s veliki ~etni~ki vojvodo), ve} ~asni Srbi koji se bore za svoje ìvote. Ono {to mi je u pismu bilo ironi~no je to {to su napadnuti i ubijeni muslimani u Lipqu, a major Pavlovi} je imao obraza tvrditi da su muslimani agresori, a Srbi `rtve. Istog dana kad sam primio ~etvrto pismo, 11. ili 12. jula 1992, oko 11,30 sati, Srbi su krenuli u napad. Napad je trajao tri dana. @estoko su nas granatirali i u napadu je ubijeno 5-6 civila i jedan od mojih vojnika, Idriz Mustafi}. Ne znam da li je bilo `rtava s wihove strane, jer su Srbi obi~no sa sobom kupili mrtve. Znam da su Srbi zauzeli Novo Selo, gdje su ìvjeli muslimani, i spalili ga do temeqa. Tre}eg dana po po~etku napada, krenuli smo u protunapad i vratili Novo Selo. Ni{ta va`no se nije de{avalo sve do prve sedmice u oktobru 1992. U prvoj polovini oktobra 1992, Srbi su opet napali i zauzeli Lipqe, Novo Selo i Kamenicu. Sa vojnicima sam se povukao na Veqevu Glavu. Kako su Srbi nastavili i}i za nama, morali smo se povu}i jo{ daqe, na planinu Udr~, blizu Cerske. Dana 21. oktobra 1992. muslimani su za jedan dan, u jednom velikom okr{aju, uspjeli povratiti Lipqe, Novo Selo i Kamenicu. Poginulo je ukupno 186 srpskih i 12 muslimanskih vojnika. Na na{oj strani akciju je vodilo nekoliko komandira. Ja sam komandovao jedinicom koja je napala srpske poloàje na potezu prema {koli u Kamenici. Srpski mediji su kasnije tvrdili da su muslimani masakrirali 186 Srba. Mislim da major Pavlovi} nije komandovao tom akcijom, ali sam siguran da ju je nadgledao iz Zvornika. Nakon {to smo porazili Srbe, sa vojnicima sam se vratio u selo, gdje smo ostali do 2. februara 1993. U tom je periodu bilo mawih sukoba izme|u dvije strane. Izme|u 18. i 22. decembra 1992. vodila se velika bitka za @lijebac. U toj bici, prema Radio Zvorniku, poginulo je 99 srpskih vojnika. Ja sam li~no ~uo jednog Srbina kako to kaè na motorolu. U borbama su poginula i dva moja vojnika, Razim Smailovi} i Mehmed Bosanki}. U bitci sam komandovao jedinicom u kojoj je bilo 50 vojnika. Ne znam koliko srpskih vojnika je u~estvovalo u bici, ali s obzirom na to da smo ubili 99 Srba, mi257
slim da ih je bilo mnogo vi{e nego nas. Ne znam ko je bio komandant srpskih snaga. @lijebac je ostao pod na{om kontrolom sve dok se nismo povukli iz podru~ja. Po~etkom 1993. po~eo je polagan ali stalan egzodus muslimana. U jednom je navratu za Srebrenicu oti{lo 400-500 qudi. Ja sam 1. 2. 1992, sa zadwom grupom od 4.000 qudi, oti{ao u Tuzlu. Okupili smo se ispred {kole u Lipqu i krenuli u 18,00 sati. u Me|e|u smo stigli oko 6,00 sati 2. 2. 1992. Me|e|a je bila na slobodnoj teritoriji, 38 kilometara od Tuzle. Cijelu no} smo pje{a~ili preko planina i sje}am se da je bilo vrlo hladno, i da je od toga umrlo 100 qudi. Smatram da su sqede}i qudi odgovorni za ratne zlo~ine nad nenaoruànim mje{tanima Lipqa i svoje tvrdwe }u poduprijeti dokazima. [e{eq je bio vo|a Srpske radikalne stranke i prije rata 1992. godine formirao je vlastite paravojne snage. U martu 1992. bio sam na jednom od wegovih predizbornih mitinga u Malom Zvorniku. U svom govoru [e{eq je rekao: Draga bra}o ~etnici, posebno vi s druge strane Drine, vi ste najhrabriji. O~isti}emo Bosnu od bezbo`nika i pokazati im cestu prema istoku, gde i pripadaju. Miting je osiguravala doma}a policija iz Malog Zvornika i policija iz Loznice u Srbiji. U isto vrijeme u Malom Zvorniku se odràvao jo{ jedan miting. Bio je to protestni miting nekoliko hiqada muslimana, i velikog broja Srba, koji su bili protiv [e{eqeve stranke. Mislim da je [e{eq jedan od najgorih ratnih hu{ka~a, koji je po~inio (zajedno s drugim paravojnim snagama) najgore zlo~ine u Zvorniku i okolici. Branko Gruji} je bio predsjednik SDS-a u Zvorniku. Na po~etku izjave sam rekao da je Branko Gruji} muslimanima zaprijetio da }e biti rata ako ne pristanu na podjelu grada i institucija. Po po~etku rata u aprilu 1992. Branko je organizovao etni~ko ~i{}ewe muslimana. Kad je major Pavlovi} do{ao na Uzamni~ki most da me upozna (kad se nisam pojavio), s wim je bio i Branko Gruji}. To zna~i da je Branko Gruji} znao za sve prijetwe i ucjene koje mi je upu}ivao major Pavlovi}. Siguran sam da je Branko Gruji} znao i za logor u \uzinoj ku}i. Jovo Mijatovi} (~lan Skup{tine Bosne i Hercegovine, ìvi u Zvorniku); Jovo Ivanovi} (predsjednik Izvr{nog vije}a zvorni~ke Skup{tine); Stevo Radi} (sekretar Skup{tine u Zvorniku); Vaso Eri} (predsjednik Op{tinskog suda u Zvorniku); i Dragan Spasojevi} (zamjenik na~elnika Slu`be javne bezbjednosti u Zvorniku) su podjednako odgovorni za ratne zlo~ine i etni~ko ~i{}ewe muslimana u zvorni~koj op{tini. Svi su bili na sjednici Skup{tine onog dana kad je Branko Gruji} izrekao svoju prijetwu. Ta ~etvorica navedenih su bili ~lanovi srpskog kriznog {taba u Zvorniku i otvoreno su podràvali Branka Gruji}a. Da se nisu slagali s wim, sigurno bi mu se suprotstavili kad je izrekao prijetwu. Jovo Mijatovi} je radio sa mnom u istoj tvornici. Li~no sam vidio kako pravi nacrte i karte op{tina u Bosni izmijewene u skladu s novim etni~kim sastavom. Prekrajao je karte Zvornika i industrijske zone Karakaj, pripajaju}i ih srpskom teritoriju. Sje}am se da sam ih vidio jer mi ih je Mijatovi} pokazao.
258
I Zoran Jovanovi} je radio sa mnom u istoj tvornici. On je bio rezervni kapetan prve klase, po zanimawu gra|evinski inèwer. Sje}am se da sam 1986. sudjelovao u vojnoj vje`bi JNA. On je bio jedan od komandanata vje`be jer je dobro poznavao to podru~je. Godine 1992. postao je glavni strateg jer je a) bio rezervni oficir s vi{im ~inom i b) dobro poznavao podru~je. Dana 8. aprila 1992. (prije pada Zvornika), Zoran je traìo Abdulaha Pa{i}a (predsjednika op{tine, muslimana) i Aliju Kapiyi}a (na~elnika {taba Teritorijalne odbrane u Zvorniku). Ve} se bilo po~elo pucati. Aliju i Abdulaha su odveli u Mali Zvornik na sastanak s Arkanom. Ne sje}am se ta~no da li je wih dvojicu na taj sastanak odveo Zoran ili neko drugi. Arkanovo pravo ime je @eqko Ra`natovi} (kao u originalu) i za vrijeme rata je bio komandant ~etni~kih paravojnih snaga. Arkan im je rekao da pristanu na podjelu Zvornika, a kad su rekli da ne}e, obojicu je o{amario. Wih dvojica su se stidjeli to priznati, ali je to kasnije postalo javna tajna. (Zoran se moè vidjeti na snimci mitinga koji je odràn 7. aprila 1992). Na jednom od sastanaka kriznog {taba u kojem sam u~estvovao, Abdulah Pa{i} i Alija Kapiyi} su nam rekli za sastanak s Arkanom. Nisu rekli da ih je Arkan o{amario, ali su rekli da ih je maltretirao i da je {amarao svoje qude. Boja je bio najozlogla{eniji srpski policajac u Zvorniku. Odgovoran je za oduzimawe oru`ja muslimanima na tom podru~ju. Moji qudi su me redovno obavje{tavali o wegovom kretawu, posebno kad bi obilazio zaseoke u Lipqu. Saznao sam da je Boja najvi{e odgovoran za premla}ivawe qudi koji su bili zarobqeni u zgradi Novog Izvora i Vezionice u Zvorniku i Karakaju. Boja je imao dva brata, jedan je bio {ofer a drugi je, mislim, radio u Glinici. Mislim da je Bojino pravo ime Slobodan. U to vrijeme je imao oko 35 godina, bio je visok oko 170 cm, bio je jake gra|e i imao tamno sme|u kosu i {iroko grubo lice. Sje}am se da je i prije rata znao tu}i qude. Milenko Petrovi} je bio u~iteq u {koli u Lipqu. Prema mojim saznawima, odgovoran je za nestanak pet uglednih muslimana iz Lipqa. To su Hakija Hasanovi}, Haris Okanovi}, Alija Hasi}, Meho Hamzi} i [abanija Salilovi}. To sam saznao kad su 25. ili 26. maja 1992. (nakon {to su Srbi po~eli odvoditi qude u \uzinu ku}u) ~etnici do{li pred moju ku}u da me uhapse. Nisam bio kod ku}e pa su pitali kom{inicu Hajretu Kostjerevac gdje sam. Pitali su je i zna li gdje je pet gore spomenutih qudi (naveli su ih po imenima). Kom{inica mi je kasnije rekla da im je slagala da sam oti{ao u Tuzlu. Za ostalih pet je rekla da su vjerovatno negdje u selu. Iako ta petorica, koji su kasnije nestali, nisu ìvjeli u mom selu, bili su na popisu qudi koje su ~etnici do{li uhapsiti. Razlog {to su ba{ moju kom{inicu pitali za wih petoricu je taj {to nisu imali prave adrese, pa su se raspitivali kod svakog koga god su sreli. êtnici su oti{li prema Zvorniku i vratili se za pola sata. Vikali su na kom{inicu da je lagala jer je Milenko Petrovi} rekao da su svi ti qudi u selu. Milenko je pred po~etak rata postao vrlo neugodan prema muslimanskoj djeci. Na ~asovima likovnog odgoja bi im rekao da nacrtaju oru`je koje wihovi o~evi imaju kod ku}e.
259
Milenko Petrovi} je imao oko 42 godine, visok je oko 168 cm, imao je oko 68 kg; bio je prili~no mr{av, sme|okos kao i ja, svijetlosme|ih o~iju, bez brade i brkova. Jo{ dok sam bio u Lipqu ~uo sam da je Milenko poginuo. Obavijest o tome je bila na Radio Zvorniku i oni koji su to ~uli su mi prenijeli. Moji kuriri su mi rekli da je Milenko poginuo u Baqkovici. @elio bih kao dio dokaza uru~iti sqede}e: a) dokument na tri stranice (na bosanskom jeziku), u kojem su hronolo{ki opisani doga|aji vezani za agresiju na Zvornik; b) dokument na jednoj stranici, na ~ijoj se predwoj strani nalaze vojne {ifre (na bosanskom jeziku), dok je na pole|ini crte` planine @lijebac. Dokument sam izvadio iz yepa majora Miladinovi}a (bio je ve} mrtav) i umrqan je krvqu. Ne sje}am se ta~nog dana kad sam taj dokument prona{ao, ali mislim da je to bilo sredinom avgusta 1992. Majora smo pokopali na grobqu Sefi}i na planini Mla|evac, blizu kamenoloma; i c) 90-minutnu videosnimku mitinga u Zvorniku, odrànog 7. aprila 1992. Ovom iskazu prilaèm i izjavu vezanu za ove dokaze. Spreman sam odgovoriti na sva dodatna pitawa i razjasniti ono {to sam izjavio u svom iskazu pred istraìteqima Me|unarodnog krivi~nog suda. Rado }u svjedo~iti pred Me|unarodnim krivi~nim sudom u Hagu i detaqnije govoriti o onome {to sam rekao u svom iskazu. Napomene:
1) Za vrijeme razgovora, svjedok je napravio nekoliko crteà da bih mogao potpuno shvatiti {to misli.
POTVRDA SVJEDOKA Izjava mi je glasno pro~itana na bosanskom jeziku i sadrì sve {to sam rekao po svom znawu i sje}awu. Izjavu sam dao dobrovoqno i svjestan sam da se moè upotrijebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991, kao i da mogu biti pozvan da javno svjedo~im pred sudom. Potpis svjedoka: (potpisano) Datum: 31. 8. 1996. POTVRDA PREVODIOCA Ja, Andrea â~i}, prevodilac, potvr|ujem sqede}e: 1) Odgovaraju}e sam kvalifikovana i ovla{tena od strane Sekretarijata Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. da prevodim sa bosanskog jezika na engleski jezik, kao i s engleskog na bosanski jezik. 2) Almir Seferovi} mi je dao do znawa da govori i razumije bosanski jezik. 3) Gorenavedenu izjavu sam usmeno prevela s engleskog na bosanski jezik u prisustvu Almira Seferovi}a koji je, po svemu sude}i, ~uo i razumio prijevod ove izjave.
260
4. Almir Seferovi} je potvrdio da su, po wegovom znawu i sje}awu, ~iwenice i ostalo navedeno u ovoj izjavi istinite, onako kako sam ih prevela, {to je potvrdio svojeru~nim potpisom na predvi|enom mjestu. Datum: 31. 8. 1996. Potpis prevodioca: (potpisano) IZJAVA Ja, Seferovi} Almir, dajem Mazharu Inayatu, istraìtequ Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine u Hagu sqede}a dva komada dokumentacije i jednu video traku kao dio dokaznog materijala: a) dokument od tri stranice s mojim potpisom na sve tri stranice. b) dokument od jedne stranice umrqan krvqu, na kojem su s jedne strane navedene vojne {ifre na bosanskom jeziku, a s druge se nalazi crte` brda @lijebac. Taj sam dokument izvukao iz yepa majora Miladinovi}a. U trenutku kada sam uzeo dokument major Miladinovi} je leào mrtav. c) devedesetminutna video snimka snimqena 7. aprila 1992. na skupu odrànom u Zvorniku u Bosni. Ja, Mazhar Inayat, sam preuzeo tri gorenavedena dokazna predmeta od Almira Seferovi}a kao dio teku}e istrage o navodnim ratnim zlo~inima. (potpisano) (potpisano) Seferovi} Almir, svjedok Mazhar Inayat, istraìteq Datum: 31. avgusta 1996. Vrijeme: 17,00 sati 30. januar 2006. Po{tovani g. [e{eq, Obra}am Vam se u vezi s Va{im zahevom da Vas 10. februara 2006. u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: PJUN) posete gospoda Tomislav Nikoli} i Dragan Todorovi}. U dopisu od 20. avgusta 2004, sekretar suda Vas je obavestio da }e, pored redovnih poseta ~lanova porodice, prijateqa, branilaca i konzularnih predstavnika, dvojici ~lanova Srpske radikalne stranke (u daqem tekstu SRS) bili dozvoqeno da Vas pose}uju u PJUN. Tim dopisom ste tako|e obave{teni da je g. Nikoli}, nakon {to Vas je posetio 5. avgusta 2004, prekr{io uslove Obaveze posetilaca u PJUN (u daqem tekstu: Obaveza), koju je potpisao 30. jula 2004. Konkretno, g. Nikoli} je u dnevnom listu Ve~erwe novosti od 7. avgusta 2004. obelodanio ime jednog potencijalnog svedoka. Zbog toga su posete g. Nikoli}a odbijene do daqeg. Pravilo 61(B) Pravilnika o pritvoru osoba koje ~ekaju na su|ewe ili àlbeni postupak pred Me|unarodnim sudom, ili su iz nekog drugog razloga pritvorene po ovla{}ewu ovog suda (u daqem teksu: Pravilnik o pritvoru) konkretno daje sekretaru suda diskreciono pravo da ne dozvoli posetu neke osobe ako (sekretar suda) ima razloga da smatra da je svrha posete pribavqawe informacije koja bi kasnije mogla biti objavqena u medijima. Prema tome, g. Nikoli} u ovom trenutku nema pravo posete PJUN. Dana 6. septembra 2004. Vi ste izabrali g|u Gordanu Pop-Lazi} i g. Todorovi}a za dva ~lana SRS kojima treba dozvoliti da Vas pose}uju u PJUN. Shodno tome, Sekretarijat odobrava Va{ zahtev da Vas poseti g. To261
dorovi}. Obave{tavamo Vas da }e od g. Todorovi}a, pre nego {to se sastane s Vama, biti zatraèno da potpi{e Obavezu. Kopiju Obaveze prilaèm uz ovaj dopis. Ukoliko imate dodatnih pitawa, molim Vas da se obratite mojoj slu`bi. S po{tovawem, (potpis na originalu) Sebastian van de Vliet, {ef Slu`be za pravnu pomo} i pitawa pritvora Primalac: g. Vojislav [e{eq, PJUN Kopija: Tomislav Nikoli}, Srpska radikalna stranka Kopija: Dragan Todorovi}, Srpska radikalna stranka
Predmet br. IT-03-67-PT Datum: 31. januar 2006. Original: engleski

U sastavu: sudija Carmel Agius, predsedavaju}i, sudija Kevin Parker, sudija Jean-Claude Antonetti Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 31. januar 2006. T uìlac
PODNESAK SEKRETARIJATA NA OSNOVU PRAVILA 33 PRAVILNIKA O POSTUPKU I DOKAZIMA U VEZI SA ZAHTEVOM VOJISLAVA [E[EQA ZA IZDAVAWE NALOGA SEKRETARIJATU DA PLATI TRO[KOVE WEGOVE ODBRANE
Tuìla{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff, g. Ulrich Mussemeyer, g. Daniel Saxon Optuèni: g. Vojislav [e{eq Branilac u pripravnosti: g. Tjarda van der Spoel Uvod 1. Ovaj podnesak dostavqa se po{to je sudija Carmel Agius na statusnoj konferenciji u predmetu Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa odrànoj 24.
262
januara 2006. usmeno pozvao Sekretarijat da dostavi primedbe u vezi sa Zahtevom prof. dr Vojislava [e{eqa za izdavawe naloga za odobravawe pla}awa tro{kova pripreme odbrane (u daqem tekstu: Zahtev), koji je g. Vojislav [e{eq (u daqem tekstu: optuèni) podneo 3. januara 2006. 2. U Zahtevu optuènog pokre}e se pitawe da li Sekretarijat moè da dodeli sredstva za pravnu pomo} optuènom koji se sm brani radi pla}awa tro{kova pripreme odbrane tog optuènog. Sredstva za pravnu pomo} ispla}uju se samo u slu~aju kada sekretar suda dodeli branioca 3. U skladu s pravilom 45 Pravilnika o postupku i dokazima, Sekretarijat je nadleàn za realizaciju sistema pravne pomo}i Me|unarodnog suda. U Uputstvu za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti (u daqem tekstu: Uputstvo), ustanovqeni su postupak i uslovi za dodelu sredstava za pravnu pomo}. ^lan 22(A) Uputstva predvi|a slede}e: U slu~aju dodele branioca po slu`benoj du`nosti, nu`ne i razumne tro{kove vezane za pravno zastupawe osumwi~enog, odnosno optuènog snosi Me|unarodni sud... Uputstvo ne predvi|a da sredstva za pravnu pomo} budu ispla}ena u drugim okolnostima, osim kada je optuènom licu dodeqen branilac po slu`benoj du`nosti. To sledi iz ~lana 21(d) Statuta, koji predvi|a da optuèni ima pravo da mu se, kad god to zahtevaju interesi pravde, dodeli pravni zastupnik, a da pritom ne snosi tro{kove odbrane ako za to nema dovoqno sredstava. Postupak dodele branioca po slu`benoj du`nosti 4. Postupak dodele branioca po slu`benoj du`nosti naveden je u ~lanovima od 7 do 10 Uputstva. ^lan 7(A) Uputstva predvi|a da optuèni koji èli da mu se dodeli branilac po slu`benoj du`nosti podnosi zahtev sekretaru Me|unarodnog suda na obrascu koji je sa~inio Sekretarijat suda. ^lan 7(B) Uputstva predvi|a da osumwi~eni odnosno optuèni koji podnosi zahtev za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti mora dati izjavu o svom imovnom stawu na obrascu koji je sa~inio Sekretarijat suda. ^lan 8(A) Uputstva predvi|a da osumwi~eni, odnosno optuèni koji podnosi zahtjev za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti mora predo~iti dokaze da nije u mogu}nosti da pla}a branioca. 5. Prema tome, na osnovu ~lanova 7(A) i 8(A) Uputstva, postupak traèwa pravne pomo}i iziskuje da optuèni uradi slede}e: (1) podnese zahtev za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti, (2) podnese izjavu o svom imovnom stawu i (3) predo~i dokaze da nije u mogu}nosti da pla}a branioca. Optuèni nije traìo da mu se dodeli branilac po slu`benoj du`nosti 6. Optuèni dosad nije traìo da mu se na osnovu ~lana 7(A) Uputstva dodeli branilac po slu`benoj du`nosti. Naime, kada je Sekretarijat ponudio da mu dodeli branioca, on je to odbio. Kao takav, u skladu sa smernicama navedenim u Uputstvu, optuèni ne ispuwava uslove za dobijawe pravne pomo}i. Zakqu~ak 7. Iz gorenavedenih razloga, uz du`no po{tovawe traìmo da Pretresno ve}e odbije zahtev optuènog.
263
S po{tovawem, Dana 31. januara 2006, U Hagu, Holandija Dr Vojislav [e{eq Podnesak broj 131. 2. februar 2006. godine
(potpis na originalu) John Hocking, zamenik sekretara (pe~at Sekretarijata Me|unarodnog suda)
PRETRESNOM VE]U II
Danas mi je uru~en odgovor Sekretarijata Me|unarodnog suda, datiran 31. januara 2006. godine, na moj zahtev za izdavawe naloga za odobravawe tro{kova pripreme odbrane. Mada postupawe u ovakvim slu~ajevima nije precizno regulisano Pravilnikom o postupku i dokazima, ja ulaèm repliku na taj odgovor, da bih skrenuo pa`wu postupaju}em sudskom ve}u da se Sekretarijat ve} tri godine drskom zamenom teza na ignorantski na~in ophodi prema mom statutarnom pravu. Ja nikada nisam traìo da mi se dodeli branilac po slu`benoj du`nosti. Moje pravo da se sam branim je neprikosnoveno po Statutu Me|unarodnog suda, evropskim i ameri~kim konvencijama o qudskim pravima, pa ~ak i po jedinom uslovnom presedanu za uspostavqawe va{e institucije, Statutu Me|unarodnog vojnog suda koji je zasedao u Nirnbergu. U predmetnom zahtevu ja se iskqu~ivo pozivam na moje pravo iz ~lana 21, stav 4, alineja b Statuta, u kome stoji da mi je jedna od minimalnih garancija pravo na sredstva za pripremu odbrane. S obzirom da je moj slu~aj u tom smislu prvi u dosada{woj praksi, nu`no je da Pretresno ve}e II protuma~i {ta to obuhvata pojam sredstva za pripremu odbrane. U svakom slu~aju to, po logici stvari, mora obuhvatiti i finansijska sredstva. Naredno pitawe je kolika sredstva. Da bih vam to olak{ao, ja sam Sekretarijat informisao o kompletnoj imovini kojom raspolaèm. âk i pod uslovom da celom imovinom finansiram sopstvenu odbranu, to je zanemarqiv iznos u odnosu na realne tro{kove. Neophodno je da va{e slu`be procene koliki su zaista tro{kovi moje odbrane, koliko sam u wima mogu da u~estvujem, a koliko je Me|unarodni sud duàn da snosi. Pri tome treba imati u vidu sloènost krivi~nog predmeta, tro{kove Me|unarodnog suda u finansirawu odbrane u svim drugim slu~ajevima, kao i realne tro{kove koje je Tuìla{tvo imalo u mom predmetu. Posebno insistiram na tome da Sekretarijat samovoqno i protivpravno progla{ava tajnim podatke o tro{kovima odbrane u drugim predmetima, koje je snosio Me|unarodni sud. Vojislav [e{eq
Predmet br. IT-03-67-AR72.1 Datum: 3. februar 2006. Original: engleski
264
PREDSEDNIK ME\UNARODNOG SUDA

Re{ava: sudija Fausto Pocar, predsednik Sekretar: g. Hans Holthuis Nalog od: 3. februara 2006. T uìlac
NALOG O IMENOVAWU SUDIJA U PREDMETU PRED @ALBENIM VE]EM

Optuèni: g. Vojislav [e{eq Branilac u pripravnosti: g. Tjarda Eduard van der Spoel Tuìla{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff, g. Ulrich Mussemayer, g. Daniel Saxon Ja, Fausto Pocar, predsednik Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine (u daqem tekstu: Me|unarodni sud); Podse}aju}i na Odluku po interlokutornoj àlbi po pitawu nadle`nosti koju je @albeno ve}e u ovom predmetu donelo 31. avgusta 2004. godine (u daqem tekstu: Osporavana odluka); Imaju}i u vidu Interlokutornu àlbu prof. dr Vojislava [e{eqa na odluku @albenog ve}a po inerlokutornoj àlbi po pitawu nadle`nosti od 31. avgusta 2004, u kojoj je Vojislav [e{eq traìo da @albeno ve}e preispita i poni{ti osporavanu odluku; Uzimaju}i u obzir trenutni sastav @albenog ve}a Me|unarodnog suda propisan dokumentom IT/242 od 17. novembra 2005. godine; Uzimaju}i u obzir ~lanove 12(3) i 14(3) Statuta Me|unarodnog suda i pravilo 72(B)(i) Pravilnika o postupku i dokazima; Uzimaju}i u obzir da sam, u skladu s ~lanom 14(2) Statuta Me|unarodnog suda, ja predsedavaju}i sudija u svim àlbenim postupcima u kojima postupam; Ovim donosim nalog da }e @albeno ve}e u predmetu Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-AR72.1 postupati u slede}em sastavu: sudija Fausto Pocar, predsedavaju}i, sudija Mohamed Shahabuddeen, sudija Mehmet Guney, sudija Liu Daqun, sudija Theodor Meron. Sastavqeno na engleskom i francuskom, pri ~emu je merodavna verzija na engleskom. Dana 3. februara 2006, (potpis na originalu) U Hagu, Holandija sudija Fausto Pocar, predsednik (pe~at Me|unarodnog suda)
265

T uìlac

Predmet br. IT-03-67-AR72.1
ODGOVOR TU@ILA[TVA NA INTERLOKUTORNU @ALBU DR VOJISLAVA [E[EQA NA ODLUKU @ALBENOG VE]A PO INTERLOKUTORNOJ @ALBI PO PITAWU NADLE@NOSTI OD 31. AVGUSTA 2004.
(Podnesak broj 129)
I. Uvod 1. U ovoj Odluci po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice,1) Pretresno ve}e u predmetu [e{eq zauzelo je, izme|u ostalog, slede}i stav: Nadle`nost za zlo~ine iz ~lana 5 koji su, prema navodima Tuìla{tva, po~iweni u Vojvodini, o~ito zavisi od toga da li je u periodu na koji se odnosi Optu`nica u Vojvodini postojao oruàni sukob.2) Tuìla{tvo je podnelo @albu na Odluku po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice3) (u daqem tekstu: àlba Tuìla{tva). Vojislav [e{eq (u daqem tekstu: optuèni) odgovorio je na àlbu Tuìla{tva svojim Podneskom br. 384) (u daqem tekstu: Odgovor odbrane). U svojoj Odluci po interlokutornoj àlbi po pitawu nadle`nosti5) (u daqem tekstu: osporavana odluka), @albeno ve}e je usvojilo àlbu Tuìla{tva. 2. U interlokutornoj àlbi dr Vojislava [e{eqa na Odluku @albenog ve}a po interlokutornoj àlbi po pitawu nadle`nosti od 31. avgusta 2004.6) (u daqem tekstu: Zahtev odbrane), optuèni traì da @albeno ve}e preispita osporavanu odluku. 3. Tuìla{tvo se protivi zahtevu odbrane. Zahtev odbrane ne ispuwava uslove predvi|ene uputstvom o duìni podneska i zahteva7) (u daqem tekstu: Uputstvo). Pored toga, zahtev odbrane nema merituma. U wemu se ne navodi nijedan razlog zbog kojeg bi @albeno ve}e trebalo da preispita osporavanu odluku. Tuìla{tvo traì da @albeno ve}e odbije zahtev odbrane. II. Zahtev odbrane prekora~uje dozvoqenu duìnu 4. Postoje}e Uputstvo stupilo je na snagu 16. septembra 2005. Zahtev odbrane podleè odredbama tog Uputstva. 5. Iako je ozna~en kao interlokutorna àlba, zahtev odbrane je zapravo zahtev da @albeno ve}e preispita osporavanu odluku. To je o~igledno iz pravnog sredstva koje se zahtevom odbrane traì. To je o~igledno i iz ~iwe266
nice da u Pravilniku o postupku i dokazima Me|unarodnog suda nema nijednog pravila koje predvi|a ulagawe interlokutorne àlbe na odluku po interlokutornoj àlbi. Kao takav, zahtev odbrane nije interlokutorna àlba u zna~ewu predvi|enom Uputstvom.8) On nije ni àlba na kona~nu presudu,9) ni pretpretresni podnesak,10) ni zavr{ni podnesak11). Zahtev odbrane pre spada u kategoriju drugi zahtevi, odgovori i replike.12) 6. Propisana duìna za kategoriju drugi zahtevi, odgovori i replike, ukqu~uju}i zahtev odbrane o kojem je re~, jeste 3.000 re~i.13) Strana u postupku koja traì odstupawe od ograni~ewa broja re~i mora unapred da dobije odobrewe od relevantnog Pretresnog ve}a i mora da pruì obrazloèwe o izuzetnim okolnostima koje nalaù prekora~ewe duìne podneska.14) Neta~no ozna~en podnesak bilo da je to namerno ili iz drugih razloga ne bi trebalo da dozvoli strani u postupku koja taj podnesak dostavqa da izbegne svoje obaveze propisane Uputstvom. 7. Verzija zahteva odbrane na srpskom jeziku ima najmawe 4.100 re~i (ne ra~unaju}i naslovnu stranu); wegov prevod na engleski ima najmawe 4.700 re~i (ne ra~unaju}i naslovnu stranu). U oba slu~aja, zahtev odbrane jasno prekora~uje dozvoqeni broj re~i. Optuèni nije pruìo obrazloèwe o izuzetnim okolnostima koje nalaù prekora~ewe duìne podneska. 8. Tuìla{tvo sa zabrinuto{}u konstatuje da podnesci optuènog redovno prekora~uju dozvoqeni broj re~i.15) U interesu pravi~nosti postupka, optuènom ne bi trebalo dozvoliti da se i daqe oglu{uje o uslove propisane Uputstvom s kojima je dobro upoznat.16) 9. Prekora~ena duìna zahteva odbrane, bez prethodno navedenog obrazloèwa i dobijenog odobrewa, treba da bude dovoqan razlog da se zahtev odbaci.17) III. Zahtev odbrane nema merituma 10. Ako bi, arguendo, zahtev odbrane ~ak i bio ta~no ozna~en i podnet u skladu s Uputstvom, on i daqe nema merituma i treba ga odbaciti. 11. Diskreciona je odluka ve}a, ukqu~uju}i @albeno ve}e, da iskoristi svoje inherentno ovla{}ewe i preispita sopstvene odluke ili presude.18) U vezi s odlukama, ve}e moè iskoristiti svoje diskreciono pravo kada se uverilo, izme|u ostalog, u slede}e: (i) da su se promenile relevantne okolnosti;19) (ii) da je postao dostupan materijal kojim se ranije nije raspolagalo;20) (iii) da je prvobitna odluka bila pogre{na i da je dovela do nepravde;21) i/ili (iv) da strana koja traì preispitivawe treba da iznese argumente i {ire od onih na koje ima pravo u vezi s prvobitnom odlukom.22) 12. U zahtevu odbrane nije pokazano da je u ovom predmetu ispuwen ijedan od gorenavedenih uslova. Pored toga, nije navedeno nijedno drugo obrazloèwe na osnovu kojeg bi @albeno ve}e trebalo da preispita osporavanu odluku. 13. Prvo, u zahtevu odbrane ponavqaju se argumenti ve} navedeni u odgovoru odbrane. U odgovoru odbrane, optuèni se usprotivio àlbi Tuìla{tva uz obrazloèwe da u vreme na koje se odnosi optu`nica u Vojvodi267
ni nije bilo oruànog sukoba niti rasprostrawenog ili sistematskog napada na civilno stanovni{tvo, kao i da ne postoji nikakav neksus izme|u krivi~nih dela po~iwenih u Vojvodini i oruànih sukoba na drugim mestima na teritoriji biv{e Jugoslavije. U osporavanoj odluci, me|utim, stalo se na slede}e stanovi{te: Argumenti koje je [e{eq izneo u svom odgovoru jesu ~iweni~na pitawa o kojima }e Pretresno ve}e presuditi kao instanca koja presu|uje o ~iwenicama. Jedino pitawe koje se ti~e @albenog ve}a jeste to da li je Pretresno ve}e pogre{no protuma~ilo uslov nadle`nosti iz ~lana 5. To je pravno pitawe koje logi~no prethodi ~iweni~nom pitawu da li Tuìla{tvo moè ~iweni~no da zadovoqi dati uslov nadle`nosti, nakon {to se pravni opseg tog uslova vaqano odredi.23) 14. U zahtevu odbrane samo se ponavqa teza da u relevantno vreme nije bilo ni oruànog sukoba24) ni rasprostrawenog ili sistematskog napada na civilno stanovni{tvo25) u Vojvodini. Optuèni ni na jednom mestu u zahtevu odbrane ne navodi da li je @albeno ve}e pogre{ilo i, ako jeste, za{to je pogre{ilo kada je argumente iz odgovora odbrane okarakterisalo kao ~iweni~ne i ostavilo da o wima presudi na su|ewu. Kao posledica toga, nema razloga da @albeno ve}e po tom osnovu preispituje osporavanu odluku. 15. Pored toga, deo zahteva odbrane je zapravo odgovor na àlbu Tuìla{tva. U toj àlbi, Tuìla{tvo je podrobno navelo svoja mi{qewa o tome kako treba tuma~iti izraz po~iweni u oruànom sukobu u kontekstu ~lana 5 Statuta Me|unarodnog suda.26) Ako je optuèni èleo da ospori ta mi{qewa, mogao je to da u~ini u odgovoru odbrane naposletku, osnovna svrha odgovora jeste da respondent razmotri argumente koje je izneo podnosilac zahteva. Me|utim, optuèni je odbio da iskoristi tu mogu}nost. Umesto toga, opredelio se da ceo Odgovor odbrane posveti raspravi o ~iweni~nim pitawima o kojima, kao {to je ve} konstatovano, Pretresno ve}e treba da presudi prilikom utvr|ivawa ~iwenica.27) 16. îni se da se optuèni tek sada bavi àlbom Tuìla{tva.28) Proceduralno, me|utim, za to je jednostavno kasno. Zahtevi za preispitivawe nisu sredstvo za ispravqawe takti~kih gre{aka koje je podnosilac zahteva mo`da napravio ranije u postupku. Optuèni ne pokazuje nijedan opravdan razlog {to nije vaqano odmerio odgovor odbrane. @albeno ve}e ne treba da preispituje osporavanu odluku po tom osnovu. 17. Svi ostali argumenti u zahtevu odbrane neozbiqni29) su ili spekulativni.30) 18. S obzirom na gorenavedeno, zahtev odbrane treba odbaciti jer nema merituma. IV. Zakqu~ak i traèno pravno sredstvo 19. Tuìla{tvo tvrdi da zahtev odbrane nije podnet u skladu s Uputstvom. Pored toga, zahtev odbrane nema merituma. U wemu se ne navodi nijedan razlog zbog kojeg bi @albeno ve}e trebalo da preispita Osporavanu odluku. Tuìla{tvo traì da Pretresno ve}e odbije zahtev odbrane.
268
Broj re~i: 2.395 Dana 13. februara 2006. U Hagu, Holandija
(potpis na originalu) za Hildegard Uertz-Retzlaff, vi{eg zastupnika Tuìla{tva
fusnote: 1) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odluka po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice, 26. maj 2004. (zavedena u Sekretarijatu 3. juna 2004). Praksa Sekretarijata u predmetu [e{eq jeste da se dokumenti slu`beno ne podnose dok se ne prevedu na jezik Vojislava [e{eqa. Vidi Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-AR72.1, Obrazloèwe vaqanog razloga i zahtev za razmatrawe, 11. avgust 2004. (zavedeno u Sekretarijatu 12. avgusta 2004); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-AR72.1, Odluka po interlokutornoj àlbi po pitawu nadle`nosti, 31. avgust 2004. (zavedena u Sekretarijatu 2. septembra 2004), par. 11. 2) Fusnota izostavqena. 3) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-AR72.1, @alba Tuìla{tva na Odluku po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice, 18. juna 2004. (zavedena u Sekretarijatu 28. juna 2004). 4) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-AR72.1, Podnesak br. 38, 1. jul 2004. (zaveden u Sekretarijatu 8. jula 2004). 5) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-AR72.1, Odluka po interlokutornoj àlbi po pitawu nadle`nosti, 31. avgust 2004. (zavedena u Sekretarijatu 2. septembra 2004). 6) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-AR72.1, Zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa da @albeno ve}e preispita svoju Odluku po inerlokutornoj àlbi po pitawu nadle`nosti od 31. avgusta 2004. godine (Podnesak br. 129), 26. januar 2006. (zaveden u Sekretarijatu 2. februara 2006). 7) Uputstvo br. IT/184/Rev. 2. 8) Stavka (C)(2), Uputstvo. 9) Stavka (C)(1), Uputstvo. 10) Stavka (C)(3), Uputstvo. 11) Stavka (C)(4), Uputstvo. 12) Stavka (C)(5), Uputstvo. 13) Stavka (C)(5), Uputstvo. 14) Stavka (C)(7), Uputstvo. 15) Vidi, na primer, Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67PT,, Zahtev optuènog da Pretresno ve}e II izda nalog da su|ewe po~ne do 24. februara 2006. godine ili nalog da se ukida pritvor, odbacuje optu`nica i osloba|a prof. dr Vojislav [e{eq, 7. novembar 2005. (zaveden u Sekretarijatu 16. novembra 2005); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-0367-PT, Odgovor Tuìla{tva na Zahtev optuènog da Pretresno ve}e II izda nalog da su|ewe po~ne do 24. februara 2006. godine ili nalog da se ukida pritvor, odbacuje optu`nica i osloba|a prof. dr Vojislav [e{eq (podnesak br. 116), 30. novembar 2005. (zaveden u Sekretarijatu 6. decembra 2005), par. 3-6; Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa za poni{tavawe odluke o dodeli branioca u pripravnosti, 3. januar 2006. (zaveden u Sekretarijatu 16. januara 2006); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odgovor Tuìla{tva na Zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa za poni{tavawe odluke o dodeli branioca u 269
16)
17)
18)
19)
20) 21)
pripravnosti (Podnesak br. 125), 24. januar 2006. (zaveden u Sekretarijatu 26. januara 2006), par. 3-6. Vidi, na primer, Tuìla{tvo protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-0367-PT, Podnesak br. 111, 3. oktobar 2005. (zaveden u Sekretarijatu 10. oktobra 2005), str. 1; Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odgovor Tuìla{tva na Podnesak br. 111, 18. oktobar 2005. (zaveden u Sekretarijatu 20. oktobra 2005), par. 12-15. Vidi, na primer, Tuìlac protiv Tihomira Bla{ki}a, predmet br. IT-95-14A, Odluka po prigovoru àlioca na ponovni dodatni podnesak optu`be od 8. decembra 2003, 16. decembar 2003; Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Nalog po podnesku br. 58 od 10. decembra 2004. (zaveden u Sekretarijatu 13. decembra 2004). Vidi, na primer, Tuìlac protiv Zdravka Muci}a i drugih, predmet br. IT-9621-Abis, Presuda po àlbi na kaznu, 8. april 2004, par. 48-53; Tuìlac protiv Miroslava Kvo~ke i drugih, predmet br. IT-98-30/1A, Odluka po daqwem zahtjevu Zorana @igi}a za preispitivawe, 11. mart 2003, par. 6; Tuìlac protiv Slobodana Milo{evi}a, predmet br. IT-02-54-AR73, Razlozi odbijawa da se optu`bi dozvoli da podnese àlbu na odluku o odgodi, 16. maj 2002, par. 17; Theoneste Bagosora et al. v. Prosecutor (Theoneste Bagosora i drugi protiv tuìoca), predmet br. ICTR-98-41-A, Decision Interlocutory Appeal from Refusal to Reconsider Decisions Relating to Protective Measures and Application for a Declaration of Lack of Jurisdiction/Odluka po interlokutornoj àlbi zbog odbijawa da se preispitaju odluke koje se odnose na za{titne mere i molbe da se proglasi nepostojawe nadle`nosti/, 2. maja 2002, par. 10; Laurent Semanza v. Prosecutor /Laurent Semanza protiv tuìoca/, predmet br. ICTR-97-20-A, Decision on the Appeal against the Oral Decision of 7 February 2002 Dismissing the Motion for Review of the Decision of 29 January 2002 Relating to the Acceptance of His Report /Odluka po àlbi na usmenu odluku od 7. februara 2002, kojom se odbija zahtev za preispitivawe odluke od 29. januara 2002, koja se odnosi na pojavqivawe francuskog ve{taka Dominique Lecomtea i prihvatawe wegovog izve{taja, 16. april 2002, str. 2; Tuìlac protiv Stanislava Gali}a, predmet br. IT-98-29-AR73, Odluka po molbi optu`be za dozvolu za ulagawe àlbe, 14. decembar 2001, par. 13; Tuìlac protiv Zejnila Deli}a i drugih, predmet br. IT-96-21-A, Nalog @albenog vije}a po hitnom zahtjevu Hazima Deli}a da se prerazmotri odbijawe zahtjeva za privremeno pu{tawe na slobodu, 1. jun 1999, str. 4. Vidi i Tuìlac protiv Radoslava Br|anina i Momira Tali}a, predmet br. IT-99-36PT, Nalog po zahtjevu tuìoca kojim se traì preispitivawe naloga predsjednika suda od 11. septembra 2000, 11. januar 2001, str. 4. Tuìlac protiv Zdravka Muci}a i drugih, predmet br. IT-96-21-Abis, Presuda po àlbi na kaznu, 8. april 2004, par. 49; Tuìlac protiv Slobodana Milo{evi}a, predmet br. IT-02-54-AR73, Razlozi odbijawa da se optu`bi dozvoli da podnese àlbu na odluku o odgodi, 16. maj 2002, par. 17; Tuìlac protiv Stanislava Gali}a, predmet br. IT-98-29-AR-73, Odluka po molbi optu`be za dozvolu za ulagawe àlbe, 14. decembar 2001, par. 13. Vidi i Tuìlac protiv Zdravka Muci}a i drugih, predmet br. IT-96-21-Abis, Presuda po àlbi na kaznu, 8. april 2004, par. 60. Tuìlac protiv Zejnila Delali}a i drugih, predmet br. IT-96-21-A, Nalog @albenog ve}a po hitnom zahtjevu Hazima Deli}a da se prerazmotri odbijawe zahtjeva za privremeno pu{tawe na slobodu, 1. jun 1999, str. 4. Vidi Tuìlac protiv Stanislava Gali}a, predmet br. IT-98-29-AR73, Odluka po molbi optu`be za dozvolu za ulagawe àlbe, 14. decembar 2001, par. 13. Vidi i Tuìlac protiv Zdravka Muci}a i drugih, predmet br. IT-96-21-Abis,
270
22) 23) 24) 25) 26) 27) 28) 29) 30)
Presuda po àlbi na kaznu, 8. april 2004, par. 60; Tuìlac protiv Miroslava Kvo~ke i drugih, predmet br. IT-98-30/1-A, Odluka po daqwem zahtjevu Zorana @igi}a za preispitivawe, 11. mart 2003, par. 6; Laurent Semanza v. Prosecutor, predmet br. ICTR-97-20-A, Decision on the Appeal against the Oral Decision of 7 February 2002 Dismissing the Motion for Review of the Decision of 29 January 2002 Relating to the Acceptance of His Report, 16. april 2002, str. 2. Tuìlac protiv Radoslava Br|anina i Momira Tali}a, predmet br. IT-99-36PT, Nalog po zahtjevu tuìoca kojim se traì preispitivawe naloga predsjednika suda od 11. septembra 2000, 11. januar 2001, str. 3. Osporavana odluka, par. 10. Vidi zahtjev odbrane str. 4, 5, 7. Vidi zahtjev odbrane, str. 7-8. Vidi àlbu Tuìla{tva, par. 14-39. Osporavana odluka, par. 10, 14. Vidi, na primer, zahtev odbrane, str. 5, 6-7, 9. Vidi, na primer, zahtev odbrane, str. 2-4 (u vezi s dva datuma obeleèna na osporavanoj odluci). Vidi, na primer, zahtev odbrane, str. 6 (u vezi s navodnim politi~kim motivima za dodavawe novih optu`bi protiv optuènog i duìnu wegovog pretpretresnog pritvora).
Datum: 17. februar 2006. T uìlac

Predmet br. IT-03-67-PT Prima gospodin Vojislav [e{eq PJUN, Hag Predmet: Podnesak broj 130. Obra}am Vam se povodom Va{eg podneska od 26. januara 2006. naslovqenog Zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa za poni{tavawe odluke o dodeli branioca u pripravnosti. U vezi s wim Ve}e je zakqu~ilo da je jezik koji ste koristili uvredqiv i da se, budu}i da je neprikladan, ne moè zavesti u spis ovog me|unarodnog suda. Shodno tome, Sekretarijat je odbio da ga zavede, uz mogu}nost da ga ponovo podnesete nakon {to izbacite uvredqiv jezik. Me|utim, imajte na umu da }e svaki slede}i podnesak koji bude smatran uvredqivim tako|e biti vra}en. S po{tovawem, Sekretar u sudskom postupku, S. R. Haider

PRETRESNOM VE]U II
Sudije: sudija Carmel A. Agius, predsedavaju}i, sudija Jean-Claude Antonetti, sudija Kevin Parker
271
Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 17. februar 2006. godine Podnesak broj 132. T uìlac

Tuìla{tvo: Hildegaard Uertz-Retzlaff, Ulrich Mussemayer, Daniel Saxon Optuèni: Prof. dr Vojislav [e{eq Stru~ni tim koji pomaè u pripremi odbrane: Tomislav Nikoli} Vesna Zobenica Slavko Jerkovi} Mirko Blagojevi} Gordana Pop-Lazi} Amyad Migati Aleksandar Vu~i} Novak Savi} Dragan Todorovi} Filip Stojanovi} Zoran Krasi} Vesna Mari} Vjerica Radeta Petar Joji} Zlata Radovanovi} Brankica Terzi} Momir Markovi} Qiqana Mihajlovi} Jadranko Vukovi} Elena Boì}-Talijan Ogwen Mihajlovi} Marina Toman Marina Ragu{ Branko Nadoveza Nemawa [arovi} I Uvod Po~ev{i od 24. februara 2003. godine, kada je dobrovoqno pristupio MKSJ, prof. dr Vojislav [e{eq neprekidno se nalazi na udaru Tuìla{tva i Sekretarijata. Nekada je to zbog wegovog, kako se oni ne libe da kaù, prkosnog stava, iako nijedan pravni dokument koji se primewuje u MKSJ ne propisuje obavezu poniznog pona{awa okrivqenima koji se nalaze u pritvoru. Nekada je to zbog ponovqenih zahteva da mu se normalizuju uslovi za pripremu odbrane, nekada zbog wegovog insistirawa da mu su|ewe {to pre po~ne, jer je tri godine u pritvoru. Jedan od razloga svakako je i wegova neopoziva odluka da se od prvog dana boravka u Hagu pa do kona~nog dono{ewa osloba|aju}e presude sam brani. Pogre{no tuma~e}i pravilo 54. Pravilnika o postupku i dokazima Pretresno ve}e II je 9. maja 2003. godine, na zahtev Tuìla{tva, donelo Odluku da se optuènom u ovom predmetu dodeli branilac u pripravnosti. Paragrafom 30. navedene odluke definisano je da branilac u pripravnosti
272
mora te~no govoriti i B/H/S i jedan od zvani~nih jezika MKSJ, i naloìlo Sekretarijatu da sa spiska branilaca koji vodi sekretar na osnovu pravila 45(B) dodeli jednog branioca u pripravnosti... Prof. dr Vojislav [e{eq podneo je vi{e podnesaka u kojima veoma temeqno iznosi pravnu argumentaciju u korist poni{tavawa te odluke. Argumentaciju iznetu od strane optuènog u potpunosti potvr|uju i argumenti prezentovani od strane sudije Kloda Antonetija koji je izdvojio svoje mi{qewe povodom odluke o imenovawu branioca u pripravnosti prof. dr Vojislavu [e{equ. U dokumentu od 1. marta 2005. godine, sudija Antoneti izraàva ne samo duboko neslagawe sa mi{qewem ve}ine sudija Pretresnog ve}a, ve} i opravdanu bojazan da dono{ewe ovakve odluke u ovoj fazi postupka predstavqa uskra}ivawe minimalnih prava zagarantovanih okrivqenom najzna~ajnijim me|unarodnim pravnim instrumentima u oblasti qudskih prava poput Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima, Evropske konvencije o za{titi qudskih prava i osnovnih sloboda i Ameri~ke konvencije o qudskim pravima. Poku{avaju}i da prona|e pravni osnov za svoju odluku od 9. maja 2003. godine, Pretresno ve}e dovelo je u pitawe osnovne pravne postulate. Odluka se temeqi na pogre{nom zakqu~ku da je ono {to nije izri~ito zabraweno Statutom MKSJ dopu{teno, te da sud s pozivom na interese pravde prakti~no moè sve, pa i da suprotno slovu Statuta i Pravilnika optuènom nametne branioca mimo wegove voqe. Ovakav stav nekih ~lanova Pretresnog ve}a zapravo je izvrtawe op{teg pravnog principa da je dozvoqeno sve {to zakonom ili drugim aktom nije zabraweno. Radi se o zameni teza, jer se, kada se radi o pravima okrivqenog, ovaj princip moè tuma~iti iskqu~ivo u ciqu o~uvawa prava okrivqenog kome se odlukom Pretresnog ve}a odre|ena osnovna qudska prava i slobode ograni~avaju. Dakle, ukoliko Pravilnikom nije decidno i izri~ito propisano da se okrivqenom neko pravo (pogotovo esencijalno, poput prava na li~nu odbranu) pod odre|enim uslovima moè ograni~iti, sveta je du`nost svakog ~asnog sudije da se na svaki na~in suprotstavi ograni~avawu prava okrivqenog, ~ime se istovremeno {titi i princip ravnopravnosti strana u postupku. Prihvatawe druga~ijeg stava zna~ilo bi da se u interesu pravde okrivqenom moè uskratiti i bilo koje drugo pravo, danas pravo na odbranu, sutra pravo na ishranu i kona~no, za{to ne, ~ak i pravo na ìvot. S obzirom na nespornu ~iwenicu da je prof. dr Vojislav [e{eq izuzetno principijelan ~ovek, koji nikada pod prinudom nije promenio nijedan svoj stav, jasno je da se ve} danas sa sigurno{}u moè re}i da }e on, bez obzira na opstrukciju i maltretirawe koje bi protiv wega i u budu}nosti mogli preduzeti predstavnici Tuìla{tva i Sekretarijata u èqi da prikriju neodrìvost optu`nice protiv wega i sopstvenu nesposobnost, zadràti svoj beskompromisni stav da ne èli da svoju sudbinu prepusti u ruke bilo kome, ve} da }e se do kraja postupka iskqu~ivo sam braniti. Zadràv{i ekskluzivitet pojavqivawa u sudnici za sebe, prof. dr Vojislav [e{eq sa~uvao je pravo da angaùje pravne savetnike koje sam odabere.
273
II Razlozi Imenovawe branioca u pripravnosti iako takva mogu}nost nije propisana nijednom odredbom Pravilnika ili Statuta MKSJ, niti je institut branioca u pripravnosti uop{te pravno utemeqen na na~in koji bi obavezivao sudije MKSJ, nesumwivo predstavqa ozbiqno ugroàvawe interesa pravde. Kao i prethodni, i ovaj podnesak na kristalno jasan i svakom razumnom razumqiv na~in dokazuje postojawe sukoba interesa izme|u prof. dr Vojislava [e{eqa i nametnutog mu branioca u pripravnosti Van der Spula. Odràvawem na snazi odluke od 9. maja 2003. godine, nepravda naneta okrivqenom i daqe se sprovodi i ceo postupak protiv prof. dr Vojislava [e{eqa daqe obesmi{qava i pre otpo~iwawa su|ewa. U èqi da za sebe obezbedi pravo na li~nu odbranu koje nijednom drugom pritvoreniku u nadle`nosti MKSJ, ili bilo gde drugo na planeti, nije uskra}eno, prof. dr Vojislav [e{eq nije se libio da bez dlake na jeziku iznese u javnost i u svojim kwigama objavi kakvo je wegovo mi{qewe o Van der Spulu. U vi{e podnesaka podnetih MKSJ prof. dr Vojislav [e{eq veoma detaqno analizira karakterne, moralne i sve ostale osobine ili boqe re}i anomalije branioca u pripravnosti odre|enog od strane Sekretarijata. Na àlost, analiza je pokazala ne samo potpuno odsustvo qudskog dostojanstva kod Van der Spula, ve} i izvitoperenost karaktera i moralnih na~ela kakva se veoma retko moè ste}i u jednoj osobi. Tako|e, u ciqu za{tite svojih prava, pre svega prava na li~nu odbranu prof. dr Vojislav [e{eq pokrenuo je protiv Van der Spula niz postupaka pred Advokatskom komorom Holandije, {to je dodatno doprinelo produbqivawu ionako predubokog jaza izme|u optuènog i onoga ko bi mu trebao biti branilac u pripravnosti, dovode}i samu tu ideju do apsurda. Da do bilo kakvog kontakta izme|u prof. dr Vojislava [e{eqa i Van der Spula ne}e do}i, bilo je jasno od samog imenovawa. Najpre zbog ~iwenice da imenovawe Spula od strane Sekretarijata uprkos tome {to on ne govori ni re~ B/H/S-a predstavaqa kr{ewe Odluke Pretresnog ve}a od 9. maja 2003. godine, ali i zbog toga {to, osim kr{ewa same norme, stvorena situacija predstavqa i kr{ewe najelementarnijeg prava optuènog da uìva delotvornu pomo} branioca. Danas, dve godine nakon imenovawa Van der Spula za branioca u pripravnosti prof. dr Vojislavu [e{equ, u kom periodu izme|u wih nije do{lo do bilo kakvog kontakta, nakon velikog broja iznetih uvreda sa obe strane i pokrenutih postupaka pred Advokatskom komorom Holandije koji su jo{ u toku, nesporno je da izme|u Van der Spula i prof. dr Vojislava [e{eqa, najblaè re~eno, postoji o~igledan sukob interesa. Nesporno je i da Van der Spul, ako je ikada i imao, vi{e ne moè imati ni profesionalnih ni li~nih razloga da bilo kako pomogne u odbrani prof. dr Vojislava [e{eqa, ve} da je wegov daqi ostanak na mestu branioca u pripravnosti motivisan ekonomskim razlozima i ogromnom èqom da u toku su|ewa, ukoliko to bude mogao, nanese {to je mogu}e ve}u {tetu prof. dr Vojislavu [e{equ.
274
Pored ve} iznetih, o~igledni dokazi postojawa sukoba interesa su i svi podnesci prof. dr Vojislava [e{eqa podneti MKSJ sa zahtevom da se iz predmeta koji se protiv wega vodi ukloni svaki branilac u pripravnosti, a naro~ito Van der Spul, objavqeni u kwizi prof. dr Vojislava [e{eqa pod naslovom Ha{ko bajramsko prase u izdawu Srpske radikalne stranke, Beograd, 2005. godine. Radi pravilnog sagledavawa nastale situacije i dono{ewa odluke u skladu sa interesima pravde i pravi~nosti neophodno je imati u vidu slede}e tekstove, koji se citiraju: A) U kwizi prof. dr Vojislava [e{eqa pod naslovom Ha{ko bajramsko prase: 1. U okviru podneska ozna~enog brojem 80: 1.1 Na strani 89 slede}i tekst: Ovo buqavo stvorewe, vrlo sumwivih stru~nih i moralnih vrednosti, nije dostojno ~ak ni da u~estvuje u procesu u kome se sude holandski ribari oko toga ko je kome pocepao mreù ili seqaci kad jedan drugom ukrade koko{ku i sli~no. Zar postoji neko normalan ko moè sebi dozvoliti da ga zastupa ovakva pravna neznalica, qigavac, pokvarewak i qudska nula. 1.2 Na strani 90 slede}i tekst: Jedino {to mogu dozvoliti ovom nametnutom advokati}u, a {to ima veze sa asistencijom, jeste da moè da mi asistira kad ~e{em jaja. 1.3 Na stranama 91 i 92 slede}i tekst: Sud, Tuìla{tvo, a pogotovo Sekretarijat suda, flagrantno kr{e to moje pravo i name}u mi, protiv moje voqe, onu qudsku mizeriju i govno u qudskom obliku (ovo naravno nije uvreda, ve} analiza wegovog karaktera), Tjarda Edvarda van der Spula. Spreman sam da mi su|ewe odmah po~ne, a ova spodoba i woj sli~ne kreature mogu kod mene izazvati mr`wu, ga|ewe i prezir. Kad ga vidim u onom }o{ku, imam ose}aj da tamo sedi sviwa, obu~ena u crnu odoru i ose}am potrebu da povratim. 1.4 Na strani 93 slede}i tekst: A da biste me onemogu}ili, name}ete mi ovu intelektualnu i moralnu nakazu. I wemu, kao uostalom i svakome koga mi budete nametnuli, mogu samo da poru~im da jedu govna i da mi ne oduzimaju vreme. 2. U okviru podneska ozna~enog brojem 81: 2.1 Na strani 96 slede}i tekst: Nesumwivo, u pitawu je li~na korist branioca koju }e ostvariti isplatom enormne naplate za, u konkretnom slu~aju, nepostoje}u odbranu, {to bi bilo nepojmqivo svakom ~asnom ~oveku, koji drì do svoje li~nosti i profesije. Koliko takav ~ovek drì do eti~kih principa svoje struke on najboqe govori stavqaju}i sve te principe, dakle i qudske i profesionalne, daleko iza svojih egoisti~nih interesa. 2.2 Na strani 97 slede}i tekst: Tako|e, ovim se iznova postavqa pitawe morala gospodina Van der Spula i ne samo morala, ve} i neke druge vrste odgovornosti, jer je prikrio istinu o poznavawu srpskog jezika i da nije bio na listi branilaca koju vodi sekretar suda u skladu sa pravilom 45, {to su bili osnovni kriterijumi za wegovo imenovawe za branioca.
275
2.3 Na strani 98 slede}i tekst: Kao {to sam ve} vi{e puta rekao, radi se o ~oveku kome su li~ni interesi vodiqa u ìvotu, prenebregavaju}i sve ono {to mu stoji na putu uz spremnost i na sukob sa pravom, ali ~ini se da on to ~ini sa velikim ume}em i, na àlost, bez posledica. Svojim pona{awem, u konkretnom slu~aju, gospodin Van der Spul pokazuje da ga ne interesuju ni pravo ni pravi~nost, jo{ mawe Kodeks i potrebe klijenta, {to sve ukazuje na hitnu potrebu da se odluka o wegovom imenovawu za mog branioca u pripravnosti ukine i uporedo sa tim pokrene disciplinski postupak protiv wega u kome }e biti izre~ena sankcija zabrane obavqawa zastupawa pred sudom. 2.4 Na strani 99 slede}i tekst: Odluka o imenovawu gospodina Van der Spula za mog branioca u pripravnosti nije razlo`na ni zbog toga {to je ovaj gospodin dràvqanin Holandije, koja je, pored toga {to je tokom svoje istorije u~estvovala u kreirawu politike aparthejda i na najgori na~in ugwetavala pripadnike drugih rasa i nacionalnosti, u~estvovala i u bombardovawu Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine i vr{ewu genocida nad srpskim narodom. Argumenti koje sam naveo jasno ukazuju da gospodin Van der Spul kao Holan|anin ne moè uìvati moje poverewe da mi bude branilac, {to bi on morao znati, ma koliko bio pohlepan na novac i neosetqiv na opravdan prezir. 3. U okviru podneska ozna~enog brojem 83: 3.1 Na strani 109 slede}i tekst: Moje pravo da se sam branim je potpuno ugroèno i budite sigurni da }u se do kraja suprotstavqati va{im podmuklim namerama da mi protiv moje voqe nametnete fukaru Eduarda Tjarda van der Spula za branioca. Obrazloèwe da ste mi Van der Spula imenovali za branioca iako znate da mi je gadna i odvratna svaka pomisao da sa tom bitangom kontaktiram, da je to u~iweno u skladu sa pravilom 45 je bez ikakvog pravnog osnova. Bitanga i gwida Van der Spul nije se nalazio na pomenutoj listi. 3.2 Na strani 112 slede}i tekst: Taj prqavi bednik i nakaza, Tjarda van der Spul, nije dostojan ni da mi pere ve{ i ~isti cipele, a kamoli da me zastupa pred sudom. Ha{ki sluga i ulizica, Tjarda van der Spul, zarad svojih li~nih materijalnih interesa koje ostvaruje uz pomo} Hansa Holcijusa, a kao dràvqanin Holandije, koja je u~estvovala u bombardovawu SR Jugoslavije 1999. godine, i vr{ewu genocida nad srpskim narodom, pristaje da se stavi u ulogu mog branioca iako je jasno da je i kao Holan|anin i kao podli karakterni patuqak za mene neprihvatqiv, s obzirom na to da sa wim ne èlim nikakav kontakt. 3.3 Na strani 114 slede}i tekst: Tako izneta odbrana od strane hoh{taplera Van der Spula, koju nikako ne}u da dopustim, neminovno ne bi predstavqala moju stvarnu odbranu, ve} konstrukcije i spletke manijaka i budale Tjarde van der Spula.
276
4. U okviru podneska ozna~enog brojem 84: 4.1 Na strani 119 slede}i tekst: Holandski advokat Tjarda Edvard van der Spul, koji je prihvatio tu ulogu Sekretarijata od 16. februara 2004. godine, pokazao je da je mnogo gori od pomenutog Lazarevi}a i wegova spremnost da gazi sve moralno-pravne norme, ukqu~uju}i advokatski kodeks Holandije, na osnovu kojeg je postao advokat u Holandiji i tako, navodno, prihva}en od strane Sekretarijata, da nema obraza i ~asti i da mu je novac jedini princip u ìvotu. 5. U okviru podneska ozna~enog brojem 86: 5.1 Na strani 131 slede}i tekst: O~igledno je da od brige za klijenta, iskrenosti i lojalnosti nema ni{ta. Ne treba i}i daqe, dovoqno je jasno na primeru Van der Spulovog odnosa prema optuènom prof. dr Vojislavu [e{equ da je taj ha{ki pla}enik kompromitovao sva pravila i etiku svoje profesije, pogazio vlastiti i integritet celokupne pravni~ke profesije, da nije sposoban da prosu|uje i deluje nezavisno i profesionalno, jer je pod apsolutnim uticajem novca. Novac je wegov ciq i zarad toga je spreman na sve. 6. U okviru podneska ozna~enog brojem 91: 6.1 Na strani 165 slede}i tekst: Svojstveno civilizaciji kojoj pripada, Van der Spul je spreman zbog novca na najgore bezakowe, prevare, verovatno i zlo~ine, a da ga ne napu{ta misao da je za demokratiju. Jednostavno, to je genetska deformacija, izraèna u nakaznoj li~nosti Van der Spula. Iìvqavati se nad nemo}nim, to je svojstveno li~nosti Van der Spula i civilizaciji kojoj pripada. 6.2 Na strani 165 slede}i tekst: Van der Spul je protagonista i izvr{ilac takvih odnosa, u su{tini on je olo{, qudska nakaza, koja u perspektivi radi i protiv svog sopstvenog naroda, koji }e vrlo brzo do}i pod udar globalizma i nesta}e wegov tradicionalni na~in ìvota, a ve} je biolo{ki dosta uni{ten. [ta ima tu da traì qudska mizerija Tjarda van der Spul, koji u ìvotu nikada nije digao ni{ta teè od ka{ike, i ne predstavqa tradicionalnu Evropu i sve wene vrednosti, ve} beskrupulozni olo{ i mizeriju koja je spremna na sve ukoliko mu se dopusti. 6.3 Na strani 165 slede}i tekst: U tom procesu Tjarda van der Spul }e spoznati sebe, svoj licemerni, jadni i bedni ìvot, ~ulni svet }e mu se predo~iti, a najteè }e mu biti kad spozna samoga sebe i svoj besmisleni i bezli~ni ìvot. Ali pitawe je da li }e takva qudska spodoba kao {to je Tjarda van der Spul i tada shvatiti u ~emu je veli~ina ìvqewa, jer da ima i malo u sebi ~ove~nosti i profesionalizma, reagovao bi odmah nakon izjave prof. dr Vojislava [e{eqa da ga ne prihvata za svog advokata. 7. U okviru podneska ozna~enog brojem 94: 7.1 Na stranama 217 i 218 slede}i tekst: Op{te je poznata ~iwenica da je Van der Spul poslenik crne internacionale, ali one ha{ke, koja svoju moralnu bedu krije iza monolita crne inkvizitorske odore. Ne, nije on nikakav advokat, nego puki izvr{ilac pap277
ske voqe, {efa crne internacionale koji sa svog rimskog prestola komanduje pokoqima nad nekatoli~kim stanovnicima ove planete. Biti advokat, zasluìti svojim znawem i radom ovu ~asnu titulu, u okviru nauke koja skoro da je sinonim civilizacijskog napretka celog qudskog roda, podrazumeva i ne{to {to se zove moral. To je ono {to Van der Spul nema, a da je moralan, prihvatio bi voqu prof. dr Vojislava [e{eqa i odstupio sa mesta koje mu je dodelila ha{ka inkvizicija. 7.2 Na strani 218 slede}i tekst: Uz to, Tjarda van der Spul je nevi|eno drzak, arogantan i neotesan. 7. 3 Na strani 219 slede}i tekst: Ipak je, ~ini se, ona sredwevekovna inkvizicija bila po{tenija: kad te prebiju, polome, izmu~e na sve na~ine i tek potom privedu pred taj nazovi sud, znao si ima da te spale. Ovako, zahvaquju}i lutkama tipa Van der Spula, pojedincima slabe pameti, jo{ slabijeg obrazovawa, ostavqa se varqiva nada da zaista u~estvuju u fer i korektnom su|ewu u kojem su optuèni, a tek po izricawu presude, eventualno, ako im se dokaè krivica i osu|eni. 7.4 Na strani 220 slede}i tekst: Kako stvari stoje, uskoro }e i jedan Van der Spul postati internacionalna sistemska jedinica za volumen smrada koji se pruà celom duìnom demokratije. 7. 5 Na strani 221 slede}i tekst: Istine radi, treba napomenuti da je gotovo nedodirqivi vrh nepopularnosti Karle del Ponte ({iroko poznate kao Kurve del Ponte) poprili~no nagrizla rastu}a nepopularnost Tjarda van der Spula, ~ije se ime spomiwe na slede}i na~in: Onaj Spul moè da popu{i [e{equ, samo ako mu dozvoli. Dijalog (osoba A): Jebo svoju mater ùtu, on }e da brani vojvodu. (Napomena: za Srbe su i Holan|ani ùti, {to }e re}i {vabe) Osoba B: Slu{aj, jeba}e im [e{eq i mater i kraqicu, a sa onim Spulom }e da obri{e kurac. Osoba A: Taman Voja skinuo s kurca onog Lazarevi}a, jebem li mu majku, sad mu nasadili nekog Holan|anina. Osoba B: Ma to ti je lete}i Holan|anin, i wega }e brzo da skine. Nemaju oni pojma ko im je u{ao u sudnicu, zaàli}e {to ga sude. 7. 6 Na strani 222 slede}i tekst: Ako mu je stalo da ostane zapam}en po istom principu po kojem svet pamti Hitlera, neka izvoli, neka ostane uporan u svom stavu. Ali sutra, kada vi{e ne bude Ha{kog tribunala, kada bude sveden na brakorazvodne parnice izme|u homoseksualnih partnera, neka se Tjarda van der Spul ne ~udi {to wegovo ime stoji pored Hitlerovog, samo stepenicu niè od imena biblijske kurve Del Ponte. 7. 7 Na stranama 222 i 223 slede}i tekst: Ipak, izgledno je da }e ovi redovi u kojima se niù razlozi za odstupawe nametnutog branioca biti suvi{ni, zato {to sve ukazuje da je Van der Spul u su{tini ~ovek niskih pobuda, moralno bedan i nedostojan.
278
Jo{ jedan neosporan dokaz postojawa sukoba interesa svakako predstavqa i pismo Kristala K. Tompsona, pravnog koordinatora u slu`bi za organizaciju i podr{ku rada sudnica Sekretarijata, upu}eno prof. dr Vojislavu [e{equ 13. aprila 2005. godine, a koje se odnosi na podnesak broj 91, podnesen 16. marta 2005. godine, i podnesak broj 92, podnesen 17. marta 2005. godine, kojima se od Pretresnog ve}a zahteva da preina~i odluku o imenovawu branioca u pripravnosti. Ovo pismo zasluùje posebnu pa`wu jer je wime iznet stav Sekretarijata da se ti podnesci smatraju uvredqivim, iz kog razloga Sekretarijat odbija da ih razmotri. Sekretarijat tako prakti~no otvoreno priznaje postojawe sukoba interesa izme|u Van der Spula i prof. dr Vojislava [e{eqa. Na ovaj na~in Sekretarijat nedvosmisleno staje na stanovi{te da su ~iwenice koje prof. dr Vojislav [e{eq iznosi toliko uvredqive da ne èli ~ak ni da ih razmatra, pa je jasno da su kod Van der Spula, na koga su se podnesci direktno odnosili oni morali izazvati neuporedivo sna`niju reakciju pa ~ak i mr`wu. Da je tako i bilo, svedo~i mr`wa koja izbija iz podnesaka koje je Spul uputio Advokatskoj komori Holandije u postupku koji je protiv wega pokrenuo prof. dr Vojislav [e{eq. U tim podnescima Van der Spul nije mogao sakriti mr`wu prema optuènom direktno, ali ni ogromnu netrpeqivost prema srpskom jeziku i celokupnom srpskom narodu ~iji je prof. dr Vojislav [e{eq jedan od najboqih izdanaka. III. Traèno pravno sredstvo Imaju}i u vidu prethodno izneto, sam po sebi name}e se zakqu~ak da stvarni interesi pravde nalaù da Pretresno ve}e II, shodno praksi preispitivawa svojih odluka u interesu sprovo|ewa pravde, preispita i poni{ti svoju Odluku o dodeli branioca u pripravnosti prof. dr Vojislavu [e{equ, od 9. maja 2003. godine. Prof. dr Vojislav [e{eq (Uradio ~lan stru~nog tima Nemawa [arovi})

PREDSEDNIKU MKSJ
Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 17. februar 2006. godine Podnesak broj 133. T uìlac
@ALBA PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA PROTIV ODLUKE SEKRETARIJATA OD 20. JANUARA 2006. GODINE
279
Tuìla{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff, Ulrich Mussemayer, Daniel Saxon Optuèni: Prof. dr Vojislav [e{eq Stru~ni tim koji pomaè u pripremi odbrane: Tomislav Nikoli} Vesna Zobenica Slavko Jerkovi} Mirko Blagojevi} Gordana Pop-Lazi} Amyad Migati Aleksandar Vu~i} Novak Savi} Dragan Todorovi} Filip Stojanovi} Zoran Krasi} Vesna Mari} Vjerica Radeta Petar Joji} Zlata Radovanovi} Brankica Terzi} Momir Markovi} Qiqana Mihajlovi} Jadranko Vukovi} Elena Boì}-Talijan Ogwen Mihajlovi} Marina Toman Marina Ragu{ Branko Nadoveza Nemawa [arovi} I. Uvod Op{tepoznato je da se prof. dr Vojislav [e{eq od 24. februara 2003. godine nalazi u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija u [eveningenu i da tri godine ~eka na po~etak su|ewa. Tako|e je poznato da se prof. dr Vojislav [e{eq sam brani i da ne prihvata nametnutog branioca u pripravnosti. Uostalom, to i isti~e u svim podnescima i prilikom svakog pojavqivawa na statusnim konferencijama. Op{tepoznato je da je prof. dr Vojislav [e{eq odredio lica koja mu kao ~lanovi Stru~nog tima pomaù u pripremi odbrane. Prof. dr Vojislav [e{eq je vi{e puta traìo da se pri Sekretarijatu registruju, i na neki drugi odgovaraju}i na~in evidentiraju ~lanovi wegovog Stru~nog tima kako bi MKSJ bio obave{ten i ta~no znao sa kojim licima }e da komunicira po pitawima za koja mu je fakti~ki potrebna pomo} radi pripreme odbrane. S obzirom da se sam brani i nalazi u pritvoru prof. dr Vojislav [e{eq ni fizi~ki nije u mogu}nosti da izvr{i najobi~niju proveru podataka i informacija koji se nalaze u gomili dokumenata kojima ga prosto zatrpava Tuìla{tvo. Treba imati u vidu da je Tuìla{tvo sasvim o~igledno, usled nedostatka pravih dokaza protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, jer je dobro poznato da takvi dokazi i ne postoje, prona{lo sistem da svoje neosnovane optu`be oja~a velikom koli~inom dokumenata sa podacima koji mu i ne mogu biti poznati, ili se uop{te i ne odnose na wega. Zato je potrebno da prof. dr Vojislav [e{eq izvr{i proveru, kako bi protuma~io koje to ~iweni~no stawe Tuìla{tvo poku{ava da nametne u ovom predmetu. S obzirom da je u pritvoru, onda proveru i deo poslova priprema odbrane treba da urade lica koja nisu pritvorena, a naro~ito ona u koja prof. dr Vojislav [e{eq ima poverewe da }e to kvalitetno da urade i koja }e postupiti u skladu sa wegovim nalozima. Sekretarijat je vi{e puta raznim obave{tewima i dopisima jasno stavio do znawa da to {to se prof. dr Vojislav [e{eq sam brani za MKSJ zna280
~i da su i optuèni i wegova odbrana u pritvoru, i da su u okviru pritvorske }elije obezbe|eni zakonom propisani uslovi da moè zakonito da se priprema odbrana. Ovo izuzetno dobro, pa ~ak i autorizovano shvatawe Sekretarijata o zakonitim uslovima pripreme za su|ewe ne bi bilo sporno kada bi po principu ravnopravnosti strana u susednoj }eliji bili zatvoreni svi koji rade u Tuìla{tvu, bez mogu}nosti komunikacije sa spoqnim svetom, odnosno kada bi se i prema Tuìla{tvu postupalo isto onako kako se postupa sa prof. dr Vojislavom [e{eqom. Prisetimo se da je ravnopravnost strana garantovana Statutom MKSJ, kao jedna od garancija pravi~nosti su|ewa. Treba imati u vidu da je Pretresno ve}e odbilo zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa kojim je traìo da se pusti na slobodu do po~etka su|ewa, kao i da mu je oko 9 meseci bio zabrawen svaki kontakt sa licima izvan Pritvorske jedinice Ujediwenih nacija. Te{ko da bi neko razuman sve ovo mogao da prihvati i opravda kao o~igledno mu~ewe prof. dr Vojislava [e{eqa koje je opravdano interesima pravde koja se sprovodi i garantuje u MKSJ. Sve to je dobro poznato Tuìla{tvu i Sekretarijatu, jer oni u otvorenoj koaliciji sa nametnutim braniocem u pripravnosti Van der Spulom (prijateq sekretara Holcijusa) treba da glume kako se u MKSJ vode fer i pravi~ni postupci, a naro~ito ekspeditivan i pravedan postupak protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, koji mimo svakog razumnog roka i uz neopravdano odugovla~ewe po~etka su|ewa ~eka u pritvoru da se neko smiluje i po~ne sa su|ewem. Da bi prevazi{ao ovu situaciju i koliko-toliko obezbedio normalne uslove za kvalitetnu pripremu odbrane, prof. dr Vojislav [e{eq je 12. septembra 2005. godine podneo Sekretarijatu podnesak broj 107 kojim je traìo: Iz sastava Stru~nog tima za moje zvani~ne pravne savetnike imenujem Zorana Krasi}a, Aleksandra Vu~i}a i Slavka Jerkovi}a. Oni }e me u tom svojstvu pose}ivati i povremeno ovde u Hagu pomagati moje spremawe i izvo|ewe odbrane. Iz wihovih biografija je o~igledno da sva trojica ispuwavaju stru~ne uslove da budu pravni savetnici. Oni ne ispuwavaju uslove za branioce, ali meni branioci nisu ni potrebni, jer se sam branim. Zahtevam da hitno registrujete Krasi}a, Vu~i}a i Jerkovi}a kao moje pravne savetnike kako bih mogao da s wima ostvarujem privilegovanu telefonsku komunikaciju i od wih primam poverqiva dokumenta. Sekretarijat umesto da primi k znawu ovu odluku prof. dr Vojislava [e{eqa i o toj odluci zvani~no obavesti MKSJ, dana 20. oktobra 2005. godine je odgovorio: Pravilnik o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik) ne ovla{}uje Sekretarijat da formalno prihvata pravne saradnike. Sekretarijat }e to pitawe re{avati samo u skladu s nalogom Pretresnog ve}a. Stoga, ukoliko se uveri da pravni savetnici koje ste predloìli ispuwavaju dolenavedene uslove, Sekretarijat }e traìti od Pretresnog ve}a da izda nalog u skladu s pravilom 33 Pravilnika kojim }e Va{e pravne saradnike ovlastiti da Vam pomaù u pripremi odbrane. Pravni saradnici uìva}e
281
privilegovanu komunikaciju s Vama, prima}e podneske na koje imate pravo i ima}e pristup sudskoj bazi podataka i sistemu za elektronsko obelodawivawe. Od pravnih saradnika }e se traìti da potpi{u obavezu u kojoj daju saglasnost da postupaju kao pravni saradnici i prihvataju obavezu da se pridràvaju odredaba Statuta Me|unarodnog suda, Pravilnika, Profesionalnog kodeksa branilaca koji postupaju pred Me|unarodnim sudom, Pravilnika o pritvoru i svih drugih pravila i propisa Me|unarodnog suda, te svih merodavnih sudskih naloga. Uz to, Sekretarijat se ponovo bavio pitawem kvalifikacija potrebnih za pravne saradnike. Pravna okosnica koja defini{e potrebne kvalifikacije i daqe se temeqi na pravilu 44 Pravilnika, kao {to je ve} re~eno. Prema izmewenom reìmu kvalifikacija, neka osoba moè da postupa kao pravni saradnik ukoliko: ima dozvolu za advokatsku praksu u nekoj dràvi ili je profesor prava na univerzitetu; pismeno i usmeno dobro vlada jednim od dva radna jezika Me|unarodnog suda; nije progla{ena krivom u relevantnom krivi~nom postupku; nije se, u obavqawu svog posla ili na drugi na~in, odala pona{awu koje je ne~asno ili moè na drugi na~in diskreditovati branioca, koje nanosi {tetu sprovo|ewu pravde ili moè naru{iti poverewe javnosti u Me|unarodni sud ili u sprovo|ewe pravde ili koje na drugi na~in naru{ava ugled Me|unarodnog suda; u vezi sa svojim kvalifikacijama nije dala la`ne podatke ili podatke koji daju neta~nu sliku, odnosno nije zatajila relevantne podatke; nema interes da obelodawuje poverqive informacije. U svetlu tih uslova, zahtev neke osobe da bude prihva}ena kao pravni saradnik Sekretarijat }e razmotriti nakon prijema zvani~ne potvrde da ta osoba ima dozvolu za advokatsku praksu ili da je profesor prava na univerzitetu, zvani~nog dokaza da nije progla{ena krivom u nekom krivi~nom postupku i detaqne biografije. Sekretarijat je spreman da odustane od uslova vladawa jezikom po pitawu jednog od pravnih saradnika koje ste predloìli. Ostale osobe predloène za pravne saradnike mora}e da uvere Sekretarijat da te~no govore jedan od radnih jezika Me|unarodnog suda. Po{to je u pitawu obave{tewe u kome su izneti stavovi koji nemaju pravni osnov u op{tim pravnim aktima MKSJ, onda nema ni zakonitog pravnog dejstva. Kako je to neko zamislio u Sekretarijatu da ne prihvati ono {to je iskqu~ivo pravo odlu~ivawa optuènog koji se sam brani? Dokaz za to se nalazi u slede}im stavovima Sekretarijata koji se nalaze u obave{tewu: Pretresno ve}e }e pravne saradnike ovlastiti da Vam pomaù u pripremi odbrane i da }e razmotriti zahtev neke osobe da bude prihva}ena kao pravni savetnik. Kako to moè da se desi da Pretresno ve}e ovlasti nekoga koga je optuèni koji se sam brani odredio da mu bude pravni savetnik? Na osnovu kog pravila Pretresno ve}e ima to ovla{}ewe? Da li Pretresno ve}e ovla{}uje ili se obave{tava i prima k znawu odluku optuènog koji se sam brani? Kako je mogu}e da neko lice podnese zahtev da bude prihva}eno kao pravni savetnik kada nije strana u postupku? Vaqda op282
tuèni obave{tava, a ne da se neko zainteresovano lice prijavquje da bi htelo da bude pravni savetnik? Po toj logici, Sekretarijat bi prosto raspisao konkurs da se jave zainteresovana lica koja bi htela da budu pravni savetnici prof. dr Vojislavu [e{equ. Kada se izigrava ili zloupotrebqava pravo onda je situacija tragikomi~na za svakog razumnog posmatra~a. Dana 3. januara 2006. godine prof. dr Vojislav [e{eq je Sekretarijatu dostavio podnesak broj 123, koji glasi: Dostavqam vam Sporazum o neobelodawivawu informacija i podataka poverqive prirode koji sam sklopio sa svim ~lanovima Stru~nog tima koji mi pomaè u pripremawu odbrane. Svaki od ~lanova Stru~nog tima podrobno je upoznat sa svim svojim obavezama koje proisti~u iz odredaba op{tih pravnih akata Me|unarodnog suda i svestan su ka`wivosti wihovog eventualnog kr{ewa. Povodom toga zahtevam da mi omogu}ite: 1. Da Stru~nom timu dostavqam blagovremeno sve dokumente Tuìla{tva i suda, na kojima je nazna~eno da nisu dostupni javnosti. 2. Da u odre|enim terminima primam u radnu posetu ~lanove Stru~nog tima i s wima obavqam razgovore koji se ne}e prislu{kivati niti }e ih zatvorski slu`benici, odnosno sudski ~inovnici nadzirati. 3. Da od ~lanova Stru~nog tima dobijam poverqive dokumente, koje zatvorski slu`benici ne}e smeti da ~itaju, a eventualno }e mo}i iskqu~ivo u mom prisustvu da kontroli{u da li se u kovertama nalazi i ne{to drugo, osim ispisanih ili {tampanih papira. 4. Da sa ~lanovima Stru~nog tima obavqam poverqive telefonske razgovore, u okviru propisane privilegovane komunikacije optuènih i branilaca, i to na dva telefona: a) telefon Stru~nog tima u Beogradu 00381113166970, b) telefon mog pravnog savetnika Slavka Jerkovi}a 0038111199291. 5. Da mi povremeno omogu}avate prijem dokumenata putem faksa, kao i slawe dokumenata s moje strane na faks 00381113164800 u Beogradu, koji koristi Stru~ni tim za pomagawe moje odbrane. Podse}am vas da mi jo{ niste odgovorili na nekoliko zahteva koje sam vam uputio u posledwa dva meseca, pa }u morati da se povodom toga obratim Pretresnom ve}u sa àlbom da sistematski ometate pripremawe moje odbrane. Dakle, zahtev se odnosi na komunikaciju, a ne na pravne savetnike, po{to je to pitawe prof. dr Vojislav [e{eq regulisao ~inom obave{tavawa Sekretarijata. Povodom ovog zahteva Sekretarijat je 20. januara 2006. godine dostavio obave{tewe odluku u kojoj je prepisao ono {to sadrì obave{tewe odluka Sekretarijata od 20. oktobra 2005. godine. Mada zahtevi prof. dr Vojislava [e{eqa od 12. septembra 2005. godine (podnesak broj 107) i od 3. januara 2006. godine (podnesak broj 123) nisu ne samo identi~ni, nego se i ne odnose na isto pravo koje mora da mu se prizna, kao optuènom koji se sam brani, Sekretarijat 20. januara 2006. godine prakti~no nije ni odlu~ivao o zahtevu. Obave{tewe odluka od 20. januara 2006. godine kao novinu u odnosu na obave{tewe odluku od 20. oktobra 2005. godine sadrì: Da bi taj
283
proces bio jednostavniji, qubazno Vas molim da kao svoje pravne saradnike imenujete najvi{e tri osobe i Sekretarijatu dostavite gorepomenute informacije. Kako predsednik MKSJ vr{i nadzor nad radom Sekretarijata i u okviru toga je nadleàn da odlu~uje o svim àlbama protiv odluka sekretara, prof. dr Vojislav [e{eq podnosi ovu àlbu. II. îweni~ni i pravni kontekst Povodom ovog obave{tewa odluke, prof. dr Vojislav [e{eq je prvi put kada mu se ukazala prilika, na Statusnoj konferenciji 24. januara 2006. godine, istakao slede}e: I tre}e veoma va`no pitawe: meni se jo{ onemogu}ava normalna saradwa sa mojim pravnim savetnicima i ~lanovima Stru~nog tima za pripremawe moje odbrane. Ja neprekidno prijavqujem qude koji su kvalifikovani da budu moji pravni savetnici, koji su se dokazali kao moji pravni savetnici pripremaju}i mi veliki broj sudskih podnesaka i elaborata, a Sekretarijat traì da moji pravni savetnici ispuwavaju uslove koji su propisani za advokate. Moji pravni savetnici nikada ne}e biti branioci u ovom predmetu i kao branioci oni meni nisu potrebni. Oni su meni potrebni ba{ onakvi kakvi jesu diplomirani pravnici spremni da obavqaju jedan teàk posao po mojim nalozima. I sve dok sam ja zadovoqan na~inom na koji oni obavqaju taj posao, ja ih ne mislim mewati niti mislim uzimati nekoga koga bi mi nametnuo Sekretarijat Me|unarodnog suda po{to je svoju pristrasnost Sekretarijat u vi{e navrata ve} dokazao i u mom predmetu i u mnogim drugim predmetima. Zatim, od mene Sekretarijat traì da moji pravni savetnici vladaju engleskim ili francuskim jezikom. Da vam iskreno kaèm, ja uop{te nemam poverewa u Srbina koji dobro zna engleski ili francuski jezik. Mene je ìvotno iskustvo nau~ilo da u takve ne mogu imati poverewa. I nema potrebe da znaju engleski i francuski jezik, va`no je da dobro znaju srpski jezik i da se sa mnom sporazumevaju i da izvr{avaju naloge koje im postavqam u smislu adekvatne pripreme moje odbrane. Postavqaju mi uslov da moji pravni savetnici nisu progla{eni krivim u relevantnom krivi~nom postupku. Pa ja dolazim iz zemqe koja je pola veka bila pod komunisti~kim reìmom. Nema ~asnog ~oveka koji je istaknuti intelektualac, pravnik ili bilo koje druge struke, koji je ìveo pod komunisti~kim reìmom a koji nije krivi~no odgovarao bar jednom u ìvotu. Oni koji su tada pro{li bez krivi~nih osuda, progona, {ikanirawa bilo koje vrste, moraju da se upitaju o sopstvenoj moralnosti. Nisu se nikada ni potrudili da se suprotstave tom reìmu. Dakle, argument da moraju biti qudi koji nisu progla{eni krivim u nekom krivi~nom postupku apsolutno otpada, ja ga ne prihvatam. Ja imam poverewa samo u one qude koji su kao antikomunisti~ki disidenti zajedno sa mnom stradali pod ti reìmom. Zatim, kaè se da moji pravni savetnici moraju biti qudi koji nisu naru{avali poverewe javnosti u me|unarodni sud ili na drugi na~in naru{avali ugled me|unarodnog suda. Pa moji pravni savetnici mogu biti samo qudi koji zajedno sa mnom osporavaju ugled ovog me|unarodnog suda kao nele284
galnog suda, jer do kraja ovoga procesa jedna stavka moje odbrane }e biti neprekidno osporavawe legalnosti. Ja od toga ne}u odustati niti me neko moè naterati da odustanem. Moji pravni savetnici nikada nisu objavqivali poverqive informacije. I oni su potpisali sporazum sa mnom o neobelodawivawu kojim su se obavezali da nijednu poverqivu informaciju ili dokument koji dobiju od mene, a koji ja prethodno dobijem od suda, Tuìla{tva ili Sekretarijata ne}e davati na uvid {iroj javnosti. I to je sasvim dovoqno. Oni su svesni pravilni~kih odredbi o za{titi za{ti}enih svedoka, o za{titi odre|enih dokumenata i {ta drugo moè jo{ od wih da se traì. Ali Sekretarijat bi zapravo da mene natera da uzmem qude na koje }e Sekretarijat vr{iti uticaj i tako ometati moju odbranu. Tri godine traje ovaj pretpretresni postupak, skoro ravno tri godine i te tri godine su ispuwene poku{ajima Sekretarijata da se onemogu}i moja odbrana. Dakle, pravni savetnik nije branilac i on ne treba da ispuwava formalne uslove koji su op{tim aktima MKSJ propisani za branioce. Kada optuèni obavesti MKSJ da }e u postupku imati branioca, on istovremeno ili naknadno obave{tava koga je odredio za branioca. Tada se s pravom traì da to lice ispuwava uslove iz pravila 44 Pravilnika, jer to lice brani interese optuènog koji tokom postupka }uti i posmatra kako ga brani to lice koje je odredio da mu bude branilac. Dakle, s pravom se traì da branilac bude kvalifikovan za poslove pravnog zastupawa, a dokaz za to je da je to lice advokat ili univerzitetski profesor prava. Ovo mora da se istakne zato {to je to uobi~ajeno i predstavqa odgovaraju}i standard, odnosno da pravna kvalifikacija garantuje da je sposoban da brani, odnosno zastupa optuènog, koji }uti i posmatra. Dakle, svoje pravo da se brani optuèni je preneo drugom licu i interesi pravde zahtevaju da to lice ima potrebnu i propisanu pravnu kvalifikaciju. Me|utim, u ovom postupku protiv prof. dr Vojislava [e{eqa takav branilac koji bi ispuwavao uslove iz pravila 44 Pravilnika ne postoji i sigurno je da ne}e biti potreban, jer je tako odlu~io optuèni, da se sam brani, a kao univerzitetski profesor prava osposobqen je i da se sam brani, pa i da brani druge optuène pred MKSJ, ako ga za to ovlaste. Dakle, prof. dr Vojislav [e{eq ne èli branioca, te samim tim nema druge osobe koja bi bila prisutna u sudnici i koja bi mogla da u~estvuje u postupku na strani odbrane. Prof. dr Vojislav [e{eq je svoj branilac, odnosno on je optuèni koji je MKSJ odavno obavestio da }e sam da se brani, {to dozvoqava Statut MKSJ. Ta odluka prof. dr Vojislava [e{eqa ni~im ne moè da se promeni bez wegove saglasnosti, a on tu saglasnost ne daje nikome. To je wegova odluka koja mora da se po{tuje. Nelogi~nost i nezakonitost obave{tewa odluke Sekretarijata od 20. oktobra 2005. godine i 20. januara 2006. godine sastoji se u tome da ako se za pravne savetnike zahteva da oni ispuwavaju uslove iz pravila 44 Pravilnika, onda im se priznaje neki kvazi status branilaca koji moraju da }ute. Zar se za one koji }ute i koji ne u~estvuju u postupku zahteva da budu kvalifikovani }utolozi, pa jo{ da bi }utali moraju da ispuwavaju uslove u skladu sa pravilom 44 Pravilnika? Da li mo`da i to nalaè opravdani interes pravde?
285
Naravno, {to bi rekli ovi iz Tuìla{tva i Sekretarijata, sve u interesu pravde, odnosno ba{ to nalaù opravdani interesi pravde, ali je problem {to to ne moè da shvati nijedan razumni posmatra~. Postavqa se pitawe u kom su odnosu i sa kim pravni savetnici. Pravni savetnici ne zastupaju pred sudom, ne u~estvuju u postupku, ne mogu da se obrate sudu i oni nisu ni u kakvom odnosu sa Tuìla{tvom, Pretresnim ve}em, niti sa Sekretarijatom ili upravnikom Pritvorske jedinice. Pravni savetnici nikada ne preduzimaju ni{ta samostalno, niti obavezuju}e, te ne mogu da konstitui{u nijedno pravo ili obavezu licu ~iji su pravni savetnici. Dakle, pravni savetnici se nalaze u odnosu sa optuènim koji se sam brani, a to statusno treba sagledavati kao da su savetnici, saradnici, pomo}nici i administrativci advokata koji je u sudskom postupku branilac. Kako je optuèni prof. dr Vojislav [e{eq ujedno i svoj branilac, odnosno sam se brani pred MKSJ, onda su pravni savetnici u odnosu prema wemu (prof. dr Vojislavu [e{equ), a Sekretarijat o tome treba na osnovu obave{tewa prof. dr Vojislava [e{eqa da obavesti Tuìla{tvo i Pretresno ve}e pred kojim se vodi postupak. To zna~i da je Sekretarijat bio duàn da 12. septembra 2005. godine, odmah po prijemu podneska broj 107, obavesti Tuìla{tvo i Pretresno ve}e II da }e pravni savetnici biti lica koja je odredio prof. dr Vojislav [e{eq. Po{to pravni savetnici ne mogu da istupaju pred MKSJ, jer se prof. dr Vojislav [e{eq sam brani, on je sam sebi i branilac, onda uslove koje treba da ispuwavaju pravni savetnici odre|uje samo prof. dr Vojislav [e{eq. Tako isto rade i advokati kada odre|uju lice koje }e da angaùju da im bude pravni savetnik, jer pravni savetnik treba da ispuni zahteve koje traì advokat, a ne uslove koje bi traìo neko drugi. Dakle, advokat traì pravne savetnike za koje procewuje da najboqe mogu da urade posao koji on od wih zahteva, a taj posao nikada nije da pravni savetnik istupa pred sudom ili zamewuje advokata. Zato svakom razumnom deluje krajwe nebulozno da Sekretarijat priznaje da ni~im nije propisano koje uslove treba da ispuni pravni savetnik, pa onda na osnovu neke Sekretarijatu poznate analogije za pravnog savetnika traì da ispuwava uslove koji se traè za branioca iz pravila 44 Pravilnika. Jasno je da je prof. dr Vojislav [e{eq odredio pravne savetnike koji }e da mu pomaù u pripremi odbrane koju on priprema kao svaki drugi branilac pred MKSJ. On nije traìo pravne savetnike kao optuèni koji ima branioca, ve} kao optuèni koji se sam brani i koji je sam sebi branilac. Re{avaju}i po zahtevu prof. dr Vojislava [e{eqa od 3. januara 2006. godine, Sekretarijat je pitawe komunikacije sa Stru~nim timom sveo na pitawe uslova koje treba da ispuwavaju pravni savetnici, pa je jo{ pokazao i velikodu{nost u pogledu poznavawa jednog od slu`benih jezika MKSJ za jednog pravnog savetnika, mada je dobro poznato da se nikakvi uslovi ne zahtevaju za pravne savetnike. Naime, iz toga {to Pravilnikom nije ni{ta propisano za pravne savetnike Sekretarijat izvla~i zakqu~ak da moraju biti ispuweni uslovi kao za branioca, umesto da bez ikakvih uslova prihva286
ti odluku optuènog prof. dr Vojislava [e{eqa koji se sam brani i o tome obavesti Tuìla{tvo, Pretresno ve}e i upravnika Pritvorske jedinice. Ovome svakako treba dodati da postoje i odluke Evropskog suda za qudska prava kojima je konstatovana povreda prava optuènog koji se sam brani zato {to su mu bili uskra}eni kontakti, saradwa, komunikacija i primawe u posetu lica koja je odredio da mu pomaù u pripremi odbrane. Iluzorno je daqe komentarisati stavove Sekretarijata, jer gotovo nijedan razlog ne postoji da bi se opravdala zakonitost odluke Sekretarijata, ali zato bi za samo nabrajawe razloga protiv te odluke bilo malo i 10 podnesaka. Do sada nije bilo slu~aja da je sud odredio ko moè biti pravni savetnik branioca, odnosno optuènog koji se sam brani. Za{to bi to bio slu~aj u ovom postupku pred MKSJ. S obzirom da prof. dr Vojislav [e{eq ne}e da promeni svoju odluku da se sam brani, da na sve mogu}e na~ine èli da elimini{e branioca u pripravnosti i da nikome ne}e dozvoliti da mu odre|uje koja lica }e mu biti pravni savetnici radi kontakata, komunikacije i poseta koje su u funkciji priprema odbrane, s pravom se postavqa pitawe ~ime bi MKSJ mogao da se pohvali da je obezbedio uslove optuènom da bi se su|ewe smatralo za fer i pravi~no. Ako se odluka Sekretarijata ne poni{ti, onda }e svaki razumni posmatra~ da zakqu~i da je u pitawu neki drugi interes, ne interes pravde nego interes Tuìla{tva da se sprovede nepravda. Dodu{e, u ovom postupku to ne bi bila prva nepravda, ve} jedna u nizu nepravdi koje se sprovode nad prof. dr Vojislavom [e{eqem. III. Traèno pravno sredstvo Prof. dr Vojislav [e{eq od predsednika MKSJ traì da usvoji ovu àlbu, poni{ti obave{tewa odluke Sekretarijata od 20. januara 2006. godine i naloì Sekretarijatu da obavesti Tuìla{tvo, Pretresno ve}e II i upravnika Pritvorske jedinice Ujediwenih nacija da su pravni savetnici optuènog prof. dr Vojislava [e{eqa koji se sam brani: Zoran Krasi}, Slavko Jerkovi} i Aleksandar Vu~i}, da se pravnim savetnicima i ~lanovima Stru~nog tima koji mu pomaù u pripremi odbrane omogu}i komunikacija sa prof. dr Vojislavom [e{eqem (kontakti, posete, dostavqawe dokumenata i dr.) u svemu kako je to zahtevao u podnesku broj 123 od 3. januara 2006. godine, na na~in i pod uslovima propisanim op{tim aktima MKSJ. Prof. dr Vojislav [e{eq (Uradio ~lan stru~nog tima Zoran Krasi})

PREDSEDNIKU MKSJ
Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 17. februar 2006. godine Podnesak broj 134.
287
T uìlac
@ALBA PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA PROTIV ODLUKE SEKRETARIJATA OD 20. AVGUSTA 2004. GODINE I 30. JANUARA 2006. GODINE
Tuìla{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff, Ulrich Mussemayer, Daniel Saxon Optuèni: Prof. dr Vojislav [e{eq Stru~ni tim koji pomaè u pripremi odbrane: Tomislav Nikoli} Vesna Zobenica Slavko Jerkovi} Mirko Blagojevi} Gordana Pop-Lazi} Amyad Migati Aleksandar Vu~i} Novak Savi} Dragan Todorovi} Filip Stojanovi} Zoran Krasi} Vesna Mari} Vjerica Radeta Petar Joji} Zlata Radovanovi} Brankica Terzi} Momir Markovi} Qiqana Mihajlovi} Jadranko Vukovi} Elena Boì}-Talijan Ogwen Mihajlovi} Marina Toman Marina Ragu{ Branko Nadoveza Nemawa [arovi} I. Uvod Dana 31. januara 2006. godine prof. dr Vojislav [e{eq dobio je obave{tewe odluku Sekretarijata (potpisana od Sebastijana van der Vlieta, {efa Slu`be za pravnu pomo} i pitawa pritvora) slede}e sadrìne: Obra}am Vam se u vezi s Va{im zahtevom da Vas 10. februara 2006. u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: PJUN) posete gospoda Tomislav Nikoli} i Dragan Todorovi}. U dopisu od 20. avgusta 2004. sekretar suda Vas je obavestio da }e, pored redovne posete ~lanova porodice, prijateqa, branilaca i konzularnih predstavnika, dvojici ~lanova Srpske radikalne stranke (u daqem tekstu: SRS) biti dozvoqeno da Vas pose}uju u PJUN. Tim dopisom ste tako|e obave{teni da je g. Nikoli}, nakon {to Vas je posetio 5. avgusta 2004, prekr{io uslove Obaveze posetioca u PJUN (u daqem tekstu: Obaveza), koju je potpisao 30. jula 2004. Konkretno, g. Nikoli} je u dnevnom listu Ve~erwe novosti od 7. avgusta 2004. obelodanio ime jednog potencijalnog svedoka. Zbog toga su posete g. Nikoli}a odbijene do daqeg. Pravilo 61 (B) Pravilnika o pritvoru osoba koje ~ekaju na su|ewe ili àlbeni postupak pred Me|unarodnim sudom ili su iz nekog drugog razloga pritvorene po ovla{}ewu ovog suda (u daqem tekstu: Pravilnik o pritvoru) konkretno daje sekretaru suda diskreciono pravo da ne dozvoli posetu neke osobe ako (sekretar suda) ima razloga da smatra da je svrha po288
sete pribavqawe informacije koja bi kasnije mogla biti objavqena u medijima. Prema tome, g. Nikoli} u ovom trenutku nema pravo posete PJUN. Dana 6. septembra 2004. Vi ste izabrali g|u Gordanu Pop-Lazi} i g. Todorovi}a za dva ~lana SRS kojima treba dozvoliti da Vas pose}uju u PJUN. Shodno tome, Sekretarijat odobrava Va{ zahtev da Vas poseti g. Todorovi}. Obave{tavamo Vas da }e od g. Todorovi}a, pre nego {to se sastane s Vama, biti zatraèno da potpi{e Obavezu. Kopiju Obaveze prilaèmo uz ovaj dopis. Ukoliko imate dodatnih pitawa, molim Vas da se obratite mojoj slu`bi. Prof. dr Voijislav [e{eq nije zadovoqan ovom odlukom obave{tewem, pa u skladu sa pravilima 61(B), 64 bis (C), 80 do 84 Pravilnika o pritvoru podnosi ovu àlbu predsedniku MKSJ. II. Diskusija Iz obave{tewa odluke Sekretarijata od 30. januara 2006. godine moè da se utvrdi: 1. Da je sekretar suda dopisom od 20. avgusta 2004. godine obavestio prof. dr Vojislava [e{eqa: da mu se dozvoqava da ga pose}uju dva ~lana Srpske radikalne stranke; da je gospodin Nikoli} prekr{io Obavezu (potpisana 30. jula 2004. godine), tako {to je dana 7. avgusta 2004. godine (nakon posete od 5. avgusta 2004. godine) u dnevnom listu Ve~erwe novosti obelodanio ime jednog potencijalnog svedoka; da su gospodinu Nikoli}u odbijene posete do daqeg (od 20. avgusta 2004. godine). 2. Pravni osnov je prona|en u pravilu 61 Pravilnika o pritvoru: da sekretar moè nekom licu odbiti dozvolu da poseti pritvorenika ako ima razloga verovati da je svrha posete da se pribavi informacija koja kasnije moè biti objavqena u medijima. 3. Da je prof. dr Vojislav [e{eq 6. septembra 2004. godine odredio g|u Gordanu Pop-Lazi} i gospodina Dragana Todorovi}a za dva ~lana Srpske radikalne stranke kojima treba da se dozvoli poseta. Sekretarijat je kao ~iwenicu utvrdio da je gospodin Tomislav Nikoli} 7. avgusta 2004. godine obelodanio ime jednog potencijalnog svedoka. Ova ~iwenica je pogre{no utvr|ena, odnosno nije ta~na. Gospodin Tomislav Nikoli} je odgovarao na pitawa novinara povodom posete i pored uobi~ajenih podataka izneo je jo{ jedan, tako|e uobi~ajeni podatak, da se u Hagu sreo sa svojim dugogodi{wim prijateqem akademikom Mihajlom Markovi}em. Da li je Mihajlo Markovi} potencijalni svedok ili za{ti}eni svedok, gospodinu Tomislavu Nikoli}u nije bilo poznato, niti je u izjavi to ime pomenuo da bi otkrio neku navodno slu`benu tajnu. On nije taj podatak o susretu izneo u smislu tvrdwe da }e Mihajlo Markovi} biti svedok, jer to nije ni znao. Osim toga, za zakonitu primenu pravila 61 Pravilnika o pritvoru va`na je namera lica koje pose}uje: da ono dolazi u posetu da bi pribavilo informaciju koja kasnije moè biti objavqena u medijima. Iz toga sledi prosto neverovatan zakqu~ak Sekretarijata da je gospodin Tomislav Nikoli} namenski do{ao u posetu prof. dr Vojislavu [e{e289
qu kako bi pribavio informaciju o akademiku Mihajlu Markovi}u da bi je objavio u medijima. Ovo je stvarno tragikomi~an zakqu~ak do koga je Sekretarijat do{ao na osnovu slu~ajnog susreta gospodina Tomislava Nikoli}a sa svojim dugogodi{wim prijateqem. Prosto je neverovatno da iz izjave sreo sam prijateqa u Hagu neko izvla~i zakqu~ak da je gospodin Tomislav Nikoli} svesno tempirao posetu prof. dr Vojislavu [e{equ da bi se tamo sreo sa svojim prijateqem, kao da je to zabraweno, ili da Mihajlo Markovi} tajno boravi u Hagu. Gotovo identi~ne izjave su davala i druga lica koja su pose}ivala neka druga lica pritvorena u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija u [eveningenu, pa im nisu zabrawene posete u budu}nosti. Pravilo 61 Pravilnika o pritvoru glasi: (A) Pritvorenici imaju pravo da primaju posete ~lanova porodice, prijateqa i drugih i to pravo podleè samo odredbama 64 i 64 bis i onim ograni~ewima i nadzoru koje moè da uvede upravnik u konsultaciji sa sekretarom. Takva ograni~ewa i nadzor moraju biti nu`ni za interese provo|ewa pravde ili odràvawa bezbednosti i reda u zatvoru doma}inu i Pritvorskoj jedinici. (B) Sekretar moè da ne dozvoli nekoj osobi da poseti pritvorenika ako ima razloga da smatra da je svrha posete pribavqawe informacije koja bi kasnije mogla biti objavqena u medijima. Pravilo 64 bis (C) primewuje se mutatis mutandis na odluke koje po ovom stavu donese sekretar. Pravilom 64 bis (C) Pravilnika o pritvoru propisano je: Pritvorenik moè u svakom trenutku zatraìti od predsednika da poni{ti zabranu kontakata koju po ovom pravilu uvede sekretar. Predsednik moè odlu~iti da preispita odluku sekretara ili, ako predsednik utvrdi da zabrana kontakata predstavqa ugroàvawe prava optuènog na pravi~no su|ewe, moè proslediti zahtev Pretresnom ve}u na re{avawe. Zato se i podnosi ova àlba. Pravilo 61 (B) Pravilnika o pritvoru ne moè da se tuma~i u smislu da je prekr{ena obaveza ako lice iznese i elementarnu informaciju da je bilo u poseti. Smisao, svrha i namera je odlu~uju}a za primenu pravila 61 (B) Pravilnika o pritvoru, ali u kontekstu ostalih pravila istog Pravilnika za jasno kr{ewe zabrane obelodawivawa koje je propisalo Pretresno ve}e, ili izno{ewe podataka koji se odnose na pitawe bezbednosti, ili ne{to drugo {to predstavqa tajnu. O~igledno je da se dopis Sekretarijata, koji ima snagu odluke, od 20. avgusta 2004. godine u su{tini zasniva na slobodnoj proceni da je neko iz Sekretarijata zakqu~io da je poseta 5. avgusta 2004. godine bila u funkciji pribavqawa informacije radi objavqivawa u medijima, da je ta informacija (sreo sam se sa prijateqem Mihajlom Markovi}em) po su{tini zabrawena informacija koja je objavqena i da }e gospodin Tomislav Nikoli} i ubudu}e uvek kada do|e u posetu da prikupqa informacije da bi ih objavqivao u medijima. Naravno, povodom posete gospodina Tomislava Nikoli}a i wegove izjave da je sreo prijateqa, bez namere blièg odre|ivawa {ta on radi u Hagu, niko nema osnova da sumwa i da veruje da }e i prilikom slede290
}e posete gospodin Tomislav Nikoli} da prikupqa informacije sa namerom da se objave u medijima. Dakle, problem nije u objektivnom zna~aju i dometu izjave gospodina Tomislava Nikoli}a nego u shvatawu i mi{qewu Sekretarijata da navodno ima osnova za sumwu koja se proteè u beskona~nost. Takva sumwa, kada je u pitawu gospodin Tomislav Nikoli}, ne moè da postoji, a ako se na woj istrajava, a to ~ini Sekretarijat ve} skoro dve godine, onda je problem u nezakonitom shvatawu diskrecionih ovla{}ewa. Diskreciona ovla{}ewa nisu neograni~ena do te mere da se moè tolerisati i otvorena zloupotreba tog ovla{}ewa. Zato postoji drugostepeni organ, a u ovom slu~aju je to predsednik MKSJ. Da bi se shvatila zloupotreba koju ~ini Sekretarijat, moraju se imatu u vidu slede}e ~iwenice: prof. dr Vojislav [e{eq se nalazi u pritvoru od 24. februara 2003. godine, kada je dobrovoqno do{ao; prof. dr Vojislav [e{eq se sam brani; mada se prof. dr Vojislav [e{eq odlu~no protivio, wemu je silom odlukom Pretresnog ve}a, na zahtev Tuìla{tva, nametnut branilac u pripravnosti koga prof. dr Vojislav [e{eq ne priznaje, sa kojim ne èli da ostvari kontakt i sa kojim se nalazi u o~iglednom sukobu interesa; advokat Van der Spul i sekretar MKSJ Hans Holcijus su u prijateqskim odnosima i ova koprodukcija (sekretar ga je postavio za branioca u pripravnosti) sra~unata je da se nezakonito tro{e sredstva Ujediwenih nacija; prof. dr Vojislav [e{eq od po~etka pritvora izloèn je sistematskom kr{ewu garantovanih prava i sloboda koja su priznata svakom optuènom u pritvoru, a prava mu ugroàva, kr{i i izri~e zabrane sekretar Holcijus, {to je dobro poznato MKSJ i javnosti; prof. dr Vojislavu [e{equ je vi{e puta bilo apsolutno zabraweno da uìva pravo na komunikacije (poseta i telefonski pozivi) u trajawu oko 9 meseci; prof. dr Vojislavu [e{equ se onemogu}ava i bitno oteàva kontakt sa ~lanovima Stru~nog tima koji mu pomaù u pripremi odbrane; prof. dr Vojislavu [e{equ se i daqe dokumentacija dostavqa na stranom jeziku i poku{ava dostava u elektronskoj formi, mada se tome izri~ito protivi; gotovo na svakom koraku sekretar namerno uskra}uje prava pritvorenog prof. dr Vojislava [e{eqa, dodu{e nekada li~no, ali i preko svojih pot~iwenih u slu`bi; prof. dr Vojislav [e{eq je jedini kome se optu`nicom stavqa na teret govor mr`we, ne dozvoqava pu{tawe na slobodu do po~etka su|ewa, ali i jedini kome se unapred najavquje da mu su|ewe ne}e po~eti pre 24. februara 2006. godine, mada je obe}ano za kraj 2004. godine; prof. dr Vojislav [e{eq je jedini optuèni kome se ne dozvoqava kori{}ewe sredstava MKSJ za odbranu; i po drugim aspektima po{tovawa sloboda i qudskih prava je sigurno najobespravqeniji pritvorenik.
291
Na sve te ~iwenice dodaje se i diskrecija Sekretarijata da sumwa i na osnovu toga moè da zabrawuje gospodinu Tomislavu Nikoli}u da poseti prof. dr Vojislava [e{eqa. Onaj ko se poziva na svoje diskreciono ovla{}ewe ne bi smeo da zaobilazi va`ne ~iwenice, a to se upravo desilo u obave{tewu odluci Sekretarijata od 30. januara 2006. godine. Navodi se da je prof. dr Vojislav [e{eq 6. septembra 2004. godine odredio dva ~lana Srpske radikalne stranke koji }e ga pose}ivati: Gordana Pop-Lazi} i Dragan Todorovi}, ali se zaboravqa da je u me|uvremenu prof. dr Vojislav [e{eq obavestio Sekretarijat da je odredio druga lica. On je Sekretarijatu MKSJ dostavio jo{ 12. septembra 2005. godine podnesak broj 107, u kome je naveo: S obzirom da je u toku jula meseca (2005. godine) protiv mene podignuta pro{irena optu`nica i do kraja septembra o~ekujem da mi bude, verovatno u toku redovne statusne konferencije, zakazano izja{wavawe o krivici, a povodom moje neopozive odluke da se branim sam, obave{tavam vas da je do{lo do nekih promena u sastavu stru~nog tima koji pomaè moju odbranu. [ef stru~nog tima je Tomislav Nikoli}, a wegov zamenik Dragan Todorovi}. U tom svojstvu oni me ne}e pose}ivati u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija, jer sam ih prijavio Sekretarijatu kao stalne predstavnike Srpske radikalne stranke, koji }e mi dolaziti u odre|enim vremenskim intervalima, kako bih neposredno odràvao kontakte sa strankom. Dakle, gospodin Tomislav Nikoli} je stalni predstavnik Srpske radikalne stranke koji treba da obilazi i pose}uje predsednika Srpske radikalne stranke prof. dr Vojislava [e{eqa dok je pritvoru. Tim podneskom (podnesak 107) prof. dr Vojislav [e{eq je blagovremeno obavestio Sekretarijat i o svim promenama koje je izvr{io u sastavu svog stru~nog tima koji mu pomaè u pripremi odbrane i izri~ito naveo da ga u svojstvu ~lana Srpske radikalne stranke mogu pose}ivati dva ~lana: Tomislav Nikoli} i Dragan Todorovi}. Da je Sekretarijat prilikom dostavqawa obave{tewa odluke od 30. januara 2006. godine imao u vidu podnesak broj 107, lako bi do{ao do zakqu~ka da je prof. dr Vojislav [e{eq traìo da se gospodinu Tomislavu Nikoli}u odobri poseta kao ~lanu Srpske radikalne stranke koga je prof. dr Vojislav [e{eq odredio u skladu sa odlukom dopisom Sekretarijata od 20. avgusta 2004. godine. Tako proizlazi da je Sekretarijat obave{tewem odlukom od 30. januara 2006. godine redukovao pravo prof. dr Vojislavu [e{equ pa ga sada moè pose}ivati samo jedan ~lan Srpske radikalne stranke, a ne dva kako je to odre|eno 20. avgusta 2004. godine. Prof. dr Vojislav [e{eq je ovla{}en da odredi ko su ta dva ~lana Srpske radikalne stranke koji treba da ga pose}uju, a ne Sekretarijat. Ne moè vaqda Sekretarijat da odre|uje ko }e da bude posetilac kao ~lan Srpske radikalne stranke, mada, ako se to prepusti sekretaru MKSJ, onda ne bi nikoga za~udilo da za posetu ~lanova Srpske radikalne stranke propi{e i jo{ neke dodatne uslove koje niko ne bi mogao da ispuni. Verovatno je te{ko, a mo`da i nemogu}e da se u kompletnom ~lanstvu Srpske radikalne
292
stranke prona|u lica koja bi odgovarala kriterijumima koje primewuje sekretar MKSJ pri kori{}ewu diskrecionog ovla{}ewa da procewuje da li postoje razlozi da on moè da posumwa da }e neko da pose}uje prof. dr Vojislava [e{eqa samo da bi prikupio informacije koje bi mo`da objavio u medijima. Za ovu àlbu je va`no da je Sekretarijat prakti~no izmenio svoj dopis odluku od 20. avgusta 2004. godine, jer ne dozvoqava i ne priznaje dva ~lana, ve} samo jednog, a kao pokri}e koristi neku sumwu koju ne samo da ne moè, nego i ne èli da otkloni, mada je jasno da sumwa i ne moè da postoji. Da se radi o ~istoj zloupotrebi ovla{}ewa Sekretarijata, mora se imati u vidu kompletna izjava koju je 7. avgusta 2004. godine dao gospodin Tomislav Nikoli}. On je prokomentarisao uslove pritvora (da su solidni) i da prof. dr Vojislav [e{eq jedva ~eka da po~ne su|ewe. U tom kontekstu podatak da se sreo i sa prijateqem akademikom Mihajlom Markovi}em, jasno dokazuje da se ne radi ni o kakvoj povredi Obaveze, jer iz kompletne informacije koja je objavqena ne moè da se zakqu~i namera obelodawivawa. Lako moè da se zakqu~i, a nije te{ko ni svakom razumnom posmatra~u da shvati, da Sekretarijat sistematski, svesno i tendenciozno kr{i i pogre{no primewuje odredbe op{tih akata koji se primewuju u MKSJ. Primer za to je i ovo obave{tewe odluka od 30. januara 2006. godine kojom je demonstrirano nepo{tovawe pravila 3 Pravilnika o pritvoru: Ovaj Pravilnik o pritvoru primewuje se nepristrasno. Ne sme biti nikakve diskriminacije na osnovu rase, boje koè, pola, jezika, vere, politi~kog ili drugog mi{qewa, nacionalnog, etni~kog ili dru{tvenog porekla, imovine, ro|ewa, ekonomskog ili drugog statusa. Ovim obave{tewem odlukom Sekretarijat upravo demonstrira silu i zloupotrebqava ovla{}ewe da moè neometano da sprovodi diskriminaciju nad prof. dr Vojislavom [e{eqem i u pogledu prava na posetu. Formalno-pravno se uskra}uje poseta gospodinu Tomislavu Nikoli}u, {to predstavqa zabranu, a su{tinski ka`wava prof. dr Vojislav [e{eq. Pravo na posetu je pravo koje pripada optuènom u pritvoru, a obave{tewem odlukom od 30. januara 2006. godine ne dozvoqava se gospodinu Tomislavu Nikoli}u, kao da je to wegovo pravo, pa jo{ se razlog ne pronalazi u neovla{}enom saop{tavawu podataka za koje postoji nalog Pretresnog ve}a ili neka zabrana, nego se benigna izjava podiè na nivo stra{ne opasnosti za MKSJ, ne za svedoke ili `rtve, ili za sprovo|ewe pravde, nego obi~an izgovor predstavqa kao diskrecioni razlog za zabranu. Kao da skoro dve godine od posete gospodina Tomislava Nikoli}a ni{ta nisu uradile, a on je li~no dao sve potrebne izjave da ne}e komentarisati, da ne}e davati izjave za javnost, pa je jo{ i potpisao Sporazum sa prof. dr Vojislavom [e{eqom da ne}e obelodawivati nijednu informaciju ili podatak za koji postoji zabrana obelodawivawa. Sve ~iwenice navedene u ovoj àlbi dokazuju da je na delu {ikanirawe i iìvqavawe sra~unato da se oteà i onemogu}i odbrana prof. dr Vojislavu [e{equ. Sva prava koja su prof. dr Vojislavu [e{equ garantovana kao minimum radi blagovremene pripreme odbrane, dok je Han Holcijus se293
kretar MKSJ koji ima nagon da se revan{ira i sveti, on ne}e mo}i efektivno da koristi nijedno pravo. Povodom svih prava koja su priznata, ne samo op{tim aktima MKSJ, nego i svim me|unarodnim aktima o qudskim pravima, prof. dr Vojislav [e{eq }e pre da dobije zabranu ili uskra}ivawe, nego {to }e mu se dozvoliti da efektivno koristi neko pravo u funkciji fer i pravi~nog su|ewa. Povodom svakog pitawa Sekretarijat je manifestovao nagon da kr{i prava optuènog, i to samo prava prof. dr Vojislava [e{eqa. On nije ravnopravan ni sa jednim optuènim koji je u pritvoru. O svemu tome prof. dr Vojislav [e{eq je obave{tavao na statusnim konferencijama i u brojnim podnescima kojima je ìgosao takav stil rada i sistematsko kr{ewe qudskih prava. Svi prigovori su odbijani pod krajwe neshvatqivim razlozima, koji zbuwuju svakog razumnog posmatra~a. Obi~no sudije Pretresnog ve}a ne èle da vide ova kr{ewa prava optuènog prof. dr Vojislava [e{eqa, pa ~esto kao izgovor da ne bi regulisali priznawe i uìvawe nekog prava, odlu~ivawe prenose nekom drugom, po sistemu obratite se Sekretarijatu, pi{ite predsedniku MKSJ, mada su duboko svesni, jer ne bi ni moglo da im bude nepoznato, da se najbrutalnije vr{i diskriminacija i svojevrsna tortura. Jedna u nizu tih, prosto serijskih diskriminacija, je i ova da se ne èli videti da je gospodin Tomislav Nikoli}, kao ~lan Srpske radikalne stranke, jedan od dvojice koju je prof. dr Vojislav [e{eq odredio da ga pose}uju dok je u pritvoru. Dakle, sasvim je sigurno da samo kao rezultat zloupotrebe ovla{}ewa Sekretarijata postoji navodno verovatno}a da }e se pojaviti neka sumwa, mada je ona gotovo ista kao ona koja postoji za svako drugo lice koje dolazi u posetu bilo kome ko se nalazi u pritvoru u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija, da }e gospodin Tomislav Nikoli} pribavqati neke informacije tokom posete prof. dr Vojislavu [e{equ koje kasnije mogu biti objavqene u medijima. O~igledno je iz izjave gospodina Tomislava Nikoli}a da se u Hagu sreo sa prijateqem akademikom Mihajlom Markovi}em, da ona ne predstavqa i ne moè da zna~i da je tokom posete postojala namera kod Tomislava Nikoli}a da prikupqa informacije i da ih plasira u medije. Izjava da se susreo sa prijateqem koga poznaje 15 godina je apsolutno li~ne prirode, bez bilo kakvog konteksta u odnosu na bilo koji predmet koji je pred MKSJ. Svrha izjave nije ni bila obelodawivawe imena potencijalnog svedoka, ve} izno{ewe podatka koga je sreo i video. Ne radi se o tajnom podatku, nije u pitawu podatak koji podleè zabrani obelodawivawa, ali i nije u pitawu podatak za koji je gospodin Tomislav Nikoli} morao da zna da predstavqa informaciju koju ne sme da saop{ti. U pitawu je podatak da je video i sreo prijateqa. Na osnovu svega iznetog, svako razuman moè da zakqu~i da ne postoji nijedan razlog za sumwu da }e gospodin Tomislav Nikoli} tokom slede}e posete da prikupqa i ~eka pogodan trenutak da medijima saop{ti neku informaciju ili podatak, koji se odnosi na ono {to je video u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija. Zato je potrebno da se gospodinu Tomislavu Nikoli}u odobri da pose}uje prof. dr Vojislava [e{eqa u Pritvorskoj jedi294
nici Ujediwenih nacija u skladu sa uobi~ajenim obavezama, pogotovo {to je on jedan od dvojice ~lanova Srpske radikalne stranke koje je odredio prof. dr Vojislav [e{eq da ga pose}uju dok je u pritvoru, radi odràvawa kontakta sa strankom. Uostalom, ko bi razuman mogao da posumwa da bi gospodin Tomislav Nikoli} preduzeo ne{to, u {ta sumwa samo Sekretarijat, {to bi za posledicu imalo pogor{awe ionako te{kog i krajwe nepodno{qivog poloàja prof. dr Vojislava [e{eqa, kome se na svakom koraku onemogu}ava (kvalitetna) priprema odbrane. III. Traèno pravno sredstvo U skladu sa pravilima 61 (B), 64 bis (C), 80 do 84 Pravilnika o pritvoru, prof. dr Vojislav [e{eq zahteva da predsednik MKSJ usvoji ovu àlbu, poni{ti zabranu koju je uveo Sekretarijat MKSJ dopisom odlukom od 20. avgusta 2004. godine i obave{tewem odlukom od 30. januara 2006. godine, kojom ne dozvoqava gospodinu Tomislavu Nikoli}u kao ~lanu Srpske radikalne stranke da u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija pose}uje prof. dr Vojislava [e{eqa i naloì Sekretarijatu da gospodinu Tomislavu Nikoli}u odobri posete. Prof. dr Vojislav [e{eq (Uradio ~lan stru~nog tima Zoran Krasi})

PRETRESNOM VE]U II
Sudije: sudija Carmel A. Agius, predsedavaju}i, sudija Jean-Claude Antonetti, sudija Kevin Parker Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 17. februar 2006. godine Podnesak broj 135. T uìlac
ZAHTEV PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA DA PRETRESNO VE]E II IZDA NALOG TU@ILA[TVU KOJIM OBAVEZUJE TU@ILA[TVO DA OPTU@ENOM DOSTAVI SVA DOKUMENTA KOJA SE ODNOSE NA SRPSKU GARDU
Tuìla{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff, Ulrich Mussemayer, Daniel Saxon Optuèni: Prof. dr Vojislav [e{eq
295
Stru~ni tim koji pomaè u pripremi odbrane: Tomislav Nikoli} Vesna Zobenica Slavko Jerkovi} Mirko Blagojevi} Gordana Pop-Lazi} Amyad Migati Aleksandar Vu~i} Novak Savi} Dragan Todorovi} Filip Stojanovi} Zoran Krasi} Vesna Mari} Vjerica Radeta Petar Joji} Zlata Radovanovi} Brankica Terzi} Momir Markovi} Qiqana Mihajlovi} Jadranko Vukovi} Elena Boì}-Talijan Ogwen Mihajlovi} Marina Toman Marina Ragu{ Branko Nadoveza Nemawa [arovi} I. Uvod Na osnovu izmewene optu`nice protiv prof. dr Vojislava [e{eqa Tuìla{tvo je u sklopu obelodawivawa svojih dokaza dostavilo izvestan broj pisanih dokumenata. U toj obimnoj dokumentaciji prof. dr Vojislav [e{eq je prona{ao i nekoliko dokumenata koji se odnose na zlo~ine za koje se tereti, a navodno su izvr{eni u Lipova~i kod Mostara. Iz te dokumentacije prof. dr Vojislav [e{eq je utvrdio da se izjave svedoka i druga dokumentacija ne odnose na wega, nego na formaciju poznatu pod nazivom Srpska garda. U dokumentaciji se pomiwu i konkretna imena pojedinih pripadnika Srpske garde: Boro Anteq, Branislav Lainovi} Dugi i Zvonko Osmajli}. Kako je Tuìla{tvo shvatilo da se sa tom dokumentacijom ne moè osuditi prof. dr Vojislav [e{eq, onda je Tuìla{tvo zahtevalo od Pretresnog ve}a II (u daqem tekstu: Pretresno ve}e) da se ta dokumenta oduzmu, {to je nasilno i u~iweno nakon nekoliko dana. U skladu sa op{tim pravnim aktima MKSJ, Tuìla{tvo je du`no da optuènom dostavi svaki dokaz i materijal kojim se osloba|a krivi~ne odnogovornosti. U tom smislu pravilom 68 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik) propisana je du`nost Tuìla{tva da odbrani obelodani sve materijale koji po tuìo~evim stvarnim saznawima mogu upu}ivati na nevinost, odnosno ublaìti krivicu optuènog ili uticati na verodostojnost dokaza optu`be. Kada je Tuìla{tvo dostavilo dokumentaciju, ono to nije u~inilo u skladu sa pravilom 68 Pravilnika i zato je naknadno insistiralo a se od prof. dr Vojislava [e{eqa nasilno oduzmu dokazi, odnosno dokumentacija koja ukazuje da on sa izvr{iocima zlo~ina u Lipova~i nema nikakve veze. Dakle, Tuìla{tvo je o~igledno od po~etka znalo da prof. dr Vojislav [e{eq nikako ne moè da se optuì za zlo~in u Lipova~i, jer je posedovalo dokumentaciju i izjave svedoka koje precizno tvrde da su izvr{ioci zlo~ina neka lica (Anteq, Dugi, Osmajli}) sa kojima je u bliskoj vezi Vuk Dra{kovi}, a ne prof. dr Vojislav [e{eq.
296
Po{to su zakqu~ili da su gre{kom dostavili dokumentaciju koja se ne odnosi na prof. dr Vojislava [e{eqa i sa kojom ne moè da se optuì prof. dr Vojislav [e{eq, a nisu nameravali da je obelodane kao osloba|aju}i materijal, ve} su je oduzeli da bi o~uvali optu`be i za Lipova~u, onda je sasvim o~igledno da Tuìla{tvo manipuli{e dokazima i tako spre~ava ostvarivawe istine i pravde. Dakle, ovim potezom Tuìla{tvo dokazuje svoju nameru da po svaku cenu i bez ikakvih dokaza progawa prof. dr Vojislava [e{eqa, i to ne kao navodno osumwi~enog za zlo~ine, nego kao neugodnog politi~kog protivnika koji bi sasvim sigurno, da je na slobodi, pobedio na izborima u Srbiji. Time Tuìla{tvo dokazuje da je instrument u tu|im rukama i da wegova aktivnost u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa nije u interesu pravde, ve} u interesu onih koji su bombardovali Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine i imaju potrebu da u postupcima protiv Srba pred MKSJ speru svoju odgovornost za ratne zlo~ine. U tom kontekstu Tuìla{tvo je najobi~niji instrument agresije i pravdawa zlo~ina NATO, a ne zakoniti organ nadleàn za gowewe izvr{ilaca ratnih zlo~ina. Tako se u stvari desilo da je Tuìla{tvo priznalo osnovnu tezu sa kojom je prof. dr Vojislav [e{eq nastupio, jo{ pri prvom pojavqivawu pred MKSJ, i izjavio da je to nelegitimni sud. Sada je vaqda svima jasno za{to je Tuìla{tvo insistiralo i na dodeli, odnosno nasilnom nametawu branioca u pripravnosti i drugim odlukama i nalozima koji su imali za ciq sistematsko i uporno uskra}ivawe, ograni~avawe, pa i zabranu onih sloboda i prava koja su garantovana me|unarodnim aktima svakom optuènom. Prof. dr Vojislav [e{eq ima opravdani razlog da u skladu sa pravilom 54 Pravilnika zahteva od Pretresnog ve}a da izda nalog Tuìla{tvu kojim }e Tuìla{tvo obavezati da optuènom dostavi sva dokumenta kojima raspolaè o formirawu i u~e{}u formacije pod nazivom Srpska garda, koja je bila pod komandom Vuka Dra{kovi}a, u ratnim zlo~inima na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine. Na osnovu ~iwenice da je Tuìla{tvo traìlo da se nasilno oduzme dokumentacija koju je ono dostavilo prof. dr Vojislavu [e{equ i da je dokumentacija oduzeta, proizlazi da Tuìla{tvo raspolaè kompletnom dokumentacijom o formaciji Srpska garda i aktivnostima Vuka Dra{kovi}a, a sasvim sigurno ima dokumentaciju sa podacima o Bori Antequ, Branislavu Lainovi}u Dugom i Zvonku Osmajli}u, jer je deo te dokumentacije pre nasilnog otimawa imao u rukama prof. dr Vojislav [e{eq. S obzirom da je prof. dr Vojislav [e{eq optuèn i za zlo~ine koji su navodno izvr{eni na nekim drugim lokacijama, dakle, ne samo u odnosu na Lipova~u, a da mu nije poznato da li je bilo zlo~ina na tim mestima i ne moè da pretpostavi ko bi mogao da bude izvr{ilac, a sasvim je o~igledno da Tuìla{tvo raspolaè kompletnom dokumentacijom o Srpskoj gardi, onda sasvim opravdano postoji potreba da se Tuìla{tvo obaveè da dostavi dokumentaciju i o ostalim pripadnicima formacije Srpska garda koji su delovali na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine. Dakle, kompletna dokumentacija Tuìla{tva je potrebna prof. dr Vojislavu [e{equ da bi blagovremeno i kvalitetno pripremio odbranu, a
297
imaju}i u vidu pre svega da je tri godine u pritvoru, da mu je onemogu}en kontakt sa licima koja mu pomaù u pripremi odbrane, da nema privilegovanu komunikaciju, da nije pu{ten na slobodu do po~etka su|ewa, da se sam brani, da ne èli ni da ~uje za branioca u pripravnosti koji mu je nametnut na zahtev Tuìla{tva i da na drugi na~in nije u mogu}nosti da obezbedi dokaze odbrane. Kako se ovi dokazi sasvim o~igledno nalaze kod Tuìla{tva, a ono ih krije, prakti~no prof. dr Vojislav [e{eq i nema drugo sredstvo osim da u skladu sa pravilom 54 Pravilnika traì da Pretresno ve}e obaveè Tuìla{tvo da optuènom dostavi kompletnu dokumentaciju o Srpskoj gardi. Naravno, ovim se ne dovodi u pitawe o~igledno nastojawe Tuìla{tva da, kada Vuk Dra{kovi} zavr{i sa prqavim poslom koji obavqa, protiv wega pokrene postupak za ratne zlo~ine, verovatno pred sudom u Srbiji. II. Razlozi Na osnovu dokumentacije (izjave svedoka i dr.) koju je prof. dr Vojislav [e{eq dobio od Tuìla{tva, a koja mu je nasilno oduzeta, svako razuman moè da zakqu~i da su za optu`be zlo~ina u Lipova~i odgovorni oni ~ija se imena navode, a koji su poznati kao pripadnici formacije Srpska garda pod komandom Vuka Dra{kovi}a. Da bi se dokazala osnovanost ovog zahteva kojim se traì nalog da Tuìla{tvo dostavi dokumentaciju o Srpskoj gardi, mora se imati u vidu slede}e: U nacrtu programa Srpskog pokreta obnove objavqenog u slobodnim novinama broj 1 Srpska re~ od 1. juna 1990. godine, izneto je slede}e: pod 2. od dana{we Jugoslavije ne mogu se otcepiti ili na {tetu srpskog naroda konfederalizovati teritorije koje su 1. decembra 1918. godine, na dan stvarawa Jugoslavije, bile u sastavu Kraqevine Srbije, kao ni krajevi u kojima su Srbi, pre usta{kog genocida nad wima bili u ve}ini. U slu~aju da se Hrvatska ipak otcepi od Jugoslavije, autonomna pokrajina Srpske Krajine bi u{la u sastav srpske dràve. Jedino pod navedenim uslovima moèmo da pristanemo na konfederalnu Jugoslaviju kao ugovorni savez Srbije, Hrvatske i Slovenije ... da se na teritoriji dana{we Hrvatske osnuje autonomna pokrajina Srpske Krajine i autonomna Istra. Dubrovnik ima da stekne poseban status, utemqen na svojoj vi{evekovnoj tradiciji. Da se u dana{woj BiH uspostave ~etiri autonomne oblasti saobrazno na~elu ve}inske verske pripadnosti. Kao {to je poznato, u zapadnoj Hercegovini i nekim susednim krajevima Bosne preovla|uju rimokatolici, u isto~noj Hercegovini i zapadnoj Bosni ìve prete`no pravoslavni, dok centralnu Bosnu nastawuju uglavnom muslimani. pod 6: osnovati fond koji bi finansirao naseqavawe Kosova i Metohije Srbima. Neodustajni na{ ciq je da se vaspostavi broj~ani odnos Srba i [iptara kakav je bio posledweg dana slobode, 6. aprila 1941. godine. Sve [iptare koji su se, po~ev do 6. aprila 1941. godine do danas, samovlasno naselili na Kosovo i Metohiju ili ma gde u Srbiji, vratiti kao strane dràvqane u Albaniju. Proterati u Albaniju ili van Srbije sve [iptare koji su se, ma na koji na~in, upleli u okupatorski plan Tirane o Velikoj Al298
baniji do Skopja, Nik{i}a, Kopaonika i Morave. Ne postoji me|unarodni zakon ili konvencija koji bi obavezivali Srbiju da na svojoj teritoriji trpi, hrani i {koluje vojnike neprijateqske dràve. U slu~aju konfederalizacije Jugoslavije ili wenog raspada, ukinuti autonomni status Kosova i Metohije. U svakom slu~aju ukinuti albanski jezik kao slu`beni jezik bilo gde u Srbiji, ukinuti pravo [iptara na albansku zastavu u Srbiji, ukinuti postoje}e antisrpski ustrojene {kole, policijsku slu`bu, bolnice, po{te i sudove. Te ustanove i slu`ba moraju biti raspu{tene i osnovane na nov na~in, kao deo dràvnog organizma Srbije, a ne Albanije. Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} u novinama Srpska re~ broj 16, od 1. aprila 1991. godine pod naslovom Pre}utna istina navodi: Srbija je bila, jeste i bi}e svugde tamo gde su srpske jame, srpska gubili{ta i srpski grobovi. Otcepqewe SAO Krajine od Hrvatske apsolutno podràvam u slu~aju da se Hrvatska otcepi od Jugoslavije. Zastupam program Srpskog pokreta obnove, napisan nekoliko meseci pre nego {to je SAO Krajina i osnovana, gde stoji da se na podru~ju dana{we Hrvatske mora osnovati autonomna oblast Srpska Krajina (ili Srpske Krajine), koja }e se, u slu~aju konfederalizacije ili raspada Jugoslavije, otcepiti od Hrvatske i u}i u sastav srpske dràve. Na javnoj kwièvnoj tribini u Beogradu, zatraìo sam formirawe autonomne oblasti Srpske Krajine, kojoj }e Karlovac (ili Knin) biti zemaqska, a Jasenovac nebeska prestonica. Propagiraju}i svoju ideju oko za{tite srpskog nacionalnog bi}a, Vuk Dra{kovi} je u novinama Srpska re~ broj 23, od 8. jula 1991. godine dao intervju pod naslovom Srpska garda, u kome je posebno istakao: Ku~an je otvorio o~i Srbima koji su polagali nade u JNA. Ovakva vojska nam ne treba! Odmah moramo formirati Srpsku gardu. Nema razloga da traìmo od Slovenaca i Hrvata da razoruàju svoje vojske, ali jo{ je mawe razloga da Srbi ne dobiju svoju. Osnivawe Srpske garde SPO traì odavno. Komunisti~ki vrh u Srbiji drào se, na àlost za {iwele Titovih generala. [to je jo{ àlosnije, taj vrh produàva da se hvata i za rite {iwela pocepanih u Sloveniji. Ne moè! Spiskovi srpskih gardista uveliko se prave po svim mestima, op{tinskim i okru`nim odborima SPO. Budu}im gardistima ve} se dele i gardijske kwiìce. Postoje}a JNA nam ne smeta, neka ona nastavi da se stara o petokraki i Jugoslaviji. Srpska garda }e {tititi samo srpsku dràvu, u koju }e u}i sve na{e zemqe i krajine. Tromese~no primirje koje nam je nametnula Evropa ne smemo da prespavamo. Mogu}i krvavi rasplet jugoslovenske agonije obavezni smo do~ekati sa Srpskom gardom. Srpski pokret obnove izdao je proglas srpskom narodu koji glasi: JNA je doìvela katastrofalan poraz od male Slovenije. Krajwe nesposobna Vrhovna komanda Jugoslavije predvo|ena politi~kim Brozovim generalima, ~ak i kad bi htela, nesposobna je da za{titi srpski narod u dana{woj Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji. Srbija nema svoju vojsku, nema mobilizacijskih i drugih planova neophodnih za aktuelnu situaciju. U Hrvatskoj je pod oru`jem ili }e biti za dan-dva, oko 500.000 vojnika. Hrvatska vrhovna komanda je ve} davno razradila planove neophodne za aktuelnu situaciju. I [iptari su to davno u~inili.
299
Srpski narod je zbog ideolo{ke zaslepqenosti srpskih komunista potpuno nespreman i neorganizovan za bilo kakvu efikasnu za{titu od o~ekivane akcije udruènih neprijateqa srpskog naroda. Danas, kada Srpski pokret obnove formira Srpsku gardu, JNA u saradwi sa srpskom vladom mobili{e srpske mladi}e i stavqa ih pod komandu nesposobne Vrhovne komande i na taj na~in onemogu}uje stvarawe srpske vojske koja jedina moè, u ovakvoj dramati~noj situaciji za{tititi Srbe u svim srpskim krajevima. Danas srpski mladi}i ginu u Sloveniji ili postaju taoci tzv. Jan{ine vojske. Time je JNA ponizila srpskog vojnika. Da bi izbegli katastrofu koja moè biti ve}ih razmera nego {to je bila 1941. godine, Srbi se moraju odre}i usluga i rukovo|ewa srpskih komunista, proslava 7. jula i sli~nih proslava, uzeti sudbinu u svoje ruke i formirati svoju vojsku. Na taj na~in }e za{tititi srpski narod i granice srpske dràve. Podstaknuta govorom osniva~a Srpskog pokreta obnove Vuka Dra{kovi}a, grupa beogradskih kriminalaca se u~lawuje u SPO 1990. godine, i to: \or|e Boòvi} Gi{ka, Branislav Mati} Beli, Joca Ota{evi} i dr. O tome autor Tim Yuda u kwizi Srbi, istorija, mit i razarawe Jugoslavije, Beograd 2003. pod naslovom Rat za boga}ewe na strani 229. navodi slede}e: Raspad Jugoslavije pretvorio je Srbiju i oblast {to su ih dràli Srbi u Hrvatskoj i Bosni u kola` mafija{kih feuda. Nezapam}eni slom reda i zakona i fantasti~ne mogu}nosti za biznis stvorene kr{ewem sankcija omogu}ili su mnogim jugoslovenskim gangsterima koji su ranije operisali na bogatijim terenima Nema~ke i [vajcarske da se vrate ku}i i po`wu profite rata. Neki su se prikqu~ili srpskim paravojnim organizacijama koje su se pod firmom patriotizma pretvorile u pohlepne ma{ine za pqa~ku. Po{to bi pokrali sve automobile i drugu robu iz gradova na liniji fronta, pre{li bi na pozadinu. Me|u istaknutijim vo|ama gangstera udruènih sa paravojskom bili su Branislav Mati} Beli i \or|e Boòvi} Gi{ka. Oni su bili na ~elu Srpske garde, opozicionog politi~ara Vuka Dra{kovi}a. U Gi{kinom dosijeu zapisani su ucewivawe i bekstva iz zatvora u [vajcarskoj i Italiji. On je 1983. godine u Nema~koj ubio Stjepana \urekovi}a, biv{eg komercijalnog direktora hrvatske naftne kompanije INA... Gi{kino gledi{te o wegovoj novoj ulozi bilo je slede}e: [irom sveta u oslobodila~kim pokretima i pokretima otpora patriotski kriminalci izbili su u prve redove i dali veliki doprinos kakav su u takvim uslovima samo oni mogli da daju. \or|e Boòvi} Gi{ka je 4. avgusta 1991. godine, po formirawu Srpske garde dobio zadatak od lidera Srpskog pokreta obnove da preuzme ulogu komandanta Srpske garde. Pred postrojenom paravojnom formacijom Srpska garda 6. avgusta 1991. godine, nakon ubistva Branislava Mati}a Belog, ~lan centralne uprave Srpskog pokreta obnove i jedan od osniva~a Srpske garde, \or|e Boòvi} Gi{ka odrào je govor u kojem je izme|u ostalog istakao: Pri{ao si srpskoj demokratiji Srpskom pokretu obnove. Ja sam bio ponosan na tebe. Kao {to smo zajedno u ìvotu, istog dana sa tom na{om bra}om pri{li Srpskom pokretu obnove. Beli, ja bih bio najsre}niji da smo ovaj dana{wi tuàn dan doìveli kada
300
smo i{li u Borovo selo da ~uvamo srpsku ètvu, kada smo i{li da poginemo za otaybinu. Da si tada poginuo, ja bih te bez trunke gor~ine, sa puno qubavi ispratio, kao na neku svadbu, kao u novo ro|ewe. Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} je na komemorativnom skupu odrànom za vreme sahrane Branislava Mati}a Belog izjavio: Dragi moj Beli, sve velike ideje, od postojawa pa do danas, bivaju osu|ene da prvo budu razapete, od Hrista na ovamo, sve {to je veliko moralo je da zavr{i na Golgoti. SPO, kojemu si pristupio kad si shvatio da oni koje si pomagao ne zasluùju da budu pomognuti i da vode Srbiju ima tu sre}u ili nesre}u da najboqim glavama pla}a ideje demokratske, duhovne i svekolike obnove na{e nacije i na{e otaybine. Dragi Beli, Srpska garda za koju si dao ìvot }e uskoro, veruj mi, a znam da me ~uje{ i da mi veruje{, uskoro biti garda Srbije. Srbija }e imati svoju vojsku i najudarnija jedinica nosi}e tvoje ime. Prijatequ moj, dobrotvore, brate, komandante, opra{tam se od tebe, od srpskih suza, qube}i ovu zastavu Garde za koju si pao. Uz znawe i odobravawe Vuka Dra{kovi}a, obuka Srpske garde vr{ena je u beogradskom kampu Ko{utwak, a wihova se organizacija ogledala u malim ~etama pod razli~itim nazivima. Oko devetsto srpskih gardista, obu~enih i organizovanih, preba~eno je na rati{te u Gospi}. Na gospi}kom rati{tu poginuo je 15. septembra 1991. godine \or|e Boòvi} Gi{ka, a na mesto komandanta Srpske garde postavqen je Branko Lainovi} Dugi. U~e{}e Srpske garde na rati{tu u Gospi}u opisao je Zvonko Osmajli}, komandir Prvog odreda, a kasnije visoki funkcioner Srpskog pokreta obnove i wegov zamenik Milorad Pribi{i} Cvaj prilikom davawa intervjua u novinama Srpska re~ broj 29, od 30. septembra 1991. godine. Dakle, proizlazi da imena koja je prof. dr Vojislav [e{eq imao prilike da pro~ita u dokumentima Tuìla{tva, pre nego {to su mu oduzeta, nedvosmisleno dokazuju da se radi o pripadnicima Srpske garde, te je kompletna dokumentacija o aktivnostima i delovawu potrebna kako bi se utvrdila istina ko je odgovoran za zlo~in u Lipova~i, ali i na drugim lokacijama koje su pomenute u optu`nici protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Tu dokumentaciju poseduje Tuìla{tvo. O~igledno je da je Vuk Dra{kovi}, predsednik SPO, pod ~ijom je komandom bila Srpska garda, svestan svoje odgovornosti za ratne zlo~ine na teritoriji biv{e Jugoslavije, a dokaz je dokumentacija oduzeta prof. dr Vojislavu [e{equ, u kojoj se navode imena pojedinih pripadnika Srpske garde, te zato ~ini sve, a najvi{e postupa bespogovorno po wenim nalozima, da bi se dodvorio Karli del Ponte i time izbegao podizawe optu`nice. Podredio je spoqnu politiku Srbije i Crne Gore, koja se ogleda u bezuslovnoj predaji, hap{ewu i progonu svih Srba koji su na bilo koji na~in interesantni Karli del Ponte, a posebno onih koji su izvr{avali nare|ewa brane}i svoju otaybinu od NATO-a 1999. godine. Pona{awe Vuka Dra{kovi}a prozreli su mnogi ~lanovi i borci formacije Srpska garda, a izme|u ostalih i vojvoda Novica Ran|elovi}, komandant Srpskog komitskog pokreta, od koga je Vuk Dra{kovi} preko Zvonka Osmajli}a traìo ujediwewe do kojeg nije do{lo, a koji u otvorenom pi301
smu pod naslovom Vu~e, ajmo u Hag, objavqenom u listu Ogledalo broj 38 od 1. decembra 2004. godine iznosi: Vu~e Dra{kovi}u, se}am se 1991. godine, kada si, koriste}i tu|e novce, krenuo da formira{ Srpsku gardu. Mladi Srbi dobrovoqci gutali su svaku tvoju re~ koja im je grejala srce i palila krv da krenu u odbranu srpske neja~i, srpskih domova, srpskih crkava preko Drine. To, sa wihove strane bilo je u redu. Oni su bili patriote, otaybinoqupci, a ti, ti si bio profiter, i to dvostruki ratni profiter: materijalni i politi~ki, a posebno {to si bio ratni hu{ka~ po merilima koje sada ti proklamuje{. Kada si svojim demago{kim govorima zapalio i probudio qubav srpske mladeì prema naciji i otaybini, re{io si da to i unov~i{, da formira{ svoju partijsku vojsku Srpsku gardu. Ti si spremio gardu za preuzimawe vlasti, kako ti to re~e: vlasti koja se vaqa po ulici. U tom ciqu si hteo i na skup{tinskom zasedawu 2. jula 1991. godine da progura{ predlog o osnivawu Srpske vojske, koja }e u jednom dahu da porazi usta{e. Kada ti predlog nije pro{ao, tvoja Srpska garda postala je paravojna formacija, prva u Srbiji. Ti si i daqe stajao i svojatao gardu kao partijsku vojsku i oko 1. septembra 1991. godine je {aqe{ u Hrvatsku, ta~nije na front kod Gospi}a, pod komandom Boòvi}a. Ti si, Vu~e Dra{kovi}u, sa svojom paravojskom zvanom Srpska garda zapo~eo 3. septembra 1991. godine gra|anski rat u Hrvatskoj. Zato i tebe kao vrhovnog komandanta Srpske garde, ka~i komandna odgovornost. Da je Srpska garda partijska vojska, citira}u privremenog komandanta \or|a Boòvi}a: Vidite, Srpska garda je vojna organizacija, ~iji sastav ponajvi{e ~ine ~lanovi SPO, Rojalisti~kog bloka i Demokratske stranke .... Trenutno nas ima oko 60.000, a spremnih da svakog ~asa stupe u borbu ima oko 7.000 boraca. Ti qudi su pro{li najteù obuku. Obuka se vr{i na nekoliko punktova, a vode je najsposobniji instruktori. Garda se stvara po uzoru na francuske legionare, ameri~ke renyere i jevrejski Mosad. Od naoruàwa posedujemo sve vrste pe{adijskog naoruàwa i ~etrdeset minobaca~a marke stinyer. Trenutno u inostranstvu ~eka jedna ve}a isporuka oru`ja, pa }emo se potruditi da i to stigne na pravo mesto. Zakqu~ujem, Vu~e, nare|ivao si komandantu Lainovi}u da dovla~i oru`je sa rati{ta u Srbiju, u inostranstvu si imao lagere naoruàwa, koje je trebalo da stigne na prava mesta. Za{to ti je trebalo to naoruàwe u Srbiji? Od koga ti je to naoruàwe na lagerima u inostranstvu? Ko je to finansirao? Zakqu~ujem, pripremao si se za gra|anski rat, uvozio si oru`je, zna~i koncepcija zajedni~ka za pokretawe gra|anskog rata i razbijawe dràve, a sa tim ide i krvoproli}e, ubistva, razarawa i ratni zlo~ini. Pretio si u Novom Pazaru: Ko ponese turski barjak, ovom srpskom zemqom, osta}e i bez barjaka i bez ruke. Govorio si da }e samo ime Srpska garda psiholo{ki naterati Hrvate na kapitulaciju.... Dok je oru`je pevalo svoju pesmu smrti koju je tvoj {tab komponovao, dotle su ti svi bili dobri. Dok si se wihovom hrabro{}u kitio i na ra~un wihove krvi profitirao, bili su ti dobri. Ti si, Vu~e, stalno bio dvoli~an. Govorio si da se mora prekinuti s ratom, jer }e biti krvi do kolena, a sa druge strane, formirao si Srpsku gardu i slao je na front. Tvoja paravojna formacija je finansirana iz ino302
stranstva, me|utim, postavqam ti otvoreno pitawe: da li su, i u kolikoj meri, sredstva stizala do boraca kojima su i bila namewena? Samo jedna pomo} iz [vajcarske, i to prva od 20.000 {ajcarskih franaka. Zatim druga, od 30.000 franaka u lekovima. A tre}a po vrednosti, najve}a, gde zavr{i ona? Ovda{wi reìm je tvrdio da Srbija nije u ratu. Ti si tvrdio da to nije ta~no. U pravu si bio, ti si Srbiju uvodio u rat, svojom privatnom partijskom vojskom. Dakle, u javnosti je objavqeno dosta informacija koje ukazuju da je Srpska garda bila prisutna na razli~itim mestima na teritoriji biv{e Jugoslavije gde su bili oruàni sukobi u periodu koji je obuhva}en optu`nicom protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Imaju}i u vidu dokumentaciju koju je Tuìla{tvo dostavilo, pa zatim oduzelo od prof. dr Vojislava [e{eqa, u kojoj su navedena i imena pojedinih pripadnika, potrebno je da se Tuìla{tvu naloì da optuènom dostavi kompletnu dokumentaciju o Srpskoj gardi, jer prof. dr Vojislav [e{eq koji je u pritvoru to ne moè da obezbedi, a neophodno je radi pripreme odbrane od neosnovanih optu`bi. III. Traèno pravno sredstvo U skladu sa pravilom 54 Pravilnika prof. dr Vojislav [e{eq traì da Pretresno ve}e izda nalog kojim obavezuje Tuìla{tvo da prof. dr Vojislavu [e{equ odmah radi pripreme odbrane dostavi kompletnu dokumentaciju o formaciji Srpska garda. Prof. dr Vojislav [e{eq (Uradio ~lan stru~nog tima Slavko Jerkovi}) Dr Vojislav [e{eq Podnesak broj 137. 27. februar 2006. godine
Upravniku Pritvorske jedinice Ujediwenih nacija

Ve} u nekoliko navrata va{i slu`benici bez ikakvog razloga prave mi probleme u poku{aju da video-kasete i sudske dokumente, sa oznakom da su dostupni javnosti, po{aqem pravnim savetnicima i ~lanovima Stru~nog tima za pomagawe moje odbrane preko ~lanova moje porodice koji mi dolaze u redovne posete. Posledwi put se to desilo u ~etvrtak, 23. februara 2006. godine, kada mi je zaplewena jedna video-kaseta snimka posledwe statusne konferencije i sedam video-kaseta snimaka svedo~ewa uprocesu Slobodanu Milo{evi}u. Zahtevam da mi pismeno odgovorite za{to va{i slu`benici tako postupaju, svesno ometaju}i pripremawe moje odbrane, kako bih se daqe mogao obra}ati sekretaru i predsedniku Me|unarodnog suda. Istovremeno vas obave{tavam da mi je u me|uvremenu Sekretarijat uru~io deset novih video-kaseta sa snimcima mog svedo~ewa u procesu Slobodanu Milo{evi}u, a neophodno mi je da svom Stru~nom timu i pravnim savetnicima hitno dostavim oko 1000 strana sudskih dokumenata koji nisu
303
dostupni javnosti i oko 300 strana sudskih dokumenata koji su dostupni javnosti. Planirao sam da to u Beograd po{aqem posredstvom moje supruge Jadranke [e{eq, koja mi dolazi u ve} planiranu posetu od 28. do 31. marta 2006. Zato mi je va`no da me {to pre obavestite da li }ete mi i po tom pitawu praviti smetwe. Podse}am vas da sam pre nepune dve godine mojim pravnim savetnicima sasvim legalno poslao oko 2000 strana dokumenata i tridesetak video-kaseta koji nisu dostupni javnosti. Obaveze neobelodawivawa moji pravni savetnici su se dosledno dràli i ni u jednom slu~aju je nisu prekr{ili. Vojislav [e{eq

Predmet br. IT-03-67-PT T uìlac
ODGOVOR TU@ILA[TVA NA ZAHTEV PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA DA PRETRESNO VE]E II IZDA NALOG TU@ILA[TVU KOJIM OBAVEZUJE TU@ILA[TVO DA OPTU@ENOM DOSTAVI SVA DOKUMENTA KOJA SE ODNOSE NA SRPSKU GARDU
(Podnesak br. 135)
I. Uvod 1. Tuìla{tvo podnosi odgovor na Zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa da Pretresno ve}e II izda nalog Tuìla{tvu da optuènom dostavi dokumenta koja se odnose na Srpsku gardu od 17. februara 2006, koji je u Sekretarijatu zaveden 28. februara 2006. godine.1) U tom podnesku, Vojislav [e{eq2) traì da Pretresno ve}e izda nalog na osnovu pravila 54 i naloì Tuìla{tvu da mu dostavi dokumente u vezi sa Srpskom gardom. 2. Tuìla{tvo se protivi podnesku odbrane. Kao {to }e biti pokazano dole u tekstu, podnesak ne ispuwava uslove Uputstva o duìni podnesaka i zahteva (IT/184/Rev.2)3) Uz to, u podnesku odbrane se ponavqa jedan raniji zahtev i on nije ni na koji na~in utemeqen na pravilu 54 na koje se poziva. Neki delovi materijala traènog u podnesku odbrane podleù uobi~ajenim obavezama obelodawivawa Tuìla{tva iz pravila 66(B). Tuìla{tvo }e takav materijal obelodaniti kad Pretresno ve}e odlu~i o tome koji je primeren vid obelodawivawa. Tuìla{tvo traì da Pretresno ve}e odbije podnesak odbrane. II. U Podnesku odbrane prekora~en je dozvoqeni broj re~i 3. Vaè}e Uputstvo stupilo je na snagu 16. septembra 2005. godine. Odbrana je obavezna da se pridràva odredaba tog Uputstva.
304
4. Podnesak odbrane ne predstavqa ni interlokutornu àlbu,4) ni àlbu na presudu,5) ni pretpretresni podnesak,6) ni zavr{ni podnesak.7) Podnesak odbrane zapravo spada u kategoriju drugih zahteva, odgovora i replika.8) 5. Propisana duìna drugih zahteva, odgovora i replika, ukqu~uju}i podnesak odbrane, jeste 3.000 re~i.9) Strana u postupku koja traì odstupawe od propisanog broja stranica prvo mora unapred da dobije odobrewe relevantnog pretresnog ve}a i obrazloì izuzetne okolnosti koje nalaù prekora~ewe duìne podneska.10) 6. Verzija podneska odbrane na srpskom jeziku ima najmawe 3.500 re~i (bez naslovne stranice); prevod na engleski jezik ima najmawe 4.200 re~i (bez naslovne stranice). U oba slu~aja u podnesku odbrane o~ito je prekora~eno ograni~ewe koje za wega vaì. Optuèni nije pokazao da postoje ikakve izuzetne okolnosti koje bi nalagale prekora~ewe broja re~i. 7. Tuìla{tvo sa zabrinuto{}u ukazuje na to da optuèni redovno prekora~uje propisani broj re~i.11) Zbog interesa pravi~nosti postupka, optuènom ne bi trebalo dopustiti da se daqe oglu{uje o uslove iz Uputstva za koje dobro zna.12) 8. To {to je u podnesku odbrane prekora~en broj re~i bez prethodnog obrazloèwa i odobrewa trebalo bi da bude dovoqan razlog za wegovo odbijawe.13) III. Podnesak odbrane predstavqa ponavqawe 9. âk da, arguendo, podnesak odbrane jeste podnet u skladu s Uputstvom, on predstavqa puko ponavqawe jednog ranijeg podneska koji je Ve}e ve} odbilo. 10) Optuèni je podneo Zahtev optuènog da Pretresno ve}e II izda obavezuju}i nalog pod pretwom kazne (subpoena) tuìoca na osnovu pravila 54 Pravilnika o postupku i dokazima od 3. marta 2005, koji je u Sekretarijatu zaveden 22. marta 2005. godine.14) U tom zahtevu, optuèni je traìo da Pretresno ve}e naloì Tuìla{tvu da mu, izme|u ostalog, dostavi sve dokumente o formirawu i u~e{}u Srpske garde u ratnim zlo~inima po~iwenim u biv{oj Jugoslaviji.15) 11. Tuìla{tvo je 5. aprila 2005. godine podnelo Odgovor Tuìla{tva na Zahtev optuènog da Pretresno ve}e II izda obavezuju}i nalog pod pretwom kazne (subpoena) tuìocu na osnovu pravila 54 Pravilnika o postupku i dokazima (Podnesak br. 79), koji je u Sekretarijatu zaveden 11. aprila 2005. godine.16) Tuìla{tvo je iznelo tvrdwu da je podnesak br. 79. obestan i uvredqiv, jer ga optuèni koristi samo da bi napadao svoje dugogodi{we politi~ke protivnike17) i jer zloupotrebqava mogu}nost da na Me|unarodnom sudu podnosi podneske vezane za svoj predmet koriste}i je u sopstvene politi~ke svrhe.18) Odlukom po zahtevu optuènog da Pretresno ve}e II izda subpoene (podnesci br. 77, 78 i 79) od 30. juna 2005, zavedenom u Sekretarijatu 9. juna 2005. godine,19) Pretresno ve}e je odbilo podnesak br. 79. 12. U ve}em delu podneska odbrane samo se ponavqa sadràj podneska br. 79.20) Preostali deo podneska odbrane ti~e se dva pitawa. Kao prvo, u we305
mu se ponavqaju nepotkrepqene insinuacije optuènog iz drugih podnesaka. Kao drugo, u wemu se tvrdi da je neophodno izdati nalog na osnovu pravila 54 po pitawu izvesnih dokumenata u posedu Tuìla{tva. Tuìla{tvo }e se sada pozabaviti ovom drugom tvrdwom. IV. Pravilo 54 nije merodavno 13. U Odluci po podnesku br. 79, Pretresno ve}e je zakqu~ilo slede}e: u meri u kojoj (podnesak br. 79) moè da podrazumeva materijal relevantan za odbranu optuènog po sada{wim navodima optu`nice, {to ni na koji na~in nije potkrepqeno u zahtevu, izgleda da on spada u okvire uobi~ajenih obaveza o obelodawivawu Tuìla{tva na osnovu Pravilnika i dok se te obaveze ispuwavaju, bilo bi preuraweno daqe razmatrati to pitawe.21) Drugim re~ima, Pretresno ve}e je zakqu~ilo da pravilo 54 nije primerena odredba pomo}u koje bi od Tuìla{tva bio dobijen materijal koji je relevantan za tezu optuènog. 14. U podnesku br. 79 i podnesku odbrane jasno se stavqa na znawe da optuèni traì materijal u vezi sa Srpskom gardom kako bi pripremio svoju odbranu.22) Iz toga sledi da doti~no pitawe spada u okvire uobi~ajenih obaveza obelodawivawa Tuìla{tva. V. Obelodawivawe u skladu s pravilom 66(B) 15. Tuìla{tvo smatra da se u podnesku odbrane Tuìla{tvo prakti~no podsti~e da izvr{i svoju obavezu iz pravila 66(B) i obelodani dokumente koji su bitni za pripremu odbrane. 16. Tuìla{tvo prihvata da se pravilo 66(B) odnosi na materijal vezan za aktivnosti pripadnika Srpske garde u op{tinama gde su po~iweni zlo~ini za koje se optuèni tereti.23) Shodno tome, uz eventualno primewive za{titne mere, relevantni materijal bi}e obelodawen nakon {to Pretresno ve}e donese odluku o tome koji je primeren vid obelodawivawa.24) VI. Traèno pravno sredstvo 17. Tuìla{tvo tvrdi da podnesak odbrane nije podnet u skladu s Uputstvom. Uz to, pravilo 54 na koje se podnesak odbrane poziva nije primerena odredba za doti~ni zahtev. Obelodawivawe dela traènog materijala zapravo spada u okvire uobi~ajenih obaveza obelodawivawa Tuìla{tva iz pravila 66(B). Tuìla{tvo }e takav materijal obelodaniti nakon {to Pretresno ve}e odlu~i o tome koji je odgovaraju}i vid obelodawivawa. Traìmo da Pretresno ve}e odbije podnesak odbrane. Broj re~i: 1.786 Dana 10. marta 2006. (potpis na originalu) U Hagu, Holandija Hildegard Uertz-Retzlaff, vi{i zastupnik Tuìla{tva
Napomene: 1) U daqem tekstu: podnesak odbrane. 2) U daqem tekstu: optuèni. 3) U daqem tekstu: Uputstvo. 4) Stavka (C)(2) Uputstva. 306
5) 6) 7) 8) 9) 10) 11)
12)
13)
14) 15) 16) 17) 18) 19) 20) 21) 22) 23)
Stavka (C)(1) Uputstva. Stavka (C)(3) Uputstva. Stavka (C)(4) Uputstva. Stavka (C)(5) Uputstva. Vidi stavku (C)(5) Uputstva. Vidi stavku (C)(7) Uputstva. Vidi, na primer, predmet Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT03-67-PT, Zahtev optuènog da Pretresno ve}e II izda nalog da su|ewe po~ne do 24. februara 2006. godine ili nalog da se ukida pritvor, odbacuje optu`nica i osloba|a prof. dr Vojislav [e{eq, 7. novembar 2005. (u Sekretarijau zaveden 16. novembra 2005); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67PT, Odgovor Tuìla{tva na Zahtev optuènog da Pretresno ve}e II izda nalog da su|ewe po~ne do 24. februara 2006. godine ili nalog da se ukida pritvor, odbacuje optu`nica i osloba|a prof. dr Vojislav [e{eq (podnesak br. 116), 30. novembar 2005. (u Sekretarijatu zaveden 6. decembra 2005. godine), par. 3-6; Tuìla{tvo protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa za poni{tavawe odluke o dodeli branioca u pripravnosti, 3. januar 2006. (u Sekretarijatu zaveden 16. januara 2006); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odgovor Tuìla{tva na zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa za poni{tavawe odluke o dodeli branioca u pripravnosti (podnesak br. 125), 24. januar 2006. (u Sekretarijatu zaveden 26. januara 20060, par. 3-6; Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67AR.72.1, Interlokutorna àlba prof. dr Vojislava [e{eqa na odluku @albenog ve}a po interlokutornoj àlbi po pitawu nadle`nosti do 31. avgusta 2004, 26. januar 2006. (u Sekretarijatu zavedena 2. februara 2006); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-AR.72.1, odgovor Tuìla{tva na Interlokutornu àlbu prof. dr Vojislava [e{eqa na odluku @albenog ve}a po interlokutornoj àlbi po pitawu nadle`nosti od 31. avgusta 2004. (podnesak br. 129), 13. februar 2006. (u Sekretarijatu zaveden 17. februara 2006). Vidi, na primer, predmet Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT03-67-PT, podnesak br. 111, 3. oktobar 2005. (u Sekretarijatu zaveden 10. oktobra 2005), str. 1; Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, odgovor Tuìla{tva na podnesak br. 111, 18. oktobar 2005. (u Sekretarijatu zaveden 20. oktobra 2005), par. 12-15. Vidi, na primer, predmet Tuìlac protiv Tihomira Bla{ki}a, predmet br. IT-95-14-A, Odluku po prigovoru àlioca na ponovni dodatni podnesak optu`be od 8. decembra 2003, 16. decembar 2003. godine; Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67PT, Nalog po podnesku br. 58, 10. decembar 2004. (u Sekretarijatu zaveden 13. decembra 2004). U daqem tekstu: podnesak br. 79. Vidi podnesak br. 79, str. 9. U daqem tekstu: odgovor Tuìla{tva na podnesak br. 79. Vidi odgovor Tuìla{tva na podnesak br. 79, par. 4-7. Vidi odgovor Tuìla{tva na podnesak br. 79, par. 8 i 9. U daqem tekstu: Odluka po podnesku br. 79. Uporedi podnesak br. 79, str. 2-7 (na engleskom jeziku), odnosno str. 1-8 (na srpskom jeziku) s podneskom odbrane, str. 4-8 (na engleskom), odnosno str. 3-9 (na srpskom). Vidi Odluku po podnesku br. 79, str. 4. Vidi podnesak br. 79, str. 2 i 9; podnesak odbrane, str. 2, 3 i 8. Uz to, Tuìla{tvo prihvata da je deo tog materijala tako|e mogu}e obelodaniti optuènom u skladu s pravilom 68. Me|utim, po{to je delokrug pravila 307
66(B) ne{to {iri od pravila 68, Tuìla{tvo }e s podneskom odbrane postupati kao sa zahtevom na osnovu pravila 66(B), radi pravi~nosti prema optuènom. 24) Vidi, na primer, predmet Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT03-67-PT, odgovor Tuìla{tva na podnesak br. 30 optuènog i zahtev da se optuènom izda nalog da prihvati materijal za obelodawivawe u elektronskom formatu, 13. april 2004. (u Sekretarijatu zaveden 19. aprila 2004. godine); Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, odgovor Tuìla{tva na zahtev optuènog da Pretresno ve}e II izda nalog da su|ewe po~ne od 24. februara 2006. godine ili nalog da se ukida pritvor, odbacuje optu`nica i osloba|a prof. dr Vojislav [e{eq (podnesak br. 116), 30. novembar 2005. (u Sekretarijatu zaveden 6. decembra 2005. godine), par. 10.
13. mart 2006. godine Po{tovani gospodine [e{eq, Obra}am Vam se u vezi s Va{im zahtevom da Vas g. Tomislav Nikoli} i g. Dragan Todorovi} posete 1. februara 2006. godine u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: PJUN). Sekretarijat Vas je prethodno obavestio da g. Nikoli} ne moè da Vas poseti jer je prekr{io obavezu za posetioce koju je potpisao 30. jula 2004. godine. Sekretarijat }e odobriti Va{ zahtev za posetu g. Todorovi}a. @eleo bih da Vas obavestim da }e se od g. Todorovi}a traìti da potpi{e obavezu za posetioce pre nego {to se sastane s Vama. Uz ovaj dopis priloèn je primerak te obaveze. Ukoliko budete imali daqih pitawa, obratite se mojoj slu`bi. S po{tovawem, (potpis na originalu) Sebastian van de Vliet, {ef Slu`be za pravnu pomo} i pitawa pritvora Prima: g. Vojislav [e{eq, PJUN Kopiju dostaviti: Tomislavu Nikoli}u, Srpska radikalna stranka, telefaksom Kopiju dostaviti: Draganu Todorovi}u, Srpska radikalna stranka, telefaksom Obaveza za posetioce koji nisu pravni saradnici 1) Svestan ~iwenice da posete optuènima podleù odredbama Prvilnika o pritvoru osoba koje ~ekaju na su|ewe ili àlbeni postupak pred Me|unarodnim sudom ili su iz nekog drugog razloga pritvorene po ovla{}ewu ovog suda (IT/38/REV.8), a naro~ito pravilu 63 (koje je priloèno); 2) Obavezujem se da ne}u obelodaniti nijednu informaciju do koje do|em tokom posete Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: PJUN) u vezi sa slede}im: a) projektom, konfiguracijom i fizi~kim opisom PJUN-a, ukqu~uju}i lokaciju pritvorenika unutar we; b) zdravstvenim stawem optuènog, ukqu~ju}i wegovo mentalno zdravqe i fizi~ki izgled;
308
c) zdravstvenim stawem drugih pritvorenika osim optuènog, ukqu~uju}i wihovo mentalno zdravqe i fizi~ki izgled: d) sve druge informacije u vezi sa PJUN-om ili bilo kojim pritvorenikom koji nije optuèni do kojih do|em tokom posete PJUN-u. 3) Obavezujem se da gorenavedene informacije ne}u obelodaniti ni u kom obliku, ukqu~uju}i objavqivawe takvih informacija na internet stranicama, javnim skupovima ili u privatnim razgovorima; 40 Li~no garantujem da ne}u u~initi ni{ta {to }e ugroziti zdravqe, bezbednost ili dobrobit bilo kog optuènog ili bilo kog slu`benika Me|unarodnog suda; i 5) Jasno mi je da svako kr{ewe gorenavedenih uslova ili svako drugo kr{ewe pravila i propisa ovog Me|unarodnog suda moè da izazove pokretawe disciplinskih mera, ukqu~uju}i postupak zbog nepo{tovawa suda. Potpis: Ime ({tampanim slovima): Mesto i datum: 1) Primio sam na znawe gorenavedene garancije i traìm da se sa potpisanim sastanem pod navedenim uslovima; i 2) Jasno mi je da MKSJ ove posetioce nije podvrgao proveri i da ne moè da garantuje za wihovo pona{awe. Potpis: Ime ({tampanim slovima) Mesto i datum: Dr Vojislav [e{eq Podnesak broj 139. 13. mart 2006. godine
PRETRESNOM VE]U II
Dana 8. marta 2006. godine uru~en mi je Zahtev Tuìla{tva za prihvatawe transkripata i pismenih izjava na osnovu pravila 92 bis umesto svedo~ewa uìvo, kome je bilo priloèno 14 registratora raznih dokumenata i nekoliko kompakt diskova. Od svega toga sam zadrào oko ~etiri stotine stranica sve ono {to je bilo na srpskom jeziku koji jedino razumem ukupno oko 5odsto dobijenih dokumenata. Sve ostalo sam vratio Tuìla{tvu jer je bilo na engleskom jeziku, kao i prate}e fotografije jer su one kao dokazi neupotrebqive bez odgovaraju}eg opisa zbivawa na srpskom jeziku. Ve} tri godine ja uporno insistiram da mi se svi dokumenti dostavqaju iskqu~ivo na srpskom jeziku. To je moje apsolutno pravo koje mi nikada i ni pod kojim uslovima ne moète ukinuti. Tako|e sam vratio sve kompakt diskove jer se ja uop{te ne sluìm kompjuterom, a moje je apsolutno pravo da sve dokumente dobijem na papiru, jer je odvajkada u pravom smislu re~i dokument dokument samo ako je u papirnoj formi. Kao dokaze spreman sam da prihvatim fotografije i video-zapise na video-kasetama, ali me kompjuterska tehnika, kao najsavr{enije sredstvo manipulisawa, uop{te ne interesuje. Ve} ova dva razloga su vi{e nego dovoqni formalni argumenti da vi kao sudsko ve}e odbacite tuìo~ev zahtev i naloìte mu da mi sve dokumen309
te dostavi iskqu~ivo na srpskom jeziku i u papirnoj formi. Uop{te me ne interesuju tehni~ki i finansijski problemi koje }e takav va{ nalog prouzrokovati tuìla~koj strani. U podnesku broj 138, koji sam Tuìla{tvu uputio 9. marta 2006. godine na pet gusto pisanih strana teksta, detaqno sam precizirao koji sam primqeni materijal zadrào, a koji sam vratio i iz kog razloga, pa se i Pretresno ve}e II moè s tim upoznati, ako vas uop{te ti detaqi interesuju. I pored toga {to tuìo~ev zahtev ve} apriori mora biti odba~en zbog formalnih nedostataka, odlu~io sam da ovde iznesem i neke najva`nije materijalne razloge zbog kojih se protivim wegovom prihvatawu: 1. Protivim se uvr{}ewu u dokazni spis trideset dva transkripta iz drugih predmeta, vo|enih pred ovim Me|unarodnim sudom. Ti svedoci uop{te nisu saslu{avani sa aspekta sadrìne moje optu`nice, a u slu~ajevima kad su ih saslu{avali advokati koje pla}a Sekretarijat, unakrsna ispitivawa su redovno krajwe neozbiqno i nestru~no vo|ena, sve u nameri da se obilato pla}eni branioci ne zamere tuìocu. Zahtevam da mi se dostave kompletni transkripti saslu{awa tih svedoka i to iskqu~ivo na srpskom jeziku, a potom da se meni omogu}i da ih unakrsno ispitam kad po~ne proces protiv mene, i to u vremenu kojim raspolaè tuìlac. Kratkim pregledom rezimea wihovog ranijeg svedo~ewa uverio sam se da su svi oni la`no svedo~ili. 2. Protivim se uno{ewu u dokazni spis dvadeset tri pismene izjave dok se sve one ne prevedu na srpski jezik i dok mi se ne omogu}i da sva ta lica unakrsno ispitam, jer sam se uvidom u kratke rezimee wihovih izjava pouzdano uverio da je re~ o la`nim svedocima. 3. Protivim se da se u dokazni spis unesu izjave dva umrla lica, jer je re~ o krajwe la`nim svedocima. Ja nisam kriv za wihovu smrt niti sam kriv {to moje su|ewe nije po~elo u razumnom roku. U pravnom sistemu moje zemqe krajwi rok za po~etak su|ewa je {est meseci od dana hap{ewa. Da je pred ovim sudom u tom roku po~elo moje su|ewe, mogli su biti ispitani i Zoran Tot, umro 9. marta 2004. godine, i [efkija Smajlovi}, umro 31. januara 2005. godine. Kad tako uporno odugovla~ite po~etak procesa protiv mene, pitam se koliko }e vam jo{ svedoka poumirati. Ve} ste ostali i bez glavnog, jer se u me|uvremenu, 5. marta 2006. godine, Milan Babi} obesio u {eveningenskom zatvoru. Ni prihvatawe bilo kakvih wegovih izjava i transkripata ne dolazi u obzir bez unakrsnog ispitivawa. Ukoliko biste u ovim slu~ajevima bilo koji tuìo~ev zahtev prihvatili, direktno biste pogazili moja elementarna prava kao optuènog. Ne moè se toliko godina oklevati sa po~etkom procesa, a onda, kako to ~ini tuìlac Hildegard Uerc-Reclaf u svom podnesku, navesti da u mom slu~aju postoji izuzetan interes da su|ewe bude ekspeditivno, (str. 7.), kao i da postoji dominantan interes javnosti da su|ewe bude ekspeditivno (str. 7.). Vojislav [e{eq Dr Vojislav [e{eq Podnesak broj 140. 21. mart 2006. godine
310
Sekretarijatu Me|unarodnog suda hitno

Povodom mog zahteva da profesionalna holandska advokatska asocijacija preduzme disciplinske mere protiv advokata Tjarde Sebastijana Van der Spula zbog kr{ewa advokatskog kodeksa prihvatawem da protiv moje izri~ite voqe bude na protivpravan na~in instalisan za branioca u pripravnosti, u procesu koji se protiv mene vodi pred Me|unarodnim sudom, slu`beno sam obave{ten da }e se javna rasprava odràti u ponedeqak, 3. aprila 2006. godine u holandskoj Advokatskoj komori u Hagu. Zvani~no sam pozvan da radi u~e{}a u toj javnoj raspravi po{aqem svoje pravne zastupnike. Za pravne zastupnike, koji }e u~estvovati u moje ime i sa propisanim punomo}jem u toj javnoj raspravi, odredio sam moje pravne savetnike i ~lanove Stru~nog tima koji pomaù moju odbranu, diplomirane pravnike Zorana Krasi}a i Aleksandra Vu~i}a. Po{to je re~ o izuzetno za mene va`nom pravnom pitawu, zahtevam da mi omogu}ite da me Zoran Krasi} i Aleksandar Vu~i} posete u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija 3. aprila, od 9,00 do 14,00 ~asova, dakle pre javne rasprave, kao i u utorak 4. aprila od 9,00 do 17,00 ~asova, dakle posle rasprave. Uo~i rasprave neophodno je da im dam sve potrebne instrukcije, a posle rasprave o~ekujem da mi podnesu detaqan izve{taj o wenom toku. Podse}am vas da je za moj pravni poloàj ova rasprava mnogo va`nija od saslu{awa pred beogradskim istra`nim sudijom i javnim tuìocem 2003. godine, kad ste mi omogu}ili, pre i posle saslu{awa, konsultacije s mojim pravnim savetnicima. Vojislav [e{eq
Predmet br. IT-03-67-PT Datum: 17. mart 2006. godine Original: engleski Re{ava: predsednik Fausto Pocar Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 17. mart 2006. godine T uìlac
protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa (delimi~no poverqivo)
PODNESAK SEKRETARIJATA NA OSNOVU PRAVILA 33 PRAVILNIKA O POSTUPKU I DOKAZIMA U VEZI SA ZAHTEVOM VOJISLAVA [E[EQA DA SE PREINAÎ ODLUKA SEKRETARIJATA KOJOM SE ODBIJA POSETA TOMISLAVA NIKOLI]A
311
Tuìla{tvo: g|a. Hildegard Uertz-Retzlaff, g. Ulrich Mussemayer, g. Daniel Saxon Optuèni: Vojislav [e{eq Branilac u pripravnosti: g. Tjarda Eduard van der Spoel Uvod 1. Na osnovu pravila 33(B) Pravila o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik) Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (u daqem tekstu: Me|unarodni sud) i usmenog poziva predsednika, Sekretarijat uz du`no po{tovawe iznosi svoje napomene o @albi prof. dr Vojislava [e{eqa protiv odluka Sekretarijata od 20. avgusta 2004. godine i 30. januara 2006. godine (u daqem tekstu: @alba), podnetoj 28. februara 2006. godine. 2. U @albi se iznosi prigovor na Odluku Sekretarijata kojom je odbijena poseta Tomislava Nikoli}a Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: PJUN). Odbijawe zahteva optuènog da ga poseti g. Nikoli} opravdano je 3. Pravilo 61(B) Pravilnika o pritvoru osoba koje ~ekaju na su|ewe ili àlbeni postupak pred Me|unarodnim sudom ili su iz nekog drugog razloga pritvorene po ovla{}ewu ovog suda (u daqem tekstu: Pravilnik o pritvoru) predvi|a slede}e: Sekretar moè nekom licu odbiti dozvolu da poseti pritvorenika ako ima razloga da veruje da je svrha posete da se pribavi informacija koja kasnije moè biti objavqena u medijima... 4. Dana 30. jula 2004. godine gospodin Nikoli} je potpisao Obavezu za posetioce Pritvorske jedinice Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: Obaveza) (Poverqivi dodatak A). Dana 5. avgusta 2004. godine Nikoli} je posetio optuènog u PJUN. U listu Ve~erwe novosti, od 7. avgusta 2004. godine, gospodin Nikoli} je obelodanio ime potencijalnog svedoka odbrane u predmetu Tuìlac protiv Milo{evi}a (Dodatak B). Gospodin Nikoli} je time prekr{io Obavezu, obelodaniv{i ime g. Mihajla Markovi}a i navev{i ga kao potencijalnog svedoka odbrane u predmetu Tuìlac protiv Milo{evi}a.1) 5. Gospodin Nikoli} je istaknuti ~lan Srpske radikalne stranke. S obzirom na wegov status javne li~nosti, zatraèno je da pre posete optuènom potpi{e Obavezu. U Obavezi se navodi koju vrstu informacija posetilac PJUN ne sme da obelodani javnosti posle posete pritvoreniku. Paragraf 2(e) Obaveze zabrawuje posetiocu da obelodani bilo koju drugu informaciju u vezi sa PJUN-om ili bilo kojim pritvorenikom koji nije optuèni do kojih (posetilac) do|e tokom (svoje) posete PJUN. 6. Pri utvr|ivawu da li optuèni ima pravo na posetu odre|enog lica, Sekretarijat mora da odmeri interes optuènog da se sastane s tim licem u odnosu na obavezu Me|unarodnog suda da spre~i ometawe svedoka, bezbednosti i ku}nog reda PJUN, kao i sprovo|ewe pravde. Naga|awa u medijima o pitawima vezanim za PJUN i za pritvorenike osuje}uje sposobnost Me|u312
narodnog suda da ispuni tu svoju obavezu. U okolnostima ovog predmeta, s obzirom na status gospodina Nikoli}a kao javne li~nosti i wegovo kr{ewe Obaveze, Sekretarijat tvrdi da ima razumnog osnova da zakqu~i da je svrha wegove posete da pribavi informacije koje se kasnije mogu objaviti u medijima. 7. Sekretarijat uvaàva ~iwenicu da optuèni ima legitimni interes da komunicira s ~lanovima Srpske radikalne stranke. U vezi s tim, Sekretarijat je dozvolio optuènom da predloì dva ~lana Srpske radikalne stranke koji }e ga posetiti u PJUN. Posete tih lica uslovqene su wihovim prihvatawem Obaveze. [to se ti~e gospodina Nikoli}a, Sekretarijat smatra da interes Me|unarodnog suda da osigura bezbednost svedoka, bezbednost i ku}ni red u PJUN, kao i sprovo|ewe pravde, opravdava odluku da se wegova poseta PJUN odbije na osnovu pravila 61(B) Pravilnika o pritvoru. Zakqu~ak 8. Iz gorenavedenih razloga, uz du`no po{tovawe, tvrdimo da predsednik suda treba da odbije @albu. Dana 17. marta 2006. godine U Hagu, Holandija (potpis na originalu) John Hocking, zamenik sekretara suda
Napomena: 1) Na stranici ~etiri @albe, optuèni tvrdi da (g. Nikoli}u) nije bilo poznato da li je Mihajlo Markovi} potencijalni svedok. Gospodin Nikoli} je izjavio slede}e: Video sam i ja Milo{evi}a. U poseti mu je bio Mihajlo Markovi} koji }e mu biti svedok odbrane. (naglasak dodat)
Predmet br. IT-03-67-PT Datum: 17. mart 2006. godine Original: engleski Re{ava: predsednik Fausto Pocar Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 17. mart 2006. godine T uìlac
PODNESAK SEKRETARIJATA U SKLADU S PRAVILOM 33 PRAVILNIKA O POSTUPKU I DOKAZIMA U VEZI SA ZAHTEVOM VOJISLAVA [E[EQA DA SE PONI[TI ODLUKA SEKRETARIJATA OD 20. JANUARA 2006. GODINE
313
Tuìla{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff, g. Ulrich Mussemayer, g. Daniel Saxon Optuèni: Vojislav [e{eq Branilac u pripravnosti: g. Tjarda Eduard van der Spoel Uvod 1. U skladu s pravilom 33 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik) i usmenim pozivom predsednika suda, Sekretarijat odgovara na @albu prof. dr Vojislava [e{eqa protiv odluke Sekretarijata od 20. januara 2006. godine (u daqem tekstu: @alba), koju je optuèni podneo 17. februara 2006. godine. 2. U @albi se osporava slede}e: 1) ovla{}ewe Me|unarodnog suda da utvr|uje kvalifikacije lica koja postupaju kao pravni savetnici optuènog u pripremi wegove odbrane (u daqem tekstu: pravni saradnici); i 2) uslovi koje je Sekretarijat nametnuo pojedina~nim licima koja je optuèni predloìo za svoje zastupnike (u daqem tekstu: predloèni pravni saradnici) usled kojih je ograni~eno pravo optuènog da komunicira sa svojim pravnim saradnicima. U @albi se traì da predsednik suda naloì Sekretarijatu da se tri navedena lica prihvate kao pravni saradnici i da se tim pravnim saradnicima i drugim licima odobri puno pravo na komunikaciju s optuènim. Ovla{}ewe za utvr|ivawe kvalifikacija pravnih saradnika 3. U Odluci po zahtevu optu`be za izdavawe naloga o imenovawu branioca radi pruàwa pomo}i Vojislavu [e{equ pri vo|ewu odbrane (u daqem tekstu: Odluka po zahtevu za imenovawe branioca) od 9. maja 2003. Pretresno ve}e je konstatovalo slede}e: Pravo na samozastupawe i dodela branioca u pripravnosti ne iskqu~uju pravo optuènog na pravnu pomo} branioca koga sam izabere. (...) Optuèni moè, na osnovu pravila 44(A), da dostavi punomo}je ukoliko èli dodatnu pomo} branioca koji zadovoqava potrebne uslove iz tog pravila. Takav branilac bi uìvao privilegovani odnos sa klijentom i pritom imao sve obaveze branilaca koji rade na ovom Me|unarodnom sudu (naglasak dodat).1) Ovom konstatacijom Pretresnog ve}a 1) priznaje se pravo optuènog na dodatnu pravnu pomo} branioca kojeg sam izabere; i 2) predvi|a se da lica koja }e pruàti takvu pomo} moraju da ispuwavaju nu`ne uslove iz pravila 44 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik). Sekretar je prvenstveno odgovoran za utvr|ivawe da li je neko lice prikladno shodno pravilu 44 Pravilnika.2) Stoga se ovom konstatacijom Ve}a potvr|uje da je Sekretarijat nadleàn da utvrdi kvalifikacije pravnih saradnika. Reìm kvalifikacija pravnih saradnika koji je uveo Sekretarijat jeste razuman 4. Shodno Odluci po zahtevu za imenovawe branioca, reìm kvalifikacija kojim se reguli{e imenovawe pravnih saradnika utemeqen je na uslovima vezanim za branioce iz pravila 44, Sekretarijat je taj reìm pri314
lagodio kako bi odràvao odgovornosti i prava pravnih saradnika optuènog koji se sam brani. Konkretno, pravni saradnik nema pravo da se pojavquje u sudnici, ali uìva druga prava branioca, ukqu~uju}i privilegovane kontakte s optuènim. Zloupotreba tog prava moè da ugrozi bezbednost optuènog i drugih pritvorenika u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: PJUN), te bezbednost PJUN. Stoga je razumno regulisati imenovawe pravnih saradnika, jer se tako uspostavqa ravnoteà izme|u prava optuènog na pravnu pomo} i obaveze Me|unarodnog suda da se postara za bezbednost svih pritvorenika u PJUN i sigurnost PJUN. A. Razumno je ograni~iti privilegovanu komunikaciju na zvani~no prihva}ene pravne saradnike 5. U svetlu du`nosti Me|unarodnog suda da se postara za bezbednost i zdravqe pritvorenika u PJUN, privilegovani kontakt s optuènim bi}e odobren samo pravnim savetnicima koje je prihvatio Me|unarodni sud. Takvo ograni~ewe ne predstavqa nerazumnu prepreku mogu}nosti optuènog da dobije odgovaraju}u pravnu pomo}. U stvari, i op{te ograni~ewe na pravne saradnike koje je prihvatio Me|unarodni sud i ograni~ewe broja u skladu su s praksom Sekretarijata u situacijama kad je branilac dodeqen licima koja su (delimi~no) slabog imovnog stawa. U kontekstu dodele branioca licima slabog imovnog stawa, Sekretarijat optuènom dodequje najvi{e dva branioca glavnog branioca i kobranioca. Ti branioci na sli~an na~in moraju da zadovoqe uslove kvalifikacija i imaju pravo na privilegovanu komunikaciju sa svojim klijentom. Dodeqeni branioci mogu i daqe da koriste usluge pomo}nih slu`benika kako bi lak{e pripremili tezu odbrane. Me|utim, pomo}ni slu`benici nemaju pravo na privilegovanu komunikaciju s optuènima. [to se ti~e komunikacije s drugim licima koja pomaù optuènom, on ima pravo da po svom naho|ewu zadrì druge savetnike koji }e mu pomagati u pripremi teze. Me|utim, ~im te osobe budu èlele da posete optuènog ili na neki drugi na~in stupe s wim u kontakt, bi}e primewena pravila i uputstva Me|unarodnog suda. B. Uslovi koje je Sekretarijat uveo za pojedina~ne predloène pravne saradnike optuènog su razumni 6. Da bi postupao kao pravni saradnik, predloèni pravni saradnik mora da uveri Sekretarijat u slede}e: 1) da ima dozvolu za advokatsku praksu ili da je profesor prava na univerzitetu; 2) da nije progla{en krivim u relevantnom krivi~nom postupku; 3) da se uobavqawu svog poziva ili na drugi na~in nije odao pona{awu koje je ne~asno ili moè na drugi na~in da diskredituje branioca, koje nanosi {tetu sprovo|ewu pravde ili moè da naru{i poverewe javnosti u Me|unarodni sud ili u sprovo|ewe pravde ili koje na drugi na~in naru{ava ugled Me|unarodnog suda; 4) da u vezi sa svojim kvalifikacijama i podobno{}u za vr{ewe du`nosti branioca nije dao la`ne podatke ili podatke koji daju neta~nu sliku, odnosno da nije zatajio relevantne podatke; 5) da nema interes da obelodani poverqive informacije i 6) da pismeno i usmeno dobro vlada jednim od dva slu`bena jezika Me|unarodnog suda. Da bi proverio da li predloèni pravni saradnici zadovoqavaju ove uslove, Sekretarijat je traìo od optuènog da dostavi zva315
ni~nu potvrdu o tome da oni imaju dozvolu za advokatsku praksu ili da su profesori prava na univerzitetu, zvani~ni dokaz da nisu progla{avani krivim u krivi~nim postupcima i detaqne biografije. 7. Uslov 1) je osnovni propis po pitawu odnosa izme|u branioca i klijenta. Kontakt izme|u dve osobe ne moè se okarakterisati kao privilegovan ukoliko takav odnos ne postoji. Uslovi pod 2), 3), 4), 5) i 6) ti~u se kredibiliteta i pouzdanosti. Ti uslovi omogu}avaju Sekretarijatu da utvrdi da li }e predloèno lice po{tovati pravo na privilegovani kontakt. Naposletku, uslov jezika uveden je iz prakti~nih razloga. Iskustvo pokazuje da priprema i izvo|ewe dokaza optuènog koji se sam brani podrazumeva mnogo kontakata izme|u raznih slu`bi Sekretarijata i tima odbrane optuènog koji se sam brani. Da bi se taj kontakt olak{ao, Sekretarijat smatra neophodnim da bar dva pravna saradnika optuènog dobro vladaju jednim radnim jezikom Me|unarodnog suda. Zakqu~ak 8. Iz gorenavedenih razloga, s du`nim po{tovawem traìmo da predsednik odbije @albu. Dana 17. marta 2006. godine (potpis na originalu) U Hagu, Holandija John Hocking, zamenik sekretara suda
Napomena: 1) Tuìlac protiv [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odluka po zahtevu optu`be za izdavawe naloga o imenovawu branioca radi pruàwa pomo}i Vojislavu [e{equ pri vo|ewu odbrane, 9. maj 2003. godine, par. 29. 2) Tuìlac protiv Prli}a i drugih, predmet br. IT-04-74-PT, Odluka po zahtjevima za imenovawe branilaca, 30. jul 2004. godine, par. 12.
Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju PRED PRETRESNIM VE]EM II

U sastavu: sudija Carmel a. Agius, predsedavaju}i, sudija Jean Claude Antonetti, sudija Kevin Parker Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 17. januar 2006. godine T uìlac
PODNO[EWE IZVE[TAJA VE[TAKA ANTHONYJA OBERSCHALLA OD STRANE TU@ILA[TVA (Prvi deo)

Tuìla{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff, g. Daniel Saxon, g. Ulrich Mussemayer
316
1. Na osnovu pravila 94bis Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik), Tuìla{tvo podnosi Izve{taj ve{taka dr Anthonyja 1) Oberschalla. Izve{taj ve{taka priloèn je ovom podnesku kao Dodatak A.1 Curriculum vitae dr Oberschalla priloèn je ovom podnesku kao Dodatak B, a curriculum vitae Biqane Belamari}-Wisley kao Dodatak C. Gospo|a Belamari}-Wilsey pomagala je dr Oberschallu prilikom izbora i prevo|ewa dokumenata za wegov Izve{taj. Radi lak{eg snalaèwa, spisak materijala kori{}enih prilikom pripreme izve{taja dr Oberschalla priloèn je kao Dodatak D. 2. Tuìla{tvo obave{tava Pretresno ve}e da }e dr Oberschall biti na raspolagawu radi unakrsnog ispitivawa ukoliko to bude èleo optuèni. U slu~aju da optuèni prihvati Izve{taj ve{taka, Tuìla{tvo traì da se taj Izve{taj ve{taka uvede u spis bez li~nog svedo~ewa ve{taka. 3. Od slu`be za jezi~ke i konferencijske usluge Me|unarodnog suda zatraèn je prevod Izve{taja ve{taka na srpski jezik i on }e biti obelodawen optuènom ~im bude zavr{en. Dana 17. januara 2006. godine (potpis na originalu) U Hagu, Holandija Hildegard Uertz-Retzlaff, vi{i zastupnik Tuìla{tva
DODATAK A
Izve{taj ve{taka dr Anthonyja Oberschalla Nacionalisti~ka propaganda Vojislava [e{eqa: sadràj, tehnika, ciqevi i uticaji, 1990-1994. godina Kako propaganda masovnih medija uti~e na prihvatawe kolektivnog nasiqa od strane obi~nih qudi i wihovo u~estvovawe u wemu i kako je [e{eqeva nacionalisti~ka propaganda zagovarala i opravdavala prisilu i nasiqe Srba protiv nesrba. Izve{taj ve{taka pripremqen za Me|unarodni krivi~ni sud Ujediwenih nacija za biv{u Jugoslaviju. Autor: dr Anthony Oberschall, po~asni profesor sociologije na Univerzitetu Severna Karolina, Chapel Hill, Severna Karolina, SAD. Sadràj 1 Metodologija analize sadràja 2 Preliminarna napomena o terminologiji 4 1. Obja{wavawe kolektivnog nasiqa 5 Ko vr{i kolektivno nasiqe? Obi~an ~ovek 5 Kada se obi~ni qudi ukqu~uju u kolektivno nasiqe i kada ga podràvaju 6 2. Tehnika i efekti propagande putem masovnih medija 8 Postoji saglasnost o va`nosti propagande putem masovnih medija u raspadu Jugoslavije i ratovima koji su usledili 8 Propaganda i ube|ivawe od strane masovnih medija 10 Model ube|ivawa zasnovan na obradi informacija 11 3. Nacionalisti~ka propaganda u srpskim masovnim medijima deo A 14
317
MOI model primewen na krizni okvir tokom raspada Jugoslavije i ratova koji su usledili 14 Poruka: diskurs masovnih medija zasnovan na pretwama i strahu aktivira krizni okvir 15 4. [e{eq, glasnik srpskog nacionalizma: analiza sadràja 18 Pretwe, viktimizacija, odgovornost i opravdavawe kolektivnog nasiqa 18 Tehnike masovnog ube|ivawa 22 Neistina: etni~ko ~i{}ewe 23 Zloupotreba istorije i fabrikacija 25 Pretwe, upozorewa, zagovarawe nasiqa, proterivawe, osveta i odmazda nad protivnicima 27 [e{eq i politi~ka ideologija nacionalizma 33 Liberalno demokratska filozofija i istorijska nauka 36 Rezime analize sadràja 38 5. Srpski masovni mediji deo B 39 Javnost 39 Predrasude i pristrasnost masovnih medija u Srbiji 42 Ube|ivawe srpskih glasa~a putem masovnih medija 43 6. Zakqu~ak 44 7. Citirana literatura 45 Dodatak 1. Obja{wewe kolektivnog nasiqa 51 Lin~ovawe 51 Javni neredi u Indiji 52 Genocid u Ruandi 53 Dodatak 2. 242 Izvodi iz [e{eqevih obra}awa kori{}eni prilikom analize sadràja 50 i daqe Metodologija analize sadràja Ovaj Izve{taj ve{taka zasnovan je na literaturi poznavalaca o etni~kim sukobima, nacionalizmu, kolektivnom nasiqu, masovnim komunikacijama, propagandi i raspadu Jugoslavije nekih 87 kwiga, ~lanaka i izve{taja navedenih kao citirana literatura koje su napisali nau~nici iz oblasti dru{tvenih nauka, agencije UN, nevladine organizacije i izvori iz Zapadne Evrope, SAD i post-jugoslovenskih dràva koji poseduju odgovaraju}a znawa. Odeqak 4, opis i procena [e{eqevog diskursa u masovnim medijima od 1990. do 1994. godine u vezi s odnosima Srba i nesrba, koje je smatrao protivnicima i neprijateqima, zasniva se na analizi sadràja wegovih pisanih tekstova, govora, radio i televizijskih obra}awa iintervjua u dnevnim listovima i ~asopisima odabranim iz 44 toma tekstova koje je autorizovao [e{eq, dokumenata na srpskohrvatskom i nekih dodatnih materijala koje je stavio na raspolagawe MKSJ, kao {to su video inserti iz dokumentarnih emisija i novinski izve{taji koji se odnose na [e{eqa ili u kojima se pojavquje [e{eq. Iz analize sadràja iskqu~en je [e{eqev materijal o wegovom li~nom ìvotu, unutra{woj srpskoj politici, dru{tvenoj i ekonomskoj poli318
tici, Srpskoj radikalnoj stranci, regrutovawu i organizaciji dobrovoqaca, kao i o nekim drugim pitawima koja se ne bave odnosima Srbinesrbi. Izbor tekstova za analizu sadràja tekao je po slede}em postupku. Prvo bi se Anthony Oberschall, autor ovog Izve{taja, upoznao sa [e{eqevim diskursom u vezi s odnosima Srbinesrbi iz tekstova koji su ve} dostupni na engleskom jeziku iz izvora MKSJ. Imaju}i u vidu [e{eqev diskurs o nacionalizmu i sukobu, kao i regulisawu sukoba izme|u Srba i wihovih protivnika i povezuju}i taj diskurs s literaturom o nacionalizmu1) i tehnikama ube|ivawa putem masovnih medija (opisano u ovom izve{taju u odeqcima Model ube|ivawa zasnovan na obradi informacija, odeqak 3, poruka i [e{eq i politi~ka ideologija nacionalizma), Oberschall je identifikovao slede}e tematske celine za koje su, da bi se u potpunosti okarakterisala [e{eqeva gledawa i stavovi, bile potrebne informacije: viktimizacija Srba (ukqu~uju}i zlo~ine iz pro{losti); pretwe Srbima iz unutra{wih i iz stranih izvora; glorifikacija Srba; stavqawe protivnika u okvire negativnih stereotipa i wihovo negativno karakterisawe (ukqu~uju}i dehumaniziraju}e etiketirawe nesrba); neistine i zloupotreba istorije; pretwe i upozorewa protivnicima koje je izrekao [e{eq; zagovarawe i prisile i nasiqa u odnosima Srbinesrbi, ukqu~uju}i konkretno proterivawe/razmenu stanovni{tva; opravdavawe prisile i nasiqa osvetom/odmazdom; beskompromisan odnos prema protivnicima; okrivqavawe drugih/nepreduzimawe odgovornosti za nasiqe. Oberschall je tako|e èleo da ustnaovi da li su se [e{eqevi stavovi izmenili od 1990. do 1994. godine, vremenskom periodu koji obuhvata predratnu jugoslovensku krizu, rat u Hrvatskoj, rat u Bosni, [e{eqev uspon u srpskoj politici i wegov razlaz sa Milo{evi}evim reìmom. On je tako|e èleo da obezbedi adekvatnu bazu podataka iz raznovrsnih izvora (TV, radio, dnevni listovi, ~asopisi, skup{tinski govori, intervjui, izjave za {tampu i drugi izvori i lokacije) [e{eqevih izjava. Broj odabranih tekstova nije bio unapred odre|en. Zapravo, kada bi izjave na odre|enu temu po~ele u ve}oj meri da se ponavqaju i da ih biva previ{e, a bez novih informacija, izbor dodatnih tekstova na tu temu je prekidan. Isto tako, ukoliko bi neka baza podataka bila nedovoqna da se [e{eqev stav po odre|enoj temi okarakteri{e na pravi na~in u potpunosti, ra|ena je ciqna pretraga kako bi se u tu bazu podataka dodali tekstovi. Imaju}i u vidu te ciqeve, 242 teksta, duìne od jedne re~enice do dva pasusa, izabrala je i prevela Biqana Belamari}, doktorski kandidat iz oblasti slovenskih jezika i sociolingvistike na Univerzitetu Severna Karolina u Chapell Hillu, Severna Karolina, SAD. Srpski i hrvatski su materwi jezici g|e Belamari}. Ona je [e{eqeve tekstove prevela sa svim leksi~kim konotacijama i denotacijama svojstvenim leksici i semantici bilo kojeg jezika. Tekstovi su numerisani brojevima od 1 do 259 i nazvani su izvodi.2) Prva selekcija izvoda pod brojevima od 1 do 182 obuhvatila je sva 44 toma, kao i nenumerisane tomove koji se nalaze na disku MKSJ broj 1304040A i predstavqaju 70,3% svih izvoda. Gospo|a Belamari} je locirala izvode uz pomo} kompjuterskog programa za pretragu Zlab, konkretno pu319
tem modula ZyIMAGE i ZyFIND (izdawe 5.0 od 26. maja 2004. godine) postavqaju}i pitawa: hrvat* ili alban* ili shiptar* ili krv*, uz dodatak pitawa Srb* ili muslim*, kada je bilo potrebno dodatno precizirawe. Iz tih tekstova, ona je odabrala one koji su sadràli informacije sa spiska tema koji je sa~inio Oberschall i oni su postali izvodi. Pretraìva~ baze podataka je indiferentan prema sadràju: na primer, izjave o Hrvatima markirane su odrednicom hrvat, bez obzira na to da li izraàvaju povoqna ili nepovoqna mi{qewa o Hrvatima, a isto vaì i za druga pitawa na osnovu kojih je izvr{ena pretraga. Metod odabira je mehani~ki i nepristrasan i nije podloàn qudskoj manipulaciji. Po{to nismo èleli da dajemo ocenu [e{eqevih pogleda i stavova na osnovu samo nekoliko izjava koje mo`da ta~no i u potpunosti ne odraàvaju wegove poglede, obavili smo ciqanu pretragu da bi do{li do dodatnih informacija u vezi s nekim temama. Druga dopunska selekcija obavqena je iz tomova 14, 17, 18, 20, 22, 23, 28, 29, 34-39 i 42, kori{}ewem gorenavedenog postupka, zajedno sa informacijama o lokacijama iz rezimea MKSJ u ovim tomovima, a po konkretnim temama za koje su bile potrebne dodatne informacije. Stoga smo se, prilikom analize sadràja, trudili da svi tekstovi koje smo analizirali budu reprezentativan i nepristrasan uzorak [e{eqevih stavova i onoga za {ta se zalagao. Druga selekcija dala je izvode pod brojevima 182-259, {to predstavqa 29,7% od ukupnog broja. Navo|ewe potpunih rezultata nakon pretrage svih 44 tomova uz upotrebu datih pitawa dalo bi nekoliko hiqada tekstova od kojih bi velika ve}ina bila suvi{na, tj. poznate informacije bi se ponavqale. Slu~ajni uzorak tekstova dao bi neadekvatnu tekstualnu osnovu za vi{e tema. Metodologijom koju smo koristili dobijena je nepristrasna, velika i reprezentativna selekcija [e{eqevih tekstova za svaku od tema od interesa, s minimumom nepotrebnih ponavqawa. Svaki od izvoda preveden na engleski jezik unet je sekvencijalno u spisak u Dodatku 2. Pored samog teksta, svaki izvod upu}uje na tom i broj stranice iz 44 toma, zajedno s datumom i mestom originalnog izvora (npr. radio intervju dat odre|enoj stanici, odre|enog datuma). Na desnoj margini svakog izvoda naveden je spisak kategorija po kojem je obeleèn sadràj teksta, a kva~ica ukazuje na konkretne kategorije za svaki od tekstova. Te kategorije se odnose na teme koje je u [e{eqevom diskursu identifikovao Oberschall. Zastupqenost izvoda prema masovnim medijima je bila slede}a: dnevni listovi i ~asopisi 31 odsto, televizija 17 odsto, radio 10 odsto, govori ili izjave (u zakonodavnim telima, saop{tewa za {tampu, konferencije za {tampu, na mitinzima i dr., koje su tako|e mogle da budu, a ~esto i jesu, preno{ene u srpskim medijima) 39 odsto, drugi neidentifikovani izvori 3 odsto. Zastupqenost izvoda po godinama je slede}a: iz 1990. 12 odsto (ukqu~uju}i dve iz 1989), iz 1991. 29 odsto, iz 1992. 20 odsto, iz 1993. 22 odsto i iz 1994. 17 odsto. Po{to gotovo da nije bilo promena tokom godina (uz jedan izuzetak koji je razmotren u izve{taju), a ni u pogledu izvora [e{eqevog diskursa kada su u pitawu date teme, analiza sadràja se bavi svim izvodima kao celinom.
320
Preliminarna napomena u odnosu na terminologiju Vojislav [e{eq i drugi politi~ari u biv{oj Jugoslaviji koji su sledili nacionalni program pridaju terminima kao {to su dràva, nacija, nacionalnost i nacionalizam zna~ewa koja se razlikuju od wihove upotrebe u savremenim dru{tvenim naukama. Kako bi se izbegla zabuna, u ovom odeqku se ukazuje na to kako se ti termini koriste u ovom Izve{taju, izuzev kada se citiraju [e{eq i drugi politi~ari ili kada se govori o wima. Propaganda je kori{}ewe mentalnih predstava, slogana i simbola koje deluju na na{e predrasude i emocije... s ciqem da osoba na koju se vr{i uticaj... prihvati kao sopstveni stav onoga koji upu}uje poruku.3) Jo{ jedna korisna definicija: Propaganda je poku{aj {irewa ideja bez obzira na istinitost i ta~nost.4) Etni~ka grupa ozna~ava veliki skup qudi koji imaju samodefini{u}e grupno ime, smatraju da dele isto poreklo, imaju isto istorijsko se}awe i elemente zajedni~ke kulture (kao {to su religija i jezik), a vezani su (makar samo istorijski i sentimentalno) za konkretnu teritoriju.5) Nacionalnost6) se odnosi na veliku grupu qudi koji imaju zajedni~ko i odre|uju}e rasno, jezi~ko i kulturno poreklo i koji ~ine konstitutivni element {ire grupe. Nacija je velika grupa qudi vezana za odre|enu teritoriju koja je dovoqno svesna svog jedinstva da teì da ima ili ima sopstvenu vlast.7) Nacije koje imaju dosta raznovrstan etni~ki sastav, ali i pored toga imaju ose}aj jedinstva i sopstvenu vlast obi~no se nazivaju narodom, na primer, ameri~ki narod. Dràva je nezavisan politi~ki entitet koji poseduje suverenu vlast na svojoj teritoriji i priznat je, zajedno sa svojim granicama, od strane zajednice drugih dràva. Ve}ina dràva je multietni~ka (ili multinacionalna). Nacionalna dràva je termin koji se ~esto pogre{no ili neadekvatno koristi za dràve u kojima je dominantna jedna nacija. Pregled 132 entiteta koji se smatraju dràvama od 1971. godine pokazuje da se samo 12 dràva (9 odsto) mogu opravdano opisati kao nacionalne dràve (tj. sa veoma malim mawinama koje se razlikuju od dominantne nacije, kao {to je, recimo, Japan). Kod 30 odsto wih najve}a nacija ~ini mawe od polovine stanovni{tva, a kod 23 odsto wih, najve}a nacija ~ini izme|u polovine i tri ~etvrtine stanovni{tva.8) Nacionalizam je prvenstveno politi~ki princip po kome bi politi~ka jedinica (dràva) trebalo da se poklapa s nacionalnom jedinicom (narod).9) Prema Snyderu, nacionalizam je prikladna ideologija u svrhu vladawa narodom bez stvarnog davawa narodu punih demokratskih prava (prevod s engleskog).10) Postoje dve varijante nacionalizma: gra|anska varijanta, koja je tolerantna i ukqu~uju}a, i etni~ka varijanta, koja populisti~ka, ksenofobi~na i iskqu~uju}a. Etni~ki nacionalizam, prema Connoru Cruiseu OBrienu, predstavqa konglomerat emocija koje se grupi{u oko tla, zemqe, predaka, jezika, tradicije i kulture, ~esto ukqu~uju}i religi321
ju.11) Suprotan etni~kom nacionalizmu jeste gra|anski nacionalizam, zasnovan na tradicijama liberalne demokratije, o kome Vaclav Havel kaè slede}e; Svako udruìvawe, identitet i zajednica, ukqu~uju}i i nacionalnost, mawkavi su ako ne po~ivaju na na~elima gra|anskog dru{tva, odnosno na ravnopravnoj primeni osnovnih gra|anskih i qudskih prava... Uspostavqawe dràva na temequ bilo kog drugog na~ela, osim na~ela gra|anskog dru{tva na temequ ideologije, nacionalnosti ili vere umawuje nas kao qude... suverenost zajednice, vera, nacija i dràva i ve}a suverenost, u stvari, ima smisla samo ako proizlazi iz jedne jedine prave suverenosti koja svoj izraz nalazi u gra|anskoj suverenosti. (prevod s engleskog).12) 1. Obja{wavawe kolektivnog nasiqa Ko vr{i kolektivno nasiqe? Obi~an ~ovek Istraìvawa i literatura o kolektivnom nasiqu, masovnim ubistvima, terorizmu i genocidu pokazuju da se oni ne mogu pripisati krvoèdnim, sadisti~kim, psihopatskim po~iniocima, niti nekoj mra~noj crti qudske prirode zbog koje su zverstva i zlo~ini protiv ~ove~nosti neizbe`ni u grupnim konfliktima. Naprotiv, stru~waci za ova pitawa imaju jedinstven stav da je u pitawu obi~an ~ovek i, kao {to je rekao Ervin Staub: U odre|enim okolnostima ve}ina qudi sposobna je za ekstremno nasiqe i uni{tewe qudskog ìvota (prevod s engleskog).13) Socijalni psiholog s Univerziteta u Stanfordu, Albert Bandura se slaè: Tokom vekova, veliki deo destruktivnog pona{awa poticao je uvek od obi~nih, pristojnih qudi u ime pravednih ideologija, verskih principa i nacionalnih imperativa... da bi se u~inila grozna dela potrebne su dru{tvene okolnosti koje tome pogoduju, a ne monstruozni qudi. (prevod s engleskog)14) U jednoj nedavno objavqenoj kwizi o etni~kom ~i{}ewu iznosi se zakqu~ak da obi~ne qude normalne dru{tvene strukture dovode u situaciju da sprovode smrtonosno etni~ko ~i{}ewe. (prevod s engleskog)15) Obimna istraìvawa o kolektivnom nasiqu javnim neredima, zverstvima, masovnim ubistvima, terorizmu i genocidu idu u prilog tezi o obi~nom ~oveku i opisuju okolnosti koje obi~ne qude pretvaraju u ubice i podràvaoce ubica tokom grupnog sukoba.16) Nedavna istraìvawa o po~iniocima ekstremnog nasiqa odnose se na qude koji su uhap{eni zbog teroristi~kih aktivnosti, neuspele bomba{esamoubice, lica koje vr{e mu~ewe pri dràvnim bezbednosnim agencijama i po~inioce ratnih zlo~ina. Scott Atran sa Univerziteta u Mi~igenu i Nacionalnog centra za nau~na istraìvawa (CNRS) u Parizu na slede}i na~in je sumirao nalaze za bomba{e-samoubice: Ukoliko se posmatra istorijat ove vrste ekstremnih ~inova, wima uglavnom rukovode osobe iz sredwe ili vi{e klase. To je uvek tako. Wima nikada ne rukovode otka~eni, slu|eni, samoubila~ki nastrojeni ludaci... bomba{i (samoubice) spadaju u normalan svet i bili su ne{to iznad proseka u pogledu obrazovawa i prihoda... Oni se odri~u dobro pla}enih poslova, oni se odri~u svojih porodica koje zaista oboàvaju kako bi se `rtvovali, jer stvarno veruju da je to jedini na~in na koji }e da promene svet. (prevod s engleskog) [to se ti~e onih koji
322
vr{e mu~ewa pri dràvnim bezbednosnim agencijama navodi se slede}e: Grci koji su postali mu~iteqi za vreme vojne hunte u periodu od 1967. do 1974. ... bili su sasvim obi~ni gra|ani {tavi{e, bili su natprose~no inteligentni. Pretvarali bi ih u mu~iteqe indoktrinirawem, pokazuju}i im koliko su potrebni svojim dru{tvenim zajednicama i ubediv{i ih u to.17) (prevod s engleskog) Marc Sageman, forenzi~ki psihijatar na Univerzitetu Pensilvanije koji je istraìvao profil 130 pripadnika Al Qaede i s wom povezanih yihad-grupa, zakqu~io je slede}e; dve tre}ine wih poteklo je iz solidne vi{e ili sredwe klase... kao grupa, oni (su) bili relativno dobro obrazovani... (tri) ~etvrtine je bilo oèweno i ve}ina je imala decu. U ovoj grupi nisam otkrio du{evne bolesti ili bilo kakvu zajedni~ku poli18) Iz istraìvawa o palestinskim ti~ku predispoziciju prema terorizmu.1 teroristima vidi se da su bomba{i-samoubice uglavnom sredweg materijalnog stawa. Vi{e od polovine wih sluìlo je zatvorske kazne po izraelskim zatvorima. Najva`niji faktor ovde jeste organizacija: gotovo niko to ne radi kao pojedinac; kandidati su gotovo uvek obu~eni. (prevod s engleskog)19) Kada se obi~ni qudi upu{taju u kolektivno nasiqe i kada ga podràvaju? Okolnosti i dru{tveni uslovi koji pogoduju tome da se obi~ni qudi upuste u kolektivno nasiqe i da ga podrè sastoje se od spoja politi~kog rukovodstva, ideologije i propagande koji to podsti~u i opravdavaju: oni organizuju {ire stanovni{tvo i mawi broj po~inilaca nasiqa da prihvate, podrè i da se upuste u destruktivne i nasilne radwe koje se u normalnim okolnostima smatraju nemoralnim i ka`wivim. Te okolnosti i uslovi se ne javqaju slu~ajno, bez namere i plana. Michael Mann rezimira svoje nalaze o etni~kom ~i{}ewu: postoje tri nivoa po~inilaca i pomaga~a: 1. politi~ke vo|e i elite koji vode partije dràve, 2. bande militantnih osoba koje formiraju paravojne formacije, 3. kqu~ne grupacije koje obezbe|uju masovnu, mada ne ve}insku, narodnu podr{ku.20) Tri slu~aja kolektivnog nasiqa opisana u Dodatku 1 lin~ovawe na jugu SAD, javni neredi u Indiji i genocid u Ruandi omogu}avaju da se te okolnosti i uslovi eksplicitno formuli{u. Ta tri slu~aja kolektivnog nasiqa pokrivaju tri kontinenta (Aziju, Afriku, Severnu Ameriku), dva veka (19. vek i 20. vek), sukobe izazvane rasnim, verskim i klasnim podelama, ogromne razlike u okolnostima, sredstvima, intenzitetu i duìni trajawa nasiqa, kao i u pogledu spontanosti i prethodnog planirawa. I pored takve raznovrsnosti, postoji osnovno su{tinsko obja{wewe za kolektivno nasiqe, kao {to se vidi iz nagla{enih re~i i izvora u Dodatku 1 i daqe u tekstu, su{tinsko obja{wewe primenqivo je na mnoge druge slu~ajeve kolektivnog nasiqa koji su mogli biti izabrani umesto ova tri. 1. Stvarni sukob izme|u verskih, etni~kih, jezi~kih, rasnih, nacionalnih grupa (radi konciznosti, u daqem tekstu i etni~ki) postoji, bilo da se radi o konkurenciji za posao ili teritoriji, politi~koj vlasti, kolektivnom identitetu i dignitetu, diskriminatornom tretmanu, priznavawu jezika i sli~no. Do slu~ajeva sukoba u me|uetni~kim odnosima dolazi epizodno (na primer, izbori i verske procesije u nekim indijskim gradovima).
323
Me|utim, postoji tako|e istorijat miroqubive koegzistencije i institucije za saradwu i zajedni{tvo. Institucije i popularna kultura ukqu~uju obe tradicije i obe realnosti. 2. Kada re{avaju etni~ke napetosti i krize, politi~ke vo|e prave izbore. Neki se prilikom re{avawa sukoba oslawaju na tradicije pomirqivosti i institucije saradwe. Druge vo|e manipuli{u s podelama i napetostima i spremni su da rizikuju da do|e do kolektivnog nasiqa kada to sluì wihovoj svrsi. Nema neizbe`ne veze izme|u etni~kih, rasnih, nacionalnih i verskih podela i kolektivnog nasiqa. U Brazilu i na Karibima nije bilo lin~ovawa nakon ukidawa ropstva, na jugu SAD jeste. U nekim indijskim gradovima sa me{ovitim indusko/muslimanskim stanovni{tvom nema javnih nereda, dok u drugima do wih ~esto dolazi. U Ruandi je do{lo do genocida, dok je u Ju`noj Africi ipak izbegnut rasni rat (koji je na{iroko prognoziran tokom osamdesetih godina) kada su se politi~ke vo|e pripadnika svih rasa i politi~kih frakcija dogovorile o sveobuhvatnom ustavnom re{ewu s podelom vlasti i institucijama za etni~ko pomirewe. 3. Beskompromisne politi~ke vo|e i elite me|u svojim pobornicima podsti~u i agresivnu politiku i delovawe protiv etni~kih protivnika putem me|usobno povezanih institucija koje rade na wihovom aktivirawu: intelektualnih grupa za podr{ku, ekstremisti~kih organizacija, oruànih grupa i masovnih medija. Takve vo|e i institucije demonizuju i dehumanizuju svoje protivnike, {ire neistine, uveli~avaju pretwe, poja~avaju strahove i pruàju moralno opravdawe za agresiju i nasiqe protiv etni~kih neprijateqa. Oni putem masovnih medija {ire krizni javni diskurs u odnosima izme|u grupa (nadmo}nost bele rase, nacionalizam Indusa, mo} Hutua). Rezultat toga je da posmatra~ka javnost na izborima glasa za ekstremisti~ke vo|e i aktivno podràva ideologiju i politiku etni~kog nasiqa. Oni sa umerenim stavovima se zastra{uju i u}utkuju. Oruàne bande i organizovani ekstremisti sprovode kolektivno nasiqe. Kada po~inioci prolaze neka`weno, pridruùju se kriminalne grupe i drugi koji `rtve uzimaju na metu radi li~ne dobiti i time poja~avaju kolektivno nasiqe. Sli~no tome, prilikom raspada Jugoslavije i tokom ratova koji su usledili, delovali su ti isti procesi.21) 1. Stvarni problemi sa kojima se suo~avala Jugoslavija bili su kraj komunizma i tranzicija u demokratiju i trì{nu ekonomiju, kao {to je to bio slu~aj u Isto~noj Evropi i Sovjetskom Savezu, te preina~ewe ustavne strukture zapotrebe multinacionalne dràve koja bi obezbe|ivala qudska prava i u kojoj ne bi bilo diskriminacije nacionalnih mawina. 2. Politi~ke vo|e, uz neke izuzetke, dale su dijagnozu problema kao nacionalnog sukoba koji se ne moè prevazi}i. Poja~ale su nacionalisti~ki diskurs krize i degradirale miroqubive alternative. Aleksa \ilas je to opisao na slede}i na~in:22) Nacionalisti~ke ambicije, strahovi i frustracije grupacija koje su sa~iwavale Jugoslaviju ... nisu bile izmi{qotina nacionalisti~ki nastrojenih intelektualaca ili politi~kih elita. Me|utim, do gra|anskog rata u Jugoslaviji ne bi do{lo da elite ... svojom
324
propagandom i politikom nisu neodgovorno i namerno manipulisale s nacionalnim ose}awima. Snaga nacionalisti~kih strasti koje su uzburkale ove oportunisti~ke vo|e ne samo da je sukob u~inila neizbe`nim, ve} je rat u~inila izuzetno brutalnim. Nove granice nisu stvarane samo silom, ve} etni~kim ~i{}ewem i silovawem, progonom, i ubijawem civila. (prevod s engleskog) Razre{ewe sukoba se moglo utemeqiti na dugim periodima saradwe me|u narodima Jugoslavije i na op{te poznatim modelima multinacionalnih, federalnih, demokratskih dràva (kao {to su [vajcarska, Belgija, Indija, Malezija i Tanzanija). Veliki uzorak javnog mwewa, dobijen ispitivawem sprovedenimu celoj Jugoslaviji maja/juna 1990. godine, pokazao je da je ve}ina anketiranih bila za demokratski vi{epartijski sistem s parlamentarnom vladom. Pored toga, javnost je pokazala istan~ano razumevawe i reakcije na razne predloène ustavne promene, kao {to su izbor op{tejugoslovenskog izvr{nog organa, pravila glasawa u skup{tinama, raspodele poreskih prihoda, odnosa izme|u saveznih i republi~kih institucija, prava na samoopredeqewe i secesiju i druga pitawa.23) I pored toga, uz neke zna~ajne izuzetke kao {to je Ante Markovi}, glavne politi~ke vo|e koje su odlu~ivale o postkomunisti~koj ustavnoj strukturi Jugoslavije podsticale su politi~ki diskurs i delovawe koji su rat i nasiqe u~inili vrlo verovatnim. 3. Pretwe preko masovnih medija i propaganda mr`we od strane politi~kih vo|a pruìli su moralno opravdawe za agresivno i nasilno delovawe protiv etni~kih neprijateqa. U Srbiji, pretwe Srbima izvan Srbije i na Kosovu su preuveli~avane i poja~avane neistinama tokom izbornih kampawa i u masovnim medijima. Mnogi obi~ni Srbi su takvom propagandom ube|eni da glasaju za politi~ke vo|e koje su podsticale nasiqe u me|unacionalnim odnosima. Upravo zato {to su do kasnih osamdesetih godina pro{log veka nacionalni odnosi me|u obi~nim Jugoslovenima bili kooperativni, nacionalisti~ka propaganda je u~iwena tako ekstremnom. Propaganda putem masovnih medija je naro~ito efikasna kada se {iri po grupama omladine i mladih qudi u organizaciji ideologa i politi~kih stranaka fenomen dobro poznat iz nacisti~kog perioda u Nema~koj tridesetih godina pro{log veka sa Hitler Jugend i mrkim ko{uqama (slu`beni naziv Sturmbteilung ili S.A), kao i iz sedamdesetih godina pro{log veka u kini s Crvenom gardom Mao Cedunga, koja je sprovodila u delo agresivne no}ne more iz Maove male Crvene kwige, da navedemo samo dva dobro poznata i dokumentovana primera. Vo|e izdvoje mladi}e u grupe i indoktriniraju ih propagandom koja opravdava nasiqe protiv protivnika. Wihovi pripadnici nose specifi~nu ode}u (uniforme) s puno oznaka i tetovaè, pevaju iste pesme, izvikuju slogane, i podsti~u neprijateqsko i agresivno delovawe protiv autsajdera, disidenata i mawina. Slede}i korak je da se oni transformi{u u pripadnike paravojnih i drugih vojnih formacija koji izvr{avaju naloge vo|a. Posledwe, ali ne i najmawe va`no, propaganda straha i mr`we obezbe|uje kqu~nu grupu gra|ana za nacionalisti~ke ciqeve, koji tada i ponovno biraju vo|e i aktivno podràvaju kolektivno nasiqe protiv drugih etni~kih grupa. Bez propagande pretwi i mr`we pu325
tem masovnih medija nije mogu}e organizovati takvu trokraku strukturu nasiqa, jer bi nedostajala ta kqu~na grupa gra|ana, a i regrutovawe militantnih lica bi bilo problemati~no. Prema poznatom politikologu Haroldu Laswellu, neke politi~ke vo|e koriste propagandu radi aktivirawa nacionalne mr`we: Neprijateq mora biti predstavqen kao prete}i krvolo~ni agresor, |avoqi kr{ilac moralnih i konvencionalnih standarda, prepreka omiqenim ciqevima i idealima nacije...24) (prevod s engleskog) Na taj na~in je nacionalisti~ka propaganda kori{}ena u biv{oj Jugoslaviji. 2. Tehnike i efekti propagande putem masovnih medija Postoji saglasnost o va`nosti propagande putem masovnih medija u raspadu Jugoslavije i ratovima koji su usledili Da su psihopate, sadisti i iskrivqene li~nosti jedini po~inioci i pobornici kolektivnog nasiqa, ube|ivawe putem masovnih medija bi imalo samo mali uzro~ni efekat (mo`da samo kao povod), jer se li~nosti formiraju tokom detiwstva i rane mladosti u intimnim dru{tvenim miqeima, kao {to su porodica i grupe vr{waka. Da je kolektivno nasiqe duboko ukoreweno u kulturi, kao {to je slu~aj s plemenskim klanovima koji praktikuju krvnu osvetu, gde se od svakog odraslog mu{karca o~ekuje da osveti povredu ili smrt pripadnika klana putem nasiqa prema klanu koji je to po~inio, ube|ivawe putem masovnih medija ne bi bilo nu`no da bi se qudi podstakli na etni~ko nasiqe. Da je kolektivno nasiqe me|u nacionalnim grupama bilo istorijski i kulturno ukoreweno tako da se ne moè izbe}i, kao {to su to gravitacija i promena godi{wih doba ube|ivawe i podsticawe putem masovnih medija ne bi bilo potrebno. Me|utim, prema ve}ini nau~nika u oblasti dru{tvenih nauka (vidi gore), nijedno od prethodnih obja{wewa kolektivnog nasiqa nije ta~no. Naprotiv, obi~ni qudi su ti koji ~ine i podràvaju kolektivno nasiqe. Obi~ni qudi su isto toliko sposobni da sara|uju u me|uetni~kim odnosima kao {to su sposobni za neprijateqstvo i sukob, ukqu~uju}i i nasiqe. Na ovaj ili onaj na~in, oni prave izbore, a upravo na te izbore deluje ube|ivawe od strane masovnih medija. Pre stotinu godina, filozof William James je razmatrao novi fenomen propagande u masovnim medijima, koji je nazvao moralnim ekvivalentom rata, i primetio da je on poni{tio razliku izme|u mira i rata: Moè se ~ak opravdano re}i da izuzetno o{tra kompetitivna priprema za rat (putem propagande) ... jeste stvarni rat, permanentan i neprekidan, a bitke su samo neka vrsta javne potvrde ste~ene tokom mira.25) (prevod s engleskog) Stoga je prou~avawe ube|ivawa od strane masovnih medija tokom etni~kog sukoba od najve}e va`nosti za wegovo obja{wavawe. Nije nu`no da medijske poruke budu podjednako uverqive za sve one koji su im izloèni. Potrebno je samo da se ubedi dovoqno veliki deo posmatra~ke javnosti. Ako postoji raskol na politi~koj sceni i pogodni izborni sistem, mawe od pedeset posto bira~a (ponekad ~ak i tre}ina glasa~a, kao {to je to bio slu~aj s posledwim slobodnim izborima u Vajmarskoj Republici 1932. godine) moè izabrati vladu koja }e kontrolisati medije, policiju i vojsku, sprovoditi agresivnu nacionalisti~ku politiku i suzbijati po326
liti~ku opoziciju. Na prvim postkomunisti~kim izborima, 1990. godine u Hrvatskoj, Tu|man i HDZ su dobili 41,5 odsto glasova, ali na osnovu toga 58 odsto mesta u zakonodavnom telu. U Srbiji, Milo{evi} je izabran za predsednika u decembru 1990. godine od strane 47 odsto gra|ana s pravom glasa, od kojih je glasalo 65 odsto, a wegova SPS je izabrana od strane 33 odsto gra|ana s pravom glasa, od kojih je 46 odsto stvarno glasalo, pri ~emu su dobili 78 odsto mesta u Narodnoj skup{tini.26) [to se ti~e stvarnih po~inilaca zlo~ina (obi~no se radi o mu{karcima izme|u 15 i 40 godina starosti), oni su regrutovani, obu~eni, indoktrinirani, organizovani i opremqeni za nasiqe od strane oruànih snaga i ekstremisti~kih organizacija povezanih sa politi~kim i drugim uticajnim vo|ama. Prema pisawu [terna,27) kada se jednom na|u u organizaciji ~iji ciqevi ukqu~uju ubijawe, obi~ni qudi mogu po~initi naizgled demonska dela (prevod s engleskog). Bez podr{ke politi~kih vo|a i podr{ke javnosti, ~ijem stvarawu pomaù masovni mediji, kolektivno nasiqe u odnosima izme|u grupa bi bilo osu|eno, krivi~no goweno i ograni~avano, ba{ kao {to se to u ve}ini dru{tava ~ini s organizovanim kriminalom. Politi~ke vo|e i profesionalni politi~ari u biv{oj Jugoslaviji sasvim su dobro znali koji udeo ima propaganda u pripremawu obi~nih qudi za rat i masovno ubijawe. [e{eq je podvukao zna~aj kontrole medija kada je rekao slede}e: Onaj koji preuzme TV stanice, preuzeo je politi~ku vlast.28) (prevod s engleskog) Jednom drugom prilikom, [e{eq29) se hvalio svojim sledbenicima: Imamo sada jedno mo}no oru`je u rukama, to su novine Velika Srbija. Na pitawe: Da li }e do}i do gra|anskog rata u Jugoslaviji?, Mira Markovi} je u jednom intervjuu 15. marta 1991. godine odgovorila: U Jugoslaviji je ve} u toku gra|anski rat. To za sada nije oruàni sukob... ovaj gra|anski rat vodi se informacijama... wegova svrha je da se izazove nacionalna netrpeqivost do one ta~ke kada oruàni sukob postaje neizbeàn.30) (prevod s engleskog) Dr Muradifu Kulenovi}u, psihijatru koji je le~io `rtve silovawa i drugih zlo~ina nakon rata u Hrvatskoj, postavqeno je pitawe: Kako je bilo mogu}e pretvoriti normalne, miroqubive ~lanove dru{tva, psiholo{ki zdrave osobe, u ma{ine za silovawe...? Wegov odgovor je bio slede}i: ... Ratna hu{ka~ka propaganda u novinama, na radiju i televiziji pripremila je srpski narod na kona~no re{ewe diktirano srpskim nacionalnim aspiracijama... Po{to je bilo nemogu}e preko no}i poslati qude u ofanzivni rat... bilo je potrebno izazvati mr`wu protiv Bosanaca i Hrvata... mada mr`wa nije uzrok rata, bez mr`we rat ne bi bio mogu}.31) (prevod s engleskog) Dr Jovan Ra{kovi}, vo|a Srba u Hrvatskoj, ~ija je kampawa za autonomiju Srba u Kninskoj Krajini i Slavoniji 1990. godine s nagla{avawem usta{kih zlo~ina protiv Srba tokom Drugog svetskog rata bila na{iroko pra}ena u srpskim medijima, rekao je novinaru Jutela, januara 1992. godine: Ose}am se odgovornim za ovaj rat (u Hrvatskoj) jer sam se ja pripremao za ovaj rat, ~ak i ako to nisu bile pripreme u vojnom smislu. Da nisam stvorio ovaj emocionalni stres me|u srpskim narodom, ni{ta se ne bi dogodilo. Moja stranka je bila fitiq za srpski nacionalizam, ne samo u Hrvatskoj, ve} i svuda u Bosni i Hercegovini.32)
327
(prevod s engleskog) N. Peji}, TV producent iz Sarajeva rekao je slede}e: Bez medija, a posebno bez televizije, rat u biv{oj Jugoslaviji je nezamisliv.33) (prevod s engleskog) Predrag Simi}, politikolog iz Beograda stoji na stanovi{tu da je zadatak ratne propagande bio da mobili{e i uzburka, da glorifikuje i demonizuje, da opravda i optuì, i zbog toga su mediji u velikoj meri bili odgovorni za izbijawe i tragi~ni tok rata u biv{oj Jugoslaviji.34) Strani posmatra~i se slaù. MarcoAltherr, {ef misije Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta u Hrvatskoj 1991-92. godine, rekao je da je prilikom sukoba (u Bosni) prvi put (...) video tako jaku i efikasnu propagandu s obe strane. Kada razgovarate s jednom stranom, oni su apsolutno ube|eni da }e ih druga strana iskasapiti.35) (prevod s engleskog) Jedan strani dopisnik iz Sarajeva je izjavio slede}e: Svaka osoba ubijena u ovom ratu (u Bosni) prvo je ubijena na novinskom desku.36) (prevod s engleskog) A tada{wi italijanski ministar inostranih poslova Giovanni De Michelis rekao 37) (prevod je septembra 1991. godine: Ovaj rat (u Hrvatskoj) je izum medija.3 s engleskog) Masovni mediji, propaganda i ube|ivawe Analiza propagande od strane dru{tvenih nauka i, {ire, komunikacija s ciqem ube|ivawa zapo~eta je tokom Drugog svetskog rata, a obiqe rezultata dali su eksperimenti iz psihologije, socijalne psihologije, masovnih komunikacija i reklamirawa/istraìvawa trì{ta.38) Kako se utvr|uje istinitost (istina ili neistina) verovawa i mi{qewa? Prirodne nauke su od 16. veka razvile eksperimentalni metod i statisti~ko zakqu~ivawe zasnovano na matemati~koj teoriji verovatno}e radi ustanovqavawa istinitosti hipoteze, metod koji ne zavisi od karaktera lica koja izvode eksperiment i posmatra~, tj. princip ponavqawa eksperimentalnih rezultata i posmatrawa od strane drugih nezavisnih subjekata koji nemaju zadatog interesa za postizawe odre|enog rezultata. Pretpostavka je da se hipoteza ne}e prihvatiti kao istinita ukoliko se ne pokaè da su druge hipoteze koje se razmatraju pogre{ne. Prihvatawe nove istine postaje problemati~no i te{ko pri kori{}ewu nau~nog metoda. Kada se radi o pitawima pravde, u jurisdikcijama s common law-a (da li je optuèni za neki zlo~in kriv ili nije kriv?) tokom vekova je institucionalizovan kontradiktorni postupak utvr|ivawa istine i neistine (uz neke varijacije). I strana koja optuùje (tuìla{tvo) i optuèni (odbrana) izvode dokaze {to najboqe mogu, na osnovu istih pravila i s podjednakom {ansom da ospore i pobiju dokaze i argumente druge strane pred neutralnom tre}om stranom (sudija ili porota) koja }e odlu~iti o istinitosti optu`bi. Pretpostavka je da, ukoliko se ne dokaè da je kriv, optuèni to nije. Sli~no nau~nom metodu, za pravdu je problemati~na krivica, a ne nevinost. Uodnosu na politi~ka pitawa, nema legitimnog, nepristrasnog i dokaznog metoda za utvr|ivawe istine ili neistine verovawa, ~iwenica i mi{qewa koji ulaze u politi~ki izbor i odluke. Pred sudom javnog mwewa, da bi uticali na procenu istinitosti od strane javnosti, protivnici koriste tehnike ube|ivawa koje se kre}u od umetnosti retorike do tehnike pro328
pagande putem masovnih medija. Kao {to je to rekao Charles Lindblom:39) Uzimam kao neoborivu ~iwenicu da ono {to qudi misle o dru{tvu verovawe, odnos, vrednost i htewe proizlazi mnogo vi{e iz dru{tvene razmene nego iz li~nih opservacija ... gotovo u potpunosti zavisite od drugih qudi, ukqu~uju}i poznanike, novinare i druge qude koji do vas dopiru preko {tampe i radiodifuznih medija. Ve}i deo dru{tva je isuvi{e daleko da bi bilo ko mnogo toga i uo~io... (prevod s engleskog) Metodi masovnih medija za utvr|ivawe istine ili neistine ne dostiù metod nauke i pravde po nekoliko osnova. 1. Za razliku od nauke i pravde, mnogi od onih koji ~ine javnost nisu neutralni ili bez predrasuda u odnosu na predmetno pitawe, ve} imaju odre|ene sklonosti i predrasude. Drugim re~ima, pristrasni su i imaju predube|ewa o istini i neistini. 2. Za razliku od nauke i pravde, javnost nije podjednako izloèna argumentima za i protiv u odnosu na kontroverzu o kojoj se radi (ponekad nije nimalo izloèna argumentima jedne strane). Javnost sebe moè selektivno izloìti strani koju favorizuje. Politi~ki reìm moè gu{iti pristalice i medije koji mu se suprotstavqaju. Javna debata moè biti iskrivqena ili pristrasna zbog neobi~nih uslova, na primer, patriotsko novinarstvo tokom rata. 3. Svrha politi~ke debate nije da ustanovi istinu ili neistinu, kao {to je to slu~aj s naukom i pravdom, ve} da stvori konsenzus (ili ve}insku podr{ku) za odre|eni stav, bez obzira na wegovu istinitost. Za razliku od nauke i pravde, koje koriste metod osmi{qen da bi se iz gomile ~esto opskurnih i kontradiktornih dokaza izvukla istina, politi~ke vo|e u javnoj debati ~esto {ire la`ne informacije i poku{avaju da prikriju i zbune, i prolaze neka`weno. Nema sumwe da slobodni i nezavisni novinski mediji, sloboda govora i medija, pravedni izbori sa vi{e kandidata i druge institucije demokratske politike podrazumevaju da }e javna debata verovatno ukqu~iti aspekte procene istinitosti koji predstavqaju sr` metoda nauke i pravde. I pored toga, primarni ciq javne debate, ~ak i u demokratijama, jeste da se stvori konsenzus (ili sna`na podr{ka) za jednu ta~ku gledi{ta, a tek onda da se utvrdi wena istinitost pred nepristrasnom javno{}u. Model ube|ivawa zasnovan na obradi informacija Dru{tvene nauke su odbacile pojednostavqeni model uticaja medija kojim se oni porede sa iglom za injekcije ili magi~nim metkom koji prodiru u javno mwewe i oblikuju ga prema bilo kojem stavu koji zagovara komunikator.40) Model uticaja masovnih medija zasnovan na boqoj upu}enosti u ovu problematiku daju stru~waci za medije Mark Frohardt i Jonathan Temin41) kada kaù da se medijima moè manipulisati ... kako bi se dru{tvo usmerilo prema sukobu i nedemokratskoj vladavini... (mediji) su retko neposredni povod sukoba ... I pored toga, mediji mogu biti izuzetno sna`no oru`je u podsticawu nasiqa, ~ega smo bili svedoci u Ruandi, biv{oj Republici Jugoslaviji... i drugde. (prevod s engleskog) Za razumevawe uticaja javne debate i masovnog ube|ivawa na mi{qewa, verovawa i radwe, nau~nici u oblasti dru{tvenih nauka su razvili metod obrade informacija42) koji je sasta329
vqen od ~etiri komponente: kognitivnog okvira, izvora poruke, poruke i publike. 1. Kongnitivni okvir Javna debata se ne odvija u vakuumu nego u ve} postoje}em politi~kom diskursu ugra|enom u kulturu, istoriju i politi~ke lojalnosti koje javnost uzima zdravo za gotovo. Prema Williamu Gamsonu i Andreu Modglianiju,43) svako politi~ko pitawe osporava se u politi~koj areni. Oru`je koje koriste pristalice ... su metafore, krilatice i drugi kondenzovani simboli koji dato pitawe oblikuju na odre|eni na~in... Okvir je centralna idejaorganizator ili glavna radwa koja daje zna~ewe toku doga|aja koji se razvija, stvaraju}i vezu me|u wima. Okvir nagove{tava oko ~ega je spor, {ta je su{tina pitawa... (prevod s engleskog) Debate i javni diskurs sme{taju pitawa u suprotstavqene kognitivne okvire zvane ideologije ako ih zagovaraju politi~ke stranke i grupe i na taj na~in ih ubedqivo obja{wavaju. Kognitivni okviri su uskla|eni s javno{}u kada su ugra|eni u kulturno dostupne metafore, pri~e i slike. Kognitivni okviri formiraju sklonosti i predrasude javnosti. Poruke koje se ne uklapaju u neki okvir (ili se ne mogu smestiti u okvir) verovatno }e biti ignorisane, zaboravqene ili odba~ene na osnovu kredibiliteta (tj. nedostatka istinitosti). 2. Izvor poruke (prenosilac poruke) Ve}i deo onoga {to znamo ili èlimo da saznamo o odnosima s javno{}u nismo li~no iskusili (ili samo delimi~no jesmo). Prihvatamo kao istinito ono za {ta nam potvrdu daju stru~waci kojima se veruje, uticajni i upu}eni qudi, autoriteti. U osnovnom priru~niku o masovnom ube|ivawu kaè se slede}e:44) Ve}i deo prikupqenih istraìvawa (o prenosiocima poruka) pokazuje da je medijski model najefikasniji kada on ili ona imaju visok presti`, vlast i status. (prevod s engleskog). Tako|e smo skloni da prihvatimo kao istinita mi{qewa i verovawa koja su op{teprihva}ena i koja izraàva ve}ina gra|ana: toliko wih sigurno ne moè da pogre{i! Stoga, poruke koje prenose izvori s visokim statusom, izvori kojima se veruje i koji se slaù sa stavom ve}ine verovatno }e biti ubedqivi i prihva}eni kao istiniti. 3. Poruka Sama poruka mora se u~initi uverqivom. Propagandne tehnike su smi{qene zato da bi porukama dale uverqivost. Propaganda je45) kori{}ewe slika, slogana i simbola koji deluju na na{e predrasude i emocije ... s ciqem da primalac poruke... prihvati stav (prenosioca poruke) kao svoj. (prevod s engleskog) Naj~e{}e propagandne tehnike su slede}e: a) Stvarawe stereotipa i etiketirawe pozitivno, kao {to je glorifikacija prihva}ene grupe, negativno, kao {to je dehumanizacija protivnika. b) Generalizacija svi oni koji su u prihva}enoj grupi su hrabri, lojalni, ujediweni; svi oni u neprihva}enoj grupi su podmukli, opasni; izuzetaka nema, celokupne grupe, a ne pojedinci, odgovorni su za sve navodne grehe. c) Potvr|ivawe Bog i istorija su na na{oj strani; nacionalni heroji, verske vo|e, stru~waci i autoriteti svi se stavqaju na na{u stranu i slaù se s nama.
330
d) Vox populi, vox Dei ceo narod, svi su za na{ program, svi nam se pridruùju, ujediweni smo, niko nam se ne moè odupreti, pridruìte se ve}ini, samo izdajice i neprijateqi su protiv. e) Selektivne i neistinite informacije ~iwenice izvu~ene iz konteksta, uz suzbijawe dokaza koji govore suprotno, namerno pogre{no citirawe, falsifikovawe i fabrikovawe. Sve se imenuje svojom suprotno{}u: agresija se naziva samoodbranom, nasilno proterivawe stanovni{tva pod prinudom (etni~ko ~i{}ewe) postaje dobrovoqna razmena stanovni{tva, imovina raseqenih lica i izbeglica koja ostaje za wima je napu{tena, zatvorenici i pritvorenici se ubijaju jer su poku{ali da pobegnu, nemamo izbora zna~i ne èlimo da napravimo kompromis, i tako daqe. f) Ponavqawe nije bitno kolika je la`, stalno je ponavqaj, ne mewaj pri~u. 4. Publika Javnost je u razli~itoj meri prijem~iva na ube|ivawe po konkretnom pitawu. Ona poseduje raznovrsne kognitivne okvire i razli~ite predrasude i pretpostavke. Moè da veruje razli~itim prenosiocima poruka. Moè selektivno da se sloì porukama. Proverava poruke masovnih medija sa tvorcima mi{qewa u dru{tvenom okruèwu i odbacuje one koje nisu podràne. Svi ti inhibitori medijskog ube|ivawa su detaqno istraèni od Drugog svetskog rata.46) I pored toga, u odre|enim uslovima, ve}i deo javnosti }e pizitivno reagovati na ube|ivawe od strane masovnih medija. Daleko najja~i preduslov za podizawe nivoa prijem~ivosti na propagandu je podizawe nivoa uznemirenosti i straha u javnosti putem poruka pretwi. Obra}awa koja izazivaju strah su posebno ubedqiva i stvaraju potrebu u javnosti za olak{awem i merama za smawivawe pretwe.47) U osnovnom uybeniku o masovnom ube|ivawu kaè se slede}e:48) Podaci dobijeni na osnovu eksperimenata ubedqivo sugeri{u da, ukoliko su ostali uslovi isti, {to neku osobu vi{e pla{i neko saop{tewe, to je ona sklonija pozitivnom preventivnom delovawu ... Uzimaju}i u obzir snagu straha da motivi{e i usmerava na{e misli, postoji znatan potencijal zloupotrebe. Neosnovani strahovi mogu uvek biti izmi{qeni za bilo koju propagandnu svrhu. (prevod s engleskog? Kampawa straha u svojoj ekstremnoj formi se u The Encyclopedia of Propaganda (Enciklopedija propagande)49) naziva paranoidnom propagandom, tj. pothrawivawem, opsene opasnosti od spoqnih neprijateqa i doma}ih izdajnika i potpune zavisnosti od rukovodstva, stranke i ideologije. (prevod s engleskog) Prema francuskom politikologu J.P. Derrienicu,50) najuobi~ajeniji diskurs nacionalisti~kih vo|a je slede}i: Ugroèni ste, zato sam vam ja potreban kao vo|a. (prevod s engleskog) Nacisti~ki vo|a Hermann Goering izneo je svoje poglede o prete}oj propagandi u jednom razgovoru tokom su|ewa za ratne zlo~ine u Nirnbergu: Qudi se uvek mogu dovesti u situaciju da izvr{e nalog vo|e. To je lako. Treba im samo re}i da su napadnuti i optuìti pacifiste za nedostatak patriotizma i izlagawe zemqe ve}oj opasnosti. To deluje na isti na~in u svakoj zemqi.51) (prevod s engleskog) Zakqu~ci u pogledu modela obrade informacija u svrhe efikasnog masovnog ube|ivawa su jasni:
331
a) Diskreditujte postoje}i(e) kognitivni(e) okvir(e) i razvijte rivalski okvir koji postaje vladaju}i javni diskurs i odre|uje javni program. Kao {to je to rekao George Orwell u svom klasi~nom delu 198452) Svrha novogovora (Newspeak) nije bila samo da predstavqa medijum za izraàvawe pogleda na svet i mentalnog sklopa svojstvenog s po{tovaocima Ingsoca, ve} i da onemogu}i sve druge vidove mi{qewa. (prevod s engleskog) Novogovor je ime koje je Orwell dao kognitivnom okviru vo|a i naroda Ingsoca, budu}eg totalitarnog dru{tva. b) Prenesite poruku vere i poverewa u odnosu na prenosioce poruka i pristalice va{eg stava i diskreditujte prenosioce poruka va{ih protivnika i kriti~ara. c) Intenzivirajte svoju poruku propagandnim tehnikama koje su dokazale svoju vrednost u pro{losti i u istraìvawima dru{tvenih nauka (uporedi od a) do f) gore). [ef nacisti~ke propagande Goebbels je napisao: Tajna propagande je u ovome: oni koje je ubedila trebalo bi da u potpunosti budu obuzeti idejama te propagande, ne prime}uju}i ~ak ni da su wima obuzeti.53) (prevod s engleskog) d) Usredsredite se na pretwu na koju }e javnost gledati sa zebwom i reagovati sa strahom, i predstavite svoj politi~ki program kao re{ewe te pretwe. 3. Nacionalisti~ka propaganda u srpskim masovnim medijima Deo A Model obrade informacija primewen na krizni okvir tokom raspada Jugoslavije i ratova koji su usledili Ja54) sam analizirao sadràj masovnih medija, anketa, izbornih kampawa, popularne kulture, istorije i drugi kulturolo{ki materijal koji se odnosi na Jugoslaviju tokom posledwih godina wenog postojawa i prvih godina wenog raspada. Sve strane u sukobu koristile su nacionalisti~ku propagandu u godinama koje su neposredno prethodile gra|anskim ratovima i intenzivirale je tokom izbornih kampawa 1990. godine. Ustanovio sam da su Jugosloveni doìvqavali etni~ke i nacionalne odnose preko dva konkurentska okvira, oba kulturolo{ki dostupna: normalni okvir u mirnim vremenima, koji je izraàvao kooperativne odnose na radnim mestima, okolini i dru{tvenim odnosima, i rivalski krizni okvir u vreme napetosti i sukoba. Politi~ki intelektualni establi{ment Jugoslavije, nacionalisti koji su zbacili komunisti~ko rukovodstvo (ili, preciznije, komunisti koji su se preobratili u nacionaliste) intenzivno su radili na masovnoj propagandi u medijima, dru{tvenim kretawima i izborima kako bi diskreditovali normalni okvir i aktivirali i intenzivirali krizni okvir, nakon decenija mirovawa. Svi etni~ki protivnici u biv{oj Jugoslaviji ukqu~ili su se u ovakvu vrstu nacionalisti~ke propagande. U normalnom okviru koji je prevladavao za vreme Titove Jugoslavije, nacionalni odnosi su bili kooperativni i dobrosusedski. Kolege i radnici, {kolski i timski drugovi redovno su se druìli bez obzira na nacionalnu pripadnost. Me|usobni brakovi su bili prihva}eni. Vi{e od tri miliona qudi, od 22 miliona stanovnika, tokom osamdesetih godina bili su
332
deca iz me{ovitih brakova ili su sami bili u braku s partnerom iz druge etni~ke grupe. Odmori su se provodili u republici jednog ili drugog supru`nika. U politici i javnom ìvotu bilo je ukqu~ivawa i deqewa sredstava na bazi demografskih pokazateqa. U velikoj anketi s ciqem ispitivawa dru{tvenog stawa sprovedenoj u Jugoslaviji sredinom devedesetih godina, 62 odsto od 4.232 anketiranih na 292 lokaliteta odgovorilo je da im je jugoslovenska pripadnost veoma ili prili`no va`na. [to se ti~e me|unacionalnih odnosa na radnom mestu, 36 odsto ih je okarakterisalo kao dobre, 28 odsto kao zadovoqavaju}e, a samo 6 odsto je odabralo odgovor lo{i ili vrlo lo{i. U susedstvima, odnosi su karakterisani kao dobri od strane 57 odsto ispitanika, a kao zadovoqavaju}i od strane 28 odsto ispitanika, dok ih je samo 12 odsto wih okarakterisalo kao lo{e ili vrlo lo{e.55) Po pitawu ustavnog izbora, wihova o~ekivawa od budu}e Jugoslavije su bila slede}a: sada{wa federacija 24 odsto, druga~ija federacija 25 odsto, konfederacija 21%, odvojene dràve 7 odsto, a drugi izbori ili ne znam 23 odsto. U drugoj velikoj op{tejugoslovenskoj anketi sa preko deset hiqada ispitanika u leto 1990. godine, na pitawe: Da li se slaète da svaki jugoslovenski narod treba da ima svoju nacionalnu dràvu, 61 odsto je odgovorilo uop{te se ne slaèm, a samo 16 odsto je odabralo u potpunosti se slaèm, opet pokazuje u kojoj meri je javno mwewe bilo za o~uvawe federalne dràve.56) (Drugi odgovori su bili neopredeqeni, ili uslovna saglasnost ili nesaglasnost). Ti odgovori odraàvaju normalni okvir me|unacionalnih odnosa koji je u prvi plan stavqao saradwu koja je jo{ uvek prevladavala pred izbore 1990. godine i pred neizbe`nim nasilnim raspadom jugoslovenske dràve. Krizni okvir, potiskivan u doba komunizma, bio je zasnovan u iskustvima i se}awima iz balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, kao i drugih ratova i sukoba pre toga. U tim ratovima nije pravqena razlika izme|u civila i boraca. Prema Karnegijevoj zadu`bini za me|unarodni mir, jedan vojnik je u vezi sa svojim nare|ewima tokom balkanskog rata 1912. godine izvestio slede}e: Trebalo je da spalimo sela, izmasakriramo mlade i ne ostavimo u ìvotu nikoga osim starih qudi i dece.... (prevod s engleskog) drugi je pisao ku}i: Grozno je ... nema ni~ega osim le{eva, pra{ine i pepela. Ima sela od po 100, 150, 200 ku}a gde vi{e nema nijednog ~oveka, bukvalno nijednog. Sakupqamo ih po 40 i 50 i probadamo ih bajonetima... Svuda se pqa~ka. Oficir je vojnicima rekao ... da prodaju stvari koje su ukrali.57) (prevod s engleskog) Zverstva, masakri, mu~ewe, etni~ko ~i{}ewe i politika spaqene zemqe bili su pravilo me|u etni~kim grupama koje su postale neprijateqi i protivnici. Nisu se {tedeli ni stari qudi, deca, ène i sve{tenici. Svi su se smatrali kolektivno odgovornim za svoju nacionalnu i versku pripadnost i postali su meta osvete i represalija. Tito je hteo da iskoreni nacionalni krizni okvir, ali on je tiwao u se}awima starijih qudi, ~lanova porodica `rtava, nekih intelektualaca i verskih vo|a. Stru~wak za Balkan Misha Glenny uspostavio je vezu izme|u pro{losti i sada{wosti kada je napisao slede}e: Razarawe... tokom balkanskih ratova i grozni zlo~ini koje su po~inile sve strane, zacrtali su {emu modernog
333
nacionalisti~kog ratovawa na Balkanu.58) (prevod s engleskog) Susan Woodward se slaè da je politi~ki ciq stvarawa nacionalnih dràva pravio malu razliku izme|u vojnika i civila, bilo kao boraca, bilo kao meta.59) (prevod s engleskog) Milo{evi}, Tu|man, [e{eq i drugi politi~ari koji su delovali na osnovu nacionalisti~kog programa nisu izmislili krizni okvir: oni su ga aktivirali i intenzivirali, a podrili i diskreditovali normalni okvir. Krizni okvir je spojio nacionalizam s propagandom pretwi. U nacionalisti~koj propagandi, glorifikacija nas/na{eg naroda koristi vrednosne karakteristike etnocentrizma, nacionalnog ponosa, ksenofobije i dominacije karakteristi~ne za neke nacionalne kulture i preuveli~a ih van svake mere. Prema Anthonyju Smithu,60) eminentnom britanskom stru~waku za nacionalizam, glavne teme, simbolizam, ritual i metafore nacionalisti~kog diskursa imaju kvazi-versku dimenziju. Nacija je sveta zajednica koja zasluùje nepodeqenu lojalnost, odabrani narod superioran u odnosu na druge i odabran za velika dela, koji ima istorijsku sudbinu, jedinstvenu misiju iznad svih drugih naroda i nacija, s pravom na veliku domovinu kako bi ispunio svoju istorijsku misiju, opravdanu ranijim `rtvama. Kada se spoji s preuveli~anom i/ili izmi{qenom pretwom naciji, nacionalizam postaje ksenofobi~an. Nacionalizam poo{trava granice razmi{qawa o nama/wima, dehumanizuje protivnike i ~ini ih odgovornim za pro{le i sada{we nepravde. Agresivno delovawe protiv drugih etni~kih grupa postaje moralno opravdano zbog zla nanetog u pro{losti. Kolektivno nasiqe je opravdano jer je odbrambeno. Odnosi izme|u nacija i etni~kih grupa se sme{taju u okvir krize. Poruka: diskurs masovnih medija zasnovan na pretwama i strahu aktivira krizni okvir. Ako je normalni/kooperativni okvir prevladavao krajem osamdesetih godina, kao {to to pokazuju rezultati ankete na jugoslovenskom nivou, kako su nacionalisti aktivirali i intenzivirali krizni okvir? Emocija koja 61) Strah od istrebqewa truje etni~ke odnose je strah zbog pretwe grupi.6 grupe, strah od asimilacije, strah od dominacije druge grupe, strah za ìvot i imovinu, strah od pretvarawa u `rtvu. Nakon straha nastupa mr`wa. Drugi koji prete demonizuju se i dehumanizuju. Pretwa i strah stvaraju potrebu za delovawem kako bi se eliminisala pretwa i uklonio strah. Krizni okvir su obnovili srpski intelektualci zbog nevoqa Srba s Kosova koji su strahovali od istrebqewa. Zbog ve}e stope nataliteta Albanaca i ve}e migracije Srba sa Kosova u prosperitetniju Srbiju, na Kosovu je do{lo do promene pa je, umesto 23 odsto srpskog stanovni{tva u 1971, 1989. godine bilo 10% Srba. Srpski nacionalisti su tvrdili da Albanci na Kosovu prete Srbima da odu i da policija i sudstvo odbijaju da za{tite Srbe od albanskog nasiqa. Mada nema dokaza u vezi s razmerom antisrpskog zastra{ivawa i nasiqa, najiscrpnija i najobjektivnija istraìvawa ne ostavqaju mesta sumwi da su problemi stvarno postojali i da su mnogi Srbi na Kosovu verovali da su pod opsadom i da su iz tih razloga odlu~ivali da odu s Kosova.62) Kao {to to Blagojevi}eva zakqu~uje u svojoj kwizi: Kosovski problem je dugo u}utkivan u jugoslovenskom javnom mwewu, ali kada
334
je postao javna kontroverza, iskori{}en je u propagandne svrhe. (prevod s engleskog) Optu`be za seksualne delikte i silovawe Srba od strane Albanaca nagla{avane su u srpskim medijima. Vojislav Stojanovi}, predsednik Udruèwa univerzitetskih profesora i nau~nih radnika Srbije izjavio je63) da ... divqi albanski teroristi sada vr{qaju po Kosovu i Metohiji, napadaju}i i uni{tavaju}i sve {to je srpsko... Kosovo i Metohija je ophrvano strahom od do zuba naoruànih terorista.... (prevod s engleskog) Javnosti su servirana preterivawa koja su se uklapala u krizni okvir. Me|utim, analizom statisti~kih podataka o kriminalu na Kosovu tokom osamdesetih godina, koju su sproveli nau~nici iz Srbije koji se bave dru{tvenim naukama, do{lo se do zakqu~ka da je procenat seksualnih delikata i poku{aja seksualnih delikata na Kosovu (0,96 na 100.000 odraslih mu{karaca) bio niì nego u centralnoj Srbiji (2,43) i celoj Jugoslaviji (1,63) i da su se silovawa obi~no doga|ala u okviru, a ne izvan nacionalne grupe.64) Malo wih je znalo za rezultate istraìvawa dru{tvenih nauka i oni nisu objavqeni u javnosti. I pored tih podataka, Mira Markovi},65) profesor sociologije i vaàn politi~ar, nazvala je viktimizaciju Srba na Kosovu feudalnim terorom. Srpska akademija nauka i umetnosti je to nazvala genocidom. Strah od istrebqewa {iren je uz primenu izuzetno uveli~anih podataka o etni~kim masakrima tokom Drugog svetskog rata.66) Srpski i hrvatski nacionalisti vodili su rat brojki i poku{avali da dokaù viktimizaciju koja je polarizovala nacionalne odnose. Bogdan Denitich67) navodi slede}e: Svi su bili traumatizovani pri~ama o zverstvima iz Drugog svetskog rata... ~ak i oni koji su izgledali imuni na nacionalizam. Stare li~ne veze i prijateqstva su se ru{ili dok su se mnogi intelektualci koje sam poznavao, kao i porodice i prijateqi, okupqali u odbranu sopstvene nacije. Pritisak u tom pravcu bio je ogroman. (prevod s engleskog) Najdetaqnije demografske analize `rtava iz Drugog stvetskog rata koje se mogu pripisati ratnim borbama i genocidu u Jugoslaviji procewuju se na najmawe 896.000 i najvi{e 1.200.000 `rtava, od ~ega Srba i Crnogoraca izme|u 460.000 i 590.000, a Hrvata izme|u 190.000 i 270.000.68) To je suprotno srpskim tvrdwama od milion i sedamsto hiqada `rtava samo u logoru Jasenovac, kao i hrvatskim tvrdwama od milion `rtava, od ~ega trista hiqada samo u Blajburgu.69) Prema Anzulovi}u, koji je rezimirao sve nalaze,70) jugoslovenske vlasti su Me|unarodnoj komisiji za reparacije 1946. godine tvrdile da je bilo 1,7 miliona `rtava, ali je na ukupnom spisku `rtava sila Osovine 1966. godine navedeno 597.000 `rtava, {to nije ukqu~ivalo `rtve komunisti~kih snaga. Ukqu~uju}i te `rtve, procewuje se da je bilo 869.000 `rtava, od kojih su 487.000 bili Srbi ta cifra je ukqu~ivala smrt od zaraza, savezni~kog bombardovawa, politi~kih pogubqewa. (prevod s engleskog) Srbi su optuìvali Hrvate da su ubili 700.000 Srba samo u logoru smrti Jasenovac, dok demografi tamo{wi broj `rtava procewuju na 80.000100.000, od kojih je otprilike 50% bilo Srba, dok su ostali bili Jevreji, Cigani, muslimani, Hrvati i ostali. Prilikom {ezdesetogodi{wice oslobo|ewa tog logora smrti, 21. aprila 2005. godine, rukovodioci Udruèwa logora{a logora smrti Jasenovac izneli su da muzej u Jasenovcu pose335
duje spisak od 59.188 `rtava, i mada se ta~an broj mo`da nikada ne}e znati, to udruèwe procewuje da je bilo izme|u osamdeset i sto hiqada `rtava, ukqu~uju}i Srbe, Rome, Jevreje, Hrvate i druge grupe.71) Strah od ugwetavawa bio je podstican neprestanim pri~ama o silovawima, zverstvima i konspiracijama. U razgovoru s autorom ovog Izve{taja,72) jedan student Univerziteta u Beogradu se}a se da je jedan srpski pisac 1990. u klubu studenata tvrdio slede}e: Srbija ima tri neprijateqa: transnacionalni kapital, islam i Vatikan. Wihov ciq je da se stanovni{tvo Jugoslavije zameni muslimanima iz arapskih zemaqa. Takve izjave od strane pripadnika politi~ke i kulturne elite su bile uobi~ajene. Nekoliko sistemati~nih studija o masovnim medijima u Srbiji potvr|uje da je krizni okvir koji su razvijali pripadnici nacionalisti~ke politi~ke i intelektualne elite preplavio {tampu i elektronske medije. Tadeusz Mazowiecki, specijalni izvestilac Komisije za qudska prava UN, u vezi s masovnim medijima u Srbiji zakqu~uje73) da su mediji sluìli kao efikasno oru|e dominantne politi~ke snage prilikom formulisawa novog programa zasnovanog na srpskom nacionalizmu i podsticawa mr`we prema drugim nacionalnostima u biv{oj Jugoslaviji. Grupa istraìva~a nau~nika iz oblasti dru{tvenih nauka i novinara iz Beograda, analizirala je sadràj glavnih dnevnih informativnih programa na RTB/RTS iz avgusta 1992. i jula 1993. godine i zakqu~ila slede}e:74) O onome {ta se stvarno doga|alo nije izve{tavano, tj. ono o ~emu su javqali mediji u drugim zemqama; izve{tavano je samo o onome {to je bilo prihvatqivo za reìm. Tu se radi o radikalnom vidu tuma~ewa stvarnosti. (prevod s engleskog) Drugi istraìva~ je analizirao sadràj tri ilustrovana ~asopisa Duge, TV novosti i Ilustrovane politike i zakqu~io slede}e:75) Najva`nija karakteristika ~asopisa 1990-91. godine je povezivawe pro{losti (kada su Srbi bili `rtve) sa sada{wo{}u (kada treba da postanu svesni opasnosti kako bi im se oduprli) i budu}no{}u (kada }e Srbi biti pozvani da budu osvetnici, heroji i pobednici). Grupa pisaca analizirala je diskurs RTB/RTS o ratu u Bosni:76) muslimani su ratnici yihada, kriminalci, koqa~i, islamske usta{e, muyahedini, teroristi i ekstremisti, dok Srbi {tite svoje domove, ène i decu, i svoja ogwi{ta. Svetlana Slap{ak je analizirala rubriku Odjeci i reagovawa u Politici77) prvih {est meseci 1990. godine u vezi s temama koje su se odnosile na Kosovo i ustanovila da u wima nema i nije bilo suprotnih mi{qewa i debate, ~iwenica i ta~nih datuma navodnog pritiska Albanaca na druge grupe, nije bilo priloga albanskih autora, odgovora onih koji su napadnuti i optuèni za zlo~ine kao {to je izdaja, te da je, izme|u ostalog, bilo mnogo negativnih stereotipa. Narednih {est meseci, Hrvati su bili izloèni istom negativnom diskursu. Ona je zakqu~ila da su stereotipi i govor mr`we bili glavno sredstvo kojim je javnost pripremana da prihvati rat kao razre{ewe jugoslovenskih etni~kih problema.78) 4. [e{eq, glasnik srpskog nacionalizma: analiza sadràja Opis i procena [e{eqevog diskursa u masovnim medijima u periodu od 1990. do 1994. godine, vezanog za odnos izme|u Srba i drugih grupa, po~ivaju
336
na analizi sadràja wegovih pisanih tekstova, govora, radio i TV obra}awa i novinskih intervjua. Prvi odeqak ovog Izve{taja opisuje metodologiju analize sadràja. Analiza sadràja ima ~etiri ciqa. Prvo, da se identifikuju [e{eqeve medijske poruke srpskoj javnosti u kojima je podsticao okvir nacionalisti~ke krize u etni~kim odnosima i moralno opravdawe za kolektivno nasiqe. Drugo, da se opi{e [e{eqeva upotreba propagandnih tehnika za masovno ube|ivawe, kao {to su negativni stereotipi, viktimizacija Srba, pretwe Srbima, neistine i drugo. Tre}e, da se dokumentuju agresivne i nasilne radwe, kao i radwe prisile od strane Srba koje [e{eq zagovara u odnosu na druge grupe. êtvrto, da se analizira wegova politi~ka ideologija ksenofobi~ni nacionalizam i weni koreni u nacionalisti~kim konceptima o narodima i nacionalnostima, dràvama, suverenitetu, teritoriji i granicama. Ti koncepti su filozofska, istorijska i moralna podloga [e{eqevog kriznog okvira. Suprotstavi}emo wegovu politi~ku ideologiju i koncepte s alternativnim stanovi{tem, gra|anskim nacionalizmom, koji je postao filozofska i moralna osnova ustavnog re{ewa u Ju`noj Africi i re{ewa za ê{ku i Slova~ku, koja su u multietni~kim dràvama bila kooperativna, a ne prisilna i nasilna. Pretwe, viktimizacija, odgovornost i opravdavawe kolektivnog nasiqa Model obrade informacija obja{wava kako poruke pretwi u odnosu na jednu grupu (prete}e poruke su najsna`niji medij za izazivawe straha i mentaliteta krize u javnosti koje se koriste da moralno opravdaju kolektivno nasiqe protiv neprijateqa koji su izvor pretwe i opasnosti). U [e{eqevim tekstovima postoji izuzetan broj prete}ih poruka, koje su ~esto kombinovane s porukama o viktimizovanosti Srba. Viktimizovanost se odnosi na nekada{we i teku}e nano{ewe zla Srbima. Pretwa se odnosi na teku}e ili budu}e doga|aje: ukoliko se u vezi s wima ne preduzmu mere, ponovo }e se od Srba stvoriti `rtve. Diskurs pretwe i viktimizacije spaja se s porukama: Srbi nisu odgovorni {to je ekvivalentno de~a~koj tu~i, gde svaki od u~esnika tvrdi: Onaj drugi je zapo~eo, a ja sam mu uzvratio udarac ili, u borbi sa smrtnim ishodom kada je on izvadio pi{toq i zapretio mi, morao sam da pucam na wega u samoodbrani. Viktimizacija, pretwe i nepreuzimawe odgovornosti u [e{eqevom diskursu kombinuju se u moralno opravdawe kolektivnog nasiqa i predstavqaju su{tinu kriznog okvira u etni~kim odnosima. U 242 [e{eqeva teksta, 40 puta se pomiwe viktimizovanost, ukqu~uju}i osam slu~ajeva izuzetne viktimizovanosti (na primer, genocid), 29 slu~ajeva spoqnih pretwi (strani izvori), 28 slu~ajeva unutra{wih pretwi (srpski izvori), 42 druge poruke s pretwom i 22 poruke tipa Srbi nisu odgovorni. Prvo treba po~eti s viktimizatorima, a to su Zapad, Tito, Hrvati, katolici, Vatikan, Nema~ka, Ante Paveli}, Tu|man, komunisti tokom Drugog svetskog rata, komunisti nakon Drugog svetskog rata, Kominterna, Evropska unija, zapadne sile, svet, neprijateqi na svim stranama, neprijateqi na Zapadu, predsednik Ruzvelt, Vinston êr~il, muslimani, Slovenci, Savet bezbednosti UN, UNPROFOR i neki drugi. Ukoliko bi se grupisali, Hr337
vati (Hrvati, usta{e, Tu|man, Paveli}) su na vrhu sa 18 pomiwawa, Zapad (u razli~itim formama) se pomiwe 15 puta, Tito i komunisti osam puta, a ostali se pomiwu jednom ili dva puta. [e{eq je uporno upozoravao Srbe na pretwe panislamizma i muslimanskog fundamentalizma. U govoru od 4. avgusta 1990. godine, on je svojim sledbenicima rekao slede}e: Mi, (srpski ~etnici), ... ne}emo ni po koju cenu dozvoliti da {irom srpskih zemaqa vr{qaju islamski fundamentalisti, da sawaju o uspostavi panislamske dràve koja bi se prostirala i na Balkanu,79) a u televizijskom intervjuu, 4. maja 1991. godine, opet je rekao: Srbi su se tamo uspravili, ... ono {to se de{avalo ranije u Bosni karakterisalo je nadirawe panislamizma i muslimanskog nacionalizma na svim prostorima, a Srbi nikakvih snaga ni mogu}nosti za suprotstavqawe nisu imali.80) On je muslimane optuìo da su ubijali svoje i onda za to optuìvali Srbe: Srpska radikalna stranka najo{trije osu|uje varvarski postupak islamskih fundamentalista u Sarajevu, koji su izvr{ili masakr civila kako bi taj masakr iskoristili u propagandne svrhe, optuùju}i srpske snage da su civile ga|ali granatama sa okolnih brda. ... To su uobi~ajene metode bosanskih panislamista.81) [ta su u~inili svi ti neprijateqi Srba i za{to su neprijateqi? Neki od tekstova su uop{teni: I, {ta }emo mi u Evropskoj zajednici? [ta }emo mi u toj Evropi iz koje nam je uvek, kroz istoriju, samo zlo dolazilo? (izvod 173 17. 10. 91) i [ta nam to Zapad moè uskratiti {to nam ve} nije uskratio? (izvod 174 17. 10. 91) U drugim, [e{eq je konkretan: zapadne sile èle da Srbiju svedu na granice Beogradskog pa{aluka (izvod 58 27. 8. 92) i Zapad vod(i) smi{qenu propagandu protiv Srbije i srpskog naroda (izvod 53 16. 4. 92). [e{eq retko iznosi razloge animoziteta Zapada u odnosu na Srbe i pristrasnosti prema Hrvatima. U jednoj retkoj prilici, on to obja{wava na slede}i na~in: Da mi u Srbiji imamo najdemokratskiji reìm na svetu, a da je u Hrvatskoj najcrwi fa{izam kao {to je to danas slu~aj, Zapad bi opet wih podràvao i bio protiv nas. Zato {to su oni katolici, a mi smo pravoslavci. (izvod 247 13. 4. 91). Tito i komunisti su uspostavili prinudn(u) uprav(u) nad Srbima (izvod 4 31. 3. 90) i stvorili unutra{we entitete (republike) i granice na {tetu Srba izvod 217 30. 4. 90). Ima brojnih pomiwawa hrvatskih zverstava, posebno tokom Drugog svetskog rata i rata u Hrvatskoj, ukqu~uju}i genocid, obnovqeni genocid, masovne grobnice, klanice, proterivawe Srba iz Hrvatske, zlo~ine gore od onih {to su ih po~inili nacisti, koncentracioni logor Jasenovac, usta{ke zlo~ine, napade na nenaoruàne qude, ène i decu, klawe srpske dece, terorisawe srpskog stanovni{tva i drugo. Jedan tekst je primer takvog diskursa: Mi uvek polazimo od toga da je upravo hrvatski narod obeleìo granice srpske dràve. Obeleìo ih je srpskim masovnim grobnicama. (izvod 112 4. 8. 90). Ukratko, prema [e{equ, Srbi su bili, i ostali `rtve u gotovo svakom odnosu i kontaktu sa drugim etni~kim grupama i stranim dràvama. Koncentri{u}i se na nedavnu pro{lost, sada{wost i budu}nost, ko je, prema [e{equ, pretwa srpskom narodu? Jedan na~in da se grupi{u pretwe jeste prema stranom izvoru, unutra{wem izvoru i kategoriji ostalih (koja
338
se donekle poklapa sa stranim i unutra{wim izvorima, jer [e{eq moè pomenuti mnogo i nekoliko vrsta pretwi u istom tekstu). Naj~e{}a strana pretwa su Zapad i zapadne sile koje se pomiwu 11 puta, prate ih Evropa i Evropska unija sa tri, Amerika sa tri, Vatikan tako|e sa tri, a jednom se ili dva puta pomiwu Nema~ka, Italija, Austrija, Ma|arska, Bugarska, Turska, Albanija, Englezi, strane obave{tajne slu`be, nema~ka TV, italijanska TV, velike sile, druge dràve i drugi neidentifikovani strani izvori. Za{to ove strane dràve i sile prete Srbiji i {ta to ta~no rade {to je protiv srba? Prema [e{equ, ... wihov (Zapad) je osnovni ciq da se Srbija svede na one granice koje je odredio Adolf Hitler 1941. godine ... i da se Srbi na taj na~in jednostavno uni{te kao narod, (izvod 83 10. 6. 93), tj. da joj se otmu Vojvodina, Sanyak, Kosovo i Metohija. Prema drugom tekstu (izvod 157 30. 6. 93), ciq zapadnih sila je da otmu zapadne Srpske zemqe i da ih pripoje Hrvatskoj, odnosno, islamskoj, bosanskoj yamahiriji, a u izvodu 103 (13. 12. 93), wihov ciq je da izazovu pobunu [iptara (Albanci s Kosova) i muslimana. U izvodu 164 (27. 8. 93), [e{eq tvrdi da Amerika èli da ... i Srbija i Hrvatska (budu) nestabilne kao dràve i rastrzane unutarwim problemima i sukobima kako bi se pribliìla arapskim zemqama i Turskoj i èli krizu kao izgovor da bi stacionirala vojne snage, dok Nema~ka èli da pod svoju kontrolu stavi(la) Hrvate i Slovence kao tradicionalne germanofilske narode. U 28 pomiwawa unutra{wih pretwi ukqu~ene su etni~ke grupe, politi~ke grupacije i vo|e iz vremena pre neposrednog raspada Jugoslavije, kao i grupe i vo|e u Srbiji nakon raspada. Obi~no se pomiwu neprijateqi srpskog naroda, Srbi su u opasnosti i podela u srpskom narodu (izvod 212 1. 6. 91: ... osim po nekim nesre}nim okolnostima da se mi Srbi opet me|usobno pokoqemo). Konkretnije, Hrvati i Slovenci/Zagreb i Qubqana, komunisti~ki reìm, srpske komunisti~ke vo|e, Srpski pokret obmane,82) izdajnici srpskog naroda, srpski mediji, Hrvati u Srbiji, Albanci na Kosovu, mawine u Srbiji, vlada Srbije, popisiva~i, slu`benici srpskih dràvnih slu`bi i jedan broj konkretnih politi~kih vo|a i funkcionera (Slobodan Milo{evi}, Ante Markovi}, Milan Pani}, ministar spoqnih poslova Jovanovi}). Sve te grupe, subjekti i pojedinci rade ili su u nekom trenutku radili protiv interesa srpskog naroda. Mawine bi rado da se otcepe od Srbije i pripoje mati~nim dràvama (izvod 101 14. 11. 93). Hrvati i Slovenci nastoje da zaustave revitalizaciju Srpskog naroda (izvod 4 31. 3. 90). Srpski mediji su protiv patriotizma (izvod 168 31. 7. 91), a nezavisni listovi Borba i Vreme su ... ispuweni antisrpskom propagandom... (izvod 177 6. 11. 91). Komunisti su izgradili Jugoslaviju na antisrpskim osnovama (izvod 217 30. 4. 90). Popisiva~i su prisiqavali vas (Crnogorce) da se izja{wavate kao pripadnici izmi{qene crnogorske nacije, (izvod 125 23. 3. 91). Neki prividni prijateqi su prikriveni neprijateqi. Po [e{eqevom mi{qewu, pokazalo se da oni (Hrvati) koji glume da su najboqi, koji nam izgledaju da su najboqi da su najopasniji. Da su nam najve}i neprijateqi. Da su najve}i zlo~inci, poput recimo, Ante Markovi}a... da nam je (Srbima) neuporedivo mnogo vi{e {tete napravio nego Tu|339
man, (izvod 192 8. 4. 92), i oni(h) (neverni sinovi) koji su spremni da se prodaju tu|inu za po~ast da ru~aju sa ameri~kim ambasadorom (izvod 202 4. 6. 91). Pored viktimizovanosti, spoqnih i unutra{wih pretwi, ustanovili smo i kategoriju ostalih pretwi protiv Srba, koja opet stavqa akcenat na Hrvate (ukqu~ene su usta{e, Tu|man...) i op{irne izvore (Srbi svuda ugroèni, Srbi imaju neprijateqe na sve strane:), kao {to se to navodi u izvodu 158 (30. 6. 93) prema kojem }e svi, po èqi nedefinisanih neprijateqa osta(ti) i bez ove suène Srbije, (osta}emo bez Vojvodine, Kosova i Metohije, Sanyaka)... Sudbinu su nam (Srbima) groznu namenili..., a u izvodu 83 (10. 6. 93) se kaè da Zapad èli da se srpskom narodu oduzmu zapadne srpske zemqe i da se Srbi na taj na~in jednostavno uni{te kao narod. Pored tih teritorijalnih pretwi Srbima i Srbiji, [e{eq ukazuje na demografsko i kulturno istrebqewe. Na Kosovu, prema izvodu 160 (9. 7. 91), kod [iptara je prisutno... smi{qeno, plansko insistirawe na ogromnom natalitetu, koji podsti~e i wihova verska zajednica, koje podsti~u i strani politi~ki faktori, ume{ani u {iptarsku separatisti~ku pobunu. Srbi u Hrvatskoj se silom asimiliraju i/ili se fizi~ki elimini{u: U Hrvatskoj wima nema opstanka, tamo }e uvek biti ... {ikanirani, maltretirani, eventualno ubijani i sigurno opqa~kani. Sve s krajwim ciqem da nestanu kao etni~ka grupa, (izvod 13 3. 9. 93) i ... wima nema opstanka u hrvatskoj dràvi. Ima, ali pod uslovom da vrlo brzo prestanu biti Srbi, (izvod 33 1. 6. 94). Prema [e{equ, pretwa istrebqewem daje Srbima opravdawe da pribegnu ekstremnim merama da bi se za{titili: Ako se desi slu~ajno da Hrvati po~nu da provode genocid protiv Srba, tamo gde mi ne moèmo da interveni{emo sa svojim ~etnicima, mi }emo se svetiti u Zagrebu. Ako bude trebalo, rekli smo, napa{}emo i Kr{ko (nuklearna elektrana). (izvod 241 31. 5. 91; vidi tako|e 240 31. 5. 91. o dizawu u vazduh Kr{kog). Izvod 120 (10/91) u [e{eqevom diskursu predstavqa primer vezivawa pretwi, viktimizacije, nasilne odmazde i wenog opravdavawa: Mi }emo braniti sve srpske zemqe dok imamo daha... od te otrovnic(e) zmij(e), to su Hrvati... Tre}i put se ta otrovnica ustremila i tre}i put nas za srce ujela. Sad joj treba glavu smrskati da vi{e nikada nikoga ne ujede. ... Osveta }e srpska do}i u najskorije vreme, osveta srpska ve} po~iwe; srpska zemqa (}e) biti odbrawena i novine rekama krvi ako bude potrebno i niko nas Srbe ne}e spre~iti da opet stvorimo sopstvenu dràvu. [e{eq nasiqe u odnosima Srba s drugim etni~kim grupama opravdava jer se radi o samoodbrani, jer su ga druge grupe zapo~ele, jer je usmereno protiv oruànog agresora, a ne nevinih, jer spre~ava daqu viktimizaciju Srba. To su naj~e}i razlozi navedeni u 24 poruke tipa Srbi nisu odgovorni. Tipi~ni navodi su: Ko je prvi zapo~eo etni~ko ~i{}ewe? Hrvati! Oni su prvi po~eli da pacifikuju srpske prostore ogwem i ma~em! ... I svaki sli~an srpski postupak bio je samo odgovor na ono {to je Tu|man ve} uradio! (izvod 27 1. 6. 94; tako|e izvod 21 26. 1. 94); ... Srpska vlast. ... Nisu ga èleli (rat). Oni su hteli da spre~e samo novi genocid. (izvod 65 1. 6. 94; tako|e izvod 144 15. 5. 93); U principu, izme|u Srba i Hrvata u Bosni i Her340
cegovini ne bi trebalo da bude sporova, po{to su na{e teritorije etni~ki jasno razgrani~ene. Ali Hrvati bi da prigrabe i ono {to nije wihovo, {to je u srpskim rukama, {to je na podru~ju srpskih op{tina. I zbog toga je do{lo do èstokih sukoba. (izvod 56 9. 5. 92). Za rat u Bosni krivi su muslimani/Izetbegovi}. Umesto prekida neprijateqstava, ... oni (muslimani) ho}e rat po svaku cenu. (izvod 141 31. 7. 92; tako|e 239 18. 5. 91). Nasiqe od strane Srba je samo uzvra}awe ili odbrana. U izvodu 156, [e{eq tvrdi da mi ne èlimo daqe krvoproli}e, ali ako ne budemo imali drugog izbora, mi }emo to da uradimo. U vezi s granatirawem gradova kao {to je Zadar od strane srpske artiqerije, on kaè: Hrvati su prvo bombardirali srpska mjesta Benkovac i Obrovac. Tu je u pitawu samo ~ista odmazda... (izvod 163 27. 8. 93) i Pa, ko im je (Hrvatima) kriv? Hteli su rat, imaju rat. (izvod 171 31. 7. 91). [e{eq negira da Srbi uzimaju za metu neborce: Ono {to je osnovna vrednost na{eg naroda, bez obzira koliko ubijan, zlostavqan i poniàvan kroz istoriju, je da Srbi nikada svoje lice nisu umazali krvqu nevinih èna, djece i staraca. Srpski narod se nikada nije svetio na taj na~in i srpski narod se i ne}e svetiti na taj na~in {to }e Hrvatima vra}ati ravnom mjerom za ono {to su oni wemu u~inili (izvod 203 (h. h. 89). I razume se ga|amo samo one Hrvate koji sa oru`jem u rukama juri{aju na srpska sela, u nijednog nenaoruànog Hrvata nismo ga|ali (izvod 215 1. 6. 91). I pored toga, on priznaje da su civilne `rtve neizbe`ne, ali opravdane zbog ekstremne opasnosti po Srbe. To se jedanput pomiwe u izvodu 240 (31. 5. 91): Ako Hrvati udare na Srbe tamo gde mi Srbe ne moèmo efikasno za{titi, mi }emo udariti tamo gde su Hrvati najslabiji, udari}emo u Zagrebu. Razume se, pa{}e i neke nevine `rtve, ali {ta se tu moè. Nemamo drugog izbora. Ne}emo dozvoliti da srpski vratovi budu neza{ti}eni pred isukanom usta{kom83) kamom. Ukratko, analiza sadràja [e{eqevog diskursa srpskom narodu pokazuje da je on prepun poruka koje se odnose na viktimizaciju i sadrè pretwu. Srpski narod opsedaju i napadaju, kao {to je to bio slu~aj u pro{losti, strani i unutra{wi neprijateqi, kao i drugi narodi u biv{oj Jugoslaviji, posebno Hrvati. Ti neprijateqi su stvorili krizu u kojoj je doveden u pitawe sam opstanak srpskog naroda i wegovih teritorija. Izuzetna opasnost za Srbe opravdava nasiqe od strane Srba, koje je, prema [e{equ, defanzivno, uzvratno i selektivno, za razliku od nasiqa protivnika. Tehnike masovnog ube|ivawa Efikasna tehnika ube|ivawa je glorifikovawe prihva}ene grupe, u ovom slu~aju Srba, i etiketirawe protivnika derogativnim i poniàvaju}im nazivima, kao i wihova karakterizacija pomo}u negativnih stereotipa. Druga tehnika je generalizacija, tj. ìgosawe svakog u jednoj etni~koj kategoriji, bez pravqewa bilo kakvih unutra{wih razlika. Albanci s Kosova su najprimitivniji narodu Evropi (izvod 2 15. 4. 90); oni se redovno nazivaju [iptarima, {to predstavqa derogativni naziv. Muslimani se karakteri{u kao nagli, neiskusni, detiwasti, ~ine zverstva i niko sa wima (muslimanima) ne èli da ìvi. (izvodi 56 9. 5. 92, 77 22. 4. 93, 85 5. 8. 93). Slovenci su po~inili ... tolika zverstva, ... tolika iìvqavawa,
341
kori{}ewem nehumane municije, zverstva nad nenaoruànima... (izvod 139 8. 7. 91). Ti i drugi narodi u biv{oj Jugoslaviji (Crnogorci, Makedonci, Hrvati) su ~esto etiketirani kao pripadnici ve{ta~kih nacija koji su nièg ranga u odnosu na istorijske, autenti~ne nacije kao {to su Srbi i nemaju pravo na sopstvenu nezavisnu dràvu. Ali, Hrvati su ti koje [e{eq naj~e{}e vre|a i za koje koristi najnegativnije stereotipe. Hrvati, koji se naj~e{}e nazivaju samo usta{ama, sprovodili su zverstva genocida, masovnih ubistava, mu~ewa i proterivawa (izvod 27 1. 6. 94); oni su otrovnica zmija (izvod 120 10. h. 91); oni su mu~ili nedu`ne civile, ène, decu i stare qude (izvod 197 4. 6. 91; tako|e izvod 1 31. 3. 90); oni su genocidni narod (izvod 230 25. 3. 91, tako|e izvod 201 4. 6. 91, 105 13. 12. 93); otpad evropskih naroda (izvod 249 14. 1. 92), kukavice (izvod 197 4. 6. 91). Hrvati su posledwe sme}e Evrope (izvod 122 4. 5. 91); Hrvati nikada ni prema kome nisu bili iskreni (prevod s engleskog) (izvod 206 7. 6. 91). Ova retorika uglavnom ima za ciq da dehumanizuje Hrvate, {to predstavqa pripremu za moralno opravdavawe kolektivnog nasiqa nad protivnikom. Na jednom mestu [e{eq sarkasti~no kaè da negde ima i neki dobar (Hrvat), ali ja toga jo{ u svom ìvotu nisam upoznao. Pa ne znam gde su ti. (izvod 192 8. 4. 91). Nijednom Hrvatu se ne moè verovati: ... ovi (Hrvati) koji glume da su dobri, da su nam prijateqi, ti su nas uvek najvi{e upropa{}avali, po~ev{i od Tita pa naovamo (izvod 192 8. 4. 92). Op{ti duh [e{eqevog shvatawa nesrpskih etni~kih grupa u Jugoslaviji sadràn je u wegovoj slede}oj izjavi: Ako su [iptari najprimitivniji narod u Evropi, Hrvati su najpokvareniji ... Slovenci su sitni mu}karo{i i nadamo se da }e {to pre iza}i iz Jugoslavije i da ih jednostavno skinemo sa grba~e. (izvod 206 7. 6. 91). Tako|e je rekao slede}e: Mene Hrvati kao narod uop{te ne interesuju! Odnosno, interesuju me kao Bantucrnci! (izvod 225 10. 1. 91). Za razliku od 40 izvoda koji imaju negativne stereotipe i nazive za nesrpske grupe a treba napomenuti da neki izvod moè, a ~esto i ima, vi{e primera stereotipizacije koji nisu zasebno zabeleèni u 29 izvoda se glorifikuju Srbi. Ve}ina ovih [e{eqevih tekstova glorifikuje hrabrost, borbeni duh, spremnost na `rtve i druge ratni~ke vrline Srba. Ti tekstovi ~esto sadrè uvredqiva pore|ewa s nedostatkom takvih ratni~kih vrlina kod drugih naroda, kao {to je to navedeno u izvodu 1 gde su Srbi snaàn(i) i istorijski narod(i), dok Slovenci, Albanci i Hrvati to nisu, pa i Hrvate Austrijanci nikada nisu mobilisali u elitne jedinice, jer su bili lo{i vojnici. U izvodu 10 (30. 1. 94) [e{eq tvrdi slede}e: A da bi pobedili Srbe ... svi na{i protivnici morali bi da po{aqu najmawe milion vojnika, od kojih bi se ogroman broj vratio nazad u limenim sanducima. U izvodu 56 (9. 5. 92) on kaè slede}e: ... A to {to Srbi u toj ratnoj opciji pobe|uju, to je vaqda stvar srpskog juna{tva, srpske tradicije..., a u izvodu 80 (6. 5. 93) ... na kopnu, srpska vojska je jednostavno nepobediva. Istorija i `rtvovawe se sre}u u nekim izjavama glorifikacije, kao u slede}em izvodu 115 (4. 8. 90): I srpski narod je vi{e puta kroz svoju istoriju ratovao za Kosovo i Metohiju, prolio reke krvi i more qudskih ìvota, i mi, dana{wi
342
Srbi, zna}emo da to cenimo i proli}emo nove reke krvi ako bude trebalo, al }e Kosovo i Metohija ostati srpska zemqa! Kao {to citati pokazuju, [e{eqev diskurs glorifikacije Srba hvali i podsti~e agresiju i nasiqe u odnosima Srba s drugim etni~kim grupama i narodima. Neistina: etni~ko ~i{}ewe Etni~ko ~i{}ewe je primena sile ili zastra{ivawa kako bi se s odre|enog podru~ja uklonili pripadnici odre|ene etni~ke ili verske grupe ... to je bila kqu~na ~iwenica ratova prilikom razarawa Jugoslavije.84) (prevod s engleskog) Prema Aleksi \ilasu,85) Hrvatsko-srpski rat je bio brutalan. Civilno stanovni{tvo je stra{no patilo. Ratni zatvorenici su mu~eni i ubijani. Obe strane su sprovodile etni~ko ~i{}ewe i bilo je preko pola miliona izbeglica... (u Bosni), i srpska i hrvatska ofanziva su bile brutalne, mada je srpsko napredovawe bilo mnogo {ire. Ubistva i silovawa su bila uobi~ajena, a verski i kulturni spomenici su sistematski uni{tavani. Ti zlo~ini su tolerisani i mo`da ~ak stimulisani od strane vojnih vlasti kao deo op{te strategije zastra{ivawa i proterivawa (prevod s engleskog). UNHCR je izvestio o 2,2 miliona izbeglica i interno raseqenih lica samo u Bosni.86) Po{to je na hiqade `rtava i svedoka dalo izjave, nema misterije oko toga kako je do{lo do etni~kog ~i{}ewa. U Bosni, etni~ko ~i{}ewe od strane Srba odvijalo se po utvr|enom obrascu.87) Pripadnici srpskih paravojnih jedinica, uz pomo} JNA i lokalnih srpskih paravojnih snaga, preuzeli bi kontrolu nad odre|enim podru~jem. Srpskim stanovnicima bi se unapred reklo da napuste dato podru~je pre nego {to bi zapo~elo nasiqe. Pripadnici paravojnih jedinica bi terorisali nesrpsko stanovni{tvo uz nasumi~na ubistva, silovawa, pqa~ku i uni{tavawe domova. Pod novouspostavqenom srpskom vla{}u, nesrbi bi bili sakupqeni, pritvoreni, zato~eni i proterani usred poja~anog nasiqa. Bili su prisiqeni da potpi{u dokumenta kojima su se odricali vlasni~kog prava na svoje domove pre nego {to bi bili deportovani i proterani. Tadeusz Mazowiecki, specijalni izvestilac Komisije UN za qudska prava, na slede}i na~in je rezimirao raseqavawe stanovni{tva:88) Paragraf 40. Raseqavawe stanovni{tva sprovo|eno je na tri na~ina: nedobrovoqnom razmenom stanovni{tva izme|u op{tina pod kontrolom zara}enih strana; privatnim aran`manima za iseqavawe na teritoriju druge od zara}enih strana; i najmawe uobi~ajeno, prisilno i momentalno proterivawe stanovni{tva iz wegovog mesta boravka. Te forme raseqavawa povezane su s fenomenom etni~kog ~i{}ewa... Paragraf 41. Razne forme raseqavawa su ~esto pra}ene iznu|ivawem i kra|om. Stoga su, na primer, raseqena lica koja napu{taju teritoriju koju drè Srbi redovno svla~ena do gole koè radi pretresa na granici, a sve dragocenosti su im zaplewivane. Jedan skora{wi incident te vrste se dogodio 28. novembra 1993. godine, kada su snage bosanskih Srba opqa~kale imovinu muslimana koji su napu{tali selo [iprage. Nad onima koji su otali sprovo|en je teror. U paragrafu 11 iznosi se primer: Muslimani, stanovnici sela Vrbawa, udaqenog pet kilometara od
343
Bawa Luke, bili su `rtve ~este pucwave, nasrtaja, pretwi i pqa~ki. Jedan skora{wi incident, koji se odigrao 29. decembra 1993. u 9,00 ~asova, bio je vezan za ubistvo jednog bra~nog para i wihovog kom{ije i pqa~ku imovine. Policija je obave{tena o incidentu u 9,30 ~asova, ali nije do{la sve do 17,00 ~asova, kada je na mestu doga|aja provela samo deset minuta. Tokom pogreba 30. decembra, pogrebnu povorku su zadràli i napali mu{karci u vojnim uniformama. [e{eq je razvio pre~i{}eni diskurs o etni~kom ~i{}ewu, koga je nazvao civilizovana razmena stanovni{tva. Poricao je wegov nasilni karakter, tvrde}i da je on sporazuman, recipro~an, ~ak koristan za `rtve. To je neistina. U intervjuu datom Tanjugu (izvod 189 6. 12. 93), govore}i o ume{anosti Srpske radikalne stranke u etni~ko ~i{}ewe u Vojvodini, on je rekao: Srpska radikalna stranka se zalagala za civilizovanu razmenu stanovni{tva sa Hrvatskom. ... Dobijali su vrednije ku}e od onih svojih koje su ovde imali. Tu nikakvog nasiqa nije bilo. Govore}i o zapadnoj Slavoniji u intervjuu za Radio Stara Pazova (izvod 251 9. 11. 93), rekao je da je do{lo do ... civilizovane razmene stanovni{tva.... U intervjuu za zagreba~ki nedeqnik Globus, 7. maja 1993. godine (izvod 191 7. 5. 93), rekao je slede}e: Sad je Zvornik prepun Srba. Tu je nekada ìvelo mnogo muslimana. Spontano je do{lo do razmjene stanovni{tva. U intervjuu za Radio Oyake (izvod 187 24. 11. 93), govore}i o sredwoj Bosni, Zvorniku, Srebrenici i drugim gradovima, rekao je: Tu je do{lo do tipi~ne razmene stanovni{tva. Srbi su se iz centralne Bosne naselili u ova mesta pored Drine, a muslimani su se odatle povukli uglavnom prema Tuzli. U stvari, kada je poku{ao da moralno opravda etni~ko ~i{}ewe prave}i me|unarodna pore|ewa, on ga je predstavio u sli~nom pre~i{}enom maniru, {to je istorijska neistina. Na primer, u intervjuu Studiju B, 8. aprila 1992. godine, (izvod 192 8. 4. 92), rekao je: Uostalom, do{lo je do razmene stanovni{tva i kod razgrani~ewa izme|u Indije i Pakistana. I na drugim mestima u svetu se to de{ava. Za{to? Ako se izme|u dva naroda pojavi tolika mr`wa, da ona onemogu}ava wihovu normalnu koegzistenciju, ako onemogu}ava zajedni~ki ìvot (a to je u ovom slu~aju toliko o~igledno) onda se lepo razmeni stanovni{tvo. Ono {to [e{eq pogre{no predstavqa jeste da je ta lepa razmena stanovni{tva bila ogromna qudska tragedija, ~ija je cena bila otprilike milion ìvota zbog javnih nereda, da je do we do{lo pod prisilom, a ne razmenom i da 200 miliona muslimana ìvi zajedno sa 800 miliona Indusa i pripadnika drugih vera u Indiji, uprkos wegovoj tvrdwi da je normalna koegzistencija nemogu}a.89) [e{eqev diskurs o etni~kom ~i{}ewu ne samo da je opovrgnut izjavama o~evidaca i dokumentima, ve} mnogim izjavama koje je sam davao u brojnim prilikama kada je optuìvao Milo{evi}ev reìm, jedinice Ministarstva unutra{wih poslova, pripadnike Arkanove paravojne jedinice, Crvene beretke, Bele mrave, policiju u Srbiji, specijalne jedinice Slu344
`be dràvne bezbednosti i druge vezane sa reìmom za pqa~ku i otima~inu tokom etni~kog ~i{}ewa i nakon wega. Na Radio Ponosu iz Beograda (izvod 252 21. 4. 92), on je rekao slede}e: Koji su najve}i ratni zlo~ini sa srpske strane po~iweni? Bilo je ogromne pqa~ke, ta pqa~ka je organizovana pod pokroviteqstvom socijalisti~kog reìma iz Beograda. Paravojne i parapolicijske formacije pod wihovom kontrolom sistematski su pqa~kale na podru~jima Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, {leperima opqa~kano izvla~ili i preprodavali na podru~ju Srbije. Na Radio Vaqevu (izvod 253 21. 11. 93), rekao je slede}e: Ali, glavni ratni plen je {leperima izvla~en. Konvojima {lepera! ... Dakle, sve {to je opqa~kano bilo je u dogovoru sa vlastima, u dosluhu sa vlastima ili direktno organizovano od strane vlasti. ... I {leper sa opqa~kanim stvarima, preko tog kontrolnog punkta moè da preveze samo onaj ko ima dozvolu Ministarstva unutra{wih poslova ili General{taba. Drugi primeri kada je [e{eq do sitnih detaqa opisivao pqa~ku i uzimawe ratnog plena od strane Srba bili su na Radio Rosavercu (kao u originalu) (16. novembar 1993, V41/73), Radio Zrewaninu (27. novembar 1993, V42/260), Radio Rumi (20. novembar 1993, V41/122) i Radio Temerinu (11. novembar 1993, V42/94). On je negirao da su wegovi dobrovoqci uzimali u~e{}a u pqa~ki: u najboqem slu~aju nosili bi nazad ne{to {to moè da se stavi u yep ili eventualno nosi u jednoj ruci, u dve ruke (izvod 253 21. 11. 93). Bilo {ta bilo, svesna je neistina govoriti o sporazumnoj, dobrovoqnoj razmeni stanovni{tva u jednom kontekstu i opisivati kako su ti qudi pqa~kani organizovano i u velikim razmerama u drugom kontekstu tokom izborne kampawe u novembru-decembru 1993. godine kada je bio protivnik Milo{evi}evog reìma.
Zloupotreba istorije i fabrikacija
U naporima da ubedi srpsku javnost u osnovanost svojih teritorijalnih svojatawa i zahteva za Veliku Srbiju, [e{eq koristi parcijalne, pristrasne, neta~ne, a ponekad i isfabrikovane informacije o istoriji. Ukratko }emo ovde razmotriti ~etiri slu~aja. 1. On u vi{e navrata tvrdi da je Dubrovnik deo Srbije zato {to je bio i jeste srpski. Na primer, u izvodu 203 (h. h. 89), on kaè slede}e: Dubrovnik nikad nije bio hrvatski grad. U intervjuu (izvod 254 24. 5. 91) on je skepti~nom novinaru, koji je rekao da je Dubrovnik uvek imao svoju autonomiju, odvratio slede}e: Jeste, ali i nikad nije bio hrvatski. Wegov je ìvaq etni~ki srpski. To je me{avina srpskog stanovni{tva i zate~enog romanskog. Sa Hrvatima nikakvog dodira nikad nisu imali. Bez zalaèwa u dugu i bogatu istoriju Dubrovnika, koja obuhvata rimsku, vizantijsku, venecijansku i austrijsku istoriju i preska~u}i Napoleona i druge kra}e epizode, treba ista}i da je, prema jugoslovenskom popisu iz 1991. godine, to stanovni{tvo ~inilo 82,4 odsto Hrvata, 6,7 odsto Srba, 4 odsto muslimana i drugih.90) Po{to popisi iz 1921. i 1931. godine nisu pravili razliku izme|u Srba i Hrvata, nije poznata zastupqenost Srba/Hrvata za taj period. Raniji popisi dubrova~kog stanovni{tva beleìli su wihovu versku, ali ne i etni~ku pripadnost. Na primer, 1857. godine, bilo je 98,3% katolika, 1% pravoslavaca i 0,8 odsto Jevreja. Prema jednom stru~waku za stanovni{tvo
345
Dubrovnika: Ne moèmo govoriti o etni~koj strukturi jer nam nije poznat broj~ani etni~ki sastav katolika.91) (prevod s engleskog) Ovo je po{ten stav profesionalnih istori~ara. 2. Druga dezinformacija je tvrdwa koju je [e{eq ~esto ponavqao da je 360.000 Albanaca ilegalno emigriralo na Kosovo iz Albanije nakon po~etka Drugog svetskog rata na Balkanu, kada je Kosovo potpalo pod albansku/italijansku vlast (koju [e{eq navodi kao opravdawe za proterivawe kosovskih Albanaca s Kosova, {to }e dodatno biti dokumentovano i razmotreno u daqem tekstu u odeqku koji se bavi proterivawem). Prema istori~aru Noelu Malcolmu92) srpski nacionalisti ovaj porast (albanskog stanovni{tva sa 500.000, 1948. godine, na 9000.000 1971. godine) pripisuju tome {to je ogroman broj Albanaca iz Albanije preplavio Kosovo tokom rata; tvrdi se da se radi o 100.000 qudi u periodu od 1941-1945, a u peticiji Srba s Kosova iz 1985. godine navodi se da je 260.000 qudi do{lo na Kosovo od 1941. godine (uglavnom izme|u 1941. i 1948). Me|utim, ove brojke su ~ista fantazija. Nikakvi dokazi o tako velikoj masovnoj migraciji ne mogu se na}i ni u jednom od dokumenata okupacionih sila. Verovarno je da se nekoliko hiqada qudi preselilo iz Albanije na Kosovo: neki od wih su bili slu`benici koje su doveli Italijani ili Nemci, a neki su bili stanovnici Kosova koji su se preselili u Albaniju u me|uratnim godinama. (prevod s engleskog) 3. [e{eq se poziva na istorijske doga|aje i sporazume kako bi opravdao sada{wa teritorijalna i grani~na svojatawa i zahteve u ime Srba, a na ra~un nesrba. Jedan takav doga|aj koji [e{eq ~esto navodi je Londonski pakt iz 1915. godine. Na primer, on iznosi slede}e (izvod 207 24. 11. 91) {to se ti~e Osijeka: ... {ta zna~i to Srbi mawina, 30 ili 40 procenata Srba je mawina? [ta nas briga {to su mawina. To je teritorija koja treba da bude u sastavu srpske dràve i po Londonskom paktu iz 1915. godine (vidi tako|e izvod 208 6. 12. 90). Prema Ivi Ledereru,93) Londonski pakt je bio tajni sporazum izme|u Britanije, Francuske, Rusije i Italije kojim su Italiji obe}ane velike teritorije ukoliko u|e u rat na wihovoj strani: Trentino, ju`ni Tirol, Trst, Istarsko poluostrvo, delovi Dalmacije i dalmatinska ostrva, jedna strate{ka albanska luka, dodekadenski arhipelag, a drugi delovi Albanije bili su rezervisani na Srbiju, Crnu Goru i Gr~ku. Hrvatski, srpski i crnogorski posleratni zahtevi bili su mawi deo pakta, odnosno ~inili su napomenu od jednog paragrafa pridodatu ~lanu 5 u vezi sa nekim lukama i gradovima na delovima jadranske obale. Osijek s tim nije imao veze. Definitivne granice Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca uspostavqene su na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919-1920. godine i nekim kasnijim sporazumima, i zamenile su odredbe Londonskog pakta.94) 4. [e{eq u vi{e navrata tvrdi da su Makedonci ve{ta~ki narod koji nema pravo na nezavisnu dràvu, da tamo ìve Srbi i da stoga ona treba da pripada Srbiji ili, alternativno, da bude podeqena izme|u Bugarske, Gr~ke, Srbije i Albanije. U izvodu 153 (18. 5. 93), on tvrdi da makedonska nacija ne postoji. I to su komunisti ve{ta~ki stvorili. U izvodu 208 (6. 12. 90), on kaè: Makedonija, odnosno Ju`na Srbija, bila je u sastavu Srbije pre
346
stvarawa Jugoslavije i osta}e u sastavu Srbije i posle prestanka postojawa Jugoslavije (tako|e izvod 116 4. 8. 90. i 169 31. 7. 93). U izvodu 197 (4. 6. 91), on tvrdi i ovo: Na podru~ju Makedonije jo{ uvek ìvi ve}ina Srba. Oni jo{ uvek ne mogu da se izja{wavaju kao pripadnici srpske nacije. U izvodu 110 (4. 8. 90), sadràna je slede}a diskusija sa novinarom koji [e{eqa pita {ta on misli da su Makedonci. [e{eq odgovara: Tamo ìve uglavnom Srbi. A ima i Bugara ... Takve nacije (Makedonci) nigde na svetu nema. Novinar ponavqa da [e{eq smatra da je to ve{ta~ki stvorena nacija, a [e{eq dodaje: Da. Kao i muslimanska, uostalom, {to je ve{ta~ka, kao i crnogorska {to je ve{ta~ka. To su sve izmi{qene nacije, koje }emo mi ukinuti. On tako|e negira pravovaqanost referenduma od 8. septembra 1991. godine o nezavisnosti Makedonije na osnovu pitawa postavqenog glasa~ima (izvod 106 14. 12. 93. i 102 14. 11. 93). On se zalaè za podelu Makedonije izme|u Srbije, Gr~ke, Bugarske i Albanije (izvod 106 14. 12. 93, izvod 62 16. 7. 94. i 153 18. 5. 93), iako je ona tradicionalno srpska zemqa ... jer nam nije u interesu da u na{im granicama ìvi jo{ 700 hiqada Albanaca i 700 hiqada Bugara (izvod 62 16. 7. 94). Treba napomenuti da je ova demografska tvrdwa u direktnoj suprotnosti sa jednom ranijom (izvod 197 4. 6. 91), onom o tome da u Makedoniji ìve ve}inom Srbi, po{to 1,4 miliona Albanaca i Bugara predstavqaju 70 odsto od dva miliona qudi koji ìve u Makedoniji! Tvrdwu da su Makedonci ve{ta~ka nacija i da stoga nemaju pravo na nezavisnu dràvu, [e{eq je primewivao i na druge narode (kao {to je navedeno u prethodnim citatima), zasniva se na proizvoqnoj kategorizaciji i etiketirawu naroda, koje odbacuju istaknuti istori~ari, a koji sluè za opravdavawe srpskih teritorijalnih zahteva (razmotrenih u daqem tekstu). [ta god [e{eq tvrdio, Makedonci, dru{tvene nauke, me|unarodna zajednica i drugi odbacuju etiketu ve{ta~kog. Prilikom popisa 1991. godine, 66,5 odsto stanovnika se izjasnilo kao Makedonci (u pore|ewu sa 2,2 odsto Srba), 21. novembra 1991. godine makedonski parlament je proglasio ustav na osnovu koga se ta republika proglasila suverenom i nezavisnom dràvom, a u Ujediwene nacije primqena je 7. aprila 1993. godine. U ideolo{kim i nacionalisti~kim bitkama oko istorije Balkana, sudbina na hiqade ìvota zavisi od zloupotrebe istorije radi raspirivawa nacionalisti~kih strasti. [e{eq se ~ak ne zadràva na re~ima u poku{aju da izmeni istoriju. U izvodu 110 (4. 8. 90) on kaè slede}e: Delegacija Srpskog ~etni~kog pokreta od 46 qudi ju~e je bila u slavnom srpskom manastiru Prohoru P~iwskom. Tamo smo sru{ili ono {to je predstavqalo veliko svetogr|e, sru{ili smo paganske plo~e koje su bile pri~vr{}ene za zidine hrama i svedo~ile o navodnom osnivawu prvog parlamenta te ve{ta~ke makedonske dràve i ve{ta~ke makedonske nacije. Ono {to su ~etnici sru{ili bile su spomen-plo~e posve}ene sastanku Antifa{isti~kog ve}a narodnog oslobo|ewa Makedonije odrànom u ovom manastiru 2. avgusta 1944. godine. Ve}e je odlu~ilo da se Republika Makedonija oformi u okviru budu}e Federativne Republike Jugoslavije, a kao zvani~ni jezik Narodne Republike Makedonije usvojilo je novi standardni jezik zasnovan na makedonskom narodnom govoru.95) Taj sastanak bio je najva`niji doga|aj
347
u istoriji makedonskog nacionalizma koji je [e{eq odbacio ukloniv{i te spomen-plo~e. Nema boqeg primera bliske povezanosti izme|u re~i i nasilnih dela u falsifikovawu istorije. [e{eqeva proizvoqna, iskrivqena i wemu svojstvena zloupotreba istorije opravdava i legitimizuje agresivnu politiku i politiku prisile protiv drugih etni~kih grupa pred srpskom javno{}u. Ona potvr|uje krizni okvir viktimizacije Srba i Srba ugroènih i okruènih neprijateqima. Pretwe, upozorewa, zagovarawe nasiqa, proterivawe, osveta i odmazda nad neprijateqima U 242 izvoda ~iji smo sadràj analizirali prona{li smo 45 upozorewa i pretwi upu}enih nesrbima, 47 izjava u kojima se zagovaraju nasilne radwe ili radwe koje }e vrlo verovatno rezultirati nasiqem, 47 izjava o proterivawu stanovni{tva (~esto nazivanom relokacijom i razmenom), 21 izvod ~ija su tematika bili osveta i odmazda i 32 izjave koje izraàvaju beskompromisni stav u odnosima Srba i nesrba. Takav diskurs podsti~e krizni okvir u etni~kim odnosima koji opravdava nasiqe umesto pregovora i nenasilnog re{avawa sukoba. Od pretwi i upozorewa koje je uputio [e{eq, 12 je upu}eno Albancima s Kosova, 14 Hrvatima, 12 muslimanima, a nekoliko drugih upu}uje se protiv strane intervencije, UNPROFOR-a, Slovenaca i drugih. Neke od ~estih pretwi upu}enih protivnicima su da }e te}i reke krvi, Albanci }e biti ugu{eni i proterani, Hrvatska }e biti amputirana, muslimani }e biti zbrisani. Evo nekih primera: Ako (Hrvatska) bude insistirala na ratu odrà}emo joj takvu lekciju, da joj ne}e narednih 500 godina to vi{e pasti na pamet. (izvod 41 16. 1. 92); Bosna i Hercegovina }e se kupati u rekama krvi ukoliko poku{a da postane nezavisna (izvod 96 20. 2. 92), srpski ~etnici imaju program koji moè dovesti do gu{ewa te albanske separatisti~ke pobune (izvod 111 4. 8. 90) i Albanci }e videti svoje ku}e ... u plamenu ... (izvod 84 10. 6. 93); ukoliko do|e do strane intervencije mi (Srbi) }emo zbrisati i muslimane i Hrvate (izvod 156) i organizovati teroristi~ke napade u Hrvatskoj (izvod 162 27. 8. 93), a ako padne ijedna srpska glava, (mi }emo) do}i usred usta{kog Zagreba po Tu|manovu (izvod 221 23. 9. 90), ... bombardovati Qubqanu... ukoliko se ne ispune uslovi za povla~ewe JNA (izvod 139 8. 7. 91). [e{eq se ponosi time {to zagovara nasiqe. U izvodu 213 (1. 6. 91) on se hvali: ... i Vuk Dra{kovi} i ja smo prolili qudsku krv, okrvavili smo svoje ruke. Samo razlika je u tome, {to je Vuk Dra{kovi} prolio srpsku krv u Beogradu, a ja sam prolivao hrvatsku usta{ku krv u Srpskoj Slavoniji. Zagovarawe nasilnih radwi je sli~no pretwama nasiqem i ~esto ga je te{ko razlikovati od pretwi. Izvr{iti amputaciju Hrvatske pre po~etka rata u Hrvatskoj je bila pretwa, ali je nakon wegovog po~etka postala ciq. Reke krvi }e te}i jeste pretwa pre nego {to do|e do masakra, ali predstavqa zagovarawe krvoproli}a u vreme etni~kog ~i{}ewa i pokoqa. Pored deset izjava o amputaciji Hrvatske i devetnaest o proterivawu Albanaca s Kosova (o kojima komentar sledi daqe u tekstu), prema [e{equ, nasiqe sleduje protivnicima Srba: reke krvi }e te}i, qudi }e biti zbrisa348
ni, nema milosti, a srpski narod mora pobediti po svaku cenu. U izvodu 131 (31. 12. 93), Srpska radikalna stranka {titi srpske teritorije {ta ko{ta da ko{ta, kao {to su to radili Srbi protiv Turaka od 1804. do 1878, {to je imalo za posledicu milion mrtvih. U izvodu 110 (4. 8. 90), muslimani Makedonci i Crnogorci su nazvani izmi{qenim nacijama koje }emo mi (Srpski ~etni~ki pokret) ukinuti. U izvodu 232 (18. 3. 91) [e{eq kaè: Jugoslavija }e prestati da postoji i ... wena teritorija, najverovatnije, svesti na tri dràvne celine: na Veliku Srbiju, na malu Sloveniju i na jo{ mawu Hrvatsku. ... Onda }emo izvr{iti amputaciju Hrvatske...:. Ponekad konkretno govori o oru`ju kao {to su rakete ... (s kojima) moèmo do Italije (izvod 148 18. 5. 93) i pu{komitraqezi marke Tompson, koji kada pogode Hrvata u ~elo, Hrvatu oba oka iska~u, ili kad ga rafal sase~e preko vrata i glavu mu bukvalno otkine. To su vrlo dobre pu{ke. (zivod 215 1. 6. 91). On razmatra mogu}nost odmazde nad Hrvatima tako {to }e napasti nuklearnu elektranu Kr{ko: ... uzleteti avionom i bombardovati Kr{ko (blizu Zagreba, trenutno u Sloveniji) (izvod 241 31. 5. 91) i Ovo je posledwa lekcija hrvatskom narodu, ... ne}emo se ni do Zagreba zaustaviti! (izvodi 185 4. 5. 91). Drugom prilikom je rekao slede}e: Mi (Srpski ~etni~ki pokret) smo ve} rasporedili nekoliko ~etni~kih grupa u Zagrebu i nekim drugim gradovima u Hrvatskoj, koje su obu~ene za diverzantsko-teroristi~ka dejstva... (izvod 254 24. 5. 91). Neke od [e{eqevih pretwi upu}ene su na vi{e adresa, uz upotrebu raznovrsnih sredstava, {to proisti~e iz wegovog verovawa da su Srbi okruèni neprijateqima sa svih strana. U izvodu 148 (18. 5. 93) on kaè: U slu~aju da ... srpski narod bude napadnut spoqa, mi }emo odgovoriti èstoko svim sredstvima. A na raspolagawu nam stoji mo}no oru`je kojim moèmo da ugrozimo sve susedne zemqe. I napa{}emo sve susedne zemqe koje budu u~estvovale u agresiji ili stave intervencionistima svoje baze na raspolagawe. ... Mi ne moèmo na{im raketama da dosegnemo do Amerike, ali moèmo do Italije. I u tom slu~aju, ako Italija bude na strani agresora i pomogne agresoru, mora da se ~uva. Mi }emo u toj situaciji biti u ulozi o~ajnika, mi nemamo {ta da izgubimo. A bori}emo se do kraja za slobodu, i ne}emo nikada kapitulirati! ... I vi{e hiqada srpskih dobrovoqaca me slu{a. A ako do|e do strane vojne intervencije to }e biti stra{an rat. U ratu se gubi mogu}nost politi~ke kontrole. Vojska }e slu{ati onoga koji je u datom trenutku najhrabriji i najodlu~niji. Pored wegovih dobrovoqaca, tu su 16 raketa SS-22 (koje mogu da nose konvencionalni eksploziv ili nuklearne glave) i ruski dobrovoqci koji su se borili u Avganistanu, koji }e svi napasti UNPROFOR, muslimane, Hrvate: ... ako Amerikanci napadnu onda sve ograde prestaju. Onda }emo voditi totalni rat bez milosti... Sve }emo zbrisati na prostoru Bosne i Hercegovine. Ja }u li~no predvoditi juri{ na Sarajevo.... Sve se to svodi na puno nasiqa i krvi. Ve}i deo toga je ugra|en u diskurs nema odgovornosti/oni su zapo~eli/Srbi samo usvra}aju, koji je prethodno analiziran. Taj diskurs je [e{eq dopunio opravdawima osvete i odmazde, kojih je pri analizi sadràja identifikovano 21. Ve}ina ih je u formi ne}emo ni da zaboravqamo ni da pr{tamo (izvodi 239 18. 5. 91, 198
349
4. 6. 91, 137 8. 7. 91, 244 31. 5. 91) ili u vidu pozivawa na pravo na uzvra}awe, {to [e{eq tako|e naziva principom retorzije (izvodi 51 2. 4. 91, 65 1. 6. 94, 87 29, 7, 94, 182 1. 4. 92, 184 27. 8. 91, 193 12. 6. 92), za koji tvrdi da se moè opravdati me|unarodnim pravom. U izvodu 67 (1. 6. 94), on u potpunosti obja{wava svoj stav: Ako se jedna dràva prema nekoj nacionalnoj mawini odnosi na izvestan na~in koji je van civilizacijski, van pravnih normi, onda me|unarodno javno pravo opravdava sli~an postupak susedne dràve prema nacionalnoj mawini ove prethodne. Uostalom, uobi~ajeno je u svetu, da se postiù me|unarodni ugovori kojim se na recipro~an na~in tretira pitawe prava nacionalnih mawina. ... Ako je Tu|man ve} proterao 300.000 Srba iz Hrvatske, i ako su oni do{liu Srbiju, {ta ima prirodnije nego zahtevati i da Hrvati odavde (iz Srbije) idu. U izvodu 195 (8. 4. 92), on kaè slede}e: Po pitawu hrvatske nacionalne mawine, Hrvati su ve} uradili svoje i rade svakim danom. I na nama je da odgovorimo po pravnom institutu retorzije, odnosno odmazde. Kako oni nama, tako mi wima. I tako se radi u ~itavom svetu. Ponekad je [e{eq direktniji: na pitawe o granatirawu hrvatskih gradova od strane Srba, on odgovara: Ali Hrvati su prvo bombardirali srpska mjesta Benkovac i Obrovac. Tu je u pitawu samo ~ista odmazda. Razarawa su bila obostrana. (izvod 163 27. 8. 93). S ovim argumentima i racionalizacijama za srpsku javnost, [e{eq predstavqa srpsko nasiqe i prisilu u etni~kim odnosima kao pravno i moralno opravdane: mi to nismo zapo~eli, delujemo u samoodbrani, imamo pravo da uzvratimo, tako je to uvek bilo u istoriji. Taj isti intelektualni i moralni mehanizam opravdavawa [e{eq koristi kada u etni~kim odnosima zagovara proterivawe stanovni{tva. Ve} je istaknuto da [e{eq koristi varqivu, la`nu terminologiju u svom diskursu o proterivawu, koje, kada dolazi sa srpske strane, naziva razmenom, ili civilizovanom razmenom, ili spontanom razmenom, ili relokacijom stanovni{tva, za koju tvrdi da je dobrovoqna, bez prisile, recipro~na, uzajamno korisna transakcija (kao dobrovoqna razmena ku}a izme|u dva doma}instva od kojih }e se svako na}i u okruèwu u kome }e mu biti draè da ìvi). Ova benigna retorika je u suprotnosti s diskursom uporednog uzvra}awa i odmazde u odnosu na proterivawe stanovni{tva, koji upu}uje na to da je do preseqewa stanovni{tva do{lo pod prisilom i da ono predstavqa te{ku kolektivnu kaznu za neki raniji zlo~in, pa stoga nije dobrovoqno i na obostranu korist. U 242 izvoda ima 19 izjava o proterivawu Albanaca s Kosova, 12 razmena izme|u Srba i Hrvata, tri o proterivawu muslimana i Srba, ~etiri o proterivawu Hrvata iz Srbije, i nekih drugih. U vezi s Hrvatima u Srbiji, [e{eq èli da Hrvati iz Beograda odu za Hrvatsku: ... pa {ta ~ekaju Hrvati ovde u Beogradu? (izvodi 182 1. 4. 92, i 54 16. 4. 92), i ... koliko je Tu|man isterao Srba iz Zagreba, toliko mi Hrvata iz Beograda (izvod 182 1. 4. 92), na osnovu principa uzvra}awa i odmazde. Proterivawe, tvrdi on, jeste opravdano jer su to ~inile druge dràve: Nemci su iseqavani iz Poqske, Nemci su iseqavani iz êhoslova~ke, iz Sudetske oblasti. Nemci su iseqavani iz Jugoslavije. [to ne bi Hrvati, ako su Nemci? (fragment
350
192 8. 4. 92). Drugde, on se poziva na princip retorzije kada traì da se svi Hrvati odsele iz Srbije (izvod 193 12. 6. 92). Istovremeno, on tvrdi da se Srpska radikalna stranka protivila etni~kom ~i{}ewu i da nije u~estvovala u wemu, ve} da se zalagala za civilizovanu razmenu stanovni{tva (izvodi 90 26. 1. 94, i 91 16. 1. 92). U nekoliko prilika [e{eq brani proterivawe Hrvata pod prisilom iz bezbednosnih razloga: ... ti Hrvati na ~ijem smo mi proterivawu insistirali, wih je Paveli} u toku Drugog svetskog rata naselio po Sremu, da bi bili predstraà Nezavisne Dràve Hrvatske. I to su najgore usta{e iz Zapadne Hercegovine! (izvod 68 1. 6. 94). Drugim re~ima, proterivawe je u ovom slu~aju pitawe bezbednosti i subverzije. Drugom prilikom je izjavio: Oni (Hrvati) rovare po Srbiji i sve ~ine da bi oteàli poloàj srpskog naroda. Sara|uju sa Tu|manom i sluè kao wegova agentura i sli~no... (izvod 255 21. 4. 92). U op{irnoj izjavi koju je dao, on navodi nekoliko razloga za proterivawe: Ja bih proterao Hrvate po nekoliko osnova. Prvo, zato {to su u potpunosti nelojalni stanovnici Srbije, velika ve}ina wih su pripadnici HDZ ili sara|uju sa tom strankom i daju sve od sebe da interno destabilizuju Srbiju. Oni su bliski saradnici usta{a. Drugo, mi }emo uzvratiti jer je Tu|man proterao 160.000 Srba. Imaju}i ovo drugo u vidu, {ta ~ekaju Hrvati u Srbiji? Tre}e, najve}i broj Hrvata koji danas ìve u Srbiji tu je nastanio Ante Paveli} ... mi moramo da uklonimo te petokolona{e. Mi bi to uradili na krajwe human na~in. Dali bismo im adrese Srba proteranih iz Hrvatske.96) (prevod s engleskog) Ukoliko Hrvate u Srbiji ~eka sudbina proterivawa, sudbina Hrvatske je amputacija, koja se spomiwe u deset izvoda (64, 140, 208, 226, 227, 229, 230, 232, 233, 246), po~ev{i od 6. 12. 1990. i tokom cele 1991. godine, kao i u nekoliko drugih [e{eqevih tekstova. Amputacija dràve je metafora puna nasiqa koja povezuje izuzetan bol, prolivawe krvi, pritisak i kraj koji podrazumeva obogaqivawe. Treba skrenuti pa`wu na to da [e{eq zagovara amputaciju Hrvatske jo{ od 6. decembra 1990. (izvod 208) i 27. decembra 1990. (izvod 236), {to je tri meseca pre izbijawa oruànog sukoba u Pakracu (12. mart 1991) i na Plitvicama (31. mart 1991). [e{eq èli da Hrvatska bude amputirana ukoliko bude stajala na putu ostvarivawa wegovog ciqa Velike Srbije. U izvodu 233 (21. 3. 91) on u jednom intervjuu kaè slede}e: Obnova nezavisne i slobodne srpske dràve na Balkanu koja }e obuhvatiti sve srpske zemqe, {to zna~i, pored dana{we suène srbijanske federalne jedinice, i srpsku Makedoniju, srpsku Crnu Goru, srpsku Bosnu, srpsku Hercegovinu, srpski Dubrovnik, srpsku Dalmaciju, srpski Kordun, srpsku Liku, srpsku Baniju, srpsku Slavoniju i srpsku Barawu. Novinar onda pita: Ako bi to bilo opredeqewe ~itavog srpskog naroda, da li bi moglo da se ostvari samo politi~kim sredstvima? [e{eq: Poku{a}emo politi~ki. Ako ne mogne tako, onda }emo nekim drugim sredstvima, onim kojim to bude mogu}e. ... a onda }e jedna umna i pametna vlada u Beogradu izvr{iti amputaciju Hrvatske. Analogno amputaciji Hrvatske je uve}awe Srbije u Veliku Srbiju. U nekoliko izjava [e{eq precizira da je linija amputacije na hrvatskom delu karlobagOgulinKarlovacVirovitica (ili K-O-K-V), koja ostavqa
351
samo tanku traku zemqe izme|u velike Srbije i slovena~ke granice), sa ~ije svake strane }e biti ili suèna Hrvatska ili Italija. On konstatuje: Ja ne vidim nikakvu budu}nost Jugoslavije. ... Po prvoj varijanti, mogu}e je da }e se Jugoslavija raspasti na tri dràve. Na Veliku Srbiju, malu Sloveniju i jo{ mawu Hrvatsku. (vidi tako|e izvode 198 4. 6. 91, 232 18. 3. 91. i 243 31. 5. 91) A po drugoj varijanti, ako se ova prva Hrvatima ne dopadne, mi }emo Srbi na}i zajedni~ki jezik sa Italijanima, pa }emo uspostaviti srpsko-italijansku granicu na liniji: KarlobagOgulinKarlovacVirovitica, i pravedno je da se Italijanima vrati ono {to je wihovo. Moèmo da razgovaramo i sa Ma|arima i sa Austrijancima.... (izvod 210 1. 6. 91, tako|e 232 18. 3. 91, 243 31. 5. 91). Drugom prilikom je izjavio slede}e: Nikakve kompromise ne}emo!!! Ho}emo srpsku granicu: Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica, a sa druge strane su Italijani sa kojima }emo se dogovoriti oko zajedni~ke granice. ... (izvod 205 7. 6. 91). [e{eq opravdava prisvajawe teritorije od strane Srbije time {to se radi o legitimnom vra}awu teritorija koje su pripadale Srbiji, ali su ih joj oduzeli komunisti. U izvodu 116 (4. 1. 90) on tvrdi da je Jugoslavija (...) bila pravni naslednik Kraqevine Srbije, a ne Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, osnovane 1918. i priznate Pariskim mirovnim sporazumom nakon Prvog svetskog rata. Tito i komunisti su namerno i nelegitimno oduzeli velike delove kraqevine Srbije. U izvodu 217 (30. 4. 90) on obja{wava svoj stav: Komunisti~ka Jugoslavija je od svog po~etka gra|ena na antisrpskim osnovama. Srpske zemqe su podeqene. Od srpskih zemaqa stvoreno je {est federalnih jedinica. Iz srpskog nacionalnog bi}a izmi{qene su tri nove nacije: crnogorska, makedonska i muslimanska, sa iskqu~ivim ciqem da Srbi, po zvani~nim statistikama, ne budu ve}ina jugoslovenskog stanovni{tva. Sve je to perfidna komunisti~ka zavjera (vidi tako|e izvod 223 21. 3. 91). Ono {to je preostalo nakon komadawa srpske teritorije i srpske nacije bila je ... dana{wa suèna srbijanska federalna jedinica (izvod 109, 17. juli 1990) ... dana{wa suèna srbijanska federalna jedinica (izvod 233, 21. mart 1991; vidi tako|e izvod 234 1. 4. 91), suèna Srbija (izvod 185, 4. maj 1991). [e{eqev ciq je obnova Velike Srbije. Istori~ar Monnesland97) opisuje stvarni proces i opravdawa za odre|ivawe unutra{wih granica, koji se znatno razlikuju od [e{eqevih tvrdwi i optu`bi. Za re{avawe razlika i sukoba izme|u Srba i Hrvata [e{eq zagovara bilo smawivawe Hrvatske u mini dràvu ili weno potpuno ukidawe. U vezi s Albancima s Kosova, on zagovara masovno proterivawe stanovni{tva, uni{tavawe albanskih institucija, prinudnu upravu Srba, naseqavawe Kosova srpskim doseqenicima i uvo|ewe srpskih institucija. Tokom celog prole}a i leta 1990. godine, dok je na Kosovu bilo vanredno stawe i dok se ono nalazilo u dubokoj ustavnoj krizi, [e{eq je zagovarao proterivawe stanovni{tva (izvod 3, 15. april; izvod 216, 30. april; izvod 220, 4. juli), a dosledno }e to zagovarati i daqe tokom godina na koje se odnosi analiza sadràja (izvod 25, 26. januar 1994). Budu}nost Kosova i Metohije (u daqem tekstu radi skra}ivawa samo Kosovo) je [e{eqeva glavna preokupacija i on ovu tematiku razmatra u 22 izvoda ~iji je sadràj analiziran. U jednoj op352
{irnoj i tipi~noj izjavi on odgovara na pitawe novinara kako osloboditi Kosovo: ... pod hitno treba ukinuti kosovsko-metohijsku autonomiju, tamo zavesti vanredno ratno stawe na deset godina, suspendovati sve organe vlasti, ukinuti svaku pomo} albanskom stanovni{tvu na Kosovu i Metohiji, zatvoriti sve fabrike koje neracionalno posluju, otvarati rudnike ugqa i podizati termocentrale, zatim ekonomskim merama Albance naterati da se okrenu ozbiqnoj proizvodwi ili da napu{taju posao, trpiti to da umiru od gladi ako ne}e da rade. ... zalaèm se da se u pojasu od pedesetak kilometara uz albansku granicu iseli svo albansko stanovni{tvo u druge delove Jugoslavije uz pravi~nu nov~anu naknadu, da se ta najboqa oranica ~itave Evrope dodeli armiji na gazdovawe, da se sistematski vr{i naseqavawe slovenskog ìvqa, da se svih 360.000 albanskih emigranata, koji su od 6. aprila 1941. godine do danas iz Albanije u{li u Jugoslaviju, i ~lanovi wihovih porodica, predaju Visokom komesarijatu UN za izbeglice... (izvod 3 15. 4. 90). U drugim prilikama, on pro{iruje ovaj spisak: u izvodu 119 (14. 11. 90), on bi hteo da tri miliona srpskih emigranata investira u kupovinu zemqe na Kosovu, privu~eni jednim hektarom besplatne zemqe za gajewe p{enice, {to }e Kosovo pretvoriti u evropsku ìtnicu; u izvodu 209 (6. 12. 90), traì da se ukine odmah Univerzitet na {iptarskom jeziku, kao i da se obustavi dràvno finansirawe ili podr{ka kulturnim institucijama i promeni etni~ki sastav Kosova preme{tawem policijskih akademija, vojnih i dràvnih institucija iz Srbije, zajedno s nekoliko desetina hiqada oficira, podoficira, policajaca i dràvnih slu`benika (koji su Srbi). To su izuzetno o{tre i prisilne mere, za koje [e{eq stalno ponavqa neta~ne argumente. On tvrdi da su ve}im delom sada{wi stanovnici, Albanci, nelegalni doseqenici ilipotomci 360.000 doseqenika na Kosovo iz Albanije nakon 6. aprila 1941. (kada je u Drugom svetskom ratu Kosovo potpalo od albansku/italijansku vlast), za {ta ne postoji nikakva evidencija i {to je razmatrano gore u odeqku o dezinformacijama i neistinama. On tako|e tvrdi da, po{to su svi, osim deset hiqada Albanaca na Kosovu, bojkotovali popis 1991. godine (kao ~in nenasilne gra|anske neposlu{nosti radi protesta zbog ukidawa autonomije Kosova u okviru Srbije i srpske represije), 1,5 miliona Albanaca s Kosova nisu gra|ani Srbije ve} doseqenici iz Albanije. [tavi{e, po{to je u Albaniji do{lo do promene reìma i vi{e nije totalitarna ve} demokratska dràva, izbeglice iz Albanije treba tamo da se vrate. Na primer, [e{eq tvrdi: Mi imamo {iptarsku nacionalnu mawinu u na{oj zemqi. ... Tih deset hiqada [iptara ima}e najboqe uslove za ìvot. Razume se, kad govorim o {iptarskoj nacionalnoj mawini govorim samo o onima koji su se pro{le godine odazvali na popis stanovni{tva. A milion i po albanskih emigranata, onih koji su bojkotovali popis, koji nisu na{i dràvqani, sada kada je Albanija demokratska, treba da se vrate u svoju zemqu (izvod 256 21. 4. 92). A drugom prilikom kaè: Popis stanovni{tva kaè da imamo 10.000 [iptara, moète da se smejete do mile voqe. A ostalo su emigranti iz Albanije. A po{to je Albanija danas postala demokratska dràva, nema nikakvog razloga da oni i daqe budu emigranti. Neka se lepo vrate svojim ku}ama u Albaniju, svi oni koji su od 6.
353
aprila 1941. godine do danas iz Albanije u{li u Srbiju odnosno Jugoslaviju (izvod 195 8. 4. 92). Dezinformacije i neta~na argumentacija su izgovor, koji [e{eq koristi da ubedi srpsku javnost da su prisilna i nasilna sredstva u odnosima s drugim etni~kim grupama opravdana. Govor mr`we i podsticawe javnosti protiv mawina u Srbiji je posebno brinulo Tadeusza Mazowieckog, specijalnog izvestioca UN o qudskim pravima. U {estom periodi~nom izve{taju on kaè slede}e: Specijalnog izvestioca prvenstveno zabriwava podsticawe nacionalne i verske mr`we u javnom ìvotu i u medijima. U javnom ìvotu, vode}e politi~ke li~nosti redovno daju podriva~ke i prete}e izjave protiv mawinskih grupa. Na primer, u nekoliko prilika, vo|a Srpske radikalne stranke, g. Vojislav [e{eq, je predlagao da ma|arska i albanska mawina treba da budu proterane iz Vojvodine, odnosno s Kosova. Podsticawe na mr`wu od strane politi~kih vo|a je posebno bilo ra{ireno tokom kampawe za parlamentarne izbore 1993. godine. Kori{}ewe demago{kih metoda kako bi se intenzivirali iracionalni strahovi i predrasude bira~kog tela i kako bi se wima manipulisalo je izgleda zna~ajno sredstvo za pridobijawe glasova.98) [e{eq je u jednom radio intervjuu, 6. oktobra 1993. godine, rekao: Mi smo se tamo (gradovi u Vojvodini) zalagali za razmenu stanovni{tva... da oni (Srbi i Hrvati) razmene ku}e i stanove... Nije bilo ni sile...99) (prevod s engleskog). Me|utim, specijalni izvestilac je u istom {estom periodi~nom izve{taju, u paragrafu 148 izneo slede}e: I pored odre|enih poboq{awa situacije u Vojvodini, specijalni izvestilac i daqe dobija izve{taje o ozbiqnoj diskriminaciji i drugim kr{ewima prava pripadnika drugih etni~kih i verskih grupa. Posebno, ubistvo hrvatske porodice iz Ocmokica (kao u originalu) 30. jula 1993. u Kukujevcima podstaklo je odlazak ve}ine preostalih Hrvata. Pre nego {to su 15. novembra srpske vlasti uhapsile osumwi~ene za ovaj zlo~in, kao i one za ubistvo jednog Hrvata u jednom selu pored [ida, pedesetak hrvatskih porodica je oti{lo radi sopstvene bezbednosti. Svi uhap{eni bili su pripadnici Srpske radikalne stranke. Sve je vi{e izve{taja o napadima na domove pripadnika mawinskih grupa, ukqu~uju}i podmetawe poàra i kori{}ewe eksploziva. [e{eqevo zagovarawe i opravdavawe prisile i nasiqa povezano je s odbacivawem nenasilnog re{avawa sukoba i kompromisa, za {ta su analizom sadràja prona|ena 32 primera. On zagovara beskompromisnost, kao {to ilustruje izjava od 17. jula 1990. (izvod 109), data pre nego {to su po~eli oruàni sukobi i dok su tekli komplikovani pregovori o nenasilnom razre{ewu jugoslovenske ustavne krize: Mi, srpski ~etnici, ni sa kim ni u kakve kompromise ne}emo ulaziti, po cenu `rtvovawa pojedinih srpskih nacionalnih interesa ... za Srbiju koja se ne}e sastojati samo od dana{we suène srbijanske federalne jedinice, nego }e obuhvatiti i srpsku Makedoniju, srpsku Dalmaciju, srpsku Liku, srpski Kordun, srpsku Baniju, srpsku Slavoniju i srpsku Barawu. Evo i drugih primera beskompromisnosti po srpsko-muslimanskim pitawima: E, vreme je da Srbi vi{e ne nude nikakve ustupke. Ako muslimani ipak èle mir, onda je mir mogu}e posti}i jedino na liniji frontova, da354
nas dostignutih frontova. (izvod 9 30. 1. 94) Ne}e biti mira dok se muslimani definitivno ne poraze... (izvod 60 6. 7. 94); ... ne dolazi u obzir nikakav suverenitet BiH. To muslimanima {to pre treba da bude jasno... (zivod 238 26. 4. 91). Primeri [e{eqevog beskompromisnog stava o srpsko-hrvatskom sukobu su slede}i: [to se ti~e teritorije Srpske Krajine, tu nema nikakvih kompromisa, nikakvog reciprociteta. To je srpska teritorija. Ona je oduvek srpska (izvod 39 16. 1. 92); Mi oko svojih teritorija i oko svojih grobova nemamo ni s kim u ovom belom svetu da pregovaramo! (izvod 113 4. 8. 90); Nikakve kompromise ne}emo!!! Ho}emo srpsku granicu: Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica, a sa druge strane su Italijani... Novinar: [ta mislite, kako }e Hrvati reagovati? [e{eq: [ta nas briga za Hrvate!!! Oni nisu istorijski narod, nemaju pravo na sopstvenu dràvu... (izvod 205) O ~emu da razgovaram sa Hrvatima? Nikakvih razgovora nema sa wima! ... Nemamo ni{ta zajedni~ko, i nemamo {ta da traìmo zajedno. (izvod 225 10. 1. 91). Drugde, [e{eq izjavquje: Mi odlu~no podràvamo voqu srpskog naroda srpske Krajine, voqu srpskog naroda srpske Slavonije Barawe i zapadnog Srema da se pripoji dana{woj Srbiji ... svako kompromiserstvo sa Hrvatima predstavqa izdaju srpskog naroda. (izvod 185 4. 5. 91). Jedan primer re{avawa sukoba s Albancima s Kosova: Novinar: Vi o~igledno ne verujete da to moè da se re{i mirnim putem? [e{eq: Kakav miran put?! S kim tu uop{te moè da se pregovara? (izvod 219 1. 4. 90). [e{eq zagovara beskompromisnost, stav da u pogledu teritorijalnih i grani~nih pitawa nema pregovarawa o tome {ta bi trebalo da bude srpsko, a {ta bi trebalo da pripada drugim etni~kim grupama. Po{to je to su{tinsko pitawe vezano za raspad Jugoslavije, [e{eqev predlog za razre{ewe sukoba svodi se na prinudu, nasiqe i rat, tj. vojno re{ewe. Povremeno koristi re~ kompromis, ali se ispostavqa da to nije iskreno. Na primer, kada kaè slede}e: ... kompromis bi se mogao sastojati u tome da Hrvati vi{e ne polaù pravo na Dubrovnik, odnosno dubrova~ko primorje sve do u{}a Neretve. Hrvatima bi se napravili ustupci na podru~ju zapadne Hercegovine (izvod 39 16. 1. 92), me|utim, zapadna Hercegovina je deo Bosne i ne predstavqa nikakav srpski ustupak. âk i ako bi se postiglo neko re{ewe u odnosu na teritorije i granice, [e{eq zagovara neprijateqske odnose izme|u Srbije i drugih dràva: Onoga trenutka kad se definitivno razgrani~imo, ja }u biti prvi koji }e se zalagati da za sto godina nikakve, ni diplomatske, ni ekonomske, ni bilo kakve druge saradwe sa Slovenijom i Hrvatskom nemamo (izvod 175 24. 10. 91). [e{eq i politi~ka ideologija nacionalizma [e{eqev diskurs pretwi i viktimizacije u srpskim masovnim medijima ima za ciq da ubedi javnost u postojawe opasne i duboke krize u me|unacionalnim odnosima, tj. prihvatawe kriznog okvira. [ta re}i o wegovom zagovarawu ratobornih, beskompromisnih, prisilnih i nasilnih sredstava prilikom re{avawa etni~kih sukoba? Etni~ke krize, isto onako duboke kao i ona sa kojom se suo~ila Jugoslavija krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina, re{avane su i razre{ene nenasilnim pregovorima i iz355
mirewem, kao {to je bio slu~aj sa novim ustavnim re{ewem i podelom vlasti u Ju`noj Africi, a da ne govorimo o mirnom razdvajawu êhoslova~ke na ê{ku Republiku i Slova~ku. [e{eqev stav i zagovarawe prisilnog re{avawa etni~kih sukoba integralni su deo wegove nacionalisti~ke ideologije, ideologije srpskog nacionalizma. Bilo je drugih modaliteta u razmi{qawima o prestrukturirawu jugoslovenske multietni~ke dràve. Tibor Varadi, stru~wak za ustavno pravo i ministar pravde Jugoslavije od jula 1992. do marta 1993, detaqno je analizirao ustavne principe, principe qudskih prava i me|unarodne presedane za uspostavqawe multietni~ke jugoslovenske konfederacije koja bi proisticala iz gra|anskog, a ne etni~kog nacionalizma.100) Prema Johny Bruelleyju,101) nacionalizam je politi~ki pokret koji teì dràvnoj vlasti ili sprovodi dràvnu vlast i takvu delatnost opravdava nacionalisti~kom politi~kom doktrinom. To doktrina iznosi slede}e tvrdwe: a) postoji nacija sa jasno odre|enim karakterom, tj. nekim objektivnim svojstvom kao {to je zajedni~ko poreklo ili jezik, {to je ~ini objektivnom realno{}u, kao {to su reka ili planina, b) interesi i vrednosti te nacije imaju prioritet nad svim drugim interesima i vrednostima, kao {to su qudska prava pojedinaca, c) nacija mora ste}i politi~ki suverenitet, tj. ciq nacije je nacionalna dràva. Ernest Gellner102) se slaè s Brueillyjem (i savremenom naukom): nacionalizam je prvenstveno politi~ki princip koji smatra da politi~ka jedinica (dràva) i nacionalna jedinica (narod) treba da budu podudarni. Stoga, za nacionaliste, etni~ke granice ne treba da presecaju politi~ke granice. U svojim govorima i porukama srpskoj javnosti, kao i u Programskoj deklaraciji Srpske radikalne stranke za 1991. godinu, [e{eq izraàva ekstremisti~ku varijantu srpskog nacionalizma. Prema tekstu Programske deklaracije (odeqak 1): Obnavqawe slobodne, nezavisne i demokratske srpske dràve na Balkanu, koja }e obuhvatiti celokupno srpstvo, sve srpske zemqe, {to zna~i da }e u svojim granicama imati, pored sada{we oktroisane srbijanske federalne jedinice, srpsku Makedoniju, srpsku Crnu Goru, srpsku Bosnu, srpsku Hercegovinu, srpski Dubrovnik, srpsku Dalmaciju, srpsku Liku, srpski Kordun, srpsku Baniju, srpsku Slavoniju i srpsku Barawu.103) [e{eqeva nacionalisti~ka doktrina po pitawu naroda, etni~kih grupa, dràva, teritorija i granica, koja opravdava zahteve za celokupnim srpstvom, moè se rezimirati iz wegovih izjava: a) Postoji hijerarhija etni~kih grupa i naroda; neki su nacije kao Srbi, drugi, kao muslimani, Hrvati i Makedonci to nisu, oni su ve{ta~ke nacije. Srbi, po{to su nacija, imaju pravo na dràvu, drugi to pravo nemaju. Srpska dràva treba da bude nacionalna dràva koja ukqu~uje sve Srbe, gde god da ìve. Teritorije na kojima ìve ve{ta~ke nacije i etni~ke grupe treba da se podele i dodele nacionalnim dràvama. Etni~ke grupe u na356
cionalnim dràvama treba ili da prihvate status mawine ili, ukoliko to ne prihvate, da budu proterane u neku drugu dràvu ili na teritoriji koja }e ih prihvatiti (Programska deklaracija, posebno odeqci 1, 8 i 25). b) Tipi~ni prirodni sentiment izme|u etni~kih grupa (barem ukoliko su susedi) jeste mr`wa: to je oduvek tako bilo, tako }e i ostati. [e{eq je ~ak ponosan na to {to ga mrze druge etni~ke grupe: Meni vrlo lepo pristaje taj naziv Crveni vojvoda. Ja se time ponosim. Ponosim se pogotovo time {to me danas najvi{e mrze Hrvati, Slovenci, [iptari... (izvod 136 8. 7. 91). Da bi se prekinule neprekidne borbe izme|u wih trebalo bi ih fizi~ki razdvojiti u razli~ite dràve ili teritorije. Ukoliko se razdvajawe ne moè obaviti uz me|usobnu saglasnost, onda to treba izvesti uz prisilu. Upitan {ta bi trebalo da bude s Hrvatima u Srbiji, [e{eq odgovara (izvod 14 30. 9. 93): Ja bih voleo da ih nema, ... Ja smatram da mi treba definitivno da se razdvojimo i da nikada vi{e ne ìvimo zajedno. ... Mi smo samo traìli jednu civilizovanu razmenu stanovni{tva sa Hrvatskom, da Srbi iz Hrvatske pre|u ovde i da se usele u hrvatske ku}e i stanove, a da Hrvati odu u Hrvatsku i da tamo ìve u srpskim ku}ama i stanovima. Za [e{eqa, prirodni sentimenti izme|u etni~kih grupa su antipatija i odbijawe. O muslimanima, [e{eq je podrugqivo primetio (izvod 85 5. 8. 93): Niko, jednostavno, muslimane ne}e sa sobom. Muslimani su tako dobri, pametni i prijatni qudi da jednostavno niko sa wima ne èli da ìvi. Po{to nacije imaju pravo prvenstva na dràvnost, kada su u pitawu teritorije i granice, do razdvajawa }e do}i na {tetu ve{ta~kih nacija. Me|unarodne i unutra{we granice koje kr{e princip nacionalnih dràva su nelegitimne i podlo`ne promenama. Primewen na Bosnu i Hercegovinu, [e{eqev etni~ki nacionalizam dovodi do slede}eg izbora za muslimane, kao {to je navedeno u izvodu 237 (26. 4. 91): Muslimani, po mom mi{qewu, mogu da se izja{wavaju kako god èle. Mogu se izja{wavati i kao Japanci i kao Marsovci i kao muslimani... Ali, administrativno, ne moè biti priznato postojawe muslimanske nacije. Jer, to je ... jedna besmislica. To jednostavno ne postoji, to je izmi{qeno. ... Ne moè im se dozvoliti da odvoje jedan deo srpske teritorije i na wemu formiraju svoju dràvu, a u izvodu 238 (26. 4. 91): Ne dolazi u obzir nikakav suverenitet BiH. To muslimanima {to pre treba da bude jasno BiH kao dràva ne dolazi u obzir. Prema [e{equ, muslimani su trebali da ostanu u okviru male Jugoslavije (nakon secesije Slovenije i Hrvatske). U izvodu 144 (15. 5. 93) on kaè slede}e: Srbi su muslimanima nudili pre toga rata najpovoqnije mogu}e opcije da Bosna i Hercegovina ostane na prostoru te skra}ene Jugoslavije ... Muslimani ni to nisu hteli, hteli su unitarnu Bosnu i Hercegovinu... U prethodnim odeqcima dokumentovali smo [e{eqeva uverewa i stavove, kao {to je to da su Makedonci ve{ta~ka nacija. Drugi tekstovi o Hrvatima, Slovencima, muslimanima i Crnogorcima su u izvodima 117 4. 8. 90, 197 4. 6. 91, 205 7. 6. 91, 254 24. 5. 91. [e{eq ne daje obja{wewe za{to su Srbi, za razliku od drugih naroda, nacija. On se ponekad poziva na konkretan jezik, kao u izvodu 205: Koji bosanski jezik? Nema nikakvog bosan357
skog jezika! ... Postoji srpski jezik koji se govori u Bosni, a Bosna je srpska zemqa. Onaj kome se to ne svi|a, neka se seli u Anadoliju. U drugim prilikama, savremene nacije su u pro{losti morale da imaju istorijsku dràvu: Kad su Slovenci kroz istoriju imali svoju dràvu? Nikada!!! (izvod 117 4. 8. 90) i [ta nas briga za Hrvate!!! Oni nisu istorijski narod, nemaju pravo na sopstvenu dràvu... (izvod 105 7. 6. 91). On tako|e smatra da nacija treba da ima jedinstvenu veru, npr. kad tvrdi da su Makedonci u stvari Srbi, izvod 197 (4. 6. 91): Svi oni koji krsnu slavu slave, oni su Srbi po nacionalnosti i nikad to zaboravili nisu. U izvodu 236 (26. 4. 91) [e{eq tvrdi da su Srbi ... jedini istorijski narod na jugoslovenskim prostorima. ... Kad se sukobe istorijski i neistorijski narod, propada neistorijski. Ako su, prema [e{eqevoj nacionalisti~koj doktrini, Srbi (i eventualno Slovenci) jedina nacija u (biv{oj) Jugoslaviji, oni imaju pravo da formiraju nacionalnu dràvu koja ukqu~uje sve Srbe bez obzira na to gde ìve u Jugoslaviji, {to Srbima daje pravo da povla~e granice, tj. ... koje }e obuhvatiti celokupno srpstvo, sve srpske zemqe... (uz prethodno citirane Programske deklaracija). U izvodu 198 (4. 6. 91), on kaè: Ne damo ni deli} zemqe na kojima se nalaze srpska sela, poru{ene crkve, masovne grobnice, logori, Jasenovci. Ako bismo to dozvolili, bili bismo nedostojni na{ih slavnih predaka, morali bi da se stidimo pred svojim potomcima, a tako|e u izvodu 112 (4. 8. 90): Mi nikada ne}emo dozvoliti da se ijedna srpska teritorija, ijedno srpsko naseqe, poru{ena crkva ili sapaqeno selo, da se ijedna srpska masovna grobnica, logor, jama, klanica na|u van granica srpske dràve. Na pitawe novinara: Zna~i i mala (srpska) sredina je va`na?, [e{eq odgovara: Svakako. Gde god ìvi srpski narod. (izvod 254 24. 5. 91). Drugom novinaru koji se interesovao za mesta gde su Srbi mawina, [e{eq odgovara: Pa slu{ajte, {ta zna~i to Srbi-mawina, 30 ili 40 procenata Srba je mawina? [ta nas briga {to su mawina. To je teritorija koja treba da bude u sastavu srpske dràve... (izvod 207 24. 11. 91). On odbacuje republi~ke granice: I nikada ne}emo priznati granice koje je zlikovac i zlo~inac Josip broz Tito unutra krojio po Jugoslaviji... To su za nas ~isto administrativne granice, koje, razume se, nikakvim zakonskim regulativama nisu odre|ene, i mi ih dovodimo u pitawe (izvod 258 3. 5. 91). A u izvodu 113 (4. 8. 90), on jasno stavqa na znawe da nema pregovora oko srpskih teritorijalnih zahteva: Mi oko svojih teritorija i oko svojih grobova, nemamo ni s kim u ovom belom svetu da pregovaramo! [to se ti~e etni~ke mr`we, prema [e{equ: Suvi{e je velika mr`wa izme|u Srba, Hrvata i muslimana da bi oni mogli da ìve zajedno. Zato je te narode potrebno razdvojiti. (izvod 154 24. 5. 93) Tako|e: Sedamdesetogodi{wi razvoj jugoslovenske dràve pokazao je da je srpskom narodu nemogu} zajedni~ki ìvot sa Slovencima i Hrvatima... (V20/62), kao i: [to se ti~e samog pitawa iseqavawa Hrvata iz Srbije, ... Ako se izme|u dva naroda pojavi tolika mr`wa, da ona onemogu}ava wihovu normalnu koegzistenciju, ako onemogu}ava zajedni~ki ìvot (a to je u ovom slu~aju toliko o~igledno), onda se lepo razmeni stanovni{tvo. ... I najelegantnije re{ewe: lepo Hrvate u Hrvatsku, Srbe u Srbiju. Svaka ptica svome jatu. I da se to
358
zavr{i za sva vremena. (izvod 192 8. 4. 92). [e{eq etni~ko razdvajawe predstavqa kao jednostavnu i prirodnu stvar, kao sa pticama: Srbi }e ìveti na srpskoj teritoriji, muslimani ako uop{te bude muslimanske, na muslimanskoj, a Hrvati na hrvatskoj (izvod 259 30. 9. 92). U odeqku o neistinama i proterivawu muslimana iz isto~ne Bosne, Hrvata iz Srbije i Albanaca s Kosova ({to sada ne}emo ponavqati) ve} o smo objasnili kako [e{eqev pre~i{}eni i ublaèni diskurs o razdvajawu i razmeni stanovni{tva predstavqa snala`qivo retori~ko pokri}e za tragi~nu i ru`nu realnost etni~kog ~i{}ewa. I kao {to je i sam gore rekao: Onaj (musliman) kome se to (srpska dràva u Bosni) ne svi|a, neka se seli u Anadoliju (izvod 205 7. 6. 91). Liberalno demokratska filozofija i istorijska nauka [e{eqev srpski nacionalizam po~iva na la`nim doktrinama i iskrivqenim ~iwenicama. Ne postoje ve{ta~ke nacije, samo nacije, nacionalne dràve gotovo da ne postoje: ve}ina dràva je multietni~ka ili multinacionalna. Mada postoje etni~ke mr`we, mnoge od wih nisu ni prastare, ni trajne i ve~ite, a ve}ina etni~kih odnosa je, u stvari, nenasilna. Protekla dva veka (posebno ukqu~uju}i balkansku istoriju) pokazala su uzaludnost povla~ewa granica na etni~ki me{ovitim teritorijama, pravdanim nacionalisti~kim principima hijerarhije, razdvajawa i iskqu~ivawa kao re{ewa za sukobe i ratove. Za razliku od nacionalisti~kih doktrina koje je prihvatio [e{eq, politi~ka filozofija liberalne demokratije daje legitimnost ustavnim re{ewima i vladavini zasnovanoj na podeli vlasti u multietni~kim i multinacionalnim dràvama koje podsti~u pomirqivost, prilago|avawe i razre{ewe sukoba bez prisile. 1. Sve nacije su dru{tveno konstruisane, a to konstruisawe je jedan dru{tveni i istorijski proces koji te~e. Doajen liberalnog koncepta nacija i nacionalizma, francuski istori~ar Ernest Renan, u svom predavawu na Sorboni 1882. godine, Quest ce quune nation?104) ([ta je nacija?), koje je na~inilo pomak, pi{e: Francuz nije ni Gal, ni Frank, ni Burgundijac. On je zapravo ne{to {to je proisteklo iz kotla u kome su se, pod nadzorom francuskih kraqeva, zajedno kr~kali najrazli~itiji elementi ... Englez nije ni Britanac iz doba Julija Cezara, Anglosaksonac iz vremena Hengista, ni Danac iz vremena Canuta, kao ni Norman iz vremena Viqema Osvaja~a: on je zapravo rezultat svih wih ... da li je Nema~ka izuzetak? ... To je potpuna iluzija. Celi jug je jednom bio galski: ceo istok ... slovenski ... [ta je karakteristika koja defini{e te dràve? To je spajawe stanovni{tva koje ih sa~iwava. (prevod s engleskog) Renan pokazuje da nijedno objektivno zajedni~ki svojstvo ne defini{e, niti je definisalo pojedince koji su kasnije postali nacija: to nije ni rasa, ni jezik, religija, geografija, princip vladavine. Ono {to imaju zajedni~ko je zajedni~ko verovawe da su nacija, {to proisti~e iz istorijskog i dru{tvenog procesa koji traje i iz koga proizilazi solidarnost velikih razmera, moralna savest, du{a, duhovni princip koji spaja pojedince u narod (savremenom terminologijom reklo bi se zajedni~ke institucije i
359
kultura). Slaù}i se s Renanom, Max Weber, jedan od osniva~a savremenih dru{tvenih nauka, na sli~an na~in pokazuje da se narod ne moè objektivno definisati pojedincima koji dele jezik ili dràvu, ili rasu i krv, ili bilo koje sli~no svojstvo. Pod odre|enim uslovima, ina~e heterogeni qudi se mogu stopiti kroz zajedni~ke sudbine. Naime, nacija je ose}aj solidarnosti u odnosu na druge grupe ili skup ose}aja ... koji obi~no traì sopstvenu dràvu. (prevod s engleskog) Nacionalni sentimenti i solidarnost su istorijska i socijalna konstrukcija (konstlerische Art der Enzstehung des Gemeinsamkeitsglaubens); etni~ko poreklo i sli~nost izme|u razli~itih, ~ak neprijateqskih naroda moè biti ve}a nego etni~ko poreklo i sli~nost qudi u okviru jedne nacije.105) Savremena nauka106) podràva Renan-Weberovu dru{tvenu konstrukciju nacija. Po{to nacije nisu prirodna ~iwenica, kao postojawe vrsta, po{to se ne mogu definisati objektivnim svojstvima, a budu}i da su sve nacije formirane i da se razvijaju kroz istorijsku i dru{tvenu konstrukciju koja traje, [e{eqeva nacionalisti~ka doktrina pravqewa razlike izme|u istinskih istorijskih nacija, kao {to su Srbi, i drugih koje su ve{ta~ke, i hijerarhijskog odnosa me|u wima koji opravdava privilegovane pretenzije na teritorije i granice za neke, ali ne i za druge, diskreditovana je od strane dru{tvenih i istorijskih nauka. 2. [e{eqevo ube|ewe da etni~ke grupe/nacije mrze jedna drugu, da ne mogu da u miru ìve jedna s drugom i da ih stoga treba razdvojiti u razli~ite dràve i teritorije, nije odrìva pri analizi dru{tvenih nauka. Prilikom rada na projektu Minorities at Risk (Mawine u opasnosti), Marshall Monty i Ted Robert Gurr107) su identifikovali otprilike 700 etni~kih grupa (ne ba{ zanemarqive veli~ine) koje imaju samodefinisani identitet koji je tako|e priznat od strane drugih. U periodu 1998-2000, 285 wih je bilo politi~ki aktivno, a 161 je traìlo stepen ve}e autonomije ili samoopredeqewa u okviru svoje dràve. Od tih 161, 120 je svoj ciq sprovodilo miroqubivo, u okviru konvencionalnih politi~kih kanala, a 41 grupa je bila angaòvana u nekoj vrsti oruànog sukoba uzimaju}i u obzir i male grupe pobuwenika a to je oko 6% ukupnog broja. Prema Brianu Barryju,108) Ima vrlo malo nacionalnih dràva, gotovo sve dràve su polietni~ke ... Ideja da su etni~ki identiteti izvorni i da imaju odre|en neizbe`ni politi~ki izraz suprotna je svoj modernoj nauci, koja podvla~i uslovqenost i identiteta i politi~kih konsekvenci ... etni~ke grupe su generacijama ìvele mirno jedna pored druge ... ono {to se mewa su nade i strahovi s kojima se suo~avaju pripadnici grupa. Ume}e konstruktivne politike je u tome da se izbegnu situacije u kojima qudi svoju budu}u sigurnost vide u ubijawu i proterivawu drugih. [to se ti~e konkretnog slu~aja Jugoslavije, Janusz Bugajski109) kriti~no se osvr}e na stav prastarih mr`wi: Oni koji zagovaraju varvarski mit pretpostavqaju da je Balkan rastrzan duboko ukorewenom mr`wom izme|u zajednica i neprobojnim etni~kim i verskim podelama koje se podgrejavaju beskrajnim osvetama i povremeno izbiju u provalama nekontrolisanog nasiqa ... Suprotno uobi~ajenom mudrovawu koje propovedaju neki balkanski mudraci, ju`ni Sloveni nisu bili me|usobno sukobqeni ni u kakvom zna~aj360
nijem ratu pre Drugog svetskog rata. Vekovi mr`we su mo`da postojali u se}awima nekih, kao i vekovi koegzistencije i kohabitacije, ali malo je zabeleènih slu~ajeva masovnog klawa ili nasilnog proterivawa. Naravno, antagonizmi izme|u zajednica su postojali ... Zgodno zaboravqeni u tim simplifikacijama su dugi vekovi jugoslovenskog nesukobqavawa, interakcije, me|usobnih uticaja i ~ak produktivnog takmi~ewa. (prevod s engleskog) Neka duboko ukorewena nacionalna i etni~ka neprijateqstva i mr`we pretvorene su, rukovo|ewem i dràvni~kom ve{tinom, u miroqubivije i kooperativnije odnose i pomirewe u odnosima Francuske i Nema~ke (De Gaulle i Adenauer), Britanaca i Iraca (niz politi~kih vo|a i premijera doprineo je severnoirskom mirovnom sporazumu iz 1998. godine kojim je re{en wihov jedini nere{eni zajedni~ki nacionalni problem), kao i u unutra{wim etni~kim sukobima poput onog u Ju`noj Africi (Mandela i De Klerk), da navedemo samo neke. Kao {to je to rekao Stuart Kaufman:110) Nije lako navesti qude da se bore u etni~kim ratovima, a jo{ teè je navesti ih da ~ine zverstva. Etni~ki rat je mogu} jedino uz prisustvo neprijateqskih mitova, mogu}nosti za mobilizovawe i straha od istrebqewa grupe, a do wegovog izbijawa toga dolazi jedino ukoliko ti faktori stvore masovno neprijateqstvo, ukoliko politikom u okviru grupe dominira ekstremni nacionalisti~ki simbolizam i dilema u pogledu bezbednosti izme|u grupa. (prevod s engleskog) Nasuprot nacionalisti~kom nasiqu i proterivawu u etni~kim odnosima i izgradwi dràve, liberalno demokratska filozofija je utemeqena na principima ravnopravnog dràvqanstva i ukqu~ivawa, a ne politike iskqu~ivawa karakteristi~ne za etni~ki nacionalizam....111) Principe liberalne demokratije i gra|anskog nacionalizma su u multietni~kim dràvama i dru{tvima politikolozi i stru~waci za ustavno pravo ukqu~ili u ustavna re{ewa, izborne sisteme i institucije vladawa (izvr{ne, zakonodavne i pravosudne).112) U sukobu oko samoopredeqewa, teritorijalna pitawa ukqu~uju izbor izme|u dva pristupa:113) nacionalisti~ki pristup, koji zagovara stvarawe novih granica uz razdvajawe i transfer stanovni{tva ([e{eqev stav) i liberalno demokratski pristup, koji najvi{e vlast deli kroz federalizam, kulturnu autonomiju, podelu vlasti i druge institucije koje omogu}avaju grupama stanovni{tva da ìve tamo gde su i da uìvaju pun raspon gra|anskih i politi~kih prava. Politika etni~kog nacionalizma i masovnih medija u Jugoslaviji, a posebno politika nacionalizma u Srbiji, gde je [e{eq imao zna~ajnu ulogu, blokirali su predo~avawe (a o konstruktivnoj debati i da ne govorimo) liberalno demokratske alternative za ustavna re{ewa i na~in vladavine u multinacionalnoj dràvi ili dràvama naslednicama Jugoslavije. To je dovelo do masovne qudske tragedije. Rezime analize sadràja Analiza sadràja [e{eqevog diskursa srpskoj javnosti o odnosima Srba sa nesrbima zasnovana je na 242 medijske poruke tokom perioda 19901994. godina iz wegovih sabranih dela i moè se saèti u tri re~i: ksenofobi~ni srpski nacionalizam. Prema analizi sadràja:
361
1. Srbi su bili i ostali `rtve drugih naroda i dràva u biv{oj Jugoslaviji i stranih dràvai me|unarodnih organizacija; od 242 poruke, 40 se odnosi na viktimizovanost i viktimizaciju. 2. Srbi i Srbija su ugroèni i okruèni neprijateqima, stranim dràvama, susednim narodima, ~ak unutra{wim srpskim izdajnicima, koji svi èle da oslabe srpsku dràvu raspar~avawem wene teritorije i broj~anim smawewem srpskog naroda: tu su 42 poruke pretwe Srbima, uz dodatnih 29 o spoqnim i 28 o unutra{wim pretwama, pri ~emu 38 odsto od 242 poruke sadrì barem jednu pretwu (a ~esto vi{e od jedne). 3. Ekstremne opasnosti koje prete Srbima i Srbiji opravdavaju stav da nema kompromisa (32 poruke o beskompromisnosti ili odbacivawu nenasilnih alternativa) i da mora postojati odnos prisile i nasiqa sa nesrbima u vezi s otvorenim pitawima (47 poruka), kao {ti ilustruje primer amputacije Hrvatske i proterivawe Albanaca s Kosova. Takva prisila i nasiqe opravdavaju se kao odbrambeni, za {ta treba okriviti neprijateqe Srba (27 poruka), uz dodatno opravdavawe principima odmazde i osvete (21 poruka). 4. Srpski protivnici u biv{oj Jugoslaviji su inferiorni u odnosu na srpsku naciju jer im nedostaju atributi prave istorijske nacije kao {to su Srbi i zato {to su ve{ta~ke tvorevine srpskih neprijateqa; 29 poruka glorifikuje Srbe, a 40 negativno etiketira i stereotipizira nesrbe. 5. Na osnovu tvrdwe o nadmo}nosti Srba me|u jugoslovenskim narodima, neistina i zloupotrebe istorije uobi~ajenoj propagandnoj tehnici ksenofobi~nog nacionalisti~kog diskursa [e{eq srpskim neprijateqima u okviru biv{e Jugoslavije negira pravo na dràvu, teritoriju i granice koje na bilo koji na~in ograni~avaju srpski ciq ujediwewa svih Srba, ~ak i kada su mala lokalna mawina. Posledice [e{eqevog etni~kog nacionalizma su prihvatawe i pravdawe prisile i nasiqa u odnosima Srba i nesrba i odbacivawe nenasilnog razre{avawa sukoba izme|u dràva i naroda. Po{to etni~ke grupe mrze jedna drugu i po{to je tako oduvek bilo, dràvni~ko ume}e na podru~jima s me{ovitim stanovni{tvom sastoji se u wihovom razdvajawu. Po{to je srpski ciq ujediwavawa svih Srba u jednu dràvu legitiman i oko wega ne moè da bude kompromisa, pod uslovom da srpski protivnici odbiju srpske zahteve, razdvajawe }e biti prisilno (proterivawe) na {tetu nesrba. 5. Srpski masovni mediji Deo B Publika Nacionalisti~ka propaganda u masovnim medijima je bila ubedqiva. 114) ... pod uticaPrema jednoj studiji o kretawima javnog mwewa u Srbiji:1 jem gra|anskog rata, ekonomskog kolapsa i delatnosti slu`bene propagande, maja 1993, ksenofobija je uo~ena kod 76 odsto stanovni{tva, dok je prethodni prosek bio 10-15 odsto. (prevod s engleskog) U anketi Instituta za psihologiju Univerziteta u Beogradu, sprovedenoj 1993. godine, istraìva~ je ustanovio da postoji veliko neprijateqstvo u odnosu na Hrvate (89 odsto), u odnosu na Albance i muslimane (85 odsto) kao i prema nacional362
115) {to je bilo u izrazitoj suprotnosti sa rezulnim mawinama u Srbiji,1 tatima dobijenim u uslovima normalnog okvira, u periodu koji je prethodio krizi, 1990. godine. Krizni diskurs iz masovnih medija koji su podsticale nacionalisti~ke vo|e i intelektualci na{ao je odjeka me|u obi~nim qudima, i oni su bili navedeni da deluju. Jedna èna dobrovoqac u borbenoj uniformi intervjuisana je kada je ulazila u autobus kako bi u~estvovala u borbama u Vukovaru116) 1991. godine. Novinar na video snimku: Ovo je malo neuobi~ajeno, devojka pa na front. Jel jeste ili nije? Kako ti gleda{ na to? @ena dobrovoqac: Mislim da nije i da treba svi da se odazovemo ovom pozivu ... I ja sam majka dvoje maloletne dece ... kad gledam televiziju vidim {ta se radi i èlim da pomognem, i vredi `rtvovati za ovu na{u Srbiju svoj ìvot. Mladi srpski vojnik u svojoj kasarni pri~a ameri~kom izve{ta~u: Muslimani su nas proterali s Kosova svojim polnim organima ... isto to èle da urade ovde (u Bosni) ... kako se razmnoàvaju, potrebno im je prostora. Uskoro }ete to osetiti drugde u Evropi.117) (prevod s engleskog) Peter Maas,118) jedan drugi novinar, upitao je jedan bra~ni par, srpske izbeglice, za{to su pobegli iz sela. Wihov odgovor: Muslimani su planirali da preuzmu vlast, sa~iwen je spisak imena, srpske ène trebalo je da se dodele muslimanskim haremima nakon {to mu{karci budu ubijeni. To su ~uli preko radija. Plan je razotkrila srpska vojska. Novinar pita: Da li vam je iko od muslimana u selu ikada naneo neko zlo? Oni odgovaraju: A ne, na{i odnosi s muslimanima su oduvek bili dobri, oni su bili dobri qudi. (prevod s engleskog) U svesti srpskog bra~nog para, krizni okvir je zasenio normalni okvir. Ono {to su u mirnim uslovima bili u potpunosti neverovatni doga|aji mlade ène koje postaju seksualni robovi u haremima kako bi ra|ale jani~are u kriznom okviru postaju uverqive pri~e etni~ke dominacije i uni{tewa. Reìmski mediji su izneli veliku koli~inu dezinformacija i neistina, {to je bilo ubedqivo za veliki deo srpske javnosti. Institut za politi~ke studije u Beogradu sproveo je anketu me|u 1.380 ispitanika u Srbiji jula 1992. godine u okviru koje su traèni odgovori na slede}a pitawa vezana za opsadu Sarajeva: Ko je granatirao Sarajevo sa okolnih brda tokom maja i juna? Odgovor: muslimani i/ili Hrvati 38,3%, ne znam 22,5%, Srpske snage 20,5 odsto. U vreme kada su srpske snage kontrolisale sva brda oko Satajeva a wihova artiqerija redovno tvrdila je da muslimani granatiraju sami sebe.119) (prevod s engleskog) Izve{tavawe o ratu je postalo `rtva tih ~istki i cenzure. Hiram Johnson, senator iz Kalifornije, rekao je 1917. godine; U ratu, istina je prva `rtva.120) (prevod s engleskog) Vlado Mare{, novinar RTS, poku{ao je da izve{tava o ratu u Hrvatskoj sa obe strane i pored vojnih i civilnih prepreka. U Pakracu, kada je uspeo da od [e{eqevih ~etnika dobije opis wihovog metoda ubijawa, srpska TV nije prikazala wegov film.121) Dok su Srbi u Bosni 1992. godine proterivali i ubijali, beogradska TV je prikazivala iznu|ena priznawa od strane nesrba koji su okrivqivali sami sebe za antisrpske aktivnosti, koje su koristili za opravdavawe srpskih na363
pada.122) Analiti~ar medija Milan Milo{evi}123) pi{e da je ... u Srbiji i Hrvatskoj televizija fabrikovala i besramno {irila pri~e o ratnim zlo~inima. (prevod s engleskog) Tipi~ne su bile pri~e o la`nim zverstvima tokom opsade Vukovara. Novembra 1991. Rojters je citirao nezavisnog jugoslovenskog fotografa Gorana Miki}a koji je izjavio za TV Beograd da je video i izbrojao tela 41 deteta masakriranih u jednoj osnovnoj {koli i da su ih jugoslovenski vojnici identifikovali kao tela srpske dece koju su ubili hrvatski vojnici. Dan kasnije, Miki} je priznao da nije ni video ni izbrojao nikakva tela. Pri~a je bila izmi{qena. Rojters je narednog dana povukao pri~u, ali je 22. novembra Politika tvrdila da su usta{e prikrile dokaze o masakru.124) U jo{ jednoj izmi{qenoj pri~i iz Vukovara, novinar TV Beograd koji je izve{tavao o borbama pokazao je na svoju ruku: U ruci drìm nekoliko zlatnih zuba za koje su mi rekli da su noèm izvu~eni iz jo{ uvek ìvih qudi, koje su oni (Hrvati) ubili. (prevod s engleskog) Jedan stariji ~ovek, koji je rekao da li~no nije bio svedok zverstava, izjavio je pred kamerama: Klali su, kopali su o~i, deci su odsecali prste. U tigawima, na oslobo|enoj teritoriji, prona{li smo decu koju su hteli da peku... rawenici su ras~ere~eni.125) (prevod s engleskog) La`ne pri~e o zverstvima u srpskim medijima, kao recimo o deci koja su bacana kao hrana ìvotiwama u sarajevskom zoolo{kom vrtu od strane muslimana, bile su tako|e uobi~ajene tokom gra|anskog rata u Bosni.126) Prema Goatiju,127) stroga selekcija informacija o gra|anskom ratu u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj stvorila je jednu vrstu virtuelne politi~ke realnosti, svet fikcije koju su mnogi gra|ani videli kao realniji nego {to je realni svet... Ve}ina stanovni{tva, li{ena alternativnih izvora informacija, prihvatila je stalno ponavqawe slu`benih izjava kao istinu. Viktimizacija, genocid, silovawe, zverstva i pretwe Srpstvu su sna`ni i emocijom nabijeni apeli. Politi~ke i intelektualne vo|e su neprekidno govorile o wima. Masovni mediji su bili prepuni wih. Za mnoge qude, ukqu~en je krizni okvir. Pretwe, strah i krizni okvir pruìli su priliku nacionalistima da mobili{u veliko bira~ko telo, dobiju izbore, napadnu umerewake i organizuju agresivne akcije protiv drugih etni~kih grupa. Pore|ewem kraja komunisti~kih reìma u zemqama Isto~ne Evrope i Srbiji ne vidi se u kojoj je meri dominantni nacionalisti~ki krizni okvir u Srbiji spre~io tranziciju u liberalni demokratski poredak.128) U Poqskoj, êhoslova~koj i Ma|arskoj, masovne demonstracije, {trajkovi i protesti su izvr{ili pritisak na komunisti~ke reìme da pristanu na demokratske izbore 1989-90, na kojima su se komunisti~ke partije rekonstituisale u demokratske socijalisti~ke partije. Budu}i da nije bilo nacionalnog pitawa, antikomunisti~ka opozicija je ostvarila veliku pobedu: Solidarnost u Poqskoj osvojila je svako mesto u parlamentu za koje se kandidovala 1989. godine; stranke koje su nasledile ma|arsku komunisti~ku partiju dobile su samo 13 odsto glasova na prvim slobodnim izborima 1990. godine; u êhoslova~koj, Gra|anski forum i stranke u savezu s wim potukli su stranku koja je nasledila komunisti~ku partiju. Na svakim od ovih izbora
364
bitka se vodila oko pitawa promene socijalizma u trì{nu ekonomiju i demokratizacije svih institucija. U pore|ewu s tim, u Srbiji su nacionalno pitawe i krizni okvir odneli prevagu nad svim drugim pitawima nakon 1989. godine. Prema Aleksi \i129) Jugoslovenska verzija kraja komunizma razlikovala se od onoga u lasu:1 zemqama Isto~ne Evrope. Kao i u brojnim drugim prilikama u istoriji Ju`nih Slovena, nacionalno pitawe je zasenilo sva druga. Kao i drugde u Isto~noj Evropi, protivnici reìma zahtevali su uvo|ewe liberalnih demokratskih institucija. Me|utim, ispostavilo se da se glavni sukob vodio izme|u razli~itih nacionalnih grupa, a ne izme|u komunista i wihovih protivnika.U Srbiji, Savez komunista uspe{no se reprogramirao pod Milo{evi}evim rukovodstvom u nacionalisti~ku stranku (SPS), sa jednom jo{ izrazitije ultra-nacionalnom strankom desnice koju je predvodio [e{eq (SRS). Stranke liberalne i socijaldemokratske opozicije, po~etkom devedesetih godina DA, DEPOS, koalicija Zajedno, i dr. dobijale su na raznim izborima u Srbiji samo 20-30 odsto glasova. [tavi{e, srpska opozicija je prihvatila okvir nacionalisti~ke krize, mada umerenije i iznijansiranije nego {to je to bio slu~aj sa SPS i SRS. Analiza strana~kih slogana DEPOS-a, oktobra i decembra 1992. godine (pred predsedni~ke i skup{tinske izbore) pokazuje da su wihovi nacionalisti~ki slogani bili dva puta ~e{}i nego oni koji su se bavili dru{tveno-ekonomskim pitawima.130) Anketa na uzorku gra|ana Srbije (bez Kosova) koju je obavio Institut za dru{tvene nauke oktobra 1992. godine pitala je da li granice izme|u jugoslovenskih republika treba priznati kao me|unarodne. To je bilo kqu~no pitawe u diskursu o nacionalizmu tokom izborne kampawe, a potvrdan odgovor signalizirao je antinacionalisti~ki stav (saglasnost sa stavom UN i drugih dràva o priznavawu Hrvatske i Bosne kao legitimnih dràva-naslednica u Jugoslaviji). Me|u glasa~ima koji su glasali za DEPOS, wih 28,1 odsto je odgovorilo potvrdno, u pore|ewu sa 18,3 odsto onih koji su podràvali SPS i 21,4 odsto onih koji su bili za SRS. U su{tini, nacionalisti~ki odgovor je bio dominantan u svim grupama stanovni{tva. Oni koji su glasali za DEPOS su uglavnom bili mla|i, obrazovani, urbani, slu`benici i stru~waci, dok su za SPS i SRS glasali uglavnom penzioneri, stariji, radnici, qudi nièg obrazovnog nivoa, nastaweni u selima i mawim gradovima. Politi~ke stranke i vo|e, s nekoliko mawih izuzetaka, su se listom priklonile dominantnom srpskom nacionalisti~kom okviru. Tokom tih godina srpska opozicija organizovala je velike proteste i demonstracije traè}i politi~ku reformu, pristup medijima i protiv reìmske kontrole dràvnih medija, posebno televizije, protiv izbornih prevara i za demokratske reforme, pokre}u}i prakti~no ista pitawa s kojima se komunisti~kim reìmima masovno suprotstavila opozicija u Isto~noj Evropi. Najve}e demonstracije protiv reìmske kontrole dràvnih medija su odràne u Beogradu marta 1991. godine; marta i sredinom juna 1992. organizovane su uz zahteve za politi~ku reformu, a od decembra 1996. do januara 1997. protiv izbornih prevara. Danima (~ak i nedeqama tokom zime 96/98) dve
365
stotine hiqada demonstranata obi~no je i{lo ulicama grada iznose}i svoje zahteve. Bili su delimi~no uspe{ni. Nakon marta 1991, reìm je ostavio izvestan prostor za nezavisne medije. Reìm je 1992. godine prihvatio nove izbore koji su zakazani za decembar. Godine 1997, reìm je priznao izbornu pobedu opozicije na osporavanim lokalnim izborima. Demokratska opozicija je bila aktivna na izborima i suprotstavqala se reìmu na nekonvencionalan na~in po pitawima demokratije. Imala je op{tu podr{ku, hrabrosti i dovoqno snage za ostvarivawe ograni~enih ciqeva. Me|utim, reìm nije osporavan po pitawu srpskog nacionalizma.131) Predrasude i pristrasnosti u srpskim masovnim medijima Milan Milo{evi}132) pokazuje kako su finansirawe, rukovo|ewe i sadràj televizije sve vi{e kontrolisani od strane republi~kih politi~ara koji su je koristili da bi podsticali nacionalizam na ra~un jugoslovenskog jedinstva. Jutel, glas posledweg jugoslovenskog premijera (Ante Markovi}) u odbranu jugoslovenskog jedinstva, o ~ijim govorima nije izve{tavano na republi~koj televiziji, prikazivan u 01,0002,00 ~asova, u sred no}i, na drugom kanalu republi~kih televizija. âk je i kulturni program stavqen pod nacionalisti~ku kontrolu. Urednici muzi~kih programa optu{tani su sa Radio Beograda zato {to su pu{tali vi{e slovena~ke ili hrvatske nego srpske muzike, a generalni direktor Radio Srbije podelio je svoje radnike na pouzdane Srbe i lo{e Srbe. Veoma brzo, nepoèqni novinari i medijski profesionalci su se na{li pod pritiskom da januara 1993. godine odu s posla. Kada je aprila 1992. godine izbio {trajk na drugom programu (kulturni i muzi~ki program) Radio Beograda radi protesta protiv politi~ke kontrole kulturnog programa, [e{eq je odrào konferenciju za {tampu u udarnom terminu televizije i izneo je spisak novinara radija i TV koje je èleo da elimini{e zbog wihovog nedostatka patriotizma i poslu{nosti politi~kim gospodarima. Na kraju je ve}ina wih poslata na prinudni odmor ili je marginalizovana.133) Mark Tompson134) pi{e da su se 1993, prilikom jedne druge ~istke, novinari i osobqe se oduprli pritisku, ali su bili {ikanirani, davani su im niì poslovi, slati su na odmor, zabrawivan im je ulaz u zgradu TV i optu{tani su: na kraju je 200 novinara i hiqadu slu`benika ukloweno. Zbog masovnih protesta u Beogradu, reìm je dozvolio da preìve odre|eni opozicioni mediji s ograni~enim sredstvima, tiraòm, gledaocima i slu{aocima. Po{ao je od pretpostavke da je kontrola dràvne TV i tri najve}a dnevna lista dovoqna za wegove svrhe. I pored toga, Studio B i drugi nezavisni mediji su bili pod pritiskom i na meti napada.135) Do 1995. godine, nezavisni mediji su uglavnom bili ograni~eni na Beograd. Zbog toga su do ve}ine Srba stizale pristrasne i iskrivqene vesti, ispuwene neistinama. Zbog ~istki u medijima i podsticawa patriotskog novinarstva, jedna studija iz 1994. godine o medijskom izve{tavawu sa nedavno odrànih izbora136) ustanovila je da je reìmska stranka SPS bila zastupqena sa 227 minuta izve{tavawa na redovnim vestima RTS (televizijski informativni program), u pore|ewu s 58 minuta za sve druge stranke, i to ve}im delom u
366
izbornoj hronici, a ne u nacionalnom dnevnom informativnom programu. Istraìvawem, koje je obavio beogradski Institut za politi~ke studije137) ustanovqeno je da RTS u uòj Srbiji prati 2,5 miliona gledalaca, u Vojvodini 800.000 gledalaca, tj. gotovo 70 odsto odraslih osoba, dok 30 odsto nikada ne ~ita dnevnu {tampu, a 26 odsto samo povremeno. Politika, koja je podràvala reìm, imala je tira` od 200.000 primeraka u pore|ewu s nezavisnom Borbom, s tiraòm od 30.000 primeraka ({to je dovedeno u pitawe zatvarawem 1994. godine). U izve{taju je zakqu~eno da Milo{evi}ev reìm kontroli{e 90 odsto prodora masovnih medija, tj. 90 odsto informacija o odnosima u dru{tvu i vesti koje su pristizale u javnost plasiralo se preko reìmskih medija.138) Reìm je koristio svoju kontrolu dràvnih medija za pobedu na izborima. Na primer, za predsedni~ke izbore u Srbiji, 20. decembra 1992. godine, RTS je tokom posledwe tri nedeqe u udarnom ve~erwem informativnom programu pozitivno predstavila Milo{evi}a 17 puta, neutralno 4 puta, a negativno nula puta, za razliku od suparni~kog predsedni~kog kandidata Pani}a sa 7 pozitivnih, 8 neutralnih i 17 negativnih izve{taja. Prema Goatiju139) zvani~ni mediji su sistematski iznosili iskrivqenu sliku politi~kog reformskog programa Milana Pani}a pod izgovorom da on kompromituje nezavisnost i dostojanstvo zemqe u korist stranih sila, pre svega SAD. (prevod s engleskog) Kontrola masovnih medija bila je fizi~ka i prisilna na teritoriji Bosne gde su Srbi imali ve}inu. Prvog avgusta 1991. godine, osam meseci pre po~etka rata u Bosni i Hercegovini, pripadnici srpskih paravojnih jedinica, podràni od strane jugoslovenske vojske, zauzeli su predajnik na Kozari, a ubrzo nakon toga i druge predajnike. Prese~en je signal TV Sarajevo, a bosanski Srbi i drugi koji su tu ìveli bili su izloèni iskqu~ivo TV Beograd.140) Ube|ivawe srpskih glasa~a putem masovnih medija Procenu efekata propagande putem masovnih medija na srpsko bira~ko telo mogu}e je napraviti pore|ewem rezultata izbora stranke i kandidata koji su imali pristup masovnim medijima i wihovu podr{ku s onima koji nisu, uz kontrolu drugih promenqivih veli~ina kao {to je demografska struktura pristalica stranke. Studije ukazuju da je u Srbiji bilo od 2,5 do 2,8 miliona glasa~a koji su bili veoma nacionalisti~ki orijentisani, zavisno od broja bira~a koji bi iza{li na izbore, a koji su svoje glasove raspore|ivali na SPS, SRS i neke mawe savezni~ke partije. U pore|ewu s drugim strankama u Srbiji, jezgro tih glasa~a bili su stariji i/ili penzioneri, glasa~i iz ruralnih sredina, radnici i gra|ani nièg obrazovnog nivoa.141) Na izborima za Narodnu skup{tinu Srbije, 20. decembra 1992. godine, kada su SPS i SRS bili u koalicionoj vladi, kada je SRS imao pristup medijima i kada je o wemu izve{tavano u pozitivnom svetlu, SPS je dobio 1.359.000 (zaokruèno) glasova u pore|ewu sa 1.067.000 koliko je dobio SRS. Sredinom 1993. godine, te dve stranke su postale protivnici oko prihvatawa plana Vens-Ovena za Bosnu, a SRS je podneo zahtev da se glasa o nepoverewu vladi SPS. To je dovelo do novih izbora za Narodnu skup{tinu Srbije, 13. decembra 1993. godine. Tokom izborne kampawe 1993. godine, SRS i
367
wen vo|a Vojislav [e{eq su predstavqeni u izuzetno negativnom svetlu u reìmskim medijima. Na primer, Borba (28. septembar 1993) je optuìla [e{eqa za ... izuzetno primitivni {ovinizam, stvarawe ratnohu{ka~ke atmosfere (prevod s engleskog), dok su poslanici SRS optuèni za izdaju i politi~ki avanturizam koji ukqu~uje krivi~ne radwe. (prevod s engleskog) Rezultat izbora 1993. godine bio je 1.576.000 glasova za SPS, a 595.000 glasova za SRS, gubitak od 472.000 ili 44 odsto glasova u odnosu na one koje je SRS imao 1992. godine. Daqa analiza je pokazala da je gubitak SRS bio prvo i pre svega uzrokovan zaokretom izuzetno nacionalisti~ki orijentisanih glasa~a sa SRS na SPS.142) Jo{ jedna mera ube|ivawa glasa~a putem medijske propagande je razlika u rezultatima predsedni~kih izbora u Srbiji 5. oktobra 1997. i predsedni~kih izbora 21. decembra 1997, nakon samo deset nedeqa. U oktobru, [e{eq je dobio 1.734.000 glasova u odnosu na 1.475.000 koliko je dobio Zoran Lili}. Mediji pod dràvnom kontrolom su bili strana~ki neopredeqeni. U decembru, Milan Milutinovi}, kandidat reìma koji je imao povla{}en tretman u medijima, dobio je 2.182.000 glasova u odnosu na [eqevih 1.384.000, {to je predstavqalo gubitak od 350.000 ili 20 odsto glasova u odnosu na oktobar. Analiza sadràja izve{tavawa RTS o izbornoj kampawi tokom posledwe nedeqe pokazala je da je Milutinovi}u posve}eno 81 odsto vremena rezervisanog za predsedni~ke kandidate, u pore|ewu sa [e{eqevih 19 odsto. Dok Milutinovi} gotovo nikada nije predstavqen u negativnom kontekstu, protiv [e{eqa je vo|ena negativna i diskvalifikuju}a medijska kampawa.143) Imaju}i u vidu ta dva slu~aja, pristup i pozitivno izve{tavawe u dràvnim masovnim medijima zna~ili su razliku od 20 odsto do 40 odsto nacionalisti~kih glasova, {to je odlu~uju}a prednost (ili minus) za politi~kog vo|u ili stranku. 6. Zakqu~ak 1. Prvi deo koji se bavi obja{wewem kolektivnog nasiqa rezimira saznawa dru{tvenih nauka o tome kako se obi~ni qudi podsti~u da podràvaju kolektivno etni~ko nasiqe i da u~estvuju u kolektivnom etni~kom nasiqu pod odre|enim uslovima, mada obi~no odràvaju kooperativne odnose sa drugim etni~kim grupama. Ti uslovi su prisutni kada postoje sporna pitawa me|u wima, kada wihove politi~ke vo|e zagovaraju neprijateqstvo i agresiju u re{avawu etni~kih sukoba i kada poruke pretwi i mr`we u masovnim medijima poja~avaju pretwu grupi, podsti~u neprijateqstvo prema protivnicima i opravdavaju kolektivno nasiqe protiv wih kao re{ewe otvorenih pitawa. 2. Drugi deo, koji se bavi tehnikama i uticajima propagande putem masovnih medija, dokumentuje da se politi~ke vo|e, medijski profesionalci i nau~nici koji se bave dru{tvenim naukama slaù da su propaganda putem masovnih medija i opravdavawe nasiqa pripremili javnost u biv{oj Jugoslaviji za nasiqe i rat kao medij za razre{avawe otvorenih pitawa. Teorija i izu~avawe ube|ivawa putem masovnih medija ukazuju na to da javnost obja{wava dru{tvene odnose putem kognitivnog okvira koji utvr|uje istini368
tost percepcija, verovawa, mi{qewa, pristupa i normi delovawa. Poruke pretwe u masovnim medijima su posebno efikasne prilikom promene kognitivnog okvira javnosti s miroqubivih me|ugrupnih odnosa u krizni okvir koji opravdava prisilu i nasiqe. Veliki izbor drugih propagandnih tehnika, od neistina do negativnog stereotipizirawa, dodatno potpomaè i ubrzava promenu kognitivnog okvira javnosti. 3. Tre}i deo posve}en nacionalisti~koj propagndi i srpskim masovnim medijima dokumentuje kako su poruke o pretwama Srbima, zasnovane na preuveli~avawu i otvorenim neistinama, aktivirale krizni okvir u srpskoj javnosti. 4. êtvrti deo zasniva se na analizi sadràja [e{eqeve nacionalisti~ke propagande putem masovnih medija u periodu 1990-1994. u vezi sa odnosima Srba i nesrba. Tu se dokumentuje wegovo intenzivno kori{}ewe viktimizacije i poruka pretwi kada se obra}ao srpskoj javnosti, wegovo zagovarawe prisile i nasiqa, wegovo odbacivawe kompromisa, wegovo odbacivawe bilo kakve odgovornosti Srba za nasiqe i rat, wegovo opravdavawe nasiqa od strane Srba kao samoodbrane i odmazde, wegovo protivqewe nenasilnom re{avawu sukoba i podsticawe ksenofobi~nog srpskog nacionalizma i kriznog okvira u etni~kim odnosima na {tetu pomirqivijih ustavnih re{ewa. 5. Peti deo dokumentuje, na osnovu anketa srpske javnosti, izbornog pona{awa i svedo~ewa obi~nih qudi, kako je srpska javnost velikim delom bila ogrezla u ksenofobi~nu nacionalisti~ku propagandu koju su podsticali [e{eq i drugi nacionalisti, verovala joj i glasala za nacionalisti~ke vo|e i stranke. 7. Citati (U ozna~ava univerzitet, P {tampu; prevode sa srpskog i hrvatskog uradila je Biqana Belamari}; prevode sa nema~kog i francuskog uradio je Anthony Oberschall) Altherr, Marco sttement www.internews.org/mediainconflict Anderson, Benedict 1992 Imagined Communities: Reflections on the Origin and Spread of Nationalism London, Verso Anzulovic, Branimir 1999 Heavenly Serbia New York, New York UP Atran, Scott 2003 The Surprises of Suicide Terrorism DISCOVER 24 (10) October Bandura, Albert 2004 The role of selective moral disengagement in terrorism and counterterrorism Stanford University Psychology Dept. Barry, Brain 1999 Statism and Nationalism: a Cosmopolitan Critique in Ian Shapiro and Lea Brilmayer eds. Global Justice New York, New York UP Blagojevic, Marina 1998 Der Unaufgeklarte Genozid in Bremer et al. Serbiens Weg in den Krieg Bogosavqevi}, Sr|an 1998 Der Unaufgeklarte Genozid in Bremer et al. Serbies Weg in den Krieg Brass, Paul 2003 The Productionof Hindu-Moslem Violence in Contemporary India, Seattle, Univ. of Washington Press
369
Brown, J.A.L. 1963 Techniques of Persuasion Baltimore Penguin Bremer, Thomas et al. 1998 Serbiens Weg in den Krieg Berlin Berlin Verlag Brogan, Patrick 1998 World Conflicts Lanham MD Scarecrow press Brueilly, John 1993 Nationalism and the State Chicago Chicago UP Browning, Christopher 1992 Ordinary Men. Reserve Batallion 101 and the Final Solution in Poland New York Harper Collins Brundage, W. Fitzhugh 1993 Lynching in the New South Urbana, U. of Illinois P Bugajski, Janusz 1996 Balkan Myths and Bosnian Massacres in R.G.C. Thomas and H.R. Friman ur. The South Slav Conflict. History. Religion. Ethnicity, and Nationalism. New York, garland Carnegie Endowment for International Peace 1914 Report of the Commission to Inquire into the Cause and Conduct of the Balkan Wars Washington, D.S. Carruthers, Susan 2000 The Media Wars New York St. Martins Press Cohen, Roger, 1998 Hearts Grown Brutal New York Norton Cole, Robert ed. 1998 The Encyclopedia of propaganda Armonk NY Sharpe Connor, Walker 1978 A Nation is a Nation, is a State, is an Ethnic Group... Ethnic and Racial studies 1 (4)pp. 379-88 Denitch, Bogdan 1996 Ethnic Nationalism Minneapolis Minnesota UP Derrienic, Jean Paul 2002 Les Guerres Civiles Paris Presses de Sciences Po Des Forges, Allison 1999 Leave None to Tell the Story New York Human Rights Watch De Sola Pool, Ithiel 1973 Handbook of Communications Chicago Rand McNally Djilas, Aleksa, 1995 Fear Thy Neighbor: the Breakup of Yugoslavia in Charles Kupchan ed. Nationalism and Nationalities in the New Europe. Ithaca, Cornell UP Epstein, Jason 2004 Mystery in the Heartland New York Review of Books 51(15) Oct. 7 Frohart, Mark and Jonathan Temin, 2003 The Use and Abuse of Media in Vulnerable Societies Washington D.C. United States Institute of Peace Gamson, William and Andre Modiglian 1987 The Changing Culture of Affirmative Action Research in Political Sociology (3) Gellner, Ernest 1983 Nations and Nationalism Ithaca NY Cornell UP Glenny, Misha 1992 The Fall of Yugoslavia London Penguin Glenny, Misha 1995 The Birth of a Nation New York Review of Books, November 16 Goati, Vladimir 2000 Elections in FRY from 1990 to 1998 Belgrade CeSID Gordy, Eric 1999 The Culture of Power in Serbia: Nationalism and the Destruction of Alternatives University Park Perm State UP Gottlieb, Gideon 1993 Nations against States New York Council on Foreign Relations Gutman, Roy and David Rieff eds. 1999 Crimes of War New York Norton Havel, Vaclav 1991 Home in New York Review of Books Dec. 5 Hina News Service 4/21/05 60th anniversary of Jasenovac death camps victims to be marked on Sunday.
370
Horowitz, Donald 1985 Ethnic Groups in Conflict Berkeley U. of California P Horowitz, Donald 2001 The Deadly Ethnic Riot Berkeley U of California P Hovland, Carl et al 1963 Communication and Persuasion New Haven Yale UP Kakar, Sudhir 1996 The Colors of Violence Chicago Chicago UP Katz, Elihu and Paul Lazarsfeld 1955 Personal Influence Glencoe IL Free Press Kaufman, Stuart 2001 Modern Hatreds, The Symbolic Politics of Ethnic Wars Ithaca NY Cornell UP Krivosi}, Stjepan 1990 Stanovni{tvo Dubrovnika i demografske promjene u pro{losti Dubrovnik Kurspahic, Kemal Prime Time Crime. Balkan Media in War and Peace Washington D.C. United States Institute of Peace Lake, David and Donald Rothchild eds. 1996 The International Spread of Ethnic Conflict Princeton Princeton UP Lali}, Lazar 1995 Images and Words of Hate: Vukovar 1991 ARHITEL Lali}, Lazar 1995 Three Years in TV Serbia Belgrade Independent Media Union Lasswell, Harold 1934 Propaganda Encyclopedia of the Social Sciences New York Macmillan Lederer, Ivo 1963 Yugoslavia at the Paris Peace Conference New Haven Yale UP Lindblom, Charles, 1990 Inquiry and Change New Haven Yale UP Maas, Peter 1995 Love Thu Neighbor. A Story of War New York Knopf Malcolm, Noel 1998 Kosovo. A Short History New York New York UP Mann, Michael 2005 The Dark Side of Democracy. Explaining Ethnic Cleansing Cambridge, Cambridge U.P. Markovi}, Mira 1996 Answers Kinston Canada Quarry Press Markovi}, Zoran 1998 Die Nation: Opfer und Rache in Bremer et al. Serbiens Weg in den Krieg Mazowiecki, Tadeusz, 1994 Special report on the Media United Nations E/CN.4/1995/54 Milo{evi}, Milan 1997 The Media Wars 1987-1997 in Jasmina Udovi~ki and James Ridgeway, Burn This House Down: the Making and Unmaking of Yugoslavia Durham Duke UP Monnesland, Svend 1997 Land ohne Wiederkehr Klagenfurt Wieser Monty, Marshall and Ted Robert Gurr 2003 Peace and Conflict 2003 College Park MD U.of Maryland, Center for International Development and conflict Management Mutz, Diana 1998 Impersonal Influence New York Cambridge UP Oberschall, Anthony 2000 The Manipulation of Ethnicity: from Ethnic Cooperation to Violence and War in Yugoslavia Ethnic and Racial Studies 23 (6) Oberschall, Anthony 1994 Protest Demonstrations and the End of Communist Regimes in 1989 in Research in Social Movements. Conflict and Change 17 Park, Robert E. 1967 On Social Control and Collective Behavior, Chicago, Chicago U.P. Popovi}, Sr|a et al. 1990 Kosovski ~vor: dre{iti ili se}i (Kosovo knot: untie it our cut it) Belgrade Biblioteka Kronos
371
Pratkanis, Anthony and Eliot Aronson 2001 The Art of Propaganda. The Everyday Use and Abuse of Persuasion New York Freeman Prunier, Gerard 1997 Histore dun genocide Paris Dajorno Relji}, Du{an 1998 Killing Screens. Medien in Zeiten von Konflikten Dusseldorf Droste Renan, Ernest 1996 (1882) Quest ce quune Nation? in Geoff Eley and R.G. Suny eds. Becoming National. A Reader New York Oxford UP Sageman, Marc 2003 Statement to the National Commission on Terrorist Attacks upon the United States www. Globalsecuritv.org/securitvflibrarv/congress/911 commission Sekelj, Laslo 1993 Yugoslavia. The Process of Disintegration Boulder CO Social Science Monographs Serbian Radical Party 1991 Manifesto 23 Feb. 1991 Velika Srbija no.9 1991 [e{eq, Vojislav 1991-2001 Collected Works Vols. 1-44 Belgrade, i neobeleèni tomovi sa diska UN br. 1304040A Sjea, John 1997 Macedonia and Greece. The Struggle to Define a Balkan Nation Jefferson NC McFarland Sisk, Timothy 1996 Power Sharing and International Mediation in Ethnic Conflicts Washington D.C. Unites States Institute of Peace Slap{ak, Svetlana 1994 Ogledi o bezbri`nosti srpski intelektualci, nacionalizam i jugoslovenski rat (Studies in Lightheartedness Serb intellectuals, nationalism and the Yugoslav war) Belgrade Radio B92 Smith, Anthony 2003 Chosen People Oxford Oxford UP Simi}, Predrag 1994 Yugoslavia: Media in Violence RFE/RE Research Institute Reports Munchen Sociologija 1997 vol. 34 (1) Jan/Mar. Snyder, Jack 2000 From Voting to Violence New York Norton Staub, Ervin 1989 The Roots of Evil. The Origins of Genocide and Other Group Violence New York Cambridge UP Stern, Jessica, 2003 Terror in the Name of God, Why Religious Militants Kill New York Harper Collins Thompson, Mark 1994 Forging War. The Media in Serbia. Croatia and Bosnia-Hercegovina Avon Bath press Toennies, Ferdinand 1912 Kritik der Offentlichen Meinung Leipzig Tolnay, Stuart and E.M. Beck 1995 A Festival of Violence Urbana U of Illinois P United Nations 1994 Final Report of the UN Commission of Experts S/1994/674 United nations, Commission on Human Rights 1994 Report on the situation of human rights in the territory of the former Yugoslavia. Sixth periodic report 21 Feb. E/CN/4?1994/110 U.S. Helsinki Watch Committee 1990 Yugoslavia: Crisis in Kosovo New York Human Rights Watch Varady, Tibor 1997 Minorities, majorities, law and ethnicity: reflections on the Yugoslav case Human Rights Quarterly 19. pp. 9-54 Varshney, Ashutosh 2002 Ethnic Conflict and Civil Life New haven Yale UP Veqanovski, Rade 1998 Die Wende in den elektronischen Medien in bremer et al, Serbiens Weg in den Krieg
372
Vrani}, Seada 1996 Breaking the Wall of Silence Zagreb Bilbioteka elektra Waller, James 2002 Becoming Evil Oxford Oxford UP Weber, Max 1956 (1921) Ethnische Gemeinschaftsbeziehungen in Wirtschaft und Gesellschaft vol. 1 part 2, chap. 4 Tubingen Mohr Wright, Charles 1959 Mass Communications New York Random House Woodward, Susan 1995 Balkan tragedy Washington D.C. Brookings Yugoslav Survey 1990 (no. 1) Public Opinion survey on the Federal Executive Councils Social and Economic reforms, 31 March 1990 Dodatak 1 Obja{wewe kolektivnog nasiqa Lin~ovawe Na jugu SAD, u 10 dràva, u periodu od 1880. do 1930. godine, bilo je otprilike 2.800 slu~ajeva lin~ovawa; u 88 odsto slu~ajeva `rtve su bili crnci, a po~inioci belci. Crnci su lin~ovani zbog navodnih zlo~ina: 68 odsto zbog ubistva ili seksualnog delikta, 32 odsto zbog mawih prekr{aja. Lin~ovawe je ~esto bilo javni doga|aj: masa bi se sakupila u zgradi suda i zatvora malog grada, neki mu{karci bi upali u zatvor, izveli bi crnog zatvorenika i obesili `rtvu o obli`we drvo, ponekad uz mu~ewe i saka}ewe. Po~inioci bi bili poznati. Ponekad bi prisustvovali ène i deca. Posmatra~e bi fotografisali kako ponosno stoje pored obe{enog tela `rtve. Bela zajednica je podràvala lin~ovawe; retko ko se usu|ivao da istupi protiv wega. Policijski organi su bili brojno znatno slabiji, a ponekad ne bi uradili ni{ta da spre~e lin~ovawe. Kada bi protiv po~inioca bila podignuta optu`nica, bele porote bi odbijale da ih osude. Za po~inioce, to je bio zlo~in niskog rizika. Neka lin~ovawa izvodile su mawe grupe naoruànih qudi koje bi lovile navodnog crnog po~inioca i lin~ovale ga kada bi ga uhvatile. To bi tako|e bilo razgla{eno. Kako je takva vrsta grupnog nasiqa mogla da postoji decenijama uz toliko javne podr{ke belaca na Jugu? Rasna podela i mr`wa izme|u belaca i crnaca bila je stvarna. Konkurencija u monokulturnoj ekonomiji (pamuk) Juga bila je intenzivna. U politici, belci su poku{avali da povrate monopol politi~ke vlasti koji su bili prisiqeni da dele nakon {to je ukinuto ropstvo. Rasisti~ka ideologija nadmo}nosti belaca je polazila od toga da su crnci inferiorni i opasni. Tvrdilo se da pravne norme izvedene iz engleskog common law-a (nevinost dok se ne dokaè krivica, su|ewe pred porotom i dr.) nisu adekvatne da bi se kontrolisali crnci i da je, shodno tome, lin~ovawe (kr{ewe tih normi) moralno opravdano. Crkveni velikodostojnici, izabrani predstavnici i drugi istaknuti belci, svi su podràvali nadmo}nost belaca i javnost koju su ~inili belci imala je ~vrst stav. Politi~ke vo|e eksploatisale su rasnu netrpeqivost i strah od crnaca. Rasisti~ka politika je bila ja~a od stalnih poku{aja da se politika redefini{e na klasnoj osnovi, gde bi siroma{ni belci i crnci zajedni~ki postavqali zahteve bogatim belcima koji su vladali i kontrolisali ekonomiju zasnovanu na proizvodwi pamuka. Tajna dru{tva naoruànih belih suprematista (npr. Ku Klux Klan) organizovana su kako bi zastra{ivala crnce i umerene belce. Novine (jedini ma373
sovni medij toga doba) objavqivale su senzacionalisti~ke pri~e o crna~kim zlo~inima i {irile su strah od crnaca, a na osnovu toga su se dobro prodavale. Novinski izve{taji su za crna~ke aspiracije prema jednakosti krivili spoqne agitatore. Suprematisti su uspeli. Crnim glasa~ima je oduzeto pravo glasa, zakonom je nametnuto razdvajawe rasa (segregacija), izazov siroma{nih belaca ju`wa~koj eliti je preusmeren i Jug je do {ezdesetih godina bio jednopartijsko podru~je. Lin~ovawe je po~elo da nestaje nakon dvadesetih godina iz nekoliko razloga. Migracija crnaca na sever tokom Prvog svetskog rata zabrinula je plantaère pamuka zbog gubitka jeftine radne snage do kojeg je do{lo u isto vreme kada su i siroma{ni belci napu{tali rad na farmama radi odlaska u novonastale predionice pamuka (samo za belce). Ta dva faktora dovela su do smawivawa konkurencije izme|u belaca i crnaca u proizvodwi pamuka. Politi~ari i plantaèri su reagovali prelaskom na rasnu politiku koja je podrazumevala mawi stepen prisile; uticajne bele ène iz crkvenih organizacija, crkveni velikodostojnici i neke novine osudili su lin~ovawe; pove}ano je angaòvawe policije i krivi~no gowewe kako bi se zaustavilo lin~ovawe. Me|utim, prevlast belaca i segregacija nisu sru{eni do pojave nenasilnog pokreta za gra|anska prava sredinom {ezdesetih godina.144) Javni nemiri u Indiji Do verskih nemira izme|u Indusa i muslimana u Indiji nazvanih javnim nemirima dolazilo je vi{e puta u mnogim gradovima kao {to su Hyderabad, Ahmedabad i Aligarth, u kojima je ìvelo me{ovito indusko/muslimansko stanovni{tvo. Nemiri su obi~no izazivani prilikom nekog verskog doga|aja, festivala ili procesije, koji su smatrani provokacijom u vreme rastu}ih politi~kih i verskih napetosti. Te napetosti su dodatno podstrekivane od strane politi~kih vo|a tokom politi~ke kampawe i izbora. Kao {to pi{e Paul Brass:145) ... javni nemiri su nastavak i produètak dru{tvene politike drugim sredstvima. (prevod s engleskog) Profesor Paul Wilkinson se slaè:146) Kada u~estvuju u tesnim izbornim trkama u urbanim podru~jima, indijski politi~ari raspiruju nasiqe i podsti~u polarizaciju... To pokazuje slu~aj Gujarata iz 2002. godine. Nasiqe je podsticano {irom Indije kao odgovor na nacionalisti~ke strahove Indusa da }e Kongresna stranka dobiti naredne izbore. (prevod s engleskog) Okida~ kolektivnog nasiqa su verske uvrede, skrnavqewe sakralnih simbola, kr{ewa verskih tabua, tj. javno poniàvawe digniteta i verskog identiteta Indusa i/ili muslimana. Mladi}i koji se bave bodi bildingom, obu~eni u rukovawu oru`jem, pale, pqa~kaju, uni{tavaju i ubijaju ({to je ~esto propra}eno saka}ewem i zverstvima) nasumice pripadnike druge vere (nema nevinih) i wihovu imovinu, pri ~emu lokalna policija nije voqna ili nije u mogu}nosti da zaustavi nemire, a ponekad se stavqa i na jednu stranu. Po~inioci nasiqa i posmatra~i ne izraàvaju ni kajawe ni àqewe. @rtve beè iz svojih domova. Uni{tena naseqa kasnije obnavqaju i grade i politi~ari i trgovci nekretninama uz profit. Sekta{ko ~i{}ewe i gradska obnova koji proisti~u iz nemira stvaraju verski i politi~ki homo374
gene ~etvrti u gradu, {to poja~ava versku i politi~ku polarizaciju. Kako objasniti te javne nemire? U Indiji postoji stvarna podela i sukob izme|u Indusa i muslimana, istorijska i kulturna podela koja je dovela do podele britanske Indije na Indiju i Pakistan, uz masovno kolektivno nasiqe. Rivalitet i konkurencija se ne manifestuju samo u politici, ve} i u te`wama da se ostvari status i dignitet, tj. u kompetitivnoj izgradwi hramova i yamija. Ove animozitete, rivalstva i podele stalno aktiviraju politi~ari. Prema Brassu,147) Ne moè se re}i... da temeq predrasuda izme|u dru{tvenih zajednica nema nikakve veze s politikom koja drema neaktivna, ~ekaju}i eksploziju. Ti antagonizmi su delimi~no stvoreni politi~kom mobilizacijom, pothrawivani u naizgled mirnim periodima, pri ~emu ih politi~ki lideri i stranke poteù kada neko emocionalno pitawe ... postane bitno ili se napravi bitnim. (prevod s engleskog) Pod Nehruom i Indirom Gandi, Kongresna stranka je zastupala sekularni nacionalizam i modernizaciju. Kada je do{lo do stagnacije ekonomskog razvoja i kada se poja~ala kastinska podela u induskom dru{tvu, induski nacionalisti su se uspe{no suprotstavili Kongresnoj stranci, pozivaju}i Induse na solidarnost i podvla~e}i pretwe Indusima od strane muslimana (tj. daqe podele, ve}u stopu nataliteta), dok je kod muslimana do{lo do ja~awa islamskog fundamentalizma. Politi~ki diskurs tokom izbornih kampawa i u masovnim medijima {irio je moralna opravdawa za nasiqe nad drugom zajednicom, uz pri~e o osvetama za prethodno nanete nepravde, odbranu grupe od pretwi koje opravdavaju preventivne udare, viktimizovanost, odvra}awe od izazova postoje}e situacije (nau~iti ih lekciju) i druge sli~ne moralne i intelektualne racionalizacije.148) Poruka po~iniocima nasiqa i publici koja posmatra je jasna: razli~ite norme pona{awa vaè u normalnim vremenima i tokom perioda kolektivnog sukoba i nemira. U gradovima (na pr. Lucknow, Surat), gde su politi~ke podele izme|u Indusa i muslimana mawe interne podele me|u Indusima po kastinskoj i me|u muslimanima po sekta{koj liniji (suniti/{iiti), stvaraju mogu}nost za me|uverske koalicije lokalne indusko-muslimanske politi~ke koalicije i gra|anska saradwa ~vrsto se odupiru rastu}im napetostima me|u zajednicama, tako da u tim gradovima nema nikakvih javnih nemira ili su oni re|i i mawe intenzivni.149) Javni nemiri nisu samo neizbeàn rezultat dugotrajne verske netrpeqivosti i sukoba, kao {to to tvrde politi~ari i vlasti, ve} prora~unati izbor politi~kih vo|a u nekim gradovima, ali ne i u drugima, kako bi u svoju korist manipulisali tom netrpeqivo{}u. Politi~ka mobilizacija u svrhu agresivnog i nasilnog pona{awa i za{tita po~inilaca obezbe|uju da ka`wivo pona{awe pro|e bez rizika i uz izostanak odgovornosti. Varshney pi{e slede}e:150) Bez u~e{}a organizovanih bandi izuzetno je mala verovatno}a nemira velikih razmera i desetina i stotina ubistava, a bez za{tite koju pruàju politi~ari, takvi kriminalci ne bi mogli da izbegnu da padnu zakonu {aka. (prevod s engleskog) Javne nemire zaustavqa energi~na intervencija policije i organa gowewa spoqa.
375
Genocid u Ruandi Plemena Hutu i Tutsi u Ruandi (kao i susednom Burundiju) delila su isti jezik, veru i kulturu, ali su se razlikovala po ekonomskom statusu i politi~koj vlasti. Velika gustina stanovni{tva, o{tra konkurencija za zemqu i retki poloàji na vlasti bili su izvor sukoba. Periodi miroqubive saradwe i me|usobnih brakova prekidani su epizodama kolektivnog nasiqa, kao {to je to bio slu~aj tokom perioda tranzicije iz kolonijalnog statusa ka nezavisnosti 1959. godine i po~etkom {ezdesetih godina, kada su politi~ke promene koje je uvela belgijska kolonijalna administracija poremetile odnose izme|u Hutua i Tutsija. Tada su mnogi Tutsi bili `rtve masakara i nasiqa, pa su pobegli u progonstvo u susednu Ugandu. Podele i netrpeqivosti su bili stvarni, ali i tradicija saradwe i podele institucija. Godine 1990, 1,3 miliona izbeglica iz plemena Tutsi ìvelo je u susednim zemqama. Druga generacija prognanih Tutsija u Ugandi htela je da se vrati u svoju domovinu, organizovala je Patriotski front Ruande (PFR), objavila rat reìmu Hutua i izvr{ila invaziju na severnu Ruandu oktobra 1990. godine. Tokom naredne tri godine PFR je osvojio teritoriju i ostvario pobede nad vojskom Ruande. U Ruandi je postojala stvarna politi~ka i vojna kriza. Pod me|unarodnim pritiskom, predsednik Habyarimana je imao pomirqiv stav na mirovnim pregovorima sa PFR i avgusta 1993. godine obe strane su se saglasile s podelom vlasti, povratkom izbeglica iz plemena Tutsi, prekidom rata i spajawem dveju armija. Taj kompromis je bio neprihvatqiv za mo}nu frakciju reìma koja se nazivala Hutu Power. Umesto mira, oni su organizovali unilateralno kona~no re{ewe za problem Tutsija: genocid.151) Procewuje se da je tokom talasa masakara, koji su preplavili Ruandu tokom tri-~etiri meseca 1994. godine ubijeno oko 800.000 Tutsija i deset do trideset hiqada protivnika reìma Hutua.152) Obi~ni seqani, koji su regrutovani, indoktrinirani su i obu~eni da ubijaju od strane militantne vojne strukture Hutu Powera pod nazivom Interhamwe, koja je gomilala i delila oru`je i pravila spiskove neprijateqa iz redova Tutsija u svakom mestu.153) Prema Carruthersovoj,154) u Ruandi ... nasiqu su prethodili meseci propagande, kojom su oni kojima je bila namewena podstrekavani da mrze i da se boje neprijateqa koji su prikazivani kao etni~ki razli~iti. (prevod s engleskog) Indoktrinacija militantnih pojedinaca u logorima bila je uperena protiv Tutsija i umerenih Hutua koji su smatrani pretwom bezbednosti zato {to se pretpostavqalo da }e stati na stranu invazionih patriotskih snaga Ruande i zato {to, kao neprijateqi i izdajice, zasluùju da umru. Moralno opravdawe nasiqa nad Tutsijima {ireno je propagandom mr`we i straha preko radija Milles Collines. Me|u porukama koje su podsticale na masakre bile su i slede}e: Propustili ste neke od neprijateqa! Neki su jo{ uvek ìvi! Morate se vratiti i dokraj~iti ih! Grobovi jo{ uvek nisu puni!155) Neposredan povod za stvarne masakre bilo je obarawe predsedni~kog aviona 6. aprila 1994. godine, dok se on vra}ao sa me|unarodne mirovne kon376
1) Smith, 2003. godina. 2) Presko~eno je sedamnaest brojeva izme|u 1 i 259, na primer 30, prilikom spajawa nekoliko fajlova s tekstom, kako bi se izbeglo svako preklapawe. Data su 242 teksta, od kojih svaki ima svoj zaseban broj izme|u 1 i 259. 3) Pratkanis i Aronson, Art of Propaganda, 2001, str. 11. 4) Tonnies, Kritik der offentlichten Meinung, 1922, predgovor. 5) Stuart Kaufman, Modern Hatreds, 2001. str. 16. 6) Websters Third New International Dictionary, 1981. 7) Random House Unabridged Cictionary, drugo izdawe, 1993. 8) Walker OConnor, A Nation is a Nation, is a Stte, is an Ethnic group... Ethnic and Racial Studies 1 (4), 1978. 9) Ernest Gellner, Nations and Nationalism. 1983, str. 1. 10) Jack Snyder, From Voting to Violence, 2000, str. 314, Home New York Review of Books, 15. avgust 1991. godine. 11) Nationalists and Democrats, New York Review of Books, 15. avgust 1991. godine. 12) Home New York Review of Books, 15. decembar 1991. godine. 13) The Roots of Evil, The Origins of Genocide and Other gorup Violence, 1989. 14) The role of selective moral disengagement in terrorism and counterterrosim, 2004, str. 5, 24. 15) Michael Mann, The Dark Side of Democracy. Explaining Ethnic Cleansing, 2005, str. 9. 16) Citirano iz: Donald Horowitz, The Deadly Ethnic Riot, 2001; James Waller Becoming Evil: How Ordinary People Commit Genocide and Mass Killing, 2002, Ervin Staub, The Roots Of Evil, 1989; Christopher Browning, Ordinary Men, Reserve Battallion 101 and the Final Solution in Poland, 1992. 17) Scott Atran, The Surprises of Suicide Terrosim, DISCOVER 24 (10), oktobar, 2003, str. 1-2. 18) Izjava Marca Sagemana Nacionalnoj komisiji u vezi s teroristi~kim napadima na Sjediwene Dràve, 9. juli 2003. godine, www.Globalsecurity.org/security/library/congress/9-11_commission. 19) Jessica Stern, Terror in the Name of God, Why Religious Militants Kill, 2003, str. 51. 20) Michael Mann, The Dark Side of Democracy, Explaining Ethnic Cleansing, 2005, str. 8. 21) Uporedi, Susan Woodward, Balkan Tragedy, 1995; Sven Monnesland, Land ohne Wiederkehr, 1997. 377
ferencije za sprovo|ewe mirovnog sporazuma iz Aru{e. Masakri su zapo~eli u roku od 45 minuta. Mesecima pre toga, masakre su zagovarali Radio Milles Collines i novine Kangur, medijski centri Hutu Powera. Ubice su bile vojska, policija, pripadnici jedinica Interhamwe i bandi, ali i na hiqade obi~nih seqana koje su mobilisali dràvni slu`benici. Organizatori genocida su sazivali seoske sastanke i zahtevali da seqani saseku Tutsije, jer }e se oni staviti na stranu vojske RPF-a. Seqani su postali sredstvo reìma i dràve, ~ime su oslobo|eni moralne odgovornosti za ubijawe i {to im je ~ak nalagalo da to ~ine. @rtve su na smrt kasapqene ma~etama bez obzira na pol i starost, a ~iwena su i druga zverstva. Genocid je bio svestan izbor vo|a Hutu Powera, jedne obrazovane elite, kako bi manipulisali pretwom invazije intenziviraju}i strah i usmeravaju}i mr`wu na Tutsije i pomirqive Hutue, da bi ih uni{tili jednom za sva vremena. Oni su izabrali ciq da zadrè monopol vlasti (kao {to im samo ime kaè) umesto da podele vlast kako je dogovoreno tokom mirovnog procesa u Aru{i, i to po cenu stotina hiqada ìvota. Napomene:
22) Fear Thy Neighbor, 1995, u ediciji Charles Kupchan ur. Nationalsim and Nationalities in the New Europe, str. 85. 23) Public Opinion survey on the federal Executive Concilcs Social and Economic Reform, Yugoslav Survey 31, (3) 1990, str. 15-26. 24) Laswell: Propaganda u Encyclopedia of the Social Sciences, 1934, tom 12, str. 524. 25) Citirano iz Roberta Parka, On Social Control and Collective Behavior, 1967, str. 149. 26) Woodward, Balkan tragedy, 1995, str. 129-132; Vladimir Goati, Izbori u SRJ od 1990. do 1998, 2000, Dodatak. 27) Terror, 2003, str. xv. 28) Duga, 13. april 1993. godine. 29) Velika Srbija, br. 3, 1990. godina. 30) Odgovor, 1996. godine, str. 58. 31) Seada Vrani}, Breaking the Walls of Silence, 1996, str. 198. 32) Kemal Kurspahi}, Prime Time Crime, Balkan Media in War and Peace, 2003, str. 53. 33) La Lettre des Reporters sans Frontieres, decembar 1992, str. 24. 34) Yugoslavia: Media in Violence RFE/RE Research Institute Reports, Munchen, 1994, str. 1. 35) interviews.org/mediaconflict, fn 7. 36) Susan Carruthers, The Media Wars, 2000, str. 46. 37) Du{an Reqi}, Killing Screens. Medien in Zeiten von Konflikten, 1998, str. 41. 38) Rezimirano kod Carl Hovland i drugi, Communication and Persuasion, 1963: J.A.L. Brown Techniques of Persuiasion, 1963; Ithiel de Sola Pool, urednik, Handbook of Communication, 1973; Diana Mutz, Impersonal Influence, 1998. 39) Inquiry and Change, 1990, str. 78-9. 40) Carruthers, Media Wars, 2000, str. 8, 24. 41) The Use and Abuse of Media in Vulnerable Societies, 2003, str. 2. 42) Anthony Pratkanis i Eliot Aronson, The Art of Propaganda, The Everyday Use and Abuse of persuasion, 2001. 43) The Changing Culture of Affirmative Action, Research in Political Sociology (3), 1987, str. 143. 44) Pratkanis i Aronson, Art of propaganda, 2001, str. 152. 45) Pratkanis i Aronson, Art of Propaganda, 2001, str. 11. 46) Rezimirano kod Elihu Katz i Paul Lazarsfeld, Personal Influence, 1955; Charles Wright, Mass Communications, 1959. 47) Hovland i drugi, Communication and Persuasion, 1963. 48) Praktanis i Aronson, Arf od propaganda, 2001, str. 210, 215. 49) Robert Cole urednik, 1998, str. 566. 50) Les Guerres Civiles, 2002, str. 102. 51) Citirano iz Jason Epstein, Mystery in the Heartland, New York Review of Books (15), 7. oktobar 2004. 52) Citirano iz Carruthers, The Media at War, 2000, str. 76. 53) Citirano iz Praktanisa i Aronsona, The Art of Propaganda, 2001, str. 87. 54) The Manipulation of Ethnicity: from Ethnic Cooperation to Violence and War in Yugoslavia Ethnic and Racial Studies 23 (6) 2000. 55) Public Opinion Survey on the Federal Executive Councils Social and Economic Reforms, Yugoslav Survey, 31. mart 1990, str. 25. 56) Laslo Sekeq, Yugoslavia, the process of Disintegration, 1993, str. 277. 57) Izve{taj Karnegijeve zadu`bine, 1914, str. 148-149. 58) Misha Glenny, Birth of a Nation, 1995, str. 25. 59) Susan Woodward, Balkan Tragedy, 1995, str. 244. 60) Chosen People, 2003. 378
61) David Lake and Donald Rotschild, urednici, The International Spread of Ethnic Conflict, 1996. 62) Marina Blagojevi}, Der Exodus aum dem kosovo. Ein Serbisches Trauma im Propagandakrieg, kod Bremera i drugih, Serbiens Weg, 1998, str. 86-89; U.S. Helsinki Watch Committee, Yugoslavia: Crisis in Kosovo, 1990. godina. 63) Politika, 9. februar 1990. 64) Sr|a Popovi} i drugi, Kosovski ~vor: odre{iti ili se}i, 1990. 65) Odgovori, 1996, str. 19. 66) Branimir Anzulovi}, Nebeska Srbija, 1999, str. 100-104. 67) Euthnic Nationalism, 1996, str. 181. 68) Sr|an Bogosavqevi}, Der Unaufgeklarte Genozid, kod Bremera, Serbiens Weg, 1998, str. 63-72. 69) Monseland, Land ohne Wiederkehr, 1997, str. 255. 70) Nebeska Srbija, 1999, str. 100-103. 71) Novinska agencija HINA, [ezdesetogodi{wica..., 21. april 2005. godine. 72) Dana 27. maja 1998. godine. 73) Special report on the Media E/CN.4/1995/54, 13. decembar 1994, paragraf 165. 74) Du{an Reqi}, Killing Screens, 1998, str. 48. 75) Zoran Markovi}, Die Nation: Opfer und Rache, kod Bremera, Serbiens Weg, 1998, str. 331. 76) Rade Veqanovski, Die Wende in den Elektronishen Medien, kod Bremera, Serbiens Weg, 1998, str. 312-3. 77) Politika je bila najuticajniji dnevni list u Srbiji i wena uloga u formirawu javnog mwewa bila je sli~na ulozi Le Mondea u francuskoj i New York Timesa i Washington Posta u SAD. 78) Svetlana Slap{ak, Ogledi o bezbri`nosti, 1994. 79) Vojislav [e{eq, Srpski ~etni~ki pokret, Beograd, 1994, str. 61-61. 80) Vojislav [e{eq, Sizifovska sudovawa, Beograd, 1992, str. 23. 81) Vojislav [e{eq, Milan Pani} mora pasti Konferencije za {tampu 1992. godine, Beograd, 1994, str. 107. Incident o kojem se govori je granatirawe qudi u redu za hleb 27. maja 1992. godine u Sarajevu od strane srpskih snaga, kada je ubijeno 18 civila, a vi{e od stotinu wih je raweno. Evropska unija i Ujediwene nacije su 27. i 30. maja uveli ekonomske sankcije protiv Srbije i Crne Gore (Monnesland, Land ohne Wiederkehr, 1997, str. 508). 82) [e{eqeva igra re~i na srpskom koja se odnosi na Srpski pokret obnove (SPO), politi~ku stranku Vuka Dra{kovi}a. 83) Usta{ki se odnosi na fa{isti~ki reìm u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata koji je predvodio Ante Paveli}, a ~iji je ciq bila nezavisna hrvatska dràva, koji je bio odgovoran za zlodela i ratne zlo~ine, posebno prema Srbima. Usta{a je bilo ime za pripadnike oruànih jedinica po uzoru na nacisti~ke SS, a koji su po~inili mnoga zverstva. Kada je Tu|man obnovio hrvatski nacionalizam krajem osamdesetih godina osnivawem stranke HDZ (Hrvatska demokratska zajednica), pokret je usvojio simbole i slogane hrvatskog nacionalizma koji je Srbima signalizovao ponovno ra|awe usta{kog reìma i progon Srba. 84) Roger Cohen, kod Royja Gutmana i Davida Rieffa, urednici, Crimes of War, 1999, str. 136. 85) Fear Thy Neighbor, 1995, str. 95-96, 99-100. 86) Visoki komesar Ujediwenih nacija za izbeglice, The State of the worlds Refugees, 1995. 87) Ujediwene nacije, Final Report of the UN Commissionof Experts, S/1994/674, 27. maj 1994, Dodatak IV, paragrafi 83-118. 379
88) Ujediwene nacije, Situation of Human Rights in the Territory of Former Yugoslavia, 21. februar 1994. godine. 89) Michael Mann, The Dark Side of Democracy, 2005, str. 485-86. 90) Yugoslav Survey br. 1, 1992. godina. 91) Stjepan Krivo{i}: Stanovni{tvo dubrovnika i demografske promjene u pro{losti, 1990, Dubrovnik. 92) Kosovo, a Short History, 1998, str. 312-3. 93) Yugoslavia at the Paris Peace Conference. 1963. 94) Monnesland, Land ohne Wiederkehr, 1997, str. 204-209. 95) Keston News Service, 19. juni 2001. 96) Osmica, 22. april 1992. godine. 97) Land ohne wiederkehr, 1997, str. 259-262. 98) Komisija UN za qudska prava, [esti periodi~ni izve{taj, 21. februar 1994, paragraf 124. 99) Vojislav [e{eq, Milo{evi} hapsi radikale, Beograd 1994, str. 20-21. 100) Varady, Minorities, majorities, law and ethnicity; reflections on the Yugoslav case, Human Rights Quaterly, 1997. godina. 101) Nationalism and the State, 1993, str. 3. 102) Nations and Nationalism, 1983, str. 1. 103) Pod svim srpskim zemqama [e{eq podrazumeva Veliku Srbiju, [e{eq, tom 29, 1993, str. 194-200, [e{eq, tom 30, str. 140 i str. 198. Mapa Velike Srbije je na naslovnoj strani Velike Srbije br. 2, 1990. (8. 1. 90) i ona prikazuje biv{u Jugoslaviju kojoj nedostaju samo delovi Hrvatske i Slovenije. Associated Press je 24. februara 1993. preneo da im je [e{eq u jednom intervjuu rekao: Ja nikada ne}u odustati od ciqa Velike Srbije. (prevod s engleskog) 104) Preneto kod Geoffa Eleyja i R. G. Sunyja, urednici, Becoming National. A Reader, 1996, str. 42-46. 105) Wirtschaft und Gesellschaft, tom 1, poglavqe 4, str. 234-244. 106) Benedict Anderson, Imagined Communities: Reflections on the Origins and Spread of Nationalism, 1991, i ve} citirani autori. 107) Peace and conflict 2003, 2003. 108) Statism and Nationalism: a Cosmopolitan Critique, kod Iana Shapira i Leae Brilmayer, urednici, Global Justice, 1999, str. 30, 46. 109) Balkan Myths and Bosnian Massacres, 1996, kod R.G.C. Thomasa i H.R. Frimana, The South slav Conflict. History, Religion, Ethnicity and Nationalism, str. 119-121. 110) Modern hatreds. The Symbolic Politics of Ethnic Wars, 2001, str. 39. 111) Brian Barry, Statism and Nationalism, 1999, str. 53. 112) Donald Horowitz, Ethnic Groups in Conflict, 1985; Timothy Sisk, Power Sharing and International Mediation in Ethnic Conflicts, 1996. 113) Gideon Gottlieb, Nations against the State,1993, str. 37. 114) Citirano kod Goatija, Elections, 200, str. 78. 115) Sociologija 34 (1) januar/mart, 1997. 116) V000-3845. 117) Roger Cohen, Hearts Grown Brutal, 1998, str. 434. 118) Love Thy Neighbor. a Story of War, 1995, str. 113. 119) Mark Thompson, Forging War. The Media in Serbia, Croatia and Bosnia-Hercegovina, 1994, str. 126. 120) Citirano kod Carruthers, Media at War, 2000, str. 9. 121) Thompson, Forging War, 1994, str. 100. 122) Thompson, Forging War, 1994, str. 254. 380
123) The Media Wars 1987-1997, kod Jasmine Udovi~ki i Jamesa Ridgewayja, urednici, Burn This House Down: the Making and Unmaking of Yugoslavia, 1997, str. 119. 124) Kurspahi}, Prime Time Crime, 2003, str. 77-78. 125) Lazar Lali}: Images and Words of Hate: Vukovar 1991, ARHITEL 1995. 126) Lazar Lali}, Three years in TV Srbija, Belgrade, 1995, str. 106-07. 127) Elections, 2000, str. 120. 128) Anthony Oberschall Protest demonstrations and the End of Communist Regimes in 1989, u Research in Social Movement, Conflict and Change, (17), 1994. 129) Fear Thy Neighbor, 1995, str. 91. 130) Goati, Elections, 2000, str. 70-1. 131) Goati, Elections, 2000, str. 51-2, 60, 90, 123; Monnesland, Land Ohne Wiedekehr, 1997, poglavqa 10-13. 132) The Media Wars: 1987-1997, kod Udovi~ki i Ridgeay, Butn This House Down, 1997. 133) C. Humblot Resistence et purges, Le Monde, 24. juli 1993. godine, str. 4. 134) Forging War, 1994, str. 93. 135) Eric Gordy, The Culture of Power in Serbia; Nationalism and the Destruction of Alternatives, 1999. 136) Mazowiecki, Special Report, 1994, paragraf 117. 137) Kurspahi}, Prime Time Crime, 2003, str. 56. 138) Kurspahi}, Prime time Crime, 2003, str. 41-42. 139) Elections, 2000, str. 101, 109. 140) Kurspahi}, Prime time Crime, 2003, str. 98. 141) Goati, Elections, 2000, str. 57-8, 70-1, 78. 142) Goati, Elections, 2000, str. 99-112, i Dodatak. 143) Goati, Elections, 2000, str. 135 i Dodatak. 144) Na osnovu Stuar Tolnay i E. M. Beck, A Festival of Violence, 1995, i W. Fitzhugh Brundage, Lynching in the New South, 1993, Urbana, University of Illinois Press. 145) The Production of Hindu-Moslem Violence in Contemporary India, 2003, str. 242. 146) Izlagawe na kolokvijumu, Duke University, 15. januar 2004. 147) Hindu-Muslim Violence, 2003, str. 242. 148) Sudhir Kakar, The Colors of Violence, 1996, str. 132. 149) Ashutosh Varshney, Ethnic Conflict and Civil Life, 2002. 150) Godina 2002, str. 11. 151) Alison Des Forges, Leave None to Tell the Story, 1999. 152) Patrick Brogan, World Conflicts, 1998, str. 33. 153) Gerard Prunier, Histoire dun Genocide, 1997, str. 288. 154) The Media Wars, 2000, str. 46. 155) Brogan, World Conflicts, 1998, str. 33.
Dodatak 2: Prevedeni izvodi Izvod broj 1: Na pitawe da li zagovara rat, on odgovara da je rat apsolutno nemogu} jer rat mogu voditi samo jaki i istorijski narodi, pa bi do wega moglo do}i samo u slu~aju da se Srbi sami me|usobno pokoqu. Ovaj kriterijum, kaè on, elimini{e Slovence i Albance jer oni nikada nisu imali dràvu, a kamoli ratovali. Hrvati su ratovali kao austrijski vojnici pre 900 godina, pa bi mogli ponovo zaratiti samo ako se opet prikqu~e nekoj okupacionoj sili. âk kao austrijske vojnike, nikada ih nisu mobilisali u elitne jedinice, jer su bili lo{i vojnici. Bili su poznati po svom iìvqavawu nad ci381
vilnim stanovni{tvom, pa je u ju`nim nema~kim pokrajinama skovana poslovica koja postoji i danas: Bog nas sa~uvao kuge, rata, gladi i Hrvata. Izvor: Sabrana dela, kwiga 17: Razarawa srpskog nacionalnog bi}a, poglavqe 2: Politi~ko evan|eqe po Vojislavu [e{equ, str. 12-27, str. 23. Izvor dokumenta: intervju dat Marijani Milosavqevi} za Start Datum dokumenta: 31. 3. 1990. godine Godina: 1990. Medij: novine/~asopis Publika: javnost uop{te Tema: glorifikacija prihva}ene grupe; negativno etiketirawe/ stereotipizirawe; osveta/odmazda; nacije/nacionalnosti Ube|ivawe: stereotipizirawe/etiketirawe Izvod broj 2: Novinar komentari{e da sada na Kosovu vidimo da se neki tradicionalni muslimanski obi~aji kr{e, a wih je [e{eq prethodno naveo za Bosnu i Hercegovinu govore}i o tome da muslimani jedu sviwetinu, piju alkohol, da ène izlaze a da ne prekrivaju lica i glave, kao i da ima drugih elemenata evropskog ìvotnog stila. [e{eq odgovara da je to ta~no, ali da treba imati u vidu jo{ jednu ~iwenicu: Albanci su najprimitivniji narod u Evropi. Izvor: Sabrana dela, kwiga 17: Razarawa srpskog nacionalnog bi}a, poglavqe 4: Vreme samozvanih mar{ala je pro{lo, str. 36-47, str. 43. Izvor dokumenta: intervju dat Draganu ]iri}u za Poglede Datum dokumenta: 15. 4. 1990. godine Godina: 1990. Medij: novine/~asopis Publika: javnost uop{te Izvod broj 3: Novinar pita kako sada osloboditi Kosovo. [e{eq odgovara: Smatram da pod hitno treba ukinuti kosovsko-metohijsku autonomiju, tamo zavesti vanredno ratno stawe na deset godina, suspendovati sve organe vlasti, ukinuti svaku pomo} albanskom stanovni{tvu na Kosovu i Metohiji, zatvoriti sve fabrike koje neracionalno posluju, otvarati rudnike ugqa i podizati termocentrale, zatim ekonomskim merama Albance naterati da se okrenu ozbiqnoj proizvodwi ili da napu{taju posao, trpiti to da umiru od gladi ako ne}e da rade. S obzirom da se albanska nacionalna mawina pokazala kao trajno neprijateqski orijentisana prema dràvnom suverenitetu i integritetu Srbije i Jugoslavije kao dràva, smatram da obe (Srbija i Jugoslavija) imaju po me|unarodnom pravu sve ingerencije da preduzmu sve {to je u wihovoj mo}i da za{tite svoj suverenitet i dràvni integritet; zalaèm se da se u pojasu od pedesetak kilometara uz albansku granicu iseli svo albansko stanovni{tvo u druge delove Jugoslavije uz pravi~nu nov~anu naknadu, da se ta najboqa oranica ~itave Evrope dodeli armiji na gazdovawe, da se sistematski vr{i naseqavawe slovenskog ìvqa, da se svih 360.000 albanskih emigranata koji su od 6. aprila 1941. godine do danas iz Albanije u{li u Jugo382
slaviju, i ~lanovi wihovih porodica, predaju visokom komesarijatu UN za izbeglice, jer u svetu ima toliko bogatih, prostranih i nenaseqenih zemaqa koje ih mogu primiti pa da pokaù svoju humanost. Izvor: Sabrana dela, kwiga 17: Razarawa srpskog nacionalnog bi}a, poglavqe 4: Vreme samozvanih mar{ala je pro{lo, str. 36-47, str. 43-44. Izvor dokumenta: intervju dat Draganu ]iri}u za Poglede Datum dokumenta: 15. 4. 1990. godine Godina: 1990. Medij: novine/~asopis Publika: javnost uop{te Tema: [e{eq preti drugima; nema kompromisa/izostavqa nenasiqe; proterivawe/razmena stanovni{tva Izvod broj 4: Novinar citira [e{eqev manifest, gde pi{e da Zagreb i Qubqana podràvaju albansku separatisti~ku pobunu na Kosovu i Metohiji i pita [e{eqa da li su to wegove pretpostavke ili je u to ~vrsto uveren. [e{eq odgovara: Od rata (misle}i na Drugi svetski rat) naovamo nad srpskim narodom i nad Srbijom je uspostavqena prinudna uprava. Prava guvernerska uprava. Guvernere je dovodio Tito i onoga trenutka kada mu nisu bili po voqi, on bi ih otpu{tao. Nakon Titove smrti Srbi po~iwu polako da se bude, a Hrvati i Slovenci nastoje da zaustave to bu|ewe, kao {to poku{avaju da zaustave revitalizaciju srpskog naroda i obnavqawe srpskih nacionalnih ciqeva. Zato su zdu{no podràvali vojvo|anske birokratske autonoma{e, crnogorske zelena{e (pretpostavqam da se ovde radi o grupi koja se bori za nezavisnost Crne Gore) i kosovskometohijske albanske separatisti~ke pobuwenike. Sada, kada su izgubili bitke na prva dva fronta, kad su delimi~no izgubili bitku i po pitawu kosovske autonomije, uspostavili su novu liniju odbrane i poku{avaju da u svojoj orbiti zadrè BiH. Oni pomaù albanske separatiste pruàju}i im uto~i{te, {aqu}i im nov~anu pomo}, podupiru}i wihove akcije u zvani~nim jugoslovenskim politi~kim i dràvnim strukturama, koordiniraju wihovu delatnost i podu~avaju ih. Izvor: Sabrana dela, kwiga 17: Razarawa srpskog nacionalnog bi}a, poglavqe 2: Politi~ko evan|eqe po Vojislavu [e{equ, str. 12-17, str. 22. Izvor dokumenta: intervju dat Marijani Milosavqevi} za Start Datum dokumenta: 31. 3. 1990. godine Godina: 1990. Medij: novine/~asopis Publika: javnost uop{te Teme: unutra{we pretwe Srbima Ube|ivawe: viktimiziranost Izvod broj 5: [e{eq: ... Ni ja ne verujem da Tu|man moè da osvoji vlast u granicama dana{we Hrvatske. Ako je, pak, osvoji, ta vlast se ne}e protezati na srpske krajeve. Usta{koj vlasti u Hrvatskoj treba}e se suprotstaviti svim sredstvima, pa ako treba i oruànim ustankom. Srpski ìvaq u Hrvatskoj ne}e trpjeti ni tolerisati usta{ku vlast, pa bilo ~ija da je!
383
Indeks: Zna~i li to rat? [e{eq: Kakav rat? To ne zna~i rat, jer je nemogu}e da do|e do takve situacije. U Jugoslaviji je nemogu} gra|anski rat, sem u nekom nesre}nom slu~aju, da sami Srbi me|usobno zarate. Mi nemamo s kim drugim da vodimo rat. Stvarno, sa kim da ratujemo? S Hrvatima? Od 1102. godine ni sa kim nisu ratovali. Sa Slovencima? Nikada svoje dràve nisu imali, a kamoli ratove vodili. Albanci isto tako. Niti bi danas imali Albaniju kao dràvu da nije stvorena kondominijumom velikih sila. Nemamo s kim da ratujemo u okviru Jugoslavije i zato svaku mogu}nost gra|anskog rata iskqu~ujem. Mogu}e je da do|e do one najnepovoqnije varijante gra|anskog rata, me|u samim Srbima, jer mi, kakvi smo po svojoj prirodi, za ~as se me|usobno sukobimo, a to na{i neprijateqi vrlo dobro znaju i uvek podgrejavaju te me|usrpske razmirice. Na tu kartu igraju Slovenci, Hrvati i Albanci. Unutar srpskog naroda uvek prona|u neku grupaciju koju podupiru. Sad hvale Kostu âvo{kog i Demokratsku stranku, one druge napadaju, i tako me|u samim Srbima izazivaju sukobe. [to se Hrvata ti~e, oni se ni u kakav gra|anski rat ne}e usuditi da u|u, sem u slu~aju ako se opet ne pojavi neka strana okupaciona vojska kojoj bi se prikqu~ili, kao {to su se u oba svetska rata prikqu~ili Nemcima. Izvor: Sabrana dela, kwiga 17: Razarawa srpskog nacionalnog bi}a, poglavqe 3: Tu|man je usta{a, str. 28-35, str. 34. Izvor dokumenta: intervju dat Du{anu Cicvari za Indeks Datum dokumenta: 30. 4. 1990. godine Godina: 1990. Medij: novine/~asopis Publika: javnost uop{te Tema: zagovara/o~ekuje nasiqe; nema kompromisa/izostavqa nenasiqe Izvod broj 6: Pomenuv{i lucidnu procenu po kojoj svest o istorijskim doga|ajima dolazi naknadno, nakon {to su se ti doga|aji ve} odigrali i saznale wegove reperkusije, [e{eq konstatuje da }e tako i o ovim zbivawima koja nas okruùju najuspe{nije i najobjektivnije suditi na{i potomci a ne mi, koji smo optere}eni emocijama i impresijama borbe za opstanak, koju su nam po ko zna koji put nametnuli katoli~ko jezgro zla Vatikan, Nema~ka i druge zapadne sile. Izvor: Sabrana dela, kwiga 18: Sizifovska sudovawa, predgovor, str. 3. Izvor dokumenta: predgovor kwige 18. Datum dokumenta: 31. 12. 1992. godine Godina: 1992. Medij: drugi Publika: javnost uop{te Tema: spoqne pretwe Srbima Ube|ivawe: viktimiziranost Izvod broj 7: [e{eqev govor nakon {to je izabran za predsednika Srpske radikalne stranke:
384
... Bra}o radikali, danas u na{oj otaybini propada srpski narod na ekonomskom, i na politi~kom, i na kulturnom i na moralnom, i na duhovnom planu. Oni koji su prouzrokovali propast srpskog naroda peru ruke od svake odgovornosti. ... Danas je srpski narod okruèn neprijateqima sa svih strana. Na{a privreda je gotovo razorena. Narod je po~eo da gladuje... Izvor: Sabrana dela; Srpska radikalna stranka, poglavqe 1: Osniva~ka skup{tina Srpske radikalne stranke u Kragujevcu, 23. februar 1991, str. 5-15, str. 13. Datum dokumenta: 23. 2. 1991. godine Godina: 1991. Medij: govor Publika: pristalice stranke Tema: unutra{we pretwe Srbima Ube|ivawe: Srbi ugroèni; viktimiziranost Izvod broj 8: [e{eqev govor nakon {to je izabran za predsednika Srpske radikalne stranke: ... i zato mi, Srpska radikalna stranka, }emo teìti saradwi sa svim srpskim nacionalnim demokratskim strankama u svim srpskim zemqama, bez izuzetka. A u prvo vreme mi }emo izraziti podr{ku na{oj bra}i na podru~ju dana{we Hrvatske, na podru~ju Bosne i Hercegovine. ... uvek }emo nastojati da im pomognemo koliko to bude mogu}e. Poku{a}emo da mobili{emo celokupno Srpstvo u odbrani svoje teritorije, u obnovi svojih duhovnih i nacionalnih vrednosti. Danas kada razgovaramo o Srpstvu, kada se le~imo od dve opasne istorijske boqke, mi ne}emo vi{e da tela i krv srpskih sinova i k}eri bacamo pod oltar Jugoslavije. Ne}emo da branimo Jugoslaviju. Jugoslavija je velika srpska zabluda koju napokon moramo priznati. Krv koja je prolivena za Jugoslaviju je uzaludno prolivena srpska krv i mi ne smemo vi{e dokazivati da ta krv nije uzalud prolivena time {to }emo novu krv prolivati. Mi smo spremni i na krvoproli}e ako bude potrebno, ali iskqu~ivo za srpske zemqe, za srpsku teritoriju i za srpski narod. Izvor: Sabrana dela; Srpska radikalna stranka, poglavqe 1: Osniva~ka skup{tina Srpske radikalne stranke u Kragujevcu, 23. februar 1991, str. 5-15, str. 14. Datum dokumenta: 23. 2. 1991. godine Godina: 1991. Medij: govor Publika: pristalice stranke Tema: glorifikacija prihva}ene grupe Ube|ivawe: Srbi ugroèni; viktimiziranost Izvod broj 9: Prave}i pregled doga|aja iz 1992. godine, [e{eq, izme|u ostalog, kaè: Dobrovoqci Srpske radikalne stranke borili su se na svim frontovima i na prostoru biv{e Bosne i Hercegovine. Tamo je srpski narod trijumfovao i oslobodio skoro sve srpske teritorije. Ostalo je ne{to neoslobo|eno, ali mnogo mawe nego na podru~ju biv{e hrvatske federalne jedini385
ce. ... Ali Srbi su nudili mir (umesto da nastave borbu za preostale teritorije). Nudili su Srbi i ustupke. Muslimani nisu prihvatali. E, vreme je da Srbi vi{e ne nude nikakve ustupke. Ako muslimani ipak èle mir, onda je mir mogu}e posti}i jedino na liniji frontova, danas dostignutih frontova. Ako im se to svi|a, mi smo za mir odmah spremni. Ali mi ne damo ... i nijedan drugi srpski prostor na kome se danas nalaze srpski vojnici. Izvor: Sabrana dela; Srpska radikalna stranka, poglavqe 2: Tre}i otaybinski kongres Srpske radikalne stranke odràn u Beogradu, 30. januara 1994, str. 15-94, str. 21-22. Datum dokumenta: 30. 1. 1994. godine Godina: 1994. Medij: govor Publika: pristalice stranke Tema: nema kompromisa/izostavqa nenasiqe Izvod broj 10: Osvr}u}i se na uspe{ne napore Srpske radikalne stranke... da se slomi Vens-Ovenov plan, [e{eq kaè: Trijumfovao je i narod Republike Srpske. Pokazalo se da su pretwe bombardovawem bile prazne, da su bile blefirawe sa Zapada i da danas niko nije u stawu da udari na onaj narod koji je spreman do kraja da se bori za svoju zemqu i za svoju slobodu. I nema tog bombardovawa iz vazduha kojim se moè savladati srpski narod i osvojiti wegova teritorija. A da bi pobedili Srbe na prostorima biv{e Bosne i Hercegovine, svi na{i protivnici morali bi da po{aqu najmawe milion vojnika, od kojih bi se ogroman broj vratio nazad u limenim sanducima. To smo im jasno stavili do znawa. Izvor: Sabrana dela; Srpska radikalna stranka, poglavqe 2: Tre}i otaybinski kongres Srpske radikalne stranke odràn u Beogradu, 30. januara 1994, str. 15-94, str. 23. Datum dokumenta: 30. 1. 1994. godine Godina: 1994. Medij: govor Publika: pristalice stranke Tema: glorifikacija prihva}ene grupe Izvod broj 11: [ta god da nam reìm sprema, srpski radikali }e izdràti. [ta god da nam sa Zapada spremaju, srpski narod }e izdràti. Srpski narod nema kud. On je doveden u takvu situaciju da samo istrajno{}u moè pobediti. Izvor: Sabrana dela; Srpska radikalna stranka, poglavqe 2: Tre}i otaybinski kongres Srpske radikalne stranke odràn u Beogradu, 30. januara 1994, str. 15-94, str. 26. Datum dokumenta: 30. 1. 1994. godine Godina: 1994. Medij: govor Publika: pristalice stranke Tema: glorifikacija prihva}ene grupe; spoqne pretwe Srbima
386
Izvod broj 12: Reporter kaè da je [e{eq ranije rekao da dràva ne treba da oprosti ratne zlo~ine budu}i da ratni zlo~ini ne zastarevaju i da, zahvaquju}i pobedi socijalizma u Jugoslaviji, Hrvati nisu platili za zlo~ine po~iwene tokom Drugog svetskog rata. [e{eq odgovara da se Srpska radikalna stranka zalaè za to da hrvatski narod bude ka`wen za svoje zlo~ine u Drugom svetskom ratu. Razume se, mi ne mislimo Hrvatima da se svetimo za svaku srpsku glavu i da danas skidamo hrvatsku. Ali ratni zlo~ini ne zastarevaju, i onaj ko je po~inio ratne zlo~ine mora biti ka`wen. ... Kako Hrvati treba da budu ka`weni? Pre svega gubitkom teritorija, kao {to su ka`wavani Nemci. Izvor: Sabrana dela; Brankovi} je ustao iz groba (Beograd, 1994), poglavqe 1: Radikali nadiru, str. 3-16, str. 6-7. Izvor dokumenta: intervju na Radiju â~ak Datum dokumenta: 31. 12. 1991. godine Godina: 1991. Medij: radio Publika: javnost uop{te Tema: [e{eq preti drugima; zagovara/o~ekuje nasiqe; osveta/odmazda Izvod broj 13: Jedan slu{alac pita [e{eqa da li brine za poloàj Srba u Hrvatskoj. [e{eq odgovara da nema {ta da se brine oko poloàja Srba u Hrvatskoj i da je taj poloàj za normalne qude neizdrìv i da Srbi u Hrvatskoj nemaju {ta da traè, da im treba {to pre stvoriti uslove da se preostali Srbi, kojih nema vi{e od 50.000 na prostoru Hrvatske, presele na podru~je Republike Srpske Krajine. A tamo ima jo{ i slobodnih stanova i slobodnih ku}a, ima mogu}nosti za wihovo preseqewe. U Hrvatskoj wima nema opstanka, tamo }e uvek biti gra|ani drugog reda. Tamo }e biti (...) maltretirani, eventualno ubijani i sigurno opqa~kani. Sve s krajwim ciqem da nestanu kao etni~ka grupa. (...) [to se ti~e Srba koji ìve na podru~ju Hrvatske ve} sam rekao da oni nemaju tamo {ta da traè i moraju {to pre da se izvuku sa kompletnim porodicama i da iza|u na prostor Republike Srpske Krajine. Da se tamo udome. Govorili mi o svojim ~etnicima u Zagrebu, ne govorili, opstanak Srba je tamo neizdrìv. I nimalo se ne moè umilostiviti hrvatska vlast prema wima, jer oni mrze Srbe zato {to su Srbi, a ne zato {to im od Srba eventualno preti neka opasnost. Izvor: Sabrana dela; Brankovi} je ustao iz groba (Beograd, 1994), poglavqe 2: Intervju dana, str. 16-38, str. 29-30. Izvor dokumenta: intervju na Radiju B92 Datum dokumenta: 30. 9. 1993. godine Godina: 1993. Medij: radio Publika: javnost uop{te Tema: proterivawe/razmena stanovni{tva
387
Ube|ivawe: stereotipizirawe/etiketirawe; generalizacija; Srbi ugroèni Izvod broj 14: [to se ti~e drugog pitawa: a {ta, zar ima jo{ uvek Hrvata kod nas? Zar nisu svi oti{li? (...) Novinar pita [e{eqa da {ire odgovori na pitawe u vezi s Hrvatima u Srbiji, odnosno da li bi on voleo da Hrvata nema u Srbiji. [e{eq odgovara: Ja bih voleo da ih nema, po{to smo sa Hrvatima u nekoliko navrata bili u te{kim ratnim sukobima. Ja smatram da mi treba definitivno da se razdvojimo i da nikada vi{e ne ìvimo zajedno. E sada, mnogi su nas optuìvali zbog na{eg stava prema Hrvatima, a ja bih te koji nas optuùju podsetio na slu~aj Sjediwenih Ameri~kih Dràva u vreme rata Amerike sa Japanom. Amerikanci su sve Japance, wihove dràvqane, ameri~ke dràvqane dràli u logorima tokom ~itavog rata. (...) Jer, u ratnim uslovima, ako ste u ratu sa nekom drugom dràvom, pripadnici nacionalne mawine te dràve u va{im granicama su potencijalni {pijuni. Prema wima se provode mere opreznosti. Prema wima se provode neke mere koje i me|unarodno ratno pravo priznaje. I sada, ako nas optuùjete za fa{izam zbog toga {to smo prema Hrvatima ovako neprijateqski orijentisani, onda za{to ne optuìte i Ameriku za fa{izam zato {to je sve Japance dràla u logoru u toku Drugog svetskog rata. A mi se nikada nismo zalagali ni za kakav logor za Hrvate. Mi smo samo traìli jednu civilizovanu razmenu stanovni{tva sa Hrvatskom, da Srbi iz Hrvatske pre|u ovde i da se usele u hrvatske ku}e i stanove, a da Hrvati odu u Hrvatsku i da tamo ìve u srpskim ku}ama i stanovima. Izvor: Sabrana dela; Brankovi} je ustao iz groba (Beograd, 1994), poglavqe 2: Intervju dana, str. 16-38, str. 30-31. Izvor dokumenta: intervju na Radiju B92 Datum dokumenta: 30. 9. 1993. godine Godina: 1993. Medij: radio Publika: javnost uop{te Tema: proterivawe/razmena stanovni{tva Izvod broj 15: Nakon [e{eqevog komentara o civilizovanoj razmeni stanovni{tva izme|u Hrvatske i Srbije, jedan slu{alac pita: A {ta }emo sa Hrvatima koji èle da ìve ovde (u Srbiji) i koji se ose}aju recimo Beogra|anima ili Novosa|anima, vi{e nego Hrvatima? [e{eq odgovara: Tu se postavqa pitawe wihove lojalnosti dràvi, a ne tome {ta oni èle ili ne èle. Problem su Hrvati iz onih krajeva koje je Ante Paveli} naselio u toku Drugog svetskog rata (...) kao najgore usta{e na grani~na podru~ja biv{e Nezavisne Dràve Hrvatske. Oni su problem, oni su opasnost, a uostalom, kada je re~ o wihovom iseqavawu, sve je to ra|eno u organizaciji katoli~ke crkve. Iseqavali su se uvek pod povoqnim uslovima, uvek su dobijali boqe ku}e i stanove u Hrvatskoj koji su nekada
388
pripadali Srbima, nego {to su Srbima ovde ostavqali svoju imovinu. Izvor: Sabrana dela; Brankovi} je ustao iz groba (Beograd, 1994), poglavqe 2: Intervju dana, str. 16-38, str. 31. Izvor dokumenta: intervju na Radiju B92 Datum dokumenta: 30. 9. 1993. godine Godina: 1993. Medij: radio Publika: javnost uop{te Tema: negativno etiketirawe/stereotipizirawe; unutra{we pretwe Srbima Ube|ivawe: viktimiziranost Izvod broj 16: Jedan slu{alac pita [e{eqa da li ga nekada grize savest da neko krajwe neduàn od nesrpskog ìvqa strada zbog nekih wegovih stavova. [e{eq odgovara: Za{to bi me grizla savest, toliko je nedu`nih Srba stradalo u ovom ratu a ja sada da brinem o pripadnicima drugog, neprijateqskog naroda, {to je eventualno neko nevin me|u wima, pa je stradao. Znate, u ratu se doìvqavaju velike nesre}e, velike nevoqe i ja u ratu, pre svega, brinem o pripadnicima sopstvenog naroda. Izvor: Sabrana dela; Brankovi} je ustao iz groba (Beograd, 1994), poglavqe 2: Intervju dana, str. 16-38, str. 31. Izvor dokumenta: intervju na Radiju B92 Datum dokumenta: 30. 9. 1993. godine Godina: 1993. Medij: radio Publika: javnost uop{te Izvod broj 17: Rat je u osnovi zavr{en. Ovaj rat u kome je u~estvovao srpski narod, rat za Republiku Srpsku i rat za Republiku Srpsku Krajinu. Jo{ ima odre|enih pograni~nih provokacija na granici izme|u Republike Srpske Krajine i Hrvatske i izme|u Republike Srpske i muslimanske Bosne. Me|utim, mogu} je i novi rat i za taj rat treba biti spreman; ne treba ga sa srpske strane izazivati, ne treba ga otpo~iwati, ali ako se desi taj novi rat, ako nas napadnu, mi moramo biti spremni da èstoko uzvratimo kako nas vi{e nikada ne bi bili u stawu posle toga napadati. Izvor: Sabrana dela; Brankovi} je ustao iz groba (Beograd, 1994), poglavqe 4: Za ekonomski prosperitet i socijalnu pravdu, str. 48-77, str. 55. Izvor dokumenta: intervju na Radiju Apatin Datum dokumenta: 24. 11. 1993. godine Godina: 1993. Medij: radio Publika: javnost uop{te Ube|ivawe: Srbi ugroèni Izvod broj 18: [e{eq govori o postizawu mira s Hrvatima i kaè: Srbi su na to spremni. Mi to podràvamo. Neka Hrvati priznaju sada{we granice Repu389
blike Srpske Krajine i mi }emo priznati Hrvatsku pa moèmo ìveti kao dobri susedi i moèmo stupati u prijateqske odnose, moèmo me|usobno trgovati, sara|ivati na svim pitawima. Ali, teritorija Republike Srpske Krajine mora biti neprikosnovena. Ako se Hrvati zanose iluzijama da }e bilo kada Srpska Krajina biti u sastavu Hrvatske i ako se odvaè na novi ratni sukob, onda im treba o~itati takvu lekciju da vi{e nikada ne budu u stawu da uop{te ratuju. Onda treba i}i na dovr{ewe ovog plana o granicama Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Izvor: Sabrana dela; Brankovi} je ustao iz groba (Beograd, 1994), poglavqe 4: Za ekonomski prosperitet i socijalnu pravdu, str. 48-77, str. 66. Izvor dokumenta: intervju na Radiju Apatin Datum dokumenta: 24. 11. 1993. godine Godina: 1993. Medij: radio Publika: javnost uop{te Tema: [e{eq preti drugima Izvod broj 19: [e{eq tvrdi da nije bilo alternative ratu u Hrvatskoj jer nismo mogli da rasturimo Jugoslaviju na osnovu postoje}ih granica, budu}i da su one bile ve{ta~ke i mi nismo mogli ostaviti Srbe da ìve u granicama te Hrvatske koja se odvajala od Jugoslavije, i koja je postala nezavisna dràva, jer smo imali jedno gorko istorijsko iskustvo iz Drugog svetskog rata (...) Odgovornost (za izbijawe rata) nije na srpskoj strani. Odgovornost za izbijawe rata u slu~aju cepawa jedne dràve, separacije pojedinih wenih delova uvek je na onome ko izaziva separatisti~ku akciju, ko se za wu sprema. A uostalom, ko se spremao? Spremali su se Hrvati, imamo i dokaze kako su nosili oru`je, kakve su varijante razra|ivali itd. Izvor: Sabrana dela; Brankovi} je ustao iz groba (Beograd, 1994), poglavqe 10: Bliski susret sa Miladinom @ivoti}em, str. 181-206, str. 186. Izvor dokumenta: TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta: 26. 1. 1994. godine Godina: 1994. Medij: televizija Publika: javnost uop{te Tema: nacije/nacionalnosti; odbacivawe odgovornosti/igra okrivqavawa Ube|ivawe: Srbi ugroèni Izvod broj 20: [to se ti~e ve{ta~kih nacija, ja ne sporim bilo ~ije pravo da se izja{wava kako èli. Moè se izja{wavati kako god ho}e. Moè kao Marsovac, kao Kinez, kao Japanac na na{im ovde prostorima, to je wegovo pravo. Me|utim, vi mene ne moète ubediti da se moè govoriti o muslimanskoj naciji. I ako mene ~ak i ubedite, kako }ete objasniti nekome iz belog sveta {ta je to muslimanska nacija na na{im prostorima. Izvor: Sabrana dela; Brankovi} je ustao iz groba (Beograd, 1994), poglavqe 10: Bliski susret sa Miladinom @ivoti}em, str. 181-206, str. 186.
390
Izvor dokumenta: TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta: 26. 1. 1994. godine Godina: 1994. Medij: televizija Publika: javnost uop{te Tema: negativno etiketirawe/stereotipizirawe; nacije/nacionalnosti Ube|ivawe: stereotipizirawe/etiketirawe Izvod broj 21: Prvo, nigde nismo (~etnici) izazvali ratna dejstva. @ivoti}: A ona u Borovu Selu? [e{eq: Molim vas, u Borovom Selu smo branili srpsko selo, ~isto srpsko selo od napada Hrvata. [ta }e 300 do zuba naoruànih Hrvata u srpskom selu, {ta su oni tamo traìli? I{li su da zavedu teror, da pobiju stanovnike, mi smo pozvani od strane vlasti... ... Ne MUP-a, molim vas, od Vuka{ina [o{ko}anina, a od MUP-a smo dobili oru`je... morali smo od nekog dobiti oru`je. Trebalo je pomo}i tim Srbima. (...) Nigde nemate nijednog primera da smo i{li da napadnemo tamo gde su Hrvati u ve}ini. I{li smo samo da branimo tamo gde su Srbi branili gole ìvote. Izvor: Sabrana dela; Brankovi} je ustao iz groba (Beograd, 1994), poglavqe 10: Bliski susret sa Miladinom @ivoti}em, str. 181-206, str. 189. Izvor dokumenta: TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta: 26. 1. 1994. godine Godina: 1994. Medij: televizija Publika: javnost uop{te Tema: odbacivawe odgovornosti/igra okrivqavawa Ube|ivawe: Srbi ugroèni; viktimiziranost Izvod broj 22: @ivoti} govori o mogu}nosti da se stvari re{e legalnim putem, bez rata. [e{eq kaè: Nije bilo nikakvih mogu}nosti (da se stvari re{e bez rata). Jer ~im je Tu|man do{ao na vlast, on je promenio ustav i isterao Srbe iz ustava. Od rata (misli na Drugi svetski rat) naovamo Srbi su uvek u hrvatskom ustavu bili zastupqeni kao konstitutivni narod. On do|e na vlast i istera ih iz ustava! Zatim obnavqa stare usta{ke simbole i Srbi znaju {ta ih ~eka! Onda po~ne da (...) premla}uje Srbe (...) i to je bilo vi{e nego jasno! I {ta je sada trebalo da Srbi ~ekaju goloruki i da ih Hrvati ponovo koqu? Niko to 1941. godine nije mogao ni sawati. Nije to bilo davno, gospodine @ivoti}u, ta 1941. godina. [e{eq onda insinuira da su ~etnici ubijali samo naoruàne qude, a da su usta{e ubijale civile, ratne zarobqenike, rawenike. On tako|e kaè da su ru{eni i spaqivani samo srpski gradovi, i navodi Vukovar kao primer. Kada se ta tvrdwa ospori, on odgovara: 50 posto je bilo zvani~no izja{wenih Srba i 20 posto Jugoslove391
na. On daqe navodi da nijedan hrvatski grad nije razoren: Zagreb, Vara`din, Rijeka, Split. Kada se ta izjava ospori pomiwawem Dubrovnika, on pita: Je li Dubrovnik hrvatski grad? Da razmotrimo po ~emu, kada je kroz istoriju bio hrvatski grad? Voditeq prekida razgovor i mewa temu. Izvor: Sabrana dela; Brankovi} je ustao iz groba (Beograd, 1994), poglavqe 10: Bliski susret sa Miladinom @ivoti}em, str. 181-206, str. 190-191. Izvor dokumenta: TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta: 26. 1. 1994. godine Godina: 1994. Medij: televizija Publika: javnost uop{te Izvod broj 23: A ja vam kaèm, sa srpske strane se niko ne ubija zato {to je Hrvat ili musliman. A sa hrvatske i muslimanske strane je toga bilo! To je za wih karakteristi~no. Ali dajte mi jedan primer gde su Srbi sistematski ubijali Hrvate ili muslimane zato {to su oni Hrvati ili muslimani. Razume se, u svakom ratu do|e do ratnih zlo~ina. Ja ne mogu da tvrdim da nikada nijedan Srbin nije u ovom ratu nijedan zlo~in po~inio. Bilo je toga, ali to su pojedina~ni primeri. Ja garantujem da vlast Republike Srpske i Republike Srpske Krajine nije nikada dala naredbu da se tako radi; niti su odgovorni i mo}ni qudi davali takve naredbe. Ako se desi negde na terenu pojedina~an slu~aj, to je ne{to drugo. Taj slu~aj treba goniti. Taj slu~aj treba ka`wavati. Izvor: Sabrana dela; Brankovi} je ustao iz groba (Beograd, 1994), poglavqe 10: Bliski susret sa Miladinom @ivoti}em, str. 181-206, str. 194-195. Izvor dokumenta: TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta: 26. 1. 1994. godine Godina: 1994. Medij: televizija Publika: javnost uop{te Izvod broj 24: [e{eq: A ko je kriv {to ja govorim o genocidnosti hrvatskog naroda. Oni su ubili milion Srba u Drugom svetskom ratu i zar da ih ja sada volim, da ih hvalim? @ivoti}: Ova deca koja sada ratuju, ona su ubijala? [e{eq: Wihovi o~evi. @ivoti}: Pa treba deca da stradaju zbog o~eva? [e{eq: A ko kaè da oni treba da stradaju? Ko je uop{te od wih traìo da oni stradaju. Nije ta~no. Nije traèno od wih da stradaju. Oni su hteli da stvore svoju dràvu. Hteli su svoju dr`vu u onim Paveli}evim granicama. Izvinite, ta dràva, ako èle da je stvore, mora da se plati velikom krvqu. Jer mi ne damo srpske teritorije. Izvor: Sabrana dela; Brankovi} je ustao iz groba (Beograd, 1994), poglavqe 10: Bliski susret sa Miladinom @ivoti}em, str. 181-206, str. 195. Izvor dokumenta: TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta: 26. 1. 1994. godine
392
Godina: 1994. Medij: televizija Publika: javnost uop{te Izvod broj 25: Nakon razgovora o tome kako Srpska radikalna stranka gleda na sve nacionalnosti koje su se odazvale pozivu na mobilizaciju i borile za Srbiju, bez obzira na svoju nacionalnost, razgovor se okre}e ka tome kako je [e{eq rekao da Albance treba proterati, a [e{eq odbacuje da je tvrdio da svi Albanci treba da budu proterani. On kaè: ... mi smo govorili da svi Albanci koji su se od 6. 4. 1941. godine do danas iz Albanije preselili na Kosovo i Metohiju treba da se vrate u Albaniju. Oni nisu na{i dràvqani nego dràvqani Albanije i treba da idu u svoju zemqu. Izvor: Sabrana dela; Brankovi} je ustao iz groba (Beograd, 1994), poglavqe 10: Bliski susret sa Miladinom @ivoti}em, str. 181-206, str. 198. Izvor dokumenta: TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta: 26. 1. 1994. godine Godina: 1994. Medij: televizija Publika: javnost uop{te Tema: [e{eq preti drugima; proterivawe/razmena stanovni{tva Izvod broj 26: Govore}i o promeni lojalnosti kod tri strane ukqu~ene u rat, [e{eq kaè: ... nekada su muslimani sa Hrvatima imali sporazum protiv Srba, karte se me{aju, kao u svakom ratu gde su tri u~esnika. Uostalom, to je Orvel lepo opisao u svom poznatom romanu 1984. Tamo su stalno tri u~esnika u ratu i stalno se mewaju savezni{tva. U ovom slu~aju, zaista je to sporazum koji olak{ava i Srbima i Hrvatima obra~un sa muslimanima. Pre svega Hrvatima. Srbima je danas u interesu da muslimani ba{ suvi{e ne pobede Hrvate u centralnoj Bosni... Nije nama u interesu da tamo prestanu dejstva me|u wima, jer boqe je kada se oni me|usobno tuku, nego da se mi tu~emo sa nekima od wih, naravno. Gledam sa aspekta svoga naroda... (Srbi) ne dobijaju ni{ta (od te borbe). Ali je mnogo boqe da se oni tuku me|usobno, nego da se udruè pa da krenu protiv Srba. Je li tako, to su ~iwenice. Sa aspekta interesa moga naroda tako stoje stvari. ... Izvor: Sabrana dela; Brankovi} je ustao iz groba (Beograd, 1994), poglavqe 10: Bliski susret sa Miladinom @ivoti}em, str. 181-206, str. 204. Izvor dokumenta: TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta: 26. 1. 1994. godine Godina: 1994. Medij: televizija Publika: javnost uop{te Izvod broj 27: Ko je prvi zapo~eo etni~ko ~i{}ewe? Hrvati! Oni su prvi po~eli da pacifikuju srpske prostore ogwem i ma~em. Setite se Zapadne Slavonije! Setite se Grubi{nog poqa! Uostalom, Tu|man je vi{e od 300.000 Srba proterao sa prostora Hrvatske, i oni su ovde izbegli. I svaki sli~an srpski
393
postupak bio je samo odgovor na ono {to je Tu|man ve} uradio. Ako se vodi jedan rat, i ako u ratu protivni~ka strana ~ini zverstva te vrste, genocid u okviru koga su i masovna ubistva, paqewa, proterivawa itd., onda se ne treba ~uditi {to se negde, na nekom mestu, na isti na~in, odgovori represijom. Izvor: Sabrana dela; Brankovi} je ustao iz groba (Beograd, 1994), poglavqe 14: Bliski susret sa Bogdanom Deni}em, str. 260-287, str. 266. Izvor dokumenta: TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta: 1. 6. 1994. godine Godina: 1994. Medij: televizija Publika: javnost uop{te Tema: negativno etiketirawe/stereotipizirawe; odbacivawe odgovornosti/igra okrivqavawa Ube|ivawe: stereotipizirawe/etiketirawe; Srbi ugroèni; dehumanizacija; viktimiziranost Izvod broj 28: ... sam akt o priznawu nezavisnosti Hrvatske je bio najflagrantnije kr{ewe me|unarodnog prava od Drugog svetskog rata naovamo! Rat je izbio pre priznawa Hrvatske, vi govorite o agresorskom ratu jer je Hrvatska priznata kao nezavisna dràva. Gde je tu elementarna logika? (...) Kada je priznata Hrvatska kao nezavisna dràva, ona ve} pod svojom kontrolom nije imala Srpsku Krajinu. Kako je mogla biti priznata u avnojevskim granicama (Kongres Antifa{isti~kog ve}a narodnog oslobo|ewa Jugoslavije koji je 1941. postavio osnovne okvire organizaciji Narodne Republike Jugoslavije), kada wena vlada nema pod kontrolom Srpsku Krajinu. To je direktno gaèwe me|unarodnog prava! Po me|unarodnom pravu se moè priznati nezavisnost samo one teritorije koju fakti~ki kontroli{e centralna vlada dràve koja se prizna. To je abeceda me|unarodnog javnog prava. Ovde je to brutalno pogaèno. Zna~i, nema vi{e me|unarodnog javnog prava. Priznata je nezavisnost Bosne i Hercegovine po kom osnovu? Bosna i Hercegovina je u sastavu Jugoslavije jo{ uvek. [ta je najnormalnije bilo, nego da Jugoslavija spre~i otcepqewe Bosne i Hercegovine? Izvor: Sabrana dela; Brankovi} je ustao iz groba (Beograd, 1994), poglavqe 14: Bliski susret sa Bogdanom Deni}em, str. 260-287, str. 272. Izvor dokumenta: TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta: 1. 6. 1994. godine Godina: 1994. Medij: televizija Publika: javnost uop{te Tema: spoqne pretwe Srbima Ube|ivawe: viktimiziranost Izvod broj 29: U jednom intervjuu splitskoj Slobodnoj Dalmaciji, kaè se da Hrvatska ne moè bez Knina. [e{eq na to odgovara: [ta me briga {to ne moè bez Knina. Ne moè ni Srbija bez Knina. Knin }e biti u Srbiji. Knin je fakti~ki ve} u Srbiji.
394
(...) Naravno da moè, i Knin je odlu~io da bude bez Hrvatske. Da je Knin hteo ostati u Hrvatskoj, onda bi ostao. Ali Srbi ne}e da ìve u Hrvatskoj. Zatim kaè da, ukoliko se Knin otcepi, on se ne}e otcepiti od Hrvatske ve} od Jugoslavije. Knin nikada u novijoj istoriji nije bio u sastavu Hrvatske. Jer Hrvatska kao dràva nije ni postojala. Sa aspekta me|unarodnog prava postojala je samo Jugoslavija, od 1918. godine naovamo! Kada druga osoba sa kojom se vodi razgovor (Deni}) odgovori da su republike u Jugoslaviji bile suverene, [e{eq kaè: Nikada nisu bile suvereni subjekti, a razgovor prelazi na trivijalnosti. Izvor: Sabrana dela; Brankovi} je ustao iz groba (Beograd, 1994), poglavqe 14: Bliski susret sa Bogdanom Deni}em, str. 260-287, str. 273. Izvor dokumenta: TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta: 1. 6. 1994. godine. Godina: 1994. Medij: televizija Publika: javnost uop{te Izvod broj 30: Dvojica intervjuisanih, [e{eq i Deni}, raspravqaju o tome da li Srpska Krajina postoji ili ne, a [e{eq u jednom trenutku kaè: Kada vam eksplodira nekoliko raketa u Zagrebu i oko Zagreba, vide}ete da postoji Srpska Krajina. Izvor: Sabrana dela; Brankovi} je ustao iz groba (Beograd, 1994), poglavqe 14: Bliski susret sa Bogdanom Deni}em, str. 260-287, str. 274. Izvor dokumenta: TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta: 1. 6. 1994. godine Godina: 1994. Medij: televizija Publika: javnost uop{te Tema: [e{eq preti drugima Izvod broj 31: Hrvati su se spremali za otcepqewe decenijama! Oni su spremili svoje lobiste na Zapadu, spremili su velike koli~ine novca da isfinansiraju kampawu u zapadnim medijima tamo sve od novca zavisi. CNN su, recimo, kupili, blagovremeno. Spremili su se i u samoj Hrvatskoj. Dobro su se organizovali, nabavqali oru`je, najvi{e u Ma|arskoj i u nekim drugim zemqama. Izvor: Sabrana dela; Brankovi} je ustao iz groba (Beograd, 1994), poglavqe 14: Bliski susret sa Bogdanom Deni}em, str. 260-287, str. 275. Izvor dokumenta: TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta: 1. 6. 1994. godine Godina: 1994. Medij: televizija Publika: javnost uop{te Tema: odbacivawe odgovornosti/igra okrivqavawa Ube|ivawe: neistina/dezinformacija
395
Izvod broj 32: [e{eq: Komunisti~ki reìm, posle Drugog svetskog rata, zabranio je svim Srbima da se vrate na svoja imawa, u svoje ku}e na Kosovu i Metohiji. U wih su uselili albanske emigrante i one koji su naseqeni od strane italijanske okupatorske vlasti. Recimo, to je samo jedan primer. Deni}: To je la`, znate da su laì. [e{eq: Nemojte, nije istina, postoji zakon, gospodine Deni}u, postoji zakon, normalno usvojen zakon. Deni}: Hercegovcima koji su bili doseqenici, ne starosedeocima... [e{eq: Formalno je usvojen zakon. Deni}: Starosedeoce niko nije, ni{ta im nije zabraweno. [e{eq: Molim vas, doseqenici... Deni}: Deo moje familije je iz sela Srbice, nemojte tako, gospodine [e{eq. [e{eq: Ta~no, sa~ekajte, gospodine, postoji zakon... Deni}: A drugo, doseqenika iz Albanije na ovom teritoriju je bilo otprilike 13.000 u celom periodu, nemojte. [e{eq: Jeste, 360.000 ih je do{lo u toku Drugog svetskog rata i posle rata. Deni}: Nije istina. [e{eq: Zakon je usvojen. Deni}: Otkuda vama te cifre? Za{to su va{e cifre tako boqe? [e{eq: Zato {to su javno objavqene. Deni}: Ko je objavio, ùta {tampa je objavila! i rasprava se tako nastavqa o raznim temama. Izvor: Sabrana dela; Brankovi} je ustao iz groba (Beograd, 1994), poglavqe 14: Bliski susret sa Bogdanom Deni}em, str. 260-287, str. 278. Izvor dokumenta: TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta: 1. 6. 1994. godine Godina: 1994. Medij: televizija Publika: javnost uop{te Ube|ivawe: neistina/dezinformacija Izvod broj 33: ... treba traìti uslove da se omogu}i tim preostalim Srbima iz Hrvatske, koji to èle, da se {to pre prebace na srpsku teritoriju, jer wima nema opstanka u hrvatskoj dràvi. Ima, ali pod uslovom da vrlo brzo prestanu biti Srbi. ...Ni u kakvoj Hrvatskoj (ni u jednoj postoje}oj, ni u budu}oj, ni u bilo kojoj drugoj, Srbima nema opstanka). Jer, gledajte, taj proces poku{aja asimilacije Srba traje nekoliko vekova. Taj proces je razradio Vatikan. Jo{ u Kraqevini Jugoslaviji ìvelo je skoro milion Srba katolika, komunisti~ki reìm je to dovr{io tako {to je ve{ta~ki naterao sve Srbe katolike da se izja{wavaju kao Hrvati. Uostalom, svi katolici iz Dubrovnika, starosedeoci, smatrali su se Srbima.
396
Izvor: Sabrana dela; Brankovi} je ustao iz groba (Beograd, 1994), poglavqe 14: Bliski susret sa Bogdanom Deni}em, str. 260-287, str. 285. Izvor dokumenta: TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta: 1. 6. 1994. godine Godina: 1994. Medij: televizija Publika: javnost uop{te Ube|ivawe: Srbi ugroèni (Nastavak izve{taja Anthonyja Oberschalla u jednoj od narednih kwiga)

Pretresnom ve}u I
Sudije: Sekretar: Datum: Podnesak broj 162 sudija Alphons Orie, predsedavaju}i sudija Patrick Robinson sudija Bakone Justice Moloto, g. Hans Holthuis 7. jun 2006. godine
Tuìlac protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa
OPTU@ENI OBAVE[TAVA TU@IOCA DA NAMERAVA DA IZNESE POSEBNU ODBRANU U SKLADU SA PRAVILOM 67 PRAVILNIKA O POSTUPKU I DOKAZIMA O ULOZI VATIKANA I PAPE JOVANA PAVLA II U ZLOÎNIMA IZVR[ENIM NA TERITORIJI BIV[E JUGOSLAVIJE OD 1991. GODINE (Deo prvi, nastavak ovog podneska objavqen je u kwizi Rimska kurija ve~ito èdna srpske krvi )
Povodom zahteva Tuìla{tva da se pro{irewem izmeni prvobitna optu`nica, prof. dr Vojislav [e{eq je na statusnoj konferenciji, 31. januara 2005. godine, izjavio da }e osnovni koncept wegove odbrane da se bazira na ~iwenici da je za sve ratne zlo~ine, koji se wemu la`no pripisuju, glavni krivac rimokatoli~ki papa Jovan Pavle II. U skladu sa pravilom 67 Pravilnika o postupku i dokazima, prof. dr Vojislav [e{eq obave{tava tuìoca da namerava da iznese svoju posebnu odbranu koja se zasniva na osnovnom konceptu da je za ratne zlo~ine na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine glavni krivac rimokatoli~ki
397
papa Jovan Pavle II. Dokazni materijal na koji }e prof. dr [e{eq da se pozove, kako bi dokazao ovu posebnu odbranu, nalazi se u elaboratu Genocidna politika Vatikana prema Srbima i presudna uloga Jovana Pavla II u zlo~inima izvr{enim na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine. Tuìla{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff, Urlich Massemayer i Daniel Saxson Optuèni: Prof. dr Vojislav [e{eq Stru~ni tim koji pomaè u pripremi odbrane: Tomislav Nikoli} Vesna Zobenica Slavko Jerkovi} Mirko Blagojevi} Gordana Pop-Lazi} Amyad Migati Aleksandar Vu~i} Novak Savi} Dragan Todorovi} Filip Stojanovi} Zoran Krasi} Vesna Mari} Vjerica Radeta Petar Joji} Zlata Radovanovi} Brankica Terzi} Momir Markovi} Qiqana Mihajlovi} Jadranko Vukovi} Elena Boì}-Talijan Ogwen Mihajlovi} Marina Toman Marina Ragu{ Branko Nadoveza Nemawa [arovi}
GENOCIDNA POLITIKA VATIKANA PREMA SRBIMA I PRESUDNA ULOGA JOVANA PAVLA II U ZLOÎNIMA IZVR[ENIM NA TERITORIJI BIV[E JUGOSLAVIJE OD 1991. GODINE Uvod
Glavni neprijateq Vatikana je pravoslavqe. Od raskola u XI veku (1054. godina) do danas postoji kontinuitet u politici Vatikana prema Srbima, koji se ogledao u stalnoj te`wi Rimokatoli~ke crkve da na bilo koji na~in, ili boqe re}i, da na svaki mogu}i na~in, pa i onaj najmonstruozniji i najvarvarskiji, zatre pravoslavqe (i pokatoli~avawem, i genocidom, i etni~kim ~i{}ewem) i tako sru{i najve}i bedem na putu svog daqeg prodora na Istok. Za arhitekte ove politike vrlo je bolna ~iwenica da su i Srbi i pravoslavqe preìveli sve to, i austrougarski i nema~ki imperijalizam, i Prvi i Drugi svetski rat, i rat na prostoru biv{e Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, i agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine. U ovim krvavim doga|ajima, Vatikan je imao glavnu ulogu i bio je odlu~uju}i faktor u kreirawu globalne politike prema srpskom narodu. Nad srpskim narodom je izvr{en genocid, uni{tavan je najmonstruoznijim zlo~inima, etni~ki su o~i{}ene wegove vekovne teritorije, vr{ena su masovna pokatoli~avawa, ali Srbi i pravoslavqe jo{ uvek nisu uni{teni i to je razlog {to zlo~inci nastavqaju svoju zlo~ina~ku politiku a Srbi borbu za opstanak.
398
Vatikan je u nastojawima da pro{iri svoju dominaciju uvek traìo podr{ku mo}nih sila ili stvarao oru|a koja su mu bila neophodna za ostvarewe ciqa. A takvo, najzna~ajnije oru|e, stvorio je od Hrvata. Vatikan je na falsifikatima stvorio hrvatsku istoriju i hrvatsku naciju a krvavim zlo~inima i genocidom nad Srbima i hrvatsku dràvu. Genocid koji je sproveden nad Srbima za vreme Drugog svetskog rata u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, varvarski i zverski zlo~ini koji su po~iweni nad srpskim narodom, nepojmqivi su za normalan qudski um. Ali, sva ta zverstva izvr{ena su uz blagoslov i podr{ku pape Pija XII i Vatikana. Glavni oslonac usta{kog zlo~inca Ante Paveli}a bio je hrvatski nadbiskup Alojzije Stepinac koji je tako|e podràvao i Hitlera. Glavni Paveli}evi koqa~i bili su katoli~ki sve{tenici. Bez Rimokatoli~ke crkve, usta{e ne bi mogle da sprovedu genocid koji je bio definisan u programu tre}inu Srba pobiti, tre}inu Srba proterati i tre}inu Srba pokatoli~iti. Usta{ki duh je ponovo oìveo krajem osamdesetih i 1991. godine zlo~ini i zatirawe srpskog naroda se nastavqaju. I ponovo Hrvatska ne bi mogla ni{ta bez apsolutne podr{ke i agresivne diplomatije Vatikana i pape Jovana Pavla II, koja je omogu}ila Hrvatskoj nezavisnost i dovela do krvavog sukoba na prostoru biv{e Jugoslavije. Mr Mile Daki} isti~e da nijedan narod u 20. veku nije doìveo takve zlo~ine i takvu tragediju kao srpski narod. Nema primjera u evropskoj istoriji 20. vijeka, da jedan istorijski i evropski narod doìvi razmjere: tragedije, zlo~ina i zlo~ina genocida, etni~kog ~i{}ewa, pqa~ke i vi{egodi{weg li{avawa elementarnih qudskih prava, kao {to je to doìvio srpski narod u Hrvatskoj, od hrvatskih {ovinista, fa{ista, komunista i hrvatske dràve, koju je kroz istoriju stvarao i branio. U elaboratu smo koristili razli~ite izvore i izneli ~iwenice do kojih su do{li mnogobrojni autori, istori~ari i stru~waci koji su se profesionalno bavili ulogom Vatikana i odnosom Rimokatoli~ke crkve i wenih poglavara prema Srbima kroz vekove. Izne}emo ~iwenice koje nesumwivo dokazuju da je Rimokatoli~ka crkva zlo~ina~ka institucija, jer je kroz istoriju sklapala saveze sa najve}im zlo~incima(liderima i dràvama) ili ih podràvala zbog krajwe zemaqskih interesa. Rimokatoli~ka crkva je oduvek htela carstvo zemaqsko, duhovni i nebeski svet je nije zanimao. Religija je jedino zna~ajna kao sredstvo zloupotrebe. Uz pomo} mafije i ve} pomenutih zlo~inaca-saveznika od sebe je stvorila finansijskog giganta i vodila krvavu igru prekrajawa granica u te`wi za {to ve}om dominacijom i ekspanzijom rimokatolicizma. Srbi su uvek bili prepreka na putu ostvarewa wenih ciqeva. U drugoj polovini XX veka interesi Vatikana i jo{ nekih centara mo}i, pre svih Amerike, podudarili su se i Vatikan postaje jedan od zna~ajnih aktera sprovo|ewa novog svetskog poretka. U tom smislu va`no je sklapawe saveza izme|u Vatikana i Va{ingtona i u~e{}e Vatikana u svetskim organizacijama kao {to su Trilateralna komisija, Savet za spoqne odnose i Bilderberg grupa, ~iji je kreator aktuelni papa Benedikt XVI odnosno Jozef Racinger.
399
Dokaza}emo nesporno da je papa Jovan Pavle II nastavqa~ genocidne politike Vatikana prema srpskom narodu, da je obi~an zlo~inac i glavni krivac za izazivawe rata protiv jedne suverene zemqe, da je glavni krivac za masovna ubijawa civila i za sve zlo~ine po~iwene tokom krvavog sukoba na prostoru prethodne Jugoslavije. Ovaj ratni hu{ka~ je kriv jer je razorio Jugoslaviju, kriv je jer je hteo ~istu katoli~ku dràvu, kriv je jer je kao oru|e za taj ciq iskoristio rasistu Frawu Tu|mana i wegov reìm. Kriv je jer je podràvao, a nije osudio, etni~ko ~i{}ewe Srba i uni{tavawe pravoslavnih hramova koje je provodio Tu|manov reìm. Kriv je jer je pozvao Sjediwene Ameri~ke Dràve i NATO da vojno interveni{u protiv bosanskih i kraji{kih Srba. Papa Jovan Pavle II je kriv jer se nikada nije pokajao i osudio zlo~ine koje je Rimokatoli~ka crkva po~inila protiv Srba u Drugom svetskom ratu. Kriv je jer je umesto pokajawa, osu|enog ratnog zlo~inca i ubicu, hrvatskog nadbiskupa Alojzija Stepinca, proglasio za blaènog. Kriv je jer je za blaènog proglasio i Hansa Ivana Merca koji je bio utemeqiva~ usta{kog pokreta. Nije mu uspelo, ali zalagao se i da se papa Pije XII proglasi za blaènog. Papa Jovan Pavle II je kriv jer nijednom re~ju nije osudio etni~ko ~i{}ewe Srba na Kosovu i Metohiji i zatirawe pravoslavnih crkava i manastira. Kriv je jer ga nijedna srpska `rtva nije zabolela, jer nijednu srpsku `rtvu nije pomenuo. Da bi uloga koju su Vatikan i papa Jovan Pavle II imali u izazivawu rata 1991. godine i razbijawu suverene Jugoslavije i papina odgovornost i krivica za sve zlo~ine po~iwene na teritoriji biv{e Jugoslavije bili jasniji, neophodno je da se vratimo u istoriju da bi se sagledao kontinuitet vatikanske zlo~ina~ke politike prema Srbima koji proizlazi iz wegovih ciqeva i interesa koji su do danas ostali nepromeweni. Ve~ita pretenzija Rimokatoli~ke crkve da zagospodari Istokom kreirala je wenu politiku. Te`wa da zatre pravoslavqe moè da se prati od raskola. Rimokatoli~ka crkva sama nikada nije imala dovoqnu mo} i zato je tokom istorije ulazila u razli~ite saveze sa mo}nim zemqama. U drugoj polovini XIX veka bila je u tesnoj saradwi sa Austrougarskom monarhijom, koja je predstavqala bedem katolicizma i branu protiv pravoslavqa. Vatikan je bio u savezu sa najmonstruoznijim reìmima i zlo~incima u Drugom svetskom ratu. Krajem XX veka Vatikan, odnosno papa Jovan Pavle II inicirao je politiku razbijawa suverene Jugoslavije i dobio podr{ku velikih sila, a na unutra{wem planu je tesno sara|ivao i koordinirao aktivnosti sa genocidnim reìmom Frawe Tu|mana.
I NAMETAWE PAPSKOG PRIMATA

1. Falsifikati, korupcija, blud, zlo~ini temeq istorije Rimokatoli~ke crkve
Delo pape Jovana Pavla II ne moè da se posmatra odvojeno od onoga {to jeste Rimokatoli~ka crkva i Sveta stolica. Papa Vojtila je samo jo{
400
jedan proizvod ove zlo~ina~ke institucije. Da bismo potkrepili i dokazali tvrdwu da je Rimokatoli~ka crkva zlo~ina~ka institucija neophodno je da se sagledaju temeqi na kojima je nastala i da se kroz istoriju isprati weno delovawe. Istorija Rimokatoli~ke crkve temeqi se na falsifikatima, korupciji, bludu, zlo~inima rimskog sve{tenstva. Osnovni ciq uvek je bila papska jurwava za vla{}u. Nije tu nikada bilo nikakvih duhovnih, religioznih, moralnih vrednosti. Evo {ta o tim su{tinskim razlikama izme|u Isto~nog i Zapadnog rimskog carstva pi{e prof. dr Smiqa Avramov u kwizi Opus Dei: Nesumwivo da je sukob izme|u Rima i Konstantinopoqa imao svoju dogmatsku i kanonsku dimenziju, ali u wegovoj srì bili su politi~koteritorijalni problemi. Obe crkve slale su na istok i zapad svoje misionare, {to je izazvalo sporove oko tuma~ewa Hristovog u~ewa. Rim je nametao jedan imperijalni model crkve, {to nema oslonca u Hristovom u~ewu. Papa je zahtevao apsolutni primat i bespogovornu poslu{nost, {to patrijarh Isto~ne crkve nije mogao prihvatiti, imaju}i posebno u vidu osobenosti u kulturnom razvoju dvaju delova Rimskog carstva. Patrijar{ija u Konstantinopoqu bila je {okirana nemoralom koji je zahvatio zapadni deo carstva, pa i same crkvene krugove. Visoki crkveni dostojanstvenik Damiani Petrus (10071072) po poreklu Italijan, objavio je 1049. godine kwigu pod nazivom: Liber Gomorrhianus u kojoj je opisao korupciju, blud i zlo~ine rimskog sve{tenstva. U kwizi se, na primer, navodi da je Silvestar II ubijen 17. maja 1003. godine, da je papa Jovan XVII, koji ga je nasledio, otrovan sedam meseci kasnije, da je Gregor iz porodice Kre{endi (Crescetti) do{ao na papski presto snagom oru`ja. Suprotstavio mu se Teofilakt (TheophylactTuskulum) koji je napao Rim, prognao Gregora i proglasio se za papu Benedikta VIII. Posle wegove smrti papski presto preuzeo je wegov brat Romanus koji je krunisan 24/25. juna 1024. godine kao papa Jovan XIX. I papa Jovan XIX umro je pod veoma misterioznim okolnostima. Vizantijski car poku{ao je da re{i spor izjedna~avawem statusa rimskog pape i patrijarha Konstantinopoqa, ali Rim to nije prihvatio. Sukob je dostigao vrhunac kada je papa Leon IX uputio delegaciju na ~elu sa kardinalom Humbertom, najvatrenijim protivnikom Istoka, u Konstantinopoq. Papini izaslanici, su 16. jula 1054. godine, u{li u baziliku Sv. Sofije za vreme bogosluèwa i na sam oltar postavili dokumenat o ekskomunikaciji patrijarha, svih episkopa i kalu|era, a zatim su napustili hram bez re~i. Po nalogu patrijarha Kelularija oni su uhva}eni i vra}ena im dokumenta o ekskomunikaciji. Uz odobrewe cara Konstantina IX patrijarh Kelularije sazvao je sabor i bacio anatemu na rimskog papu i wegove saradnike. Rim je Isto~nu crkvu nazvao {izmatskom, zauzeo je prema woj krajwe neprijateqski stav. Kroz celu istoriju drugog milenijuma Rim se borio za primat, ne samo u okviru crkve nego i u politici. (Prof. dr Smiqa Avramov; Opus Dei: Novi krsta{ki pohod Vatikana; Veternik; LDIJ; 2000, str. 27-28) Da bi obezbedio apsolutnu vlast, Rim je pribegao falsifikovawu dokumenta pod nazivom: Donatio Constantini po kome je, navodno, car Konstan401
tin dodelio papi posede zajedno sa imperatorskim znamewem. U falsifikovanom dokumentu se navodi: Mi nare|ujemo i propisujemo da Silvestar i wegovi naslednici upravqaju nad ~etiri glavna provincijska sedi{ta: Antiohijom, Aleksandrijom, Konstantinopoqem i Jerusalimom, kao i nad svim crkvama Boìjima u celom svetu. Ovaj dokumenat Rim je obilato koristio u borbi protiv Istoka. Wegova autenti~nost kona~no je osporena na saboru u Bazelu 1433, kada je zbog zloupotreba Rima religiozni revolt unutar Rimokatoli~ke crkve dostigao vrhunac. O tome je ostavio dragoceno svedo~anstvo teolog Vala (Lorenzo Valla 14071457) u delu: De facto credito et ementita Constantini donatione objavqenom u Firenci 1440. godine. I pored toga {to je falsifikat dokazan, Rim nije odustajao od svojih ambicija. Linija izme|u isto~ne i zapadne crkve, kako to umesno konstatuje akademik Ekme~i}, nikad nije teritorijalno ustanovqena administrativnim podelama: {tavi{e postoji helenizam na Zapadu i latinizam na Istoku. Linije razdvajawa Istoka i Zapada zadrà}e se do dana dana{weg kao zlokobni faktor u politi~kom ìvotu. U XX veku verski antagonizam ustupi}e mesto ideolo{kom i na toj osnovi vodi}e se hladni rat. Po oceni istaknutih svetskih istori~ara glavni agens ove najtragi~nije podele kroz istoriju predstavqa papstvo. Linije razdvajawa na}i }e se i u planovima arhitekata novog svetskog poretka ali ovoga puta kao sukob dveju civilizacija. Gresi otaca proteù se do dana{wih dana uz gotovo identi~ne optu`be. Pri kraju drugog milenijuma Zapad je krenuo u nov pohod, ultimativno zahtevaju}i pokornost. Nov momenat u odnosima Istoka i Zapada predstavqala je osmanlijska najezda. Dva hri{}anska centra, Antiohija i Jerusalim, koji su se nalazili pod jurisdikcijom patrijarha Konstantinopoqa pala su pod otomansku vlast. Uz oslonac na evropske vladare Rim je krenuo u krsta{ke ratove za oslobo|ewe svetih mesta. U svim oblastima osvojenim od krsta{a uveden je latinski jezik i latinski ritual u crkvama. Konstantinopoq je odgovorio te{kim represalijama nad Latinima koji su se na{li pod wegovom vla{}u. êtvrta krsta{ka vojna povedena je direktno protiv Konstantinopoqa. U istorijskoj nauci, po re~ima akademika Ostrogorskog, bilo je mnogo hipoteza o uzrocima ~etvrtog krsta{kog rata. Da tu nema ni~eg zagonetnog, istaknuti vizantolog nagla{ava: Od vremena crkvenog rascepa, a naro~ito od po~etka krsta{kih ratova antivizantijsko raspoloèwe na Zapadu stalno je raslo. Krsta{i su osvojili grad pale}i ku}u po ku}u, stanovni{tvo je masakrirano, ène su silovane. U Rimu papa Ino}entije III odrào je govor o osveti Boìjoj nad nepopustqivim jereticima koji su odbili poslu{nost Vikaru Boìjem. Gotovo istovetnom terminologijom vatikanski list LOsservatore Romano propratio je ameri~ko bombardovawe Republike Srpske 1995. i Jugoslavije 1999. godine. Vizantija je povratila Konstantinopoq 1261; svi poku{aji da se stvori unija uz primat pape i priznawe rimokatoli~kih dogmi nisu uspeli i pored toga {to je Vizantija ve} bila iznurena. Kona~an pad Vizantijskog carstva usledio je 1453, nakon osvajawa Konstantinopoqa od strane sultana Mehmeda II. (isto; str. 28-29)
402
Robert Ha~inson krsta{ke ratove naziva svetim kra|ama {irokih razmera: Papa Grgur VII je bio okupiran idejom da se vojni kriàrski pohod pro{iri na Istok, ali je umro prije nego li je uspio to ostvariti. Grgur je bio naklowen doktrini koja }e ohrabriti evropske vitezove da krenu na granice kr{}anstva kako bi se borili protiv islama. Kao nagradu {to su uzeli Kri`, mogli su zadràti svaku zemqu koju su oteli oru`jem i to je postao izgovor za svetu kra|u {irokih razmjera, a tako|er im je obe}ana i duhovna korist. Ali zna~ajnije je to {to je papa preuzeo upravu nad Svetim ratovima, lansiraju}i ih kao produètak vatikanske vawske politike, imenuju}i komandante i daju}i im papinsko izaslanstvo u ruke. (Robert Ha~inson; Opus Dei; Lumen; Zagreb, 2003, str. 41-42) êtvrti kriàrski pohod (1202-1204) izveden je kako bi se napao Bizant u korist Venecije i bio je najokrutniji. Pqa~ke, paqevine i ubojstva koja su pratila osvajawe Konstantinopoqa uàsnula su svijet i kada je divqawe kona~no zavr{eno, zaboravili su Jerusalim i nastavili dijeliti Isto~no carstvo me|u sobom. (isto; str. 45) Kako isti~e Ha~inson, deveti i posledwi pravi krsta{ki rat vodio je princ Edvard iz Engleske: Kriàrski pohodi kao vojni kr}{anski koncept tada su napu{teni. Jednom stvoren za borbu protiv islama, sada je bio iskori{ten za druge papine projekte. Duhovne nagrade bile su obe}ane svima koji su se èqeli boriti za Rim protiv svih koji su se protivili papinoj politici, bili oni Grci, Albiìni ili Turici. (isto; str. 46) Nametawe primata pape nad univerzalnom hri{}anskom crkvom (ideja od koje Rimokatoli~ka crkva nije odustala do danas), izazvao je u Evropi u XVII veku najsuroviji rat. Prvih decenija XVI veka religiozni revolt protiv feudalnog rimokatolicizma {irio se zapadnom Evropom. Velika zapadna {izma otpo~ela je u Nema~koj a zatim je zahvatila druge delove Evrope. (Avramov; cit. delo; str. 30) Na zahteve protestanata Rim je odgovorio ofanzivom protivreformacijom i poja~anom centralizacijom (Sabor u Trentu 15451563). U vremenu dubokih promena u svetu Rimokatoli~ka crkva sa svojim feudalnim mentalitetom bila je nesposobna da se suo~i sa jednim novim vremenom koje se ra|alo. Klasi~an slu~aj kada je crkva poku{ala da zaustavi nau~ni razvoj bilo je su|ewe Galileju. Protestantski revolt i katoli~ki inkvizitorski odgovor prerastao je u najsuroviji tridesetogodi{wi rat u Evropi (16181648), za koji je poznati holandski mislilac Hugo Grotius rekao da bi ga se varvari postideli. U sastavu papske armade borili su se i hrvatski legionari. O wihovim zverstvima ostali su mnogobrojni zapisi u arhivama Nema~ke. Rat je okon~an Vestfaltskim mirom 1648. Ideja o vrhovni{tvu pape nad univerzalnom hri{}anskom crkvom kona~no je poraèna, ali ne i rimokatoli~anstvo sa wegovom doktrinom i ustrojstvom. U posledwa tri i po veka Rimokatoli~ka crkva beleì liniju uspona i padova, gr~evite borbe za obezbe|ewe svog mesta u svetovnoj sferi. Religija tu ima samo pomo}nu ulogu.
403
Vestfaltski ugovor priznao je verski pluralizam; katolici i protestanti postavqeni su na istu ravan. (isto; str. 30-31) Vestfaltski ugovor nije doneo samo kraj verskog rata, nego je postavio nove temeqe me|unarodnim odnosima, na bazi ravnopravnosti suverenih dràva. Rimokatoli~ka crkva prese~ena je na nacionalnim granicama. Ostalo je otvoreno pitawe koje i danas predstavqa moru za ovu crkvu: da li za Francuza, Italijana, Hrvata itd. primat ima nacionalna dràva ili univerzalna crkva? A wihovi interesi se mnogo puta nisu poklapali. (isto; str. 31) Pije IX obnovio je napade na pravoslavne crkve koje su tokom otomanskog nadirawa sticale autokefalnost. Jedna kruta zastarela rimokatoli~ka doktrina konfrontirana je nau~nom razvoju. (isto; str. 32)
2. Srbi na putu rimskih osvaja~kih pretenzija

Na granici pravoslavqa i katoli~anstva, Srbi su se uvek nalazili na putu osvaja~kih te`wi Rimske crkve ka Istoku. Ona je na razne na~ine poku{avala Srbe da stavi pod svoju dominaciju, a kako obja{wava dr Zoran Milo{evi}, kona~ni rimokatoli~ki program za Srbe formira se u periodu pada srpskih zemaqa pod tursku vlast i on ima za ciq pokatoli~avawe i stvarawe novih ve{ta~kih nacija od jednog srpskog naroda. (U posebnom poglavqu detaqno obra|ujemo temu koja se odnosi na na~ine i metode kojima je Rimokatoli~ka crkva pokatoli~avala Srbe). O~igledno je da svoj kona~an ciq Rimokatoli~ka crkva nije ostvarila do danas, naime pravoslavqe i Srbi nisu uni{teni, {to zna~i da je program jo{ uvek aktuelan. ûdna je istorija srpskog naroda na Balkanu. Od raskola hri{}anstva on se nalazi na granici svetova. U Konstantinopoqu bio je verski centar pravoslavqa, a u Rimu katoli~anstva. Srbi su se na{li negde izme|u, i svaka od ovih vera, ako je èlela da zagospodari Balkanom, morala je da ovaj narod uzme pod svoje. Uvek buntovni i skloni da budu svoji na svom, Srbi su se tokom svog istorijskog razvoja opredelili za liberalnije pravoslavqe i time stekli mo}nog neprijateqa na Zapadu oli~enog u vatikanskoj imperiji. To je bilo presudno za narod Srbije! Vatikan je oduvek èleo da Srbe prevede u katoli~anstvo i da posle toga krene u katoli~ewe drugih naroda na putu prema Hristovom grobu. Islamska invazija, iako je bila prevashodno antihri{}anska, dobro je do{la Vatikanu, jer je sa istorijske scene eliminisala glavnog protivnika Vizantiju, tada{wi stoèr pravoslavqa. U tom smislu, za Vatikan, borba Srba protiv turske islamske imperije i kosovski poraz smatrani su korisnim! Ra~unalo se da }e Srbi pod Turcima vremenom izgubiti ose}aj za pravoslavqe. Po tom planu Srbe je trebalo kasnije prevesti u katoli~anstvo, jer bi to bio jedini spas za wih. Me|utim, turski planovi sa srpskim narodom bili su druk~iji. Oni su islamizovali onaj deo Srba koji je ìveo prete`no u predelima Bosne i Hercegovine, jer taj deo ekonomski nije bio interesantan za poqoprivrednu proizvodwu zbog lo{e zemqe, pa su ti Srbi kori{}eni u smeru daqe ekspanzije kao vojnici. Wima je islamizacijom omogu}en ravnopravan status u dràvi. Naravno, u Bosni Hercegovini ì404
veli su i Hrvati katolici ali i bogumili, zatim Srbi katolici koji su vremenom odnaro|eni katoli~kom propagandom. Srbi u delu Pomoravqa i u slivu Vardara u turskim imperijalnim te`wama imali su drugu ulogu, ulogu proizvo|a~a hrane kojom je trebalo da se podupre ekspanzija prema severu. Zbog toga pravoslavqe u tim predelima nije ni trebalo iskoreniti, {to ne zna~i da ga nije trebalo dràti pod represijom. Pravoslavqe zbog svega toga nije nestalo na Balkanu. Srpska pravoslavna crkva, iako je ugwetavana i progawana od islamskih ekstremista, posle vekova turske dominacije nije nestala. Ona je iz te borbe iza{la izmu~ena, ali je postala simbol mu~eni{tva i borbe za o~uvawe narodnog, nacionalnog i verskog identiteta, a posebno svesti o srpskoj dràvi. Vatikan je bio razo~aran. Pravoslavqe se nije istopilo pod islamskom vekovnom hegemonijom. (Dejan Lu~i}, Paveli}ev testament, Kwiga I; Zavera protiv srpskog naroda u NDH, Zrewanin; Ekopres, 2004, str. 11) Zauzimaju}i centralan poloàj na Balkanskom poluostrvu, na mostu koji spaja Istok sa Zapadom, Srbi su bili uvek izloèni udaru osvaja~a, kao u pro{lim vekovima, prvo isto~nog Turske, koja je i{la ka Zapadu, zatim zapadnog Austrije, koja je teìla da prodre ka Istoku. Ma koliko da su se osvaja~i u ~asu nadirawa obi~no nalazili na vrhuncu svoje mo}i, Srbi su se te{ko povinovali wihovom politi~kom pritisku i wihovim vojnim okupacijama, pruàju}i im stalan, ~as ve}i ~as mawi oruàni otpor. Od svih naroda na Balkanu, Srbi su za posledwi vek i po, do 1918. godine, dizali najvi{e nacionalnih ustanaka. Srbi su se prvi na Balkanu, i jedini sopstvenim snagama oslobodili od turskog ropstva, mada ne sve srpske pokrajine, stvoriv{i dve svoje dràve, Srbiju i Crnu Goru. Kroz vekovne borbe izgradio se jedan otporni duh, duh samoniklosti, koji je dobio svoj izraz u stvarawu sopstvene nacionalne crkve i sopstvene narodne dinastije, i koji je imao za kona~an ideal ujediwewe svih srpskih pokrajina. Nasuprot Srbima, Hrvati su, svesni svoje slabosti u odnosu na susede, uvek traìli na~ina da na|u re{ewa u sporazumima. Za razliku od Srba, umesto duha otpora, oni su vekovima vodili politiku sporazumevawa i pravili saveze, ugovore i nagodbe, sa Venecijom, Be~om, Pe{tom. Opet za razliku od Srba, umesto svoje crkve imali su tu|insku, i isto tako jako plemstvo, prili~no odnaro|eno, nasuprot Srbima kod kojih su Turci, uni{tiv{i sredwovekovni vladaju}i red, izveli neku vrstu socijalne nivelacije. Dok se kod Srba iz borbe za nacionalno jedinstvo formirala svest o dràvi, kao op{tem i zajedni~kom domu, dotle je kod Hrvata dràva shva}ena kao prinuda, gde oni kao slabiji, prvenstveno pomo}u nagodbi, opozicije ili pasivne rezistencije treba da izvojuju za sebe kako tako povoqan poloàj, prvo prema papstvu, potom prema Be~u i Pe{ti i najzad Beogradu. Opet za razliku od Srba, isto kao i Bugari i Arbanasi, oni su nacionalnu slobodu sticali od drugih, nemaju}i nikad punu dràvnu samostalnost. Za razliku od Srba oni se nisu, isto kao ni Bugari, odupirali naro~ito uporno onom osvaja~u koji nastupa, ali bi ga zato napu{tali kad propada, bilo da je u pitawu Austrougarska, Musolinijeva Italija ili Tre}i
405
rajh. Za razliku od Srba oni nisu u pro{lim decenijama praktikovali u politici buntovni~ka sredstva, niti su imali reìm ni pribliàn demokratiji, kao {to su je Srbi imali u periodu od 1903-1914. godine, pa su op{te pravo glasa dobili tek posle 1918. godine. Vekovima su Srbi i Hrvati u Hrvatskoj bivali podeqeni u dva tabora. Tom politikom me|usobnog razdora, raspirivanog od Be~a i Pe{te, bila je obuhva}ena celokupna teritorija gde ìve Hrvati izme{ani sa Srbima, ali ne i teritorija gde ìve kompaktno Srbi, jer u Crnoj Gori, Srbiji, Ju`noj Srbiji i ve}im delovima Vojvodine, nije bilo hrvatskog elementa. Otuda je u hrvatskom politi~kom ìvotu postojala izgra|ena antisrpska ideologija, izraàvana najo{trije od Ante Star~evi}a i frankovaca, jo{ pre nego {to su Hrvati i u{li u novu dràvu sa Srbima. Za zajedni~ku dràvu Srba i Hrvata, onda{we hrvatsko politi~ko vo|stvo, po sopstvenom priznawu {efa hrvatske emigracije u Prvom svetskom ratu Ante Trumbi}a, jednom prilikom docnije u Narodnoj skup{tini, po~elo je da se zalaè kada je uvidelo da je stvarawe Jugoslavije neminovno re{ewe pobedni~kog rata, i uz to, jedini izlaz da Hrvati ne budu stavqeni u red pobe|enih naroda. Hrvati su imali, sa onom wima svojstvenom osobinom prilago|avawa, da se povinuju re{ewima nezavisnim od wih samih, makar ih intimno i ne èleli i da gledaju da iz tog neizbe`nog stawa stvari izvuku {to je mogu}e vi{e koristi. Od ~asa kada je Jugoslavija stvorena, Hrvati su otpo~eli borbu koja se vodila iznutra, a za koju se traìlo oslonca i spoqa, koja je bila ~as za okvir Jugoslavije, a ~as i protiv we same. Od wenog postanka Hrvati su se uvek smatrali nezadovoqnim, i to kao sa pravom, a Srbi ogla{avani krivim, opet kao sa pravom. Sve gre{ke i nedostatke nove dràve koje su dolazile kao posledica rata, r|ave administracije koja je poga|ala i Hrvate i Srbe, vr{qawa male vladaju}e klike, protiv koje su bili ne samo hrvatski vo|i nego i srpski politi~ki {efovi, sve je to pripisivano Srbima. Formula koja je obja{wavala sve, bila je krajwe jednostavna i prihvatqiva: za sve su krivi Kraq, vlada, Beograd, Srbijanci i nova dràva, ili zato {to je centralisti~ka, ili zato {to je srpska tvorevina. Hrvatski politi~ki {efovi vodili su sopstvenu nacionalnu hrvatsku politiku, zalaù}i se za ujediwenu, samostalnu i {to ve}u Hrvatsku, kao glavnu stvar u prvom planu. Jugoslavija, demokratija, monarhija, zajednica sa Srbima, saradwa sa pravim srpskim predstavnicima, kao takti~ka pitawa bili su u drugom planu. Od delova inteligencije, slu`benika crkve i funkcionera hrvatskih stranaka, antisrpska ideologija prelazila je na {iroke slojeve hrvatskog naroda, i dok ideja jugoslovenstva, propovedana od omladinskog pokreta u Hrvatskoj krajem XIX i po~etkom XX veka, nije uspela da prodre u narodne mase, dotle je srbofobija hvatala sve vi{e korena. Uz te osnovne razlike nadovezali su se i teritorijalni sukobi. Tokom prethodna dva-tri stole}a vr{ile su se mnogobrojne seobe me|u balkanskim narodima u kojima su predwa~ili Srbi. Naseqavawa stanovni{tva, su favorizirale Austrija i Turska. Tako se u mnogim krajevima stanovni{tvo raznih narodnosti izme{alo, pomerile su se stare etni~ke granice i za po406
jedine teritorije, docnije ukqu~ene u Jugoslaviju, postavila su se sa izvesnih strana sporna pitawa o nacionalnoj pripadnosti. Kosovo i Metohiju, koji pripadaju istorijski i etni~ki Srbima, po~eli su zahtevati za sebe Arnauti, potpomagani od Turaka sistematskim istrebqivawem Srba i naseqavawem albanskog ìvqa; Ma|ari koji su od be~ke i pe{tanske vlade potpomagani i naseqavani u pojedine delove Vojvodine, po~eli su zahtevati wene delove kao etni~ki svoje; u Bosni i Hercegovini, gde su Srbi, ukupno uzeto bili u relativnoj ve}ini, hrvatski nacionalizam, podstican od Be~a i Pe{te, otvarao je tako|e pitawe, poku{avaju}i da privu~e sebi nacionalno neobeleène muslimane. Najzad, po zavr{etku Prvog svetskog rata, Musolinijev imperijalizam poku{avao je da stvori eksponente u Crnoj Gori i da je prigrabi za sebe. Iz takvih istorijskih razlika i tolikih teritorijalnih spornih pitawa proizlazilo je da su se u svim odlu~uju}im opredeqewima Srbi nalazili s jedne strane, a susedi i wihove etni~ke grupe u drugom bloku. To se skoro sa zakonito{}u ponavqalo u Prvom svetskom ratu, u Jugoslaviji pri nema~kom napadu 6. aprila 1941. godine i za vreme ustanka 1941. godine. (isto; str. 138-140) Dr Zoran Milo{evi} isti~e da se odnos Rimokatoli~ke crkve prema Srbima ne moè posmatrati van globalnog odnosa ove crkve prema drugim pravoslavnim narodima i verama i ukazuje da je hrvatska nacija tvorevina Rimokatoli~ke crkve. I drugi narodi koji nisu rimokatoli~ke vere imaju probleme sa Rimskom crkvom tako da se moè govoriti o univerzalnom problemu pravoslavqa, a ne problemu Srba sa Rimokatoli~kom crkvom. Od rimokatoli~kih misionara i papske politike stradavali su pravoslavni Poqaci, êsi, Ma|ari, Belorusi, Ukrajinci, Rusi, i naravno, Srbi. Kada se analizira odnos Rimokatoli~ke crkve prema Srbima vaqa re}i da se on moè pratiti od raskola iz 11. veka, pa do dana{wih dana. Me|utim, Srbija Nemawi}a ovaj problem je mawe-vi{e uspe{no re{ila, zahvaquju}i pre svega mo}i vlastite dràve, ali u to vreme beleìmo stradawe pravoslavnih u Bosni i Hercegovini, gde papski misionari uz pomo} ma|arske vojske upadaju u ovu srpsku zemqu poku{avaju}i da nametnu rimokatolicizam kao dràvnu religiju. Na taj na~in su neki (Stefan Toma{evi}, na primer) sredwovekovni vladari Bosne i Hercegovine primili rimokatolicizam. Padom srpskih zemaqa pod Turke i Rimskoj crkvi bilo je oteàno delovawe. Me|utim, Srbi se tada masovnije iseqavaju u pokrajine gde je bilo Srba, a koje su ostale van dometa Turaka. Tamo ih do~ekuju papski misionari sa razra|enom strategijom. Standardan na~in je bio da se, prvo, protera sve{tenik Srpske pravoslavne crkve (ili monah) koji je bio sa narodom, a, potom, nametne rimokatoli~ki. Zatim je sve bilo stvar vremena. Period pada srpskih zemaqa pod tursku vlast predstavqa i period formirawa rimokatoli~kog programa za Srbe. Naravno, program se odnosi na Srbe van turske carevine gde rimokatolici nisu mogli da politi~kim metodama pokatoli~avaju Srbe. Radilo se o dalekose`nom ideolo{ko-politi~kom
407
programu {to je potvr|eno osnivawem Rimske Kongregacije za propagandu vere me|u nekatolicima (1622). [to se ti~e Srba, ciqevi propagande su bili: prese}i ono izvori{te snage koje su Srbi imali u svojoj pro{losti i u pravoslavnoj duhovnosti, iskoristiti verske podele da se od jednog srpskog naroda stvori vi{e slovenskih plemena koja }e svojim duhovnim osloncem na razli~ite strane prekinuti kontinuitet srpske kulturne i duhovne tradicije. Kada se kod dela srpskog naroda uspe prekinuti kontinuitet srpske kulturne i duhovne tradicije tada se taj deo naroda nazove Hrvatima. To je jedina nacionalnost koju Rimska crkva toleri{e na Balkanu. Proces pokatoli~avawa Srba, kasnije i wihovu hrvatizaciju, mogu}e je pratiti i kroz izve{taje rimskih biskupa Svetoj stolici. Tako i Benedikt Vinkovi} (1639), zagreba~ki biskup o prelasku Srba u rimokatoli~ku veru pi{e: Uzvi{ena i mnogopo{tovana gospodo, moji predusretqivi za{titnici, èlim vam od Boga zdravqe i sre}u, doveka. Blaène uspomene Ferdinad Drugi, car Rimqana, kao kraq Ugarske i Slavonije, ustanovio je, bez znawa mnogopo{tovanog Frawe Erdeqskog tada{weg biskupa zagreba~kog, ne traè}i saveta od nadbiskupa Kola~e, ni od wegovog mitropolita, istovremeno duhovnog primata za Ugarsku, novu episkopiju u Kraqevstvu Slavoniji, za stanovni{tvo gr~ke vere, {izmatike, koji se drè gr~kih zabluda, to je doti~nu episkopiju poverio izvesnom Srbinu, vasilijanskom monahu, po imenu Maksim Petrovi}... On se zajedno sa sve{tenstvom i narodom kojem je na ~elu, sve od danas drì gr~ke shizme, te i sam, kao wegovi sve{tenici i pastva, zadràva te{ke zablude protiv istinite vere. Najpre bi trebalo da Srbi, odbaciv{i i o~istiv{i se do istih, ostanu u svom obredu. A kada bi se okanili zabluda i shizme i kad bi upoznali Bo`ju slu`bu, pomalo bi mogli da se osloba|aju i gr~kog obreda. Tako je u~iweno u Istri, Pivki i Krasu, kao i Sewskoj dijecezi, u Lici i Dragi Vinodolskoj, gde su Srbi, kod kojih su ranije vaìle sli~ne zablude i obi~aji, napustiv{i gr~ki obred i odbaciv{i zablude, zaslugom dobrih katoli~kih otaca, do sada zadràli rimske obrede, koje su primili i sebe vi{e ne nazivaju Srbima, nego Hrvatima. U Zagrebu, 3. februara 1693, u Gospodu pokorni kapelan va{ih Uzvi{enih gospodstava, Benedikt Vinkovi}, izabrani episkop zagreba~ki. Na taj na~in je Rimska crkva me|u Srbe i Hrvate unela trajan virus sukoba, koji se iz sfere religije preneo na sva druga podru~ja ìvota. Do{lo je, pi{e Vera Milosavqevi}, do sukoba dve suprotstavqene i nepomirqive dràvne ideje: srpske, koja nije teìla poni{tewu hrvatske (...) i pankroatisti~ke dràvne ideje koja ne vidi za sebe nikakve granice na Balkanu i samim tim je usmerena na poni{tavawe srpske dràvne ideje. Zbog toga je hrvatska nacija vi{e tvorevina Rimokatoli~ke crkve, a mawe je prirodna. Naime, prirodne nacije nastaju iz roda i preko naroda prerastaju u naciju (ako steknu svoju dràvu). Hrvati su me{avina razli~itih naroda (s)topqeni za vreme vlasti Austro-Ugarske monarhije na podru~ju dana{we Velike Hrvatske (Dalmacija i Slavonija imale su poseban politi~ki subjektivitet do ujediwewa u Kraqevinu Srba, Hrvata i Slove408
naca). Pavle Josif [afarik (koji nije bio Srbin) u studiji Slovenski narodopis, ~etrdesetih godina XIX veka navodi da je (tada) Hrvata bilo svega 810.000, Srba 5,240.000, od ~ega 1,864.000 rimokatoli~ke vere. Ako se, dakle, pogleda istorija dana{we Velike Hrvatske jasno se uo~ava da je od Srba rimokatoli~ke vere (zbog toga je Gaj uzeo srpski jezik kao osnovu za hrvatski), pravih Hrvata, pripadnika dela naroda Slovenaca, Ma|ara, êha, Slovaka, Nemaca... stvorena hrvatska nacija. Ova me{avina, u kojoj srpski etnos u~estvuje sa najvi{e naroda, predstavqa hrvatski narod koji je stvorila Rimska crkva i Austro-Ugarska. (dr Zoran Milo{evi}; Ko je Hans Ivan Merc; novoblaènik Rimske crkve, [abac, Beli an|eo; 2003, str. 9-13)
II UTICAJ RIMOKATOLI^KE CRKVE NA STVARAWE FALSIFIKOVANE HRVATSKE ISTORIJE, NACIJE I DR@AVE ZATIRAWEM SRPSKOG NARODA
1. Hrvati najja~e vatikansko oru|e za satirawe Srba
Dr Nikola @uti} temeqno je obradio uticaj i ulogu Vatikana i Rimokatoli~ke crkve u stvarawu hrvatske povijesti, nacije i dràve koja je svoj identitet gradila otimawem, prisvajawem srpskog identiteta i srpskih teritorija. @uti} detaqno analizira {irewe hrvatstva i stvarawe hrvatske nacije na istorijskim falsifikatima. Autor obja{wava pravu ulogu Ilirskog pokreta u kojem je velikim delom u~estvovao katoli~ki kler. Pokazuje da se iza ilirizma krilo velikohrvatstvo. @uti} prati kroz vekove sprovo|ewe prozelitizma nad Srbima. Autor nagla{ava da je prema rezultatima kriti~ke istoriografije, arheologije i slavenske filologije, hrvatstvo nepoznat narodnosni pojam u sredwem ali i u dobrom delu novog veka. On istovremeno kritikuje srpsku istoriografiju koja nije dala doprinos da se te ~iwenice razjasne. Srpska istoriografija je ispoqavala inertnost i nezainteresovanost prema mitolo{koj produkciji rimokatoli~kih delatnika i nije u dovoqnoj meri razobli~avala o~igledne hrvatske povijesne falsifikate. Istori~arima koji prou~avaju XIX i XX vek poznato je, ukoliko primene retrogradnu hronologiju, koliko se hrvatstvo smawuje u teritorijalnom i narodnosnom opsegu. Administrativnim potezom pera, stvarawem Banovine Hrvatske u avgustu 1939, knez Pavle i vlada Cvetkovi}-Ma~ek po prvi put u istoriji Dalmaciju spajaju u jedinstvenu urpavno-teritorijalnu jedinicu sa Hrvatskom i Slavonijom (Savskom banovinom). Vra}awem na 1918, uo~avamo austrijske carske zemqe Dalmaciju, Hrvatsku i Slavoniju koje i u Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca fakti~ki postoje kao zasebne pokrajine od 1924-25. godine. Slavonska narodnost se pomiwe sve do kraja XIX veka. Daqom primenom retrogradne hronologije, tj. vra}awem na vreme pre 1881. godine, uo~avamo smawewe Hrvatske i hrvatstva. Vojna krajina, koja je
409
postojala kao posebna carska zemqa preko 300 godina, u to vreme nema izraènijih hrvatskih narodnosnih elemenata. U vremenu postojawa Vojne krajine egzistirala je troùpanijska (povremeno se kao ~etvrta prikqu~ivala severinska ùpanija) Banska Hrvatska, koja je tokom XIX veka tretirana kao narodnosno {arolik geografski pojam. Rimokatoli~ka crkva i weni ideolozi su preko istoriografije i kwièvnosti {irili pojam hrvatstva i to preko dela koja su nastajala u radionicama germansko-rimokatoli~kih autora. Osnovu hrvatstva dala je rimokatoli~ka misija nad pravoslavnim Srbima od XV do kraja XIX veka. Vatikan i Rimokatoli~ka crkva za slavenski (srpski) narod i zemqe Balkana koriste u po~etku (od XV veka) jedinstveno ilirsko ime u ciqu {to uspe{nijeg misionarskog verskog delovawa nad {izmaticima (Srbima) i nevernicima (muslimanima). U delima rimokatoli~kih redovnika iz XVI i XVII veka za lokalno slavensko stanovni{tvo u upotrebi su iskqu~ivo nazivi ilirski, odnosno slavenski, bez pomena hrvatstva i hrvatskog imena. Propagator misionarstva preko ilirskog imena, koje je kao jedan od prvih poistove}ivao sa hrvatstvom, bio je frawevac Rafael Levakovi} (prva polovina XVII veka). Nemac Pavao Riter je jedan od najzaslu`nijih za stavqawe vatikansko-habsbur{ke ilirske ideje u slu`bu stvarawa Velike Hrvatske, odnosno {irewa (preko ilirizma, potoweg hrvatstva) rimske verske ideologije i apostolske austrijske carevine. Riter je, naime, identifikovao staro ilirsko ime sa slavenskim, a slavensko sa novijim hrvatskim. Riterovu ilirsku, odnosno panhrvatsku ideju nastavio je da {iri Nemac Qudevit Gaj koji je, kao i Riter, bio uzorno teolo{ki obrazovan. On je 1830. pokrenuo Ilirski pokret zasnovan na Riterovoj rimokatoli~koj svehrvatskoj tradiciji. Masovno u~e{}e biskupa, kanonika i nièg sve{tenstva u Gajevom Ilirskom (Hrvatskom) pokretu, baca novo svetlo na ideolo{ku su{tinu tog pokreta. Hrvatska i jugoslavenska istoriografija i kwièvnost Ilirski pokret u ideolo{kom pogledu posmatrali su kao liberalni romanti~arski pokret mladog gra|anskog staleà Banske Hrvatske uperen protiv dekadentnih feudoaristokratskih osnova dru{tva. Predstavqali su ga kao pokret koji treba da sprovede nacionalno i ideolo{ko osve{}ivawe gra|anske klase u Banskoj Hrvatskoj. Me|utim, masovno u~e{}e rimokatoli~kog klera i aristokrata u Ilirskom pokretu moè se protuma~iti i kao poku{aj odbrane legitimne ideologije carevine od severnoma|arskog protestantizma i verskog liberalizma koji su pogodovali razvoju ma|arskog nacionalizma i ma|arske dràvne posebnosti. Geografska teritorija Banske Hrvatske, na kojoj je rimokatolicizam bio jedina dopu{tena vera, trebalo je da postane bastion odbrane legitimne ideologije rimokatolicizma pred protestantskom opasno{}u. U prvoj polovini XIX veka ilirsko ime je bilo jedini okvir koji je mogao okupiti ju`noslavenske pokrajine (kasnije prozvane hrvatske zemqe) Austrijske carevine u jednu celinu i eliminisati sve pokrajinske partikularisti~ke tendencije. Najve}i uspeh Gajevog ilirizma ogledao se u prisvajawu srpskog {tokavskog nare~ja i wegovom pretvarawu u svehrvatski kwi410
èvni govor. Jezi~kom {tokavskom unifikacijom hrvatstvo je dobilo svoje istorijsko, etni~ko i narodnosno utemeqewe, jer je pod svoje okriqe obuhvatilo brojnu srpsku {tokavsku rimokatoli~ku populaciju. Od kraja XIX veka, Vatikan i Austrija, nakon kratkotrajne faze misionarskog rimokatoli~kog jugoslavenstva ([trosmajer i Ra~ki), intenzivno po~iwu koristiti hrvatsko ime kao oblik svog misionarskog i dràvotvornog nastupawa na Balkanu. Prvi hrvatski katoli~ki sastanak, odràn 1900. godine, imao je prevashodno nacionalni svehrvatski karakter. Bitno je ista}i da je na tom svehrvatskom rimokatoli~kom kongresu stvorena ideja da se u budu}nosti svi rimokatolici ju`noslavenskog (srpskog) dela Balkana imaju zvati Hrvatima. Takva ideja se tokom HH veka po~ela ostvarivati {irewem i postepenim stavrawem unitarne rimokatoli~ke Velike Hrvatske. Naime, brojni stranci rimokatolici (Nemci, Ma|ari, êsi, Italijani, Slovaci, Rusini itd.) i pokatoli~eni Srbi, zahvaquju}i generalnoj vatikanskoj strategiji, svehrvatskom unifikacijom gube svoje prethodno narodnosno obele`je i svrstavaju se u borbenu versko-nacionalnu rimokatoli~ku formaciju hrvatstva. Neophodno je ista}i da su sve manifestacije hrvatske gra|anske politike u XIX veku bile pod okriqem fikcije hrvatskog dràvnog prava, koje je samo u oblasti fantasti~ne dràvno-pravne teorije proglasilo postojawe tisu}godi{we hrvatske dràvnosti. Tzv. hrvatsko dràvno pravo stvarno se sastojalo iz zbirke normativnih pojedina~nih propisa i pismenih garancija koje je Austrija propisivala za svoje cesarovine, a koje su obuhvatale, u najboqem slu~aju, izvesnu za Be~ (i potom za Pe{tu) ne{kodqivu lokalnu administrativnu autonomiju i to u sporednim zemaqskim pitawima. Nesporna je ~iwenica da je vlast u Banskoj Hrvatskoj i Slavoniji dolazila iz Pe{te (Budimpe{te), koja je postavqala banove i niù administraciju, i nije zavisila do lokalne politi~ke igre u Hrvatskoj i Slavoniji. Projektovawe hrvatstva tokom XIX veka vr{eno je iz germansko (austrijsko) dràvotvornih i rimokatoli~kih prozelitsko-misionarskih razloga. Napadno veliki broj tu|inaca delatnika na poqu misionarskog i austrofilskog rimokatoli~kog ilirizma, odnosno hrvatstva (J. Ratkaj, P. Riter, Q. Gaj, biskupi Vrhovac, Alagovi{, Haulik i [trosmajer, laik Bre{tjenski, brojni vi{e ili mawe poznati germanski intelektualci), potvr|uju navedenu tezu. Banska Hrvatska i Zagreb, narodnosno vrlo heterogeno geografsko podru~je, odre|eni su kao polazno odredi{te iz kojeg }e se ideje hrvatstva i rimokatolicizma {iriti na jug, istok, ali i na zapad (alpski Hrvati). Osporavawem prava Slovenaca na Ilirski zavod sv. Jeronima u Rimu, propagandisti hrvatstva su nastojali da negiraju slovena~ku narodnost i istori~nost iz razloga da geografsko podru~je kajkavske Banske Hrvatske efikasno odvoje od slovena~ke matice. Slovena{tvo svih kajkavaca, tako i onih u Banskoj Hrvatskoj, naro~ito su isticali filozofi J. Kopitar, F. Miklo{i} i istori~ar L. Tomanovi}. Za wih je hrvatsko ime bilo samo jedan geografski pojam vezan za narodnosno izme{anu teritoriju Banske Hrvatske.
411
Jugoslavenska rimokatoli~ka hijerarhija podràvala je 1918/19. formirawe Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca zbog o~uvawa katoli~kih slovena~kih i hrvatskih zemaqa (kao delova poraène Monarhije) od nepovoqnog mirovnog raspleta, o~ekivanog uspe{nog prozelitskog rada na pravoslavnom istoku, opasnosti od boq{evi~kog udara, ali i zbog straha od pogubnog italijanskog liberalizma i italijanske penetracije u ju`noslavenske prostore. U vremenu utvr|ivawa strategije rimokatolicizma (19181921) i prièqkivanog ostvarivawa rimokatoli~ke Jugoslavije, kao jedine mogu}e nacionalne opcije u to vreme, delovi rimokatoli~ke hijerarhije (Seniorat, Katoli~ki pokret) iz pragmati~nih razloga deklarativno podràvaju stavrawe Jugoslavije. Rimokatoli~ka hijerarhija u Kraqevini SHS jedno vreme je isticala dvojni nacionalni identitet: hrvatski za strance i stare rimokatolike i jugoslavenski za Srbe obra}enike i budu}e rimokatolike. Po~etno deklarativno jugoslavenstvo kod Rimokatoli~ke crkve postepeno }e se pretvarati u sve izraènije neprijateqstvo prema Jugoslaviji i jugoslavenstvu. Takvo opredeqewe kod Katoli~kog episkopata izazvao je ne samo dràvni liberalni laicisti~ki ideolo{ki kurs, koji je suzbijao izraène klerikalne pretenzije Rimokatoli~ke crkve, ve} i vatikanski savezni~ki odnos sa fa{isti~kom Italijom. Naime, savezni{tvo sa Italijom pretpostavqalo je neprijateqstvo sa gra|anskom Jugoslavijom. Rimokatoli~ko delovawe se obavqa u kontinuitetu i u Kraqevini Jugoslaviji i to preko poja~anog forsirawa hrvatstva i odbacivawa jugoslavenstva. Rimokatoli~ka crkva je igrala ulogu za{titnika hrvatskih politi~kih te`wi, tj. nastojala je da konfesionalnu naciju u nastajawu i ekspanziji okupi u jednu politi~ku i teritorijalnu (dràvnu) celinu. Za ostvarewe takvih nacionalno-politi~kih zamisli Rimokatoli~ka crkva je nastojala da iskoristi od we stvoreni izraèni animozitet rimokatolika (Hrvata) prema pravoslavnim Srbima. Na rimokatoli~kim euharisti~kim kongresima, katoli~kim sastancima, sinodima, ~esto su se ~uli poklici protiv dràve, jugoslavenstva, srpstva i pravoslavqa. Prozelitizam putem unija}ewa dobija na intenzivnosti pro{irewem jurisdikcije krièva~kog vladike, Rusina D. Varadija, na celu teritoriju Kraqevine SHS. Kredibilitet hrvatstva uzdiè se nebesnim autoritetom i to progla{ewem Majke Bo`je za Kraqicu Hrvata. Narodnosno-versku kategoriju Srba-rimokatolika, naro~ito u Dubrovniku, Kosovu i Metohiji, kao i stranaca razli~itog narodnosnog porekla, nastoji se mnogobrojnim rimokatoli~kim aktivnostima u razdobqu Kraqevine Jugoslavije pretvoriti u nacionalnu i versku kategoriju Hrvata-rimokatolika. Proslavu tisu}godi{wice hrvatskog kraqevstva, 1925. godine, Rimokatoli~ka crkva je iskoristila da raspali hrvatske narodnosne strasti. Propagandom o Hrvatima kao predzi|u kr{}anstva, o Hrvatima kao najvernijim papinim sinovima, Rimska crkva je nastojala da ostvari svoj ciq: da usadi ideje rimokatoli~kog svjetonazora me|u Hrvate i uni{ti slobodnozidarsko liberalno sjeme zla koje je hrvatsko gra|anstvo u sve ve}oj meri po~elo prihvatati.
412
Rimokatoli~ka Ilirija, koju su u vekovnom trajawu idejno projektovali rimokatoli~ki klerici, na kraju je poistove}ena sa Paveli}evom Velikom Hrvatskom. Velikohrvatski ideolog Krunoslav Draganovi} ~esto je isticao da je stvarawem Nezavisne Dràve Hrvatske oìvotvorena Riterova Croatia rediviva. Zajedno sa Krunoslavom Draganovi}em radio je celi tim ideologa usta{tva i istori~ara Nezavisne Dràve Hrvatske koji su svojim radovima pro{irivali rimokatolicizam i hrvatstvo do Drine, Boke i Zemuna. Prava{ki i haesesovski san o jedinstvenom spoju Hrvata muslimanske i rimokatoli~ke vere ostvario se u trenutku stvarawa Paveli}eve Nezavisne Dràve Hrvatske. Uz pomo} Vatikana stvarane su nove hrvatske nacionalne osnove {irewem hrvatstva na bogumile (patarene, krstjane) i muslimane. Istori~ari NDH su pisali da je prete~a muslimanstva bogumilstvo, tj. isticali su da su u Bosni na islam pre{li hrvatska vlastela i narod koji su u XIII veku bili patareni. Takvim interpretacijama u potpunosti je negirano i odbacivano srpstvo Bosne i Hercegovine. Masovnim pokoqima i prevo|ewem pravoslavnih Srba u rimokatolicizam u znatnoj meri je reduciran broj Srba u NDH. Stvarawem tzv. Hrvatske pravoslavne crkve, usta{ki reìm je nastojao u potpunosti da izbri{e srpsko ime na prostorima zapadno od Drine i Dunava. Stvarawem Hrvata pravoslavne vere sprovo|en je jedan od oblika unije pravoslavnih Srba sa rimokatolicizmom. (dr Nikola @uti}; Rimokatoli~ka crkva i hrvatstvo od ilirske ideje do velikohrvatske realizacije: 1453-1941, Beograd, Institut za savremenu istoriju; 1997, str. 317-321) @uti} ukazuje da je hrvatstvo po tre}i put u XX veku dobilo sna`nu podr{ku mo}nih sila, i to biv{ih srpskih saveznika. Ponovo se hrvatstvo zahuktava, po tre}i put u ovom veku, na krilima strane vojne i politi~ke mo}i. Potrebno je ista}i da hrvatstvo nikad nije imalo ja~e inostrane mentore (projektante) od ovih dana{wih. Od po~etka veka i tokom Prvog svetskog rata hrvatstvo su podupirale mo}ne carske i feudo-aristokratske snage (Austrija, Nema~ka i Vatikan). Najve}u dràvno-politi~ku ekspanziju hrvatstvo je ostvarilo u Drugom svetskom ratu, uz pomo} antiliberalnih nacifa{isti~kih dràva i Vatikana. Ovaj tre}i uzlet hrvatstva, {to je naro~ito tragi~no ali i pou~no za Srbe, ostvario se voqom biv{ih srpskih vojnih saveznika i Nema~ke. Politi~ko sponzorstvo trenutno najja~e vremenite sile (SAD), i wenih evropskih liberalnih ideolo{kih i politi~kih saveznika, stvorilo je od Hrvatske regionalnu silu izrazito agresivne strategije i, u ideolo{kom pogledu, neofa{isti~kog svehrvatskog rasisti~kog obele`ja. Iako su nastanku nove dràve Hrvatske kumovale liberalne i antiklerikalne zemqe tzv. zapadne demokratije, ina~e vekovni vatikanski neprijateqi, papa je dao bo`ji blagoslov i potpunu podr{ku takvom potezu svetske liberalne plutokratije, po{to je isti ozna~io ostvarewe decenijskih vatikanskih èqa i planova.(isto; str. 5-6) Dr Nikola @uti} u poglavqu Hrvatska mitologija propitivawe istoriografije obja{wava kako je hrvatstvo podupirano i podràvano u XX veku i kako je ve{ta~ki stvarana hrvatska istorija, nacija i drà413
va na istoriografskim, arheolo{kim, filolo{kim i kwièvnim falsifikatima. Zaslugom namesni~kog reìma kneza Pavla, odnosno sporazumom Cvetkovi}-Ma~ek iz avgusta 1939, prvi put je, uspostavqawem Banovine Hrvatske (administrativne jedinice u okviru Kraqevine Jugoslavije), realizovana vekovna ideja o jedinstvenoj podunavsko-jadranskoj Hrvatskoj. Takva ideja decenijama je, tokom XIX i XX veka, stvarana i razra|ivana u glavama rimokatoli~kih istori~ara i vatikanskih istoriografskih falsifikatora i hrvatskih prava{kih i haesesovskih gra|anskih ideologa (Ante Star~evi}a, Eugena Kvaternika, Mihovila Pavlinovi}a, Josipa Franka, Stjepana Radi}a, Vlatka Ma~eka itd.). Neprekinuta podunavsko-jadranska Hrvatska {irena je preko Paveli}eve dràvne tvorevine, 1941-1945. godine, da bi uspostavom komunisti~ke (socijalisti~ke) Hrvatske daqe ja~ali hrvatski unitarizam i hrvatska dràvnost i time i hrvatska teritorijalna i dràvna hegemonija nad kraji{kim Srbima. U proteklih ~etrdesetak godina jugoslovenske socijalisti~ke istorije, reìmski istori~ari, politikolozi, sociolozi, teoreti~ari dràve i prava nastojali su svesno, ali ponekad i nesvesno, da granice knez Pavlove i Brozove Hrvatske istorijski utemeqe, odnosno da ih jednostavno prikaù kao me|e vekovnog hrvatskog teritorijalnog i nacionalnog podru~ja. Termin Hrvatska po~eo je da obuhvata sve teritorije raznih istorijskih pokrajina i zemaqa, narodnosno heterogenih. Trebalo je zaboraviti na istorijsko postojawe Istre, Slavonije, Dalmacije, Dubrova~ke Republike, Vojne krajine, troùpanijske banske Hrvatske (tzv. civilne Hrvatske). Nastojalo se zaboraviti da je tu nekada ìveo konglomerat raznih naroda. Sve je to trebalo pretvoriti u hrvatsku zemqu i hrvatstvo. (isto; str. 9) Reìmski istori~ari socijalisti~ke Jugoslavije, iz ~ijih su se uybenika obrazovali i srpski istori~ari, stvarali su ~ak predstavu o osvaja~kom velikosrpskom naletu na posede tzv. hrvatske vlastele tokom XVI veka. Drasti~an primer takve socrealisti~ke istoriografske farse je povjesna predstava koju je u svojim radovima iznosio direktor Muzeja Srba u Hrvatskoj Fedor Moa~anin. Tragi~no je {to se kroz Moa~aninove radove istoriografski obrazovao ~ak i srpski istori~arski podmladak na Beogradskom univerzitetu, npr. kroz poglavqe XXXVI o stvarawu Vojne krajine u Historiji naroda Jugoslavije II, Zagreb 1959, koja je imala zna~aj osnovnog uybenika. U radu Periodizacija historije Vojne krajine, Moa~anin na slede}i na~in opisuje dolazak Srba u austrijsku krajinu: Koncem XVI i po~etkom XVII veka preseqavaju se u Hrvatsku mase biv{ih turskih kraji{nika. To novodoseqeno stanovni{tvo uìvalo je u Turskoj vla{ka prava. Ono se protivi u Hrvatskoj ekonomskoj i politi~koj zavisnosti od hrvatskih feudalaca, iako su se ve}inom naselili na zemqi{ta koja su pripadala hrvatskim feudalcima. Vode}i spor s pojedinim feudalcima, kraji{nici su otklawali i vlast hrvatske feudalne dràve, jer je to bio jedini na~in da o~uvaju zemqi{ta ste~ena okupacijom, protivnom tada{wem pravnom poretku. Tako, naseqewem kraji{kih masa ne samo da feudalci gube dio svojih teritorija nego se i zemqi{te, na kojem ti kraji{nici sjede, izdva414
ja u zaseban teritorij, izuzet sasvim od banske i saborske vlasti. Kako hrvatski feudalci u isto vreme nastoje da uklone ili barem znatno smawe uticaj {tajerskih, krawskih i koru{kih staleà na Krajinu, kao vojnu instituciju, pruàju ti staleì kraji{nicima krupnu pomo} u sporu oko zemqi{ta... Kombinovanom akcijom kraji{nika i tih tzv. unutra{we austrijskih staleà, hrvatski feudalci gube tokom ovog perioda bitku za Vojnu krajinu. Moa~anin je stvarno dobro odigrao ulogu branioca hrvatske povijesne ba{tine pred srpskim primitivnim varvarskim okupatorima. On upotrebqava istorijski (istoriografski) neprihvatqive i neta~ne slogane kao npr: hrvatski feudalci, hrvatska feudalna dràva. Feudalci nema~kog, ma|arskog, italijanskog porekla jednostavno se progla{avaju Hrvatima, a teritorija ma|arske, odnosno austrijske dràve, hrvatskom. (isto; str. 10 11) Hrvatski istori~ar Jaroslav [idak u svojim radovima sluì se terminima etni~ki teritorij hrvatskog naroda, hrvatske zemqe, itd. Te hrvatske zemqe, preko Srema, dopiru ~ak do Zemuna, tj. do krajwih austrijskih granica. Hrvatska granica je, dakle, delom poistove}ena sa austrijskom dràvnom granicom (Srem, Boka). Unutar Hrvatske [idak sme{ta i teritoriju Vojne krajine tvrde}i da Hrvatskoj nikad nije osporeno pravo na posedovawe iste. (isto; str. 11 -12) [idak, upravo nerazumno, obi~noj austrijskoj cesarovini daje sve atribute dràvnosti. Prema takvim nakaradnim dràvno-pravnim konstrukcijama strogo centralizovana i jedinstvena Austrijska carevina trebalo bi da se zove konfederacija (savez dràva), jer bi se takva dràvnost, po [idakovom merilu, mogla pripisati i drugim austrijskim cesarovinama npr. Kraqevini Dalmaciji ili Kraqevini Slavoniji. Rimokatoli~ki pisac Josip Buturac, u kwizi Stanovni{tvo Poège i okolice 1700-1950, iznosi teze da su Hrvati katolici nestali u dobrom broju iz Slavonije usled wihovog vjerojatnog prelaska na islam, pa su, kao takvi, 1687. godine pre{li u Bosnu?! Istu tezu promi~e i Stjepan Pavi~i}. Me|utim, kako isti~e \. Stankovi}, proveravawem spisa hrvatskog istori~ara Tadije Smi~iklasa, iz arhiva Carske komore u Be~u, posebno Hap{ovog popisa stanovni{tva iz 1702. godine, ustanovqeno je da za 22 naseqa poè{ke doline ne stoje konstatacije hrvatske istoriografije da su wihovi prastanovnici bili vjerojatno Hrvati katolici koji su primili islam i posle oslobo|ewa Slavonije 1691. godine odselili u Bosnu. U Hap{ovom popisu stanovni{tva precizno se navodi da su do dolaska Turaka (1537) to bila samo srpska naseqa (semper inhabitant Rasciani graeci ritus) Jedan od retkih srpskih istori~ara koji se u socijalisti~kom Brozovom vremenu (vremenu istoriografskih paralela, nivelisawa i izjedna~avawa srpskog i hrvatskog istoricizma) usudio da progovori o hrvatskim istoriografskim falsifikatima, bio je istori~ar Jeremija Mitrovi}. Me|utim, J. Mitrovi} je morao obazrivo da kritikuje hrvatske istoriografske falsifikate, s tim {to je analizirao falsifikate nastale u istoriografskoj radionici mla|ih hrvatskih istori~ara. Stariju generaciju nedodirqivih istoriografskih eminencija (F. [i{i}, V. Novak, J.
415
[idak itd.) nije se usudio o{trije kritikovati. Zato je kona~no progovorio o novijim delima u kojima je razra|en ~itav sistem zaobilaèwa pomena Srba na hrvatskoj dràvnoj teritoriji ili raznolikog nenau~nog prikazivawa wihove pro{losti. (Autor cit. J. Mitrovi}, Marginalije o kwizi Nik{e Stan~i}a, Hrvatska nacionalna ideologija preporodnog pokreta u Dalmaciji, Mihovil Pavlinovi} i wegov krug do 1869, Zagreb, 1980, Istorijski glasnik, Beograd, I-II, 1984: Da bismo to pokazali nave{}emo nekoliko primera. Tako jo{ u Enciklopediji Jugoslavije... nailazimo na neke ~lanke u kojima je zaobi|eno srpsko ime u Hrvatskoj. U odrednici o Dubrovniku isti~e se wegovo slavensko zale|e, govori se o Hrvatima i drugim primorskim Slavenima, ali ne i o Srbima. Dok se Hrvati pomiwu wihovim nacionalnim imenom, Srbi su utopqeni u Slavene... Jo{ upadqivije zaobilaèwe pomena Srba na tlu Hrvatske i Slavonije nailazimo u odrednici o unijatskoj crkvi. Da je i tu re~ o Srbima moè se samo naslutiti, jer umesto wihovog nacionalnog imena u tom ~lanku sre}emo se samo sa kr{}anima gr~ko-isto~nog obreda... Ovakvo zapostavqawe Srba uo~qivo je i u nedavno objavqenom Konavaoskom zborniku, I, Dubrovnik, 1982, a na svojevrstan na~in to se desilo i u delu Vinka Foreti}a, Povijest Dubrovnika, I, II, Zagreb 1980. [to se ti~e kwige Mile Bogovi}a Katoli~ka crkva u Dalmaciji za vrijeme mleta~ke vladavine, Zagreb, 1982, smatramo da je ve} zabriwavaju}e weno nenau~no zastrawivawe. U woj se Srbi iskqu~ivo zovu Morlacima, progonstvo {izmati~kih Morlaka smatra se Bo`jom pravdom, a nadbiskup Zmajevi} je bio, po ovome piscu, nosilac humanisti~ke kulture!. J. Mitrovi} je u svom kriti~kom prikazu kwigu N. Stan~i}a (Nacionalna ideologija preporodnog pokreta u Dalmaciji. Mihovil Pavlinovi} i wegov krug do 1869, Zagreb, 1980) ocenio kao tenedenciozno {tivo koje je imalo zadatak da zatre i potisne srpsko ime u Dalmaciji. Kad pomiwe Srbe pored Hrvata, to je za Stan~i}a novi ìvaq iz turskog zale|a, ili su to doseqeni Vlasi-Morlaci ili Vlasi {tokavci. S druge strane, J. Mitrovi} u svom prikazu isti~e da je jo{ po~etkom XVIII veka zadarski nadbiskup Vi}entije Zmajevi} prestao da zove Srbe {izmaticima, grko-katolicima, Vlasima, Morlacima te se okomio na wih kao Srbe. Zmajevi}ev naslednik Matej Karaman postupio je na isti na~in, s time {to je oti{ao za nijansu daqe jer pomiwe i kategoriju Srba-katolika. Zato se J. Mitrovi} pita: Ako Ka~i} zna da su Vlasi Srbi, ako to znaju i drugi hrvatski nau~nici, onda nije jasno za{to se izbegava ovaj naziv. Ako je sam Zmajevi} posvedo~io, kao savremenik, da se Srbi prostiru od Ugarske do Albanije i Trakije, da oni znaju {to je srpska zemqa, ako je on kao nadbiskup posvedo~io da Srbi ìve i u dijecezama Kotora, Makarske, Trogira, [ibenika, Skradina, Zadra, Nina i da je negde broj pravoslavnih ravan broju katolika, za{to se sada izbegava da se to kaè, da se objasni odakle i kada su Srbi tu do{li, kako se i koliko wih pretopilo u katolike. Za{to da pre}utkujemo da je zagreba~ki biskup Benko Vinkovi} 1673. potvrdio da su Srbi (Vlasi) u Istri, Sewskoj biskupiji i Vinodolu primili katoli~ku veru i uzeli hrvatsko ime? Za{to ne re}i da je splitski nadabi416
skup 1732. re{io: Pravoslavni Srbi u Dalmaciji ne smeju biti pravoslavni nego latini ili unijati. U isto vreme nastao je zvani~an izve{taj iz kojeg sazajemo da prekr{teni Srbi napu{taju svoje obi~aje ali slavu nikako. Ni danas slava u Konavlima i Dubrova~koj ùpi, pa i severnije, nije zaboravqena. U mleta~kim dokumentima, s po~etka XVIII veka, u obaveznoj je upotrebi naziv Srbi (Serviani), popoli Serviani, lingua de Serviani, rito Serviano. Sinonim za taj naziv su termini Morlaci, Vlasi. Nadbiskup zadarski Vi}entije Zmajevi}, kao i wegov naslednik Karaman, upravo upotrebqava nazive popoli Serviani, Morlacchi Serviani itd. (isto; str. 12-14) Hrvatska istori~arka Nada Klai} je u pojedinim raspravama, ~lancima i kritikama, objavqenim u ~asopisima koji nisu pobu|ivali {iru medijsku pa`wu hrvatskih nacionalnih mitomana i megalomana, èstoko kritikovala istori~are (npr. fra Dominka Mandi}a) koji su patolo{ki {irili Hvatsko ime i u svemu na Balkanu, naro~ito ako je rimokatoli~ko, videli hrvatstvo i Hrvatsku. (isto; str. 15) Zato su nam od neprocewive va`nosti radovi srpskih istori~ara-emigranata, koji nisu bili optere}eni komunisti~kim jugoslavenstvom po konceptu bratstva i jedinstva bez srpstva. Osnovni ciq tog jugoslavenstva bilo je satirawe srpstva i srpske dràvnosti preko proklamovanog federalizma, koji je od srpstva otkidao nacionalne i teritorijalne delove i uklapao ih u nove dràvne i nacionalne tvorevine po Kominterninom modelu. Jugoslovenska istoriografija je morala da sluì tom partijskom zadatku i zato su pojedini srpski istori~ari morali pisati iskqu~ivo u kategorijama veli~awa nesrpskih naroda i osude tzv. velikosrpske hegemonije. Svetao primer istori~ara koji je nastojao da rehabilituje srpsku zatomwenu istoriju (koja je zatirana od 1918) je pravni istori~ar u emigraciji dr Lazo M. Kosti}. On posebno skre}e pa`wu istraìva~ima da literaturu traè u vremenu od pre 1918. godine, zato {to se docnije smatralo za nacionalni greh, ili bar nacionalnu nekorektnost, iznositi neke argumente koji ne bi bili integralno jugoslovenski. U socijalisti~koj Jugoslaviji takva radwa se kvalifikovala kao zlo~in i politi~ki kriminal koji se ka`wava robijom, zbog povrede na~ela narodne ravnopravnosti i bratstva i jedinstva, koje je, u stvari, pre}utno samo Srbe obavezivalo a ne i wihove bratstvo-jedinstvene neprijateqe. U razdobqu Kraqevine Jugoslavije L. Kosti} je bio profesor ustavnog i administrativnog prava, da bi u emigraciji postao i plodan pisac istoriografskih i politikolo{kih studija, rasprava, ~lanaka i priloga. U studiji Sporne teritorije Srba i Hrvata, (Beograd, 1990), Lazo M. Kosti} navodi istoriografske falsifikate koji su bili u funkciji {irewa pojma hrvatstva. Rad se odnosi na tri pokrajine (Hrvatsku, Slavoniju i Dalmaciju) tj. na tzv. Trojednicu, odnosno Socijalisti~ku Republiku Hrvatsku. Lazo Kosti} zakqu~uje, uz navo|ewe mno{tva dokumentarnih svedo~anstava, da se narodnost hrvatska stvarala i {irila tokom XIX veka. Pisac je kwizi namenio svrhu da pokaè neprirodan porast hrvatskog naroda kao plod prinudne asimilacije, prozelitizma i inkvizicije, kao plod zlo417
~ina i stalne opasnosti koja Srbima zatirawem preti. Zato L. M. Kosti} posebno isti~e slede}e: Vide}e se koliko je hrvatski narod neprirodno sazdan, stavqawem mahom od strane natruhe, koliko je la`nog i u wegovoj istoriji i u wegovom bi}u, kolika je opasnost zajedni~kog ìvota s wima! Vide}e se kako su wih i Srbi i drugi narodi taksirali u pro{losti, kako im je sve sazdano na laì i u pro{losti. To je glavni, iako posredni ciq ove kwige. Naciji u stvarawu bilo je neophodno, po~ev{i od sredine XIX veka, da napadno i neukusno isti~e svoju mitolo{ku hiqadugodi{wu dràvnost i fantomsko dràvno pravo. O tome L. M. Kosti} kaè slede}e: U kulturnim i civilizovanim dràvama sveta svaki je pojedinac za{ti}en pravnim poretkom zato {to je ~ovek, a svaki kolektiv (nacionalni, verski itd.) zato {to on tako|e postoji u svetu stvarnosti. Kod Hrvata toga nema. Oni ne po{tuju nikog do sebe, a za svaku svoju aspiraciju i za svaki svoj postupak konstrui{u neka nebulozna prava. Nije uzalud re~eno da je to narod koji je najvi{e na svetu imao stranaka prava.(isto; str.17-19) U studiji Izazov nove istorije (u dve kwige izdate 1992. i 1994) profesor beogradskog Filozofskog fakulteta, dr \or|e Stankovi}, du`nu pa`wu posve}uje rimokatolicizmu kao uzro~niku stvarawa me|uverske (a time i me|unacionalne) netrpeqivosti, kao tvorcu i utemeqitequ hrvatstva preko prozelitskih akcija i naro~ito preko stvarawa hrvatskih povijesnih falsifikata. \. Stankovi} je upravo faktografskom utemeqeno{}u svojih iskaza razbio brojne istoriografske stereotipe i mitove koji su nastali u radionici rimokatoli~kih redovnika i svetovnog sve{tenstva. Dominantno mesto u Stankovi}evoj kwizi, tom II, zauzima mikrostudija Egzodus Srba Zlatne doline, u kojoj dominira rimokatoli~ki faktor kao kqu~ni uzro~nik narodnosnog zatirawa slavonskih Srba poè{ke kotline. Stankovi} na istorijskom mikroprostoru poè{ke Zlatne doline pobija tvrdwe hrvatske istoriografije o iskqu~ivom hrvatstvu tog teritorija, sa ~iweni~no zasnovanim dokazima o malobrojnosti rimokatolika u Zlatnoj dolini pre Velikog be~kog rata (1683-1699). Dolazak jezuita 1698. godine u Poègu stvara embrion rimokatolicizma u tom delu Slavonije, koji s vremenom ra|a hrvatstvo. Nastanak hrvatstva \. Stankovi} veè uz rimokatolicizam, pa zato isti~e hrvatovawe sa izrazito klerikalnim obele`jima. Mitolo{ko Hvatstvo nije specifikum samo istorijske nauke. Ono je utemeqeno u humanisti~kim naukama i kulturnim oblastima (u arheologiji, filozofiji, sociologiji, politikologiji, istoriji muzike, lingvistici, kwièvnosti, istoriji drame, slikarstvu, vajarstvu itd.). Otac starohrvatske arheologije, fra Lujo Marun (Skradin, 1857Knin, 1939), i don Frane Buli} (1846-1934), potpuno su proizvoqno koriste}i kamene natpise i ostatke raznovrsne materijalne kulture (rimske, vizantijske i romani~ke), u stvari, stvarali hrvatsku sredwovekovnu povijest. Kao ùpni pomo}nik u Drni{u (1885), Marun je vr{io prva iskopavawa u Gracu, na Petrovcu i Ceceli, jer je pretpostavqao da je na tom podru~ju ubijen legendarni hrvatski kraq Zvonimir. Godine 1885. fra Stjepan Zlatovi} nastojao je da fraweva~ka provincijska uprava imenuje fra Luju
418
Maruna ùpnikom Knina. Fra L. Marun je naknadno priznao da mu je Zlatovi} stavio kao posebni zavjet istraìvawe hrvatskih starina u kninskoj okolici. Godine 1886. po~eo je Marun iskopavawa u selu Biskupiji kod Knina, jer je kona~no zakqu~io da je na tom mestu ubijen kraq Zvonimir. Sa takvim Marunovim arheolo{kim opredeqewem po~elo je stvarawe hrvatskog nacionalnog hodo~asnog svetili{ta u Biskupiji. Prona|eni arheolo{ki predmeti posluìli su Marunu kao osnovni fond za Prvi muzej hrvatskih spomenika koji je on otvorio u Kninu 1893. godine. Da bi omogu}io finansirawe arheolo{kih istraìvawa, osnivao je razne odbore, da bi na kraju osnovao Hrvatsko starinarsko dru{tvo. Godine 1895. osnovao je arheolo{ko-istorijski ~asopis Starohrvatsku prosvjetu. Istraìvawa je pro{irio i na severnu i sredwu Dalmaciju u ciqu da dokaè rasprostrawenost starohrvatskih spomenika i, na taj na~in, dominaciju rimokatolika (Hrvata) u srpskom dalmatinskom zale|u. Politi~ko druèwe sa dalmatinskim velikohrvatom, Mihom Pavlinovi}em, don F. Buli}a dodatno je inspirisalo da rezultate svojih arheolo{kih iskopavawa veè uz hrvatsku sredwovekovnu mitsku istoriju, odnosno, uz dinastiju tzv. hrvatskih narodnih vladara. Godine 1894, osnovao je u Splitu dru{tvo Biha} koje je imalo zadatak da istraùje hrvatsku povijest i wezine spomenike u sredwoj Dalmaciji. U Riìnicama kraj Solina Buli} je otkrio kamenu plo~u s natpisom slavenskog kneza Trpimira. Za wegovo ime veè se otkri}e nadgrobne plo~e legendarne hrvatske kraqice Jelene. U stvari, Buli} je imao pragmati~ni zadatak da Dalmaciju, nepouzdanim arheolo{kim istorijskim podacima, {to ~vr{}e veè uz hrvatstvo, odnosno za sjevernu Hrvatsku, pred pretenzijama dalmatinskih autonoma{a koji su isticali italijanstvo Dalmacije. F. Buli} se ogledao i kao istori~ar koji je svojim redakcijama falsifikovao starija izdawa odre|enih istoriografskih dela. Kao redaktor Buli} se ogledao na ure|ivawu devetog sveska Illyricum Sarcum, u kome je dao dodatke i ispravke cijelom delu u kroatofilskom pravcu. Naime, deveti svezak je napisao Koleti, ali je izdan tek 1901-1909. u redakciji F. Buli}a s napisom Accssiones et correctiones at Illyricum sacrum del P.D. Farlatti di P.G. Coleti. Deveti svezak je iza{ao kao suplement Buli}evom Bulletino di archeologia e storia Dalmata. (isto; str. 20-22) Hrvatski arheolozi-sve{tenici (frawevci i dominikanci) dali su, dakle, presudan doprinos utemeqewu hrvatstva na vekovnom srpskom dalmatinskom prostoru. Arheolo{ko ranoromani~ko nalazi{te u Biskupiji postaje zavetno sedi{te posve}eno Majci Bo`joj Mariji kraqici Hrvata. Romani~ke natpise i skulpture, sa elementima vizantijskog na~ina prikazivawa Bogorodice, fraweva~ki arheolozi bez mnogo ubedqivih argumenata pretvaraju u hrvatske. Sam J. A. Soldo kaè da prona|eni predmeti pripadaju raznim kulturama, ali takva konstatacija ne smeta mu da kao hrvatski nacionalni romanti~ar zakqu~i: Izrada tih radova (predmeta) je dobra, tako da pokazuje istan~an ukus hrvatskog ~ovjeka u vremenu cvata kulture u Biskupiji. Kada opisuje tranzenu (ogradu), prona|enu u Biskupiji, Soldo je pun proizvoqnosti: U dowem dijelu je golobradi svetac s tonzu419
rom, a mogao bi biti Mihovil, jer je iznad wega upisano ML. S druge strane je sa~uvan gotovo cijeli lik ratnika ili boqe(!) hrvatskog dostojanstvenika oboruànog velikim ma~em. Pet prona|enih crkava (u stvari postoje ostaci {est) na uskom prostoru Biskupije, i opatijska crkva ispod hrvatskog kraqevskog grada Knina, prema tuma~ewu J.A. Solde, svjedo~e o dubokom vjerskom zanosu starih Hrvata u vrijeme Petra Kre{imira IV i, jo{ vi{e, kraqa Zvonimira. Stvarno su to vrlo egzaktni nau~ni arheolo{ki podaci i, {to je naro~ito komi~no, jedini, takvi kakvi su, koji su upotrebqeni kod stvarawa mitolo{ke predstave o hrvatstvu Kninske krajine i Knina kao hrvatskog kraqevskog grada. Nije nam jasno na osnovu kakvih elemenata je stvorena hipoteza da je npr. hrvatski dostojanstvenik iz Biskupije (XI vek) stvarno hrvatski, kada uz takav arheolo{ki fragment ne postoji nikakav natpis u kamenu. Hrvatski arheolozi nam, tako|e, ne obja{wavaju koji su to prepoznatqivi hrvatski ornamenti koji otkrivaju hrvatsko poreklo odre|enog arheolo{kog materijala. U Biskupiji se kona~no, 1938. godine, izgradwom spomen crkve, stvara posebno osetqivo sveto mjesto hrvatske povijesti. Podizawe takve crkve za rimokatoli~ki kler je bilo znak stare slave, jer je tu bilo jedno od sredi{ta sredwevjekovne hrvatske dràve, duhovno rasadi{te na{ih pradjedova, gdje se za dobrog kraqa Zvonimira dizalo pet crikvah v Kosovi. Ideja o gradwi spomen crkve u Biskupiji nikla je iz verskih ali, u ve}oj meri, i iz velikohrvatskih nacionalnih pobuda. Takvu ideju pokrenuo je ~azmanski kanonik Matija Stepinac (stric poznatijeg Alojzija) napisom u Katoli~kom listu iz 1904. godine. Tu isti~e kako bi bilo spasonosno kad bi se na mestu gde je vjerovatno ubijen kraq Zvonimir, prilozima svog hrvatskog katoli~kog naroda sagradila pristojna crkva. Time bi se, kako je mislio M. Stepinac, dala zadovoq{tina Bogu za tobo`we ubistvo kraqa Zvonimira i otklonio Neblagoslov {to vjerojatno na nama leì. Fra Petar Ba}i} govorio je 30-tih godina sjemeni{tarcima u siwskoj fraweva~koj gimnaziji o Zvonimirovoj kobi u Biskupiji i o wezinim posledicama za hrvatski narod koji, proklet od Zvonimira, ne}e nikada imati vladara svoje krvi. Zato je gradwa spomen crkve u Biskupiji postala pitawe skidawa bo`jeg prokletstva sa hrvatskog naroda. O Biskupiji se po~elo govoriti da je pod sobom ~uvala svjedo~anstva sjajnog uspona hrvatskog kraqevstva. Ona je postala ne samo svjedo~anstvo kulture i vjere, simbol suradwe kraqeva, sve}enika i naroda, nego, i s kraqevskim gradom Kninom, sjajno svjedo~anstvo jakosti sredwevjekovne hrvatske dràve. Zavjetnu hrvatsku nacionalnu i versku ideju izgradwe Marijinog i Zvonimirovog svetili{ta u Biskupiji, koju je pokrenuo kanonik Matija Stepinac, fanati~no je nastojao sprovesti u delo frawevac iz Knina Ivon Men|u{i} (koji je koristio pseudonim Starac Prokop). Peter I. Men|u{i} je 1933, u svojoj svetoj misiji, obilazio Biskupiju i okolinu oboruàn srpskim etnolo{kim znamewem guslama koje je nosio u torbi uprtwa~i. (isto; str. 22-24)
420
Svoje epsko delo (Obnovimo zadu`binu drevnu) fra I. Men|u{i} je posvetio vajaru Ivanu Me{trovi}u od kog je o~ekivao da }e svojim vajarskim delom vaskrsnuti staru hrvatsku kraqevsku prestolnicu. On o~ekuje da }e umovawem i djelovawem umetnika Me{trovi}a iskrsnuti drevna zadu`bina Zvonimira kraqa hrvatskoga. Donatorska aktivnost i umetni~ka angaòvanost vajara Ivana Me{trovi}a, vezana za podizawe Zvonimirove spomen crkve u Biskupiji 1938. godine, otkriva nam wegovu u javnosti dosta potisnutu privrènost rimokatolicizmu i hrvatstvu. (isto; str. 24-25) Najzaslu`niji za podizawe spomen crkve Na{a Gospa u Biskupiji bio je vajar Ivan Me{trovi}, koji je, uz najve}u nov~anu pomo} (sa prijateqima dao 200.000 dinara ili 45 odsto vrednosti spomen crkve), besplatno napravio nacrt crkve, likovne radove i statuu Na{e Gospe. Me{trovi}eva Gospa (Bogorodica) odevena je u stilizovanu srpsku kninsko-drni{ku no{wu s velikim rupcem oko glave. Po re~ima J. A. Solde, kip Na{e Gospe stilski je blizak Me{trovi}evoj Povijesti Hrvata i predstavqa ènu iz sela Petrova poqa. Naslikani likovi seqaka, koji se mole Bogu, obu~eni su u narodnu no{wu dalmatinskih Srba. Posebno je apsurdno da se sva tri srpska etnolo{ka znamewa koriste za oìvqavawe predstave iz legendarnih starohrvatskih vremena. Zvonimirov lik podse}a na hajdu~ke i usko~ke junake iz srpskih epskih pesama, dok mu ode}a, s elementima dalmatinske srpske no{we, daje izgled kotarskih srpskih junaka. Proslava otvorewa spomen crkve Na{a Gospa trebalo je da bude veli~anstven odraz katolicizma i hrvatstva. Naime, na toj proslavi, koja je odràna 18. avgusta 1938, bili su prisutni narodni poslanici iz redova HSS, na ~elu sa Ma~ekovim zamenikom Milutinom Majerom, izaslanici Matice Hrvatske, Bra}a Hrvatskog zmaja, pripadnici Hrvatskih skauta iz Splita, nekoliko biskupa, brojni sve{tenici i redovnici itd. U popodnevnim ~asovima proslavi se pridruìo i nadbiskup Alojzije Stepinac. U govoru pred okupqenim narodom, Stepinac je izjavio da èli da ~itavi hrvatski narod obuhvati duh hrvatskih kraqeva. Ma~ekov izaslanik, M. Majer, dao je izrazito politi~ko nacionalno obele`je ovoj verskoj proslavi. On je naglasio kako }e hrvatski narod, kao u starini tako i ubudu}e, ~astiti svoja sveta mjesta, me|u kojima je Biskupija, jer }e ostati vjeran lozinci Vlatka Ma~eka: Kriste Boè, neka hrvatskom narodu do|e kraqevstvo tvoje.(isto; str. 26-27) Stjepan Guwa~a (1909-1981), nastavio je delo Luje Maruna i Frane Buli}a, revizijom iskopina u Biskupiji jo{ vi{e je osvetlio veli~inu i snagu obnovqene crkve u Hrvatskoj za vreme kraqa Zvonimira. Wegovi radovi su pokazali da je to Sveto tlo koje treba i zbog toga sa~uvati od zaborava. Guwa~a je, po istom principu kao Marun i Buli}, preko arheolo{kih iskopina a bez pisanih izvora, pravio rekonstrukciju mitolo{ke sredwovekovne hrvatske povijesti i to na terenu srpske Kninske krajine. U Guwa~inom arheolo{kom snovi|ewu na prostoru Cetine, Zrmawe, Knina i sela Biskupije postojale su brojne starohrvatske crkve. Hrvatski arheolozi, pogotovo rimokatoli~ki redovnici, utemeqili su povijesnu tezu, koju su pri421
hvatili i hrvatski istori~ari, da je kraq Zvonimir sjediwewem Hrvatske u~inio kninski kraj jednim od sredi{ta svog kraqevstva, spoj severne i ju`ne (Dalmacije) Hrvatske. Propagandista iz Glasa Koncila, @ivko Kusti}, pi{e o tisu}ama starohrvatskih grobova oko crkvice u Biskupiji, u kojoj blista obnovqeni lik Majke Kraqevstva i Krista Svevladara i posledweg na{eg velikog katoli~kog kraqa Dmitra Zvonimira. Zato je i gradwa crkava na terenu Biskupije zavr{nica dugog napora predstavnika Crkve i hrvatskih vladara oko ostvarivawa jedinstvene Kraqevine Hrvatske. Prilog prou~avawu starohrvatske povijesti daje u sada{wem trenutku i predsednik Republike Hrvatske (ina~e doktor istorijskih nauka) Frawo Tu|man, koji se u potpunosti uklapa u fantasti~no snovi|ewe arheologa-redovnika. On progla{ava Knin starim hrvatskim gradom koji je posle Oluje (1995. godine) postao ~ist kao u vreme kraqa Zvonimira. Olujom su postignuti povijesni rezultati, jer je Knin vra}en u naru~je Majke Hrvatske. Uz to je starinu hrvatstva izjedna~io sa starinom amebe tvrde}i da je Hrvatska ve} XIV stoqe}a dio sredwe Evrope i to potkrepio tvrdwama o Hvatskoj kulturi koja je starija od kultura mnogih evropskih naroda. Hrvatska je, po Tu|manu, imala pisce(!) koji su pisali i bili prevo|eni na druge jezike i pre [ekspira i Molijera. (isto; str. 27-28) Na oblikovawe istorijske svesti hrvatskog naciona naro~ito je uticala kulturna elita koja je popularisala i usvajala vrednosti kwièvnih dela koja su svojim sadràjem izvirala iz radikalnog katolicizma. U delima savremenih hrvatskih kwièvnika i kwièvnih istori~ara Dubrovnik je predstavqan kao staro hrvatsko kulturno sredi{te, iako on u razdobqu od XVI do XIX veka nije imao nikakvo hrvatsko narodnosno obele`je. U to vreme Dubrovnik je bio rimokatoli~ki grad me{ane latinsko-slavenske kulture, sa dominacijom romanskih kulturnih elemenata. Katoli~anstvo, pa potom i hrvatstvo Dubrovnika, zahvaquju}i intenzivnoj vekovnoj aktivnosti frawevaca i jezuita, naro~ito u razdobqu tzv. katoli~ke obnove (protivreformacije), uspe{no je ukoreweno u savremeni Dubrovnik. Naro~ito se ose}ao uticaj isusovaca na kulturni i politi~ki ìvot Dubrovnika. Refleksije dana{weg hrvatstva u daleku pro{lost intenzivno su prenosili hrvatski gra|anski, npr. Stjepan Radi}, i klerikalni politi~ari, a naro~ito hrvatski kwièvnici i kwièvni istori~ari. Tako je Marin Frani~evi} pripisao dubrova~kom pesniku Mavru Vetranovi}u (14821576) da se on obra}a slavnim Hrvatima, braniocima Klisa, iako je nepobitna istorijska ~iwenica da su u Klisu ìveli i Klis branili uskoci pravoslavni Srbi, koji posle pada grada, 1537. godine, prelaze u Sew, i, vremenom, prozelitskim ~inom postaju unijati nastaweni u @umberku. Na sli~an na~in, poraz ma|arske vojske na Krbavskom poqu 1493, koju je vodio ma|arski ban Emerik Deren~in (Derencsenyi), M. Frani~evi}, preko stihova Vetranovi}a, interpretira kao hrvatsku slavu. Junake kosovskog, hajdu~kog i usko~kog epskog ciklusa, hrvatski kwièvni teoreti~ari, naro~ito oni mona{kog fraweva~kog porekla, znali su pripisati hrvatskoj juna~koj epici. Kotarski i sewski srpski uskoci i
422
epski junaci (Stojan Jankovi}, Vuk Mandu{i}, Ilija Smiqani}, Komqen barjaktar, Tadija Sewanin, Ivan Sewanin, Uskok Radojica i dr.) nasilno su uklapani u hrvatske epske pesme i nosili hrvatsko narodnosno ime. Klerikalac Dragutin Neì} proglasio je Sew sredi{tem najqep{eg ciklusa hrvatske narodne epike iz doba turskih ratova. Zato i grad pravoslavnih uskoka progla{ava najhrvatskijim hrvatskim gradom. (isto; str. 28-30) Dalmatinski Srpski glas bio je naro~ito ogor~en kada je Matica hrvatska, 1897. i 1898. godine pod hrvatskim imenom objavila dve kwige srpskih narodnih pesama o Kraqevi}u Marku, Milo{u Obili}u i drugim srpskim junacima. Sli~an falsifikat Matica je napravila i 1888. objaviv{i Iskrice Nikole Tomazea. U ovom izdawu ilirsko ime je zameweno hrvatskim. Srpski glas je ovaj postupak o{tro osudio i pomenuo izdawe Iskrice u kome je Tomazeo ilirsko ime zamenio srpskim. Tomazeova srpska ose}awa dokazivala su wegova dela: iako je pod ilirskim nazivom objavio pesme o Kosovu i Kraqevi}u Marku, on je nagla{avao da su to srpske pesme. U svrhu stvarawa hrvatske juna~ke epske kwièvnosti, u Zagrebu se od 1896. po~iwe (tom I) objvqivati zbornik Hrvatske narodne pjesme. Do 1939. godine objavqeno je ukupno osam tomova. Krajem XIX i po~etkom XX veka frawevci u Bosni i Dalmaciji po~iwu da promovi{u i isti~u hrvatske guslare i hrvatske juna~ke pjesme. (isto; str. 30-31) Novi impuls pohrva}ivawu srpskih epskih narodnih pesama dala je, 1964. godine, Matica hrvatska objavqivawem Narodnih epskih pjesama (u dva toma!) koje su iza{le u okviru vi{etomne edicije Pet stoqe}a hrvatske kwièvnosti.(isto; str. 31) Me|u hrvatske epske pesme uredni{tvo Matice hrvatske uvrstilo je pesme srpskog juna~kog epskog ciklusa koje pevaju o me|usobnoj borbi srpskih uskoka i hajduka sa muslimanskim (turskim) junacima. Tipi~an primer takvog epskog sadràja je pesma Pisma od Nuke barjaktara u kojoj se pomiwu srpski junaci iz Ravnih Kotara (devet Vu~kovi}a, Ilija @arkovi} i drugi) koji se sukobqavaju sa turskim ratnicima. Danak u krvi postaje potresni prizor vezan iskqu~ivo, ako se izuzme {pawolska narodna romansa, za hrvatsku epsku poeziju. Ne pomiwe se nikakav hrvatski epski lik, ali zato Mati~ino uredni{tvo, u prava{kom i endehazijskom maniru, pod Hrvate nasilno podvodi i srpske junake islamske vere (muslimane). Pokatoli~eni srpski guslari iz Imotske krajine, srpskog prezimena a katoli~kog imena (Mate Gali}, Ivan Kutle{a, Mijo [koro, Ante Lon~ar, Ivan Mari}, Ivan Vu~kovi} i drugi), odjednom, prema fraweva~koj epskoj verziji, pjevaju lijepim hrvatskim jezikom o krvavim okr{ajima izme|u hrvatskih kr{}anskih i muslimanskih junaka. O Srbima, srpskom imenu i pravoslavqu nema ni pomena. Srpsko stanovni{tvo, koje je patilo pod turskim ropstvom, u najboqem slu~aju nazivano je kr{}anskim, pa se obi~no pomiwu kr{}ani Kraji{nici. Stvaraocima hrvatske narodne epike bio je u tim trenucima potreban svehri{}anski ekumenizam kako bi se iskoristila pravoslavna (srpska) epika za velikohrvatske nacionalne pretenzije. Frawevac Silvester Kutle{a je ~ak ijekavski jezi~ki oblik, koji
423
su upotrebqavali pomenuti guslari, prevodio na ikavicu koja je s vremenom od srpskog pretvorena u jezi~ki oblik katolika (Hrvata). S druge strane, Mati~in prire|iva~ hrvatskih juna~kih narodnih pjesama, Olinko Deroko, komotno tvrdi da su Vuk Karayi}, fra Grga Marti} i B. Bogi{i} ikavske jezi~ke oblike pretvarali u ijekavske. (isto; str. 31-32) Istaknuti centri mo}i u hrvatskoj naciji, naro~ito crkva i nacionalne ustanove, velikim finansijskim sredstvima podupirali su nacionalnu izdava~ku delatnost. U razdobqu Kraqevine Jugoslavije, Matica hrvatska je izdavala oko 30 kwiga godi{we u tiraìma koji su bili nezamislivi u drugim jugoslovenskim centrima. Rekordni tiraì su se kretali oko 10.000 primeraka, dok je uobi~ajen tira` iznosio izme|u dve i pet hiqada primeraka. Me|utim, ta kwièvnost, zajedno sa ogromnom produkcijom katoli~kog Dru{tva sv. Jeronima, svojim sadràjima popuwavala je gotovo iskqu~ivo {kolske i univerzitetske uybenike, kako bi se omladina u najranijem uzrastu i u {to ve}oj meri pot~inila ideologiji narodnog (hrvatskog) kolektiva. Time se za~iwala celokupna dru{tvena svest kod Hrvata, radikalno suprotstavqena svim drugim nacijama i veroispovestima. Do otvorene mr`we bio je samo jedan korak. Drugi vaàn segment ove dobro smi{qene i planski usmerene kwièvnosti, a daleko od toga nisu bile ni istoriografija i geografija, bila je produkcija kwiga i bro{ura za narod, za seqake naro~ito. Duboki vjerski osje}aj narodni i stoqetni kulturni utjecaj katolicizma na kwièvnost, pripadaju me|u najva`nije faktore hrvatske kwièvne povjesti kategori~an je jezuita dr Antun Bonefa~i} u svojim napisima o hrvatskoj kwièvnosti koji su izlazili u Hrvatskom listu, po~ev{i od 25. decembra 1941. Dru{tvo sv. Jeronima je za 73 godine postojawa {tampalo blizu deset miliona primeraka kwiga za narod, u 633 izdawa. Pod okriqem crkve ove kwige su, kako isti~e \. Stankovi}, pod devizom Kwiga u svaki hrvatski dom, deqene seqacima besplatno ili prodavane po izuzetno povoqnim cenama. Zato ne ~udi, pi{e \. Stankovi}, s koliko revnosti su u Kraqevini Jugoslaviji osnivane ~itaonice, pokretne biblioteke; {to se u svakoj hrvatskoj ku}i mogao na}i ili Pu~ki kalendar ili Danica ili po nekoliko kwiga Dru{tva sv. Jeronima i Matice hrvatske. Na tome se gradila razvijenost hrvatskih kulturnih ustanova i mitologija o kulturnoj superiorinosti hrvatskog nad srpskim narodom, bez obzira na sadràj i estetske vrednosti proizvedenih dela. Bila je va`na wihova politi~ka (i nacionalna N. @.) funkcionalnost. Da bi se prikrila istina o nastanku velikog dela Hrvata prevo|ewem pravosalvnih Srba u rimokatolicizam, hrvatski kwièvnici i kwièvni istori~ari, pogotovo oni uzornog teolo{kog obrazovawa, odbacivali su tezu o nastanku Hrvata iz rimokatolicizma. S druge strane, ideolozi Srpske pravoslavne crkve napravili su medve|u uslugu Srpstvu svo|ewem Srpstva na pravoslavne pripadnike. Srbi-katolici i Srbi-muslimani time su odba~eni. Me|utim, Hrvati, koji su prete`nim delom konfesionalna rimokatoli~ka nacija, ne daju se svesti na etnos koji je iskqu~ivo nastao verskim aktivnostima. Kao dobru ilustraciju navedenih stavova, neophodno je
424
navesti mi{qewe kwièvnika Radovana Grgeca, glavnog urednika ~asopisa Maruli}, koji izdaje Hrvatsko kwièvno dru{tvo sv. ]irilo i Metodije iz Zagreba: Toliko smo puta rekli da se nacionalnost ne moè poistove}ivati s vjerskom pripadno{}u niti hrvatstvo s katolicizmom, koliko god povijest na{ega naroda bila povezana s Rimskom crkvom i wezinim predstavnicima. Hrvati nisu samo katolici. Me|u wima ima i pripadnika drugih vjeroispovesti, ateista i agnostika. Nemojmo smawivati svoj broj, ionako nas je vrlo malo i sve mawe i mawe.... (isto; str. 33-34) Pitawem broja i opsega slavenskih narodnosti slavisti su se bavili najvi{e tokom XIX veka. Kako ocewuje Lazo Kosti}, wihovi rezultati se ne podudaraju, ima me|u wima dosta principijelnih razmimoilaèwa, ali je za sve wih zajedni~ko da tzv. Hrvatima daju veoma mali teritorijalni prostor, a Srbima vrlo veliki. Pojam Hrvata se ograni~ava na samo jednu, sasvim usko obeleènu skupinu na podru~ju biv{e Jugoslavije. Tako npr. ~e{ki slavisti priznaju kao Hrvate samo kajkavce, dok, s druge strane, Slovenci smatraju kajkavce za Slovence a Hrvate ograni~avaju na ~akavce. Prema filolozima-slavistima, Srbi su mnogostruko brojniji od Hrvata i prostiru se u velikom pojasu Balkana. Lazo Kosti} zakqu~uje da nema ba{ nijedne, ama bukvalno nijedne oblasti Jugoslavije koju su svi veliki slavisti XIX veka priznali kao nesumwivo hrvatsku. Slovenac Jernej Kopitar osporava ~ak Hrvatima kao naciji sam Zagreb sa okolinom. Kopitarovo stanovi{te najboqe se ogleda u prepisci sa ~e{kim jezuitom Josipom Dobrovskim iz 1810. godine. Kopitar tvrdi da se provincijalni Hrvati (iz troùpanijske Banske Hrvatske N. @.) tek posledwih dvesta godina nazivaju Hrvatima i to kao geografski a ne etnografski pojam. O tome Kopitar u jednom pismu iz 1810. pi{e Dobrovskom slede}e: Tek od Ferdinanda I (1503-1564) i Leopolda I (16401705) po~eo je da se upotrebqava geografski naziv Hrvatske i s onu stranu Kupe... Slavonci su srpski naseqenici i govore kruh i brez mesto bez, pravo krawski. U pismu od 1. februara 1810. kaè slede}e: Ja vi{e verujem Truberu i Kr~eli}u nego Salagijusu {to se ti~e Hrvata, da naime severno od Kupe u stvari nema genetskih nego samo geografskih Hrvata, a genetski to su samo Vendi (Slovenci)... Nije dakle neistorijski kad Slovenci ne}e da budu Hrvati, ve} je to veritatis causa...Ja sam sigurno toliko pravedan prema Hrvatima kao Va{a Pre~asnost prema Slovencima, ali pogre{an naziv vre|a me (sabla`wava me): mi Slovenci ne treba da se zovemo Hrvati, nego oni sami treba da se zovu ono {to su, tj. Slovenci... Kako uop{te dolaze Zagrep~ani ka hrvatskom poreklu. Ne dajmo se, dakle, zavarati administrativnom podelom zemaqa i naziva.... Kopitar pi{e Dobrovskom 21. aprila 1810, slede}e: Ako su Dalmatinci Hrvati, quicerte sunt prema Konstantinu (Porfirogenitu N. @.), a tako|e Zagrep~ani, otkud to dolazi da prvi, glavni Hrvati, srpski govore a posledwi ne govore? Jezuita iz ê{ke Josip Dobrovski (1753-1829), otac slavistike, smatrao je samo kajkavski dijalekt kao hrvatski dok je sve drugo za wega ilirski ili srpski jezik. Idu}i tom analogijom Dobrovski je samo Hrvatsko Zagorje i Sloveniju smatrao predelom Hrvata, dok su svuda drugo ìveli
425
Srbi. Dobrovski je panonske Hrvate delio na prave zagreba~ke Slovence, ugarske Slovence i krawske, {tajerske i koru{ke. Po wemu, Dalmatinci su napola Srbi (glagoqa{i), dok su }irili~ari ~isti Srbi. Za Dobrovskog Srbi su i Dubrov~ani, Makedonci i Bosanci, dok su Krawci, Bezjaci (Zagorci) i panonski Hrvati po poreklu Hrvati. Dobrovski je poistove}ivao tzv. dalmatinsko-ilirski jezik sa srpskim jezikom, pa je do kraja ìvota ostao pri gledi{tu da su Dalmatinci i po jeziku i po poreklu uglavnom Srbi. Najpoznatiji slavista druge polovine XIX veka, Franc Miklo{i}, u svojoj Uporednoj gramatici slovenskih naroda Hrvate je reducirao na sasvim mali i neznatan prostor tvrde}i da su svi {tokavci Srbi, ~akavci Hrvati, a kajkavci Slovenci. U Uporednoj gramatici Miklo{i} govori o dva srpska dijalekta (-e i -ije) i jednom hrvatskom (-i). Ikav{tinu, dakle, uzima za karakteristi~no obele`je hrvatskog jezika, dok su ekav{tina i ijekav{tina dve grupe srpskog jezika. Ipak Miklo{i} je tvrdio da nisu svi ikavci Hrvati-~akavci ve} da ima ikavaca koji ~isto srpski govore i da imaju istu narav i obi~aje. Tu je pre svega mislio na ikavce {tokavskog nare~ja sa podru~ja Dalmacije, Primorja i Like. Za Dubrovnik Miklo{i} je govorio da do wega nikad nije dopirala ~akav{tina i da je uvek bio {tokavski, dakle srpski. (isto; str. 34-36) U poglavqu Hrvatska sredwevekovna mitologija @uti} sagledava uticaj Vatikana na kreirawe hrvatske istorije, kroz falsifikat koji su Hrvati uneli u svoj Ustav iz 1990. godine. Kao jedan od motiva za pisawe ove kwige posluìli su nam hrvatski istoriografski falsifikati koji su ~ak une{eni u preambulu ustava Republike Hrvatske iz 1990. godine. Nijedna ozbiqna dràva ne bi u preambuli svog ustava istakla takve mitske istoriografske konstrukcije. Unikatna preambula hrvatskog ustava sadrì fantasti~ne podatke o tisu}utristagodi{woj dràvnopravnoj povijesti Hrvata. Izvr{ena je, dakle, hronolo{ka korekcija ranijeg ~iweni~no utvr|enog hiqadugodi{weg dràvnopravnog hrvatskog bitisawa. Sada je vremenski uskla|eno prava{ko tisu}godi{we dràvotvorstvo sa vatikanskim falsifikatom o tisu}u i trista godina od vremena pokr{tavawa Hrvata, a time i wihovog ulaska u kr{}ansku evropsku civilizaciju. U izvori{nim osnovama Ustava Republike Hrvatske dominira mitolo{ki hrvatski povijesni prapo~etak: Izraàvaju}i tisu}qetnu nacionalnu samobitnost i dràvnu postojnost hrvatskog naroda, potvr|enu slijedom ukupnoga povijesnoga zbivawa u razli~itim dràvnim oblicima, te odràwem i razvitkom dràvotvorne misli o povijesnom pravu hrvatskog naroda na punu dràvnu suverenost.... Formulacija nacionalna samobitnost i dràvna opstojnost u razli~itim (zaboravilo se re}i inostranim N. @.) dràvnim oblicima predstavqa apsurdan oblik nezavisnosti. Daqe se nastavqa fantasti~na pri~a o osnivawu hrvatskih kneèvina odmah posle wihovog doseqewa na Balkan u VII veku. Proizlazi da su paganski Hrvati, kao nijedan selila~ki indoevropski narod, odmah posle doseqewa na Balkan formirali svoje dràvne organe i uspostavili odre|ene
426
dràvne funkcije. S druge strane, za ozbiqnu istoriografiju je krajwe sporno pitawe da li su Hrvati u VII veku uop{te postojali kao formiran narod. Na takvo pitawe istoriografija nije dala odgovor prosto zbog ~iwenice {to o tom vremenu nema sa~uvanih savremenih istorijskih izvora (dokumenata). Zbog nedostatka izvora neminovno nastaju mitovi, pa su u opticaju proizvoqne hipoteze hrvatskih arheologa, filologa, antropologa koje, me|utim, istorijska nauka ne moè uzimati za ozbiqno. Osnovni i jedini, malo pouzdan, izvor koji govori o vremenu doseqewa Hrvata (i Srba) u VII veku je delo De administrando imperio (O upravi carstvom) vizantijskog cara Konstantina VII Porfirogenita (905-959). Nastalo, dakle, 300 godina posle mogu}eg doseqewa Hrvata (u vreme cara Iraklija, oko 641) ono predstavqa vrlo nepouzdan izvor o po~ecima hrvatskog bitisawa na Balkanskom podru~ju. S druge strane, treba ista}i ~iwenicu da prvi sa~uvani prepis carevog dela poti~e iz XVI? veka. Moè se postaviti pitawe da li je original uop{te postojao ili je prepis samo naknadna falsifikatorska konstrukcija nastala u vreme stvarawa tzv. hrvatskih povijesnih redakcija. Stvarawu tzv. prepisa nepostoje}ih i neizvesnih originalnih izvora sklon je upravo Vatikan, naro~ito od XV veka, kada i nastaje Konstantinova darovnica kao wegov najve}i falsifikat. Izraène protivre~nosti u delu cara Konstantina bile su jedan od uzroka da se spis De administrando imperio odbacivao kao izvor za najstariju istoriju Srba i Hrvata. Vatroslav Jagi} je odbacivao carevu Bijelu ili Veliku Hrvatsku kao zemqu fantazije. Nada Klai} je konstatovala da nitko do sada nije dokazao postojawe Bijele Hrvatske ili Bijelih Hrvata u VII stoqe}u. De administrando imperio deluje kao skup sabranih vesti, a ne kao sistematski pisana istorija. Delo se sastoji od beleàka i odlomaka iz starijih dela i arhivske gra|e me|u kojom su se nalazili izve{taji carskih diplomata. Sem tih slu`benih arhiva i starijih istoriografskih dela, caru je posluìla i narodna tradicija. Medievisti (vizantolozi) obja{wavaju da je glava 30 doma}a dalmatinska tradicija, dok su glave 29, 31/36 vizantijska obrada. O tzv. istoriji Hrvata iz vremena doseqewa na Balkan i dinastije narodnih vladara Trpimirovi}a, uglavnom govore izvori rimokatoli~kih sve{tenika i redovnika (benediktinac Mavro Orbini, Toma Arhi|akon, Arhi|akon gori~ki Ivan itd.), anonimusa (Qetopis popa Dukqanina, Splitski anonim I, Splitski anonim II) i istoriografska dela hrvatskih teologa i svetovnih pisaca (Ivan Luci} otac hrvatske historiografije, Pavle Riter, Tadija Smi~iklas, Frawo Ra~ki, Ferdo [i{i}, Vjekoslav Klai}, Dominik Mandi}, Krunoslav Draganovi}, Nada Klai} itd.). Istori~ar u Paveli}evoj NDH, prof. Petar Grgec, navodi da su razprave isusovca Stjepana Krizina Saka~a jasno razsvietlile ove prilike (doseqewa i pokr{tewa HrvataN. @.) koje su oko 679, za vrieme bana Borka i pape Agatona, dovele do sklapawa ugovora (Konkordata). Potom Grgec citira Saka~ev tekst koji govori o mirotvorstvu pravednih Hrvata koji ho}e samo da {tite svoju teritoriju bez posezawa za tu|om zemqom: Ovi Hrvati poslije kr{tewa sastavi{e vlastoru~ni ugovor i tvrdom se i nepoko427
lebqivom vjerom zakle{e sv. Petru da ne}e nikad provaqivati u tu|e zemqe i ondje ratovati, ve} da }e radije ìvjeti u miru sa svima koji budu htjeli. A od pape su zato dobili molitvu da }e se za wih boriti i na pomo}i im biti Bog Hrvata kadgod drugi narodi provale na hrvatsko zemqi{te. Grgec na kraju zakqu~uje da je miroqubivost donela Hrvatima dva velika dobra: prvo me|unarodno priznawe wihove narodne samobitnosti i priznawe wihove domovine(!). Kod velikohrvatskih ideologa citirane re~i postale su ~uveni hrvatski zavjet iz vremena kneza Borka i pape Agatona. Dobiv{i me|unarodno priznatu domovinu, narodnu samobitnost i dràvu, postali su Hrvati, kako kaè prof. P. Grgec, atrakcijskim sedi{tem i za ona plemena koja u po~etku nisu pripadala jezgru hrvatskog naroda. Ovakvom infantilnom obja{wewu nastanka hrvatske narodne samobitnosti i dràve nije potreban nikakav komentar. Srpska istoriografija, sem retkih izuzetaka (npr. S. Stanojevi}), nije ozbiqnije tretirala pitawa hrvatske mitomanske praistorije. Srpski medievisti ostali su dan danas nemi, inertni i bez odgovora na o~igledne hrvatske istoriografske falsifikate. Zbog takvog odnosa u istoriografiji, rimokatoli~ki povjesni~ari mogli su proizvoqno da tuma~e malobrojne i nepouzdane naknadne izvore, koji su se odnosili na vreme sredwovekovne slavenske pro{losti. Svi ti malobrojni izvori (ako su uop{te izvori) nisu sa~uvani u originalu ve} postoje prepisi (hrvatske redakcije) iz XVI i XVII veka. Zbog pre}utnog prihvatawa takvih friziranih izvora sa srpske strane, hrvatski istoriografski rezultati su vremenom postajali nesporno istiniti i ~iweni~no neoborivi. Takva spisateqska nadmo} (zasnovana na ve{tom i sistematskom falsifikovawu istorijskih ~iwenica) rimokatoli~kih (hrvatskih) istori~ara, omogu}ila je da se stvaraju istorijska dela za dnevnopoliti~ku upotrebu. âk je hrvatska istori~arka Nada Klai} (Povjest Hrvata u ranom sredwem vijeku, Zagreb 1971, 4) konstatovala da historijska kritika u Hrvatskoj sve vi{e nazaduje, {tavi{e, ona danas gotovo ne postoji. Nasuprot hrvatskim istori~arima i hrvatskoj politi~koj vladaju}oj garnituri, srpski istori~ari i sada{wi srpski vladaju}i politi~ki faktor ne koriste nepouzdanu istoriju doseqewa Srba na Balkan i istoriju dinastije Klonimirovi}a (IX i X vek) u dnevnopoliti~koj medijskoj propagandnoj nacionalnoj kampawi. Sem u usko stru~nim krugovima istori~ara, imena ~lanova prve srpske dinastije iz IX i X veka (Vi{eslav, Radoslav, Prosigoj, Vlastimir, Mutimir, Pribislav, Petar Gojnikovi}, Pavle Brankovi}, Zaharije Pribisavqevi}, âslav Klonimirovi}) potpuno su nepoznata {iroj javnosti. Bilo bi jako neozbiqno kada bi vladaju}i faktor u Srbiji u preambuli svog ustava, zbog potvrde istori~nosti i dràvotvornosti Srba, navodio istorijske doga|aje od VII do X veka. S druge strane, Hrvatima je bilo neophodno da isti~u svoju mitsku pro{lost kako bi dokazali svoju dugu dràvqansku i dràvno-pravnu tradiciju, koje, me|utim, do osnivawa nacifa{isti~ke Nezavisne Dràve Hrvatske 1941. godine nikad nije ni bilo. Posle propasti tzv. dinastije Trpimirovi}a (krajem XI veka), ~iji su knezovi i kraqevi nosili slavensko ime, nema tragova posebne hr428
vatske dràvnosti i dràvqanske istori~nosti. Zbog toga se hrvatska povijesna mitomanija slepo drì pri~e o hiqadu i tristagodi{woj hrvatskoj dràvnosti koja je, toboè, nestala krajem XI veka. Nasuprot Hrvatima, Srbi imaju vrlo pouzdan nemawi}ki dinasti~ki istorijski kontinuitet, pa im nije bilo potrebno da poteù svoje mitske pri~e iz staroslavenskih vremena i vremena prve srpske dinastije Klonimirovi}a (IX i X vek). (isto; str. 36-40)
2. Hrvati od Balkana napravili bure baruta

O falsifikatima vezanim za poreklo i istoriju Hrvata, pi{e i autor kwige Hrvati u svetlu istorijske istine i ukazuje da su oni svoju istoriju mewali kako im je kad odgovaralo ili bilo oportuno. Jedna slu~ajnost u velikim narodnim pokretima pre kojih 13 vekova, otvorila je tamne stranice u istoriji ju`nih Slovena. Za dolazak Hrvata vezano je sve ono, {to je docnije o Balkanu stvorilo izreku, da je bure baruta. Donose}i sobom sve svoje nedostatke, ova neslavenska skupina urasla je najpre u slavenstvo i od wega primila hri{}anstvo, ali je zatim zbog uro|enog oportunizma i slabe duhovno-krvne veze sa slavenstvom ne samo otpala od wega, ve} je katoli~kom Rimu posluìla kao oru|e za katoli~ke nasrtaje na ju`no slavenstvo kroz ~itava stole}a. Zbog wih je Balkan i postao evropska vetrometina, gde su se sukobqavali razli~iti interesi, a u prvom redu katoli~ki sa pravoslavnima. O svom poreklu Hrvati nerado govore. Tako na prvi pogled. Me|utim oni su zbog uro|enog oportunizma na svojoj siroma{noj povijesti ostavili {irom kapije otvorene, kako bi svoje poreklo mogli vezivati ~as za Romane, ~as za Germane, a koji put i za Slavene. Jedan slikoviti primjer, kako bi to oni sami rekli, vidi se iz slu~aja sa hrvatskom povije{}u, koju je hrvatska vlada propisala kao uybenik za {kolsku 1941/42. godinu. U ovoj povijesti zastupqena je o hrvatskom poreklu gotska teorija. Ve} slede}e {kolske 1942/43. godine, ista ona usta{ko-hrvatska vlada koja ga je propisala, izdala je drugi, gde se o hrvatskom poreklu zastupa druga, iransko-kavkaska teorija. Da se sramota {to pre preda zaboravu, vra}en je novac svakome kupcu onoga prvog uybenika, koji ga je makar napola poderanog povratio. Verni svome nestalnom mentalitetu, Hrvati su kroz celu svoju pro{lost usporedo sa razvojem situacije mewali ne samo svoje uverewe, ve} i narodnost ako je to bilo potrebno. Ali, ne{to u ~emu su ostali konzekventni, to je bolest gusarewa po tu|im istorijskim ba{tinama i mana naturavawa svoga nepopularnog imena. Tako se sretamo sa jednim odlomkom iz novije hrvatske istorije (Hrvatski list od 14. aprila 1939) gde se ovo priznawe izraàva u re~enici: Do{av{i Hu-ur-vathi zajedno sa Hunima u Evropu, zavladali su nad slavenskim starosjediocima, s kojima su se slili u jedan organizam, kojemu su dali svoje ime i ako su bili u mawini. Hrvati, dakle, po ovom svome priznawu dolaze u slavensko starosedeo{tvo, koje je dakako moglo biti samo srpsko po{to se za druge Slavene u ovom prostoru ne zna, i donose sobom svoje ime, sa kojim se to slavensko starosedeo{tvo stole}ima sukobquje.
429
Svoje neslavensko poreklo uostalom ne krije ni u praskozorju pritajenog usta{tva prvi hrvatski ministar spoqnih poslova dr Mladen Lorkovi}, koji u kwizi Narod i zemqa Hrvata na strani 34 kaè: îtava stara hrvatska povijest shvatqiva je samo uz pretpostavku, da su vladaju}i Hrvati bili neslavenska naslaga, koja je prekrila i organizovala slavenske mase. Prihvatimo li stanovi{te dr Lorkovi}a da Hrvati nisu slavenskog porekla, {to se posle doga|aja iza 6. aprila 1941. godine samo po sebi razume, postaje neobja{wivo, kako da do{qa~ko plemce Hrvata gubi sva svoja obele`ja sa kojima je do{lo, pa ~ak i svoj materwi jezik, a da ipak toboè osigurava presti` svoga nepopularnog imena, koje je docnije pretprelo modifikaciju od Hu-ur-vatha u Hrvate. Ne bi li bilo prirodnije smatrati da narodi gube svoja obele`ja i materwe jezike samo onda, kada se utope u ja~e i kulturnije sredine, kojima razume se nije potreban organizatorski smisao i takvih poludivqih do{qaka, koji nisu u stawu ni da svoj materwi jezik odrè. [to ih je me|utim katoli~ki Rim mnogo docnije uspeo uklopiti u svoj veliki program katoli~kog prodirawa prema slavenstvu i {to se bole{}u naturavawa wihovog imena odoma}ilo jedno zlo od koga }e se Balkan te{ko otresti, to je pojam za sebe. Pa ipak, Hrvati sa rezultatima naturawa svoga imena srpskom nacionalnom i etnografskom prostoru do pro{loga veka nisu bili zadovoqni. Zato je Zagreb, pre kojih sto godina, izmislio Jugoslaviju samo zato, da bi preko we doveo u pitawe Srpstvo i pravoslavqe i tako ostvario ekspanzivne ciqeve istaknute u hrvatskom i rimokatoli~kom programu kroz vekove. Kao {to god postoji opre~nost o vlastitom poreklu me|u samim Hrvatima (jer suvremena hrvatska povijest, u delu {tampanom 15. aprila 1939, tvrdi za razliku od dr Lorkovi}a, da su Hrvati gotskog porekla), tako su razli~iti i datumi wihovog doseqewa une{eni u wihovoj povijesti. (Psuwski je pseudonim Veli{e Raji~evi}a; Hrvati u svetlu istorijske istine; reprint izdawa iz 1944.; Beograd; Nikola Pa{i}; 2004, str. 5-7) Slavenski istori~ar Matija Katan~i} (1750-1825) iako katoli~ki sve{tenik, ne smatra sve stanovnike katoli~ke vere na teritoriji koja je 1941. godine prozvana Nezavisnom dràvom Hrvatskom Hrvatima. Naprotiv, on tvrdi, da su Dalmatinci, Bosanci i Slavonci iste etni~ke strukture kao i Srbi i da se ovi etni~ki u mnogome razlikuju od pravih Hrvata, a da je hrvatsko ime ovim krajevima jedino austrougarskim pritiskom nametnuto, mada se ovi narodi nikada nisu tako ose}ali. Govore}i o ~isto}i jezika, Katan~i} kaè: Ali se bosansko-dalmatinsko i srpsko nare~je odlikuje ~isto}om i elegancijom. O naturawu hrvatskoga imena Katan~i} pi{e: Uvjeri}e{ se najzad da se hrvatsko ime u Dalmaciji, Bosni i Srbiji naro~ito propagiralo, ali se ilirski narodi u ovom predjelu nikada nijesu tim imenom nazivali. Stoga, kad govorimo o Hrvatima, imamo pred o~ima one Hrvate u uskoj Hrvatskoj, odakle su vekovima poku{avali da nature svoje ime bosanskim, slavonskim i dalmatinskim, pa ~ak i Srbima u Srbiji. Hrvati, onakvi kakve ih opisuje Matija Katan~i}, koji nisu istog etni~kog obele`ja sa Dalmatincima, Bosancima, Slavoncima i Srbima, doselili su po Vitezovi}u u Hrvatsku 640 godina posle Hrista. Ovde su, kaù,
430
svojom sposobno{}u dràvne organizacije (kojom se, kako nam je poznato, nisu odlikovali, niti su je imali) zavladali starosedeocima Slavenima da ne bi morali spomenuti ime Srba, kojima su iako brojno daleko mawi, ipak uspeli toboè naturiti svoje ime. Ovde pada u o~i zaborav sa kojim se neprestano susre}emo kroz ovu hrvatsku istoriju. Tako hrvatski istorijski {ovinizam i ovde zaboravqa priznati, da su se u tome poslu etni~ki i jezi~no potpuno pretopili u Srbe, te ih Delimilova kronika pisana pre 650 godina objavqena ~ak i u poznatom zagreba~kom Vijencu iz 1891. godine re~enicom: U srpskom narodu imade zemqa, koja se zove Hrvatska smatra Srbima. Tako je dakle pisao ~e{ki istraìva~ jo{ u XIII veku i smatrao, da su Srbi narod, a Hrvati pleme. Prvi historijski utvr|eni dokumenat kojim se imena Hrvat i Hrvatska pojavquju u povijesti, jeste glasovita poveqa kneza Trpimira, od 4. marta 852. godine, u kojoj knez potvr|uje svome prijatequ i kumu splitskom nadbiskupu Petru neke wegove posjede u Lazanima i Tugarima a u kojoj se Trpimir naziva Dux Croatorum a wegova zemqa Regnum Croatorum (kraqevstvo hrvatsko), dakle kao organizovana dràva. (Hrvatski list od 16. aprila 1939). Jedna mala nesmotrenost dovoqna je da upropasti ~itav snop bri`qivo skrojenih istorijskih falsifikata. Tako je ovaj odlomak uhvatio u laì onu hrvatsku pri~u o dolasku polovicom VII stole}a ili ranije, o nekom naturavawu hrvatskog imena, a jo{ mawe o organizatorskom smislu, jer kao {to im ovde nehotice izlete, nije se pre druge polovice IX stole}a niti znalo za ime Hrvata, a jo{ mawe za wihovu nazovi dràvu. Uhvatimo li se za 852. godinu kao godinu kada se prvi put pojavquje ime Hrvata u nekoj formi samostalne organizacije (u {ta mi opravdano sumwamo) i da je Trpimir stekao titulu kneza hrvatskog, pa da je potvrdio neke posede svome kumu jo{ k tome splitskom nadbiskupu, tada se nalazimo pred dva pitawa i to: ko je u to doba vladao hrvatskim zemqama, te prema tome ko je Trpimiru podelio dostojanstvo hrvatskoga kneza i drugo: da li je u to doba mogao postojati splitski nadbiskup koji bi bio pot~iwen Rimu. Razmatraju}i prvo pitawe znamo, da je car Budimir Srpski ve} u VII stole}u razdelio srpske zemqe na ùpanije, banovine i kneèvine. Me|u tako razdeqenim oblastima nalazi se i dowa Dalmacija, koja je tek u XIX veku u Zagrebu prozvana Crvenom Hrvatskom. U doba Trpimirovo vladala je srpskim zemqama dinastija Vi{eslavqevi}a, a u te zemqe bila je uklopqena i dowa Dalmacija. Ni{ta, dakle, prirodnije nego da je Trpimir kneèvsku titulu dobio od srpskih vladara, jer je u to doba od drugoga i nije mogao dobiti. Na drugo pitawe nije teàk odgovor, po{to je u ono doba splitska episkopija potpadala pod jurisdikciju Carigradske patrijar{ije, pa je Trpimir jedino mogao potvr|ivati imawa splitskom episkopu a nikako nadbiskupu, po{to je splitska episkopija otpala od carigradske tek 924. godine, odnosno 72 godine posle te takozvane glasovite Trpimirove poveqe, dakle onda, kada se Trpimir odavno nalazio me|u mrtvima. Godina 924. uzeta je iz dela hrvatske suvremene povijesti {tampanog u Hrvatskom listu od 22. aprila 1939, pa kako znamo da su se datumi ovakve vrste ~esto puta po431
merali desetinama i stotinama godina unazad, kako je kad trebalo izgra|ivati fiktivnu hrvatsku istoriju, to bi mogli pretpostaviti da je splitska episkopija mo`da i docnije otpala od Carigradske patrijar{ije. Prema najobjektivnijim piscima nadopuwene hrvatske povijesti trebalo bi da su Hrvati uporedo sa svojim dolaskom polovicom VII stole}a zagospodarili srpskim starosedeo{tvom koje je bilo u ve}ini i naturili im takozvanu dràvnu organizaciju i ratni~ki smisao. Tako kaù sada. Me|utim, mada im mi mnogo ne verujemo, oni nam u XVII veku, preko Pavla Vitezovi}a, reko{e, da su Srbi jo{ oko Hrista i pre wega naselili zemqe, u kojima su Hrvati na{li uto~i{te, te da se Srbi jo{ u to doba pojavquju kao samostalna dràvna organizacija, koja dakle od do{qa~kih Hrvata nije morala ni{ta pozajmqivati, a najmawe organizatorske i vojni~ke vrline, po{to se za wih ni devet vekova posle toga nije ni{ta znalo. A o nekakvim ratnim ve{tinama ili organizatorskom smislu ne moè kod Hrvata biti ni govora, ne samo od doseqewa pa do prve wihove samostalnosti pod Tomislavom 924. godine, nego i docnije. Avari i Slaveni poplavi{e Dalmaciju, Meziju, Ilirik i Trakiju sve do Carigrada. (Hrvatski list od 14. aprila 1939). Hrvatski se povjesni~ar dodu{e stidi da umesto Slavena spomene Srbe i ako se za vreme cara Heraklija, kada se ovo doga|alo, za druge Slavene u ovom delu sveta nije znalo osim za Srbe. Po hrvatskoj istorijskoj pri~i, Heraklije (610-641) je nalaze}i se na rubu propasti usled navale Persijanaca sa istoka i Srbo-Avara sa zapada prona{ao negde, Bog bi znao gde, pleme Hrvata kao najboqe organizovano slavensko pleme, koje se suprotstavilo srpskoj snazi i spasilo Heraklijevo carstvo. A {to je jo{ zamr{enije, Heraklije ih poziva negde na jugoistok Balkanskog poluostrva! Izgleda da bra}i Hrvatima nije bilo dosta, {to su nam toliko zla naneli od svoga dolaska, ve} bi èleli da nam makar u ma{ti prire|uju iznena|ewa i onda kada za wih niko, pa ni oni sami nisu ni{ta znali. Uostalom, sve i kada bi to juna~ko hrvatsko pleme predstavqalo neku biolo{ku jedinicu u to doba, kako bi i mogli prite}i Herakliju u pomo}, kada je ovaj sa svih strana bio opkoqen i to Persijancima sa istoka, a sa zapada, da upotrebimo hrvatski termin, Avaro-Slavenima. Kad su ve} ma{tali fabrikuju}i ovu istorijsku nemogu}nost, mogli su izmisliti i transportnu avijaciju pomo}u koje su caru Herakliju pritekli u pomo}. Da bi ovakva besmislica hrvatskog so~iwenija mogla ostati, morali bi Srbi sada posle tolikih stole}a preko svoje slavom ispisane istorije hrvatskoj povijesnoj fikciji ostaviti koridor, da bi ovi mogli caru Herakliju prite}i u pomo}. Po hrvatskim izvorima, Srbi su bili ono slavensko starosedeo{tvo koje su Hrvati zatekli kada su nas svojim dolaskom usre}ili. Primiv{i od Srba hri{}anstvo, oni su sve do Branislava, koga su tek nedavno krstili u Branimira, pripadali nadle`nosti Carigradske patrijar{ije, a tek za wegovog vremena su pripali pod rimsku administrativnu nadle`nost, jer je on smatrao da je to zbog blizine Rima prakti~nije. U savremenoj, {ovinizmom inspirisanoj i pod katoli~kom prizmom pisanoj povijesti Hrvata, ozna~en je ovaj administrativni prelaz iz nadle`nosti Carigrada rim432
skoj nadle`nosti ni{ta mawe nego kao drugo kr{tewe Hrvata, mada se zna, da je rascep crkava usledio za blizu dva stole}a docnije. Iz prostog razloga {to je notorno da drugo kr{tewe predstavqa prekr{tavawe nekoga ko je ve} jednom kr{ten u kojoj od hri{}anskih veroispovesti, hrvatska istorija o ovome drugom kr{tewu daje oskudnu publikaciju i zadovoqava se samo na spoqa{wem sjaju proslava. Poznato je da je Zdeslav doveo Hrvate u vezu sa Carigradskom patrijar{ijom, koja ih je primila u hri{}anstvo. Branimir je iz prakti~nih razloga zamolio da se administrativno pot~ine Rimu. To je u novoj hrvatskoj istoriji uzeto kao drugo kr{tewe Hrvata. Otkako se ovo takozvano drugo kr{tewe proslavqa na vidniji na~in po hrvatskim katoli~kim crkvama, po~eli su se mnogi katolici interesovati za istorijat ove proslave. Me|utim, sve}eni~ke su im predikaonice radije zasewivale o~i poznatim katoli~kim frazama, nego {to bi im priznali, da su nekada pripadali isto~nopravoslavnoj veri. Ovu katoli~ku misteriju objasnio je, me|utim, dr Ferdo [i{i} u Vjesniku hrvatskog arheolo{kog dru{tva za godinu 1914. i celom hrvatskom jezuitskom kleru dobacio ovu istinu. Poznato je da se hrvatski knez Branimir, smaknuv{i kneza Zdeslava obratio s proqe}a 879. godine na papu Ivana VIII u Rim i tako odruìo od carigradskog patrijarha, sa kojim je Hrvate doveo u vezu wegov pred~asnik Zdeslav. Da se ovakav prelaz od jednog crkvenog poglavara drugome shva}ao u tradiciji kao kr{tewe, pokazuje naro~ito, {to Konstantin Porfirogent i Zdeslavov korak prikazuje kao tobo`we tre}e kr{tewe Hrvata, o kome dakako isto tako kao i o drugom ne moè biti ni govora. Otkri}e dr Ferde [i{i}a, poznatog hrvatskog nau~nika, tim je dragocenije {to je usledilo u vreme kada mu se ni sa koje strane nije moglo prigovoriti da su ga inspirisali protunarodni reìmi iz Beograda kako je Zagreb za vreme zajedni~kog ìvota od 1918. godine uvek poùrio da protuma~i ma kakvu istorijsku publikaciju, koja ne bi bila u skladu sa hrvatskom istorijskom naduveno{}u. Sve do rascepa crkava polovicom XI stole}a takozvano drugo kr{tewe Hrvata odnosno administrativni prelaz iz Carigrada Rimu, nije imao nikakvog naro~itog uticaja na me|usobne odnose Hrvata i Srba. Me|utim, rascepom crkava pojavila se pored ...(nerazumqivo; nap. E.B.T.) i verska razlika, koja je bila razlogom, da je Srpstvo u do{qa~kim Hrvatima na{lo ve~ito jezuitske protivnike, koji su oslawaju}i se na katolicizam svu svoju pa`wu usredsredili na to, da pomere svoj prostor na ra~un srpskog istorijskog i etnografskog tla. Sa svima obele`jima slepe upornosti, ovaj je hrvatski napor produèn sve do aprila 1941. godine i posle wega. (isto; str. 8-13) U poglavqu Prva samostalnost pod Tomislavom, Psuwski pokazuje kako je Hrvatska na falsifikatima gradila povijesno pravo na srpske zemqe. Jedna te{ka ratna slu~ajnost, koja je zadesila srpski narod na ovoj evropskoj vetrometini, osokolila je Tomislava da kao zavisni ban prigrabi celokupnu vlast svoje banovine i da se 924. godine otrgne iz srpske zajednice. Sli~no slu~aju iz 1941. godine.
433
Kad je Zarija Pribisavqevi}, srpski vladar oko 924. godine odbio da produì priznawe vlasti bugarskog cara Simeuna i kada ve} na po~etku neprijateqstva ve}ina Zarijinih vojskovo|a, zbog Simeunovog la`nog obe}awa, dopado{e bugarskoga ropstva, Bugari su osvojili veliki deo Srbije. Me|u onima koji su dopali bugarskog ropstva bio je i âslav Klonimirovi}, unuk Stojimirov. Sam Zarija se sklonio u oblast Neretve, koja je pod Mihailom Vi}evi}em, srpskim velika{em, pruìla Simeunu otpor i najzad ga posle trogodi{weg rata prisilila na mir. U me|uvremenu je Tomislav, kao zavisni ban od srpskih vladara izabrao srpsku nesre}u da bi dovr{io svoju re{enost o nezavisnosti i u docnijem odnaro|ivawu postao pionir rimokatoli~kih aspiracija u ovom delu Evrope. Hrvati su docnijim razvojem situacije mogli osetiti Tomislavqevu prenagqenost. Tomislav je naime verovao, da }e se propa{}u srpske dràve ostvariti èqa za prostirawe hrvatske vlasti preko srpskih zemaqa. Ali, Bugari su osvojili samo deo Srbije, a Rim je osetio snagu Neretve i Mihaila Vi{evi}a u tolikoj meri, da je Vi{evi} sa svojom vojskom zaratio protivu Rima i dve godine posle Tomislavqevog gesta osvojio italijanski grad Sinopat. Ovde dolazi i smrt Simeunova, koja je doprinela da se âslav Klonimirovi} oslobodi bugarskog ropstva i sjedini razjediwene srpske oblasti, te da povrati dobar deo srpskih oblasti, me|u kojima Srem sa ve}im delom Slavonije. Za vladavine âslavqeve spada i Neretqanska bitka protivu Mleta~ke republike, kada su Mle~ani potu~eni i 948. godine naterani da se sklopqenim mirom obaveù na pla}awe danka. To je stawe trajalo sve do 960. godine, kada je âslav proterao Ma|are iz Bosne u Srem i u Sremu u jednoj bici poginuo. Za sve to vreme Hrvati su le{inarskom hladnokrvno{}u posmatrali yinovske borbe srpskoga naroda, od koga su se po~eli odnaro|ivati, ~ekaju}i pogodno vreme da o~erupaju le{inu, koju bi drugi mesto wih oborio. U suvremenoj hrvatskoj povijesti nailazimo na nepreglednu gomilu ispisanih poku{aja da se prisvoji {to je tu|e. Tako se prvi Tomislavov korak prikazuje u la`nom svetlu samo zato, da bi se iz wega mogle iskonstruisati takozvane Bijela i Crvena Hrvatska a naro~ito ova posledwa, koje nikada nije ni bilo, ve} ju je novija hrvatska istorija naprosto morala izmisliti, kako bi u najkriti~nijim srpskim trenucima mogli podastreti svoje povijesno pravo na srpske zemqe. Dosledna samoj sebi, hrvatska istorija fabrikovana pre nekoliko godina kaè da je u doba ratovawa Zarija Pribisavqevi}a sa bugarskim carem Simeunom 924. godine, Tomislav toboè proterao Bugare i prisilio ih na mir. A zatim jo{ smelije, da su toboè doma}i vladari Zahumqa, Travunije i Dukqe, me|u kojima i knez Mihailo Vi{evi} priznavali Tomislavqevu vlast. To da je onda Crvena Hrvatska. O toj novoj hrvatskoj fikciji suvremena hrvatska povijest ovako mahnita: Prema popu Dukqaninu razdijelio je kraq Budimir Svetopelek na velikom saboru na Duvawskom poqu dràvu na Primorje i Zagorje. Primorje nazivqe jo{ Hrvatskom ili Dalmacijom, a dijeli ga na Bijelu Hrvatsku i na Crvenu Hrvatsku. Bijela Hrvatska sezala je od Duvna do Vinodola, a Crvena Hrvatska od Duvna do
434
Dra~a. Jedan od najpoznatijih vladara u oblastima Crvene Hrvatske bija{e knez Mihailo Vi{evi}. (Hrvatski list od 18. aprila 1939). Ova konstatacija, u kojoj se kao primarni momenat isti~e neko tobo`we stvarawe Bijelih i Crvenih Hrvatski, otkriva me|utim ono, radi ~ega hrvatska istorija zasigurno ne bi spomenula ime kraqa Budimira, iako je ve{to pre}utala ~iji je to bio vladalac, a koje wegova dràva. Na jednom mestu nedaleko spomenuh v carjeh Budimira srpskog, koji je oko 675. godine razdelio svoju dràvu na ùpanstva, banovine i kneèvine. Me|u tako razdeqenim srpskim pokrajinama nailazimo na Humsku i Ramsku, odnosno bosansku Srbiju. [to tvorci naduvene hrvatske povijesti nisu ili nisu hteli upoznati svoje ~itaoce sa ovim Budimirovom v carjev srpski, imali sa svoga stanovi{ta razloga za to, jer je wegova zemqa mogla biti Srbija, a u woj Hrvati bez ikakve ili takve Hrvatske, koja bi prevazilazila onaj prostor triju docnijih hrvatskih ùpanija oko Zagreba. Uostalom i ova hrvatska istorijska naduvenost o stvarawu nekakvih farbanih Hrvatski spada u red dobro smi{qenih laì koje vekovima smeraju na to, da u srpskoj istoriji stvore takvu zbrku, iz koje bi zatim po voqi mogli da vade ono, {to im je za pokri}e wihove istorijske golotiwe potrebno. Jedan letimi~an pogled preko brda hrvatskih fraza, koje se sukobquju jedna sa drugom. Po ovom tvr|ewu, Hrvati dolaze u svoju Hrvatsku zapadno od Slavonije i Bosne polovicom VII stole}a, gde zati~u Slavene, razume se Srbe. Oni toboè odmah po svome dolasku svojom ratni~kom i organizatorskom sposobno{}u naturaju svoje ime tome srpskom starosedeo{tvu i osnivaju takozvanu Bijelu Hrvatsku, Crvenu Hrvatsku itd. Koliko je istine u pri~i o velikim dràvni~kim i organizatorskim sposobnostima hrvatskih do{qaka vidi se i po tome, {to se za wih ni 200 godina docnije za vreme odràvawa frana~kog sabora u Frankfurtu na Majni (825) nije ni znalo da postoje, dok su polapski i ju`ni Srbi na tome saboru predstavqali narode. Nalaze}i se u takvoj pro{losnoj oskudici, nije ni ~udo {to su Hrvati morali izmi{qati svoje dràve sviju boja. Dodu{e, ove farbane Hrvatske razgolitio je ro|eni Hrvat istori~ar Ivan [ver, koji svojim hrvatskim istorijskim kolegama otvoreno dobaci, da Crvena Hrvatska u stvari nije ni{ta drugo doli Srbija. (Zagreb: Ogledalo II, str. 119). Drugi hrvatski nau~nik dr Toma Mareti} obra~unava se sa so~inenijima Smi~iklasa i wegovih pomaga~a o tobo`woj Hrvatskoj kao zasebnom dràvnom pojmu i kaè: Eto na kako slabom temequ stoji velika Hrvatska! We nekada nije bilo, nego ju je Porfirogent naprosto izmislio. (Slaveni u davnini st. 69). (isto; str. 14-18) Ipak, posle Tomislavqevog gesta od 924. godine, jedan deo Hrvata je pokazivao otpor prema Rimu i svima novinama koje su iz wega dolazile. Narod koji je bio privrèn Srpstvu i Pavoslavqu vodio je vi{e od jednog stole}a posle toga borbu protivu svojih rimskih pristalica i pokazivao otpor protivu otpadawa od Srpstva i carigradske nadle`nosti pravoslavqu. Ova se borba prenosila posle Tomislava i na ostale knezove rimske sluge, a dostigla je vrhunac u ubistvu kraqa Zvonimira.
435
Kao i wegovi prethodnici, Zvonimir je, kao i wegovi potomci 1941. godine, zatirao sve ono {to bi u programu hrvatskog odnaro|ivawa podse}alo na doba kada su Hrvati do{av{i me|u Srbe i primiv{i od wih hri{}ansku veru, vremenom postali srpsko pleme. Usred narodnog revolta zbog ovakvog odnaro|ivawa, Zvonimir je po nagovoru pape Grgura VII sakupio na Kninskom poqu sabor, koji ga je trebao ovlastiti da po Hrvatskoj sakupi vojsku i da sa wome po|e na Svetu goru da je oslobodi od pravoslavnih sileyija. Zvonimir je jo{ prerano smatrao proces hrvatskog otpadni{tva zavr{enim, jer je to usledilo nekoliko vekova docnije. Zato je narodni gnev na tome saboru dostigao takve razmere, da je Zvonimir sase~en noèvima svoje vlastele i naroda. Da posle ovog istorijskog dana na Kninskom poqu nije nastupila ma|arska najezda, te se srpske zemqe na{le pred novim problemom, mo`da bi Zvonimirovom smr}u rimski uticaj i{~ezao i hrvatski narod ostao veran srpskoj tradiciji. Time bi se srpstvu a i hrvatstvu kroz tolika stole}a u{tedili mnogi te{ki dani. (isto; str.19-20) Prevr}u}i po istorijskoj gra|i, nai{ao sam na ispravan sud jednog me|u onim ~asnim izuzecima, profesora dr Vase Glu{ca, o mnogoj srpskoj u~enoj gospodi iz redova istori~ara. Govore}i o zvani~noj istorijskoj nauci, koju je Austrougarska uperila na to da dokaè, kako bosanski muslimani nemaju ni~ega zajedni~kog sa Srbima, jer da su Srbi doseqenici, a muslimani da poti~u od bosanskih bogumila, kako bi na taj na~in bosanske muslimane pridobila za austro-ma|arsku i hrvatsku ideju, dr Glu{ac zamera onima koji su se poveli za takvim istorijskim fabrikacijama i kaè: Tu zvani~nu nauku, koju je austrougarska uprava upotrebqavala za svoje politi~ke svrhe, zastupali su u ve}ini slu~ajeva Hrvati. Pi{u}i i {ire}i takva kriva mi{qewa postigli su toliko, da danas ima mnogo qudi, koji u te tvrdwe veruju, jer su tako ~itali u nau~nim kwigama i tako u~ili u {koli. Ovo zapaàwe dr Glu{ca sasvim je na svome mestu. Ve}ina srpskih u~enih qudi, sem ~asnih izuzetaka, zadojeni su naro~ito skrojenom istorijskom naukom, koju su Hrvati namenili za eksport. Predratne i posleratne prilike pogodovale su da se ovako naduvana hrvatska istorija kroji i odràva. Jer, za vreme ugarsko-hrvatskog takozvanog kraqevstva, Hrvati su mogli da svojoj istorijskoj ma{ti bez ikakve kontrole dadu pun {ovinisti~ki zamah. A za vreme Jugoslavije su zbog srpske pocepanosti i kroni~ne politi~ke krize, koju su Hrvati neprestano podràvali, mogli kako su hteli uticati na nastavni program svih {kola u zemqi, pa tako i na odràvawe mnogih istorijskih zabluda, koje su nas blagodare}i izvesnom broju nakrivo nasa|enih srpskih u~ewaka odnosno plagijatora hrvatske iskrivqenosti najzad skupo stale. (isto; str.24-25) Moram se dotaknuti neznatne figure Tadije Smi~iklasa, pokatoli~enog Srbina, koji je iza sebe ostavio istorijsko nedono{~e Povijest Hrvata, za koje i sam u predgovoru na V strani kaè, da ga u pisawu nisu rukovodila na~ela istorijske istine, koliko èqa za zadovoqewem hrvatskih narodnih ambicija. I po tim principima napisana Povijest Hrvata, me|utim, sadrì nekoliko nehoti~nih priznawa, koja govore o Srbima kao vla436
snicima zemqe na kojoj su Hrvati na{li uto~i{te. Tako Smi~iklas na 175. strani i sam priznaje da o Hrvatima nije moglo biti ni re~i na frankfurtskom saboru 823. godine, dok su ju`ni i polapski Srbi zastupali interese svojih zemaqa i uzeli u~e{}a u dono{ewu odluka o sebi i o drugim narodima Evrope. (isto; str. 36-37) Hrvatsko povijesno pravo osnovano je ve}im delom na fikciji i dekretima vladaoca tipa Marije Terezije, koji su kroz prizmu slepog katolicizma posmatrali svet i probleme u wemu, a i na nehatu srpske istorijske nauke, koja je ostavila praznine, gde su se Hrvati po voqi mogli uvla~iti i iznositi iz we {ta im treba. Drugi deo tisu}godi{weg prava sastoji se iz raznih poklona srpskog etnografsko-istorijskog prostora, koje su pojedini austrougarski vladari s vremena na vreme otkidali, da bi zadovoqili hrvatske ambicije. Tako je srpski prostor, koji je vekovima zaduìvao evropsku civilizaciju stoje}i na braniku od isto~ne opasnosti, postao neka vrsta monete za potkusurivawe rimokatoli~kih ra~una. Ovako zami{qeno hrvatsko povijesno pravo koje se nikada nije poklapalo sa stvarnim hrvatskim etnografskim oblikom bilo je san, koji je vekovima tiwao na Markovom trgu. Svojatawe srpskog etni~kog prostora na podru~ju biv{e Austro-Ugarske, plod je osvedo~ene hrvatske gramzivosti ne samo po principima istorijske objektivnosti, ve} i po dokazima, koje su postavili prvi hrvatski istori~ari iz onoga doba, kada se hrvatski apetit na srpske krajeve nalazio u po~etnom stadiju. Nova, {ovinizmom zadojena hrvatska istorija nerado spomiwe, pa ~ak i hotimi~no izbegava takva hrvatska imena i nastoji ih predati zaboravu ba{ zbog toga, {to su ovi imali potreban minimum objektivnosti, da u svojim istorijskim delima ne mimoi|u srpsku stvarnost. Ona svojom sadrìnom svedo~i, da nam nijedan susedni narod nije prisvojio toliko srpskog samovlasni{tva kao {to je to slu~aj sa Hrvatima. Ali, ovaj prenos srpskog istorijskog bogatstva na stranice suvremene hrvatske povijesti moè se objasniti i time, {to je veliki broj Srba nateravan da prilazi katolicizmu, odnosio sobom deo po deo srpske pro{losti i stavqao ga kao neku vrstu otpremnine u hrvatsku istoriju, tako da ona u stvari predstavqa drugi deo srpske istorije, samo {to je na wu stavqena hrvatska firma. Jer, jo{ ruski istorik Nikola Dorunov nije zabadava o Hrvatima rekao: Milioni Srba postav{i rimokatolici, pretvori{e se u Hrvate, (Dràve i narodi, str. 105), niti je jedan drugi ruski putopisac o svojoj poseti Zagrebu bez razloga, rekao: Do{ao sam u stolicu pokatoli~enog srpstva. (autor cit. Srbi u davnini, str. 84). Eto, to su ti milioni Hrvata, koje rimokatoli~ki sve{tenik i ~uvar Budimpe{tanskog muzeja Matija Katan~i} pre toliko vekova deli od Hrvata i kaè, da su Srbi rimokatoli~ke vere. Rekoh, ve}i deo hrvatskih istorijskih fabrikacija minulih nekoliko decenija, gde se bez ikakvog merila istorijske pristojnosti i objektivnosti udara hrvatski pe~at na nehrvatska istorijska zbivawa i dokumente, sve je to plagijat srpskog istorijskog ba{tinstva. Jo{ kad uvaìmo tvrdwu jednog izme|u retkih Hrvata pro{log stole}a dr Tome Mareti}a da Hrvatske ni u
437
doba Konstantina Porfirogenta nije bilo, ve} da ju je Porfirogent naprosto izmislio (autor cit. Slaveni u davnini str. 69), onda dobivamo obja{wewe za nepresu{na vrela hrvatske {ovinisti~ke megalomanije i apetita na ono, {to se nikada nije hrvatskim nazivalo. (isto; str. 39-41)
3. Slavensko ime tendenciozno zamewivano terminom Hrvat

Dr Nikola @uti} isti~e da je uticaj Vatikana i Rimokatoli~ke crkve na stvarawe hrvatske istorije presudan. Latinski, ili boqe re~eno italijanski naziv za hrvatsku dràvu (Croatia) u osnovi ima militantno rimokatoli~ko misionarsko zna~ewe. U Talijansko-slovinskom rje~niku fra Dragutina Par~i}a (Zadar, 1868), koji se {kolovao u Ilirskom zavodu sv. Jeronima, re~ crociata ozna~ena je kao vojnica za krst, kriàrska vojna. Re~ crociato prevedena je kao kriàr. Italijanski koren re~i Croatia hrvatski latinisti su prebacili u anti~ka vremena, pa tako u latinskoj vje`benici za sredwe {kole Elementa latina (Zagreb, 1964) re~ Croatia (-ae, f.) ozna~ava Hrvatsku. U uzornom @epi}evom Latinsko-hrvatskom rje~niku, Zagreb, 1961, re~ Croatia, {to je i logi~no, ne postoji. Takvim fantasti~nim konstrukcijama nekolicine hrvatskih klasi~nih filologa bitisawe hrvatstva i Hrvatske pomera se u daleka anti~ka vremena. Ugledni rimokatoli~ki istori~ar Frawo Ra~ki svoju istoriju Slavena u Sredwem veku pretenciozno naziva Monumenta histriae Chroaticae periodum antiquam illustrantia, Zagrabiae, 1877. Naziv Croatia koristi se za zabavno-kwièvni ~asopis Croatia (izlazi od 1839. do 1842), koji je ina~e bio namewen gra|anstvu Zagreba s wema~kim jezi~kim navikama. Jedan od prvih, i najzaslu`nijih, koji je hrvatsko ime zasadio u daleku pro{lost, bio je nepoznati redaktor Letopisa popa Dukqanina (XII vek). Naime, u XV veku, kako tvrdi N. Klai}, uba~ena je u Letopis tzv. hrvatska redakcija teksta u kojoj je namerno uneto hrvatsko ime umesto slavenskog. Re~ je o mestima na kojima mewa latinski tekst, ume}e Hrvate i tamo gde ih latinska redakcija ne pomiwe. Istori~arka Nada Klai} smatra da je uzrok takvoj redakciji u ~iwenici {to autor ne poznaje naziv Slaveni (koji je bio u iskqu~ivoj upotrebi u vreme popa Dukqanina) pa ga èli zameniti savremenim izrazom Hrvati. Daju}i globalnu ocenu Letopisa popa Dukqanina Nada Klai} je zakqu~ila da su vesti iz Letopisa prili~no nepouzdane pa ih kriti~ka istoriografija jedva uzima u obzir. Najzaslu`niji za nastavqawe kontinuiteta i daqi razvoj savremene mitolo{ke hrvatske istorije su rimokatoli~ki redovnici Krunoslav Draganovi} i fra Dominik Mandi}. Vlastima Republike Hrvatske posluìla je kao idealno propagandno sredstvo Mandi}eva komparativna povijesna sinteza pod tendencioznim nazivom Srbi i Hrvati dva stara razli~ita naroda (Zagreb, 1990). Ve} sam naslov otkriva Mandi}evu konstrukciju o narodima formiranim u dalekoj pro{losti koji, prema naslovu, nemaju ni{ta zajedni~ko. U Mandi}evoj kwizi se upravo navode neprihvatqivi argumenti koji su u funkciji svedo~anstva o Srbima i Hrvatima kao rasno razli~itim naro438
dima. U navedenom delu Mandi} nam se predstavqa kao vrstan filolog. Dovoqno je navesti samo par naslova poglavqa pa da se vidi sva veli~ina wegovih filolo{kih umotvorina (Dolazak Slavena {tokavskih ikavaca na Balkan, Dolazak Slavena {tokavskih ekavaca na Balkan). Mandi} u IV poglavqu kwige raspravqa o hrvatskom Duvawskom saboru godine 753, iako istoriografija do danas nije uspela da utvrdi nijednu istorijsku ~iwenicu o hrvatskoj istoriji VIII veka. Svu veli~inu Mandi}evog povjesni~arskog talenta utvrdila je, jo{ davne 1969. godine, hrvatska istori~arka Nada Klai}. U kritici Mandi}eve kwige Rasprave iz stare hrvatske povijesti Nada Klai} navodi da se Mandi} sluìo izmi{qenim izvorima koji su nepoznati ozbiqnijim istraìva~ima hrvatske istorije. Daqe napomiwe da Mandi} nije raspolagao ni sa kakvim novim izvornim materijalom koji bi bio nepoznat drugim istraìva~ima istorije sredweg veka. Po wenom mi{qewu, D. Mandi} se vratio na po~etnu fazu historiografije kada je ona, jo{ u prvim po~ecima u pro{lom stoqe}u, smatrala svojom osnovnom zada}om uglavnom prepri~avawe najpoznatijih izvora bez wihove kriti~ke analize. No, i tada je bilo dosta histori~ara koji su znali odijeliti mit od istine. U hrvatskoj se historiografiji odavno ve} postupa vrlo oprezno s pripovijednim izvorima legendama, kronikama... F. Ra~ki, kao pravi otac moderne hrvatske historiografije, ukazivao je ~esto na nedostatke izvr{nog materijala.... Mandi} je svoje povijesne ~iwenice zasnivao na krajwe problemati~nim podacima iz Letopisa popa Dukqanina, niù}i kombinaciju za kombinacijom: Tako postepeno raste wegova fantasti~na historija koju je nemogu}e pobijati jer joj nedostaju osnovni elementi potrebni za raspravqawe. Ako, naime, rad na nekom problemu po~iwe s tvrdwama koje bi trebale biti rezultat raspravqawa, onda se ne moè ni o ~emu rasrpavqati. Mandi}u je tako utvr|ena ~iwenica pretpostavka da je Kronika hrvatska ili Kraqevstvo Hrvata djelo nekog Hrvata glagoqa{a koje je napisao prije Qetopisa (popa Dukqanina)... Gotovo opsjednut idejom da je tobo`we Kraqevstvo Hrvata nastalo u Dukqi, ili kako je naziva, u Crvenoj Hrvatskoj, Mandi} nije zapazio da (~ak ni) hrvatska redakcija (Letopisa) ne poznaje naziv Crvena Hrvatska! I to usprkos tome {to redaktor hrvatske redakcije vrlo ~esto mijewa u Dukqaninovu tekstu naziv Slaveni i slavenski s nazivom Hrvati i hrvatski! D. Mandi} je, dakle, poistove}ivao naziv Sclavi s nazivom Hrvati, te je nastojao ~ak dokazati da je hrvatska redakcija Letopisa popa Dukqanina starija od latinske. Ni u hrvatskoj redakciji ne pomiwe se Crvena Hrvatska. Tako je Mandi} izraz Regnum Sclavorum tuma~io kao Kraqevstvo Hrvata. Na taj na~in mogao je isticati tezu da je od starine Dukqa (danas Crna Gora N. @.) bila sastavni dio op}ega Hrvatskog kraqevstva tj. Bijele i Crvene Hrvatske Mandi} je u svojoj svehrvatskoj euforiji tvrdio da je Dukqa sredi{te i dukqanska vladarska obiteq glavni nosilac dràvnoga ìvota svih Hrvata u prvim stoqe}ima wihovog ìvota na Jadranu. N. Klai} je zaprepa{tena kako Mandi} uzima Gotski uvod iz Letopisa kao dokaz hrvatske predaje (predawa). Ni najmawe ga ne zbuwuje to
439
{to u tim prvim glavama (Letopisa), o kojima tako|e postoji opse`na literatura, nigdje nema traga Hrvatima: narod koji dolazi jesu Goti a wihove vo|e Totila i Ostroil! Pod Mandi}evim perom svi se Goti pretvaraju u Hrvate, i na taj na~in on dobija Hrvatsku u èqenim granicama. O tome Nada Klai} kaè slede}e: Postavqenom ciqu podvrgava svaki izvor i tuma~i ga tako da je krajwi rezultat uvijek isti. Tako nastaju hrvatske pokrajine Bosna i Dukqa, a u najnovijem prilogu i Neretqanska kneèvina. Vrhunac Mandi}eve svehrvatske megalomanije nastaje u trenutku kada tvrdi da su po~etkom X stoqe}a u jugoisto~noj Europi cvale tri mo}ne dràve, od kojih je jedna bila Hrvatska s granicama od rijeke Ra{e u Istri do rijeke Drima u dana{woj Albaniji, te od Jadranskog mora do Drave i Dunava na sjeveru i Drine na istoku, a dijelila se na Bijelu Hrvatsku, od rijeke Ra{e do Cetine u Dalmaciji, i Crvenu Hrvatsku, od rijeke Cetine do rijeke Drima(!). Na kraju svog prikaza o Mandi}evoj kwizi Rasprave iz stare hrvatske povijesti, Nada Klai} zakqu~uje: Wegova se historija, kako se moè razabrati, sastoji od oskudnih fragmenata izvora, tobo`we logike kojom on te fragmente lijepi i gotovo bolesne èqe da {to ve}i broj Ju`nih Slavena ubroji me|u Hrvate. I pri tom nema, dakako, na umu etni~ki, nego politi~ki pojam Hrvat, jer se od Ra{e do Valone prostire toboè Hrvatska narodna dràva. Dokaz hrvatstva Neretqanske kneèvine je tako|er primjer Mandi}eva falsificirawa izvornog materijala. Bitno je, dakle, ista}i ~iwenicu da je u ve}ini izvora, koji su govorili o Slavenima Balkana, upotrebqavan termin Sclavi, Sclavorum. U novovekovnim redakcijama slavensko ime tendenciozno je zamewivano terminom Hrvat. Tako je, na primer, papa Ivan VIII poslao, 879. godine, pismo Dragom sinu Zdeslavu, slavnom knezu Slavena. U delu Liber pontificialis govori se da su papinski poslanici pali u ruke Domagoja (in sclavorum deducti Domagoi manus). Mleta~ki hroni~ar Ivan \akon, iz XI veka, u Mleta~koj hronici (Chronicum venetum) naziva stanovnike Dalmacije Sclavorum pesime gentes et Dalmacianorum, a kneza Domagoja iz IX veka pesimus Sclavorum dux. Kasnije hrvatske istorijske redakcije prozvale su Domagoja pesimus dux Chroatorum (najgori knez Hrvata). Generacije jugoslovenskih {kolaraca obrazovane su uz pri~e o Domagoju kao najgorem knezu Hrvata, hrvatskom junaku bez premca. Osnovni izvor za potvrdu prava{kog koncepta tisu}godi{we dràvnopravne istorije Hrvata je Qualiter ili tzv. Pacta conventa (ugovor) iz sredine XIV veka. Pacta conventa je toboè prepis starijeg nesa~uvanog originalnog izvora, koji, me|utim, ve}ina hrvatskih istori~ara uzima kao vrlo pouzdan dokument. Pacta conventa opisuje pad Hrvatske pod ma|arsku zavisnost 1102. godine. Prethodno su, prema hrvatskoj predaji, Ma|ari 1097. godine na Petrovoj gori porazili tzv. hrvatsku vojsku mitskog hrvatskog kraqa Petra Sva~i}a, i vladali nad Hrvatima do 1527, odnosno, do vremena pada Ma|arske pod Turke i potpadawa Hrvatske pod Austriju. Nepoznati autor je Pacta conventom hteo da istakne ~iwenicu da Hrvati nisu bili podani~ki narod u okviru Ugarske ve} ravnopravan dràvnopravni ~inilac zajedni~ke ugarsko-hrvatske dràve.
440
Izmi{qeni doga|aj, vezan za tobo`we potpadawe Hrvatske pod Ma|arsku 1102. godine, hrvatski istori~ari nastoje prikazati {to afirmativnije po hrvatsku dràvnost. Sve{tenik istori~ar dr Lovre Kati} tuma~i da su Hrvatska i Ugarska 1102. godine sklopile personalnu uniju koja je trajala sve do 1918: Hrati ni u zajednici s Ugarskom nisu napustili svoju dràvnu osobnost i samostalnost. Sami su to ozna~ili rie~ima upu}enim, 28. aprila 1527. godine, kraqu Ferdinandu: Neka se znade, Va{e veli~anstvo, da se ne moè na}i zabiqeèno da bi ikoji vladar zavladao Hrvatskom, jer po smrti Zvonimira slobodne se voqe pridruìsmo sv. Kruni ugarskog kraqevstva, a poslije toga Va{em veli~anstvu. Prof. Petar Grgec izvodi ~udnu jezi~ku akrobatiku kada nastoji dokazati tobo`wu hrvatsku samostalnost u okviru Ugarske. On pi{e da je 1102. godine do{lo do u~vr{}ewa Arpadovaca na hrvatskom kraqevskom prestolu. Me|utim, posle toga nagla{ava da je Hrvatska 1102. godine u{la u gra|anski rat i propast. Po{to je u naslovu (Kako i kojim ugovorom se predado{e Hrvati ugarskom kraqu) najavio o ~emu }e govoriti, nepoznati sastavqa~ Pacta convente saop{tava kako je kraq ugarski Koloman odlu~io pokoriti ~itavu Hrvatsku sve do dalmatinskog mora. Zbog toga je do{ao do Drave, na {to su Hrvati, ~uv{i za dolazak vladara, skupili vojsku i pripremili se za borbu. Ugarski kraq Koloman im na to {aqe svoje poslanike da sklope s wima takav ugovor kakav budu sami èqeli. Posavetovav{i se, Hrvati po{aqu dvanaest svojih plemi}a od dvanaest svojih plemena (redak primer plemena sa dràvqanskom sve{}u N. @.). Po{to je nabrojao predstavnike dvanaest plemena, sastavqa~ je naveo da je Koloman s wima izmenio poqubac mira te da su nakon raspravqawa sklopili ugovor. U wemu je odre|eno da spomenuti plemi}i drè u miru sve svoje posede; da nijedno od dvanaest plemena ne pla}a kraqu porez ili tribut; da u slu~aju odbrambenog rata svako pleme dovede deset kowanika na svoj tro{ak do Drave, a odatle da su du`ni po Ugarskoj ratovati na kraqev tro{ak tako dugo dok traje rat. Vode}i hrvatski mitoman, D. Mandi}, Pacta conventu naziva Dogovornom nagodbom, a stvorene dràve drugarskim kraqevstvima. Ta kraqevstva su, po wemu, suverene dràve u poziciji personalne unije: Dogovornom nagodbom g. 1102. Hrvatska je sa~uvala sve osobine samostalne, suverene dràve: svoj dràvni prostor, svoju hrvatsku krunu, svoj zakonodavni dràvni sabor, svoju vojsku i svoje finansije. S Kraqevinom Ugarskom Hrvati nijesu stupili ni u kakvu vezu, osim kraqeve osobe (personalna unija N. @.), ali se i taj morao posebno kruniti hrvatskom a posebno ugarskom krunom. Po u~iwenom ugovoru, godine 1102, Hrvatska i Ugarska postale su dvije drugarske kraqevine. Istori~arka Nada Klai} je zakqu~ila da je starijoj hrvatskoj istoriografiji bilo stalo da dokaè kako je Pacta conventa dràvnopravni ugovor, te da je na taj na~in hrvatski narod pregovarao sa ma|arskim kraqem Kolomanom kao ravnopravan faktor. Nada Klai} je jednostavno odbacila vaqanost Pacta convente konstatacijom da su takvi ugovori za pojmove XII veka potpuno nepoznati i nemogu}i. I hrvatski istori~ar Ferdo [i{i} je 1914. odbacio javnopravni karakter Pacta convente. Tada je tvrdio da to nije
441
nikakav dràvnopravni spis ili ~ak me|unarodni, nego obi~na kraqevska diploma. Lubor Hauptman je prosto Pacta conventa proglasio falsifikatom. Novija hrvatska istoriografija je utvrdila da je neispravna konstatacija da je 12 plemena zaista postojalo u XII veku. Hrvatski povjesni~ari su utvrdili da je ustanova dvanaest plemena postojala u hrvatskim krajevima u XIV veku. Dakle, o~igledan je nesklad, kod tuma~ewa hrvatskih istorijskih ~iwenica, i me|u samim hrvatskim istori~arima. Moèmo zakqu~iti da je hrvatstvo nepoznat pojam za razdobqe ranog i razvijenog sredweg veka. Tek je naknadnom novovekovnom redakturom izvornih podataka taj narodnosni pojam dobijao na svom utemeqewu i broj~anom i teritorijalnom opsegu. (isto; str. 40-46)
4. Hrvatsko svojatawe Bosne

Psuwski u poglavqu Pohlepa za srpskom Bosnom i wenim vladarima, analiziraju}i hrvatsko prisvajawe srpskih zemaqa, hrvatsku istorijografiju naziva grabqivicom, i isti~e da je glavni ciq hrvatskog svojatawa Herceg Bosna i weni srpski vladari. Psuwski obja{wava koju teritoriju je obuhvatala Bosna i ko su bili weni stanovnici i vladari. Po Frawi Ra~kom, Bosna se naziva op{tim imenom Dalmacije, koja je zahvatala prostor od mora pa do Drine i Save, (Ra~ki, Rad 56, str. 109). Ovo se poklapa i sa frana~kim letopiiscem Ajnhartom (770-840), koji u svojim zapisima opisuje bekstvo Qudevita, nezavisnog kneza Dowe Panonije pred frana~kom vojskom iz wegove prestonice Siska ovako: Ostaviv{i grad Sisak, Qudevit pobeè Srbima, za koji se narod veli, da poseduje veliki deo Dalmacije. (Poveqe Matije Ninoslava od dr Vase Glu{ca str. 47). To isto o Qudevitovom bekstvu tvrdi i prvi hrvatski istori~ar Vitezovi}, koji precizira Qudevitovo bekstvo u godini 822. i na strani 63. kaè: Qudevit, ostaviv{i varo{ Sisak pobjegao je Srbima, gdje je docnije nevjerom ubio srpskog vojvodu koji ga je u svoj dom primio. Pod jednom godinom docnije (823) Vitezovi} beleì, da je Qudevit ubijen na dvoru jednog drugog srpskog vojvode u Bosni odnosno Dalmaciji, kome je spremao istu sudbinu kao onom prvom. Da je Bosna bila isto {to i Dalmacija, a Dalmacija {to i Bosna, to nas je uverio hrvatski istori~ar Frawo Ra~ki. A da su to bile jo{ u doba kad se za ime Hrvata ni{ta nije znalo srpske zemqe, to nam zajam~i frana~ki letopisac Ajnhart negde u VIII veku i prvi hrvatski istori~ar Vitezovi} u XVII veku. Ali, to sve ne smeta suvremenoj hrvatskoj gramzivosti da o Bosni govori kao o iskonskoj hrvatskoj zemqi, a o Srbima bosanskim vladarima kao autohtonim Hrvatima, kako }emo to daqe videti. Istorijski je notorno, kad se k}er ra{koga ùpana Uro{a I, godine 1129, udala za ma|arskog kraqa Belu Slepoga, kome je Koloman dao izvaditi o~i, Jelena je Beli donela u miraz Bosnu, koja je tada prvi put osetila ma|arsku vlast na celoj svojoj teritoriji. Ali, koliko god je ovo istorijski notorno, hrvatska povijest ne rumeni od stida kada tvrdi (Hrvatski list od 4. maja 1939), da je Jelena donela Beli Slepom samo neku Ramu na Dunavu, koja se ne moè nigde na mapi prona}i. Samo, dakle, da Bosna ne bu442
de srpska, makar se i Rama kod Prozora u Bosni morala pomeriti ni{ta mawe nego do Dunava! Hrvatska povijest pravi se da ne zna ili èli tako vaspitati svoje ~itaoce, da je ova Srpkiwa zbog muève oslepqenosti vladala Zvonimirovom krunom ne samo za wegova ìvota, nego i 20 godina posle wegove smrti, koja pada 1141. godine. Jo{ mawe se hrvatska povijest hvali Jeleninim bratom Bjelo{em, dakle opet Srbinom, kao kraqevskim ugarskim namesnikom, koji je istovremeno bio i ban hrvatski. Zaista, te{ko se hrvatskoj povijesnoj naduvenosti hrvati sa istinom! Ve{tom kamuflaòm razme}e se povjesni~ar vladavinom ma|arskih kraqeva Bele, Stjepana i Andrije, kojima su vi{e formalno nego stvarno nasa|ivali Zvonimirovu krunu, mada to ovima nije bilo potrebno da bi mogli vladati Hrvatskom. Isti~e mnogo sekundarnih momenata, samo da bi sakrio srpski zna~aj onoga vremena u Sremu, Slavoniji, Bosni i Primorju. Kao da se to ti~e Hrvata, nagla{uje udaju k}eri ma|arskog kraqa Stjepana za francuskog kraqevi}a Anù, ali hotimi~no zaboravqa da se druga Stjepanova k}er Katarina udala za Dragutina, sina Stevana Uro{a Velikog i stra{nog, koji je sa Katarinom dobio u miraz Ma~vu, Srem i dobar deo Slavonije.(Psuwski; cit. delo; str. 53-55) Vaspitan da ne sluì istini, hrvatski povjesni~ar vrda oko Bosne i kad se radi o tome da sakrije wen srpski karakter, on ne spomiwe da ju je }erka srpskoga vladara Uro{a odnela Beli, ve} beì {to daqe od we, obja{wava svojoj cijewenoj ~itala~koj publici, da je Jelena donela u miraz neku Ramu, koja da se nalazi na Dunavu. (Hrvatski list od 4. maja 1939). Idu}i u poteru sami za sobom, hrvatski istori~ari ~etiri dana docnije, (Hrvatski listod 8. maja 1939) hvataju sami sebe i obja{wavaju svojem hrvatskom narodu, da je Rama u stvari Bosna, a da naziv Rame poti~e od re~ice Rame kao pritoke Neretve, koja te~e od Prozora do ispod Kowica. Ona ista Bosna dakle, koja je vekovima odolevala nepozvanim nasrtajima, prolevaju}i krv samo zato, da bi se odràla u srpstvu i pravoslavqu. I pored sve ozbiqnosti pred tragedijom srpskoga naroda, mogao bi se ~ovek nasmejati hrvatskoj logici, koja im sluì kao osnovica za svojetawe Bosne. Prema wihovom shvatawu, Uro{eva k}er Jelena, odnela je ma|arskom kraqu u miraz Bosnu. Po{to je ma|arski kraq vladao i Hrvatskom, smatraju Hrvati dakle, mada to sa wima nema nikakve veze, da im iz ostvarewa krvnog srodstva izme|u srpske i ma|arske dinastije pripada Bosna. Tako im je merilo logike za ovaj slu~aj. Me|utim, kada je Ladislavqeva k}er Jelisaveta svojom udajom za kraqa Milutina Srbiji povratila Bosnu, hrvatski povjesni~ari shvataju stvar druga~ije i mudro }ute.) (isto; str. 55-56) Nova hrvatska istorija se trudi da srpskom karakteru Bosne od [ubi}a pa do Tvrtka (1309-1391) da hrvatsko obele`je. Ovo naro~ito dolazi do izraàja u opisu li~nosti Tvrtkove, koga prikazuje kao Hrvata iako je i deci osnovnih {kola poznato, da se Tvrtko, kao potomak Kotromanovi}a, krunisao u Mile{evu (1377) na grobu Svetoga Save i uzeo naziv: Stevan Tvrtko I kraq sviju Srba. Tome istom Tvrtku, kraqu sviju Srba, ponudili su hrvatski velika{i najpokornije hrvatsku krunu da je spoji sa srpskom, po{to su po primeru Bribinskih-[ubi}a videli da se borbom ne moè ni{ta
443
od srpskih zemaqa otkinuti. Da je Tvrtko mogao znati, {ta }e u dalekoj budu}nosti hrvatska istorijska naduvenost izgra|ivati na tome slu~aju, ne bi se verovatno godinu pred svojom smr}u (1391) na wihovu molbu proglasio pored kraqa sviju Srba i kraqem Hrvatske i Dalmacije. Jer, umesto da se stvar tuma~i onako kako zdrav razum govori, hrvatski istori~ari novijega kova smatraju da im je Tvrtko time {to se pristao proglasiti i hrvatskim kraqem, doneo kao poklon Bosnu i srpske zemqe, da bi ih zatim Hrvati ugradili u svoje tisu}godi{we povijesno pravo. Nije nam, dodu{e, poznato {ta je o sebi rekao Tvrtko kada se primio da pro{iri svoje srpsko kraqevstvo i na Hrvatsku, ali nam je zato ostalo zapisano o wegovom krunisawu u Mile{evu ovo: Ja Stefan Tvrtko v Hrista Boga kraq Srbije, Bosne i Primorja. Bog mi je dao da sednem na presto srpskih vladara, mojih predaka.(isto; str. 58-59) Nova hrvatska povijest u svojoj petqanciji dolazi sama sa sobom u koliziju, jer ne moè da objasni, kako to da Tvrtko, kraq Hrvata, ratuje protivu Hrvatske. Isto tako Opis jugoslovenskog novca {tampan 1875. godine u Zagrebu svojom 186. stranom dovodi suvremene hrvatske povjesni~are u nezgodan poloàj, jer za Stevana I Kotromanovi}a kaè: Stjepan I Kotromanovi} (oko 1300. godine) slijedio je isto~nu vjeru. U srpskim krajevima pod Austrougarskom ostala je od davnina pri~a o hrvatskom karakteru: Primi dva Hrvata u svoj dom, pa jednog postavi za trpezu i hrani, a drugoga obori i stoj za to vreme na wemu. Budi siguran da o tebi jednako misle obojica! O tome se mogla uveriti Jelisaveta, kao ugarsko-hrvatska kraqica, k}er istoga onog Stevana Kotromanovi}a, kome suvremeni hrvatski istori~ari u novije doba prika~i{e hrvatsku firmu. Wu su usta{ki velika{i, koji su joj se dotle do zemqe klawali, zadràli za vreme jedne wezine posete Hrvatskoj u Zadru, pa je, 1387. godine, osudili na smrt i pogubili. (Hrvatski list od 15. maja 1939). Kao i uvek, Hrvati su èleli wenu smrt samo zato, {to je bila Srpkiwa. U lovu za velikim qudima, ~ija ih oskudica ve~ito prati, Hrvati su ~ak posegli i za Mehmed pa{om Sokolovi}em. Da srpska i hrvatska publika lak{e proguta, hrvatski istori~ari govore}i o smrti Sultana Sulejmana II pod Sigetom u Ma|arskoj kaù: Veliki vezir Mehmed pa{a Sokolovi}, rodom Hrvat iz Bosne, zataji smrt sultanovu. (Hrvatski list od 31. maja 1939). Te{ko je verovati da hrvatski istorijski bezobrazluk novijega doba nije znao, da je prvi srpski pe}ki patrijarh Makarije (1557-1573) bio niko drugi ve} ro|eni brat Mehmed pa{e Sokolovi}a i da su zatim dva Makarijeva i Mehmedova sinovca Antonije i ]erasim jo{ 30 godina sedeli na prestolu srpskih patrijarha. Da je dakle Mehmed pa{a bio Hrvat wegov brat Makarije ne bi bio srpski patrijarh, ve} rimski papa. A da se Mehmed i u Sultanovj slu`bi ose}ao Srbinom, vidi se iz wegovog pisma, upu}enog oktobra 1561. godine, temi{varskom komandantu Andra{u Batoriju, u kojem mu }irilicom pi{e i ovo: I {to mi {aqe{ pisama, sve mi {aqi na srpskom jeziku. (dr Glu{ac: Poveqe Matije Ninoslava, str. 68). Ni naslednik Stevana Tvrtka I, kraqa sviju Srba, Stevan Debi{a nije ostao po{te|en hrvatskog svojatawa. Ute{qivo je dodu{e, da ovo svojatawe
444
nisu vr{ili savremenici svih onih srpskih velika{a pa i wegovi, ve} hrvatski povjesni~ari po~ev od takozvanog hrvatskog preporoda u pro{lom veku pa ovamo. Izgleda me|utim, da hrvatske povjesni~are od toga preporoda i bu|ewa pa ovamo nije toliko odu{evqavala srpska bliskost i hrabrost, koliko im se dopala srpska istorija i srpska teritorija, od koje bi po ne{to otkinuli i na tima ~erupotinama po~eli zidati naduveno svoje tisu}godi{we povijesno pravo, kao osnovnu propagandisti~ku materiju, iz koje }e docnije ni}i nova i najstra{nija srpska stradawa. Poznato je, naime, da je Tvrtka I nasledio Stevan Dabi{a Kotromanovi} i da su se zbog wegove slabosti osilili srpski velika{i Pavle Ra|enovi}, bra}a Pavlovi}, Vuk Vu~i}, \ura| Radivojevi}, Sando Hrani} i Hrvoje Vuk~i}. Poznato je i to, da je wegova udovica Jelena, zvana Gruba, izabrana posle wegove smrti (1395) od bosanske vlastele za bosansku kraqicu i da je posle zba~ena sa prestola, a na weno mesto izabran Ostoja Kotromanovi}, na koga su kratko vreme posle toga udarili Ma|ari. Hrvatska propagandisti~ka istorija, objavqena 1939. godine (Hrvatski list od 17. maja 1939) ozna~uje sva ova previrawa u bosanskim dinastijama kao hrvatska. Ne mogu samo da objasne, za{to ma|arsko-hrvatski vladari napadaju kraqa Ostoju Kotromanovi}a, kad je on po wihovom ra~unu bio Hrvat i hrvatski vladar! Duga~ka je lista hrvatske prisvaja~ke naduvenosti. Da, duga~ka je isto toliko, koliko je dugo vreme od onda kako su nas Hrvati, kao gotska skupina (po tvr|ewu mnogih u~enih Hrvata) unesre}ili svojim ulaskom u na{u sredinu i toboè nam doneli organizatorski smisao (dr Lorkovi}: Narodi i zemqe Hrvata, str. 34), kojega toboè da dotle Srbi nisu imali. Izgledalo bi da nabrajawe ovih svojatawa zamara. Ja, me|utim, smatram za neophodno, da se svaki takav slu~aj potpuno rasvetli i time donekle popuni praznina srpskih istorijskih pisaca, koji su, na srpsku nesre}u, izbegavali da se ograde od hrvatskih nasrtaja na srpsku istorijsku ba{tinu samo zato, da ne bi pomutili toboè bratske odnose, ili da ne bi komplikovali susedske sa austrougarskom monarhijom, u ~ijem se sklopu nalazilo vi{e srpskih nego hrvatskih zemaqa. (isto; str. 60-63). Autor navodi jo{ primera svojatawa srpskih vojvoda. Isti~u}i poznatu ~iwenicu da su nevino odvo|ena srpska deca potur~avana i vaspitavana u mr`wi prema svemu onome {to je srpsko, Psuwski ukazuje da su Hrvati ~ak i to prisvojili, a onda pravi paralelu da je tursko jani~arewe srpskog naroda, zapravo zamenilo rimsko, odnosno hrvatsko jani~arewe, misle}i na pokatoli~ene Srbe. Sad nam Hrvati dolaze sa novom teorijom: da su turski jani~ari u stvari bili Hrvati. Sasvim dakle u duhu usta{kih na~ela. Kad bi to bila istina, {to nije slu~aj, mi bi najpripravnije skinuli naba~enu kletvu. Me|utim, stvar sa jani~arima stoji onako, kako je zabeleèno u srpskoj istoriji i narodnim predawima, a ova nova hrvatska teorija ima trostruku tendenciju i to: da se bosanski muslimani oja~aju u fiktivnom uverewu o hrvatskom poreklu, da se Hrvati katoli~anstvu predstave kao ve~iti borci protivu svega {to je srpsko i pravoslavno i najzad da se jani~arski zulumi pribroje usta{kom vandalizmu HH veka i tako upotpuni slika, koja predstavqa stvarni duhovni odnos Hrvata prema Srbima. (isto; str. 66)
445
U poglavqu Hrvatski jani~ari autor ukazuje da i posle turskog sloma jani~arewe srpskog naroda nije prestalo. Kontinuitet je odràn, samo je Carigrad zamewen Zagrebom i Rimom. Po{to smo se upoznali sa novom hrvatskom teorijom o bosanskim jani~arima, kojoj ni sami trezveniji Hrvati ne veruju, moram najzad u ime istorijske istine re}i i ono {to su tolike generacije pismenih Srba izbegavale kazati, samo da bi o~uvale srpsko-hrvatsko bratstvo, koje je Hrvatima sluìlo kao tobo`wa glazura, a Star~evi}eva nauka stvarnost. Iako te{ka srca, Srpstvo konstatuje, da jani~arewe srpskoga ìvqa nije prestalo propa{}u turskog gospodstva u krajevima pod Austro-Ugarskom. Naprotiv, ono je i posle turskog sloma nastavqeno, samo su se nosioci ove sredwovekovne tipike odjednom na{li umesto u Carigradu, usred Zagreba, a wihovi naru~ioci i za{titnici u Rimu, jer nije uzalud onaj ruski pisac Nikola Dorunov napisao: Milioni Srba postav{i rimokatolici, pretvori{e se u Hrvate (Dràve i narodi, str. 105), niti je ruski general Gurko u Var{avskom dnevniku, za mesec oktobar 1890, napisao o svojoj poseti Zagrebu i ovo: Do{ao sam u stolicu pokatoli~enoga Srpstva. (Dràve i narodi, str. 105). Takvim blagoslovom Rima, a protiv svoje voqe, pokatoli~eno Srpstvo, vaspitano putem zagreba~kih jezuitskih centara, podstrekivano smi{qenim planom daqih nasrtaja na Srpstvo i pravoslavqe, daleko je prevazi{lo vandalizam turskih jani~ara iz sredwega veka kako po izboru zlo~ina~kih sredstava, tako i po broju `rtava. To su dakle hrvatski jani~ari, ~ija nedela ne}e nikada izblediti iz srpskog narodnog se}awa. Pohrva}eni Hrvati najvi{e su zla naneli srpskom narodu. Jer, ona osnovna skupina Hrvata iranskog ili gotskog porekla, koja je sa~iwavala zagreba~ku okolinu, postala je, kako sam na jednom mestu rekao, o{trica ugra|ena pre tolikih stole}a u vrhu rimokatoli~kog bodeà, namewenog za sistematsko prodirawe na {tetu pravoslavqa, ali, sem {to su katoli~kom Rimu mo`da i nesvesno posluìli kao most i oru|e, ne bi se mogli ubrojiti u opasnije takmace Srpstvu i pravoslavqu. Mnogobrojna isku{ewa doneli su srpskom narodu ba{ otpadnici jani~ari, koji su, da bi se {to vi{e dodvorili katolicizmu, stole}ima vr{ili zlo~ine prema onima, koji su i daqe ostali uz svoju veru i svetosavsku tradiciju. Tok istorijskih zbivawa i uticaj Vatikana u austrougarskim dvorovima hteo je, da broj Hrvata-jani~ara vekovima, nekoliko puta prema{i broj mati~nog hrvatskog naroda. Ovi hrvatski jani~ari najve}im delom i nose odgovornost za vandalizam, kako onaj duhovni u pro{losti, tako i duhovnofizi~ki u doga|ajima 1941. godine i daqe. (isto; str. 66-68) Najnovije jani~arewe vr{e Hrvati uporedo sa izgra|ivawem Nezavisne Dràve Hrvatske po istim receptima, po kakvima su to radili Turci u sredwem veku. Mi smo to znali i pre, a ène izbeglice iz okoline Sanskog Mosta, koje su najpre bile podvrgnute strahovitim torturama po mnogim hrvatskim logorima, da bi najzad bile po~etkom meseca marta 1943. godine preba~ene iz Zemuna u Beograd, skrhane onime {to su preìvele ispri~ale su, da su usta{e iskoristili akciju ~i{}ewa po Bosni, u kojoj su pokupi446
li ène sa wihovom decom i strpali u koncentacione logore. U toku preme{tawa iz logora u logor, oduzimali su im decu i sme{tali ih u katoli~ke samostane. Najzad su u zemunskom logoru izdvojili zdrave devojke i ène, koje su nekuda odveli, a bolesne i za rad nesposobne ène prebacili u Beograd. Ako se ubudu}e rodi jo{ koji po{teni Hrvat, kao {to su me|u ostalima bili sewski biskup Martin Brajkovi}, Matija Katan~i}, Ivan Antunovi} i wima sli~ni, oni }e na ovaj na~in postale Hrvate svrstati u red Srba katolika isto onako, kao {to je biskup Brajkovi} u popisu stanovni{tva 1700. godine klasificirao hrvatsko stanovni{tvo na a) Srbe pravoslavne, b) Srbe katolike i g) Hrvate. Godine 1877, kada je pravqena statistika Kraqevine Ugarske, istori~ar [viker se osvr}e na Brajkovi}a te i sam ozna~uje [okce i Buwevce kao Srbe katolike. Treba naro~ito ista}i, jer to dobar deo dalmatinskih Hrvata i danas zasluùje, da ih je biskup Brajkovi} smatrao Srbima katolicima. (isto; str. 68-69) Psuwski, u poglavqu U jednoj ruci krst, a u drugoj ma~, sagledava rezultate aneksije Bosne i Hercegovine 1878. godine. Turci su mnogo vi{e po{tovali pravoslavqe od Hrvata. To uostalom i sami Hrvati ne kriju, jer se u svim napisima àle, kako su Turci omogu}avali pravoslavqu normalni ìvot. Za to isto vreme, Hrvati su od be~kog dvora neprestano traìli uni{tewe pravoslavqa u ostalim srpskim zemqama pod Austrougarskom, pa je, dakle, jedino bosansko pravoslavqe za to vreme bilo po{te|eno verskih progona sve do wene aneksije (1878). Skoro isto kao Bosna, bila je za{ti}ena Vojni~ka krajina, koja je apsolutnom svojom ve}inom bila srpska, kako }emo to videti iz pretstavke patrijarha Raja~i}a Hrvatskom saboru. Ona je ~inila duboki pojas izme|u Hrvatske i Bosne ~itavom bosanskom periferijom od Primorja, pa do isto~nog Srema, a stajala je neposredno pod dvorskom upravom, mada su se kroz vekove ponavqali hrvatski zahtevi da im se Krajina pot~ini, kako bi se po woj mogli jezuiti razmileti i nastaviti ono, {to je Marija Terezija zapo~ela. Hrvatima je najzad, pomo}u Ma|ara i Ma|arskog sabora, 1875. godine uspelo, da im be~ki dvor dekretuje Vojni~ku Krajinu i da je pot~ini hrvatskim banovima. Tako su posle skoro 200 godina neprestanog ucewivawa u pogodnim momentima, Hrvati najzad ostvarili svoj san i dobili novo poqe rada za svoj jezuitski kler, koji se odmah bacio na posao. Me|utim i pored prili~nog uspeha, postignutog vla{}u i silom, hrvatski jezuiti nisu uspeli da zatru Srpstvo i pravoslavqe u ovim krajevima, a ono {to su sa verskog gledi{ta i uspeli, nisu uspeli sa etni~kog, jer je taj narod i daqe po svojem obele`ju i narodnim obi~ajima srpski. U wemu se i danas pevaju pesme o Marku Kraqevi}u, Milo{u Obili}u i Starini Novaku. Za vreme dok je Vojni~ka krajina stewala pod katoli~kim pritiskom, bosansko se pravoslavqe diglo na ustanak (1875) uvereno, da }e ostvariti svoje nacionalne te`we u pripojewu Srbiji i Crnoj Gori. Mnogi savremenici slaù se u mi{qewu, da se bosanski Srbi ne bi digli na ustanak kad bi znali unapred, kakav }e nastupiti preokret mimo wihove voqe i da }e umesto otklawawa jedne opasnosti, upasti u mnogo ve}u. Hercegova~ka buna,
447
koja se prenela i na Bosnu, naslawa se ideolo{ki i materijalno na Srbiju i Crnu Goru, koje su 1876. godine objavile Turcima rat, koji se ubrzo zavr{io primirjem. Ali, kad je slede}e godine Rusija zaratila sa Turskom, Srbija i Crna Gora su objavile Turskoj i drugi rat. Za sve to vreme Hrvati su mirno posmatrali sa druge strane ove pokrete kao da ih se ni{ta nisu ticali, jer se u stvari i nije radilo niti o wihovom narodu, niti o wihovoj teritoriji. [ta vi{e, kao {to }emo to docnije videti iz proglasa bosanskohercegova~kih begova, od 24. avgusta 1894, hrvatsko se ime u Bosni i Hercegovini nije niti spomiwalo, a kamoli da se ko od bosansko-hercegova~kih muslimana mogao ose}ati Hrvatom. Kad je, me|utim, aktom Berlinskog kongresa (1878) bosansko-hercegova~ki ustanak dobio neèqeni pravac, a Herceg-Bosna privremeno poverene Austrougarskoj da je prosvijeti i uredi dok se ne re{i bosansko pitawe, pred Hrvatima se pojavila nova srpska le{ina, na koju }e pasti jato jezuitskih gavranova. Ono {to se u pogledu bosanske pripadnosti Hrvatima ve} prema izjavi Ivana Talera u Hrvatskom saboru (1. juna 1861) ~inilo nemogu}im, jer je ovaj u diskusiji o Bosni rekao: Pitawe isto~no, gospodo, ne}e ni Ugarski ni na{ sabor rije{iti. To je evropsko pitawe i ako }e na{oj bra}i na jugoistoku biti od voqe kome da se pridruè, ko zna, ho}e li oni vi{e simpatija za nas ili za Srbiju imati. (strana 325, stenogr. zap.), to je sada Hrvatima postalo doku~ivo. A da bosanskom Srpstvu pravoslavne i muslimanske veroispovesti ne bi moglo biti od voqe kome da se pridruè, Ma|ari su uz pomo} Hrvata okupirali Bosnu i da bi je {to boqe prosvjetili, zatvorili su skoro sve srpske {kole i manastire, pa umesto wih, na~i~kali Bosnu i Hercegovinu jezuitskim samostanima i sjemeni{tima, u kojima je otpo~elo pokatoli~avawe srpskog i muslimanskog naroda. Ve} 1894. godine, dakle posle 19 godina od aneksije, neki jezuit~i} prvi put po~iwe nazivati bosanske muslimane nazivom Hrvati-muslimani u jednom dopisu Obzoru iz Travnika. Na ovo reagiraju najugledniji bosansko-hercegovak~i muslimani, uputiv{i protestni ispravak Obzoru u kojem kaù, da se oni nikad nisu ose}ali Hrvatima, pa da je takav naziv za wih isto {to i kleveta. Obzor, dosledan samom sebi, nije hteo objaviti wihovu ispravku, pa su travni~ki age i begovi zamolili zagreba~ki Srbobran da to u~ini, {to je ovaj i objavio, u svome 72. broju za 1894. godinu. Crna mantija nije, me|utim, mirovala, ve} je tvrdokorno nastavila smi{qenim putem. Neko vreme posle objavqenog ispravka u Srbobranu, javio se travni~ki jezuita zagreba~kom Obzoru ponovo sa intrigom, da su toboè Srbi nagovorili age i begove da onu ispravku po{aqu. Kao odgovor na ovaj novi nasrtaj, osvanule su jednog letweg dana, 1894. godine, po Travniku i mnogim bosanskim mestima velike plakate sa natpisom Na{im dindu{manima u kojima se u biranom sadràju izme|u ostaloga kaè: Mi se ne bismo osvrtali na ove la`qive dopise, jer nam je svejedno {ta hrsuzi o nama misle i kako pi{u, ali smatramo svojom du`no{}u ponovo ~isto i bistro izjaviti, da je ona potekla od nas samih i bez ikakvog nagovarawa od koje mu drago strane.
448
Mi mislimo da nema nijednog muslimana u celoj Herceg-Bosni a ni izvan we, koji }e jezuitsku uvredu smatrati kao ne{to malo, ve} kao ogromno, {to ne}emo ni kroz vjekove zaboraviti. A {to dopisnik o nama muslimanima sudi, ne ~udi nas ni malo, jer se mi od jezuite boqemu i ne nadamo. Nijesmo mi mazdumi kakvim nas ho}e svijetu predstaviti tobo`wi ùtokqunac i Obrazov dopisnik, a u istinu nekakav ùtokqun |ak, koji je srkao pamet u ovda{woj jezuitskoj gimnaziji. Znamo mi dobro predvi|eti posledice toga ~ina, te se ne damo ni na {to nagovoriti. Mi do u najnovije doba nijesmo znali ni za kakve Hrvate, a od nekog vakta po~e{e se nekakva bezbeli nau~ena djeca zvati Hrvatima. Pa da je to, ni po jada, nego ho}e evo da i nas stare nazovu tim nama nepoznatim imenom. Mi ih zato molimo, neka nas puste na miru i pro|u se laì i klevetawa, jer }emo ina~e okrenuti debqi kraj. A sada zavr{avamo re~ima pre|a{we izjave, da ne samo {to ne}emo imati sa Hrvatima i tamo wihovim jezuitima nikakve zajednice, nego smatramo svakog onoga muslimana, koji se uhvati u wihovo kolo, izdajicom svoga roda, vjere i plemena. Plakat je datiran u Travniku 24. avgusta 1894. godine i nosi ove potpise bosansko-hercegova~ke vlastele: Adem beg Hafizali}, Islam ef. Kajmakozi}, [emsi beg Gluhbegovi}, Ahmed beg Kulenovi}, Ve}ir beg Sulejmanpa{i}, Veli beg Hasanpa{i}, Ali{efki ef. Junusefendi}, Dervi{ beg Hayipali}, Ahmed beg Gluhbegovi}, Omer beg Hadiali}, [ukir ef. Arnautovi}, Abdula ef. Be}iragi}, Sulejman ef. Kajmakovi}, Mehmed beg Krehi}. Ovakva odlu~nost bosansko-hercegova~kih muslimana nije mogla zbuniti jezuitsku prepredenost, jer je ona i daqe nalazila na~ine da {to boqe iskrivi pravi smisao odluke Berlinskog kongresa i da dobijeno vreme {to boqe iskoristi u katoli~ke svrhe. Tako su hrvatski jezuiti preplavili Herceg-Bosnu i uz obilatu pomo} ma|arskih okupacionih vlasti, umesto krstom, oru`jem vr{ili uzvi{enu katoli~ku misiju. Nalaze}i se izme|u ma|arskih okupacionih vlasti i hrvatskih jezuita, srpsko-muslimanski ìvaq u Bosni i Hercegovini na{ao se izme|u dve vatre, pred najteìm duhovnim i fizi~kim isku{ewima. Kulturno-prosvetni zadatak austrougarske okupacije izbledeo je, a iza wega se ukazala te{ka stvarnost ma|arskohrvatske eksploatacije i du{evne hegemonije. Kao rezultat prosvjetne misije, koju je Berlinski kongres dekretovao Austro-Ugarskoj, a ova Ma|arima i Hrvatima, dolazi posle 29 godina do poznatog bosansko-hercegova~kog vapaja u formi memoranduma, upu}enog 1907. godine me|unarodnoj konferenciji mira u Hagu, gde se detaqi{u ma|arsko-hrvatske te`we da se pomo}u vlasti Bosna i Hercegovina {to je mogu}e pre katoliziraju. Taj memorandum ukoliko se odnosi na versko-prosvetni pritisak Hrvato-Ma|ara u svom delu od 12. do 17. ta~ke, glasi: Ta~. 12. Kako je evropska mandatorka u Bosni i Hercegovini izvr{ila prosvjetnu misiju, vidi se najboqe iz ovih fakata: Odmah posle izvr{ene okupacije, zemaqska je vlada zatvorila sve osnovne {kole, koje su postojale jo{ za vreme turske uprave. Srbi pravoslavne vjeroispovijesti prije okupacije su imali 94 osnovne {kole i neko449
liko mu{kih i ènskih sredwih {kola. Okupaciona uprava prvih dana zatvorila je 54 osnovne i sredwe {kole. Tako je vlada postupila i prema muslimanima. Umesto narodnih {kola, okupaciona je vlada otvorila 339 komunalnih osnovnih {kola, kao i sredwih {kola. Sve ove {kole podignute su i izdràvaju se o zemaqskom tro{ku iako je duh wene nastave i vaspitawe ~isto politi~ko-propagandisti~ki. Dakle, bosansko-hercegova~ki Srbi isto~nopravoslavne i muslimanske vjeroispovesti, koji sa~iwavaju 85 odsto cjelokupnog stanovni{tva, prinu|eni su da izdràvaju {kole, koje otvoreno djeluju na nacionalnoj i konfesionalnoj propasti svojoj. Naprotiv, okupacione vlasti svim mogu}im sredstvima pomaù otvarawe i uzdràvawe osobito katoli~kih manastirskih sredwih {kola, u kojima predaju nastavu jezuiti i milosrdne sestre, kojima je okupacija u posjednute zemqe {irom vrata otvorila. Ta~. 13. Okupaciona vlada etabilirala je katoli~ku versku propagandu (Propaganda fide in pantes infidelium) i woj je na ~elu postavila ~uvenog jezuitskog biskupa [tadlera, koji nosi javnu titulu papski komesar za vjersku propagandu. Dovukla je u zemqu ~itave legije jezuita, koji su iz drugih, naprednijih zemaqa istjerani kao najopasniji elementi razdora i omraze me|u narodima jedne dràve. Wima je vlada poklonila goleme komplekse zemqi{ta, koje je uvijek bilo sastavni deo op{te narodne imovine i o tro{ku zemqe im podigla bogate manastire i velikolijepne crkve i {kole. Ne pro|e dan da ove fanati~ke prozelitske propagandiste, bilo obmanom ili silom, ne otmu ili ukradu koga pravoslavnog ili muhamedanskog mladi}a, djevojku, kako siroto dijete ili udovicu, koje poslije zatvaraju u svoje prostorije i tu ih najvarvarskijim sredstvima obra}aju u katolicizam. Crni sredwi vijek inkvizicije, mogao bi u tom pogledu pozavi|ati dana{wem dobu u Bosni i Hercegovini. Ta~. 14. Kao {to je okupaciona vlada revnosna u davawu odobrewa i svake pomo}i u novcu i zemqi{tu kad je u pitawu podizawe kakve katoli~ke crkve ili manastira, tako je bezobzirna i neumoqiva kada ima da rije{i kakvu molbu za podizawe sli~ne pravoslavne ili muslimanske bogomoqe. Op{tinama sa hiqadama muslimanskih i pravoslavnih du{a vlada godinama uskra}uje odobrewe za podizawe bogomoqe, dok katoli~ke crkve podiè i on|e, gde je u mjestu samo jedan àndarm ili ~inovnik katolik, kao {to o tome ima dosta primjera. Znaju}i {ta u Bosni i Hercegovini za odràwe narodnosti zna~i crkvena autonomija, koju su pravoslavni u punoj mjeri uìvali za vrijeme turske uprave, okupacione su vlasti svoju politiku na to upravili, da ovu autonomiju uni{te i da wihovu crkvu podloè svojim vjernim kreaturama i slijepim politi~kim oru|ima. Isto to rade i prema muslimanima. Ta~. 15. Okupacione su vlasti objavile rat do istrebqewa i samom imenu srpskom u Bosni i Hercegovini, pa su umjesto narodnog imena proglasile pro450
vincijalno ime Bosanac i bosanski, ili zemaqski jezik iako se narod od pamtivijeka nazivao i ponosio svojim nacionalnim srpskim imenom {to mu za vrijeme turske uprave nikad niko nije uskra}ivao. Nu okupacione se vlasti ne ograni~avaju samo na gowewe srpskog imena, ve} satiru vandalski i sve drugo {to podsje}a na Srpstvo. Poznato je da su Bosna i Hercegovina sredi{te Srpstva ne samo geografski, ve} i u etnografskom pogledu, te se nije ~uditi, {to je kod nas srpska tradicija i srpska nacionalna svijest jaka kao u drugoj srpskoj provinciji Srbiji. Ov|e vaqa konstatovati, da je hercegova~ki dijalekt na dostojanstvo srpsko-hrvatskog kwièvnog jezika. Otuda je jasno, da se u Bosni i Hercegovini weguje i ~uva nacionalna poezija Srpstva, a osobito wen epski dio kao i srpske narodne pripovijetke. U Bosni i Hercegovini upotrebqavaju se vi{e nego ig|e gusle, tj. muzi~ki instrumenat za recitovawe juna~kih srpskih pjesama. Nema Bosanca i Hercegovca, koji ne bi znao i pjevao isvjestan broj onih juna~kih pjesama, a po neki na stotine wih. Iz tih pjesama znaju i svoju istoriju, tako da u pogledu nacionalnog saznawa nema naroda na svijetu, koji je politi~ki svjesniji nego {to je srpski. Srbi se od nezapam}enih vremena sluè svojim pismom, koje je u drugoj polovici IX vijeka prona{ao Sveti ]iril i brat mu Metodije, arhimandriti za Solunsku Srbiju. âk i oni bosanski Srbi, koji su docnije pre{li u islam, do okupacije su se uvijek sluìli }irilskim pismom, dok okupaciona vlast nije nametnula latinicu a narodni instrumenat gusle konfiskovala. Austrougarska je odmah s po~etka zabranila i proslavqawe patrona nacionalne prosvjete Svetog Save, po kome je jedna na{a pokrajina Hercegovina jo{ u sredwem vijeku dobila ime Vojvodstvo (hercegstvo) Svetiteqa Save. A kad je vi|ela da u tome ne moè uspjeti, ona se u posledwe vrijeme ograni~ila na to, da preko svojih agenata i katoli~ke mladeì, fanatizovane u vladinim {kolama ove proslave ometa, na varvarski na~in napada najintimnije osje}aje i jedan narod vrije|a. S tim smjerom zabranila je i dràwe javnih procesija u uobi~ajenom crkvenom obredu. Ta~. 16. I pored najispravnijih putnih listova, osobito onih lica koja doputuju iz susjednih srpskih zemaqa, ovima se ~ine ne~uvene te{ko}e pri putovawu, okruùju}i ih cijelim jatom `bira i {pijuna. Dokle okupacione vlasti u tom pogledu tjeraju, vidi se najboqe po tome, {to su one zimus imale drskosti, da ~ak i prestolonasledniku Kraqevine Srbije, koji je inkognito putovao, zabrane preno}iti u Sarajevu, ve} je ovome protiv izri~ne voqe spremqen naro~iti voz, koji je na brzu ruku uklowen iz zemqe. Tom je prilikom vladin komsar naredio svim sarajevskim hotelijerima, da ne smeju primiti na preno}i{te visokog putnika. Ta~. 17. Mladi}ima koji zbog kiwewa i zbog zloupotrebqavawa okupatorskih {kolskih vlasti polaze {kolu u susjednim srpskim zemqama, pri povratku u domovinu okupacione vlasti ne daju u zemqi nikakve slu`be ni javne ni privatne. Obilate svoje stipendije za vi{e {kolovawe na strani daje vlada samo onim svojim kreaturama, ve}inom sinovima svojih ~inovnika, koji
451
su ve} u {koli pokazali neprijateqstvo i mr`wu prema pravoslavnima i muslimanima i u slijepoj poslu{nosti prema vlastima. Tako dakle glasi onaj deo bosansko-hercegova~kog memoranduma odnose}i se na versko-prosvetni pritisak hrvatskih eksponenata i neposrednih izaslanika u jezuitskom i ~inovni~kom kadru, koji su imali da izvr{e vekovni san o pokatoli~ewu ove preostale srpske provincije u docnijem sklopu Austrougarske. (isto; str. 72-81) Srpska ravnodu{nost, koja je ravna nacionalnom zlo~instvu, pomogla je minulih dvadeset i nekoliko godina Hrvatima i wihovom katoli~kom kleru, da stari hrvatski narodni program bude ostvaren, po{to je hrvatskom jezuitskom crvu i wegovoj otrovnoj politici ostavqeno, da po svojoj voqi hara~e po srpskom etnografskom prostoru, za kojega poznati frankova~ki Obzor pre nekoliko godina mimo svoje voqe re~e: Tako je pravoslavno ìteqstvo u to vrijeme predstavqalo 90 odsto cjelokupnog stanovni{tva, ciqaju}i ovde na ju`nodalmatinsko, bosansko-hercegova~ko, li~ko i sremsko-slavonsko stanovni{tvo, za ~iju je domovinu Mato Mrazovi} na 77 sednici Hrvatskog sabora, od 6. septembra 1861. godine, rekao: Srbi su zemqe u kojima ìve krvqu otkupili. Oni nisu do{li da u miru i pokoju samo obra|eno poqe posjeduju i prire|eni vi{ak u du}ane spremaju i daqe sa wime trguju, nego su oni svoju zemqu iz turskih ruku svojom mi{icom oteli i po{to sa~iwavaju ve}inu naroda, zemqa je wihova. Da, bio je to srpski narod, koji je svoju zemqu od Turaka oslobodio, a ne oteo kako to Mrazovi} nehotice ili tendenciozno re~e, a sa~iwavao je u svojim zemqama prema Obzorovom priznawu narodnu ve}inu od 90 odsto. Ali jo{ vi{e od toga, bio je to onaj isti narod, za koga Ivan Kukuqevi}, 6. juna 1848. godine, u Hrvatskom saboru javno re~e: Ovaj nam je narod srpski u najteìm vremenima, kad smo stewali pod aristokratijom, latinizmom i germanizmom, na{u ~istu narodnost sa~uvao. Da, bio je to onaj isti srpski narod, kome Hrvati mogu zahvaliti da u wihovim {kolama i javnom ìvotu i danas ne slu{aju latinski jezik, kao {to su to imali prilike da ~uju sve do 1843. godine, kada im je prvi put dozvoqeno da u {kolu uvedu hrvatski kao nastavni predmet. Bio je to onaj isti narod, od koga su Hrvati pozajmili svoj dana{wi jezik, a me|u zemqama toga naroda bila je ona ista Herceg-Bosna, za koju je austrougarski ministar Venamijan Kalaj napisao: Ali je izvan svake sumwe, da je Bosna uprkos svome kolebawu izme|u susednih sila, pored svoje pocepanosti, pokazala ipak u svome razvitku izvesno jedinstvo i takav opravdan pravac koji ju je razdvajao od prave Srbije, pa je to najposle osujetilo ujediwewe ta dva ina~e savr{eno homogena naroda. [to se Bosna zbog politi~ke pocepanosti nije ujedinila sa pravom Srbijom, to je rezultat austrougarske politike pocepaj pa vladaj! U tom pravcu Venamijan Kalaj sa austrougarskog gledi{ta ima pravo. Jo{ vi{e ima pravo ovaj austrougarski ministar kad kaè: da su to dva ina~e savr{eno homogena naroda. Nema, me|utim, pravo kad smatra, da je politi~ka pocepanost u potpunom smislu re~i slaba narodna strana, jer takva pocepanost moè biti samo kod slobodoumnih naroda, me|u kojima je srpski odu452
vek stajao u prvim redovima. I zato imamo mi pravo kad verujemo, da ne moè biti mira u ovom delu Evrope sve dotle, dok god sve srpske zemqe, a me|u wima prvenstveno Herceg-Bosna ne budu u potpunom srpskom narodnom jedinstvu. (isto; str. 82-83) Kad su po naruybi pritajenog usta{tva novi hrvatski istori~ari po~eli da naduvavaju hrvatsku povijest, na{li su se pred nesta{icom materijala. Ta ih je oskudica navela na zlo~in da posegnu u srpsku istorijsku pro{lost, jer im se ona radi mnogih okolnosti i wihove bezobzirnosti nalazila na domaku. Ni jedan narod bez pro{losti nije lak{e do{ao do istorijske gra|e kao {to je to slu~aj sa Hrvatima. Iz tih razloga, ni jedna svetlija ta~ka srpske istorijske mnogostrukosti pod Austrougarskom nije ostala po{te|ena hrvatske otima~ine. Tako se u lekciji hrvatske povijesti, objavqene 3. juna 1939, govori o bici za Sisak 1591, kao iskqu~ivom hrvatskom ratnom uspehu. Ako se, me|utim, pro~ita stenografski zapisnik Hrvatskog sabora za godinu 1861, nai}i }e se, na strani 807, na govor hrvatskog poslanika Lon~arevi}a, u kome ovaj pred Saborom veli~a zasluge Srba za odràwe hrvatske sigurnosti od Turaka i tvrdi, da je zaslugom Srba tvr|ava u Sisku odbrawena. Govore}i o ratovima koje je Ferdinand II vodio protivu {vedskog kraqa Gustava Adolfa, hrvatska povijest, od 12. juna 1939, odnekuda pronalazi, da su se 10.000 Hrvata pod vo|stvom generala Izolanija u bici kod Nirnberga tako juna~ki poneli, da su ba{ oni doprineli Ferinandovoj pobedi. Na isti na~in, da su se Hrvati juna~ki borili u bici kod Lucerna (18. novembra 1632), u kojoj je {vedski kraq poginuo. Da su suvremeni hrvatski istori~ari slu~ajno zavirili u stenografske bele{ke Hrvatskog sabora iz 1861. godine, odrekli bi se mo`da ovih sjajnih hrvatskih podviga na hartiji, jer bi na strani 808 na{li, da ih je poslanik Lon~arevi} ve} pre 80 godina unapred demantovao rekav{i, da su se u tim ratovima borili Srbi, a ne Hrvati. Evo {ta je Lon~arevi} rekao: Prije nego {to su se oni Srbi sa ârnojevi}em naselili u dowe krajeve Ugarske, ratovali su Srbi vara`dinskog i karlova~kog generalata kod Desave pod Valen{tajnom 1626, kod Rienfelda i Volfenbitla pod Pikolominijem, zatim kod Brgesara 1632. pod Ivolanijem, gde su {vedskog generala Vanera i Berharta Vajmarskog, 1636. godine, ìve pohvatali i najzad {vedskog generala Horna zarobili. Ova su i mnoga druga juna~ka djela u privilegijama sa zlatnim slovima od cezara i kraqeva ugarskih Rudolfa, Ferdinanda II, Marije Terezije, Leopolda i Matije posvjedo~ena i ~uvaju se pod tri kqu~a, od kojih proto severinski jednog imade. Kad bi neko zapitao: kakve veze imaju ovi Ferdinandovi ratovi sa Srpstvom, mi bismo mu odgovorili: zato, da bi se odbranili od katolicizma i hrvatizma, Srbi su bili primorani da za ra~un Austrougarske ~ine ~uda od juna{tva, samo da bi se istakli iznad Hrvata i time stekli ve}u naklonost be~kih dvorova za odbranu svoga srpskog obele`ja od Hrvata. Jedna od takvih usluga u krvi je i u~e{}e Srba u austro-francuskom ratu, kada je Frawo II radi francuskog konventa o smaknu}u Qudevita XVI podigao vojsku
453
na Francusku. Da se ovde ne radi o hrvatskom zakulizmu ne bi se ovog slu~aja doticao, jer on na prvi pogled nema ni~ega zajedni~kog sa srpskim narodnim zbivawem, niti to u~e{}e srpski narod moè zabeleìti u svetlije stranice svoje istorije iz razloga tradicionalnog prijateqstva sa Francuskom. Hratska povijest naime (Hrvatski list, od 27. juna 1939) o ovome ratu pi{e ovako: I Hrvati su slali ogromne ~ete. Sama Krajina dala je 100.000 vojnika. U toku 1794. i 1795. godine proqevala se hrvatska krv u Francuskoj, Belgiji i Wema~koj. Ovo hrvatska povijest kontira u svoj ra~un sa naro~itom tendencijom, kako bi svoju pro{lost okitila tu|im herojstvom, a s druge strane kako bi onih 100.000 Srba iz Krajine ozna~ili kao Hrvate samo zato, da se tolika srpska vojni~ka snaga u tobo`wem hrvatskom prostoru ne bi na{la nigde zapisana. Rekoh, ovo austro-francusko ratovawe ne bi mogli ubeleìti u svetlije stranice srpske istorije, ali ono ipak ima izvesnog zna~aja za srpsko samoodràwe u Austrougarskoj, koje su Hrvati neprestano ugroàvali. Pa ipak, kad je to ~iwenica koja se vi{e ne da izmeniti, mi se ne odri~emo te stvarnosti ali utvr|ujemo, da je hrvatska tvrdwa o tobo`wih 100.000 Hrvata u ovome ratu la`, po{to Vojni~ku krajinu nisu sa~iwavali autohtoni Hrvati, nego ve}im delom Srbi pravoslavni i mawim delom oni Srbi katolici, koje sewski biskup Brajkovi} deli od Hrvata. Da li su to bili Hrvati ili Srbi, pusti}emo da nam o tome ne{to kaù austrijski ratni izve{taji toga vremena. Izve{taj od 29. maja 1793. godine glasi: Iz glavne tirolske varo{i Insburga 29. maja pi{u: da je ovo jutro jedna kompanija burmskog frajkora onamo stigla i uputila se preko Brajzkaua daqe. Ovi su qudi svi na turskoj granici mobilisani i zovu se Srbijanci. Jedan drugi izvje{taj, od 9. avgusta 1793, iz Be~a javqa me|u ostalim o prolasku srpskog odreda kroz Be~. Pro{le nedeqe pro{ao je jedan odred kowice i pe{aka takozvanog austrijsko-be~kog frajkora. Svi su bili po izboru momci grani~ari, najvi{e Srbi iz Slavonije i po koji Ma|ar. Oni su svi na turski na~in obu~eni, a egzerciraju na srpskom jeziku, jer su skoro sami Srbi. Posle prolaza uru~en je od strane sremsko-karlova~kog arhiepiskopa i mitropolita nadkapetanu Aksentiju Milovi}u krst sa crvenom pantqikom za zasluge, a i za to, da bi u inostranstvu imao sve po~asti koje mu spadaju. Ratni izve{taj od 17. avgusta 1793. godine, me|utim, najboqe svedo~i, ko su bili oni borci iz Vojni~ke krajine: Hrvati ili Srbi. Ovaj izve{taj glasi: Dana 17. avgusta bilo je povereno obrsteru Mihailovi}u sa jednom divizijom Srba iz frajkora Mihailovi}a i Odolenija, da udare na neprijateqske zaklone i van {ume oko Egenada. Srpska je divizija poslana napred. Kapetan Aleksandar Petrovi} i oberlajtnant Kosta Jovanovi} vodili su desno, a unterlajtnant Fabarovi} levo krilo. Slede}eg dana pre zore, svi su stajali pripravni pred {umom. Oficiri su sa krilima upravqali tako mudro i hitro, da ih neprijateq ni na 20 koraka nije mogao da primeti. A kad ih je primetio, povukao se pani~no u svoje zakope. Srbi su ih u stopu sledovali i tako ih muèvno pregazili, da su se u drugi red {anca morali povu}i, gde su imali bateriju. Srbi se osokoli{e i slepo udari{e sa sabqama
454
i pu{kama na neprijateqa, koji ne mogav{i sili odoleti, bi prisiqen odstupiti, pa se jedva mogao sa topovima povla~iti. Ova o~evidna hrabrost i muèvstvo Srba, tako je feldmar{alu knezu Koburgu bila ugodna, da im je osobitim javnim pohvaqewem svoje zadovoqstvo pokazao, traè}i imena vi{ih i niìh oficira u ciqu podele odlikovawa. Jer, celi ovaj sre}ni ishod rata na onom delu, ima se samo Srbima zahvaliti. Ovi ratni izve{taji (koji su {tampani u novosadskom Javoru Jove Jovanovi}a-Zmaja 1875. godine), najboqi su odgovor hrvatskim izvrtawima onoga, {to je Slavoniju i Krajinu kako onda, tako i docnije ~inilo srpskom. Da li }e hrvatski povjesni~ari i posle ovih argumenata prona}i, da su po~inili ~uda od juna{tva u ovim ratovima i ako se za wih u wima nije ni znalo? Kao {to je god slu~aj sa ovakvim izvrtawem ~iwenica, tako najnoviji istorijski falsifikatori iz Zagreba kroz ~itavu suvremenu povijest izbegavaju da ma {ta kaù o Srbima i trude se, da {to vi{e zapostave wihovu stvarnost, kako bi svetu prikazali, da je sve {to se na jugu Austrougarske herojskog de{avalo, rezultat iskqu~ivo hrvatske vitalnosti. Da je to, me|utim, istorijska obmana, vidi se i po tome, {to je Marija Terezija i za vreme najve}ih srpskih progona ipak morala svoje najboqe vojskovo|e prona}i me|u slavonskim i kraji{kim Srbima. Mi se tim Srbima nemamo razloga hvaliti, ali kada se vidi tendencija, da se zata{kaju ili prisvoje sve srpske vrline i wihova istorija, moramo naglasiti, da su Srbi samo u razmaku od 1744. do 1810. godine Austrougarskoj dali 15 znamenitih feldmar{ala i generala. (isto; str. 87-91)
5. Austrougarska brana pravoslavqu

Psuwski u poglavqu Istrebqewe Srba kao program hrvatskog sabora kroz vekove navodi zakqu~ke Hrvatskog sabora donesene u formi zahteva hrvatskog naroda koji imaju za ciq da se srpsko ime i vera izbri{u. Takvi zakqu~ci skoro redovito padaju u doba krunisawa ugarsko-hrvatskih kraqeva, kojima su se poùrili time pretstaviti hrvatske narodne te`we. Pre nego se upustimo u nabrajawe takvih saborskih zakqu~aka, koji stotinama godina nisu na svojoj o{trini izgubili, smatramo za potrebno pobliè ozna~iti srpske zemqe u okviru Austrougarske, odnosno liniju koja je delila Srbe od Hrvata. Srpska etnografska linija ide zapadnim granicama srezova Benkovac, Gra~ac, Udbina, Korenica, Sluw, Vojni}, Vrgin Most, Glina, Petriwa, Kostajnica, Novska, Pakrac, Daruvar, Grubi{no Poqe i Podravska Slatina. Razume se da i zapadnije od ove linije u formi etnografskih izbo~ina ìvi mnogo Srba (u nekim slu~ajevima ~ak i u ve}ini), kao {to su slu~ajevi sa srezovima Gospi}, Oto~ac, Gare{nica, Bjelovar, Virovitica i dr. Eto, to su srpske zemqe, nad kojima je Hrvatski sabor stotinama godina traìo neko pravo monopolizacije i punomo}ja za uspostavu rimokatoli~kog imperijalizma. Za etnografsko pomerawe prilikom turske najezde zapadnije od ove linije, koja se u glavnom poklapa sa Du{anovom dràvom, Hrvati prigovara455
ju da je to do{qa{tvo, koje time ne nosi i pravo svojine. Me|utim, oni u novoj istoriografiji nemaju merilo logike, jer tuma~e stvari sa svoga stanovi{ta. Mi se jo{ dobro se}amo slu~aja sa ba~kim Buwevcima, koji su kao srpska skupina iz Hercegovine naselili severnu Ba~ku. Mada su primili katoli~ku veru, oni su se smatrali Srbima, a takvim su ih smatrali i drugi narodi sem Hrvata, koji ne samo {to ih prisvoji{e kao svoju skupinu, nego 1939. godine postavi{e i zahtev, da se cela severna Ba~ka zbog tih Buwevaca odnosno Srba, radi plodne ba~ke ravnice pripoji Banovini Hrvatskoj, i na taj na~in pokrije hrvatsko gospodarsko siroma{tvo. Kad je, me|utim, u tu istu banovinu ukqu~en 21 srez sa srpskom ve}inom i zbog toga nastupio val nezadovoqstva, mnogo je Srba {irom Banovine Hrvatske zadesila sudbina zaplotwa~ke smrti. Austrijski komanduju}i general Vojni~ke krajine Johan Sig. Herber{tajn, morao je raseqavati gusto prenaseqene Srbe iz okolice Slatine, Pakraca i Slavonske Poège, pa ih preseqavati u okolicu Rovi{ta kod Krièvaca i Koprivnice. Ovi su Srbi predstavqali odbrambeni bedem protivu Turaka. Ali, ~im je ta opasnost minula, zagreba~ki biskup i hrvatsko plemstvo, podneli su Ferdinandu II zahtev, da se Srbima oduzmu sva prava, da im se zabrani ispovedawe pravoslavne vere i da im se ~ak oduzmu nepokretna imawa (Hrvatski list od 8. novembra 1939). Dakle isto onako, kao {to su to proveli u delo 1941. godine. Radi ovoga hrvatskog zahteva sakupqen je srpski sabor ba{ u Rovi{tu, gde su Srbi pod vedrim nebom poloìli glasno zakletvu: Radije }emo izginuti, nego {to bi se pot~inili vlasti hrvatskih plemi}a i sve{tenika. Istovremeno su sa toga zbora Srbi uputili Ferdinandu II protest protivu ovakvog hrvatskog zahteva, na {ta je on izdao naredbu, kojom nare|uje: Da niko ne sme dirati Srbe i wihova prava, a da Srbi nemaju koga drugog slu{ati osim wega. Tako je prvi hrvatski zahtev ove vrste za kojeg znamo propao. Godine 1609, donese Hrvatski sabor zakqu~ak, da se u kraqevini Hrvatskoj smije ispovjedati samo katoli~ka vjera, (Hrvatski list od 13. VI 1939). Ovo je zaista ta~no, jer se hrvatski sabor drugim problemima sem kako da pokatoli~i Srpstvo i nije bavio. [to mu to ovim zakqu~kom nije uspelo, leì krivica do samih Srba, koji su svojim brojem i ratni~om snagom na daleko ve}em stepenu ugleda stajali od Hrvata. Ali ne moè se time re}i, da Hrvati pojedina~nim katoli~kim akcijama nisu uspevali da svoj vekovni program sprovode makar sitnijim uspesima u delo. Smr}u Rudolfa II (1612) Hrvati su se nadali, da }e biti ukinute privilegije Srbima, pa su se poùrili da obnove svoje molbe kod Matije II (16081619), ali su i tu nai{li na zatvorena vrata. Matija je ~ak obnarodovao zakon o potpunoj samostalnosti Srba na jugu Austrougarske, kojima treba da upravqaju srpski narodni kneèvi, pod nadzorom austrijskih generala. To je Hrvate toliko ozlojedilo, da je hrvatski ban Tomo Erdedi podneo ostavku na banskoj vlasti (Hrvtski list od 9. juna 1939). Radi ovoga gesta, koji je bio merilo raspoloèwa hrvatskog naroda i Sabora u pitawu Srba, hrvatski je sabor krajem godine 1614. Erdediju izglasao Besmrtnu hvalu za preslavna djela, kojima nema premca (Hrvatski list od 9. juna 1939). (isto; str. 103-107)
456
Oprezni Ferdinand II zadrào je saborske zakqu~ke skoro godinu dana i sravwuju}i ih sa onim {to mu je javqeno od wegovih generala iz Hrvatske, poni{tio ih je. Usporedo sa time, propisao je takozvane [tatute za srpske op{tine izme|u Drave i Save, koje su srpsku Slavoniju sa Sremom ~inili potpuno autonomnom i izuzetom od ma kakve vlasti hrvatskih banova (Hrvatski list od 11. juna 1939). Nastupom Ferdinanda III Hrvati su, 1637. godine, uspeli da zajedni~ki sabor u Poùnu donese re{ewe, kojim se srpske zemqe Slavonije i Krajine administrativno stavqaju pod nadle`nost hrvatskih banova. Nare|eno je, sem toga, nema~kim generalima, da ne smiju prenaseqene Srbe iz Slavonije raseqavati po Hrvatskoj. Time je Srbima i wihovoj autonomnoj samostalnosti u Austrougarskoj dat prvi udarac. Nastala je posle ovoga borba koja je trajala sve do 1654. godine, dakle 17 godina. U to vreme pada i hrvatska seqa~ka buna. Hrvatski povjesni~ari nemaju razloga da se u delu {tampanom 15. juna 1939. àle, kako su hrvatsku seqa~ku bunu 1654. godine ugu{ili Vlasi. Jer {ta bi u ostalom i mogli o~ekivati posle svega onoga {to su dotle, a naro~ito za onih 17 godina prire|ivali Srbima. [ta se u razdobqu od 1654. do 1670. godine de{avalo sa hrvatskom akcijom protivu Srba, o tome nema jasnijih podataka. Moè se po nekim znacima zakqu~iti, da su i za to vreme prilike bile te{ke. Me|utim, te godine dolazi do zahteva carskog ratnog ve}a u Gracu, kojim se od dvora traì, da se uprava nad srpskim krajevima Slavonije i Vojne krajine oduzme od Hrvata i povrati Srbima, kao {to je to bilo do 1637. godine. U obrazloèwu toga zahteva ratno ve}e kaè za Hrvate: Jer su Hrvati lakoumni, nemirni i nepostojani (Hrvatski list od 18. juna 1939). Ratni savet je svojim zahtevom uspeo. Kad su Turci proterani, poùrili su se hrvatski staleì i Hrvatski sabor, da od Leopolda I ponovo zatraè pripojewe Slavonije i Vojni~ke krajine Hrvatskoj, a samim time i podjarmqewe Srba. Ratno ve}e u Gracu ne samo da se usprotivilo ovakvom zahtevu, ve} je Srbe pozvalo na pripravnost za ustanak, a hrvatskom banu i Saboru je poru~ilo, da Srbi stoje pod za{titom ratnog ve}a i cara (Hrvatski list od 20. juna 1939). Time {to je i ovaj hrvatski poku{aj propao, hrvatska vlastela nije mirovala. Ona je jedva deset godina docnije, tj. 1703. godine, iskoristila ma|arsku bunu pod Rakocijom za ponovnu ucenu. Rakoci je bio jedan od ma|arskih vlastelina, unuk Petra Zrinskoga po svojoj majci, pa su Hrvati ovo srodstvo iskoristili kao materijal za ucenu time, {to bi se pridruìli Rakociju i time pove}ali te{ko}e Leopoldu I. Da to ne bude, Hrvati su postavili Leopoldu zahtev, da ovaj prepusti slavonske i kraji{ke Srbe hrvatskoj banskoj vlasti. Ova je ucena imala uspeha, ali svega mesec dana. Po{to je pozvao srpske poglavice da se pokoravaju hrvatskim banovima, Leopold je za nepun mesec dana uvideo da su Srbi brojno i organizatorski ja~i od Hrvata i da je hrvatski zahtev manevar u ciqu obmane, pa je opozvao ukaz o pripojewu srpskih pokrajina Hrvatskoj. Nemaju}i kuda iz procepa istorijske istine, hrvatska povijest o tome opozivu kaè: Ali ve} mjesec dana iza toga morade slabi i neodlu~ni kraq popustiti pritisku [tajeraca (misle457
}i vaqda na ratni savet u Gracu) izdav{i odluku, kojom odga|a povratak slavonske krajine pod bana, (Hrvatski list od 20. juna 1939). Vekovni san da Srbe pot~ine svojoj vlasti i time ih verski podjarme, nije kod Hrvata prestajao da bude narodni program ni u jednoj prilici neuspeha, pa tako ni fijasko sa Leopoldovim opozivom nije umawio wihovu nameru da istraju do kraja. îm je Leopoldov naslednik Josip I stupio na presto, po~ela je stara hrvatska jezuitska igra. Me|utim ni Josip I nije popustio. Za vreme borbe sa Rakocijevim pobuwenicima u Ma|arskoj, Josipu I je bila potrebna svaka, ma i najmawa pomo}. Hrvati su verovali, da }e onom neznatnom pomo}i koju su mogli dati, posti}i veliki uspeh. Zato su iza Rakocijeva sloma, 1708. godine, podneli kraqu predstavku kojom traè, da im se za velike usluge u ugu{ivawu Rakocijeve bune prepuste Srbi na milost i nemilost (Hrvatski list od 20. juna 1939). I pored brda wihovog hvalisawa da su svojim velikim zaslugama doprineli ugu{ivawu Rakocijeve bune, Josip je znao obrnuto. Jer, dok su Hrvati poslali sa svojim banom Palfijem svega 800 qudi (Varadi F. Barawa), sakupqeno je samo u osje~koj tvr|avi preko 30.000 Srba, koji su se javili komandantu tvr|ave vojvodi Monasterliju. Za nesravwivu razliku od Hrvata, jedan od pobuweni~kih velika{a Bezerdedi javio je, 12. decembra 1706. godine, drugom velika{u Ber~ewiju, da se u Osijeku sakupila jo{ jedna mnoìna Srba od 30.000 momaka. (Arh. Rak. I. V. st. 340 u dodatku br. 211). Josipu je bilo poznato i ono pismo, kojim Rakoci, juna meseca 1706. godine, obave{tava Esterhazija o snazi Srba protivu sebe ovim re~ima: Blagi Boè, da li iz zemqe ni~e taj silni Rac (Srbin), ili pada iz neba kao ki{a. O srpskoj snazi i wihovoj neophodnosti u vreme Rakocijeve bune naro~ito su znali austrijski generali iz ratnoga saveta u Gracu, pa je vara`dinski general Breuner u svome raportu izneo kraqu bojazan, da bi Srbi mogli odseliti u Tursku ako bi do{lo do wihovog pot~iwavawa Hrvatskoj i wenim banovima. Hrvatski staleì i vlastela uputili su na ovo predstavku kraqu u kojoj kaù: Generali omalovaùju hrvatski narod, koji je kroz tolike vjekove kao predstraà kr{}anstva odbijao navale Turaka i wihovih subojnika Vlaha. Hrvati se ne boje da }e Vlasi pobje}i u Tursku, jer bi im tamo bilo odve} zlo. Izgleda da su Hrvati ra~unali sa Josipovim nepoznavawem istorije, jer su odbranu evropske civilizacije i hri{}anstva ukrali od Srba i okitili svoje siroma{tvo, baciv{i istovremeno bezobzirnu klevetu na Srbe kao tobo`we sau~esnike u navali na evropsku kulturu. Josip I je, me|utim, boqe poznavao istoriju nego su se Hrvati tome nadali, pa ih je bez ikakve motivacije odbio, da bi tako ovaj hrvatski zahtev bio pribrojen mnogobrojnim propalim zahtevima. Hrvatski list, od 20. juna 1939, o tome rezignirano konstatuje: Ali ipak nijesu Hrvati niti sada ne{to postigli. Te{i se, dodu{e, time {to kaè, da bi neprestano molbeno nasrtawe na Josipa mo`da i imalo uspeha, da ovaj godine 1711. nije umro. Me|utim, Hrvati nisu uspeli da ni kod Josipovog naslednika Karla III sprovedu intrige protivu Srba, te su tako srpska prava u biv{oj Austrougarskoj na veliku àlost Hrvata ostala netaknuta za daqih 29 godina, sve do 1740. godine, kada je veliki rimokatoli~ki eksponent Marija Terezija sela na presto. (isto; str. 108-113)
458
6. Pod Marijom Terezijom pravoslavni Srbi obespravqeni

Psuwski sagledava vrlo teàk poloàj srpskog naroda pod Marijom Terezijom kada se na udaru na{lo sve {to je pravoslavno. Stupawem Marije Terezije na presto, ostvarene su vekovne te`we Hrvata. Hrvatski katoli~ki kler je u wenom stupawu na presto na{ao oìvotvorewe svojih snova. Po~ela je ne~uvena hajka na sve {to je srpsko i pravoslavno. Ovo naro~ito u po~etku wene vladavine, kada su hrvatske te`we uspele da prema Srbima posvr{avaju najglavnije poslove. Do wezine vladavine, pravoslavni Srbi i Srbi katolici nisu se me|usobno razlikovali. Kad je, me|utim, do{lo do ukidawa svih gra|anskih prava Srbima, do{lo je usled nejednakog poloàja do udaqivawa jednih Srba od drugih. Time je postignuta davna{wa èqa kajkavskih Hrvata, da im se nasilni~kim metodama dekretuju rimokatoli~ki Srbi, koji }e ove docnije uklopiti u iskonske pripadnike hrvatskog naroda. Po{to je Bosna bila i daqe pod turskom vla{}u, obezakowewem su bili pogo|eni Srbi pravoslavne vere najvi{e u Slavoniji, Hrvatskoj i Dalmaciji. U ovim krajevima Srbin nije mogao biti ni op{tinski pandur dok ne primi rimokatoli~ku veru. Mnogi su primili katolicizam sa velikim antagonizmom, ali je jezuitizam ipak vremenom uspeo da u tim pokatoli~enim Srbima usadi klicu mr`we prema svome narodu od koga su verski otpali. Ima, me|utim, mnogo slu~ajeva, gde su se pokatoli~eni Srbi i daqe ose}ali Srbima, pa tako vidimo da su grofovi Mihaqevi}i i Jankovi}i, mada docnije katolici, sahrawivani po posledwoj èqi u orahovi~koj pravoslavnoj crkvi. Kako je srpski narod, i pored tolikih svojih zasluga za austrougarski presto, primio jezuitsku terezijan{tinu, vidi se delomi~no i iz govora narodnog poslanika Lon~arevi}a, odrànog pred Hrvatskim saborom 12. septembra 1861. godine, gde kaè: Na Dieti 1740. godine izgubi}e Srbi pravo gra|anstva u trojednoj kraqevini Dalmaciji, Hrvatskoj i Slavoniji, i kad su se u Slavoniji [tatuta ùpaniska proglasila, iskqu~eni bijahu iz svih munisipialnih slu`ba. Niti je koji mogao dobara blagodarnih ste}i, kupiti i uìvati, a ako je takva imao, morao ih je pod pustu cijenu prodati ako nije htjeo vjerozakon svoj promjeniti: zatim Pomori{koj i Potiskoj krajini oduze}e se jednim mahom sva prava. Jezuiti ve}im djelom doprineso{e pravednom razjarewu svih pravoslavnih, koji na tu misao do|o{e, ostaviti nepravednu i nezahvalnu ovu svoju domovinu i 20.000 porodica iz Ba~ke, Banata, Slavonije, vara`dinskog i karlova~kog generalata, odo{e u Novu Srbiju me|u Dwestrom i Dweprom. I ostali bi se svi do jednog iselili, da nije carica Marija Terezija na brzu ruku {est pukovnija vojni~kih na me|u vla{koj i moldavskoj postaviti dala i seobu ovu zabranila. Za ovolike usluge katoli~anstvu, nije ~udo {to je papa Klement XIII, godine 1758, dodelio Mariji Tereziji titulu Apostolski kraq Ugarske. Wena vladavina pada me|u najtamnije stranice srpske istorije. Za Hrvate ovo je najsjajnije doba wihove povijesti. Verni svojoj tradiciji, za ovo su vreme oni na jeftin na~in do{li kako do srpske ba{tine, tako i do jednog
459
dela svoje istorije, koju su odnaro|eni Srbi kao svoju pro{lost ugradili u hrvatsko tisu}godi{we pravo. I pored toga stra{nog doba, nije se mogao izbrisati srpski kult u mnogim pokatoli~enim porodicama i ~itavim selima ni za stotine godina docnije, po{to su mnogobrojne katoli~ke porodice po Slavoniji, koje su jo{ iz tih vremena sa~uvale slavske ikone, ovima palile sve}e i ~inile to sa kolena na koleno sve do uspostave Nezavisne Hrvatske. Stupawem na presto Josipa II, sina Marije Terezije, nije se ni u ~emu olak{ao srpski poloàj. Hrvatska se za minule opasnosti od turske navale oduìla Srbima novim duhovnim i telesnim progonima. Josip II je, dodu{e, pokazivao izvesnu voqu da popravi ono {to mu je majka prema Srbima u~inila, ali za to nije imao dovoqno odlu~nosti. Trebalo je da pro|e punih pola veka od nastupa Marije Terezije, pa do dolaska Leopolda II, koji }e posle 50 najteìh srpskih godina povratiti srpskim ostatcima ona prava, koja je Marija Terezija na zahtev Hrvata ukinula. I za Leopoldovo stupawe na presto Hrvati su vezivali nove nade, da }e dovr{iti uni{tavawe i onoga ostatka pravoslavqa, ali je Leopold prekinuo ovu nepravdu time {to je, 28. avgusta 1790, dozvolio sazivawe srpskog kongresa u Temi{varu, na koji je poslao svoga izaslanika feldmar{ala [midfelda sa ovom porukom: [to se mene ti~e, drìm da je srpski narod i pre rata sa Turcima ìveo u Sremu, Slavoniji i Ba~koj, a prilikom rata jednodu{no u ponovnom osvojewu istih predela u~estvovao, te i sad tamo ìvi, pa da stoga na te zemqe i najvi{e pravo ima. (isto; str. 113-115) Dalmatinci, Srbi rimokatoli~ke vere, jasno su odredili svoje smernice i prvi politi~ki ispit poloìli pred be~kim parlamentom druge polovice godine 1861. Tada je be~ki sabor raspravqao o hrvatskom zahtevu da im se pripoji Dalmacija. Dalmatinski predstavnik izjavio je tom prilikom pred be~kim parlamentom, da se Dalmacija ne èli pripojiti Hrvatskoj, pa je najzad povi{enim glasom rekao: Dalmatinci vi{e priznaju i vole Carigrad i Petrograd, nego li Zagreb! Drugi dalmatinski poslanik ublaìo je govor prvoga u korist Hrvatske. To je dalo povoda Hrvatskom saobru da se na 84. sednici, od 14. septembra 1861. godine, pozabavi ovom diskusijom be~kog parlamenta. Hrvatski saborski poslanik Polit, veli~aju}i zauzimawe onog drugog dalmatinskog predstavnika (Qubi{e) za hrvatsku stvar, predloìo je, da mu Hrvatski sabor izrazi javnu zahvalnost. Ali, kada je predsednik Sabora stavio Politov predlog na glasawe ustajawem ceo hrvatski sabor je sedeo. Zna~i, da jo{ 1861. godine nije bilo nekih naro~itih duhovnih veza izme|u Hrvatske i Dalmacije. Nije, prema tome, nikakvo ~udo, {to je katoli~ki biskup Martin Brajakovi} 1700-te godine u popisu stanovni{tva odvojio Srbe pravoslavne i Srbe katolike od Hrvata, niti je ikako ~udo, {to su ti isti Srbi katolici (po Hrvatskom listu tipovi i rasice) 1918. godine traìli da se posle tolikih vekova vrate srpskoj zajednici. (isto; str. 150-151) U poglavqu Ilirski zakulizam Psuwski razobli~ava ideju ilirizma (a videli smo i kako je @uti} to uradio), on govori o ilirizmu kao o novom metodu za razvodwavawe Srpstva.
460
Ovom novom ideologijom nameravali su da zastupe srpski patriotski ose}aj i time stvore odsko~nu dasku prema srpskom istorisko-etnografskom prostoru, obja{wava Psuwski. On isti~e da su u tu svrhu, kako bi efakt bio {to boqi, angaòvali srpskog patrijarha Josifa Raja~i}a koji ustoli~ava hrvatskog bana Josipa Jela~i}a. Hrvati su mogli zadovoqno trqati ruke, jer su znali da }e ovom orta~kom zajednicom posti}i dva ciqa, po{to }e izbrisati srpsko-hrvatsku etnografsku granicu, {to im dotle nikad nije po{lo za rukom, i mo}i }e lak{e ucewivati be~ki dvor. (isto; str. 118) Po~ev od 1848, ili koju godinu pre, Hrvati su dakle udarili u ilirske talambase samo zato, da bi Srbe odvratili od svoje nacionalne linije. I dok su se farizejski zvuci, ovih ve{to insceniranih mahinacija razlegali ilirstvom, hrvatski su jezuiti Srbima pod Austrougarskom pripremali no` u le|a. Predstaviv{i be~kom dvoru kao da su Srbi sa Hrvatima jedan narod i pozvav{i se na onu predstavu u Hrvatskom saboru, jezuiti su prodrli sa mi{qewem, da prestaje potreba srpske Vojvodine kao samostalne jedinice. S tim u vezi iskrsava plod zagreba~ke aranèrske ve{tine. Frawo Josip po~etkom 1861. godine, ukida srpsku Vojvodinu, pa Banat i Ba~ku pripaja Ma|arima, a Srem sa Slavonijom Hrvatskoj. (Hrvatski list od 5. jula 1939) Ovime je Hrvatska otkrila svoje namere prema Srbima. Kad je ovako kombinovanim akcijama hrvatskim predstavnicima i hrvatskom kleru uspelo ukinuti srpsku Vojvodinu i rasparcelirati je me|u Hrvatima i Ma|arima, ovo je, razume se, izazvalo mu~an utisak u svima srpskim pokrajinama pod Austrougarskom. Pretila je ~ak opasnost da ne do|e do op{teg narodnog ustanka u tim pokrajinama. Za to vreme Hrvati su, po starom le{inarskom pravilu, poùrili utjelovqewe ovih krajeva Hrvatskoj, a ista ona tobo`wa bra}a iz Hrvatskog sabora koja su sve dotle palili sve}u srpsko-hrvatskom bratstvu, istakli su sa slu`benih mesta, da je sremsko-slovensko stanovni{tvo od iskona hrvatsko. Takvima se pridruìo i onaj isti Ivan Kukuqevi}, koji je do nedavno pre toga tvrdio, kako se samo Srbima moè zahvaliti, {to se jo{ spomiwe ime Hrvata. Verovati neverniku i stezati svaku neiskreno pruènu ruku, to su slabe srpske strane, koje su i krive za wegovu tragediju. To je mo`da najbolnije pro{loga veka osetio patrijarh Josip Raja~i} kad je video sav zakulizam hrvatske bra}e. Zajedno sa wime je to osetio i ceo srpski narod u Austrougarskoj, odnosno na taj na~in pro{irene Hrvatske, jer su svi hrvatski staleì i wihovo javno mnewe sa Saborom na ~elu pozdravili dràvni akt o ukidawu srpske Vojvodine. Pred ovakvom obmanom, patrijarh je u svome pismu, upu}enom Hrvatskom saboru 1. marta 1861. godine, bolno jauknuo i bacio optu`bu na la`no jugoslovenstvo kao masku u stvarnoj borbi protivu srbo-slovenstva i pravoslavqa. To pismo, pisano skoro pre jednog stole}a, jednako je aktuelno svojom sadrìnom i danas. Patrijarh Raja~i} u wemu izme|u ostalog dovikuje Hrvatskom saboru i ovo: Ja sam drào i smatrao, da }e visoki Sabor i}i putem pravde i qubavi i da }e se potruditi, da te{ki zadatak svoj re{i na op{te zadovoqstvo sviju naroda, te da tako narodna pravda podjednako stupi u ìvot, a me|u
461
ovim pravima prvo i najglavnije pravo svoga imena i svoje narodnosti u doma}em javnom ìvotu. Me|utim, ne mogu pre{utati, da kao patrijarh i arhipastir svih Srba u celoj monarhiji ne objavim visokoslavnom Saboru moju tugu i revolt, {to iz javnih listova ~ujem i vidim, da po g|ekoji ~lanovi visokog sabora osobitim pravcem udaraju naro~itom svome ciqu, koji je, me|utim, prema na{em ste~enom iskustvu providan i neve{t. Kada ~itam u javnim listovima, kako se gospodin veliki ùpan Kukuqevi} na sednici od 29. aprila izvoleo izraziti, da je stanovni{tvo Vojni~ke krajine ~isto hrvatsko i vidim da to visokoslavni Sabor sa odobravawem prima, prinu|en sam svome revoltu dati odu{ka protivu onih neprijatnih te`wi, koje vire iza svakoga tvr|ewa jednoga uvaènog i po{tovanog ~lana Sabora i jugoslovenskog istoriopisca. Dozvoli}e mi se da primetim, kako u trojednoj kraqevini nije samo jedan narod i to hrvatski. Jo{ je mawe u Krajini. Srbi i Hrati su najblià bra}a me|u sobom, ali je opet svaki narod imao svoje posebno ime od onoga vremena, kada su u prvo doba istorije zajedno ili u najblièm susedstvu jedan do drugoga ìveli sve do danas. Srbi imaju svoju posebnu istoriju. Srbi grani~ari imaju svoj, a Hrvati na primer iz Zagorja ispod Oki}a, od Samobora, iz Dragani}a, Turopoqa itd. svoj jezik. Srbi imaju svoju slavensku, a Hrvati svoju latinsku pismenicu. Ako, dakle, Srbi i Hrvati i jesu najblià bra}a, ipak nisu oni jedan te isti narod i ne moè se re}i da je stanovni{tvo Krajine hrvatsko. @iteqstvo Krajine bilo je u po~etku ovejano Srpstvom, a tek od onog vremena kada je granica na pukove razdeqena, u{lo je u wu ne{to od hrvatskog naroda. I ìteqstvo Like i Krbave, koje se onda kada su ovi predeli od Turaka oteti svojevoqno podvrglo Leopoldu I i karlova~kom generalatu, bilo je ~isto srpski narod, kao i oni spomenuti. Ovaj srpski grani~arski narod zadrào je svoj karakter do dana{weg dana i pored svega toga, {to je docnije pod Marijom Terezijom koji deo od wega na silu pounija}en, kao {to je bio slu~aj sa @umber~anima. Ne znam bi li bilo nu`de jo{ daqe razlagati da narodna imena Srba i Hrvata nisu identi~na i da ìteqstvo Krajine nije hrvatsko nego ba{ srpsko, sa vrlo malim i mnogo kasnije nastalim naseqewem, nego je srpski narod ~estito{}u i svojom ratoborno{}u Krajini temeq poloìo. Kada ovu razliku pomiwem, ne ~inim to za celo da ove narode jednoga od drugog otu|im nego zato, da ih ba{ time u prijateqskom odnosu utvrdim kao bra}u, koja se vrlinama svoje bra}e dive i ponose i koja jedan drugome ni~ega svoga ne name}u, ve} ime i svetiwe svoje bra}e kao svoje po{tuju i qube saàqevaju}i one neprilike, koje smo u posledwa vremena opazili me|u Poqacima i Rutenima. Pored sve ove bratimske qubavi i iskrenih odnosa u tome trebaju da stoje oba ova naroda na slovenskom jugu. Hrvatima bi sigurno bilo ào, kada bi im Srbi nametali svoje ime i time ih od wihove istorije i porekla cepali. Na isti na~in, ne mogu se bra}a Hrvati ni malo ~uditi {to bi Srbima jako ào pasti moralo, kada bi videli da im Hrvati nameravaju nametnuti svoje ime.
462
Srpskom se narodu ve} i time ~ini nepravda, {to se Srem i vara`dinska regementa protivu svakoga prava i istorije ogla{uju nametqivo za sastavni deo Hrvatske. Ova je nepravda sujetna isto tako kao i te`wa hrvatizirawa i bila bi za Srbe istina vrlo nemila, ali sasvim neizvodqiva. Jer, Srbi imena svoga koje ima svoju istoriju u svetu i slovenstvu ni za ~ije ime promeniti ne}e. Ovo ni za qubav veliko-ilirstva ni veliko-jugoslovenstva, ni hrvatstva sve da im se to silom namerava nametnuti. Isto tako, ne}e se oni odre}i svoga narodnog karaktera, svojih narodnih obi~aja, svojih istorijskih spomenika i svoje proku{ane svesti, koju nikada nisu zaboravili, makar da je g|ekoji od wih istrgnut iz nedara pravoslavne crkve, u koje idu i pounija}eni Srbi. Ja u ime celog srpskog naroda i u korist op{teg ote~estva jednog i drugog naroda Sabor naju~tivije molim, da ovakvim tendencioznim izraàvawima, kao {to je bilo ono Kukuqevi}evo ne daje prvenstvo i ne prima ih. U isto vreme se ogra|ujem potivu svake nepravde hegemoni~nih te`wi jednog plemena nad drugim, a osobito protivu toga, ako se srpsko stanovni{tvo Krajine namerava proglasiti hrvatskim i takvim se smatrati, jer }e u takvom slu~aju srpski narod, koji stoji u naj~vr{}oj svezi jedne vere, jednog jezika, jedne narodnosti, jednog obi~aja, jedne istorije i jedne pismenice, pomo}u takve sposobnosti koje mu daje Bog, istorija vekova i wegovo pravo, na}i se prinu|en povu}i drugu ogradu od sva~ijeg nasrtawa i sva~ije narodnopoliti~ke hegemonije. Te ograde ne}e za celo biti kadar probiti ni sru{iti nikakav napor ni obmana, pa mu se sa one strane Bog zna kakve institucije i slobo{tine obe}avale. Utvr|uju}i da su odgovorni hrvatski qudi odvi{e rano dali izraza svome unutra{wem odu{evqewu, jezuiti su dali znak da se proliju la`ne suze. Nare|eno je hrvatskim velika{ima iz Sabora, da se izvinu patrijarhu, a ostavqeno je vremenu i hrvatskoj vlasti da u~ine svoje. (isto; str.118-124) Pogledajmo malo, kako je posle ma|arskog sloma (koga su iznudili Rusi pod Nikolom II i naterali Ma|are da im kod Vilago{a 1849. poloè oru`je) u Be~u ocewena hrvatska, a kako srpska pomo} i hrabrost: Godine 1852. zabranilo je ministarstvo hrvatsku zastavu, a mjesto hrvatskog jezika uveden je u {kolama i javnim uredima wema~ki jezik, (Hrvatski list od 2. jula 1939). Kad Rusi pokori{e Ma|are, car Frawo Josip, godine 1849, carskim patentom ustanovi za svoje Srbe posebno vojvodstvo Srbiju, koja obuhvati Srem, Banat, Barawu i Ba~ku (Zagreb: 1894. Srbi u davnini str. 173). Povodom osnivawa srpskog vojvodstva 1849. godine, potpisao je car Frawo Josip sa jo{ devet austrougarskih ministara carski patent i o karakteru srpskih zemaqa u tome vojvodstvu a dana{woj Nezavisnoj Hrvatskoj doslovce rekao i ovo: Srem, u kome gotovo iskqu~ivo sve sami Srbi obitavaju, jeste za ovaj narod od preuzvi{ene va`nosti kao zemqa porekla prvih wihovih doseqewa, kao mesto wihovih najosobitijih istoriskih opomena i svetiteqa (Carski patent od 1849. g. str. 20). Ova dva dràvna akta daju sami odgovor hrvatskim povijesnim skorojevi}ima o tome, kako je ocewena srpska, a kako hrvatska hrabrost kod ugu{ivawa ma|arske bune. (isto; str. 128-129)
463
Zagreba~kim Slu`benim novinama, broj 182 iz 1893. godine, omaklo se priznawe, da je Kamilo Drajfus govore}i o Austrougarskoj rekao, kako ova ima pod sobom Hrvate, koji su plemenom i jezikom Srbi. Ovo {to je Drajfus tek tada otkrio znali smo mi odavno, a znali su to i Hrvati. Naro~ito Hrvati jani~ari. Mo`da samo Drajfus nije znao {ta su sve dotle Hrvati preduzimali, da on ili ko drugi ne bi mogao zapisati takvo ~iweni~ko stawe. Jo{ mawe je mogao znati, da su Hrvati u tim naporima ve}inom upotrebqavali i takva sredstva, koja su ne samo nedozvoqena, nego i sa gledi{ta narodne ~asti nemoralna. Ovde spadaju sve one otima~ke izjave, formulisane po svim pravilima lukavog Zagreba, u kojima se poku{ava ne samo opovrgnuti fakat da u srpskom narodu ima pleme koje se zove Hrvati, ve} se pored kra|e narodnosti pribegava teritorijalnim provalama, kako to videsmo iz klasi~nog primera sa ùpanom i ~lanom Hrvatskog sabora Kukuqevi}em. (isto; str. 131)
7. Hrvatske pretenzije na podru~ja na kojima Hrvati do po~etka XX veka nije ni bilo

@uti}, u poglavqu Hrvatska dràvna i nacionalna ideja u Ba~koj, Barawi, Slavoniji i Sremu krajem XIX i po~etkom XX veka, obja{wava kako se hrvatstvo {irilo na istok i kako su Hrvati po~eli da pretenduju na podru~ja na kojima se hrvatsko ime nije ni pomiwalo do XX veka. Banska Hrvatska, sa Slavonijom i Sremom, bila je prosta administrativna jedinica u ugarskoj polovini Monarhije, narodnosno heterogena i bez izraènijeg hrvatskog obele`ja u slavonskom i sremskom delu. Ta ugarska administativna jedinica bitno se {iri posle ukidawa Vojne krajine 1881. godine, na li~ke, korduna{ke, banijske, zapadnoslavonske, isto~noslavonske, ju`noslavonske i sremske srpske prostore. Austro-Ugarskom nagodbom hrvatsko pitawe za Carevinu je bilo re{eno: Hrvatska je postala sastavni deo Ugarske kraqevine, tj. neodjeqivi deo zemaqa krune sv. Stefana. Hrvatsko-Ugarska nagodba, iz 1868. godine, koja je posle carske sankcije dobila snagu osnovnog zakona, Hrvatskoj nije davala gotovo nikakve mogu}nosti da sudeluje u pretresawu poslova zajedni~kih ~itavoj carevini: u ugarsku delegaciju, koja se sastojala od 60 ~lanova, trebalo je da u|e samo 5 poslanika iz Hrvatske, Slavonije i Srema. Treba ista}i da wih nije birao sabor Banske Hrvatske ve} ugarski parlament. Na taj na~in Hrvatska je bila iskqu~ena iz sudelovawa u zakonodavnim i izvr{nim organima vlasti Austro-Ugarske, i nad wima nije imala nikakve kontrole. (isto; str. 133) Autonomna prava u Hrvatskoj i Slavoniji (sa Sremom), prema Hrvatsko-Ugarskoj nagodbi, bila su vrlo sku~ena. Na ~elu autonomne vlade stajao je ban, kojega je imenovao car na predlog ugarskog ministra-predsednika. Ban nije imao pravo na neposrednu vezu sa carem, ve} je sve predloge caru morao podnositi preko ministra za hrvatske poslove. ^lan 52. postavqao je ograni~ewe da je vlast bana samo gra|anska i da se ona ne moè sjediniti s vojni~kom vla{}u. Administrativni autonomni centar u Zagrebu, Austrija je stvorila, preko Ma|arske, u ciqu da se Slaveni Monarhije veù uz Austro-Ugarsku i
464
da se, na taj na~in svesno udaqe od Beograda kao mogu}eg Pijemonta ju`noslavenskog ujediwewa. Upravo se u drugoj polovini XIX i po~etkom XX veka stvaraju austrofilske politi~ke stranke Maùrani}eva nezavisna Samostalna narodna stranka, [trosmajerova Narodna stranka, Frankova îsta stranka prava, Radi}eva Hrvatska pu~ka seqa~ka stranka koje su isticale hrvatsko povijesno pravo, dràvni trijalizam i austroslavenstvo kao ideal kojem treba da teì budu}a Velika Hrvatska u austrijskom dràvnom okviru. Barawa nije ulazila u okvir velikohrvatskih prava{kih i haesesovskih nacionalnih programa jednostavno zato {to u drugoj polovini XIX i po~etkom XX veka hrvatsko ime nije bilo prisutno na tom prostoru. Socijalisti~ka Narodna Republika Hrvatska dobila je Barawu 1945. godine kao neo~ekivani i iznenadni poklon od strane Brozove komunisti~ke vrhu{ke (M. \ilas, S. Vukmanovi}-Tempo itd.). U izvorima, literaturi i ugarskoj dràvnoj statistici nema pomena o Hrvatima. U ugarskim popisima stanovni{tva za Ba~ku i Barawu, u razdobqu od 1880. do 1910, pomiwu se narodnosne kategorije Ma|ara, Nemaca, Slovaka, pravoslavnih Srba, Buwevaca i [okaca, koji su uglavnom pomiwani kao Srbi-katolici. Buweva~ki istori~ar, Alba M. Kunti}, iscrpno navodi istorijske izvore i literaturu u kojima se Buwevci nazivaju vlasima (Srbima), i u kojima se, pod jednim ili drugim imenom (Buwevac Vlah) podrazumeva ista etni~ka grupa, pa zakqu~uje da je u istorijskim izvorima, koje je citirao, dokazano vla{ko poreklo Buwevaca. Dr Jovan Erdeqanovi} isti~e da se u svim istorijskim izvorima i kod svih pisaca iz pro{lih vekova Buwevci smatraju i nazivaju Srbima (odnosno imenima kojima se nazivaju ili ozna~avaju i pravoslavni Srbi). Pod tim imenima Erdeqanovi} misli na nazive Vlah i Morlak kojima su nazivani i pravoslavni Srbi i rimokatoli~ki Buwevci. Ma|arski list Apolgar javqa, u decembru 1912, da je izme|u Ma|ara i Buwevaca (katoli~kih Srba) u Ba~koj izbila razmirica jer su Buwevci otpo~eli borbu protiv ma|arske kulture a u korist panslavizma. Sve{tenik Ludvig (Laj~o) Budanovi} (ina~e Buwevac N. @.) u Belegu sa propovedaonice propagira za ma|arofobske hrvatske listove, i poziva svoje parohijane da kite domove svojim hrvatskim ili srpskim zastavama. Kod Budanovi}a je u to vreme izraèna antima|arska linija koja je ina~e plebiscitarno prihva}ena u hrvatskim politi~kim krugovima. Istaknuti hrvatski istori~ar ~e{kog porekla, Jaroslav [idak, u svom dobro poznatom kroatofilskom maniru, Buwevce i [okce Slavonije, Barawe i Ba~ke jednostavno svrstava u Hrvate. Pri tom ne navodi iole ozbiqniji izvor koji bi potvrdio takvu wegovu hipotezu. Za wega je Ba~ka krajwi sjeveroisto~ni rub hrvatskog etni~kog podru~ja, upravo zbog svrstavawa Buwevaca i [okaca u Hrvate. Banat, Ba~ka i Barawa, kao deo ma|arske krunovine, ~esto su pomiwani kao naj{arolikije narodnosno i versko podru~je nastaweno Nemcima, Srbima, Ma|arima, Slovacima, Buwevcima, [okcima, Rusinama, Rumunima, Jevrejima i drugima. O Hrvatima i hrvatskom imenu nema ni pomena, na
465
tom podru~ju, u izvorima i literaturi s kraja XIX i po~etka XX veka. Srbi i Ma|ari su stalno vodili politi~ke i nacionalne sporove oko istorijskih prava na ove krajeve. Nikada se u to vreme nisu pomiwali Hrvati kao pretendenti na te teritorije, upravo zbog ~iwenice {to u to vreme Buwevci i [okci jo{ nisu nosili hrvatsko ime, i samim time, nisu bili pretvoreni u Hrvate. Ma|arska statistika je, prema popisu iz 1910, utvrdila da je u Banatu, Ba~koj i Barawi bilo 383.983 pravoslavnih Srba. Wih je naro~ito udaqavala Rimokatoli~ka crkva od Srba-katolika (Buwevaca i [okaca) u nastojawima da se razvije ideja sveslavenske solidarnosti. Na tom podru~ju vekovima su se vodile rasne i verske borbe putem crkava i drugih verskih ustanova. Buwevci i [okci su, kako isti~e Daka Popovi}, po svemu bili najbliì Srbima, jer su im isti jezik, isti obi~aji i samo ih vera razlikuje. Ve}i deo Buwevaca i [okaca je ponem~en i poma|aren jo{ u prvoj polovini XIX veka. Stvarne narodne vo|e Buwevaca i [okaca bili su buweva~ki rimokatoli~ki sve{tenici, koji su naknadno veliku energiju ulagali u wihovo pretvarawe u Hrvate. Daka Popovi} je proro~ki predvi|ao da }e se, zbog te ~iwenice, buweva~ko i {oka~ko ime izgubiti u neposrednoj budu}nosti: [oka~ki }e se naziv izgleda potpuno izgubiti (kao {to se izgubilo ime Dalmatinac i Bo{wak) iako je jo{ pre pola stole}a ime [okac bilo rasprostrawenije i obuhvatalo je Slavoniju, Srem, ju`no ba~ko podunavqe i Barawu. U Sremu i Slavoniji ime [okac je zameweno imenom Hrvat, a u Ba~koj i Barawi }e se vrlo brzo zameniti buweva~kim, a ponegde i srpskim imenom. Slavonska narodnost od hrvatske razlikovana je do kraja XIX veka. Ma|arski kartograf Jano{ Saski Tonka Barawu i Slavoniju na svojim kartama iz 1750. ozna~ava kao zemqe Slavena-Srba (Slaui Serblii). U zvani~nom izve{taju pruskog general{taba, negde oko 1880, naveden je etni~ki sastav vojske Austro-Ugarske. O tome postoji jedna zabele{ka u nema~kom ~asopisu Inostranstvo: O etnologiji austro-ugarske armije saop{tava Registranda pruskog |eneral{taba, da su od svakih 1.000 vojnika bili 273 Nemci, 177 Ma|ari.., 46 Hrvati, 36 Slavonci, 31 Srbin. Ovi podaci poti~u od samih ispitanih vojnika, iz vremena kada je ve} izvr{eno versko odnaro|avawe pravoslavnih Srba. Zbog toga je u ovom popisu relativno mali broj vojnika Srba pravoslavnih. Slavonci katoli~ke vere (pokatoli~eni Srbi i [okci) odgovarali su da su Slavonci. U prilog teze o {irewu hrvatstva na istok, Daka Popovi} isti~e da su Hrvati najvi{e uspeli u nacionalizovawu (pohrva}ivawu) Nemaca nastawenih u Hrvatskoj i Slavoniji. Glavni uzrok toj pojavi D. Popovi} ne vidi u verskoj rimokatoli~koj istorodnosti, ve} u ~iwenici {to su se Nemci na teritoriju Hrvatske i Slavonije pojedina~no naseqavali, kao zanatlije i ~inovnici, dok su se srema~ki Nemci naseqavali kao kompaktni zemqoradnici, koji su me|u Srbima sa~uvali svoju nacionalnu svest i jezik. Hrvatizuju}i se u Slavoniji i Hrvatskoj, Nemci su, s druge strane, germanizovali mnoge Buwevce, [okce i Srbe u jugoslavenskom i ma|arskom Podunavqu. Proces ma|arizovawa Nemaca u Ba~koj, Banatu i Barawi D. Popovi} isti~e kao ~estu pojavu.
466
U programu Radi}eve Hrvatske republikanske seqa~ke stranke, iz 1923. godine, koji je sastavio dr Rudolf Horvat, pod Hrvatskom su se podrazumevale samo neprijeporno na{e zemqe u kojima su Hrvati na martovskim izborima 1923. dobili ili ogromnu ili znatnu ve}inu. Prema takvom rezonu hrvatske zemqe su Hrvatska, Slavonija, Dalmacija, Me|umurje, istarska kastav{tina i otok Krk. U Horvatovom programu se ostavqala mogu}nost da u savez dràva sa takvom Hrvatskom u|u Slovenija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina kao posve samostalne dràve. U programu se za Ba~ku, Banat i Barawu, koje zemqe Srbi krivo zovu imenom Vojvodina, predvi|ala autonomija. U programu se demokratski i {irokogrudo isti~e da Hrvati ne prisvajaju sebi nikakva prava na spomenute zemqe: Mi Hrvati ne prisvajamo sebi nikakva prava na spomenute zemqe. Ako se Slovenija, Bosna, Hercegovina, Ba~ka, Banat i Barawa zadovoqe s autonomijom, onda neka im se prepusti pravo da plebicitom (tj. pu~kim glasovawem) odlu~e, da li se ho}e pridruìti Srbiji ili Hrvatskoj. Zaista velikodu{na i skromna teritorijalna programska ponuda politi~ara nekada{we male troùpanijske Banske Hrvatske. Bitno je na kraju ista}i da Barawa, ni prema Radi}evom velikohrvatskom programu iz 1923. godine, nije ulazila u teritorijalni kompleks neprijeporno hrvatskih zemaqa. Nacionalnom (narodnosnom) odnaro|avawu Buwevaca i [okaca u dobroj meri je pridoneo stav srpske pravoslavne hijerarhije da se Srbima mogu zvati samo pravoslavci. Naime, hijerarhija je isticala pravoslavnu veru (veroispovest) kao glavnu osobinu srpskog naroda, dok su jezik, poreklo, obi~aji i druga etnolo{ka znamewa sve vi{e potiskivani u drugi plan. Na sastancima u Srpskom kulturnom klubu, koji je aktivno delovao u razdobqu od 1937. do 1941. godine, kritikovano je odre|ewe Vojvo|anin kao Srbin pravoslavne vere, jer su wime odba~eni srpski katolici (Buwevci i [okci), pa je zahtevano da se re~ Vojvo|anin upotrebqava u zna~ewu Srba sva tri verozakona. Ideolozi Srpskog kulturnog kluba govorili su da je srpski nacionalizam bio suvi{e pravoslavno obojen pa nije mogao izvr{iti nikakav ve}i uticaj na Srbe-katolike. Iz tog razloga me|u Buwevcima i [okcima mogla se nesmetano {iriti hrvatska nacionalna misao i to pod uticajem dnevne politike i rimokatoli~ke crkvene propagande. (@uti}; cit. delo; str. 133-138) Istrebqewe Srba moè da se prati i prema hrvatskoj statistici, prema kojoj je krajem XIX veka bilo osam miliona Srba, a 1910. godine ovaj broj se sveo svega na oko milion i {esto hiqada Srba. Psuwski nam prezentuje te podatke. Godine 1893. bilo je po ra~unu Obzora (broj 258 iz 1893) preko 8,000.000 Srba. Kada je ovaj srbo`derski organ Hvatskih jezuita na izmaku 19. veka prona{ao ovaj broj Srba, mi bi imali razloga toj cifri dodati jo{ koji milion, jer nam je poznato, da je Obzor izbegavao pohvaliti se srpskom snagom. Interesantno bi me|utim bilo sada ~uti od wegovih usta{kih naslednika, {ta misle o dana{wem broju Srba. Mi bi ovde mogli ponoviti onu iz narodnih pesama: Kud se zdede car Nemawe blago?! Jer svega 17 godina posle ovoga Obzorovog ~lanka, vr{en je 1910. popis pu~anstva, ko467
ji je mimo voqe stanovni{tva obuhvatio zemqe pod dana{wom Nezavisnom Hrvatskom. Tim je popisom na|eno, da u tim krajevima ima svega 1,569.848 Srba. Ostalo je Obzor sa zagreba~kim jezuitima pokatoli~io ili klasi~no utajio. U isto vreme ìvelo je na istoj teritoriji 2,476.575 Hrvata, ra~unaju}i u ovom broju i Srbe katolike [okce. [to se ti~e teritorije na kojoj su Srbi apsolutnom ve}inom ìveli, srpsko-hrvatski odnos na teritoriji docnije Nezavisne Hrvatske bio je 70:30 u korist Srba. U ovih 30 odsto hrvatskog prostora ura~unati su i [okci, mada oni tamo ne spadaju. Ovih [okaca bilo je prema ma|arskom popisu iz 1840. godine 297.747. Hrvatska statistika za 1910. godinu priznaje, dodu{e, na strani 12 da su se [okci i Hrvati do nedavno razlikovali, ali ih kona~no i momo wihovog pitawa, zbog toga {to su pripadnici katoli~ke vere svrstava u red autohtonih Hrvata. Piscu je, me|utim, poznato vlastitim posmatrawem na licu mesta, a o tome se do nekoliko godina unazad mogao uveriti ko je hteo, da su [okci siroma{ne hrvatske doseqenike obi~no na krajevima wihovih sela stavqali pod poseban pojam, nazivaju}i ih Hrvatima, kao da govore o tre}em licu. (Psuwski; cit. delo; str. 134) Imamo razloga da ne verujemo hrvatskoj dràvnoj statistici iz 1910. godine kao i svima onima docnije, jer znamo da je stotinama godina le{inarila po srpskom istorijskom i etnografskom prostoru. S pravom smatramo, da su Hrvati onoj cifri 1,569.848 Srba morali dodati mnogo i mnogo, pa da broj~anost Srba u wihovoj statistici bude realna. Verovatno }e se i tome pitawu posvetiti posebna pa`wa i ta~nom ra~unicom utvrditi broj Srba, koje nam Hrvati duguju. Zadovoqimo li se me|utim hrvatskom statistikom, trebali bi da po hrvatskoj ra~unici vidimo, koliko su osnivawem Nezavisne Hrvatske preuzeli srpskih du{a na bratsko ~uvawe. (isto; str. 135)
8. Ciq Vatikana uni{titi Srbiju kao bastion pravoslavqa na Balkanu

Vatikan je bio zna~ajan akter svih ratova i politi~kih igara u Evropi. Posebno je wegova uloga bila istaknuta i zna~ajna kada je forsirao velike sile da podjarme Srbe i kada je koristio hrvatsku naciju koju je stvorio za ispuwewe tih svojih ciqeva. Dejan Lu~i} obja{wava da je za realizaciju starog plana Vatikana o ekspanziji na istok iskori{}en austrougarski i nema~ki imperijalizam koji je usmeren prema Balkanu. Trebalo je tom germanskom silom uni{titi Srbiju kao bastion pravoslavqa na Balkanu. Prvi svetski rat ponovo je razo~arao Vatikan. Ne samo {to je Srbija preìvela, ve} se raspala katoli~ka uzdanica austrougarska imperija. Stvorena je Jugoslavija protiv svih èqa i akcija Vatikana. Novo stawe Vatikan je hteo ipak da iskoristi; èleo je da kroz novu dràvu katolicizuje Srbe. To je poku{ano Konkordatom. Tim ugovorom izme|u Vatikana i Jugoslavije ponu|en je opstanak dràvi pod uslovom da se katoli~anstvu daju privilegije. Demonstracije srpskog naroda upla{ile su jugoslovenske vlastodr{ce i oni su odustali. Tako je propao miran poku{aj katolicizovawa Srba kroz privilegovan poloàj katoli~ke crkve. Vatikan je bio qut i jo{
468
pre Drugog svetskog rata po~eo je sa propagandom verske mr`we prema Srbima i pravoslavqu. Katoli~ka crkva bila je menayer usta{kog velikohrvatskog pokreta. Hrvatski nacionalizam usmeren je prema {ovinizmu i mr`wi svega srpskog. Dugotrajnom verskom indoktrinacijom kroz rad sve{tenstva crkva je utemeqila tu politiku u hrvatskom narodu. (Lu~i}; cit. delo; str.11-12) Autor kwige dokumenata Tajni dokumenti o odnosima Vatikana i usta{ke NDH ukazuju}i na kontinuitet u politici Vatikana, koja je uvek teìla razbijawu Jugoslavije, analizira razloge koji su doveli do tesne saradwe Vatikana i Austorugarske monarhije i obja{wava za{to je samostalnost Srbije morala da bude uni{tena. On nagla{ava da je Austrougarska zna~ajna za papu jer je on smatra branom protiv pravoslavqa. îtava je druga polovica 19. stoqe}a u znaku sve tje{we kolaboracije izme|u Vatikana i Austro-Ugarske monarhije. Papa Pije IX i Leon XIII, ìvo su radili na u~vr{}ewu te alijanse, jer je Austro-Ugarska, feudalisti~ka i reakcionarna monarhija, ostala jedinim ~vrstim osloncem papinstva u Evropi. I jedna i druga strana imale su mnogo razloga da se boje progresa, koji se u to vrijeme o~ituje prodornim liberalizmom i demokracijom, i prvim po~ecima socijalizma. S kakvim je nadama Leon XIII gledao na be~ku monarhiju vidi se po prijedlogu, koji je u~inio 1889. caru i kraqu Frawi Josipu I: da se stvori Liga katoli~kih dràva, koja bi na ~elu imala cara Austrije i apostolskog kraqa Ugarske, a glavna bi joj svrha bila povratiti papinstvu onu svjetovnu i spiritualnu poziciju i utjecaj, koji je na mnogim stranama ve} propao, a drugdje opadao. Papa je, sa svoje strane, svim silama nastojao da djelovawe crkve u monarhiji usmjeri tako kako bi to pogodovalo monarhiji. Ona je doista u crkvi, wenoj organizaciji, orijentaciji klera i wihovom jo{ uvijek velikom utjecaju na zaostale mase, imala najve}u potporu. Logi~no, crkva je predstavqala, voqom pape, najve}u kohezionu snagu monarhije. Za te svoje zasluge sve}enstvo je, osobito ono vi{e, ono s najve}im autoritetom i zaslugama, bilo favorizirano i uvaàvano kao politi~ki faktor prvoga reda. Uloga crkve bila je osobito va`na u zemqama sa slavenskim narodnostima, gdje je nezadovoqstvo i otpor prema Be~u i Pe{ti, kroz ~itavu drugu polovicu 19. stoqe}a, ìv, sve ìvqi i sve opasniji monarhiji. Narodni preporodi sjevernih i ju`nih slavenskih naroda u monarhiji, wihova te`wa za slobodnim politi~kim, ekonomskim i kulturnim ìvotom, {to sve dobiva sve jasnije konture pokreta za emancipacijom i nezavisnim dràvnim ìvotom, povezuju u obrani jo{ vi{e crkvu i monarhiju. Prve pojave te`we slavenskih naroda na jugu monarhije da se poveù u jednu svoju, jugoslavensku dràvu, koja }e obuhvatiti i Slavene izvan granica monarhije, zazorne su i monarhiji i Vatikanu. Ideja bilo kakve slavenske solidarnosti smatra se najopasnijom i za katolicizam i monarhiju. Papa drì, da je monarhija bedem katolicizma u sredwoj Evropi, brana protiv opasnosti s istoka, to jest protiv pravoslavqa. Granice Austro-Ugarske treba da ostanu prema istoku granicama katoli~ke crkve. One se mogu samo pro{irivati prema istoku, da se pro{iri i
469
teren, koji bi se pokatoli~io, ali one se ne smiju povla~iti prema zapadu u ni u kojem slu~aju. Rim smatra, da je pravoslavqe opasno i zato, jer ga Rusi i Srbi identificiraju gotovo s narodno{}u. Povezivawe Hrvata i Slovenaca s pravoslavnim Srbima moglo bi zna~iti pro{irewe pravoslavqa prema zapadu, na {tetu rimske crkve. To je fiksna ideja papinstva. Uloga Vatikana u politici Austro-Ugarske postaje zato sudbonosnom osobito po~etkom 20. stoqe}a, kad se Austro-Ugarska orijentirala imperijalisti~ki prema jugoistoku i kad sazrijevaju planovi osvajawa ve}eg dijela Balkana. I Vatikanu se, naime, ostvaruju nove perspektive. Okupacija Bosne okon~at }e se aneksijom 1908. godine. Ne {iri se samo monarhija, nego se i crkvi {iri teren dominacije. Na redu }e biti Srbija. Upokoravawem Srbije moglo bi se uni{titi jako àri{te jugoslavenske ideje izvan monarhije, koje moè da djeluje i onda kad se Hrvate i Slovence u monarhiji pritisne jakom rukom. Prema uvjerewu pape, likvidacijom samostalnosti Srbije moglo bi se predzi|e kr{}anstva, zapravo katoli~anstva, pomaknuti s Hrvatske u dubinu isto~nog Balkana!... Antislavenska, austrofilska politika Vatikana dolazi osobito do izraàja u li~nosti pape Pija H, koji je 1950. progla{en blaènim. U dekretu, kojim se on progla{uje blaènim stoji: U po~etku evropskog rata, koji je on svim sredstvima htio onemogu}iti, slomqen bolom vi{e nego godinama, primiv{i sveti sakrament, dao je du{u Bogu 20. kolovoza 1914. Umro je, dakle, od bola i àlosti, jer je izbio rat! Nije mu uspelo da ga sprije~i! I zato je progla{en blaènim i izdignut do ~asti oltara. A istina je ovakva: U kwizi La Papaut contemporiane (Pariz, 1946.) pi{e profesor univerziteta Henry Marc-Bonnet: Godine 1903. bio je kardinal Sarto izabran papom i nazvan Pije H. Izabran je ba{ zauzimawem Austro-Ugarske, koja se borila protiv drugog najva`nijeg kardinala, Rampolle, ranijeg sekretara pape Leona XIII... Crkva je dobila za glavara ~ovjeka, koji je ignorirao ~itav savremeni svijet, a bio je zane{en krutim i autoritativnim na~elima... Izazivao je tim svojim na~elima posvuda konflikte, ne samo sa sve}enstvom i vjernicima, nego i s dràvama... Bio je smatran od po~etka, ne bez razloga, papom Trojnog saveza (to je savez Austro-Ugarske, Wema~ke i Italije o.p.)... Pije H prekinuo je odnose s Francuskom, uslijed svoje crkvene politike. S Rusijom je bio u zategnutim odnosima zbog Poqske. Zbog Irske posvadio se s Engleskom. Zavadio se s Amerikom, te nije primio ameri~kog predsjednika Teodora Ruzvelta, kad je taj 1910. do{ao u Rim, samo zato, jer je on posjetio jednu metodisti~ku crkvu. Po{to je raskinuo s Francuskom, nagnuo se sav na Austro-Ugarsku, koja postaje glavnom katoli~kom silom, {to se o~itovalo i sjajnim euharistijskim kongresom u Be~u 1912. Austro-Ugarska je bila konzervativna katoli~ka dràva, u kojoj se gajila hijerarhija i disciplina po papinom ukusu. Taj francuski pisac nagla{ava: Napokon, austro-ugarska ekspanzija na ra~un pravoslavnih Slavena, pogodovala je papinskoj politici. (Tajni dokumenti o odnosima Vatikana i usta{ke NDH; Zagreb; 1952; str. 7-9)
470
III PRVI SVETSKI RAT I VATIKANSKA PODR[KA AUSTROUGARSKOJ

1. Papa hu{ka Be~ na rat protiv Srbije
Autor kwige Tajni dokumenti... navodi izvod iz teksta Frane Supila o Politici u Hrvatskoj (Rijeka, 1911.) kada je za papu bio izabran mleta~ki patrijarh Josip Sarto, koji dokazuje da je Vatikan koristio hrvatski klerikalizam protiv Srba. Kao najve}i greh Pija X autor kwige navodi direktno angaòvawe ovog pape da Austrougarska povede rat protiv Srbije. On je postao papom uslijed veta Austrije protiv kardinala Rampolle, koga se onda Trojni savez bojao kao prijateqa Slavena. Papa Pije H jest, dakle, kreatura Trojnog saveza i wegove politike i mi vidimo, ~im je on zasio na papinsku stolicu, da se vatikanska politika stavqa u slu`bu politike Drang nach Osten i pod tobo`wom devizom uspostavqawa u Kristu, uvodi u Hrvatsku ultramontanski duh, koji je imao paralelno razvijati s kulturtegerskim pionirstvom i imperijalizmom na Balkanu... U jednu rije~: klerikalizam... imao je u Hrvatskoj veliku i {iru zada}u, da zarobqivawem duhova i terorizmom sa Vragom, Paklom i Framasunima vra`jim an|elima, sku~i hrvatsku narodnu politiku u kolote~inu pokornosti jezuitima, episkopatu, dakle, in ultima linea vlastodr{cima i sistemu, tje{e}i ga fatam morganom velike i slobodne Hrvatske, samo hrvatske i katoli~ke, koja se po takvoj politici nikada ostvariti ne}e i ne moè... Tu vidimo... kako je frankova~koj tendenciji, sa novom strujom u Vatikanu, jezuvitska politika, proti novome kursu stavila u Hrvatskoj na raspoloèwe vjeru, crkvu, Kuriju i ogromne dohotke klera... Iako su i pape prije Pija H bili neprijateqi Slavena, ovaj je papa jo{ vi{e zao{trio taj pravac. Supilo je vrlo to~no okarakterizirao, to~no je kazao, da je hrvatski klerikalizam, forsiran iz Vatikana, bio oru|e austrijskog i ugarskog porobqavawa na{e zemqe. A tu je i veoma vidovita perspektiva: usta{tvo, nastavak frankovluka, to~nije usta{ki klerikalizam, kulminacija je te izdajni~ke, antinarodne linije. Pije H bio je, dakle, jedan od najzaslu`nijih za po~etak i razvoj tog sudbonosnog i destruktivnog antinacionalnog izdajni~kog pokreta kod nas.(isto; str. 9-10) Pije H bio je, dakle, talijanski nacionalist, bio je pobornik Trojnog saveza, u kojem je tada s Austro-Ugarskom i Wema~kom bila i Italija. Be~ je tada u Istri i Dalmaciji favorizirao Talijane, a papa je u korist Austro-Ugarske forsirao u Hrvatskoj klerikalizam, da bi biskupi i sve}enici osvojili politi~ke pozicije, te harangirao protiv istoka, da bi se osujetilo jugoslavensko bratstvo i jedinstvo. Iako bi ve} u tome bilo dovoqno onih elemenata, kojima bi se mogla osporavati wegova svetost i wegova beatifikacija, u tome nije sve. Mnogo je krupnije i mnogo gre{nije u wegovoj biografiji ono, {to je on ~inio, da bi se stvorili uslovi za Prvi svjetski rat. Direktno angaìrawe toga pa471
pe, wegova diplomatska intriga, wegovo hu{kawe Be~a na rat protiv Srbije, wegova li~na nastojawa da se prolije krv stotina tisu}a qudi, samo zato, da bi se toboè suzbilo pravoslavqe i pro{irio dominij katoli~anstva to su tek oni pravi elementi, {to ru{e i demantiraju temeqito wegovu svetost i uvr{tavaju ga u red smrtnika, kojima dajemo sasvim druga~ije nazive. Austro-ugarski car i kraq Frawo Josip navijestio je 1914. godine rat Srbiji tek onda, kad je za to dobio odobrewe, pa i vi{e od toga, ~ak direktni poticaj, od samog pape, ~ijim se najvjernijim sinom smatrao. U slu`benoj publikaciji Komisije za noviju austrijsku historiju objavqen je dokumenat, zapravo brzojav, koji je iz Rima, uputio 29. srpwa 1914, be~kom ministarstvu vawskih poslova tada{wi austro-ugarski poslanik u Vatikanu, grof Moritz Palffy, a glasi: U vremenima najve}e politi~ke zategnutosti, kakva su dana{wa vremena, koja mi sada proìvqavamo, radi ~ovje~ja fantazija dvostrukom snagom i ~esto, a da to i ne misli, prekora~uje granice razumnog rasu|ivawa. Tako je me|u ostalim ovih posqedwih dana u javnosti uskrsla vijest, da je tako|er i papa u konfliktu sa Srbijom intervenirao i obratio se Wegovom cesarsko-kraqevskom apostolskom veli~anstvu s molbom da kr{}anskim narodima u{tedi strahote rata... Nasuprot ovim kombinacijama {tampe, nije neinteresantno spomenuti pravi na~in mi{qewa Kurije. Kad sam prije dva dana posjetio kardinala dràvnog sekretara (Merry del Vala), svrnuo je, prirodno, razgovor odmah na velika pitawa i probleme, kojima se danas bavi Evropa. Nemogu}e je bilo osjetiti u napomenama Wegove eminencije neku naro~itu blagost ili pomirqivost. On je, istina, ozna~io notu upu}enu Srbiji kao vrlo o{tru, ali ju je ipak odobrio bez ograde i izrazio u isto vrijeme, na jedan posredan na~in, nadu, da }e monarhija i}i do kraja. Dakako, mislio je kardinal, da je {teta {to Srbija nije ve} mnogo ranije u~iwena mawom, jer tada bi se ovo moglo mo`da izvesti bez tako velikih opasnosti kao danas. Ova izjava odgovara mi{qewu pape, jer je u toku ovih posqedwih godina Wegova svetost u vi{e mahova izrazila svoje àqewe, {to je Austro-Ugarska propustila da kazni svog opasnog dunavskog susjeda. Moglo bi se upitati, zbog kakvih se razloga katoli~ka crkva pokazuje tako ratoborna u vrijeme kad wome upravqa poglavar, koji je pravi svetac i sav proèt istinski apostolskim idejama. Odgovor je vrlo jednostavan. Papa i Kurija vide u Srbiji razornu bolest, koja pomalo nagriza monarhiju do srì i koja }e je vremenom rasto~iti. Pored svih drugih poku{aja koje je Kurija poduzimala u toku posqedwih decenija, Austro-Ugarska jest i ostaje katoli~ka dràva parexellence, najja~i bedem, koji je preostao u ovome vijeku Kristovoj crkvi. Ru{ewe toga bedema zna~ilo bi za crkvu gubitak naj~vr{}eg oslonca. U svojoj borbi protiv pravoslavqa, ona bi izgubila svoga najja~eg pobornika. S tih razloga, dakle, kao {to je za Austriju neodlo`no potrebno, da zbog samoodràwa oslobodi, po potrebi silom, svoj organizam od zla, koje nagriza, tako je i za katoli~ku crkvu posredno nu`no da u~ini sve, ili da odobri sve, {to bi moglo posluìti postizawu toga ciqa. Ako stvari promotrimo u ovoj svjetlosti, moèmo vrlo lako otkriti vezu izme|u papinih osje}awa i ratni~kog raspoloèwa.
472
Iako je u ovom dokumentu kazano sve, iako je temeqito razobli~en jedan papa svetac, kao najvulgarniji ratni hu{ka~ i podstreka~ na prolijevawe krvi iz imperijalistik~ih razloga, citirat }emo jo{ jedan dokumenat, a to je telegram baruna Ritera, opunomo}enika Bavarske pri Vatikanu, od 26. srpwa 1914, to jest tri dana prije Palfijevog telegrama: Papa odobrava {to Austrija vrlo o{tro istupa protiv Srbije. Ne cijeni uvelike ruske i francuske armije u slu~aju rata protiv Wema~ke. Kardinal dràvni sekretar nada se, da Austrija ovaj put ne}e popustiti, pa makar i svojim vojskama satrla stranu agitaciju, koja je dovela do ubojstva prijestolonasqednika, a koja na kraju ozbiqno prijeti, pod suvremenim okolnostima, opstanku Austrije. Sve ovo utvr|uje koliko veliki strah ima Kurija od panslavizma. Ovi dokumenti o krvoèdnosti bili su neugodni Vatikanu, pa se nastojalo dokazati, da nisu autenti~ni, no ne samo slu`beni arhivi Be~a i Minhena (objavqivawem tih dokumenata) nego i u~ewaci prvog reda, ugledni histori~ari, dokazuju da su autenti~ni. Da su Vatikanu neugodni, razumqivo je! A wihovo je zna~ewe utoliko ve}e, ako se uzme da su ih pisali jedan austrijski i jedan bavarski diplomat, veoma pobo`ni qudi, koji su u Vatikanu uìvali najve}e povjerewe i sami su dijelili to mi{qewe papino, te se veselili takvom, kako Palfi kaè, ratni~kom raspoloèwu Pija H, danas progla{enog blaènim! Uostalom, grof Carlo Sforza, biv{i talijanski ministar vawskih poslova i danas desna ruka demokristijana De Gasperija, u svojoj kwizi Neimari savremene Evrope citira ba{ Palfijev telegram, da bi dokazao kako je Pije H bio ratni hu{ka~. Tu je kwigu Sforza pisao pred mnogo godina, u emigraciji za vrijeme fa{izma, kad nije sawao, da }e sara|ivati u klerikalnoj vladi, i bio je veoma o{tar u svojim portretima Pija H i XI i Benedikta XV, koje u toj kwizi donosi. Ti su napisi vrlo kriti~ki, a osobito je za Vatikan neugodno Sforzino dokazivawe, da papa Pija H nije bio nimalo svet, nego sasvim obrnuto. S obzirom da dekret o beatifikaciji Pije H tvrdi, da je taj umro po~etkom rata slomqen bolom (jer je rat uslijedio), zanimqivo je {to kaè Sforza: Pija H prikazuje legenda kako se moli Bogu i bori se da ne do|e do rata, jer ga je uàsavala i sama pomisao da bi kr{}anski svijet mogao da se podijeli u dva neprijateqska tabora, i tako umire od bola zbog wema~ke najezde u Belgiji i svih strahota ratnog bjesnila... Sforza nakon toga kaè, da je vrijeme da se obori ova legenda: Kad je ovaj vladar (najkatoli~kiji od svih vladara, Frawo Josip) izjavio da je poveo rat, da bi kaznio Srbiju, milijuni ustravqenih du{a pomislili su, da }e se papa umije{ati i sprije~iti katastrofu. Iz te nade potekla je pri~a o tome kako je Pije H ~im je saznao za ultimatum Srbiji, naredio svome be~kom nunciju, da ukori staroga cara i kraqa u ime Svevi{wega... Legenda je dobila i svoj posqedwi ~in: po{to je papa umro neo~ekivano, 20. kolovoza 1914, wegova okolina je iznijela kako je dobri Pio presvisnuo od bola, kad je uvideo, da ne moè sprije~iti veliko krvoproli}e. Rekao sam, da je vrijeme da se utvrdi istina.
473
Sforza pri~a i potvr|uje zatim ono {to se vidi ve} iz Palfijevog i Riterova telegrama, pa ne}emo opetovati. Sfroza time dokazuje, da je Pije H. mrzio Srbiju i Slavene uop}e, da je èlio rat protiv wih i radio da do rata do|e. (isto; str. 10-13) Tako nam Sforza slika tog novog sveca bo`jeg, blaènog Pija H, a o wegovoj tobo`woj sveta~koj smrti, od tuge za qudima koje rat uni{tava, Sforza kaè: Izmi{qotina je, da je Pije H svisnuo od bola. Meni je ovjerio wegov lije~nik Macchiafava, moj kolega iz senata, da je bolest od koje je papa umro ve} odavno podgrizala ìvot starcu, i da je premorenost posqedwih sedmica mogla samo da ubrza katastrofu, za koju je Macchiafava ranije utvrdio, da je neizbje`na i da }e nastupiti ubrzo. Zar bi trebalo i rije~ vi{e dodati, pa da svakom i najnaivnijem ~itatequ bude jasno kako Pije H Sarto nije bio nikakav svetac, nego naprotiv, ~ovjek veoma opak i veoma fatalan za ~ovje~anstvo. Ne napori za spas mira, nego napori zbog intriga da se rat organizira ubrzali su wegovu smrt! No, mo`da je upravo zato i progla{en svetim i blaènim, kao {to su takvima progla{eni i neki wegovi prethodnici, jer kao ni oni, ni Pije H nije smatrao grijehom prolijevawe krvi ni ubijawe stotine tisu}a qudi. îni se, da ni danas glavarstvo te crkve ne smatra to grijehom, nego zaslugom. Jer, na koncu, {to su qudi na svijetu, {to je ~ovje~anstvo u ovoj suznoj dolini, nego mraviwak bo`ji koji se moè i zgaziti ako je to za ve}u slavu Boga! Inkvizicije su ostale u historiji zapisane i obiqeène masovnim krvoproli}ima, a pape su li~no rukovodili wima, da bi se {to brè i radikalnije istrijebili oni, koji sumwaju da je papa od Boga postavqeni gospodar svijeta i qudi. Pape vojskovo|e protiv hereza u sredwem vijeku, pape velikih inkvizitorskih akcija, nisu imali skrupula, nije im bilo stalo do toga, {to pored utvr|enih i neutvr|enih heretika, na loma~ama, u paleìma, pod ma~em, padaju i dobri vjernici. Oni su govorili, da }e i onako Bog na nebu odijeliti heretike od vjernika, prve strpati u pakao, a drugi }e uìvati sre}u raja, dok }e se wihova preìvjela bra}a na zemqi mu~iti i ~ekati taj sretni ~as smrti... Pije H po svojim djelima, ukoliko su se odnosila na ~ovje~anstvo, a pogotvo ukoliko su se odnosila na na{e narode, bio je okrutni zloduh, te je suodgovoran za po~etak Prvog svjetskog rata. (isto; str. 13-14) Dajana Yonston u kwizi Suludi krsta{i daje svoje vi|ewe istorijskih doga|aja na ovom delu Balkana. Ako su hrvatski secesionisti devedesetih odbacili Jugoslaviju kao ve{ta~ku tvorevinu, ironija sudbine je da je ona prvobitno bila hrvatska tvorevina. Jugoslovenska ideja ro|ena je u toku napora Hrvatske da se poboq{a wen status u okvirima Austro-Ugarske monarhije. Premda maglovit, krajwi ciq Hrvatske moglo bi se re}i da je bio da Be~, unutar germanske Austrije i ma|arske Ugarske, prizna jednakost i tre}e, slovenske, komponente. Posle sedam vekova pokornosti Budimpe{ti, svest o hrvatskom identitetu bila je neizvesna. Samo oblast oko Zagreba bila je poznata kao Hrvatska. Kao i Srbi, Hrvati su govorili jezikom koji se razvio iz staro474
slovenskog, ali dok su Srbi imali svoju crkvu koja se sluìla tim jezikom uve}avaju}i na taj na~in wegovu vrednost, katoli~ka crkva je suzbijala narodni govor u korist latinskog jezika. Kao posledica toga, hrvatski se raspao na regionalne dijalekte. Ujediwewe hrvatskog kwièvnog jezika postignuto je dogovorom da se favorizuje dijalekt koji je koincidirao sa srpskim kwièvnim jezikom kako ga je standardizovao Vuk Stefanovi} Karayi} (1787-1864) u prvoj polovini devetnaestog veka. Kao {to se moderni italijanski zasniva na toskanskom dijalektu kako bi do{lo do ujediwewa, moderni srpskohrvatski je pruào ju`nim Slovenima zajedni~ki jezik. To je pomoglo da se i sami Hrvati ujedine pre nego je taj jezik postao izvor zazora kod Hrvata koji su èleli da se razlikuju od Srba. Budu}i da je jedinstven jezik odneo prevagu nad verom pri ujediwewu Nemaca u jedinstvenu dràvu, za{to zajedni~ki jezik ne bi mogao da ujedini katolike i pravoslavne, koje za razliku od nema~kih katolika i protestanata nije razdvajala istorija ogor~enih verskih ratova? Problem je u tome {to je ujediwewe oko srpskohrvatskog jezika moglo da zna~i dve razli~ite stvari, zavisno od toga da li je ujediwewe ostvareno unutar AustroUgarske monarhije ili izvan we. Taj problem, ~ini se, nije bio ni jasno definisan ni re{en, {to je dovelo do tragi~no razli~itih interpretacija ujediwewa Srba i Hrvata: dok su ovi prvi u wemu videli jezgro nove nezavisne dràve, za druge je to bio na~in da se obezbedi boqe mesto za Slovene u oja~anoj Austro-Ugarskoj monarhiji. Hrvatski nacionalni pokret bio je koncentrisan na zahtev za priznawem prava realnih ili umi{qenih, stvar je diskusije sredwovekovne kraqevine Hrvatske koja je 1102. ustupila svoju krunu kraqevini Ma|arskoj (ili je izgubila...?) i bila ukqu~ena u Habzbur{ku monarhiju godine 1527. Hrvatski nacionalisti su tvrdili da su istorijska prava Hrvatske iz dvanaestog veka bila jednostavno ustupqena ma|arskoj kruni.(Dajana Yonston; Suludi krsta{i: Jugoslavija, NATO i obmane Zapada; Beograd; Igam; 2005; str. 223-225) Budu}i da se Austro-Ugarska imperija nalazila pred porazom, potvrda zajedni~kog identiteta sa pobedni~kim Srbima omogu}ila je Hrvatima (i Slovencima) da se pojave na pobedni~koj strani kao deo nove kraqevine pod pokroviteqstvom zapadnih savezni~kih sila, Britanije i Francuske. Daleko od toga da je ujediwewe nametnuto neraspoloènim Hrvatima od ekspanzionisti~kih Srba, vode}i srpski politi~ari su gajili sumwe u pogledu spajawa Srbije i Hrvatske u jedinstvenu jugoslovensku kraqevinu. Najuticajniji politi~ar u Srbiji, Nikola Pa{i}, sumwao je u odrìvost ovog ujediwewa. Materijalne prednosti za Hrvatsku i Sloveniju bile su zna~ajne. Izbegli su te{ke ratne reparacije koje su nametnute poraènima u Versaju. [tavi{e, one su dobile va`ne teritorije. Da se nisu ujedinili sa Srbijom, va`ni delovi isto~ne jadranske obale, koji danas pripadaju Hrvatskoj i Sloveniji, pripali bi Italiji, mo`da definitivno. Italijansko nezadovoqstvo gubitkom jadranskih obalskih gradova i ostrva bio je glavni stimulans nacionalisti~kim stremqewima koja su dovela fa{istu Benita Musolinija na vlast.
475
Fatalni paradoks prve Jugoslavije sastojao se u tome {to su Srbi, ~ije su vo|e prvobitno oklevale da formiraju Jugoslaviju, uzeli za ozbiqno projekt izgradwe jedinstvene dràve kad je jednom ve} formirana, dok su Hrvati, ~ije su vo|e promovisale tu ideju, gledali na wu samo kao na privremenu tvorevinu koju su kona~no i raskomadali. Hrvatski politi~ari su razvili snaàn opstrukcionizam kao glavno politi~ko oru`je za odbranu svojih prava protiv Ma|ara i Austrijanaca. Premda im je pruàn otpor zbog institucionalnog kontinuiteta sa srpskom kraqevinom, Kara|or|evi}i, koji su vladali Jugoslavijom izme|u dva svetska rata, u~inili su vi{e koncesija zahtevima hrvatskih politi~ara za autonomijom s ciqem da marginalizuju zahteve srpske levice za ja~awe demokratije.(isto; str. 225-226)
2. Strah Vatikana od panslavizma

Dragoqub R. @ivojinovi}, u kwizi Vatikan i Prvi svetski rat, analizira ulogu Vatikana u politi~kim doga|ajima Prvog svetskog rata. Nas prvenstveno zanima odnos Vatikana prema Srbiji i prema Rusiji kao najve}oj pravoslavnoj sili i za{titnici Srbije, koja je predstavqala najve}i problem i pretwu za Vatikan kao prepreka za {irewe katolicizma. @ivojinovi} ukazuje da je Pije X podrào nameru Frawe Josipa da Srbiji objavi rat. Me|utim, mi smo naveli i tvrdwe Sime Simi}a koji Pija X naziva ratnim hu{ka~em i isti~e da Frawo Josip nikada ne bi objavio rat Srbiji da nije dobio odobrewe, ~ak podsticaj od pape. U svakom slu~aju i sama podr{ka dovoqna je za odgovornost zbog {irewa rata na ~itavu Evropu i van we. @ivojinovi} isti~e da u jednom pitawu Sv. stolica nije nikada promenila svoj stav i politiku o~uvawe Austro-Ugarske predstavqalo je jedan od wenih postulata. To je bilo prirodno s obzirom na mentalitet i tradicionalizam Rimske kurije i wenih pretenzija uop{te. Katoli~ka fasada Habzbur{ke monarhije, metodi starog reìma koje je {iroko primewivala i ~iwenica da je ona predstvqala posledwu veliku katoli~ku dràvu u Evropi doprinose da se shvate stav i naklonosti Sv. stolice. Pored toga, strah od pravoslavne Rusije, za koju se verovalo da je èlela da ukloni sve {to je, na prvi pogled, bilo podlo`no Vatikanu poja~ao je wegovu naklonost prema Habzburzima. To se, vremenom, pretvorilo u uverewe da }e Vatikan, svojom politikom, nastojati da podrì one evropske dràve koje su èlele da onemogu}e takve planove Rusije. Sve to je jo{ potpunije potvrdilo uverewe da je Vatikan predstavqao politi~ku snagu prvog reda u Evropi. (Dragoqub R. @ivojinovi}; Vatikan i Prvi svetski rat; Narodna kwiga; Beograd; Obod-Cetiwe; str.11-12) Ubistvo Franca Ferdinanda i wegove ène u Sarajevu izazvalo je {ok i zapawenost u Kuriji i katoli~kom svetu uop{te. Ubijeni su uìvali puno poverewe pape Pija X i wegovih saradnika, po{to su nadvojvodu smatrali jednim od podràvalaca politike katoli~kog integralizma u AustroUgarskoj. Vatikan nije oklevao da Srbiju optuì zbog sau~esni{tva u atentatu i pruàwu pomo}i wegovim izvr{iocima. Rafael Meri del Val, kar476
dinal dràvni sekretar, okarakterisao je atentat kao zaveru protiv Habzbur{ke monarhije i wene katoli~ke dinastije. Izjavio je grofu Moricu Palfiju, otpravniku poslova austrougarske ambasade u Vatikanu, da je dvojna Monarhija morala odlu~no da istupi protiv Srbije i da je imala pravo da traì potpuno zadovoqewe u èqi da se odbrani od napada. Kardinal Pjetro Gaspari, jedan od najuticajnijih kardinala u Kuriji i potowi dràvni sekretar, bio je jo{ odre|eniji. Tvrdio je da je ubistvo u Sarajevu, koje je predstavqalo prvi korak ka ratu, po~inio maloletni Srbin Gavrilo Princip, uz saradwu srpske vojske i verovatnu saglasnost kraqa. Gaspari je, tako|e, tvrdio da se Srbija nikada ne bi usudila da izazove takvu provokaciju da za to nije prethodno osigurala podr{ku Rusije, Francuske i Engleske. Time je te zemqe otvoreno optuìo i u~inio ih odgovornim za izbijawe rata. On je, ipak, priznao da, iako je kriminalni postupak, to jest ubistvo nadvojvode, po~inio Princip, ono nije bilo uzrok svetskog rata. To je bilo veoma zna~ajno priznawe, izjava koja baca novu svetlost na stav Kurije i wenu spremnost da podrì Austro-Ugarsku u wenoj nameri da se obra~una sa Srbijom. Podr{ka Habzbur{koj monarhiji bila je prirodna i do{la je kao posledica odre|enih razloga. Od trenutka kad su zavr{eni Balkanski ratovi 19121913. godine u Vatikanu se poja~avalo neprijateqstvo prema Srbiji i wenim pretenzijama. Nakon sjajnih pobeda Srbija je preuzela vode}u ulogu u pitawu jugoslovenskog ujediwewa, a wen ugled i uticaj me|u Jugoslovenima Habzbur{ke monarhije brzo su rasli. U Kuriji je preovladalo uverewe da su uspesi Srbije ugroàvali interese katoli~ke crkve i dvojne Monarhije. Qutina i nepoverewe Kurije prema ~lanovima Balkanskog saveza bili su u to vreme nagla{eni. Kad su u julu 1913. godine po~eli u Be~u da se {ire glasovi o preventivnom napadu na Srbiju, Pije X je smatrao za potrebno da podrì takve inicijative. Izjavio je grofu Palfiju, krajem avgusta 1913. godine, da su balkanski narodi svi od reda bili varvari, naglasio da nije verovao u mogu}nost trajnog i pravednog mira na Balkanu i o{trim re~ima osudio politiku Srbije, Rumunije i Gr~ke prema poraènoj Bugarskoj. Otvoreno je zahtevao da Austro-Ugarska preuzme ulogu za{titnika nad katolicima na Balkanu. Pije X nije, tako|e, propustio da izrazi svoju zabrinutost zbog poja~ane agitacije za upotrebu glagoqice u katoli~kim crkvama u Monarhiji, nagla{avaju}i da je to bilo izvanredno efikasno sredstvo za {irewe slovenske propagande. Grof Palfi je zakqu~io da je papa o tome govorio sa neobi~nom o{trinom. Otuda nikakvo ~udo {to je papa spomiwao budu}i rat i ~ak predvi|ao wegovo izbijawe u toku 1914. godine. Papina izjava u pogledu rata potvrdila je {iroko rasprostraweno uverewe da se on nije mnogo razumeo u politiku, da se nije interesovao za diplomatiju i da ga je jedino brinula budu}nost katoli~ke vere. Pokazalo se da je wegova politi~ka nesposobnost do{la do punog izraàja u vreme julske krize. Strah od ja~awa i {irewa uticaja Srbije nije prestao ni kasnije. To je bila posledica stalno prisutne brige za budu}nost Austro-Ugarske i weno politi~ko, ekonomsko i vojno prisustvo i uticaj na Balkanu. Briga za
477
Austro-Ugarsku poprimila je potpune oblike i izraz u julu 1914. godine. Kriza koja je po~ela da se odvija u leto te godine predstavqala je Pandorinu kutiju i nosila u sebi nepredvidqive mogu}nosti. Vatikan je bio spreman da ih sve zanemari i pruì podr{ku Austro-Ugarskoj do kraja. U pozadini ovog ratobornog raspoloèwa nalazila se èqa da se spre~i prodirawe Rusije, preko Srbije i Balkana, na Jadransko more. Ukoliko bi se dozvolilo da Rusija prodre na Sredozemqe, verovalo se u Kuriji, katoli~anstvo bi bilo ugroèno od pravoslavqa. To, kao i strah za budu}nost Habzbur{ke monarhije, morali su da izdrè u julu 1914. godine ozbiqnu probu. Julska kriza 1914. godine pokazala je obilno snagu straha za AustroUgarsku i èqu Vatikana da ona brzo i efikasno re{i pitawe Srbije. Namera vlade u Be~u da protiv Srbije preduzme o{tre mere nai{la je na potpuno odobravawe u Kuriji. Na taj na~in, po~etak evropskog rata nije do{ao neo~ekivano za Vatikan i katolike, a dràwe Pija X i kardinala Meri del Vala to najboqe potvr|uje. Baron Viqem Gizl, poslanik Austro-Ugarske u Beogradu, podneo je srpskoj vladi, 23. jula 1914. godine, notu i zahtevao da na wu dobije zadovoqavaju}i odgovor u roku od 48 ~asova. Sadràj ultimatuma pokazivao je da Austro-Ugarska nije èlela miroqubivo i pravedno re{ewe. Wegov sadràj je bio poznat u Kuriji. Baron Oto fon Riter, bavarski otpravnik poslova u Vatikanu, obavestio je 26. jula 1914. godine svoju vladu da je saznao da papa odobrava energi~nu akciju Austrije protiv Srbije i da nema visoko mi{qewe o armijama Rusije i Francuske; pri tome treba ra~unati i na rat sa Rusijom. Kardinal dràvini sekretar izrazio je nadu da }e Austrija, u svakom slu~aju, ovog puta da se suprotstavi odlu~no. Pita se kad }e se ona odlu~iti na rat ako sad ne odlu~i da upotrebi svoje snage protiv pokreta koji dolazi spoqa, koji je doveo do ubistva prestolonaslednika i koji, u ovom trenutku, predstavqa najve}u opasnost za postojawe Monarhije. Izjava Meri del Vala otkrila je, po mi{qewu fon Ritera, strah Vatikana od panslavizma. Tri dana kasnije Palfi je potvrdio navode fon Ritera. Dràvni sekretar je obavestio Palfija da je Vatikan odobravao notu upu}enu Srbiji i izrazio àqewe {to dvojna Monarhija nije preduzela takvu akciju mnogo ranije. Notu je opisao kao veoma o{tru, ali je izrazio nadu da }e Austrija i}i do kraja. Palfi je podvukao da je razlog za takav stav Vatikana bio razumqiv. Papa i Kurija videli su u Srbiji razornu bolest koja je mogla, vremenom, da prodre do osnovnog nerva Monarhije i da je uni{ti. Meri del Val nije propustio da ponovi da je Austro-Ugarska predstavqala primernu katoli~ku dràvu, upori{te crkve. Uni{titi ovu tvr|avu zna~ilo bi, za crkvu, gubitak najsna`nijeg za{titnika i poraz najmo}nijeg borca u sudaru sa pravoslavqem, podvukao je dràvni sekretar. (isto; str. 13-15) Jezuitska La Civilt Cattolica, u dugom ~lanku iz pera urednika, opisala je atentat kao grozno ubistvo u Sarajevu i o{trim re~ima ga osudila kao varvarstvo, delo nezamislivo u civilizovanim zemqama. Ubistvo nadvojvode Ferdinanda pripisivalo se anarhisti~kom semenu koje je klijalo {irom Evrope. U ovom slu~aju to je bilo delo velikosrpskog pokreta, koji je uzeo {iroke razmere. Posle objave rata jezuitski ~asopis je podrào zah478
teve iznete u austrijskom ultimatumu i naglasio da niko nije imao pravo da Austro-Ugarsku spre~ava da osigura puno zadovoqewe. Rusija je bila optuèna zbog toga {to je Srbiji pruìla za{titu, a Austro-Ugarska je bila oslobo|ena svake odgovornosti za izbijawe rata. Kona~na presuda, izre~ena u zakqu~ku, upozorila je ~itaoce da ratoborna akcija Austrije mora, u su{tini, da se stavi na vrata Beograda. Stoga je ona imala pravo da uni{ti svog neprijateqa du` Dunava, zakqu~io je svoj napis urednik La Civilt Cattolica. Re~i kardinala dràvnog sekretara, date u ime pape i svoje li~no i napisi u vatikanskoj {tampi potvrdili su wihovo austrofilsko i prohabzbur{ko raspoloèwe i verski bigotizam u presudnim trenucima evropske istorije. Papa je smatrao imperativom svoje politike da podrì agresivne sklonosti Austro-Ugarske i bio naklowen da podsti~e ideju o ograni~enom, preventivnom ratu protiv Srbije u èqi da je kazni za ranije postupke. On je zanemario mogu}e politi~ke posledice takvog stava, iako ih je bio svestan. Naglasiv{i da su nema~ke i austrougarske armije bile boqe pripremqene za rat od francuskih i ruskih, Meri del Val je pokazao da je shvatao opasnosti takve politike. Papa i Meri del Val nisu ra~unali na Veliku Britaniju i mogu}nost wenog ulaska u rat. To se pokazalo kao katastrofalni propust, dok se o~ekivawe u uspe{ni ishod ograni~enog rata protiv Srbije pokazalo neopravdanim. Politi~ka zaslepqenost Kurije, podstaknuta verskim predrasudama donela je, posle zavr{etka rata, rezultate koje je ona najmawe èlela ili o~ekivala. Verski bigotizam i politi~ka kratkovidost Pija X i Meri del Vala bili su potvr|eni jo{ jedanput u leto 1914. gadine. U razgovoru sa ~lanom papske pratwe, knezom Stanislavom de Vitenom, po~etkom avgusta, papa je izjavio: U toku posledwe nedeqe od mene su zahtevali da interveni{em u interesu mira. Me|utim, jedini vladar kod koga sam mogao da interveni{em bio je car Frawa Josip, koji je uvek bio odan Sv. stolici. Iz obzira pravednosti prema wemu nisam to mogao da u~inim, zato {to rat koji je vodila AustroUgarska predstavqa pravedan rat. Kod Pija X nije bilo ni traga od hri{}anskog milosr|a; takvo ose}awe nije bilo ukqu~eno u wegove apostolske du`nosti i funkcije. On nije smatrao za potrebno da osudi upotrebu sile. Umesto toga, snagom svoga autoriteta podrào je rat koji je dvojna Monarhija otpo~ela protiv svoga suseda. U su{tini, to je podstaklo evropski i svetski rat. Stoga, glasovi da je papa osudio agresivnu politiku Austro-Ugarske u julu 1914. godine mogu se odbaciti kao neodrìvi. To tako|e pokazuje da je uticaj Centralnih sila, a posebno Austro-Ugarske, u Vatikanu bio izuzetno snaàn i potpun. Moè se ~ak pretpostaviti da su ratoborne ambicije pape bile sra~unate na to da ubede cara Frawu Josipa da prihvati ideju o totalnom ratu. Papa, me|utim, nije ìveo dugo da bi do~ekao zavr{etak rata koji je on, namerno, pomogao da otpo~ne.(isto; str. 16-17) Najva`nije pitawe sa kojim se suo~ila Kurija u toku narednih nedeqa i meseci bilo je izbor novog pape i, istovremeno, odre|ivawe politike prema ratu i vladama zara}enih i neutralnih zemaqa. Posle smrti Pija X italijanska vlada je pruìla potrebne olak{ice za dolazak kardinala na
479
predstoje}u konklavu u Rim. Bilo je vi{e kandidata za novog papu.(isto; str. 19) Sukob izme|u kardinala savezni~kih zemaqa i Centralnih sila bio je vidqiv jo{ pre po~etka rada Konklave. Najpotpuniji opis tih sukoba ostavio je britanski benediktinac kardinal Ajdan Gasket, koji je obavqao poslove majstora ceremonija i glavnog administratora u Konklavi. Ovi poslovi omogu}ili su Gasketu da se slobodno kre}e i odràva veze sa skoro svim kardinalima. Detaqi koje je ostavio Gasket sluè kao ilustracija za mnoga pitawa, ali su, svakako, najzna~ajniji za analizu stavova kardinala o odgovornosti za rat i wegovih mogu}ih posledica za katoli~ku crkvu. Gasketu je pala u o~i ~iwenica da kardinali u Konklavi nisu razumevali poloàj Belgije ili odluku Engleske da joj pruì podr{ku. Mnogi kardinali, mada ne svi, izjavili su otvoreno kardinalu Mersijeu da je Belgija sama odgovorna za nesre}u koja ju je sna{la, po{to je odbila da dozvoli Nema~koj da pro|e kroz wenu teritoriju u nameri da napadne Francusku. Sa izuzetkom kardinala koji su govorili engleski i Francuza to je bio skoro op{ti stav. Kad su vesti o uni{tewu Luvena stigle u Rim 29. avgusta, mnogi su osudili postupke nema~ke armije, ali su ih smatrali neminovnim ratnim incidentima. Gasket je, tako|e, bio iznena|en i impresioniran prisustvom nagla{enih germanofilskih i prohabzbur{kih ose}awa me|u ~lanovima Kurije, kardinalima i u katoli~koj {tampi. Gasket i Frensis kardinal Born, drugi Englez, zakqu~ili su da su u Vatikanu bili veoma sna`ni pronema~ki uticaji. Gasket je tako|e primetio da je u pratwi novog pape bilo li~nosti sa pronema~kim sklonostima, kao i da su u administraciji Vatikana delovali mnogi {pijuni. Zadatak da se suprotstavqa antiengleskoj i antisavezni~koj propagandi Centralnih sila u Vatikanu pao je u du`nost Gasketu. Kardinal Mersije je potvrdio navode Engleza i istakao da je vazduh koji smo udisali bio teàk i ispuwen dimom. Monsiwor Alfred Bodrilar, direktor katoli~kog Instituta u Parizu, stekao je iste utiske. Tvrdio je da je me|u prelatima i kardinalima u Rimu nai{ao na germanofilsku atmosferu. [tavi{e, visoki funkcioner Kurije izjavio mu je: Vi, Francuzi, borite se da biste branili ubice iz Sarajeva. Ono {to je Gasketa najvi{e zapawilo bila je ~iwenica da su se rimski crkveni krugovi malo trudili da prikriju svoje germanofilske?naklonosti. Katoli~ka {tampa nije, tako|e, poku{avala da prikrije svoje simpatije. Gasket nije bio sasvim iznena|en takvom situacijom, a razlozi za to izgledali su mu o~evidni. Zakqu~io je da su diplomati Austro-Ugarske, Bavarske i Pruske dobro pripremili teren u Kuriji. Taj posao bio im je olak{an ~iwenicom da Engleska i Francuska nisu imale svoje predstavnike u Vatikanu. Kardinali i birokratija Kurije nisu se trudili da prikriju svoje nepoverewe prema Rusiji i optuìvali su je da nije ispuwavala preuzete obaveze. Me|u kardinalima je tako|e preovladalo uverewe da je Nema~ka predstavqala zemqu reda i zakonitosti i da se rat vodio zbog engleskog imperijalizma i francuske slobodne masonerije. Pored toga, postojalo je uverewe da Engleska i Francuska èle da Italiju uvuku u rat, {to je moglo da dovede do slabqewa polo480
àja katoli~ke crkve. Gasket je bio sklon da zakqu~i da su strah za budu}nost crkve i vizija Rusije kao smrtne opasnosti doprineli da (Vatikan) stane na stranu Austrije i Nema~ke. Pojedinosti na koje su ukazivali posmatra~i vatikanske scene potvr|uju uverewe da politika Kurije nije bila u skladu sa proklamovanom neutralno{}u. Izbor novog pape predstavqao je, stoga, opasnost da na stolicu Sv. Petra do|e li~nost ~ija politika nije odgovarala èqama vlada Antante. Me|utim, s obzirom na prilike u tom trenutku bilo je malo izgleda da one pridobiju Kuriju da promeni svoj stav. Konklava je, posle nekoliko dana zasedawa, za novog papu izabrala kardinala \akoma dela Kjezu, nadbiskupa Bolowe. On je preuzeo ime Benedikt XV.(isto; str. 21-22) Amerikanci, sa svoje strane, nisu verovali u neutralnost i nepristrasnost Benedikta XV. Sa neodobravawem su gledali na mogu}nost wegovog istupawa kao arbitra i posrednika izme|u zara}enih strana i nastojali su da ga uklone. Ova sklonost postala je vidqiva u prole}e 1915. godine kada je pukovnik Edvard M. Haus, poverqivi predstavnik ameri~kog predsednika, obi{ao nekoliko evropskih prestonica u èqi da ispita prilike i pripremi teren za Vilsonovo posredovawe. Po{to je papa pokazao spremnost da radi zajedni~ki sa Vilsonom, Haus je smatrao da takvu ponudu treba izbe}i po svaku cenu. U èqi da Vilsona uveri u opravdanost svoga stava, Haus je pisao iz Pariza: Pretpostavqam da znate da je papa izabran zahvaquju}i austrijskom uticaju i da prema tome vodi svoju politiku. U su{tini, takva opomena nije bila potrebna. Vilson tako|e nije bio voqan da istupa zajedno sa papom. Hausova opaska ukazivala je da je u Evropi i Americi preovladalo uverewe da je politika novog pape bila naklowena Centralnim silama i da je svoj izbor dugovao kardinalima tih zemaqa. (isto; str. 23) Autor pomenute kwige tajnih dokumenata o Benediktu XV pi{e slede}e: On je u nijansama bio ne{to druga~iji od Pija H, ali u reakcionarnosti i neskrupuloznosti se od wega nije mnogo razlikovao. I on je bio za rat, ali situacija se za wega komplicirala 1915, kad je Italija tako|er u{la u rat i postavila se na stranu Antante, to jest protiv papinih saveznika Austro-Ugarske i Wema~ke. Benedikt XV bio je diplomata od karijere. On je za papu izabran od skupine kardinala, koji su ve}inom bili nakloweni Austro-Ugarskoj i Wema~koj. Oni su propagirali uvjerewe, da je pobjeda na strani tih sila, pa treba imati papu, koji }e biti stoposto na toj strani, te }e znati iskoristiti tu pobjedu. Kardinali su time htjeli utjecati na talijansku vladu da i ona stupi u rat na strani Austro-Ugarske i Wema~ke. Oni su se zanosili mi{qu, da }e u tom slu~aju, napokon, biti rije{eno i Rimsko pitawe i da }e nakon rata Italija dobiti izrazito konzervativnu katolik~u vladu. Pi{u}i o Benediktu XV u kwizi Bra}a, a neprijateqi grof Karlo Sforca kaè: To~no je, da je Vatikan u po~etku rata bio sklon pobjedi Austro-Ugarske i Wema~ke iz razloga bitno religioznih... Tu je nedostatak simpatija prema protestantskoj Engleskoj, prema protivklerikalnoj Francuskoj, pre481
ma liberalnoj Italiji. Tradicije su, svakako, u Vatikanu dugovje~ne. No, {to je naro~ito uàsnulo Rimsku kuriju, bija{e nazo~nost Rusije u sklopu Antante... Ruska ortodoksija, podre|ena carizmu, ~inila je nepokolebqivu hridinu. Pobjeda Rusije godine 1914. u o~ima Vatikana zna~ila je i{~eznu}e ili pad carske Austrije, te jedine velike sile, u kojoj je katoli~ka vjera uìvala nevi|eni vawski ugled. Zatim: sve ja~e pozicije Rusije u Poqskoj. Rusija moè da postane gospodar Carigrada, gdje je udahnula snagu Ekumenskoj patrijar{iji, koja nikada nije napu{tala svoje nepovjerewe prema rimskom biskupu jo{ od 15. stoqe}a, a to povla~i za sobom uni{tewe svake nade u ujediwewe autokefalnih crkava na Balkanu, gubitak prestià katoli~kih misija na Istoku, a mo`da i u samoj Kini, gdje bi pritisak pobjedni~ke Rusije postao neodoqiv, i napokon poni{tewe povlastica, koje su u Svetoj zemqi ostale u rukama Latina, ali su ve} bile ugroàvane od pravoslavnih. Eto, kako se onog momenta prikazivala glavi katoli~ke crkve (Benediktu XV) bilanca evnetualne pobjede Antante. U Vatikanu je do{lo do toga, da su po~eli gledati na rusku pobjedu, kao na ne{to mnogo teè od Reformacije. Zanimqivo je, me|utim, da je Benedikt XV i kasnije, kad je Italija ve} u ratu protiv Austro-Ugarske i Wema~ke, i kad je Rusija revolucijom prestala biti faktor u ratu na strani Antante, èlio i daqe odràwe Austro-Ugarske i Wema~ke. On nije èlio, da se Austro-Ugarska pod udarcima ja~e Antante raspadne i da na wezinom teritoriju nastanu slavenske dràve, koje bi izmicale katoli~kom utjecaju Be~a. êhoslova~ka mu se ukazivala nesigurnom za katolicizam, sa svojim husitskim tradicijama. Jugoslavija mu nije bila simpati~na ni u zamisli, jer bi, i bez caristi~kog pravoslavqa, Srbija kao pravoslavna zemqa i centar nove dràve imala utjecaja i oteàvala utjecaj Rima. Zabriwavala ga je i sudbina Poqske. A iznad svega stajala je mogu}nost utjecaja progresivnih ideja u raskomadanoj isto~noj i centralnoj Evropi, i na podru~ju stare monarhije Austro-Ugarske, bez defenzivne i ofenzivne snage slu`benog militantnog katolicizma. Benedikt XV je prema kraju Prvog svjetskog rata morao uvidjeti, da je poraz Austro-Ugarske i Wema~ke, ma {to on èlio, ipak neizbjeìv, pa je pohitao, da spasi maksimum od svojih diaboli~kih kombinacija i do{ao je na ideju o miru bez pobjednika. On je istupio u ulozi posrednika za izmirewe Austro-Ugarske i Antante. U srpwu 1917, austro-ugarski car i kraq Karlo uputio je papi sinovsko pismo, u kojem kaè, da prepu{ta uzvi{enom autoritetu da u~ini ne{to za mir. Papa se tim povodom preko svog nuncija u Minhenu, Pecellija (sada{weg Pija XII) sporazumio s wema~kim kancelarom o principima mira, takozvanog bijelog mira. On je predlagao uspostavqawe katoli~ke poqske dràve, koja bi svoju krunu ponudila austrijskom caru. Zamislio je potpuno odstrawewe utjecaja pravoslavqa na Balkanu. Austrija bi dala mawe teritorijalne koncesije Italiji. Ostala bi stara Wema~ka i stara Asutro-Ugarska. Sasvim, dakle, na liniji tradicionalnih papinskih interesa, protivno demokratskim ciqevima, s kojima su neki narodi vodili rat, a osobito protivno te`wama za slobodom slavenskih naroda Austro-Ugarske, u prvom redu papi mrskih ju`nih Slavena...
482
Ali papa nije imao sre}e, jer Antanti nije bilo u interesu da se spasavaju Wema~ka i Austro-Ugarska. (Tajni dokumenti....; str. 14-15) @ivojinovi} obja{wava da je Nema~ka bila zna~ajna jer je bila branilac katoli~anstva protiv Rusije. Vlade Antante i SAD imale su, zaista, mnoge razloge da uskrate poverewe papi i Vatikanu. Nekoliko dana nakon zavr{etka rada Konklave po~eli su se {iriti glasovi da su nema~ki kardinali, koji su u~estvovali u wenom radu, upozorili Sv. stolicu na opasnosti koje prete katoli~koj crkvi u slu~aju ruske pobede. Tvrdili su da je pretwa iz Rusije bila velika i da su katoli~anstvo i italijanstvo bili ozbiqno ugroèni. To je bio otvoreni poziv Nema~ke da joj crkva pruì podr{ku u ratu. U poverqivom razgovoru sa ambasadorom Rodom, kardinal Born je saop{tio da se od nema~kih sve{tenika u Rimu zahtevalo da sara|uju sa Katoli~kom strankom u Italiji. To se ~inilo u nameri da se osigura podr{ka italijanskih katolika Centralnim silama; za uzvrat, ukoliko bi se to postiglo, nema~ki car bi se obavezao da traì od italijanske vlade da papi obezbedi ve}e li~ne slobode. Bornova izjava predstavqala je potvrdu Gasketovih re~i o stavu crkvenih krugova u Rimu i katoli~ke {tampe posle otpo~iwawa neprijateqstava. Nekoliko dana kasnije, obave{tewe sli~ne sadrìne primio je i Martini. Otac \ovani \enoki, ~lan misionarske kongregacije, koji je obave{tavao Martinija o zbivawima u Kuriji, uputio mu je kwiìcu koja je bila namewena da se podeli kardinalima u toku Konklave. Smetwe u saobra}aju spre~ile su da materijal stigne na vreme u Rim, ali je on podeqen kad je ona bila okon~ana. Kwiìca je, po re~ima Martinija, predstavqala odbranu Nema~ke, koja nije èlela rat. U woj se tako|e tvrdilo da je Nema~ka bila branilac katoli~anstva protiv Rusije. Slede}eg dana obave{tewe je, preko Roda, stiglo u Forin ofis. Pored ~iwenica koje je spomenuo Martini, Rod je dodao nekoliko novih detaqa o sadràju kwiìce. On je podvukao da se u woj tvrdilo da je rat protiv Rusije bio u su{tini verski rat, da je agresivnost pravoslavne Rusije ozbiqno ugroàvala katoli~ku veru i da je du`nost katoli~ke hijerarhije da se bori protiv takve opasnosti. Pored toga, u kwiìci se ukazivalo da se nije smelo dozvoliti da se katoli~ke zemqe, kao {to su Francuska i Belgija, na|u udruène sa neprijateqima crkve. Po svom sadràju i ciqevima, kwiìca je predstavqala prethodnicu propagandne aktivnosti koju je u ime Nema~ke vodio Matijas Ercberger, jedan od vo|a nema~ke katoli~ke stranke Centra. Iako je kwiìca dospela u Rim sa zaka{wewem, wen sadràj je, nema sumwe, izazvao veliku uznemirenost me|u kardinalima i ~lanovima Kurije. Ona je, svakako, predstavqala poku{aj da se poseje klica razdora izme|u Rusije, s jedne, i Francuske, Belgije i Engleske, i druge strane. Istovremeno, kwiìca je bila namewena za potrebe propagande u Italiji, upozorewe protiv intervencionisti~kih ambicija i aspiracija jednog dela italijanske vlade i javnog mnewa i pristupawa Antanti. Sadràj kwiìce i na~in na koji se ona upotrebqavala jo{ vi{e su uverili vlade Antante i Italije da Vatikan nije bio neutralan ni mi{qu ni delom. To je navelo britansku vladu da preduzme korake u nameri da
483
umawi neprijateqski uticaj Vatikana, a Benedikta XV upozori na opasnosti kojima se izlagao ukoliko ne bi izmenio svoj germanofilski stav. Nedequ dana kasnije, kardinal Gasket je odlu~io da traì prijem kod pape u èqi da sazna wegov stav u vezi budu}e politike Kurije. Te{ko je utvrditi da li je taj korak bio rezultat zajedni~ke saradwe izme|u britanske vlade i kardinala, iako je takva pretpostavka prihvatqiva. U razgovoru sa Benediktom XV, kardinal Gasket je ukazao na neophodnost da papa, u interesu crkve, iznese, u po~etku rata, op{te katoli~ke principe kojih su trebali da se pridràvaju svi hri{}ani u toku wegovog trajawa. Papa je izgledao zbuwen i nagla{avao je da se on zalaè za politiku potpune neutralnosti. Svaka osuda sada{wih postupaka, priznao je Benedikt XV, bila bi shva}ena kao osuda Nema~ke. Gasket je zakqu~io da je pritisak koji su vr{ili austrijski, bavarski i pruski poslanici u Vatikanu bio tako stalan i uporan da je bilo malo izgleda da papa u tom trenutku objavi bilo kakvu deklaraciju. Papa o~evidno nije smatrao da je to bio pogodan na~in da objasni budu}i stav Sv. stolice. (@ivojinovi}; cit. delo; str. 23-24) Interesi katoli~ke crkve nalazili su se na istaknutom mestu. Austro-Ugarska i Nema~ka su bile, po broju stanovnika, katoli~ke dràve. U wima je ìveo veliki broj drugih naroda (Hrvati, Poqaci, Slovaci, êsi, Ma|ari, Italijani, Slovenci i drugi) koji su, tako|e, pripadali katoli~koj veri. Vatikan je, isto tako, verovao da }e ove dve velike imperije podràti wegovu borbu protiv socijalizma i u~e{}a masa u politi~kom ìvotu. U Kuriji nisu, tako|e, pokazivali simpatije za ideolo{ki i psiholo{ki rat koji su vodile Engleska, Francuska i kasnije Sjediwene Ameri~ke Dràve protiv Centralnih sila. (isto; str. 28) Ipak, Vatikan je pravio potpunu razliku izme|u Nema~ke i AustroUgarske. Carstvo Hoencolerna nije uìvalo potpuno poverewe Vatikana, po{to se luteranstvo i Bizmarkov Kulturkampf nisu mogli zanemariti ili zaboraviti. Nema~ka je, me|utim, predstavqala dràvu zakona i reda koja je bila veoma bliska shvatawima Vatikana o dràvi i dru{tvu. Iznad svega, nema~ko carstvo je predstavqalo sna`nu protivteù carskoj Rusiji, ~iwenica koju Vatikan kao podràvalac politike ravnoteè sila u Evropi nije nikada zanemario. Stav prema Habzbur{koj monarhiji bio je u tom pogledu druk~iji. Ona se smatrala pravim i efikasnim bastionom protiv {irewa pravoslavqa i luteranstva prema evropskom jugu. Svoju podr{ku Habzburzima Vatikan je pravdao tvrdwama da su oni bili branioci zapadne civilizacije, katoli~ke vere, italijanstva i latinstva protiv varvara sa istoka. Prema tome, dok je Nema~ka predstavqala fizi~kog za{titnika evropskog politi~kog sistema, Austro-Ugarska je igrala ulogu ~uvara katoli~ke vere i dominacije u centralnoj i ju`noj Evropi. Mr`wa prema Rusiji i strah od Engleske, mr`wa prema pravoslavqu i strah od anglikanizma odredili su stavove Vatikana prema zara}enim zemqama. (isto; str. 28) Rusija je predstavqala, svakako, najve}eg i oprobanog neprijateqa Vatikana. Pravoslavna crkva u Rusiji je bila deo imperijalne strukture i politike i pokazivala ogromne ambicije. Sukob izme|u ruskog pravoslavqa i Vatikana predstavqao je opasnu pretwu katoli~anstvu u pojedinim delovi484
ma Austro-Ugarske, pre svega u Poqskoj, a zatim i za unijate u Ukrajini i Galiciji. Ambicije Rusije na Balkanu i Bliskom istoku ozbiqno su uznemirile Kuriju. Wene aspiracije da osigura kontrolu nad Carigradom i Svetim mestima u Palestini jo{ vi{e su poja~ale ovu uznemirenost. Zbog toga je glavni ciq politike Vatikana, u toku ve}eg dela rata, bio uklawawe Rusije i wenog uticaja sa Balkana i Bliskog istoka. Po{to su Engleska i Francuska sara|ivale sa Rusijom i podràvale wene pretenzije na Carigrad i kontrolu nad Moreuzima, wihove vlade nisu mogle da ra~unaju na blagonaklonost Vatikana. (isto; str. 28)
3. Novac kreira politiku Vatikana

Postoji samo jedan bog kojem se klawa Vatikan, a to je novac. Novac je uvek uticao na kreirawe papske politike i Vatikan je ~inio sve da od sebe stvori finansijsku imperiju. O tome }emo detaqno da govorimo u jednom od narednih poglavqa, ali ovde moèmo da napravimo paralelu da je Vatikan bio u lo{oj finansijskoj situaciji i na po~etku Prvog kao i na po~etku Drugog svetskog rata i da se oba puta okrenuo velikim silama za pomo}, a zauzvrat je morao da uloì svoju podr{ku wihovoj politici. Na po~etku Prvog svetskog rata Nema~ka je izvukla Vatikan iz krize, ali to je zna~ilo i priklawawe wihovoj politici, a u Drugom svetskom ratu ta pomo} je do{la prvo od Musolinija, a onda i od Hitlera, uspostavqeno je savezni{tvo i naravno, papa je sve to vratio svojom velikodu{nom podr{kom zlo~incima. @ivojinovi} pomiwe nov~ane probleme Vatikana na po~etku Prvog svetskog rata. Finansijske te{ko}e u kojima se na{ao Vatikan na po~etku neprijateqstava zna~ajno su doprinele wegovoj politi~koj orijentaciji u toku prvih godina rata. Pije X je r|avo upravqao novcem, tako da je novi papa imao velikih te{ko}a da obavqa svoje du`nosti. Italijanska vlada je bila svesna toga, ali nije poùrila da papi pruì pomo}. Benedikt XV je tako postao zavisan, za izvesno vreme, od priloga nekih dràva i pojedinaca. Nema~ki agenti u Kuriji brzo su shvatili kakva im se prilika pruìla. Monsiwor Rudolf fon Gerlah, papin privatni savetnik, obavestio je o tome Ercbergera. Ovaj je, sa odobrewem i podr{kom Nema~ke vlade, prikupio zna~ajne sume novca me|u nema~kim katolicima i protestantima i uputio ih u Vatikan. Taj novac izvukao je papu iz neprijatne situacije, ali ga je, istovremeno, u~inio suvi{e zavisnim od Nema~ke. To je sputavalo wegovu slobodu delovawa u odnosu na tu zemqu i podstaklo wegovu spremnost da iznosi gledi{ta koja su predstavqala wene èqe ili da ostaje nem zbog wenih postupaka i nedela. Me|usobna povezanost politi~kih obzira, ideolo{kih pretenzija, straha i mr`we i finansijske krize presudno je uticala na uobli~avawe stavova Vatikana u prvim mesecima i godinama svetskog rata i dovela je do wegovog okretawa prema Centralnim silama. (isto; str. 28-30) U poglavqu Vatikan i carska Rusija 1914-1917 @ivojinovi} ukazuje da je za Vatikan najve}i problem bila carska Rusija, najve}a pravoslavna sila u svetu, koja je predstavqala pretwu katoli~kim interesima.
485
Odnosi izme|u carske Rusije, najve}e pravoslavne sile u Evropi i svetu, i Vatikana bili su optere}eni politi~kim sukobima i verskim aspiracijama, koje su pratili uzajamno nepoverewe i povremeni, neprikriveni izlivi neprijateqstava. Politika carske Rusije, weni ciqevi i pretwe katoli~kim interesima u raznim krajevima Evrope i Azije predstavqali su jedan od najva`nijih problema za Vatikan i one koji su tokom najve}eg dela svetskog rata donosili odluke. Pogor{awe odnosa izme|u Vatikana i Rusije zapo~elo je nakon stupawa Pija X (19031914) na stolicu Sv. Petra. Biv{i patrijarh Venecije, kardinal Sarto, odmah je napustio dotada{wu umereno prorusku politiku Lava XIII, ~iji je ciq bio da omogu}i delovawe katoli~koj crkvi na istoku. Odnosi izme|u Vatikana i Rusije dostigli su najniù ta~ku 1913. godine, kad su se ~ak pro{irili glasovi da }e diplomatski odnosi izme|u wih biti prekinuti. (isto; str. 233) U mnogim prilikama i trenucima mogli su se zapaziti znaci neprijateqstva Vatikana prema Rusiji i wenoj politici. Neposredno pred izbijawe svetskog rata, Pije X je izjavio grofu Palfiju da nije imao poverewe u snage ruske i francuske armije. Kurija je tako|e odbila zahtev iz Petrograda da nuncije u Minhenu istupa kao za{titnik interesa Rusije u vreme trajawa rata. Neprijateqstvo Kurije i kardinala prema Rusiji bili su primetni i neskriveni u vreme odràvawa Konklave, u leto 1914. godine, posle otpo~iwawa ratnih operacija na isto~nom i zapadnom frontu. Kardinali u konklavi su izraàvali svoje nepoverewe i optuìvali Rusiju da je bila odgovorna za izbijawe rata; sukob izme|u zara}enih blokova su smatrali, u su{tini, verskim ratom, tvrdili su da je agresija pravoslavqa pretila postojawu i {irewu katoli~ke crkve i uveravali sve prisutne da je du`nost ~itave katoli~ke hijerarhije i vernika da se suprotstave toj pretwi. Takve izjave bile su shva}ene u svetu kao poku{aj odbrane Nema~ke i wene politike, ~iji je ulazak u rat protiv Rusije bio prikazivan kao èqa da se katoli~anstvo za{titi od Rusije i pravoslavqa. Prema mi{qewima izraènim u vreme odràvawa Konklave i kasnije, pobeda Rusije predstavqala bi poraz katoli~anstva i dovela do prevo|ewa Poqaka i ìteqa Galicije u pravoslavqe. Takvo verovawe se odràlo u Kuriji i me|u katolicima uop{te u toku narednih godina, a kampawa protiv Rusije i pravoslavqa, organizovana u Vatikanu, vodila se {irom sveta najrazli~itijim sredstvima. Izbor Benedikta XV, po~etkom septembra 1914. godine, nije, u osnovi, promenio situaciju i raspoloèwe. Nasuprot, ratna zbivawa, operacije armija i planovi pojedinih zemaqa doprineli su da su postoje}e nepoverewe i neprijateqstvo dobili nov podsticaj. Uticaj Centralnih sila u Kuriji bio je u tim trenucima dominantan, a wihovi diplomati i agenti su nastojali da jo{ vi{e podstaknu neprijateqstvo prema Rusiji i Srbiji, uprkos ~iwenici da je katoli~ka {tampa proglasila potpunu neutralnost prema zara}enim zemqama. Takav razvoj doga|aja je bio razumqiv. Vatikan je bio odlu~no protiv {irewa uticaja Rusije na Balkanu i u Evropi. Imperija Romanova se tako|e smatrala najve}im protivnikom ujediwewa crkava, o ~emu se snevalo u Kuriji. U leto 1914. godine, u Vatikanu su se zalagali za uklawawe Srbije iz rata, za wen potpuni poraz, uvereni da }e se u tom slu~aju umawiti
486
uticaj i prisustvo Rusije na Balkanu. Pobede wenih armija u isto~noj Evropi i drugde pretile su da stvore nove probleme Kuriji, pre svega u Poqskoj, Galiciji, Carigradu i Svetoj zemqi, naro~ito u Jerusalimu. [iroki spektar problema sa kojim se suo~avao i intenzitet emocija i straha naveli su Benedikta XV da produì politiku Pija X i da se suprotstavqa Rusiji. Ruska vlada, sa svoje strane, nije imala mogu}nosti da se suprotstavi kampawi Vatikana i katoli~ke crkve, po{to su weni predstavnici u Rimu bili primani sa nepoverewem u crkvenim krugovima, pa se wihov uticaj na politiku Vatikana smatrao zanemarqivim. (isto; str. 233-234) U poglavqu Katolici i unijati @ivojinovi} ukazuje da je Vatikan ~inio sve {to je mogao da katoli~anstvo zagospodari pravoslavnom Rusijom. Sukobi izme|u Vatikana i Rusije izbijali su sa posebnom èstinom u Poqskoj, Galiciji, Ukrajini, na Balkanu, tj. mahom u sredwoj Evropi. To je bilo prirodna posledica nastojawa Vatikana da pravoslavni elemenat u tom delu Evrope privede, po re~ima Pija XII, u {iroko otvoreni zagrqaj katoli~anstva. Sredstvo za postizawe tog ciqa bili su Poqaci i unijatska crkva, ~ija je delatnost, naro~ito u Galiciji i zapadnoj Ukrajini, predstavqala kamen smutwe i sukoba. Vatikan je, koriste}i se najrazli~itijim sredstvima, nastojao da osigura {irewe unijatske crkve u krajeve u kojima je dominacija pravoslavne crkve bila potpuna. Ona je, pored toga, uìvala punu podr{ku carske vlade i ruske imperije uop{te. U crkvenim i politi~kim krugovima ruske prestonice su se àlili da je katoli~ka crkva radila svim silama da prevede u katoli~anstvo pravoslavni ìvaq u Galiciji i Ukrajini i da }e zapadne delove Rusije, ukoliko se to bude nastavilo bez otpora, ujediwena poqska dràva zahtevati kao svoje, pozivaju}i se na wihov katoli~ki karakter. Unijatska hijerarhija, na ~ijem ~elu se dugo vremena nalazio nadbiskup Lavova, Andrej [epticki, otvoreno je kovala zavere protiv Rusije i istupala kao agent Austro-Ugarske i Nema~ke. U toku svoje posete Vatikanu, 1907. godine, nadbiskup [epticki je objasnio da }e, kao posledica revolucije, do}i do potpune dezintegracije u Rusiji i predloìo da unijatska hijerarhija otpo~ne sa radom na {irewu katoli~anstva na istoku. Pije X je sa zadovoqstvom iza{ao u susret tom zahtevu; nadbiskupa je, istovremeno, uveravao da se moè nadati vojnoj pomo}i Austro-Ugarske i Nema~ke, ukoliko to situacija bude zahtevala. U èqi da ostvari svoj ciq, [epticki je radio svim silama da se stvore mnoge organizacije i udruèwa. Li~no je podràvao {irewe i ja~awe delatnosti unijata u zapadnoj Ukrajini. Krajwi ciq wegove inicijative je bio da od Rusije i pravoslavqa odvoji oko trideset miliona pravoslavnih Ukrajinaca i da ih prevede u unijatske redove. Prilikom naredne posete [eptickog Vatikanu, Pije X ga je obavestio da }e uskoro do}i do rata protiv Rusije, {to je nadbiskupa jo{ vi{e podstaklo da nastavi sa radom. Sprovode}i u ìvot uputstva koja je dobio od austrougarskog general{taba, [epticki je nekoliko puta putovao po Rusiji, u èqi da se upozna sa prilikama i da podstakne delatnosti svojih agenata, naro~ito u Belorusiji i Ukrajini. U julu 1914. godine, [epticki je odobrio tajni nema~ko487
austrougarski plan za re{avawe pitawa Ukrajine posle zavr{etka rata, kojim se predvi|alo weno odvajawe od Rusije i stvarawe Rade (skup{tine). Posle izbijawa rata, [epticki se obratio vernicima, pozvao ih da rade za AustroUgarsku, a protiv Rusije, i uveravao ih da }e pobeda Centralnih sila predstavqati trijumf unijatske crkve. Glavna pa`wa [eptickog bila je upravqena prema Ukrajini. On je 21. avgusta 1914. godine govorio vernicima iz pograni~nih krajeva, pozvao ih da po|u u rat protiv Rusije i apelovao na wihovu odanost katoli~koj crkvi i Habzburzima. U Galiciji su svi oni koji su bili osumwi~eni zbog proruskih simpatija bili stavqeni u zatvor. Situacija je po~ela da se mewa nakon otpo~iwawa i uspeha ruske ofanzive na isto~nom frontu, u avgustu 1914. godine. Austrougarske armije su se polako povla~ile, ostavqaju}i Galiciju bez odbrane. Tom prilikom su ruske trupe zauzele Lavov. [epticki je ostao u gradu, gde je bio stavqen pod kontrolu ruskih oruànih snaga i policije, koji su opravdano ukazivali na wegove austrofilske naklonosti i delatnost. Wega su, 19. septembra 1914. godine prebacili iz Lavova u Ni`wi Novgorod, u unutra{wosti Rusije, dok je wegovu rezidenciju policija podvrgla pa`qivom pretresu. U woj su prona|ena tajna dokumenta iz kojih se moglo zakqu~iti da je [epticki bio vo|a ukrajinskih nacionalista i agent Centralnih sila. U memorandumu upu}enom Frawi Josipu, 15. avgusta 1914. godine, a prona|enom u wegovoj palati, [epticki je detaqno opisao vojnu, dru{tvenu i crkvenu organizaciju Ukrajine posle ulaska austrougarskih armija. U wemu je tako|e tvrdio da je ciq austrougarske politike bilo odvajawe Ukrajine od Rusije i weno pripajawe habzbur{koj monarhiji. Ukrajinska pravoslavna crkva trebalo je da bude odvojena od Ruske pravoslavne crkve, ali je ta autonomna crkva trebalo da se moli za austrougarskog cara i pobedu wegovih armija. Hap{ewe i internacija nadbiskupa [eptickog uverili su Kuriju u neophodnost postizawa sporazuma sa ruskom vladom. Papa i kardinal Gaspari su predloìli da ona dozvoli [eptickom da napusti Rusiju, ali je to bilo odbijeno. Umesto toga, Sazonov je dostavio Vatikanu dokumente koji su prona|eni u nadbiskupskoj rezidenciji, ~ime je ~itav svet bio upoznat sa wegovom antiruskom delatno{}u. (@ivojinovi}, cit delo; str. 234-235) Krajem septembra 1914. godine vlada je odobrila plan za uspostavqawe ruske administracije u Galiciji, ~iji je ciq bio da se osigura ruska kontrola nad tom obla{}u. Vojni krugovi Rusije su smatrali Galiciju izuzetno zna~ajnom provincijom, u kojoj je bila progla{ena verska tolerancija. Ipak, vlasti su imale ovla{}ewe da pomognu prevo|ewe unijata u pravoslavqe. Ruska vlada je nekoliko puta davala Vatikanu uveravawa da }e se u Galiciji pridràvati politike verske tolerancije, ali ih niko nije prihvatio kao verodostojna. Ruska administracija je sprovodila planove o prevo|ewu na pravoslavqe sve do leta 1915. godine, kad su ruske trupe morale da evakui{u Galiciju, Poqsku i balti~ke oblasti. [epticki je blagoslovio austrougarske trupe posle ulaska u Galiciju, a na wihovu stranu se otvoreno stavila i unijatska crkva, u èqi da iskoreni pravoslavnu crkvu iz tih krajeva i ukloni ruski uticaj me|u stanovni{tvom. Dolazak ruskih trupa u Galiciju, sprovo|ewe planova u pogledu prevo488
|ewa stanovni{tva i deportacija [eptickog izazvali su veliku uznemirenost u Kuriji. Strah za budu}nost unijatske crkve u isto~noj Evropi podstakao je Vatikan na neobi~no ìvu propagandnu delatnost i politi~ki rad, u kojima se nisu birala sredstva i metodi. (isto; str. 235) @ivojinovi} zakqu~uje da su odnosi politi~ki, diplomatski i verski izme|u Rusije i Vatikana bili tokom ve}eg dela rata neprijateqski. Wihovi interesi su bili protivre~ni, a nepoverewe je, podstaknuto razli~itim politi~kim ciqevima i namerama, iako prisutno od ranije, stalno raslo. Sukobi su se odvijali na razli~itim geografskim {irinama i simbolizovali su sudar izme|u katoli~anstva i pravoslavqa. Vatikan je bio zastra{en za budu}nost katolika i unijata u sredwoj i isto~noj Evropi, pre svega u Austro-Ugarskoj, Galiciji i zapadnoj Ukrajini. Iz sredwe Evrope sukob se pro{irio na Balkan, Carigrad, Moreuze i Palestinu. Ja~ina neprijateqskih ose}awa je bila u stalnom porastu, po{to je Vatikan bio zastra{en od dominacije Rusije u tim prostranstvima i uklawawem katoli~anstva u korist pravoslavqa. U su{tini, Rusija je predstavqala najve}u brigu za Vatikan. Ona je na{la izraza u stavu Kurije prema saveznicima Rusije Engleskoj i Francuskoj. Vlade tih zemaqa su bile optuène {to su pruàle podr{ku polucivilizovanoj, verski agresivnoj i politi~ki ambicioznoj dràvi, kakva je bila Rusija. Strah je nekad dostizao takve oblike i intenzitet da su saveznici bili ozna~eni kao neprijateqi evropske civilizacije; savez sa {izmati~kom Rusijom nai{ao je na otvorenu osudu. Onako kako se prozelitska delatnost Vatikana i katoli~ke crkve u Evropi poja~avala, tako se otpor Rusije i pravoslavnih krugova zao{travao. Stav katoli~ke hijerarhije u Galiciji i Poqskoj bio je protivruski, a otvoreno germanofilski. Vojni vrhovi Nema~ke i Austro-Ugarske nisu oklevali da se koriste wenim uslugama protiv Rusije, pre i za vreme svetskog rata. Politi~ki ciq Pija X bio je da delove zapadne Rusije odvoji od pravoslavqa i prevede ih na katoli~anstvo. To je izazvalo primetno nezadovoqstvo carske vlade i Svetog sinoda, pa je, kao posledica, postojawe unijatske crkve u Galiciji i delovima Poqske bilo dovedeno u pitawe. Prozelitska nastojawa Vatikana u sredwoj Evropi i saradwa katoli~ke hijerarhije sa Centralnim silama u velikoj meri su doprineli iskorewivawu unijatske crkve i katoli~anstva iz tih krajeva. U Carigradu, situacija nije bila iskqu~ivo simboli~na. Pitawe prestià i politi~kog prisustva Rusije u Sredozemqu, zapadnoj Aziji i na Balkanu bili su razlozi koji su uslovqavali wenu politiku. Po{to se Vatikan smatrao za{titnikom zapadne civilizacije u sukobu sa varvarskim istokom, wegovi zadaci i interesi u tom sukobu su bili veliki. Kao posledica toga, Vatikan je pokazivao neraspoloèwe prema svima onima koji nisu podràvali wegove civilizatorske napore i ambicije, tj. saveznicima. (isto; str. 254-255)
4. Neprijateqstvo Vatikana prema jugoslovenskoj ideji

@ivojinovi} nagla{ava da je politika Sv. stolice prema stvarawu jugoslovenske dràve, 1914-1918. godine bila odre|ena, wenim op{tim pogledima na rat i wegov ishod, s jedne, i obzirima prema Austro-Ugarskoj i Italiji, s druge strane.
489
U prvom slu~aju radilo se o posledicama rata u isto~noj i sredwoj Evropi, pre svega snaèwu ili slabqewu Rusije, {irewu wenog uticaja na Balkanu i u pravcu Carigrada. To je izazivalo veliku zabrinutost u Kuriji, po{to se {irewe Rusije i pravoslavqa, preko oja~ane Srbije, na obale Jadranskog mora, smatralo direktnom pretwom interesima katoli~anstva, latinstva i italijanstva. Drugo, obziri prema Habzbur{koj monarhiji i Apeninskoj kraqevini proisticali su, dobrim delom, iz toga straha, iako su bili sloèniji. Tradicionalne veze izme|u Sv. Stolice i Austro-Ugarske u pro{losti bile su poja~ane strahom za wenu budu}nost, a pretwe i nasrtaji na wen integritet jo{ vi{e su ih podstakli. To je postalo vidqivo jo{ pre izbijawa svetskog rata. Te`wa Srbije da se {iri ka jugu Kosovo, Makedonija, severna Albanija gde je ìvelo relativno brojno katoli~ko stanovni{tvo dovelo je do sukoba i nesporazuma. Habzbur{ka monarhija nastojala je da o~uva svoj uticaj u tim krajevima, dok je Vatikan, zabrinut za poloàj katoli~kih albanskih plemena, nastojao da ih za{titi. Srpske pobede u balkanskim ratovima imale su silan politi~ki odjek me|u jugoslovenskim narodima u Monarhiji. [irewe nacionalne propagande predstavqalo je posebnu opasnost za bezbednost habzbur{ke dràvne tvorevine, prete}i da stvori nove neprijatnosti Kuriji i vladaju}im krugovima u Be~u. Vatikan je ~inio sve {to je bilo u wegovoj mo}i da Monarhiju konsoliduje, vide}i u nacionalnoj propagandi slabqewe tradicionalne lojalnosti slovenskih podanika prema dinastiji i, istovremeno, pribliàvawe izme|u katolika i pravoslavnih. Borba protiv glagoqice i wene upotrebe u bogoslu`ju dobila je novi zamah, po{to je Pije X smatrao da je ona predstavqala sredstvo poslavewivawa. Naredio je da se odlu~no obra~una sa svima koji su je upotrebqavali u svojim crkvama i dijecezama. Dràwe Vatikana, naro~ito u vreme pontifikata Pija X, otkrivalo je strah za budu}nost katoli~anstva na Balkanu, nagla{eni bigotizam i èqu da se razvije {iroka prozelitska delatnost me|u pravoslavnim ìvqem. S obzirom na to, srpska vlada je pokazala sklonost da zauzme pomirqiv stav u verskim pitawima u èqi da privoli Sv. stolicu da prihvati predlog zakqu~ewu konkordata. To pitawe imalo je ogroman politi~ki zna~aj za Srbiju i wenu jugoslovensku politiku u toku svetskog rata. Trebalo je da pokaè i potvrdi ~itavoj Evropi, a pre svega wenom katoli~kom delu, demokratski karakter i ustrojstvo svojih institucija i nameru da dosledno primewuje princip verske tolerancije. U tom pogledu za Srbiju i wenu vladu nije postojao nikakav rizik. Malobrojno katoli~ko stanovni{tvo u Srbiji nije predstavqalo opasnost po pravoslavqe, wegovu snagu i poloàj u zemqi. U èqi da pripremi teren za svoju budu}u akciju, srpska vlada je pokazala spremnost da katoli~koj crkvi pruì finansijsku podr{ku i druge olak{ice, naro~ito u pitawu me{ovitih brakova, verskog obrazovawa dece iz takvih brakova i verskih {kola. Ciq srpske vlade bio je da privoli Kuriju da pristane da se promeni poloàj Srbije, da prestane da sa wom postupa kao sa terra missionis da se u verskim pitawima izuzme ispod nadle`nosti Kongregacije za propagandu vere. Krajwi ciq takvih nastojawa bio je
490
zakqu~ewe konkordata kojim bi odnosi izme|u Srbije i Vatikana bili ure|eni u potpunosti. Spremnost Srbije da zakqu~i konkordat bila je podstaknuta namerom da se oslobodi austrougarskog protektorata nad katolicima i uplitawa u unutra{wa pitawa zemqe. Nasle|e iz pro{losti, pravo protektorata i wegovo odràvawe bili su olak{ani i ~iwenicom {to se Srbija, u odnosu prema Vatikanu, nalazila u poloàju terra missioitis. Prema tome, re{avawe jednog pitawa olak{alo bi uklawawe austrougarskog protektorata. Dok su se srpski dràvnici XIX veka zalagali da ovo ostvare, austrougarska diplomatija, uz podr{ku Vatikana, borila se svim silama da se postoje}e stawe o~uva. Zato su postojali mnogi vaqani razlozi. Me|u wima najva`niji je, svakako, bilo uverewe da bi zakqu~ewem konkordata Austro-Ugarska izgubila pravo protektorata, posredstvom koga je u Srbiji i drugde na Balkanu vr{ila, pod razli~itim izgovorima, snaàn politi~ki uticaj. Koalicija Vatikana i Austro-Ugarske, oli~ena u svetovnim planovima i duhovnim pretenzijama, ~ija je podudarnost ciqeva i metoda bila znatna, delovala je u punom skladu u mnogim prilikama. To je wihovim politi~kim i verskim planovima i otporima davalo veliku snagu u suprotstavqawu svim promenama, pa je koalicija stavqala pred srpske dràvnike i diplomatiju izuzetno te{ke probleme. Oni su se mogli re{iti jedino spretnom politikom, obilato koriste}i upornost i popustqivost. Nakon zavr{etka balkanskih ratova po~ele su se pojavqivati prve pukotine u gledi{tima izme|u Vatikana i Austro-Ugarske u pogledu promene stawa na Balkanu i zakqu~ewa konkordata sa Srbijom. Vatikan nije bio u stawu da dugo odbija primamqive ponude Srbije i liberalni sadràj konkordata, pa AustroUgarska nije bila u stawu da o~uva postoje}i status kvo. Uprkos toga, Vatikan je, u pojedinim trenucima, ohrabrivao Austro-Ugarsku da prema Srbiji vodi agresivnu politiku, pa ~ak i da je podsti~e da se lati oru`ja kako bi uklonila opasnosti koje su joj dolazile sa juga i istoka. U onim trenucima kad su interesi Sv. stolice i Austro-Ugarske bili ugroèni od Srbije i wene politike, izme|u wih bi se stvorio jedinstveni front. U takvim situacijama, politika Srbije bila je potpuno dovedena u pitawe, a wene namere onemogu}ene. (isto; str. 299-300) U poglavqu Otpor jugoslovenskoj politici Srbije autor podsticaj za takav odnos Vatikana nalazi u strahu od {irewa Rusije na Balkanu. U toku balkanskih ratova zabrinutost Kurije se pokazala u svom pravom obimu i svetlosti. Uspesi armija balkanskih zemaqa protiv Turske 1912. godine i protiv Bugarske 1913. godine izazvali su zabrinutost u Kuriji i Be~u. Pije X i kardinal Meri del Val pokazivali su primetnu zabrinutost zbog budu}eg poloàja Austro-Ugarske i wenog saveznika Bugarske. Pije X je u vi{e navrata izraàvao svoj strah od rata, dok je za balkanske sukobe tvrdio da su podstakli nacionalne borbe i versku mr`wu i da su stvorili raspoloèwe za sukobe {irih razmera i posledica. Krajem maja 1913. godine izjavio je da balkanski doga|aji predstavqaju po~etak velikog sukoba koji je bio nemo}an da izbegne i da mu se suprotstavi. Pokazivao je tako|e primetne simpatije za Bugarsku i kraqa Ferdinanda. Za razliku od
491
Srbije, za Bugarsku je smatrao da }e se osloboditi uticaja Rusije u svojoj politici, dok je Meri del Val tvrdio da }e wen vladar tada biti u stawu da razmi{qa o tome kako da pre|e u uniju sa Rimom. U Bugarskoj i Rumuniji dràvni sekretar je video prirodne saveznike Habzbur{ke monarhije, {to je navelo Pija X da predloì u Be~u da se sa te dve dràve najte{we sara|uje. Pored {irewa poqa za svoje prozelitske delatnosti, Vatikan je tako|e nastojao da na Balkanu obezbedi Austro-Ugarskoj {to vi{e saveznika, a Rusiji i Srbiji neprijateqa. Poraz Bugarske u Balkanskom ratu, papa je primio sa velikim neraspoloèwem, a wegova osuda odredbi Bukure{kog mira bila je veoma o{tra. Za Bugarsku i kraqa Ferdinanda izrazio je veliko àqewe i tvrdio da je bila nepravda da zemqa koja je najvi{e doprinela pobedi balkanskih zemaqa u ratu mora da posmatra kako wegovi plodovi odlaze drugima. Za zemqe koje su se borile protiv Bugarske papa nije imao lepe re~i i izjavqivao je da su svi od reda bili varvari. Drugi balkanski rat u Kuriji su okarakterisali kao razbojni~ki rat. Takav stav pokazivao je da Vatikan nije bio spreman da prihvati teritorijalna pro{irewa koja su ostvarile Srbija, Rumunija i Gr~ka na ra~un Bugarske kao kona~no re{ewe balkanskih pitawa. Poraz Bugarske i oklevawe Austro-Ugarske da interveni{e oru`jem uverili su Sv. stolicu da Habzbur{ka monarhija nije bila u stawu da za{titi katolike i da o~uva svoj protektorat na Balkanu. To je otvorilo put zakqu~ewu konkordata sa Srbijom, iako je Pije X u vi{e navrata tvrdio da ne namerava da ga zakqu~i. Konkordat izme|u Vatikana i Srbije potpisan je, posle dugotrajnih pregovora, nekoliko dana pred Sarajevski atentat, uprkos mnogih protivqewa i nagovarawa austrougarske vlade da se to ne ~ini. To je bio veliki uspeh za Srbiju po{to je wena vlada jasno stavila do znawa u svetu da je to pitawe bilo od izuzetnog zna~aja za Srpstvo i jugoslovenstvo. To je bio prvi korak u pridobijawu Vatikana za ideju jugoslovenskog ujediwewa, iako je on, pod pritiskom vlade u Be~u, odbio da ga ratifikuje i primeni, pravdaju}i takvu odluku ratnim prilikama u Srbiji. Zbog svog geografskog poloàja i istorijskog razvitka, wenog aktivnog ili pasivnog u~e{}a u svim oblicima ìvota italijanske dràve, Sv. stolica je igrala zna~ajnu ulogu u uobli~avawu i pruàwu podr{ke wenoj politici. U procesu dono{ewa odluka i odre|ivawa politike Sv. stolice odlu~uju}u ulogu i uticaj imali su italijanski kardinali, biskupi, monsiwori, {tampa i drugi. Od vremena pape Lava XIII (1878-1903) do danas, Vatikan je stalno radio na o~uvawu ili unapre|ewu italijanskih interesa, a wegovi naslednici na stolici Sv. Petra bili su italijanski patrioti. Italijanski nacionalizam, iredentisti~ke pretenzije i drugi obziri evropske politike odre|ivali su stavove Benedikta XV i kardinala Gasparija prema stvarawu jugoslovenske dràve i nastojawima wenih stvaralaca da osiguraju podr{ku svetovnih i duhovnih vlasti. Obziri prema Italiji i wenim èqama, pre svega u oblastima iredente, nailazili su na puno razumevawe Kurije. Takve sklonosti do{le su naro~ito do izraàja kad je, u posledwoj godini rata, postalo o~evidno da se Austro-Ugarska nalazila na putu da napusti, jednom za sva vremena, politi~ku i istorijsku pozornicu
492
Evrope. To je prisililo Vatikan da u Italiji traì za{titnika i saveznika. S obzirom na neprijateqsko dràwe Francuske, politiku Velike Britanije i udaqenost SAD, Italija je predstavqala prirodnog saveznika. Vatikan je, od po~etka rata, odràvao bliske odnose sa italijanskom vladom, pa su se ~esto razmewivali pogledi i ideje o pitawima unutra{we i spoqne politike. S obzirom na to, èqe i potrebe Italije i wene politike dospele su u prvi plan politi~kih razmatrawa u Kuriji. Obziri, interesi i ciqevi Italije odre|ivali su, tokom ~itavog trajawa rata, politiku Sv. stolice prema planovima i naporima jugoslovenskih politi~ara i srpske vlade i pitawu ujediwewa. Neprijateqstvo Vatikana prema Srbiji i jugoslovenskoj ideji, podstaknuto strahom od {irewa Rusije na Balkanu, èqom da se pruì podr{ka Austro-Ugarskoj i podupirawem iredentisti~kih zahteva Italije, stvorilo je mnoge neprijatnosti, otvorene nesporazume i prikrivene sukobe. Gdegod i kadgod je bilo mogu}e, Vatikan i krugovi nakloweni wegovoj politici nastojali su da ometaju delatnost srpske vlade, wene diplomatije, obeshrabruju i odvra}aju politi~are iz jugoslovenskih zemaqa Habzbur{ke monarhije od wihovih planova; ~esto su preko pitawa ujediwewa }utke prelazili. U svim papskim dokumentima jugoslovensko pitawe se nije spomiwalo, dok su se Srbija i wena obnova spomiwali samo u najva`nijim izjavama, a nekad ni u wima. Atentat u Sarajevu, 28. juna 1914. godine, jo{ vi{e je podstakao ovakva raspoloèwa i otpore prema Srbiji i wenoj politici. U izjavama odgovornih vatikanskih li~nosti i napisima u {tampi vidi se da je Vatikan bio izuzetno zapla{en zbog mogu}nosti {irewa Srbije i ja~awa wenog uticaja u delovima Habzbur{ke monarhije. Tome je posebno doprineo strah za budu}nost, za opstanak Austro-Ugarske kao velike katoli~ke i evropske dràve. Prve reakcije na vest o atentatu bile su op{ta konsternacija, ali i odlu~nost da se incident iskoristi da se Srbija najo{trije kazni. Pije X je, po re~ima Meri del Vala, bio stra{no potresen tragedijom koja je zadesila Habzburgovce. U Kuriji su atentat u Sarajevu shvatili kao novi nasrtaj, politi~ki, teritorijalni i verski, na integritet Austro-Ugarske i, pre svega, wenu katoli~ku dinastiju. Simpatije za ubijenog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, bile su znatne i nisu se skrivale; u wegovoj li~nosti su bili otelovqeni uloga za{titnika katoli~ke crkve i predstavnika prozelitskih stremqewa. Nadvojvoda je bio protivnik nacionalisti~kih pokreta i aspiracija jugoslovenskih naroda, a pruào je podr{ku papi u wegovim nastojawima da re{i rimsko pitawe. Napisi u vatikanskoj {tampi, koji su imali {iroki odjek u katoli~kim listovima i ~asopisima {irom Monarhije, ukazivali su otvoreno na zaveru Srbije i Srba protiv prestolonaslednika i Austro-Ugarske. U La Civilta Cattolica se navodilo da je postojala {iroka zavera kojoj su pripadali atentatori i ~iji se centar nalazio u Beogradu, gde je neposredno pre atentata boravio Gavrilo Princip i odakle su do{le bombe upotrebqene protiv nadvojvode. Sli~ni napisi su se ponavqali i kasnije, a tvrdilo se da je srpska vlada bila direktno upletena u pripremawe atentata. Posle iz493
bijawa ratnih operacija list je navodio da je povod ratu bilo ubistvo nadvojvode, ali da su wegovi uzroci bili mnogo dubqi i da ih je trebalo traìti u uzajamnom rivalitetu Austrije i Srbije zbog gospodstva nad Slovenima Balkanskog poluostrva i oblastima Bosne i Hercegovine, pripojenim Austro-Ugarskoj. U su{tini, agitacija koja se vodila iz Vatikana i u katoli~koj {tampi imala je za ciq raspirivawe verske i nacionalne mr`we i netrpeqivosti protiv Srbije, pravoslavqa i jugoslovenskog pokreta uop{te. U mnogim napisima, politika Srbije i wene vlade predstavqani su kao krivci za rat i posledice koje su iz wega mogle da proiza|u. (isto; str. 300-302)
5. Vatikan i hrvatski kler sinhronizovano deluju

@ivojinovi} ukazuje na jedinstveno delovawe katoli~kog klera na satanizovawu Srbije. O ovom sinhronizovanom napadu na Srbe govori i autor kwige Tajna dokumenta... Katoli~ka hijerarhija u habzbur{kim naslednim zemqama odmah se pridruìla agitaciji protiv Srbije, wene vlade i politike prema AustroUgarskoj. Nadbiskupi i biskupi nisu oklevali da Srbiju optuè za u~e{}e u atentatu i traè weno ka`wavawe. Nadbiskup zagreba~ki, dr Antun Bauer, podvukao je, u svojoj proklamaciji povodom ubistva Franca Ferdinanda i wegove supruge, da su oni pali `rtvom zlo~ina~ke ruke. Kako su narodi, naro~ito slovenski, o~ekivali od wega mnogo za svoju budu}nost, najve}i gubitak je doìvela, ipak, katoli~ka crkva. Dr Frano Barac, profesor Teolo{kog fakulteta u Zagrebu i nadbiskupov bliski saradnik, objavio je povodom atentata ~lanak u kome je podvukao da se atentat dogodio na hrvatskom tlu, {to je predstavqalo prekor svim Hrvatima koji su dopustili da se to dogodi. S obzirom na to da je zlo~inac bio sin bratskog plemena, to je Ferdinandova smrt predstavqala udarac za hrvatski narod. Slovena~ki klerikalci i knez-biskup dr Antun Bonaventura Jegli~ pridruìli su se svojim istomi{qenicima u Hrvatskoj, Ugarskoj, Austriji, ê{koj i drugim krajevima. U govoru koji je odrào 5. jula 1914. godine u Qubqani dr Ivan Su{ter{i~, zemaqski poglavar Krawske i vo|a Slovenske qudske stranke, izraèna je velika àlost zbog smrti prestolonaslednika. Kao organizatore atentata Su{ter{i~ je ozna~io masone i srpske sve{tenike, koji su èleli da spre~e sprovo|ewe u delo wegovih planova. Su{ter{i~ je tvrdio da su atentatori bili obu~eni i snabdeveni oru`jem u Beogradu, pa je odbio izjavu srpske vlade da ona nije imala nikakvog udela u tome. U takvoj zemqi, Sloveni u Austro-Ugarskoj nisu mogli da vide budu}i centar jugoslovenstva, pa je katolicima, Hrvatima i Slovencima, preostalo jedino da rade za svoju domovinu u Austriji. Pozvao je tako|e sve da stanu u odbranu Monarhije i cara. Biskup Jegli~ je otvoreno podrào Su{ter{i~eve re~i, svojim prisustvom i radom. Iz Sarajeva, Splita, Mostara, Sewa i drugih gradova dolazile su sli~ne i jo{ o{trije izjave katoli~kih prelata, koje nisu prestajale do po~etka vojnih operacija. Be~ki nadbiskup, kardinal Gustav Pifl, pridruìo se napadima na Srbiju u danima koji su prethodili austrougarskoj objavi rata. U govoru
494
vernicima, u katedrali sv. [tefana u Be~u, Pifl je tvrdio da rat predstavqa glas Bo`ji koji govori kroz riku topova, uveravao prisutne da je objava rata bila moralno opravdana i da je predstavqala kaznu za sve {to je ta zemqa po~inila u pro{losti. Kardinal Leo Skrbenski, nadbiskup Praga, izjavqivao je tako|e da je rat protiv Srbije bio pravedan i neophodan, pa je pozivao vernike da se mole i zaloè za pobedu austrijskog oru`ja. Katoli~ka hijerarhija u Ma|arskoj zauzela je isti stav i pokazivala posebnu osetqivost za budu}nost Monarhije. U izjavama prelata u toj zemqi isticalo se da je weno postojawe bilo dovedeno u pitawe atentatom i da je predstavqalo pretwu katoli~koj crkvi i veri. Spomiwalo se da je jo{ ve}u opasnost predstavqao mogu}i trijumf jugoslovenstva, {to je mnogima prouzrokovalo ~este besane no}i. Biskup Seke{fehervara, Prohaska, podsticao je svoje vernike, kao i biskupe u Hrvatskoj i Sloveniji, da ustanu u odbranu svoje otaybine. Ako nas sudbina dràve poziva u pravedan rat, ako nas odbrana pravde i prava pozivaju u oruànu borbu, bi}emo na svom poloàju i izvr{iti na{u du`nost, naglasio je Prohaska. Re~i sli~ne ovim ponavqali su kardinal êrnoh, nadbiskup Ostrogona i primas Ugarske, kao i drugi predstavnici katoli~ke hijerarhije u toj zemqi u ovim danima. Pisawe katoli~ke {tampe i izjave najvi{ih crkvenih prelata u raznim zemqama predstavqali su, u osnovi, samo verno preno{ewe instrukcija i stavova Kurije i wenih najistaknutijih predstavnika. U wima, kao i u izjavama crkvenih prelata, nije bilo razumevawa i simpatije za Srbiju. Propovedi nadbiskupa i biskupa ukazivale su da Vatikan nije nameravao da preduzme bilo kakve korake u Be~u da spre~i izbijawe rata i da je, {tavi{e, podsticao ratobornost i osvetoqubivost. Kardinal Gaspari je izneo nekoliko razloga zbog kojih je smatrao da je Srbija po~inila prvi korak prema ratu, pa stoga za wu nije trebalo da bude milosti. Me|u wima najva`niji su bili da je Gavrilo Princip, Srbin, po~inio atentat, da je to u~inio u saradwi sa srpskom armijom, srpskim oru`jem i posle obu~avawa koje su mu davali srpski oficiri i da je on izveden sa verovatnom saglasno{}u kraqa Petra, po{to je Princip na su|ewu izjavio da ga je kraq primio pre povratka u Sarajevo. Na kraju, Gaspari je zakqu~io da je ~itav srpski narod odobrio atentat, po{to je u Beogradu, kad se saznalo za ubistvo, organizovana svetkovina. Kasnije, izjavio je kardinal, u Beogradu je bio sagra|en spomenik Principu, {to je predstavqalo apoteozu velikom zlo~inu. Na kraju, Gaspari je dodao da odgovornost za ubistvo pada na Rusiju, Francusku i Englesku, po{to Srbija ne bi nikad smela da se upusti u takav rizik da nije uìvala wihovu podr{ku. Prestupnici, Srbi i Srbija, trebalo je da budu primerno ka`weni za ono {to su po~inili, iako je smatrao da atentat u Sarajevu nije trebalo da dovede do svetskog rata. Kazna se mogla ostvariti u vidu ograni~enog rata, bez me{awa drugih sila, ratom izme|u AustroUgarske i Srbije. Gasparijevi argumenti otkrivaju su{tinu politi~kih shvatawa Kurije i wenu politiku prema Baikanu, pre svega sukobu izme|u Austro-Ugarske i Srbije. Ona se svodila na to da se Srbiji pripi{e odgovornost za rat i to otvoreno prikaè svetskoj javnosti. Diskreditovana pred svetom, li{ena
495
politi~ke i moralne podr{ke svojih saveznika, Srbija bi se na{la suo~ena sa Austro-Ugarskom u ograni~enom, lokalnom ratu, koji je Kurija ohrabrivala jo{ mnogo ranije. Zemqe i vlade koje bi stale na stranu Srbije bile bi predstavqene kao podràvaoci anarhije i nasilnih politi~kih metoda. Gasparijevi argumenti predstavqali su pokazateq za razumevawe stawa duhova u Kuriji, iako je wihova sistemati~nost bila neodrìva, a razlozi neprihvatqivi. Oni su bili suvi{e skladni da bi odgovarali stvarnoj politici srpske vlade.(isto; str. 302-303) Autor kwige Tajni dokumenti o odnosima Vatikana i usta{ke NDH iznosi istovetne tvrdwe: Karakteristi~no je na kojoj je strani i s kakvim anga`manom u Prvom svjetskom ratu stajao kler u na{oj zemqi. Vidjet }e se, da je bila u tan~ine sinhronizirana akcija Vatikana i klera u Hrvatskoj, kao i u Sloveniji. Ratobornost Pija H odrazila se osobito u ratobornosti episkopata, svakako najistaknutijih wegovih predstavnika. Klerikalna i frankova~ka {tampa 1914. i tokom rata sluìla je be~koj i pe{tanskoj ratnohu{ka~koj i osobito antisrpskoj i antijugoslavenskoj propagandi. Protagonisti su bili osobito zagreba~ki nadbiskup Bauer, qubqanski biskup Jegli~, te sarajevski nadbiskup [tadler, koji su izrekli izrazito ratnohu{ka~ke govore i propovijedi. Oni su obilato blagosiqali trupe, koje su se upu}ivale na Srbiju. Za historiju su ostali zapisani Bauerovi govori od 31. juna 1914, te 27. avgusta 1914, kao i govor vojnicima biskupa Jegli~a od 11. avgusta 1914. Pod utjecajem nadbiskupa [tadlera i biskupa [ari}a u Bosni i Hercegovini razvile su se upravo pogromske akcije protiv tamo{wih Srba. Sve je to bilo djelo Vatikana. No, trebalo je misliti i diplomatski i politi~ki, pa je u toku rata Vatikan poku{ao da oslabi ideju osloba|awa Hrvata i Slovenaca ispod be~ke monarhije i na taj na~in, {to je sugerirao prelaèwe crkve u Hrvatskoj i Sloveniji na takozvani Trijalisti~ki program. U emigraciji ve} se javqa Jugoslavenski odbor s idejom slobodne Jugoslavije, samostalne dràve. Dràve Antante prihva}aju tu zamisao. To je trebalo parirati i spasavati Austro-Ugarsku. U Qubqani su se sastali predstavnici slovenskog klerikalizma, Krek, Jegli~, Koro{ec i [u{ter{i~, do{ao je ispred hrvatskog klerikalizma biskup Mahni~ s jo{ nekim Hrvatima. Op{iran su memorandum uputili papi Benediktu XV, u kojem uvjeravaju papu, da Hrvati i Slovenci èle ostati u granicama Austro-Ugarske. Trijalisti~ka koncepcija, po kojoj je Austro-Ugarska imala ostati, s time, da pored Austrijanaca i Mayara, kao tre}i ravnopravni narod u woj budu Slaveni, bila je ona, koju su zagovarali, po papinim direktivama, klerikalci Slovenci i Hrvati. Papi su poslali memorandum, da bi on s wime mogao operirati diplomatski, na me|unarodnom planu. Time se je suzbijala ideja posebne, slobodne jugoslavenske dràve, sa Srbijom i Crnom Gorom. Bila je to jedna smicalica za spasavawe papi drage Austro-Ugarske. Katoli~ki orijentiran i bigotan prestolonasqednik Ferdinand, koji je poginuo od atentata u Sarajevu, bio je jedan od pobornika trijalizma
496
kao jedino spasavaju}eg za monarhiju. U toku rata je upravo papa s visokim klerom onaj, koji ga aktualizira. On, dakle, zagovara reformu AustroUgarske, s izvjesnim zadovoqavawem Hrvata i Slovenaca, u uskom okviru klerikalnog trijalisti~kog programa. Majska deklaracija (30.V 1917), u kojoj su pred katastrofu Austro-Ugarske formulirani tobo`wi zahtjevi Slovenaca i Hrvata u vezi s novim ure|ewem monarhije, za Hrvate toboè na na~elu hrvatskog dràvnog prava, pod habsbur{kom dinastijom, odraz je maksimalnih koncesija pape u tom pitawu protivno onome, {to su zami{qali Jugoslaveni u emigraciji (Jugoslavenski odbor), koji propagiraju ujediwewe Ju`nih Slavena u jednu slobodnu dràvu. Klerikalci i frankovci, kojima u be~kom parlamentu stoji na ~elu Koro{ec, ograni~avaju se na trijalisti~ki program i priznaju Habsbur{ku monarhiju svojom. Qubqanski biskup Jegli~ je izjavio u doba diskusije o Majskoj deklaraciji, da je wegov potpis na tom aktu protest poku{aju Antante i besavjesnih emigranata da Jugoslavene otkinu od habsbur{ke dinastije. A hrvatski biskup Mahni~ je dao jo{ preciznije vatikansko tuma~ewe ovom poku{aju, da se sprije~i osnivawe dràve svih Ju`nih Slavena, kad je kazao: Upravo vitalni interesi katolicizma traè, da se svim silama odupremo ekspanzivnoj politici na Balkanu i na Istoku. Jugoslavija, koja bi obuhvatala Srbiju, to je ono, {to Mahni~ naziva ekspanzivnom politikom na Balkanu i na Istoku, a misli pritom i na takozvanu pravoslavnu opasnost. Wegova je izjava: Moramo se ~vrsto dràti stijene Kristove, na kojoj je Krist sazidao svoju crkvu. Rim je princip na{ega jedinstva. On je izvor istine. I uz episkopat moramo ~vrsto stajati, jer je to veza, koja nas veè s Petrovom stolicom. Zna~ajno je, da je Bendikt XV, koji je trijalizmom razbijao zamisao jedinstvene, slobodne Jugoslavije, za slu~aj neuspjeha svoje koncepcije, ostavqao u rezervi i neku Nezavisnu Hrvatsku! Poznati klerofa{ista Fran Bini~ki pi{e u kwizi Moje tamnovawe o sastanku, koji je bio odràn na Rijeci u samostanu kapucina i o jednom memorandumu, koji je odnesen papi u Rim. Bini~ki pi{e: Papa je primio vrlo qubezno izaslanike i obe}ao, da }e za hrvatski narod u~initi sve {to uzmogne, ako ga puste na mirovnu konferenciju. (Tajna dokumenta...str. 15-17) @ivojinovi} zakqu~uje da je julska kriza 1914. godine potvrdila jo{ jedanput snagu straha i èqu Vatikana da se Austro-Ugarska {to brè i efikasnije obra~una sa Srbijom. Kako je u Be~u sve vi{e sazrevala ideja o oruànom obra~unu sa svojim ju`nim susedom, tako je Kurija pokazivala sve vi{e sklonosti da u tome pruì podr{ku. Vatikan je bio za uklawawe Srbije sa politi~ke karte Evrope, uveren da je to bio najboqi put i na~in da se umawi uticaj i prisustvo Rusije na Balkanu. S druge strane, u Kuriji se nije mnogo verovalo u snagu ruskih armija, pa je papino zalagawe da Austro-Ugarska zauzme ratoborni stav zna~ilo, po svemu sude}i, da se od we o~ekivalo da vodi krsta{ki rat protiv Rusije za du{e vernika. Pije X o~evidno nije bio svestan politi~kih opasnosti koje je nosio u sebi takav zahtev, kao i mogu}ih razmera budu}eg rata.
497
Detaqi o pravim namerama i èqama Sv. stolice proizlaze u punoj svetlosti iz razgovora izme|u diplomatskih predstavnika Centralnih sila i pape, kardinala Meri del Vala i drugih. U razgovoru sa austrougarskim diplomatom Moricom Palfijem, 27. jula 1914. godine, povodom pisawa katoli~kog lista DItalia da je izme|u ultimatuma i konkordata postojala direktna me|usobna veza, Meri del Val je objasnio da je Kurija potpuno odobravala sadràj i ton ultimatuma uru~enog Srbiji, iako je smatrao da je on bio preo{tar. Kardinal nije izrekao re~i pomirqivosti i blagosti, ali je izrazio ~vrsto uverewe da }e Austro-Ugarska ostvariti svoju nameru. Dodao je da je bilo za àqewe {to Srbija ve} ranije nije bila u~iwena malom, {to je Palfi objasnio ~iwenicom da je Vatikan u Srbiji video bolest koja razjeda i koja }e postepeno da prodre u ìvotne srì Monarhije i koja }e je vremenom rasto~iti. Habzbur{ka monarhija predstavqala je za Vatikan najja~u branu koja je ostala crkvi u na{em veku, pa bi wena propast zna~ila poraz u borbi sa pravoslavqem. Kardinalove re~i predstavqale su ponavqawe papinih izjava. On je ~esto isticao da je Austro-Ugarska pogre{ila {to ranije nije ukrotila svog opasnog suseda na Dunavu. Dan ranije, 26. jula, u razgovoru sa Otom fon Riterom, poslanikom Bavarske, Meri del Val je skoro doslovno izneo istu misao, {to je poslanika navelo da zakqu~i da je Kurija pokazivala veliki strah od panslavizma. [irewe jugoslovenske ideje predstavqalo je anatemu u Kuriji, pa otuda i otvoreno ukazivawe da se sa wom mora odlu~no razra~unati. Na~in da se to postigne bio je, po mi{qewu odgovornih u Vatikanu, putem ograni~enog rata. Pokazalo se da je politi~ko rasu|ivawe u Kuriji bilo povr{no i r|avo. Zaslepqena mr`wom prema Srbiji i strahom za Austro-Ugarsku, Kurija je previdela postojawe sistema saveza i alijansi na kojima je po~ivao tada{wi politi~ki sistem u Evropi. To je uslovilo da su nade u uspe{an ishod lokalnog rata bile potpuno neopravdane. Svojim na~inom mi{qewa i pristrasno{}u Kurija je ubrzala tokove evropske istorije, otvorila put politi~koj i socijalnoj revoluciji i dovela do ru{ewa postoje}eg poretka, pa i pojedinih dràva. Kratkovida politika Pija X i Meri del Vala donela je rezultate koje Kurija nije èlela ni o~ekivala. Kao i u napisima u vezi atentata, tako je i posle objave rata Srbiji, katoli~ka hijerarhija odlu~no podràla politiku be~kog dvora. Pastirska pisma, listovi, propovedaonice i druga sredstva koristili su se za izno{ewe gledi{ta o ratu, wegovim uzrocima, neophodnosti i opravdanosti. Kler je odlu~no stao u odbranu stavova Sv. stolice isto onako kao {to je opravdavao politiku be~ke vlade. U okru`nici sve{tenstvu, upu}enoj 29. jula, nadbiskup Bauer je ukazao da mira ne moè biti sa du{maninom, koji sve|er zlo~ina~ki rovari protiv monarhije, na{e dràvqane podjaruje na nezadovoqstvo, ve~ito kuje spletke i urote... Vernike je pozvao da se mole za cara i wegov dom, a Gospoda da {to pre kazni neprijateqa i podijeli pobjedu na{im di~nim i hrabrim ~etama. Dva dana kasnije, u govoru u Remetama, Bauer je pozvao sve Hrvate da brane Austriju od du{mana koji je pretio da je uni{ti, i da, istovremeno, budu osvetnici za ono {to se dogodi498
lo u Sarajevu. Sarajevski biskup dr Ivan [ari} obratio se na isti na~in vojnicima iz Bosne, sakupqenim u Sarajevu, podstakao ih na revnost i pozvao da se obra~unaju sa protivnikom monarhije, a pre svega sa Srbima. U pesmi Mu~enik nadvojvoda dr Sari} je pozvao Boga za osvetnika da sudi gadnoj zvjeri i gujama, tj. Srbima. Biskup Jegli~ nije zaostao iza svojih istomi{qenika iz Zagreba i Sarajeva. Tvrdio je da je rat bio pravedan i da je trenutak za obra~un sa Srbijom bio najpogodniji; Austro-Ugarska je bila dobro pripremqena, a Srbija oslabqena. Ozbiqno je zamerio vladi u Be~u {to je dopustila slobodno delovawe srbofilskim listovima i naglasio da je do{ao trenutak da se u Austriji shvati da jugoslovenski elementi nisu pouzdani; pouzdani smo jedino mi katolici. Rat protiv Srbije Jegli} je pravdao potrebom da se izvr{i osveta za mnoga i dugogodi{wa nastojawa da se razbije i uni{ti na{a krasna Austrija pod èzlom na{e divne Habzbur{ke carske familije. I u toku narednih nedeqa i meseci sli~ne izjave su dolazile sa razli~itih strana. Katoli~ka hijerarhija Habzbur{ke monarhije podràla je, u celini, politiku obra~una sa Srbijom i isticala da je rat bio opravdan i neophodan. Predstavu o Srbiji kao zaraznoj bolesti, kako je objasnio Meri del Val, koja je pretila da uni{ti organizam (AustroUgarsku) i da je stoga treba ukloniti radikalnim zahvatom, katoli~ka hijerarhija je prihvatila bez pogovora. Otud pozivi na krsta{ki rat protiv Srbije, weno uni{tewe ili uklawawe kao nezavisne dràve. Identi~nost gledi{ta bila je tolika da su se ona ponekad dopuwavala i razja{wavala. Tako, na primer, dok Meri del Val ne opisuje prirodu zarazne bolesti, biskup Jegli~ wu vidi u liberalnim srbofilskim listovima, tj. u {irewu jugoslovenske ideje, koja je uzela posebno maha me|u omladinom. Samo zajedni~kim naporima Vatikana, klera i dràve bilo je izgleda da se ona ukloni. Po~etkom oktobra 1914. godine, Benedikt XV je najavio potpunu neutralnost i nepristrasnost Sv. stolice u svim pitawima izme|u zara}enih zemaqa. Bio je, me|utim, svestan nacionalisti~kih stremqewa unutar katoli~ke crkve u pojedinim zemqama, koje je nastojao da suzbije. U slu`benom glasilu Vatikana objavqen je duì ~lanak u kome se sve{tenstvo upozoravalo da mora uvek da ima na umu da se iznad svih zahteva, pa i onih koji su opravdani iz patriotskih razloga, uvek nalaze interesi crkve i ~ove~anstva. O tome su morali da vode strogo ra~una kadgod su se obra}ali narodu. Takav stav Kurije bio je razumqiv s obzirom na sve ve}e u~e{}e klera u ratnim naporima pojedinih zemaqa, nacionalisti~kim sklonostima i opasnostima od sukoba unutar katoli~ke crkve. Nacionalni kler morao je u svemu da se pridràva takve politike i interesa crkve u celini. Razvitak prilika na balkanskom rati{tu, gde su austrougarske armije doìvele, u jesen 1914. godine, potpuni poraz u Srbiji i bile prinu|ene da se povuku preko Save i Dunava, predstavqali su teàk udarac za Vatikan i otre`wewe za wegove odgovorne li~nosti. Ideja o ograni~enom ratu bila je potpuno napu{tena, pa je i èqa da se Srbija ukloni sa politi~ke karte Evrope bila tako|e zaboravqena. U jesen 1914. godine u Vatikanu su se odlu~no suprotstavili ideji o stvarawu autonomne katoli~ke oblasti u Dal499
maciji severno od Metkovi}a, sa delom Bosne i Slavonije, koja bi bila prikqu~ena Srbiji. Kad je srpska vlada podnela Narodnoj skup{tini program ujediwewa Srba, Hrvata i Slovenaca, u decembru 1914. godine, opasnost koja je pretila Austro-Ugarskoj postala je potpuno odre|ena i uobli~ena. Ostvarewe toga programa, nakon okon~awa rata i pod uslovom da Antanta pobedi u wemu, zna~ilo je, pored ostalog, ukqu~ewe oko ~etiri miliona katolika u granice nove dràve. To je bio program koji Vatikan nije mogao da prihvati, po{to se wegovo ostvarewe sukobqavalo sa osnovnim postulatima wegove politike u pro{losti i namerama za budu}nost. Ni {iroka prava, koja je konkordat obezbedio katolicima u Srbiji, nisu mogla da posluè kao garancija da }e prava katolika u novoj zemqi biti za{ti}ena. Vatikan je, {tavi{e, odbio da konkordat primeni i tako katolicima obezbedi sigurnost i prava u novoj dràvi. O~evidno, preovladalo je uverewe, podràno od strane austrougarskih diplomata, da je kraj rata daleko i da je wegov ishod neizvestan. Ubrzo nakon Ni{ke deklaracije, poslanik Mihailovi} je nastojao da sazna mi{qewe Kurije o woj i osigura podr{ku za takvu politiku. U razgovoru sa Pa}elijem, krajem decembra 1914. godine, Mihailovi} je pokrenuo razgovor o interesima katoli~ke crkve posle rata i naglasio da je rat otvorio pitawe srpsko, hrvatsko, ~e{ko i poqsko. Pitawa nisu bila samo stvar katolika, ve} katolika Slovena. Srbi, Hrvati i Slovenci u AustroUgarskoj monarhiji danas teè za oslobo|ewem i ujediwewem sa Srbima u Srbiji, upozorio je Mihailovi}, aludiraju}i na Ni{ku deklaraciju. Zbog toga je Vatikan imao razloga da se pobrine da wegova slovenska pastva ostvari svoje ideale. Srbija je ve} pokazala da je bila spremna da za{titi interese katoli~ke crkve, kojoj je pripadala gotovo polovina jugoslovenskog ìvqa, zakqu~io je Mihailovi}. Pa}eli se samo jednom re~enicom osvrnuo na re~i srpskog poslanika, odgovoriv{i da Sv. stolica ima velikog interesa voditi ra~una o tim pitawima. Pa}elijeve re~i bile su ravne odbijawu da razgovara o tom problemu, mada je Mihailovi} primetio da je Vatikan nastojao da bude prisutan u razgovorima o politi~kim pitawima, kako bi kasnije mogao da uti~e na wihovo re{avawe. Da bi se otpor prema jugoslovenskom ujediwewu ublaìo, Mihailovi} je predloìo da se u Vatikan uputi poslanik ili specijalna misija. (isto; str. 303-305) U poglavqu Vatikan, Italija i Jugosloveni Habzbur{ke monarhije @ivojinovi} analizira odnos Vatikana prema pretenzijama Italije na Dalmaciju, i ulazak Italije u rat. O jugoslovenskom problemu Rimska kurija je }utala. Skoro istovremeno kad je srpska vlada poku{avala da se upozna sa stavom Vatikana prema Ni{koj deklaraciji i pridobije ga za stvar ujediwewa, politi~ki emigranti iz jugoslovenskih zemaqa Austro-Ugarske nastojali su da uspostave dodire sa pojedincima bliskim Kuriji, kako bi i sami saznali vi{e o wenim namerama u budu}nosti. Ve} u novembru 1914. godine, dr Anto Trumbi}, predsednik Jugoslovenskog odbora, izjavio je da èli da stupi u dodir i odràva veze sa [arlom Loazoom, neslu`benim agentom Francuske u Vatikanu, zbog wegovih odnosa sa uticajnim li~nostima u wemu. Na500
dao se da }e preko Loazoa do}i u dodir sa Kurijom, za koju je tvrdio da }e imati vidnog uticaja na re{ewe jugoslovenskog pitawa. Ono {to je Trumbi}a posebno interesovalo bilo je da sazna vi{e o stavovima Italije i Sv. stolice prema pitawu Dalmacije. Po{to u tome nije postigao èqeni uspeh, Trumbi} je, u februaru 1915. godine, èleo da stupi u dodir sa Dankanom Gregorijem, britanskim diplomatom, u ciqu uspostavqawa veze sa Vatikanom. Trumbi} je s pravom nastojao da se pribliì Vatikanu, uveren da bi time pomogao stvar ujediwewa, objasnio politiku Jugoslovenskog odbora i poku{ao da ublaì neprijateqstvo uticajnih crkvenih krugova. Wega je tako|e zabriwavala sudbina Dalmacije, koja je bila neizvesna zbog namere Italije da traì odgovaraju}u teritorijalnu naknadu za svoj ulazak u rat na strani Antante. Trumbi}eva nastojawa bila su opravdana, a politi~ki instinkt zdrav. Veze i simpatije izme|u Vatikana i Italije mogle su se potvrditi i oja~ati na ra~un ustupaka jugoslovenskih delova Habzbur{ke monarhije kao kompenzacije za neutralnost Apeninske kraqevine. U tom pogledu u Kuriji nije bilo nimalo oklevawa ili razmi{qawa; odlu~nost da se Italiji ponudi odgovaraju}a kompenzacija bila je podstaknuta èqom da se izbegne sukob izme|u Austro-Ugarske i Italije i tako oja~aju Antantini redovi. U toku razgovora o ustupawu Trentina Italiji, u januaru 1915. godine, Gaspari je obavestio pruskog poslanika Mulberga da je saznao iz najpouzdanijeg izvora da je Antanta ponudila Italiji, u zamenu za objavu rata Austro-Ugarskoj, Dalmaciju, Julijsku Krajinu i Trentino. U Kuriji je preovladalo uverewe da je italijanska vlada mogla da prihvati tu ponudu, {to je predstavqalo opasnost kako za AustroUgarsku, tako i za Vatikan. Da bi se to izbeglo, Gaspari je upozorio pruskog poslanika, 4. januara 1915. godine, da bi bilo korisno kad bi austrougarska vlada ponudila Italiji takve ustupke koji bi uklonili pretwu od rata, ili, {to je po mi{qewu kardinala bilo jo{ verovatnije, italijansku okupaciju nekih teritorija u Trentinu i na Jadranu. Obja{wavaju}i daqe svoj stav, Gaspari je izjavio da smatra da Italija ne}e odmah objaviti rat Austro-Ugarskoj, ve} je èlela da okupira Trentino, jadransku obalu i Dalmaciju kako bi ove oblasti za{titila od ruskosrpskog prodora. Be~ka vlada je mogla da za{titi ove oblasti na taj na~in {to bi se sporazumela sa Italijom o okupaciji koja bi joj dozvolila da uputi sve raspoloìve snage protiv Rusije u Galiciji. Na kraju rata, Italija bi povukla svoje trupe i dobila pro{irewe u Trentinu. Ako bi Austrija, zakqu~io je Gaspari svoju izjavu, pretrpela poraz, italijansko prisustvo u tim krajevima spre~ilo bi potpunu katastrofu, a slovenski elemenat bio zadràn daleko (od obale) Gasparijeve re~i obja{wavaju mnoge akcije i postupke Sv. stolice u toku rata; stav koji je on izneo nije se izmenio ni posle ulaska Italije u rat, u {ta su imali priliku da se uvere i emisari katoli~ke hijerarhije iz Hrvatske i Slovenije koji su u prole}e 1915. godine posetili papu i predali mu memorandum u ime Hrvata i Slovenaca. U memorandumu, upu}enom 31. III 1915. godine, u ime slovena~kih katoli~kih krugova (Jegli~, [u{ter{i~, Krek, Koro{ec), klerikalnih Hrvata (biskup Mahni~) i Dalmatinaca (Du501
libi}, Vukovi}) zahtevalo se da se Hrvati i Slovenci ujedine u okviru Austrije; ako se ona raspadne u posebnu katoli~ku hrvatsku dràvu da ne budu ujediweni sa Srbijom. Na Rijeci je u isto vreme odràn sli~an hrvatskoslovenski sastanak, sa koga je tako|e upu}en memorandum papi, ali ~iji sadràj nije bio toliko srbofobski kao {to je to bio slu~aj sa prvim. Memorandum su doneli u Rim, sredinom aprila, fraweva~ki provincijal Dalmacije fra Jozo Milo{evi} i sinovac kapucinskog provincijala Hrvatske fra Tomo [krivani}. U wemu se govorilo da sve politi~ke stranke èle rasturawe Austro-Ugarske, da Hrvatska i Slovenija ostanu celina i da se ujedine sa Srbijom, pod dinastijom Kara|or|evi}a. Sastanku su, pored predstavnika hrvatskog katoli~kog seniorata, dr Ekerta i Petra Roguqe, biskupa Mahni~a i Milo{evi}a, prisustvovali Frano Buli}, Matko Lagiwa, Janez Krek i drugi. Tom prilikom odlu~eno je da se uputi memorandum papi u korist Hrvatske, od koga se traìlo da se na mirovnoj konferenciji zaloì za pravedne zahteve katolika u Hrvatskoj. U razgovoru sa Benediktom XV, koji je primio predstavnike iz Dalmacije, Skrivani} je saznao da papa nije nameravao da interveni{e u korist o~uvawa te pokrajine. Trumbi} je rekao Jovanu Jovanovi}u, poslaniku Srbije u Londonu, u leto 1916. godine, da je Benedikt XV odgovorio, na zahtev da Italija ne odvaja hrvatski i slovena~ki narod, ovim re~ima: A {ta }ete kad je Italija tako htela. Papine re~i potvr|uju da je u Vatikanu doneta odluka da se ne ~ine smetwe italijanskim pretenzijama u Dalmaciji i da su odredbe Londonskog pakta bile u skladu sa wegovom politikom teritorijalnih ustupaka, mada ne i ulaskom Italije u rat na strani saveznika. Stoga je amputacija austrougarskih teritorija bila primqena mirno; ona nije predstavqala posebnu opasnost za Monarhiju i wen opstanak jer je sli~nih ustupaka bilo i u pro{losti. Ulazak Italije u rat prekinuo je odnose i veze izme|u jugoslovenskog episkopata u Austro-Ugarskoj i Kurije, pa su one ubudu}e bile sporadi~ne. Ubrzo nakon ulaska Italije u rat, u leto 1915. godine, i kasnije, u èqi da odredi svoj stav prema izuzetno zna~ajnom pitawu nacionalnog samoopredeqewa naroda, kao i politiku Vatikana prema wemu, Benedikt XV i vatikanska {tampa dali su mnoge izjave i objavili vi{e napisa posve}enih tom problemu. Vatikan nije èleo da zaostane za velikim silama koje su, iako samo na~elno, prihvatile princip nacionalnosti kao na~elo kojeg }e se pridràvati u svojoj politici. Iz toga su proistekli mnogi nesporazumi izme|u vlada Antante i potla~enih naroda, {to su Centralne sile koristile za svoje propagandne ciqeve. U apostolskoj alokuciji Allorche fummo, 28. juna 1915. godine, odrànoj povodom godi{wice rata, Benedikt XV je istakao da bi sa mirnom save{}u trebalo raspravqati o pravima i pravednim aspiracijama naroda. Za{to ne otpo~eti, pitao se papa, sa iskrenom voqom, razmenu gledi{ta, direktno ili indirektno, kako bi se u granicama mogu}eg ostvarila prava i aspiracije naroda i do{lo do kraja ovog strahovitog rata? Zanimqivo je primetiti da je papa upotrebio re~ pravednim aspiracijama, {to je ukazivalo da se princip samoopredeqewa nije mogao primeniti na sve narode. Izjava je jo{ jedanput odbacivala pomi502
sao da habzbur{ku dràvu treba rasturiti i na wenom tlu stvoriti nove nacionalne dràve. Dok je pre rata postojao paralelizam izme|u pretenzija naroda i politike Kurije, rat je pokazao da su se one sad razilazile, {to je papa svojom izjavom priznao. Alokucija Allorche fummo predstavqala je napad na nacionalizam i sve one koji su propagirali stvarawe nacionalnih dràva. Na~elo autonomije naroda unutar Monarhije ostalo je do kraja rata osnovni postulat politike Vatikana, pa je u tome izme|u wega i velikih sila postojala, do prole}a 1918. godine, primetna sli~nost u gledi{tima. U narednim mesecima pokazalo se da je na~elo autonomije, onako kako su ga shvatali u Kuriji, bilo ograni~eno samo na nekoliko zemaqa i naroda i da se nije primewivalo na sve one koji su se borili za svoju nezavisnost. Pozivaju}i se na pisawe u nema~koj {tampi i izjave u politi~kim krugovima o aneksijama u Belgiji, vatikanski LOsservatore Romano je ukazao da je za postizawe i o~uvawe trajnog mira u Evropi bilo neophodno da se vodi ra~una o legitimnim i ìvotnim aspiracijama naroda koji su bili `rtve sada{weg poàra, od kojih u prvi red spadaju Belgija i Poqska. U pitawu su bile katoli~ke zemqe, {to pokazuje da je princip autonomije bio ograni~en samo na katolike na istoku i zapadu Evrope. Hrvati i Slovenci, uprkos svoga oprobanog katoli~anstva, nisu zasluìvali autonomiju, pa nisu ni bili spomenuti u uvodniku lista. Godinu dana kasnije, nakon vidnih promena u politi~koj i vojnoj situaciji, u razgovoru sa dopisnikom pariskog lista Journal, kardinal Gaspari je potvrdio da Vatikan nije izmenio svoje stanovi{te. Na pitawe dopisnika o papinom stavu prema ratu, Gaspari je odgovorio da je on bio veoma jednostavan i jasan. Papa je zahtevao uspostavqawe trajnog i pravednog mira bez izrabqivawa naroda, uzimaju}i u obzir wihove pravedne i ostvarqive aspiracije. Papa je bio nepristrasan prema svim narodima, ali je pokazivao posebnu blagonaklonost prema katolicima, koji su kao takvi posebno trpeli. Hrvati i Slovenci ni ovog puta nisu bili spomenuti, mada su naklonosti za katolike bile izri~ito nagla{ene. U polemici koja je nastala u Italiji, u jesen 1916. godine, povodom predloga socijalista (Turati, Treves, Modiqani) u parlamentu da se otpo~ne sa razgovorima o zakqu~ewu mira na principu uklawawa hegemonije jednog naroda nad drugim i primene nacionalnog principa za sve narode, Vatikan je odmah ustao protiv wega. Vatikanski list je izrazio rezerve prema primeni principa na sve narode bez razlike, bez moralne sankcije i prihvatawa odre|enih kriterijuma. List je priznao da je nacionalni princip bio zna~ajan ~inilac napretka i mira me|u narodima, ali je podvukao da se on mogao primeniti samo na civilizovane narode. Pozivaju}i se na pisawe Corriere della sera u kome se navodilo da se princip mogao primeniti na obnovu Belgije, stvarawe Poqske, obnovu nezavisnosti Srbije i Crne Gore, vra}awe AlzasaLorena Francuskoj i Trsta Italiji, autor ~lanka u LOsservatore Romano se sa tim saglasio. U pitawu su bile dràve i narodi na koje se princip mogao lako primeniti. Da bi potvrdio raniji stav, autor je zakqu~io da mi svakako ne mislimo da stavqamo sve nacionalisti~ke revandikacije na istu osnovu, ~ime je ponovio gledi{te da zahtevi Hrvata i Slo503
venaca nisu uìvali podr{ku Kurije i da nisu spadali u kategoriju onih naroda na koje se nacionalni princip mogao primeniti. U skladu sa takvim shvatawima i argumentima bili su i predlozi za zakqu~ewe mira koje je Vatikan izneo u nekoliko navrata u toku 19151916. godine. Pored wih, zna~ajnu ulogu u uobli~avawu stavova Kurije igrala je papina èqa, koje se nije odrekao do kraja rata, da posreduje izme|u zara}enih strana. U razgovoru sa francuskim prelatom, mons. Alfredom Bodrilarom, u jesen 1915. godine, Benedikt XV je predlagao, izme|u ostalog, da se balkanski problemi re{e na taj na~in {to bi se uticaj Rusije i weno prisustvo potpuno uklonili iz tih krajeva i iz Carigrada. Iako se u razgovoru nije spomiwala Srbija ni wen program jugoslovenskog ujediwewa, o~evidno je da ga papa nije odobravao. To potvr|uje zahtev da se Austro-Ugarska o~uva kao velika sila, a problemi Balkana re{e u skladu sa wenim interesima, kao i interesima katoli~ke crkve iskqu~ewem Rusije. Uop{tena izjava pokazuje da papa nije imao na umu ni mogu}i izlazak Srbije na Jadransko more. To navodi na zakqu~ak da je u Vatikanu preovladalo uverewe da je najboqe re{ewe za pitawe Srbije i Balkana bio povratak na status quo ante bellum. S obzirom na to name}e se, kao pretpostavka, pomisao da je papa za svoj stav koristio memorandum koji su mu podneli Milo{evi} i [krivani}, mada je te{ko utvrditi wenu ta~nost. ]utawe o jugoslovenskom problemu, koje je nametnula Kurija, bilo je primetno i u vreme posete Nikole Pa{i}a, predsednika srpske vlade, Zapadnoj Evropi, po~etkom 1916. godine. On je u martu 1916. godine bio primqen kod pape, a razgovor se vodio o zdravqu kraqa Petra, stradawima srpskog naroda i èqi Vatikana da radi za mir. Pa{i}u je bilo razumqivo da u Vatikanu nisu èleli da razgovaraju o jugoslovenskom problemu, pa ga nije ni pokretao u toku prijema. Ipak, da bi podstakao razgovore i saznao vi{e o pravim namerama Vatikana, Pa{i} je, u jesen 1916. godine, predloìo da Jugosloveni katoli~ke vere, misle}i svakako na neke ~lanove Jugoslovenskog odbora, zatraè prijem kod pape. Ukoliko bi do prijema do{lo, trebalo je zatraìti wegovu podr{ku ideji ujediwewa sa Srbijom i nastojati da ga uvere da katoli~koj veri nije pretila nikakva opasnost u novoj dràvi, u kojoj }e uìvati punu ravnopravnost sa pravoslavnom crkvom. Do predloène posete nije do{lo, pa ni uveravawa koja je predlagao Pa{i} nisu bila saop{tena u Kuriji. (isto; str. 305-308)
6. Odnos Vatikana prema jugoslovenskom ujediwewu

Autor u poglavqu Plan Vatikana za re{ewe balkanskih problema iznosi stavove Vatikana ~iji je glavni ciq bila za{tita Austrougarske i spre~avawe da se Srbija pro{iri na wen ra~un. Iako je Kurija odbijala da raspravqa i obja{wava svoj stav i politiku prema jugoslovenskom ujediwewu, oni su bili potpuno uobli~eni u jesen 1916. godine. U na~elu, u wima nije bilo bitnog odstupawa od stava koji je papa zauzeo u jesen 1915. godine, iako su pojedini detaqi bili odre|eniji i konture politike preciznije. Krajem novembra 1916. godine MarketiSelva|ani izneo je u razgovoru sa nema~kim poslanikom u Bernu, Rombergom,
504
pored ostalog, predlog da se Srbija obnovi kao nezavisna dràva, pod uslovom da se od we zahtevaju teritorijalne i druge koncesije i garancije. Romberg je primetio da je takav predlog imao za ciq da se za{tite interesi crkve i o~uva status quo.îwenica da u Marketijevom predlogu nije bilo pomena Austro-Ugarske pokazuje da Sv. stolica nije razmatrala mogu}nost stvarawa jugoslovenske dràve niti davawa autonomije Hrvatima i Slovencima. U decembru 1916. godine Vatikan je odlu~io da se ukqu~i u diskusiju i razmenu gledi{ta izme|u Antante i Centralnih sila. Inicijativu za to dao je kancelar BetmanHolveg govorom u Rajhstagu 12. decembra, u kome je pozvao sve zara}ene zemqe da otpo~nu pregovore o zakqu~ewu mira. Predlog je nai{ao na podr{ku predsednika Vilsona, a isto je u~inio i papa. U govoru kardinalskom kolegijumu 24. decembra Benedikt XV je, pozivaju}i se na predlog nema~kog kancelara, izneo svoje mi{qewe i predloge. Teritorijalne probleme trebalo je re{avati prema tome koliko su bili pravedni, a to je posebno vaìlo za probleme Balkana, Jermenije i oblasti koje su sa~iwavale Poqsku. Papin govor predstavqao je uvod u akciju koju je pripremio kardinal Gaspari. On je, tri dana kasnije, uputio nunciju Boncu detaqan predlog o osnovama za budu}i mir. Wegov predlog je, pored ostalog, potvrdio da je Vatikan ostajao pri selektivnoj primeni principa nacionalnosti. U pogledu Srbije, Crne Gore i Rumunije predlog je predvi|ao slede}e: Srbija, kao i Rumunija, trebalo je da bude obnovqena, ali su obe dràve morale da se odreknu teritorijalnih dobitaka i pro{irewa koje su stekle u Drugom balkanskom ratu. Crna Gora je tako|e trebala da bude obnovqena, ali je stanovni{tvo posle rata moglo da se izjasni da li èli ujediwewe sa Srbijom ili èli da sa~uva svoju dràvu. Austro-Ugarska je trebala da ustupi Italiji one oblasti u kojima je preovladavao italijanski jezik, Trst da se pretvori u slobodan grad, a Italija da dobije odre{ene ruke u Albaniji. Te{ko je utvrditi da li je Dalmacija bila ukqu~ena u jezi~ke granice, mada je to bilo mogu}e. O ustupawu drugih austrougarskih teritorija nije se ni{ta govorilo (Bosna, Hercegovina, Dalmacija, Vojvodina), pa se moè zakqu~iti da su poloàj i teritorijalni integritet AustroUgarske trebali da ostanu nepromeweni. Obnova Srbije i Crne Gore, kao i mogu}nost wihovog ujediwewa, ukazivali su da su u Vatikanu pre}utno priznali potrebu izlaska Srbije na more, iako je odluka o tome trebalo da se donese posle rata. Takvo re{ewe je, istovremeno, trebalo da olak{a pritisak na Habzbur{ku monarhiju, pre svega u vezi sa Bosnom, Hercegovinom i Vojvodinom i nadoknadi gubitke Srbije na drugoj strani, pre svega, u Makedoniji. Ovakvom sistematizacijom balkanskih problema Sv. stolica je, o~evidno, èlela da za{titi AustroUgarsku i spre~i {irewe Srbije na wen ra~un. Ideja o stvarawu jugoslovenske dràve bila je odlu~no odba~ena. U odgovoru na predlog BetmanaHolvega i predsednika Vilsona, predstavnici savezni~kih zemaqa saop{tili su, po~etkom januara 1917. godine, da Antanta zahteva obnovu Belgije, Srbije i Crne Gore, evakuaciju okupiranih teritorija i reorganizaciju Evrope u skladu sa principom samoopre505
deqewa. Nagla{avala se potreba da se oslobode Italijani, Sloveni, Rumuni i êhoslovaci od stranog gospodstva, kao i narodi koji su se nalazili pod vla{}u sultana. Iako se Hrvati i Slovenci nisu izri~ito spomiwali, takva formulacija je, nesumwivo, ukqu~ivala i wih. Vatikan je odlu~no istupio protiv takve pretenzije i primene principa samoopredeqewa, nagla{avaju}i da je to predstavqalo pretwu postojawu Austro-Ugarske; program je tako|e bio u suprotnosti sa predlogom Vatikana da se ostvari autonomija za pojedine narode unutar Monarhije. U tom trenutku razlika u pogledima izme|u Vatikana i Antante bila je potpuna. U noti ameri~koj vladi, Gaspari je istakao da su saveznici èleli rasturawe Austro-Ugarske, {to je moglo da dovede do u~vr{}ewa Rusije na Sredozemqu i sredwoj Evropi i ugroàvawa katoli~kih interesa. Govorilo se tako|e i o uve}anoj Srbiji kao protagonisti ruskih interesa na Balkanu, {to je bila otvorena aluzija na planove za stvarawe jugoslovenske dràve. Po{to bi se ona nalazila pod dominacijom Rusije, opasnost po Vatikan i katoli~ke interese bila je jo{ o~iglednija. Ambasador Pejy, kome je nota bila uru~ena, objasnio je da je Vatikan bio uznemiren zbog Austrije. U Vilsonovom govoru u Kongresu, 22. januara 1917. godine, data je podr{ka principu samoopredeqewa, pravu narodima koji se nalaze pod stranom dominacijom da sami sobom vladaju. To je izazvalo novu uzbunu u Kuriji, gde se tvrdilo da je Vilson èleo da preuredi dràvnu i politi~ku strukturu Centralnih sila. Pejyu je stavqeno do znawa da je Vatikan bio protiv takve politike, jer bi ona dovela do pretvarawa Austro-Ugarske u politi~ki bezna~ajnu dràvu. Iako su primedbe bile su{tinske prirode, u javnosti je Vatikan nastojao da sa~uva korektan stav, pa je postojalo uverewe da su wihova gledi{ta bila identi~na. U svakom slu~aju, Vatikan je zahtevao od saveznika i SAD da odustanu od politike koja bi dovela do uni{tewa habzbur{ke dràve, {to mu je, mesec dana kasnije, po{lo za rukom da obezbedi. Po~etkom 1917. godine, srpska vlada, mada nedovoqno upoznata sa predlozima koji su se razmewivali izme|u Vatikana i Centralnih sila, ili cara Karla i francuske vlade, posredstvom princa Siksta Burbonskog, nije imala nikakvih iluzija da su novonastala situacija i izgledi da SAD u|u u rat protiv Centralnih sila obe}avali promenu dotada{we politike Kurije. Car Karlo je tih meseci odustao od svoje namere da se suprotstavqa obnavqawu Srbije pod dinastijom Kara|or|evi}a, pa u tom pitawu nije bilo nesuglasica sa Vatikanom. Kurija je tako|e svim silama podràvala nastojawa cara Karla da otpo~ne pregovore sa Antantom i AustroUgarsku izvu~e iz rata. Na Krfu i u diplomatskim krugovima preovladalo je uverewe da je Vatikan i daqe zadrào svoj neprijateqski stav prema nastojawima Srbije da ostvari program ujediwewa jugoslovenskih zemaqa. Pojedinci, kao Jovan Jovanovi}Piòn, smatrali su, uprkos toga, da je potrebno preduzeti korake da bi se taj otpor ublaìo i pripremio teren za ujediwewe. U februaru 1917. godine predloìo je Pa{i}u da se preduzmu diskretni koraci u Vatikanu u tom smislu. Jovanovi} je bio upoznat da je Kurija radila svim silama da se Habzbur{ka monarhija o~uva posle rata, a na taj korak je bio podstaknut sa jedne prijateqske strane. Izrazio je bojazan da }e katoli~506
ki krugovi, zajedno sa Vatikanom, nastojati da je o~uvaju. Dan kasnije, Pa{i} je odgovorio Jovanovi}u da je prilikom svog posledweg boravka u Rimu razgovarao o tom pitawu sa merodavnim faktorima i da mu je tada re~eno da nije bilo preporu~qivo preduzeti bilo kakve korake po{to Vatikan namerno ne}e da ulazi ni u kakva politi~ka pitawa. Pa{i}evo mi{qewe potvrdio je i delegat srpske vlade pri Sv. stolici, dr Mihailo Gavrilovi}, koji je sredinom marta javio iz Rima da je iz dobro obave{tenog izvora saznao da Vatikan jo{ ne uzima u razmatrawe mogu}nost komadawa AustroUgarske i pitawe na{eg ujediwewa i da on ne veruje da }e Centralne sile biti nagnane na mir kakav èli Sporazum. Gavrilovi}ev telegram Pa{i} je pro~itao na sednici vlade narednog dana. Bilo je, svakako, suvi{e rano da se preduzimaju takvi koraci, pa je srpska vlada otklonila Jovanovi}ev predlog. (@ivojinovi}; cit. delo; str. 308-310) Indikativan podatak iznosi @ivorad Lazi} u kwizi Pa{i} i ~etiri kraqa, iz kojeg vidimo da se ruski car pokazao kao odli~an anticipator. Naime, ruski car je posavetovao Pa{i}a da se Srbi ne ujediwuju sa Hrvatima. A vrativ{i se iz Rusije, Pa{i} je preneo prestolonasledniku da nam car ne savetuje ujediwewe sa Hrvatima, jer ne}e biti kako kaè hrvatski narod, nego kako ho}e Vatikan. Papa ne}e biti prijateq dràve u kojoj dominiraju pravoslavci, iliti {izmatici, kako ih naziva. Hrvati }e biti s nama dok ne operu sramotu {to su se borili na pogre{noj strani u ovom ratu koji gube. (Novosti, ~etvrtak, 2. februar 2006.; izvodi iz kwige @ivorada Lazi}a Pa{i} i ~etiri kraqa) U poglavqu Odobravawe majske deklaracije @ivojinovi} ukazuje da ona nije bila u suprotnosti sa politikom Vatikana. Posle ulaska u rat SAD, u prole}e 1917. godine, agitacija za mir u Austro-Ugarskoj dobila je snaàn zamah. êrnin je izjavqivao da je skori mir neophodan i traìo da se on zakqu~i do kraja godine. Wegov predlog podràla je Kurija, odobravaju}i ideju o trijalisti~kom re{ewu nacionalnog pitawa i smatraju}i da je ono bilo ostvarqivo u postoje}im okolnostima. U tome je uìvala podr{ku sve{tenstva Hrvatske, Slovenije i ê{ke. Izglasavawe Majske deklaracije od strane Jugoslovenskog kluba u be~kom Parlamentu pogodovalo je takvim namerama. Deklaracija nije bila u suprotnosti sa politikom Vatikana, iako wen sadràj nije odgovarao èqama Nemaca i Ma|ara. U woj se zahtevalo ujediwewe svih ju`nih Slovena Habzbur{ke monarhije u jedno slobodno i na demokratskoj podlozi osnovano dràvno telo, pod èzlom Habzbur{ko-Lorenske dinastije. Deklaracija je posluìla kao koristan argumenat u rukama cara Karla i Vatikana i wihove politike u jugoslovenskom pitawu. Wom su se sluìli da pokaù da jugoslovenski narodi u Monarhiji nisu teìli da svoje nacionalne aspiracije ostvare izvan granica Austro-Ugarske. Deklaracija se tako|e koristila i kao protivargument stavovima i programu Jugoslovenskog odbora i wegovoj saradwi sa srpskom vladom. Austro-Ugarska vlada iskoristila je Majsku deklaraciju, shvativ{i je kao izraz raspoloèwa stanovni{tva, kao argumenat da se od Benedikta XV zahteva da razmisli o koracima za mir.
507
Istog dana kad je Deklaracija saop{tena u Carevinskom ve}u, 30. maja 1917. godine, sastali su se u Minhenu nuncije Pa}eli i ambasador [enburg. Austrijski diplomata je izjavio da se od pape o~ekivalo da preduzme korake za mir. (isto; str. 310-311) U poglavqu Osuda Krfske deklaracije @ivojinovi} isti~e otpor Vatikana jugoslovenskom ujediwewu. Krfska deklaracija, koju su potpisali predstavnici srpske vlade i ~lanovi Jugoslovenskog odbora, 20. jula 1917. godine, predstavqala je daqi korak u ostvarivawu programa jugoslovenskog ujediwewa. Ona je direktno odbacila postulate Majske deklaracije i time potvrdila nameru politi~ke emigracije da nastavi svoju nacionalnu delatnost. Wen sadràj predstavqao je podsticaj, iako od maweg zna~aja, za papinu mirovnu inicijativu. Pre polaska na Krf, Trumbi} je nastojao da stupi u dodir sa Vatikanom, ali mu to nije po{lo za rukom. Po povratku sa Krfa i posete Solunskom frontu, Trumbi} se ponovo zadrào u Rimu. Stupio je u dodir sa podsekretarom u Kuriji Tedeskinijem, a 19. avgusta 1917. godine razgovarao je u Vatikanu sa Gasparijem. Trumbi}eva zabele{ka o tom sastanku otkriva mnoge, do sad nepoznate detaqe i ukazuje na prirodu prigovora, otpor i omalovaàvawe jugoslovenskog pitawa, stav o~evidno odre|en za tu priliku. U razgovoru koji je trajao 45 minuta, Trumbi} je izneo podatke o sebi, svom radu i pogledima, programu Jugoslovenskog odbora i nameri da se stvori jugoslovenska dràva. Naglasio je da je razlog wegove posete bio da dobije mi{qewe o verskom aspektu jugoslovenskog pitawa, o ~emu se mnogo razgovaralo na Krfu. Traìo je od Gasparija da ga uputi {ta daqe da ~ini da se obezbedi poloàj katoli~ke crkve u novoj dràvi, u kojoj je po wegovim re~ima bilo {est miliona pravoslavnih, pet miliona katolika i 600.000 muslimana. Ne èlim da se Sv. stolica uvla~i u politi~ka pitawa. @elim znati da li je ono {to je re~eno u Krfskoj deklaraciji odgovaralo katoli~kim interesima, izjavio je Trumbi}. Posle ponovqenog zahteva da ~uje wegovo mi{qewe, Gaspari je odgovorio da smatra da je katoli~ka vera bila ponièna i stavqena na isti nivo sa muslimanima. Na to je Trumbi} izjavio da je to stvar trenutne politi~ke situacije i da treba gledati u budu}nost. Kad Turska imperija bude proterana iz Evrope, na{i Slovenimuslimani }e se vratiti hri{}anstvu. Tada }e se i broj Hrvata zna~ajno pove}ati, zakqu~io je Trumbi}. Razgovor se potom poveo o broju podanika te jugoslovenske dràve, stavu Italije prema Dalmaciji i nekada{wim poku{ajima nadvojvode Franca Ferdinanda da ujedini ju`ne Slovene u Monarhiji. Trumbi} je odgovorio da je Italija promenila stav, a da plan nadvojvode nije bio ostvarqiv, po{to se nema~ka vlada wemu odlu~no suprotstavqala, kao i Ma|ari. Na Gasparijevo pitawe da li je verovao u povoqan ishod rata po saveznike i program Jugoslovenskog odbora, Trumbi} je odgovorio potvrdno, na {to je Gaspari podrugqivo upitao da li su Hrvati i Slovenci stvarno èleli da se ujedine sa Srbima. Trumbi} je istakao da oni to èle i dodao da }e svojom nadmo}no{}u moralnom nadoknaditi mawinu u novoj dràvi. Tada je Gaspari odlu~no napao Krfski program, tvrde}i da u toj dràvi nije bilo mogu}e ostvariti napredak, da je Pa{i} bio primitivan ~ovek, da nije znao
508
jezike; nastavio je da pravi uvredqive aluzije na ubistvo Aleksandra Obrenovi}a, atentat u Sarajevu i druge slu~ajeve nasiqa. Trumbi} je branio Pa{i}a re~ima da je bio ~ovek pozitivnog kriterijuma, {to Gaspari nije hteo ni da saslu{a. Tu se sastanak zavr{io sa Gasparijevim pozivom Trumbi}u da ga ponovo poseti Razgovor izme|u Gasparija i Trumbi}a potvrdio je mnoge, ranije poznate, detaqe o politici i stavu Vatikana prema jugoslovenskom ujediwewu, ali je ukazao i na neraspoloèwe, mr`wu i otpor prema Krfskom programu. Dosledan svom stavu, Gaspari je odbio da razgovara o jugoslovenskoj dràvi, i skoro optuìo Trumbi}a da je svojom politikom doveo katoli~ku crkvu u podre|eni poloàj u odnosu na pravoslavqe. Isticawe Dalmacije i planova Franca Ferdinanda pokazuje da Gaspari nije odobravao predloèno ujediwewe. Drugim re~ima, to je zna~ilo da su jugoslovenske zemqe trebale da ostanu unutar Monarhije, a Dalmacija pre|e u ruke Italije. Srbiju i wenu dinastiju optuìo je najo{trijim re~ima, a wene dràvnike i wihovu politiku proglasio odgovornim za nasilne metode, ubistva, intrige, i upotrebu nedozvoqenih sredstava. Svojim odgovorima i stavom, Trumbi} je poku{ao da ublaì otpor Krfskoj deklaraciji na taj na~in {to je ukazao otvoreno na {iroke mogu}nosti prozelitskog delovawa katoli~ke crkve u novoj dràvi. Predvi|ao je povratak muslimana na katoli~anstvo i sa tim uspostavqawe ravnoteè u odnosu izme|u Srba i Hrvata. Dosledan svojoj prava{koj ideologiji, Trumbi} je, iako indirektno, oblasti u kojima su ìveli muslimani proglasio hrvatskim, ~ime je nastojao da ukaè na wihovu monolitnost i snagu kao branilaca katoli~anstva. Iako su takva uveravawa nai{la na pre}utno odobravawe Gasparija, on se uzdrào da o wima iznese svoje mi{qewe. U tom trenutku on je ponudu odbacio, ali je nije zaboravio onda kad se Austro-Ugarska, poraèna u ratu, raspala u nasledne dràve. Trumbi}eva odluka da ukaè na mogu}nosti prozelitske delatnosti katoli~ke crkve predstavqala je uzrok mnogih potowih sukoba izme|u we i nove dràve. Trumbi} je napustio Vatikan a da nije dobio ni{ta za uzvrat za jedan tako zna~ajan ustupak. Gaspari je bio nepokolebqiv, a pokazao se i boqim diplomatom od predsednika Jugoslovenskog odbora. Uprkos Trumbi}evih poku{aja da izmeni dràwe Vatikana prema pitawu jugoslovenskog ujediwewa, wegov stav, uobli~en u papinoj mirovnoj noti, objavqen sredinom avgusta 1917. godine, ukazuje da u tome nije imao uspeha. U razgovoru sa Mihailom Gavrilovi}em, 17. avgusta 1917. godine, Gaspari je potvrdio da je Vatikan smatrao da Srbija, kao i Belgija, treba da bude obnovqena, iako nije predvi|ao da joj se nadoknadi ratna {teta. Gaspari nije spomenuo da Srbija treba da povrati oblasti zauzete u balkanskim ratovima, ali je objasnio razloge zbog kojih Srbiji nije bila upu}ena nota. Ona je upu}ena samo onim zemqama sa kojima je Vatikan odràvao diplomatske odnose, a preko wih je dostavqena onim vladama Antante i Centralnih sila sa kojima nisu imali odnose. Po~etkom septembra, Gavrilovi} je objasnio da su Srbija, Crna Gora, Rusija, Rumunija, Bugarska i Turska predstavqale za Vatikan dràve drugog i tre}eg reda, {izmati~ke ili neverne, sa slabim ili nikakvim dodirom sa wim, bez moralnog i materijalnog utica509
ja. Zbog toga se u noti nisu spomiwale izri~ito, ve} samo uz Poqsku i Jermeniju, prema kojima je Vatikan ose}ao vi{e naklonosti. Tom prilikom on je Gaspariju izjavio da je srpska vlada bila veoma nezadovoqna na~inom na koji se o woj i jugoslovenskom pitawu govorilo u papinoj noti. Dràvni sekretar je odbacio tvrdwu da je Srbija bila zanemarena i istakao da se u ta~ki tri note spomiwe da sve okupirane zemqe treba da budu evakuisane i da se to odnosilo i na Srbiju. Kardinal je smatrao da nije bilo opravdano ulaziti u te probleme u dokumentu kao {to je bila papina nota i iznositi predloge za wihovo re{avawe. Gaspari je odbio da razgovara o jugoslovenskom pitawu, kao {to je i ranije bio slu~aj. Vatikanska diplomatija dosledno se pridràvala Gasparijeve politike u pogledu Srbije i jugoslovenskog ujediwewa. U razgovoru izme|u Alena Savarija, britanskog diplomate i Marketija, u avgustu 1917. godine, pitawe Srbije izazvalo je ù~nu diskusiju. Savari je prigovorio {to papa nije izri~ito spomenuo da Austro-Ugarska mora da evakui{e Srbiju, ~ime je ostavio slobodu Nema~koj da svoje gubitke na zapadu nadoknadi teritorijalnim tekovinama na istoku. Marketi je odbacio tu tvrdwu i naveo da }e se o balkanskim pitawima raspravqati na mirovnoj konferenciji. Papa je smatrao pravednim i potrebnim evakuaciju Srbije i Rumunije, istakao je Marketi, a izbegao je da ih pomene samo zato da se u dokumentu sa~uva jednostavnost i izbegnu zapleti. Ako je tako, odgovorio je Savari, deo note o Balkanu bio je veoma nesre}no sro~en. Marketi je priznao opravdanost Savarijeve primedbe i, na kraju, dodao da Papa nije ni sawao da Srbiju ostavi u posedu Austrije i Bugarske. Marketi je pruìo obja{wewe skoro identi~no sa Gasparijevim. Obojica su smatrali uputnim da izbegnu da spomenu jugoslovensko pitawe. Za prirodu Gasparijevog odgovora Gavrilovi}u saznao je i britanski poslanik na Krfu, ser ârls de Gra, koji je zakqu~io da je balkansko pitawe u papinoj noti ostalo nedore~eno. [tavi{e, upozorio je Forin ofis da je Gaspari izbegavao da raspravqa o bilo ~emu {to je bilo u vezi sa jugoslovenskim pitawem. Gasparijeve i Marketijeve izjave, kao i sadràj papine note, pokazuju da je Vatikan odlu~no odbacio da prihvati re{ewe jugoslovenskog pitawa na na~in kako se predvi|alo u Krfskoj deklaraciji i da je nastavio da pruà podr{ku Austro-Ugarskoj. S obizrom na to da je i italijanska vlada odbacila predlog o prihvatawu Krfske deklaracije, koji je u~inio Pa{i} u septembru 1917. godine, izgledalo je da je wen front sa Vatikanom bio jedinstven. Pitawe Dalmacije, za ~ije se ustupawe Italiji zalagao Vatikan, stvaralo je nove probleme i izazivalo uznemirenost. Srpska vlada odlu~ila je da poku{a da iskoristi papinu mirovnu notu da razjasni to pitawe. Obave{tena da je italijanska vlada nameravala da uputi papi poseban odgovor, srpska vlada je odlu~ila da od saveznika traì da se u wemu izraze simpatije za Jugoslovene, Poqake i êhe, i namera da }e oni biti oslobo|eni dominacije Habzburgovaca. U slu~aju da italijanska vlada prihvati zahtev, on se mogao koristiti i kao pritisak na Vatikan da prekine sa svojim posredni~kim inicijativama. Pa{i} je prihvatio predlog, pa je naloìo poslanicima u Londonu, Parizu i Petrogradu da traè od vlada tih zemaqa da predloè italijanskoj vladi
510
da u svom odgovoru iznese slede}e: 1) princip oslobo|ewa naroda pod vla{}u Nema~ke i Austro-Ugarske, po{to bi isticawe toga zna~ilo demoralizaciju vojske i naroda u tim zemqama; 2) oslobo|ewe naroda oslabilo bi papinu akciju koja èli da o~uva pravo i mo} nema~kih dinastija. Zahtevi ove vrste predstavqali su poku{aj da se italijanska vlada odrekne svojih pretenzija u Dalmaciji i na taj na~in politika Vatikana u~ini bezvrednom. Zahtev je bio neprihvatqiv, po{to Sonino nije bio spreman da se na taj na~in odrekne Londonskog pakta i wegovih tekovina. Pored toga, italijanska vlada nije nameravala da odgovori na papinu notu, pa su savezni~ke vlade odbile zahtev Srbije. U odgovoru na ed-memoar Jovana Jovanovi}a, Balfur je odgovorio da italijanska vlada nije nameravala da odgovori posebnom notom. Tako je novi poku{aj Srbije da osigura podr{ku programu uobli~enom u Krfskoj deklaraciji ostao bez rezultata. Pored toga, zahtev je do{ao u nepovoqnom trenutku, posle italijanskog poraza kod Kobarida, unutra{woj krizi i nastojawima saveznika da Italiju zadrè u ratu. (isto; str. 311-313) U poglavqu Otpor ujediwewu Jugoslovena autor analizira novu situaciju koja je nastala raspadom Rusije i nestankom velike sile koja je predstavqala najve}u pretwu za Vatikan. Krajem decembra 1917. godine, posle pobede boq{evika u Rusiji, u Vatikanu su odlu~ili da upozore Srbiju da vi{e ne moè ra~unati ni na podr{ku, politi~ku i drugu, te velike sile. Dràwe Rusije prema jugoslovenskom ujediwewu pro{lo je kroz nekoliko mena, od otvorenog neprijateqstva u prvim godinama rata, do uveravawa cara Nikolaja II, krajem 1916. godine, da verski problem ne}e predstavqati smetwu stvarawu dràve Srba, Hrvata i Slovenaca. U razgovoru sa Gasparijem i ]eretijem, krajem decembra 1917. godine, Luju Bakoti}u, delegatu Srbije pri Sv. stolici, re~eno je da je bilo ~udno da se jedna tako velika dràva kao {to je Rusija raspada ba{ u vremenu kad se smatralo da }e postati jo{ ja~a, i nagla{eno da je to mo`da sre}a za Evropu, koja bi ina~e postala `rtva ruske ekspanzivnosti, jer je izgledalo da }e pod wen upliv do}i cela Poqska, Carigrad i deo Balkana do Jadranskog mora u kome bi i balkanski narodi do{li u vrlo nezgodan poloàj. Gaspari je zakqu~io da je to bila prirodna posledica ~iwenice da se sve nacionalno heterogene dràve raspadaju kad wihovi narodi do|u na vi{i kulturni stupaw i èle da stvore svoje nezavisne dràve. U razgovoru sa ]eretijem, Bakoti} se dotakao pitawa u vezi na{ih politi~kih aspiracija, ali se ]ereti uzdrào od bilo kakvog komentara, osim {to je primetio da je za sve, pa i za Jugoslovene sre}a {to je Rusija oslabila. Bilo je boqe da nam oni (Rusi) budu malo vi{e daleko nego odve} blizu, jer kad mi ostvarimo na{e narodne aspiracije mo}i }emo boqe da sa~uvamo na{u nezavisnu individualnost. Nema sumwe da se time htelo staviti do znawa da sila koja je pretila Vatikanu i wegovom uticaju na Balkanu vi{e nije postojala, da je opasnost po AustroUgarsku (Rusija podràvalac Srbije i wene politike) uklowena sa me|unarodne politi~ke scene. S druge strane, Gaspari i ]ereti iznosili su razloge koji su se mogli sa istom vaqano{}u upotrebiti u slu~aju
511
Austro-Ugarske, ~iji se poloàj stalno pogor{avao. Oni nisu uspeli da prikriju svoje zadovoqstvo zbog Rusije i sudbine Romanova, iako je na pomolu bio udar AustroUgarskoj i Habzburzima. Posle pobede kod Kobarida predstavniku Srbije moglo se govoriti na taj na~in, kako bi se potvrdilo uverewe da je Monarhija dovoqno sna`na da se suprotstavi svima koji su èleli wen raspad. Bakoti} je primetio tu nedoslednost, naglasiv{i da sve {to se dogodilo Rusiji moè da se dogodi i Austro-Ugarskoj. To se upravo i dogodilo. Posle Rusije na red je do{la Austro-Ugarska, uprkos svojih pobeda u jesen 1917. godine.(@ivojinovi}; cit. delo; str. 313-314) @ivojinovi} obja{wava da je nesumwiva opasnost od rasturawa Monarhije koja je mogla da dovede u opasnost poloàj katoli~ke crkve u sredwoj Evropi, doprinela oìvqavawu delatnosti Vatikana, pa je èqa da se o~uva habzbur{ka dràvna tvorevina postala glavni ciq wegove politike u toku 1918. godine. U Vatikanu su sa zadovoqstvom i olak{awem primili izjave Lojda Yorya i Vilsona, izre~ene po~etkom januara 1918. godine. Najprijatnije od svega bilo je, svakako, ponovqeno uveravawe da Velika Britanija i SAD nisu podràvale zahteve za rasturawem Austro-Ugarske. U LOsservatore Romano se isticalo zadovoqstvo {to u izjavama nije bilo pomena u vezi sa unutra{wim pitawima i organizacijom te dràve (Austro-Ugarske). Pejy je uveravao Vilsona da je wegov govor obesnaìo sve ranije izjave koje su bile shva}ene kao me{awe u unutra{we poslove Nema~ke, ili kao èqu za rasturawem Austrije. Vilsonov predlog da se narodima Austro-Ugarske osigura neometani nacionalni razvoj nai{ao je na odobravawe u Vatikanu. U razgovoru sa dr Rodolfom Foa, italijanskim novinarom, vo|enim 21. januara 1918. godine, Gaspari je izjavio da je bilo pogre{no mi{qewe da se Austro-Ugarska mogla ukloniti sa evropske politi~ke pozornice. Ona ne}e nestati, a Italija ne}e dobiti Trst sve dok se ne ostvari potpuna pobeda, kako nad Nema~kom tako i nad Austro-Ugarskom. Gaspari u to nije verovao, sve dok se saveznici ne na|u na putu za Berlin i Be~. Pad carske Rusije pokazao je da Vatikan nije uspeo da re{i dilemu i da je u wegovoj politici prema narodima Austro-Ugarske s jedne, i biv{e imperije Romanova, s druge strane postojala o~evidna protivre~nost. Po~etkom marta 1918. godine ona je do{la do potpunog izraàja, posle prijema u Vatikanu finske delegacije, koja je posetila Benedikta XV. Ona ga je obavestila o stvarawu finske dràve i izrazila èqu da sa Sv. stolicom uspostavi prijateqske odnose. Tom prilikom, papa je, u odgovoru na izjavu Finaca, saop{tio da Vatikan, veran svojim tradicijama, èli da prizna malim narodima ista prava kao i velikim. Deset dana ranije, u razgovoru sa Bakoti}em, Benedikt XV nije pokazivao sklonost da izrazi sli~nu spremnost u pogledu naroda Austro-Ugarske. Rat je opisao kao teàk bi~, uporedio ga sa tridesetogodi{wim ratom i izjavio da mu se kraj nije mogao nazreti. Kad je Bakoti} primetio da su dva na~ela bila u sukobu i da kraj rata treba da donese pobedu onog koje je bilo pravednije i boqe, to jest samoopredeqewa, papa se uzdrào od odgovora. Razlike u stavu prema Fincima i Jugoslovenima bile su o~evidne, pa je i protivre~nost u politici bila
512
neminovna. Samoopredeqewe se moglo primeniti na Fince i druge neslovenske narode koji su se odvojili od Rusije, ali se nije moglo primeniti na Jugoslovene i druge narode Austro-Ugarske. Raspadawe Rusije trebalo je ohrabrivati i podsticati, dok je u slu~aju habzbur{ke dràve to trebalo spre~avati svim sredstvima. Dok je uzdràno, ali nesimpati~no dràwe Benedikta XV postepeno prodiralo u svest pojedinaca i potvr|ivalo se u svakodnevnoj politici, izjave kardinala Gasparija bile su otvoreno neprijateqske. Diskusiju nastalu povodom objavqivawa pisma cara Karla Sikstu Burbonskom, Gaspari je iskoristio da poslaniku Salisu objasni svoje stavove prema jugoslovenskoj ideji i stvarawu dràve. Tvrdio je da se ostanak Hrvata i Slovenaca u okviru Habzbur{ke monarhije nije svodio na pitawe wihovog napretka u evropskoj zajednici naroda ili koristi katoli~ke crkve. U pitawu je bila dobrobit Evrope i wene civilizacije, a sna`na Austro-Ugarska bila je potrebna kao protivteà Nema~koj. Dràvni sekretar tako|e nije imao poverewa u nove dràve, wihovu snagu i korisnost. Savez malih, slabih dràva, tu opasnost nije mogao da spre~i. Kardinal Gaspari nastojao je da upozori britansku vladu da }e weni interesi u Sredozemqu biti dovedeni u pitawe nestankom Austro-Ugarske i prodorom Nema~ke u ju`nu Evropu. U tome nije imao uspeha. Po~etkom maja 1918. godine, Gaspari je optuìo savezni~ke vlade {to su svojom politikom gurale AustroUgarsku u naru~je Berlina, po{to time rade za pruskog kraqa. Dràvni sekretar je koristio svaku priliku da iznese svoju kritiku politike saveznika prema Austro-Ugarskoj i nastojao da izmeni wihov stav u pogledu stvarawa jugoslovenske dràve. Kad su ovi razlozi nai{li na ledeno }utawe u savezni~kim krugovima, Gaspari se odlu~io da iskoristi verske i kulturne razlike izme|u Srba, Hrvata, i Slovenaca u èqi da opravda svoju opoziciju stvarawu wihove zajedni~ke dràve. Krajem jula Salis je bio u prilici da britanskoj vladi objasni dràwe Vatikana prema pitawu jugoslovenskog ujediwewa. Isticawe kulturnih razlika izme|u Srbije i Crne Gore, s jedne i Hrvata i Slovenaca u Austro-Ugarskoj s druge strane, bilo je primetno u wegovom izve{taju. Ukazuju}i na to da je Vatikan bio dobro obave{ten o kulturnim i ekonomskim razlikama izme|u wih, Salis je naglasio da su se u Kuriji pitali da li }e Hrvati i Slovenci ostvariti èqeni napredak u zajednici sa dve veoma nerazvijene balkanske dràve; vi{e se moglo posti}i dobijawem autonomije unutar Austro-Ugarske, {to se moglo o~ekivati. Izlazak Hrvata i Slovenaca iz habzbur{ke dràve mogao je da oja~a poloàj Ugarske i Pruske, {to Vatikan tako|e nije odobravao. Gaspari je izraàvao nadu da saveznici ne}e voditi politiku koja je bila neprijateqski nastrojena prema katoli~koj crkvi. Po Salisovim re~ima, Vatikan veruje srpskoj dinastiji i tvorcima Krfskog pakta isto onoliko koliko i Kvirinalu. U detaqnom izve{taju o svojoj misiji u Vatikanu, Salis je bio jo{ odre|eniji u svojoj oceni politike i nastojawa Vatikana u pitawu jugoslovenskog ujediwewa. Navodio je da mu je Gaspari u nekoliko navrata saop{tio da je Jugoslavija, kakvu predlaù Englezi i Francuzi, izgledala Sv. stolici kao te{ko ostvarqiva utopija, koja je mogla, bar za neko vreme, zna~iti dominaciju po513
lucivilizovane i pravoslavne Srbije nad naprednim katoli~kim zemqama. S druge strane, Jugoslavija je mogla da dovede do trijumfa revolucionarnog pokreta i to uz podr{ku francuskog i italijanskog antiklerikalizma. Pomen autonomije za neke narode Habzbur{ke monarhije bio je veoma stidqiv i neodre|en, tako da je bio zanemarqiv. Sve to ukazivalo je da bi, po mi{qewu Kurije, materijalni i duhovni interesi katolika u Hrvatskoj i Sloveniji bili najboqe za{ti}eni wihovim ostankom u Austro-Ugarskoj, a bili bi dovedeni u pitawe ujediwewem sa Srbijom i Crnom Gorom. Gasparijevi argumenti izneti u razgovoru sa Trumbi}em ponovqeni su sa mnogo odlu~nosti i upornosti. Za razliku od Benedikta XV i Gasparija, general jezuitskog reda Vladimir Ledokovski pokazivao je druk~ije sklonosti i namere. U razgovoru sa Salisom, po~etkom aprila u [vajcarskoj, Ledokovski je izneo svoj stav prema Slovenima u Austro-Ugarskoj. Tvrdio je da }e ubudu}e wihov poloàj biti povoqniji i da im saveznici ne}e mo}i da pomognu. Pozdravio je propast carske Rusije, koja je bila oli~ewe Istoka i vizantizma, ukazivao da su Poqaci bili deo zapadne civilizacije, a Srbi isto~ne, iako su bili mawe misti~ni od Rusa; imali su tako|e druk~iji duh od Rusa, na koje je Tolstoj izvr{io r|av uticaj. Kako Rusija vi{e nije bila u stawu da {titi Srbiju, wena sudbina }e biti da se {to pre poveè sa Zapadom, iako }e za to biti potrebno dosta vremena. Izjava Ledokovskog ozna~ila je tipi~no prozelitski stav reda na ~ijem ~elu se nalazio, a wegovo razdvajawe zapadnih i isto~nih Slovena predstavqalo je deobu na osnovu kulturnih vrednosti i verske pripadnosti. Uzete u celini, izjave pape, Gasparija i Ledokovskog pokazivale su stav Kurije prema Srbiji, Jugoslovenskom odboru, politici Saveznika i onim snagama u Austro-Ugarskoj koje su postajale sve glasnije i traìle nacionalnu nezavisnost. Neprijateqstvo prema Srbiji bilo je potpuno odre|eno i neskriveno. Ono se moglo primetiti i u katoli~kim krugovima pojedinih savezni~kih zemaqa. Me|utim, opasnost nije dolazila samo iz Kurije, ve} i od katoli~ke hijerarhije u Engleskoj i Francuskoj, o ~emu su javqali srpski diplomati i drugi. Po~etkom maja 1918. godine, Jovan Jovanovi} je pisao da je iz razgovora sa raznim licima saznao da je Vatikan predstavqao najve}eg neprijateqa jugoslovenskog ujediwewa i da stoga raspoloèwa katolika u Engleskoj nisu za nas najboqa. Predlagao je da se ne{to preduzme da se to neprijateqstvo ublaì. Otac Nikolaj Velimirovi}, koji je u to vreme boravio u Londonu u slu`benom svojstvu, izjavio je Jovanovi}u da londonski nadbiskup, kardinal Born (Bourne), uprkos nekoliko poziva da pomogne Jugoslovenima nije ni{ta èleo da u~ini. Sli~no je bilo i sa pariskim nadbiskupom, kardinalom Ametom, koji nije hteo da primi srpske sve{tenike, kao i neke ~lanove Jugoslovenskog odbora, koji su traìli wegovu preporuku i pomo}. To je navelo Velimirovi}a da zakqu~i da su katolici protivni, po uputstvu iz Vatikana, na{em ujediwewu. Opasnost koju je predstavqala katoli~ka hijerarhija savezni~kih zemaqa podse}ala je na neprijateqstvo koje je pokazivala hijerarhija u Austro-Ugarskoj na po~etku svetskog rata. Me|utim, u trenucima presudnim za jugoslovensko ujedi514
wewe takvo neprijateqstvo moglo je da stvori neprocewive {tete i smetwe srpskoj vladi i Jugoslovenskom odboru. êmberlenove re~i Jovanovi}u da je Vatikan svuda ume{an, pa se bojim za tu va{u stvar potvr|ivale su pretpostavku da je katoli~ka hijerarhija vr{ila pritisak na vlade savezni~kih zemaqa da odustanu od svoje politike. Uprkos svega, pojedini srpski diplomati, pre svega oni koji su proveli duè vreme u Vatikanu i sa wim odràvali direktne veze, pokazali su primetnu naivnost i nesigurnost u uo~avawu prave politike Kurije prema jugoslovenskom ujediwewu. U svetlosti ovih podataka, wihova obave{tewa su bila neta~na i neobja{wiva, iako se radilo o qudima eruditima i, u slu~aju Bakoti}a, katolicima. Po~etkom marta 1918. godine, Bakoti}, delegat pri Sv. stolici, pisao je da su na{i odnosi sa Vatikanom dosad bili dobri, da su Vesni} i Gavrilovi} ostavili kod pape i Gasparija dobar utisak o Srbiji i da se zahvaquju}i wima nalazimo u sretnom poloàju da samo nastavimo onako kako smo zapo~eli. Dr Mihailo Gavrilovi}, iskusni diplomata i poznati istori~ar, koji je pre Bakoti}a obavqao du`nost delegata, tvrdio je, u prole}e 1918. godine, da Vatikan nije protiv nas i da je sa simpatijama gledao na jugoslovensko ujediwewe i da se protiv wega ne}e boriti. âk je i Jovanovi} bio sklon da prihvati Gavrilovi}evo mi{qewe, iako je za to imao odre|eno obja{wewe. Vatikan misli da se ujedinimo, pa da kroz katoli~ki deo na{eg naroda pokatoli~i pravoslavqe ili bar izvr{i uniju zapadnih Slovena katolika. U budu}nosti je predvi|ao sukob sa Vatikanom zbog upotrebe glagoqice u Hrvatskoj i Sloveniji, {to }e katolike odvojiti od Vatikana, kao i pitawa ènidbe sve{tenika. Ostvarewe takvih zahteva moralo je, po mi{qewu Jovanovi}a, da dovede do stvarawa takve katoli~ke crkve koja ne bi bila prozelitska. Jovanovi} je predvi|ao sukobe sa Vatikanom u pitawima vere i liturgije, iako je bio uveren da }e wegov uticaj biti umawen i uspostavqena nacionalna crkva. (isto; str. 314316) U poglavqu Novi napori za o~uvawe Austrougarske autor sagledava odnos Vatikana prema naslednim zemqama po{to su poku{aji da se spase Austrougarska propali. U leto 1918. godine, pitawe autonomije naroda u Austro-Ugarskoj po~iwe da zauzima vidno mesto u politici Vatikana. O reakcijama na Vilsonov predlog da se narodima u Monarhiji obezbedi autonomni razvitak u Vatikanu se nisu izja{wavali; u razgovorima sa Salisom, Gaspari je tako|e propustio da objasni na koji na~in je trebalo izmeniti poloàj naroda u woj. O samoopredeqewu nije bilo ni govora, iako papa nije bio protiv wega u na~elu, kao {to je pokazao u slu~aju Finske. Lansingova izjava 29. maja 1918. godine i neuspeh austrougarske ofanzive na Pjavi podstakli su Kuriju da otpo~ne sa intenzivnom propagandnom akcijom u ciqu neutralisawa takvih izjava i efekata austrougarskog poraza. Na stranicama LOsservatore Romana i La Civilta Cattolica o{tro su napadani svi koji su se zalagali za primenu principa samoopredeqewa. U tome nije bilo razlike izme|u austrijskih i savezni~kih dràvnika. Odgovaraju}i na Lansingovu izjavu, La Civilta Cattolica je iznela op{irno poglede Vatikana o tome kako treba
515
re{iti nacionalno pitawe. U dugom napisu nagla{avalo se da nacionalne pretenzije treba da budu uzdràne i da im se ne dozvoli da budu ostvarene na ra~un postoje}ih dràvnih struktura; ugroàvawe dràvne strukture Monarhije progla{eno je ilegalnim, a nacionalizam osu|en: Filozofija neobuzdanog nacionalizma inspiri{e me|u narodima sklonosti koje teè odvajawu; ona ih podsti~e da uni{tavaju svoje providencijalne formacije, preti da stvori qubomoru me|u wima i okrene jedan protiv drugog. Umesto nacionalizma isticali su se zajedni~ki interesi naroda Monarhije, zakonitost, moralno vaspitawe i preure|ewe odnosa izme|u pojedinih naroda u woj, iako je ciq ~lanka bio da obezvredi i umawi zna~aj nacionalnih aspiracija, u wemu se naslu}uje da je Vatikan, iako samo u na~elu, bio sklon da prihvati predlog o davawu autonomije pojedinim narodima. Na ~elu Monarhije, reorganizovane i preure|ene, trebalo je da ostanu Habzburzi. Ovim napisima Vatikan je priznao da je wegov poloàj kao me|unarodne, moralne i politi~ke snage bio ozbiqno ugroèn. Zato su nacionalisti~ke pretenzije osu|ene kao suprotne istoriji, a na~elo napretka i dobrobiti za sve, a ne samo za pojedine narode, istaknuto u prvi plan. Zahtev da se narodi moralno vaspitavaju imao je za ciq da iskoreni nacionalisti~ku histeriju u Monarhiji. Pri tome Vatikan je nameravao, nagla{avaju}i zajednicu interesa, zakon, vaspitawe i uspostavqawe novih odnosa me|u narodima Monarhije, da aspiracije nacionalista onemogu}i i obezvredi. U jesen 1918. godine, u danima pred kraj postojawa Monarhije, Kurija je odlu~ila da preduzme nove korake u èqi da je spase od rasturawa. Odgovorni u Kuriji shvatili su ozbiqnost situacije, uvereni da se moglo dogoditi najgore. Pri tome, stav prema jugoslovenskoj dràvi nije se izmenio, a argumenti koji su se upotrebqavali protiv we u prole}e iznosili su se i daqe. Po~etkom oktobra 1918. godine, Gaspari je razgovarao sa ârlsom aKur-Repingtonom, dopisnikom londonskog Tajms, o politi~kim prilikama u Evropi. Izneo je mi{qewe o neophodnosti reorganizacije Monarhije na federalnoj osnovi, a strah od Nema~ke prikazan je kao razlog za to; bio je za re{ewe poqskog pitawa na austrijski na~in, {to je zna~ilo nezavisnu Poqsku sa Habzburzima na ~elu. Gaspari je ostao nepokolebqiv neprijateq stvarawa nacionalnih dràva u Evropi, predstavqaju}i ih kao uzrok budu}e nestabilnosti: Wih }e Nema~ka po svojoj voqi, u dokolici, progutati, podvukao je Gaspari. Nezavisna Poqska imala je izglede i uslove da opstane kao nezavisna dràva, {to sa Jugoslavijom nije bio slu~aj. Glavnu smetwu za stvarawe ~vrste jugoslovenske dràve, Gaspari je video u nedostatku prirodnih granica, tradicije i istorije. Sli~nu misao kardinal je ponovio i krajem oktobra, kad je sudbina Monarhije bila jasno odre|ena. U razgovoru sa Salisom, koji je o wegovom sadràju obavestio ambasadora Pejya, Gaspari je uveravao da }e ê{ka i Hrvatska imati daleko sigurniji poloàj ukoliko ostanu u okviru federalne Monarhije, nego ako je napuste. Kao nezavisne, male dràve one }e imati malo zna~aja. Kad je Hrvatski Sabor izglasao, 29. oktobra, odluku o prekidu svih veza sa AustroUgarskom i wenom dinastijom, Vatikan je izrazio veliko nezadovoqstvo i àqewe. U odgovoru na telegram nuncija Bonca, u kome se saop516
{tavala vest, Gaspari je izjavio da je odluka Hrvatskog sabora duboko raàlila Svetog oca. Nuncijatura je ostala u Be~u, {to je pokazalo da Vatikan nije nameravao da odmah prizna nove dràve. To je bio kraj svih nadawa, saznawe da su poku{aji spasavawa Monarhije doìveli potpuni neuspeh. Nakon potpisivawa primirja sa AustroUgarskom, 3. novembra 1918. godine, sa nestrpqewem se o~ekivala odluka Vatikana u politici prema naslednim zemqama. Ona je do{la u obliku papinog pisma kardinalu Gaspariju, upu}enog 8. novembra, u kome ga je obavestio da je nunciju u Be~u naloìo da stupi u prijateqske odnose sa narodima biv{e Monarhije koji su nedavno stekli nezavisnost. Podvukao je da crkva prihvata bez otpora legitimne promene, politi~ke i teritorijalne, koje se dogode u ìvotu naroda. Papino pismo imalo je veliki zna~aj, bez obzira na neiskrenost wegovih re~i i namera; ono je umirilo katoli~ki kler, pre svega hijerarhiju, navelo je da zauzme korektno i kooperativno dràwe prema novoj dràvi i da podrì wene napore za postizawe unutra{we stabilizacije. Pismo je tako|e predstavqalo uputstvo katoli~kom episkopatu da na predstoje}oj biskupskoj konferenciji zauzme konstruktivno dràwe u mnogim pitawima. Dràwe klera bilo je od izuzetnog zna~aja za budu}nost nove dràve. Me|u biskupima su se nalazili qudi koji su od po~etka rata izraàvali neprijateqstvo prema Srbiji, wenoj dinastiji i jugoslovenskoj ideji. Pojedinci su tokom rata izmenili svoje dràwe, ali je u wemu bilo uvek prisutno nepoverewe prema budu}oj dràvi. Biskupi su, pred kraj rata, bili podeqeni u tom pitawu. Sredinom oktobra, biskup Jegli~ je sa tugom primetio da se Austro-Ugarska raspadala, àlio je nestanak na{e stare Evrope i izrazio mi{qewe da bi republikansko ure|ewe bilo najpogodnije re{ewe za novu dràvu. Zagreba~ki nadbiskup Bauer pozdravio je odluku Hrvatskog Sabora i od sve{tenstva svoje nadbiskupije zahtevao da se pridràva politike Narodnog Ve}a Slovenaca, Hrvata i Srba. Nadbiskup vrhbosanski, [tadler, u~inio je isto, iako na veoma uzdràni na~in, u pastirskom pismu upu}enom vernicima 11. novembra 1918. godine. Splitski biskup dr Juraj Cari} bu~no je pozdravio odluku Hrvatskog sabora, a sve{tenstvu splitskomakarske dijeceze naloìo da se pridràva naredbi Narodnog ve}a SHS. Izjavqivao je tako|e da je na{em troimenom narodu ve} osigurana posebna dràva. Sli~no mi{qewe izrazio je i biskup kotorski Frano Tica U~elini, kao i drugi dalmatinski biskupi. Raznovrsnost izjava i wihova priroda otkrivali su strah, neizvesnost i nepoverewe hijerarhije prema Srbiji i wenoj pravoslavnoj dinastiji, wenim institucijama i crkvi, kao i Italiji i wenim planovima na isto~noj obali Jadranskog mora. Dok su biskupi iz Slovenije i Hrvatske pokazivali zabrinutost za budu}nost crkve i strah od srpskih vlasti, dotle su dalmatinski biskupi traìli saradwu sa wima u borbi protiv italijanske agresije. Bili su skloni i da traè podr{ku Vatikana, iako su sa strahom o~ekivali wegove prve odluke i korake. Iskustva iz pro{losti podsticala su na opreznost. Prisustvo italijanskih trupa du` obale i ostrva posle potpisivawa primirja doprinelo je da kler i katoli~ki ìvaq pruè podr{ku jugoslovenskoj politici i vladi. (isto; str. 317-319)
517
7. Ciq Vatikana Hrvate i Slovence izolovati od pravoslavnih Srba

Tvrdwe autora Tajnih dokumenata poklapaju se sa tvrdwama mnogobrojnih istori~ara i analiti~ara da je papa neprijateqski do~ekao stvarawe Jugoslavije. Protivno èqama i makinacijama pape, Austro-Ugarska se je raspala, nije je spasio ni trijalisti~ki program ni Benediktova akcija oko bijelog mira. Nastaje Jugoslavija. Papa je do~ekuje neprijateqski. On se ne moè sprijateqiti s idejom, da milijuni katolika do|u u sklop jedne dràve, koja ne}e biti stopostotno katoli~ka, i u kojoj }e Vatikanu biti, logi~ki, ograni~eno djelovawe. Nije se moglo ni zamisliti, da bi ta Jugoslavija mogla biti katoli~ka konfesionalna dràva. Vatikan zato polaè mnogo nade u nacionalisti~ke hrvatske struje, koje se bore protiv Jugoslavije i èle je osujetiti. U travwu 1919, dao je kardinal Gaspari, vatikanski dràvni tajnik, po autoritetu prvi iza pape, izjavu Petit Parisienu u prilog neke slovenske i hrvatske nezavisnosti u republikanskoj formi. U kwizi La Politica della Santa Sede (Milano 1937, str. 77) to prenosi i talijanski histori~ar Luigi Salvatorelli. Kako biqeì francuski novinar Maurice Pax, kardinal Gaspari je tom prilikom podvukao svoje àqewe, {to je Austro-Ugarska raskomadana, jer je ona bila brana protiv nadirawa s istoka. Vatikan je, dakle, teìo za tim, da se u posebnoj, autonomnoj formaciji, Hrvati i Slovenci izoliraju od pravoslavnih Srba, te da se duhovno naslone na sredweevropski katoli~ki blok, kojemu }e nova Austrija biti stoèr. Vatikan i zato odugovla~i s priznawem nove jugoslavenske dràve, te novu dràvu priznaje tek kad konstatira, da su svi wegovi planovi propali, pa se mora prilagoditi ~iwenicama, mada nisu povoqne. Papa je priznao novu dràvu 6. novembra 1919, godinu dana nakon wenog osnivawa. (Tajni dokumenti...; str.17) Istovetne ~iwenice o odnosu Vatikana prema Jugoslaviji iznosi i Sima Simi}. Posle proklamovawa ujediwewa (1. decembra 1918), kabinet Stojana M. Proti}a je notifikovao Kraqevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca kod sviju dràva sa kojima je Kraqevina Srbija imala odnose. Notifikaciju kod Vatikana je izr{io 8. januara 1919. Lujo Bakoti}, delegat srpske vlade pri Sv. stolici. Uskoro po notifikaciji, svi Saveznici, izuzev Italije, priznali su stvarawe i proklamovawe Jugoslavije kao dràve i vaspostavili redovne diplomatske odnose. [to se ti~e Vatikana, na akt notifikacije Jugoslavije, reagirao je deset dana docnije ne samo sa krajwom uzdr`qivo{}u nego i sa nepriznavawem. Kardinal Gaspari, notom br. 86243 od 18. januara 1919. dostavio je L. Bakoti}u:
518
Hitam da potvrdim Va{oj ekselenciji prijem interesantne note br. 729 od 8. o.m. i da vam zahvalim za saop{tewe, koje ste mi u~inili u pogledu skorih doga|aja u Srbiji (podvukao S. S.) Kao {to se vidi, kardinal Gaspari, dràvni sekretar Vatikana, stvarno, odbio je da primi i prizna akt o notifikaciji Jugoslavije kao dràve. Istina, kurtoazno je potvrdio prijem interesantne note, ali se nije zadrào samo na tome, nego je odmah istupio protiv dràvne formacije Jugoslavije, i to na taj na~in {to je, osporavaju}i i omalovaàvaju}i svaki zna~aj notifikacije, ovu prvo oglasio kao interesantnu notu a potom sveo i ozna~io kao neko obi~no saop{tewe na kome je, razume se, zahvalan i ni{ta vi{e. Konkretno, {to se ti~e stvarawa i proklamovawa Jugoslavije, kardinal Gaspari uop{te nije uzeo u obzir ~iweni~no stawe jednog prirodnog istorijskog procesa. Naprotiv, vidi se, da je istupio neprijateqski prema na{im narodima. Po{ao je od nepriznavawa Jugoslavije kao wihove dràve, smatraju}i proklamovawe kao neku vrstu skorih doga|aja u Srbiji o kojima nema potrebe ni obaveze da se izjasni. Utoliko pre, {to je Italija ve} okupirala izvesne delove jugoslovenske teritorije i {to je o~ekivao sprovo|ewe Tajnog londonskog ugovora. A zatim, {to je o~ekivao unutra{we sukobe i raspadawe Jugoslavije. Razvoj unutra{wih i me|unarodnih doga|aja je potvrdio Jugoslaviju kao istorijsku tekovinu na{ih naroda. Pa ipak, Vatikan je odlagao priznawe Jugoslavije kao dràve. Formalno je vezivao odlagawe za svr{etak konferencije od strane Italije. Ovo uslovqavawe je o~ito pokazalo stvarnu solidarnost Vatikana i Kvirinala i u ovom pitawu. Sa jugoslovenskim episkopatom nije bio direktno povezan, nego preko nuncijature u Be~u. Vatikan se nije zadrào samo na pitawu nepriznavawa notifikacije. Dosledan svom neprijateqskom stavu prema Jugoslaviji, Vatikan je istupio kombinovanim napadom na me|unarodnom planu. 1) U ciqu podrivawa me|unarodnog poloàja Jugoslavije za vreme konferencije mira u Parizu, kardinal Gaspari je istupio (aprila 1919) jednom odlu~nom izjavom protiv wenog stvarawa i unutra{weg ure|ewa. Kada mu je L. Bakoti} skrenuo pa`wu na neprijatan odjek ove wegove izjave u Jugoslaviji, kardinal Gaspari je jednostavno porekao i rekao da su neta~no zabeleène wegove re~i. Ina~e, nije èleo niti ih je mogao javno demantovati. 2) Podràvaju}i italijanski imperijalizam na Balkanu, Oservatore Romano je uveliko razvijao neprijateqsku kamapwu protiv Jugoslavije. To isto je ~inila i sva italijanska katoli~ka {tampa. 3) Polaze}i od nepriznavawa Jugoslavije kao dràve, s jedne strane, i prisvajaju}i prava koja nije imao ni u Austro-Ugarskoj, s druge strane, u prvoj polovini 1919, dakle, pre priznavawa Jugoslavije kao dràve i vaspostavqawa redovnih diplomatskih odnosa Vatikan je imenovao monsiwora Antuna Ak{amovi}a |akova~kim biskupom i to bez znawa i odobrewa jugoslovenske vlade. Postupak Vatikana je pretpostavqao napad na suverenitet Jugoslavije. Zbog toga je oko imenovawa u javnosti stvorena biskupska afera.
519
Iz zvani~nog saop{tewa jugoslovenskog Ministarstva inostranih poslova od 26. jula 1919, videlo se o ~emu se radi: 10. juna papski nuncije u Be~u izvestio je zagreba~kog nadbiskupa dr A. Bauera, da je papa imenovao g. Ak{amovi}a |akova~kim biskupom; dr Bauer saop{tio je ovo banu tek 19. jula, dostavqaju}i mu, u isto vreme, da je nad Ak{amovi}em, koji je bio pozvan od Nuncijature u Be~, obavqen kanoni~ki proces 14. jula. Iznena|ena, kako ovim postupkom Sv. stolice, tako i postupkom g. Bauera, Kraqevska vlada je naredila svom delegatu kod Vatikana da izjavi kardinalu Gaspariju, dràvnom sekretaru papinom, da je Kraqevska vlada neprijatno dirnuta ovom stvari i da je u obostranom interesu da Vatikan obustavi daqi rad po ovom pitawu, dok i Kraqevska vlada, koja èli sa Sv. stolicom najboqe odnose, ne da svoje mi{qewe i Sv. stolica stupi o tom u sporazum sa Vladom. Nalaze}i se pred odlu~nim stavom jugoslovenske javnosti i vlade oko za{tite suvereniteta dràve, Vatikan je kako je to traèno obustavio daqi rad po ovom pitawu. Nezavisno od svega onoga {to je docnije ura|eno i postignuto po ovom pitawu stoji ~iwenica da je Vatikan poku{ao jednostranim aktom imenovawa da dovede Jugoslaviju pred svr{en ~in i da time nametne neravnopravne odnose, {to prakti~no zna~i da je podredi sebi i li{i wenih suverenih prava kao nezavisne dràve. [to se ti~e priznawa Jugoslavije od strane Vatikana, pitawe nije okon~ano ni posle konferencije mira u Parizu. Ne uvaàvaju}i akt o notifikaciji od 8. januara 1919, Vatikan je, posredno i neposredno, traìo da mu se podnese i pismeni jugoslovenski predlog o tome, neka vrsta molbe za priznawe. Po nalogu jugoslovenske vlade, Bakoti} je izjavio kardinalu Gaspariju da smo u svoje vreme notifikovali na{u dràvu Vatikanu i da ~ekamo samo wegovo priznawe pa da postavimo poslanika pri Sv. stolici. îm Vatikan to priznawe u~ini jednom notom upu}enom na wega, traì}e agreman za poslanika. S jeseni 1919, kardinal Gaspari je insistirao na jugoslovenskoj molbi oko priznawa. O~igledno mu je bilo nezgodno da tek posle devet meseci odgovori na jugoslovensku notifikaciju. Pored toga, ovim zahtevom, planirao je posti}i nekoliko elemenata u prilog politike i taktike Vatikana protiv Jugoslavije. Prvo, da pribavi Vatikanu dokumenat o opravdawu neodgovora na jugoslovensku notifikaciju. A to prakti~no zna~i da prikrije dotadawe nepriznavawe Jugoslavije kao dràve od strane Vatikana. Daqe, da za ovo opravdawe pribavi jugoslovensko sau~esni{tvo. Najzad, da preko ovog sau~esni{tva prebaci odgovornost na jugoslovensku vladu oko nepriznavawa Jugoslavije kao dràve. Po nalogu jugoslovenske vlade, Bakoti} je u Vatikanu istupio razlo`no i odlu~no. Izjavio je da traìti ponovo priznawe od Vatikana posle notifikacije bilo bi suvi{no i protivno na{em dràvnom dostojanstvu. Daqe, objasnio je da mi ne moèmo podneti drugu notu, jer bi se ona mogla objasniti samo na dva na~ina: ili da se mi tek posle devet meseci obra}amo Vatikanu za priznawe na{e dràve, {to ne stoji, jer smo mi Vatikanu pod520
neli notifikaciju u isto vreme kad i drugim vladama koje su nas usled te notifikacije priznale; ili da takvom notom prebacujemo Vatikanu {to se nije setio na{e note. I jedno i drugo bilo bi nezgodno za Vatikan a mi to ne}emo da ~inimo. Tako je Vatikan bio primoran da se bez okoli{awa izjasni na akt notifikacije br. 729 od 8. januara 1919. Pa ipak, da bi prikrio svoje dotadawe nepriznavawe, Vatikan je, u svom odgovoru od 6. novembra 1919. na jugoslovensku notifikaciju (suprotno teoriji i praksi pisawa nota) pomenuo redni broj na{e notifikacije a ne i wen datum. (Sima Simi}; Vatikan protiv Jugoslavije; Grafi~ki zavod; {tamparsko-izdava~ko preduze}e; Titograd; 1958; str. 1-4) Pod pritiskom unutra{wih i me|unarodnih doga|aja, novembra i decembra 1918, jugoslovenski vi{i kler je konvencionalnim putem: proglasima, saop{tewima, okru`nicama i telegramima pozdravqao svr{etak Prvog svetskog rata i akt ujediwewa Jugoslavije. Istovremeno, fakti~ki, postavqao je radikalne zahteve oko regulisawa crkveno-politi~kih pitawa. Razume se, ovim svojim zahtevima je dovodio u pitawe i sam opstanak Jugoslavije kao suverene dràve, koja ima da se razvija na osnovu obezbe|ewa dràvnog integriteta i konfesionalnog mira u zemqi. U stvari, po direktivama iz Vatikana, vi{i kler je odmah po~eo sa podrivawem Jugoslavije kao dràve. (isto; str. 5)
8. Hrvatima odgovaralo jugoslovensko ujediwewe

@uti}, u poglavqu pod naslovom Jugoslovensko ujediwewe i velikohrvatska ideja 1918. godine, analizira tezu hrvatskih istori~ara i politi~ara o nasilnom jugoslovenskom ujediwewu, o nametnutom uvla~ewu Hrvatske u Jugoslaviju protiv voqe hrvatskog naroda. Tako je klerik Dominik Mandi} tvrdio da je ~in ujediwewa bio neovla{ten, samovoqan i prijevaran, prema tome nezakonit. Po wemu, delegacija Narodnog vije}a oti{la je u Beograd bez ovla{tewa cjelokupnog Narodnog vije}a i bez odobrewa Hrvatskog sabora; postupala je samovoqno, ne drè}i se uvjeta koje je Sredi{wi odbor Narodnog vije}a bio utvrdio. Ujediwewe je izvr{eno protiv duha samoodre|ewa naroda, jer je hrvatski narod tada u ogromnoj ve}ini bio za daqwi opstanak dràve Hrvatske i protivan unitarnoj centralisti~koj dràvi, kakva je stvorena 1. prosinca 1918. U ovih posledwih sedamdesetak godina ~esto je isticana Radi}eva i Ma~ekova krilatica da je 1918. lajbek pogre{no zakop~an i da ga treba ponovo raskop~ati, odnosno da se pogre{ni i po Hrvate izuzetno {tetan jugoslovenski politi~ki i dràvni koncept mora vratiti na polaznu 1918. godinu. Posle ujediwewa, u jugoslovenskim katoli~kim pokrajinama brzo se po~elo zaboravqati na sve hrvatske i slovena~ke dràvne i politi~ke muke posle raspada Austro-Ugarske. Naime, u vreme ujediwewa 1918. godine, vodstvo hrvatskih politi~kih partija i Rimokatoli~ka crkva u potpunosti su potisnuli razmi{qawa o uspostavqawu Velike Hrvatske. U tom trenutku politi~ki i dràvni poloàj poraène Austro-Ugarske i wenih ju521
`noslavenskih pokrajina bio je krajwe nepovoqan. Dràva Slovenaca, Hrvata i Srba pojavila se, krajem oktobra 1918, kao tvorevina uli~nog narodnog nemira, nastalog kao posledica kidawa svih veza sa Austro-Ugarskom. Ta dràva nije bila me|unarodno priznati dràvnopravni subjekt. Nad ju`noslovenskim teritorijama biv{e Asutro-Ugarske nadvila se italijanska opasnost, koja je bila optimalna zbog statusa pobednika ove apeninske dràve. Crna Gora i Vojvodina ve} su bile ujediwene sa Srbijom (krajem novembra 1918), dok su iz Bosne stizali zahtevi da se i weni predstavnici povedu za wihovim primerom. Gra|anstvo i narod Dalmacije, koje je najvi{e ugroàvao italijanski imperijalizam, iz politi~ko-psiholo{kih i bezbednosnih razloga pritiskali su da se ujediwewe {to pre izvr{i. Zahtevi za federativnom formom, autonomnim statusima i drugim uslovima, podobnim za druga~iju, mirniju situaciju, gubili su se u uslovima dramati~ne opasnosti i poja~anih apela predstavnika ugroènih ju`noslavenskih naroda da se predupredi italijansko osvajawe. Vrlo nepovoqno su delovale odredbe ugovora o primirju, potpisanog 3. novembra 1918, na temequ kojih je Italija, u ime savezni~kih i udruènih sila, zauzela i oruànom silom zaposela znatne delove teritorija na isto~noj obali Jadrana, kao garancije za teritorijalno razgrani~ewe na mirovnoj konferenciji. Narodna revolucionarna vlada Dalmacije protestvovala je, 7. novembra 1918, kod italijanskog Ministarstva inostranih poslova zbog okupacije Dalmacije od strane italijanske flote. Ta okupacija je bila tako dinami~na da je dalmatinska vlada radi ùrne obrane dràvnog itnegriteta i suverenosti poslala, 7. novembra 1918. godine, Ministarstvu inostranih dela Kraqevine Srbije slede}i telegram: Od nekoliko dana ratne la|e Italije pristaju uz na{e obale i iskrcavaju}i ~ete (u) Zadru i raznim otocima, vr{e}i razna okupaciona djela u Zadru, prisvajaju}i sebi prava teritorijalnog suvereniteta; zaposjednu{e urede, prometna sredstva... uslijed navedenih djela zapovjednika talijanske flote bi povrije|en integritet i suverenitet na{e dràve i prava Kraqevine Srbije i Crne Gore. U ime dalmatinske vlade, dr Josip Smodlaka i Ivo Krsteq poslali su, 16. novembra 1918, Narodnom vije}u SHS u Zagreb svoj prijedlog demokratske vlade Dalmacije u pogledu privremenog jedinstvenog ure|ewa dràve Srba, Hrvata i Slovenaca: Priop}ujemo vam prijedlog za privremeno jedinstveno ure|ewe dràve Srba, Hrvata i Slovenaca sa pozivom da ga usvojite te i sa svoje strane, ako je mogu}e, odmah brzojavno preporu~ite na prihvat Narodnom vije}u Slovenaca, Hrvata i Srba u Zagrebu. Uvaìv{i da najve}i narodni interesi zahtijevaju brz i odlu~an korak u pravcu ujediwewa sa bratskim osje}ajima... @ivotni interesi na{eg naroda zahtijevaju, osobito radi obrane protiv Italije i radi obezbje|ewa poretka u zemqi, da se bezodvla~no provede ujediwewe Srbije, Crne Gore i cijelog ostalog etnografskog teritorija u jednu dràvu koja }e se sada zvati dràva Srba, Hrvata i Slovenaca, doti~no, da se obrazuje zajedni~ka vlada, zajedni~ki parlament i regenstvo za ~itav na{ narodni teritorij. Hrvatski liberali J. Smodlaka i I. Krsteq predloìli su jedan tipi~an dràvni model jednostavne unitarne i centralisti~ke dràve. Zbog italijanskog nadira522
wa, u Dalmaciji je raslo raspoloèwe za hitnim ujediwewem sa Srbijom i Crnom Gorom. Pani~na nastojawa dalmatinske vlade za ujediwewem ogledaju se u ultimativnoj predstavci, koju je uputila Narodnom vije}u SHS u Zagreb 20. novembra 1918. godine. Od Narodnog vije}a ultimativno se traìlo da se ujediwewe sa Srbijom izvr{i za pet dana. U protivnom, dalmatinska vlada je pretila da }e samostalno proglasiti ujediwewe Dalmacije sa Srbijom. Hrvatsko-srpska koalicija i Star~evi}eva stranka prava (milinovci), zajedno sa klerikalnom Koro{~evom Slovenskom qudskom strankom, pani~no su zahtevali da se {to pre izvr{i ujediwewe sa Srbijom i Crnom Gorom. Decembarski ~in ujediwewa za wih je bio imperativ opstanka, delo koje se moralo sprovesti zbog o~uvawa slovena~kih i srpsko-hrvatskih teritorija. Predlog grupe liberala dr Ede Lukini}a, iz hrvatsko-srpske koalicije, zagovarao je jugoslovensko nacionalno jedinstvo, odnosno unitarnu dràvu: Radi precizirawa na{eg me|unarodnog poloàja i radi unutra{we konsolidacije, mislimo da je od prijeke nu`de za na{u mladu dràvu da stvorimo slijede}i zakqu~ak: Progla{uje se potpuno ujediwewe ~itavog jugoslavenskog teritorija biv{e Austro-Ugarske monarhije sa Kraqevinom Srbijom i Crnom Gorom. Da se ovo izrazi i da se moè ujediwewe stvarno sprovesti te spremiti konstituanta, koja ima da stvori definitivne odluke o ustrojstvu dràve, ima se ~im prije stvoriti jedna vlada iz predstavnika Kraqevine Srbije i Crne Gore, te Narodnog vije}a SHS. Bazu za ove pregovore tvori... Krfska deklaracija i predlog podne{en od vlade Narodnog vije}a za Dalmaciju. Da se obrazovawe jedne vlade {to prije uredi, upu}uje se Predsjedni{tvo da se odmah stavi u li~ni dodir sa srpskom vladom u Beogradu i da se s wom uredi ovo obrazovawe te odmah nakon povratka sazove Sredi{wi odbor Narodnog vije}a i predloì dogovorene zakqu~ke na odobrewe. Ovakav predlog odgovarao je gledi{tima politi~ara Hrvatsko-srpske koalicije. U skladu sa predlogom dalmatinske pokrajinske vlade istaknuta je potreba centralisti~kog i unitaristi~kog dràvnog ure|ewa s odre|enim autonomijama pokrajinskih vlada, koje bi odgovarale centralnim dràvnim organima. Hrvatski intelektualac Ante Tresi}-Pavi~i} tako|e se zalagao za model jednostavne unitarne jugoslavenske dràve: Odobrava se i usvaja Krfska deklaracija. Sredi{wi odbor Narodnog vije}a SHS polazi bezodvla~no u Beograd da skupa sa srpskom vladom izabere zajedni~ku vladu za cijeli etnografski teritorij naroda Srba, Hrvata i Slovenaca. Tako izabrana vlada vodit }e sve poslove, dok je ne zamijeni vlada izabrana iz konstituante. âk je i Vije}e îste stranke prava (frankovci) privremeno prihvatilo jugoslavenski dràvni okvir, zalaù}i se za hrvatsku republiku u konfederativnoj Jugoslaviji. Vie}e stranke prava donelo je, 28. novembra 1918, zakqu~ak da se stranka ne razilazi u tim sudbonosnim trenucima po hrvatski narod. U zakqu~cima se kritikuje rad Narodnog vije}a SHS, ali se ne zaboravqa na optimalnu italijansku opasnost: Po{to je Narodno vije}e Slovenaca, Hrvata i Srba u svom radu nakon 29. listopada 1918. napustilo sasvim stoqetni ideal i zahtev hrvatskog naroda na posebnu, samo523
stalnu, neovisnu hrvatsku dràvu, te je uop}e stvaraju}i i ukidaju}i zakone prekora~ilo po Hrvatskom saboru podijeqenu mu upravnu vlast, i po{to je provalom Talijana u na{e hrvatske krajeve ugroèno ujediwewe hrvatskih zemaqa zakqu~uje Vie}e da se Stranka prava ne razi|e, jer je u tomu ba{ neminovna potreba da se uzdrè sve hrvatske stranke, da u slo`nom radu oko ujediwewa hrvatskog naroda o~uvaju hrvatsku dràvu i da tako spase nacionalni i dràvni opstanak hrvatskog naroda od posvema{we propasti koja mu prieti. U tu svrhu pro{iren je poslovni odbor Stranke prava zada}om da prema novim prilikama preradi program stranke na ~isto demokratskim, socijalnim i gospodarskim principima jednakosti i bratstva, da sveob}e priznatim pravom samoodre|ewa naroda i hrvatski narod izgradi svoju republikansku dràvu u federativnom savezu dràva Slovenaca, Hrvata i Srba. Vodstvo frankovaca je, dakle, zbog trenutnih politi~kih interesa preradilo svoj stari austrofilski i klerikalni program i dalo mu novo demokratsko ruho. Istori~ar \or|e Stankovi} isti~e da je grupa hrvatskih habsbur{kih legitimista, koja je regrutovana me|u pripadnicima najobrazovanijeg dela politi~ke i intelektualne elite, nezadovoqna odlukama Hrvatskog sabora o otcepqewu Hrvatske od Habsbur{ke monarhije (29. oktobra 1918), obrazovala operativno jezgro za sprovo|ewe programa neovisne Hrvatske. Inicijatori su bili saborski zastupnik Ivan Per{i} i klerikalac dr Kerubin [egvi}. Grupa je odràla prvi tajni sastanak 12. novembra 1918. godine, a prisustvovali su: istori~ar dr Vjekoslav Klai}, dr Ivan Lorkovi}, Dragutin pl. Hrvoj, dr Albert Bazala, dr Svetozar Ritig, dr Rudolf Horvat itd. Ve}ina su bili jezuitskog obrazovawa, profesori Zagreba~kog sveu~ili{ta Frawo Josip I, saborski zastupnici, visoki ~inovnici. Kelrikalac Kerubin [egvi} je upozorio na pogibeq za hrvatski narod, ako se zaista stvori dràva kakvu je zasnovao Svetozar Pribi}evi}. Politi~ka borba koju je ova grupa hrvatske intelektualne i politi~ke elite odlu~ila da vodi odisa}e ~istim hrvatskim duhom. Svaki pojedinac je dobio zadatak da radi sa odre|enim kategorijama stanovni{tva: S. Radi} je odre|en da se stavi na ~elo pobuwenom seqa{tvu; Kerubin [egvi} lojalnim klerikalnim krugovima, dr Ladislav Poli} liberalnoj inteligenciji, dr Vjekoslav Klai} nau~noj eliti, a ostali da traè obilnu potporu u rodoqubnoj hrvatskoj inteligenciji. Krajwi ciq habsbur{kih legitimista je bio: pruìti otpor po svaku cenu jugoslavenskoj ideji i politici, ru{e}i moralni i svaki drugi kredibilitet Srbije i Srba, kao pobednika u ratu, a u~vr{}ivati hrvatsko dràvno pravo i hrvatstvo. (@uti}; cit. delo; str. 158-163) Psuwski ukazuje, tako|e, da je ujediwewe i{lo na ruku Hrvatima. April 1941. godine samo je zavr{ni akord zakulisnog koncerta, ~ija je uvertira mnogo starijeg datuma nego {to je u nauci Ante Star~evi}a zabeleèno, da je srpsko-hrvatsko bratstvo na bazi jednakosti nemogu}e, a pretposledwa etapa onome {to je sledovalo iza 6. aprila 1941. godine svakako je osnivawe Jugoslovenskog odbora, kada mu je tokom rata 1914-1918, nesre}om srpskog naroda, na ~elo stao jedan od sledbenika Star~evi}eve nauke.
524
Suprotnosti Jugoslovenskog odbora i Nikole Pa{i}a u pogledima na re{ewe srpskog istorijskog i etnografskog problema posle zavr{enog rata, iako toboè u interesu ne~ega ve}eg ve{to zata{kavana, bile su u narodu evidentne. Jer, srpski narod tokom tolikih ratova nije `rtvovao najboqu svoju decu, da bi se rezultatima tih nat~ove~anskih pregnu}a na jevtin na~in omogu}ila sloboda slednicima Star~evi}eve nauke, o kojoj su oni, ali sa svoga stanovi{ta vekovima sawali. Nikola Pa{i} ne samo {to nije èleo da se u sklopu srpske dràve uklope i takvi ~inioci, sa kojima bi saradwa obzirom na nejednak stepen nacionalne pripreme bila nemogu}a, nego je bio i protivnik stvarawa takvog srpskog geografskog oblika, koji bi prevazilazio srpski istorijsko-etni~ki prostor. (Psuwski; Hrvati...; str. 142) Iz pro{log svetskog rata (1914-1918) Srbi su iza{li kao pobednici sa bojnog poqa, ali su stvarawem Jugoslovenskog odbora bili diplomatski tu~eni. Akcijski kapital toga Jugoslovenskog odbora me|utim, bio je onaj neznatni broj hrvatskih dobrovoqaca, koji nije bio ni toliki, da bi se mogla osnovati ~eta pod imenom Zrinski. Docnije je ta {aka jada posluìla hrvatskoj ucewiva~koj politici kao materijal, da su toboè Hrvati uzeli u~e{}a u oslobodila~koj vojni. Kao {to bi Srbi na primer imali pravo stavqati pe~at svojine na Afriku samo zato, {to je nekoliko Srba u strana~koj legiji ratovalo pod francuskom zastavom. Sledbenik Star~evi}eve nauke Ante Trumbi}, tuma~io je time oportunizam svoga naroda, kada je mimo voqe srpske vlade osnovao u Francuskoj Jugoslovenski odbor sa ciqem, da ovaj poremeti izgradwu srpskog narodnog patriotizma i da u momentu austrougarske rasprodaje Hrvatsku prikrpi Srbiji. Sve to, razume se, pred saznawem, da }e u pogodnom trenutku lak{e Hrvatsku otrgnuti iz zajednice sa Srbima, nego {to bi je i{~upali iz sklopa koje ja~e sile, ako bi ova versajskim protokolom bila uklopqena u sastav koje od ja~ih dràva sredwe Evrope. Za ovo je Trumbi} imao dovoqno vremena, jer su u to vreme srpski dràvnici bili zaposleni bojnim poqima i brigom za porobqenom domovinom, pa je Trumbi} sa legitimacijom Jugoslovenskog odbora imao dovoqno vremena za pose}ivawe raznih salona i mr{ewe konaca, kako Hrvatska prilikom nove podele ne bi ostala u bubwu. [a~ica hrvatskih emigranata dakle, uspela je da unese Hrvatsku u zajedni~ki srpsko-hrvatski ìvot i da u docnijem ìvotu unese sve negativne osobine, koje su imale da po utvr|enom planu doprinesu srpskom raspadu. Veterani solunskoga fronta morali su, u interesu bratstva, pruìti ruku onima, koji su se nalazili u protivni~koj vojsci i prema prikazu Hrvatskog lista, od 13. XI 1941, bore}i se u sastavu austrougarske vojske (78 osje~ka regimenta), ratovali protivu Srba neprijateqa na Crnom vrhu u Srbiji. Zamisao o kolektivizaciji imena ju`nih Slavena ro|ena je kako na jednom mestu u ovoj kwizi videsmo u Zagrebu, ali nije proistekla iz slavenskih pobuda ve} iz èqe, da se ovo ime prostre i preko srpskih zemaqa, kako bi se srpska nacionalna savest razvodnila jugoslovenstvom i time stvorili preduslovi raspada, na ~ijim bi se ru{evinama bar u jednom delu nazi525
dao novi deo hrvatskog tisu}godi{weg prava. Rukovo|eni takvim mislima, Hrvati su stole}ima nasrtali na srpski istorijsko-etnografski prostor, nastoje}i stalno, da u pomawkawu sopstvene istorije firmom hrvatskog imena upravqaju najmarkantnije stranice srpske pro{losti i srpskih pokrajina pod biv{om Austrougarskom. Iz tih pobuda dolazi i ona Star~evi}eva izjava u kojoj kaè, da u Srbiji ìvi najplemenitiji deo hrvatskog naroda. Retko je, me|utim, ko u Srbiji mogao iz hrvatske pro{losti izvu}i pouku i uvideti, da je to jedan iz serije poku{aja, da se hrvatski kalem presadi na srpsko podnebqe. Uostalom, narod koji je zbog odsustva hrabrosti hiqadama godina stewao pod tu|im jarmom, trebao je makar naturawem svoga imena ~initi pohode izvan svoga prostora. Ovu istinu ne kriju ni hrvatski istori~ari, koji na neposredan na~in priznaju, da za ono malo svoje povijesti mogu zahvaliti jedino delu srpskog naroda, kome su milom ili silom uspeli naturiti svoje nepopularno ime. Sa tako razli~itim nacionalnim ulozima u istoriji i shvatawima, osnovana je orta~ka zajednica, koja se zvala Jugoslavija. Wenim osnivawem ispuwen je deo hrvatskog programa, jer je ova kao austrougarski otpadnik prvo neprimetno, a posle sve ja~e i ja~e otpo~ela identifikovati svoje teritorijalne pretenzije sa geografskim oblikom od Austrougarske otpalih zemaqa, mada su te zemqe, sem uè Hrvatske, ve}inom srpskog etni~kog sastava, kako to uostalom i sama hrvatska statistika iz 1910. godine utvr|uje, a {to ne kriju ni mnogi Hrvati pro{loga veka, kao {to je slu~aj sa Ivanom Kukuqevi}em, koji na saborskoj sednici, od 6. juna 1848. godine, pred hrvatskim saborom govore}i o srpskom narodu re~e: Ovaj nam je narod srpski u najva`nijim vremenima, kada smo stewali pod aristokracijom, latinizmom i germanizmom, na{u ~istu narodnost sa~uvao. (isto; 143-145) U kwizi Tajni dokumenti o odnosima Vatikana i usta{ke NDH autor isti~e da Vatikan u svim prilikama nastoji da napakosti Jugoslaviji. Osobito je Vatikan pokazao kako se odnosi prema Jugoslaviji u vrijeme mirovnih pregovora, koji su bili osobito te{ki zbog talijansko-jugoslavenskih sporova oko Julijske krajine. Kad se je godine 1919. u Parizu vodila te{ka diplomatska borba za Istru i Rijeku, Vatikanski slu`beni organ Osservatore Romano je pisao ohrabruju}i talijanske imperijaliste Orlanda i Sonnina, te je apelirao na Vilsona, predsjednika Sjediwenih Dràva, da pritisne Jugoslaviju. Kad su jednom prilikom talijanski delegati u znak protesta, jer nisu dobivali Dalmaciju, napustili Pariz, vatikanski je organ pisao: Talijanski delegati imali su savr{eno pravo da se pozviaju na Londonski pakt. Oni }e se vratiti, kad dobiju garancije, da }e prava priznata Londonskim paktom ostati spa{ena i ~vrsta. Prenosimo ovo mjesto vatikanskog organa iz pariskog Tempsa od 10. maja 1919. Sveta stolica je u to vrijeme bila s ~itavim svojim utjecajem u Parizu i Londonu na strani talijanskih imperijalista. Papin organ Osservatore Romano je godine 1920. (broj 166.) podstrekavao predsjednika talijanske vlade Giolittija protiv Jugoslavena, koji su upravo protestirali zbog postupka Italije prema Slavenima Julijske krajine. Papin organ divi se Giolittijevoj energi~nosti u odnosu prema Jugoslaviji: ... pokazao se, da je spreman i sretne ruke ukroti526
teq nasrtqivih protivnika. I papin je organ prihvatio poznatu parolu ekstremnih talijanskih nacionalista, da je u Prvom svjetskom ratu Italija spasila Srbiju, koja joj je nezahvalna, {to se pokazuje i time, da èli Istru i Dalmaciju. Osservatore Romano donio je, 3. avgusta 1921. (kad su ve} granice bile odre|ene!) ~lanak svog direktora grofa Della Torre povodom diskusije u talijanskom Senatu o odnosu prema Jugoslaviji. Della Torre, koji je uvijek vjerno tuma~io papine poglede, tu tvrdi, da je Dalmacija talijanska zemqa, te je se Italija nije smjela nikada odre}i. On àli, {to je Rijeka pripala Jugoslaviji. Uostalom, i talijanska Pu~ka stranka, dirigirana od pape, u svim pitawima, koja su se ticala Jugoslavije, pa osobito u pitawima jadranskog spora, stajala je na ekstremno nacionalisti~kom stanovi{tu.(Tajna dokumenta...; str. 17-18) Smiqa Avramov tako|e ukazuje da je Vatikan bio odlu~an protivnik formirawa Kraqevine SHS. S izbijawem Prvog svetskog rata Vatikan je proklamovao neutralnost 18. oktobra 1914, ali je svoju sudbinu fakti~ki vezao za Nema~ku i Austrougarsku. Papa Pije X podrào js ultimatum Be~a Srbiji i izrazio nadu da }e Austrougarska i}i do kraja u obra~unu sa Srbijom. Zaàlio je {to je Austrija propustila da na vreme egzemplarno kazni svog opasnog podunavskog suseda. Rimokatolicizam je bio zna~ajan instrumenat Centralnih sila. Presudnu ulogu imale su bankarske vatikanskonema~ke veze, preko kojih je najve}im delom i finansiran rat. Posle neuspeha Centralnih sila na bojnom poqu papa je razvio sna`nu diplomatsku aktivnost u ciqu spasavawa Austrougarske. Uputio je, 1. avgusta 1917, mirovnu notu svim zara}enim stranama, nude}i svoje dobre usluge u ciqu okon~awa rata. Svi poku{aji u tom pravcu ostali su bez odjeka. Ne iznena|uje {to je Vatikan doìveo poraz Austrougarske kao svoj sopstveni, ali se ni tad nije predavao. Bio je odlu~an protivnik formirawa Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Od tada do nestanka Jugoslavije sa svetske scene Vatikan je delovao na toj liniji. Poku{aji Sv. stolice da uzme u~e{}a u izradi mirovnih ugovora posle okon~awa Prvog svetskog rata ostali su bezuspe{ni: predsednik SAD Vilson energi~no je odbio ovaj zahtev. (Avramov; cit. delo; str. 35)
9. Poku{aj da se Jugoslavija iskoristi za {irewe rimokatolicizma

Intenzivan otpor koji je Vatikan imao prema ujediwewu i stvarawu Jugoslavije, gurnut je u drugi plan kada je Austrougarska poraèna, a u prvi plan je do{la mogu}nost da Vatikan iskoristi novonastalu situaciju za svoje interese. Sada postaje aktuelan razgovor izme|u Trumbi}a i Gasparija koji smo ve} naveli, o kojem pi{e @ivojinovi}, kada je Trumbi} ukazao na mogu}nost prozelitske delatnosti katoli~ke crkve. @ivojinovi} isti~e da je Gaspari, u tom trenutku ponudu odbacio, ali je nije zaboravio onda kada se Austrougarska, poraèna u ratu, raspala u nasledne dràve. @uti} u poglavqu Jugoslovenstvo rimokatoli~ke crkve 1918-1921 pokazuje da je Rimokatoli~ka crkva prona{la svoj interes u jugoslovenskoj
527
dràvi, odnosno mogu}nost za {irewe rimokatolicizma. To je, pre svih, shvatio i propagirao hrvatski i slovena~ki kler. Me|utim, @uti} zakqu~uje da su zbog tendencija ja~awa uticaja snaga gra|anskog liberalizma i uvi|aju}i da ne}e ostvariti zami{qenu dominaciju u dràvi, Vatikan i Rimokatoli~ka crkva postajali sve ve}i protivnici Jugoslavije. Epilog Prvog svetskog rata nije bio povoqan za Vatikan i RKC. Apostolska Habsbur{ka monarhija, glavna za{titnica interesa Sv. stolice, nestala je sa istorijske scene. Svetovnu usamqenost Vatikana poja~avala je ~iwenica {to se liberalna Italija neprijateqski postavila prema papi, kojeg je 1870. godine stavila u politi~ku i ideolo{ku izolaciju unutar zidina vatikanskog grada-dràve. Nova liberalna epoha odre|ivala je ideolo{ki smer Evrope. Liberalizam, kao ideologija gra|anskih revolucija i dodatni produkt Prvog svetskog rata, prodire i na teritorije novih dràva stvorenih na prostoru biv{e Austro-Ugarske monarhije (êhoslova~ka, Kraqevina SHS, Rumunija, Poqska). Rimokatoli~ka crkva kao antipod gra|anskih liberala i wima suprotstavqena ideolo{ka internacionala, u vreme ujediwewa stoji na jugoslavenskim pozicijama zbog straha od liberalne Italije i od mogu}eg boq{evi~kog udara. U tako nepovoqnoj me|unarodnoj kosntelaciji snaga, Kraqevina SHS je za Rimokatoli~ku crkvu, odnosno za jugoslovenski Katoli~ki episkopat, mogla biti prihvatqiva i zbog o~uvawa rimokatoli~kih nacija Hrvata i Slovenaca. Naime, italijanska opasnost za jugoslavenske pokrajine bila je optimalna zbog statusa pobednika koji je uìvala apeninska dràva. Italijansko prodirawe na istok, krajem 1918. pretilo je da Slovence u Koru{koj, Krawskoj i [tajerskoj bri{e sa politi~ke scene Evrope. Hrvati su imali soluciju, ili samostalna hrvatska republika, koja bi obuhvatala tri do ~etiri ùpanije oko Zagreba, ili prisajediwewe srpskim zemqama. U takvoj te{koj situaciji po rimokatolike biv{e Austro-Ugarske nastupa lukavo jezuitsko prilago|avawe novonastaloj poraznoj situaciji te se traì nacionalno pomirewe. Odmah posle dràvno-pravnog raskida Hrvatske sa Ugarskom i Habsbur{kom monarhijom, stare{instvo hrvatske pokrajine Dru`be Isusove, sa Ferdinandom Briksijem na ~elu, pozdravilo je, 2. novembra 1918, Narodno vije}e Dràve SHS kao zakonitu vrhovnu vlast. Me|utim, liberalno Narodno vije}e je u vi{e navrata raspravqalo o jezuitima i na kraju odlu~ilo da se izradi uredba o wihovom trajnom izgonu iz Dràve SHS. Dono{ewe uredbe i weno sprovo|ewe spre~eno je upornim intervencijama zagreba~kog nadbiskupa Antuna Bauera. Istori~ar \. Stankovi} se pita da li je to bilo jezuitsko prilago|avawe fakti~ki preovla|uju}im ~iniocima stvarawa istorije (i nove dràve) ili pragmatizam malog purgera koji je traìo predah za svoje potisnute nacionalne te`we i versku netrpeqivost koje su u wemu stalno tiwale. Stankovi} je uveren da je takva politika najve}eg dela purgerskog sloja, koja je delovala po zakonima jezuitskog prilago|avawa, proizlazila iz {ireg konteksta pona{awa crkvenih krugova u Hrvatskoj i Slavoniji u prelomnim trenucima ujediwewa. Kolebawa u tom pogledu, isti~e Stanko528
vi}, bilo je i u vrhovima Rimokatoli~ke crkve, ali je prilago|avawe u narodu bilo totalno i fleksibilno to je transformacija na odre|eno vreme... sprovedena u glavi i udovima. Pragmatizam malog purgera, pod uticajem jezuitskog duha, odraz je vekovnog pragmatizma crne internacionale koji je utiskivan u svakog lojalnog katolika preìveti i vladati duhom po svaku cenu. Ovakav pragmatizam pokazuje koliko je sna`no izgra|en ose}aj uo~avawa, a zatim prilago|avawa i po potrebi mewawa alternativa, {to je bilo nezamislivo za na~in rada (Srpske) pravoslavne crkve, koja se dràla... okamewene i tvrde dogmatike. Po Stankovi}u, nije se moglo racionalno objasniti ni razumeti sve ono {to je do{lo kao egzaltiarni izliv blagonaklonosti prema srpskoj vojsci i masovno izraàvawe odu{evqewa za wene pobede i stvarawe jugoslavenske dràve: Nasuprot vlastitom nemo}nom robovawu, egzaltirano se pozdravqaju Srbi vitezovi! Nasuprot nemo}i da stvore vlasitu vojsku, egzaltirano se uzvikivalo @ivjela srpska vojska! Nasuprot uzdizawu u tolerantnoj atmosferi, koja je stvorena obostranim pregnu}ima naroda, usklik @ivio juna~ki narod srpski. Me|utim, dr \uro Kuntari}, poè{ki klerikalac-urednik klerikalnih Poè{kih novina, naknadno je iskonstruisao mit da su se Poèàni i Hrvati oslobodili sami, smiono, bez strepwe i straha. Srpskim oficirima i vojnicima, koji su do{li u Poègu, morala je imponovati kora~nica domobranaca pod nazivom Jugoslavenska mati. Srpski oficiri i vojnici nisu se nijednog trenutka pitali ima li me|u peva~ima i onih koji su po~inili zverstva u Ma~vi, nisu li to oni isti carevi vojnici sa Cera i Kolubare koji govore istim jezikom. Sam gradona~elnik Poège, dr Edo Kir{ner, koji je u jesen 1918. vapio za srbijanskom vojskom, 6. avgusta 1914. poziva poè{ko domobranstvo da osveti svoga cara Franca Jozefa. Za jugoslavenski Katoli~ki episkopat od Jugoslavije je bio neophodan samo labavi konfederalni okvir kako bi Hrvatska, Slavonija i Dalmacija, kao delovi poraène Austro-Ugarske, izbegle neizbe`no teritorijalno komadawe izme|u pobedni~kih dràva (Italija, Srbija, Crna Gora), te do{le pod nepovoqne odredbe predstoje}eg ugovora o miru. Samo je Jugoslavija mogla izvu}i Hrvatsku, Slavoniju i Dalmaciju, kao i slovena~ke zemqe, iz poloàja pobe|enih. Klerikalna Narodna politika, u broju od 23. decembra 1918. o tome pi{e slede}e: Mi Hrvati i Slovenci iz pobje|enika postali smo pobjednicima. Sretno smo izbjegli te{kim mirovnim uvjetima. Taj se preokret dogodi iznenada, te smo ostali upravo zapaweni gledaju} u tome osobitu qubav gospodwu naspram nama.... Uticajni katoli~ki kler je o~ekivao da }e jugoslovensko ujediwewe pruìti priliku rimokatolicima i za prozelitski rad, a umesto Habsbur{ke monarhije, nova dràva postati centar za prevo|ewe pravoslavnih pravoj veri. O~ekivali su da }e jugoslavenska dràva biti most za prodor u {iroka prostranstva isto~ne Evrope, pre svega Rusije (Ukrajine). Rimokatoli~ki panslavizam (iza kog se skrivao pankroatizam) koji se razvijao od vremena Juraja Kriàni}a, Pavla Ritera, Qudevita Gaja, Frawe Ra~kog i Josipa Juraja [trosmajera, bio je usmeren ka prekr{tavawu pravoslavnih
529
isto~nih naroda. Jugoslavija kao budu}a jednokonfesionalna rimokatoli~ka dràva bila je vrlo prihvatqiva za rimokatoli~ku hijerarhiju i Vatikan. Apostoli Katoli~kog pokreta uzeli su prvi u svoj program kao vrhovni ciq rekristijanizaciju, obnovu u Kristu ~itavog javnog i privatnog ìvota na slovenskom jugu. Gospod je postavio budu}nost Ju`nih Slovena u ruke katoli~ke. Rimokatolicima je dao da preuzmu providencijalno zada}u hrvatskog, srpskog i slovena~kog naroda glavni uzrok postojawa na{e dràve. Ujedinit }emo se u jednu veliku falangu, stvorit }emo jedinstvenu slavensku kulturu i biti ~lanovi iste. I bit }e jedan pastir i jedno stado. Onda }e istom i Srbin i Hrvat i Slovenac biti ~lan jedne jedinstvene nacije, onda }e Jugoslavija biti slobodnom domovinom novoga ju`noslavenskog (rimokatoli~kog N. @.) naroda. Sa sli~nom porukom pisale su Ak{amovi}eve \akova~ke pu~ke novine tokom 1920/21. godine. Naime, novine su kao glasilo Hrvatske pu~ke stranke stajale na idejnoj liniji Katoli~kog pokreta (i Seniorata) koji je u prvi plan isticao socijalne i politi~ke metode borbe. Novine su u po~etku bile na jugoslavenskoj bojnoj liniji po{to sa hrvatstvom nisu mogle ostvariti ve}i uspeh u svojim misionarskim i prozelitskim nastupima. Osnovno nacionalno geslo Pu~kih novina bilo je: U boj za kr{}ansku Jugoslaviju. Sli~ne ideolo{ke kr{}anske slogane popularisao je urednik Hrvatske prosvjete i predsednik Seniorata dr Qubomir Marakovi}, koji je u antiliberalnom duhu izjavqivao da }e se katoli~ka Francuska i katoli~ka Jugoslavija (u kojoj je bilo jedva tre}ina rimokatolika N. @.) zbliìti u Isusu Hristu, za sretnu budu}nost obiju zemaqa. Me|utim, i jedne i druge novine nisu zanemarivale ni hrvatsku nacionalnu bojnu liniju, odnosno uporedo su isticale dvojni nacionalni identitet: hrvatski za stare rimokatolike i jugoslavenski za srpske obra}enike i budu}e rimokatolike. S vremenom }e u \akova~kim pu~kim novinama u sve ve}oj meri biti prisutni napisi upereni protiv Srba i velikosrpske a`daje u liku antiklerikalne liberalne Jugoslavije koja nije nikako mogla biti po voqi ~elnicima Katoli~kog pokreta i Hrvatske pu~ke stranke. Isticano je socijalno nezadovoqstvo i to samo u rimokatoli~kom delu naroda (kao da su pravoslavci ìveli u izobiqu i blagostawu), jer na{i dràvnici prigu{uju hrvatski i slovenski dio naroda na ra~un srpskog onemogu}avaju}i mu slobodan ekonomski razvoj i time izazivaju plemensko nezadovoqstvo. \akova~ke pu~ke novine su, ve} u februaru 1921, objavqivale ~lanke u kojima se veli~a spoj hrvatstva i rimokatolicizma, koji su zajedno trebali slomiti velikosrpsku hegemoniju: Na{ narod ima dvije svetiwe koje su mu nadasve mile i drage. To su hrvatstvo i katoli~ka kr{}anska vjera. O~uvawe tih svetiwa stajalo je na{ narod kroz vjekove neizmjernih `rtava, pa zato mu i jesu tako srcu prirasle. Na{ narod je mislio da }e se osnutkom dràve SHS ve} jednom zar{iti niz tih `rtava, ali se je quto prevario. U wegovoj slobodnoj ujediwenoj dràvi ide se sistematski za uni{tewem tih wegovih svetiwa: hrvatstva i katoli~anstva. Akcija za uni{tewem Hrvata i hrvatstva, ili bar za wihovim {to ve}im sku~ewem, svima nam je
530
dobro poznata. No, hvala Bogu, nai{la je na otpor svih po{tenih Hrvata. Hrvati i ako nijesu u istoj stranci, ipak slo`no istupaju na obranu hrvatstva (odlu~ni kohezioni faktor nacionalnog jednoumqa naziva se rimokatolicizam N. @.) i wegovih pravednih interesa. Na tom slo`nom otporu mora velikosrpska a`daja... skrhati zube. U ne mawoj opasnosti danas nalazi se u dràvi SHS i rimokatoli~ka vjera, ta isto tako mila svetiwa na{eg naroda. Velikosrpski {ovinisti, koji danas u ovoj dràvi vedre i obla~e, u idili su, da je provedbi wihovih planova najve}a zapreka katoli~ka vjera na{ega naroda. Imaju posve pravo. Dok je na{ narod katoli~ki, bit }e i hrvatski. Tko ho}e da uni{ti hrvatstvo, mora najprije uni{titi katoli~anstvo. Zato su neprijateqi Hrvata i zapo~eli najè{}u borbu proti svemu {to je kr{}ansko i katoli~ko.... Beogradske demokrate se optuùju da èle da uni{te katoli~ku veru, da ho}e veronauk iz {kola izbaciti, iako su najve}i antiklerikalci i kulturkampferi bili upravo rimokatolici liberalno-masonskog ideolo{kog usmerewa, koji su u isto vreme bili najve}i poklonici integralno jugoslovenskih ideja, npr. Juraj Demetrovi}, Edo Lukini}, Albert Kramer, Oto Gavran~i}, Qudevit Pivko, Bogumil Vo{wak itd. \akova~ki klerikalci upozoravaju rimokatolike da demokratska {tampa otvoreno poziva narod da pre|e na pravoslavqe, te da je demokratsko-radikalna vlada dala pravo javnog delovawa framazunskoj Velikoj loì kojoj je svrha uni{tewe katoli~anstva i kr{}anstva. Zato se pozivaju vernici da ustanu slo`no, predvo|eni Hrvatskom pu~kom strankom, u odbranu vere: Ali na odbranu vere moraju ustati i svi svjesni kr{}ani katolici, koji su u drugim politi~kim strankama. Kad smo se sloìli u obrani hrvatstva, moramo se sloìti u obrani katoli~anstva, tim vi{e {to je kod nas hrvatstvo bez katoli~anstva izgubqeno. O tome neka promisle i indiferentisti i liberalci, kojima je do hrvatstva jo{ stalo, pa neka radi hrvatstva na{u borbu bar ne smetaju, ako ju ne mogu da podupru. Bez obzira na ideolo{ke i politi~ke razlike, |akova~ki klerikalci pozivaju sve rimokatolike (Hrvate) da slo`no brane i uzdiù hrvatstvo. U budu}nosti }e se to i ostvariti. Stvori}e se jedinstveni nacionalni front uzdizawa hrvatstva, odnosno savez ideolo{ki nepomirqivih ali zato nacionalno skladnih antipoda koji }e raditi u velikohrvatskom nacionalnom interesu. Hrvatsvo }e uzdizati i ja~ati hrvatski separatni liberali iz Hrvatske seqa~ke stranke Stjepana Radi}a i Hrvatske zajednice Matka Lagiwe; kleronacionalisti organizovani u Katoli~ku akciju (npr. Hrvatski orlovi, Marijane kongregacije, Kriàri itd.) i Katoli~ki pokret (Seniori, Hrvatska pu~ka stranka) podupirani od frankovaca; hrvatski komunisti i socijalisti }e, bez obzira na proklamovani ateizam i klasni internacionalizam, vidqivo delovati u podupirawu i isticawu hrvatstva. Nacionalnim hrvatskim putem |akova~kih klerikalaca kre}u i osje~ki klerikalci. Svoje glasilo Narodnu obranu preimenovali su u Hrvatsku obranu. \akova~ki klerikalci su osje~ki klerikalni list isticali kao uzorni: Osobito zadwih godina sjajno brani (Hrvatska obrana N. @.) i hrvatsko i kr{}ansko stanovi{te otkako je ure|uje vrsno pero uzornog kwi531
èvnika i publiciste Q. Dlu{tu{a. Otkako se po zemqi provode organizacije Hrvatske pu~ke stranke, stoji i Hrvatska obrana u ovim na{im doqnim krajevima kao snaàn stup Hrvatske pu~ke stranke. Razumije se da su neprijateqi hrvatstva i kr{}anstva jo{ ja~e stali na wu navaqivati. Hrvat jugoslavenski nacionalista, dr Fran Bubanovi}, u eseju Dana{wi Hrvati i jugoslavenstvo analizirao je internacionalnu strukturu hrvatstva s ciqem da objasni otkud u velikom delu hrvatskog naciona mr`wa prema slavenstvu, jugoslavenstvu i srpstvu. Bubanovi} je u strukturi hrvatstva video uticajne strane elemente koji su bili glavni propagatori netrpeqivosti prema slavenstvu i jugoslavenstvu. Na prvom mestu Bubanovi} je istakao grupaciju aklimatiziranih tu|inaca koji su usvojili jezik i obi~aje Hrvata, pa se prema tome drè i te kakvim Hrvatima i brani~ima hrvatstva, mada nijesu po krvi, srcu i du{i Slaveni. Razumije se samo po sebi da im je zato tu|e i nerazumqivo pravo jugoslavenstvo! U odnosu na trome i neaktivne prave Slavene to su bili vrlo agilni i ambiciozni qudi koji su svojim radom i nastupom dopriweli znatnom razjediwavawu Jugoslavena. Me|u Hrvatima slavenskog i srpskog porekla tu|inci su zauzimali istaknuta mesta u dràvnim poslovima, privredi, kulturi i verskim poslovima. U te strane elemente, koji su inkorporirani u hrvatstvo, Bubanovi} ubraja razne Heinzele, Hoffere, Siebenscheine, Nemethe, Tothe, Meyere i druge. Vera je, kako isti~e F. Bubanovi}, sporedna u wihovom hrvatstvu jer ih ima katolika, Jevreja, protestanata. Me|utim, Bubanovi} ipak previ|a ~iwenicu da su svi ti strani elementi bili u 99 odsto slu~ajeva rimokatolici po{to je protestantizam na ju`noslavenskim prostorima bio zanemarqiva pojava, dok su mojsijevci bili malobrojni, a pojedinci nekatolici, koji su se po~eli ose}ati Hrvatima, i sami su prelazili u rimokatolicizam. Zato se na kraju Bubanovi} ipak ispravqa kada kaè da se u Hrvate aklimatizirane tu|ince mogu ubrojati svi Jevreji koji ne priznaju jevrejske narodnosti, nego drè da su po jeziku i ose}ajima Hrvati. Sve wih ujediwuje jedna negativna karakteristika, a to je da nijesu ni po krvi, ali ni po srcu i du{i tj. po odgoju i naobrazbi Slaveni. Wihova du{a osje}a ta~no diferencije izme|u Srba i Hrvata i zato su za wih Srbi i Hrvati dva razli~ita naroda. To oni nagla{uju rije~ju i djelom. F. Bubanovi} daqe isti~e grupaciju ~istokrvnih Hrvata, dakle Slavena, s nikakovim, krwim, a katkada i s antislavenskim srcem i du{om, tj. odgojem i naobrazbom. Wima Bubanovi} dodaje i one ~istokrvne Hrvate s izrazitim slavenskim srcem i du{om, kod kojih intenzivno i jako izbijaju na vidjelo nastranosti slavenskog karaktera. Ovu kompletnu grupaciju Bubanovi} deli u dve kategorije. U jednoj su tzv. inteligentni slojevi, a u drugoj poluintelingencija i seqaci. U kategoriju inteligencije Bubanovi} prvenstveno ubraja ~istokrvne hrvatske katoli~ke sve}enike kod kojih je rimski katoli~ki odgoj ubio slavensku du{u. U kategoriju inteligencije ~istokrvnih Hrvata-Slavena Bubanovi} ubraja i sve one ~istokrvne Hrvate koji s politi~kih ili osobnih razloga ne priznaju jugoslavenskog narodnog jedinstva. U wihovoj du{i i srcu nema pravog Slavenstva! O kategoriji poluineligencije i seqaka ~istih Hrvata-Slavena Bubanovi}
532
nije imao ba{ najpovoqnije mi{qewe: Ona je u du{i pogansko-slavenski ~okot, na koji je od najve}e ~esti i to nesolidno nakalemqen u jednu ruku rimski katolicizam, a drugu seqa~ko, dakle klasno republikanstvo. Rezultat: oba ova monstruma drmaju starodrevnim, hereditarnim ~okotom tako, da pred nas izlazi neko uobraèno, tvrdokorno, nepovjerqivo, nabusito i za to u ponajvi{e slu~ajeva glupo i jadno stvorewe, u kojem titra tek u primitivnim manifestacijama ìvota par~e srca i du{e slavenske... Kod toga osobito udara u o~i prepotencija i autoritativnost kao znak ograni~enosti i divqa~ke radosti, {to evo on rje{ava najve}e kulturne i politi~ke probleme. Kona~no, Bubanovi} pomiwe i onu kategoriju ~istokrvnih HrvataSlavena koji su Slaveni po srcu i du{i, tj. po vaspitawu i obrazovawu. On navodi da me|u wima ima qudi razli~itog obrazovawa iz svih slojeva dru{tva, kod kojih se slavenstvo vrlo dobro razvija s ulagawem skromnih sredstava i malih napora. Iako je 1918-1919. ispoqavao sklonost ka formirawu jugoslovenske dràve, Katoli~ki episkopat je sve vi{e postajao zapla{en ideolo{kom klimom u Kraqevstvu SHS. Vatikanska politika i{la je u pravcu {to ve}eg o~uvawa integriteta vere u dodiru sa gra|anskim vlastima, pa mu nije odgovarala politika pojedinih jugoslavenskih vlada koje su forsirale liberalna verska na~ela, spre~avaju}i RKC da aktivno u~estvuje u dràvnom i politi~kom ìvotu Kraqevine SHS. Zbog tendencije ja~awa uticaja snaga gra|anskog liberalizma i uvi|aju}i da ne}e ostvariti zami{qenu dominaciju u dràvi, Vatikan i RKC su postajali sve ve}i protivnici Jugoslavije. Liberalna ideolo{ka klima u Kraqevini SHS u dobroj meri je onemogu}avala prozelitske rimokatoli~ke planove. S druge strane, vatikanski uticaj u Kraqevini SHS nastoja}e da poja~a fa{isti~ka Italija. Zajedni~ki imperijalni put na Balkanu fa{isti~ka Italija i Vatikan }e sinhronizovano sprovoditi. Postepeni ideolo{ki zaokret u Italiji od liberalizma ka fa{izmu, izazva}e u redovima vatikanske hijerarhije ose}awa izraènog italijanskog nacionalizma. (@uti}: cit. delo; str. 164-172) Autor kwige Tajni dokumenti... analiziraju}i odnose Vatikana i Jugoslavije potvr|uje da su oni bili neprijateqski. Odnos Vatikana i stare Jugoslavije bio je kroz ~itavo vrijeme wezina postojawa u znaku napetosti i neprijateqstva, samo s neznatnim periodima popu{tawa i prividnog smirewa. Nema svrhe govoriti o konkretnim prakti~nim motivima sporova, o detaqima, koji nisu nego odraz jednog dubqeg stawa, ne{to {to nastaje u vidu malih posqedica jednog op}eg latentnog neprijateqstva. Pitawe vjeronauka u {koli, agrarne reforme, postavqawe biskupa itd., to su takvi detaqi, oko toga se vodila ona spoqa{wa borba. Bitno je bilo to, da se Vatikan nije mogao sprijateqiti s ~iwenicom, da su milijuni katolika, Hrvati i Slovenci, u jednoj dràvi morali dijeliti ìvot, prava i du`nosti s milijunima pravoslavnih Srba, i da nije Vatikan bio u toj dràvi onaj najvi{i autoritet kakav je obi~no u jednoj katoli~koj konfesionalnoj dràvi.
533
Bilo je, dodu{e, perioda kad su klerikalne politi~ke stranke u Hrvatskoj i Sloveniji sara|ivale u beogradskim vladama, te su ~ak podupirale kruti centralisti~ki reìm, a osobito se je angaìrao sve}enik Koro{ec, vo|a slovenskih klerikalaca, bilo kao ministar prosvjete, bilo kao ministar unutarwih poslova. To je bilo u ~asovima kad je Vatikan vjerovao, da je to na~in da postigne neke svoje ciqeve, da kompromisom povrati neke od izgubqneih pozicija, da prodre ~ak i u Srbiju, ili pak u ~asovima, kad su progresivne snage u jugoslavenskoj dràvi prijetile ne samo reakcionarnom reìmu Jugoslavije, nego su i crkvene pozicije bile od toga ugroènije nego li od samog reìma. U stvari, stalna je linija Vatikana ipak bila samo ona, koja je teìla razbijawu Jugoslavije. Zato Vatikan s visokim klerom u na{oj zemqi kroz ~itavo vrijeme, pa i onda kad prividno podupire jugoslavenski reìm, a vjerojatno i smi{qenim pritiskom iz reìma (osobito za vrijeme suradwe Koro{ca u reìmu) radi ìvo na radikalizirawu separatisti~kih, nacionalisti~kih pokreta, te stvara u Hrvatskoj klerikalno-nacionalisti~ki front, koji se ubrzo u Hrvatskoj amalgamira i pretvara u izraziti klerofa{izam. Takozvani frankova~ki nacionalisti~ki pokret dobiva sve ja~i klerikalni karakter. Usta{tvo je u znaku simbioze frankova~kih i klerikalnih ideja i snaga. Predstavnici buròazije, u prvom redu advokati i sve}enici, nosioci su pokreta. Sve}enstvo je vrlo rano postalo bitnim stupom i rukovode}im sredwim kadrom usta{tva. Katoli~ka {tampa izrazito je usta{kog duha, mada iz demago{kih razloga nastupa toboè odvojeno i zastupa crkvene i vjerske interese.(Tajni dokumenti...; str.18-19) I Dajana Yonston ukazuje na neprijateqstvo Vatikana prema ujediwewu. Od samog postanka, Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca bila je okruèna mo}nim neprijateqima. Ne samo Ma|arska i Austrija, koje su izgubile slovena~ke i hrvatske oblasti, ve} i italijanski nacionalisti koji su bili ogor~eni zbog gubitka isto~ne jadranske obale i ostrva, koja su im zapadni saveznici bili tajno obe}ali. Vatikan je bio jo{ jedan stra{ni neprijateq. Prvobitna reakcija Vatikana bila je da Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca tretira kao privremenu, pa je i daqe zadrào organizaciju katoli~ke crkve kao da AustroUgarska imperija i daqe postoji. Tako je Vatikan odbio da prilagodi teritorije katoli~kih episkopija novim dràvnim granicama. Stare dijeceze iz habzbur{kih vremena ostale su netaknute. Knin u Hrvatskoj i daqe je zavisio od Kalo~e u Ma|arskoj, a crkva u slovena~kom glavnom gradu Qubqani zavisila je od dijeceze u Gorici koja se sad nalazila pod Italijom. [tavi{e, Vatikan je i daqe radije zadràvao nema~ke, ma|arske i italijanske biskupe, nego da imenuje slovenske (hrvatske i slovena~ke) prelate, radije je regrutovao niè sve{tenstvo iz me|unarodnih redova, nego iz lokalnih slovenskih i drào Institut Sv. Jeronima, glavnu teolo{ku instituciju u Rimu za obuku jugoslovenskih sve{tenika, pod kontrolom italijanskog klera koji je bio neprijateqski raspoloèn i prema samom postojawu Jugoslavije i zagovarao italijansku okupaciju jugoslovenskog dela jadranske obale. Jedini katoli~ki biskup koji 1920. nije bio prikqu~en na Austro534
Ugarsku bio je skopski biskup, monsiwor Meidija, Albanac obrazovan u Austriji, koji je nastavio da se moli za svrgnutog habzbur{kog imperatora i blokirao nastojawe Beograda da se obezbedi finansijska pomo} albanskim katolicima. [to se Bosne ti~e, izbor Ivana [ari}a, predvodnika najekstremnije antisrpske struje, za biskupa Sarajeva, predstavqao je zapravo objavu rata pravoslavnoj ve}ini. Kad su siroma{ni lokalni sve{tenici, pod uticajem srpskih sve{tenika traìli liberalne reforme kako bi se poboq{ao poloàj lokalnih parohija i nièg klera, Vatikan je odgovorio regrutovawem poslu{nijih pripadnika fraweva~kog reda da preuzmu sve{teni~ke poslove po selima. (Yonston; cit. delo; str.121-122) @ivojinovi} zakqu~uje da su odluke Vatikana u Prvom svetskom ratu bile prete`no odre|ene politi~kim te`wama. U svakom slu~aju, na prvo mesto treba ista}i ambiciju Benedikta XV da igra zna~ajnu ulogu u zakqu~ewu mira. Wegov glavni ciq bio je, pri tome, da Vatikanu i papstvu uop{te povrati presti` i uticaj koji su izgubili posle 1870. godine. Papa je tako|e èleo da, koriste}i se ratnim okolnostima, povrati odre|ene prerogative svetovnog, suverenog vladara, a Vatikanu osigura pro{irewe teritorija. (@ivojinovi}; cit. delo; str. 345) Pozivi Benedikta XV predsedniku Vilsonu, kao predstavniku najve}e neutralne sile da se uzdrì od direktnog ili indirektnog uplitawa u rat nisu tako|e doneli èqeni rezultat. [tavi{e, oni su bili predmet sumwe u wegovu nepristrasnost. Papa je traìo da se SAD uzdrè od pruàwa finansijske, materijalne i politi~ke podr{ke saveznicima; taj poziv je, u postoje}im okolnostima, imao o~evidne politi~ke tonove i posledice. To je predstavqalo zahtev, prikriven moralnim obzirima, da saveznici, nedovoqno pripremqeni za rat, budu prepu{teni sami sebi i neminovnom porazu u borbi protiv Centralnih sila. Papin stav pokazivao je o~evidnu sklonost Vatikana da prizna politi~ku i vojnu hegemoniju Nema~ke u Evropi i wenu nameru da svoju silu iskoristi da uspostavi potpunu nadmo}nost u starom svetu. Trijumf Nema~ke u Evropi otvorio bi joj {iroke mogu}nosti i za ostvarewe svetske dominacije. Politika neutralnosti, za koju se zalagao Vatikan, zanemarila je tako, namerno ili slu~ajno, sve opasnosti koje su mogle da nastanu iz pobede Nema~ke u ratu. (isto; str. 346) Politika i dràwe Vatikana u toku rata nisu uvek bili uslovqeni verskim i moralnim razlozima i obzirima. Mnoge odluke i stavovi bili su odre|eni politi~kim stremqewima i trenutnim okolnostima. Benedikt XV i wegovi najbliì saradnici dugo vremena su smatrali da je uspeh Centralnih sila pruào boqe izglede za ostvarewe ciqeva Vatikana nego pobeda saveznika; u vi{e navrata oni nisu prikrivali svoja ose}awa i raspoloèwa. Vlade u Be~u i Berlinu bile su toga svesne, a u pojedinim trenucima diplomatija Kurije ih je na to podse}ala. Kadgod je to odgovaralo wihovim interesima i politici, vlade Centralnih sila, za uzvrat, pokazivale su sklonost da podstaknu takva raspoloèwa i time oja~aju ose}aj uzajamnosti i solidarnosti. (isto; str. 346) Za razliku od Austro-Ugarske i Italije, Vatikan je pokazivao primerno neprijateqstvo prema carskoj Rusiji, osu|ivao wene postupke i po535
litiku na Balkanu, u sredwoj Evropi, Carigradu, Moreuzima i Svetoj zemqi. Zapadnim saveznicima je prigovarao zbog politike prema Rusiji i teritorijalnih dobitaka koji su joj bili obe}ani. Svoje nepoverewe i neprijateqstvo prema Antanti u Kuriji su obja{wavali strahom od Rusije i wene ekspanzije na ra~un unijata i katolika u sredwoj Evropi. Posle pada carizma Vatikan je pokazao primernu agresivnost prema ruskim zemqama i narodu, a podsticao je, istovremeno, nema~ku vladu da osigura teritorijalna pro{irewa na istoku Evrope, na ra~un Rusije. Politika prema Rusiji potpuno je odudarala od dràwa prema Belgiji, koju je, posle po~etnih oklevawa i nesigurnosti, Benedikt XV nastojao da za{titi od pritiska Nema~ke. Radio je svim silama da podstakne razmenu gledi{ta izme|u kraqa Alberta i nema~ke vlade, predlaù}i me|usobni sporazum. U tome je primetna sli~nost sa papinom politikom prema Italiji. U oba slu~aja (Belgije i Italije) èlelo se da one napuste rat i tako doprinesu porazu saveznika. Vatikan je tako|e nagovarao vladu u Be~u da prihvati predloge saveznika i iza|e iz rata. Rasturawe blokova, stoga, predstavqalo je jedan od na~ina da se prekinu neprijateqstva, politika do sad nezapaèna od strane istraìva~a. (isto; str. 347) Politi~ki i diplomatski sudar izme|u Sv. stolice i zara}enih zemaqa zavr{io se wenim potpunim porazom, privremenom izolacijom i potrebom preispitivawa svoga trenutnog i budu}eg poloàja. To je bila posledica ~iwenice da su, pravi ili navodni, za{titnici Vatikana doìveli potpuni vojni~ki poraz i politi~ki debakl. Wegova spremnost da do kraja rata igra ulogu za{titnika i spasiteqa Habzburgovaca i wihove dràvne tvorevine, s druge strane, dovela je do primetnog nepoverewa i neprijateqstva novonastalih dràva (êhoslova~ka, Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca). To je jo{ vi{e ugrozilo poloàj i prisustvo Vatikana u politi~kim krugovima Evrope posle zavr{etka rata. Stav Vatikana prema na~elu samoopredeqewa naroda i wegovoj primeni u Evropi bio je dvosmislen i, u su{tini, negativan. Vatikan je bio spreman da prihvati wegovu primenu za pojedine narode (Poqaci), ali se odlu~no suprotstavqao da se to u~ini za druge (Hrvati, Slovenci). Time je potvrdio sklonost da svoje odluke i stavove posmatra kroz prizmu politi~kih i verskih interesa. Neraspoloèwe prema Hrvatima i Slovencima bilo je posledica wihove odluke da se ujedine u dràvu Srba, Hrvata i Slovenaca i wenog otvorenog neprijateqstva prema teritorijalnim i politi~kim pretenzijama Apeninske kraqevine, koja je uìvala podr{ku Vatikana, na isto~noj obali Jadranskog mora. Umesto potpunog samoopredeqewa, Vatikan je predlagao, kao re{ewe za wihove zahteve, {iroku autonomiju unutar federalno habzbur{ke Austrije. (isto; str. 348)
IV JUGOSLAVIJA NA UDARU I VATIKANA I KOMINTERNE

1. Jugoslavija objekat misionarstva za Vatikan
536
U poglavqu Majka Boìja kraqica Hrvata @uti} analizira svrhu progla{ewa Majke Boìje za Kraqicu Hrvata koja je trebalo da hrvatstvo potvrdi i uzdigne do boànskog autoriteta. Autor ukazuje da je Vatikan koristio svaku priliku za pridobijawe {to vi{e vernika i za otvoreno iskazivawe antijugoslovenstva i antisrpstva. U ciqu pridobijawa {to ve}eg broja Hrvata za ideologiju Rimske crkve, vatikanska propaganda je proglasila Majku Bo`ju za kraqicu Hrvata. Stvarano je rimokatoli~ko svehrvatsko svetili{te posve}eno Majci Bo`joj u Mariji Bistrici. Papinim breveom, od 4. decembra 1923, zavetna crkva Sv. Marije Bistri~ke (u Mariji Bistrici) uzvisuje se na dostojanstvo Marije Bazilike. Ovaj izuzetan po~asni poloàj uìvale su samo zna~ajen biskupske crkve u Kraqevini Jugoslaviji. U breveu papa Pije XI isti~e veru hrvatskog naroda (Croatiae gentis fide) i svoje nastojawe da hrvatski narod {to ~vr{}e prione uz Sv. apostolsku stolicu. Kult Majke Bo`je rimokatolici su naro~ito negovali u verski me{ovitom poè{kom kraju. U vo}inskom kraju organizovana je procesija Majci Bo`joj, koju su od isusovaca iz Poè{ke kolegije preuzeli frawevci. Bile su to tegobne procesije, bilo zbog dugog trajawa ili zbog toga {to su prolazile kroz srpska pravoslavna sela na Papuku i u wegovom zale|u. Sama pojava vi{e hiqada u~esnika procesije u srpskim selima, koji su pevali pjesmice Gospi uz no{ewe hrvatskih trobojnica, bila je svojevrsna provokacija na koju nisu mogli da ostanu ravnodu{ni ponosni biv{i kraji{nici, pogotovo u zabrdskim selima. (@uti}; cit. delo; str. 192) Nadbiskup Stepinac je, kao i wegov prethodnik A. Bauer, veliku pa`wu poklawao blagdanima posve}enim Majci Bo`joj Mariji. On je podupirao slavqewe kulta Majke Bo`je u Remetama kraj Zagreba. U wenu slavu podignut je kip Gospe Remetske. Sa istom revno{}u pohodio je Marijino svetili{te u Olovu u Bosni, u kome je, 1937. godine, izgra|ena crkva posve}ena Gospi Olovskoj i koja je postala za{titnica hrvatskog naroda. (isto; str. 193) Jubilarna Sveta godina, 1925-ta, koju Vatikan obeleàva svakih dvadest pet godina, poklopila se sa proslavom tisu}godi{wice hrvatskog kraqevstva. Te godine na majskom hodo~a{}u u Vatikanu okupilo se preko 4.000 rimokatolika iz Jugoslavije pod vodstvom 12 biskupa i 400 sve{tenika. Drugo narodno hodo~a{}e, koje je odràno u septembru 1925, predvodio je usta{oidni sarajevski nadbiskup dr Ivan [ari}. O wihovoj audijenciji kod pape Pija XI jugoslovenski poslanik u Vatikanu, J. Smodlaka, zapisao je slede}e: Papa je hodo~asnike vrlo srda~no primio. U pozdravu {to im ga je upravio, s veseqem isti~e kako Hrvati ove godine, po drugi put, dolaze u Rim da slave dva jubileja: crkveni i svoj narodni, naime, tisu}godi{wicu hrvatskog kraqevstva. Raduje se {to vidi u hodo~a{}u ~eqadi iz svih dru{tvenih slojeva, ali ga najvi{e veseli prisustvo Orlova (telove`bena organizacija Katoli~ke akcije, suprotstavqena liberalnom Sokolu N. @.)... Hrvatska je u pro{losti bila nazvana predzi|em kr{}anstva pa to mora da bude i danas u borbi protiv modernog bezvjerstva (liberalizma N. @.) i moralne rastrojenosti.
537
Prilikom hrvatskog hodo~a{}a u Vatikan, 1929. godine, papa Pije XI Hrvatima je rekao slede}e: Va{ je narod toliko stoqe}a bio, ne samo predzi|e vjere u Evropi nego i predzi|e evropske civilizacije. Tom prilikom izrekao je na ra~un dragih Hrvata jednu totalnu istorijsku neistinu odrediv{i kao najbitniju odliku hrvatske nacije grani~arstvo. Vojne vrline srpskih kraji{nika-grani~ara, pripisane su Hrvatima kojih je u veoma malom broju bilo na podru~ju austrijske Vojne krajine. Centralna proslava 1000-godi{wice hrvatskog kraqevstva odràna je u Kutjevu. Prvi put posle 1912. godine, 21. jula 1925, odràna je prva poslijeratna korona. Misu i Venisancti odrào je fraweva~ki gvardijan o. An|eo Novak, u prisustvu svih ùpnika rimokatoli~kih ùpa poè{kog kraja. Proslave mitskog hrvatskog jubileja podràvala je i liberalna jugoslavenska monarhija, koja je oficijelno jugoslavenstvo videla u spoju tri stara naroda. Zato su odgovorni dràvni faktori nekriti~ki prihvatili sve hrvatske jubileje samo da bi se ja~alo proklamovano jugoslavenstvo. Proslavu 1000-godi{wice hrvatskog kraqevstva u Subotici organizovale su lokalne oblasne i gradske vlasti uz u~e{}e jugoslavenskih Sokola i drugih nacionalnih organizacija. Me|utim, apostolska administratura na ~elu sa Lajo{em Budanovi}em nije htela da organizuje procesiju i sve~anu misu istog dana kada su trebali u~estvovati Sokoli i druge dràvne organizacije. Proslavu 1000-godi{wice hrvatskog kraqevstva rimokatoli~ko sve{tenstvo je iskoristilo da iskaè svoje antijugoslavensko i antisrpsko opredeqewe, veli~aju}i hrvatsku hiqadu godina staru kraqevinu. Tako je sve{tenik Lambert Golovski (poqskog porekla) prilikom proslave nacionalnog jubileja u Virovitici (23. septembra 1925.), uzviknuo: Dràvu }emo sru{iti ali }emo vjeru ~uvati i u woj ostati. Rimokatoli~ko sve{tenstvo je imalo istaknutu ulogu prilikom osve}ivawa i otkrivawa spomen-plo~a u ~ast 1000-godi{wice hrvatskog kraqevstva. Hrvatstvo Zemuna je naro~ito isticano tokom slavqewa znamenitog povijesnog jubileja. Povodom proslave 1000-godi{wice hrvatskog kraqevstva Hrvati grada Zemuna (uistinu rimokatolici razli~itog narodnosnog porekla) otkrili su, 22. novembra 1925, u franciskanskoj crkvi spomen-plo~u slede}eg sadràja: Za proslave hiqadugodi{wice Hrvatskog kraqevstva postavi}e Hrvati Zemuna ovu plo~u na uspomenu osnutka Kraqevstva i krunisawa prvog hrvatskog kraqa Tomislava. Ovu proslavu uveli~ala je crkva slu`bom Bo`jom na staroslavenskom jeziku. U selu Bani}ima, op{tina Slavno, otkrivena je, 6. januara 1926, jedna spomen-plo~a u prisustvu oko 200 seqana. Otkrivawe je vr{eno pred crkvom (oki}enom hrvatskim zastavama) posle sluèwa mise. @upnik don Antun Jasprica je op{irno govorio o svrsi proslave, istakav{i da su se Hrvati vazda po{teno dràli, da nisu nikad za tu|im hlepili, a da su juna~ki branili svoja prava i borili se protiv svojih du{mana. Pri zavr{etku govora ùpnik je pozvao prisutne da ostanu i daqe pravi Hrvati, a onoga koji se iz ma kog uzroka bude stideo svoga hrvatskog imena da ga najenergi~ni538
je od sebe odbiju i da mu u svakoj prilici vrata zatvaraju. Naglasio je, daqe, da se proslava obavqa diqem domovine. Govor je zavr{io uzvikom: @ivjela Hrvatska i Hrvati. Don A. Jasprica je uo~i op{tinskih izbora, u aprilu 1926, sa propovedaonice pozivao narod na jedinstveno nacionalno dràwe, govore}i da mora glasati za kandidate Hrvatske seqa~ke stranke S. Radi}a. Pozvao je kandidate HSS da, ukoliko budu izabrani, do|u kod wega radi savetovawa. Na zboru Hrvatske seqa~ke stranke, od 22. jula 1927, odrào je govor pun separatisti~kog antisrpskog naboja rekav{i, izme|u ostalog, slede}e: Ostanite i daqe pravi Hrvati i katolici, te se kao takovi neprestano borite, jer jedino na taj na~in }emo isposlovati da vas oni u{qivci ne izrabquju i s vama ne gospodare. Pod u{qivcima je mislio na srpsku upravu koja toboè izrabquje hrvatski narod. (isto; str. 193-196) Psuwski sagledava period kada na scenu stupa druga etapa hrvatskog narodnog programa. Posle majskih doga|aja iz 1928. godine, i akta od 6. januara 1929. naro~ito, hrvatski su se redovi razdvojili u dve grupe. Hrvatska mawina ostala je na jugoslovenskoj liniji, dok je ve}ina stala na stanovi{te, da se otcepqewe od Jugoslavije, kao druga etapa hrvatskog narodnog programa, ima bez odlagawa sprovesti u delo. Jedino se ova velika hrvatska grupa u sebi podvojila zbog pogleda na sredstva kojima se otcepqewe od Jugoslavije ima sprovesti. Jedni su traìli izlaz u diplomatskim trikovima, kojima se dràva imala na unutra{wem i spoqa{wem politi~kom ìvotu podràvati u neprestanoj krizi sve do raspada. Druga, teroristi~ki orijentisana grupa smatrala je, da teroristi~kim delima na li~nosti i objekte od javnog zna~aja mogu neposrednije uticati u korist potpune hrvatske samostalnosti, u koju bi bile ugrabqene srpske pokrajine Bosne, sa delom Dalmacije, Slavonije i Sremom. Ove srpske pokrajine nisu Hrvatima bile toliko interesantne zbog wihovog srpskog stanovni{tva, koje je docnijim ostvarewem Nezavisne Hrvatske istrebqeno, koliko zbog rudnog i ekonomskog bogatstva, koji su zbog takvih svojih osobina predstavqali hrvatski san od Tomislava pa do danas. (Psuwski; cit. delo; str. 155) Simi} isti~e naklowenost Pija XI prema usta{ama i analizira kako je to uticalo na odnose Vatikana i Jugoslavije. Za vreme pontifikata Pija XI (1922-1939) na{a diplomatska istorija sa Vatikanom jeste od neobi~ne va`nosti. Naro~ito zbog ~iwenice da je ceo pontifikat obeleèn harmoni~nom povezano{}u papske Kurije i fa{isti~ke Italije protiv dràvnog integriteta Jugoslavije. U svetlosti vatikanske politike, Jugoslavija je predstavqala, uglavnom, objekat misionarstva, kao zemqa misija (terra missionis). Na pontifikalnim institutima i kolegijumima spremali su se poslenici za misionarski rad u domovini. Docnije se pokazalo da su, mawe-vi{e, svi vatikanski vaspitanici bili prononsirani usta{e (Stepinac, Draganovi}, Saka~, Kamber, Lackovi}, Berkovi} i dr.). Za vreme pontifikata Pija XI bio je aktiviran kurs isusovaca uop{te. To je imalo za posledicu da je papa Pije XI postavio vi{e biskupa i nadbi539
skupa, koji su se pokazali kao strani neprijateqi jugoslovenske dràve. Zatim, pomogao je katoli~ke redove i radio na osnivawu novih redova i kongregacija. Povla{}ivao je Katoli~ku akciju. Razdelio mnoga papska odlikovawa revnosnim rimokatoli~kim poslu{nicima. Primao je mnogobrojna hodo~a{}a iz zemqe, koja su usred Vatikana bila pretvorena u demonstracije protiv dràvnog integriteta Jugoslavije. Na euharisti~ke kongrese slao je poruke politi~ke prirode i posebne delegate. Papa Pije XI je mnogo insistirao na zakqu~ewu konkordata. Prilikom zakqu~ewa tzv. Rimskih sporazuma (1942) s Musolinijem, Nikola Pa{i} i Mom~ilo Nin~i} su posetili papu Pija XI. Ovom prilikom, s jedne i s druge strane, istaknuta je èqa da se {to pre urede sva sporna pitawa. U tom ciqu, idu}e godine, boravila je specijalna jugoslovenska delegacija u Rimu, koja je vodila pregovore sa ~lanovima papske Kurije oko zakqu~ewa konkordata. Pregovori nisu uspeli usled iskqu~ivosti papske Kurije i doma}eg klera. Papa Pije XI nije bio obeshrabren. Docnije, pregovri su nastavqeni diplomatskim putem. Tako je na dan 25. jula 1935. potpisan konkordat. Usled pritiska jugoslovenske javnosti, konkordat nije bio ratifikovan, ~ak je bio povu~en. Zategnutost u odnosima Vatikana i Jugoslavije zabeleèna je vi{e puta. Do zategnutosti uglavnom je dolazilo zbog pitawa agrarne reforme, i naknade {tete za crkvena imawa; oko pitawa ure|ewa Zavoda sv. Jeronima; oko pitawa neprijateqskog dràwa katoli~kog episkopata prema drugim konfesijama; oko pitawa upotrebe staroslovenskog bogosluèwa (glagoqice); oko pitawa nastave u svim {kolama; oko pitawa vaspitawa omladine; oko pitawa crkveno-administrativnog razgrani~ewa onih delova jugoslovenskih biskupija, ~iji se ordinariji nalaze na tu|oj teritoriji. Daqe, zategnutost je dolazila otuda, {to je pontifikat Pija XI bio vrlo neprijateqski raspoloèn prema na{em ìvqu, koji je ostao u italijanskom ropstvu a vrlo prijateqski prema usta{ama, koji su delovali protiv Jugoslavije kao dràve. U Istri i Gorici je vr{ena planska denacionalizacija Jugoslovena. Italijanske vlasti su pozatvarale slovena~ke i hrvatske {kole i primoravale Jugoslovene na fa{isti~ku nastavu. Izvr{ena su mnogobrojna hap{ewa i deportacije ~ak na Siciliju. Papska Kurija ne samo da nije ova nasiqa osudila, nego je ~ak odobravala a u mnogim slu~ajevima i podstrekavala fa{iste u tome. Sam proces denacionalizacije Jugoslovena papska Kurija je poja~avala ukidawem staroslovenskog bogosluèwa (glagoqice). (Simi}; cit. delo; str. 9-11) Kao i Jugoslavija i Rusija je za Vatikan predstavqala vrlo poèqan objekat misionarstva, to je prostor koji je Rimokatoli~ka crkva oduvek teìla da osvoji. Zvu~i gotovo neverovatno da je Sv. stolica do~ekala Oktobarsku revoluciju i boq{evi~ki sistem u Rusiji kao svoju novu {ansu. Jo{ u prvim danima revolucije Vatikan je uspostavio tajne veze sa Lewinom, za koga je religija bila pragmati~ki faktor. Uz wegovu saglasnost u Rusiju je u{lo na stotine misionara. Papa Pije XI je tim povodom izjavio da se mora poza540
baviti sa |avolom. Militantni ateizam nije bio prepreka za saradwu, jer je kroz revoluciju ru{en glavni neprijateq rimokatolicizma pravoslavqe. Pismeni sporazum izme|u Sv. stolice i SSSR, zakqu~en 12. marta 1922, zna~io je de fakto priznawe boq{evi~ke vlade. Dan pre potpisivawa ovog sporazuma sovjetska vlada pruìla je Vatikanu niz koncesija jednostranim aktom. Tajnim memorandumom oformqen je finansijski konzorcijum, koji je realizovan preko Nema~ke isto~ne banke A.G u Berlinu. Krajem marta 1922, Rimska kurija obezbedila je 1,500.000 lira pomo}i SSSR, a katoli~ka ameri~ka organizacija ARA dodatno milion dolara. Misionari jezuitskog reda organizovali su u Moskvi kuhiwe i dnevno delili 40.000 toplih obroka. (Avramov; cit. delo; str. 35-36) Po~etkom 1922. Vatikan je uputio pismo Dru{tvu naroda, zahtevaju}i da se stanovni{tvu pruì pomo} a ve} septembra 1924. u Rusiju je stigla nova grupa misionara. Po zabele{kama sestre Lava Trockoga, objavqenim nakon smrti Lewina 1924, Lewin se opredelio za uspostavqawe diplomatskih odnosa sa Vatikanom ali ga je u tome spre~ila smrt. U odnosu na religiju, Lewinov period osta}e zabeleèn kao najapsurdnija pojava. Na hiqade pravoslavnih sve{tenika je ubijeno, na stotine crkava uni{teno, a istovremeno date su posebne beneficije Rimokatoli~koj crkvi. Svoj religiozno-misionarski rad, u stvari prozelitski, Vatikan je prikrivao humanitarnom akcijom. Te veze dveju politi~kih i ideolo{ki suprotstavqenih strana trajale su do 8. aprila 1929, kada je na inicijativu Staqina usvojen Zakon kojim je zabraweno udruìvawe vernika i rad verskih organizacija. Vatikan je bio prinu|en da povu~e svoje misionare iz SSSR-a, ali ni tada nije digao ruke od wega. U Rimu je 1929. osnovan institut Russicum sa zadatkom da obrazuje sve{tenike za specifi~ne misije u SSSRu i da ih uputi tamo kada za to do|e vreme. Dolaskom Gorba~ova na vlast misionari iz Russicuma krenuli su u akciju. Sekularizacija politike koja je otpo~ela Francuskom revolucijom, a dostigla vrhunac Oktobarskom, nesumwivo predstavqa najdubqi strukturalni i ideolo{ki proces u istoriji. U tom procesu papa je izgubio svojstvo vrhovnog autoriteta, ali je uspeo da zadrì mesto jednog od u~esnika u velikoj politi~koj bitci XX veka. Suo~ena sa novim geopoliti~kim okruèwem Sv. stolica je bila prinu|ena da iz temeqa mewa strategiju. Kreator nove politike bio je papa Pije XI. Prema zamislima pape u novim uslovima oslonac obnove katoli~ke dràve ne treba traìti u dràvama nego u katoli~kim masama. Na inicijativu Pija XI u zapadnoevropskim dràvama do{lo je do stvarawa politi~kih, hri{}ansko demokratskih stranaka, koje postaju nov kanal za infiltraciju Vatikana u politi~ki ìvot pojedinih dràva. Ne{to kasnije, tako|e na inicijativu Pija XI, do}i }e do formirawa katoli~kog pokreta na naj{iroj osnovi koji deluje i danas. Sv. stolica u{la je u pregovore sa nizom zemaqa u ciqu regulisawa svog poloàja putem konkordata, zastupaju}i tezu da nijedna svetovna vlada ne moè imati bilo kakvu ingerenciju u crkvenim stvarima. Diplomatska aktivnost Vatikana bila je koncentrisana pa poraènim dràvama kojima je papa ponudio svoje usluge. Tako }e se Austrija, Nema~541
ka, Italija i Ma|arska na}i u prvom planu, a zatim katoli~ke nacije koje su u{le u sastav novih dràva: hrvatska, slovena~ka i slova~ka. Sa Kraqevinom Srba, Hrvata i Slovenaca zvani~ni pregovori otpo~eli su 1925. godine ali je ishod bio tragi~an. Prvi nacrt konkordata èstoko je napao vo|a hrvatske opozicije u Narodnoj skup{tini Stjepan Radi}, uz obrazloèwe da ne odgovara interesima hrvatskog naroda. Usledila je organizovana kampawa protiv Beograda, napad na jugoslovensku organizaciju Sokol. Pregovori su prekinuti; obnovqeni su na inicijativu kraqa Aleksandra 1933. Okon~ani su posle ubistva kraqa; tekst konkordata potpisan je 25. jula 1935, a 6. novembra 1936. dostavqen je na ratifikaciju Narodnoj skup{tini. Me|utim, Sv. arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve izjasnio se protiv nacrta, uz obrazloèwe da naru{ava ravnopravnost crkava, da Rimokatoli~koj crkvi priznaje privilegovan status, kakav imaju samo dràvne religije. Do ratifikcije konkordata nije do{lo. Odnosi Vatikana i Beograda su se zao{trili, a zatim su preneti i na nacionalni teren, {to je imalo fatalne posledice po srpsko stanovni{tvo u Hrvatskoj 1941. U me|uvremenu, iznenada, pod misterioznim okolnostima, umro je patrijarh srpski gospodin Varnava. (isto; str. 36-38) Dajana Yonston analizira poloàj Jugoslavije izme|u dve vatre, izme|u Vatikana i Kominterne. Preko deset godina Vatikan je odbijao da odgovori na poku{aje Beograda da protegne konkordat (koji je potpisao sa Srbijom uo~i rata 1914) na Jugoslaviju. Kraq Aleksandar bio je spreman na sve vrste ustupaka da bi odobrovoqio svoje nemirne hrvatske podanike i da bi privolio Vatikan da prizna Jugoslaviju. Beograd je na kraju prepustio katolicima da pregovaraju sa Vatikanom tako da je konkordat doneo katoli~koj crkvi potpunu ekonomsku autonomiju, izuze}e od agrarne reforme, posebne crkvene sudove za sve{tenstvo i veronauku za u~enike katoli~ke vere u dràvnim {kolama. Ali, kad su ove koncesije obelodawene 1936. godine, pravoslavno sve{tenstvo je protuma~ilo konkordat kao poziv katoli~koj crkvi da tretira Jugoslaviju kao misionarsko podru~je i pretilo ekskomunikacijom ~lanova parlamenta koji su glasali za ratifikaciju. U julu 1937. protiv konkordata izbile su uli~ne demonstracije koje je policija pod komandom ministra unutra{wih poslova Antona Koro{ca, slovena~kog katoli~kog sve{tenika, brutalno ugu{ila. Konkordat je napu{ten. Dvadesetogodi{wa pretwa Vatikana i samoj egzistenciji Jugoslavije postavila je scenu za ina~e neobja{wivo u~e{}e katoli~kog klera, naro~ito frawevaca, u usta{kim kampawama da se Hrvatska o~isti od pravoslavnih Srba. Odnos prema Jugoslaviji nije bio prijateqskiji ni na drugom kraju ideolo{kog spektra, me|unarodnog komunisti~kog pokreta. Nakon Oktobarske revolucije 1917. godine, izvestan broj sve{tenika Ruske pravoslavne crkve emigrirao je u Jugoslaviju i na{ao uto~i{te u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Moskva je smatrala Beograd za uto~i{te kontrarevolucionara, kao i za piona britanskog i francuskog imperijalizma. Jugoslavija je bila deo cordon sanitaire za izolaciju Sovjetskog Saveza. Slaba industrijska radni~ka klasa ~inila je revoluciju, pa ~ak i agitaciju, nerealnim sredstvom
542
za komadawe zemqe, ali nacionalizam bi mogao da bude mo}no oru`je. Dvadesetih godina Kominterna je ìgosala Jugoslaviju kao tamnicu naroda (ista etiketa je ranije lepqena Austro-Ugarskoj monarhiji) i ohrabrivala potla~ene narode da ustanu protiv srpske buròazije. Takozvana srpska buròazija (mahom sitni trgovci, armijski oficiri, funkcioneri vlade i intelektualci) nije imala mnogo zajedni~kog sa mo}nim buròazijama velikih imperijalisti~kih sila, koje su, uostalom, kontrolisale ve}inu najzna~ajnijih ekonomskih resursa Jugoslavije. Dok su Srbi zaista ~inili gro dràvnih slu`benika, vrhunski poloàji bili su rezervisani za Slovence, Hrvate i muslimane. Hrvati su dobili {iroku autonomiju, a privreda se i daqe brè razvijala u Sloveniji i Hrvatskoj nego u ostatku Jugoslavije. Srbija je ostala ekonomski nerazvijena izme|u dva svetska rata. Razlika izme|u porobqenih naroda i porobqiva~a, koju je povukao Lewin da bi razlu~io evropske imperijalisti~ke nacije od wihovih prekomorskih kolonija, primewena na Jugoslaviju, sluìla je samo da zamagli klasne razlike i jo{ vi{e zao{tri etni~ki konflikt. (Yonston: cit. delo; str. 122-124)
2. Kazna za odbijawe konkordata

Simi} detaqno analizira aferu oko konkordata i isti~e da konkordat predstavqa jedan od konkretnih vidova neprijateqske politike Vatikana protiv Jugoslavije. On nagla{ava da je Vatikan na kraju, kada je ideja o konkordatu napu{tena, otvoreno zapretio Jugoslaviji da }e jednom zaàliti {to nije prihva}en konkordat koji se velikodu{no nudio od strane Vatikana. Pre svega, konkordati su delo politike i propagande papske Kurije. A to zna~i da konkordat ozna~ava duh i kurs planirawa i pripremawa oko sprovo|ewa politi~kih ciqeva Rimokatoli~ke crkve. (Simi}; cit. delo; str. 15) U ciqu regulisawa poloàja crkvenih organizacija u zemqi, prvo je zvani~no izvr{ena verska anketa (1921) a potom se pristupilo etapnom re{avawu crkvenih pitawa. [to se ti~e Rimokatoli~ke crkve, usvojen je princip konkordatskog re{ewa. To zna~i, posti}i sporazum Jugoslavije i Vatikana prvo u pogledu uzajamnih odnosa a zatim u pogledu poloàja i delovawa rimokatoli~ke crkve u zemqi. S tim u vezi je obrazovana (1922) jedna komisija za izradu nacrta konkordata. Zanimqivo je pomenuti da su se ~lanovi vlade Quba Jovanovi} i Mom~ilo Nin~i} (obojica pravoslavne vere) naro~ito zalagali za dono{ewe jednog konkordata koji bi bio analogan srpskom iz 1914, sa kojim su obe strane (Srbija i Vatikan) bile zadovoqne. Uostalom, li~no Q. Jovanovi} imao je vidnog u~e{}a oko izrade i zakqu~ewa konkordata sa Srbijom. (isto; str.15-16) Izgleda da je prvi nacrt jugoslovenskog konkordata koji je izradila komisija, Vatikan odmah odbio kao bazu za pregovore. Dolaskom fa{ista na vlast, papa Pije XI nikako nije èleo pregovorima sa Jugoslavijom da izazove nepoverewe prema Musoliniju. Tek kada je Musolini ugu{io opoziciju i konsolidovao reìm i kada su otpo~eli tajni pregovori izme|u Kviri543
nala i Vatikana oko re{ewa rimskog pitawa papa Pije XI je pristao da se zvani~no vode pregovori izme|u Vatikana i Jugoslavije oko zakqu~ewa konkordata, pa su tako tokom maja i juna 1925. vo|eni pregovori izme|u jugoslovenske i vatikanske delegacije u Rimu. Istovremeno sa boravkom dràvne jugoslovenske delegacije u Rimu su boravili i ~lanovi vodstva katoli~kog episkopata na ~elu sa nadbiskupom A. Bauerom. Odmah se pokazalo kakav je bio ciq wihovog boravka u Rimu, odnosno smisao wihovih konsultacija sa kardinalom Gasparijem. Na prvoj sednici jugoslovensko-vatikanske delegacije monsiwor Borgo|ini Duka je izjavio da su biskupi uzeli u pretres jugoslovenski nacrt konkordata i da su doneli svoje zakqu~ke, koje su saop{tili Vatikanu. Biskupi su zamolili Sv. stolicu da ne potpi{e konkordat dok se ne ispuni niz wihovih crkveno-politi~kih uslova, koji su, u stvari, zna~ili povratak na stawe iz 1918. godine u Austro-Ugarskoj. Daqe, on je izjavio da Sv. stolica usvaja uslove biskupa. Potom je saop{tio protivpredlog konkordata, kako ga on zami{qa, sa rezervom od strane nadle`nih kongregacija i Sv. oca. Posle toga, diskusija je nastavqena. Prakti~no se pokazalo da Vatikan i vi{i kler u ovim pregovorima polaze od negacije dràvnog suvereniteta Jugoslavije i da traè povla{}eni poloàj za katoli~ku crkvu u zemqi. Na jednoj sednici ministarskog saveta posebno se raspravqalo o zao{travawu Vatikana i klera oko konkordata. Ministar prosvete Stjepan Radi}, kao {ef najja~e hrvatske (katoli~ke) stranke, odlu~no je istupio protiv neprijateqskih stavova Vatikana i vi{eg klera. Osudiv{i pretenzije klerikalaca, traìo je od wih puno po{tovawe dràvnog suvereniteta. Tako su intervencijom Stjepana Radi}a, a usled iskqu~ivosti Vatikana, pregovori bili odloèni a ne i prekinuti. To je imalo za posledicu, da je uskoro, oko pitawa Zavoda sv. Jeronima Vatikan javno zao{trio borbu protiv Jugoslavije i wenih suverenih prava. Zao{travawe Vatikana imalo je smisao katoli~ke logike i zna~aj kombinovane politike. Prvo, Vatikan je pomogao fa{isti~ku Italiju u borbi protiv Jugoslavije kao dràve. Drugo, sa svoje strane je vi{e ciqao na re{ewe rimskog pitawa nego na zakqu~ewe konkordata. Zaista, posle zakqu~ewa Lateranskog ugovora (1929) i prvih rezultata wegovog sprovo|ewa na ra~un i {tetu Slovenaca i Hrvata u Juliskoj Krajini, s jedne strane, a ocewuju}i da je unutra{wi i me|unarodni poloàj Jugoslavije oslabqen, s druge strane, Vatikan je s jeseni 1930. pristao na nove pregovore o konkordatu. Od septembra 1930. do marta 1931. vo|eni su razgovori o proceduri pregovora oko konkordata. Poslanik J. Simi} je kardinalu Pa}eliju saop{tio da je jugoslovenska vlada spremna otpo~eti pregovore. Posle razgovora sa papom Pijem XI, kardinal Pa}eli je odgovorio poslaniku J. Simi}u da prihvata pregovore i da bi bilo oportuno prethodno podneti jugoslovenski projekat konkordata. Po~etkom marta 1931, poslanik J. Simi} je Vatikanu predao jugoslovenski projekat konkordata. Projekat konkordata je predat nadle`noj kongregaciji na prou~avawe a jedna kopija je poslata nunciju Pelegrinetiju s
544
tim da uz svoje mi{qewe dostavi i primedbe jugoslovenskog episkopata. U prvoj polovini avgusta 1931, kardinal Pa}eli je poslaniku J. Simi}u predao Aide-Memorie Sv. stolice. Odmah se ustanovilo da se vatikansko gledi{te i suvi{e udaqavalo od jugoslovenskog. Kada se naknadno sastao sa kardinalom Pa}elijem, poslanik J. Simi} mu je primetio da se iz odgovora Sv. stolice dobija utisak da ona ne èli zakqu~ewe konkordata. Prave}i se impresioniran ovom izjavom, kardinal Pa}eli po~eo ga je uveravati o dobroj nameri Sv. stolice i wenoj iskrenoj èqi za zakqu~ewe konkordata. Potom je rekao da gledi{te Sv. stolice ne zna~i i wenu posledwu re~ i da se izme|u toga gledi{ta i jugoslovenskog projekta moè na}i re{ewe, koje bi obe strane mogle prihvatiti. (isto; str. 16-17) Zatim je J. Simi} izjavio da vlada ne moè imenovati delegata za pregovore sve dotle dok se gledi{te Sv. stolice ne bude promenilo i pribliìlo jugoslovenskom gledi{tu. To je potrebno da bi se iz toga prethodno stvorilo uverewe da }e zvani~ni pregovori brzo i lako biti okon~ani uspehom. Ako se najpre poverqivim putem ne bi to moglo posti}i, da je u interesu ugleda obeju strana i ne zapo~iwati zvani~ne pregovore, nego zapo~eti pa ih posle razmimoilaèwa prekinuti. Kardinal Pa}eli je rekao da nije protivan da se zapo~etim na~inom produè razgovori, pa posle, kada se bude postigao sporazum u svim glavnijim pitawima, da se imenuju delegati. Naredni doga|aji su dokazali da je Vatikan i daqe za zao{travawe odnosa sa Jugoslavijom. Sa plenarne sednice u Zagrebu, katoli~ki episkopat je objavio poslanicu protiv Saveza Sokola. A u Vatikanu, papa Pije XI istupio je sa izjavom o progonu katolika u Jugoslaviji. Razume se, jugoslovenska javnost nije ostala du`na ni episkopatu ni papi Piju XI. Tako su odnosi Vatikana i Jugoslavije za{li u fazu krajwe zao{trenosti. âk je bilo glasova iz Vatikana da je prekid odnosa sa Jugoslavijom na vidiku. Kada je vaspostavqena jedna sno{qiva atmosfera, onda se sa jugoslovenske strane procenilo da se mogu nastaviti razgovori o konkordatu. Aprila 1933, poslanik J. Simi} dostavio je kardinalu Pa}eliju jugoslovensko mi{qewe o vatikanskom Aide-memoire. Posle toga, wih dvojica su raspravqali o va`nijim ta~kama projekta konkordata. Posle izvesnog vremena, poslanik J. Simi} je krenuo za Beograd da referi{e o stawu pregovora. Ministru inostranih poslova B. Jevti}u je predloìo da se Mih. Lanovi}, profesor univerziteta u Zagrebu, koji je dugo vremena bio na~elnik katoli~kog odeqewa Ministarstva pravde, i imao reputaciju stru~waka za {kolska i versko-crkvena pitawa, odredi za wegovog stru~nog savetnika pri ovim pregovorima. Ministar B. Jevti} se saglasio sa ovim predlogom. Poslanik J. Simi} se vratio u Rim s nadom da }e uskoro do}i i prof. Mih. Lanovi} da mu pomogne u stru~nim pitawima. Me|utim, prof. Mih. Lanovi} nije uop{te stigao a on li~no doìveo je jedno veliko iznena|ewe. Kada su pregovore trebali da nastave, kardinal Pa}eli je rekao poslaniku J. Simi}u da mu je ministar B. Jevti} uputio pismo, u kome ga izve{tava da se Moskatelu poverava da sa Vatikanom vodi pregovore oko konkorda545
ta. [ale}i se, kardinal Pa}eli je rekao J. Simi}u; Izgleda da i g. Jevti} veruje da se popovi me|u sobom lak{e sporazumevaju. Tako je poslanik J. Simi} u Vatikanu saznao da je odstrawen od daqih pregovora i da se daqi pregovori poveravaju savetniku Moskatelu, ina~e katoli~kom sve{teniku. Tek idu}e godine, poslanik J. Simi} je ne{to saznao kako je (a ne i za{to je) do{lo do wegovog odstrawewa. Kada se video u @enevi sa ministrom B. Jevti}em, upitao ga je o ovom. Ministar B. Jevti} mu je rekao da je po èqi Vatikana ovlastio Moskatela da vodi pregovore i da mu je u tom ciqu li~no pisao kardinal Pa}eli. Predvi|awa kardinala Pa}elija da se popovi me|u sobom lak{e sporazumevaju, zaista, obistinila su se. Po{to su popovi me|u sobom uzeli samo u obzir Codex iuris canonici i smernice politike Rimokatoli~ke crkve, u Vatikanu je u~iwen napredak u pregovorima oko konkordata. U Beogradu, predsednik vlade i ministar inostranih poslova B. Jevti} u Narodnoj skup{tini, 3. januara 1935, istakao je va`nost konkordatskog pitawa. Pomenuo je da je wegova vlada nadahnuta najboqom voqom da odnose i iskrenu saradwu dràve i katoli~ke crkve uspe{no i trajno obezbedi zakqu~ewem konkordata sa Sv. stolicom. Uskoro, u Jugoslaviji su bili raspisani izbori za Narodnu skup{tinu. Na jednom izbornom zboru u Zagrebu, 28. aprila 1935, predsednik vlade B. Jevti} je mogao saop{titi da su pregovori o konkordatu sa Sv. stolicom privedeni kraju i da }emo uskoro mo}i da zakqu~imo konkordat. Iako je dobio ve}inu na izborima, posle izbora kabinet B. Jevti}a je bio smewen. Imenovan je kabinet M. Stojadinovi}a. Posle jednog bezuspe{nog poku{aja da se unesu neke formulacije u zavr{ni tekst redakcije konkordata, vlada M. Stojadinovi}a je pristala i odredila ministra pravde Qudevita Auera da potpi{e konkordat. Potpisivawe je izvr{eno 25. jula 1935. u Vatikanu. Svakako da je kardinal Pa}eli mogao sa zadovoqstvom da stavi potpis na delo koje su popovi me|u sobom sporazumno stvorili. U doba potpisivawa konkordata, vlada M. Stojadinovi}-Koro{ec-Spaho nije imala ve}inu ni u Narodnoj skup{tini ni u Senatu. Zbog toga je privremeno odloìla ratifikaciju konkordata. Tek idu}e godine (11. decembra 1936) uputila je Narodnoj skup{tini konkordat na ratifikaciju. Prvi glas protesta protiv konkordata ~uo se od strane Srpske pravoslavne crkve. Sinod pravoslavne crkve upoznao je javnost sa sadrìnom konkordata i sa svojim primedbama i prigovorima. A patrijarh Varnava je predsedniku vlade M. Stojadinovi}u uputio memorandum, upozoriv{i ga da je analizom mnogih ~lanova konkordata utvr|eno da se wime negira na~elo ravnopravnosti zagarantovano ustavom i da }e zbog toga naru{iti mir u zemqi. Kada se uzme u obzir da su pregovori o konkordatu vo|eni u najve}oj tajnosti i da je vlada M. Stojadinovi}a bri`qivo krila wegovu sadrìnu od javnosti, onda se moè razumeti zna~aj otkri}a Sinoda pravoslavne crkve. Kada je {ira javnost bila upoznata sa sadrìnom konkordata, nastalo je uznemirewe duhova u zemqi. A odmah zatim, razvijena je jaka agitacija protiv
546
ratifikacije konkordata. Prvenstveno, vlada Stojadinovi}a je osu|ivana {to je potpisala ovakav konkordat, po{to se wime Jugoslavija pretvarala u zemqu katoli~ke misije (terra missionis). A zatim, {to stalnim pozivawem na kanonsko pravo katoli~ke crkve, dràva treba da vr{i wegovu recepciju. Ovakvim konkordatom se utirao put klerikalizmu sa kojim se nije usre}ila nijedna zemqa, a katoli~koj crkvi su se priznavala prava u svim oblastima javnog ìvota kao u nekoj ultramontanskoj dràvi. Vidi se da su katoli~ki popovi me|u sobom, bezobzirno prelaze}i preko ustavnog na~ela o verskom paritetu, ovakvim konkordatom polazili od omalovaàvawa i zapostavqawa poloàja i stawa drugih konfesija i od negacije ustavne za{tite konfesionalnog mira u Jugoslaviji. Zbog ovakvih ~iwenica, iako se prvi glas protesta ~uo od strane Srpske pravoslavne crkve, borba protiv ratifikacije konkordata nije imala ni nacionalno ni religijsko obele`je. To je, u stvari, bila politi~ka borba. Kao takva, odmah je prerasla u op{ti narodni pokret ne samo protiv politike Rimokatoli~ke crkve u zemqi nego i protiv vladaju}eg reìma. Po{to je konkordat delo jedne politike u ciqu ja~awa politi~kog uticaja i vlasti na javni ìvot, to je i borba protiv ratifikacije bila iskqu~ivo politi~ka borba. Samo zato {to je bila iskqu~ivo takva, mogla je obuhvatiti razmere kakve Jugoslavija od svog proklamovawa nije zabeleìla. Kao ni o jednom pitawu, za kratko vreme, o konkordatu se pojavila obilna literatura, legalna i ilegalna. Vlada Stojadinovi}-Koro{ec-Spaho je istupila sa o{trom zabranom svih antikonkordatskih publikacija. Istovremeno, kazamati su se danono}no punili wenim politi~kim protivnicima. Kao primer i dokaz kako je reìm grubim policijskim merama re{avao versko-crkvena pitawa i kakva je psihoza vladala oko rasprave o ratifikaciji konkordata, moè posluìti i ovaj prestoni~ki doga|aj. Rasprava o ratifikaciji konkordata otpo~ela je 19. jula 1937. u Narodnoj skup{tini. Paralelno sa raspravom, istog dana, u Beogradu je zabeleèn jedan vrlo teàk i mu~an doga|aj, koji }e ostati u politi~koj istoriji Jugoslavije poznat pod imenom Krvava litija. Po nare|ewu ministra unutra{wih poslova Antona Koro{ca (ina~e katoli~kog sve{tenika), kod Saborne crkve je jakim policijskim i àndarmerijskim snagama izvr{en brutalan i krvavi napad na pravoslavne vladike i Beogra|ane, koji su se okupili radi molebstvija za ozdravqewe patrijarha Varnave. Ovom prilikom, izvr{ena su i mnogobrojna hap{ewa ne samo na licu mesta nego i u drugim delovima prestonice. Krvavi doga|aj kod Saborne crkve imao je sna`nog odjeka u zemqi i inostranstvu. Objavqen je niz o{trih proglasa protiv reìma M. Stojadinovi}-Koro{ec-Spaho. U proglasima je podvu~eno da je vlada M. Stojadinovi}a diskvalifikovana da donosi konkordat po{to u radu Narodnog predstavni{tva ne u~estvuje ogromna ve}ina na{ih naroda, poglavito da ne u~estvuje ve}ina katolika Hrvata i Slovenaca. Uprkos krvave litije kod Saborne crkve i proglasa opozicije, kao i izjave V. Ma~eka, predsednika Hrvatske seqa~ke stranke u Morning Postu (jula 1937.) da u pitawu konkordata Hrvati nemaju i ne}e imati nikakvog u~e547
{}a, vlada M. Stojadinovi}a je bezobzirno izglasala konkordat. Po proceduri, konkordat se imao iz Narodne skup{tine uputiti Senatu na daqe re{avawe. Neposredno po izglasavawu konkordata u Narodnoj skup{tini, umro je patrijarh Varnava. Borba protiv reìma i konkordata je nastavqena. Uzev{i ogromne razmere, borba je kona~no zar{ena pobedom naroda Jugoslavije. Pred jednodu{nom osudom javnosti i pred pritiskom naroda, reìm Stojadinovi}-Koro{ec-Spaho je bio primoran definitivno da povu~e konkordat, uop{te da ga se odrekne. Prvu izjavu u ovom smislu dao je 27. oktobra 1937. predsednik Vlade i ministar inostranih poslova M. Stojadinovi}. Potom je ministar unutra{wih poslova A. Koro{ec, 27. decembra 1937, izjavio da je konkordat bio stvorio veoma mutnu situaciju i sada se ugasio i da vlada ne}e doneti ni stari konkordat, niti stari redigovani, ni novi, niti uop{te ma kakav konkordat. U svom aktu Arhijerejskom saboru Pravoslavne crkve, od 28. januara 1938, u ime vlade, predsednik M. Stojadinovi} je izjavio da je zaista ovaj i ovakav zakonski predlog definitivno skinut s dnevnog reda. Naknadno, 1. februara 1938, u ime vlade, predsednik M. Stojadinovi} je upotpunio ovu izjavu re~ima: prvo, ovaj i ovakav konkordat sa Vatikanom ne}e vi{e biti iznesen pred Narodno predstavni{tvo na ozakowewe i drugo, da }e kraqevska vlada pri svakom budu}em sre|ivawu svojih odnosa sa Vatikanom i pri regulisawu poloàja Rimokatoli~ke crkve u Kraqevini Jugoslaviji u punoj meri respektovati i primeniti Ustavom zagarantovano na~elo o ravnopravnosti svih zakonom priznatih veroispovesti u zemqi. Na ovaj na~in reìm Stojadinovi}-Koro{ec-Spaho stvarno je ustuknuo, i vi{e od toga: ovaj i ovakav konkordat sa Vatikanom, pokazao je i dokazao da kraqevska vlada pri svom sre|ivawu odnosa sa Vatikanom i pri regulisawu poloàja Rimokatoli~ke crkve, uistini, nije u punoj meri respektovala i primila ravnopravnosti svih zakonom priznatih veroispovesti u zemqi. Najzad, kao epilog borbe naroda Jugoslavije protiv ratifikacije konkordata, od strane reìma je zabeleèna amnestija. (isto; str. 18-22) U poglavqu Prekor i pretwa Vatikana Simi} citira Pija XI i wegovu pretwu Jugoslaviji zbog neprihvatawa konkordata. [to se ti~e konkordatskog pitawa, s vatikanske strane prvo je zavedena zavera }utawa a posle organizovana neprijateqska kampawa protiv Jugoslavije i wenog dràvnog ustrojstva. I ono {to je najva`nije, iskazana je otvorena pretwa da }e se jednom zaàliti {to nije prihva}en konkordat koji se velikodu{no nudio od strane Vatikana. Hronolo{ki, decembra 1937, prvo je Vatikan reagirao na svoj na~in: papa Pije je u novu listu imenovanih kardinala uvrstio i ime H. Pelegrinetija, papinskog nuncija u Jugoslaviji. A prilikom sve~ane predaje kardinalskih znakova, 15. decembra 1937, odrào je veliki govor, u kome se jetkim re~ima osvrnuo na Jugoslaviju i na sudbinu konkordata. Od va`nosti je navesti ovaj odlomak iz govora pape Pija XI {to se ti~e konkordata:
548
Do}i }e dan a voleo bih da to ne moram kazati, ali sam duboko uveren do}i }e dan, kada ne}e biti malen broj du{a, koje }e zaàliti {to nisu {irokogrudo, velikodu{no i aktivno primile tako veliko dobro kao {to je ono, koje je zastupnik Isusa Hrista nudio wihovoj zemqi i tone samo radi crkvene, verske sloge nacije, ve} i radi wene socijalne i politi~ke sloge, mada odlu~no odbijamo da politika bude na{a stvar, na{ posao. Kao {to se vidi, re~i pape Pija XI imale su zna~aj prekora i pretwe. Ujedno, bile su podstrek klero-fa{isti~ke borbe protiv Jugoslavije kao dràve. Vatikan je, 15. februara 1938, uputiv{i jedan Aide-memoire jugoslovenskoj vladi uloìo i formalni protest. A Oservatore Romano, u broju od 19. februara 1938, na uvodnom mestu objavio je jedno saop{tewe pod naslovom Jugoslovenski konkordat u kome su zlonamerno preokrenute mnoge ~iwenice. [to se ti~e ogromnog dela jugoslovenskog klera, situacija se razvijala u znaku ozvani~ene vatikanske kampawe protiv Jugoslavije kao dràve. Na unutra{wem planu, poja~avana je kampawa verske mr`we i nacionalne netrpeqivosti. Zabeleèn je niz teroristi~kih dela. Da bi poja~ali i odràli psihozu politi~ke i {ovinisti~ke borbe, biskupi zakazuju konferenciju. Sa svoje konferencije, od 4. maja 1938. u Zagrebu, objavili su Deklaraciju, koja je bila puna nebratskih re~i i nevernog prikazivawa savremenog stawa. Uzev{i u obzir vreme i prilike kada je objavqena Deklaracija, vidi se da je istupawe vi{eg klera imalo zna~aj inostranih kombinacija protiv Jugoslavije kao dràve. Istupawe vi{eg klera podudaralo se sa istupawem revizionisti~kih i revan{isti~kih pokreta u Evropi. Uveliko povezan sa usta{ama, vi{i kler je èleo iskoristiti situaciju u Evropi, gde su se de{avale velike politi~ke promene i mewale dràvne granice. Otpo~ela je sna`na totalitaristi~ka ofanziva na sve demokratske ustanove. Fa{isti~ke i nacisti~ke aveti kruìle su nad Evropom, koja je bila na bespu}u. Ve} je bila stvorena Slova~ka kao katoli~ka dràva na {tetu dràvnog integriteta êhoslova~ke i poretka Evrope. Slova~ka je navo|ena kao obrazac kako se moè obrazovati jedna klerikalna dràva. Doma}i klero-fa{isti se intenzivno povezuju i sara|uju sa slova~kim. Stav nadbiskupa Stepinca prema Slova~koj jeste pozitivan. Na unutra{wem planu, vr{i se pregrupisawe klero-usta{kih snaga u ciqu postavqawa tzv. hrvatskog pitawa u okviru osovinskog poretka Nove Evrope. (isto; str. 22-23) I dr Milo{evi} daje tuma~ewe ove papine pretwe: Usta{e su, dakle, posluìle kao sredstvo ka`wavawa Srba i papa nije hteo ni{ta da u~ini da to spre~i. Tako je Vatikan, odnosno Rimska crkva pre}utala, a kasnije i opravdavala, Jasenovac, Gradi{ku, Drakuli}e, hercegova~ke jame... U su{tini, kler, makar i pre}utno, samo opravdava i usta{ki pokret i usta{ku dràvu i, ~ak u dane usta{kog sloma, pra{ta im bez ijedne re~i kriti~kog odnosa prema najmonstruoznijim zlodelima pokreta.
549
Do sli~nog zakqu~ka do{ao je i Slavko Vuk~evi}: usta{ku propagandu protiv Srba i Jugoslavije u cjelini svojski je podràla klerikalna propaganda. Katoli~ka crkva je Srbe smatrala otpadnicima od vjere svojih otaca koje treba ponovo vratiti pod okriqe Katoli~ke crkve. Uz podr{ku Vatikana, Stepinac je nastojao da se oslobodi {izmatika NDH je trebalo da postane sna`na katoli~ka dràva. Saradwa usta{a i Rimske crkve imala je za posledicu da su mnogi crkveni velikodostojnici odlikovani od strane Paveli}a. Odlikovawa su sticana porimokatoli~avawem Srba, ali i zlo~inima. Ove ~iwenice pokazuju jedno lice Rimske crkve koje se poku{ava prikriti i neopravdano prikazati u lep{em svetlu. To je lice institucije koja se bavi politikom, verskom agresijom u ciqu porimokatoli~avawa pravoslavnih i drugih naroda, to je lice crkve koja je spremna da organizuje i pravda ubijawa nerimokatolika... (Milo{evi}; cit. delo; str. 20-21)
V POKATOLIÂVAWE I KROATIZACIJA SRBA RIMOKATOLI^KI PROGRAM KROZ VEKOVE

1. Vatikan koristi ilirsku ideju za prozelitsko misionarstvo
Pokatoli~avawe je jedan od metoda koji su Rimokatoli~ka crkva i Vatikan koristili u borbi protiv svog najve}eg neprijateqa pravoslavqa. Rimokatoli~ka crkva je Srbe uvek videla kao misionarski objekat koji treba da stavi pod svoju kontrolu. Pokatoli~avawe je vr{eno kroz vekove i to putem suptilnijih, perfidnijih metoda, ali je ~esto poprimalo krajwe brutalne forme prisiqavawa na promenu vere, sve do zverskog ubijawa pravoslavnog sve{tenstva i stanovni{tva, jer je to za Rimokatoli~ku crkvu bio i najefikasniji na~in za zatirawe pravoslavqa. Najmonstruoznije nasiqe, nezapam}ene zlo~ine nad pravoslavnim ìvqem po~inio je katoli~ki kler za vreme Drugog svetskog rata pod parolom budi katolik ili umri. Rimokatoli~ka crkva nikada nije preuzela odgovornost za zlo~ine nad Srbima, naprotiv, {titila je, veli~ala je, uzdizala i progla{avala svecima one koji su se istakli kao ubice srpskog pravoslavnog naroda. Iznosimo analize istori~ara, stru~waka, koji su se temeqno bavili temom prozelitizma nad Srbima. Dr Nikola @uti} u poglavqu Rimokatoli~ki ilirizam u funkciji svehrvatstva sagledava sprovo|ewe misionarskih aktivnosti preko ilirizma. Po~etkom XV veka javqa se ideja o uspostavqawu hri{}anskog jedinstva ali pod okriqem Vatikana i Rimokatoli~ke crkve. Upravo crkveni sabor u Firenci, 1439. godine, pokre}e pitawe hri{}anskog jedinstva i stvarawa unijatske crkve. Prema deklaraciji o uniji, usvojenoj na saboru u Firenci 1439, utvr|eno je da Sveta Rismka crkva ~vrsto veruje da niko ko ne pripada katoli~koj crkvi, ne samo neznabo{ci nego Judeji, ni jeretici ni
550
{izmatici, ne mogu u}i u carstvo nebesko, nego }e svi po}i u vje~ni ogaw, koji je spremqen za |avole, ako se pred smrt ne obrate k pravoj crkvi. Prisilnom Bredskom unijom katoli~ke Poqske nad Ukrajinom, iz 1596. godine, dat je jak impuls misionarskom zadatku privo|ewa pravoslavnih crkvenom jedinstvu u stvarawu unijatske crkve. Do druge polovine XV veka u tzv. ilirskim zavodima {koluju se pitomci za rimokatoli~ku misionarsku propagandu na Balkanu. Vremenom Balkan preplavquju brojni misionariredovnici iz mona{kog fraweva~kog i jezuitskog reda. Vatikan po~iwe u XV veku da koristi ilirsku ideju kao oblik svog misionarskog nastupawa na Balkanu. Godine 1453, papa Nikola V bulom Piis fidelibus votis osniva Ilirski zavod sv. Jeronima u Rimu, koji je u po~etku imao karitativnu svrhu, tj. oformqen je za izdràvawe gostiwca (pansiona) i bolnice koji su podignuti za ju`noslavenske hodo~asnike u Rimu (za obrazovawe i vaspitawe rimokatoli~kih pitomaca budu}ih misionara. (@uti}; cit. delo; str.47-48) Kako navodi J. [idak, sabor Banske Hrvatske 1604. godine (dakle pre trajnog naseqewa isusovaca u zagreba~ki Gradec) verskim zakonom, kojem je car ~etiri godine kasnije dao pravnu sankciju, proglasio je katolicizam jedinom dopu{tenom verom u zemqi. Godine 1606. isusovci u Gradecu otvaraju svoju gimnaziju, a potom u Rijeci i Vara`dinu. U isusova~kim gimnazijama ~itava su pokoqewa stjecala humanisti~ku naobrazbu, s teì{tem na u~ewu latinskog jezika i na vjerskom odgoju. Zagreba~ku isusova~ku gimnaziju u proseku je polazilo izme|u pet i {est stotina u~enika, prete`no plebejskog porekla. Isusovci ve} tada usvajaju na~elo, koje u XIX veku realizuju Gajevi ilirci, prihvatawa op}eg i najra{irenijeg govora ({tokavskog) za dela namewena Ju`nim Slavenima. Ve} 1625, isusovac ~akavac Bartol Ka{i} (1575-1650) zalaè se za {tokav{tinu. Ka{i} se ina~e {kolovao u isusova~kom ilirskom kolegiju u Loretu i u rimskom seminaru. On je osniva~ prve isusova~ke rezidencije u Dubrovniku. Kao misionar Kongregacije za propagandu vere boravio je u Beogradu, Smederevu, Temi{varu, Osijeku i Valpovu. Hrvatski jezikoslovci, npr. beogradski isusovac Vladimir Horvat, u svom svehrvatskom maniru isticali su da je Ka{i}u ve} 1604. godine poveren zadatak da za potrebe Ilirske akademije u Loretu sastavi prvu hrvatsku gramatiku. Me|utim, ta hrvatska gramatika nosi nehrvatsko ime Institutiones lingue Illyricae (Rim, 1604). (isto; str. 50-51) U XVI i XVII veku u delima rimokatoli~kih redovnika i klerika u iskqu~ivoj su upotrebi nazivi slavenski, odnosno ilirski. Narodnosni pojam hrvatstva u tom vremenu uop{te ne postoji. Tada{we teritorijalno podru~je Hrvatske, koje je bilo obi~an geografski pojam, malo je i bezna~ajno da bi se hrvatskim imenom pokrilo celo podru~je Ilirika i ilirskog (slavenskog) naroda. Tako, na primer, pisac i pesnik Juraj (Giurgije) Barakovi} (1548-1628), ina~e kanonik i klerik, u svojim pesmama koristi naziv slovinski (Vila Slovinika). On pi{e o slovinskom narodu i jeziku. Rukopisnu zbirku propovijedi J. Barakovi} je nazvao Sacri sermoni in lingua illirica. Kwièvnik i leksikograf, jezuita Juraj Habdeli} (1609-1678),
551
stvorio je prvi hrvatski re~nik, kako ga nazivaju hrvatski jezikoslovci XIX i XX veka. Wegovo delo, me|utim, nosi naziv bez hrvatskog imena (Dictionar ili rechi slovenske...).(isto; str.51-52) Propagator rimokatoli~kog prozelitskog misionarstva preko ilirizma, kojeg je naknadno poistovetio sa hrvatstvom, glagoqa{ki je pisac, frawevac Rafael Levakovi} (Jastrebarsko, 1597? Zadar, 1649), utemeqiteq slavenskog bogoslu`ja prema rimskom misionarskom konceptu. On je, pored ostalog, napisao i raspravu O uni{tewu {izme i sjediwewu {izmatika sa Rimskom crkvom (Schismatis destructio ad reducendos et uniendos cum Romano Pontifice Schismaticos). R. Levakovi} je 1626. do{ao u Rim i ostao u slu`bi Kongregacije za propagandu vere skoro ceo ìvot. Borio se protiv uvo|ewa }irilice u bogoslu`je, ali nije mogao odoqeti nametawu ruskoslavenske redakcije staroslavenskog jezika od strane ukrajinskih unijata. U vreme tzv. katoli~ke obnove, kada je Rim nastojao da potisne reformaciju i uporedo sa zalagawem oko povratka izgubqenih podru~ja pro{iri svoj uticaj i na slavenski pravoslavni istok, Congregatio de propaganda fide, nosilac takvih te`wi, sistematski je poticala jezi~ke studije koje su trebale dovesti do jedinstvenog kwièvnog jezika i pisma za Slavene. Po{to se od XVI veka provodila crkvena unija nad pravoslavnim Srbima, na na~in da se ne dira u pravoslavne verske obrede i obredni jezik, pojavile su se u Vatikanu tendencije za jedinstvenim op{tim jezi~kim i jednonarodnosnim ujediwavawem Slavena. Iz tog razloga po~ela je unijatska rusifikacija glagoqskih crkvenih kwiga, koju je strpqivo provodio upravo fra Rafael Levakovi}. On je rimske verske kwige prilago|avao slavenskom bogoslu`ju, pa je prire|ivao glagoqa{ka izdawa za slavenske, tj. srpske pravoslavne vernike. Tako je izdao glagoqski bukvar, kao i glagoqski misal koji je ura|en prema refomiranom latinskom misalu. Posle misala Levakovi} i Propaganda planiraju prevo|ewe brevijara, rituala, katehizma i izradu re~nika i gramatike crkvenoslavenskog jezika. Godine 1635, {tampao je misionarski Ispravnik za jereji ispovidnici i za pokornih. Austrijski car ga je 1637. godine imenovao smederevskim biskupom, ali papa nije potvrdio taj izbor. Slede}e godine izvr{io je razne misionarske zadatke. U Be~u je radio na pokretawu inicijative da Turci vrate katolicima sveta mesta u Palestini. U Ma|arskoj i Bugarskoj pose}ivao je (vizitirao) fraweva~ke samostane. Posle toga je, sa zagreba~kim biskupom Vinkovi}em, kako navodi vi{i nau~ni saradnik Jugoslavenske akademije Vjekoslav [tefani}, nastojao da postane biskup Vlaha u Hrvatskoj, jer od austrijskog cara imenovani Maksim Predojevi} nije ostao veran uniji. Kad je za unijatskog episkopa 1642. imenovan Gavrilo Predojevi}, Levakovi} se vratio u Rim kako bi i daqe obavqao poslove u Kongregaciji za propagandu vere. Posebno treba ista}i ~iwenicu da je Levakovi} intenzivno radio na stvarawu istoriografskih falsifikata i kompilacija, kao i wegov u~iteq Frawo Glavini}, jer je po slobodnoj voqi prepisivao istorijske izvore i stvarao tzv. hrvatske redakcije Letopisa popa Dukqanina, Historia Salonitana Tome Arhi|akona. Levakovi} je radio ilirsku korespondenciju za mleta~kog providura. Mora se ista}i ~iwenica da je on prete~a Pavla
552
Ritera, jer je pre wega po~eo da identifikuje Ilire sa Hrvatima, odnosno preko ilirstva razvijao svehrvatstvo ju`noslovenskih (srpskih) prostora. Leksikograf JAZU, Vjekoslav [tefani}, za Levakovi}a otvoreno kaè da je diletant u historiji i filologiji, potvr|uju}i to slede}im re~ima; Wegove zablude o autohtonosti Hrvata i wihovoj identi~nosti s Ilirima, kao i zabluda o Jeronimu kao autoru glagoqice, danak su vremenu. Wegovom mi{qewu da je ruskoslavenska redakcija slavenskog jezika matica slavenskih jezika, koja treba da bude kwièvni jezik svih Slavena, uzrok je wegova slabost prema utjecaju ukrajinskih unijata i rimskim aspiracijama. Me|utim, radovi takvog diletanta u historiji postaju stari i neprikosnoveni istorijski izvori, koje kao takve koriste ugledni rimokatoli~ki istori~ari i pisci, na primer: otac hrvatske istorije Ivan Luci}-Lucius; istori~ar ùpnik Tomo Kova~evi} (1664-1724) koji je sara|ivao u izradi vatikanskog falsifikata Illyricum sacrum; istori~ar Baltazar Kr~eli} (1715-1778), koji je studirao teologiju i pravo u kolegijima u Be~u i Bolowi; Jozef Asemani (1687-1768) kustos vatikanske biblioteke; nadbiskup zadarski Matej Karaman (1700-1771); isusovci D. Farlati (1690-1773) i G. Koleti, autori crkvene istorije Ilirika (Illirycum sacrum). Sa kori{tewem problemati~kih pisaca i istori~ara (vrela), dela navedenih rimokatoli~kih pisaca i istori~ara ne mogu dobiti visoku nau~nu ocenu, ve} se mogu svesti na nivo neoriginalnih kompilacija. (isto; str. 52-54) Slavene je trebalo iskoristiti, kao budu}i bedem rimokatolicizma, protiv severnogermanskog protestantizma koji je iz temeqa poremetio snagu rimokatolicizma. U tu svrhu pridobijawa slavenskih naroda za ideje Rimske crkve, Vatikan je preduzimao duhovne mere pa je radio na stvarawu zajedni~kog kwièvnog jezika, kako na Balkanu (uvo|ewem {tokav{tine), tako i na ruskom pravoslavnom istoku. (isto; str. 56) U poglavqu Realizacija rimokatoli~kog prozelitizma nad Srbima od XV do XIX veka, @uti} navodi dokumentovana svedo~anstva o prozelitizmu nad Srbima. Veliki broj Srba na prostorima dana{we Republike Hrvatske, Srpske krajine, Bosne i Hercegovine, u XIV i XV veku ìveo je kao autohton narod. Austrija je naknadno, tokom XVI veka, stvorila Vojnu krajinu, kako bi pravoslavne Srbe, kao grani~are, ukqu~ila u svoj odbrambeni dràvni sistem. Pored autohtonih Srba, nove srpske mase su, pred turskim naletom, izvr{ile doseqewe, te se stavile u vojnu slu`bu Austrijske carevine. Mleta~ka krajina, odnosno dalmatinsko zale|e, iskqu~ivo je bila naseqena Srbima (Vlasima, Morlacima). Taj srpski dinarski krak spu{tao se ka dana{woj Crnoj Gori i ju`nom Primorju. Broj rimokatolika, kako svedo~i i jedan rimokatolik, baron Barten{tajn, u to doba vrlo malen be{e. Srbi zapadnih delova Balkana, koji su uglavnom predstavqali stanovni{tvo tih predela, bili su pod verskim pritiskom rimokatoli~kih misionara koji su nastojali da ih prevedu u rimokatolicizam. U Vatikanu su znali da treba izvr{iti duhovnu pripremu u ciqu uspe{ne duhovne ètve isto~ne wive pravoslavne. Srbi u Hrvatskoj, Slavoniji, Dalmaciji, Vojnoj krajini, Vojvodini sa Barawom, Bosni i Hercegovini, pa i u samoj Srbiji,
553
bili su, u razdobqu od XV do kraja XVIII veka, pod intenzivnim prozelitskim pritiskom rimokatoli~kih redovnika, koji su ih nastojali udaqiti od pravoslavqa i privesti pravoj veri. Rimokatoli~ka vera stade se ve}ma {iriti po Ugarskoj i od starih ugarskih plemena malo ko krivu veru (pravoslavnu) zadrà. O rimokatoli~kom prozelitizmu nad Srbima postoje brojna dostupna dokumentovana svedo~anstva, pa ~ak i ona vatikanske provenijencije. Ve} od po~etka XV veka mleta~ka vlada je nastojala da zatre pravoslavqe na prostorima Dalmacije. U Spisima Nikodima Mila{a navode se brojni primeri (po~ev{i od 1412) zabrane pravoslavnih obreda pod pretwom kazne, ru{ewa i oduzimawa pravoslavnih bogomoqa, proterivawa pravoslavnog sve{tenstva, obra}ewa pravoslavnih u rimokatolicizam. Istina, navo|eni su slu~ajevi kada je mleta~ka vlada dozvoqavala Grcima (Srbima) nastawenim u Mlecima da mogu ozidati crkvu u ~ast sv. velikomu~enika \or|a. Pomiwu se slu~ajevi iz 1479, 1511, 1514. godine. Me|utim, ve} od maja 1534. stupa na snagu naredba mleta~ke vlade da gr~ki sve{tenici mogu vr{iti slu`bu samo po prethodnom odobrewu latinskog biskupa. Pravoslavni episkopi i sve{tenici morali su u crkvama ~itati zakqu~ke Tridentskog koncila. Pravoslavni [iben~ani su naro~ito bili u verskom pogledu uznemirivani 1582. godine, pa ih je ~ak i {ibenski knez morao da uzme u za{titu. U pismu barskom nadbiskupu Tomi, od 1. decembra 1600, papa Kliment VIII isti~e kao prioritetan zadatak u barskoj nadbiskupiji prozelitski rad na uniji me|u pravoslavnim Srbima. Papa Urban VIII (1623-1644) obnovio je Ilirski kolegij, koji je ranije osnovao Grgur XIII (1572-1585). Iskqu~ivi zadatak ilirskih kolegija bio je da {koluju kadar za misionarske zadatke na Balkanu, sa ciqem pro{irewa rimokatoli~ke crkvene jurisdikcije nad srpskim pravoslavnim zemqama. Godine 1629, kotorski biskup Vi}entije Bu}a hvalio je aktivnost fra Serafina na poqu unija}ewa srpskog ìvqa. U izve{taju od 12. juna 1637, Vi}entije Bu}a javqa da je oko 7.000 pravoslavnih Pa{trovi}a prevedeno u rimokatoli~ku veru. U tom izve{taju se pomiwe da u Qu{tici, Krtolama i Qe{evi}ima ìvi oko 2.000 pravoslavnih Srba. Biskup o~ekuje da }e i wih uskoro prevesti u rimokatoli~ku veru. U pismu Ludoviku Ludovisiju, kardinalu Kongregacije za propagandu vere, Karlo Karafa, biskup iz Anversa i papski nuncij kod austrijskog cara Ferdinanda II, pi{e 16. aprila 1627. {ta bi sve trebalo uraditi da bi se za Rim vezali pravoslavni Srbi u Hrvatskoj i Slavoniji. Kardinal Bernardin Spada referisao je na sednici Kongregacije za propagandu vere, 1636. godine, da je srpski narod Pa{trovi}a spreman da pre|e na uniju pod uslovom da zadrì pravoslavne crkvene obrede. Kongregacija je takve zahteve prihvatila. U odluci Kongregacije istaknuta je i uloga predstavnika Venecije, providura kotorskog, koji je {irio imperijalnu mleta~ko-vatikansku vlast u srpskim krajevima. Potrebno je ista}i da su rimokatoli~ki misionari u svom prozelitskom radu redovno isticali da je su{tina razlike izme|u rimokatolicizma i pravoslavqa samo u razli~itim obredima (ritualima), a ne u dogmatima
554
odnosno u bitnim duhovnim sadràjima i doìvqajima (ose}ajima) hri{}anske vere. Radi toga, rimokatoli~ki misionari su velikodu{no dozvoqavali preobra}enim unionistima zadràvawe pravoslavnih obreda, a nikako svetih dogmata sedam vaseqenskih sabora i hri{}anskih (pravoslavnih) ose}aja duhovnosti. Misionar Fran~esko Leonardis uputio je, 1641. godine, Kongregaciji za propagandu vere izve{taj o tome kako bi trebalo sprovoditi unija}ewe Srba u Zeti, Boki i na podru~ju dana{we Albanije: Da bismo se mogli nadati sigurnom plodu me|u Srbima, ve} sam ranije u svojim pismima Svetskoj kongregaciji predloìo tri na~ina zbog kojih mi je nare|eno da se javim ovom dvoru. Prvi na~in je u tome da se izvr{e ispravke u nekim kwigama, prvenstveno u molitveniku i u liturgiji, jer sadrè o~iglende jeresi. Neophodnost ovog sredstva sama po sebi je jasna jer se odnosi na ~istotu glavnih sakramenata i na temeqe na{e vere, bez kojih je nemogu}e nadati se dobrome. Drugi na~in je taj da se predvide neka mesta u ovim kolegijima za srpsku decu. Korisnost ovog sredstva proizlazi iz po{tovawa koje se svetoj crkvi uvek ukazivalo... Tre}i na~in je uvo|ewe reformiranih otaca sv. Frawe koji }e, odvojeni od svetovnih interesa, izvanredno koristiti u vinogradu Gospodwem. Barski nadbiskup i primas srpski, Andrija Zmajevi}, izve{tava, 27. februara 1684, da u Crnoj Gori, Ku~ima, Hotima, Kastratima, Gorwoj i Dowoj Zeti ima 10.000 du{a srpskog obreda, me|u kojima su i neki latinskog obreda, i 2.000 Turaka. U pismu zadarskog nadbiskupa Teodosija, koje je uputio prefektu Kongregacije za propagandu vere, 16. novembra 1661, traì se preduzimawe rigoroznih mera protiv {izmati~kih Morlaka (Srba iz Kninske krajine, Bukovice i Ravnih Kotara) kako bi se oni preveli na uniju. Dakle, u pravoslavnim krajevima Balkana Vatikan je uporno sprovodio prozelitsku misiju nad pravoslavnim {izmaticima. Me|utim, u obrnutim slu~ajevima, kada je trebalo postaviti pravoslavnog episkopa u Veneciji, u srcu rimokatolicizma, Sveta stolica je odlu~no ustajala protiv takve namere. O takvom slu~aju papa Ino}entije pisao je mleta~kom du`du, 28. maja 1678, slede}e: Qubqenim sinovima, plemstvu, du`du i Republici Mleta~koj! Protiv Grka koji ìve u Veneciji a koji smi{qaju da postave kod sebe {izmati~kog episkopa da vr{i u crkvi sv. \or|a episkopsku du`nost. Pontifeks zbog toga nagovara plemenitog du`da Republike da opozove bogohulno izabranog slu`benika svetovwaka, ~ija vlast ni{ta ne moè da vredi u duhovnim poslovima. Ne treba zaboraviti ~iwenicu da je mleta~ka vlada u odre|enim razdobqima svojim naredbama propisivala slobodu pravoslavne veroispovesti. Takva sloboda propisana je 11. maja 1641. godine. Dalmatinski providur Danijel Dolfin, svojom naredbom od 7. juna 1695, jam~io je slobodu veroispovedawa pravoslavnim [iben~anima. Naredbe mleta~kih vlasti iz 1641. i 1695. godine ponovo potvr|uje dalmatinski providur A. Mo}enigo 30. maja 1702. i 12. septembra 1703. godine. Mleta~ka vlada je 14. jula 1718. potvrdila za svu Dalmaciju pre|a{we odluke o slobodi pravoslavne veroispovesti i u tom smislu uputila naredbu dalmatinskom providuru.
555
Biskup Nina javqa, 5. oktobra 1680, da u Ninu ima 50 koliba i 15 kamenih ku}a u kojima ìvi 200 Morlaka. Daqe izve{tava da u mnogim mestima Ninske biskupije ìve pravoslavni Srbi. Biskup izraàva èqu da Rim po{aqe misionare da rade na wihovom unija}ewu. Naro~ito isti~e da u selu Budinu stanuje najgori {izmati~ki narod. U izve{taju iz aprila 1693. biskup Nina \or|e Par~i} navodi da na teritoriji Ninske biskupije ìvi 5.486 rimokatolika i 7.363 pravoslavnih Srba. Rimokatolicima sluì 21 sve{tenik dok pravoslavci imaju svega 15 sve{tenika. Biskup Par~i} aktivno radi na unija}ewu pravoslavnih Srba obu~avaju}i ih u veri i istinitom katoli~kom u~ewu. Zahvaquju}i biskupovoj revnosti stanovnici sela Poli~nik odrekli su se {izmati~kih gre{aka, tj. pravoslavne vere i primili katoli~ku rimsku veru. Od vremena Velikog be~kog rata, koji je vo|en izme|u Turske i Austrije (1683-1699), odnosno od pripojewa Like, Korduna, Banije, Slavonije, Srema i Ba~ke katoli~koj Austrijskoj carevini, nastupa faza izuzetno poja~ane rimokatoli~ke misionarske aktivnosti na podru~jima naseqenim pravoslavnim Srbima. Od tih vremena, odnosno od kardinala Koloni}a koji je prekr{tavao Srbe dana{we Barawe i Slavonije, i popa Mesi}a koji je bio zaduèn za pravoslavno-muslimansko stanovni{tvo Like i {ire Krajine, misionari, prvenstveno frawevci i jezuiti, od srpskih {izmatika stvaraju rimokatoli~ke prekr{tenike (konvertite) koji vremenom postaju Hrvati. U odvra}awu Srba od pravoslavne i prevo|ewu u rimokatoli~ku veru naro~ito se isticao arhi|akon, biskupski vikar i papin apostolski delegat, pop Marko Mesi}. Odmah po oslobo|ewu Like i Krbave od Turaka on je preveo dobar broj srpskih muhamedanskih i pravoslavnih porodica na rimokatoli~ku veru. Mesi} je na rimokatolicizam preveo najvi{e porodica u selima koja su Srbi osnivali s jedne i druge strane Velebita (Lukovo [ugarje, Tribaw [ibuqina, Cesarica, Jablanac, O{tarije, Bru{ane, Pazari{te, Trnovac itd.). Na tom podru~ju najvi{e je pokatoli~eno Srba zbog jakog uticaja ba{kih (karloba{kih) kapucina. (isto; str.60-65) Po{to je na predlog sewskog biskupa Brajkovi}a postavqen, 22. septembra 1702, za glavnog vojnog komandanta nad celom Likom i Krbavom i naimenovan biskupskim namesnikom za obe crkve, Mesi} je preduzimao sve mogu}e da Srbe prevede u Rimsku crkvu milom ili silom. Po slobodnoj voqi delio je parohije, smewivao rimokatoli~ke ali i pravoslavne sve{tenike po parohijama. Boqu zemqu oduzimao je pravoslavnim i davao pokatoli~enim Srbima. Uz to je pravoslavne Srbe naterivao da od svoje zemqe pla}aju desetinu rimokatoli~kim sve{tenicima. U ciqu {to uspe{nijeg unija}ewa i porimokatoli~ewa srpskog naroda, svetovne i duhovne vlasti Austrijske carevine nisu dozvoqavale da se za Liku osnuje pravoslavni episkopat, bez obzira {to je patrijarh Arsenije ârnojevi} dobio 1690/91. privilegije za pravoslavnu crkvu na teritoriji austrijske monarhije. Vlasti su radile na tome da crkvenu upravu nad svim Srbima u Lici i Krbavi vr{i mar~anski unijatski vladika. Takvo stawe je potrajalo sve do 1707. kada je pravoslavni mitropolit Atanasije Qubojevi} dobio carsku potvrdu za vladi556
ku u Lici i Krbavi. Me|utim, i za vreme vladike Qubojevi}a, koji je bio episkop nad svim Srbima Like, Krbave i Gacke do smrti 1712, vr{ena su i daqe verska nasiqa nad srpskim narodom zbog prevo|ewa na uniju i rimokatolicizam. U Spomeniku SAN, br. LXXXIV, Beograd 1936, iz zvani~ne latinske isprave naveden je prelaz Srba nastawenih na teritoriji izme|u Drave i Dunava na uniju 1690. godine. Prelaz na uniju izvr{io je carski i kraqevski komesar Tulije Miqio, slobodni baron od Prumberga, prema ovla{tewu preslavnog i nepobedivog rimskog cara Leopolda I. (isto; str. 65-66) Unija je predstavqala vrlo efikasan oblik prevo|ewa pravoslavnih u rimokatolicizam. Svaki pripadnik nove unijatske (grkokatoli~ke) veroispovesti morao je poloìti zakletvu, tzv. srpsku formulu, za ispovedawe vere prilikom prelaska na uniju. (isto; str. 67) Kardinal i nadbiskup ostrogonski, grof Koloni}, u ime cara Josipa I i Sv. stolice vr{io je nadzor nad sprovo|ewem prozelitizma na teritoriji Slavonije, Barawe i dana{we Vojvodine. Posle zakqu~ewa Karlova~kog mira, 1699. godine, Austrija je po~ela sre|ivati prilike u novoosvojenim predelima Slavonije, Srema i Ugarske. Taj zadatak je poveren novouspostaqenoj Dvorskoj komisiji za ure|ewe imovinskih odnosa, koja je osnovana 29. jula 1688, a na ~elu joj se nalazio primas Ugarske Koloni}. Dvorska komisija je trebala re{avati i pitawa koja su se ticala srpskog naroda u Habsbur{koj monarhiji i wegovih privilegija dobijenih od cara Leopolda I. Naime, Leopold I je 1699. godine izdao za{titno pismo za Srbe u Sremskoj ùpaniji, a 21. jula za celokupan srpski narod u Monarhiji. S druge strane, kardinal Koloni} je posle zakqu~ewa Karlova~kog mira pokazao da borba za unija}ewe Srba ne}e prestati uprkos dobijenim privilegijama. Koloni} je u jednom pismu èstoko napao patrijarha Arsenija III koji je zabranio pounija}enim Grcima i Rusima u Budimu i Pe{ti da se mole za rimskog papu. On je o{tro opomenuo patrijarha da to vi{e ne ~ini, da se ne me{a vi{e u wegovu nadle`nost, ve} da popravqa svoje |avoqske pristalice. Patrijarha je nazvao uznemiriteqem i otima~em tu|eg dobra i optuìo ga da radi protiv Boga i austrijskog cara. Za austrijske vlasti i katoli~ku hijerarhiju Srbi do{qaci su neprijateqi rimokatoli~ke veroispovesti: Taj {izmati~ki narod ima za svog poglavara, kao nekog kraqa, svog patrijarha koga mi nazivamo srpskim episkopom, a wegovi ga nazivaju patrijarhom. Po mi{qewu istori~ara Rajka Veselinovi}a, rimokatoli~ka reakcija i prozelitska propaganda uzeli su veliki zamah u razdobqu izme|u 1699. i 1703. godine. Polaze}i od na~ela cuius regio illius religio, kardinal Koloni} je smatrao da je razlika u veri u davno pro{lim vremenima pri~inila velike galame i vre|awa, da se taj ilirski ili ra{ki narod pomalo sjedini s Rimskom crkvom. Baron Barten{tajn je ostavio svedo~anstvo da su se Ugri i Rajci (Srbi) lepo slagali pre ra{irewa krive vere. Leopold I je posle svr{etka Velikog be~kog rata 1699. godine zaboravio na srpske ratne usluge, pa je izmenio svoja gledi{ta u odnosu na prava i povlastice koje je ranije dao. Tako je, uredbom od 3. avgusta 1700, odredio da se ne moè trpeti nikakva jeres u Pe~uju i da se {izmatici moraju za odre557
|eno vreme sjediniti s RKC. U protivnom, imali su se proterati iz grada i gradskog predgra|a. Uredba nije sprovedena, ali je car naredio 9. aprila 1703. da se {izmatici moraju istrebiti iz Pe~uja i da jedino Srbi-katolici mogu ostati pe~ujski gra|ani. Patrijarh Arsenije III se odlu~no suprotstavio novom talasu unija}ewa, te je organizovao, u decembru 1700, tri narodna zbora u manastiru Orahovica, duhovnom sredi{tu pravoslavnih Srba slavenske Podravine i Barawe. Na tim zborovima odlu~eno, je da se Srbi ne pokoravaju unijatskom episkopu Petroniju Qubibrati}u koga je car, krajem marta 1694, potvrdio za unijatskog episkopa u Sremu posle smrti Longina Raji}a. Car Leopold je zadao nov udarac srpskim privilegijama 8. januara 1701, kada je doneo odluku da se patrijarhova nadle`nost ograni~i na Sent Andreju. Zabraweno mu je vr{ewe kanonskih vizitacija i prikupqawe prihoda, te nare|eno da svi Srbi moraju potpasti pod jurisdikciju rimokatoli~ke hijerarhije. Po~etkom decembra 1703, kardinal Koloni} je pisao papi Klimentu XI kako radi na tome da pridobije srpskog patrijarha da primi uniju zajedno sa vi{e od 60.000 Srba koji su pre{li u Ugarsku. Veliki pritisak koji su austrijske dikasterije i prozelitska propaganda vr{ili na srpski narod, po~eo je naglo popu{tati od trenutka kad je u Ugarskoj izbio ustanak pod vodstvom Frawe II Rakocija. Austrija je nameravala da iskoristi Srbe protiv ustanika pa je stoga morala promeniti svoje dotada{we neprijateqsko dràwe prema patrijarhu Arseniju III, srpskom narodu i wegovim privilegijama. Posle jewavawa Rakocijevog ustanka prozelitska aktivnost protiv Srba nastavqena je novim intenzitetom. Kardinal Koloni} je dao, u martu 1706, informaciju caru Josipu I u vezi predstavke srpskog patrijarha Arsenija III. U stvari, radilo se o zahtevima koje je Arsenije III u ime srpskog naroda uputio caru Josipu I. Naro~ito je zna~ajna tre}a ta~ka patrijarhovih zahteva: ... Da svaki sve{tenik na{eg sve{tenstva, ili episkop, pa ~ak i arhiepiskop, koji bi se na {tetu svoje crkve i sve{tensta Rimskoj crkvi prisajedinio, da odmah takav i wemu sli~an bude li{en svojih prihoda i beriva pa ~ak i privilegija dobijenih od nas. Koloni} je pred carem èstoko kritikovao ove zahteve srpskog patrijarha, nastoje}i pri tom da ih car u potpunosti odbaci: Ova dopunska ta~ka je bezobzirna, nepromi{qena i drska i sasvim neopravdana, uperena zapravo protiv na{e Svete Rimske crkve.... Unija}ewe Srba u Vara`dinskom generalatu i Banskoj krajini (Baniji) ponovo se rasplamsalo posle ugu{ewa Rakocijevog ustanka 1711. i to od trenutka kad je na mar~ansku episkopsku stolicu doveden episkop Rafailo Markovi} koji je preko 15 godina progonio pravoslavno sve{tenstvo, kalu|ere i narod, kr{e}i sve moralne norme, vr{e}i op{tu sablazan, pqa~kaju}i vernike, globe}i ih i demorali{u}i ih. Ranije su zagreba~ki biskupi sve ~inili kako bi izazvali rascep izme|u mar~anskih episkopa i naroda, pa je tako iskori{tena i neuspela zavera Zrinskih i Frankopana protiv cara Leopolda I da, zbog navedenih veza s wima, kao nepouzdan bude optuèn i mar~anski srpski episkop Gavrilo Mijaki}, koji je 1670. zba~en s poloàja i odveden u ve~ito suàwstvo, a na wegovo mesto u Mar~u od tada
558
su dovo|eni episkopi verni uniji i zagreba~kim biskupima, budu}i da su i dolazili iz wihovog jezuitskog sjemeni{ta. Zagreba~ki biskup Stefan Seli{evi} javio je, 29. avgusta 1700, Kongregaciji Koncila da su mnogi Srbi, koji ìve na teritoriji zagreba~ke biskupije, primili rimokatoli~ku veru. Takva nastojawa episkopa bliskih zagreba~kom Kaptolu dovodila su do otpora kalu|era i Srba kraji{nika, pa je 1672. godine do{lo do pobune koja je ugu{ena upotrebom vojne sile. Nova pobuna kalu|era i Srba izbila je 1715. godine, kada je i upu}ena predstavka caru u kojoj su narodni prvaci izjavili da ne}e trpeti unijatske episkope niti }e primati kalu|ere koje oni rukopoloè. Kraji{koj deputaciji, koja je bila u Be~u, prenet je carev stav da pored unijatskog vladike ne moè biti ni govora o pravoslavnom episkopu u Mar~i. Narodne pobune su se ~esto ponavqale sve do trenutka kada je 1734. godine postavqen pravoslavni episkop Simeon Filipovi}. Me|utim, u manastiru su i daqe sluìli unijatski kalu|eri. Uskoro je papa opet postavio unijatskog episkopa Silvestera Ivanovi}a, {to je izazvalo nove pobune sve{tenstva i Kraji{nika koji su traìli za Mar~u svog pravoslavnog episkopa, pa je Ivanovi} morao da beì u Zagreb. Ipak je 1738. godine u Be~u doneta odluka da se Mar~a oduzme od pravoslavnih i preda vlastima zagreba~kog biskupa. Takva odluka je razbesnela narod, koji je 1739. godine zapalio manastir. Akademik Slavko Gavrilovi} isti~e, povodom tog doga|aja, da su pred carskom komisijom i Kraji{nici katoli~ke vere izjavili da Mar~a treba da pripadne pravoslavcima, a ne unijatima. Pod uticajem rimokatoli~ke hijerarhije, tokom 1753, u Ilirskoj dvorskoj deputaciji u Be~u izra|en je poseban elaborat o sprovo|ewu unije, prema kome je srpskom sve{tenstvu trebalo zabraniti da spre~ava prelazak svojih vernika na uniju. Sprovo|ewe takve politike u Vara`dinskom generalatu povereno je generalu Benvenutu Petaciju, koji je od Srba traìo da kao svog episkopa priznaju unijatskog sve{tenika Gavrila Palkovi}a. Po{to su Srbi takve zahteve odbili, Petaci je sa vojskom u{ao u Mar~u i predao je unijatima. Pri tom je Srbima saop{tio dekret carice Marije Terezije u kom je zapre}eno gubitkom glave svakom ko se usprotivi predaji Mar~e unijatima. Petaci je vi{e srpskih crkava zatvorio, a sve{tenike zlostavqao i proterivao. Kad je uz to, 1754. do{lo do velikog ograni~avawa kraji{kih prava, uvo|ewem novog ure|ewa Krajine, kao i do nasilnog instalirawa episkopa Palkovi}a u Mar~u, narodno ogor~ewe je prevr{ilo meru, pa je po~etkom 1755. do{lo do Severinske bune. Po{to je ova kraji{ka buna ugu{ena, be~ki dvor je srpske vojne i crkvene stare{ine primorao da se i formalno zauvek odreknu manastira Mar~e. Oni su to u~inili ali pod uslovom da unijati budu proterani iz naroda, kome treba osigurati miran opstanak u wegovoj staroj pravoslavnoj veri, a {to se ti~e Mar~e, neka je carica preda rimokatolicima, a nikako unijatima. Ovaj posledwi uslov bio je prihva}en, pa je manastir Mar~a, umesto unijatima, predat katoli~kom mona{kom redu pijarista. Time je, kako isti~e S. Gavrilovi}, zavr{ena borba za Mar~u, duga vek i po, kao borba Srba za slobodu vere i crkve, a preko toga i za svoj nacionalni opstanak u Vojnoj krajini.
559
Odstrawivawem unijata iz Mar~e nije sasvim otklowen wihov pritisak na pravoslavne Srbe. Naime, 1777. godine u neposrednoj blizini Generalata, u Krièvcima, otvorena je unijatska episkopija na ~elu sa Vasilijem Boì~kovi}em. Tokom vremena ona je pounijatila deo Srba oko Krièvaca. Ta unijatska episkopija dobila je 1777. godine feudalni posed ~ak u Sremu ([idsko vlastelinstvo), iako u wemu nije bilo nijednog unijata. Rimokatoli~ka hijerarhija, i woj odana carica Marija Terezija, o~ekivala je da }e time ugroziti srce pravoslavne crkve, sremsku arhidijecezu, ali unijatsko jezgro, koje je upu}eno iz Krièvaca u [id, nije uspelo da tu stvori duhovno stado pokatoli~ewem Srba, pa episkopu nije preostalo drugo nego da 1803. na svoje vlastelinstvo dovede ranije pounija}ene Rusine iz Ba~ke. Tokom XIX i XX veka unijatska Krièva~ka episkopija u potpunosti je preuzela jurisdikciju nad unijatima celokupnog Balkana. (isto; str. 68-73)
2. [vikerova studija o unija}ewu Srba u @umberku

Kwiga Historija unija}ewa Srba u @umberku Johana Hajnriha [vikera, istori~ara, pedagoga i publiciste, predstavqa dragoceno delo. U predgovoru ove kwige Nikola @ivkovi}, koji je preveo kwigu, isti~e: Kwiga koja je pred nama, Zur Geschichte der kirchlichen Union in der croatischen Militrgrnze, pojavila se 1875. u 52. svesci Archiv Fr sterr. Geschichte, a izdava~ je Kaiserliche Akademie iz Be~a, a 1874. kao separat. Godine 1880. {tampana je u Budimpe{ti Politische Geschichte der Serben in Ungarn. Nach archivalischen Quellen dargestellt (Politi~ka istorija Srba u Ugarskoj. Opisana na osnovu arhivskih izvora). Ve} po objavqivawu, ovaj rad privukao je pa`wu javnosti, a posebno istori~ara koji se bave problemom unija}ewa i Vojne krajine. U prilog tome najboqe govori ~iwenica, da nema nijedne ozbiqnije studije sa tog podru~ja, a da nije uvaìla i citirala ovo Schwickerovo djelo. (Johan Hanrih [viker; Historija unija}ewa Srba u @umberku; Kaleni}; Kragujevac; 1991; str. 3-4) @ivkovi} u predgovoru iznosi zanimqive ~iwenice koje se odnose na unija}ewe Srba, zato prenosimo izvode iz wegovog predgovora. Po{to je on prije svega pisao o unija}ewu Srba u @umberku, to je bio i razlog da wegovu kwigu tako i prevedem, a ne kako u originalu i stoji: Istorija crkvene unije u Hrvatskoj Vojnoj krajini. Jo{ me je jedna stvar navela da kwizi u prevodu dam upravo takav naslov. îwenica je, naime, da su neki publicisti i novinari poku{ali i danas nastoje da prikaù radi se uglavnom o pristalicama unije kako se tu zapravo radilo o dobrovoqnom prelasku iz pravoslavqa u uniju. (autor. cit: Svi se oni pozivaju na radove Janka [imraka, unijatskog biskupa i istorijskog pisca. U svojoj studiji Pavao Zor~i}, mar~anski vladika, Zagreb 1933, [imrak, pi{u}i o posjeti Pavla Zor~i}a @umberku u jesen 1680. (str. 114), zakqu~uje na osnovu Zor~i}evog izvje{taja, da u @umberku me|u narodom nije bilo protivnika unije. Me|utim, na str. 87 [imrak citira Zor~i}evo pismo od 9. marta 1672, u kojem opisuje svoj neuspio poku{aj da pridobije kalu|ere iz manastira Mar~a za stvar unije. Drugo ni{ta nisu htjeli govoriti niti slu{ati
560
nego ovo: Mi }emo prije dati svoje glave i svoje ìvote, nego {to }emo dozvoliti, da nam rimski papa bude pastir... Kalu|eri su prolazili selima i bunili uskoke protiv Zor~i}a. Na koncu pisma kaè: Doista se svaki dan bojim za svoj ìvot. Ukratko, ako su svi @umber~ani bili za uniju, postavqa se pitawe, kako je onda kalu|erima i buntovnicima po{lo za rukom da pridobiju narod protiv unije, odnosno ako je istina, da su @umber~ani uz Pavla Zor~i}a (str. 105), onda nam je potpuno nerazumqiv wegov strah. Pored potpune nekriti~nosti na pitawe unije, [imrakova studija vrvi od takvih i sli~nih protivrje~nosti. Interesantno, da ni Rothenburg, a ni Amstadt niti jednom re~ju ne spomiwu [imraka, kad govore o unija}ewu u @umberku. Wegove radove nisu uvrstili ni u pomo}nu literaturu. (Autor cit: Zanimqiva je i stara zabiqe{ka, da su ti prvi znani nam uskoci do{li u @umberak s dalekog Juga, s podru~ja oko Cetine, a mo`da i jo{ ju`nije. Zna se, naime, da je u tim ju`nim krajevima domovine od prije ìvjelo pu~anstvo isto~nog obreda u crkvenom zajedni{tvu s Petrovom stolicom koje bi obnovqeno i potvr|eno na op{tem crkvenom saboru u Firenci godine 1438. Povjesni~ari utemequju misao, da glavnina ùmbera~kih uskoka dolazi iz starog zavi~aja kao katolici, odnosno grkokatolici. (@umbera~ki krijes, Kalendar 1990, Glavni i odgovorni urednik: Mile Vrane{i}, Izdaju: @umbera~ki vikarijat i Kr{}anska sada{wost, str. 5). Ne{to sli~no moglo se na}i u intervjuu, koga je za Vjesnik, od 8. jula 1990, dao @ivko Kusti}, gdje govori o seobi prvih uskoka u @umberak, koji su o~ito do{li s ju`nog primorja, ispod Peqe{ca... Za{to to isti~em? Zna se, da je tamo, u 15. stoqe}u djelovao jedan mitropolit koji je sa~uvao uniju, tako da su oni ovamo do{li ve} sjediweni. To je va`no istaknuti, jer je pokret unija}ewa, o kojem na{ zagreba~ki pravoslavni mitropolit voli govoriti, kao o katoli~kom nasiqu... Govori se da se zna, da povjesni~ari utemequju misao, a da se ne kaè, {ta se to zna, odnosno, da se ne imenuju povjesni~ari, koji tako misle. A {to se ti~e onog na{ zagreba~ki pravoslavni mitropolite, o~ito je da se radi o besmislici koja je u slu`bi sada{weg politi~kog trenutka, jer ona sugeri{e, da je misao o unija}ewu kao katoli~kom nasiqu potekla tek od dana{weg na{eg zagreba~kog pravoslavnog mitropolite. Koliko je ta tvrdwa apsurdna, dovoqno je da citiramo, iz spomenute [imrakove studije o Zor~i}u, {tampane u Zagrebu 1933; na strani 105 stoji: Protivnici jedinstva se znadu i danas razbacivati na pregr{ti izmi{qenim tvrdwama, da su @umber~ani jo{ za Marije Terezije (17401780) pristali na uniju i da ih je na to nagnala grani~arska sabqa. Da li i [imrak ciqa na na{eg mitropolitu?) Neki, pak, idu ~ak tako daleko, da tvrde kako o unija}ewu ne moè biti ni govora, po{to su doseqeni @umber~ani pripadali unijatskoj crkvi. Takvo umovawe spada u podru~je fantastike, ili moè da posluì na razini dnevnopoliti~kih sva|a, ali ne moè da na|e potvrdu u relevantnoj i ozbiqnoj svjetskoj istoriografiji. Kako, stvarno, stoji sa pitawem unije, odnosno, sa unijatima? U Rje~niku stranih rije~i od Bratoquba Klai}a, Zagreb 1987, stoji da su unijati pripadnici grkokatoli~ke crkve, tj. nekada{wi pravoslavci koji su se pod politi~kim pritiskom sjedinili s Ri561
mokatoli~kom crkvom, priznav{i neke wezine dogme, a zadràv{i svoje obrede i organizacije; unijatiti, prevoditi pravoslavne na grkokatolicizam. Ne{to sli~no pi{e i u Leksikonu stranih re~i i izraza od Milana Vujaklije, Prosveta, Beograd 1972, da su unijati poglavito pravoslavni (u Ist. Galiciji, Hrvatskoj i Vojvodini) koji su se, pod politi~kim pritiskom ponovo sjedinili sa Rimokatoli~kom crkvom time {to su priznali papinu vlast i dogmu Filiokve, a zadràli svoje ranije crkveno ustrojstvo, crkveni jezik i pri~e{}ivawe u oba vida (i hlebom i vinom), grkokatolici. Ako pogledamo Enciklopediju Jugoslavije, tamo se o unijatskoj (grkokatoli~koj) crkvi kaè, da je to vjerska organizacija koja priznaje jedinstvo s Rimokatoli~kom crkvom i papu za svoga vrhovnog crkvenog poglavara. Do stvarawa te crkve, kao posebne organizacije do{lo je poslije crkvenog sabora u Firenci 1439, na kojem je re{avano pitawe kr{}anskog jedinstva, ali ve}e skupine wenih pripadnika organizovane su tek poslije BrestLitovske unije 1596, i to me|u zapadnim Ukrajincima (Rusinima) i erdeqskim Rumunima... U Karlova~kom generalatu ja~eg otpora unija}ewu nije bilo dotle, dok su trajali ratovi s Turcima, jer su pravoslavni vjerski poglavari na Balkanu povremeno odràvali veze s papom i katoli~kim Zapadom u nadi da }e im odande do}i oslobo|ewe od Turaka. Prvi grkokatoli~ki vladika u Hrvatskoj bio je arhimandrit Simeon, potvr|en 1609. od pe}kog patrijarha Jovana... Pod uticajem zagreba~kog biskupa Petra Domitrovi}a, Simeon je sazvao, 26. marta 1611, u Mar~i sastanak predstavnika svojih vjernika. Na tom sastanku on se, zajedno s tim predstavnicima, izjasnio za jedinstvo s Rimokatoli~kom crkvom. Simeonov nasqednik Maksim Predojevi} (16301642), koga je za biskupa imenovao kraq Ferdinand II, poloìo je ispovest vjere pred be~kim nuncijem, a od pe}kog patrijarha se posvetio za biskupa, {to su mu u Rimu zamjerili. Poslije wega Ferdinand III, imenovao je Gavrila Predojevi}a (16421644) za biskupa. Iako je Gavrilu u Be~u bilo naloèno da posve}ewe za biskupa primi u Rimu, i on se posvetio u Pe}i, odakle je na povratku doveo vi{e monaha u Mar~u... Pavao Zor~i} (16711685) je od kraqa Leopolda imenovan svidni~kim biskupom, a posve}ewe je primio u Rimu. On se odrekao pe}kog patrijarhata. No, muke su mu zadavali kalu|eri koji su sa turskih strana dolazili me|u uskoke u Hrvatsku i istupali protiv unija}ewa... Pravoslavni vladika Atanasije Qubovi} nastanio se, uz pristanak vladara i bana, u Komogovini kod Kostajnice, te odande protjerao kalu|ere unijate. Godine 1735, protivnici grkokatoli~ke crkve silom uzimaju manastir Mar~u, a kad je trebalo da ga vrate, spaquju ga (28. juna 1739). Tako je grkokatolika nestalo i s podru~ja Vara`dinskog generalata. Unijati su ostali jedino u @umberku. Ovako oslabqena, grkokatoli~ka biskupija u Hrvatskoj po~iwe da se oslawa na ukrajinske grkokatolike pod Karpatima. Tako da je ve} vladika Gabrijel Palkovi} (umro 1759) bio rodom Ukrajinac... Krièva~koj biskupiji (49 ùpa) pripadaju danas svi grkokatolici na podru~ju SFRJ. Kao kompaktna cjelina nastaweni su jedino u @umberku i po narodnosti su Hrvati... (Enciklopedija Jugoslavije, Zagreb 1971. i 1986). Za svakog onog, ko562
ji je upoznat sa ovom problematikom, ostaje zagonetka, kako je mogu}e, da se jedan tako lo{ tekst mogao na}i u Enciklopediji. Pisan je zbrkano i nekriti~ki, prilog vrvi od neta~nosti i besmislica, kao {to je slu~aj kad se spomiwe unijatski biskup Simeon, koji je 26. marta 1611. u Mar~i sazvao sastanak predstavnika svojih vjernika, na kome su se izjasnili za jedinstvo s Rimokatoli~kom crkvom. U istom nam dahu kaè, da su se on i wegova tri nasqednika posvetila za vladiku od pe}kog patrijarha. Autor se nije nimalo potrudio da nam objasni, kako je mogu}e da se bude unijatski biskup, {to po sebi ukqu~uje poznavawe pape kao vrhovnog poglavara i odricawe od pe}kog patrijarha, i da se istovremeno ide u Pe}, da bi se posvetili od srpskog patrijarha! Da li su oni bili nevjerni pe}kom patrijarhu ili rimskom papi? Potom se kaè da se tek unijatski biskup Gavrilo Mijaki} odrekao pe}kog patrijarha. îtalac ostaje prikra}en da sazna, kako je do{lo do ovog preokreta, odnosno, {ta je navelo Mijaki}a i wegove nasqednike, da vi{e ne odlaze u Pe}, da ih patrijarh posveti. I tako daqe. Na kraju teksta saznajemo da su @umber~ani Po narodnosti Hrvati. A moje selo, Drago{evci i sva ostala sela u zapadnom @umberku su srpska. Tako to ide. Prvo nas Enciklopedija Jugoslavije proglasi za Hrvate, zatim se na wu, kao na{u osobnu kartu pozovu pravovjerni i deùrni redari, koji imaju zadatak da srede nekoliko smutqivaca, koji remete mir, sumwaju}i u autoritet Enciklopedije, koja je, usput govore}i, za taj svoj potpuno proma{eni poduhvat, nagra|ena najvi{im dràvnim odlikovawem. Da ironija bude potpuna, najvi{e novaca za tu ustanovu davala je Srbija. Ona je, dakle, finansirala kwigu, u kojoj se negira postojawe Srba, koji ìve u @umberku. (isto; str. 4-7) Zanimqivo je napomenuti, da u Istoriji naroda Jugoslavije, u vezi pitawa unije, nema ni rije~i o Schwickeru, kad se predstavqa literatura koja je obra|ivala tu temu. Ovu nepravdu prema Schwickeru ispravila je Istorija srpskog naroda, Beograd 1986, ~etvrta kwiga. Na 226 stranici se kaè, da ono {to se nije postiglo u odnosu na Srbe u Hrvatskoj kao celini, ostvareno je bar prema jednom delu tog naroda, prema Srbima u @umberku, koji su pod najja~im pritiskom i primenom svih jezuitskih metoda, bili primorani da prihvate uniju. Pune dve decenije, po~ev od 1750. godine, na pokr{tavawu te udaqene oaze srpskog naroda slo`no su radili generali u Karlovcu, [ercer i zloglasni Petaci, sa unijatskim vladikama Palkovi}em i Boìkovi}em. Gorwokarlova~kom pravoslavnom vladici Danilu Jak{i}u bio je zabrawen obilazak vernika u @umberku, svi oni sve{tenici, kalu|eri i grani~ari koji su odbijali uniju, godinama su bili te{ko maltretirani, sve dok nisu stavili svoje krstove na podmetnute im izjave o priznavawu unijatskih episkopa. Narodne tu`be, molbe episkopa Jak{i}a i intervencije mitropolita Nenadovi}a na dvoru, ostale su bez rezultata, jer su i carica i wena okolina intimno èleli da {izmatici budu prevedeni u, jedinospasavaju}u veru katoli~ku. U prilog ove tvrdwe citira se J. H. Schwicker i wegova kwiga Zur Geschichte der kirchl. Union in der croat. Militrgrnze. Gotovo identi~no mi{qewe o tom pitawu ima i Gunther E. Rothenberg, The Military Border in
563
Croatia 17401881, USA, 1966 by The University of Chicago, gdje se na 29. stranici govori: Stav Habsburgovaca, koji su uvek bili usko povezani s katoli~kom crkvom, prema svojim pravoslavnim podanicima bio je potpuno oportunisti~ki i ustupci koji su bili davani nepounija}enima gr~kog obreda, kako se to slu`beno zvalo, bili su uslovqeni iskqu~ivo dràvnim interesima. Tako dugo dok su im usluge pravoslavnih kraji{nika bile potrebne, wihovu su religiju po{tovali; ali, ~im ih vi{e nisu trebali, kruna nije u~inila ni{ta da se obuzdaju napori katoli~ke hijerarhije, koja je, uz revnosnu pomo} vojske, poku{ala nasilno da preobrati i pokatoli~i pravoslavce, ili da ih barem primora da prihvate unijatski obred... A na stranici 33. daqe se kaè: U Hrvatskoj su se doga|aji koncentrisali na ùmbera~ki distrikt, iz Karlova~kog generalata i na pravoslavni manastir kod Mar~e (Severin), u Vara`dinskom generalatu. @umbera~ki distrikt bio je okruèn sa sjeverne, zapadne i jugozapadne strane od strane Krawske, a na jugoistoku grani~io se sa Hrvatskom, obuhvataju}i malu vojnu enklavu u civilnoj teritoriji, broje}i samo {est hiqada du{a. Ovdje se pritisak protiv pravoslavne crkve mogao vr{iti relativno neka`weno i 1750. baron Scherzer ([ercer) otpo~eo je sistematsku kampawu sa ciqem, da se protjera pravoslavno sve{tenstvo i da se na wihovo mjesto osnuje unijatska biskupija. Premda je to bilo flagrantno kr{ewe starih privilegija, Marija Terezija dozvolila je vojsci da tu akciju nastavi. Pod silnim pritiskom ùmbera~ki kraji{nici su uglavnom do sredine 1760-ih godina prihvatili unijatski obred. Samo malobrojnost i izolacija omogu}ili su da unija}ewe u ùmbera~kom distriktu uspije; svi poku{aji koji su bili usmjereni na daqwe {irewe unijatskoh obreda u ostalom djelu Karlova~kog generalata potpuno su propali. (preveo N. @.). Za ovako iznesen stav Rothenberg je na{ao potvrdu ne samo u Schwickerovoj, studiji, ve} je naveo i radove Johanna Chr. von Bartensteina (Bartentajn), Friedricha Waltera, Franya Vani?eka, Karla von Czoerniga, Tade Smi?iklasa i Franya J. Frasa. (isto; str. 8-10) Kad se postavi pitawe, {ta svijet o ovom ili onom kaè, u traèwu odgovora obi~no se posegne za The Encyclopedia Britannica. Dakle, u slavnom Eleventh Edition (jedanaestom izdawu), svezak XXIII, pod Roman Catholic Church stoji, da ever since the schism of East and West, however, it has been an amoition of the papacy to submit the Oriental Churches to its jurisdiction. U prevodu: Nakon raskola na Isto~nu i Zapadnu crkvu, ambicija papstva je oduvijek bila, da se isto~ne crkve podrede papskoj jurisdikciji. (Preveo N. @.) (isto; str. 11) [to se prevoda ti~e, @umber~ani se (a to vaì i za ostale pravoslavne grani~are) pojavquju u mnogobrojnim latinskim dokumentima i wema~kim spisima pod razli~itim imenima. Car Ferdinand I izdao je 5. septembra 1538, povequ doseqenicima iz Bosne da se mogu naseliti u @umberku. Tu se oni nazivaju Serviani seu Rasciani, odnosno, Srbi ili Ra{ani. Ugarski izvori Srbina nazivaju Rcz, a Nijemci su ~esto pisali Ratze, Raitze, Sirf i Serb. U talijanskom dokumentu, iz 1734, pojavquje se naziv Morlacchi o Serviani di Dalmazia, odnosno, Morlaci se identifikuju sa Srbima. Rusi su nas oduvijek nazivali samo Serbi ili Slavjano Serbi.
564
Ime Rac sluì kao posprdno ime, kojim se Nijemci i Ma|ari rugaju Srbima. U Hrvatskoj i Bosni pogrdno ime za Srbina je Vlah. U latinskim spisima pojavquju se kao Rasciani sive Serviani atque Valachi i to kao naziv za doseqenike u @umberku u novembru 1538. U wema~koj literaturi pojavquje se na{ narod i pod imenom Surffen i Walachen. (isto; str. 12) Kako re~e Radoslav Gruji} u svojoj Apologiji srpskog naroda u Hrvatskoj i Slavoniji (Prosveta, Beograd 1989), na 44. stranici, da je trebalo iz svesti srpskog naroda potisnuti slavno nacionalno ime, koje ga se}a slavne i dràvne samostalnosti, i nametnuti mu tu|e, da se tako i nacionalno i verski lak{e odrodi. To se jednako odnosi i na ime za vjersku pripadnost Srba. Nazivaju ih {izmaticima, raskolnicima, a wihovu crkvu Die griechischnichtunirte Kirche ili Die griechischorientalische Kirche, Jerusalimska ili Isto~na crkva. Naziv {izmatik i onaj, koji se jo{ nije sjedinio s rimskom crkvom ne samo {to je uvredqiv po Srbe, nego odi{e netolerancijom i jasno govori o stavu onoga, koji to upotrebqava, odnosno, da je ona druga strana kriva za raskol, da su protiv jedinstva (a jedinstvo je za wih pokoravawe Rimu) i da remete mir. Jednom re~ju, {to se imena moga naroda ti~e, prevodio sam ga onako, kako se on oduvijek sam nazivao, dakle Srbi. [to se vjere ti~e, prevodio sam, ovisno o tekstu, sa pravoslavna, srpskopravoslavna i prosto srpska. (isto; str. 13)
3. Vojnim prisiqavawem stvorena crkvena unija u @umberku

Hajnrih [viker u Historiji unija}ewa Srba u @umberku prvo obja{wava kakve posledice su izazvali upadi Turaka u XV veku. [viker temeqno sagledava problem unija}ewa i Vojne krajine. Iznosi ~iwenice da je crkvena unija u @umberku nastala zbog vojnog prisiqavawa a ne iz slobodnog uverewa, ~iwenice o nasiqu nad pravoslavnom verom, o pritiscima na pravoslavno stanovni{tvo ùmbera~kog podru~ja, o proterivawu i zlostavqawu pravoslavnih sve{tenika, o prisiqavawu pravoslavnih grani~ara da pose}uju katoli~ke crkve. Upadi Turaka u podru~ju s ove strane Kupe i Save, u dana{wu civilnu i vojnu Hrvatsku, te u Slavoniju u i pograni~ne zemqe Krawsku, Koru{ku i [tajersku, prouzro~ili su od godine 1463, kada je zabiqeèn prvi prodor, postepeno potpuno pomerawe i promenu kako politi~kog, tako i etnografskog i crkvenog stawa. Pre svega, ostajala su kao posledica tih upada a oni su bili pra}eni razbojni{tvom, paleòm, umorstvom i odvo|ewem u ropstvo opusto{ena, nenastawena podru~ja, od kojih se grofovije Lika i Krbava, opusto{ene 1514, pojavquju kao desertum primum, a kasniji Karlova~ki Generalat kao desertum sekundum. Kao posledica tih upada i pusto{ewa broj stanovnika se znatno smawio. Mnogo je qudi pobijeno od turskih akinyija, drugi dio odveden je u zarobqeni{tvo, dok je tre}i dio pobjegao u susedna podru~ja, pa tako iz onog doba potje~u slovena~ka i srpskohrvatska jezi~na ostrva severno od Drave, koja su se sporadi~no protezala sve do Karpata i Dowe Austrije. Opusto{ena podru~ja uz granicu zaposjeli su od tada prebjezi s druge strane Kupe, iz dijelova ranije Hrvatske i Stare Srbije. To se naro~ito od565
nosi od kada su ma|arska pograni~na podru~ja potpala pod austrijsku vlast. Ove prebjege ili bjegunce iz turskih pograni~nih provincija ozna~avalo se kao uskoke tj. bjegunce i takvi su se uskoci pojavqivali u svim ju`nim austrijskim pograni~nim podru~jima. U vrijeme, kad je grof Erazmo Thurn bio kapetan biha}ki i komanduju}i u Hrvatskoj itd. (15301541), izbjeglo je iz Srbije i Bosne 3000 turskih podanika gr~ke vjere na Gorijance i u susjedstvo Metlike, @umberka i Ka{ta. Po wima dobila je ta gora ime Usko~ka planina. Ova se gora, prema Valvazorovom prikazu, prostire po ~etiri jake wema~ke miqe u duìni i po dvije u {irini i seè do rijeka Kupe i Bregane. Na woj je leào na znatnoj izvisini dvorac @umberak (Sichelberg, zvan i Sichelburg, Schumberg, Xumberg, @umberak), i to je brdo zajedno s dvorcem po Valvazoru, izdaleka izgledalo vrlo privla~no, gotovo kao lastavi~je gnijezdo. Ovaj dvorac bio je u 17. vijeku predgra|e nadkapetanije, u 18. vijeku vojnog okruga, a ranije dio sredwe Krawske te je prvo pripadao grofoviji Pazin (Mitterburg, Pisiono); Vojnom jurisdikcijom komanduju}ih generala iz Karlovca, postalo je to okru`je kasnije sastavni dio hrvatske Vojne krajne i pripada jo{ danas kao vojna enklava u Krawu, sluwskoj kraji{koj pukovniji. Isto je podru~je okruèno sa sjevera, zapada i jugozapada vojvodstvom Kraw, a s istoka i jugoistoka Hrvatskom. [to se ti~e stanovni{tva tog ùmbera~kog podru~ja prido{li su prvonaseqenim uskocima, u godini 1617, i jo{ i naknadni doseqenici, srodni po plemenu, budu}i da je nadvojvoda Ferdinand I, na temequ jednog posebnog ugovora s Venecijom, morao odstraniti sewske uskoke, kojih su se bojali kao gusara, te ih preseliti u unutra{wost zemqe. Tada su uskoci stigli i u Karlovac kao i u Krawsku gdje su najprije vojni~ki bili organizovani u ùmbera~kom okrugu. Oni su dobili pravo da se nasele u podru~jima Kostawevice i Pleterja (Presek), a wihovo utvr|eno sredi{te bio je dvorac @umberak; tako|er i kod Podbre`ja (Prauenthurn), ^rnomrqa, Metlike, Vinice itd, bili su uskoci naseqavani. (isto; str. 15-17) Uprkos neplodnom zemqi{tu, nabrojeno je godine 1686, u ùmbera~kom okrugu preko 900 starih ku}a i uz to jo{ i mnogo novih. Zbog brdovitog terena nalazile su se one ipak usamqene, ~esto me|usobno veoma udaqene, te se nisu mogle sjediniti u sela. Budu}i da su uskoci srpskog porijekla (serbischer Abstammung), to je i kod wih bio uveden sistem zadruga, a Valvazor nas uvjerava, da i u najmawoj ku}i ovih uskoka stanuje po tri, ~etiri do pet oèwenih osoba i da u wima boravi ~itav jedan rod. To je podru~je brojilo u godini 1752, oko 5000 do 6000 du{a a u godini 1835, prema Frasu, 6965 stanovnika, me|u kojima se nalazilo 4440 uskoka. Glavna svrha, koju je austrijska vlada èqela posti}i s tim naseqima, sastojala se u tome da dobije sposobne i hrabre braniteqe na ugroènim grani~nim podru~jima i bila je to sigurno velika zasluga austrijske vladavine, da od tih razbojnika stvori hrabre i vjerne grani~are. Ona je koristila nacionalnu mr`wu protiv Turaka, ali ih je nastojala postepeno podvr}i vojni~koj disciplini.
566
Osim toga poku{avalo se i blagim sredstvima i davale su im se privilegije, koje su im trebale wihovu novu otaybinu ~initi vrijednom i privla~nom. Tako je nastala na tlu ùmbera~kog distrikta prva Vojna krajina. Slobode i privilegije uskoka (ili vlaha) odnosile su se djelom na to, da su ti grani~ari bili osloba|ani svih poreza, da}a i tlaka, koje su ina~e du`ni davati podanici i seqaci, koji stanuju u Krawskom vojvodstvu, oni su za uzvrat, bili du`ni braniti svoj kraj i bili obavezni na stalnu ratnu slu`bu; istovremeno bila je srpskim prebjezima garantovana carskom zadanom rije~i i dozvola slobodnog ispovijedawa wihove pravoslavane vjeroispovijesti, dok je srpskim vladikama u manastiru Mar~a osiguravala godi{we 300 forinti i tzv. BrckerLibell (slobode), iz godine 1578, ponovqeni carski dekreti potvr|ivali su i pro{irivali te privilegije, takvo vrijeme tolerancije u vjerskim stvarima trajalo je do sredine 17. vijeka. Tada je u politici austrijskog dvora nastupio zna~ajni preokret uz dalekose`ne posqedice po pristalice gr~konepounija}ene ili gr~koisto~ne crkve. Tek {to su sve~ano bile priznate zasluge koje je Ferdinand I priznao pravoslavnim grani~arima za djelo protureformacije u [tajerskoj i Austriji, te bili nagra|eni obnovqenim privilegijama iz 1627, 1630, 1642, i 1659, uskoro su kao posqedice prelaza pravoslavnog vladike Pavla Zor~i}a iz Mar~e u uniju s katoli~kom crkvom zapo~ela, 1678. godine, stradawa, ugwetavawa i progoni protiv pravoslavaca, jer su ostali vjerni svojoj crkvi, a pri tome su odigrali glavnu ulogu o~evi Dru`be Isusove. Razumije se, da je i na strani pravoslavnih bilo poku{aja odbrane protiv unija}ewa, koja je ~esto bila nasilna; zbog toga je dolazilo do ozbiqnih krvavih sukoba, posebno od godine 1690, kada je, nakon seobe vi{e hiqada srpskih familija pod vo|stvom wihovog patrijarha Arsenija ârnojevi}a, broj pripadnika pravoslavne crkve znatno porastao, pravoslavan ìvaq u crkvenom poglavaru i podre|enom mu sve{tenstvu ujedno dobio vo|e i braniteqe gr~kog obreda. (isto; str. 17-18) Sramotni ishod vojnog pohoda iz godine 1690, je poznat: ne samo da carska vojska nije daqe osvajala nego je izgubila i ono {to je do tada bilo osvojeno, kao npr. va`ne pograni~ne utvrde Smederevo i Beograd. U takvim okolnostima nisu ni carski pozivi postizali kod isto~nih naroda èqeni uspjeh. Dodu{e mnogi gr~koisto~ni hri{}ani su se pridruìli, npr. Srbi s wihovim patrijarhom, carskoj vojsci, no ovo poja~awe austrijske vojne mo}i nije moglo zaustaviti pobjedni~ki tok turskog oru`ja {to ga je vodio sposoban Veliki vezir Keprili Mustafa. Kako su Turci postupali s onim svojim hri{}anskim podanicima, koji su se prikqu~ili carskoj vojsci, to su Srbi mogli vidjeti po sudbini, koja je sna{la, godine 1689, one Albance koji su pali u tursko zarobqeni{tvo. Zarobqenim Wemcima i Ma|arima Turci su dozvolili da slobodno odu, a Albance su kao nevjerne podanike, poklali. Pametnom dalekovido{}u Srbi su ve} ranije poslali svoje ène i djecu i nesposobne za borbu, zajedno sa svojom pokretnom imovinom, pod vo|stvom patrijarha ârnojevi}a na ugarsku granicu. Ubrzo nakon odlaska ve567
likog vezira iz Carigrada (18-tog maja 1690.), sastali su se srpski bjegunci u Beogradu, gdje su 18-tog juna odràli skup{tinu da bi vladiku iz Jenopolisa (BorosJen u Aradskoj ùpaniji) Isaiju \akovi}a, poslali s molbom op{tine gr~kih Raca Caru Leopoldu. U toj molbi traìli su Srbi, protjerani iz svoje otaybine, u prvom redu da slobodno ispovjedaju vjeru, da upotrebqavaju stari kalendar, da duhovni i svjetovni staleì i nadaqe slobodno biraju mitropolita, da mitropolit slobodno raspolaè sa svim crkvama gr~kog obreda, i na kraju, uz ostala crkvena prava molili su, da ni duhovne ni svjetovne vlasti ne bi spre~avale mitropolita i vladike prilikom wihovih kanoni~kih obilazaka. Car Leopold I, koji je htio nagraditi Srbe za privrènost carskoj stvari i odràti svoje zadano obe}awe da }e ih {tititi, podjelio im je 21. avgusta 1690, sve~ani privilegij, kojim je dozvolio sve ta~ke od 18-tog juna i te je dozvole dva dana kasnije nagla{eno ponovio u jednom pismu srpskim plemi}ima Pavlu, Antonu i Jakovu Brankovi}u. Pri tom je bilo posebno nagla{eno, da mitropolit ima slobodno raspolagati sa svim crkvama gr~kog obreda i da moè birati i smewivati sve{tenike, graditi crkve, u srpskim mjestima postavqati vladike, i uop{te treba imati pravo raspolagawa u cjeloj Gr~koj, Ra{koj, Bugarskoj, Dalmaciji, Bosni, Jenopoqu i Hercegovini, kao i u Ugarskoj i Hrvatskoj, gdje oni (Srbi) stvarno ìve. Ova carska pisma, me|utim, nisu stigla do Srba, jer su sqedili porazi carske vojske: 8. septembra 1690. pao je Ni{, iza toga Smederevo, a 27. septembra osvanula je turska vojska u opsadi Beograda. Tada su se srpske izbjeglice, oko 36,000 porodica, preselile u Ugarsku, te su za prvo vrijeme bile naseqene djelomi~no u pograni~nim podru~jima, djelomi~no u unutra{wosti zemqe, u utvr|ewima ili u okolici gradova. Tako su se naselili Srbi u Arad, Segedin, Pe~uj, Moha~, Stolni Biograd, Budim, Sent Andreju, Jegar, Veliki Varadin, Ostrogon, Komoran, \ur i ostala mjesta. Wihove privilegije potvrdio im je car Leopold I, putem Ugarske dvorske kancelarije 11-tog decembra 1690. i obe}ao im je time ~uvawe, za{titu i odbranu, dopu{tenih im sloboda i prava. A po{to gradske vlasti i op{tine u Ugarskoj nisu sa simpatijama gledale na privilegije koje su bile dane Srbima, to je car ove privilegije, po patrijarhovom traèwu, obnovio 11. aprila 1691, te ih je 20. avgusta iste godine ponovno potvrdio putem ma|arske dvorske kancelarije. Pored toga {to se u wima Srbi osloba|aju da nisu podre|eni pravosu|u ugarskih gra|anskih vlasti i veleposednika i da nisu obavezni davati desetine katoli~koj crkvi, naro~ito se nagla{ava vjerska sloboda, zatim sloboda vr{ewa mitropolitske vlasti, neograni~eno sluèwe gr~kog obreda, izgradwa crkvi, postavqawe sve{tenika po op{tinama. Va{ mitropolit kaè se u tome neka ima slobodno pravo raspolagawa sa svim crkvama gr~ko-isto~nog obreda; pravo rukopoloèwa vladika, upu}ivawa sve{tenika u manastire, da moè dati graditi, gdje za to ima sredstava, crkve po vlastitoj voqi, raspolagati sve{tenicima u gradovima i selima, kako to odgovara srpskoj crkvi i wenim vjernicima, i to: pravo vlastitog crkvenog autoriteta, u skladu s privilegijama koje su vam dodije568
lili na{i blagopokojni preci, raniji ugarski kraqevi, u ~itavoj Gr~koj, Ra{ki, Dalmaciji, Bosni, Jenopoliju i Hercegovini, kao i u Ma|arskoj, u Hrvatskoj i Miziji i Iliriji, gdje doista ima kako bi se oni radovali tim pravima tako do god nam oni budu i ostanu vjerni u cjelini i pojedina~no. Ali, ni nakon toga nisu prestajala neprijateqstva svjetovnih vlasti i katoli~kog sve{tenstva protiv srpskih prido{lica, i katoli~ka crkva zahtijevala je od prido{lice, protivno wihovim privilegijama, pla}awe desetine, a svjetovne vlasti su ih htjele podvr}i svojem pravosu|u. Patrijarh Veliki vladika, zbog toga je pisao nebrojane àlbe Dvoru, pa je time car Lepold I na{ao za potrebno, da se 4. marta i u junu 1695. ponovno odgovori patrijarhu ârnojevi}u i opet potvrditi Srbima wihove slobode a naro~ito da su oslobo|eni poreza, da mogu neograni~eno ispovjedati svoju vjeroispovjest. I pojedina podru~ja, u kojima su nastaweni Srbi, dobila su posebne protekcione dekrete. Kao {to je vidqivo iz tih privilegija, naro~ito je priznata i potvr|ena sloboda ispovjedawa religije i vr{ewa duhovnog pravosu|a srpskom narodu i wegovom sve{tenstvu, a posebno mitropolitu, za sva podru~ja ugarske krune, izuzev Erdeqa, zatim za provincije koje su ranije bile podre|ene ugarskoj kruni kao vazalske zemqe s one strane Dunava, Save i Kupe, a koje su sada zauzeli Turci, i kona~no za Iliriju koja je grani~ila sa Hrvatskom, a time se neodre|enim pojmom èli ozna~iti pograni~no podru~je Vojvodine, Krawske i Primorja koje nastawuju SrboHrvati (uskoci). Ali kada su Dvor i podre|ene dràvne mu vlasti dodjelili Srbima ove privilegije, i potvrde, tada je {tetnom austrijskom crkvenom politikom kao posqedicom neprijateqstva katoli~kog klera, kao i zbog odbojnosti ugarskog plemstva protiv privilegija gr~koisto~nim Srbima ostvaren plan koji je po svojim posqedicama àqewa vrijedan, a isto toliko i nepravedan, te suprotan principima vjere i qubavi. Austrija je na àlost pre~esto stavqala, od vremena Ferdinanda II, svoju mo} u slu`bu Rima, i nije bilo rijetko, da su ja~e uticali na odluke i postupke austrijskih vladara i wihovih slugu, interesi papine Kurije nego interesi vlastite zemqe. Osim te politike, koja je djelomi~no vukla korjene iz iskrenog religioznog uvjerewa austrijskih vladara, dolazilo je do izraàja uvjerewe i zabrinutost zbog toga {to pravoslavci ne mogu biti potpuno vjerni podanici katoli~kih vladara te se moraju osje}ati privrèni, zbog svoje gr~ke vjere, glavnim za{titnicima tog obreda, ruskim vladarima. Ova stanovi{ta vodila su austrijske dràvnike pri vo|ewu crkvene politike unija}ewa, koja je u Ugarskoj bila na snazi prije Habsbur{ke vladavine i koja je za vrijeme Habsbur{ke epohe poprimila daleko {ire razmjere. Crkveno unija}ewe zapo~elo je najprije me|u Rutenima. Nakon toga su uslijedili poku{aji unija}ewa kod Srba izme|u Dunava i Drave, zatim u Sremu i Slavoniji potom unija}ewe kod erdeqskih Rumuna, kojima su oteli wihove stare eparhije prije gotovo sto godina, nakon toga svjedoci smo bili sli~nim doga|ajima u Vara`dinskom generalatu i u ùmbera~kom podru~ju Karlova~kog generalata. Posvuda su tendencije iste, svagdje faktori isti.
569
No, najjasniju sliku u vezi te politike pruà nam istorija unija}ewa u @umberku i zbog toga, {to za to postoje bogati izvorni materijali u spisima Ugarske dvorske kancelarije, koji omogu}uju jasnu predstavu o ~itavom tom procesu. Kao {to smo gore naveli, ùmbera~ko podru~e zauzeli su, doseqavawem pravoslavni uskoci. Naravno da su te uskoke pratili sve{tenici wihovog obreda, kao {to im je sve~ano bilo priznato i potvr|eno slobodno ispovedawe wihovog kulta, te osnivawe crkava i manastira. Djelomi~no su se za crkvene potrebe @umber~ana brinuli vlastiti sve{tenici, a djelomi~no i monasi iz obli`weg manastira Gomirje, koji su u tu svrhu bili dobili posebne dozvole u vidu dekreta od tada{wih karlova~kih zapovjednika. Time je crkveno stawe ostalo u miru dugi niz godina, neometano u ovom dijelu pograni~nog podru~ja. Ali tada je dao, sredinom 18. vijeka, karlova~ki zapovjedaju}i general, Leopold barun [ercer (von Scherzer), objaviti po svom ùmbera~kom zapovjedniku, pukovniku Johannu Penczingeru, u ùmbera~kom podru~ju, pismom od 24. novembra 1750. (od ku}e do ku}e da se od dana{weg dana pa do daqwega, nijedan oficir niti podre|eni vojnik ili grani~ar, po pod prijetwom najteè odgovornosti i kazne ne smije usuditi da bi krio i jednog monaha (kalu|era) ma bilo otkuda taj do{ao, u svojoj ku}i a pogotovo da nipo{to ne dozvoli da bi takav vr{io bilo kakvu duhovnu funkciju ni me|u narodom ni kod ùmbera~kog bataqona, nego, ako bi tako neki do{ao u ovaj kraj da ga mora odmah dawu ili no}u sprovesti, pa ~ak i kad bi imao i dozvolu dekretom Visokog gospodina generala [ercera, ili neki drugi dokument, da se na to ne obaziru, nego ga treba zadràti i odmah ga poslati k meni. Ova zabrana, odnosno zapovjed, u vezi isprava o~ito je bila u suprotnosti sa danim privilegijama pravoslavnim uskocima, nakon {to su nesmetano gotovo dvije stotine godina uìvali ove crkvene slobode; sam [ercerov dekret dozvoqava kalu|erima manastira Gomirje jo{ 16. avgusta 1747. godine, dakle, jo{ prije svega tri godine pristup u @umberak uz davawe dozvole, u kojem je on zapovjedio da se od sada i ubudu}e mirno pusti monahe putovati, uz milostiwu koju sakupe u istom kraju, a da ih se ni najmawe ne uznemiruje traèwem bilo kakvih davawa. Ne}e biti zabune, ako se promjena mi{qewa baruna [ercera prema srpskim monasima pripi{e uticaju onih gledi{ta, koja su prevladala kod vlasti u Hrvatskoj i Slavoniji i koja je bez sumwe jo{ i poja~avao svojim savjetima pounija}eni biskup pribi~ki Gabriel Palkovi}; no, da bi se u dovoqnoj mjeri mogao ocjeniti taj uticaj, potrebno je pobliè razmotriti istoriju unijatske biskupije u Pribi}u, koja je bila osnovana putem sile. Ve} smo spomenuli biskupa Zor~i}a iz manastira Mar~e, koji se je dao pounijatiti. Taj manastir spada me|u najranija naseqa srpskog naroda u ponovno osvojenoj Slavoniji. Naime, pod carem Maksimilijanom II do{lo je godine 1572, nekoliko monaha iz manastira Rmwa, u Bosni, sa ne{to Srba preko Save, te su se naselili sa dozvolom u zapu{tenom ranijem podru~ju Vara`dinskog generalata pokraj gore Kalnik; prije toga protjerali su Turke i Tatare iz tog kraja, kao i iz podru~ja Ceniza, te zauzeli @eqezna vrata (klanac izme|u Krièvaca prema Vara`dinu).
570
Car Maksimilijan II, i wegov naslednik Rudolf II, (1582) podjelili su im zna~ajne privilegije, na osnovu kojih je godine 1600, pod vo|stvom Vukovi}a i Pijasoni}a (tako|er Bea{inovi}) mnogo hiqada Srba pre{lo ovamo iz Bosne i Makedonije: me|u wima nalazio se i mitropolit Gavrilo zajedno sa ve}im brojem (âplovi} ih cijeni na 70) monaha (kalu|era). Neke od tih familija naselile su se s ove i one strane velike mo~vare, koju pravi rijeka Glogovnica, blizu manastira Mar~e, a isto tako i na vi{e vlastelinstava zagreba~kog biskupa i grofa Zrinskog, da bi tu bili od pomo}i u slu~aju novih turskih provala. U datim im privilegijama ne samo da im se zemqi{te poklawa i daje u svojinu, koje su osvojili od Turaka, nego im se, uz slobodno ispoqavawe wihove vjere, priznaje i godi{wa dotacija od 300 forinti za odràvawe wihovog manastira u Mar~i. Mitropolit Gavrilo dao je, uz carsku dozvolu, ponovo podignuti crkvu i manastir iz ru{evina Mar~e, te se on zajedno sa nasqednicima tamo nastanio. Po prvi put moè se me|u vladikama u Mar~i dokazati kontinuitet gr~ko-isto~nih vladika srpske nacionalnosti s ove strane Save; Mar~a je sve do dolaska patrijarha ârnojevi}a 1690, predstavqala crkveno sredi{te nepounija}enih Srba. S tog razloga obratili su i protivnici pravoslavqa svoju pa`wu uglavnom ovoj eparhiji. Kona~no im se posre}ilo da je istrgnu iz krila Srpske pravoslavne crkve. Osmi vladika u Mar~i Pavao Zor~i} prihvatio je uniju zbog li~ne koristi. Bio je imenovan svidni~kim biskupom i vikarom zagreba~ke biskupije i dobio je kao nagradu fiskalnu kuriju ZriwskihPribi}, po ~emu ovi pounija}eni biskupi katkada nose i tu titulu. Srpskom su narodu la`no posvjedo~ili da je Zor~i} bio posve}en kao pravoslavni u Moskvi. Kad je srpski narod doznao istinu, protjerao je biskupa oru`jem. Wegov nasqednik Isaija Popovi} morao se izjasniti pred narodom, da nije pounija}en; patrijarh ârnojevi} je ispitao wegovu pravoslavnu ispravnost i potvrdio ga za vladiku. Isto tako ni slijede}i vladika mar~anski nije pristao uz uniju. Me|utim, Grigorije Jugovi} otvoreno je zagovarao unija}ewe. On se dao posvetiti u Rimu i izazvao je svojom gorqivom provatikanskom politikom ustanak u godini 1718. Nije bio mawe vredan u svojoj naklonosti prema unija}ewu ni biskup Rafailo Markovi}, izabran godine 1727, on je i sebe proglasio i svoj narod, prilikom svog imenovawa za biskupa, za unijate, te se je posluìo i silom, ne bi li i ostale sve{tenike naterao da slijede wegov put. Tada je otvoreno izbilo narodno nezadovoqstvo. Dvorski ratni savjet poduzeo je, putem generala Gallera da se prebroje pristalice unije, a pri tome se pokazalo, da u ~itavom (Vara`dinskom) generalatu nema nijednog pounija}enog vjernika. Nimalo se nije prezalo od toga, da se unija {iri nasilno; pravoslavni sve{tenici bili su progawani i zlostavqani, te su ih po nalogu biskupa koji su prihvatili uniju okivali u gvo`|e i bacali u tamnice; gdje je najve}i dio wih izgubio ìvot od gladi i tuge. Uz jezuite, pokazali su se glavnim pobornicima unije i pojedini austrijski generali. Me|u wima se naro~ito isti~e general Benvenuto grof Petaci (Petazzi). Poticao je iz stare tr{}anske plemi}ke familije, koja od godine 1632. nosi ime grofova. Petaci je bio vatreni pristalica katoli~ke crkve i usled toga je uìvao veliki
571
ugled kod katoli~kog klera, a isto tako i kod onih dràvnika koji su djelili wegove poglede (kao npr. tajni dvorski sekretar Marije Terezije, baron Koch). Baron Bartn{tajn (Bartenstein) ubraja ga me|u one opasne qude koji su u stawu da zloupotrebe silu, protiv svih pravila. Naziva ga ~ovjekom, koji se nije dao odvratiti od toga da srpskom narodu u~ini nepravdu, te da je na kraju dao objaviti takav proglas, koji je po sadràju nespojiv s privilegijama; koji se je svaki put oglu{io na tolerantne zakone, kad god bi oni bili povoqni za pravoslavne. (isto; str. 19-26) Ovaj netolerantni katoli~ki general organizovao je uz pomo} pounija}enih biskupa, okrutno progawawe; pravoslavni sve{tenici bili su, po Petacijevoj zapovjedi, zlostavqani i zatvarani u tamnice, gdje su morali pro}i sve strahote mu~ewa. Dodu{e, godine 1735. ponovo je jedan pravoslavni sve{tenik, Simeon Filipovi}, bio postavqen za vladiku, ali ipak su pravoslavci morali predati manastir Mar~u unijatskim biskupu. Narod i sve{tenstvo su protestovali, pa kad to nije koristilo, ponovo se prihvati{e oru`ja. Pravoslavni vladika Filipovi} bio je okrivqen da je organizovao ovu bunu, pa je Ugarska 1751. godine zbog toga naredila istragu protiv wega i objavila je zakon, ~ime je i pravno bila ukinuta jurisdikcija srpskog mitropolita nad mar~anskim podru~jem, a {to je sasvim proturje~ilo privilegijama koje su sve~ano bile date daqe, da jedino pribi}kom biskupu pripada pravosu|e nad ~itavim narodom gr~kog obreda, kako nad unijatima, tako i nad {izmaticima; zatim, da se mitropolitu naredi, da ne smije vr{iti nikakvo pravosu|e ni u trojednoj kraqevini, ni unutar wenih granica nad narodom gr~ko-isto~nog obreda itd. U svom govoru, kraqica je pohvalila staleè za wihovu gorqivost prema religiji, potvrdila je ranije zakone, prema kojima su u trojednoj kraqevini samo rimokatolici smjeli biti zemqoposjednici i odredila da se pravoslavnim vladikama i mitropolitima ne smije dozvoliti na teritoriji trojedne kraqevine vr{ewe pravosu|a nad gr~koisto~nim klerom i narodom itd. Ove nasilne mjere ipak nisu mogle narod da smire. Ratovi koje je na po~etku svoje vladavine vodila Marija Terezija, zahtjevali su od Austrije da nasilno ne ustraje na unija}ewu Srba. Ta Vara`dinci su bili, kako Bartn{tajn otvoreno priznaje, kao grani~ari u ono vrijeme odli~ni vojnici, u stalnim te{kim ratovima vrlo potrebni, pa se pita leì li to u interesu dràve da im se, prije uspostavqawa mira, oduzima protiv wihove voqe to mjesto (manastir Mar~a, koji je bez sumwe pripadao pravoslavnim Srbima). To se zbilo tek nakon uspostavqawa mira koji se smatrao sigurnim. [ta vi{e, tako dugo dok je trajala ratna potreba, vlast je nastojala da izi|e u susret èqama Srba. Budu}i da je (propis) G. A. 46. 1741. bio suprotan privilegijama, sve~ano priznatim Srbima, to je Marija Terezija 24. aprila 1743, izdala putem tajne kancelarije, a 18-og maja iste godine i putem Ugarske dvorske kancelarije ponovnu potvrdu i priznawe srpskih privilegija, uz ograni~ewe, da time ne budu povrije|ena prava ostalih, kao i uz klauzulu: Srpski narod uìvat }e tako dugo svoja prava i slobode dok god
572
nepokolebivo ustraje u vjernosti i poslu{nosti prema nama i na{oj presvjetloj ku}i. Ovakvo dràwe dvora, puno proturje~ja u postupku prema pravoslavnim Srbima, moè se objasniti politi~kim prilikama za vrijeme prvih godina vladavine Marije Terezije. Woj je prvenstveno moralo biti stalo do toga, da osokoli na odbranu borbene snage sviju narodnosti svojeg ugroènog carstva, da ih odrì na okupu, pa je ona zbog toga poklawala, natjerana nu`dom tada{weg ~asa, privilegije na sve strane, koje bi u mirnijim okolnostima i uz zrelije premi{qawe morale izgledati proturje~ne ili ~ak neprihvatqive. Srbima je to postalo jasno onog dana, kad su carski i kraqevski komesari na srpskom narodnom kongresu 1744. godine, F. M. L. baron Engelshofen i grof Pata~i}, objavili sakupqenom sve{tenstvu i narodu ozbiqnu i odmjerenu zapovjest vladari~inu u svrhu potpunog ukidawa srpskih eparhija u Severinu ili Mar~i, u Hrvatskoj. Marija Terezija, mislila je tim jednostavnim potezom preduhitriti i sve kasnije zahtjeve za zaposjedawem tih eparhija od strane pravoslavnih vladika. No, ona se prevarila; 1748. na srpskom narodnom crkvenom kongresu, ponovno je bilo govora o tome. (isto; str. 26-28) Srbi su uporno pisali molbe, traè}i da im se oduzete eparhije vrate. Zbog toga su kazali carskom komesaru, koji je bio upu}en na izborni kongres godine 1749, F. M. L. Hristian baronu Helfreich, u datim mu instrukcijama, pod ta~. 16, da nakon izbora mitropolita treba pregovarati s istim, i, ako bude potrebno, s ostalim vladikama, u pogledu severinske eparhije i privoliti ih na pristanak, da se ista potpuno odstrani. Tako se i zbilo. I budu}i da je baron Helfrajh i vi{e od savjeta Engelshofovog, koji je bio dobro upoznat sa srpskim predmetima, potvr|ivawe novoizabranih mitropolita uslovio takvim wihovim pristankom, na to su pristali ne samo vladike nego i izaslanici kongresa, da se severinska dijeceza ukine, te podijeli, prema jednom ranijem predlogu barona Engelshofa, me|u susjedne biskupije karlova~ku i kostajni~ku. Uprkos tome pravoslavci su i daqe zadràli manastir Mar~u pa unija nije znatno napredovala, bez obzira na najrazli~itije nasilne mjere, u Slavoniji, Hrvatskoj i u pripadaju}im im pograni~nim dijelovima. (isto; str. 29) Me|utim, da bi se barem s jedne strane zadovoqilo gorqive pobornike katoli~anstva, dobio je zapovijed grof Petaci da zauzme na silu manastir Mar~u. To se zbilo godine 1753. Grof Petaci protjerao je kalu|ere iz manastira, {to su ga oni bili sagradili na temequ carskih privilegija, te ga je predao pristalicama unije. Protjerani monasi oti{li su u manastir Lepavinu. Bartn{tajn prime}uje o ovim zbivawima: To, {to je u~iweno, sasvim je ispravno i dobro; ali dodaje da je grof Petaci nakon tog uspjelog nasiqa mogao pro{iriti uniju i da je time mogao postati jo{ zaslu`niji i dostojniji nagrade. Pozornica tih zbivawa bio je @umberak, u kojem }emo kasnije ponovo sresti tog ~ovjeka i kome }emo se mo}i vratiti nakon ovog nebitnog udaqavawa.
573
Ve} smo ranije kazali, da bi daqni razlog tome, {to je do{lo do promjene mi{qewa kod barona [ercera o pravoslavcima u ùmbera~kom podru~ju uop{te, a posebno prema srpskim kalu|erima u Gomirju, mogao leàti u uticaju unijatskog sve{tenika (kasnije biskupa) Gavrila Palkovi}a. Tu pretpostavku dovoqno potvr|uju doga|aji u biskupiji i manastiru Mar~a, budu}i da je ùmbera~ko podru~je potpadalo pod pravosu|e unijatske biskupije. Prilika za pristalice unije se pojavila 1750 godine. Naime, te su godine, ubrzo jedan za drugim umrla dva brata Marko i Teodor Pru{~evi}, sve{tenici pravoslavne crkve u ùmbera~kom podru~ju; nakon wihove smrti, htjela su dva monaha iz manastira Gomirje, Gavrilo Musulin i Makarije Vi{wi}, nastaviti duhovni rad, kao {to su i za vrijeme, dok su oba sve{tenika (sada pokojna) jo{ bili bolesni, obavqali wihove slu`be. Bio je to, kako je gore ve} napomenuto starinski obi~aj, da monasi iz manastira Gomirje vr{e obrede kod svojih vjernika u @umberku, ukoliko bi umrli pravoslavni sve{tenici, i tako dugo dok se ne bi na{li potrebni sve{tenici iz sredine doma}ih. [ercer je taj obi~aj jednostavno zabranio, a wegov podre|eni oficir Johann Penczinger, dodu{e poèlio je prija{we zdravqe smrtno bolesnom sve{teniku Teodoru Pru{~evi}u, ali, istovremeno je naredio jednom poru~niku, da se odmah uputi, ~im Pru{~evi} umre, onamo, i pod te{kom odgovorno{}u da ima sve zape~atiti i o tome podnijeti izvje{taj. Ako bi popu Pru{~evi}u postalo veoma zlo, i ako bi on èlio da mu se pruè sakramenti umiru}ih prema hri{}anskom obredu to u @umberku postoji sve{tenik, vje{t i upoznat s va{im obredom, Gabriel Palkovi} pa neka toga dovedu (oficir je bio tako|er pravoslavni Srbin) umiru}em, a pravoslavne monahe neka se odmah istjera. Kao {to je bilo spomenuto, Gabriel Palkovi} bio je pounija}eni sve{tenik. Major Penczinger htio je pravoslavnog sve{tenika mu~iti i poniziti tako, da bi on od umiru}eg Pru{~evi}a izmamio priznawe da priznaje primat pape. Bio je to jasan glas za pristalice unije da iz tog podru~ja potpuno istisnu pravoslavnu crkvu. Po~eo je pravi pogrom protiv onih uskoka, koji su ostali vjerni pravoslavnoj crkvi. Strani sve{tenici tako su se àlili pravoslavni @umber~ani prisiqavaju nas da javno, prilikom ispovjedi i vjen~awa, priznajemo Rimokatoli~ku crkvu i papu, te da prekinemo veze s na{im crkvenim vlastima. Austrijske vlasti nisu podnosile ni doma}e pravoslavne sve{tenike. Ne}aka gore imenovanog Teodora, po imenu Janko Pru{~evi}, posvetio je za |akona srpski mitropolit, i kao takav htio je (Janko) sluìti svom narodu. Ali, pukovnik Penczinger ga je, putem unijatskog sve{tenika Palkovi}a, poku{ao pridobiti za stvar unije, jer bi onda, on, Janko Pru{~evi}, mogao bez mnogo truda da ubjedi svoje @umber~ane da prihvate uniju. Me|utim, |akon je tu ponudu odbio uz komentar: Kako iz wegove ku}e do sada jo{ niko nije postao unijat, tako to ne}e postati ni on. Iza toga su Janka Pru{~evi}a odveli, kao okorjelog zlo~inca, pod vojni~kom pratwom u Karlovac i tamo ga stavili u lance. Nesre}nik je uskoro umro u tamnici gdje su ga prethodno podvrgli stra{nim mukama. Zatvorske vlasti uskratile su mu posqedwu
574
molbu: da mu dovedu pravoslavnog sve{tenika; ovako, ostavili su ga bez vjerske utjehe, te mu ni u smrtnom ~asu nisu skinuli lance. (isto; str. 30-32) Zbog tog protjerivawa pravoslavnih sve{tenika, zbog zlostavqawa istih, kao i zbog vjerske prisile koju su vr{ile vojne vlasti u ùmbera~kom podru~ju, karlova~ki vladika Danilo Jak{i}, obratio se svojom àlbom svom mitropolitu Nenadovi}u, a taj carici-kraqici. Ova nasiqa vlasti u vjerskim stvarima morala su izgledati tim ~udnija, po{to je carica jo{ 22-og oktobra 1751. dala objaviti putem ~etiri najvi{a mjesta na dvoru, da ona nikada ne}e trpjeti da bi itko od wenih vjernih srpskih podanika bio ugwetavan protivno izdanim im privilegijama, ili da bi ~ak bio pri (isto; str. 32-33) silno natjeran da prihvati uniju. Samovoqnost i bahatost vojnih vlasti proizvele su pravu zbrku u crkvenim odnosima u @umberku; pravoslavnom vladici i wegovom sve{tenstvu nisu dozvolili rad, a unijatski biskup je bio imenovan, ali nije imao papine potvrde o dodjeli biskupije. Gore smo vidjeli, da je Mar~anski biskup Zor~i}, prilikom prijelaza na uniju, dobio naslov Svidni~kog biskupa, te da je bio vikar zagreba~kog rimokatoli~kog biskupa. Jednaki poloàj imali su i wegovi nasqednici. Sada se nastojalo isposlovati i neku samostalnu biskupiju za unijatskog biskupa, koji je tako|er imao naziv pribi}ki ili aar~anski, lepavinski. Glavni wegov sastavni dio trebalo je biti ùmbera~ko podru~je, pa je zbog toga novopostavqeni biskup ~e{}e nosio naziv ùmbera~ki biskup. Sjedi{te mu je bilo u Pribi}u. U tom smislu poduzeti su bili koraci u Rimu nakon imenovawa biskupa Palkovi}a; no, na odluku o tom pitawu trebalo je ~ekati prili~no dugo. U me|uvremenu prijateqi i zagovornici unije su se bojali da }e pravoslavnom sve{tenstvu ipak uspjeti da zadrè dio @umberka u svojim rukama, a one, koji su ve} priznali uniju, da bi ih mogli pridobiti za pravoslavqe. Zbog tog straha baron [ercer se obratio dvorskom ratnom vije}u s molbom da bi se, namjesto one dvojice tek umrlih pravoslavnih sve{tenika, postavila dva unijatska sve{tenika i da im se odmah povise primawa. Kad je bilo odràno zajedni~ko savjetovawe Dvorskog ratnog vije}a i Ugarske dvorske kancelarije, primjetili su predstavnici iz Ugarske da, koliko oni znaju, u ~itavom ùmbera~kom podru~ju postoje samo tri unijatska sve{tenika, od kojih je jedan nedavno imenovan mar~anskim biskupom. Ali budu}i da do toga dana isti nije primio od pape potvrdu, to on niti moè uvesti u obred nove sve{tenike, niti moè pokrenuti popisivawe du{a naseqenih u wegovoj crkvenoj oblasti. Kod takvog stawa stvari ne moè se pouzdano raspoznati, koliko bi tu trebalo postaviti du{ebri`nika. Prema tome, neka se pri~eka bilo s kakvom daqwom odredbom dok ne stigne papinska potvrdna bula za biskupa Palkovi}a. Na to je pristalo i dvorsko ratno vije}e. Carica-kraqica je ipak odlu~ila, da se zakqu~ak tog zajedni~kog savjetovawa od 26-og aprila 1752. ima poslati i generalu baronu [erceru da se o wemu izjasni. U wegovom stru~nom mi{qewu, koje je potom podnio, [ercer se opet pokazao kao gorqivi zagovornik crkvene unije; u ùmbera~kom kraju, po [erceru su bila postavqena od davnina ~etiri unijatska sve{tenika, da se tamo
575
nalazi pet do {est hiqada du{a. Da su ùpe, zbog mawkavog smje{taja i pomawkawa potrebnih ìvotnih namirnica, gotovo se raspale, te da se za onaj kraj ne moè pridobiti nijednog dobrog sve{tenika. Zbog toga, tvrdi [ercer, mnogi su pri{li pravoslavqu, i da se pokazalo kao potrebno upu}ivawe neodlo`no onamo biskupa Palkovi}a, po{to on moè i tamo do~ekati papinsku potvrdu; u me|uvremenu da se biskupija obnovi dobrim sve{tenicima, a zbog wenog boqeg odràvawa, da treba prije svega izgraditi ~etiri ùpna dvora; za to traì [ercer ~etiri stotine forinti, a potom da treba ùpnicima dati primawa; da se u protivnom treba bojati da }e pri}i pravoslavqu, ako ne cijelo podru~je, a ono vi{e od pola @umberka. O tom [ercerovom stru~nom mi{qewu odràno je, 24. maja 1752, ponovno zajedni~ko savjetovawe Dvorskog ratnog vije}a i Ugarske dvorske kancelarije na kome su pohvalno se izrazili o [ercerovom radu na odràvawu i pro{irivawu unije i @umberku. Prisutni su izjavili da }e koliko o wima ovisi, pomo}i [erceru u wegovom daqwem radu. Me|utim, {to se ti~e biskupa Palkovi}a, on jo{ uvijek nema dozvolu od pape, a bez we on se ne smije mije{ati u vo|ewu crkvenih stvari, jer bi time po~inio nezakonitost, te bi ga neizostavno slijedila kazna. Papski dvor mogao bi ga ocjeniti nepogodnim za biskupsku ~ast ili bi ga ~ak mogla i staviti u vje~ni zatvor. Zbog toga mora se nu`no pri~ekati potvrda iz Rima i tek tada treba preduzeti na ispravan na~in predloèni popis. (isto; str. 36-38) U me|uvremenu nesmetano je nastavqeno postepeno potiskivawe pravoslavqa u @umberku. Godine 1758. podnijeli su ponovno trideset i jedan @umber~anin u ime ~itavog stanovni{tva ùmbera~kog podru~ja gr~kog obreda, nepounija}enih, vapiju}i àlbu karlova~kom vladici u kojoj, nakon {to opisuju muke i pritiske od godine 1750, izjavquju: Sada vidimo, da javno nad nama vr{e sada{wi pounija}eni sve{tenici nasiqe nad na{om religijom, jer oni otvoreno upotrebqavaju nasiqe protiv na{e vjere i isto~wa~ke crkve, te nas poku{avaju odvratiti od na{e vjere i crkve, a mi imamo u vidu na{e pretke i samu na{u nesalomqivu vjernost u kojoj èlimo da produìmo, i ubudu}e ìvjeti i mrijeti; pa ni ìvi ni mrtvi ne mislimo odustati od na{e isto~wa~ke crkve i vjere niti mislimo promijeniti na{u vjeru. U toj privrènosti vlastitoj crkvi ovi vo|e àlbenika pokazuju hvale vrijednu toleranciju prema wihovim pounija}enim saplemenicima. Oni izjavquju, da nemaju bilo {ta iznositi protiv unijata, kao sinova Rimokatoli~ke crkve koji ho}e priznavati papu iznad svojeg crkvenog poglavara; oni samo mole vladiku najposlu{nije neka to javi mitropolitu, u kakvoj se vjerskoj nu`di nalaze, kako bi mitropolit najponiznije zamolio Weno veli~anstvo, da ona ne dopusti da ih se nasilno pounija}uje, nego da ih se ostavi na miru u wihovoj isto~wa~koj crkvi, te da im se daju sve{tenici wihove vjere, kao {to su ih oni imali pre toliko mnogo godina pa sve do 24. novembra 1750. godine. Ovo pismo poslao je karlova~ki vladika 6. septembra 1758. svom mitropolitu u Karlovcu, a ovaj je, sa svoje strane, priloìo ove spise, kao i priloge o prija{wim doga|ajima u @umberku, svojoj molbi Veli~anstvu od 15. decembra 1758, i istodobno vladarki dao op{irni opis crkvenih prilika u
576
@umberku. U pismu se pored opisa nasiqa nad pravoslavcima i nad wihovim sve{tenstvom, poziva i na sve~ano dodijeqene privilegije. Mitropolit nadaqe podnosi monarhiwi slijede}e molbe: a) da se ukine zabrana pravoslavnim sve{tenicima da rade u @umberku; b) da se dozvoli karlova~kom vladici, na osnovu datih privilegija, da postavqa u @umberku sve{tenike i da tamo c) vr{e odgovaraju}e pravosu|e na osnovu exstatuto ecclessiae crkvenog statuta i datih privilegija. Ako bi to izazvalo zabrinutost kod pristalica unije, neka se onda, po pravilima Biharskog komiteta po{aqe nepristrasna komisija na lice mjesta koja bi onda, u prisutnosti mitropolita ili wegovog pomo}nika, sprovela istragu o stawu unijata i pravoslavaca, kako bi na dobro Va{eg carskog kraqevskog veli~anstva, bio uveden u zemqi mir i red. U karlova~koj komandi, barona [ercera naslijedio je divizijski general grof Petaci. I on je bio fanati~ni pristalica Rimokatoli~ke crkve, i on je nastavio progoniti pravoslavce. Slabije od sebe, svoje protivnike, Petaci je nemilosrdno progonio, dok se ja~ima od sebe dodvoravao, pa je tako uspio da obmani i samu vladarku. Jedino se Bartn{tajn nije dao obmanuti stalnim nametqivostima i potajnim klevetawima ~estitih vjernih slugu nego je iznosio svakom prilikom odlu~no svoje prijekore grofovom djelovawu. Grof Petaci i{ao je, me|utim, svojim putem. One pravoslavne sve{tenike koji bi krenuli u @umberak, da tamo krste djecu i vr{e slu`bu Bo`ju me|u pravoslavcima, dao je baciti u tamnice i naredio da se s wima okrutno postupa. Nemilosrdno su te nesre}nike batinali, optere}ivali ih sa te{kim lancima i zatvarali u uàsne kazamate. Kao pokri}e za tu nehri{}ansku rabotu sluìla im je izreka zemqa je ujediwena i prema tome ovuda ne bi smio stupiti nijedan neunijat. Ovaj grofov primer slijedili su i drugi. Tako je neki pounija}eni sve{tenik dao privezati pravoslavnog sve{tenika, zbog toga {to je isti pruìo svojoj majci na umoru pri~est, poput kowa u staji za pregradu i prisilio ga da u woj jede i pije. Grof Petaci i{ao je jo{ i daqe u svojoj mr`wi prema pravoslavcima. Protivno jednoj carskoj odluci iz godine 1737, po kojoj su bili dozvoqeni brakovi pravoslavnih s unijatima, ali pod uslovom da pravoslavni Srbi ni najmawe ne smiju ometati svoju unijatsku ènu u slobodnom ispovjedawu wene vjere, Petaci je zabranio samovoqno ove brakove; ~ak je proglasio da su to otmice èna i htio je da ih se ka`wava smr}u. Baron Bartn{tajn prime}uje na to sasvim ispravno da se iz toga vi{e nego dovoqno moè prepoznati koliko je opasno, ako se vlast ostavi u rukama qudi koji ne posjeduju toleranciju i dràvni~ku mudrost. Jer kako god je s jedne strane krajwe poèqno prihva}awe prave vjere, rimokatoli~ke, iskustvo je s druge strane, pokazalo da sluè}i se nasiqem, onda je ta namjera, ma kako da je po sebi hvale vrijedna, uzvi{ena, osu|ena na neuspjeh. Iste rije~i izgovorio je Bartn{tajn i pri raspravama, koje su se odnosile na srpske nacionalne i crkvene poslove. Johan Kri{tof baron Bartn{tajn (ro|en 1689; umro 6. avgusta 1767), u~estvovao je od godine 1753.
577
u gotovo svim razgovorima koji su se ticali ure|ewa i vo|ewa srpskih poslova. Tome je, naro~ito nakon {to je preuzeo Predsjedni{tvo ilirskog dvorskog poslanstva (1759) posve}ivao posebnu brigu. Bartn{tajn je na srpsko pitawe gledao sa politi~kog stanovi{ta. Srbe je cijenio zbog koristi, koje je carevina imala od srpskih grani~ara. Grani~ari su bili odani interesima monarhije, koja je po{tovala wihove privilegije kao pravednu nagradu za tu vjernost u odbrani carstva. Srbe je Monarhija mogla koristiti i protiv mogu}ih unutra{wih neprijateqa; kona~no Dvor se bojao da sprovodi politiku nasilnog crkvenog unija}ewa kod Srba zato, jer je bio zabrinut da ruski dvor ne bi trpio, da se zlostavqaju wegovi istovjernici, nego bi, naprotiv, mogao i da interveni{e, a to bi moglo dovesti do dalekose`nih politi~kih posqedica. I Bartn{tajn je pristalica crkvene unije; i on to unija}ewe ubraja u blagonaklonost sudbine, koja je zadesila srpsku naciju; on se, me|utim, protivi nasiqu; Bartn{tajn se zauzima uvijek za umjerenost i blagost, lukavost i strpqivo nagovarawe. Bartn{tajn ne vidi u srpskim prido{licama pod patrijarhom Arsenijem ârnojevi}em protjerane izbjeglice, nego se tu radi o slobodnim qudima a ne mali broj me|u wima su bogati koji su se dali nagovarati da prije|u iz Turske, uz opasnost po svoj goli ìvot i imovinu, ovamo pod na{u vlast. On podsje}a na to, u vrijeme kad ih se pozivalo da prije|u u na{u carevinu, unija se nije ni pomiwala. Data su, ve} u pozivnom pismu, naj~vr{}a uvjeravawa ne samo da im se ne}e praviti bilo kakve pote{ko}e u izvr{avawu wihove vjere, nego naprotiv, da im se dozvoqava svaka sloboda, koju pod Turcima nisu imali. Nikome, dakle, tada nije padalo na pamet pokazivati da pravoslavcima osporava slobodu savjesti i da ih se sili na prihva}awe unije, kao {to je to uslijedilo u kasnije doba. Turci ih nisu ometali u vr{ewu wihovih vjerskih obreda. Oni nikada ne bi pre{li u Austriju, da su znali, da }e ovdje imati daleko mawe slobode nego {to su pod Turcima uìvali. Bartn{tajn ne zaboravqa zasluge {to su ih Srbi stekli od vremena wihovog dolaska ovamo, pa do zakqu~ka Karlova~kog mira. Priznaje im, da u vrijeme Tekelijevih i Rako~evih nemira, zahvaquju}i pomo}i Srba, posjedi na{eg vladara znatno su se uve}ali. Pa ipak, te zasluge Srba neprestano dovode u sumwu, ili ih se ~ak i pori~u. Bartn{tajn je daleko od toga da ih hvali vi{e no {to to oni zasluùju, naprotiv zalaè se za strogo ka`wavawe Srba, ako su prekr{ili zakon bez obzira na ugled osobe; istovremeno da im ne sude osobe koje su pune predrasuda i mr`we prema Srbima. Sud treba prepustiti potpuno oprezno iskusnim i po{tenim qudima; da se ne sudi nikom ko nije bio saslu{an, i to svestrano i temeqito, jer, ma kako da je neko potpuno uvjeren u pouzdanost svoje sumwe, sumwa ipak, sama po sebi nema snagu nepobitnog dokaza. Bartn{tajn, bave}i se i daqe sa Srbima, obra}aju}i se caru Josifu, kaè, da ne moè da razumije odakle ta mr`wa prema pravoslavcima, i èqa da ih se pounijati. Ovaj duh netolerancije i borbenosti nije ni pribli`no prisutan u akcijama katoli~ke crkve protiv wenih daleko opasnijih neprijateqa, a to su luterani i kalvinisti (kojih je sada u Ugarskoj znatno ve}i
578
broj nego katoli~kog sve{tenstva). Bartn{tajn je protiv svakog pretjeranog izraàvawa religioznosti. Ako se po{tuju luterani i reformisti, onda jo{ ve}e priznawe zasluùju pravoslavci, koji su u vjerskim stvarima toliko bliski katolicima i koji su mnogo u pro{losti koristili kao i u sada{wosti katoli~koj vjeri i koji ubudu}e mogu pruàti obilnu pomo} protiv wihovih najopasnijih vjerskih protivnika... On podsje}a na to kako pa`qivo pruski kraq prati sve {to se kod nas doga|a, kako bi pripisao na{em dvoru sklonost progawawa onih, koji u vjerskim stvarima zastupaju druga~ija mi{qewa kako ùstro se ruska carica zauzima za svoje istovjernike {to se nalaze u na{im zemqama, te, koliko se trude na ruskom dvoru, kako bi doznali sve {to se doga|a pravoslavcima, pa da to onda vje{to koriste, kako bi stvorili razdor izme|u oba dvora. Protivnici Srba i wihove crkve su, s jedne strane, pretjerano gorqivi prista{e unije, a me|u wih ubraja Bartn{tajn, kao {to smo vidjeli, u prvom redu generala Petacija i wemu sli~ne. Osim toga, tu su katoli~ki sve{tenici u Ugarskoj koji su tako|e neprijateqski nastrojeni prema pravoslavnim Srbima. Od vremena kad je ponovo oja~ala katoli~ka crkva, odnosno, kad se povratilo weno nekada{we bogatstvo, u Ugarskoj katolici umesto da priznaju zasluge Srba, koje su oni stekli brane}i hri{}anski svijet od islamske opasnosti, po~eli su da postupaju sa pravoslavcima kao sa neprijateqima. Ova qubomora i strah od stranaca poprimili su takve razmjere, da nije bilo nikakva rijetkost da katoli~ka crkva daje prednost luteranima i reformistima u svim spornim stvarima u odnosu na pravoslavce, pod uslovom da su ro|eni Ugri. Bartn{tajn nastoji prona}i uzroke te nesklonosti Ugara prema pravoslavnim Srbima, on ispituje vjerske razlike koje postoje izme|u katolika i pravoslavaca, i do{ao je do zakqu~ka da glavni izvori tome neprijateqstvu imaju politi~ku pozadinu. Srbi su, naime, od vremena borbi za prijestoqe izme|u Ferdinanda i Jovana Zapoqe uvijek bili na strani austrijske vladarske ku}e. I, na kraju, u protivnike Srba treba ubrojiti i Ugarsku dvorsku kancelariju. Ona je poprijeko gledala na privilegovani poloàj pravoslavnih Srba, i ostala je dosqedna u neprijateqstvu prema Ilirskom dvorskom poslanstvu, tako dugo dok ono nije ukinuto. Sve ove namjere protivnika pravoslavnih Srba do{le su do punog izraàja na primjeru @umberka. (isto; str. 39-44) Izdao je Dvorski ratni savjet, 3. septembra 1759, pismeni nalog grofu Petaciju u kojem ga upozoravaju u pogledu àlbe pravoslavnih vladika i mitropolita na zabranu iz godine 1750, da je sad dozvoqeno, dodu{e karlova~kom pravoslavnom vladici, da odmah postavi svoje sve{tenike u @umberku, ali da se pravoslavna crkva ne smije uplitati u prilike unijata, a jo{ mawe, da ih ne smije nagovarati da pri|u pravoslavnoj crkvi. General treba paziti da se ova naredba po{tuje. (isto; str. 46) Time se ~inilo da je povoqno bila rije{ena àlba pravoslavnog sve{tenstva povodom unija}ewa Srba u @umberku, iako se nije uzeo u obzir onaj dio zahtjeva kojim se traì da se po{aqe komisija koja bi imala zadatak da popi{e pravoslavce i unijate. Ta okolnost je kasnije ostala bez posqedica. Ali ~ak i onaj dio rje{ewa koji je bio povoqno rije{en ponovo je
579
bio doveden u pitawe uplitawem Ma|arske dvorske kancelarije. (isto; str. 46) Terezija je naredila, po èqi Ugarske dvorske kancelarije, novo savetovawe o ùmbera~kom problemu. Ono je bilo odràno 14. marta 1760. pod predsjedawem ugarskog dvorskog kancelara grofa Palfija. Sudjelovali su, osim predsjednika Ilirskog dvorskog poslanstva, barona Bartn{tajna, jo{ i dvorski savjetnici Koller, Szvetics, u ime Ugarske dvorske kancelarije i Tranpauer (Trompauer), u ime Dvorskog ratnog vije}a. Prvi je govorio Bartn{tajn, i izjavio da se moè sloìti sa svim stavovima, koji su sadràni u izlagawu ugarske kancelarije od 8. novembra, budu}i da, po wemu, nije bilo nikakvih povoda u ùmbera~kim stvarima za suprotne odredbe onima, koje su ranije bile donijete. Nakon Bertn{tajnove besjede predsedavaju}i Ugarski dvorski kancelar je primijetio, da se sada radi samo o dva pitawa: a) da li se grko-katoli~ki biskup svidni~ki ima ustoli~iti u @umberku i b) kakav stav zauzeti u odnosu na karlova~kog pravoslavnog vladiku i wegove vjernike, koji ìve u @umberku. U pogledu prvog pitawa, komisija se uskoro sloìla u tome da svidni~ki unijatski biskup treba biti ustoli~en u ùmbera~kom podru~ju poput wegovih prethodnika. [to se drugog pitawa ti~e, postigla se saglasnost da: a) karlova~ki pravoslavni vladika smije, ako se radi o nekom hitnom poslu, da putuje u @umberak ali mu se ne dozvoqava da se tamo stalno naseli (fixum Domicilium); b) nijednom unijatu nije dozvoqeno da pre|e u pravoslavqe, ali se zato dozvoqava pravoslavcima da se pounijate; v) ako bi neki pravoslavni sve{tenik uspio nagovoriti nekog unijata da pre|e u pravoslavqe onda se obojica trebaju o{tro kazniti i protjerati iz generalata; g) pravoslavnim sve{tenicima koji ìve u @umberku treba se dozvoliti vjerska sloboda prema postoje}im propisima; d) budu}i da nije poznato koliki je broj pravoslavnih sve{tenika u @umberku, da se wihov broj mora precizno utvrditi; |) isto tako moglo bi se popisati, nakon {to se situacija smiri, stanovni{tvo @umberka i tako da dobijemo preciznu sliku o broju unijata i pravoslavaca; Kraqica je odobrila jednostavnom izjavom Placet ove jednoglasno prihva}ene zakqu~ke koji su mitropoliti bili saop{teni, pri ~emu je dobio i upute. Instrukcije je dobio i grko-katoli~ki biskup svidni~ki, da se pona{a miroqubivo i mirno. (isto; str. 48-49) Kraqica je, 18. oktobra 1760, potpisala rezoluciju, kojom se ponovno nare|uje grofu Petaciju da stvarno objavi i sprovede odluku od 3. septembra 1759. Petaci je se na to nije obazirao: objavqivawe je izostalo, ali zato je nastavio da prisiqava uz pomo} svojih vojnika, koji su se nalazili u ùmbera~kom podru~ju, pravoslavce da svojim potpisom pokaù da su za uniju i zabrawivao je karlova~kom vladici i wegovom sve{tenstvu pristup u @umberak. Svaki put kada bi poku{ao da opravda takvu zabranu, Petaci bi ispao neuvjerqiv i smije{an. (isto; str. 53)
580
Pravoslavne grani~are su tokom vojni silili da posje}uju katoli~ke crkve. Navodno je i ta naredba potekla od grofa Petacija. Tako se u jednoj àlbi, vladika Jak{i} poziva na pismo, {to mu je poslao jedan zastavnik, a potpisali se tri desetara, pet razvodnika i dvadeset osam vojnika, svi pravoslavne vjere, iz vojnog logora kod Gerstesdorfa ([leska). Ovih 37 @umber~ana zakliwalo se, u pismu, koje nosi datum 12. avgusta 1761, u istinitost svoje àlbe, da su gospoda oficiri prisiqavali pravoslavce, da idu u rimokatoli~ku crkvu. Grof Herberstein im je usmeno izjavio, da mora tako postupiti po nare|ewu svog feldmar{ala Petacija. 37 potpisanih @umber~ana imenuju do posqedweg zastavnika Janka Gvozdenovi}a, koji se naro~ito istakao u prisiqavawu da idu na bogosluèwe u rimokatoli~ku crkvu. Napada ih iz zasjede u trenutku kad potajno polaze na slu`bu Boìju, govori im da su kao Turci; oni ne znaju da li on postupa samovoqno, ili po zapovjedi. Zato mole vladiku, da to sve iznese Wenom veli~anstvu, jer oni ne èle da pri|u uniji, ve} im je namjera da ostanu u vjeri svojih predaka. Vladika Jak{i} {aqe àlbu kraqici, mole}i je da se pravoslavcima u @umberku i na rati{tima prizna sloboda savjesti i vjere. êste pritu`be karlova~kog vladike nisu ostale bez odjeka na Dvoru. Dvor me|utim, vi{e nije bio spreman da iza|e u susret opravdanim àlbama pravoslavaca. Naprotiv, ~itav ùmbera~ki problem trebalo je rije{iti povoqno po stvar unije, ali sve se treba izvesti lukavije i uz mawe buke. U tom smislu poslalo je Dvorsko ratno vije}e dvorskog savjetnika Barona Plottnera Ilirskom dvorskom poslanstvu, gdje se razgovaralo o molbi karlova~kog vladike u vezi vr{ewa popisa, kako bi se utvrdio ta~an broj pravoslavaca i unijata. Plottner je predloìo da se popis odgodi do zakqu~ivawa mira, jer trenutno znatan broj @umber~ana sudjeluje na dalekim evropskim rati{tima. Baronu Bartn{tajnu, kao predsjedniku Ilirskog dvorskog poslanstva, bilo je jasno da taj prijedlog ciqa samo na to, da se grofu Petaciju pruì vi{e vremena za izvo|ewe svoje namjere. (isto; str. 54-55) Sama ~iwenica, da je naime, prema izjavi samog unijatskog biskupa, u ùmbera~kom podru~ju 1761. ìvjelo veoma malo unijata, dobija s jedne strane, na teìni i va`nosti àlbe i tu`be pravoslavnog vladike, dok s druge strane, izvje{taji Petacija i drugih oficira iz Karlovca, unijatskih biskupa iz Svidnice i kon~no pismeni referati Ugarske dvorske kancelarije pojavquju se u sasvim drugom svijetlu, odnosno gube mnogo od svoje uvjerqivosti. Ujedno, ovim nam se daje prava slika ùmbera~ke stvarnosti, odnosno u kojoj mjeri je vr{eno nasiqe nad pravoslavnom crkvom u tom podru~ju. (isto; str. 56) Nakon zakqu~ivawa Hubertsbur{kog mirovnog ugovora (Hubertsurger Friedensvertrag), karlova~ki mitropolit je smatrao da je nastupilo povoqnije vrijeme za wega i wegovu crkvu. Obratio se opse`nim pismom kraqici i u wemu naveo 22 ta~ke svoje àlbe. Prva od tih ta~aka odnosila se na ùmbera~ko pitawe. Mitropolit se u tome pozvao na date privilegije i na obe}awe da }e Dvor izvr{ti popis pravoslavaca i unijata.
581
U me|uvremenu, grofa Petacija na mjestu zapovjednika karlova~kog generalata zamjenio je general baron fon Bek. Petaci je u toku svoje slu`be uspio gotovo u potpunosti da ostvari svoju namjeru, odnosno, da @umber~ane pounijati. Zato, kada je baron Bek preuzeo du`nost, na pitawe Dvorskog ratnog vije}a mogao je mirne du{e kazati, da je stawe u @umberku mirno i da nije ~uo niti za jednu pritu`bu protiv unijatskog biskupa, niti da mu je poznato da bi i jedan @umber~anin izrazio èqu za pravoslavnim sve{tenikom. @umber~ani, kad je u pitawu vjera misle samo na materijalnu dobit. Sve u svemu, na po~etku svoje slu`be Bek je sreo {est familija koje su se izjasnile kao pravoslavne, a na kraju samo tri. Ako se sada uporede ovi Bekovi izvje{taji s onima od unijatskog biskupa Boì~kovi}a, koje je posvjedo~io i grof Herberstein, da u @umberku ìvi samo malo unijata (nur wenige Unirte), onda se mora priznati da je Petacijeva metoda unija}ewa postigla za samo nekoliko godina odli~ne rezul (isto; str. 59) tate. Zapovjednik karlova~kog generalata, baron Prajs napisao je 11. januara 1769. referat u kome stoji, kako u ~itavom @umberku postoji samo jedna jedina ku}a, koja priznaje Srpsku pravoslavnu crkvu. Svi ostali stanovnici @umberka privrèni su uniji. To vaì i za tri ~ete @umber~ana, koje u potpunosti stoje na strani unije. Zbog toga karlova~ki komandanti nisu dozvoqavali pravoslavnom vladici iz Karlovca, da posje}uje @umberak. Ta zabrana bila je nu`na, jer je unijatskoj crkvi trebalo dugo vremena da o~vrsne, pa oni koji su prihvatili uniju, mogli su lako, s pojavom pravoslavnog sve{tenika, da otpadnu od unije i vrate se u vjeru svojih predaka. Ovom se rabotom èqelo dati vremena unijatskom biskupu, da neometano radi na ja~awu unije. Iz svega se dobro vidi, da crkvena unija u @umberku nije proiza{la iz slobodnog uvjerewa i odluke, nego iz vojni~ke prisile. Ve{ta~ki gra|enu biqku ~uvaju od svakog dodira s protivnicima; jasno im je, naime, da bi ona, ovako bespomo}na, bez tu|e pomo}i, veoma brzo uvenula. Poslije devetnaest godina unija}ewa, vlast je jo{ uvijek uznemirena, jer u prostranom @umberku postoji jo{ jedna pravoslavna familija. Zato se baron Prajs pita da li bi bilo poèqno preseliti tu familiju, a za takav korak vlast se moè (isto; str. 62) posluìti i najmawim povodom. Da bi se, dakle, pitawe Srba u @umberku i wihove pravoslavne vjere kona~no rije{ilo, Ilirsko dvorsko poslanstvo najponiznije predlaè kraqici, da izda dekret koji bi vladici jasno dao do znawa, da, ako nastavi da pi{e àlbe da }e se to od sada ka`wavati, jer je taj problem ovim dekretom rije{en. Ovim bi bilo zabraweno ne samo vladici ve} i wegovim naslednicima da dovedu u pitawe ovakvu odluku Dvora, pod pretwom, da u suprotnom, odnosno, da nepo{tovawe kraqi~ine voqe povla~i za sobom najteù kaznu. Taj dekret trebalo bi poslati novoizabranom mitropolitu Jovanu \or|evi}u i dopisati, da ta zabrana vaì i za wega, a ako bi je prekr{io, da bi i on bio strogo ka`wen, a da je isto tako odgovoran i za mogu}e prestupe karlova~kog vladike. Ukratko, da se kloni svake aktivnosti kad je u pitawu @umberak.
582
Ilirska dvorska deputacija, u vezi @umberka, predloìla je Dvoru ove ta~ke: 1) Po{to je @umberak ranije pripadao krawskom vojvodstvu i time, u crkvenom pogledu, gori~koj biskupiji, to odatle proizlazi zahtjev da se ispita da li je tamo sve sre|eno, u pogledu crkvenog prava (jurisdicto ecclesiastica), za pribi}kog unijatskog biskupa. Isto tako treba provjeriti da li je papska bula bila uredno stigla, kako bi se izbjegle sve daqwe sumwe oko pribi}kog unijatskog biskupa, odnosno, da se izbjegne svaki prigovor da bi wegovo ustoli~ewe moglo biti nezakonito (ex illegitimo Spiritualis Juritictionis Exercitio). 2) Voditi ra~una da se pozove dovoqan broj unijatskih sve{tenika za ùmbera~ko podru~je, a da se time ipak ne optere}uje stanovni{tvo. Oko toga, vlasti bi trebale da se posavetuju s pribi}kim unijatskim biskupom, da se napi{e op{irni izvje{taj o broju crkava i wihovih dotacija i da li postoji potreba za gradwom novih crkava i da se navedu tro{kovi. 3) Tih nekoliko preostalih pravoslavaca ne treba vrije|ati, ve} ih treba ostaviti na miru sve dotle dok ne nai|e povoqan trenutak kada i ti sedmoro sami zatraè da se prime u uniju. 4) Trebalo bi ne{to u~initi, da se popravi materijalno stawe @umber~ana. Zemqa je u tom podru~ju najslabija, daju}i najmawe plodova u ~itavom Karlova~kom generalatu. Sigurno da je, materijalna oskudica glavni razlog, da u tom kraju ìve prosje~no najniì qudi. Dodu{e, @umber~ani se i ne uzimaju za te{ku slu`bu na turskoj granici. Zbog siroma{tva, u kojem se stanovni{tvo nalazi, bilo bi poèqno da im se i na druge na~ine iza|e u susret. Na kraju, baron Koler odaje priznawe grofu Petaciju, da je uspio u~initi mnogo, uprkos mnogobrojnim preprekama, koje je morao savladati. Da je on, prema zahtjevu142 koji je ranije primio, dozvolio karlova~kom pravoslavnom vladici pristup u ùmbera~ko podru~je, sada bi tu u velikoj ve}ini preovladavala pravoslavna vjera. Da je ovaj odvratan plan osuje}en zasluga pripada pored Petacija i baronu von Kochu i drugovima koji su ga svesrdno pomagali. Kraqica je, sve u svemu odobrila Kolerovo izlagawe, ali je dodala da za sada ne moè da izda predloèni dekret. Umjesto toga predlaè da se sa~eka i tako dobije na vremenu, a u me|uvremenu, neka se ustraje kod dosada{wih mjera i neka se upotrebi sve, kako bi se i oni malobrojni ùmbera~ki pravoslavci priveli uniji. Kraqica zapravo odobrava prijedloge, da se pravoslavna vjera u @umberku potpuno iskorjeni. Ono, {to wu spre~ava da to i otvoreno kaè je bojazan da bi taj dekret mogao ostaviti lo{ utisak kod pravoslavnih podanika, jer kako bi mogla da opravda taj dekret, koji stoji u potpunoj suprotnosti sa privilegijama koje je ona ranije vi{e puta potvrdila, daju}i Srbima u @umberku potpunu vjersku slobodu. Koleru, me|utim, ni to nije bilo dovoqno, pa je kraqici jo{ jednom iznosio svoje razloge u pogledu unije u @umberku. To je u~inio 1. decembra 1769, javqaju}i kraqici, da ga na ovaj korak navodi istinska potreba da se
583
oslobodi svake odgovornosti pred strogim sudom Boìjim, a to mu isku{ewe i zbog wegove duboke starosti, ionako ubrzo predstoji. Pre svega, (obja{weno je) i baron Koler ponavqa da se srpske privilegije ne mogu odnositi i na @umberak, po{to on ranije nije pripadao ni Ugarskoj ni Hrvatskoj, nego Krawskom vojvodstvu, te da je tek pre kratko vrijeme bio dodijeqen Karlova~kom generalatu kao pusta zemqa, (velut res pro derelicto habita). Baron Koler, u svojoj èqi da na|e potvrdu za svoju sliku o karlova~kom vladici kao propagatoru srpske pravoslavne crkve i to po svaku cijenu, navodi primjer, da se taj crkveni visokodostojanstvenik mnogo trudio, da pro{iri svoju jurisdikciju i na Trst. Kona~no Koler ukazuje i na ovu ~iwenicu: vi{e pravoslavno sve{tenstvo, trudi se, ima tome ve} vi{e godina da dobije i privilegiju, odnosno, pravo na ostav{tinu od onih lica koja su bez nasqednika (jus caducitas in laicos sui Ritus vi privilegiorum). Srpska pravoslavna crkva poku{ala je da tu molbu izgradi na temeqima svoje tradicije i obi~ajnog prava, kao i na mnogobrojnim rezolucijama Dvora, koje su im obe}avale da }e se wihove molbe pozitivno rije{iti. Na posledwem kongresu 1769. godine wihova molba bila je odbijena. Ova odluka pravne dràve je prirodna, jer je u skladu sa wenim zakonima i vodi interese dràvne blagajne i veleposjednika, osiguravaju}i se od svih daqwih zahtjeva per positivam resolutionem regiam. Baron se u zavr{noj re~i poziva da govori za dobrobit vjere, za {irewe svete unije (Bonum religionis et incrementum sacrae unionis) i najodlu~nije se zalaè da se karlova~kom vladici zabrani, i to sa najvi{eg mjesta, pristup u @umberak. Ukoliko se kraqica ne odlu~i na takav korak, karlova~ki vladika bi mogao pomisliti, da jo{ uvijek ima nade da izbori wegovo navodno pravo. Da li je opravdano da se pridaje tolika velika pa`wa zbog ~etiri bjedna stanovnika ùmbera~ke krajine, me|u kojima je samo jedan mu{karac, koji bi bio sposoban za vojsku. Da bi umirio kraqicu zbog lo{eg odjeka koji bi dekret mogao imati kod wenih vjernih pravoslavnih podanika, jer se kosi sa ranije datim privilegijama, Koler joj predlaè da Weno veli~anstvo naredi i mitropolitu i karlova~kom vladici, da sporni dekret ne smiju izneti u javnost. U zavr{noj besjedi Koler jo{ jednom najponiznije moli Kraqicu da odobri predloèni dekret. Kolerova intervencija je ovaj put imala uspjeha i carica Marija Terezija izdala je rezoluciju: Ovim odobravam izdavawe dekreta predloènih u prethodnom izlagawu, uz dodatak, da se dekret zadrì u tajnosti. Baronu Koleru sada se ùrilo. Uspio je da dekret bude napisan ve} 8. decembra 1769. i da se odmah po{aqe grofu Hadiku, a ovaj da ga uru~i mitropolitu i karlova~kom vladici in originali er copia, uz napomenu, da najta~nije moraju po{tovati naredbu koja je izraz na{e kona~ne odluke. Naredbu treba da zadrè, doti~ni, samo za sebe, i da se wome ne sluè u javnosti. Ovako je okon~an devetnaestogodi{wi spor zbog unije u @umberku. Vlast je iz po~etka osu|ivala nezakonitosti, koje su preduzimane protiv Srpske pravoslavne crkve, premda je jasno da to nije ~inila uvjerqivo i iskreno. Vremenom vlast je po~ela otvoreno da podràva unija}ewe, kao
584
opravdanu i svetu du`nost, iza koje stoji mo}na Kruna. Tako je ùmbera~ko podru~je, u po~etku nastaweno iskqu~ivo pravoslavnim uskocima, u vjerskom pogledu pripojeno katoli~koj crkvi. Me|utim, u ostalim krajevima Hrvatske Vojne krajine, unija nije imala nekog uspjeha, premda su se i tamo mnogo trudili, a to posebno vaì za Vara`dinski generalat. @umbera~ka unijatska biskupija, kasnije je bila ukinuta, a sam @umberak bio je, u crkvenom pogledu, podre|en Krièva~koj unijatskoj biskupiji. Prema popisu iz 1869. napadno je nesrazmerna razlika u odnosu unijata i neunijata prema ukupnom broju stanovni{tva. U ~itavoj biv{oj Vojnoj krajini, unijati broje samo 0,57 odsto, a u Hrvatskoj i Slavoniji ~ine tek 0,30 odsto stanovni{tva, a pravoslavaca u Vojnoj krajini ima 53,84 odsto i u Hrvatskoj i Slavoniji 14,17 odsto. I Hietzinger prime}uje da u Karlova~kom generalatu broj unijata 1845. iznosi pet mu{karaca koji su uglavnom iz @umberka i sluè u Sluwskoj pukovniji. Navodi i da se broj unijata u pukovnijama mnogo smawio u pore|ewu s ranijim stawem. Takav slu~aj naro~ito vaì za Vara`dinsku pukovniju gdje je, kako smo gore vidjeli, unija}ewe zapo~elo prili~no rano. Ta pojava se lako moè objasniti. Po Hietzingeru mnogi su se vratili vjeri svojih predaka, odnosno Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Da je to bilo mogu}e treba zahvaliti vremenu tolerancije u kome je vladao car Josif, koji je ovdje kao i ina~e na svim podru~jima u Habsbur{koj monarhiji djelovao u pravcu ve}ih sloboda. Tek u na{e vrijeme, kada je izglasan Konkordat, bilo je zabraweno zalagati se za crkvenu uniju dràvno-policijskim sredstvima. Tako oni krajevi, koji su bili masovno pounija}eni u ju`noj Ugarskoj, u ranijoj Banatskoj vojnoj krajini i u Erdequ, postepeno se vra}aju svojoj ranijoj pravoslavnoj vjeri. Nadamo se, da se sada u Austrougarskoj ne}e vi{e vratiti vremena, kada su vladari i vlade smatrali svojom du`no{}u, da vode crkveno vjersku propagandu. (isto; str. 65-70)
4. Prozelitizmom nad Srbima na podru~ju Dalmacije i Boke stvoreni Hrvati

Dr @uti} analizira pokatoli~avawe na podru~ju Dalmacije i Boke, i isti~e da je o~ito da Hrvata nije ni bilo na podru~ju dalmatinskog zale|a i da su oni vremenom stvarani, na tom podru~ju, od pounija}enih i pokatoli~enih Srba. Identi~na nastojawa, ali ovoga puta Rimske crkve i Mletaka (Venecije), de{avala su se na podru~ju Dalmacije i Boke. Kongregacija za propagandu vere onemogu}avala je, preko svojih prozelitskih emisara, opstanak pravoslavnih Srba u dalmatinskom zale|u. Splitski nadbiskup Stefan Kozmi, u septembru 1685, nagla{ava zna~aj osvajawa turskog teritorija zbog prevo|ewa u rimokatoli~ku veru onih koji ispovedaju pravoslavqe. Osvajawem Knina, oko 3.000 pravoslavnih Srba postali su podanici Venecije. Nadbiskup Kozmi je smatrao da bi oni lako prihvatili rimokatoli~ku veru da nije wihovih sve{tenika. Me|utim, o~ekivao je da }e i sam wihov dolazak na mleta~ku teritoriju zna~iti veliki korak ka obra}awu wihovom
585
u krilo Rimokatoli~ke crkve. Nadbiskup Kozmi je preporu~ivao da se krajwe obazrivo, mudro{}u biskupa, izvodi obra}awe pravoslavnih Srba u rimokatolicizam. U julu 1668. zadarski nadbiskup Evan|elista Parcagi traì od Kongregacije za propagandu vere da se po{aqu misionari koji }e obu~avati u rimokatoli~koj veri oko 10.000 novih doseqenika na teritoriji Zadarske nadbiskupije. Nadbiskup zadarski Viktor redovno je dostavqao Kongregaciji iscrpne informacije o pravoslavnim Srbima. U izve{taju od 9. avgusta 1692. Viktor govori o brojnosti pristiglih Srba u zadarsku okolinu: Boànska dobrota, koja je ovoj nesre}noj provinciji pruìla spas, dodelila je ipak meni da zavr{im obilaèwe koje sam skoro pre tri godine zapo~eo i da prema naredbama Va{ih uzoritosti (~elnika Kongregacije N. @.), dostojnih najve}eg po{tovawa, izvestim o broju Grka izbeglica u mojoj biskupiji. Po{to sam najsavesnije ispitao, na{ao sam da dostiù broj od oko 600 lica, najve}im delom sami po sebi stvarno {izmati~ni, ali... preko svojih kalu|era, kojih je sve vi{e, spre~avaju mnoge da se sjedine s Rimskom crkvom. Nadbiskup Viktor je nastojao da spre~i {izmatike da podiù svoje pogane bogomoqe. On izve{tava da je prona{ao samo dve crkve i to jednu u gradu Zadru i drugu u jednom selu, dok su tre}u, u Zemuniku, na brzinu hteli podi}i. Tu crkvu u Zemuniku je, uz pomo} vrhovnog gospodara Dolfina, nastojao po svaku cenu sru{iti. Nadbiskup Viktor se nadao da }e uskoro videti sav ovaj svet (srpski) u krilu Svete crkve. Najvi{e su mu smetali kalu|eri koji su podràvali {izmu. U rimskim crkvama se verovalo da ti isti qudi slu{aju mise rimskih sve{tenika i ~ak dozvoqavaju svojim de~acima da od katoli~kih paroha u~e prve osnove svete rimske vere. O na~inu tog kulturnoverskog prevo|ewa {izmatika na rimsku veru, nadbiskup Viktoru saop{tava: Nisam propustio da bri`qivo preporu~im da ih qubazno prime i lepo postupaju sa wima, i da ih u~e na najprijatniji na~in, mada }e mi surova klima i slaba pismenost ovog ilirskog (srpskog N. @.) sve{tenstva stvoriti te{ko}e uspe{nom zavr{etku. U ciqu pravog hri{}anskog obrazovawa ovog srpskog priprostog sveta, nadbiskup Viktor je podstakao generalnog vikara da na to narje~je prevede katehizis koji je preporu~io Sveti koncil u Trentu kao najboqi za pou~avawe paroha (ùpnika). Kwiga pisana {izmati~kim (srpskim) jezikom bila je u to vreme (krajem XVII veka) zavr{ena i pregledana od zadarskog inkvizitora. Moè se postaviti pitawe iz kakvog katehizisa su u~ili Hrvati ako je pomenuti katehizis preveden na srpski jezik (kojim koliko znamo govore i Hrvati) tek krajem XVII veka. Koje su to kwige iz kojih su Hrvati primali nauku o veri od VII do XVIII veka? O~ito je da Hrvata nije ni bilo na podru~ju dalmatinskog zale|a i da su oni vremenom stvarani, na tom podru~ju, od pounija}enih i pokatoli~enih Srba. Makarski biskup Nikola Bjankovi} proveo je punih 20 godina kao misionar u Hercegovini i 12 godina upravqao Makarskom i Skradinskom biskupijom. U maju 1707. pisao je da je za to vreme preveo mnoge {izmatike i krstio mnoge turske porodice. S druge strane, biskup Bjankovi} je izraà586
vao nezadovoqstvo zbog toga {to se 1720. godine iz Carina, Popova i Crne Gore doselilo oko hiqadu pravoslavnih Srba na teritoriju Makarske biskupije. Vi}entije (Vicko) Zmajevi} (1670-1745), opat opatije u Perastu, imenovan je 1701. barskim arcibiskupom i administratorom Budvanske biskupije. Tada istovremeno postaje primas Srbije i apostolski vizitator za Srbiju, Albaniju i Bugarsku. Zadarski nadbiskup postaje 1713, ali i daqe zadràva misionarsku funkciju apostolskog vizitatora za turski Balkan. Zmajevi}evom zaslugom naselilo se u razdobqu od 1726. do 1733, u neposrednoj blizini Zadra, preko 500 arbana{kih izbeglica iz Krajine kod Skadarskog jezera, osnovav{i kasnije selo Arbanasi. Savremeni katoli~ki (hrvatski) pisci u biv{oj Jugoslaviji, npr. redaktor Jugoslovenskog leksikografskog zavoda dr Kruno Krsti}, u Zmajevi}u su videli naprednog pobornika slavenskog jedinstva i propagatora rimske koncepcije o uniji crkava, za{titnika glagoqice itd. Me|utim, Zmajevi} je bio provodnik i inspirator tada{we politike Vatikana na Balkanu i, kao otpadnik od Srpstva, veliki protivnik Srba i {izmati~kog pravoslavqa. Ose}awe verske pripadnosti nadja~alo je kod wega tradiciju o wegovom srpskom poreklu. Saznawe da pripada narodu koji je, prema wegovom tuma~ewu, ostao u zabludi {izme i jeresi, s vremenom je za wega postalo veliko optere}ewe. Pate}i zbog toga {to svi Srbi ne ispovedaju rimokatoli~ku veru, on ih je nazivao najpogrdnijim imenima. Zapawuju}a je bila wegova mr`wa prema narodu iz kog je poticao. O Zmajevi}evim akcijama protiv pravoslavqa i srpstva svedo~e dokumenta vatikanskog porekla. Jo{ dok je bio opat u Perastu, 28. avgusta 1695, izvestio je Kongregaciju za propagandu vere o opasnosti od prodirawa pravoslavnih Srba u Boku Kotorsku: Po najstroìjoj du`nosti, koju su mi poverile va{e uzoritosti, da u ovim krajevima unapre|ujem bogosluèwe i jedinstvo Apostolske stolice, ne ustru~avam se da va{em mudrom mi{qewu iznesem najraznovrsnije vesti o te{koj ugroènosti kojoj je izloèn grad i oblast Herceg Novog, na potpunu {tetu na{e svete vere. Po{to je provincija trebiwska bila podjarmqena od venecijanske vojske, dospeli su u ove krajeve svi kalu|eri i {izmati~ki monasi, kojih je bilo mnogo u istoj provinciji i u wenoj okolini. Ovi, primamqeni bogatstvom kraja, sklonili su se u jednu malu kolibu nedaleko od grada Herceg Novog. Ali tokom vremena uspeli su da sagrade dva velika manastira u kojima stanuju dva episkopa podjednako {izmati~ka. Zbog toga je sve u neredu i pometwi. Oni obavqaju slu`be javno bez ikakvih smetwi, i to ne samo na teritoriji ve} ~ak avaj! u samom gradu Herceg Novom, gde ~ak organizuju javne procesije, propra}ene narodnim odobravawem. Kotorski biskup, koji se sada stara o ovom gradu, rekao mi je da ne moè spre~iti tolike nerede zbog nesuglasica vo|a, a tako|e me zamolio da li~no po{aqem molbu izvesnom gospodinu vitezu Burovi}u, mom ujaku, guverneru okoline ovog grada, kako bi dejstvom svog autoriteta otklonio tolika zla. Molba je tada koristila, ali po{to tu nema nikoga ko bi sa istinskom apostolskom revno{}u izvr{avao slu`bu boìju, a meni ne odgovara
587
da se me{am u slu`bu drugih, izgleda mi da se stvari vra}aju na pre|a{we. Samo jedno selo, povereno meni kao opatu iz Perasta, nastojao sam da ukqu~im u krilo katoli~ke crkve, kojoj je ranije pripadalo, ali je, zbog nehatnosti mojih prethodnika, bilo potpuno pritisnuto gr~kom {izmom; i mada mi nije uspelo sve da uputim u poznavawe istine, nadam se u Boga i u pomo} Va{ih uzoritosti da }u to {to pre u~initi, jer od ovog svetog dela ne mogu me odvratiti ni knezovi ni vlasti zbog du`nosti kojoj sam privrèn. Uz veliko po{tovawe {aqem Va{im uzoritostima sve ove vesti mole}i vas u ime Hrista da otklonite zlo pre nego {to uzme maha, {to zna~i da va{e uzoritosti treba da o tome obaveste pomenutog gospodina iz Kotora, po{to vas uveravam da ne moè izvr{iti ni{ta dobro zbog velikog otpora poja~anog li~nim interesom nekih glavara. Uz ponizno klawawe Va{im uzoritostima {aqem puno po{tovawe. V. Zmajevi} je bio èstoki protivnik episkopa dalmatinskog Stefana Qubibrati}a, pa ga je ~esto optuìvao kod mleta~kih vlasti kao zakletog neprijateqa Rimokatoli~ke crkve. Zato je Propagandi preporu~ivao da treba sve u~initi da se Qubibrati} udaqi iz Dalmacije. Godine 1720. Zmajevi} je poslao u Veneciju svoje Ogledalo istine koje je vrvelo uvredama na ra~un srpskog naroda i wegove crkve. Neposredan povod za pisawe ovog spisa je pojava S. Qubibrati}a u svojstvu mitropolita pravoslavnih Srba u Dalmaciji. Smatraju}i da je Dalmacija zaraèna dolaskom srpskog naroda, Zmajevi} je i na ovaj na~in èleo da pravoslavne Srbe i wihove sve{tenike urazumi da se razuvere u svojoj prevari i prime rimokatoli~ku veru. U tom svom delu Zmajevi} veli~a Dubrova~ku Republiku zato {to na svojoj teritoriji nije dozvolila boravak onome ko nije katolik. Po svom opisu porekla srpskog naroda morao je postati uzor prava{ima A. Star~evi}a, koji u sli~nom tonu u drugoj polovini XIX veka govore o srpskom etni~kom korenu. O tome u Ogledalu istine Zmajevi} kaè slede}e: Srbi su stari Srbqi ili Servi. Po{to su pobegli iz azijske Sarmatije, car Iraklije ih je, kao sluge dràve, primio u sredozemni deo Ilirika koji je kasnije nazvan Srbijom. Narod surov i krvolo~an, mra~an od ro|ewa i divqi, pre{ao je iz mraka u jevan|eosku svetlost za vreme cara Vasilija Makedonca, zameniv{i tako svoje ropsko mra~wa{tvo, od ro|ewa, sa najplemenitijim koje je do{lo do preporoda u kr{tewu i veri u Hrista. U zakqu~ku Ogledala istine Zmajevi} predlaè mleta~koj vladi slede}a re{ewa po pitawu Srba: U dràvi katoli~kog vladara ne treba, zbog verskih razloga i dràvnih interesa, tolerisati srpske gre{nike. Po{to zlo dolazi od zaraènog sve{tenstva, koje sa~iwavaju episkopi i kalu|eri, od wih se mora dràti daleko narod i na taj na~in ga sa~uvati od zaraze i u~initi ga vernim Bogu i vladaru. Wihovim udaqavawem nesta}e i razlog, a samim time i{~eznu}e i dejstvo jereti~kog otrova kod ovog surovog, nevinog i slatkog naroda (srpskog N. @.). Po{to se kona~no odstrani izazov, Morlaci Srbi }e svoju mr`wu prema katoli~koj veri zameniti po{tovawem prema woj. Na taj na~in vladar }e imati mirne i odane podanike, jer ih sa interesima wegovog prestola veè ~vrsto lanac religije.
588
Tokom 1721. godine, V. Zmajevi} je napisao spis Dijalog izme|u Srbina i katolika. Sam naslov jasno govori da hrvatstvo nije bilo prisutno na tim prostorima, ve} se govori samo o Srbima i katolicima (opet Srbima). Istori~ar Marko Ja~ov posebno isti~e podatak da je u tom delu prisutan prvi izri~it poku{aj jednog rimokatoli~kog crkvenog velikodostojnika da se pravoslavqe identifikuje sa Srpstvom, a Srbi-katolici da se li{e wihovog nacionalnog imena. Po{to je pokatoli~ene Srbe hteo da odvoji od sopstvenog, a nije mogao da ih prikqu~i drugom narodu, Zmajevi} je poku{ao da ih katolicizmom nacionalno opredeli. Jedino se na taj na~in moè objasniti wegova katoli~ka nacija, koju vi{e puta pomiwe u svojim spisima. Dakle, u to vreme nije vr{eno prevo|ewe Srba-katolika u hrvatstvo (jer hrvatsko ime nije bilo ra{ireno), koje je postalo obavezno u kasnijim vremenima stvarawa i {irewa hrvatske nacije (u drugoj polovini XIX i tokom XX veka). U poznijim godinama, 24. aprila 1741, tada ve} kao zadarski nadbiskup, Vi}entije Zmajevi} dostavqa u Rim Kongregaciji za propagandu vere naredbu providura Kavalija (Cavalli) kao trofej svoje uspe{ne borbe protiv pravoslavnih Srba iz Dalmacije. U propratnom pismu Zmajevi} se sluì vrlo grubim i uvredqivim re~nikom kada govori o srpskom pravoslavqu: Treba uvek da blagosiqam onu mo}nu naredbu Svete kongregacije koja je zahtevala da budem apostolski vizitator Srbije, jer razgovaraju}i sa onim episkopima i kalu|erima, mogao sam primetiti ogromno mno{tvo jereti~kih gre{aka koje te ìvotiwe neka`weno propovedaju u Turskoj. Po{to sam preme{ten u ovu crkvu, na{ao sam da su u mojoj dijecezi, i mnogo vi{e u okolnim dijecezama Nina, [ibenika i Skradina, mnogobrojni Srbi uz pomo} svojih paroha i dràni kao dobri pravoslavci. Prou~io sam wihove dogme i na{ao sam da su u svemu jednake onima koje se ispovedaju u Srbiji na sramotu rimske vere. Da bih odstranio tu zarazu od latinskih katolika, morao sam u toku 28 godina da revnosno radim glasom i perom i svim ostalim oru`jem, koje sam poznavao kao najkorisnije, da bih ugu{io zlo i da bih istinom ~iwenica osvetlio uzvi{eni vladarev um, uvek neprijateqski prema onim dogmama koje su {tetne za katoli~ku veru. îni mi se da je dobri Bog blagoslovio moj prete{ki i neizmerni trud, jer videh pre izvesnog vremena kako je vrhovnim dekretom isteran iz Dalmacije la`ni episkop srpski (S. Qubibrati} N. @.), sru{ena wegova ku`na katedra, i sada je novim zlatnim dekretom, dostojnim pobo`nog i katoli~kog vladara, sam srpski kler pot~iwen time {to je u stalnoj zavisnosti od jurisdikcije latinskih biskupa. Prilog je kopija dekreta koji je po nalogu presvetlog Senata izradila ova najvi{a vlast Dalmacije. âst mi je da ga pokorno podnesem Va{im uzoritostima kao slavni trofej katoli~ke vere i znameniti znak najvi{e mleta~ke pobo`nosti. Mojoj opravdanoj velikoj radosti pridruùjem duboko i beskrajno po{tovawe. Nikodim Mila{ (Spisi o istoriji pravoslavne crkve) pi{e o ometawu pravoslavnog sve{tenstva kod vr{ewa verskih obreda: Tako je kardinal Paulu}i pisao, 2. septembra 1719. iz Rima u Mletke vatikanskom nunciju da zabrani Stevanu Qubibrati}u da pohodi pravoslavne mleta~ke poda589
nike. Pod uticajem Vatikana mleta~ka vlada je, 25. januara 1720, naredila dalmatinskom providuru da ukloni iz Dalmacije episkopa S. Qubibrati}a. O takvim nastojawima mleta~ke vlade N. Mila{ je ostavio slede}e svedo~anstvo: ... Neki srpski kalu|er imenom Stevan Qubibrati}, ~iji je izbor za episkopa Herceg Novog i mitropolita Dalmacije potvrdio srpski patrijarh, uvukao se u na{e pokrajine i stalno obilazi u wima crkve srpskogr~kog obreda. Po{to su o tome dobijena obave{tewa od konsultora i od viteza Pizanija, kada se vratio sa svoje du`nosti generalnog providura ovih pokrajina, ~ije }e vam se kopije dostaviti, Senat smatra da je preko potrebno, zbog delikatnosti i va`nosti predmeta, da ne odlaè vi{e izraàvawe svoje odlu~ne namere, jer postupke takve duhovne jurisdikcije nismo nikada odobravali, naprotiv, nikada se nije dozvoqavao ulazak u na{e dràve episkopima koje su unapredili strani prelati. Ako se, kao {to se pretpostavqa, isti Stevan Qubibrati} uvukao i vr{i postupke duhovne jurisdikcije, treba da ga udaqite; uvereni da }ete to izvr{iti, sa vama svojstvenom umesno{}u i oprezno{}u, kao {to su u sli~nim okolnostima radili, na na{e puno zadovoqstvo, va{i prethodnici. Ako se pak uvukao, i ako propoveda sa dozvolom te vlasti, mora}ete u tom slu~aju i da oduzmete svaki dokument, ako je bio izdat, kako nikada ne bi izi{lo na videlo da je srpski patrijarh ikada, ni posredno ni neposredno, vr{io ni najmawu duhovnu jurisdikciju u Dalmaciji. Iz ovog dokumenta vidqiva je sklonost Vatikana da vr{i odabir (uni{tavawe) dokumenata koji nisu u skladu sa wegovom crkvenom ideologijom i politikom. U dokumentima Kongregacije za propagandu vere, u Velikom zapisniku, nalazi se zapis sa sednice od 16. septembra 1742. godine. Tog dana je u prisustvu pape Benedikta XIV, odràna sednica na kojoj je bilo prisutno 7 kardinala i 7 sekretara Kongregacije, a raspravqalo se o katoli~ewu Srba u Dalmaciji. U Velikom zapisniku navedena je revnosna pa`wa zadarskog nadbiskupa nad kretawem i pona{awem Srba i kod izbora li~nosti na mesto ~elnika ninske crkve u ~ijoj se biskupiji nalaze mnogobrojni Srbi. Zadarski nadbiskup je posebno nastojao da premesti {izmati~kog srpskog biskupa koji je bio zavisan od pe}kog patrijarha. Zadarski nadbiskup je, zbog brèg i lak{eg prekr{tavawa Srba, osnovao seminar na kojem su se izu~avali ilirski (srpski) kwièvni jezik i nauke potrebne wegovoj prozelitskoj slu`bi. Odre|eno je da se novi seminar u Zadru nazove Ilirski, jer je trebalo da pitomci budu Iliri po narodnosti (Slaveni, odnosno Srbi). Pitomci, budu}i ilirski (slavenski) rimokatoli~ki sve{tenici, trebalo je da propovedaju na ilirskom jeziku sve ono {to je potrebno da sa~uvaju katoli~ku veru me|u katolicima, i da je {ire me|u Turcima (Srbima islamske vere) i {izmaticima (Srbima pravoslavne vere), koji ne znaju nijedan drugi jezik. Takvi ilirski katoli~ki sve{tenici bili su najprikladniji da se sa rimskom verom ume{aju me|u {izmati~ke Srbe. Na navedenom sastanku, od 16. septembra 1742. u Rimu, pomenuta je kao vrlo zgodna mera za verski preobraàj Srba pou~avawe pitomaca u papskim kolegijima u Loretu, Fermu i u onom za propagandu u Rimu Sv. Jeronima. Predvi|eno je osnivawe jedne katedre
590
(kursa) na ilirskom kwièvnom jeziku, po{to treba svako da se uveri u ovu istinu da }e Srbi radije u~iti od ilirskog (katoli~kog) sve{tenika nego od svojih monaha ili kalu|era, koji su iz uobi~ajene gr~ke gramzivosti traìli mnogo novca od svojih u~enika. Po{to je zalagawem zadarskog nadbiskupa isteran iz Dalamcije srpski {izmati~ki biskup (S. Qubibrati}), zavisan od pe}kog patrijarha, i po{to je Venecija odlu~ila da spre~i postavqewe (uvo|ewe) srpskih sve{tenika u Dalmaciji, kako bi na taj na~in srpski parosi do{li pod vlast latinskih episkopa, Kongregacija za propagandu vere je odlu~ila da prozelitsku aktivnost usmeri ka pravoslavcima Bosne i Like. Kongregacija je nastojala da odvoji dalmatinske srpske parohe od {izmati~kih srpskih episkopa zavisnih od pe}kog patrijarha. Kongregacija za propagandu vere je odlu~ila da protiv ove te{ke neprilike forsira postavqewe unijatskih episkopa umesto pravoslavnih srpskih, i to na wen tro{ak. Postojala je i bojazan da bi jednog katoli~kog episkopa mogao naslediti neki {izmati~ki episkop uz pomo} gr~kog novca. U Vatikanu su smatrali da treba i rimokatoli~ke episkope prilagoditi da vr{e episkopske obrede po srpskom obredu koji je jednak rusinskom, odnosno, unijatskom (grkokatoli~kom). Zbog toga su mnogi rimokatoli~ki sve{tenici, radi lak{eg prekr{tavawa Srba, dobijali zadatak da se preobrate u unijatske sve{tenike kako bi mogli vr{iti obrede po unijatskom modelu. Dalmatinski Srbi su sami poku{ali da re{e pitawe crkvene samostalnosti u odnosu na Rimsku crkvu i Vatikan. Energi~ni paroh u Benkovcu, Simeon Kon~arevi}, ro|en u Karinu u sve{teni~koj porodici, sazvao je za 28. jun 1731. narodni zbor u Benkovcu, kome su prisustvovali izaslanici iz Dalmacije i Boke Kotorske. Zbor je odbio svaku jerarhijsku, upravnu i liturgijsku vezu s Rimokatoli~kom crkvom i odbio da prizna vlast rimokatoli~kih sve{tenika nad pravoslavnim sve{tenstvom i bogomoqama. Nagla{ene su dogmatske razlike izme|u pravoslavne i katoli~ke crkve, istaknuta je obaveza da srpski sve{tenici sluè prema vaè}im kanonima pravoslavne crkve i odlu~eno da se od mleta~kog Senata zatraì odobrewe za izbor pravoslavnog episkopa za Dalmaciju. Mleta~ki du`d se nije mnogo obazirao na odluke ovog zbora, pa je osnaìo naredbu iz 1686. o obaveznoj zavisnosti pravoslavnog sve{tenstva u Dalmaciji od latinskog biskupa. Me|utim, stawe se uskoro izmenilo. Zbog mogu}nosti izbijawa rusko-turskog rata i ulaska Venecije u rat, mleta~ki Senat je dopustio da pravoslavni izaberu svog vladiku. Nadbiskup zadarski Vicko Zmajevi} svim silama je radio da se takva dozvola povu~e, pa mu je na kraju to po{lo za rukom. Mleta~ki generalni providur Marin Kavali naredio je 1741. da pravoslavni sve{tenici u Dalmaciji zavise od latinskog biskupa. Osorski biskup Matej Karaman sastavio je 1744. godine jedan spis protiv pravoslavnih Srba, a u septembru 1750. inkvizitori su izdali naredbu da srpski sve{tenik moè vr{iti parohijsku slu`bu tek posle ispita u Kuriji onog biskupa u ~ijoj se biskupiji nalazi odnosna parohija. Rimokatoli~kim biskupima dato je pravo da svojim patentima postavqaju parohe u
591
pravoslavnim parohijama. Pravoslavnim sve{tenicima je, pod pretwom tamnice, nov~ane globe ili proterivawa iz dràve, bilo zabraweno da sluè bez biskupskih patenata i da bez dozvole nadle`nog biskupa blagosiqaju me{ovite brakove. Svi pravoslavni parosi i crkveni tutori bili su obavezni da do~ekuju latinske biskupe prilikom wihovih kanonskih poseta. U novembru 1750, Srbi iz Dalmacije i Boke Kotorske iskupili su se na zbor kod crkve Sv. Ilije na dalmatinskom Kosovu, gde su, bez dozvole mleta~ke vlasti, izabrali Simeona Kon~arevi}a za episkopa dalmatinskog. Na toj du`nosti bio je oko godinu i po dana. Pe}ki patrijarh Atanasije II ovlastio je, u avgustu 1751, bosanskog mitropolita Gavrila da zavladi~i Simeona Kon~arevi}a za episkopa dalmatinskog, {to je i u~iweno u septembru iste godine. Zbog pritiska latinskih biskupa, posebno zadarskog nadbiskupa M. Karamana, mleta~ka vlada je u aprilu 1753. naredila generalnom providuru da na lep na~in ukloni episkopa Simeona iz Dalmacije. Kon~arevi} je morao beàti iz Benkovca u Liku, gde je bio do 1757. godine, da bi na kraju morao pobe}i u Rusiju. Pravoslavno sve{tenstvo je i daqe, po nare|ewu Senata, bilo pot~iweno latinskim dalmatinskim biskupima. Srpski pravoslavni narod Dalmacije u vi{e navrata je slao na adresu dalmatinskog (mleta~kog) Senata pro{wu da mu mleta~ka vlast dozvoli da bira svog pravoslavnog episkopa. U pro{wi od 20. novembra 1754, upu}enoj na ime kneza, re~eno je slede}e: Mi slavenosrpski narod gr~koga zakona isto~ne crkve koji se nalazimo pod vla{}u Va{e prejasne Republike u predjelima Ercegnovoga i Risna, Neretve, Imockoga, Spqeta, Siwa, Knina, [ibenika i Zadra, i u svojoj provinciji koja je pod upravom Wegove preuzvi{enosti gospodina generalnog proveditora Dalmacije i Albanije, padamo svi skupa jednodu{no i zajedni~ki, svjetovwaci i duhovnici sviju staleà i dobi, pred noge va{e svjetlosti, kvase}i najtoplijim suzama ovu najponizniju na{u pro{wu... Cijeq je ponizne molbe na{e da nam Va{a svjetlost i prejasna vlada dopusti da imamo unaprjed svog zasebnog pastira od na{eg srpskog jezika i gr~koga obreda isto~ne crkve.... Srpski narod dalmatinski je pred mleta~kim vlastima molio da srpski episkop postane Dionisije Novakovi} koji na{ srpski jezik poznaje, gr~koga je obreda i vjerni je podanik Va{e svjetlosti, rodom iz Kninske krajine u Dalmaciji, koji je u~io u manastiru Savini kod Ercegnovoga. Predstavku sli~nog sadràja poslali su mleta~kom Senatu Srbi iz Dalmacije i 1759. godine. U potpisu su navedeni svi vi|eniji qudi Hercegnovske krajine, risanske krajine, Neretve, Imockoga, Kninske krajine, [ibeni~ke i Zadarske. Godine 1762, vlada u Veneciji osnovala je filadelfijsku arhiepiskopiju za pravoslavne Srbe i postavila za arhiepiskopa Georgija Fadea (17621768). On je imao vlast u crkvenim poslovima i nad pravoslavnim Srbima severne Dalmacije. Naslednik Fadejev, Sofronije Kutovali, 27. maja 1783. postavio je za svog generalnog vikara za Dalmaciju arhimandrita manastira Krke Nikanora Bogunovi}a. Wega je nasledio 1796. Gerasim Zeli} koji je bio proaustrijski orijentisan. On je 1799. oti{ao u Be~ s ciqem da ostvari svoje postavqewe za episkopa dalmatinskog, ali u tome nije uspeo. Napoleonovim dekretom od 7. septembra 1808. ponovo je uspostavqena dalmatinska pravoslavna episkopija. U martu 1810, Napoleon je postavio vladiku Ve592
nedikta Kraqevi}a za episkopa dalmatinskog, a arhimandrita Gerasima Zeli}a za vikara bokokotorskog. V. Kraqevi} se u po~etku predstavqao odabranim pravoslavcem koji je pravoslavqe sloveno-ilirskih Dalmatinaca smatrao naj~istijim. Me|utim, s austrijskom okupacijom Dalmacije 1815. godine, Kraqevi} je po~eo mewati na~in verskog ìvota. Naime, on se svim snagama po~eo zalagati za uvo|ewe unije me|u pripadnike gr~ko-isto~ne nesjediwene crkve. Dobiv{i 1815. godine Dalmaciju, na osnovu Be~kog ugovora, Austrija je, u ve}oj meri nego ranije Mleta~ka republika, po~ela da prevodi Srbe na rimokatolicizam pomo}u unija}ewa. Po tom predmetu vodila se, ve} po~etkom 1816. godine, vrlo aktivna prepiska izme|u Presidijalne dvorske centralne organizacione komisije u Be~u i Dalmatinskog namesni{tva. U februaru 1818, pozvan je u Be~ dalmatinski pravoslavni episkop Venedikt Kraqevi} gde je, pod pretwom da }e biti uklowen sa episkopske stolice, dao pismenu izjavu da }e raditi za uniju. S druge strane, austrijski car Franc I je na predlog unijatskog mitropolita u P{emislu imenovao misionare unije u Dalmaciji: kanonika Aleksija Stupnickog, prefekta gr~kokatoli~kog seminara u Lavovu Jakova îstinskog, sve{tenika kraqevskog konvikta u Be~u Jakova Cerovskog i katehetu gimnazije u êrnovicu Vasilija Terleckog. Wima je car naredio da moraju dràti u tajnosti ciq svoje misije, i odmah pustiti bradu, kako ne bi pobudili podozrewe pravoslavnih u Dalmaciji. Kanonik Stupnicki postavqen je u isto vreme za rektora novoosnovanog seminara u [ibeniku. U prole}e 1820, ovi su misionari stigli u Zadar i tu su se stali udvarati pravoslavnima, ~itati liturgiju u pravoslavnoj crkvi i u woj pevati, nastoje}i da steknu simpatije pravoslavnih vernika. Drugi poku{aj unije izvo|en je 1832. i 1835. godine, posebno u Drni{u i u ne{to mawem obimu u Vrlici. Posle brojnih uspelih prozelitskih akcija, na prostoru Dalmacije je ostao relativno mali broj pravoslavnih Srba. Odre|en broj je zadrào srpsko ime ali je u verskom pogledu pripadao rimokatolicizmu. Prema statisti~kim podacima za popis od 1880. godine, od 476.000 stanovnika pravoslavnih je bilo 79.000. Prema popisu sprovedenom 1990. godine od ukupno 593.000 stanovnika pravoslavnih je bilo 96.000. Rimokatoli~ka crkva je nastojala kamuflirati svoje brojne prozelitske (misionarske) aktivnosti, pa je ~ak iskonstruisala tezu da je pravoslavqe sa svojim misionarima od Hrvata stvorilo Hrvate pravoslavne vere, odnosno Srbe. Jedan od tvoraca ovakvih proizvoqnih konstrukcija bio je sarajevski sve{tenik dr Krunoslav Draganovi}, koji je postao ekspert za historijsko-populacione probleme i crkveno-statisti~ke studije. K. Draganovi} je nastojao dokazati da je rimokatolicizam najstarija i autohtona vera u Bosni i Hercegovini. Od 1932. do 1935. godine Draganovi} je bio na specijalizaciji na rimskom papinskom Orijentalnom institutu. U isto vreme izu~avao je rimske arhive, pogotovo arhiv Kongregacije za propagandu vere kako bi prou~io crkvenu istoriju Balkana a posebno Bosne i Hercegovine. Svoje radove objavqivao je u ~asopisu Orientalia Christiana Periodica.
593
U kwizi Prijelazi katolika u masama na pravoslavqe na hrvatskom jezi~kom podru~ju u doba turskog gospodstva tuma~i da je katolicizam na Balkanu stalno uzmicao i gubio teren pred prodirawem pravoslavqa, i to ne samo zbog populacionog kretawa stanovni{tva (iseqavawem i useqavawem), nego i direktnim prelazom katolika na pravoslavqe pod uticajem ìve i agresivne pravoslavne propagande i zbog te{kih pastoralnih prilika na katoli~koj strani. Draganovi} je decidirano tvrdio da su u Sredwem veku u Bosni i Hercegovini bile poznate samo dvije vjere: katolici i bogumili, dok su wihovi potomci dana{wi bosansko-hercegova~ki katolici i muslimani, koje zajedno veè ikavski govor i hrvatsko ime. Dana{wi bosansko-hercegova~ki pravoslavci potomci su nekada{wih katolika. Ocewuju}i Draganovi}eve radove, Katoli~ki list isti~e da je pisac na veoma lak i privla~iv na~in pokazao kako su tokom XVI i XVII stoqe}a katolici u masama prelazili na pravoslavqe u Crnoj Gori, Bosni, Hercegovini, Ju`noj Dalmaciji i Srijemu. Razlog je tomu bio, ponajprije, stra{na nesta{ica katoli~kih sve}enika, zatim progonstva s pravoslavne strane i privilegovani poloàj pravoslavne crkve u turskom carstvu. O prijelazu katolika na pravoslavqe u Dalmaciji, odnosno grani~nom mleta~kom pojasu sa Turskom, pisao je Mile Bogovi}, isti~u}i agresivnost pravoslavne crkve kod prevo|ewa rimokatolika. Istori~ar \or|e Stankovi} pobija Draganovi}evu tezu o te{kom poloàju i krvavim progonima rimokatolika na podru~jima pod turskom vla{}u, navode}i literaturu koja govori o slobodi veroispovedawa za rimokatoli~ke vernike. âk je i katoli~ki pisac, dr Josip Buturac, isticao da je poznata stvar da je osvaja~ Bosne Mehmed II izdao znamenitu povequ (ahdnamu) i predao je fra An|elu Zvizdovi}u, fraweva~kom kustosu u Bosni. Tom je poveqom katolicima zajam~ena sloboda vjere u zemqama pod turskim gospodstvom, a frawevcima vr{ewe du{obri`ni~ke slu`be. Draganovi}eve teze o popravoslavqivawu Hrvata su vrlo proizvoqne i lako oborive. Srpska pravoslavna crkva kao nacionalna crkva, administrativno (a ne kanonski) odvojena od Vaseqenske patrijar{ije u Carigradu, nikad nije imala snagu ni materijalnu potporu da bi se mogla nositi sa jednom strogo centralizovanom verskom internacionalom. Misionarsku ekspanziju RKC vr{i uz pomo} organizovanih vatikanskih prozelitskih institucija (Congregatio inquisitionis koja je ~uvala veru i osu|ivala jeresi, Kongregacije za propagandu vere, raznih orijentalnih instituta, ilirskih kolegija za {kolovawe balkanskih misionara itd.). Tu su i brojni misionari-redovnici (jezuiti, frawevci, dominikanci itd.) i redovnice. Pravoslavna crkva nikad nije organizovala redove niti je imala jake misionarske institucije i organizacije. Poloàj pravoslavaca i rimokatolika u Turskom carstvu bio je u pribli`noj meri nepovoqan. Pe}ka patrijar{ija je padom Srbije pod tursku vlast, 1459. godine u potpunosti prestala sa radom. Patrijar{ija je rad obnovila 1557, da bi prestala sa radom 1766. godine. Rimokatoli~ki redovi delovali su, iako nelegalno i tajno, i u uslovima turske vlasti u Bosni i Hercegovini. Tako je u XVI veku osnovana bosanska fraweva~ka provincija koja je, dodu{e, radila u te{kim uslo594
vima ali u sli~nim u kojima su delovali (iako uz odobrewe turskih vlasti) pravoslavni parosi. Kako smo videli iz ranijeg izlagawa, pravoslavqe u Dalmaciji nije imalo nikakve mogu}nosti za ekspanziju u uslovima mleta~ke vlasti tokom XVII i XVIII veka. Dovoqno je navesti primer episkopa Simeona Kon~arevi}a (sredina XVIII veka) koji je, pod pritiskom mleta~ke vlasti, morao, kao i wegovi prethodnici, da prizna vlast (nadre|enost) katoli~kih biskupa, te da se nekanonski odrekne veza (kontakta) sa Pe}kom patrijar{ijom. Odbiv{i da prizna supremaciju katoli~kih biskupa i protive}i se unija}ewu Srba, Kon~arevi} je morao napustiti Dalmaciju i oti}i u Rusiju. Zajedno sa K. Draganovi}em radio je celi tim ideologa usta{tva i istori~ara NDH koji su imali zadatak da svojim radovima pro{ire rimokatolicizam i hrvatstvo do Drine, Boke i Srema. Uz pomo} Vatikana stvarane su nove hrvatske nacionalne osnove {irewem hrvatstva na bogumile (patarene) i muslimane. Nastojale su se utemeqiti teze da su za vreme turske vladavine na islam pre{li turska vlastela i narod u Bosni, koji su po~etkom XIII veka bili patareni. Tvrdilo se da su Turci okupirali vekovne hrvatske prostore npr. gradove Biha} i Bawa Luku. Optuìvani su Mle~ani da su pro{irili ime Dalmacije koja je do XV vieka bila jo{ onako malena kao za Bizantskog carstva. Isticano je da su u hrvatske krajeve doseqeni Vlasi grkoisto~ne vjere. O dolasku Vlaha u hrvatske krajeve K. Draganovi} je ostavio slede}i zapis: Turci sa sobom dovode kao pomo}ne ~ete i koloniste sa Balkana jaku skupinu pravoslavnog ìvqa pod imenom Vlaha. Bila je to mje{avina Cincara, Aromuna, Makedonaca, Arnauta i Srba, koji se tek pod uticajem Srpske crkve na hrvatskom tlu stapaju u jedno i boje dosta kasno srpskom bojom. Tako se izvesni krajevi, nekad posve katoli~ki i narodno jedinstvene Hrvatske, pretvaraju u {aren vjerski i rasni mozaik. U jeku turskih navala tek otprilike jedna osmina hrvatske zemqe ostaje slobodna. (isto; str. 73-87)
5. Kako je Riter iskoristio ilirsku ideju za stvarawe Velike Hrvatske

@uti} u poglavqu Svehrvatstvo Riterovog ilirizma tvrdi da je pravi utemeqiva~ velikohrvatske ideje zapravo Riter, a ne Star~evi}. Pojedini srpski istori~ari, savremeni srpski nacionalni propagandisti i publicisti, bez sopstvenih saznawa i iscrpnih istraìvawa, u unisonom horu isti~u Antu Star~evi}a kao rodona~elnika svehrvatstva i tvorca velikohrvatske ideje, nazivaju}i ga pritom ocem Hrvata. Prema takvim tuma~ewima Star~evi} je poneo svu slavu velikohrvata. Me|utim, on je tu slavu neopravdano pokupio od stvarnog tvorca svehrvatstva, Pavla Ritera Vitezovi}a, koji je hrvatstvo lukavo poistovetio sa ilirskom idejom. Naime, Riter je najzaslu`niji za stavqawe vatikanske ilirske ideje u slu`bu stvarawa Velike Hrvatske, odnosno {irewa apostolske Austrijske carevine. Riter je ro|en u kraji{kom Sewu 1652. godine. Nije zaboravqao svoje nema~ko poreklo, a ìveo je po na~elima rimokatoli~kog svjetonazora. Poha|awe isusova~ke gimnazije u Zagrebu i boravak u Zavo595
du sv. Jeronima u Rimu presudno su uticali na Ritera da postane revnosni rimokatolik. Boravio je u Krawskoj (Qubqani) i stvorio grb Krawske, veoma sli~an ilirskom (grb Slovenaca u Kraqevini Jugoslaviji). Posle Kandijskog (1645-1669) i Velikog be~kog rata (1683-1699), teritorije Dalmacije, Like, Korduna, Banije, Slavonije i Srema iz podani{tva turskog pre{le su pod vlast rimokatoli~ke Venecije i rimokatoli~ke Austrije. Jo{ tokom Velikog be~kog rata, u martu 1684, Austrija je svom tada{wem savezniku Veneciji nametnula potpisivawe ugovora u koji je umetnuta odredba da se osvojeni krajevi vrate wihovim ranijim vlasnicima. Naime, austrijski car nije nikako hteo da prepusti Veneciji neke delove Dalmacije smatraju}i da su to stare ugarske, odnosno hrvatske, dakle austrijske teritorije. Riter je radio u ime dinasti~kih interesa Habsburgovaca i zato je upotrebio sve svoje historijsko znawe da znanstvenim argumentima dokaè kako Venecija nema pravo na taj deo Hrvatske u ime neke imaginarne Dalmacije. Riter je Habsburgovce smatrao hrvatskim kraqevima, pa je u ime Austrije branio jedinstvo hrvatskih zemaqa. Proizlazi da je Austriji nasu{no bila potrebna Velika Hrvatska zbog pragmati~nog razloga {irewa svojih teritorija na jug i istok. Nema~ki istori~ar H. Vendel (Wendel) upravo isti~e zna~aj austrijske propagande protiv Srba i pravoslavqa, jer je ista pogodovala austrijskim politi~kim i dràvnim interesima. Oslobo|ewe hri{}anskih krajeva ispod turske vlasti Riter je osetio kao {ansu da se pokrene ideja o vaspostavqawu Hrvatske koja je toboè prethodno bitisala u Sredwem veku pre turskog osvajawa. Trebalo je svetu staviti do znawa {ta je nekada Hrvatska bila i dokle su joj granice dopirale. Austrijsku vojnu pobedu nad Turcima trebalo je iskoristiti i na duhovnom planu (katoli~ka ètva), te se Riter 1699. prihvatio spisateqskog posla. Te godine u wegovoj {tampariji nastalo je delo skromnog obima (svega 32 stranice teksta plus 8 strana uvoda), ali zato od epohalnog zna~aja za nacionalne velikohrvatske propagandne ciqeve. Riter je to delo nazvao Croatia rediviva; regnante Leopoldo magno caesare (Oìvela, odnosno ponovo ro|ena Hrvatska). F. [i{i} je procenio da je Rediviva Croatia prvi historiografski rad u slu`bi aktuelne politike. Na po~etku spisa objavqen je tobo`wi grb stare ilirske dràve (insignia veteris Ilyrici imperii), polumesec i zvezda (Danica Venera), a nad wima kruna. Takav ilirski grb nalazi se na novokomponovanom grbu Republike Hrvatske, i to kao prvi u kruni (koloni) grbova. Stavqawe takvog grba na prvo mesto u kruni hrvatskih grbova (tobo`wih hrvatskih zemaqa) govori o megalomanskim pretenzijama Republike Hrvatske da u budu}nosti, u povoqnom trenutku, pod svoj suverenitet stavi bar ve}i deo zemaqa Riterove Ilirije. U spisu zatim sledi posveta caru i kraqu Leopoldu i sinu mu kraqu Jozefu, daju}i im umesto obi~ne titule kraqevi Dalmacije, Hrvatske, Slavonije, Rame i Srbije, naprosto titulu kraqeva ~itave Hrvatske (totiusque Croatiae regibus). Ovakva posveta habsbur{kom caru potvr|uje nam Riterovo opredeqewe da bude lojalni podanik austrijske monarhije, koji ne}e svoju Iliriju separatisti~ki izdvajati iz monarhije, ve} }e je nameniti dinastiji Habsburgovaca. Time Riter ispoqava svoje germanofilstvo
596
proèto odu{evqewem za rimokatoli~ku tradiciju austrijskog dvora. F. [i{i} isti~e da Riter ide za tim da od Mle~ana i Turaka izrawenu, rastrganu i zbog toga zamrlu staru Hrvatsku dozove ka novom ìvotu, a to treba da bude zadatak hrvatskih zakonitih vladara, kraqeva Leopolda Velikog i wegova ve} okruwena sina Josipa I. Istori~ar Vjekoslav Klai} pateti~no opisuje svu Riterovu tugu i bol zbog Hrvatske koja je bila u bednim ostacima. Ali Riter, po V. Klai}u, ne o~ajava ve} se nada da }e novim ratom sa Turcima Hrvatska dobiti sve ono {to joj po Bogu i pravu ide. Riter isti~e da je osnovna svrha napisanog dela da objasni ime hrvatsko i pokaè {to je sve Bogom darovano hrvatskoj zemqi. On smatra da je Hrvatska nekad bila mnogo prostranija od wenih bjednih dana{wih ostataka (1700. godine). Tu negira postojawe posebne kraqevine ili oblasti Dalmacije, pa je podvodi pod hrvatsko ime. Po Riteru, sav kraj se nekad zvao Ilirik, pa je zato to ime starije od Dalmacije. Tvrdio je da mleta~koj Dalmaciji ne pristaje to ime, jer je ona, zapravo, Stara Hrvatska. Takve ideje Riter je naveliko obrazlagao u spisu (spomenici) Responsio ad postulata illustrissimo ac excellentissimo domino, domino Aloysio Ferdinando comiti Marsiglio, sac. caes. reg. maiestatis camerario, peditatis colonello, et ad limites totius Croatiae commissario plenipotenziario etc. Sub Dresnik 25. Septembris 1699. P. Riter èstoko napada delo Ivana Luci}a, De regno Dalmatiae et Croatiae libri se zbog wegove tvrdwe da se Hrvatska nikada nije prostirala ju`nije od reke Neretve i wezinog u{}a. Glavni Riterov argument, kojim potvr|uje nekada{we ogromno hrvatsko prostranstvo, koje bi trebalo ponovo oìveti vra}awem starih granica, je identifikacija Ilirije, odnosno Ilira i Slavena. Riter je tu postavio pravilo da su nazivi ilirski, slavenski i hrvatski samo tri sinonima za jedan isti pojam, pa je zakqu~io da se Hrvatskom ima smatrati sve {to su Rimqani zvali Ilirikom, izuzev{i na zapadnoj strani Retiju (Recij) i deo Norika, a na jugu Ahaju i egejska ostrva. Ovu celokupnu Hrvatsku (tota Croatia) odvaja Riter po toku reke Dunava na severnu i ju`nu Hrvatsku. Ju`nu Hrvatsku delio je na Bijelu i Crvenu. Bijela Hrvatska raspada se na Primorje (Maritima), Zagorje (Mediterranea), Me|urije~je (Interamnia sive Savia) i na Planinsku Hrvatsku (Croatia Alpestris) tj. Krawsku, Koru{ku i [tajersku. Crvena Hrvatska delila se na Srbiju, Makedoniju, Bugarsku i Trakiju (Odriziju). [i{i} zakqu~uje da je Riteru Ju`na Hrvatska zemqa svih Ju`nih Slavena (Slovenaca, Srba, Hrvata i Bugara). Sjeverna Hrvatska su Riteru svi ostali zapadni i Isto~ni Slaveni (Slovaci, êsi, Poqaci i Rusi). Panslavizam je, dakle, Riteru bio u stvari pankroatizam u geneti~kom smislu; Riter je, naime, polazio s gledi{ta da je svima Slavenima bilo nekada zajedni~ko ime Hrvati. Riter je dobro znao da se te sve zemqe, nekada{we velike i zamrle Hrvatske, a posle Velikog be~kog rata oìvjele Hrvatske, razlikuju po zasebnim granicama, imenima, grbovima i narodnim obi~ajima. Me|utim, za wega to nije bila ozbiqnija prepreka za tvrdwu da u tim svim zemqama ìvi samo jedan narod, ilirski ili slovinski (slavenski) ili hrvatski, razdrobqen u mno{tvo posebnih plemena koja go597
vore samo razli~ite dijalekte jednog istog ilirskog ili slavenskog ili hrvatskog jezika. Po tvrdwi F. [i{i}a, ovakva Riterova ideja pre{la je tokom XIX veka na slavenske (hrvatske) preporoditeqe: U XIX veku Croatia rediviva postala je da tako kaèm biblijom hrvatske narodne politike. I Qudevit Gaj, i Ante Star~evi}, i Eugen Kvaternik, koji su svi dobro poznavali rad Riterov, mnogo su vi{e za svoje ilirske, odnosno panhrvatske ideje, nau~ili od wega, nego li se to obi~no misli. J. [idak je izrekao sli~nu ocenu o Riteru tvrde}i da je on svojom koncepcijom o Oìvjeloj Hrvatskoj, izrazito historijskom, poloìo temeq nacionalnoj ideji u ilirica i prava{a. J. [idak je daqe, u svehrvatskom stilu, u Riteru video hrvatskog jezikoslovca koji je u svoj Leksikon uvrstio jezi~no blago svih triju hrvatskih narje~ja, a svojom reformom latini~ke ortografije poloìo temeq kona~nom re{ewu toga osjetqivog pitawa u XIX stoqe}u. Be~ki dvor pohvalno je reagovao na Riterova zalagawa za uspostavqawem ~itave Hrvatske, jer je takvo zalagawe, zbog Riterovog germanofilstva, zna~ilo i pro{irivawe Habsbur{kog carstva na mleta~ke i turske teritorije. U predgovoru Oìvjele Hrvatske Riter je napisao da je car stvorio uslove da wegova kraqevstva ìve. Zbog Riterovog germanofilstva car Leopold ga je pozvao, 20. novembra 1700, u Be~ ovim zna~ajnim pismom: Budu}i da je iz izvjesnih i zama{nih razloga prijeko potrebito da bude{ li~no ovdje, da poda{ neke obavijesti o (starim) granicama na{e Kraqevine Hrvatske na osnovu pisama i isprava, {to ih ti ima{ u svojim rukama, a koja treba da sobom ponese{, nare|ujemo ti da, primiv{i ovo pismo, odmah bez ikakova daqega otezawa i odlagawa sa pomenutim pismima i ispravama, koje su u tvojim rukama, nikako ne propusti{ da amo (u Be~) do|e{. Takav odnos austrijskog dvora prema Riterovim planovima za uspostavqawem ~itave Hrvatske otkriva nam zamisao Be~a da se isti koriste za {irewe teritorija Habsbur{kog carstva. (isto; str. 87-93) U poglavqu Qudevit Gaj Riterov nastavqa~, @uti} isti~e da je Gajev Ilirski pokret bio u slu`bi hrvatstva i hrvatske nacije, suprotno nekim tvrdwama da je bio jugoslovenski i sveslavenski. Habsburgovcima i Vatikanu ilirizam je, dakle, u dugom vremenskom periodu predstavqao integracioni faktor ~ija je svrha bila da balkanske istorijske zemqe (pokrajine) unificira i verski i prostorno poveè u jednu celinu. Preko ilirizma je trebalo {iriti rimsku versku ideologiju u ime apostolskog habsbur{kog cara. Riterovu ilirsku ideju nastavio je da {iri Qudevit Gaj (1809-1872) koji je tako|e bio nema~kog porekla. Wegov otac Ivan bio je apotekar, a majka Julija, ro|ena [mit (Schmidt), neobi~no religiozna èna. Imao je temeqno teolo{ko obrazovawe po{to je fraweva~ku gimnaziju poha|ao u Vara`dinu. Posledwi razred zavr{io je u nema~koj fraweva~koj gimnaziji u Karlovcu. Tu je bio pod jakim uticajem frawevca, ro|enog Bavarca, oca Aurelija Hermana (Hoermana). U ku}i, naro~ito maj~inom zaslugom, vaspitan je u nema~kom duhu uz nema~ku kwigu i pesmu. Hrvatski jezik, koji se tada svodio na kajkav{tinu, Gaj je savladao tek u zrelijim godinama.
598
Q. Gaj je 1830. godine pokrenuo Ilirski pokret zasnovan na Riterovoj tradiciji. Istori~ar J. [idak konstatuje da je Gaj u Vitezovi}evom jeziku na{ao uzor za jedan svehrvatski kwièvni jezik i da je neko vrijeme ~ak podlijegao i wegovoj nacionalnoj (svehrvatskoj N. @.) ideji, obuhvataju}i jo{ 1832/33. godine Slovence hrvatskim imenom. Pogotovo su Riterove misli, od wegove ortografske reforme pa do ideje o hrvatstvu Ju`nih Slavena, uticale na mladog Q. Gaja, a preko wega na ~itav Ilirski pokret. Reaktivirawe Riterovih velikohrvatskih ideja posluì}e Gaju da ih, pod mimikrijskim ilirskim imenom, suprotstavi realnoj opasnosti snaèwa srpskog nacionalnog pokreta posle stvarawa autonomije Srbije 1830. godine. Gajevo ugledawe na Vitezovi}a uo~avali su wegovi savremenici. Sam Gaj je, u jednom poverqivom razgovoru 1848. godine, obeleìo svoj odnos prema svom uzoru slede}im re~ima: Vitezovi}eva zada}a je svr{ena. Sad Qudevitova preostaje. Nad Gajevim grobom Fran Kurelac je 1872. izrekao slede}e re~i: Najve} mu se srdca prilepio Sewanin Vitezovi}, kojemu on posledovat htio ter kojemu posledovo i jest. Gaj je 1832. godine ispevao ~uvenu budnicu Horvatov sloga i sjediwewe u kojoj klikta ustreptala oslobodila~ka du{a: Jo{ Hrvatska nij prepala dok mi ìvimo visoko se bude stala, kad ju zbudimo uz pomo} svih ostalih jednako poti{tenih plemena. U toj pesmi Gaj je preneo hrvatsko ime i na sve ju`noslavenske narode. Po Frawi Fancevu (Postanak i historijska pozadina Gajeve pesme Jo{ Hrvatska ni prepala) i Herge{i}u (Hrvatske novine i ~asopisi do 1848, Zagreb, 1936), ova budnica pisana je sa skroz panhrvatskog stanovi{ta. (isto; str. 97-99) Ilirski pokret, prema tuma~ewu saradnika dalmatinskog Srpskog lista, bio je u su{tini usmeren ka stvarawu i {irewu hrvatske nacije. Po{to kajkavsko narje~je nije bilo temeq na kome se mogla izvr{iti nacionalna integracija, pokret je za svoj jezi~ki osnov uzeo srpsku {tokavicu. Qudevit Gaj nazvao je srpski jezik tu|ijem imenom, naime ilirskijem, konstatuje Srpski glas u oktobru 1890. godine. Srpski glas je nagla{avao da je sam Gaj u Danici Hrvatskoj, Slavonskoj i Dalmatinskoj (za 1848. godinu) priznao da je ilirski jezik, u stvari, srpski Sav sviet znade, da smo mi kwièvnost ilirsku podigli i uveli, no nam jo{ ni iz daleka nije na um palo, da to nije serbski. Gajev ilirski pokret nikako nije bio jugoslavenski, sveslavenski, kako su ga predstavqali liberalni jugoslavenski nacionalni propagandisti, integralno jugoslavenska dràvna propaganda u Kraqevini Jugoslaviji i komunisti~ki tvorci socijalisti~kog jugoslavenstva (bratstva i jedinstva). Dovoqno je pogledati Gajev ilirski grb koji u svojoj heraldi~koj predstavi obuhvata grbove tzv. hrvatskih zemaqa (Hrvatske, Slavonije, Dalmacije), dok se u sredini, kao integracioni povezuju}i svehrvatski faktor, nalazi ilirski grb (polumesec i nad wim {estokraka zvezda), koji se posle Prvog hrvatskog katoli~kog sastanka 1900. godine prozva prvi najstariji poznati grb Hrvatske. U tom svojstvu ilirski grb se upotrebqava i na dana{wem grbu Republike Hrvatske.
599
Istori~ar Viktor Novak, biv{i profesor beogradskog Filozofskog fakulteta, bio je proèt jugoslavenskim ideolo{kim na~inom mi{qewa. On je apologetski tvrdio da je u vreme Gajevog ilirizma trijumfovala unitaristi~ka, ilirska misao, odnosno, wen sinonim jugoslavenska misao. Hrvatski istori~ar Nik{a Stan~i} s pravom je isticao da je Gajev ilirizam bio ideologija pod kojom se sprovodio proces hrvatske nacionalne integracije. Gajev svehrvatski ilirski pokret, kao i Riterov, sluìo je interesima Austrije protiv ma|arskih te`wi za nezavisno{}u i kao odbrana od severnih jeretika. S druge strane, trebalo je Austriji privu}i slavenske narodne i susedne slavenske zemqe izloène uticaju pravoslavne Rusije i autonomne pravoslavne Srbije. Otuda poti~e Gajevo sveslavensko opredeqewe koje u osnovi ima prirkiveno austroslavisti~ko obele`je i, jo{ pokriveniji, rimokatoli~ki ekspanzionizam. Zbog utemeqewa svehrvatstva u tzv. hrvatskim zemqama, ideolozi ilirizma su forsirali {tokavsko nare~je kako bi izjedna~ili (unificirali) tzv. hrvatski govor tri narje~ja ({tokavsko, ~akavsko, kajkavsko). Trebalo je izbaciti mawinsko nare~je ~akavaca i kajkavaca te propisati da srpska {tokav{tina bude zvani~no nare~je Hrvata. Slovena~ki preporoditeq, Jernej Kopitar (1780-1844), odbacio je hrvatstvo {tokav{tine po{to je {tokavski govor nazivao slavenosrpskim, a kasnije samo srpskim. (isto; str. 101-103) Protiv Kopitara ustao je ranije, u odbranu hrvatskog jezika, biskup Maksimilijan Vrhovac. Naime, M. Vrhovac je, krajem juna 1814, posetio u Be~u Kopitara i izneo mu svoje jezikoslovne predloge kako bi spasao tzv. hrvatski jezik pred Kopitarovim argumentovanim i logi~nim jezi~kim razmi{qawima. Vrhovac je predlagao: hrvatski kajkavski treba pribrojiti {tokavskom a ne slovena~kom; za sve iz uè Hrvatske, Slavonije i Dalamacije treba ujediniti dijalekte, pa stvoriti i uvesti jedinstven jezik i pravopis po fonolo{kom na~elu pi{i kao {to govori{; za sve treba usvojiti pravila slavonsko-{tokavskog pravopisa. Moè se zakqu~iti da je biskup M. Vrhovac bio neposredni Gajev prethodnik. êlnik tajnog rimokatoli~kog Seniorata u Kraqevini SHS, dr Velimir Deèli}, nabraja dodirne ta~ke izme|u Vrhovca i Gaja: Vrhovac se bori na Saboru za prava hrvatskog jezika, to isto radi Gaj; Vrhovac otvara kwi`nicu, a to isto radi Gaj; Vrhovac, da pridigne kwigu, osniva tiskaru to isto radi Gaj; Vrhovac èqkuje jedinstven narodni (hrvatski N. @.) jezik to isto radi i Gaj; Vrhovac je ìvo radio o jedinstvenom pravopisu to isto i Gaj; Vrhovac pozivqe ve} 1813. narod na sabirawe narodnog blaga Gaj i wegovi Iliri od prvog po~etka ~ine isto; Vrhovac govori u svom proglasu o ilirskom jeziku Gaj i wegovi Iliri nazivaju svoj jezik ilirskim; Vrhovac pjeva ~istom {tokav{tinom u Zagrebu najve}e Gajevo djelo i wegovih Ilira bez sumwe je da su izabrali {tokav{tinu za narodno narije~je; Vrhovac izdaje svojim tro{kom mnoge hrvatske kwige, a svrha mu je procvat te kwièvnosti Gaj i wegovi Iliri rade to isto; Vrhovac vodi brigu za stare hrvatske kwige i nastoji ih pribaviti, gdje mu je samo mogu}e Gaj radi isto; Vrhovac podràva sveze sa slavenskim u~ewacima Do600
brovskim, Kopitarom i drugima Gaj s Kolarom, [afarikom i drugima; Vrhovac s Doroti}em govori o hrvatskim novinama Gaj u istinu izdaje hrvatske novine. Mislim da se Vrhovac iza svega toga, {to sam spomenuo, moè punim pravom nazvati prete~om Qudevita Gaja. Prete~a ilirizma, Juraj [porer, obratio se 1816. Kopitaru za dozvolu da izda prvi hrvatski list pod naslovom Oglasnik ilirski. Do izdawa lista nikad nije do{lo jer list nije imao podr{ke. Posle izvesnog vremena [porer saop{tava svoj razgovor sa Kopitarom koji mu je izneo razloge zbog kojih list nije mogao da uspe{no izlazi. Kopitar mu je rekao slede}e: Mi samo strogom i vjernom slogom moèmo napredovati. Zato }e biti vrlo korisno ako dospijete do izdavawa novina da ne mislite samo na Hrvatsku, nego na sve jugoslavenske narode, jer niti Dalmatinac, niti Slovenac, niti Istrijanin, pa ba{ ni Slavonac, kamoli ini Jugosloveni, ne bi rado pristali na iskqu~ivu narodnost hrvatsku.... Ove Kopitarove re~i svedo~e da u wegovo vreme hrvatsko ime nije bilo ra{ireno van etni~ki {arolikog geografskog teritorija tzv. Banske Hrvatske. Gajeve ilirce potresla je pojava Vukovog Kov~eì}a za istoriju, jezik i obi~aje Srba sva tri zakona (Be~, 1849) i, naro~ito, ~lanak Srbi svi i svuda. U tom ~lanku Vuk je utvrdio da su Srbi svi oni koji govore samo {tokavskim nare~jem, pa bili oni u @umberku ili u Vrawu. Dakle, Srbi su {tokavci triju verozakona: pravoslavnog, rimokatoli~kog i islamskog. Od vremena izlaska Kov~eì}a iz {tampe ne smiruje se povika velikohrvatskih ideologa na Vuka Karayi}a. Kako isti~e mr Gojko Malovi}, vaspitanici jezuitskog pona{awa i kulture, kakvi su ilirac i jeronimovac Ivan Kukuqevi}, zatim Ivan Maùrani} i drugi, odlu~no primeni{e Lojolino na~elo: Metode mewamo ciq izo{travamo, te nagovori{e i navedo{e naivnog Vuka Karayi}a, ali i \uru Dani~i}a, da u Be~u, 16. marta 1850, potpi{u tzv. Be~ki kwièvni dogovor o zajedni~kom jeziku Srba i Hrvata na {tokavskom nare~ju. Pored dva Srbina dogovor je potpisalo i {est rimokatoli~kih predstavnika: Ivan Kukuqevi}, Dimitrije Demeter, Ivan Maùrani}, Vinko Pacel, Frawo Miklo{i~ i Stjepan Pejakovi}. Dogovorom je zakqu~eno da jedan narod treba jednu kwièvnost da ima, da se izme|u tri narje~ja, ekavskog, ikavskog i ijekavskog odabere ju`no tj. ijekavsko, s tim da se ta tri narje~ja ne smeju me{ati. Glavno pitawe kojem je to jednom narodu dogovor bio namewen ostalo je nere{eno, a ubrzo }e se pokazati i nere{ivo jer se jedan dugo postoje}i narod, srpski, stao jezi~ki razjediwavati, dok se drugi narod, hrvatski, nepostoje}i kao jedna realna jezi~ka zajednica, po~eo sve vi{e ujediwavati, kwièvnojezi~ki i standardnojezi~ki, oko Vuk Dani~i}evog srpskog jezi~kog modela uprkos svojoj supstancijalnoj izvornojezi~koj nejedinstvenosti, tj. stvarnoj trojezi~nosti. Kwièvni dogovor je bio zna~ajan prakti~an uspeh iliraca u sprovo|ewu i {irewu ilirske ideje, pa su oni tekst jezi~kog dogovora objavili pod ilirskim znamewima (ilirskim grbom) na prvoj strani Narodnih novina. Prisvajawe srpske {tokavice i progla{avawe iste za op{teobjediwavaju}e narje~je hrvatskog kwièvnog jezika, nije nai{lo, koliko nam je po601
znato, na protest tada{wih srpskih intelektualaca; ili nije imao ko ili su bili nesmotreno indolentni prema zadwim hrvatskim politi~kim namerama po tom pitawu. U Gajevom Ilirskom pokretu masovno u~e{}e uzelo je rimokatoli~ko sve{tenstvo. Isusovac V. Horvat isti~e ~iwenicu da su iz isusova~kih gimnazija stoqe}ima izlazili ponajboqi pisci i prosvjetni djelatnici i gotovo svi preporoditeqi zavr{ili zagreba~ku (isusova~ku) gimnaziju, dok su dvojica neko vrijeme bila i u vara`dinskoj (Qudevit Gaj i Frawo Ra~ki). Mnogi ~elnici Ilirskog pokreta bili su rimokatoli~ki sve{tenici, npr. Pavao [tos, fra Martin Nedi} i brojni bosanski frawevci, ùpnik Toma` Miklo{i} prete~a ilirizma itd. Biskup Aleksandar Alagovi} (1760-1837) preporu~ivao je rimokatoli~kom sve{tenstvu da ~ita Gajeve Novine i Danicu. Prof. Nikola @ic je isticao da je Gaj upravo u hrvatskom sve}enstvu na{ao najiskusnije i najodu{evqenije prista{e i pomaga~e za svoj rad i uspjeh. Pored doma}ih qudi Ilirski pokret su podupirali do{qaci rimokatolici iz Ugarske i Slova~ke: ban Vla{i} (ina~e Ma|ar), kanonik zagreba~ki Mojzes, biskup Aleksandar ([andor) Alagovi} (iz Slova~ke), biskup-kardinal Haulik. Nazadnost iliraca ma|aroni su dokazivali ~iwenicom {to je me|u wima bilo mnogo crkvenih qudi. Antun Barac navodi da su me|u najbu~nije Gajeve sledbenike pripadali zagreba~ki sjemeni{tarci i ve}ina niìh sve}enika. (isto; str. 103-106) U Zagrebu je, u oktorbu 1836, osnovano Narodno duhovne mladeì dru{tvo ili Ilirsko narodno dru{tvo domorodne mladeì duhovne siemeni{ta zagrebskoga. Dru{tvo je imalo strate{ki va`ne ciqeve za utemeqewe hrvatstva: da u~i i usavr{ava narodni (hrvatski) jezik, tj. srpsku {tokavicu: da nabavqa kwige za kwi`nicu i sakupqa narodne pesme; da prevodi dela Svetih otaca i dobrih suvremenih propovijedi; da prou~ava narodnu (hrvatsku) istoriju i pedagogiju. Od 1846. Dru{tvo po~iwe izdavati verske zabavne i pou~ne kwige za narod, posebno za mlade`, pod nazivom Kolo mladih rodoquba. Godine 1857, Dru{tvo je promenilo ime u Zbor duhovne mladeì zagreba~ke. Josip Buturac isti~e velike zasluge Zbora u o~uvawu narodnosti hrvatske: Tradicija Zborova pripovijeda da je Gaj, kad je nakon ukinu}a ilirskog imena malodu{nost u{la u ilirce, pokazao rukom na sjemeni{te i rekao: Ako mi svi danas pomognemo, ovi (tj. klerici) sa~uvat }e narodnost na{u! Po uzoru na zagreba~ke bogoslove, bogoslovi u \akovu osnovali su 1841. godine rodoqubno dru{tvo Mladeì duhovna sjemeni{ta |akova~koga. Rodoqubno dru{tvo bogoslova osnovano je i u Sewu 1846, pa su Zagreb, \akovo i Sew postali centri u kojima su se ra|ale velike preporoditeqske ideje. Takve ideje mi bi preciznije nazvali velikohrvatsko-klerikalnim. Godine 1855, bosanski klerici u \akovu osnivaju Zbor redovni~ke mladeì bosanske u kojem ho}e da se u narodnom hrvatskom i latinskom jeziku usavr{avaju. Godine 1876, bosanski klerici prelaze iz \akova u Ostrogon u Ma|arskoj, a sa wima seli se i Zbor. Fraweva~ka bosanska mlade` vra}ala se iz Ostrogona usavr{ena u hrvatskom jeziku i hrvatskoj
602
kwièvnosti, puna zanosa za misli i hrvatskom prosvjetom. U Zboru su stvarani {kolovani rimokatoli~ki klerici koji su obavqali presvete misionarske du`nosti u pravoslavno-muslimanskoj Bosni i Hercegovini, uzgred beleè}i srpske narodne pesme koje su objavqivali kao hrvatske. U takvim aktivnostima naro~ito se isticao fra I. Juki}. Godinu dana nakon osnivawa Ilirske ~itaonice, osnovano je 1839. Ilirsko dru{tvo mladeì Grkokatoli~kog sjemeni{ta u Zagrebu. U vreme Ilirskog pokreta Rimokatoli~ka crkva je osnivala i druge ilirske kulturne institucije. Tako je u Zagrebu 1839. godine osnovano Narodno ilirsko skladnoglasja dru{tvo po uzoru na Kolo mladih rodoquba, koje je bilo kwièvno udruèwe biskupskog sjemeni{ta. To dru{tvo imalo je zadatak da uzdiè crkvenu i narodnu (hrvatsku) pesmu. Pravilnik dru{tva bio je na latinskom jeziku, ali se ve} u prvoj godini wegovog postojawa po~eo pisati ilirskim jezikom tj. srpskom {tokavicom. O imendanu biskupa Haulika dru{tvo je priredilo prvi koncert. Naro~ito je bila popularna pesma koja je govorila o duhovnom jedinstvu Austrijskog carstva i papstva: Boè ìvi na{eg cara i epi{kopa (od anonimusa). Masovno u~e{}e biskupa, kanonika i nièg sve{tenstva u Gajevom Ilirskom (hrvatskom) narodnom pokretu baca novo svetlo na ideolo{ku su{tinu tog pokreta. Hrvatska i jugoslavenska istoriografija i kwièvnost Ilirski pokret u ideolo{kom pogledu uglavnom su posmatrali kao liberalni romanti~arski pokret mladog gra|anskog staleà uperen protiv dekadentnih feudoaristokratskih osnova dru{tva. Predstavqali su ga kao pokret koji treba da sprovede nacionalno i ideolo{ko osve{}ivawe mlade hrvatske gra|anske klase u nacionalno-liberalnom pravcu. Me|utim, masovno u~e{}e rimokatoli~kog klera i aristokrata u Ilirskom pokretu moè se protuma~iti i kao poku{aj odbrane legitimne ideologije carevine od severnog ma|arskog protestantizma i verskog liberalizma. Naime, od vremena austrijskog cara Ferdinanda I (1527-1564) u severnoj Ugarskoj se pojavio veliki broj pristalica reformacije. Car Rudolf II (15761608), kao gorqivi protivnik reformacije, provodio je stroge mere protiv ugarskih protestanata. U februaru 1604, saborskim ~lancima dodao je i ~lanak XXII kojim je, ne samo odbio molbe ugarskih protestanata, ve} je potvrdio sve privilegije izdane u korist Rimokatoli~ke crkve od vremena svetog ma|arskog kraqa Stefana. Protiv takvih carskih odluka protestant Stjepan Bo~kaj pokrenuo je bunu u Ma|arskoj. Po sklopqenom primirju, 23. juna 1606, car Rudolf II uredio je ugarske verske poslove. Bilo je odre|eno da plemstvo i gra|ani Ugarske mogu slobodno ispovedati veru koju ho}e, tj. rimokatolicizam i reformacija postado{e ravnopravni, dok je ~lanak XXII iz 1604. bio brisan. Kraq Rudolf II isturio je bansku Hrvatsku kao branu protestantskom nadirawu. Sabor u Zagrebu je, 10. aprila 1606, istupio protiv slobode veroispovedawa i izrazio èqu da ostane u va`nosti Rudolfov ~lanak XXII iz 1604. godine. Ne{to kasnije, 16. januara 1608, kraq Rudolf je, kako isti~e prof. Nikola @ic, sankcionisao zakqu~ak Sabora u Zagrebu o iskqu~ivom priznawu rimokatoli~ke vere unutar Hrvatske i Slavonije. Tako je na
603
snagu stupio verski zakon suprotan onome u Ugarskoj. Tridesetih godina XIX veka Ma|ari su zahtevali da se protestantima dade gra|ansko pravo i u Hrvatskoj, tj. da se ukine zasebni hrvatski vjerski zakon iz 1608. godine. Protestantsko pitawe postalo je kqu~no u sporovima izme|u Pe{te i Zagreba i na kraju dovelo do Ilirskog pokreta kojeg je, pored ostalog, izazvao verski nesklad izme|u protestantskog i rimokatoli~kog dela Carevine. Sabor u Zagrebu sastao se 11. jula 1832. u novom du{evnom raspoloèwu, odlu~an da hrvatski poslanici ostanu nepokolebqivo kod dojako{wega stanovi{ta u pitawu protestanata. U poùnskom saboru 1832-1836. bilo je prisutno protestansko pitawe, ali su hrvatski poslanici nepokolebqivo branili svoj drevni vjerski zakon ne dopu{taju}i da im se to pravo otme. Predvi|aju}i sigurnu pobedu hrvatskog (rimokatoli~kog) gledi{ta u sukobu sa Ma|arima, biskup zagreba~ki Alagovi} je, 8. septembra 1833, posebnom zakladnicom uz polog od 3.000 forinti utemeqio u stolnoj crkvi zagreba~koj lijepu pobo`nost na ~ast Blaènoj Djevici Mariji... s vru}im èqama da se protestantski zahtjev Ma|ara otkloni od Hrvatske. Ilirski pokret je, dakle, imao i preva`ne verske zadatke jer je trebalo, u interesu apostolske Austrije, ~isto rimokatoli~ko carsko podru~je (Hrvatsku) odbraniti od severne ma|arske protestantske najezde. Upravo iz tog razloga Hrvatska i hrvatstvo }e tokom XIX veka imati sve ve}i zna~aj za interese Habsbur{ke monarhije kojoj je rimokatolicizam ozna~avao dràvni opstanak pred sve izraènijim ma|arskim pretenzijama za samostalno{}u. Prvi vesnik tog novog blagonaklonog odnosa prema Hrvatskoj i hrvatstvu uo~ava se sa stvarawem hrvatske metropolije. Naime, car Franc Jozef je, 12. avgusta 1850, dao dozvolu da se Zagreba~ka biskupija uzdigne na rang nadbiskupije. U decembru 1852, papa Pije IX izdao je bulu Ubi primum placuit kojom je odredio da se u Zagrebu, koji ima jednu tisu}u ku}a i 13.000 stanovnika, biskupija podigne na rang nadbiskupije. Ujedno joj je, kao mitropoliji, pridruìo biskupije koje su do tada pripadale ma|arskim nadbiskupijama (kalo~koj, ba~koj, ostrogonskoj) i to: bosansku ili |akova~ko-srijemsku, sewsko-modru{ku ili krbavsku i krièva~ku biskupiju. Od tog vremena je zagreba~ki natpastir hrvatski metropolita te je u crkvenom pogledu prestao ma|arski uticaj na hrvatski narod. (isto; str. 106-110)
6. [irewe hrvatstva preko promene imena Zavoda sv. Jeronima

@uti} u poglavqu Zavod sv. Jeronima od ilirskog do hrvatskog pokazuje kako su se oko promene imena Zavoda sukobili interesi velikih sila, jer je ime omogu}avalo i {irewe odre|ene ideje. Namera da se Zavodu pripi{e hrvatsko ime imala je za ciq {irewe hrvatstva. U tome su Hrvati uspeli, ali tek pod Titom, {to je zanimqiv i indikativan podatak. U drugoj polovini XIX veka za Austriju i Vatikan postaje, pored ilirskog, prihvatqivo i jugoslavensko (sveslavensko) ime kao mogu}e sredstvo za {irewe germanizma i rimokatolicizma u ime apostolskog austrijskog cara i rimskog pape. Preko dotada{weg ilirskog imena Zavoda sv. Jeroni604
ma u Rimu prelamaju se tada{wi interesi Austrije i Vatikana s jedne, i Ugarske s druge strane. U Ugarskoj je bilo savr{eno jasno da je ilirsko ime tada postalo sinonim za Hrvate. S druge strane, Austrija je pozdravqala ideju da se u Zavodu sv. Jeronima vaspitavaju sve{tenici koji }e se upotrebiti u misionarskoj aktivnosti u Turskoj (Bosni i Hercegovini) kako bi time suzbili rastu}i uticaj Francuske na rimokatolike Orijenta. Treba ista}i ~iwenicu da je Francuska, posle Buròaske revolucije 1789, bila glavni nosilac ideologije gra|anskog liberalizma, te je na taj na~in postala glavni protivnik Vatikana i Rimokatoli~ke crkve. Vatikan je nastojao svim sredstvima da zaustavi {irewe liberalne bezverske slobodno-zidarske ideologije. U XVII i XVIII veku, Republika Mleta~ka i austrijski car fungirali su kao za{titnici Ilirskog zavoda sv. Jeronima koji je trebalo da obavqa funkciju prosvetnog i humanitarnog starawa nad slovenskim katolicima u tim zemqama. Posle propasti Mleta~ke republike, 1797. godine, Austrija je ostala jedini porkoviteq Zavoda. Godine 1814. na zavodskoj zgradi u ulici Via Ripeta postavqen je austrijski grb, a 26. jula 1843. austrijski poslanik je izvestio Zavod o formalnom protektoru austrijskog cara nad Zavodom. Sv. stolica je priznavala taj protektorat. Posle ujediwewa Italije, 1870. godine, austrougarsko poslanstvo uvrstilo je i Ilirski zavod sv. Jeronima u austrijski posed. Austrijska diplomatija, u prepisci sa vatikanskim velikodostojnicima, koristila je i u XIX veku ilirsko ime kada je govorila o krajevima Balkana. Tako npr. austrijski izaslanik kod Vatikana, grof Par, pi{e 5. marta 1880. B. Kalaju u Be~ o biskupima ilirske nacije tj. biskupima Dalmacije, Hrvatske, Slavonije i Bosne i Hercegovine. Krajem XIX veka, Zavod sv. Jeronima, koji je od osnivawa nosio ilirsko ime, po~iwe se, uz blagoslov Austrije i Vatikana, nazivati i jugoslavenski. Me|utim, Kraqevina Ma|arska nije nimalo bila odu{evqena takvim tendencijama. Ma|arska je jo{ sa neodobravawem pratila Riterov velikohrvatski ilirski program, jer je znala da ilirizam u su{tini predstavqa forsirawe stvarawa Velike Hrvatske na ra~un istorijskih prava Ugarske. Tako|e, svaki ilirizam Q. Gaja i Ilirskog zavoda sv. Jeronima i{ao je protiv interesa Ma|arske. Ona se energi~no protivila da se ilirskom zavodu u Rimu da jugoslovensko ime, jer je u tome videla opasnost od ju`noslavenske integracije koja bi direktno onemogu}ila ostvarewe ideje o starawu velike Ma|arske. Zahvaquju}i upornom ma|arskom protivqewu nije prihva}en jugoslavenski naziv za Zavod sv Jeronima. Po~etkom XX veka, posle odràvawa Prvog hrvatskog katoli~kog sastanka 1900. godine, javqaju se ideje da se tom Zavodu da hrvatsko ime. Papa Lav XIII je u enciklici (apostolskom pismu) Sclavorum gentem, od 1. avgusta 1901, ukinuo Capitulum ecclesiae Colleg. s. Hieronymi Illyricorum, pretvoriv{i ga u Collegium Hieronymianum pro Croatica gente (Zavod sv. Jeronima za hrvatski narod). Papa Lav XIII je u sporazumu sa hrvatskim nadbiskupom J. [tadlerom i biskupom [trosmajerom pobrojao osamnaest biskupija i nadbiskupija iz kojih }e se primati sve}enici u taj Zavod.
605
Seqa~ki tribun Ante Radi} je upozoravao da svi rimokatolici na Balkanu nisu Hrvati i da rimokatolici Srbi ne}e blagonaklono gledati na novi hrvatski naziv za Zavod: Papa je nazvao taj zbor Zbor za hrvatski narod i naredio da u tom zboru mogu ìvjeti i u~iti se sve}enici iz ovih zemaqa: iz banske Hrvatske, iz Dalmacije, iz Istre, iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore, i to samo oni sve}enici koji su po rodu i jeziku Hrvati. Sad ako koji sve}enik ho}e do}i u taj Zbor u Rim, da se tu daqe u~i, mora priznati da je po rodu i po jeziku Hrvat, jer druga~ije ga ne}e primiti. Ali treba znati da u ju`noj Dalmaciji i u Crnoj Gori ima takvih katoli~kih sve}enika na{eg jezika koji ne}e da se zovu Hrvati, nego ho}e da su Srbi. Sad oni i wihovi qudi vi~u: Papa pomaè Hrvatima! Eto svaki katolik mora biti Hrvat... i sad eto papa stvorio u Rimu hrvatski zbor i zove u taj zbor katoli~ke sve}enike Hrvate iz svih ovih zemaqa, koje smo spomenuli. A. Radi} upozorava na glasove sa strane koji vi~u to }e biti stra{no jer }e se u Zavodu sv. Jeronima sastati sve}enici iz svih ovih zemaqa, tu }e se oni upoznati i pobratimiti, tu }e oni snovati Veliku Hrvatsku. Ante Radi} pi{e i o onima koji u ~itavom problemu vide slavenofilsku zavjeru biskupa [trosmajera koji je papu nagovorio da u Rimu stvori u~eni zbor za Veliku Hrvatsku. Srpska {tampa u Dalmaciji videla je u promeni imena Ilirskog zavoda sv. Jeronima u hrvatski o~igledan kurs ka ofanzivnom stvarawu i {irewu hrvatstva. Opisuju}i kratak istorijat svetojeronimskog zavoda Srpski glas je, kako isti~e istori~arka Sofija Boì}, u ~lancima Srbi i svetojeronimski zavod i Croatica gens uo~io nekoliko momenata: da je ono {to se prvo zvalo ilirskim a zatim slavenskim imenom, dobilo hrvatsko ime; da je ta promena zvani~no sankcionisana od strane Vatikana i da je takav postupak imao za ciq {irewe uticajne sfere Vatikana. Srpski glas je, daqe, zapazio dve bitne ~iwenice: negaciju srpskog imena tamo gde je ono neosporno i identifikovawe rimokatolicizma sa hrvatstvom. Takav postupak Vatikana Srpski glas je ocenio kao nekorektan jer su Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina srpske zemqe bez ostatka i wihovi podanici se ne mogu podvoditi pod gente croatica, a u Dalmaciji, Hrvatskoj i Slavoniji pa i u Istri ima Srba rimokatolika, koji tako|e ne spadaju pod croatica gente. Zbog ovakvog ignorisawa Srba Srpski glas je zakqu~io da je Vatikan postao ve}i srbo`der i od samog Ante Star~evi}a. Takvo hrvatstvo koje ne postoji, ve} se stvara, Srpski list je nazivao anahronizmom ~iju pogonsku snagu ~ini sve{tenstvo. Sveta du`nost rimokatolika je da sve u~ini za vjeru, dakle i da ratuje protivu pravoslavqa i muhamedanstva, a za Srpski glas je bilo potpuno izvesno da su u borbi protiv Srpstva vo|e jezuiti i fratri dok su Hrvati samo vojnici a hrvatska misao prosto oru`je, te da su fratri i jezuiti stari i poznati nosioci tu|inske misli, koji pod maskom hrvatstva {ire sredwevjekovnu vjersku borbu, {to je najve}a uvreda i ponièwe dvadesetom vijeku. Zavod je, dakle, trebalo da postane collegio Croato, ali i daqe pod pokroviteqstvom Wegovog carskog i kraqevskog Apostolskog veli~anstva u Be~u. Hrvatsko ime za Zavod izazvalo je protivqewe Italije koja nije hte606
la prihvatiti da je Zavod sv. Jeronima za narod isto {to i stara ilirska ustanova sv. Jeronima. Italijani nisu hteli priznati ni eksteritorijalnost, garantovanu ilirskoj ustanovi, jednoj hrvatskoj ustanovi. Dana 29. avgusta 1901, grupa Dalmatinaca navalila je na svetojeronimski zavod, istakla na jednom prozoru dalmatinsku zastavu i izjavila da prima u posed isti zavod. U isto vreme, ta grupa je preko rimske {tampe tvrdila da je Sv. stolica iskqu~ila Dalmatince iz novog hrvatskog Zavoda, te su protestvovali protiv tog nezakonitog akta. Sem toga, Dalmatinci su traìli pomo} italijanskih vlasti isti~u}i da je Sveto sedi{te tako postupilo na {tetu Dalmatinaca, naro~ito onih talijanske narodnosti. Hrvatski publicista Zvonimir Kulunyi} je u akciji Dalmatinaca video nasilan i neprimeren ~in: Petorica Dalmatinaca Talijana i talijana{a, me|u wima i jedan Crnogorac-katolik, koji se svi skupa nisu smatrali Hratima, provalili su silom u taj zbor i tu se smjestili kao kod ku}e, uz izjavu da su Dalmatinci a ne Hrvati. Pobuweni Dalmatinci su izjavqivali da je stari ilirski gostiwac bio napravqen samo za Iliriju, a ne samo za Hrvate kako je prema papinoj odredbi moralo biti u budu}nosti. Zato su smatrali opravdanim pretenzije dalmatinskih Italijana da koriste Zavod. U akciji Dalmatinaca hrvatski seqa~ki tribun Ante Radi} je video strah Italijana da }e se preko hrvatskog u~enog zbora u Rimu stvoriti Velika Hrvatska. Zajedno s Italijanima, kako siti~e A. Radi}, strahovali su i crnogorski i dalmatinski Srbqi da im Hrvati ne oduzmu zemqe i narode. Zato je me|u provalnicima bio i jedan crnogorski katoli~ki kanonik. Svi pravoslavni Srbi su pisali da su Hrvati u ovoj stvari nasilnici i otima~i. A Radi} zakqu~uje da su Srbi otvoreno pristali uz hrvatske neprijateqe. U ~lanku Hrvati, rimska vjera i politika A. Radi} otkriva pozadinu papine odluke da Ilirskom zavodu sv. Jeronima da hrvatsko ime: Mnogi Hrvati, koji ina~e ne bi marili za Rimsku crkvu, marit }e za wu i bit }e prijateqi rimskim sve}enicima radi hrvatske narodne stvari. U tom ~lanku A. Radi} se izjasnio da mu je rimokatoli~ka vera bila samo sredstvo za postignu}e vi{ih ciqeva, tj. za ostvarewe hrvatske narodne stvari. (isto; str. 110-115) Hrvatski naziv za Zavod odba~en je, dakle, zbog toga {to se u to vreme svi ju`noslavenski rimokatolici Balkana nikako nisu mogli podvesti pod hrvatsko ime. Papa Lav XIII morao je, 7. marta 1902, da vrati Zavodu staro ilirsko ime. Odbacivawu hrvatskog imena u dobroj meri kumovao je i crnogorski knez Nikola, jer je naivno procewivao da bi prihvatawem tog naziva rimokatolici Crne Gore (Srbi-katolici) bili izuzeti od mogu}nosti {kolovawa u istom. Umesto da je bio zadovoqan takvom odlukom Vatikana, jer bi se spre~ilo pogubno {kolovawe srpskih rimokatoli~kih misionara i prozelita, knez Nikola je strahovao od mogu}nosti da mu {kolski podmladak bude nedovoqno teolo{ki (katoli~ki) obrazovan. (isto; str. 115-116) Po{to nije uspeo sa hrvatskim imenom, Vatikan je predlagao AustroUgarskoj i Italiji da se Zavod sv. Jeronima nazove Slavis meridionalibus (ju`noslavenski). Asutrijski ministar Goluhovski je odbacio takav naziv
607
zalaù}i se za vra}awe starog naziva ilirski. Kao i hrvatsko ime tako i naziv Pro slavis meridionalibus (za Ju`ne Slavene) naro~ito su odbijali Ma|ari iz ranije pomenutih razloga. Pro slavis meridionalibus mi, u prvom redu Ma|ari, najodlu~nije odbijamo. Bez obzira na to {to bi Zavod time istakao politi~ki karakter, ovo bi ime u Ma|arskoj izazvalo najve}e ogor~ewe, a Dalmatince italijanskog jezika bi u najve}em stepenu ogor~ilo i potaklo na novi prepad. S druge strane, Ma|ari su bili jo{ ve}i protivnici davawa hrvatskog imena Zavodu sv. Jeronima. Ma|arski predsednik vlade [el (Szel), u sporazumu sa banom Kuenom Hedervarijem, bio je protiv toga da se duhovne vo|e Hrvata u Ugarskoj i Austriji na|u na okupu u jednom zavodu u Rimu. Za wih je to bila optimalna opasnost zbog mogu}nosti stvarawa nekakve hrvatske nacije. Grof Tisa, predsednik ma|arske vlade, 1905. pi{e slede}e povodom mogu}nosti stvarawa hrvatske nacije: A da ova zabrinutost nije {upqa avetiwa nego àlosna stvarnost, na karakteristi~an na~in ilustruje jedno literarno sa~iwewe koje je iza{lo u Zagrebu pod nazivom Bosna i hrvatsko dràvno pravo. Ova pravno istorijska studija, koja obuhvata oko 260 strana, nastoji da putem odabranih istorijskih laì dokaè opravdanost postojawa Velike Hrvatske i da istakne celokupnost hrvatske dràve, te èli da probudi te`wu hrvatskog naroda za ujediwewem u jednoj dràvi. I kao branik i ujedno oru|e ovih snova, èqa i te`wi, prikazuje se Zavod sv. Jeronima... Stoji, naime, van sumwe da }e sve}enici, koji }e jednom apsolvirati ovaj kolegij, pomo}u svog vi{eg obrazovawa i pomo}u svojih u Rimu ste~enih li~nih veza, uskoro posti}i vode}u ulogu u ju`noslavenskim dijecezama u kojima, naàlost, ve} znatan deo sve{tenika po~iwe da zauzima sumwivo dràwe.... Hrvatske te`we za pro{irewem na celo ju`noslavensko podru~je Balkana Tisa naziva fantazijom hrvatskog naroda. Predsednik Tisa bio je protiv vatikanskog zalagawa da se Zavodu da ime hrvatsko, ali i jugoslavensko: Mi ne moèmo pristati na stvarawe jednog ju`noslavenskog nacionalnog kolegija, po{to bi novo otvarawe afere sv. Jeronima bez sumwe ugrozilo u Hrvatskoj i Slavoniji jedva uspostavqeni mir i poredak. Ako bi pak Kurija ovu stvar forsirala, onda bi to neminovno dovelo do sukoba izme|u Ugarske i Sv. stolice. Tisa je ~ak najavio mogu}nost sukoba Ma|arske i Vatikana u slu~aju vatikanskog zalagawa da se Zavodu sv. Jeronima da jugoslavensko ili hrvatsko ime. (isto; str. 116118) U Kraqevini SHS (Jugoslaviji) Zavod sv. Jeronima i daqe je nosio ilirsko ime, a povremeno se nazivao i jugoslavenskim. Nadbiskup Bauer, biskupi Ak{amovi} i Jegli~ podupirali su nastojawa jugoslavenske vlade i poslanika u Vatikanu, J. Smodlake, da se, pred italijanskim pretenzijama, Zavodu prizna karakter jugoslavenskog nacionalnog instituta. Me|utim, borba za jugoslavenski karakter instituta bila je mukotrpna. Ve} 21. marta 1919. u{ao je u Zavod jedan italijanski ~inovnik sa dekretom Ministarstva pravde i zaposeo ga policijskim snagama. Na taj na~in Zavod je ostao pod dràvnim sekvestrom Kraqevine Italije sve do sporazuma sa
608
Kraqevinom SHS, od 27. januara 1924, kada je izru~en jugoslavenskom poslanstvu. Tim sporazumom italijanska vlada priznala je Zavod sv. Jeronima inostranim zavodom katoli~kih Jugoslavena, podanika Kraqevine SHS. Crkva sv. Jeronima, kojoj se priznao zna~aj jugoslavenske nacionalne crkve, ostala je u svojstvu spomenika historijske vrednosti podre|ena nadzoru italijanskog Ministarstva prosvete i pod italijanskim zakonodavstvom. Bilo je poku{aja od strane jugoslavenskog katoli~kog episkopa i pojedinih sve{tenika, da se Zavodu da hrvatsko ime. Kona~no, posle posete jugoslavenskog predsednika Josipa Broza Vatikanu, tokom aprila 1971, u vreme tzv. maspoka, papa Pavle VI 22. jula 1971. dao je ilirskom Zavodu sv. Jeronima naziv Hrvatski papinski zavod sv. Jeronima. (isto; str. 118-119) Hrvatska je sa agresivnom diplomatskom aktivno{}u uspela da izdejstvuje promenu imena Zavoda. To potvr|uje i biv{i hrvatski ambasador u Vatikanu Vjekoslav Cvrqe, koji obja{wava kako se li~no zalagao i u Rimu i kod Tita za preimenovawe Zavoda u hrvatski i kako mu je Tito, na wegovo iznena|ewe, iza{ao u susret, a nije se zalagao za naziv jugoslovenski {to je Cvrqe o~ekivao. Ovo je mali ali indikativan detaq kada je u pitawu Tito. Jasno je ~ije je interese {titio, a po svemu sude}i, tvrdwe da je bio blizak Vatikanu su ta~ne. Hrvatski naziv je tada i kasnije uvijek bio povodom diplomatskih te{ko}a i prosvjeda od strane dràva u ~ijem se sklopu nalazila tada{wa Hrvatska. Tek je u novije doba (1971) Zavodu sv. Jeronima vra}eno hrvatsko ime zauzimawem tada{weg rektora mons. \ure Kok{e i hrvatskoga kardinala dr Frawe [epera, uz moju diplomatsku potporu u svojstvu ambasadora pri Svetoj stolici. Moja diplomatska priprema za promjenu naziva Zavoda sv. Jeronima u Rimu umjesto ilirskog u hrvatski bila je izvedena u nepovoqnom okru`ju. U Protokolu iz 1966. godine o ponovnoj uspostavi odnosa izme|u SFRJ i Svete stolice jo{ je rabqen naziv ilirski, a Zavod je smatran jugoslovenskim. Trebalo je izbje}i da pri promjeni imena ilirski ne bude od strane jugoslavenske vlade nametnut naziv jugoslavenski. Kad nije uspio moj poku{aj u jugoslavenskom ministarstvu vawskih poslova da se Zavod nazove hrvatskim, odlu~io sam da to poku{am izravno s predsjednikom Titom, kojemu sam u jednoj prigodi predo~io da se svi crkveni zavodi u Rimu nazivaju imenom nacije koja je sudjelovala u wihovu osnivawu (slovenski, wema~ki, ma|arski itd.). Predsjedniku je izgledalo razumqivo moje obrazloèwe da nema smisla da se Zavod i daqe naziva preìvjelim i neprimjerenim ilirskim imenom umjesto hrvatskim. Iako sam se bojao da se Tito ne izjasni za naziv jugoslavenski, on to nije rekao. Stoga sam smatrao da je de facto odobrio hrvatski naziv za koji sam pledirao. Daqi postupak je bio stvar diplomatske tehnike. (Vjekoslav Cvrqe; Znameniti Hrvati pri Svetoj stolici; [kolska kwiga d.d.; Zagreb; 2004; str. 10-11) O Zavodu sv. Jeronima pi{e i Sima Simi} u kwizi Vatikan protiv Jugoslavije, i ovu aferu prati do 1929. godine. On isti~e da je u Rimu, pred o~ima pape Pija XI, Zavod sv. Jeronima bio leglo usta{a u emigraciji.
609
U jednom momentu (novembra 1925) kada su bili vrlo zategnuti odnosi izme|u Rima i Beograda, naro~ito kada su bili zabeleèni fa{isti~ki izgredi u Trstu i Rijeci protiv Jugoslavije, Vatikan je zao{trio odnose sa na{om dràvom. Naime, izvr{io je prepad na na{ Zavod sv. Jeronima u Rimu. Jednostranim aktom bez ikakvog obave{tewa i obrazloèwa, 8. novembra 1925, Vatikan je nasilnim putem zauzeo stari nacionalni Zavod i, smeniv{i rektora i wegovog pomo}nika, postavio novog rektora a |ake izbacio napoqe. [to se ti~e crkve i Zavoda sv. Jeronima, nepobitne su ove ~iwenice. Pre svega, crkva i Zavod sv. Jeronima u Rimu jesu versko-crkvena i nacionalno-kulturna tekovina na{ih naroda. Ovo isti~emo iz razloga {to je bilo poku{aja u pro{losti da se Zavod sv. Jeronima pretvori i proglasi iskqu~ivo hrvatskim zavodom pro Chroatice gente. Ovaj poku{aj Vatikana bio je na liniji unapre|ivawa i produbqavawa velikohrvatstva na {tetu jugoslovenstva i svojedobno izazvao je me|unarodnu aferu. Crna Gora, koja je imala konkordat, intervenisala je u Vatikanu. Wena intervencija je bila progresivna i od jugoslovenskog zna~aja. U konvenciji izme|u Vatikana i Crne Gore poznatoj pod naslovom Litteere reversales od 7. marta 1902, nagla{eno je da se Zavod zove Collegium Hieronymianum Illyricorum i da se pod nazivom ilirskim, podrazumevaju katolici Ju`ni Sloveni. Posle nestanka papske svetovne vlade i dràve (1870), Zavod sv. Jeronima se nalazio pod osobitom za{titom Austro-Ugarske. Zbog toga je za vreme Prvog svetskog rata Italija stavila sekvestar na Zavod kao na neprijateqsku imovinu. Posle Versajskog mira, u prvim godinama vaspostavqenih diplomatskih odnosa, izme|u Italije i Jugoslavije jedno od otvorenih pitawa bilo je i pitawe Zavoda sv. Jeronima. Iz kompleksa italijansko-jugoslovenskih odnosa, Rimskim sporazumom od 27. januara 1924, izme|u ostalog, re{eno je i ovo pitawe. (Simi}; cit. delo; str. 11-12) Skidawe sekvestra od italijanske vlade, s jedne strane, a potom isticawe jugoslovenske zastave i stavqawe dràvnog grba na pro~eqe Zavoda sv. Jeronima (28. aprila 1924) u saglasnosti sa Vatikanom, s druge strane, u stvari, pretpostavqalo je prvu fazu re{ewa ovog pitawa. U ciqu vaspostavqawa srda~nih odnosa sa Vatikanom, sa jugoslovenske strane se èlelo da se Zavod sv. Jeronima {to pre preda redovnoj upravi (u pitawu, izme|u ostalog, bila je i imovina u iznosu oko 40 miliona lira) i da se u tom smislu sa Vatikanom utana~e prava na{e dràve. Kada se uzme u obzir da su sve ove ~iwenice bile poznate Vatikanu i jugoslovenskom kleru, onda je nasilno otimawe na{eg starog zavoda, i to bez ikakvog povoda, zaista predstavqalo nekorektan i izaziva~ki postupak prema Jugoslaviji kao dràvi. A ~iwenica je i to, da je ovakav postupak predstavqao i ne~uveno nasiqe kakvo Vatikan nije u~inio ni prema jednoj dràvi. Zbog jednostranog smewivawa slu`benika koje je postavila Jugoslavija i zbog otimawa samog zavoda koji je pod za{titom na{e dràve, jugoslovenski poslanik pri Vatikanu J. Smodlaka je o{tro protestvovao kod kardinala Gasparija, dràvnog sekretara Sv. stolice.
610
Zbog ovog nasiqa po~eli su odnosi sa Vatikanom iz dana u dan da se pogor{avaju. Mnogi narodni poslanici zahtevali su od vlade o{tar kurs prema Vatikanu. Postupak Vatikana je izazvao me|unarodnu aferu. U zemqi je nastalo ogor~ewe, naro~ito zbog nepatriotskog istupawa doma}eg klera u odbranu Vatikana. Vi{i kler je razvio ~itavu kampawu protiv jugoslovenske dràvne i narodne odbrane na{eg Zavoda sv. Jeronima. Da bi zao{trio pitawe, Vatikan je preko Oservatore Romano javno postavio tezu svojatawa Zavoda sv. Jeronima i ~ak o{tro istupio protiv poslanika J. Smodlake. Razume se, poslanik J. Smodlaka je odmah poslao odgovor redakciji lista. Po{to je redakcija odbila da objavi wegov odgovor, bio je prinu|en da se koristi sudskim putem radi zadovoqewa. Zbog ovakve situacije, poslanik J. Smodlaka je otputovao u Beograd na referisawe a Milan Jovanovi}, savetnik poslanstva pri Kvirinalu, imenovan je za otpravnika poslanstva pri Vatikanu. Savetnik M. Jovanovi} je poslao pismo kardinalu Gaspariju, kojim ga obave{tava o svom imenovawu. U Vatikanu nisu hteli ni da prime wegovo pismo. Onda se on li~no uputio u Vatikan. Tada je M. Jovanovi} doìveo da ga nisu hteli primiti ni u kancelariji kardinala Gasparija. Na ovaj na~in, Vatikan je odbio da primi notifikaciju o imenovawu M. Jovanovi}a za otpravnika jugoslovenskog poslanstva pri Sv. stolici. U merodavnim jugoslovenskim krugovima shva}eno je da ovim na~inom Vatikan prekida odnose sa Jugoslavijom. Tako je iz Beograda i javqeno inostranoj javnosti. Zbog neprimawa notifikacije o imenovawu M. Jovanovi}a, jugoslovenska vlada je uloìla protest kod nuncijature u Beogradu. O~ekivalo se da }e papski nuncije Pelegrineti napustiti Jugoslaviju. Tako su vatikansko-jugoslovenski odnosi dostigli vrhunac zategnutosti. Zbog energi~nog protesta i otpora naroda Jugoslavije, Vatikan je ustuknuo. Izvinio se izjaviv{i da je postojao nesporazum oko neprimawa M. Jovanovi}a. Posle ovakve izjave Vatikana, sukob je prema zvani~nom saop{tewu jugoslovenskog Ministarstva inostranih poslova od 23. novembra 1925. ve} izravnat i prema tome, tim povodom nema vi{e nikakvog sukoba. Istina, odnosi Vatikana i Jugoslavije su normalizovani, ali je pitawe afere oko Zavoda sv. Jeronima ostalo i daqe na dnevnom redu. Po~etkom idu}e godine, poslanik J. Smodlaka je preme{ten za poslanika u Berlin a za poslanika pri Vatikanu je imenovan Jevrem Simi}. Novi poslanik J. Simi} i papa Pije XI bili su poznanici jo{ iz Var{ave, gde je prvi bio poslanik a drugi papski nuncije kao monsiwor Akile Rati. [to se ti~e pitawa Zavoda sv. Jeronima, kardinal Gaspari nije hteo da ~uje o nekom popu{tawu, a poslanik J. Simi} nije mogao nikako pristati da nacionalni zavod ostane u tu|inskim rukama. Kako je ipak pitawe re{eno, u jednom kasnijem izve{taju, poslanik J. Simi} je izneo ove podatke.
611
U nemogu}nosti da se na|e solucija koju bi u ovom sporu mogle da prihvate obe strane, Sv. stolica je iza{la sa predlogom da se svetojeronimski spor veè za zakqu~ewe konkordata. U tom smislu, Sveta stolica je predlagala da se povedu pregovori za zakqu~ewe konkordata i da se uporedo sa tim pregovorima pregovara i o svetojeronimskom sporu. Odbijaju}i predlog Sv. stolice, poslanik J. Simi} je stao na gledi{te da ne moè biti re~i o pregovorima za zakqu~ewe konkordata sve dotle dok ne bude re{eno svetojeronimsko pitawe i time stvorena povoqna atmosfera u kojoj bi se poveli pregovori za konkordat. Ovakav stav je zauzeo iz razloga, {to je bio uveren da bi uporedo re{avaju}i oba ova pitawa, jedno moglo biti re{eno na {tetu drugoga. Popu{tawem u jednom pitawu, Sv. stolica bi ucewivala Jugoslaviju u drugom, pa bi se moglo desiti da ni jedno ni drugo ne bude re{eno. Ovakvo stawe trajalo je pune tri godine i tek u julu 1929, Sv. stolica je u svemu postupila i predala Zavod Sv. Jeronima na upravu rektoru predloènom od strane jugoslovenske vlade. (isto; str. 12-15)
7. Jugoslovenstvo kao sredstvo za ja~awe hrvatstva

U poglavqu Rimokatoli~ko jugoslavenstvo i prava{ko hrvatstvo @uti} sagledava ideju jugoslovenstva odnosno panslavenstva kao sredstvo za {irewe hrvatstva. Posebno je zna~ajno razobli~avawe uloge [trosmajera, koji je istican kao Jugosloven i panslavista. Istori~ar Vasilije Kresti} je najboqe obradio lik i delo [trosmajera i pokazao wegovo pravo lice lice kroatocentriste, austrofila i velikog borca za ja~awe Rimokatoli~ke crkve. @uti} navodi neke delove iz Kresti}eve studije Srpsko hrvatski odnosi i jugoslovenska ideja u drugoj polovini XIX veka i Kresti}evu kwigu O genezi genocida nad Srbima u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj. Mi dajemo izvode iz Kresti}eve kwige Biskup [trosmajer u svetlu novih izvora, tako da se dobija potpuna slika o ovom srbomrscu. Ilirsko ime nije se svuda odoma}ilo i primilo, naro~ito ne kod Srba, koji su se odlu~no oduprli nastojawima da im se ono nametne. Ve} 1843. godine bilo je zabraweno iz razloga kako bi Austrija ugodila Turskoj i Ma|arskoj. M. Murko isti~e da je jugoslavensko ime nasledilo ilirsko i to aktivno{}u biskupa J. [trosmajera (1815-1905) i Frawe Ra~kog (1828-1894). Istori~arka Mirjana Gros je pisala da je ilirizam stvorio temeqe za pojavu velikohrvatske prava{ke ideologije i za jugoslavenski ideolo{ki sistem Frawe Ra~kog koji je duboko ukorijewen u ilirskoj tradiciji. Grosovica daqe isti~e kr{}anski moral Ra~koga i wega kao liberalnog katoli~kog sve{tenika. Ra~ki postavqa na~elo da svi narodi imaju pravo na dostignu}e najvi{eg kulturnog stupwa: No preduvjet za mogu}nost takvog razvoja jest kr{}anska religija (misli se samo na rimokatolicizam N. @.), koja jedina moè biti podloga pravoj ~ove~nosti. Stoga, prema Ra~kom, sav du{evni, umni i materijalni napredak izvire iz pokr{tavawa naroda, pa se i jugoslavenski narod, tek nakon prosvetne delatnosti ]irila i Metodija, javqa u Evropi kao prosvije}en narod. Prema Ra~kom, temeq kr612
{}anske Evrope su porodica i jednakost gra|ana pred zakonom. Gra|ansko dru{tvo je u na~elu u skladu sa hri{}anskim u~ewem, pa Ra~ki zapravo u religioznom omotu objavquje ideje Francuske gra|anske revolucije o slobodi, jednakosti i bratstvu, odnosno postulate gra|anskog liberalizma prema kojima su qudi svih vera i narodnosti jednaki. U okviru hri{}anstva Ra~kome su, samo na re~ima, sve konfesije bile jednake. Istoriju hrvatskog naroda Ra~ki je sa posebnom qubavqu prou~avao, smatraju}i da je ona Bo`je delo i rezultat stvarala{tva samog hrvatskog naroda. Isticao je narode Habsbur{ke monarhije kao narodne i istorijske individualnosti. Ti narodi u{li su u okvir Habsbur{ke monarhije pod uvjeti svetih ugovorah, u te`wi da osiguraju svoju osobenost u zajednici s ostalim narodima Sredwe Evrope. Ra~ki je izvodio na~elo federalisti~kog preure|ewa Monarhije s jemstvom u~vr{}ewa narodnih i povijesnih individualnosti wezinih naroda. Ideja jugoslavenstva, kao pre ilirska ideja Q. Gaja, funkcionisala je kod Ra~kog kao hrvatska nacionalna integracijska ideologija, sa zadatkom da mobili{e hrvatsku inteligenciju na putu izgradwe moderne hrvatske kulture i prostorno {to {ire hrvatske dràvnosti. Povodom 25-godi{wice Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti Ra~ki je i sam isticao da je svoju misiju, koja je trebalo da obuhvati celi jugoslovenski prostor, po~eo od hrvatstva: Akademija malog prezrenog hrvatskog naroda imala je sielo u du{i Hrvatstva. Ra~ki je, kao i starije pokoqewe iliraca, bio uveren, samo na re~ima, da ilirizam nije hteo brisati narodna imena, ali kada su ga Srbi ipak odbili, hrvatsko se ime po~elo posebno isticati. Ra~ki se zalagao za celokupnost Trojedne kraqevine Dalmacije, Hrvatske i Slovenije na temequ hrvatskog dràvnog prava, tj. da bude pod hrvatskim imenom. (@uti}; cit. delo; str. 119-120) Slovjenstvo Ra~kog nije nimalo bilo panslavisti~ko. On ~ak nije verovao u mogu}nost oslobo|ewa Jugoslavena oslonom na Rusiju. Svoj uspeh postigla je ideja jugoslovjenstva Ra~koga samo kao hrvatska nacionalna integracijska ideologija. M. Gros je isticala nemo} prava{ke ideologije u drugoj polovini XIX veka: Iako je prava{ka hrvatska ekskluzivisti~ka nacionalna ideologija ve} bila formulisana, ona tada jo{ nije mogla utjecati na proces nacionalne (hrvatske) integracije, niti je imala prista{a u hrvatskoj inteligenciji. Jedino je jugoslovjenstvo tada mobiliziralo hrvatsku inteligenciju za stvarawe razli~itih tekovina potrebnih modernoj Hrvatskoj nakon propasti feudalizma. Josip Juraj [trosmajer (Strossmayer) (1815-1905) predstavqan je od strane jugoslavenskih liberala Kraqevine Jugoslavije, istori~ara toga doba, kao iskreni Jugoslaven, panslaven. Sli~nu predstavu o wemu stvorili su istori~ari i propagandisti socijalisti~ke Jugoslavije. (isto; str. 121) Istori~ar Vasilije Kresti} je me|u prvima otkrio prozelitsku i austroslavensku su{tinu [trosmajerovog jugoslavenstva, odnosno, sveslavenstva. [trosmejrov su{tinski politi~ki rad bio je daleko od proklamovane sveslavenske solidarnosti i bratstva me|u slavenskim narodima. O
613
tome najboqe govori wegova prepiska sa Frawom Ra~kim. U pismu od 11. decembra 1886, pisanom neposredno posle srpsko-bugarskog rata, otkriva se su{tina wegovog odnosa prema Srbima. Karakteristi~an je slede}i fragment: ... Hvala Bogu da su Bugari nadvladali. U wihovoj stvari nadvladalo je po{tewe, kr{}anski zakon i ~ista slavjanska stvar. U srpskoj stvari pobijeno je nepo{tewe, skrajno nemoralnost i mr`wa ma|arska proti Slavjanstvu. Pobjede Bugarske su i na{e pobjede... ja sam prije nego sam dobio od vas odgovor, pisao nunciju. Glavna moja misao je da bi skrajno vrijeme bilo, da dinastija i monarhija progleda. Doga|aji na Balkanu silno opomiwu jednu i drugu, da Hrvatsku iscijele, oja~aju, podignu i svojoj priro|enoj slobodi i zvawu povrate. Tko to danas ne vidi, slijep je kod o~iju.... Posle ovog tako jasnog iskaza, kako isti~e V. Kresti}, nikakve sumwe nema da su [trosmajer i wegove pristalice svoju politiku gradili na uverewu da }e Habzburzi i Monarhija, iz sopstvenih interesa, pomo}i Hrvatima da oja~aju, da postanu zna~ajniji ~inilac na Balkanu, kako bi tamo bili u stawu da {ire i svoje ali i austrijske dràvne teritorije. Pozadinu [trosmajerovog slavenstva, apostolata sloge i bratstva, razotkrio je Srpski list (Srpski glas) u nizu ~lanaka u kojima se isti~e [trosmajerov prozelitizam. Zbog toga Srpski list nije verovao u iskrenost biskupovog ube|ewa o potrebi prevazilaèwa postoje}ih suprotnosti izme|u isto~ne i zapadne crkve. Srpski list je smatrao da na [trosmajerov apel za izmirewem crkava srpski narod ne treba da odgovori, jer bi ga to izloìlo, ne samo pokatoli~avawu ili u najmawu ruku unija}ewu, ve} i odnaro|avawu tj. pohrva}ivawu. Posle imenovawa biskupa za po~asnog ~lana dru{tva Slavjanski dom u Kotoru, usledila je wegova zahvalnica u kojoj je izrazio nadu na zblièwe po krvi i jeziku Hrvata i Srba, zblièwe u misli, u djelu, te`wi pak i u samoj svetoj vjeri. Srpski list je preneo ove [trosmajerove lepe re~i koje ga, me|utim, nisu zavele ve} su ga u~vrstile u ranijem mi{qewu prema kojem zblièwe ima zna~iti prelazak u katoli~anstvo ili najmawe unija}ewe Srba. Prema mi{qewu iznesenom u Srpskom listu, od 17. juna 1887, [trosmajer je bio jedan od finansijera Slavjanskog doma u Kotoru, koji je trebao postati centar hrvatske propagande u Boki Kotorskoj. [trosmajer se postavio protiv dogme o papinoj nepogre{ivosti, koja je progla{ena na Lateranskom koncilu 1870. godine, jer je procenio da }e se definicijom o papinoj nepogre{ivosti poja~ati jaz izme|u raskolnika isto~ne crkve prema Rimu i na taj na~in onemogu}iti proces ekumenskog sjediwewa (unije), ta~nije re~eno prozelistskog porimokatoli~ewa. Grkokatoli~ki verou~iteq iz Krièvaca, Janko Ober{ki, isticao je [trosmajerovu gorqivost za {to brè uspostavqawe unije raskolni~ke slavenske bra}e s rimskom majkom crkvom. [trosmajer je tako|e strahovao da }e progla{ewe dogme o papinoj nepogre{ivosti oslabiti biskupsku vlast, koja je po wemu boànskog porekla kao i papina. Biskupska prava su tako|e boànskog porekla. Biskupi su ih primili iz ruku Bo`jih da se wima sluè na saborima u korist i ~ast sv. crkve i svog naroda. [trosmajer je smatrao da }e crkveni sabori postati suvi{ni i beskorisni ukoliko se proglasi papina nepogre{ivost.
614
[trosmajerovo protivqewe dogmi o papinoj nepogre{ivosti liberali su nastojali iskoristiti za svoje antiklerikalne ciqeve pa su [trosmajera, liberalnog katolika, progla{avali otpadnikom od Rimske crkve. Javnost u Hrvatskoj i Slavoniji [trosmajera je smatrala braniocem liberalizma, za{titnikom slobode nauke i mi{qewa koji se borio protiv mrske centralizacije i ultramontanskog ropstva. Starokatolici, koji su se protivili dogmi o papinoj nepogre{ivosti i koji su upravo i nastali na Lateranskom saboru, nastojali su da pridobiju [trosmajera za svoje ideje ali je on, prema tvrdwi kanonika Vor{aka, ostao ~vrsto vezan uz apostolsku rimsku stolicu i nije odstupao od svog gesla: Sve za vjeru i za dom. Sam [trosmajer je uskoro po zavr{etku Lateranskog sabora, na kome je progla{ena dogma o papinoj nepogre{ivosti, uvideo svoju zabludu i priklonio se biskupskoj ve}ini koja je spremno prihvatila definiciju o papinoj nepogre{ivosti. Svoju nepokolebqivu odanost crkvi i nepogrje{ivom sv. Ocu [trosmajer ispoqava u pismu biskupu Maesu: Papa, nasqednik sv. Petra, zamjenik je na ovoj zemqi samoga Isusa Krista, Boga i spasiteqa na{ega. On je vidqiva glava Crkve Bo`je, on je otac sviju vjernih, vrhovni pastir stada Gospodwega, on je nepogrje{ivi u~iteq sviju ovaca i jagawaca u Crkvi Bo`joj. (isto; str. 122-125)
8. [trosmajerovo hrvatstvo i katolicizam

[trosmajerov kroatocentrizam, austrofilstvo i naklowenost Rimokatoli~koj crkvi najboqe je objasnio Vasilije \. Kresti}. Kqu~no pitawe koje je zanimalo |akova~kog biskupa kada je re~ o Srbiji bilo je pitawe sklapawa konkordata, kojim bi se ìvot katolika u Srbiji poboq{ao i sigurnijim u~inio. O tom problemu [trosmajer je, maja 1881. godine, vodio razgovore sa srpskim ministrom spoqnih poslova êdomirom Mijatovi}em. (Vasilije \. Kresti}; Biskup [trosmajer u svetlu novih izvora; Novi Sad; Prometej; 2002; str. 9) Do 5. juna 1881, [trosmajer nije dobio iz Srbije odgovor na promemoriju ali se nadao da }e ga uskoro dobiti. S tim u vezi je napisao: Imam ozbiqnih razloga nadati se da }e stvar zaista, prije ili kasnije, iz èqe prije}i u stvarnost. Po sebi je jasno da }u {to je mogu}e prije, ~im o tome budem bilo {to sigurno imao, to smjesta i Svetoj apostolskoj stolici i Preuzvi{enosti va{oj dojaviti. (isto; str. 9) U ovo vreme kada se svojski zalagao za sklapawe konkordata sa Srbijom i Crnom Gorom, vode}i pri tome istinsku brigu za rimokatolike u tim dràvama, [trosmajer se izraàva veoma ru`no kako o Jevrejima, tako i o Srbima pravoslavne vere u Hrvatskoj i Slavoniji, a nije lepo mislio ni o protestantima. O Jevrejima i pravoslavnima je 14. oktobra 1881, pisao kao o najgoroj plevi. @udije, tj. Jevreji i pravoslavni za wega su bili krmeqivci i brija~i. Biskupu je smetalo i to {to je tada u Hrvatskoj predstojnik unutra{wih poslova bio Srbin Jovan baron @ivkovi}, kojem je priznavao da je pametan, ali mu je bila mana {to je istaknuti pravoslavac, tako da ga u nas zovu Focije, nagla{avao je [trosmajer. Dodatna mana Jovana @ivkovi}a bila je, po vi|ewu biskupa, ta {to je bio ro|eni brat pravoslav615
nog episkopa Teofana, najve}eg neprijateqa katoli~ke crkve i hrvatskoga naroda. Pravoslavni, koje biskup naziva {izmaticima i raskolnicima, protivnici su Rimokatoli~ke crkve i navaquju na wu i na rimokatoli~ki odgoj. Smatrao je da prava katoli~ke crkve treba bez ikakva qudska obzira braniti i {tititi. O~igledno je da je [trosmajer jedan ar{in imao za katolike a drugi za pravoslavne, protestante i Jevreje. U o~ekivawu odgovora iz Srbije na promemoriju, koja se ticala konkordata, [trosmajer je postajao nestrpqiv. Zbog toga je, posle vi{emese~nog ~ekawa odgovora, ponovo pisao Mijatovi}u, ali, kako veli, zaludu. Uporan, s jasnim ciqevima i te`wama, iako uvre|en, on nije odustajao od svojih namera. (isto; str.10) Zanimqivo je da se iz prepiske |akova~kog biskupa i papskog nuncija Vanutelija ni{ta ne moè saznati o tome da je nuncije, u razmaku od jula 1881. do jula 1882, bio u prepisci sa srpskom vladom u vezi sa konkordatom i da se u me|uvremenu, tokom juna 1881. sastao sa srpskim poslanikom u Be~u Filipom Hristi}em i knezom Milanom. (isto; str. 11) [trosmajer je, kao pregovara~, u tom trenutku ispao iz igre i to stoga {to je tada u Beogradu ja~ala opozicija protiv svih onih koji su sa wim sara|ivali, jer su se uverili da biskup nastoji u Srbiji da u~vrsti rimokatolicizam a Srpsku pravoslavnu crkvu, uz pomo} unije, podredi papi. Uz to, iz razgovora koje je vodio sa ^. Mijatovi}em aprila 1881, nuncije Vanuteli saznao je da je nezavisna Srbija èlela da ima i nezavisnu katoli~ku crkvenu organizaciju, da wene katolike oslobodi jurisdikcije |akova~kog biskupa. O tim nastojawima Vanuteli je obavestio i Svetu stolicu. Ocena da je [trosmajer u ovo vreme izgubio poverewe Beograda sasvim je mogu}a. Tokom 1881. i 1882. godine on se oglasio okru`nicama o svetima ]irilu i Metodiju i wima je izazvao o{tre reakcije u redovima Srpske pravoslavne crkve. U polemiku s wim upustili su se zadarski vladika Stefan Kneèvi}, kotorski Gerasim Petranovi} i gorwokarlova~ki Teofan @ivkovi}. O tim raspravama onda{we novine mnogo su pisale. Javnost je o svemu bila dobro obave{tena i znala je za{to se zalagao [trosmajer i {ta su mu zamerale pravoslavne vladike. Sam [trosmajer posalo je Vanuteliju svoju okru`nicu iz 1882. i ukratko mu je objasnio {ta ona sadrì i {ta je wome hteo da postigne. (isto; str. 12) [ta je su{tina okru`nice, kako ju je objasnio [trosmajer, vidi se iz wegovih re~i upu}enih Vanuteliju, koje }emo, radi boqeg razumevawa biskupove verske politike, doslovno citirati. Dakle, u wegovoj okru`nici iz 1882. Istraùje se kako pravoslavni episkopi opisuju svoju crkvu i za{to razlikuju crkvu od crkve, te koja je prava i zbiqska razlika izme|u crkve i crkve. U prvoj to~ki dokazuje se kako pravoslavna crkva svojim odvajawem od katoli~ke crkve nije u{la u raj zemaqski, da nije, kako se tvrdi, posebnom dobrotom Bo`jom oslobo|ena la`na jedinstva, u{la u puninu istine. Pa~e, da je sve od toga suprotno. To se najprije pokazuje povjesnim dokazima koji nedvojbeno potvr|uju da je religiozno-}udoredna, kao i nacionalna sudbina Slavena postala izuzeno lo{a i zaista nepodnosiva kad su Grci svojim raskolom, u privatni i javni ìvot Slavena na Balkanskom po616
luotoku, svakojake igre svog lukavstva, zlobe, simonije i grabe`qivosti unijeli. Drugo, dokazuje se da su posve neva`ne i isprazne one razlike koje pravoslavni episkopi isti~u izme|u crkve i crkve, uz najve}e pogrde na katoli~ku crkvu. Dokazuje se kako svi oni razlozi, koje su pisci u pro{losti sve do najnovijih vremena iznijeli, zapravo isprazno zamagqivawe kako bi se pokrila zlo}a onoga najve}eg i razornog rascjepa te zavarale o~i nedu`nih. Prema re~ima [trosmajera, u okru`nici iz 1882, on dokazuje (...) da je najve}a i jedina razlika izme|u crkava u tome {to je pravoslavna crkva svojim odvajawem povrijedila boànski ustroj crkve pa je gubitkom boànskog jedinstva napustila svaku slobodu i svaku ìvotnu bodrost. S te strane, op{irnije se raspravqa o naravi boànskog jedinstva u crkvi, a isto tako o dvama uistinu bitnim svojstvima boànskog jedinstva, to jest o vidqivosti i uzajamnosti, od kojih se ni jedno ni drugo ne moè ni zamisliti bez vidqive glave crkve i bez sredi{ta jedinstva. Da u tom dijelu budem op{irniji, prisilile su me neke stvarne okolnosti u na{im krajevima te tvrdwe protivnika koji su se gotovo na apsurdan na~in usudili, sebi u korist, samog svetog Kiprijana i wegovu zlatnu kwigu, O jedinstvu crkve, kao i nekoje svoje pravoslavne spise kojima se bahato tvrdi da se primat, kakav se u katoli~koj crkvi provodi, iz Svetog pisma i iz predaje jedva moè i dokazivati (...) (isto; str.12-13) Posle izvesnog zastoja u odnosima beogradskih vlasti sa [trosmajerom, biskup je 19. marta 1882. napisao Vanuteliju da je povodom progla{avawa Kraqevine Srbije poslao ~estitku novoizabranom kraqu Milanu i tim povodom preporu~io mu da glede katolika u Srbiji sa Svetom apostolskom stolicom sklopi ugovor koji bi odgovarao objema stranama. Istim povodom biskup je 2/14. marta pisao i ministru prosvete i crkvenih dela Stojanu Novakovi}u. Nunciju je naglasio da }e ga obavestiti ~im dobije neki odgovor iz Srbije. [to se ti~e Crne Gore, [trosmajer je 19. marta 1882. javio Vanuteliju da bi voleo sa wim da se sastane i neke stvari usmeno raspravi, (...) to bi tim va`nije moglo biti naglasio je biskup {to sam ~uo da crnogorski vladika tijekom ove godine kani do}i u Be~. Ako se to doista dogodi, poku{at }u da se s wim u Be~u sastanem i o pitawu katolika raspravim. Posle nepunih mesec dana, [trosmajer je, 18. aprila 1882, javio Vanuteliju da je dobio odgovor od kraqa Milana, koji je prihvatio wegove usluge glede uspostave sloge sa Svetom apostolskom stolicom kako bi se katolicima u novoj kraqevini Srbiji puna sloboda vjeroispovijesti i bogo{tovqa osigurala. Biskup je nagovestio nunciju da }e tokom maja otputovati u Beograd da novom kraqu i wegovoj preuzvi{enoj obiteqi ~estita na di~nom naslovu koji su on, sa svojim pred~asnicima, i plemenit narod wegov gotovo beskrajnim `rtvama zasluìli, ali da }e poraditi i na boqem i sna`nijem zakqu~ewu ugovora sa Svetom apostolskom stolicom. [trosmajer nije uspeo da otputuje u Beograd i pokloni se wegovom veli~anstvu jer mu to, kako je obavestio Stojana Novakovi}a, okolnosti nisu dozvolile. Uz to, iskrsle su i odre|ene pote{ko}e koje su se ticale juris617
dikcije biskupa [trosmajera nad rimokatolicima u unutra{wosti Srbije. To pitawe postavila je austrougarska diplomatija, pa se ume{ala i Kongregacija za propagandu vere. Ona se zalagala za to da se pro{iri jurisdikcija biskupa [trosmajera nad rimokatolicima sa Beograda i na Ni{. (isto; 14-15) Preveliko angaòvawe biskupa [trosmajera oko sklapawa konkordata Srbije i Crne Gore sa Svetom stolicom nije proisticalo samo iz wegove brige za du{e nekoliko hiqada katolika u tim zemqama. Konkordatima je trebalo pripremiti teren za nesmetano {irewe rimokatoli~ke vere, za pridobijawe {izmatika za pravu Hristovu veru. U tom pogledu, po dubokom uverewu [trosmajera, posebno, izuzetno zna~ajno mesto me|u Ju`nim Slovenima pravoslavne vere, imali su da odigraju Hrvati. Oni su, kako je napisao biskup, dosad rijeke krvi prolili za katoli~ku crkvu i za uzvi{enu habsbur{kootaringijsku vladarsku ku}u, gotovo su jedini me|u Ju`nim Slavenima, u najrazli~itijim mijenama, ostali vjerni katoli~koj crkvi. Zbog toga, smatrao je biskup, Sveta stolica je du`na da u sada{wim prilikama izbjegne sve {to bi hrvatski narod doìveo kao nepravdu. Sa tim u vezi [trosmajer je, 10. juna 1883, godine napisao Vanuteliju da je Bo`ja providnost Hrvate osobito predodredila da budu kvasac u ruci Boga i Svete apostolske stolice koji }e, tijekom vremena proèti tijesto ju`nih Slovena te ih privesti jedinstvu Svete katoli~ke crkve. Zbog te misije, koju je namenio Hrvatima, [trosmajer je naglasio nunciju da wih vaqa podupirati i iz dana u dan ~vr{}e ih vezivati uz Svetu apostolsku stolicu. Ako se tako bude radilo, zakqu~io je biskup, bi}e to najispravniji i neosporan odgovor, u najve}em suglasju s dobrobiti katoli~ke crkve. [trosmajeru je ponajvi{e stalo do toga da se {to pre i pod {to povoqnijim uslovima sklopi konkordat sa Crnom Gorom. O~ekivao je da }e posle toga, po primeru Crne Gore i wenog kwaza, i}i i ostali suvereni ju`nih Slovena. O tome je 10. juna 1883. napisao kardinalu i sekretaru Jakobiniju da je od najve}eg interesa za rimokatoli~ku stvar da se u Crnoj Gori ìvot katoli~ke crkve ~im prije po~ne ure|ivati, {to bi ostalim knezovima i narodima ju`nih Slavena posluìlo kao primjer za nasqedovawe. Biskup je procenio da se konkordat najlak{e moè ostvariti sa Crnom Gorom. Zbog toga je javio Jakobiniju: (...) u toj preva`noj stvari, pojedina~no pomirewe s knezom Crne Gore daleko je lak{e zato {to se on, u svakom slu~aju dalekovidno, dosad uspio o~uvati dosta neovisnim od svakoga stranog uticaja i, k tome, {to isti taj crnogorski knez mora svim svojim silama nastojati ~im prije dobiti katoli~kog biskupa koji }e izvr{iti svoje mirotvorno poslawe me|u susjednim Miriditima i Klementima, albanskim katolicima, na spokojstvo i napredak same Crne Gore. (isto; str. 16-17) Kako je [trosmajeru bilo veoma stalo do konkordata s Crnom Gorom, on je bri`no negovao prijateqske veze s kwazom u nameri da ga pridobije za sporazum sa Svetom stolicom. Iz biskupove prepiske s kwazom vidi se da je do zastoja u pregovorima oko konkordata do{lo zbog neslagawa oko pitawa ko }e biti biskup u Baru. Me|utim, kada se [trosmajer, na podsticaj Vanu618
telija, 10. septembra 1883, javio kwazu, ovaj mu je 20. istog meseca odgovorio i uz pismo, kao prilog, poslao mu je nacrt konkordata. (isto; str. 19) Uz pismo i nacrt crnogorskog konkordata [trosmajer je poslao Vanuteliju i pismo kwaza Nikole napisano 20. septembra 1883. Sva ta akta nuncije je 26. oktobra dostavio kardinalu Jakobiniju, sekretaru Svete stolice. U propratnom pismu nuncije se kriti~ki osvrnuo na crnogorsku ponudu sporazuma. O wemu je napisao: Ve} samo letimi~nim pogledom u taj nacrt nisam mogao ne uo~iti kolika je jasna razlika izme|u onih velikih uvjeravawa koja mi je usmeno dao kwaz Nikola i duha nepovjerewa spram Katoli~ke crkve koji se otkriva od po~etka do kraja ovog nacrta. Mo`da je kwaz, govore}i sa mnom, smatrao da je pitawe dobrog odgoja suspregnuti i prikriti ono nepovjerewe koje je tako ukorijeweno kod isto~nih raskolnika i koje je tim izraènije {to su tje{we povezani s raskolni~kom silom, ho}u re}i s Rusijom. Poznato je da su kwaz i narod Crne Gore na Balkanskom poluotoku najfanati~niji prista{e Rusije i najodaniji {tovateqi, da tako reknem, gotovo oboàvateqi cara. Bilo bi najboqe kad bi se u toj staroj tvr|avi isto~nog raskola mogla uspostaviti latinska, ìvota puna, crkva sa svojom hijerarhijom i svojim ustanovama. Opre~nost izme|u ìvotnosti katoli~ke crkve i oronulosti focijevskog raskola svakako qudima otvorena duha bila bi sve jasnija, pale bi mnoge predrasude pa bi se malo pomalo, na ovaj ili onaj na~in, staza povratka katoli~kom jedinstvu, poravnala. (isto; str. 21) [to se ti~e forme ugovora, kad god da do wega do|e, ne vjerujem da }e knez Nikola htjeti ba{ oblik konkordata. Dovoqno je da se ugovorne to~ke to~no izraze u obliku slu`benog dokumenta. Zavr{avaju}i ovaj svoj smjerni izvje{taj, ne bih htio propustiti kazati Va{oj pre~asnoj preuzvi{enosti kako ja dvojim da bi austrijska vlada s odobravawem gledala na to sporazumijevawe s kwazom Crne Gore, pogotovo ako bi doznala da u tome... sura|uje monsiwor [trosmajer. (isto; str. 21) Povodom novinskih tekstova objavqenih u slu`benom listu Pester Lloyd, za koji je biskup tvrdio da su ìdske novine najagore pqeve, on se 27. jula 1885. obratio novim, zanimqivim pismom nunciju Vanuteliju. Opovrgao je pisawe Pester Lloyd-a, koji je bio neprijateqski raspoloèn prema srpskoj vladi, a bez ogra|ivawa napisao je kako }e biskup uskoro otputovati u Beograd da bi od samog kraqa Srbije iskam~io za{titu katoli~ke vjere te zlatom i srebrom kupio pravoslavne du{e i pridobio ih katoli~koj vjeri. [trosmajer je bio siguran da su te izmi{qene i klevetni~ke vesti pe{tanskih novina potekle od austrougarske policije s namerom da tobo`wim nepobitnim dokazima pokaù kako je nu`no wega {to pre od Beograda i Srbije udaqiti. S tim u vezi biskup je napisao: Te izmi{qotine i klevete èle re}i: evo koje i kakove sumwe pobu|uje samo ime i bezazlena nazo~nost bosanskog biskupa u Beogradu, sumwe u mislima i du{ama, te kakovim omrazama u srpskog kraqa i u narodu ra|a. Stoga se opravdano traì kako od austrougarske tako od srpske vlade da se biskup bosanski {to prije s poloàja apostolskog vikara u Kraqevini Srbiji ukloni. Pokvarena ta619
kova lukavstva mogu na odjek nai}i u onih koji dubqe qudske namjere ne poznaju; meni su pak, kako sam gore nazna~io, tajne tog zla posve jasne. Po{to su austrougarska i srpska vlada strahovito nastojale, kako je tvrdio biskup, da ga izbace iz Srbije, o tome je napisao Vanuteliju: (...) zato Sveta stolica treba uporno i ustrajno nastojati da to bude samo uz odgovaraju}u cijenu. A spomenuti ciq, po mojemu mnijewu, kao {to sam vi{e puta pisao, jest u ovome: Prvo, posve slobodno obavqawe katoli~ke vjere i obreda, kako je to ve} me|unarodnim berlinskim ugovorom bilo utvr|eno. Drugo, mje{ovite ènidbe vaqa pravno prema katoli~kome nauku i zakonima urediti tako da se sa strane dràve ni{ta suprotno ne poduzima, bilo preko zakonodavstva bilo putem dràvne administracije. Ta se to~ka mora dobro utvrditi tim vi{e {to su sada{wi zakoni Srbije, barem koliko se sje}am, tome dijametralno opre~ni. Tre}e, slobodno podizawe katoli~kih misija posvuda gdje to razlozi du{obri`ni{tva zahtijevaju. U sada{wim prilikama to su mjesta: a) Ni{, b) Kragujevac, c) Majdanpek, d) [abac. U svakome od tih mjesta stanuje stotine i stotine katolika koji usred pravoslavaca, bez vodstva i pomo}i stalnih katoli~kih sve{tenika, jedva mogu opstati. êtvrto, pla}a budu}eg apostolskog vikara i wegova tajnika, a isto tako katoli~kog u~iteqa u Biogradu. Tu spada i dodjela te posve}ewe pogodnog mjesta u Biogradu na kojem bi se imala katoli~ka crkva, a isto tako stan za apostolskog vikara i {kola podi}i; zatim ponuda nekog godi{weg prinosa iz dràvne riznice za te svrhe. Osim svega toga, naro~ito treba pripaziti da budu}i apostolski vikar bude ~ovjek koji }e svetim ciqevima crkve, sukladno okolnostima mjesta i vremena, odgovoriti. Bit }e dobro i pametno da se moj nasqednik ne potraì u Ugarskoj; {to se pak ti~e na{e Dalmacije, jedva da mi trenuta~no netko drugi na um dolazi koji bi zada}i boqe odgovorio negoli je stanoviti sve}enik Radoni~i}, sada ùpnik i dekan u Hercseg-Novom u Dalmaciji, koga biskup kotorski Forlani osobito isti~e i cijeni. A taj je sve}enik poznat i prihva}en u Rimu jer je tamo svoje studije zavr{io; pristat }e na w vjerojatno i austrougarska vlada jer je odlikovan redom Frawe Josipa. Razlog za{to ja o tome, ve} vi{e puta ponovqenom, iznova pi{em je prijeka i na neki na~in tjeskobna zabrinutost mojih prijateqa koji su mahom veoma odani Svetoj stolici. Oni izvrsno predvi|aju da kona~na odluka u toj stvari mnogo moè pridonijeti da se ugled Apostolske stolice me|u ju`nim Slavenima ili pove}a ili umawi. Svi ti moji prijateqi jednoglasno priznaju da je od najve}e va`nosti ili da se promjena katoli~ke stvari u Kraqevini Srbiji tako provede kako to traì narav stvari i u skladu s o~ekivawem Slavena ili da se ni{ta ne mijewa, jer bi se lako moglo dogoditi da novo bude gore od starog. Posle duèg zastoja u poslu oko sklapawa konkordata sa Crnom Gorom, kada su o tome razmewivali pisma Jovan Sunde~i} i [trosmajer, biskup je krajem septembra 1885. godine ponovo preuzeo inicijativu s namerom da taj posao, po wemu izuzetno zna~ajan, uspe{no privede kraju. (isto; str. 35-36) Iz [trosmajerovog pisma nunciju Vanuteliju, od 27. februara 1886, saznajemo da je posao oko konkordata sa Crnom Gorom krenuo dobro.
620
[trosmajer je verovao da je stvar posve izgledna, pod uslovom da se s jedne ili druge strane ne stvore suvi{ne teko}e. Tih te{ko}a, po svemu sude}i, nije bilo. Zavr{ne poslove oko sklapawa konkordata s Crnom Gorom kardinal Jakobini, u svojstvu dràvnog sekretara, poverio je biskupu [trosmajeru. Ovaj ih je uspe{no priveo kraju i konkordat je sklopqen 18. avgusta 1886. godine. Bio je to neosporni uspeh Svete stolice kojem je, bez sumwe, mnogo doprineo [trosmajer. U Crnoj Gori i u konkordatu koji je s wom potpisan biskup je video zna~ajnu upori{nu ta~ku katoli~ke crkve odakle }e ona daqe da se {iri me|u ju`noslovenske raskolnike i {izmatike. Jedno od sredstava kojima je èleo da {iri katolicizam me|u pravoslavcima bio je staroslovenski jezik. Kada se povela re~ o bogosluèwu na tom jeziku u Kraqevini Srbiji, biskup je, 3. februara 1887. godine, napisao Vanuteliju: Drìm i svjetujem da im to vaqa prihvatiti kao jedno prakti~no sredstvo kojim }e se ju`ni Slaveni jedinstvu crkve pridobiti. No, ako se to ima Kraqevini Srbiji udijeliti, odmah iza toga nikako se ne bi moglo uskratiti ni crnogorskome knezu. [tovi{e, vrlo ozbiqni razlozi zahtijevaju da se, prethodno i prije nego {to }e se ta povlastica udijeliti Srbiji, udijeli crnogorskom knezu. Jer ako se ne varam, crnogorski knez i wegova plemenita obiteq pozvani su na velike i neobi~ne zada}e na Balkanskom poluotoku. Va`no je za Svetu stolicu da crnogorskog kneza i wegovu obiteq za se {to vi{e pridobije. Svakako je pak poznato da je crnogorski knez sklon katoli~koj crkvi i da nagiwe boànskom jedinstvu (...) [trosmajer je smatrao da Crnoj Gori svakako treba dozvoliti bogosluèwe na staroslovenskom jeziku. Svojski se za to zaloìo i na slede}i na~in obrazloìo: (...) èlim da se izme|u crnogorskog kneza i Svete apostolske stolice uspostavi odnos gotovo uzajamne potrebe. Crnogorski knez ve} je doista najve}i {tovateq Wegove svetosti na{ega prvosve{tenika. Korisno je za nas da on u tome svom po{tovawu i opravdanu divqewu ustraje i da iz dana u dan bude ~vr{}i (...) Vesti o [trosmajerovim verskim namerama, koje su se ticale Crne Gore, uloge crnogorskog kwaza na Balkanskom poluostrvu i staroslovenskog jezika procurile su i u onda{we be~ke i pe{tanske novine. O tome je, 19. marta 1887, slede}im re~ima biskup obavestio Vanutelija: Ovih dana u ìdskim novinama Neue freie Presse, Pester Lloyd itd. pojavila se brzojavka iz Rima u kojoj se pogre{no i zlobno izvrgava galami i ruglu sadràj mojega pisma koje sam u Rim poslao. U toj brzojavci govori se i o Prvosve}eniku koji da bi crnogorskome knezu staroslavenski jezik rado dopustio kad se ne bi bio bojao protivqewa Austrije. O crnogorskom knezu se kaè da je na Balkanskome poluotoku pozvan za velike stvari i da moè postati dobrim osloncem u promicawu katoli~kih ciqeva. Govori se i o nekome ugarskome prelatu da ima izvanredan uticaj me|u ju`nim Slavenima u smislu drevne tradicije itd. Meni se ~ini sigurnim da su tajne mojega pisma nekakovom slu~ajno{}u do{le do u{iju @idova, ili nekog izaslanstva, a ti @idi ili to izaslanstvo, u zloj namjeri, te tajne pokvareno izokrenute {iri u javnost da se èqeni u~inak mojih rije~i sprije~i. Uop}e, vaqa s bolom poàliti {to su stvari tako va`ne i osjetqive u vrlo zloj namjeri pro{irene u javnost.
621
Koliko su be~ke i pe{tanske novine pogre{no i zlobno protuma~ile tajne [trosmajerovog pisma, bez poznavawa wegovog sadràja, te{ko je objektivno suditi. Me|utim, sumwe nema da je u biskupovom pismu bilo elemenata za ono {to su objavile be~ke i pe{tanske novine. Da je to tako potvr|uju re~i iz [trosmajerovog pisma upu}enog nunciju Vanuteliju 3. februara 1887, koje smo u izvodima citirali. Kada je papa dozvolio upotrebu staroslovenskog jezika u bogosluèwu za Kneèvinu Crnu Goru, [trosmajer je bio vi{e nego zadovoqan. Smatrao je da to posvema odgovara, kako neprolaznom i besmrtnom pozivu crkve i Svete apostolske stolice, tako i najvi{em pozivu otkupiteqa na{eg o jednome ov~iwaku i jednome pastiru sviju. îm je to pravo dato Crnoj Gori, biskup je predlagao da se ono, kao pravedno i opravdano, da i Kraqevini Srbiji. (isto; str. 39-40) Sklapawe konkordata s Crnom Gorom i dobijawe dozvole da se u toj zemqi bogosluèwe obavqa na staroslovenskom jeziku, podstakli su [trosmajera da s vi{e energije krene u akciju za sklapawe konkordata sa Srbijom. Crnogorski konkordat, po mi{qewu biskupa, mogao je da posluì kao osnova za srpski. Da bi uspeo u svojim verskim namerama |akova~ki biskup i beogradsko-smederevski vikarni episkop nije propu{tao nijednu priliku koja mu se ukazala u Beogradu i Srbiji a ticala se poloàja rimokatolika i konkordata. Neke wegove aktivnosti iz te oblasti mogu se sagledati iz pisama koje je slao Vanuteliju 1885-1887. godine. Ta pisma sadrè podatke koji nisu uvek verskog karaktera, ve} se odnose i na politi~ke poglede biskupa [trosmajera koji su se ticali Srbije i Srba, Hrvata, ure|ewa Balkana, Austro-Ugarske i wene jugoisto~ne politike. (isto; str. 41) Sva zbivawa koja su se ticala Srbije i wene politike [trosmajer je pratio s osobitim zanimawem. O prilikama u Kraqevini bio je dobro obave{ten a u pismima Vanuteliju otvoreno je iznosio svoja vi|ewa tamo{wih de{avawa. (isto; str. 42) Kresti} navodi {ta je biskup napisao pre nego {to je do{lo do rata sa Bugarskom. On je, pored ostalog, 27. oktobra 1885. napisao i ovo: (...)A vrlo je vjerojatno da je srpski kraq kod Slivnice svoj Sedan na{ao. Da se zalije~e te rane Srba, u okviru mogu}nosti razboritosti i umjerenosti, Austrija na svaki na~in mora pomo}i, tim ve}ma {to je sama ponajvi{e bila glavni uzrok i po~etak svih tih nesre}a, no dobro vaqa zapaziti da ona i glede toga u sadawim okolnostima mora imati na pameti onu drevnu izreku: Ni{ta preve}! Poglavito, me|utim, sredstvo koje je ispred ostalih sila upravo boànski zapalo Austriju da svoju mo} i utjecaj na ovom na{em, k istoku okrenutom jugu, ustali i u~vrsti jesu napredni ju`ni Salveni, u prvom redu na{a Hrvatska, katoli~ka Hrvatska, Hrvatska koja obiqem svojih zasluga i `rtava u Austrijskom carstvu sigurno nije neva`na; Hrvatska koja tijekom mnogih stoqe}a svoju vjernost nikad nije okaqala nikakvom qagom i koja je potoke svoje krvi prolila da preostalo carstvo zakloweno uìva darove presvetog krià i kr{}anske uqudbe; Hrvatska koja je i sada, kad je turskom pitawu do{ao kraj i kad se ve} sada mora razrije{iti ne samo na negativan, nego dapa~e na pozitivan na~in u korist cijeloga car622
stva i na slavu uzvi{ene dinastije, posve spremna i pripravna prema tom ciqu svim svojim snagama sura|ivati. Ponavqam iz svega svog srca: Hrvatska, kakva je vazda bila i kakva }e vazda ostati, pravi je Bo`ji dar uzvi{enoj vladarskoj ku}i i svemu carstvu da na Balkanskom poluotoku odrì prvo mjesto, pobjediv{i i sebi prije svega podloìv{i srca i savjesti naroda po{to zauzme i podvrgne sama wihova podru~ja i zemaqske granice. No, zaista je istina, da bi tome uzvi{enom ciqu Hrvatska mogla odgovoriti, treba prije svega da se na slobodu izvu~e ispod stranog odlu~ivawa, tiranije i vlasti, te da se sebi samoj, to jest svojoj cjelovitosti, slobodi i snazi vrati. U sada{wem poloàju ona je u svemu pot~iwena narodu za koji se, premda je izobila slavan mnogim imenima, ne moè zanijekati da je ~esto vjeroloman bio i da se s neprijateqima carstva rotio. Od onog trena kad je Ugarska pokidala sveze starog saveza, koji je poglavitu svoju obranu imao u uporabi latinskog jezika u javnim poslovima, svoju republiku na fanati~an i netrpeqiv na~in, pretvorila je u nacionalnu to jest ma|arsku dràvu. Od onog, kaèm, trenutka kad je Ugarska pretvorena u Ma|arsku morala je i veza izme|u Hrvatske i Ma|arske biti {ira, otvorenija i vi{e moralne negoli politi~ke i gospodarske naravi, ako ne èlimo da ta veza postane trajno izvori{te raspri i nesporazuma, dok napokon ne dovede do moralnog uni{tewa i do gospodarske propasti Hrvatske. To je dana{wi poloàj Hrvatske. Ona bijedna danas, o~iju uprtih u Maslinsko brdo, svoje tlo natapa krvavim znojem eda bi se, rije{ena svojih stra{nih okova, mogla slobodnije i primjerenije posvetiti svome odre|ewu; a stari wezini neprijateqi, kako sam ranije spomenuo, u ovome istom ~asu kad se na Balkanskom poluotoku sviwa i boìca politi~ki spajaju, na grob wezin golem kamen polaù, na w svoj pe~at udaraju i postavqaju straàre da bi svime time propast i smrt wezine bile zauvjek. U takovu svom poloàju, kao {to ne moè ni{ta ~initi za sebe, tako sigurno ni za uzvi{enu dinastiju u predobivawu balkanskih naroda; zaista, u ovakovu svom poloàju, on je sam sebi dosadan i zapu{ten, a svima drugima na teret, nelagodu i na neki na~in odbojan. Ja sam naj~vr{}e uvjeren da tom stawu i poloàju {to prije, upravo radi najvi{ih ciqeva dinastije i carstva, treba u~initi kraj (...) Pogledi koje je [trosmajer u ovom pismu izloìo, a u ~ijoj ìì su poloàj Hrvatske u okvirima Austrije i Ugarske i odnosi Hrvata i Ma|ara, zanimqivi su zato {to svedo~e o biskupovoj politi~koj doslednosti. Gotovo iste poglede on je izneo 1860/61. godine u promemorijama koje je uputio tada{wem ministru predsedniku Johanu grofu Rehbergu povodom aktuelnih rasprava o dràvnopravnom preure|ewu Monarhije. Onda, kao i u pismu Vanuteliju, on je nastupao sa stanovi{ta hrvatskih nacionalnih i dràvnih interesa. Sve ostale interese, posebno Ma|ara i Srba, naro~ito onih iz Hrvatske, Slavonije i Dalmacije, biskup je podre|ivao boqem dràvnopravnom poloàju Hrvatske i Hrvata u okvirima Monarhije. U svakom slu~aju on je nastupao kao izvanredan hrvatski patriota a ne kao jugoslovenski opredeqeni politi~ar. Biskupovo pismo Vanuteliju zna~ajno je i zbog toga {to se iz wega saznaje da se i on, poput mnogih drugih srpskih i hrvatskih politi~ara onoga
623
vremena, zalagao za bratsku federaciju raznih naroda na Balkanskom poluostrvu. U toj federaciji bi, po [trosmajerovom vi|ewu, Sloveni morali igrati glavnu ulogu. Moralno vrhovni{tvo nad tom federacijom imala bi Austrija, koja bi svoj poloàj k istoku okrenutom jugu mogla da ustali i u~vrsti uz pomo} katoli~ke Hrvatske. Sve ono {to je [trosmajer naduga~ko i na{iroko obrazloìo grofu Rehbergu po~etkom {ezdesetih godina, posle dvadeset i pet godina ponovio je prilago|avaju}i frazeologiju novim i aktuelnim politi~kim zbivawima koja su se ticala poraza Srbije u ratu sa Bugarskom. Zapravo, taj rat i wegov ishod bili su samo povod da biskup iznese nunciju Vanuteliju ono {to mu je leàlo na srcu punih dvadest i pet godina i {to }e obuzimati wegove misli do kraja ìvota. (isto; str. 44-46) Kada je dobio odgovor od ministra spoqnih poslova Srbije [trosmajer je 9. januara 1887. wegovu kopiju poslao Vanuteliju (...) Po{to je iz ministrovog pisma saznao da Vanuteli vodi pregovore o konkordatu s predstavnikom Srbije u Be~u Milanom Bogi}evi}em, [trosmajer mu je napisao da se od sveg srca moli da se taj posao sretnu zavr{etku privede. Uz to, skrenuo je pa`wu nunciju da }e odmah opaziti da kraq Srbije, koji je nedvojbeno pismo {to mi je poslano, premda ga sam mo`da nije pisao, ipak sigurno nadahnuo, kao glavni uvjet tog ugovora dozna~uje kako se od zakqu~ewa tog ugovora nadaqe katoli~ko bogoslu`je uvjek mora obavqati na staroslovenskom jeziku. Biskup je ocenio da je takva èqa, odakle god dolazila, pravedna i da vrlo odgovara presvetim ciqevima Boga i crkve. To je jedini na~in da se najboànskiji posao katoli~kog sjediwewa malo pomalo protegne na sve ju`ne Slavene. (Podvukao V. K.). (isto; str. 53) I u posledwem [trosmajerovom pismu Vanuteliju, napisanom 28. aprila 1887. godine, kao neki pripev, koji se u prepisci dvojice prelata ~esto ponavqao, biskup se zalagao za to da se katoli~koj crkvi u Srbiji dopusti bogosluèwe na staroslovenskom jeziku(...) Ocewuju}i poloàj Beograda ne samo sa geografskog i politi~kog ve} pre svega verskog stanovi{ta, glavni grad Srbije, po vi|ewu [trosmajera, bio je Carigrad u malome, grad vrlo vaqan, sredi{te pogotovo nedvojbeno i od Boga samoga predodre|eno da na Balkanskom poluotoku izvr{i veliki uticaj. Nikakve sumwe nema da je i to jedan od razloga zbog kojeg se [trosmajer tako uporno, dosledno i ne bez ume}a zalagao za sklapawe konkordata izme|u Rima i Beograda. (isto; str. 56) Prepiska izme|u [trosmajera i Vanutelija jasno pokazuje da je biskupu iznad svega bilo stalo do Hrvatske i Hrvata i da je kao verski poglavar i politi~ar nastupao kroatocentri~no. Hrvatske nacionalne, politi~ke i dràvne ciqeve uvek je èleo da uskladi s interesima Rimokatoli~ke crkve, ~iji je bio ne samo istinski pripadnik i vernik ve} i beskompromisni borac za weno stalno ja~awe i {irewe. Inerese Hrvatske i Hrvata, kao i interese Rimokatoli~ke crkve, vi{e iz racionalnih i utilitarnih a mawe emotivnih razloga, èleo je da uskladi sa politi~kim te`wama i ciqevima dinastije Habzburga i ~itave carevine. Oslonac za Hrvatsku, za wene dr624
àvne i nacionalne te`we, nalazio je u Svetoj apostolskoj stolici, a ulagao je puno truda da ga stekne i u Be~u, u dinastiji i caru Frawi Josifu. O tome ima mnogo dokaza iz razli~itih perioda ìvota i rada biskupa [trosmajera. Iz prepiske s Vanutelijem nave{}emo samo one koji su toliko uverqivi da ih s vi{e ~iwenica nije potrebno potkrepqivati. U pismu nunciju biskup je 1. marta 1881. napisao: Ako se pak preuzvi{enosti va{oj pruì prilika da prisnije porazgovarate s Wegovim veli~anstvom carem, koji je zaista predobar, ponukajte ga da ne slu{a one koji katoli~ku Hrvatsku, iz sasma sebi~nih razloga, prikazuju kao opasnost; a ona je po mojemu najdubqem uvjerewu tako priqubqena nakanama i probitcima presvijetle Ku}e i cijeloga carstva da bi je, kad je ne bi bilo, vaqalo stvoriti, kako bi u tzv. Isto~nom pitawu promicala i provodila nakane boànskog promisla, skupa s najo~itijim probitcima kako prejasne ku}e austrijske tako i cijele carevine. (Podvukao V. K.) U tu svrhu, potrebno je da se Hrvatsku ne sakati i ne slabi, nego radije da je se snaì i izgra|uje. A vi{e od svega da se ìvotna snaga i ugled katoli~ke crkve kao zjenicu oka ~uva i zakriquje (...) Vi{e meseci kasnije, 14. oktobra 1881, [trosmajer je ponovo napisao Vanuteliju: (...) Preuzvi{eni gospodine! Ovo {to }u sada dodati, dodat }u iz svoga najdubqega uvjerewa koje }u ponoviti pred Bo`jim sudom: Kad crkve katoli~ke i naroda hrvatskoga u ovim na{im zemqama ne bi bilo, oni tako silno odgovaraju najvi{im probitcima dinastije i ~itavog carstva, da bi ih se moralo nekako stvoriti. A sad kad katoli~ka crkva i hrvatski narod dobrotom Bo`jom postoje, trebalo bi nastojati da on svakoga dana bude sna`niji, ja~i i pripravniji za ispuwewe onih ciqeva za koje ga je Bog u . (Podvukao V. K.) Iz dana u dan o~ito se ovim krajevima jasno predodredio. doga|a protivno, i to radi ciqeva koji se, po mojemu dubokom uvjerewu, nikad ne}e mo}i posti}i. Ludo je i pomisliti da }e se ovi na{i krajevi ikad ma|arizirati (...) [trosmajer je poku{ao da Austriju {to vi{e uvu~e u re{avawe isto~nog pitawa. Pomo}u Austrije hteo je da oja~a i uve}a Hrvatsku, da joj pripoji Bosnu i Hercegovinu, suzbije uticaj Ma|ara i s Balkanskog poluostrva potisne pravoslavnu Rusiju. U tom smislu, sasvim otvoreno, napisao je, 2. decembra 1885, Vanuteliju da je Austriji upravo boànski zapalo da svoju mo} i svoj uticaj ustali i u~vrsti na ovom na{em, k istoku okrenutom jugu. Sredstvo kojim se to moè posti}i su napredni ju`ni Slaveni, ali u prvom redu Hrvati i Hrvatska, katoli~ka Hrvatska, Hrvatska koja obiqem svojih zasluga i `rtava u Austrijskom carstvu sigurno nije neva`na; Hrvatska koja tijekom mnogih stoqe}a svoju vjernost nikad nije okaqala nikakovom qagom i koja je potoke svoje krvi prolila da preostalo carstvo zakloweno uìva darove presvetog krià i kr{}anske uqudbe; Hrvatska koja je i sada, kad je turskom pitawu do{ao kraj i kad se ve} sada mora razrije{iti ne samo na negativan, nego dapa~e na pozitivan na~in u korist cijeloga carstva i na slavu uzvi{ene dinastije, posve spremna i pripravna prema tom ciqu svim svojim snagama sura|ivati. Ponavqam iz svega svog srca: Hrvatska, kakva je vazda bila i kakva }e vazda ostati, pravi je Bo`ji dar uzvi{enoj vladarskoj ku}i i svemu carstvu da na Balkanskom poluostrvu odrì pr625
vo mjesto, pobjediv{i i sebi prije svega podloìv{i srca i savjesti naroda po{to zauzme i nadvrgne sama wihova podru~ja i zemaqske granice. No, zaista je istina, da bi tome uzvi{enom ciqu Hrvatska mogla odgovoriti, treba prije svega da se na slobodu izvu~e ispod stranog odlu~ivawa, tiranije i vlasti, te da se sebi samoj, to jest svojoj cjelovitosti, slobodi i snazi vrati (...) (Podvukao V. K.). Nu`no je naglasiti, ba{ zato {to je re~ o [trosmajeru, koji je slovio kao ideolog jugoslovenske misli, da je on, vode}i uvek ra~una samo o Hrvatima i Hrvatskoj, Rimokatoli~koj crkvi i rimokatolicima, svesno, gde god i kad god je mogao zaobilazio i zaboravqao Srbe. Wihove potoke krvi, posebno onih iz Vojne krajine, u ovom, kao i u drugim pismima Vanuteliju, pripisivao je Hrvatima. Srpskim `rtvama i srpskom krvqu èleo je da oja~a Hrvate i da pro{iri dràvne granice Hrvatske. U tom pogledu karakteristi~no je wegovo pismo od 10. juna 1883, napisano be~kom nunciju. U wemu je, izme|u ostalog, napisao: (...) Nisam u stawu izre}i koliku bol i gor~inu du{e osje}am dok mi srce razdiru nepravde sada{weg vremena. Na{ narod godine 1848, bore}i se protiv pobune Ma|ara za dinastiju i Carevinu, dobio je 40.000 udovica i siro~adi. Osobno sam u to vrijeme, na{av{i se u Be~u, obilazio razne bolnice gdje god sam slutio da bi moglo biti rawenih Hrvata (podvukao V. K.) i Bog jedini znade koliko puta sam slu{ao tuàqke i jadikovke svojih, naj~e{}e te{ko rawenih sunarodwaka: zar ne, gospodine, da predobri na{ vladar ne}e zaboraviti na na{e ène i na{u siro~ad? Po sebi je jasno da sam ja, u najboqoj vjeri, tu wihovu nadu potvr|ivao, misle}i posvema je nemogu}e da bi do{lo vrijeme, kad }e moj narod, kao naplatu za toliku prolivenu krv, biti predan voqi, da ne kaèm osveti, istih onih koji su mu dinastiju zbacili i republiku proglasili, {to ni dan-danas nije strano wihovim du{ama i wihovim te`wama. Na prosutoj krvi hrvatskog naroda, kojoj je, da bi bila {to ve}a, uverqivija i tragi~nija, bez pomiwawa pre}utno, uvek pridodavao i krv Srba, [trosmajer je gradio svoju politiku lojalnosti prema dinastiji i carevini. Na temequ palih `rtava i prolivene krvi tokom proteklih vekova u odbrani Austrije, koji su nesumwivi dokazi vernosti, biskup je èleo da za svoju Hrvatsku i svoj hrvatski narod stekne odre|ene nacionalne, politi~ke i dràvne dobiti. U ve} pomenutom pismu Vanuteliju, od 2. decembra 1885, [trosmajer je napisao: (...) Krv koju je na{ narod prolio u najsvetije i najizvrsnije svrhe mora biti sveta cijena i zalog, ne samo pred Bogom nego i pred qudima, da mu se {to prije ponovno prizna wegova sloboda i wegovo prirodno odre|ewe, na dobrobit katoli~ke crkve, uzvi{ene dinastije i cijeloga carstva. Dràvni ~inioci Austrije, sa carem na ~elu, po uverewu biskupa, vazda su bili du`ni poradi op}eg dobra, slobodu i snagu Hrvatske cjelovito i neokrweno ~uvati. Da [trosmajer nije nastupao sa stanovi{ta {irokih ju`noslovenskih interesa, da ga ti interesi nisu zanimali i da ih je zanemarivao, a da je sav bio obuzet Hrvatima i hrvatsvom svedo~e wegove re~i upu}ene Vanuteliju 10. juna 1883, kada je napisao: Hrvati, koji su dosad rijeke krvi prolili za katoli~ku crkvu i za uzvi{enu Habzbur{ko-lotaringijsku vladarsku ku}u,
626
gotovo su jedini me|u ju`nim Slavenima, u najrazli~itijim mijenama, ostali vjerni katoli~koj crkvi. Iako je vi{e puta do{lo do ozbiqnih nesporazuma izme|u [trosmajera s jedne i Dvora i cara s druge strane, biskup je dobro znao da se bez tih ~inilaca, u dràvi kakva je bila Austro-Ugarska, malo {ta moglo u~initi. Zbog toga je i posredstvom Vanutelija, a i raznim drugim kanalima, poku{avao da se pribliì Frawi Josifu i da mu se preporu~i svojim shvatawima o ulozi Monarhije na Balkanu i Hrvatima i Hrvatskoj kao ~iniocima austrijske i austrougarske balkanske politike. Pored onoga {to je o tome ve} re~eno, saop{ti}emo jo{ nekoliko podataka. Znaju}i da je Vanuteli u prilici da se ~e{}e vi|a s carem, [trosmajer se nunciju zakliwao na vernost vladaru i dinastiji. On mu je 6. februara 1882. napisao: A govorim istinu, kao da sam pred Kristom Isusom: previ{woj dinastiji i cijeloj na{oj carevini ja sam prijateq te bih ih rado i ìvotom vlastita ìvota, iz kojih mu drago pogibli i nevoqa, izbavio. U tom pogledu ni za kime ne zaostajem u svojoj domovini koja se oduvjek isticala kako vjerom u Boga tako vjerno{}u u svome vladaru. U nameri da pridobije vladara za svoju politiku, [trosmajer je i{ao toliko daleko da je tvrdio da je sam Bog tako odredio da su ciqevi hrvatskog naroda u najboqem suglasju s ciqem previ{we vladarske ku}e i svega carstva. U vi{e navrata [trosmajer je u prepisci s Vanutelijem ispoqio svoj kroatocentrizam ne samo na poqu politike ve} i u verskim odnosima, koji su, kad je re~ o biskupu, uvek bili u najte{woj vezi s politikom. Zabrinut za sudbinu svog hrvatskog naroda, zaziru}i od premo}i Ma|ara, wihovih asimilacionih nastojawa i od wihovog protestantizma, [trosmajer je, s puno razloga, oslonac za Hrvate i Hrvatsku nalazio u Vatikanu i Rimokatoli~koj crkvi. U tim ~iniocima èleo je da stekne ne samo mo}nog duhovnog i moralnog za{titnika ve} i uticajnog partnera koji }e u rimokatoli~koj Hrvatskoj i rimokatoli~kim Hrvatima imati produènu ruku na Balkanskom poluostrvu, pomo}u kojih }e se lako i brzo me|u {izmati~kim i raskolni~kim Ju`nim Slovenima {iriti prava Kristova vera. Be~ki nuncije primio je od |akova~kog biskupa nekoliko pisama u kojima je sasvim otvoreno re~eno kako Hrvati mogu da posluè interesima Rimokatoli~ke crkve, ali da i Rim, u svakoj prilici, jasno treba da pokaè kako je slavan narod Hrvata, kao vazda u pro{losti tako i danas, pod mo}nim okriqem, za{titom i blagoslovom Svete apostolske stolice. U pismu od 26. januara 1883, [trosmajer je naglasio da ono {to je kod Hrvata katoli~ko treba ne samo da se sa~uva, ve} da se tijekom vremena i preobrazi u boànski kvasac koji }e onda sve tijesto ju`nih Slavena proèti i k jedinstvu Svete matere crkve privesti. O toj istorijskoj misiji Hrvata biskup je pisao Vanuteliju i 10. juna 1883. godine. Me|utim, ovog puta [trosmajer nije propustio da kaè {ta bi Vatikan, za uzvrat, trebalo da ~ini Hrvatima. O tome je napisao: îni se stoga da je bo`ja providnost wih (tj. Hrvate V. K.) osobito predodredila da budu kvasac u ruci Boga i Svete apostolske stolice koji }e, tijekom vremena, proèti tijesto ju`nih Slavena te ih privesti jedinstvu
627
Svete katoli~ke crkve. Pa iz svega toga proizilazi da Hrvate vaqa podupirati i iz dana u dan ~vr{}e ih vezati uz Svetu apostolsku stolicu. Takav odgovor bit }e najispravniji, u najve}em suglasju s dobrobiti katoli~ke crkve i ujedno neosporiv. Po tre}i put biskup je izneo Vanuteliju svoje vi|ewe uloge Hrvata me|u Ju`nim Slovenima 15. decembra 1886. godine. Tada je napisao: Ja sam ~esto izjavio i ponovio da smo mi Hrvati katolici od Boga predodre|eni da kao kvasac cjelokupno tijesto ju`nih Slavena pro`memo i malo pomalo ga k svetom jedinstvu katoli~ke crkve privedemo. Po ovome se vidi da je [trosmajer duboko verovao i da je i druge hteo da uveri u to da su Hrvati predodre|eni da odigraju zna~ajnu versku misiju me|u Ju`nim Slovenima. Time bi oni, podràni od Vatikana, ali i od Be~a, postali vode}i verski i politi~ki ~inilac na Balkanu. [trosmajerov kroatocentrizam ispoqen je na vi{e na~ina, pa i povodom organizovawa katoli~kih biskupija na razli~itim podru~jima koja su bila izvan granica Hrvatske a biskup je èleo da ih, ako ne odmah, ono u perspektivi, vidi kao sastavne delove Hvatske dràvne teritorije. Posredstvom biskupija i katoli~kog sve{tenstva, koje ne bi bilo {kolovano u Ma|arskoj ve} u Hrvatskoj, nameravao je da ja~a i {iri rimokatolicizam i hrvatska nacionalna ose}awa. Ne bez razloga smatrao je da je to najboqi put i najprikladniji na~in kojim se moè uve}ati Hrvatska. Kada je pokrenuo pitawe stvarawa nove nadbiskupije u Bosni, kojoj je trebalo dati mitropolitanske nadle`nosti, [trosmajer se s tim nije saglasio. Smatrao je da Hrvatsku, kako u politi~kom tako u crkvenom pogledu nipo{to ne bi trebalo deliti, nego jo{ vi{e ujediniti i ja~e povezati. Pojedine razli~ite delove Rimokatoli~ke crkve u Hrvatskoj, po mi{qewu [trosmajera, trebalo je me|usobno sve te{wim vezama povezivati, utoliko pre {to su rimokatolici ìveli zajedno s nesjediwenom crkvom koja je ~vrsto bila povezana sa svojim delovima, ne samo unutar granica na{e domovine nego i izvan we. U svakom slu~aju biskup je svoj verski i crkveni kroatocentrizam gradio na uverewu da bosanska biskupija istinski i stvarno pripada Hrvatskoj i da ona treba da bude pod jurisdikcijom zagreba~ke mitropolije. Time je crkveno objediwavawe trebalo da prethodi teritorijalnom pro{irivawu Hrvatske. [trosmajer se o tome otvoreno izjasnio kada je, 22. maja 1883, napisao Vanuteliju: Po mome mnijewu moralno zauze}e, koje ima prodrijeti u svijesti i srca stanovnika Bosne, mora fizi~kom zauze}u, da tako kaèm, prethoditi i na svaki ga na~in pripraviti. Pored Rimokatoli~ke crkve i wenog sve{tenstva priperme za fizi~ko zauzimawe na{e Bosne, kako ju je biskup nazivao, imali su da obave dràvni ~inovnici i upraviteqi Hrvati, koji doma}i jezik, tj. hrvatski znaju. Koliko je [trosmajer pre svega i iznad svega vodio ra~una o interesima Rimokatoli~ke crkve a bio daleko od istinske jugoslovenske misli, od iskrenih bratskih odnosa izme|u Srba i Hrvata, pravoslavnih i rimokatolika, vidi se i po wegovom stavu koji se ticao Sremske biskupije. Ta biskupija je, u vreme vlade Marije Terezije, kanonski bila sjediwena s Bosanskom biskupijom. [tosmajer je tvrdio da je takva odluka bila skroz pogre{na. O tome je 1. marta 1881. napisao Vanuteliju: Ako je u katoli~kom svijetu tre628
balo koju biskupiju u{~uvati, u wezinome negda{wem sjaju i snazi, vaqalo je svakako u{~uvati Srijemsku biskupiju kojoj je posledwe sjedi{te bilo u Petrovaradinu, samo na pola sata od Karlovaca, sjedi{ta isto~nog mitropolita i patrijarha. Pi{u}i ove zadwe rije~i zapravo sam izrazio veliku potrebu da je katoli~ku biskupiju srijemsku, smje{tenu usred nesjediwenih Slavena, trebalo sa~uvati i na poseban na~in oja~ati. Gotovo da je posle ovih re~i suvi{no isticati da je, po oceni [trosmajera, Sremsku biskupiju, sa sedi{tem u Petrovaradinu, trebalo o~uvati i oja~ati samo zato da bi se ona, podbo~ena pod Karlovce, {to uspe{nije mogla nositi sa Srpskom pravoslavnom crkvom i wenim vernicima. Dokaz je to da |akova~kog biskupa nije odlikovala verska tolerancija i hri{}anska qubav ve} rimokatoli~ka uskogrudost i iskqu~ivost. Tu uskogrudost, sebi~nost i iskqu~ivost on je ispoqio i prema muslimanima Bosne i Hercegovine. Wih je èleo da pokatoli~i. Kada je do{lo do austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine smatrao je da je to trenutak kada }e obra}awa na katoli~ku veru krenuti od pobo`na ènskog pola. Preveravawa muslimana ocewivao je kao Boìju nakanu. Zalagao se za to da se, uz pomo} austrijske vlade, uklone sve prepreke i zabrane koje su stajale na putu preveravawa muslimana. Ako se to desi, i ako se na ~elu Rimokatoli~ke crkve u Bosni na|e u~en, rje~it i revan biskup, muhamedanstvo bi, po wegovoj proceni, u nekoliko desetle}a gotovo prirodnim putem nestalo. Kad je [trosmajer saznao da je za nadbiskupa bosanskog predvi|en Josip [tadler, bio je zadovoqan. Tvrdio je da je [tadler na izvrsnu glasu i da }e, zacelo, nade koje se u w polaù ispuniti. Kada se ispostavilo da preveravawe muslimanki nije i{lo bez te{ko}a ve} da su one iskrsavale s vi{e strana, biskup se u ~udu pitao: (...) kako je to mogu}e pod apostolskim carem koji se, svakako, vodi najboqim nakanama? Kako to moè trpjeti vlada koja je katoli~ka ili bi katoli~ka barem morala biti? Nezadovoqan i qut na austrougarsku vladu {to pokatoli~avawe muslimana u Bosni i Hercegovini nije i{lo onom brzinom i onim brojem kojim je on zamislio da treba da ide, poàlio se Vanuteliju: (...) svim se silama nastoji zaprije~iti napredak slavenske stvari s kojom je sam Bog katoli~ku stvar u tim krajevima tijesno zaduìo, a kako se nadaju da }e plemstvo tih pokrajina, odnosno muslimani biti spremni u}i u savez s Ma|arima, ispada da je danas glavni ciq okupacije i uprave u svemu uga|ati muslimanima (...) S namerom da omogu}i lako, brzo i {to masovnije preveravawe muslimana u rimokatolike, u ~emu je o~ekivao podr{ku austrougarskih vlasti, [trosmajer se pozivao na odluke Berlinskog kongresa, koje su za Bosnu predvidele punu slobodu savesti. Tu slobodu biskup je shvatao i tuma~io na svoj na~in. Ona se, po wemu, nije odnosila na pravo muslimana i rimokatolika da pre|u na pravoslavnu veru i na pravo rimokatolika i pravoslavnih da prihvate muslimansku veru, ve} jedino na pravo muslimana i pravoslavnih da postanu rimokatolici. Sa tim u vezi biskup je, 15. marta 1881, napisao: Ako }e se uskoro uspostaviti hijerarhija u Bosni, mora se posebno pobrinuti za slobodu obra}ewa. Ono najmawe {to bi trebalo traìti od austrijske vlasti jeste da, bez obzira na bilo koji zakon koji }e tada biti na
629
snazi, svakome bude dopu{teno prigrliti katoli~ku vjeru i da poseban sud odlu~uje i ravna vlasni{tvom koje pripada obra}enicima. [trosmajer je znao da Rimokatoli~ka crkva u Bosni i Hercegovini moè napredovati, ja~ati i pridobijati vernike samo u tom slu~aju ako bude imala dobru materijalnu osnovu. Zbog toga se brinuo da tu osnovu, koliko je mogu}e vi{e i boqe, obezbedi. I u tom pogledu pokazao se uskogrud i sebi~an. Sasvim je prirodno da jedan rimokatoli~ki biskup pre svega i iznad svega brine o svojoj Rimokatoli~koj crkvi. Me|utim, [trosmajer je bio spreman da ja~a Rimokatoli~ku na ra~un pravoslavne i muslimanske vere. Rimokatoli~ku crkvu u Bosni i Hercegovini hteo je da u~ini miqenicom cara, vlade i dràve, da je nametne kao vladaju}u a druge da pretvori u trpqene. (isto; str. 57-64) Spreman da radi na pokatoli~avawu muslimana, [trosmajer je budno motrio na svako preveravawe rimokatolika, na svako ja~awe protestantizma na tlu Hrvatske. Ma|arski protestantizam, pome{an sa semitizmom, koji je sve vi{e prevladavao u Ugarskoj, bio je, po oceni biskupa, ne samo rimokatoli~koj crkvi ve} i drugim narodima {to unutar granica Ugarske prebivaju, veoma mrzak i pogibeqan. Osu|ivao je bra~ne veze rimokatolika sa protestantima, Jevrejima i muslimanima. Smatrao ih je dijametralno opre~nim kr{}anskom poretku. Kad je re~ o rimokatoli~koj veri, [trosmajer je u svima podru~jima ìvota bio spreman da je brani i ~uva od bilo ~ijih i bilo kakvih po wemu vi|enih {tetnih uticaja. Iz tih razloga, da bi sa~uvao ~istotu rimokatoli~ke vere, bio je protiv verske sno{qivosti a kad ju je i gde ju je uo~avao, o{tro ju je osu|ivao. (isto; str. 64-65) U seriji Monumenta Vaticana Croatica, kao posebno izdawe, kw. 1, Hrvatski dràvni arhiv, Kr{}anska sada{wost i Dom i svijet, objavili su u Zagrebu tokom 1999. godine kwigu Korespondencija Josip Juraj Strossmayer Serafin Vannhutelli 1881-1887. U to vreme Vanuteli je bio papski nuncije u Be~u. Prepiska sadrì ukupno 110 pisama, od kojih samo 20 Vanutelijevih. Uz 90 [trosmajerovih pisama nalazi se 17 po sadràju raznovrsnih priloga. Originali ove prepiske ~uvaju se u Tajnom vatikanskom arhivu, u fondu Arhiv Be~ke nuncijature. Re~ je o diplomatskoj tajnoj korespondenciji koja dosad nauci nije bila dostupna. îtava prepiska izme|u dvojice rimokatoli~kih prelata vo|ena je na latinskom. Sva dokumenta {tampana su uporedo, na latinskom i u hrvatskom prevodu. Po svom sadràju korespondencija izme|u [trosmajera i Vanutelija je raznovrsna, ali u ve}ini slu~ajeva odnosi se na religiozna pitawa. Van svake sumwe ona je od izuzetnog zna~aja za osvetqavawe li~nosti |akova~kog biskupa Josipa Juraja [trosmajera kao i za razja{wavawe i razumevawe wegove verske i svetovne politike. U ovom osvrtu na prepisku [trosmajer Vanuteli najvi{e pa`we posve}eno je pitawu [trosmajerovog odnosa prema Srbiji i Crnoj Gori, Srbima i pravoslavqu, biskupovom odnosu prema Bosni, Austro-Ugarskoj i dinastiji Habzburga, Ugarskoj i Ma|arima, uniji i unija}ewu, Jevrejima i masonima, protestantima i protestantizmu. Sve su to pitawa koja su zaokupqala wegovu pa`wu i o kojima je Vanuteliju iskreno, prikriveno od javnosti, otvarao svoje srce, iznosio svoje poglede, obrazlagao svoje te`we i ciqeve.
630
Prepiska s nuncijem Vanutelijem obiluje podacima koji se ti~u sklapawa konkordata izme|u Svete apostolske stolice s jedne i Crne Gore i Srbije s druge strane. Konkordatima je, formalno, trebalo da se re{i pitawe malobrojnih rimokatolika u Crnoj Gori i Srbiji. Me|utim, kako proizlazi iz [trosmajerovih pisama, pravima koje bi stekla Rimokatoli~ka crkva u dvema srpskim dràvama bilo bi omogu}eno ubrzano preveravawe pravoslavnih. Zbog toga, a ne zbog neznatnog broja tamo{wih rimokatolika, biskup bosansko-|akova~ki i sremski i vikarni episkop beogradsko-smederevski J. J. [trosmajer ulagao je velike napore da do|e do konkordata. Koliko mu je stalo do konkordata sa Srbijom, toliko i jo{ vi{e mu je stalo do konkordata sa Crnom Gorom. Pretpostavqao je da je Crna Gora u verskom pogledu mek{a, da }e u woj Rimokatoli~ka crkva lak{e i brè mo}i da uhvati korena nego u Srbiji. (isto; str. 79-80) [trosmajerova prepiska s nuncijem Vanutelijem do kraja je razobli~ila i razjasnila wegove najva`nije verske i nacionalno-politi~ke namere i ciqeve. Iz prepiske nedvosmisleno proizilazi da je |akova~ki biskup pre svega i iznad svega bio rimokatolik i to tvrdi, beskompromisni i prema svima drugim crkvama i veroispovestima iskqu~iv i netrpeqiv. Na Srbe pravoslavne vere on nije gledao kao na bra}u druge vere ve} kao na raskolnike, {izmatike, focijevce, bizantince i krmeqivce. Sli~an potcewiva~ki i nipoda{tavaju}i stav imao je i prema protestantima i muslimanima. Za wega je jedina, istinska i prava Hristova vera, vera nad verama, i prava Hristova crkva, crkva nad crkvama, bila samo rimokatoli~ka vera i samo Rimokatoli~ka crkva. On je bio vatreni Hrvat i sve {to je ~inio i radio ~inio je za dobro Hrvatske i Hrvata. On je u svakom pogledu bio tipi~an kroatocentrista. Uz pomo} Be~a, dinastije i apostolskog veli~anstva, kao politi~kih ~inilaca, i uz pomo} Svete apostolske stolice, kao sna`nog moralnog ~inioca, [trosmajer je uvek i svugde poku{avao da na ra~un drugih naroda (Ma|ara, Srba, muslimana iz Bosne i Hercegovine) stekne neke prednosti za wegove Hrvate i za wegovu Hrvatsku. Biskupov nedosawani san bila je velika rimokatoli~ka Hrvatska, Hrvatska u ~ijim okvirima bi se na{le Bosna i Hercegovina. Sve planove i ciqeve koji su se ticali Hrvatske i Hrvata [trosmajer je vezivao za Austriju, tj. Austro-Ugarsku i wenu habzbur-lorensku dinastiju. Uz wenu pomo} i u weno ime èleo je da {iri granice Hrvatske na Balkanu, da otuda potiskuje pravoslavqe i da suzbija uticaj pravoslavne Rusije. Zbog interesa Hrvata i Hrvatske, ~iju sudbinu je vezivao za Austriju, biskup je bio dosledni i uvereni austrofil. (isto; str. 80-81)
9. O velikohrvatskoj ideji srbomrsca Star~evi}a

@uti} ukazuje da su Riterove ideje, osim na Qudevita Gaja, presudno uticale i na Antu Star~evi}a. Tvorac velikohrvatske prava{ke ideje Ante Star~evi} je bio pod jakim uticajem Riterovog svehrvatstva zasnovanog na rimokatoli~koj osnovi. Upravo su A. Star~evi} i E. Kvaternik Riterovo svehrvatstvo isticali kao program svog prava{tva. Riterovu Croatia redivivu su posebno cenili zbog
631
wezinog istoricizma, terminologije i isticawa hrvatskog imena. Kriàni}evo delo nije u to vreme moglo uticati na politi~ku misao u Hrvata zato {to se za wega do kraja 60-tih godina nije znalo. Naime, tek ga je 1869. otkrio Ivan Kukuqevi} Sakcinski. A. Star~evi} je u mladosti bio odu{evqeni prista{a ilirskog pokreta iz koga je i politi~ki ponikao. Revolucionarne 1848. godine u zanosu je slavio bana Jela~i}a i izrazio veru u skoru obnovu nekada{weg legendarnog hrvatskog kraqevstva koje je, prema wemu, obuhvatalo krajeve od mora pa do vode Mure, od Qubqane pa do grada Jajca. Godine 1851. osudio je upotrebu srpskog imena za narodne pesme koje je izdao Vuk Karayi}. Star~evi} je osu|ivao sve ono {to bi eventualno smetalo {irewu i stvarawu velike hrvatske dràve. Pedesetih godina XIX veka on je osu|ivao ustanke bosanske (srpske) raje protiv bosanskih aga i begova. Godine 1858. prvi put je izrazio svoje uverewe o bosanskim muslimanima kao po kervi i jeziku naj~istijom bra}om. Star~evi} je predlagao da Hrvatska uredi odnose sa Austrijom i Ma|arskom kroz me|unarodne ugovore. Preduslovom za to smatrao je uspostavqawe celovitosti hrvatskih zemaqa, tj. Hrvatske, Slavonije s Granicom, Dalmacije i Me|imurja, a privolenijem stanovni{tva trebalo je da im se pridruì i sav ju`ni i severni zapadni kraj nekada{we velike Kraqevine Hrvatske, kako Star~evi} naziva slavenske zemqe, u kojima ìvi po kervi, po jeziku, po pro{losti, i ako Bog da u budu}nosti jedan te isti narod. Slavensko ime ocenio je kao tu|i nadimak koji obeleàva su`wa i koji nema zna~ewe narodnog imena, a slavjanstvo ili slavjansko bratstvo samo su mu prazne re~i. U ~lanku Stranke u Hrvatskoj (Hervat, 1868) Star~evi} je prvi put primenio kovanicu Slavoserb, koju je upotrebqavao u razli~itim zna~ewima dvostrukog roba. U raspravi je nastojao to ime da {to vi{e ponizi. Negiraju}i srpsko ime Star~evi} ga je ukqu~io u {iroki pojam hrvatskog naroda. Ante Star~evi} je bio oli~ewe borbenog hrvatskog nacionalizma u nastajawu. U wegovim o~ima Hrvatska je nezavisna zemqa koja je u pro{losti od dobre voqe u{la u personalnu uniju s Ma|arskom i Austrijom. Stvorio je devizu Ni Be~ ni Pe{ta no za nezavisnu i cjelokupnu slobodnu Hrvatsku. Star~evi} razvija misao historisjkog dràvnog prava Hrvatske. Jovan Skerli}, srpski liberal koji ina~e nije poznavao svrhu rada na stvarawu mitomanske hrvatske istoriografije, tvrdio je da slavenska misao, jugoslavenska ideja, narodna politika srpsko-hrvatska, nisu imali ogor~enijeg protivnika od vo|e hrvatskih prava{a. A. Star~evi} prezire slavenstvo. Govorio je da izme|u Hrvata, êha, Poqaka i Rusa, nema nikakvog jedinstva, ni krvnog ni jezi~kog. Po wemu Srbi ne postoje a ime Srbin izvodi od re~i servus (rob) ili svrabe` (~ergarsko pleme koje je patilo od svraba). Problem Srba Star~evi} re{ava raspravom Pasmina Slavenoserbska u Hrvatskoj. Po wemu Srbi su samo geografski pojam, srpska istorija ne postoji, srpski jezik je izmi{qotina. Srpstvo su u najnovije doba stvorile Rusija i Austrija. Sve {to je dobro kod Srba to je samo hrvatsko. Govori o hrvatskoj dinastiji Nemawi}a; na Kosovu je bilo svih samo ne Srba. Ono {to
632
se u wegovo vreme zvalo Srbima to su pohrva}eni Vlasi, Arbanasi i Cigani, ne~ista rasa. Samo iz velike mr`we prema Srbima govorio je o Bugarima sa mnogo ne`nosti. Turska je za wega kulturna zemqa. Prava{ku velikohrvatsku ideju nametao je u Dalmaciji politi~ar hrvatske prava{ke i klerikalne orijentacije Mihovil Pavlinovi} (18311887). Bio je vatreni pobornik ideje zdruèwa Dalmacije sa Hrvatskom i Slavonijom pod integralnim hrvatskim imenom. Zbog takvih nastojawa bio je neminovan wegov sukob sa pristalicama dalmatinske autonomije koji su bili protiv sjediwewa Dalmacije sa Banskom Hrvatskom. Hrvatski istori~ar Nik{a Stan~i} posebno je isticao da je Mihovil Pavlinovi} proglasio katolicizam osobinom hrvatske nacije i da je èleo da se Srbi osje}aju Hrvatima. Godine 1869. pisao je u svehrvatskom zanosu: Kad svi uìvamo jedne hrvatske slobode, jedno isto pravo hrvatske dràve, kad smo svi sinovi jedne hrvatske domovine; svi smo i du`ni ponositi se dràvqanstvom hrvatskim; svi smo du`ni pred svietom se kazati ro|ena bra}a majke hrvatske. Ako bra}a gr~ko-isto~na u Hrvatskoj ne}e da se zovu Hrvati po narodu, neka priznadu {to svak ìv zna da su Hrvati po hrvatskoj zemqi i po hrvatskoj dràvi; mi daqe ne iziskujemo; nam je dovoqno da hrvatska narodno-dràvna cjelokupnost ostane ogra|ena; nam je dovoqno da Srbi razume, da mi Hrvati nismo du`ni stvarati srbstvo u Hrvatskoj. Pavlinovi}evo prava{tvo je bilo klerikalno-rimokatoli~ko. On je tvrdio da su Srbi u hrvatskim zemqama za svoje ime saznali tek u vreme srpskih ustanaka po~etkom XIX veka, a da su Srbi u stvari Hrvati pravoslavne vjeroispovesti. Prema Pavlinovi}u Srbi, dodu{e, imaju svoju dràvu, ali nemaju du{evnu samostalnost zbog svoje bizantske tradicije, dok u Hrvatima-katolicima vidi nosioce evropske kulture. Daqe je isticao da je Hrvatska naprednija od Srbije, jer je iza we stajala odbrambena mo} velikog carstva (austrijskog), stupa katolicizma. Za razliku od Star~evi}a, koji je nastupao pod parolom ni Be~ ni Pe{ta, Pavlinovi} je bio za ostanak Hrvatske u okviru Habsbur{ke monarhije. Pavlinovi} je u isticawu srpskog nacionalnog imena video i srpsku dràvotvornu tendenciju na tlu Hrvatske pa mu je zbog toga smetalo to ime. Treba ista}i ~iwenicu da Pavlinovi} nije prihvatao Star~evi}evo stanovi{te da su svi Ju`ni Slaveni, pa prema tome i Srbi u Srbiji, Hrvati. On je priznavao srpsku politi~ku naciju i dràvu, ali samo u Srbiji. Pavlinovi}evi stavovi nai{li su na otpor i odgovor srpske strane. Vo|a Srpske stranke u Dalmaciji, Sava Bjelanovi}, ustaje protiv hrvatskog dràvnog prava, koje, po wegovom mi{qewu, sluì pohrva}ivawu Srba i prikqu~ewu Bosne i Hercegovine Hrvatskoj. Pavlinovi}evi stavovi su postali jedan od najja~ih argumenata Srpske stranke protiv ujediwewa Dalmacije i Hrvatske. Bjelanovi} je u hrvatskom dràvnom pravu video samo oru|e Austro-Ugarske monarhije. On je ~esto isticao da je samo srpska nacionalna misao narodna, dok je hrvatska samo tu|inski proizvod. Bjelanovi} je vizionarski zloslutno predose}ao da }e se hrvatstvo i daqe {iriti i to preko onih koji su ga i za~eli (projektovali) iz germansko-dràvotvornih i rimokatoli~ko-misionarskih razloga. (isto; str. 126-129)
633
Mora se priznati da ni onovremeni Srbi u Austro-Ugarskoj, kao ni dana{wi, nisu dubqe znali ni naslu}ivali odakle i dokle seè hrvatska dràvotvorna megalomanija. Svaki srpski otpor tim neproniknutim tvorcima hrvatskih stremqewa bio je vi{e stihijski poku{aj pojedinaca da ukaù na krajwu svrhu takvih nastojawa, a ne smi{qen zajedni~ki politi~ki program jedinstvenog srpskog korpusa. Srpska {tampa u Dalmaciji (Srpski list, odnosno Srpski glas) osporavala je kontinuitet hrvatske dràvnosti i postojawe hrvatskog dràvnog prava. Prema pisawu Srpskog glasa, istorijska osnova ovog prava nije ni toliko dokazana koliko oni mitolo{ki bojevi... oko grada Troje..., a zemqe koje su hrvatski politi~ari obuhvatili pojmom dràvnog prava nisu nikada sa~iwavale jedno dràvno tijelo pod hrvatskom krunom, ili kraqem; pozivawe na hrvatsko dràvno pravo tog obima je uobraèwe i samoobmana, a na takvim temeqima zahtevati ujediwewe i celokupnost hrvatskih zemaqa je zabluda i nezrelost politi~ka. Netrpeqivost Srba i Hrvata Srpski list (Srpski glas) doìqavao je kao borbu izme|u rimokatolicizma i Srpstva. Pisci u Srpskom listu bili su ube|eni da je Rimokatoli~ka crkva sistematski radila na pretvarawu Srba u Hrvate: Strahovita je bila, kako je dobro poznato, i golemim raznovrsnim sredstvima razpolagala katoli~ka propaganda na zapadu na{eg dvoimenog naroda za pro{lih vjekova, ter je stotioce tisu}a pravoslavnih Srba pokatoli~ila i ujedno im hrvatsko ime kao sinonim katolika nametnula... Daqe pi{u: Hrvatstvo je u nas novost, {to su nam popovi unijeli, dok je na{e Srpstvo od vjekova; Rimokatoli~ki popovi... okre}u vjerom katoli~kom ovaj narod u Hrvate, to radi svojijeh politi~kijeh namjera. Smatraju}i da su rimokatoli~ki sve{tenici imali jako negativnu ulogu u istoriji Srba, Srpski list je o wima pisao sa prezirom i osudom. Prema tuma~ewu Srpskog lista hrvatstvo je, dakle, nastalo ve{ta~kim putem, wegovo postojawe nema nikakvih realnih osnova, wime manipuli{e Rimokatoli~ka crkva kako bi suzbila pravoslavqe i svoj uticaj pro{irila i na prostore koji su vekovima uspevali da ostanu izvan wenog doma{aja. Za razliku od prava{tva u Hrvatskoj i Slavoniji, koje je u svojoj po~etnoj fazi (do pojave Josipa Franka) bilo u dobroj meri liberalnog ideolo{kog usmerewa, prava{tvo u Dalmaciji je rimokatoli~ko klerikalnog ideolo{kog odre|ewa. Takvo prava{tvo je posebno podupirao sve{tenik Ivo Prodan koji je, od 1877. godine, ure|ivao list Katoli~ka Dalmacija. Prodan je ure|ivao ovaj list u nacionalnom hrvatskom duhu pod uticajem Pavlinovi}evih ideja i prava{tva iz Hrvatske. Osnovni zadatak lista bio je da pobija liberalizam i propagira klerikalizam. Osnovno Prodanovo geslo, koje je 1844. ubacio u svoj strana~ki program, bilo je: Najprije Bog, najprije vjera, pa domovina. Kao i M. Pavlinovi} i Ivo Prodan je bio za ~vrsti oslonac Hrvatske na Be~. Neophodno je ista}i da su sve manifestacije hrvatske gra|anske politike u XIX i XX veku bile pod okriqem fikcije hrvatskog dràvnog prava, koje je samo u oblasti fantasti~ne dràvnopravne teorije proglasilo postojawe tisu}godi{we hrvatske dràvnosti. Tzv. hrvatsko dràvno
634
pravo stvarno se sastojalo iz zbirke normativnih pojedina~nih propisa i pismenih garancija koje je Austro-Ugarska propisivala za svoje cesarovine, a koje su obuhvatale, u najboqem slu~aju, izvesnu za Be~ i Budimpe{tu ne{kodqivu lokalnu administrativnu autonomiju i to u sporednim zemaqskim pitawima. Jasno je da je vlast u Banskoj Hrvatskoj i Slavoniji dolazila iz Budimpe{te, koja je postavqala banove i ostalu niù administraciju, i koja nije zavisila od lokalne politi~ke igre u Hrvatskoj i Slavoniji. (isto; str. 130-131)
10. Misionarske i prozelitske aktivnosti Vatikana

@uti} iznosi statisti~ke podatke iz kojih se vidi kako je pokatoli~avawe uticalo na smawewe broja Srba i stranaca. Stvarawe unitarne rimokatoli~ke Hrvatske, naro~ito tokom XX veka, za Vatikan i Rimokatoli~ku crkvu je bilo imperativ vremena, jer je imalo neprocewivi zna~aj za ostvarewe uspe{nih misionarskih i prozelitskih aktivnosti na Balkanu. Vremenom su pokr{teni Srbi (konvertiti) i rimokatolici stranci (Nemci, êsi, Slovaci, Slovenci, Italijani, Rusini, Ma|ari i dr.) Hrvatske, Slavonije, Dalmacije i {ireg Balkana, preuzimali hrvatsko ime i postajali naj~istiji, odabrani Hrvati. Hrvatska je na taj na~in stvarno u sve ve}oj meri postajala jednonacionalna tvorevina bez nacionalnih mawina. Za ovakve tvrdwe neophodno se pozvati na egzaktne statisti~ke podatke o nacionalnoj (narodnosnoj) i verskoj strukturi stanovni{tva kako bi se videlo u kojoj se meri, zbog svehrvatske unifikacije, smawio broj stranaca i Srba dana{we Republike Hrvatske. Ograni~i}emo se na statisti~ki popis stanovni{tva austrijske administrativne oblasti Hrvatske i Slavonije (sa Sremom) u razdobqu od 1875. do 1910. godine. Prvo {to pada u o~i je ~iwenica da su Kraqevina Hrvatska i Kraqevina Slavonija u verskom i narodnosnom pogledu bile vrlo heterogene pokrajine. Pored Hrvata i Srba najbrojniji su bili Nemci. Prema austrijskom popisu stanovni{tva iz 1890, nema~kim jezikom govorilo je 117.493 stanovnika; prema popisu iz 1900. godine 134.000, dok su prema popisu iz 1910. nema~kim jezikom govorila 132.150 stanovnika. Najve}i porast stanovni{tva u Hrvatskoj i Slavoniji zabeleìli su Ma|ari zahvaquju}i, kako isti~e hrvatska istoriografija, ma|arizaciji hrvatskog, ali mi bi rekli i srpskog, slovena~kog i nema~kog stanovni{tva u vreme liberalnog reìma Kuena Hedervarija. Prema popisu stanovni{tva iz 1880, Ma|ara je bilo 41.417; prema popisu iz 1890. godine 68.794; prema popisu iz 1900. godine 90.180; prema popisu iz 1910. godine 103.405. U Hrvatskoj i Slavoniji ~e{kim jezikom govorila su prema popisu iz 1890. godine 27.521 stanovnika, prema popisu iz 1900. godine 31.588, prema popisu iz 1910. godine 31.252 stanovnika. Slova~kim jezikom govorila su prema popisu iz 1890. godine 13.614 stanovnika, prema popisu iz 1900. godine 17.342, prema popisu iz 1910. godine 21.458 stanovnika. Broj stanovnika koji su govorili slovena~kim jezikom podupire Kopitarevu i Miklo{i}evu tezu o pripadnosti svih kajkavaca (Hrvatskog Zagorja) korpusu slovena~kog naroda. Prema popisu stanovni{tva iz 1880. go635
dine, slovena~kim jezikom govorila su 20.102 stanovnika, dok su prema popisu iz 1900. slovena~kim jezikom govorilo 19.180 stanovnika. Do posledweg austrijskog popisa iz 1910. zabeleèn je drasti~an pad broja Slovenaca na 15.686 pripadnika. Uzroci takvog populacionog kretawa ne mogu se utvrditi bez studijskih istraìvawa. Moèmo samo naga|ati da li se broj Slovenaca smawio usled naglog iseqavawa, ili zbog novog rimokatoli~kog kursa koji je i{ao ka {irewu hrvatskog imena, naro~ito od Prvog hrvatskog katoli~kog sastanka 1910. godine. Tako|e je uo~qivo da je opao i broj Nemaca i êha prema popisu iz 1910. u odnosu na popis iz 1900. godine. Verska pripadnost stanovni{tva bila je tako|e vrlo raznolika. Rimokatolika, razli~itog narodnosnog i nacionalnog sastava, bilo je najvi{e 1,863.847 prema popisu iz 1910. godine. Treba ista}i da je u razdobqu od 1869. do 1910. bio veliki porast rimokatolika za oko 600.000 pripadnika. Kada se od ukupnog broja rimokatolika (prema popisu iz 1910) oduzmu brojni stranci, koji su bili uglavnom rimokatolici, dobije se zbir od oko 1,550.000 rimokatolika Slavena. Me|u wima je najvi{e bilo rimokatolika koji su nosili hrvatsko ime, ali ne treba zaboraviti da su u to vreme bili brojni [okci i Buwevci (naro~ito u Slavoniji i Sremu), kao i Srbi-katolici, koji su se vremenom u sve ve}em broju po~eli narodnosno opredeqivati kao Hrvati. Pravoslavaca ili grko-isto~nih bilo je prema popisu iz 1910. godine 649.453. Iako je bio visok natalitet pravoslavnih Srba, porast stanovni{tva nije bio na nivou onoga kod rimokatolika. âk je u odre|enim periodima zableèn i pad broja pravoslavnih Srba (1869. godine 511.802, a 1880. godine 97.746 pripadnika). Prema popisu iz 1890. godine zabeleèn je porast na 567.443, dok je prema popisu iz 1900. bilo 612.628 pripadnika. Ostale crkve i verske organizacije imale su skroman broj pripadnika u Hrvatskoj i Slavoniji. Prema popisu iz 1910. evangelika je bilo 50.452, mojsijevaca (izraeli}ana) 21.013, grko-katolika (unijata) 17.396. (isto; str. 156-158) U poglavqu Rimokatoli~ki prozelitizam nad Srbima i [iptarima Kosova, Metohije i Makedonije, @uti} iznosi podatke da je Italija uz pomo} Vatikana radila na ostvarivawu dominacije preko Velike Albanije, i da je Rimokatoli~ka crkva nastavila prozelitsku delatnost na podru~jima naseqenim albanskim i srpskim stanovni{tvom. Umjetni uzgoj mr`we na Kosovu i Metohiji krajem XIX i po~etkom XX veka, dodatno su, pored Turske i islama, inspirisali Vatikan i apostolska Habsbur{ka monarhija. Austrija je, zajedno sa Francuskom, zadobila u XVIII veku pravo za{tite rimokatolika u Osmanlijskom carstvu. Do Berlinskog kongresa 1878. godine preimu}stvo kod za{tite rimokatolika imala je Francuska. Od Berlinskog kongresa Francuska se vi{e angaùje na Istoku (Liban), a u severnoj Albaniji i na Kosovu i Metohiji istiskuje je Austro-Ugarska. U Tirolu u Austriji obrazovana je misionarska {kola za frawevce koji su slati na Balkan. Arbana{ki svetovni kler primao je prethodno obrazovawe u Skadru u jezuitskom kolegiju. Uz pomo} Austrije podizane su crkve, a albanski pitomci poha|ali su {kole u Austriji, naro~ito zbog izu~avawa nema~kog jezika.
636
Zauzimawem kosovsko-metohijskih i makedonskih krajeva posle balkanskih ratova, Srbija i Crna Gora, kao pravoslavne zemqe, na{le su se na udaru vatikanske i habsbur{ke propagande. Srpske dràve su optuìvane da su, umesto kriàrskog rata protiv nevernika muslimana, udarile na rimokatolike. Umesto da su juri{ali pod parolom Za krst i slobodu, pravoslavni bojovnici su, kako isti~e klerikalni splitski Dan, nastupali sa usklikom: Udri katolike i wihovu slobodu. (isto; str. 172-173) Italija je, posle Prvog svetskog rata, preuzela ulogu Habsbur{ke monarhije. Posebno je podsticala albanski iredentizam prema Kosovu, Metohiji, zapadnoj Makedoniji i Crnoj Gori. Vatikan i Rimokatoli~ka crkva su joj posluìli kao saveznik kod ostvarewa italijanske dominacije preko ideje o stvarawu Velike Albanije. Vatikanska Kongregacija za propagandu vere nastavila je u Kraqevini SHS ranije zapo~eti misionarski rad na podru~jima naseqenim albanskim i srpskim stanovni{tvom. Glavni stoèr rimokatoli~ke antijugoslavenske delatnosti i rimokatoli~kog prozelitizma bio je italofilski isusovac, nadbiskup skopski Lazar Miedia. Kao svedo~anstvo Miedijinih prozelitskih nastojawa stoji pismo albanskog misionara Mihela Tarabulusa (na italijanskom jeziku) od 15. januara 1920, koje je on uputio L. Miediji. Karakteristi~an je slede}i pasus: Budu}i su ovi seqaci (srpski N. @.) mnogo zaostali, goli u du{evnom telu i vremenitom pogledu, i po{to uvek upotrebqavaju slovenski jezik, ne bi li mo`da bilo nu`no da ih malko podignemo, pa i poarnautimo? A, to, kako da se boqe postigne nego li upravo pomo}u prosvete i kalu|erica. Mislim da bi sa {kolom i sa malo poduke deci oba pola, ubrzo ovaj kraj promenio izgled i mi bi kroz malo godina imali drugi narod koji bi govorio na{im jezikom. Kad bi to bilo ja se ne bih ustezao da `rtvujem za takvo delo vi{e od polovine svog imawa. Tarabulus je hteo da pomo}u milosrdnih sestara pretopi stanovnike nekoliko srpskih sela svoje parohije (Letnica, [a{are, Vrnovo, Vrzino Kolo) u Albance, odnosno da izvr{i albanizaciju Srba-katolika. Na Miedijin arnautluk upozoravao je i istarski pop [ime Picini}, koji je bio sekretar skopske nadbiskupije, isti~u}i da je rimokatolicizam za Miediju bio samo veo kojim je pokrivao svoj arnautluk. @upnika Tadiju Ivanovi}a iz Jaweva Miedija je progonio zato {to je ostao veran jugoslavenskoj narodnoj misli i bio dobro~initeq bednih i zlostavqanih Jugoslavena. Miedija ga je progonio i zbog toga {to se on solidarisao sa lo{im poloàjem hrvatskih sestara milosrdnica, koje su imale filijalu u Prizrenu, zavisnu od Zagreba. Sestre milosrdnice Miedija je fanati~no mrzio i nastojao je da se protera predvodnica sestara Hrvatica dalmatinska, zbog wezine narodnosti. Miedija je protiv Tadije Ivanovi}a, ina~e Srbina-rimokatolika, angaòvao letni~kog ùpnika Mihela Tarabulusa, koji je Ivanovi}a optuìvao da pohrva}uje Albance rimokatoli~ke vere. S druge strane, katoli~ko sve{tenstvo je vodilo i akciju katoli~ewa muslimana (Arnauta) Kosova i Metohije. Tako je pregledom mati~nih kwiga u katoli~koj crkvi u Stublima i Letnici utvr|eno da su brojni muslimani (Arnauti) uneseni u te kwige kao katolici. U kwigama su se nalazili po637
daci o datumu kr{tewa, krsnim kumovima i novom katoli~kom imenu. Ovi podaci uno{eni su u mati~ne kwige na latinskom jeziku, od 24. novembra 1842. u crkvi u Letnici, a od 15. aprila 1906. u crkvi u Stublima. Pregledom mati~nih kwiga u rimokatoli~koj crkvi u Stublima i Letnici utvr|eno je da je ukupno kr{teno sedam muslimana iz Stubla i Letnice. Interesantno je pomenuti da su krsni kumovi bili, pored Arnauta i Srbi rimokatoli~ke vere. Prlikom regrutacije u srezu gwilanskom, 1934. godine, otkriveni su slu~ajevi dvoverni{tva (islamsko-rimokatoli~kog), jer su mladi}i bili upisani u muslimanske i katoli~ke mati~ne kwige. Vrhovno stare{instvo Islamske verske zajednice àlilo se Ministarstvu pravde zbog rimokatoli~kog prozelitizma. Mladi}i regruti su izjavili da oni nisu kr{teni niti da pripadaju katoli~koj veroispovesti, ve} da su Arnauti vere muslimanske. Rimokatoli~ki ùpni ured u Gorwoj Stubli upisao je desetak muslimana u svoje mati~ne kwige, dodav{i im pored muslimanskog imena i katoli~ko, npr. Ismailovi} Arif Ivan Yon. Vrhovno stare{instvo Islamske verske zajednice skrenulo je pa`wu dràvnim vlastima na nepatriotsku i prozelitsku akciju katoli~kog sve{tenstva u ovom srezu, koje na ilegalan na~in radi na pokr{tavawu muslimana, pa je navelo i konkretan slu~aj gde su javno pozivali muslimane da se pokatoli~e prete}i im da }e ih u suprotnom Italija sve poklati po{to okupira te krajeve. Vrhovno stare{instvo je zahtevalo da se katoli~ki ùpni ured u Gorwoj Stubli pozove na odgovornost i da se iz wihovih mati~nih kwiga izbri{u svi muslimani. Me|utim, na~elnik Katoli~kog odeqewa Ministarstva pravde, sve{tenik A. î~i}, ocenio je da se u ovim slu~ajevima dvoverni{tva ne radi o katoli~kom prozelitizmu po{to su u pitawu lica ro|ena 1903. godine koja su tih godina i zavedena u katoli~ke ùpne matice. Vrlo pristrasna ocena za o~igledan prozelitski ~in! U arhidijecezi (biskupiji) skopqanskoj bilo je uo~i Prvog svetskog rata 15.224 ìteqa rimokatoli~ke vere. Najvi{e ih je bilo u |akovi~koj parohiji (6.039), u pe}koj (3.744), u parohiji Jawevo 2.218, prizrenskoj 1.988, skopskoj 618, u parohiji Stubla 324, parohiji Ferizovi} 130, u parohiji Mitrovica 63. U Jawevu svi parohijani su po narodnosti bili Srbi rimokatoli~ke vere, dok je na ~elu parohije bio Srbin-katolik don Nikola Glasnovi}. U Letnici, koja je pripadala Crnoj Gori, parohijani su bili Srbi pome{ani sa Arbanasima. Na ~elu parohije bio je Srbin-katolik don Toma Glasnovi}. U ostalim parohijama rimokatolici su uglavnom bili Arbanasi ([iptari). U skopskoj parohiji, u kojoj su rimokatolici uglavnom bili Arbanasi, paroh je bio Srbin-katolik Tadija Ivanovi}. Vi{egodi{wi proces katoli~ewa Srba i Albanaca Kosova i Metohije danas bere svoje plodove u Jawevu i Letnici gde je katoli~ko stanovni{tvo postalo hrvatsko. Brojni katoli~ki sve{tenici iz Jaweva bili su u razdobqu Kraqevine Jugoslavije Srbi katolici. Katoli~ki sve{tenici su javno pozivali muslimane da se pokatoli~e. U slu~aju odbijawa da prihvate katoli~anstvo sve{tenici su im pretili da }e ih Italijani sve pobiti kada jednog dana do|u u te krajeve.
638
Interesantno je pomenuti, izvan ovog kosovsko-metohijskog konteksta, aktivnost politi~ara i ~inovniak (muslimana) cazinskog sreza (BiH) koji su radili na hrvatizirawu tog kraja, odnosno na stvarawu Hrvata muslimanske vere. Vrlo je dragocen (zbog rariteta) dokument koji je Ministarstvo unutra{wih poslova uputilo Ministarstvu pravde 27. septembra 1929. godine. U wemu se, izme|u ostalog, kaè slede}e: Svi ~inovnici tajno, u mnogo mawoj meri nego ranije, rade na hrvatizirawu cazinskog sreza. U tom poslu najboqe se zapaàju biv{i mesni vo|a MO (verovatno JMO Jugoslavenske muslimanske organizacije N. @.) Fekija Kadi}, sudija ovda{weg kotarskog suda, kao i Mustafa Zuhri}, {erijatski ve`bovnik i zet biv{eg narodnog poslanika Nurije Pozderca... [. Kadi} stanuje, hrani se i stalno nalazi u dru{tvu biv{eg narodnog poslanika Pozderca.... U MUP-u preporu~uju da se navedeni smene sa svojih funkcija, a da se za {erijatske sudije postave Kraini} i Jaki} iz Sanskog Mosta, zato {to su oni kao Srbi-muslimani obqubqeni u ovom kraju. (@uti}; cit. delo; str. 172-177) U poglavqu Rimokatolicizam u Srbiji @uti} isti~e da je rimokatolicizam u Srbiji doìveo pravu afirmaciju posle 1918. godine: Beograd i Srbija sa~iwavali su u crkvenom pogledu u Kraqevini SHS (do 1924) samo jednu katoli~ku misiju pod patronatom (jurisdikcijom) Kongregacije za propagandu vere. Nad Srbijom se protezalo apostolsko misionarsko delovawe frawevaca. General fraweva~kog reda iz Rima zahvaqivao se 1919. vladi Stojana Proti}a (koji je ina~e bio blagonaklon prema Vatikanu) na laskavim priznawima i ne`noj pa`wi koje su iskazivali bosanskim frawevcima i wihovom misionarskom radu. Sinovi sv. Frawe su, prema re~ima generala, u pro{lim vekovima razvili intenzivnu delatnost u pravcu du{evnog i materijalnog dobra srpskog naroda, tako da je wihova uspomena bila uvek ìva u wegovoj sredini. General je o~ekivao da }e biti sre}a za bosanske frawevce da nastave predaju (misiju) svoje bra}e me|u srpskim narodom koji im je jo{ uvek sklon unato~ rastavi od dva veka. General je preduzeo konkretne korake kod vatikanskih vlasti da se misija poveri bosanskim frawevcima, u nadi da }e se uskoro videti uspeh katoli~ke vere u slavnom srpskom narodu. Srbija je predstavqala zemqu misije za fraweva~ke redovnike, ali i za svetovno sve{tenstvo. Na ~elu rimokatoli~ke op{tine u Ni{u nalazio se od 1918. nema~ki sve{tenik (misionar) dr Hubert Karthaus. On je postavqen na inicijativu prizrensko-skopskog nadbiskupa Miedije i apostolskog nuncija be~kog. Oni su, naime, zamolili 1917. stare{inu isntituta Dru{tva Bo`je re~i u [tajelu, kod Venloa (Holandija), da po{aqe jednog sve{tenika u Ni{ radi rukovo|ewa velikom rimokatoli~kom op{tinom ni{kom. Od strane instituta izbor je pao na prof. dr H. Karthausa. H. Karthausa je u ni{koj parohiji zamenio strani podanik Ferdinand Hrdi, koji je re{ewem ministra vera od 21. V 1921. postavqen za privremenog administratora rimokatoli~ke parohije u Kragujecu. Ni{ka i kragujeva~ka ùpa obuhvatale su sve rimokatolike u granicama Stare Srbije, sem grada Beograda. F. Hrdi je procewivao da je po celoj Srbiji raspr{eno oko 10.000 rimokatolika. Zahtevao je od Ministarstva vera da se obra639
zuju nove ùpe u Boru, ]upriji, Uìcu i Zaje~aru, zatim, da se po~nu podizati nove bogomoqe i crkve, kako bi se hiqadama doseqenih katoli~kih inèwera i radnika pruìla du{evna utjeha u trenucima stradawa, nesre}e, bolesti i smrti. Rimokatolicizam je posle 1918. doìveo pravu afirmaciju u Srbiji. U izrazito pravoslavnim krajevima Srbije i Ju`ne Srbije (Makedonije) izgradile su se nove crkve, nicali su novi samostani doma}ih i stranih redovnika i redovnica sa raznovrsnim misijama. U Srbiji su slobodno osnivana katoli~ka udruèwa: u Beoradu Dru{tvo za gra|ewe katedrale (1920), Dru{tvo sv. Vinka (1921), Dru{tvo katoli~kih devojaka (1922), Dru{tvo katoli~kih u~enika i u~enica (1922-23), Dru{tvo katoli~kih zanatlija (1923), Orlovi (1928) itd. Dana 8. decembra 1919. osnovan je na Beogradskom univerzitetu Jugoslovenski katoli~ki akademski klub Dan. Ferdinand Hrdi je optuìvan da sprovodi prozelitizam na nezakonit i nedozvoqen na~in. Prevodio je u rimokatoli~ku veroispovest Srbe pravoslavne vere koji su imali zakonske smetwe za stupawe u brak. Tako je preveo u rimokatoli~ku veru ven~awem (16. arila 1925) u Ni{u Nikolu Radovanovi}a i Zorku Ili}, iako su bili u drugom stepenu srodstva, zbog kojeg su i odbijeni od strane pravoslavnog sve{tenika. Pravoslavna crkva ga je optuìvala da ru{i plemenite i dobre versko-moralne pojmove na{eg pobo`nog naroda, remeti porodi~ne i familijarne odnose, koji su mnogo pripomogli odràwu na{eg plemena i ostvarewu wegovih ideala. Sv. arhijerejski sinod je odlu~io da se ovaj slu~aj prijavi, s molbom za dejstvo, kako bi se Hrdiju spre~io svaki daqi rad. F. Hrdi je priznao da je preveo nekoliko pravoslavnih Srba u rimokatoli~ku veru, ali da je to u~inio na vi{ekratne molbe doti~nih lica. Odbacio je optu`be Sinoda da je sve to ~inio na nezakonit na~in: Vide}i potpuno nepoznavawe vjerskih istina kod mnogih ~lanova pravoslavne crkve, nisam ih htio, pa niti primio u krilo katoli~ke crkve, jer nisam mogao da ih za kratko vreme podu~im na{oj vjeri, kad ni svoje nisu poznavali... Ne znam ta~an broj prevedenih pravoslavnih lica, ali moram naglasiti da koji do|u i prijave se i zamole za primawe, ~ine to svojevoqno bez ikakve propagande od moje strane, a ~ine to rado, jer kad su primqeni, u velikoj ve}ini ìve uistinu pravi ìvot kr{}anski. Verski indiferentizam, izraèn kod Srba pravoslavaca, omogu}avao je relativno lako prevo|ewe Srba na rimokatolicizam. Ministar unutra{wih dela Boà Maksimovi} predstavio je Hrdija kao velikog srbofoba i eksponenta klerikalizma i velikohrvatske politike u Srbiji, gde vr{i razornu plemensku propagandu na bazi verskih razmirica i netolerancije u stilu sredwovekovnih jezuita, daju}i, pri tome, svome radu i politi~ki karakter, po{to o svemu obave{tava hrvatske politi~are. Uspostavqawe redovne crkvene hijerarhije u Srbiji, posle izbora I. Rodi}a za nadbiskupa beogradskog 1924. godine, bio je novi impuls za ofanzivni rimokatoli~ki prodor u Srbiju. Beogradski ùpnik Vagner priznao je, uz brojni porast katolika u Srbiji, da je najve}i napredak katoli~anstva
640
bio ba{ u verskom pogledu: Ne samo da se je uredila crkvena hijerarhija, sa nadbiskupom Ivanom Rafaelom Rodi}em u Beogradu i Ivanom Gnidovecom u Prizrenu, nego su za to vrijeme podignute i nove crkve, osnovane nove ùpe, uvedena i redovna katehizaciaj djece po {kolama, do{li su razni redovnici i redovnice i osnovana razna katoli~ka dru{tva i time je, dakako, vrlo mnogo u~iweno i za sam vjerski ìvot ovdje naseqenih katolika... Temeqi za prirodan i slobodan razvitak katolicizma u Srbiji su nakon tolikih stoqe}a postavqeni. Perspektive za wegovu budu}nost su povoqne. Jo{ je samo potrebna slo`na suradwa svih katolika u Jugoslaviji da taj prirodni razvoj katolicizma do|e do svoje dràve i stalne evolucije. Onima koji razvoj katolicizma gledaju qubomorno, ne moèmo da kaèmo drugo nego da su tjesnogrudi. A za one koji nemaju povjerewa u budu}nost katolicizma u Srbiji, imamo samo jednu jedinu rije~: oni su malovjerni. Viktor Novak je isticao dobru organizaciju dva dekanata (ni{ki, beogradski) Beogradske nadbiskupije sa lijepim brojem organiziranih ùpa i ~itavim nizom mu{kih i ènskih redova koji su posle 1918. pristizali u ove krajeve. Beogradski dekanat sa~iwavalo je {est ùpa (pet u Beogradu i {esta u [apcu). @upa Krista Kraqa osnovana je 1919, a imala je 15.000 vernika. @upa sv. Ante osnovana je 1926. godine sa 6.500 vernika. @upa Blaène djevice Marije osnovana je 1923. sa 7.500 vernika. @upa Isusove dru`be sv. Petra osnovana je 1930. sa 8.000 vernika. @upa sv. ]irila i Metodija osnovana je 1929. sa 3.000 vernika. [aba~ka ùpa sv. Ane osnovana je 1928. sa 1.317 vernika. Ni{ki dekanat imao je 8 ùpa. @upa Bor osnovana je 1923. godine, a imala je oko 2.000 vernika. Uprava ùpe poverena je ocima asumpcionistima. @upa Kragujevac osnovana je 1844, a imala je 5.000 vernika. @upa u Smederevu osnovana je 1927. godine sa 3.112 vernika. Nadbiskup beogradski Rafael Rodi} obi{ao je, u martu 1925, svoju nadbiskupiju kako bi utvrdio fakti~ko stawe u pogledu organizacije i brojnosti stada. Zbog duhovnih potreba vernika, usled wihove pove}ane brojnosti, Rodi} je odlu~io da osnuje drugu ùpu u Beogradu i ùpu u Smederevu. Rodi} je smatrao opravdanim zahtev za uspostavqawe nove ùpe za dvadest hiqada katolika u Beogradu. Rodoqubivo-prosvetno dru{tvo Majke Jevrosime, koje je osnovano 1924. godine, poku{alo se suprotstaviti o~iglednim rimokatoli~kim nastojawima da se poja~a prozelitski uticaj u Srbiji. To dru{tvo postavilo je zadatak da pribira u svoje institucije {to ve}i broj dece i da ih vaspitava u duhu na{e vjere i tradicije na{ih slavnih predaka. Razlog za takav pravac rada Dru{tvo majke Jevrosime nalazilo je u organizovanom radu bra}e katolika koji su na{u pravoslavnu omladinu vaspitavali u katoli~kom duhu, na {tetu na{e vere: Danas oni imaju samo u na{oj prestonici svojih sedam institucija, a posebnu za siroma{nu decu koju prikupqaju za svoje ciqeve. Koliko sistematski oni rade na tome prevo|ewu u svoju veru vidi se iz toga {to su na{e siroma{ne majke, sa petoro {estoro dece, slali u svoje manastire u Hrvatskoj i Sloveniji, kako bi ih sasvim otu|ili od nas. Wihovi manastiri su ve} po~eli proizvoditi na{e [umadince u katoli~ke sve{tenike i jedan se takav nalazi ovde u Beogradu kao zamenik verou~ite641
qa u wihovoj instituciji u Rankeovoj ulici. Da bismo paralisali akciju kalu|erica, koje prikupqaju na{u imu}niju decu u zabavi{ta, osnovnu {kolu, obdani{ta i gimnaziju, i vaspitavaju ih u katoli~kom duhu, mi smo 1928. godine otvorili srpsko-francusko zabavi{te. Godine 1930. otvorena je kod nas i osnovna {kola da se ne bi na{oj deci dala prilika da iz na{eg Srpsko-francuskog zabavi{ta prelaze u wihovu osnovnu {kolu. (isto; str. 177-181) U poglavqu Grkokatolici (unijati) u ofanzivi @uti} nagla{ava da prozelitizam putem unija}ewa dobija na intenzivnosti posle izbora Dionizija Waradija za grkokatoli~kog biskupa krièva~kog 1920. godine. Krièva~ka grkokatoli~ka (unijatska) biskupska stolica formalno je ispra`wena 18. maja 1917, kada je dekretom Sv. stolice prekinuta kanonska veza izme|u grkokatoli~kog biskupa Julija Drohobeckog i Krièva~ke biskupije. D. Waradi, po poreklu Rusin, bio je zvani~ni vatikanski kandidat za mesto biskupa krièva~kog. Za wegovo naimenovawe zalagao se kod pape nadbiskupa zagreba~ki Antun Bauer. U pismu papi, od 24. februara 1919, Bauer isti~e Waradijeve kvalitete i saglasnost vlade S. Proti}a sa wegovom kandidaturom: Ako bi se Va{a svetost udostojila spomenutog promaknuti za biskupa krièva~kog, ne bi od dana{we na{e vrhovne dràvne vlasti bilo nikakve pote{ko}e. To je meni dobro poznato iz autenti~nih informacija. Va{a pak Svetost mo}i }e se potpuno uvjeriti u istinitost moje tvrdwe diplomatskim ili drugim potrebnim putem. Podr{ku Waradijevom naimenovawu pruàla je i hrvatsko-slavonska vlada. Povoqne ocene o uzornom gra|anskom i dràvqanskom pona{awu D. Waradija kvare wegova originalna srbofobi~na i antipravoslavna pisma. Tako npr. Presvetlom gospodinu vladiki javqa, 18. februara 1914. s najve}om boqi du{e da je {izma (pravoslavqe) zagrabilo tlo u Lipovqanskoj ùpi, po{to devetorica gospodara istupaju iz crkve katoli~ke i prelaze u takozvano pravoslavqe. Uzro~nik takvih pojava je velikoruska propaganda, koja je iz Rusije do{la preko Golosa naroda i Prikarpatskaje Rus... Iz iskaza naroda moè se jasno razabrati da tu bunu uveliko podràva paroh {izmati~ki u Raji}u glasoviti Podunavac iz veleizdajni~ke parnice koji je buntovnicima obe}ao da }e im se sagraditi crkva... Nadaqe, bune narod dva {izmati~ka trgovca u Novskoj, koji ovdje imaju svoju banku, pa posu|uju novac narodu i tom zgodom ~ine svoju propagandu. Waradi je, dakle, ogor~eni protivnik {izmati~kog prozelitizma nad vatikanskim grkokatolicima, koji su upravo rimokatoli~kim prozelitizmom otpali od {izmati~kog pravoslavqa. Centrala grkokatolicizma, odakle je {iren prozelitski apostolat, nalazila se u Olomuku u Moravskoj (êhoslova~ka). Tu je stolovao rimskokatoli~ki namesnik za pro{irewe unije koji je, preko svog sve{tenstva i ~asopisa Apostolat sv. ]irila i Metodija, temeqio novi rimski import u kraqevini SHS. ^lan Apostolata sv. ]irila i Metodija, sve{tenik Firis, postavqen je za grkokatoli~kog sve{tenika u \ev|eliji 1927. godine. Vaseqensku patrijar{iju u Carigradu posebno je iritirala vest o nameri Vatikana da u Veneciji uspostavi unijatsku patrijar{iju: Namere
642
Vatikana da se naimenuje u Veneciji unijatski mitropolit, zbog nesuglasica i pocepanosti Ruske pravoslavne crkve, bi}e predmet ozbiqnog raspravqawa ovog pitawa od strane Vaseqenske patrijar{ije. Ovda{wi gr~ki list Apovgematini, od 22. marta 1931, skre}e pa`wu Vaseqenskoj patrijar{iji na ovu akciju Vatikana i preporu~uje da se po{aqe u Veneciju predstavnik patrijarha u Be~u, mitropolit Germanos, kako bi mogao {to boqe pratiti razvoj doga|aja, ako bi eventualno do{lo do ostvarewa ove namere Vatikana. S druge strane, veli list, moè se ra~unati na pomo} i gr~ke crkve koja, kao {to je poznato, vodi borbu protiv unijatskog pokreta u Gr~koj. Svakako, prema dobivenim informacijama, ovim pitawem }e se pozabaviti Sinod Vaseqenske patrijar{ije. Razbijeno i nacionalizovano pravoslavqe te{ko se moglo nositi sa jedinstvenom internacionalnom vatikanskom organizacijom i wenom kontinuiranom prozelitskom akcijom. Jurisdikcija krièva~kog biskupa bitno je pro{irena posle dono{ewa dekreta Sv. stolice od 19. oktobra 1923. godine, br. 9992/22, kojim su svi pripadnici grkokatoli~ke veroispovesti u Kraqevini SHS stavqeni pod neposrednu vlast biskupa krièva~kog, i izuzeti ispod jurisdikcije dotada{wih wihovih ordinarija. Jedino su ostali izdvojeni (nekoliko godina) grkokatolici u BiH, koji su imali posebnog apostolskog administratora. Intencija Vatikana i ordinarijata krièva~ke eparhije bila je u tome da katolici isto~nog obreda do|u pod redovnu duhovnu vlast koja se nalazi na na{em dràvnom teritoriju, da se tako ukloni i svaka pomisao kako se pod pla{tom vjere i crkvene organizacije vodi bilo kakva propaganda vjerska ili politi~ka koja bi ugroàvala dràvni poredak, dràvne interese ili javni mir. Snaàn italijanski uticaj u Bugarskoj, posle ubistva predsednika vlade Aleksandra Stambolijskog 1923. i dolaska na vlast Aleksandra Cankova, omogu}io je albansko-bugarsko zblièwe, koje je bilo posledica italijanskih spoqno-politi~kih manevara na Balkanu. Savezni{tvo Albanaca rimokatolika sa Italijom imalo je za rezultat povezivawe Kosovskog komiteta sa bugarsko-makedonskim VMRO-om. Ova nova me|udràvna savezni{tva protiv Jugoslavije otvorila su nove mogu}nosti za Vatikan da intenzivira aktivnost u Makedoniji. Ofanziva grkokatolicizma u Ju`noj Srbiji (Makedoniji) poklapa se sa spoqnopoliti~kim promenama u Albaniji i Bugarskoj, po{to se grkokatoli~ke parohije obnavqaju u Strumici, Bogdancima i \ev|eliji 1923/24. godine. Grkokatolici juga Makedonije izraàvali su naklonost ka bugarskoj dràvi i Cankovqevom reìmu. Zbog centralisti~ke vatikanske politike, kojoj su se bez pogovora morali pokoravati i grkokatolici, moè se pretpostaviti, u nedostatku izvora vatikanskog porekla, da je bugarofilstvo grkokatolika usmeravao Vatikan u pravcu sinhronizovanog delovawa protiv postoje}eg dràvnog poretka. Intencije osnivawa Makedonske pravoslavne crkve, koja je uspostavqena u socijalisti~koj Jugoslaviji, moèmo uo~iti u Kraqevini Jugoslaviji preko povezanog delovawa Bugarske pravoslavne crkve i grkokatolika u Makedoniji. Prema izve{taju Kraqevskog poslanstva u Sofiji, od 14. septembra 1931, krenula je u @enevu jedna delegacija, opunomo}ena od pravo643
slavnog (bugarskog) i unijatskog sve{tenstva, ~ija je pastva ve}im delom ostala u Makedoniji, da traì od Dru{tva naroda crkvena prava za bugarske mawine u Ju`noj Srbiji i gr~koj Makedoniji. Delegaciju su ~inila slede}a lica: episkop ni{avski Ilarion, arhimandrit Kiril, protojerej Stojanov, sve{tenik Bucev i kalu|er dr Stamov. U memorandumu koji je trebalo da podnesu Dru{tvu naroda, delegacija je zahtevala slede}e: Povra}aj sve{tenika u wihove dijeceze; vaspostavqewe bugarskih crkvenih op{tina iz turskih vremena; povra}aj prava upravqawa nad dijecezama i povra}aj crkvenih i manastirskih imawa; uvo|ewe bugarskog jezika po crkvama i {kolama. Posle @eneve delegacija je trebalo da poseti papu Pija XI, kenterberijskog arhiepiskopa u Londonu, zatim Pariz i Berlin, kako bi na tim mestima zahtevala da se svi bratski zauzmu kod merodavnih faktora za davawe i garantovawe prava pravoslavnoj i unijatskoj crkvi u Makedoniji. U srezu |ev|elijskom odvijala se, pogotovo od 1923. godine, organizovana propagandna akcija grkokatoli~kih misionara: Oni raspolaù izvesnim sumama novca, i pored izvr{enih besplatnih ~inodejstava, pomaù i materijalno, ne samo pripadnike svoje konfesije, ve} i svakog onog ko èli ili za koga veruju da }e kofnesijski wima pri}i. Tamo{we vlasti ne znaju ta~no poreklo novca koji ovi misionari dele narodu, ali po svim okolnostima, sa pravom sumwaju da je novac stavqen pomenutim misionarima na raspoloèwe, ne od wihove verske centrale, ve} od pojedinih politi~kih organizacija ~ije se centrale nalaze u dràvama koje su nama neprijateqski raspoloène. Kao najistaknutiji u ovom radu isti~u se grkokatoli~ki sve{tenik Hristifor Dimitrijevi} i nekakav Yon (Albanac) kafeyija iz \ev|elije. Grkokatoli~ki sve{tenik dr S. Saka~ poku{ao je da sprovede svoju bugara{ku propagandu u \ev|eliji i Bogdancima po uputama Makedonskog komiteta (VMRO). Poglavar |ev|elijskog sreza pozvao je doti~nog sve{tenika i savetovao mu da ne odràva kontakte sa licima s kojima je stalno u vezi, a koja su gotovo sva od ranije kompromitovana i obeleèna kao vrlo sumwiva i prema na{oj dràvi neprijateqski raspoloèna. Saka~ je priznao da bi to zaista tako moglo biti i sloìo se da sa doti~nim treba da prekine veze. Kako je Saka~, me|utim, produìo svoju bugarofilsku propagandu, nare|eno mu je da obustavi svaki daqwi rad u |ev|elijskom srezu, koji je bio jedan destruktivan i antidràvni rad me|u najsumwivijim me{tanima. Ti sumwivi me{tani hteli su da iskoriste veru za svoje bugarofilske svrhe i propagandisti~ku bugara{ku akciju u smislu planova i uputstava Makedonskog komiteta, zbog ~ega je prema wima provedena i krivi~na istraga. Komandant 49. pe{adijskog puka i namesnik grada Strumice èstoko su optuìvali grkokatoli~ke sve{tenike u Makedoniji. Namesnik Epaminonda Jeftimovi} tvrdio je da uspostavqawe grkokatoli~ke crkve u Strumici 1923. zna~i novo izdawe bugarske katoli~ke crkve, koja je u vreme turske uprave postojala na teritoriji gr~ke Makedonije: Ta bugarska katoli~ka crkva nije imala nikakve veze sa katoli~kom crkvom, jer su svi obredi u woj svr{avani na slovenskom jeziku i po propisima isto~no-pravoslavne
644
crkve. Ciq joj je bio da {titi i {iri bugarsku propagandu. Toj crkvi pripali su svi dana{wi pripadnici grkokatoli~ke crkve u Strumici, zajedno sa svojim sada{wim sve{tenikom Atanasijem Ivanovi}em. Stvaraju}i pomenutu crkvu, Bugari su imali dve koristi: da bugarizuju stanovni{tvo i da za sebe pridobiju velike katoli~ke dràve.... Sveti arhijerejski sinod SPC dostavio je, 22. aprila 1929, predsedniku vlade P. @ivkovi}u nove dokaze o prozelitizmu grkokatoli~ke crkve: Sv. arhijerejski Sinod je imao, naàlost, priliku da se vi{e puta poàli nadle`noj gospodi ministrima na bezobzirnu propagandu, ili boqe re~eno prozelitizam grkounijata u Ju`noj Srbiji. Tako je Sv. arhijerejski sinod i nedavno primio izve{taj... o nasilnom prevo|ewu iz pravoslavne vere u grkokatoli~ku Velike Petrovi} iz sela Su{eva, i wezinom protuzakonitom ven~awu u grkokatoli~koj crkvi. Kao {to se na{a crkva drì propisa i uputstava iz samog Ministarstva vera, pri primawu u na{u crkvu pripadnika druge vere, red je da se toga pridràvaju i ostale verske organizacije. Zaista ìvimo u ~udnom znaku vremena da se Srpskoj pravoslavnoj crkvi svuda staje na put i prema woj primewuju od strane dràvnih vlasti zakonski propisi, dok se prema ostalima ina~e postupa i tolerira na {tetu SPC. Zakon o crkvenim vlastima predvideo je kada pripadnici SPC mogu sebi podi}i hram. Zahteva se odre|en broj domova, gotov materijal za crkvu, pa ~ak se striktno traì da se hramovi podiù u srpsko-vizantijskom stilu. Sve ovo ko{ta kad se zna da nam narod to podiè. Nije lako podi}i danas onakve bogomoqe kakve su nekada podizali vladaoci i vlastela. Me|utim, od rimokatolika i drugih veroispovesti sve se ovo ne traì. Oni podiù svoje bogomoqe po svom naho|ewu. Sve je ovo o~igledno da se radi na {tetu pravoslavne crkve, pa ne samo da je ovaj rad na {tetu SPC u Ju`noj Srbiji, nego je i na {tetu na{e nacije u onda{wim krajevima. Zato g. ministre, s obzirom na jo{ dosta nerazvijenu nacionalnu svest ovda{weg ìvqa i opasnost koja preti od bugarske propagande, a i da se ne stvara haos me|u pripadnicima pri prelazu iz jedne veroispovesti u drugu, ~ast nam je zamoliti vas da izvolite ovu stvar strogo poverqivim putem i na~inom ispitati. Zahvaquju}i vi{egodi{woj unijatskoj aktivnosti, u Strumici se pojavilo preko 1.600 grkokatolika. Osnovnu {kolu polazilo je preko 200 u~enika grkokatoli~ke veroispovesti. Ukupan broj grkokatolika u Kraqevini SHS bio je relativno mali oko 60.000. Ranije generacije grkokatolika su u drugoj ili tre}oj generaciji prelazile na rimokatolicizam i samim time prihvatale hrvatsko ime. Izuzetak su unijati @umberka (potomci pravoslavnih sewskih uskoka) koji su zadràli grkokatolicizam, ali su zato postali Hrvati. (isto; str. 181-186) Iz svedo~ewa Vjekoslava Cvrqea, jasno je da je Vatikan odmah prigrlio tzv. Makedonsku pravoslavnu crkvu, a prigrlio je upravo zato {to je podsticao weno stvarawe. Ekumenski dijalog sa Svetom stolicom vodila je, me|u prvima, Makedonska pravoslavna crkva koja od 1967. postoji kao autokefalna, iako je tada nisu priznale ostale pravoslavne crkve zbog negativnog stava Srpske
645
pravoslavne crkve koja nije priznavala makedonsku naciju ni makedonsku crkvu. Me|utim, Makedonska pravoslavna crkva, znaju}i da u Vatikanu prihva}aju sve ekumenske kontake, uspjela je uspostaviti vezu s vatikanskim Sekretrijatom za kr{}ansko jedinstvo, i to preko svojih mitropolita Kirila i Nauma. Oni su zajedno s protojerejem Nestorom Popovskim stigli u Rim u studenom 1968. Kako su se obratili i meni, pomagao sam im u uspostavqawu izravnih kontakata s va`nim vatikanskim li~nostima i ustanovama, prire|uju}i im i ru~kove i primawa na kojima su vodili korisne razgovore. Proveli su u Rimu tri dana ispuwena susretima (19, 20. i 21. studenog). Od 12. do 16. veqa~e 1969. boravila je u Rimu makedonska crkveno-dràvna delegacija u povodu 1100. godi{wice smrti sv. ]irila. U delegaciji su bili mitropolit prespansko-bitolski Kliment, mitropolit ameri~kokanadsko-australski Kiril i protojerej Klime Maleski. Iz Izvr{nog vije}a Makedonije bili su dr Ivan Kataryijev i Vlado Maleski te profesor Haralampije Polenakovi}, potpredsjednik Makedonske akademije znanosti i umjetnosti, i prof. Frawo Ba~i}, prorektor Univerziteta u Skopju. (Cvrqe; cit. delo; str. 236-237) Od 20. do 24. svibwa 1970. boravila je u Rimu crkveno-dràvna delegacija Makedonije, sastavqena od ~etiri crkvena i pet dràvnih predstavnika (...) Delegacija je 21. svibwa posjetila Sekretarijat za kr{}ansko jedinstvo gdje ih je primio kard. Willebrands; 22. svibwa bili su u specijalnoj audijenciji kod Pavla VI (...) Idu}ih godina su redovito dolazile u Rim makedonske delegacije na ekumenske susrete, {to je postalo tradicijom. (isto; str. 237-238) @uti} daqe prati zatirawe Srpstva u Dubrovniku i Boki u prvoj polovini XX veka. Dubrovnik i ju`na Dalmacija (Konavli) imali su, kao grani~no podru~je pravoslavqa, izuzetno mesto u vatikanskim prozelitskim aktivnostima. Biser Jadrana je u dugom vremenskom razdobqu ~i{}en od {izmati~kih Srba. Dubrova~ki senat je ve} u XVIII veku zabranio pravoslavcima da se naseqavaju u Dubrovnik iz privrednih razloga. Zbog takve zabrane pravoslavni Srbi, koji su se nastawivali u Dubrovnik, morali su prelaziti u rimokatolicizam kako bi u wemu obezbedili stalno boravi{te. Srbi-katolici bili su nosioci privrednog, politi~kog i kulturnog ìvota grada Dubrovnika. Do Prvog svetskog rata politiku Srpske narodne stranke u Dubrovniku uglavnom su vodili Srbi-katolici. Tako su na izborima 1911. godine Srbi u op}inskom vije}u Dubrovnika imali 15 od ukupno 36 mesta (42 odsto). Od ve}nika Srpske stranke samo trojica su bili pravoslavne vere, dok su ostala dvanaestorica bili rimokatolici. Okosnicu srpskog politi~kog pokreta u Dubrovniku sa~iwavali su ~lanovi najuglednijih dubrova~kih patricijskih porodica, koje su polako izumirale, najvi{e zbog odluke donesene prilikom Napoleonove okupacije grada da se ne}e èniti, odnosno imati poroda. Ista zabrana odnosila se i na druge neplemi}ke stare dubrova~ke porodice koje nisu imale ve}e potomstvo i po pravilu su polako izumirale. U wihovim redovima bilo je
646
mnogo Srba-katolika. Hrvatsku nacionalnu propagandu u Dubrovniku naro~ito je provodila klerikalna i frankova~ka {tampa, posebno list Prva Crvena Hrvatska. Uporedo sa ovakvim procesom nestajawa Srba-katolika, u Dubrovnik se u razdobqu od 1918. do 1941. doselio ve}i broj stanovnika rimokatoli~ke vere koji nisu bili Srbi. Srpstvo Dubrovnika naro~ito su isticali saradnici Srpskog lista (glasa), glasila Srpske narodne stranke na Primorju. Godine s kraja XIX i s po~etka XX veka obeleène su kao vrhunac ja~awa Srpstva Dubrovnika i kao po~etak wegovog propadawa. U narednom periodu slabqewe i obamirawe dubrova~kog Srpstva je nastavqeno i zavr{eno preobraàjem biv{eg slovinskog u hrvatski grad. Srpski list je nalazio mnoge dokaze o Dubrovniku kao srpskom gradu: wegovu okolinu su naselili Srbi ve} u VII veku, Dubrova~ka Republika je dobijala ili kupovala zemqu od srpskih vladara, stanovni{tvo tih zemaqa bilo je pravoslavne vere, dubrova~ki kwièvnici su u svojim delima pisali o srpskim junacima, o Kosovu i tragediji srpskog naroda. Dokaz su bili i istovetnost obi~aja, srda~ni odnosi izme|u Dubrov~ana i srpskih vladara i bliske trgova~ke veze Dubrov~ana i Srbije. Na primedbu koja je stizala sa hrvatske strane da se Dubrov~ani nikada nisu nazivali Srbima, Srpski list je odgovarao primerima iz ìvota drugih naroda: Italijani su pre ujediwewa bili podeqeni na niz dràvica od kojih je svaka imala posebno ime, a isto tako i Nemci. Prema tome, i Srbi se mogu nazivati razli~itim imenima a biti pripadnici istog naroda. Prema Srpskom listu Rimokatoli~ka crkva je na dva na~ina uticala na ga{ewe srpskog imena u Dubrovniku: Dubrov~ani su ga se svesno odricali kako ovu crkvu ne bi izazivali protiv sebe; srpsko ime je padalo u zaborav zbog prelaska Srba pravoslavnih u novu veru. Srpski karakter Boke Kotorske saradnici Srpskog lista su posmatrali kao o~iglednu pojavu. Zato su se retko upu{tali u dokazivawe te ~iwenice veruju}i da je to sasvim nepotrebno. S vremena na vreme pomiwali su da je Boka srpska zemqa jer o tome svjedo~i istorija, uspomene, narod sam, jer se u Bokokotorskom zalivu pevaju pesme o Marku Kraqevi}u i Milo{u Obili}u, o caru Du{anu i Kosovu. Konstataciju Hermana Bidermana da je boke{ko srpstvo sa zemqom sraslo, navodili su kao naj~vr{}i dokaz ispravnosti svog stava. Prisustvo hrvatstva u Boki videli su kao posledicu propagandnog rada stranih doseqenih rimokatoli~kih ~inovnika i profesora. Ova {aka do{qaka u Boki, koji su do{li gladni i èdni, goli i bosi pa se najeli i obukli, pa onda stali {iriti nekakvu hrvatsku propagandu i sijati vjersku mr`wu i bratski razdor izme|u jednokrvne bra}e Bokeqa. Svi napori rimokatolika (Hrvata) oceweni su kao uzaludni jer Boka ne moè biti drugo, ve} ~isto srpska. Denacionalizacija i katoli~ewe Srba u Dubrovniku i ju`nom primorju, koji su uspe{no vo|eni od strane Austrije i Vatikana tokom XIX i po~etkom XX veka, nastavqeni su i u Kraqevini Jugoslaviji. Povodom tzv. Milijuna{ke afere iz 1921. godine, Srbi-katolici u Dubrovniku bili su izloèni {ikanirawima i progonima: Upada u o~i okolnost da su u ovom milijuna{kom procesu progoweni istra`nim zatvorom i ìgosani javnom
647
{tampom kao po~initeqi najsramnijih djela, izme|u ~lanova Narodnog vije}a, jedino Srbi-katolici, {to je moglo izgledati kao da se htjelo samo ove pred cijelim svijetom ìgosati i ocrniti, da ih se tako iskqu~i iz svakog mogu}eg upliva u mladoj dràvi. Ovo je fakat koji se podudara sa mi{qewem nekih ~lanova pokrajinske Vlade i wihovim skromnim èqama o kojima se govori da su se nekom prilikom izrazili kako shva}aju da ima Srba pravoslavnih, ali da Srbe katolike oni ne priznaju i da ih se mora uni{titi. Netrpeqivost i pritisak na Srbe-katolike dovodili su do brisawa wihovog srpskog imena i zamewivali sa hrvatskim koje je obezbe|ivalo mirniji i uspe{niji ìvot u tom katoli~kom kraju. Dubrova~ki Srbi-katolici svim srcem prionuli su uz liberalno integralno jugoslavenstvo tokom razdobqa Kraqevine Jugoslavije. ^lanovi srpskih stranaka, iz vremena Austro-Ugarske, u Kraqevini SHS postaju ~lanovi jugoslavenskih stranaka; predratna srpska dru{tva i ~asopisi se gase, ili ih wihovi osniva~i preobla~e u jugoslavensko ruho. U godi{waku Dubrovnik za 1937. godinu, isti~e se pitawe da li je srpski dio na{eg naroda isuvi{e tolerantan i spreman na sve `rtve i odreke u interesu zajednice naroda i dràve, kada u cijeloj Dalmaciji, Bosni i Hercegovini, Vojvodini, Hrvatskoj i Slavoniji nemaju nijednog istaknutog politi~kog lista; nijedno novo dru{tvo ni ustanova sa srpskim imenom nijesu nastali iza rata, dok ih je vi{e svojevoqno i to ime napustilo za qubav sloge i jedinstva. Nikola Milovan~ev isti~e da je ba{ kod Srba-katolika ova iskrena odanost jugoslavenstvu povezana sa izmjewenim politi~kim odnosima, ~esto u drugoj fazi dovela do promjene nacionalne pripadnosti kod ~lanova iste porodice. Kao primer N. Milovan~ev navodi uglednu srpskokatoli~ku siwsku porodicu Tripalo, koja je do Prvog svetskog rata ispovedala srpsko narodnosno opredeqewe; u razdobqu izme|u dva svetska rata dominira integralno-jugoslovensko opredeqewe; nakon Drugog svetskog rata, u nacionalnoj evoluciji, ~lanovi porodica Tripalo po~iwu se deklarisati kao Hrvati. Istaknuti velikohrvatski nacionalista, Mirko Tripalo, poti~e iz takve konvertitske porodice. O prozelitskoj aktivnosti prekr{tavawa srpskog elementa, ali i prevo|ewa rimokatolika raznih narodnosti u Hrvate, sresko poglavarstvo u Kotoru dostavilo je, 14. jula 1924, Ministarstvu unutra{wih poslova Kraqevine SHS slede}i izve{taj: Razne vlade i dràve koje su pro{lih vekova Bokom vladale nastojahu svim silama da oslabe, uni{te i potisnu srpski element koji nije mogao snositi tu|i jaram. Austrija, koja je zadugo Bokom vladala, provodila je tu politiku austrijsku u najve}em opsegu. Da bi {to ve}i rezultat i ciq svoje politike postigla, ona je preko katoli~kih sve{tenika, profesora i ~inovnika, koji nijesu bili Bokeqi, probudila me}u Bokeqima vjersku mr`wu i nesno{qivost, a zadwih 40 godina raspirila i plemensku mr`wu i borbu, stvaraju}i od katolika Hrvate, koji su joj slepo sluìli i bili oru|e u rukama vlastite bra}e. Da bi smawili broj srpskog plemena, naselila je dosta stranog elementa, naravno katoli~kog, od koje je opet stvorila Hrvate....
648
Potiskivawe Srpstva iz Boke, Konavala i sa ju`nojadranskih otoka, preko rimokatoli~kih prozelitskih akcija ali i komunisti~kog na~ina re{avawa nacionalnog pitawa (isticawem crnogorstva umesto Srpstva), 30-ih i 40-ih godina ovog veka doìvqava zavr{nu fazu. Retki su sa~uvani tragovi Srpstva na ju`nojadranskim ostrvima (Mqetu, Kor~uli, Lastovu, Visu). Citira}emo karakteristi~an dokument koji svedo~i o nekada{wem brisawu Srba na jadranskim ostrvima. Re~ je o izve{taju poglavarstva sreza bokokotorskog od 9. oktobra 1925. u kome se iznosi slu~aj Srbina don Ante An|ela Jurice: Don Ante Jurica pre dolaska u Boku sluìo je kao paroh u Cavtatu. Radi politi~kih nazora, kao Srbin, don Jurica je do{ao u konflikt sa svojom pretpostavqenom duhovnom vla{}u, {to ga je nagnalo da zatraì otpust iz dubrova~ke dijeceze. Marta meseca 1922. godine bio je name{ten kao paroh u Tivtu (u kom su prevladavali rimokatolici N. @.) gde je don Jurica do{ao u konflikt sa parohijanima koji su u ono doba ispovedali komunizam a posle republikanska na~ela (radi}evci N. @.). Wegovo isticawe Srbinom i nacionalistom onemogu}ilo mu je boravak u Tivtu, po{to su mu parohijani sve mogu}e prkose pravili. Kako se don Jurica rodio na ostrvu Lastovu, koje pripada Italiji, a on opcijom propustio dobiti na{e dràvqanstvo, ostao je italijanskim podanikom. Meseca juna t.g. zatraì otpust iz bokokotorske dijeceze i dobi mesto paroha u Lastovu, svom rodnom mestu. Kad su fa{isti doznali da je don Jurica bio odlikovan od na{e dràve, ustanu protiv wega tako da je morao napustiti Lastovo. Zadarski biskup namesti ga u okolinu Zadra... (da bi se posle izvesnog vremena vratio ponovo na Lastovo N. @.) Za wegovo odlikovawe znam toliko da sam mu orden Sv. Save IV stepena na sve~an na~in predao, a kako je do tog odlikovawa do{lo nije mi poznato, ali mislim da je ono sledilo zbog wegovog patriotskog dràwa za vreme rata i posle. Na putu sam doznao da je imenovani, kao kalu|er u Cavtatu, do{ao radi toga u konflikt sa svojim pretpostavqenima, jer je kao katoli~ki sve{tenik u Cavtatu odrào parastos prilikom smrti W.V. kraqa Petra. Kod dràvnih vlasti, me|utim, pona{awe don Ante An|ela Jurice izazivalo je odre|enu sumwu. Naknadno se saznalo od povjerenika sa Lastova da su na{i qudi na Lastovu s wime nezadovoqni jer se je don Jurica primio da sluì u italijanskom jeziku, {to do sada tamo nije bilo. Povereniku je, s druge strane, izjavio da je do{ao na Lastovo iz patriotskih razloga radi ~uvawa na{ih narodnih interesa. Obave{tajno odeqewe Ministarstva vojske je, zbog odre|enih nejasno}a i sumwi u vezi vagabunda don Jurice, dostavilo Ministarstvu vera, 20. novembra 1925, nova saznawa o su{tini pona{awa don Jurice: Iz pouzdanog izvora izve{taj od 14. o.m. glasi: An|elo Jurica prije rata i sloma Austrije bio je pristalica Hrvatske stranke prava (milinovci) i kao takav veoma neraspoloèn ovda{woj dràvi (austrijskoj N. @.), zbog ~ega je bio i progawan. Posle sloma Austro-Ugarske i ujediwewa bio je u po~etku odu{evqeni nacionalista a docnije pristalica Radikalne stranke i veliki oboàvaoc dinastije Kara|or|evi}a, usled ~ega je dolazio u sukob sa crkvenim vlastima. Po povratku u Lastovo, svoje rodno mesto, gde se sada nalazi, primio je italijansko podanstvo i postao paroh u Lastovu, te po cr649
pqenim izve{tajima, sad je odu{evqeni Talijan. Zbog ove svoje prevrtqivosti moè se smatrati kao vrlo opasna li~nost. (@uti}; cit. delo; str. 186-191) Kako pi{e @uti}, Rimokatoli~ka crkva je, kao efikasan oblik prozelitizma kojim je {ireno hrvatstvo, koristila svoj mo}ni uticaj prilikom sklapawa brakova izme|u rimokatolika i inoveraca. Me{oviti brakovi u ve}ini slu~ajeva sklapani su u katoli~kim crkvama. Revnosne katolkiwe uspevale su, u ve}ini slu~ajeva, da svoje zabludele pravoslavne supru`nike i zajedni~ku decu prevedu u rimokatolicizam a time i u hrvatstvo. Verski indiferentni, kosmopolitski nastrojeni, Srbi-pravoslavci bili su lak plen za instituciju zvanu Rimska crkva. Rimokatoli~ka èna, zahvaquju}i velikoj pobo`nosti, svakodnevnom klawawu u crkvi i velikom uticaju koji je na wu vr{io sve{tenik (ùpnik), bila je u svojoj porodici osnovni vaspitni faktor. Svaka katolkiwa, kao stub porodice, zbog svoje vezanosti za ku}u imala je presudan vaspitni uticaj na decu. Zato je rimokatoli~ka èna, revnosna katolkiwa, bila glavni oslonac rimske verske institucije u prozelitskim akcijama. Biskup |akova~ki, J. [trosmajer, na Prvom hrvatskom katoli~kom sastanku 1900. godine, govorio je o zna~aju ène za rimokatolicizam. Biskup mecena nije èleo da govori ni o pitawima dru{tvenim, socijalnim, ekonomskim i narodnosnim, ve} o, po wemu izuzetno va`nom, ènskom pitawu. Po mi{qewu [trosmajerovom u ènskom spolu je leàla osobita mo} apostolata. [trosmajer priznaje da je qudski rod ènskom krivwom upao u prokletstvo, smrt i propast, ali je, s druge strane, rod qudski tako|er po ènskom spolu, tj. po svetoj Majci Bo`joj, povra}en opet ìvotu i snazi, jer je Majka Bo`ja popravila ono {to je Eva grijehom u~inila. [trosmajer isti~e osobitu ulogu ène u samom Novom zavetu, pa zakqu~uje da ènski spol ima tako divan zadatak da se moè slobodno re}i da je to spol apostolski. Brojni su primeri uspelog pridobijawa srpskog verski indiferentnog mu{karca na rimokatoli~ku stranu. Ilustrativan je slu~aj pravoslavnog Srbina Milo{a Prcovi}a iz Mostara koji se oènio rimokatolkiwom Marijom Presel (Prassel) iz Splita u rimokatoli~koj crkvi. Na zahtev Marije Presel Milo{ je pristao da sva deca iz wihovog braka budu rimokatolici te da se po katoli~ki kriàju i uzgajaju. Me|utim, po ro|ewu sina Spasoja, 1920. godine, Milo{ se malo pribrao pa je odlu~io da ga ipak krsti u pravoslavnoj crkvi. Taj ~in izazvao je prosvjed mostarskog biskupa Mi{i}a koji je tvrdio da je kr{tewe u pravoslavnoj crkvi protivzakoniti postupak. Bez obzira na kr{ewe u pravoslavnoj crkvi, majka Marija je sina Spasoja odgajala u katoli~kom duhu i redovno ga slala na veronauku u {kolu Sestara milosrdnica. Na zahtev oca Milo{a, Ministarstvo prosvete je, 10. februara 1932, donelo re{ewe kojim je nare|eno direktoru gimnazije u Mostaru da Spasoje Prcovi}, umesto katoli~ke, poha|a pravoslavnu veronauku. Takav potez Ministarstva prosvete izazvao je burnu reakciju biskupa Mi{i}a, koji je, pomo}u svoje objektivne logike, agresivno zahtevao da se takvo re{ewe ukine: To {to ho}e Ministarstvo prosvete da u~ini sa trinaestogodi{wim Spasojem Prcovi}em zna~i atentat na slobodu savje650
sti. Prozelitizam! Djete je, naime, odgojeno skroz katoli~ki, upu}eno u ~itavu katoli~ku nauku; toliko voli svoju katoli~ku vjeru da ne}e ni pod koju cijenu da u 13-oj godini mijewa svoju vjeru... Spaso je ro|eni katolik iz braka koji je katoli~ki i u katoli~koj crkvi sklopqen... Stvar je u tome da se Spaso kao katoli~ko dete pusti u miru, da se kao katolik po zakonu katoli~kom uzgaja... Za slu~aj da Min. pravde ostane pri dosadawem i da 13-godi{wi katoli~ki dje~ak proti zakonu mora poha|ati nekatoli~ku vjeronauku, Ordinarijat izjavquje da mora sve preduzeti da to ne bude, a ako se dogodi nasiqe za po{qedice, koje su neotklowive, otklawa odgovornost... Pitijska saop{tewa i odgovore ne treba . Jasno: zakon ili bezakowe! Ban Primorske banovine, Josip Jablanovi}, stavio se na stranu RKC, jer je odlu~io da se Spasoje Prcovi} bri{e iz matice ro|enih srpsko-pravoslavnog parohijskog zvawa u Mostaru iz 1920. godine. Kod presu|ivawa o ovom slu~aju Kraqevska banska uprava Primorske banovine koristila je zakonodavstvo biv{e austrijske uprave. U obrazloèwu svog re{ewa ban Jablanovi} je naveo da je Spasoje kr{ten po obredu Srpske pravoslavne crkve 1920. godine. Majka Marija Spasoja je prijavila 1927. godine ùpnom uredu u Mostaru da ga ubiqeì kao katolika da bi dijete moglo biti odgojeno u katoli~koj vjeri u {koli Sestara milosrdnica. Sam Spasoje je izjavio da je ro|en od majke katolkiwe, vaspitan u katoli~koj veri te da se ose}a rimokatolikom. U svojoj àlbi Milo{ Prcovi} je izjavio da ne priznaje da je potpisao izjavu u Splitu 24. decembra 1919, dodaju}i da je izjavu mo`da potpisao, ali da je ista bila pisana na latinskom ili italijanskom jeziku, te da nije znao {to potpisuje. Sklapani su nezakoniti i nemoralni (incestni) brakovi od strane rimokatoli~kih ùpnika tj. previ|ane su zakonske smetwe za stupawe u brak. Ni{ki ùpnik Ferdinand Hrdi ven~ao je 16. aprila 1925. u Ni{u pravoslavne Srbe Nikolu Radovanovi}a i Zorku Ili}, iako su bili u drugom stepenu srodstva, zbog ~ega ih je odbio pravoslavni sve{tenik. Ministarstvu vera dostavqen je zvani~an izve{taj nadle`nih pravoslavnih crkvenih vlasti o tome da je rimokatoli~ki sve{tenik u Beloj Crkvi ven~ao u rimokatoli~koj crkvi pravoslavku Aleksandru Stefanovi} sa Antonom Srokom, iako nije imao uverewe o slobodnom bra~nom stawu neveste. U pravoslavnom odeqewu Ministarstva vera bili su mi{qewa da se rimokatoli~ki sve{tenik nije pridràvao kanonskih propisa, kako svoje tako i Srpske pravoslavne crkve, jer je obavio ven~awe bez potrebnih dokumenata (uverewa o slobodnom bra~nom stawu i trikratnom ogla{ewu). (isto; str. 202-205)
VI POKATOLIÂVAWE SRBA U NDH

1. Pokatoli~avawem uni{tavano srpsko nacionalno bi}e
Sima Simi}, u kwizi Prekr{tavawe Srba za vreme Drugog svetskog rata, iznosi ~iwenice potkrepqene citatima iz dokumenata o brutalnom,
651
nasilnom pokatoli~avawu Srba u usta{koj tvorevini NDH. Simi} dokazuje da je hrvatski katoli~ki kler pokatoli~avawe sprovodio na podsticaj i uz apsolutnu podr{ku Vatikana. I ne samo kada je prisiqavawe na promenu vere u pitawu, nego i kada su u pitawu bestijalni zlo~ini, masakri, klawa Srba, usta{e i katoli~ki kler imali su podr{ku Svete stolice. Razmere zverstava koja su po~inile usta{e i katoli~ki kler, morbidnost ovih koqa~a koji su u jednoj ruci dràli krst, a u drugoj no`, sekiru, ili ne{to tre}e, surove metode zlostavqawa, mu~ewa koje su primewivane u logorima zapawile su i italijansku i Hitlerovu vojsku. Vatikan i danas }uti o ovim zlo~inama, poku{avaju}i da prikrije svoju ulogu sau~esnika u zlo~inu. Simi}, nakon kratkog osvrta na istoriju odnosa Rimokatoli~ke crkve prema Pravoslavnoj crkvi, govori o predratnim pripremama Vatikana za ono {to je usledilo u usta{koj NDH. Autor isti~e da se tokom istorije prekr{tavawe pokazalo najuspe{nijim vidom duhovne preorijentacije i nacionalne asimilacije, uop{te procesom denacionalizacije Srba. Primeri pokatoli~enih i islamiziranih porodica Srba toliko su mnogobrojni da predstavqaju ~itava izgubqena naseqa Srpstva i pravoslavqa. Istorijski posmatrano, rimokatoli~ko prekr{tavawe Srba predstavqa i proces i oblik wihove denacionalizacije. Sociolo{ki posmatrano, denacionalizacija ozna~ava reakcionarnu meru u dru{tvenom razvitku i kao takva direktno uti~e na izopa~ewe ìvotne koncepcije i na politi~ku snagu nacionalizma. Zbog toga je prekr{tavawe u su{tini nacionalno pitawe. A nacionalno pitawe je i zato, {to je sastavqeno od elemenata posebne osobenosti religijskog duha i ìvota srpskog naroda, ukqu~uju}i i elemente obreda i tradicija. Ove osobenosti vode poreklo iz delovawa autokefalne srpske crkve, koja je kao nacionalna crkva vekovima religijsku pripadnost pravoslavqa poistove}ivala sa narodno{}u. Iz pro{losti se zna, da su prekr{tavawem (putem konverzije, prozelitizma i unija}ewa) nestajale ove osobine i da je nastajao proces utapawa u katoli~ku masu, stvoriv{i drugi duhovni i nacionalni lik. Tako je, ustvari, nastajao proces uni{tewa srpske nacionalne i kulturne tradicije. A to je imalo za posledicu uni{tewe wihove (srpske) narodnosti a samim tim i wihove dràvne ideje. No{en istorijskim ciklonom na Balkanu, srpski narod je pomerao granice svoje dràve, dràvne teritorije i crkvene jurisdikcije. âk je gubio i dràvni integritet. U nagradu za to, ostala mu je netaknuta istorijska funkcija autokefalne srpske crkve odnosno Pe}ke patrijar{ije. Tako dejstvuje jedan istorijski fenomen: u nedostatku dràve, Pe}ka patrijar{ija (~ak i kada je ukinuta) spiritualnom i nacionalnom snagom upravqa sudbinom naroda. Ona mu je oslonac i ~uvar nacionalnog i religijskog ìvota, ona je i izvor dràvnih ideja i tvorevina. Zbog ove istorijske funkcije, sasvim je prirodno da je Pe}ka patrijar{ija morala do}i u sukob i borbu sa Rimokatoli~kom crkvom i wenom ekspanzijom. Utoliko pre, {to je Rimokatoli~ka crkva u su{tini misionarska i to u najve}em stepenu i naj{irem obimu. U tom wenom misionarstvu (ratobornom i osvaja~kom), leì poreklo verske netrpeqivosti i mr`we.
652
U ciqu svoje ekspanzije, Rimokatoli~ka crkva je postavila dva na~ela. Prvo na~elo glasi: Ehtra romaum esslesiam non est salust! (Izvan Rimske crkve nema spasewa). Drugo na~elo glasi: Graeca fides nulla fides! (Gr~ka vera nije vera, u smislu da pravoslavna vera nije prava vera, nije hri{}anska vera). Shodno ovim na~elima razra|ena je ~itava katoli~ka apologetika. Razume se da ona obuhvata teoretska i prakti~na pitawa iz oblasti prekr{tavawa. îwenica je, da od kada su se pravoslavni i katolici na{li na zajedni~koj teritoriji, da su ~lanovi papske Kurije i rimokatoli~ki prelati u zemqi pokretali pitawe prekr{tavawa Srba. Naro~ito u doba kada je srpski narod ostajao bez narodnih i crkvenih poglavara, poja~avana je katoli~ka ofanziva u ovom pravcu. U ovom pogledu ni{ta se nije izmenilo, tako da je ostala neprekinuta linija rimokatoli~kih nasrtaja od biskupa iz XVII do nadbiskupa iz XX veka. U doba prosve}enosti i na~ela narodnosti kada su postale bespredmetne bogoslovske rasprave i sva|e (rabies theologorum) proklamovana je za{tita slobode savesti i veroispovesti. Pa ipak, rimokatoli~ki kler je nalazio puta i na~ina (politi~ke mere i diskriminacije) da se suprotstavi po{tovawu na~ela za{tite slobode savesti i veroispovesti. Tako se, na primer, u hrvatsko-srpskim zemqama, gde su konfesije i narodnosti bile izme{ane, koje su bile pod dominacijom Be~a ili Venecije, razvijao duh ultramontanizma i stvarao pokret u ovom pravcu. Tako je zabeleèn u XIX veku jedan istorijski paradoks: u periodu op{teg evropskog nacionalnog preporoda i stvarawa nacionalnih dràva, u ovom delu dunavskih zemaqa zasnovan je {ovinisti~ki pokret panhrvatizma ka bazi katoli~anstva. Time je, ujedno, stvorena mogu}nost za nacionalni antagonizam i verski sukob ne samo izme|u Srba i Hrvata (po verskoj i nacionalnoj liniji) nego i izme|u Hrvata i Slovenaca (po nacionalnoj liniji). Ne treba se zavaravati. Tradicionalna politika Rimokatoli~ke crkve odre|ena je beskompromisnim stavom i borbom protiv pravoslavne crkve. Zbog toga, wena politika je usredsre|ena na poja~awe verskih razmirica izme|u pravoslavnih i katolika, a potom na produbqewe wihove verske iskqu~ivosti. Na ovaj na~in otvarao se put nacionalne iskqu~ivosti. A to je ba{ ono {to je bilo u planu i interesu rimokatoli~kog klera na terenu. Oko sprovo|ewa ove politike zapaèna su ova dva momenta: odre|ivawe panhrvatske teritorije i progla{ewe Hrvatima celokupnog ìteqstva na ovoj teritoriji bez obzira na verske razlike. Tako su pored Banske Hrvatske, koja je naseqena konfesionalno i nacionalno izme{anim stanovni{tvom, i druge zemqe sa pravoslavno-muslimanskim i katoli~ko-protestantskim ìteqstvom progla{avane nacionalnim hrvatskim teritorijama. Crna Gora je svojatana kao Crvena Hrvatska, Bosna i Hercegovina kao Turska Hrvatska, Dalmacija kao Bijela Hrvatska a dana{wa Koru{ka i Gorwa [tajerska kao Karantanska Hrvatska. U pogledu ìteqstva Slovenci su progla{avani kao Alpinski Hrvati, Srbi kao pravoslavni Hrvati a muslimani kao neprijeporni Hrvati. Posebno su Srbi uveravani da nisu Srbi nego da su `rtva veli653
kosrpske propagande i to Srpske pravoslavne crkve i Na~ertanija Ilije Gara{anina. Negacija srpske narodnosti i pravoslavne pripadnosti imala je da posluì prozelitizmu. U stvari, imala je da izvr{i proces denacionalizacije Srba u pravcu hrva}ewa i pokatoli~avawa. Razume se, ova politika i propaganda predstavqale su atak na slobodu savesti i veroispovesti. Daqe, da su predstavqale atak na nacionalnu svest i psihu, uop{te na nacionalnu orijentaciju u politi~kom i kulturnom pogledu. U jednom i drugom slu~aju, to je bio put za asimilaciju, i kao {to smo ve} rekli, u pravcu pokatoli~avawa i hrva}ewa Srba. I zbog toga, ova rimokatoli~ka nastojawa nisu mogla ostati bez posledica. Naprotiv: sa posledicama se i ra~unalo sa rimokatoli~ke strane. Rimokatoli~ka nastojawa u pravcu poja~avawa i produbqavawa verskih i nacionalnih razmirica i suprotnosti, stvorila su me|usobno nepoverewe, zatim netrpeqivost i zlu voqu, da se najzad pretvore u mr`wu. A sa nacionalnom i verskom mr`wom, kao odlu~uju}im faktorom, najvi{e je ra~unao rimokatoli~ki kler. Na crkveno-politi~kom planu, to je bilo od dvostrukog zna~aja: Prvo, borba za vaspostavqawe pune kontrole javnog ìvota nad rimokatoli~kim masama. Na taj na~in, uticali su na razvitak unutra{weg ìvota, na savest i psihu masa. Time su ubrzali proces stvarawa ultramontanskog mentaliteta. Drugo, sa tako vaspitanim i nastrojenim masama, raspolagali su kao sa odre|enim nacionalnim i politi~kim koli~nikom. Na taj na~in, izazvali su nacionalnu i dru{tvenu izolaciju, ujedno i ja~awe suprotnosti. Time su stvorili zametak nacionalnog i verskog sukoba i borbe. U svom sukobu i borbi, no{eni klerikalnom i {ovinisti~kom mr`wom, ultramontanisti su iskqu~ivali pojmove o objektivnosti, uop{te ocenu fakti~kog stawa. Tako su zamagqivali perspektivu normalnog i racionalnog ìvota na zajedni~koj teritoriji, na kojoj je ìteqstvo bilo izme{ano po narodnosti i verama. U svemu ovom, o~igledno je bilo, da ultramontanisti za svoju politiku nisu imali podr{ku {irokih katoli~kih masa. Oni su imali samo podr{ku papskog Rima i be~kih kamarilsko-klerikalnih krugova. Nijednog momenta Srbi koji su bili pod austrougarskom dominacijom nisu imali iluzije o akciji ultramontanista. Na pozive prekr{tavawa ili sjediwewa Isto~ne i Zapadne crkve, oni su gledali vrlo realno. Srbima je bilo jasno, da im preti: (prvo) izopa~ewe unutra{weg, duhovnog ìvota, i (drugo) gubitak nacionalne svesti. A to zna~i: asimilacija u punom stepenu u pravcu katoli~ewa i hrva}ewa. A kada su se na{li pod reìmom klero-usta{kog banditizma u okviru osovinskog poretka Nove Evrope, za Srbe u NDH je nastupio vrhunac istorijskog isku{ewa. Kao {to je poznato, u NDH su zabeleèna masovna zlo~instva protiv ~ove~nosti: ìteqstvo pravoslavne i jevrejske veroispovesti bilo je stavqeno izvan zakona. Ni u jednom delu okupirane Evrope, procentualno, nije bilo toliko zlo~ina protiv ~ove~nosti, kao u NDH.
654
U atmosferi strahovitog pogroma, klero-usta{e su istupili sa pokatoli~avaqem pravoslavaca. Pokatoli~avawe se tuma~ilo kao povratak vjeri otaca. Za Srbe, to je imalo da zna~i gubitak narodnosti i veroispovesti, dakle, potpunu denacionalizaciju. Moglo bi se postaviti pitawe: {ta je to klero-usta{e podstrekavalo na denacionalizaciju Srba? Pre svega, na{e je mi{qewe, da je ovde posredi ve} formirana nacionalna i verska mr`wa. Ovom treba dodati i savremeno totalitaristi~ko shvatawe da se silom moè sve posti}i. Zatim, da to ima i izvesne katoli~ke logike. A {to je najva`nije: i vatikanske inicijative i potpore. Sve u svemu, ova denacionalizacija Srba bila je potpuno na liniji vekovne vatikanske politike u ju`noslovenskim zemqama. [to se ti~e vatikanske inicijative i potpore, to je posebno poglavqe na koje èlimo da ukaèmo pa`wu i da ga objasnimo. Spremaju}i rimokatoli~ke poslenike na Balkanu, naro~ito u ju`noslovenskim zemqama, Vatikan je {kolovao jednu grupu hrvatskih {ovinista na papskom Isto~nom institutu. O tome koliku je pa`wu i va`nost pridavao svojim pitomcima i wihovom budu}em radu, navodimo ovu ~iwenicu: G. Bu~i} je doìvio sre}u da je svoju tezu Inocent III i Srbi branio pred samim papom Pijom. Danas se moè govoriti o rezultatu rada ovih vatikanskih vaspitanika. Iz ove grupe iza{li su na veliki glas kao usta{e: frawevci Berkovi} i Guberina, isusovci Saka~ i Juri}, svetovwaci Draganovi} i Kamber. U Isto~nom institutu, bosanski katoli~ki sve{tenik Krunislav S. Draganovi} bio je zaduèn sredwevekovnom problematikom katoli~kopravoslavnih odnosa u ju`no-slovenskim zemqama. Rezultat ovog zaduèwa bila je wegova teza pod naslovom Masovni prelazi katolika na pravoslavqe na hrvatskom jezi~nom podru~ju za vreme turske vladavine. Materijal za raspravu Draganovi} je dobio u arhivi Kongregacije de propaganda fide. A sa poloènim doktoratom i {tampawem u zvani~nom organu Isto~nog instituta dobio je najvi{u pohvalu i odobrewe vatikansku aprobaciju. Vatikanska aprobacija je imala direktivni zna~aj. U budu}em misionarskom radu, vatikanski poslenici iskqu~ivo treba da vode ra~una o tome, kako su za vreme turske vladavine zabeleèni masovni prelazi katolika na pravoslavqe i to na hrvatskom jezi~nom podru~ju. Dakle, sa vatikanske strane bio im je postavqen zadatak da na licu mesta na hrvatskom jezi~nom podru~ju koje je nacionalno, verski i jezi~no izme{ano, izvr{e potrebne ispravke. A to prakti~no zna~i, da se ima sprovesti masovni povratak vjeri otaca. To je, u stvari, vatikansko podstrekavawe za stvarawe katoli~ke dràve, ~ija je teritorija ve} obeleèna na hrvatskom jezi~nom podru~ju u papskom Isto~nom institutu. Sa raspravom K. Draganovi}a, hrvatski {ovinisti~ki i klerikalni krugovi u zemqi i emigraciji dobili su podsticaj za rad u ovom pravcu. Naime, dobili su najvi{u inicijativu i potporu. Na ovaj na~in, klero-usta{ki separatizam i ultramontanstvo na planu propagande protiv Jugoslavije kao dràve, koja je konfesionalno heterogena, prikrivaju se i dobijaju
655
naizgled nacionalni vid i dogmatsko znamewe narodne borbe za vlastitu dràvu. U vatikanskim kombinacijama samo takva dràva moè da se brani na me|unarodnom planu. Za nas je od va`nosti da ustanovimo, da je vatikanska politika i propaganda za stvarawe jedne ovakve ultramontanske dràve postavqena ve} u davnoj pro{losti a formalno ozvani~ena izme|u dva rata. A to zna~i, u doba kada je Vatikan odràvao redovne diplomatske odnose sa Jugoslavijom, odnosno u doba kada su se Srbi i Hrvati, kao pravoslavni i katolici, na{li prvi put u svojoj zajedni~koj dràvi. Prakti~no, to je zna~ilo, da je izme|u dva rata, Vatikan stvarao zaveru protiv Jugoslavije, kao protiv dràve sa ìteqstvom izme{anih narodnosti i konfesija. Zatim, da je kao rezultat te zavere postala NDH kao uskrsla dràva, ~iji suverenitet predstavqa kruna kraqa Zvonimira. A Zvonimir je bio vazal pape Grgura VII. (Sima Simi}; Prekr{tavawe Srba za vreme Drugog svetskog rata; Grafi~ki zavod; Titograd; 1958; str. 1-6) Pod izgovorom nau~nog postavqawa jednog problema, u papskom Isto~nom institutu postavqen je jedan eminentno savremeni politi~ki problem u okviru odre|ene propagande prozelitizma. Zatim, da se u duhu sprovo|ewa tog katoli~kog plana iskqu~ivala svaka tolerancija i qubav prema onome ko je drugog mi{qewa. Najzad, da se radilo o zao{travawu katoli~ko-pravoslavnih odnosa, o sejawu i poja~avawu katoli~ke mr`we prema pravoslavnoj veri i otklawawu ovakvog zblièwa i mirewa. Uostalom, iz delovawa usta{a i wihovih prikaza u Zagrebu, to se najboqe videlo. Jo{ pre izbijawa Drugog svetskog rata, iz emigracije se povratio izvestan broj usta{a. Izme|u ostalih: Mile Budak i Mladen Lorkovi}. Pored ilegalne {tampe, usta{e su imali i, dva legalna lista, Nezavisnost i Hrvatski narod u Zagrebu. Kada je obrazovana vlada Dragi{e Cvetkovi}a, sa zvani~ne strane je nagove{teno re{ewe hrvatskog pitawa. Kao mandator namesnika kneza Pavla, Cvetkovi} je Ma~eku ponudio spajawe Savske i Primorske banovine odnosno wihovo progla{ewe kao jedne hrvatske teritorije. Pred izgledima re{ewa hrvatskog pitawa sa zvani~nim mandatorom, V. Ma~ek je prekinuo vi{egodi{wu povezanost i saradwu sa vo|ima srpskih gra|anskih partija iz Udruène opozicije. Istina, u prvi mah je bio iznena|en ovom i ovakvom ponudom Beograda i u tome je video slabost partnera. Zbog toga je odmah postavio zahtev ukqu~ivawa Bosne i Hercegovine, jednog dela Vojvodine i cele Boke Kotorske u budu}u Banovinu Hrvatsku. Politi~ko istupawe V. Ma~eka dobilo je naj{iru potporu hrvatskog klera i usta{a. Tako je otpo~ela kampawa za hrvatsku teritoriju koju bi Beograd morao da prizna. Sa zagreba~kog i sarajevskog kaptola produbqavana je kampawa svojatawa Bosne i Hercegovine. U ovaj mah, osvrnu}emo se na jednu zagreba~ku klero-usta{ku konferenciju, koja je odràna u znaku Ne damo Bosnu! Re~ je o konferenciji na Zagreba~kom univerzitetu, 21. aprila 1939, koju su organizovali klerousta{i. Na ovoj konferenciji, govornici su prikazali poloàj, ulogu i zna~aj Bosne i Hercegovine u sklopu hrvatskog na656
rodnog i poviesnog teritorija. U ovom smislu doneta je rezolucija, koja je bila dostavqena V. Ma~eku, nadbiskupu A. Stepincu, nadbiskupu I. [ari}u, reis-ul-ulemi Fehimu Spahi, Milu Budaku, Juraju [uteju i konzulatima: nema~kom, francuskom, engleskom, italijanskom i mayarskom, kao i udruèwima Matici Hrvatskoj, Narodnoj Uzdanici i Napretku, ~ije su uprave bile u rukama klero-usta{a. Od va`nosti je da se pomene, da je rezolucija bila odmah objavqena u emigrantskom usta{kom listu Nezavisnoj Hrvatskoj Dràvi (Pitsburg, SAD). Isto tako, da se za vreme NDH, na wu ukazivalo kao na poviesni dokumenat iz predratne klero-usta{ke borbe za Bosnu i Hercegovinu. S druge strane je od va`nosti da se ustanovi, kako su klero-usta{e, radi prisvajawa Bosne i Hercegovine, traìli intervenciju iz inostranstva. Uostalom, za vreme okupacije Jugoslavije, Nema~ka i Italija dale su formalno rje{ewe pitawu Bosne i Hercegovine, u okviru NDH, odnosno u smislu ove rezolucije. A stvarno, Bosnu je okupirala Nema~ka, a Hercegovinu Italija. Sa znawem i odobrewem nadbiskupa I. [ari}a, K. S. Draganovi} je istupio u ciqu poja~avawa ove klero-usta{ke kampawe. Kao upravnik Kancelarije Vrhbosanske nadbiskupije, pod pseudonimom Hrvoje Bo{wanin, objavio je kwiìcu pod naslovom Hrvati i Herceg-Bosna. To je bio wegov prilog povodom polemike o nacionalnoj pripadnosti Herceg-Bosne. Samo se po sebi razume, da je on u ovoj kwiìci razra|ivao materijal iz svoje doktorske teze. Po{to je napisana u ciqu raspirivawa verske mr`we i nacionalne netrpeqivosti, to je kwiìca bila zabrawena. Iz istih pobuda, kao popularno djelce, on je objavio raspravu pod naslovom Iz pro{losti ùpe Stup u podlistku sarajevskog Katoli~kog tjednika. [to se ti~e prikaza na wegovu doktorsku tezu, osvrnu}emo se prvo na dva pisawa od strane usta{a: Jurja Jurjevi}a i Mladena Lorkovi}a. 1) U po~etku prikaza Juraj Jurkovi} je ocenio poloàj katoli~ke crkve na Balkanu kao da je bio oduvijek, uglavnom, defanzivnog karaktera. Ve} sa ovom prvom postavkom, on je do{ao u sukob sa istorijskom istinom. îwenica je, da je katoli~anstvo prodorno i misionarsko. Ogwem i ma~em, Rimokatoli~ka crkva je re{avala versko-crkvena pitawa. Pape u Rimu i Aviwonu organizovale su ~isto katoli~ke ratove na Balkanu. Poznato je da su ~ak i inkvizicije delovale u ju`noslovenskim zemqama. Juraj Jurjevi} veli kako je za vreme turske vladavine katoli~ka vera bila progawana, dok se pravoslavqe razvijalo u potpuno normalnim prilikama. Ovim tvr|ewem je izgubqeno iz vida, da je za vreme turske vladavine dva puta bila ukidana Pe}ka patrijar{ija i da su zabeleène mnoge seobe Srba, od kojih je znamenita Velika seoba (1690) pod pe}kim patrijarhom Arsenijem ârnojevi}em III u Ugarsku. Zatim, da su sru{ene ili popaqene mnoge crkve i manastiri, kao i to da je pravoslavno ìteqstvo bilo `rtvom pogroma i islamizirawa. 2) Mladen Lorkovi} u prikazu, uzimaju}i sve za istinito {to je u raspravi objavqeno, podvukao je kako je prelaèwe katolika u stvari povi657
jesna drama hrvatske nacije na me|i istoka i zapada. Shodno tome, on veli: Vaqa se samo ~uditi, da moderna hrvatska povijesna znanost tako dugo nije uo~ila tih problema kao i to, da je hrvatska javnost s nedostatnom pa`wom pre{la preko Draganovi}evih otkri}a. Utvrdiv{i tako, da hrvatska javnost nije osetila povijesnu dramu hrvatske nacije, on se odlu~io da u izvodu iznese primere apostazije i wene uzroke; ujedno i da poja~a versku mr`wu i nacionalnu netrpeqivost. Apostazija katolika, po wemu, zavrije|uje pomni studij po svakom hrvatskom intelektualcu. Prevedeno na prakti~no-politi~ki re~nik, to je zna~ilo, da raspravu K. S. Draganovi}a treba razra|ivati, naro~ito uzroke apostazije, jer je taj odsjek radwe jednako pou~an, kao i prvi u kome je nanizano ~iweni~no gradivo. Posle ova dva prikaza sa usta{ke strane, od zna~aja je osvrnuti se na prikaze sa klerikalne strane. 1) Pisac prikaza u Katoli~kom tjedniku bio je jedan poznati kanonik sarajevskog kaptola (pod {ifrom Dr ^. ^.). Wegov je prikaz u znaku podstrekavawa {ovinisti~ke i panhrvatske borbe oko Bosne. Oglasiv{i Draganovi}evu raspravu kao jednu zna~ajnu crkveno-historijsku, on isti~e kako ova kwiga ima posebnu aktuelnost ba{ u na{e dane. U prilog ovoga, naveo je dva momenta, jedan polemi~ki a drugi didakti~ki, razume se pro foro intereno. Da ni{ta drugo, ona savr{eno demantira one novije srpske historike, koji su stvorili fabulu, da je katolicizam bio prema pravoslavqu u ofanzivi i da je isto~wacima ogwem i ma~em nametao uniju. Upravo je protiv istina. A ako, treba, da i mi katolici iz ove kwige ne{to nau~imo, to je, da se ne smijemo ogrije{iti àlosnim propustima i indolencijom, kojom su se ogre{ile o vjeru i narod neke prija{ne crkvene periode u na{oj historiji. Nesumwivo, ako je iz ove posebne aktuelnosti prva aktuelnost ka planu klerikalne propagande u znaku zao{travawa borbe prema pravoslavqu, druga je aktuelnost {ira i dubqa: na planu pripremawa ba{ u ove dane da se tvrdi i utvrdi: da je katolicizam u Bosni od dana{wih vjera najstarija i najautohtonija.To je stvarni smisao posebne aktuelnosti i {ta treba da i mi katolici iz ove kwige ne{to nau~imo. 2) Prikaz u Katoli~kom listu (nepotpisan) bio je u znaku ultramontanske borbe oko Bosne i Hercegovine. Smatraju}i na osnovu Draganovi}eve rasprave da je zacijelo ve} vreme da se prestane falzificirati povijest Bosne i Hercegovine, pisac prikaza u Katoli~kom listu s tim u vezi doslovno nastavqa: Ovdje su u sredwem vijeku poznate samo dvije vjere: katoli~ka i bogumili, a wihovi su potomci dana{wi bosansko-hercegova~ki katolici i muslimani, koje zajedno veè ikavski govor, hrvatsko ime itd. No i danas bosansko-hercegova~ki pravoslavci djelomi~no su potomci nekadawih katolika. Da nije bilo turskog gospodstva, naseqavawa pravoslavnih i popravoslavqivawa katolika u Herceg-Bosni, ne bi bilo potrebno nekome falzificirati historiju Bosne. Dr Draganovi} }e imati jo{ mnogo posla, da falzifikatora u{utka, a mi se nadamo da }e mu to uspjeti, jer je takvom poslu
658
dorastao. Dana{wa Bosna i historijska Bosna to su dvije u mnogom razli~ite stvari. U Bosni se mnogo toga promijenilo, ali je jedno ostalo nepromjeweno: narodni osje}aj katolika i svijest o pripadnosti hrvatskom narodu. Imaju}i u vidu savremenu i istorijsku stvarnost Bosne i Hercegovine, s jedne strane, i ovakvo prikazivawe odnosno razra|ivawe rasprave K. Draganovi}a u Katoli~kom listu, s druge strane, vidi se stvarno kome je potrebno falzificirati historiju Bosne i uop{te ~emu to ima da posluì. 3) Prikaz u Bogoslovskoj smotri iz pera Josipa Butorca bio je potpuno na liniji savremene klerikalne propagande. Razume se, prihvativ{i tezu i materijal K. Draganovi}a, J. Butorac je pisao: Historiografija je dosad znala, da je ne{to pravoslavnih u na{im krajevima pre{lo na katoli~ku vjeru, {to se nepravedno od iskriviteqa istine pripisuje tobo`wem vjerskom progawawu. No, da bi se i obrnuto doga|alo, tj. prelazi katolika na pravoslavnu vjeru, i to u masama, na to nas dosad skoro nitko nije upozorio. Zato smo dr Draganovi}u veoma zahvalni, jer nam je u svojoj doro obra|enoj radwi dao kqu~ za razumijevawe, {to su Crna Gora, Bosna i Hercegovina, gdje su katolici neko} bili veoma brojni, skoro izgubile karakter katoli~kih zemaqa (Podvukao S. S.) Prelaze}i preko ~iwenice da su u pro{losti ~itava pravoslavna naseqa nasilno pokatoli~ena putem zapadnog i isto~nog obreda katoli~ke crkve i da su usled toga ~itave srpske naseobine denacionalizirane, J. Butorac je iskonstruisao tezu: pre{lo je ne{to pravoslavnih... na katoli~ku vjeru i to bez progawawa a nasuprot tome, izvr{eni su prelazi katolika na pravoslavnu vjeru, i to u masama, razume se, putem progawawa. I to je ono, {ta od sada historiografija ima da zna preko K. Draganovi}a. 4) Prikaz u Vrhbosni iz pera monsiwora Ivana Jablanovi}a, sa jednom napomenom, izdvajao se od ujedna~enih klero-usta{kih prikaza. Naime, prihvataju}i tezu K. Draganovi}a i isti~u}i zna~aj same kwige, I. Jablanovi} je bio, {to se ti~e precewivawa i kori{}ewa dokumentarnog blaga Kongregacije de propaganda fide, za kriti~kiji metod rada. S tim u vezi, napisao je ove redove: Ovdje moramo napomenuti, da nam uvijek i svuda ne pruàju ni izve{taji delegata rimskih i raznih vizitatora stringentnih dokaza za na{e teze, jer i ti izve{taji, kako to znamo bar mi stariji iz nedavne pro{losti (o. Bastien) znaju kadikad biti pristrasni i subjektivni, osobito u predmetima gde su zainteresovani dva razna kolektiva vjere i crkve. Ne}e time tako lako biti mjesta, kad se radi o raznim konfesijama; kraj svega toga, treba ipak relacije raznih crkvenih organa i u tom predmetu podvr}i potrebnoj kritici. Kao {to se vidi, napomena I. Jablanovi}a, kao starijeg i iskusnijeg klerikalca, imala je instruktivni zna~aj. Ba{ radi dokaza na{e teze a zna se o kakvoj je tezi re~ isti~e potrebu da se izve{taji delegata rimskih i raznih vizitatora podvrgnu potrebnoj kritici. Iz klero-usta{kog delovawa iz predratnog doba, vidi se da je, odista, izvr{en pomni studij rasprave K. Draganovi}a, kao {to je to postavio M.
659
Lorkovi}. Pod vidom nauke, sluìlo se istorijskim obmanama i proizvoqnim statistikama. Na taj na~in, poja~avala se psihoza mr`we katoli~anstva i hrvatstva prema pravoslavqu i srpstvu. Odràvaju}i ovu psihozu, Lorkovi} je objavio kwigu pod naslovom Narod i zemqa Hrvata. Za vreme rata, u aprilskim danima NDH (1941), on je izneo ciq i zna~aj svoje kwige: Pisawe toga djela nije bilo slu~ajno... Sve se to spremalo da se do~eka ovaj ~as... Hronolo{ki, pisawe toga djela, bilo je u doba Banovine Hrvatske s tim da se do~eka ovaj ~as NDH. Mese~ni ~asopis Hrvatska smotra posebnu je pa`wu posve}ivao razra|ivawu hrvatskog pitawa. To su, uglavnom, bili sastavi ultramontanskog duha i stila. U izvesnim ~lancima prime}ena je argumentacija K. S. Draganovi}a iz wegove teze. Tako se V. Tripunov u ~lanku @ivot Crvene Hrvatske poziva na ~iwenice koje su dobile sna`nu potvrdu u rigorozno istraènim najnovijim rezultatima K. S. Draganovi}a. Isto tako, u ~lanku Problem Bosne i Hercegovine, pisac H. ^., pored ostalog, posluìo se i materijalom iz rasprave K. S. Draganovi}a. Rasprava K. S. Draganovi}a pod naslovom Masovni prelazi katolika na pravoslavqe na hrvatskom jezi~nom podru~ju za vreme turske vladavine ne moè se posmatrati izolovano, a najmawe kao li~ni nau~ni pothvat. Niti je to bio individualni utuk pravoslavnim piscima, koji su pisali o rimokatoli~koj ekspanziji i nasilnom pokatoli~avawu pravoslavaca u ju`noslovenskim zemqama. Vatikanska aprobacija jeste kqu~ za razumevawe i obja{wewe ove rasprave. Izno{ewem izvesnih politi~kih ~iwenica i povezivawem izvesnih biografskih i bibliografskih elemenata iz ìvota i rada samog K. S. Draganovi}a dobi}e se uvid u takti~ke i strategijske poteze Rimokatoli~ke crkve u Jugoslaviji. Ujedno i potvrda da je vatikanska aprobacija bila sasvim logi~na i na svom mestu u pogledu ultramontanskih ciqeva. Zapaèn i preporu~en od nadbiskupa I. [ari}a, Draganovi} je otputovao u Rim (1932), gde je kao pitomac Zavoda sv. Jeronima studirao na Isto~kom institutu. Posle tri godine, on je doktorirao sa odli~nim uspehom (1935). Sa povratkom u Jugoslaviju, po~iwe odre|eni uspon u wegovoj crkvenoj i nau~noj karijeri. Prvo je sekretar a onda upravnik nadbiskupske kancelarije Vrhbosanske nadbiskupije (pored drugih crkveno-dru{tvenih zaduèwa). Wegova disertacija kao separat, naru~uje se kod Akademije Regina Apostolorum, u Sarajevu. Svojom publicistikom u ovo doba, vidi se, da je odre|en da bude naslednik monsiworu Janku [imraku u specijalizaciji za pitawa pravoslavne crkve, odnosno sredwevekovne pravoslavno-katoli~ke problematike. Iz tih razloga posle prethodnog sporazuma sarajevskog i zagreba~kog kaptola profesorsko ve}e Bogoslovskog fakulteta u Zagrebu izabralo ga je docentom za crkvenu istoriju i pomo}ne nauke. Posle toga, ban Banovine Hrvatske dr Ivan [uba{i} je potpisao dekret o ovom imenovawu. Tako je Draganovi} u prvoj polovini marta 1941. krenuo iz Sarajeva u Zagreb na novu du`nost.
660
Da je Draganovi} bio povezan sa usta{ama od pre rata, silama Osovine i wenim satelitima protiv Jugoslavije, vidi se iz ~iwenice da je u NDH do{ao do ve}ih ~asti i poloàja. Posle proklamovawa NDH, u ciqu preseqewa Hrvata iz Stare Srbije i Makedonije, imenovan je za delegata hrvatske vlade za Bugarsku i Makedoniju. Zatim od usta{kog ministra M. Puka je imenovan profesorom Bogoslovskog fakulteta (1941). A hrvatski narod, ~iji je on, uostalom, saradnik bio, objavqivao je vesti o wegovim posetama kod usta{kog ministra M. Budaka. Pravi zna~aj istupawa K. Draganovi}a u NDH moè se oceniti samo preko zvani~ne politike hrvatskog katoli~kog episkopata. Kao {to je poznato, na drugoj biskupskoj konferenciji, koja je odràna u Zagrebu od 17. do 20. novembra 1941, raspravqalo se o pitawu Srba u NDH u svetlosti wihovog prekr{tavawa. Kao stru~wak, Draganovi} je u{ao u radni odbor za pitawe konverzija grkoisto~waka na katoli~ku vjeru. Radi unapre|ivawa odnosa NDH i Vatikana, Draganovi} je uredio jedno posebno izdawe Croatia sacra. Na uvodnom mestu, on je objavio pismo, koje mu je li~no uputio kardinal Pietro Fumasoni-Biondi, za{titnik Instituta Sv. Jeronima Ilirskog, povodom ovog izdawa. Kardinal P. Fumasoni-Biondi u pismu veli, kako je ova kwiga na italijanskom jeziku, jedna nova kwiga ove vrste, dobro zami{qena, bri`qivo ure|ena i korisna. Na ovaj na~in, klero-usta{ka propaganda o odnosima NDH i Vatikana dobila je autoritativnu potvrdu i pohvalu. Sli~no izdawe, na hrvatskom jeziku, Draganovi} je uredio kao sve~ani broj u ~ast prve godi{wice Nezavisne Dràve Hrvatske. Prilikom proslave tzv. tre}e godi{wice NDH, pored ~lanova hrvatskog katoli~kog episkopata, Paveli} je odlikovao i Draganovi}a kao svog saradnika. Odlikovawe je obrazloèno ovako: Dr Draganovi} Krunoslavu, sve}eniku Bogoslovski fakultet Zagreb (T. br. 570-Z. sl.) za revni povjesni~ki rad u obranu hrvatskih prava u Ju`noj Hrvatskoj kao i za sudjelovawe u svim granama usta{kog rada (Podvukao S. S.). Dakle, usta{ko odlikovawe i vatikanska aprobacija odnose se na wegov isti revni povjesni~ki rad. Neosporno, da je to posledica wegovog pravog sudjelovawa u svim granama usta{kog rada kako od pre rata tako i za vreme rata. Imaju}i u vidu biografske i bibliografske navedene ~iwenice kao i vatikansku aprobaciju, jasno je da je raspravom K. S. Draganovi}a Masovni prelazi katolika na pravoslavqe na hrvatskom jezi~nom podru~ju za vreme turske vladavine prekr{tavawe Srba na hrvatskom jezi~nom podru~ju stavqeno na dnevni red, kao aktuelno pitawe. A da je to pitawe odista, stavqeno na dnevni red ovom raspravom, vidi se iz slede}ih ~iwenica. Pre svega, hronolo{ki, sama izrada rasprave na osnovi materijala iz Kongregacije de propaganda fide, pada ba{ u period diplomatskih pregovora Vatikana i Jugoslavije oko zakqu~ewa konkordata. A sama vatikanska aprobacija je prethodila jednom krupnom uspehu papske Kurije potpisivawu konkordata, 25. jula 1935, izme|u Jugoslavije i Sv. Stolice. Od strane
661
Vatikana, potpisnik konkordata bio je kardinal Pa}eli, dràvni sekretar Sv. stolice. [to se ti~e kardinala Pa}elija, od interesa je pomenuti, da su usta{e u Zagrebu, u hrvatskom narodu, pozdravili wegov izbor za papu Pija XII. Istovremeno, usta{e su izrazili punu nadu da o~ekuju ostvarewe onih ideja, koje je on proklamovao prilikom izbora. Ovaj usta{ki pozdrav papi Piju XII nai{ao je na odobravawe me|u ~lanovima sarajevskog kaptola i wihov organ, Katoli~ki tjednik, u ciqu propagande, preneo ga je svojim ~itaocima. Kao {to se vidi, zaduèwa K. S. Draganovi}a u Isto~nom institutu sredwevekovnom problematikom odnosa katoli~anstva i pravoslavqa sa serviranim materijalom iz Arhive Kongregacije de propaganda fide ta~no pada u doba stvarawa i jugoslovenskog konkordata. To zna~i, da je wegova rasprava, sa postavqenom tezom, predvi|ena na planu sprovo|ewa konkordata u ìvot kao weno nau~no obrazloèwe. Uostalom, to se vidi iz ovih ~iwenica. Po ~lanu 1 potpisanog konkordata, Jugoslavija je ogla{ena zemqom misija. To zna~i, da se u Jugoslaviji kao terra missionis ima sprovoditi rimokatoli~ka misija. U ovom pogledu, ~lan 1 je vrlo jasan: Katoli~koj crkvi priznaje se, u svakom od wenih obreda, puno pravo da slobodno i javno vr{i svoju misiju u Kraqevini Jugoslaviji. Povodom ovog ~lanka konkordata, na jednom drugom mestu, ve} smo upozorili javnost, kako je stilizovan, da zna~i izvanredni uspeh papske Kurije. U do sada zakqu~enim konkordatima, evropskim i vanevropskim, nigde Vatikanu nije dato neograni~eno pravo misije. Ovo je prvi put u istoriji konkordata da jedna ugovorna strana totalno izgubi svaki kriterijum rasu|ivawa i da prizna obavezu koja zna~i negaciju wenog duhovnog i kulturnog ìvota, kao i wene tradicije. Istovremeno, izneli smo i druga mi{qewa o zna~aju ovog ~lana konkordata, iz kojih se vidi, da je ovo bio zvani~an poku{aj Vatikana da na{u zemqu pretvori u objekat neograni~enog delovawa katoli~ke misije. A to zna~i, da se otvaraju vrata prozelitizmu, {to bi, svakako, predstavqalo opasnost za konfesionalni mir u dràvi. Kada se ima na umu ovaj prvi ~lan konkordata Katoli~koj crkvi priznaje se, u svakom od wenih obreda, puno pravo da slobodno i javno vr{i svoju misiju u Kraqevini Jugoslaviji u svetlosti postavqene i obrazloène teze K. Draganovi}a, onda je jasno, da je Vatikan pitawe prozelitizma u Jugoslaviji zvani~no postavio na dnevni red. U crnogorskom (1386) i srpskom konkordatu (1914), nije bilo re~i o misiji, nego da }e se vjeroispovijest katoli~ka apostolska rimska vr{iti slobodno i javno u Crnoj Gori odnosko rimokatoli~ka apostolska veroispovest vr{i}e se slobodno i javno u Kraqevini Srbiji. Jugoslovenskim konkordatom sa pravom misije katoli~ke crkve vidi se, da je za prekr{tavawe Srba obnovqen stari plan papske Kurije i sve pripremano jo{ od pre rata, odnosno proklamovawa NDH i klero-usta{kog uzurpirawa vlasti. Naime, sve je pripremqeno, da se na masovne prelaze ka662
tolika na pravoslavqe ima odgovoriti povratkom vjeri otaca. To je bio pravi smisao i zna~aj katoli~ke misije u Jugoslaviji, kako je planirano i pripremano u prvom ~lanu konkordata. Razume se, ovaj katoli~ki plan u mirnodopskim prilikama nije mogao biti sproveden iz razloga {to je vlada Stojadinovi}-Koro{ec-Spaho, pod pritiskom javnosti, odustala od ratifikacije konkordata. Ali je zato neratifikacija konkordata posluìla Vatikanu i katoli~kom kleru u zemqi, da poja~a kampawu protiv dràvnog i politi~kog ustrojstva Jugoslavije. Naro~ito je kampawom produbqavana psihoza katoli~ke i {ovinisti~ke mr`we prema pravoslavqu i srpskom narodu. Imaju}i u vidu svoje misionarske planove, katoli~ka crkva je pristupila prekr{tavawu u doba koje je bilo vrlo nepovoqno za Srbe. To je doba Drugog svetskog rata odnosno okupacije Jugoslavije i wenog komadawa od strane Osovine i wenih satelita, kada je proklamovana NDH, u kojoj su klero-usta{e Srbima odricali svako pravo na nacionalnu i versku egzistenciju. Dakle, prekr{tavawe Srba, u masovnom vidu, kao povratak vjeri otaca sprovo|eno je u toku Drugog svetskog rata. Interesantno je pomenuti da je pri kraju Prvog svetskog rata, u drugom vidu, postavqena ova teza katoli~anstva. Naime, katoli~ki ideolog, biskup Antun Mahni~ pi{u}i povodom godi{wice tzv. Majske deklaracije, koja je planirala ujediwewe svih Srba, Hrvata i Slovenaca pod èzlom Habzbur{ke monarhije i stvarawe wihove dràve na osnovi katoli~anstva istakao je kako, wiva na Istoku dozrijeva i da se zbog toga postavqa pitawe ,katoli~ke ètve isto~ne wive. Wegov saradnik, monsiwor Janko [imrak koji je postao unijatski vladika za vreme NDH istakao je u toku Drugog svetskog rata da su Do{li historijski dani na{e misije, pa je podstrekavao klero-usta{e na prekr{tavawe Srba ovim re~ima: Na{ rad je legitiman u smislu odluke Svete stolice i Svete kongregacije kardinala Isto~ne crkve... Podstrekavawe monsiwora J. [imraka dobija osobiti zna~aj zbog ~iwenice, da je on bio ~lan uèg, episkopalnog odbora za pitawe konverzije u NDH. Zatim zbog ~iwenice, da je za revnostnu slu`bu me|u sve}enstvom i povjerenim mu stadom, kao i za suradwu s hrvatskom dràvnom vladom u iskrenom usta{kom duhu, bio od Paveli}a odlikovan ordenom Red za zasluge velered s zviezdom.(isto; str. 7-17) Simi} pomiwe i pokatoli~ene @umber~ane, o kojima je [viker detaqno pisao. Povodom istupawa i podstrekavawa episkopa J. [imraka u pogledu nasilnog prekr{tavawa Srba i NDH, osvrnu}emo se na neke istorijske ~iwenice. Uglavnom, to bi bile ove. Li~ni preci i samog episkopa J. [imraka bili su `rtva rimokatoli~kog prozelitizma, dakle, katoli~ke misije. On je @umber~anin i unijat. Wegov zavi~aj je sinonim unije, unija}ewa. Ujedno i konkretni primer unija}ewa kao oblika denacionalizacije Srba u pro{losti. Slovena~ki nau~ni radnik dr Niko @upani}, koji je vr{io antropolo{ka i etnografska ispitavawa @umber~ana, utvrdio je da su oni srpskog porekla.
663
Srpski istori~ar dr Aleksa Ivi}, koji je vr{io istorijska prou~avawa na osnovu be~kih arhiva, utvrdio je, da su doseqenici @umber~ani bili pravoslavne vere sve dok nisu u drugoj polovini XVII veka silom nagnati na uniju. Preci dana{wih @umber~ana unijata pri svom dolasku iz Bosne bili su pravoslavni Srbi, koji se ni po ~emu nisu razlikovali od Srba u Sremu ili [umadiji. Oni su pisali }irilicom a jezik im je, kao i wihovih dana{wih potomaka, naj~istija {tokav{tina jekavskog nare~ja. Akademik A. Ivi} veli, da se dana{wi potomci ose}aju Hrvatima i da od Srba nikom nije palo ni kraj pameti, da ùmbera~ke unijate buni u wihovim hrvatskim ose}ajima. Kao {to se vidi, unija u @umberku predstavqa o~igledni primer denacionalizacije Srba, koju je sprovela katoli~ka crkva. Kada se ima na umu da je obnavqawe starih planova Vatikana oko pripremawa za prekr{tavawe Srba vr{eno izme|u dva rata, onda je sasvim jasno i razumqivo za{to je bio pozitivan stav Sv. stolice prema klero-usta{kom sprovo|ewu povratka vjeri otaca za vreme Drugog svetskog rata. Uostalom, potvrdu o ovom pozitivnom stavu nalazimo u vatikanskim dokumentima: u internim crkveno-politi~kim direktivama kardinala Tiserana i kardinala Maqonea hrvatskim biskupima i u jednom zvani~nom diplomatskom dokumentu. Prvi dokumenat predstavqa direktiva kardinala Tiserana, upravqa~a Kongregacije za Isto~nu crkvu od 17. jula 1941, koja je bila slu`beno upu}ena nadbiskupu A. Stepincu kao predsedniku biskupskih konferencija. U ovom slu`benom dokumentu, Kongregacija za Isto~nu crkvu proglasila je Srbe u NDH otpadnicima od katoli~ke crkve. Ova formulacija se slaè sa postavkom iz rasprave K. Draganovi}a da su pravoslavni bili katolici pre masovnih prelaza na pravoslavqe. Kongregacija za Isto~nu crkvu daqe konstatuje da je usled prilika koje vladaju a to zna~i: usled rata i okupacije Jugoslavije nastupio pravilan razvoj katolicizma i da sve u svemu postoji toliko nade za obra}awe nesjediwenih. Drugi dokumenat predstavqa odgovor Dràvnog sekretarijata Sv. stolice, od 25. januara 1942, na protestnu notu Jugoslovenskog kraq. poslanstva kod Sv. stolice br. 1/42, od 9. januara 1942, povodom nasilnog masovnog prekr{tavawa Srba u Paveli}evoj NDH. Odgovaraju}i na protest jugoslovenske izbegli~ke vlade, Dràvni sekretarijat Sv. stolice je pokazao koliko je duboko zainteresovan procesom prekr{tavawa i, nagla{avaju}i wegovu pravovaqanost, uzeo klero-usta{e u za{titu. Va`no je ustanoviti da su u ovom zvani~nom vatikanskom dokumentu svi Srbi izvan okupirane Srbije dakle: na Draganovi}evom hrvatskom jezi~nom podru~ju odjednom progla{eni hrvatskim disidentima. Naime, kao da je ~iwenica da je odjednom veliki broj hrvatskih disidenata zatraìo da bude primqen u katoli~ku crkvu. Tako se u diplomatskoj noti Vatikana nalaze zvani~ni elementi o potvr|ivawu pozitivnog stava pape Pija XII u pogledu prekr{tavawa Srba. Zanimqivo je ustanoviti da vatikanski veliki broj hrvatskih disidenata re~ je o pravoslavnim Srbima odgovara Draganovi}evom masovnom pre664
lazu katolika na pravoslavqe. A na klero-usta{kom planu to se zvalo povratak vjeri otaca a prekr{teni Srbi na terenu povratnicima ili prelaznicima. Tre}i dokumenat predstavqa direktiva kardinala Maqonea, dràvnog sekretara Sv. stolice, od 21. februara 1942. hrvatskim biskupima da se ubrza proces prekr{tavawa Srba da se ubrza taj povratak. Istovremeno da se zameni naziv pravoslavni sa nazivom otpadnici ili {izmatici, {to je prakti~no zna~ilo poku{aj da se uni{ti svaki smisao i zna~aj pravoslavqa u grani~noj zoni Isto~ne i Zapadne crkve u korist katoli~ke crkve. Tako je Vatikan za vreme okupacije Jugoslavije i wenog komadawa, prvo, svojom odbranom nasilnog prekr{tavawa Srba a zatim, svojim podstrekavawem da se ubrza prekr{tavawe, stvarno potvrdio da je u punoj va`nosti obnovqena stara papska teza o prozelitizmu u grani~noj zoni Isto~ne i Zapadne crkve. Uostalom, u drugom vidu, ova papska teza je postavqena i ranije u nesu|enom konkordatu izme|u Jugoslavije i Vatikana (1935). Konkordatom je katoli~koj crkvi priznato puno pravo da slobodno i javno vr{i svoju misiju u Kraqevini Jugoslaviji. A vatikanska dokumenta i klero-usta{ka praksa su pokazali da je pokatoli~avawe pravoslavaca bio jedan od zadataka katoli~ke crkve i wene misije na hrvatskom jezi~nom podru~ju. (isto; str. 17-19) Dana 26. avgusta 1939 dakle, na ~etiri dana pre izbijawa svetskog rata u Jugoslaviji da bi se obezbedilo u~e{}e Hrvata u ìvotu dràve i time o~uvali javni interesi, obrazovana je Banovina Hrvatska i re{en je niz politi~kih pitawa od dràvno-pravnog zna~aja. Kada je 1. septembra 1939. otpo~eo Drugi svetski rat, predstavnici Hrvatske seqa~ke stranke sa Vladimirom Ma~ekom na ~elu bili su zastupqeni u jugoslovenskoj dràvnoj upravi. Li~no V. Ma~ek je zauzeo poloàj potpredsednika vlade. Na dan 4. septembra 1939, koaliciona vlada je objavila deklaraciju o stavu Jugoslavije u savremenoj me|unarodnoj situaciji, podvla~e}i da ostaje neutralna u sukobima u kojima nisu tangirani wena nezavisnost i wen integritet. [to se ti~e Banovine Hrvatske, usta{e su zauzele vrlo negativan stav, jer je weno obrazovawe usledilo u okviru Jugoslavije kao dràve. A kao demonstracija nadbiskupa A. Stepinca protiv dràve Jugoslavije u doba Banovine Hrvatske zabeleèno je wegovo zvani~no istupawe, 14. januara 1940, u jednom govoru pred crkvom sv. Marka u Zagrebu, kada je izneo niz vrlo o{trih politi~kih informacija. U vezi ovog istupawa, od zna~aja je utvrditi wegovo intimno ose}awe i ube|ewe o versko-crkvenom i nacionalnopoliti~kom kompleksu Jugoslavije. Samo delimi~no osvedo~ewe o ovome nalazi se u odlomcima wegovog Dnevnika. U naknadu za to, vi{e u wegovim postupcima. Dana 17. januara 1940, nadbiskup A. Stepinac je u svom Dnevniku (kw. III, str. 413) zapisao: Stoga ve} u interesu katoli~ke crkve moramo sve u~initi da narod hrvatski ostane zdrav i kulturno ja~i. To ga je sa~uvalo i ovih dvadeset godina, a to }e mu pomo}i i u budu}nosti u borbi za opstanak. Najidealnije bi
665
bilo da se Srbi vrate vjeri svojih otaca, tj. da prignu glavu pred Namjesni. Onda bi i mi kona~no mogli odahnuti u ovom dikom Hristovim Sv. ocem. jelu Evrope, jer bizantizam je odigrao stra{nu ulogu u povijesti ovog dijela svijeta u vezi sa Turcima (Podvukao S. S.). Kada se, s jedne strane, imaju na umu ova najidealnija shvatawa nadbiskupa A. Stepinca da se Srbi vrate vjeri svojih otaca, tj. da prignu glavu pred Namjesnikom Hristovim Sv. ocem, a, s druge strane, da je 23. januara 1940, Musolini primio Paveli}a i utana~io program borbe protiv Jugoslavije kao dràve, onda se moè boqe i u potpunosti shvatiti za{to je na onaj na~in reagirao na savremene doga|aje. Tako na primer, u vezi doga|aja od 27. marta 1941, kada je u Jugoslaviji izvr{ena dràvna preorijentacija i kada su ste~ena prava Banovine Hrvatske ne samo po{tovana i u~vr{}ena nego i produbqena, zauzeo je stav krajwe rezervisanosti. A u vezi napada~kog rata Osovine i wenih satelita, 6. aprila 1941, protiv Jugoslavije i proklamovawa Paveli}eve NDH u Zagrebu, 10. aprila 1941. koja je 14. aprila 1941, dakle, jo{ u toku rata, bila priznata od Hitlera i Musolinija opredelio se kao ovejani usta{a. Tako da je za vreme okupacije Jugoslavije, 28. aprila 1941, objavio okru`nicu u ~ast i slavu NDH, istovremeno postaviv{i katoli~ku tezu o wenom boànskom poreklu i postanku, pa je na taj na~in NDH dao katoli~ki legitimitet. Posle napada~kog rata, iako je Osovina izvr{ila okupaciju Jugoslavije i weno komadawe, ukqu~uju}i obrazovawe NDH, postojala je me|unarodno priznata Jugoslavija. Engleska i ameri~ka vlada dale su sve~ane pismene izjave, u kojima priznaju dràvni integritet Jugoslavije. U izjavama se podvla~i da sve poku{aje komadawa Jugoslavije i sve sli~ne akte smatraju nevaè}im i ni{tavnim, isti~u}i pri tom svoje ose}awe duboke indignacije prema bestidnom poku{aju raspar~avawa Jugoslavije i podvrgavawa wenih delova tu|inskoj upravi. Uprkos ove jugoslovenske i savezni~ke stvarnosti {to se ti~e Jugoslavije kao dràve me|unarodno priznate ogroman deo vi{eg i nièg hrvatskog klera na ~elu sa nadbiskupom A. Stepincem, povezao se sa usta{ama i zalagao se na utvr|ivawu Paveli}eve NDH. Jedan od glavnih motiva za ovo opredeqewe i zalagawe bio je oko shvatawa i ocewivawa NDH u osovinskom pokretu tzv. Nove Evrope, koja je pruàla retku i jedinstvenu priliku da se Srbi vrate vjeri svojih otaca, tj. da prignu glavu pred Namjesnikom Hristovim Sv. ocem, a to zna~i prakti~no: stvarawe ultramontanske dràve u grani~noj zoni Isto~ne i Zapadne crkve, odnosno stvarawe najve}e ultramontanske dràve na Balkanu. (isto; str. 23-25)
2. Pokatoli~avawe ili smrt

I Lu~i} nagla{ava da su zagreba~ki {ovinisti postojawe svoje nezavisne dràve videli samo u wenom pro~i{}avawu od svih nehrvata. U Hrvatskoj nije vi{e mogla postojati druga nacionalna zajednica, a ponajmawe srpska. A da bi se to {to pre postiglo potrebno je bilo, pre svega, uni{tewe Srpske pravoslavne crkve na teritoriji NDH. Me|utim, to nije bilo dovoqno. @eleli su da uz pomo} nema~kih i italijanskih save666
znika, Srpsku pravoslavnu crkvu uni{te na celom balkanskom podru~ju. Usta{kim ideolozima bilo je jasno da sve dok bude postojala Srpska pravoslavna crkva postoja}e i srpski narod. Uni{tewe Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj imalo je primaran zna~aj. Pokazalo bi da u Hrvatskoj nema Srba i stvorilo bi sve potrebne preduslove za sprovo|ewe genocida nad srpskim narodom. Protiv SPC u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj povedena je i velika propagandna aktivnost. Pred jo{ neube|enim hrvatskim narodom do 10. aprila 1941. godine, o legalnoj pravoslavnoj crkvenoj zajednici Kraqevine Jugoslavije, lansirane su razne izmi{qotine Srpska pravoslavna crkva, pa i celokupni srpski narod, odjednom su progla{eni komunistima. Sa usta{ke strane izvr{en je pritisak na nema~ke saveznike, pa su oni nakon sloma Jugoslavije uhapsili, pored vi{e episkopa SPC, i samog patrijarha Gavrila Doì}a. Srpski patrijarh je nakon mu~ewa u zatvorima Gestapoa u Srbiji, leta 1944. godine odveden u, po zlu ~uveni logor, Dahau. Pripadnost Srpskoj pravoslavnoj crkvi svojim su ìvotom platili i mnogi sve{tenici i kalu|eri na teritoriji Nezavisne Dràve Hrvatske. I ne samo oni. Masovno u svojim crkvama (Glina) ubijani su Srbi pravoslavci koji su se odupirali katolizaciji. Likvidirani su po kratkom postupku i na najbrutalniji na~in klawem i paqewem. Teror nad pravoslavnim srpskim narodom, wihovim sve{tenicima i ru{ewe verskih objekata nije odobravan od po{tenih Hrvata. Hrvatski politi~ar Grisogono, decembra 1941. godine, u jednom pismu svom prijatequ Grgi Angjelinovi}u postupak prema Srbima u Hrvatskoj naziva katoli~kim varvarizmom. U wegovim o~ima katoli~ka crkva je izgubila svaki rezon i pravo da kod nas egzistira. (Lu~i}; cit. delo; str. 137-138) @uti} isti~e da je prevo|ewe pravoslavnih Srba na rimokatoli~ku veru, koje je u Kraqevini Jugoslaviji vr{eno na razne perfidne na~ine, ali bez grube prisile, u NDH vr{eno nasilnim putem pod imperativom golog ìvotnog opstanka. Naime, prevo|ewe na rimokatolicizam za pojedine Srbe je zna~ilo i ìvotni opstanak. Pod takvim motom nastupao je i sam nadbiskup Alojzije Stepinac, jer je ~esto isticao da pokatoli~avawe treba dozvoliti samo u slu~ajevima kad to moè spasiti qude od nesre}e. Me|utim, i sami sve{tenici su postajali bojovnici i tabornici i kao takvi bili inicijatori mu~ewa, ubijawa i zlostavqawa Srba. Pojedini fratri i ~asne sestre nosili su u jednoj ruci usta{ki bode` a u drugoj molitvenik i kri`. Ceo Srem je bio preplavqen lecima biskupa Ak{amovi}a u kojima je pozivao Srbe da spasu ìvot i imovinu prelaskom u rimokatolicizam. U praksi se de{avalo da su i mnogi pokatoli~eni Srbi naknadno ubijani posle usta{kih re~i utehe da im je prekr{tavawem spasena du{a ali ne i ìvot. (@uti}; cit. delo; 228-229) Tim Yuda ocewuje da je jedno od najkontroverznijih pitawa za katoli~ku crkvu u NDH bilo prevo|ewe Srba u katoli~ku veru. Za biskupe je ova direktna promena vere bila dosta neugodna bez prethodnog prolaska kroz fazu unija}ewa (lojalnost Rimu, ali zadràvawe sopstvene liturgije), a nekima je smetala ~iwenica {to se ceo taj proces odvi667
jao pod pritiskom. Dok su neki sve{tenici prirodno pozdravili priliku da preobrate Srbe, mnogi po{teni me|u wima u tome su videli i na~in da se spasu ìvoti. U memoarima Ma~ek se prise}a sve{tenika iz Sarajeva koji je rekao Srbima: Deco, vidite da je va{a majka (pravoslavna crkva) u velikoj nevoqi i ne moè da brine o vama. Do|ite kod svoje tetke (katoli~ke crkve) a kada se va{a majka oporavi, vi }ete joj se vratiti. Italijanski konzulat u Sarajevu je, oktobra 1941, izvestio da je ne samo poja~ana propaganda za promenu vere Srba (i Jevreja), ve} i da je taksa za to smawena sa 500 na 50 kuna. U izve{taju se kaè da su cela sela u Bosni promenila veru, iako je od strane Srba u gradovima bilo malo zahteva za to. Qudi koji su promenili veru bili su omrznuti kod onih koji su èleli da sa~uvaju ~istotu vere. Daqe se kaè da nema mnogo iskrenosti u ovim promenama vere, ali da one koji su pre{li iz jedne vere u drugu ostavqaju na miru, {to je bilo zna~ajno u ovim te{kim vremenima. U mnogim slu~ajevima pokazalo se da je ovo bilo samo uzaludno prièqkivawe. (Tim Yuda; Srbi; istorija, mit, i razarawe Jugoslavije; Beograd; Dan Graf; 2003; str. 112-113) Marko Aurelio Riveli pi{e kako je putem zakonskog akta sprovo|eno uni{tavawe pravoslavqa i Srba. Narodne novine, slu`beni organ Nezavisne Dràve Hrvatske, od 5. maja 1941, objavquju Zakon o vjerskom prekr{tavawu, potpisan od ministra obrazovawa i bogo{tovqa Mile Budaka i poglavnika. To je zakonski akt koji se nalazi u funkciji programa etni~kovjerskog ~i{}ewa, ve} najavqen u javnim nastupima usta{kih poglavara, a koji predstavqa brutalan diktat Srbima (hri{}anskopravoslavne vjere): ili se pokatoli~iti ili umrijeti. Katoli~ki list, slu`beni organ zagreba~ke Kurije, 15. maja 1941. objavquje cirkularno pismo iz ureda monsiwora Stepinca koje odre|uje Srbe kao otpadnike katoli~ke crkve, i odu{evqeno pozdravqa dono{ewe zakona koji obavezuje pravoslavce da se prekrste u katolike. Iste novine, 31. jula 1941, poti~u usta{ku diktaturu da ubrza proces nasilnog prekr{tavawa. Godine 1941, 13. jula dok etni~kovjerski pokoqi traju ve} nedjeqama, udbinski ùpnik, don Mate Mogu{a, propovijeda svojim vjernicima: Do sada smo radili za katoli~ku vjeru molitvenikom i Isusovim kriòm. Do{ao je trenutak da radimo pu{kom i samokresom. Protjerajmo iz Hrvatske ili istrijebimo srpski narod. Biti }u sretan kada Hrvatima podijelimo srpsku zemqu. Usta{e }e se boriti bespo{tedno i nemilosrdno }e trijebiti sve one koji nisu vjerni Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj i wenom poglavniku i osniva~u. Gledaj, narode, ovih {esnaest usta{a pokraj mene. Oni imaju {esnaest tisu}a kur{uma u pripojasnicama i ubiti }e {esnaest tisu}a Srba. Tako po~iwe kampawa masovnog prisilnog prekr{tavawa u katolicizam srpskog naroda koji je vjekovima gajio pravoslavnu vjeru. Za dvije godine bi}e 240 hiqada novokatolika, biv{ih pravoslavaca. O tome pi{e sam Stepinac u jednom memorandumu koji primas Hrvatske uru~uje papi Piju XII prilikom dolaska u Vatikan maja 1943:
668
Ogromna odgovornost koju imam kao biskup prijestolnice jedine katoli~ke dràve na Balkanu i kao mitropolit Hrvatske i Slavonije, primorava me da vam s punom odgovorno{}u zabrinutog pastira iznesem pakleni plan o uni{tewu katolicizma na isto~noj obali Jadrana koji pripremaju neprijateqi crkve u tim podru~jima. Ovdje ne govorimo o stra{noj sudbini koja bi zadesila katolike u Hrvatskoj u slu~aju pobjede boq{evi~ke zvijeri i u slu~aju da ista okupira ta podru~ja koja spadaju u sferu va{ih interesa, a to je cijeli Balkanski poluotok i Dunavski bazen, kojem pripada i Nezavisna Dràva Hrvatska. U tom slu~aju sudbina katolika u Hrvatskoj ne bi se uop}e razlikovala od katolika u Poqskoj i u Rumuniji, a o toj mogu}nosti, od koje neka nas ~uva Bo`ja milost, ne èlim ovdje govoriti. Sveti o~e, danas su o~i cijelog ~ovje~anstva koje krvari tisu}ama rana uprte u vas kao onoga koji po ~udesnom zna~ewu svoga imena treba da donese jadnom qudskom rodu ono {to mu je najpotrebnije, pacem coeli. Donose}i mir svijetu, Sveti o~e, mislite na naciju koja je uvijek vjerna Kristu i vama. Mlada hrvatska dràva, nastala u najstra{nijim i najteìm uvjetima od svih dràva kroz vi{e vjekova, bore}i se o~ajni~ki za svoj opstanak, pokazuje svim tim u svakoj prigodi, da èli ostati vjerna svojim slavnim katoli~kim tradicijama i osigurati boqu i jasniju budu}nost katoli~koj crkvi u ovom kutku svijeta. U suprotnom, wenim nestankom ili fatalnim smawewem tisu}e najboqih vjernika i sve}enika bi s rado{}u `rtvovali svoj ìvot da bi sprije~ili takvu stra{nu mogu}nost ne bi bilo uni{teno samo onih 240.000 prekr{tenih iz pravoslavqa nego i sav katoli~ki svijet na tim teritorijima s crkvama i samostanima. Po prirodnom redu stvari, ukoliko Bog ne u~ini veliko ~udo, napredak katolicizma usko je vezan za napredak hrvatske dràve, wegov opstanak za wen opstanak, wegov spas za wen spas. Sveti o~e, duboko vjeruju}i u Boìju Milost i u Boìje Provi|ewe, ~ije ste vi izabrano oru|e, preporu~ujem va{oj o~inskoj skrbi i va{im molitvama na{u Nezavisnu Dràvu Hrvatsku, smatraju}i da time u isto vrijeme preporu~ujem i na najboqi na~in Svetu vjeru u mojoj domovini i na Balkanu. Nasilna prekr{tavawa u katolicizam na koja usta{ka diktatura obavezuje srbopravoslavce zakonskom normom, integralni su dio programa etni~kovjerskog ~i{}ewa koje ~ini osnovu Nezavisne Dràve Hrvatske kako su je zamislili nacifa{isti. To je jedna zlo~ina~ka praksa koja se revnosno provodi i koja opija Hrvatsku katoli~ku crkvu. Broj 38 novina Zagreba~ke nadbiskupije, Katoli~kog lista, obavje{tava da je cijelo selo Budimci prekr{teno u katolicizam 14. septembra 1941. Fraweva~ki fratar Sidoje [olc izvr{io je pripremne radwe. Ovoj sve~anosti su prisustvovali razni sve}enici i prefekt Barawe. Za vrijeme zavr{nog banketa razgovaralo se i nazdravqalo u ~ast poglavnika i Hrvatske. Frawevac Sidoje [olc, naveden u Katoli~kom listu, jedan je od najneumornijih prekr{tava~a, pravi profesionalac za prisilna kolektivna prekr{tavawa. U Maklo{evcu, Zoqanima, Lisinama, Lonyici, Grani669
cama, Pojeli}ima, Partincima, ênkovu, Ku~ancima, âglinu, Na{icama, Slatini, Sarva{u, Vukovcu, Balenicama, te u svim drugim sredi{tima Na{ica i Slavonske Poège, fratar [olc, uz pomo} usta{kih oru`nika, prekr{tava stotine Srba pravoslavne vjere, prete}i im internacijom ili smr}u. Pretwe koje nisu li{ene nastavka, kao {to }e posvjedo~iti Petar Kova~evi}, u~iteq iz Palenica: Kada su se prekrstili u katolicizam, u~inili su to pod uticajem straha. Sidoje [olc je bio na ~elu katoli~kih misionara koji su se okupili u srezu Na{ice. On je naredio ubistvo na{eg popa \or|a Babi}a, koji je uhap{en u toku no}i i koji je stra{no mu~en. Usta{e su mu odrezale nos, u{i i jezik i i{~upali su mu bradu prije nego {to su mu rasporili stomak. Fraweva~kog fratra Sidoja [olca kasnije }e ubiti jedna grupa Srba koji su se pobunili protiv nasilnog prekr{tavawa. Katoli~kn list }e mu rezervisati odgovaraju}i nekrolog: Izgradwa slobodne dràve, kakva je ova koju mi vatreno prièqkujemo, traìla je `rtvu ovog novomu~enika, koji je pao za vjeru i za katoli~ku Hrvatsku. Mnogi drugi hrvatski sve{tenici predano se li~no angaùju na prisilnom prekr{tavawu pravoslavaca u katolicizam; me|u ostalima: Mihailo Kuzmani}, Silvije Frankovi}, Boìdar Bralo, Frawo Herman, Augustin Jureti}, Nikola Bori}, Janko Kalaj; i fratri Ante @eno, fra Vasiq, fra Glava{, sve do groznog fra Satane Filipovi}a Majstorovi}a (zapovjednika logora Jasenovac). Usta{ka diktatura, vladinim dekretom br. 11689 od juna 1941, uspostavqa u Zagrebu poseban vjerski odsjek zaduèn za prekr{tavawa na ~ijem ~elu se nalazio katoli~ki sve}enik Dionis Juri~evi} (starje{ina misionara zaduènih za prekr{tavawa). Obra}aju}i se stanovnicima Staze, gdje je do{ao da izvr{i ko zna koje nasilno prekr{tavawe, Dionis Juri~evi} ih upozorava ovim rije~ima: Dobro znamo kamo }emo poslati one koji izvole odbiti kr{tewe. Ovdje u sjevernim krajevima ve} sam izvr{io potpuno ~i{}ewe, od djece u pelenama do staraca. I ako }e biti potrebno, u~initi }u to i ovdje zato {to nije grijeh ubiti ni sedmogodi{we dijete ako smeta na{em usta{kom reìmu... Neka vas ne prevare moje sve}eni~ke haqine. Znajte da ja, kada ustreba, uzimam {majser u ruke i ubijam sve one koji se protive Dràvi i usta{kim vlastima. Sve{tenik Ivo Guberina, profesor Zagreba~kog sveu~ili{ta i rukovodilac Hrvatske katoli~ke akcije, pi{e u Hrvatskoj smotri od 7. jula 1941: Hrvatska }e se ~istiti od svih svojih otrova svim sredstvima, ~ak i ma~em. Ovaj koncept }e preuzeti i artikulisati Guberina 7. oktobra 1943, opet na stupcima Hrvatske smotre: Izvjesni elementi u Hrvatskoj, koji su za vrijeme Jugoslavije imali zada}u da likvidiraju nacionalni i dràvni organizam Hrvatske i da joj onemogu}e ìvot i sprije~e je u ulozi koju joj je namijenilo Provi|ewe (a to je uloga prethodnice katolicizma prema Istoku), poslije pada Jugoslavije ostali su u hrvatskom organizmu a da nisu nimalo promijenili svoje namjere protivu Hrvata. Prirodno je pravo hrvatske dràve i naroda da izlije670
~i vlastiti organizam od ovog otrova. Usta{ki pokret je po~eo taj posao. On primjewuje sredstva kojima se sluì svaki qekar pri lije~ewu nekog organizma. Tamo gdje je potrebno, operira. Usta{ki pokret bi vi{e volio da se ti heterogeni, i do sada neprijateqski elementi, asimiliraju slobodno ili da se sav taj otrov udaqi iz organizma (da se presele u zemqe iz kojih vuku podrijetlo). Ali, ako oni ne èle i ako ho}e da ostanu u Hrvatskoj kao peta kolona... onda se oni prema svim katoli~kim moralnim na~elima imaju smatrati agresorima i hrvatska dràva ima pravo da ih uni{ti ma~em... Protivu takovog neprijateqa dozvoqena je obrana ma~em, a prema potrebi i preventivno, ne ~ekaju}i trenutak napada... Ovo su na~ela na kojima se zasniva i sam prirodni zakon i zato je svaki katolik obvezatan da po svojoj savjesti doprinese da se on ostvari... U takovoj situaciji bio bi grijeh protivu Tvorca ostati po strani odlu~ne borbe i bila bi prava izdaja Boga na}i se na drugoj strani barikada... Hrvati katolici imaju prigodu pokazati u kojoj su mjeri Boìji bojovnici... Crkva }e biti zadovoqnija ako wezini vjernici postanu svjesni da treba da se bore u redovima usta{kog pokreta, koji prema svojoj tradiciji i prema svojim vo|ama, a naro~ito prema svom programu, teì ka dru{tvenoj i politi~koj dràvi u kojoj }e crkva mo}i ostvariti svoju natprirodnu misiju bez ikakovih prepreka. Praksa prisilnog prekr{tavawa postaje za srpski pravoslavni narod i jedna stra{na roba za razmjenu. Svjedo~ewa ima bezbroj. Nadbiskup [ari} odbija da se zauzme za doktora Du{ana Jeftanovi}a koga mu~e i ubijaju. Wegovoj èni odgovara da nije mogao ni{ta da u~ini zato {to je bio pravoslavni mu`. Vinkova~ki ùpnik An|elko Gr~i} odgovara jednoj majci koja ga prekliwe da joj spasi k}eri koje su deportovane u lokalni logor za istrebqewe da ne moè ni{ta da u~ini zato {to nisu primile prekr{tavawe i da }e istovjetnu sudbinu doìvjeti svi oni koji ne prihvate katolicizam. Godine 1941, 21. maja u Kninu, fratar Vjekoslav [imi} se predstavqa komandantu italijanske divizije Sasari koja je smje{tena u dijelu Hrvatske pod italijanskom kontrolom i traì da preuzme civilnu vlast u toj zoni. Generalu, koji èli da zna razlog za ovakav zahtjev, [imi} odgovara: Ho}u da pobijem sve Srbe u {to kra}em roku. U svojim sje}awima visoki italijanski oficir }e zabiqeìti: Zapawuje me da se ne shvata uàs jednog takvog programa i da to jo{ najavi jedan frawevac. Godine 1941, 24. juna dnevni list Hrvatski narod objavquje da je poglavnik primio monsiwora Pavla Je{ina, vo|u grupe Katoli~ke akcije, koji poslije uru~ewa darova krvavom usta{kom diktatoru, zakqu~uje susret govore}i Paveli}u: Mi smo u pravu kad smatramo da vam je Bog pomogao od trenutka kada ste uspjeli o~istiti poqe kr{}anstva u Hrvatskoj. Vo|eni duhom Na{ega Gospoda i usta{kim na~elima mi smo spremni boriti se za obranu na{e voqene domovine. Godine 1941, 14. jula ministar naobrazbe i bogo{tovqa raza{iqe cirkularno pismo (br. 42678-B-1941), koje je potpisao poglavnik, a supotpisao ministar Mile Budak, adresovano biskupima Nezavisne Dràve Hrvatske, preko kojeg usta{ka diktatura reguli{e praksu prisilnog prekr{tavawa:
671
Molimo biskupske urede da u povjerqivom obliku izvijeste sve ùpne urede o na~inu prijema pravoslavaca u katoli~ku crkvu. Pravoslavcima se ne}e smjeti dozvoliti pristup u gr~kokatoli~ku crkvu ni u kojem slu~aju. Hrvatska vlada kani ne primati u katoli~ku crkvu sve}enike, u~iteqe, ukratko, svu inteligenciju i na kraju bogate trgovce i obrtnike pravoslavne vjere zato {to }e u vezi s wima biti obnarodovane naro~ite naredbe, kao i to da se izbjegnu povrede ugleda katolicizma. Me|utim, ako je neka od takovih osoba na nekakav na~in povezana s katoli~kom vjerom i hrvatskom nacijom, ovda moè biti primqena uz prethodnu privolu ministra pravde i bogo{tovqa... U takovom slu~aju od odlu~ne je va`nosti da je brak sklopqen u katoli~koj crkvi i da su djeca dobila katoli~ku naobrazbu... Dozvoqeno je primiti pravoslavni siroma{ni svijet uz prethodnu obuku u katoli~kim istinama... Sa svoje strane, katoli~ko biskupstvo u Hrvatskoj se priprema da primi u svoje milosrdno naru~je novoprekr{tene biv{e pravoslavce koji su izbjegli istrebqewe, daju}i precizna uputstva. [tavi{e, utvr|uju se vjerske obaveze novokatolika, koje su precizirane u posebnoj objavi, koja je razaslata 14. maja 1941. iz ùpnog dvora Sv. Tereze u Bjelovaru, a koju je preuzeo dnevni list Nezavisna Hrvatska: Svi oni koji su podnijeli zahtjev za prekr{tavawe u katolicizam morati }e, od dana kada su podnijeli upit, biti nazo~ni svim misama a posebno propovijedima. Mise sa propovijedima se odràvaju 6 do 11 sati. Prekr{tenima je propisano da se opskrbe biqe`nicom u kojoj }e se za sve nedjeqe i sve~ane dane biqeìti wihova nazo~nost vjerskoj slu`bi. Pred kraj 1941, ritam prisilnog prekr{tavawa postaje takav da su neke biskupije prisiqene da se dobro organizuju da bi mu odolile. Bawalu~ka biskupija, na primjer, priprema jedan {tampani obrazac pod naslovom Pravila za prekr{tavawe iz grkopravoslavne u rimokatoli~ku vjeru, koja kandidati za prekr{tavawe moraju popuniti svojim mati~nim podacima i potpisati (...) Na ime prijema novoprekr{tenima se daje potvrda u stilu obrasca koji je utvrdio biskup Jozo Gari}: Na va{ zahtjev, dajemo vam dozvolu da odmah prestaiets ab excommunicatione pro foro externo i da budete primqeni u Katoli~ku crkvu s pravom na svetu pri~est. Mostarski biskuip Alojz Mi{i} pi{e nadbiskupu Stepincu 18. avgusta 1941: Okolnosti pod kojima ìvimo za àqewe su u svakom pogledu. Potrebito je dopustiti i priznati: ima pote{ko}a za civilne vlasti, ali ima ih i za crkvu, onih koje se odnose na wenu boànsku zada}u i na rad koji se okre}e du{ama. Veliki dio pravoslavaca Mostara raspoloèn je da pre|e na katoli~ku vjeru. Vi{e civilne vlasti iz Zagreba u vi{e navrata su dale uputstva niìm vlastima u svezi s prekr{tavawem na drugu vjeru. U stvarnosti, po pravilima kojima su nadahnuta, ta uputstva nisu takove naravi da bi posluìla za op}e dobro crkve kao ni dràve. Po milosti Boìjoj danas se ukazuje prigoda kao nikad u pro{losti da se pomogne hrvatskoj stvari i da se spasi veliki broj du{a, qudi dobre voqe, mirnih seqaka koji ìve me|u
672
katolicima. Oni poznaju katolike kao {to ovi poznaju wih. Prekr{tavawe se lako moè ustanoviti. Po nesre}i, vlasti sa svojim ograni~enim vidicima, postavqaju prepreke hrvatskoj i katoli~koj stvari. Nisu krive vrhovne vlasti, ali se svakojake osobe ubacuju u te poslove; mladi bez naobrazbe i bez iskustva; umjesto inteligencije i razuma rabi se upotreba vatre, nasiqa. Nikakovo ~udo, onda, da iz toga proistje~u posqedice dosta neugodne za hrvatsku i katoli~ku stvar... U mnogim ùpama Mostarske biskupije, na primjer u Duvnu, Stocu, Klepcima, Gorani}ima, Gradaru itd. po{teni seqaci koji ìve u katoli~kim sredinama pokazali su nakanu da pre|u u katoli~ku crkvu; odlaze na svetu misu, u~e katoli~ki katekizam. krste djecu; ali neki nametqivci prisvajaju pravo da izdaju naredbe: dok su novoprekr{teni u crkvi na svetoj misi, izbacuju i mlade i stare, i mu{karce i ène, kao ìvotiwe i ... {aqu ih u gomili na onaj svijet. To ne moè sluìti ni svetoj katoli~koj ni hrvatskoj stvari. Za nekoliko godina svi }e osuditi takove nesavjesne akte, a mi sada propu{tamo lijepu prigodu koju bismo mogli iskoristiti za svetu katoli~ku stvar da u Bosni i Hercegovini od mawine koja jesmo postanemo ve}ina; da ne radimo u korist drugih nego u svoju. To smatram svetom i plemenitom stvari. U interesu hrvatske i katoli~ke stvari predo~avam uzoritom predsjedniku potrebu da poduzme sve da sprije~i svaku àlosnu posqedicu, da poravna puteve, da tako pripremi sretnija vremena za hrvatsku i za katoli~ku stvar. Godine 1941, 7. novembra biskup Mi{i} upu}uje drugo pismo monsiworu Stepincu: Jedno vrijeme sam smatrao da }e veliki broj {izmatika pre}i u katoli~ku crkvu: umjesto toga, oni koji su imenovani za stoèrnika i logornika zlorabili su svoj poloàj, iskoristili su ru`ne nagone mase, potakli su slabe strane qudske naravi, tako da je nastao pravi uàs. I ni sa jedne strane ne vidi se nikakav boqitak... Hvatali su qude kao da su ìvotiwe, ubijali su ih, bacali su ih ìve u ponore. Potprefekt Mostara, Baqi}, musliman, potvrdio je na sav glas morao je {utjeti i ne davati sli~ne izjave da je u Qubiwu samo u jednom danu 700 {izmatika ba~eno u jamu. Iz Mostara i âpqine odvezeno je vi{e vagona punih èna, djevoj~ica i dje~aka ispod deset godina do stanice [urmanci. Tamo su ih natjerali da si|u, odveli su ih u planine i majke i djeca su ba~eni u ponore: svi su umrli na taj na~in. U ùpi Klepci ubijeno je 700 {izmatika. Oti{ao bih predaleko ako bih nastavio s nabrajawem. U samom gradu Mostaru vezano ih je na stotine, a onda su ih izvodili iz grada i ubijali kao ìvotiwe. Na kraju se stiglo do deportacije Srba u Srbiju. Pla~, kukwava, tuga: svi bjeè sa svih strana; jedna delegacija je oti{la ~ak u Rim kod Musolinija i lako je zamisliti {ta su rekli i {ta su zahtjevali. Posqedica toga je nova talijanska okupacija Hercegovine. Talijani su se vratili i preuzeli su civilnu i vojnu vlast. [izmati~ke crkve su odmah oìvjele, pravoslavni sve}enici koji su se do sada krili ponovo su se pojavili, Talijani su nakloweni Srbima. Katoli~ka crkva ne èli ~initi akte nasiqa. Ona uvijek ka`wava nasiqe i ka`wava i u ovoj prigodi. Ali prelazak iz jedne krajnosti u drugu je izrazit: nova okupaciona vlast se odmah
673
pokazala prijateqskom prema Srbima, a strogom prema katolicima: bilo je hap{ewa i streqawa. Naravski, stoèrnici i logornici su se razbjeàli na sve strane; tako su nevini platili zarad wih. Nikakvo ~udo, dakle, da je zbog takovih razloga prekr{tavawe pravoslavaca u katolicizam potpuno proma{eno. Surovost stoèrnika i logornika, brutalnost nekih pojedinaca, nerazumijevawe vi{ih vlasti, nanijeli su veliku {tetu ne samo dobru vjere nego i dràve. Da je Gospod podario vi{e razumijevawa i razuma odgovornima da izvr{e prekr{tavawe bez udaraca, u takvoj zgodnoj prigodi broj katolika bi se pove}ao barem za petsto-{esto tisu}a, te bi se broj katolika u Bosni i Hercegovini sa sedam stotina tisu}a pove}ao na milijun i trista tisu}a. Godine 1941, 17. novembra u Zagrebu se odràva Plenarna konferencija katoli~kog biskupstva. Pod predsjedavawem primasa, monsiwora Stepinca, ova konferencija osniva poseban odbor sastavqen od Stepinca li~no, sewskog biskupa Viktora Buri}a i od apostolskog opunomo}enika Krièva~ke biskupije Janka Simraka koji se ovla{}uje da potvrdi i blagoslovi prekr{tavawe pravoslavnih Srba u katolicizam. Konferencija isto tako objavquje rezoluciju (br. 253-41) kojom se na osnovi uputstava Svetog bratstva Isto~ne crkve od 17. jula 1941 daju precizna uputstva u odnosu na na~in prakti~nog obavqawa prekr{tavawa. U su{tini, hrvatsko biskupstvo odobrava i potvr|uje zlo~ina~ku praksu nasilnog prekr{tavawa srbopravoslavaca koje je poglavnik odredio kao put paralelan istrebqewu: Koriste}i ra{irenu psihozu (katoli~ko biskupstvo) je pre{lo u sau~esni{tvo s usta{ama da prekr{tava u katolike Srbe pravoslavce, obe}avaju}i prekr{tenicima da }e spasiti ìvot i sa~uvati vlastita dobra. (Marko Aurelio Riveli; Nadbiskup genocida; Nik{i}, Jasen; 1999, str. 139-148) U toku Plenarne konferencije od 17-18. novembra 1941. Biskupstvo upu}uje poslanicu poglavniku. U tom pismu se traì dozvola da Hrvatska katoli~ka crkva vr{i operativno prekr{tavawe srbopravoslavaca u katolike: (Biskupstvo) smatra dogmatskim na~elom da saslu{awa i odluke o svim pitawima u svezi s prelaskom grkoisto~waka u katoli~ku vjeru pripadaju iskqu~ivo u nadle`nost hijerarhije katoli~ke crkve, koja jedina ima ovlasti po Boìjoj voqi i po kanonskim odredbama donositi naputke i norme glede toga, tako da se osim crkvenih vlasti svaka druga intervencija ima iskqu~iti. Uslijed toga nitko osim hijerarhije katoli~ke crkve nema pravo imenovati misionare za promiybu prekr{tavawa grkoisto~waka u katoli~ku vjeru. Svaki misionar mora primiti svoju zada}u i ovla{tewe za duhovni rad od doti~nog biskupa. Uslijed toga je protivdogmati~no i protivkanonski da op}inske ili kotarske vlasti, ili pak usta{ki povjerenici, kao i Odsjek za bogo{tovqe Dràvne uprave za obnovu ili bilo kakova druga svjetovna vlast, povjeravaju takvu zada}u bez odobrewa biskupa. U svom duhovnom radu misionari moraju biti podre|eni doti~nom biskupu neposredno ili posredno preko ùpnika. Katoli~ka crkva moè priznati za vaqane samo one prelaske koji su se odvijali ili }e se odvijati prema tako674
vim dogmatskim na~elima. Svjetovne vlasti ne mogu poni{tavati te prelaske koji su se desili ne samo prema crkvenim nego i prema gra|anskim normama. U tu svrhu Hrvatsko katoli~ko biskupstvo bira me|u svojim ~lanovima Odbor od tri osobe, koji se sastoji od: predsjednika Biskupske konferencije, nadbiskupa Stepinca, biskupa sewskog, monsiwora doktora Viktora Buri}a, i apostolskog upravnika Krièva~ke biskupije, doktora Janka [imraka. Ovaj Odbor }e diskutirati o svim pitawima koja }e se pokretati prigodom prekr{tavawa grkoisto~waka u katoli~ku vjeru. Odbor }e raditi u dogovoru s ministrom pravde i bogo{tovqa u svezi izdavawa naredbi za pripreme prelazaka. Kao ~lanove Izvr{nog odbora za prekr{tavawe grkoisto~waka u katoli~ku vjeru, Hrvatsko biskupstvo je izabralo sqede}e osobe: doktora Frawu Hermana, profesora Teolo{kog fakulteta u Zagrebu; doktora Augustina Jureti}a, savjetnika Biskupske konferencije; doktora Janka Kalaja, profesora religije u {kolama i na Teolo{kom fakultetu Glagoqica; Nikolu Bori}a, ravnateqa Nadbiskupske kancelarije u Zagrebu; i doktora Krunoslava Draganovi}a profesora Teolo{kog fakulteta. Ovaj odbor }e razvijati svu praksu koja se odnosi na pitawa prekr{tavawa grkoisto~waka u katoli~ku vjeru pod nadzorom Biskupskog odbora za prekr{tavawa. Ove odluke Biskupstvo je donijelo u ime velike qubavi i velike skrbi za hrvatski narod, za Nezavisnu Dràvu Hrvatsku i za katoli~ku vjeru, koja je vjera ve}ine hrvatskog naroda: ovdje se radi samo o pogre{kama poradi kojih se prekr{tavawe grkoisto~waka nije moglo razviti u srazmjeri i s uspjehom koji bi bio mogu}... Za wih ne krivimo Vladu Nezavisne Dràve Hrvatske. Ne èlimo ih predstaviti kao sustav, nego kao rezultate neodgovornih elemenata koji nisu bili svjesni svoje velike odgovornosti... Znamo da su ti elementi reakcija na politiku vo|enu tijekom posqedwih dvadeset godina i na zlodjela ~etnika i komunista, koji su po~inili tolika krvava djela protiv na{eg mirnog hrvatskog naroda. Zahvaqujemo svemogu}em Bogu {to va{im radom, poglavni~e, situacija po~iwe biti urednija, i poradi toga vam Hrvatsko katoli~ko biskupstvo izlaè gore pomenuto ne da bi optuìvalo ve} da se ubudu}e sprije~i djelovawe neodgovornih elemenata i da se mogu otkriti razlozi neuspjeha prekr{tavawa i {ta bi se imalo ~initi da ovaj posao krene u pravom smjeru, a da se ne gubimo u nepotrebitim pokusima. O angaòvawu usta{ke diktature i hrvatskog katoli~kog klera u brutalnim prisilnim prekr{tavawima lijepo svjedo~i reìmski dnevni list Nova Hrvatska. U izdawu od 13. januara 1942. ove novine pi{u: Ju~er ujutro u Kamenskom, u okolici Karlovca, prekr{teni su stanovnici grkoisto~wa~kog obreda u Popovi}ima. Sluìo je vele~asni Kuzmani}, ùpnik Kamenskog. Bilo je nazo~no 400 osoba me|u kojima prefekt ùpanije, oru`ni~ki pro~elnik, predstavnik lokalne usta{ke organizacije, izaslanik Usta{ke mladeì Zagreba, na~elnik propagande i drugi du`nosnici... Poslije obreda (ùpnik Kuzmani}) se obratio prekr{tenima, upozoravaju}i ih da se drè Kristovog evan|eqa i da vjeruju u Gospoda, u Nezavisnu Dràvu Hrvatsku i u wezinog poglavnika. Na kraju je govorio pre675
fekt Ante Nik{i}: Danas ste, rekao je, postali slobodni gra|ani Nezavisne Dràve Hrvatske. Nakon sve~ane mise nazo~ni su veli~ali Nezavisnu Dràvu Hrvatsku. Godine 1942, 25. februara Nova Hrvatska pi{e o sli~noj ceremoniji: U Petriwi je na sve~an na~in obavqeno prekr{tavawe koje je organizirao ùpnik Mihailo Razum. Obredu je bio nazo~an jedan odred usta{a. (isto; str. 165-167) Uporedo s masovnim istrebqewem usta{e sistematski uni{tavaju nekatoli~ka sveta mjesta. Pred zavr{etak rata u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj usta{ki oru`nici }e uni{titi 299 pravoslavnih crkava, ubiv{i {est vladika i 222 monaha Srpske pravoslavne crkve. Smaknu}e pravoslavnih monaha vr{i se naro~ito okrutno. Wegovo preosve{tenstvo vladika zagreba~ki Antonije Dositej umire nakon mu~ewa u martu 1942: wegov le{ je li{en genitalija i nabijen na kolac. Osamdesetogodi{weg vladiku Petra Simoni}a, mitropolita dabarskog, uhapsio je katoli~ki sve{tenik Boìdar Bralo, zatim je interniran u koncentracioni logor Jasenovac gdje }e biti zaklan. Osamdesetjednogodi{wi vladika bawalu~ki, Platon Jovanovi}, koji je ostao u gradu zahvaquju}i obe}awu katoli~kog biskupa Joze Gari}a da }e se zauzeti za wegov spas, uhap{en je u toku no}i i odveden zajedno s pravoslavnim popom Du{anom [aboti}em u jedno mjesto u okolini Bawa Luke, gdje su mu~eni: i{~upana im je brada (simbol pravoslavnih popova), a prije ubistva izva|ene su im o~i i odrezane u{i i nos. Vladika pla{ki, preosve{teni Sava Trlaji}, mu~en je i ubijen zajedno sa svoja tri sve{tenika u pokoqu na ostrvu Pagu. Prota iz Oto~ca, Branko Dobrosavqevi}, uhap{en je zajedno sa sinom: dje~ak je isje~en sjekirom na komade u prisustvu oca, kojem su i{~upali bradu i kosu, izvadili o~i i na kraju ga ubili, tako|e sjekirom. Sli~ne muke pretrpio je vladika ì~ki, Wegovo preosve{tenstvo Nikolaj Velimirovi}. Uni{tewu pravoslavne crkve i pogubqewu wenih monaha pridruùje se pedantna pqa~ka imovine. Ova operacija, koja prije svega treba da potpomogne katoli~ko biskupstvo koje predvodi monsiwor Stepinac, sluì se dvema strukturama koje je Paveli} specijalno odredio za sistematsko pqa~kawe pravoslavne crkve: Dràvni savjet za obnovu i Odbor za zapqenu pravoslavne crkve i wenih dobara; obe ove strukture nalaze se na ~elu koordinacije oduzimawa dobara pravoslavne crkve u korist Hrvatske katoli~ke crkve. Pqa~kawu ponekad prisustvuju pripadnici katoli~kog klera li~no. Na primer 21. marta 1942, monsiwor Stepinac se obra}a usta{koj diktaturi sa zahtjevom da pravoslavni manastir u Orahovici dodijeli fratrima trapistima koje su Nijemci protjerali iz wihovog samostana u Rajhenburgu. Krièva~ki katoli~ki biskup, Janko [imrak, prisvaja pravoslavni manastir Lepavinu. (isto; str. 81-82) U podru~jima kojima se daje prednost i koja su naseqena uglavnom Srbima, neke crkve koje su otete pravoslavcima novi katoli~ki gospodari ne koriste kao obredna mjesta: ove gra|evine se pretvaraju u skladi{ta, javna kupatila, {tale. (autor cit: Na kraju usta{ke diktature jedna istra`na ko676
misija jugoslovenske vlade procjeni}e materijalnu {tetu koju je pretrpjela Srpska pravoslavna crkva na 7 milijardi dinara ogromna suma, iskqu~iv{i iz te procjene spaqene ili uni{tene zgrade.) Ali najve}i dio zgrada koje su otete pravoslavnoj crkvi postaju katoli~ke crkve: prekr{tavawe se vr{i u 22 hrvatska mjesta. U Sremu, gdje usta{e istrebquju 90 odsto srpskog sve{tenstva, uni{teno je 16 manastira Fru{ke gore, koja predstavqa srpsku Svetu goru na Dunavu; relikvije pravoslavnih svetaca koje usta{ki oru`nici ho}e da uni{te uzimaju wema~ke okupacione vlasti (povjeravaju}i ih protestanstkoj crkvi, koja }e se kasnije pobrinuti da ih vrati pravoslavnom sve{tenstvu). (isto; str. 83)
3. Nasilno pokatoli~avawe kao dràvni program

Simi} detaqnije od Rivelija analizira odredbu o pokatoli~avawu i Budakova uputstva o sprovo|ewu ove odredbe: Va`no je ustanoviti, da je uo~i sastanka Ante Paveli}a i pape Pija XII, 18. maja 1941, u Vatikanu, klero-usta{ki reìm obznanio, 5. maja 1941, Zakonsku odredbu o prelazu s jedne vjere na drugu. Posle toga, klero-usta{ka hronika zabeleìla je, 27. maja 1941, dono{ewe uputstva Mila Budaka o sprovo|ewu ove odredbe. Kada se uzmu u obzir i razmatrawe duh i su{tina klero-usta{ke politike i taktike, onda je jasno da su oba interkonfesionalna propisa bila iskqu~ivo uperena protiv verske i nacionalne egzistencije srpskog naroda u NDH. Pod izgovorom legalnosti sprovodila se {ovinisti~ka iskqu~ivost i verska netrpeqivost i tako se pripremao opseàn plan o brutalnom prekr{tavawu Srba u NDH. Na ovaj na~in, od individualnih akcija, pre{lo se na op{ti i organizovani plan nasilnog pokatoli~avawa pravoslavaca zvani~nim putem. Da bi ironija bila ve}a, a u ciqu zavaravawa javnosti, naro~ito inostrane, nasilno prekr{tavawe se pokrivalo formalnim zakonskim odredbama. Od va`nosti je da odmah ustanovimo, da je hrvatska katoli~ka crkva pozdravila i usvojila ove zakonske odredbe. Zatim ih je unela u svoje interno pravo. Pre svakog obja{wewa ove konfesionalne politike, prene}emo hronolo{ki usta{ku dokumentaciju o ovom pitawu. A posle toga osvrnu}emo se na klero-usta{ku propagandu prekr{tavawa Srba. Prvi klero-usta{ki dokumenat o nasilnom pokatoli~avawu pravoslavaca u NDH glasi: Na prijedlog ministra bogo{tovqa i nastave propisujem i progla{ujem Zakonsku odredbu o prelazu s jedne vjere na drugu 1 Do dono{ewa zakona o vjeroispovjednim odnosima ukidaju se svi dosada{wi zakonski propisi o na~inu prelaza s jedne vjere na drugu. Za vaqanost prelaza potrebno je, da stranka, koja mijewa vjeru podnese pismenu prijavu upravnoj vlasti prve molbe (kotarskoj oblasti odnosno gradskom pogla677
varstvu) o svojoj odluci i da dobije potvrdu o toj svojoj prijavi, te da se ispune vjerski propisi one priznate vjeroispovijesti, na koju stranka prelazi. 2 Ova zakonska odredba stupa na snagu danom progla{ewa u Narodnim novinama. Tim danom prestaju vrijediti svi zakonski i naredbeni propisi, koji su s ovom zakonskom odredbom u protivurije~ju. Provedba ove zakonske odredbe povjerava se ministru bogo{tovqa i nastave. U Zagrebu,dne 3. svibwa 1941. Poglavnik: dr Ante Paveli}, v.r. Broj: LLV/87-Z. p. 1941. Ministar za bogo{tovqe i nastavu dr Mile Budak, v.r. Ovaj prvi klero-usta{ki dokumenat bio je dopuwen na dve nedeqe pred odràvawe Druge biskupske konferencije u Zagrebu: Zakonska odredba o dopuni zakonske odredbe o prelazu s jedne vjere na drugu 1 U 1. zakonske odredbe o prelazu s jedne vjere na drugu od 3. svibwa 1941. br. LV-87. p. 1941. (Narodne novine od 5. svibwa 1941. br. 19) dodaje se nova stavka, koja glasi: Za prelaz maloqetnika do navr{ene osamnaeste godine ìvota dovoqna je samo privola majke ako je otac odsutan ili mrtav, a nije potrebna i dozvola nadtutorstvene oblasti. 2 Ova zakonska odredba stupa na snagu danom progla{ewa u Narodnim novinama. U Zagrebu, 4. studenoga 1941. Broj: CCCXXX-1926-Z-1941. Poglavnik Nezavisne Dràve Hrvatske: dr Ante Paveli}, v.r. Ministar pravosu|a i bogo{tovqa: dr Mirko Puk, v.r. Kao {to se vidi, sa ovom dopunom, prvi klero-usta{ki dokumenat je pro{iren i tako upotpuwen predstavqa wegovu celinu. Drugi klero-usta{ki dokumenat o nasilnom pokatoli~avawu pravoslavaca u NDH glasi: Ministarstvo bogo{tovqa i nastave Broj 178 U. m. 1941. Uputa prigodom prelaza s jedne vjere na drugu Uslijed upita sa strane nekojih kotarskih oblasti i gradskih poglavarstava glede provedbe zakonske odredbe o prelazu sa jedne vjere na drugu, od
678
3. svibwa 1941, upu}uju se sve vlasti prve molbe i interesirane osobe, da u uredovawe re~enih upravnih vlasti spada samo izdawe potvrde doti~noj stranci o wezinoj prijavi vjerozakonskoga prelaza. Kada }e kako i pod kojim uvjetima ta stranka biti primqena u vjersku pripadnost druge priznate vjeroispovijesti, za koju je najavila svoj prelaz, spada li u brigu doti~ne stranke. Stranka }e u slu~aju potrebe i pred svojim biv{im du{obri`nikom iskazati svoj istup iz crkve samo potvrdom upravne vlasti. Za prelaz maloqetnika izme|u sedme i osamnaeste godine dostatna je samo izjava roditeqa, a nije potrebna i posebna dozvola nadtutorstvene oblasti. Zakonskom su odredbom dokinuti svi oni propisi i formalnosti, koje je do sada kod najavqenoga prelaza svaki prelaznik morao izvr{iti pred du{obri`nikom svoje dotadawe vjeroispovijesti. U Zagrebu, dne 27. svibwa 1941. Ministar bogo{tovqa i nastave: dr Mile Budak, v.r. U nizu obznawenih odredaba i naredaba iz prvih dana NDH, napred navedena dva tobo` interkonfesionalna propisa, nedvosmisleno karakteri{u duh i su{tinu nastojawa i pravac klero-usta{ke vladavine. Pozdravqaju}i usta{ke mere koje su preduzete u radu na unutra{woj obnovi, Katoli~ki list je posvetio osobitu pa`wu i dono{ewu pomenutih propisa. Pod izgovorom za{tite katoli~anstva, Katoli~ki list ih je komentarisao vrlo pohvalno: Kao crkveno pastoralno glasilo ne moèmo mimoi}i odredbu ministra bogo{tovqa i nastave, kojom je pojednostavio propise prigodom vjerskih prelaza. Time je kao i drugim mjerama omogu}eno, da su se u kratko vrijeme ispravili oni bolni gubici u biv{oj Jugoslaviji, kada su toliki wezini sinovi, a jo{ vi{e k}eri, za voqu ènidbe napustili djedovsku vjeru. Ti se sada vra}aju u krilo Crkve. Ne isti~emo to radi kakvih prozelitskih namjera, ve} iz ~istog osje}aja pravednosti. I ovdje se osje}a, {to zna~i imati vlastitu dràvu. (Podvukao S. S.). U istom broju, Katoli~ki list je objavio uputstva o tome [ta treba znati kod primawa u kat. crkvu, koja je napisao monsiwor dr Stjepan Bak{i}, profesor Teolo{kog fakulteta u Zagrebu. Kao {to se vidi, Katoli~ki list je odmah pristupio politi~ko-crkvenom razra|ivawu usta{kih mera oko prelaza s jedne vjere na drugu, pa je s tim u vezi postavio tezu da je ne samo ovom usta{kom odredbom, nego da je i drugim mjerama omogu}eno da su se u kratko vrijeme ispravili svi bolni gubici u biv{oj Jugoslaviji i da su ti bolni gubici nastali zbog toga {to su toliki wezini sinovi, a jo{ vi{e k}eri, za voqu ènidbe napustili djedovsku vjeru i kao da se samo i sada vra}aju u krilo crkve. Mistificiraju}i javnost na ovaj na~in da se samo ti sada vra}aju u krilo crkve, sasvim je razumqivo {to je Katoli~ki list, s jedne strane, pre}utao da kaè koju re~ o tim drugim mjerama oko masovnog prelaza s
679
jedne vjere na drugu, a s druge strane, {to je sa ponosom istakao da se i ovdje osje}a {ta zna~i imati vlastitu dràvu. 2. Usta{ka versko-crkvena politika o prelazu s jedne vjere na drugu ozvani~ila je kampawu protiv Srpske pravoslavne crkve i wene jerarhije. Obra|ivana pamfletski, sa puno verske i nacionalne mr`we, kampawom se poja~avala psihoza kolektivne neizvesnosti i terora nad Srbima u NDH. Ovom treba dodati da se ova kampawa odvijala u doba kada se zbog borbe naroda protiv okupatora poja~avao reìm kaznenih ekspedicija i kontribucija. Usta{ka mera o prelazu s jedne vjere na drugu odmah je shva}ena u klero-usta{koj javnosti kao ugaoni kamen NDH. Naime, da prvenstveno treba da posluì ideji {ovinisti~kog velikohrvatskog dràvnog programa panhrvatizma. I pored toga {to je sprovo|ewe ove usta{ke mere predstavqalo grubo kr{ewe na~ela o slobodi savesti i veroispovesti, zagreba~ki Novi list je tvrdio da ona zna~i ozdravqewe na{eg javnog ìvota na vjersko-crkvenom poqu. Svojim pamfletskim napadima na Srpsku pravoslavnu crkvu i Hrvatsku starokatoli~ku crkvu, Novi list je pokazao u kome pravcu ima da se kre}e borba za ozdravqewe usta{kog javnog ìvota na vjersko-crkvekom poqu. U vezi pomenutih usta{kih propisa, Novi list je pisao: To je dodu{e prijelazna mjera, do dono{ewa zakona o vjeroispovijestima, ali }e ona u me|uvremenu ipak posluìti, da se po~ne s ozdravqewem na{eg javnog ìvota na crkveno-vjerskom poqu. (Podvukao S. S.). Dono{ewe usta{kih interkonfesionalnih propisa i wihovo pozdravqawe od strane klerikalne {tampe pokazuje ideolo{ku spregu usta{a i klerikalaca u shvatawu i sprovo|ewu prelaza s jedne vjere na drugu. Ovo je bilo sasvim logi~no i razumqivo. Usta{e su, kao i klerikalci, polazili od op{te negacije pre|a{weg politi~kog stawa i dràvnog ustrojstva Jugoslavije. Na prvom mestu, jedni i drugi, u ovu negaciju ukqu~ili su organizaciju i tradiciju Srpske pravoslavne crkve i Jevrejsku crkvenu upravu. Pa su zato wihove interkonfesionalne mere imale za ciq da posluè ja~awu i {irewu katoli~anstva, uop{te ultramontanstva, i to na ra~un i {tetu ostalih konfesija. Poglavito su bile uperene protiv pravoslavaca i starokatolika pod izgovorom da se radi samo o vra}awu u krilo crkve, u djedovsku vjeru. (Simi}, Prekr{tavawe....; str. 27-31) Smisao i zna~aj navedenih usta{kih propisa o versko-crkvenim propisima sastojao se u tome, {to je prekr{tavawe Srba postavqeno kao dràvni program u NDH. U okviru dràvnog programa, prekr{tavawem Srba u NDH imao se posti}i dvostruki ciq: I. Po {ovinisti~koj liniji: hrva}ewe Srba. II. Po klerikalnoj liniji: pokatoli~avawe pravoslavaca. Dakle, u jednom i u drugom slu~aju, u pitawu je bio proces asimilacije Srba. To je prakti~no zna~ilo, da procesom asimilacije, Srbi imaju da postanu Hrvati katolici. S obzirom na navedenu klero-usta{ku teoriju i prak680
su, to je zna~ilo da u protivnom imaju da se isele sa svoga ogwi{ta, ukoliko ne bi bili uni{teni. Kada se ima na umu, prvo, da je Evropa bila pod vojni~kom dominacijom Osovine i, drugo, da je NDH nastala i odràvala se kao vatikansko-osovinska tvorevina protiv naroda Jugoslavije i saveznika, onda se vidi, da je ovaj proces denacionalizacije Srba imao potpuni zna~aj ultramontanskog i totalitarnog fa{isti~kog istupawa. Radi potvrde ovog istupawa, nave{}emo tri vrste dokumentacije iz vremena provo|ewa te akcije. Prvo, nave{}emo nove usta{ke propise o denacionalizaciji Srba i pqa~kawu wihove imovine. Zatim, dokumentaciju o pogromu Srba i najzad, dokumentaciju o povezivawu hrvatskog klera sa usta{ama na prekr{tavawu Srba. Da bi se imao pravi i pregledniji uvid u navedeno usta{ko interkonfesionalno zakonodavstvo, kao izraz politike denacionalizacije Srba, nave{}emo jo{ nekoliko usta{kih propisa iz ove totalitaristi~ke i ultramontanske problematike. Utoliko pre, {to ovi novi primeri upotpuwavaju saznawe o poku{aju hrva}ewa i katoli~ewa Srba kao i o pqa~kawu wihove imovine. 1. Druge nedeqe postojawa NDH, usta{e su doneli Zakonsku odredbu o zabrani }irilice sa provedbenom naredbom ministra unutra{wih poslova Andrije Artukovi}a o ovoj Odredbi. Prvi prilog: ZAKONSKA ODREDBA O ZABRANI ]IRILICE 1. Na podru~ju Nezavisne Dràve Hrvatske zabrawuje se upotreba }irilice. 2. Ova zakonska odredba stupa na snagu danom progla{ewa u Narodnim novinama, a provedewe povjerava se Ministarstvu unutarwih poslova. U Zagrebu, 25. travwa 1941. Poglavnik: Dr Ante Paveli}, v. r. Broj: XXV33-Z. p.-1941. Predsjednik zakonodavnog povjereni{tva pri poglavniku: dr Milovan @ani}, v. r. Drugi prilog: PROVEDBENA NAREDBA MINISTARSTVA UNUTARWIH POSLOVA ZAKONSKOJ ODREDBI O ZABRANI ]IRILICE 1. Zabrawena je svaka uporaba }irilice na cijelom podru~ju Nezavisne Dràve Hrvatske. To se naro~ito odnosi na cijelo poslovawe svih dràv681
nih i samoupravnih tijela, na urede javnog poretka, na trgova~ke i wima sli~ne kwige i dopisivawe i na sve javne napise. Prema tome nare|ujem: Da se na cijelom podru~ju Nezavisne Dràve Hrvatske odmah obustavi svaka uporaba }irilice u javnom i privatnom ìvotu. Svako {tampawe ma kakvih kwiga }irilicom je zabraweno. Svi javni napisi pisani }irilicom imaju se neodvla~no, a najkasnije u roku tri dana skinuti. 2. Prekr{iteqi ove naredbe kaznit }e se po upravnim oblastima nov~ano do 10.000 kuna i zatvorom do mjesec dana. U Zagrebu, 25. travwa 1941. Broj 34-Z. p.-1941. Ministar unutarwih poslova: dr Andrija Artukovi}, v. r. Na ovaj na~in, na podru~ju NDH bila je zabrawena svaka upotreba }irilice u javnom i privatnom ìvotu. Tako je bilo zabraweno i ka`wivo {tampawe ma kakvih kwiga i publikacija }irilicom. 2. Sa danom 3. juna 1941, ukinute su sve srpske konfesionalne pu~ke {kole i zabavi{ta, sve privatne ~e{ke {kole i zabavi{ta, te svi odjeli na dràvnim hrvatskim pu~kim {kolama sa ~e{kim nastavnim jezikom na cijelom podru~ju Nezavisne Dràve Hrvatske. Ovom istom odlukom, izuzimaju se privatne pu~ke slova~ke {kole. Povodom ove podvojenosti usta{a u politici prema Srbima i êsima, s jedne strane, i Slovaka, s druge strane, treba imati u vidu tada{we prilike u Evropi pod dominacijom Osovine. Kao {to je poznato, Srbija je bila pod otvorenim vidom nema~ke okupacije. Isto tako i êhoslova~ka. S tom razlikom, {to je okupirana ê{ka bila ukqu~ena, kao protektorat, u Tre}i Rajh a Slova~ka, kao slobodna i nezavisna dràva, ukqu~ena u Trojni pakt. Slova~ka, tako|e kao vatikansko-osovinska tvorevina, bila je u savezni~kim i prijateqskim odnosima sa NDH. Dakle, i jedna i druga bile su tvorevine novog evropskog poretka. 3. Propisana je usta{ka naredba o ukidawu razreza i naplate 10 odsto patrijar{ijskog prireza po poreznim uredima. Naime, da nemaju vi{e porezni uredi na podru~ju NDH od pripadnika gr~ko-isto~ne vjeroispovijesti niti napla}ivati niti kwiìti ovaj vjerski razrez. 4. Daqe, usta{e su izvr{ili promenu imena grada Sremske Mitrovice u Hrvatsku Mitrovicu. 5. Izvr{ili su, isto tako, promenu imena op{tine Srpske Moravice u Hrvatske Moravice. 6. Izvr{ili su zatim promenu imena grada Sremski Karlovci u Hrvatski Karlovci. 7. Izvr{ili su i promenu imena sela i katastralne op{tine Srpsko Seli{te u Moslavi~ko Seli{te. 8. Izvr{ili su promenu imena sela i katastralne op{tine Srpsko Poqe i Srpska Kapela u Hvatsko Poqe i Hrvatska Kapela.
682
9.) Usta{e se nisu ograni~ili samo na ovo preina~ewe imena, nego su pristupili i drasti~nim ekonomskim merama protiv Srba. Ekonomska strana denacionalizacije se pokazala kada su Zakonskim odredbama izvr{ili pqa~kawe preuzimawe... u vlasni{tvo Nezavisne Dràve Hrvatske celokupne imovine versko-crkvenih i nacionalno-kulturnih ustanova Karlova~ke mitropolije u Sremskim Karlovcima. Ovde imamo pqa~kawe dve vrste imovine, pokretne i nepokretne. Prva se sastoji u tome, {to je pokretna imovina srbskih zavoda i ustanova u koju su, uglavnom, spadale: bogata biblioteka Patrijar{ije, wena galerija umetni~kih slika, rukopisne zbirke znamenitih istorijskih dokumenata iz srpske pro{losti i riznica dragocenih crkvenih stvari, dakle, imovina koja je predstavqala neprocewivo nacionalno i kulturno blago srpskog naroda postala predmet individualne i kolektivne pqa~ke a zatim i delimi~nog uni{tavawa. Druga se sastoji u tome, {to je nepokretnu imovinu srbskih zavoda i ustanova jednostavno kotarski sud kao zemqi{no-kwi`ni sud u Hrvatskim Karlovcima upisao u prava vlasni{tva u korist Nezavisne Dràve Hrvatske. 10. U vezi sa ovim nizom usta{kih mera, nave{}emo jo{ jedan dokumenat iz oblasti denacionalizacije Srba. Re~ je o jednoj ministarskoj naredbi M. Puka. Ministarska naredba o nazivu gr~ko-isto~ne vjere Nakon osnivawa Nezavisne Dràve Hrvatske naziv srpsko-pravoslavna vjera nije vi{e u skladu s novim dràvnim ure|ewem. Stoga odre|ujem, da se ubudu}e ima upotrebqavati naziv gr~ko-isto~na vjera. U Zagrebu, dne 18. srpwa 1941. Broj: 753-Z. p. 1941. Ministar Pravosu|a i bogo{tovqa: dr Mirko Puk, v. r. Ovom prilikom napomiwemo da je u dokumentaciji Hrvatske katoli~ke crkve, a naro~ito u dokumentaciji sa Druge biskupske konferencije koju }emo docnije navesti Katoli~ki episkopat u NDH stalno upotrebqavao naziv gr~ko-isto~na vjera i grkoisto~waci. Upotreba ovih naziva potpuno je odgovarala i wenim i usta{kim potrebama. Kao {to se vidi, po vaspostavqawu usta{ke vlasti, u NDH je bila zabrawena svaka upotreba }irilice u javnom i privatnom ìvotu a potom je bio propisan nov naziv za Srpsku pravoslavnu crkvu i pravoslavnu veru. Kratak osvrt na izvesne istorijske ~iwenice iz ju`noslovenske problematike omogu}i}e saznawe da su ove usta{ke mere denacionalizacije bile veran izraz ultramontanske pro{losti i da su kao takve bile sasvim logi~ne u tada{wim prilikama. I. Kao {to je poznato, tokom XIX i XX veka, hrvatski ultramontanisti su polazili od op{te negacije srpske narodnosti i srpske pro{losti u
683
Austro-Ugarskoj. Uz podr{ku be~kih kamarilsko-klerikalnih krugova, oni su vodili upornu borbu u ovom pravcu. Na ovom planu negacije, izme|u ostalog obuhva}ena su i dva pitawa, koja su imala da ubrzaju proces denacionalizacije Srba. Prvo je pitawe Srpske pravoslavne crkve, kao ba{tine hri{}anstva, a drugo }irilice, kao kulturno-nacionalne tekovine srpskog naroda. Pod raznim izgovorima, }irilica je bila zanemarivana i potiskivana. Posle neuspeha ultramontanske propagande da se Srbi dobrovoqno odreknu svog starodrevnog pisma, postavqena je zvani~na dràvna teza protiv srpskog pisma. Zatim vr{ena je propaganda za preina~ewe imena Srpske pravoslavne crkve. Kada propaganda nije uspela, pristupilo se masovnom pogromu pravoslavnih vernika. II. U poznatoj optu`nici kr. dràvnog tuìoca u Zagrebu, od 12. januara 1908, protiv jedne ve}e grupe Srba radi zlo~ina veleizdaje (re~ je o veleizdajni~kom procesu u Zagrebu), postavqena je zvani~na teza o dràvnoj politici Austro-Ugarske prema Srbima, kao podanicima katoli~ke monarhije. Od va`nosti je da se pomene, da se u obrazloèwu optu`nice nalazi niz ultramontanskih elemenata o negirawu srpske narodnosti i srpske pro{losti u zemqama pod dominacijom Austro-Ugarske. Shodno ovoj negaciji, slu`benom optu`nicom istupilo se sa panhrvatskom, poviestnom tezom, kako je sav narod gr~ko-isto~ne vjere u kraqevinama Hrvatskoj i Slavoniji u stvari autohtoni hrvatski ìvaq od pamtivijeka, otkad je primio kr{}anstvo. Posle ovakvog panhrvatskog istupawa, bio je otvoren put za op{te negirawe srpske narodnosti, nepriznavawe upotrebe }irilice kao srpskog pisma, zabranu upotrebe crkvenog barjaka i crkvenog grba Karlova~ke mitropolije, zatim zabranu prava na rad srpskih konfesionalnih {kola i uop{te srpskih nacionalnih i kulturnih organizacija. Sve u svemu, slu`benom optu`nicom sejala se nacionalna mr`wa prema Srbima i omalovaàvala se srpska pro{lost, pa se tako stvarala jedna zatrovana atmosfera, u kojoj se jasno ispoqavala katoli~ka netrpeqivost prema pravoslavqu. Radi ilustracije zvani~nog kursa prema Srbima odnosno dràwa suda prema optuènim Srbima, nave{}emo samo jedan primer iz hronike prvog dana veleizdajni~kog procesa. Predsjednik proziva redom optuène i ovi odgovaraju na wegova pitawa glede generalija. Iskaze optuènih glede generalija sravwuju}i s onim u optu`nici predsjednik konstatira promjene i odgovore glede vjere, da su srpsko-pravoslavne, isto~no-pravoslavne ili pravoslavne, redovno ispravqa u gr~ko-isto~nu..... Povodom veleizdajni~kog procesa a u vezi obrane hrvatstva od kuge (re~ je o Srbima u Austro-Ugarskoj, pr. S. S), dr Ivan Ruì}, zagreba~ki advokat, zamislio je i preporu~ivao najradikalnija sredstva: Za spas domovine dopu{tena su tako|er i iznimna sredstva. (Podvukao S. S.).
684
Teorija o tome, da su prema Srbima dopu{tena tako|er iznimna sredstva dobija poseban zna~aj, kada se ima na umu, da je dr Ivan Ruì} bio hrvatski klerikalac visokog stila i da je kao takav izabran za sekretara na Prvom katoli~kom kongresu (1900, u Zagrebu). Nije bez zna~aja pomenuti, da je perovo|a ovog suda koji je sudio Srbima radi veleizdaje bio li~no dr Mirko Puk, ~ije je ime vezano sa najmra~nijim periodom stradawa Srba u NDH. III. Zagreba~ki veleizdajni~ki proces, kako je postavqen i vo|en od strane ultramontanista, imao je mnogo dalekose`nijih psiholo{kih i politi~kih posledica. To se naro~ito pokazalo za vreme Prvog svetskog rata. Tada su, odista, na dnevnom redu bila iznimna sredstva protiv srpskog naroda. Tako se videlo da se od ultramontanskih teorija pre{lo na prakti~ne mere. Posle objave neprijateqstva Austro-Ugarske protiv Srbije (1914) otpo~eo je ne samo pogrom Srba nego i gowewe Hrvata i Slovenaca koji su se zalagali za bratsku slogu i saradwu. Bosansko-hercegova~ka vlada je zabranila svaku upotrebu }irilice. Istu sudbinu }irilica je doìvela i u drugim zemqama Austro-Ugarske. U Srbiji i Crnoj Gori, za vreme privremene okupacije (1915-1918), austro-ugarske vlasti su u nastavnom programu svih {kola i u slu`benim spisima umesto naziva pravoslavna vera i Srpska pravoslavna crkva zavele naziv gr~ko-isto~na vera i gr~ko-isto~na crkva, najzad, zabranile su i samu upotrebu }irilice. Tada, dodu{e, nije bilo ni Hitlera ni Musolinija, ali je bilo Pija X i Benedikta XV kao i hrvatskih ultramontanista. (Simi}; Prekr{tavawe...str. 27-39)
4. Usta{ka poruka Srbima: Ili se pokloni ili se ukloni

Simi} u poglavqu Usta{ki pogrom Srba u NDH, kako sam isti~e, iznosi dokumenta o pogromu, hrva}ewu i katoli~ewu iz kojih se vidi da su u pitawu klero-usta{ka zlo~instva protiv ~ove~nosti, pogrom Srba po nacionalnoj i verskoj liniji. 1) Na zboru u Vukovaru, 8. juna 1941, Mile Budak je na adresu Srba, izme|u ostalog, rekao: [to se ti~e Srba, koji ovdje ìve, to i nisu Srbi, nego dotepenci s istoka, koje su kao trbono{e i ostale slugane doveli Turci. Oni su ujediwe. Meni samo pravoslavnom crkvom, a mi nismo uspjeli da ih asimiliramo. |utim, neka znaju, da je na{a lozinka: Ili se pokloni, ili ukloni (Podvukao S. S.). Re~i M. Budaka su sasvim jasne. Po{to Srbe, dakle, nisu uspjeli da asimiliraju, to sada u NDH, oni sami ima da se postaraju: da se poklone; u protivnom: da se uklone. To zna~i: ima da se prekrste ili da se uklone iz NDH. I tako, ustvari, ima da se sprovede onaj prvi uvjet, koji je on ve} istakao u svom govoru u Gospi}u misle}i jedino na Hrvate da nas bude vi{e. 2) Katoli~ki list je zabeleìo, da su predstavnici Katoli~ke akci685
je, 19. juna 1941, posetili doglavnika Mila Budaka. Ovom prilikom, on im je drào govor, u kome je na adresu pravoslavnih Srba i wihove sudbine u NDH uputio ove re~i: Pravoslavni su do{li u ove krajeve kao gosti. I oni bi trebali ve} jednom da napuste te krajeve. Istina mnogi ne}e mo}i oti}i, ali }e zato htje. (Podvukao S. S.) ti pre}i na na{u vjeru. Budak je svestan, kako, to mo`da ne}e biti iz naj~vr{}eg uvjerewa, ali je ube|en, da }e ~lanovi Katoli~ke akcije to djelo (prekr{tavawe, pr. S. S.) potpomognuti. Uzev{i u obzir vreme i prilike kada je Budak ovo rekao na dnevnom redu je bila ve} akcija usta{a i klera protiv ìvota i imovine pravoslavaca onda propaganda Katoli~kog lista za wegove versko-crkvene ideje dobija zna~aj wihove pune sprege u ovom pitawu. 3) Na zboru u Glini, 1. juna 1941, usta{a M. Puk je rekao da je do{lo vreme da Srbi napuste Hrvatsku. 4) Na zboru u Sisku, 2. juna 1941, M. Puk je istakao kako postoje u NDH strani elementi Srbi i @idovi. Na adresu Srba, on je rekao: Oni su do{li kao gosti, a sada im gostoprimstvo otkazujemo. 5) Na zboru u Novoj Gradi{ki, 2. juna 1941, glavni govornik bio je dr Milovan @ani}, usta{ki prvak. On je, izme|u ostalog, rekao: Ovo ima biti zemqa Hrvata i nikoga drugoga i nema te metode, koju mi ne}emo kao usta{e upotrijebiti da na~inimo ovu zemqu zbiqa hrvatskom i da je o~istimo od Srba. ... Mi ne tajimo, to je politika ove dràve. (Podvukao S. S.). 6) Na usta{kom zboru u Krièvcima, 6. jula 1941, Mirko Puk i Mile Budak odràli su {ovinisti~ke govore. Puk je govorio o Srbima i Jevrejima kao neprijateqima NDH. Usta{a Puk nije dozvoqavao ni usta{i Budaku da bude radikalniji u pogledu Srba: Srbi su do{li u na{e krajeve s turskim ~etama, kao pqa~ka{i, kao talog i sme}e Balkana. Ne moèmo dopustiti, da u na{oj narodnoj dràvi vladaju dva naroda. Jedan je Bog i jedan narod koji vlada, a to je hrvatski narod. Oni koji su do{li u na{u domovinu prije 200 do 300 godina, neka se vrate odakle su do{li (Tako je! pqesak.) Doglavnik dr Mile Budak (@ivio!) rekao je na jednoj skup{tini, da za wega vrijedi hrvatska re~enica: Ili se ukloni, ili nam se pokloni! A ja kaèm naglasio je dr Puk: Ili se uklonite iz na{e domovine milom, ili }emo vas isterati silom. Ako mislite, moète se i pokloniti. U svom govoru, M. Budak je naglasio kako je potrebno da se znade, da smo mi dràva dviju vjera, katoli~ke i islamske. 7) Na zboru u Ivancu, 3. avgusta 1941, ovu misao je Budak razradio: Morate pak znati, da }emo ovu domovinu u~initi hrvatskom katoli~kom i muslimanskom domovinom, jer je to bila od postanka i takvu }emo predati pokoqewima koja dolaze iza nas . (podvukao S. S.) Kao {to se vidi, M. Budak je forsirao stvarawe jednog katoli~ko-muslimanskog bloka protiv pravoslavqa. Uostalom, od prvih dana NDH, ovo je predstavqalo zvani~ni program usta{kih prvaka. U tom smislu bila je razvijena jaka propaganda na usta{kim zborovima i u {tampi.
686
U svom ~lanku pod naslovom Dràva Hrvatska mo}na za{titnica katolicizma i islama, zagreba~ki usta{ki Novi list, izme|u ostalog, pisao je: U Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj imat }e katoli~ka i islamska vjeroispovijest za{titu i mogu}nost slobodnog razvitka, u skladu s osnovnim interesima hrvatske nacije, koja {tite}i sebe, slobodno brani interese katolicizma i islama od wihovog najqu}eg i najopasnijeg neprijateqa: pravoslavqa. Ultramontanski krugovi u NDH su u po~etku sa nepoverewem gledali na ovu akciju usta{a a potom su i neprijateqski istupili protiv muslimana. Oni su polazili od stvarawa jedne dràve na ultramontanskoj osnovi. Istina, prihvatili su usta{ko proklamovawe muslimana u Bosni i Hercegovini Hrvatima dakle, stvarawe jednog hrvatskog nacionalnog bloka protiv Srba ali su èleli, da i oni, muslimani, kao i pravoslavni pre|u na katoli~anstvo. Delovawe ultramontanskih krugova u ovom pravcu kao {to }emo videti, nai{lo je na otpor muslimana u Bosni i Hercegovini. 8) Shodno nacisti~koj teoriji o tzv. ìvotnom prostoru, jo{ pre proklamovawa NDH, usta{e i klerikalci su razvijali teoriju o tzv. hrvatskom dràvnom podru~ju i o tzv. hrvatskom jezi~nom podru~ju. Na planu propagande, ove teorije imale su da budu korak napred u prava{kom hrvatskom historijskom dràvnom pravu. Me|u usta{ama, Mladen Lorkovi} se naro~ito bavio teorijom o tzv. hrvatskom dràvnom podru~ju. Radi ve}eg broja Hrvata na ovom podru~ju, i on je, poput drugih {ovinista, jednostavno Srbe proglasio Hrvatima gr~ko-isto~ne vjere. Kao usta{ki ministar vawskih poslova, Lorkovi} je imao za du`nost da naro~ito pred stranom javno{}u nau~no prikaè proces katoli~ewa. Iz ovog zaduèwa, pomenu}emo wegov intervju objavqen u Neue Ordnung, zagreba~kom nacisti~kom nedeqnom listu. U ciqu nau~nog obave{tavawa inostrane javnosti, Lorkovi} je izneo da ve}ina Srba u Austro-Ugarskoj do 1860. nije ni slutila da }e ikad biti otkrivena kao Srbi. Za potvrdu svoje teze, on iznosi ove proizvoqne elemente: Me|u brojnim vojnicima, koje je pravoslavni dio dao staroj monarhiji, nije bilo nijednoga, koji bi se osje}ao Srbinom. Oni su bili, kao i feldmar{al Borojevi}, pravoslavne vere, ali su se kao i on, uvek priznavali dobrim Hrvatima. Govore}i o tu|oj propagandi a ne o doma}oj, Lorkovi} veli da je propagandi Beograda i popova uspevalo da tu i tamo ugu{e ovu svest. Zbog toga je danas u NDH prelaèwe u masama na katolicizam tako|er jedan od znakova vra}awa hrvatstvu (Podvukao S. S.). Iz tih razloga, on odu{evqeno pozdravqa Hrvate gr~ko-isto~ne vere, koji u velikom broju prelaze na katolicizam a naro~ito {to wihova izaslanstva izraàvaju vernost Paveli}u i NDH. S druge strane, èstoko osu|uje Srbe, koji u~estvuju u jugoslovenskom Narodnooslobodila~kom pokretu, i naziva ih banditima na hrvatskom dràvnom podru~ju.
687
9) U kampawi protiv Srba i pravoslavne crkve treba pomenuti i jednu emisiju Hrvatske dràvne krugovalne postaje u Zagrebu. Re~ je o emisiji od 29. jula 1941, u kojoj je, izme|u ostalog, re~eno: U Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj nema srpskog naroda, nema tzv, srpsko pravoslavne crkve. U Hrvatskoj ne moè biti Srba niti pravoslavqa, a Hrvati }e se pobrinuti, da se to ~im prije ispuni (Podvukao S. S.). Kao {to se vidi, usta{e su poku{ali da uzmu za stvarnost da u NDH nema srpskog naroda i da nema tzv. srpsko-pravoslavne crkve. A s druge strane, po wima u Hrvatskoj ne moè biti Srba i pravoslavqa. Istovremeno objavquju, da }e se pobrinuti da se to ~im prije ispuni. Iz wihove prakse se videlo da su za sprovo|ewe ovih ciqeva imali dva plana: masovna ubistva i nasilna pokatoli~avawa. (isto; str. 39-45) Zvani~an stav zagreba~ke crkvene provincije prema usta{koj odredbi o prelazu s jedne vjere na drugu, vidi se iz jednog wenog slu`benog dokumenta. Shodno usta{koj odredbi, Nadbiskupska kancelarija u Zagrebu, okru`nicom br. 4104/41, objavila je propise o primawu lica u katoli~ku crkvu. Uvodni deo okru`nice pretstavqa katoli~ko gledi{te na usta{ku politiku prelaza s jedne vjere na drugu. Ujedno aktualizirawe teze o Srbima kao otpadnicima od katoli~ke crkve. Kao posebno svedo~anstvo o povezanosti i saradwi izme|u zagreba~kog kaptola i usta{kih vlasti u pogledu pokatoli~avawa pravoslavaca, prenosimo potpuni tekst Okru`nice. Br. 4104/41 Okru`nica U posqedwe vrijeme, javqa se kod pojedinih ùpnika ureda mnogo osoba, koje bi èlile prije}i u katoli~ku crkvu, a mo`da tako|er ondje konvalidirati svoj brak, koji su kao aktuelni katolici odnosno kao otpadnici od katoli~ke crkve, sklopili izvan katoli~ke crkve, bilo civilno bilo u drugoj konfesiji, dakle, u smislu kanonskih propisa nevaqalo. U vezi s navedenom ~iwenicom javqa se v~l. kleru slede}e: 1. Pristup u katoli~ku crkvu moè se dopustiti samo onim osobama, za koje postoji osvjedo~ewe, da to èle u~initi iskreno i s uvjerewem o istinitosti na{e svete vjere i o wenoj potrebi za spas du{e. Vjera je unutarwa stvar slobodne savjesti te stoga na podru~ju vjerskog opredeqewa treba da budu iskqu~eni svi ne~asni motivi. 2. Osobe, koje stupaju u katoli~ku crkvu treba da budu pou~ene u katoli~kim vjerskim istinama, te da ve} za vrijeme same pouke odràvaju slu`be Bo`je, slu{aju}i rije~i Bo`je, o nemrsu, postu itd, te se time uva|aju u prakti~ni vjerski ìvot katoli~ke crkve. 3. U katoli~ku crkvu mogu stupiti samo one osobe, koje mogu prema katoli~kim na~elima ìvjeti. Dosqedno u katoli~ku crkvu ne mogu biti primqene one osobe, koje ìve u takvoj bra~noj vezi, koja je pred Katoli~kom crkvom nevaqana, a ne moè se u katoli~koj crkvi konvalidirati.
688
4. Osobe, koje ho}e da stupe u katoli~ku crkvu, a ìve u braku, koji se moè konvalidirati u katoli~koj crkvi, mogu biti primqene u crkvu samo onda, ako se obveù, da }e svu svoju decu, koja }e se roditi, krstiti i uzgajati u katoli~koj crkvi, a koja su ve} ro|ena i nad wima jo{ imaju roditeqsku vlast, prevesti u katoli~ku crkvu. 5. Da ne bude nepotrebnog dopisivawa s du{obri`nim klerom, koji moli, da se neka osoba primi u katoli~ku crkvu i da se wezin brak u crkvi konvalidira, potrebno je, da podastrte molbe budu iscrpqive, tj. da su istaknute sve bitne okolnosti tako, da se molbe mogu odmah uzeti u pretres. Treba napose istaknuti dobu osobe, weno zanimawe, stale` (slobodan ili vezan ènidbom) te za{to ona ho}e da bude primqena u crkvu. Ako je neka osoba otpala od crkve zbog ènidbe, tj. zato da se u drugoj crkvi uzmogne vjen~ati i tamo se uistinu vjen~ala, treba navesti, gdje i kad je vjen~ana, ìvi li ona jo{ u ènidbenoj zajednici ili rastavqeno, imade li djece i koliko, u kojoj su crkvi djeca kr{tena, kojoj vjerskoj zajednici po zakonu pripadaju te kona~no, da li su nastale zapreke, zbog kojih nije brak mogao biti sklopqen u katoli~koj crkvi, i da li se taj brak sada moè konvalidirati u katoli~koj crkvi. 6. Upozorava se du{ebri`no sve}enstvo, da u ovim delikatnim pitawima qudske du{e postupa strogo po na~elima katoli~ke crkve ~uvaju}i wezino dostojanstvo i ugled, te da odbija one, koji bi u crkvu htjeli u}i bez ispravnih motiva traè}i u woj samo za{titu svojih materijalnih i egoisti~kih ciqeva. S druge strane, opet treba imati mnogo razumijevawa osobito za one, koji su kroz 20 godina pod direktnim ili indirektnim pritiskom vlasti koja je pogodovala inovjerce (naro~ito pravoslavce) na svakom koraku u ~asovima slabosti nanijeli silu svome boqem vjerskom uvjerewu te za voqu ~asti, karijere i drugih osobnih interesa otpali od katolicizma. Ovakve su osobe pogotovu vrijedne osobite pa`we, ako se za koju utvrdi, da je i u vrijeme otpada odràvala veze sa katoli~kom crkvom, te eventualno i djecu, koliko joj je bilo mogu}e, uzgajala u katoli~kom duhu. Takovih du{a sa wihovim otpalim porodicama imade naàlost vi{e hiqada te za wih treba imati posebne qubavi i sve {to je mogu}e u~initi, da se povrate u katoli~ku crkvu i tako spasu one i wihova djeca. 7. U pogledu biqegovawa molbi u vezi s gorenavedenim predmetom treba se dràti ovih propisa: a) Molbe za prelaz iz jedne zakonom priznate vjeroispovjesti u drugu treba biqegovati po T. br. 44 a tj. sa din. 20 crkvenih biqega. b) Ako se radi o osnaèwu braka (bilo o obi~nom osnaèwu, bilo o osnaèwu u korjenu) treba molbi priloìti svjedoybu o visini godi{weg izravnog poreza moliteqa. (Izravni je porez tako|er slu`beni~ki porez, koji pla}aju svi ~inovnici i namje{tenici.) Prema visini toga poreza (T. br. 11 odnosno 10) treba molbu odmah biqegovati potrebnim biqezima. Ukoliko takova molba ne bi bila ispravno biqegovana, vratit }e se na dopuwewe. c) Ako je podastrta i molba za oprost treba ju biqegovati sa 60 din. (T. br. 45) te kancelarijskom pristojbom din. 20 po pozivu. Nadbiskupska kancelarija.
689
U stvari, ovom Okru`nicom daje se preko javnosti saglasnost i katoli~ko klerikalno obrazloèwe usta{kih versko-crkvenih propisa o prelazu s jedne vjere na drugu. Po na{em mi{qewu, ova saglasnost i obrazloèwe sastoje se u ovom. Prvo Uvodni deo Okru`nice je posve}en postoje}im prilikama. Naime, utvr|uje se ~iweni~no stawe u NDH: da u posqedwe vrijeme mnogo osoba èle prije}i u katoli~ku crkvu. A zatim, pravoslavni Srbi ogla{uju se tzv. aktuelnim katolicima, tretiraju se kao tzv. otpadnici od katoli~ke crkve. Drugi deo Okru`nice sa pozivawem na kanonske propise, predstavqao je hipokritski na~in i izgovor u ovom slu~aju. To }e odgovarati propagandi nadbiskupa A. Stepinca, kako im ne treba polovi~nih nego ~itavih hri{}ana. [to zna~i, da pravoslavni Srbi; koji su ovde u pitawu, tek sa klero-usta{kim prekr{tavawem dakle: pokatoli~avawem postaju pravi i potpuni hri{}ani. Time je, protivno kanonskim propisima, na wih vr{en duhovni pritisak i poo{travana verska razlika. Drugo na neistiniti na~in prikazan je poloàj katoli~kih vernika u Jugoslaviji kao da je tobo` bio, kroz 20 godina pod direktnim ili indirektnim pritiskom vlasti. Ovim se ~ini poku{aj da se prikaè kako je Srbima u NDH ostavqeno da slobodnom voqom i li~nim ube|ewem promene konfesiju a kako to nije bio slu~aj u Jugoslaviji sa Hrvatima. Okru`nicom je obuhva}ena i materijalna strana prekr{tavawa, kao vrlo unosan posao. Tako da su Srbi bili individualno pogo|eni crkvenim biqezima, a kolektivno pqa~kawem wihovih crkava i manastira. Sva opqa~kana imovina imala je jedino da sluì ja~awu i {irewu usta{tva i katoli~anstva. (isto; str. 41-50)
5. Crkveni dobitak od nasilnog pokatoli~avawa

U poglavqu Vjerski prelazi, taksirawe Simi} citira zvani~an dokument iz kojeg se vidi da se pla}ala taksa za promenu vere. Tako je pravoslavno stanovni{tvo, koje je pod pretwom smr}u bilo prisiqeno da se pokatoli~ava, to jo{ moralo i da pla}a. Da se ne radi o zanemarqivoj sumi koju je crkva prikupila, i da se katoli~ki kler nije drào onoga {to je na papiru, ve} je bukvalno pqa~kao pravoslavni ìvaq, vide}emo iz ~iwenica koje iznosi Bilijams. Uskoro se pokazalo, da pitawe crkvenih biqega nije se odnosilo samo na zagreba~ku crkvenu provinciju. Nadbiskup A. Stepinac, u svojstvu predsednika Biskupskih konferencija, obznanio je autorizovano obja{wewe o ovom. Hronolo{ki, to je drugi klerikalni dokumenat u vezi sa prekr{tavawem Srba. Wegov zna~aj sastoji se u tome, {to je objavqen istog meseca, maja 1941, kada i usta{ka odredba o prelazu s jedne vjere na drugu. Predsjedni{tvo Biskupskih konferencija Broj 115/BK Predmet: Vjerski prelazi, taksirawe
690
Obja{wewe Kod vjerskog prelaza pla}a se na zapisni~ku molbu za primitak crkvena taksa iz T. br. 44 Pravilnika u iznosu od 20. din. i to toliko puta koliko je prelaza odnosno prelaznika. Obja{wewe br. 182 BK-1939, to~ka 11. po kojemu je protuma~eno da se pri prelazu cijelih obiteqi pla}a samo jedna taksa iz T. br. 44. stavqa se van snage. Razumije se da se i u ovom slu~aju kad se radi o notorno siroma{nim licima, moè priznati oslobo|ewe od taksa u smislu obja{wewa br. 69-BK 1939. I ta~ka 4, c i d (cfr. Slu`beni vjesnik Nadbiskupije zagreba~ke, god. XXVI, br. 1. od 10. II 1939, str. 7). Zagreb, dne 19. svibwa 1941. Dr Alojzije Stepinac, v.r. Nadbiskup Predsjednik bisk. konf. Pored ovog obja{wewa, iz Centralnog ureda za crkvene takse, istovremeno, objavqena je obavijest o biqegovawu dokumenata za dokaz arijskog porijekla ~inovnika. Kao {to se vidi, u ovim povijesnim danima, Hrvatska katoli~ka crkva energi~no je pristupila ubirawu nov~anih prihoda kod prekr{tavawa Srba i kod izdavawa uverewa Hrvatima za dokaz arijskog porijekla ~inovnika. (isto; str. 33-52) I Paul L. Williams autor kwige The Vatican Exposed; Money, Murder and the Mafia isti~e da je osim neverovatnog finansijskog dobitka koji je crkva imala od opqa~kanih pravoslavnih crkava, manastira i ku}a, koji su zavr{ili u fraweva~kim manastirima a zatim u Vatikanu, crkva imala jo{ jedan zna~ajan dobitak: Crkva je imala jo{ jedan dobitak od genocida: prelazak pravoslavnih Srba u velikom broju na rimokatoli~anstvo. Pravoslavni Srbi primali su masovno katoli~ku veru. Za pokr{tavawe je kori{ten jednostavan metod koji je najboqe definisao fra Dionisije Juri}, li~ni ispovjednik Ante Paveli}a: Svaki Srbin koji odbija da postane katolik treba biti osu|en na smrt. Mnogo qudi i{lo je sa bajonetima pod grlom kod katoli~kih sve{tenika da bi se odreklo svog la`nog oblika hri{}anstva i da prime sakrament pokajawa. U nekolicini hrvatskih gradova i sela pokajawe se pla}alo po nerazumnoj ceni od 180 dinara. Fra Ivan Mikan skupio je 80,000 dinara u selu Jasenak za vreme jedne ceremonije masovnog pokr{tavawa. Preko 30 odsto Srba u novoj Hrvatskoj promenili su veru da bi izbegli egzekuciju u roku od jedne godine. Novac zara|en na potvrdama o promeni vere deponovan je na fraweva~ke ra~une u Vatikanskoj banci. Imena onih kojih su primili katoli~anstvo objavqena su u diocezalnom biltenu. Uzmimo za primer Katoli~ki list Zagreba~ke nadbiskupije koji u 31. broju, izdatom 1941. god., donosi vest da je nova parohija sa preko 2,300 du{a oformqena u selu Budinci. Svi stanovnici sela primili su katoli~anstvo. Katoli~ko sve{ten691
stvo primoralo je sve stanovnike sela da po{aqu zahvalnice nadbiskupu Stepincu. Ova pisma su i objavqena u crkvenom proglasu, kao i u Novoj Hrvatskoj, usta{kim novinama. U izdawu od 9. aprila 1942, Nova Hrvatska objavila je ~etiri takva telegrama, od kojih su svi bili adresirani na nadbiskupa. U jednom se kaè: 2 300 osoba iz sela Pu{ina, Kraskovi}, Prekore~an, Miqani okupqeni u Slatinskom Drenovcu prihvatili su danas za{titu Rimokatoli~ke crkve i {aqu iskrene pozdrave wihovom vo|i. U narednih nekoliko meseci preko 30 odsto Srba, ìteqa Hrvatske, je pokatoli~eno. Potvrda o promeni vere po ceni od 180 dinara bila je jeftina ~ak i za najskromnijeg seqaka koji je morao da proda sve {to ima da bi je dobio. To je postalo jasno 14. maja 1941. god. u mestu Glina kada su stotine Srba bili prisiqeni da prisustvuju slu`bi zahvalnosti za ustav nove Hrvatske. Kada su Srbe kao krdo ìvotwa uterali u salu za sastanke, grupa usta{kih vojnika pod vo|stvom fra G. Kazimira, opata samostana Guni}, u{la je u salu sa sekirama i noèvima. Srbima je nare|eno da pokaù potvrde o promeni vere. Samo dvoje qudi je imalo potrebna dokumenta i oni su pu{teni. Vrata su zatim zatvorena a ostali qudi su poklani dok je otac Kazimir izgovarao pobo`ne molitve. Do kraja rata, ~ist dobitak od prodaje potvrda o promeni vere za Svetu stolicu i novu Hrvatsku dosegao je neverovatnu cifru. Dodatne prihode predstavqale su neprocewive vrednosti pokradene iz pravoslavnih crkava i konfiskovana li~na imovina Jevreja, Cigana i Srba. Protesti koji su i{li sve do pape nisu imali odjeka. (Paul L. Williams; The Vatican Exposed; Money, Murder and the Mafia; Prometheus Books; New York; 2003; prev. SRS; str. 68-69) Simi} nagla{ava da je Zagreba~ka nadbiskupija èlela da pruì i formalni dokaz o direktnom u~estvovawu katoli~ke crkve u prekr{tavawu i zbog toga se ùrila da objavi Propise za primawe u katoli~ku crkvu i da ih unese u svoje interno pravo, kako bi imala pokri}e za nasilno pokatoli~avawe. Da bi se prekr{tavawe, kao usta{ki na~in vjerozakonskog prelaza, {to uspe{nije sprovodilo, zagreba~ki kaptol je poverio monsiworu dr Stjepanu Bak{i}u, profesoru Teolo{kog fakulteta u Zagrebu, da izradi propise ove vrste. Tako su postali Propisi za primawe u katoli~ku crkvu (objavqeni kao Prilog Katoli~kom listu, br. 23 od 11. juna 1941.). Ovi propisi prof. S. Bak{i}a predstavqaju nov katoli~ki dokument u politici prekr{tavawa Srba. Ovom prilikom ne}emo se zadràvati na teoretskoj i tehni~koj strani wihove kanonske ispravnosti ili neispravnosti. Od va`nosti je samo pomenuti, da se oni javqaju kao posledica op{tih versko-crkvenih i nacionalno-politi~kih prilika u NDH, odnosno kao klero-usta{ka mera protiv pravoslavaca u ciqu prekr{tavawa. Zatim, da su propisi predstavqali potpunu zloupotrebu te{ke situacije Srba. Prekr{tavawe im je postalo nevoqna i prisilna radwa oko delimi~nog spasavawa golog ìvota i najobi~nijeg imetka.
692
Zbog toga je va`no pomenuti, da je sa ovim propisima, Hrvatska katoli~ka crkva poku{ala da pruì kanonsko pokri}e i opravdawe nasilnom vjerozakonskom prelazu. Posle izvesnog vremena, a u vezi ovih propisa, Nadbiskupska kancelarija u Zagrebu (pod br. 11.677) uputila je direktivu du{obri`nicima, kojom konstatuje, kako se opazilo da se podnesci za primitak u katoli~ku crkvu ili konvalidaciju braka jo{ uvijek sastavqaju povr{no. Navode}i nekoliko primera povr{nosti u radu ove vrste, upozorava se sve{tenstvo, da molbe treba sastavqati iscrpno prema uputstvima, koja su ranije data u Katoli~kom listu, br. 23, od 11. juna 1941. (Misli se na propise, koje je sastavio prof. S. Bak{i}, pr. S. S.) Iz jednog saop{tewa rimokatoli~ke ùpe sv. Terezije u Bjelovaru, vidi se, da su prelaznici bili izloèni crkvenoj kontroli, koja je potpuno odgovarala duhu i sistemu klero-usta{ke vladavine. Upozoravaju se svi, koji su najavili svoj prijelaz u Rimokatoli~ku crkvu, da su obvezatni od prvog dana najavqenog prijelaza u sve zapovijedane blagdane i nedeqe slu{ati sv. misu, i to onu, kod koje je propovijed. Mise sa propovije|u su u 6 sati i pol 11. Prelaznici si imadu nabaviti blokove, u koje }e im se svake nedjeqe i u blagdane dati pismena potvrda s datumom, da su obavili vjerske du`nosti. (Podvukao S. S.) Kod mise i putem doma}ih novina bi}e pravodobno javqeno, kada }e se odràvati za sve prelaznike vjeronauk, koji je strogo obvezatan. Ovo saop{tewe ujedno je i dokaz kako je shva}ena i kako je sprovo|ena Okru`nica kancelarije nadbiskupa A. Stepinca br. 4104/41, koja se ti~e sudbine aktuelnih katolika odnosno otpadnika od katoli~ke crkve. \akova~ki biskup Antun Ak{amovi} je odmah pozdravio usta{ko proklamovawe NDH i li~no Paveli}a. \akova~ka dijeceza obuhvata prostranu teritoriju koja je naseqena konfesionalno i nacionalno izme{anim stanovni{tvom i u kojoj je ve} uvreèna katoli~ka tradicija prozelitizma, naro~ito od druge polovine XIX veka pod izgovorom sjediwewa isto~ne i zapadne crkve. Istorijska je ~iwenica da je od prvih dana NDH prekr{tavawe Srba postalo akcioni program |akova~kog ordinarijata. Po |akova~koj biskupiji su se rasporedili katoli~ki misionari i iskori{}avaju}i obespravqeni poloàj Srba, vrbovali su milom i silom pravoslavne da se vrate vjeri svojih otaca. Istovremeno, uz pomo} usta{a, oduzimali su pravoslavne hramove i pretvarali ih u katoli~ke. U drugoj polovini meseca maja 1941, u {tampariji |akova~ke biskupije {tampan je jedan letak, koji je rasturan po pravoslavnim domovima Slavonije i Srema. Letak je bio ove sadrìne: Prijateqski savjet Gospodin Isus Hrist objavio je da }e biti jedan ov~iwak i jedan pastir. Ovu sliku je uzeo iz svakida{weg seqa~kog gospodarstva da ga boqe razumiju. Sin Bo`ji Isus Hrist je do{ao na zemqu, da za vje~ni ìvot pripravi i da spas donese svim qudima. Zato nam objavquje: bit }e jedan ov~iwak i jedan pastir. To zna~i: Bit }e jedna crkva i jedan crkveni poglavar, koji je
693
Hristov namjesnik na zemqi i vrhovni sve}enik u Kristovoj crkvi. To jedinstvo treba da provedemo u NDH. Stanovnici gr~ko-isto~ne vjere! ûvajte ovaj prijateqski savjet. Biskup |akova~ki je do sada u svetu katoli~ku crkvu primio na hiqade gra|ana, koji su od dràvnih vlasti dobili svijedoybu ~estitosti. Ugledajte se na svoju ovu bra}u pak se prijavite {to prije za prelaz u katoli~ku crkvu. Vi }ete kao katolici mo}i ostati u svojim domovima. Vi }ete nesmetano unapre|ivati svoje gospodarstvo i odgajati svoju omladinu za Boga i dràvu Hrvatsku. Vi }ete u katoli~koj crkvi osigurati spas neumrlih du{a prema ovoj svetoj opomeni Spasiteqa na{ega Isusa Krista: Ne}e u kraqevstvo nebesko do}i onaj, koji govori: Gospodine, Gospodine, nego onaj koji vr{i voqu Oca nebeskoga. Prijateq naroda. Sa letkom ove sadrìne utvr|uje se da je |akova~ki ordinarijat, zaista, vr{io kampawu prozetilizma. Naime, da je ve} u drugoj polovini maja 1941. biskup |akova~ki primio do sada u svetu katoli~ku crkvu na hiqade gra|ana. Uostalom, |akova~ki biskup A. Ak{amovi} je po~etkom 1942. izneo, {to se ti~e prekr{tavawa, slu`benu potvrdu. U prvom delu svoje korizmene okru`nice br. 340/1942, od 27. januara 1942, biskup A. Ak{amovi} konstatuje ovo: Poglavnik zemaqskog vrhovni{tva (re~ je o Anti Paveli}u, pr. S. S.) obnavqa duh crkvenog jedinstva u savremenom zovu: Natrag vjeri otaca! Jedinstvo je u katoli~koj crkvi! (Podvukao S. S.). Razume se, crkveno-politi~ko delovawe klera u NDH ukqu~uju}i i nasilno sprovo|ewe natrag vjeri otaca, po oceni biskupa Ak{amovi}a spada u uzvi{eni apostolat katoli~ke crkve. Na ovom mestu je od interesa pomenuti, da je u vezi sa akcijom prekr{tavawa Srba, Glasnik biskupija Bosanske i Srijemske, br. 9-10, od 15. i 31. maja 1941, (str. 88-89) preneo svu tada{wu klerousta{ku dokumentaciju. Nije izostala ni napomena Biskupskog ordinarijata kojom se upozoravaju rimokatoli~ki ùpni uredi da se u svom radu ta~no drè obavije{tewa i kako imaju da se lepe taksene marke na molbe prelaznika (...) Uop{te, ova dokumentacija imala je instruktivno i obavezno da posluì svima katoli~kim sve{tenicima u ciqu ubrzawa masovnog pokatoli~avawa pravoslavaca. (Simi}; Prekr{tavawe...; str. 53-57)
6. Saradwa usta{a i katoli~kog klera na pokatoli~avawu

U poglavqu Okru`nica usta{ke vlade o prekr{tavawu Srba i nadbiskup A. Stepinac Simi} iznosi dokumenta koja dokazuju saradwu usta{a i katoli~kog klera na pokatoli~avawu. Usta{ke vlasti su prekr{tavawe Srba postavile kao dràvni program. Svoju politiku u ovom pravcu oni su formulisali u jednom slu`benom dokumentu, koji je dostavqen Biskupskim ordinarijatima u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj. Po prijemu, nadbiskup A. Stepinac je okru`nicu usta{ke vlasti obznanio u Katoli~kom listu i du{obri`nom sve}enstvu znawa radi propratio slu`benom preporukom.
694
Kao posebno svedo~anstvo o povezanosti i saradwi izme|u klera i usta{a oko prekr{tavawa Srba, prenosimo oba dokumenta, koja su zajedno objavqena: NEZAVISNA DR@AVA HRVATSKA Broj 46468/1941 Zagreb, 30. srpwa 1941. Okru`nica Kako se u novije vrijeme prijavquje mnogo grko-isto~waka za prijelaz na katolicizam, to se sa strane Vlade daju slijede}e upute: 1. @eqa je hrvatske vlade, da grko-isto~ni ne prelaze na grko-katoli~ki obred osim u onim grko-katoli~kim ùpama, koje su ve} osnovane i u wima ima grko-isto~waka. 2. Grko-isto~waci, koji dolaze u katoli~ke ùpne urede, da budu primqeni, moraju donijeti od kotarskih i ob}inskih poglavarstava potvrdu o osobnoj ~estitosti, koja mora biti biqegovana sa 30 K. dràvnih biqega. Potvrde o ~estitosti izdaju kotarska i ob}inska poglavarstva u dogovoru sa usta{kim logorima i taborima. Ob}ine odnosno kotari du`ni su izvje{}ivati Ministarstvo pravosu}a i bogo{tovqa o izdatim potvrdama kao i o broju onih, kojima je ista uskra}ena. 3. Kod izdavawa potvrde treba paziti na gr~ko-isto~ne u~iteqe, popove, trgovce, bogate obrtnike i seqake i uop}e inteligenciju, da im se ne izdaju potvrde osim u slu~ajevima, kad se doista dokaè wihova osobna ~estitost, jer je na~elno stanovi{te vlade, da se ovim osobama ne izdaju potvrde. 4. Glede mje{ovitih brakova s gr~ko-isto~wacima ustanovquje se slijede}e: a) Nema zapreke, osim u izvanrednim slu~ajevima, da se primi nekatoli~ki bra~ni drug iz mje{ovitih brakova, sklopqenih u katoli~koj crkvi, ako su djeca kr{tena i odgojena katoli~ki. Ako su djeca iz ovih brakova kr{tena i odgojena nekatoli~ki, treba da kotarske i ob}inske vlasti u dogovoru sa usta{kim logorima i taborima ispituju pojedini slu~aj i donesu odluku o davawu potvrde kako u pitawu djece, tako i u pogledu wihovih roditeqa. b) Ako je mje{oviti brak sklopqen pred pravoslavnim sve}enikom i djeca kr{tena i odgojena nekatoli~ki, spomenute vlasti trebaju ispitati svaki slu~aj i nakon temeqitog razmi{qawa donijeti odluku. U podnesku na Ministarstvo o broju onih, koji su pre{li na katolicizam, kod ovakovih imena treba staviti biqe{ku, da se radi o gorwem slu~aju. c) Pravoslavni parovi, vjen~ani u pravoslavnoj crkvi, wihova djeca kr{tena i odgojena nekatoli~ki, ne mogu se primiti bez odobrewa Ministarstva pravosu|a i bogo{tovqa. 5. Seqaci mogu dobiti potvrdu o ~estitosti bez te{ko}a, osim ako se radi o izvanrednim slu~ajevima. 6. Ove upute vrede za sve Velike ùpe na podru~ju Nezavisne Dràve Hrvatske izuzev Veliku ùpu Gora i Velike ùpe Krbava i Psat. U ovim ùpama veliki ùpani mogu u dogovorima sa usta{kim logorima i taborima izdati shodne upute za svoje podru~je prema mjesnim prilikama.
695
7. Ukoliko bi grko-isto~waci ili drugi prelazili na protestantizam i upisivali se u Kulturbund, a krvno ne pripadaju wema~koj mawini ne}e im se priznati prava, koje uìva wema~ka narodnosna mawina. 8. Matice grko-isto~waka neka preuzmu ob}inska poglavarstva, te obavqaju mati~ne izvatke upisa ro|enih i umrlih sve dotle, dok redovna pastva ne bude uvedena u tim mjestima. Ob}inske vlasti imaju mati~ne poslove obavqati uz osobnu odgovornost vi{im dràvnim vlastima. Glede zgrada i zemqi{ta, koja pripadaju gr~ko-isto~noj crkvi odlu~uje Ministarstvo seqa~kog gospodarstva sa Ministarstvom pravosu|a i bogo{tovqa. 9. Vladi je poznato, da se prijavquju mnogi @idovi za prijelaz na katolicizam, ali prijelaz na katolicizam ne moè imati nikako upliva na poloàj tih osoba u wihovom odno{aju prema dràvi obzirom na postoje}i zakon o nearijevcima (Zakonska odredba o rasnoj pripadnosti od 30. travwa 1941.). Ministarstvo pravosu|a i bogo{tovqa: dr Mirko Puk, v. r. Ministarstvo unutarwih poslova: dr Artukovi}, v. r. Glavni usta{ki stan: Lorkovi}, v. r. Dràvno ravnateqstvo za gospodarsku ponovu: ûri}, v. r. Br. 11.530 Predwa se okru`nica priop}uje du{obri`nom sve}enstvu znawa radi time, da se imade u svakoj molbi navesti ili priloìti osim potvrde o prijavi o napu{tawu iz gr~ko-isto~ne vjere i potvrda o osobnoj ~estitosti izdana od kotarske odnosno redarstvene vlasti. [to se pak ti~e pou~avawa prijelaznika, to sve}enstvo ponovno upu}uje na Okru`nicu od 11. srpwa 1941, br. 7726, naro~ito na to~ku 4. U Zagrebu, dne 5. kolovoza 1941. Alojzije, v. r. nadbiskup Radi utvr|ivawa istorijskog porekla i postanka ovog raspisa usta{kih vlasti i preporuke od strane nadbiskupa A. Stepinca, va`no je ustanoviti da je u pogledu sprovo|ewa nasilnog prekr{tavawa Srba, prethodno izmewena slu`bena poverqiva prepiska izme|u organa usta{kih vlasti i biskupskih ordinarijata. Ova prepiska je imala zna~aj konsultacije oko jedinstvenog istupawa usta{a i klera na planu prekr{tavawa Srba. I) Na ovom mestu prvo }emo izneti stav usta{ke vlasti u pogledu primawa pravoslavnih u katoli~ku crkvu kako je obrazloìo A. R. Glava{ Biskupskim ordinarijatima u NDH, konkretno: Zagreba~kom ordinarijatu, u ime Ministarstva pravosu|a i bogo{tovqa. Nezavisna Dràva Hrvatska Ministarstvo
696
pravosu|a i bogo{tovqa Broj 42.678-B-1941. Zagreb, 14. srpwa 1941. Predmet: Vjerozakonski prelazi pravoslavnih Biskupskim ordinarijatima Nezavisne Dràve Hrvatske u Zagrebu Molimo preuzvi{eni Ordinarijat, da bi u poverqivoj formi obavjestio sve ùpne urede u pogledu primawa pravoslavnih u katoli~ku crkvu. Pravoslavnim se ne}e u nikojem slu~aju dopustiti da prelaze u grko-katoli~ku crkvu. Intencije su hrvatske vlade, da se u katoli~ku crkvu ne primaju pravoslavni popovi, u~iteqi, zatim uop}e inteligencija i napokon bogati sloj trgovaca, obrtnika i seqaka radi kasnijih eventualnih odredaba s obzirom na wih, da se ne bi izvrgavala neugodnostima vjera i ugled katolicizma. [to se ti~e gorwih lica, ukoliko je jedno od wih vezano s katolicizmom na koji na~in, kao na primjer da je jedno od ènidbenih drugova katoli~ke vjere i hrvatske narodnosti, onda se u tim slu~ajevima moè primiti u katoli~ku Crkvu, ali uz prethodnu dozvolu Ministarstva pravosu|a i bogo{tovqa, koje }e uvaìti sve momente, koji govore za to, da se doti~na stranka primi. Veoma je va`no pritom, da li je brak sklopqen u katoli~koj crkvi i da li su djeca odgojena u katolicizmu. Svi ovi vanredni slu~ajevi moraju biti prethodno poslani k ovom Ministarstvu uz potrebne preporuke katoli~kih ùpnika i hrvatskih nacionalnih ustanova. Niè i siroma{no pravoslavno pu~anstvo dopu{teno je primati uz prethodnu pouku u katoli~kim istinama. Ukoliko bi i gore spomenuti navaqivali da budu primqeni, treba ih u zgodnoj formi zadràvati u katahumenatu ili ih na drugi na~in otkloniti. Pro~elnik odjela za bogo{tovqe: A. R. Glava{, v. r. (M. P.) II) Dva dana docnije, 16. jula 1941, dr Josip Lah, generalni vikar zagreba~ke nadbiskupije, po odredbi nadbiskupa (A. Stepinac) ovako je odgovorio usta{kom Ministarstvu pravosu|a i bogo{tovqa: Broj 9259/1941. Predmet: Vjerozakonski prelazi pravoslavnih Ministarstvu pravosu|a i bogo{tovqa Zagreb Savezno s cijewenim otpisom od 14. srpwa 1941, br. 42678-B-1941, u predmetu vjerozakonskih prelaza ~ast je ovom nadbiskupskom Ordinarijatu odgovoriti slijede}e:
697
1) Svatko razumije opravdanu brigu Nezavisne Dràve Hrvatske, da se za{titi od onih elemenata, koji bi se eventualnim vjerozakonskim prelazima èleli uvu}i u hrvatski narodni organizam te u istom eventualno destruktivno djelovali. 2) Dok ovaj Ordinarijat Okru`nicu naslova saop}uje podru`nim ùpnim uredima smatra se du`nim staviti na istu nekoliko opaski: a) îwenica je, da vrlo malo tko prelazi na grko-katoli~ki obred. No zabraniti to principijelno u svakom slu~aju, smatra ovaj Ordinarijat presizawem u kompentenciju crkve, koja grko-katoli~ki obred smatra ravnopravnim sa rimskim obredom. Zabrana svakog prelaza vrije|ala bi kona~no i na{e grko-katolike, koji su vjerno sa~uavli i katoli~ko vjerovawe i hrvatsku svijest i uvijek stajali u obranu katoli~kih i hrvatskih svetiwa. Zato smatramo potrebnim ista}i, da bi to Ministarstvo propis glede prelaza u grko-katoli~ku crkvu izmjenilo i ublaìlo. b) [to se ti~e prelaza pravoslavnih sve}enika, u~iteqa, trgovaca te uop{te inteligencije i bogata{a, nema nikakve sumwe, da kod wihove eventualne molbe vaqa biti na oprezu. Ali tu treba istaknuti, da bi se protivilo duhu, a i zada}i katoli~ke crkve, kad bi ona na~elno odbijala svu inteligenciju od pristupawa u katoli~ku crkvu. Jer Krist je naime zato do{ao na svijet, da spasi sve qude i da ih dovede do spoznaje istine. To je zada}a i wegove crkve, pa~e prete{ka i sveta du`nost, koju je ona primila u Kristovoj zapovijedi: Idite i propovedajte Evan|eqe svakom stvorewu! Milost Bo`ja djeluje nevidqivo u du{ama qudi, a tko moè re}i, da se mnogima ba{ po te{kim danima sada{wice ne}e otvoriti o~i za spoznaje istine. Svima dakle pravoslavnim intelegentima i u svakom slu~aju zatvoriti put za polu~ewe istine ne samo da ne bi bilo oportuno nego bi bilo o~ito u protimbi s Boànskom misijom crkve Kristove. Pa ako i nisu bili pre~esti slu~ajevi u pro{losti, ipak je bilo dosta slu~ajeva, da su se i inteligentni pravoslavci svim srcem priqubili katoli~koj crkvi i u prakti~nom vjerskom ìvotu prestigli i katolike. To je mogu}e i danas. Milost Bo`ja ne moè se nikada u svom delovawu sapeti i suziti. Zbog toga smo slobodni primjetiti, da se crkva ne bi mogla odre}i svoga prava i boànske du`nosti da u svoje krilo primi onog shizmatika, za kojeg bi stekla sigurno uvjerewe, da je wegova najmera stupiti u crkvu katoli~ku iskrena i po{tena. Zahtjev cijewenog naslova, da se svaki slu~aj prelaza prijavi Ministarstvu uz preporuku ùpnih ureda i hrvatskih nacionalnih ustanova bojimo se, da }e jo{ teè opteretiti i onako mnogostrukim radom optere}eno sve}enstvo. Slaèmo se s naslovom glede primawa siroma{nih slojeva, jer je sigurnije da nijesu posrijedi materijalni interesi i prema tome da im je nakana ~i{}a. No i tu je crkva na oprezi, da uzvi{ene svetiwe ne budu oskvrwene i profanirane. Sve u svemu, ovaj }e Ordinarijat nastojati provesti u ìvot intencije hrvatske vlade, koliko je to mogu}e, no uz rezervu, koju mu ne moè zamjeri698
ti ni cijeweni naslov, da ne povrijedi u kojem konkrenom slu~aju vi{i zakon, Zakon Kristovog evan|eqa. U Zagrebu, dne 16. srpwa 1941. Po odredbi nadbiskupa dr Josip Lah, v. r. generalni vikar Odazivaju}i se usta{koj molbi, 18. jula 1941, gen. vikar Lah je znawa radi svima ùpnim uredima dostavio u prepisu, pod istim brojem 9259 slu`beni akt Ministarstva pravosu|a i bogo{tovqa. Isto tako i ovaj odgovor Ordinarijata. A biskupskim ordinarijatima je, tako|e, ova prepiska priop}ena. Za boqe razumevawe ove tajne klero-usta{ke prepiske oko pitawa prekr{tavawa Srba moè posluìti jedan politi~ki ~lanak u Katoli~kom tjedniku, od 17. avgusta 1941, pod naslovom Konverzije. Utoliko pre, {to je ~lanak, u stvari, javni odjek ove klero-usta{ke tajne prepiske i {to je savremeni pomen sarajevskog kaptola na pitawe prekr{tavawa. Sa motom teksta iz kan. 1351. Katoli~ki tjednik po~iwe ovako: Pitawe konverzija, obra}awa na katoli~ku vjeru opet je u na{im krajevima postalo aktuelno. Na tapet ga je stavio razvitak politi~kih prilika. Qudi lako danas mogu do}i na misao da postanu katolici i pod utjecajem motiva, koji s vjerom nemaju nikakve unutarwe veze. Katolicizam je danas u na{oj dràvi ve}inska vjera: vjera ve}ine dràvnog naroda. Katoli~ki vjernici kod nas se ne mnogo puta prakti~no identifikuje pojam katolika i Hrvata politi~ki su i socijalno u bitno boqoj kondiciji od pripadnika nekih drugih konfesija i narodnih skupina. Obra}awem, konverzijom osigurava obra}enik sebi koje{ta, {to bi ina~e mogao izgubiti. (kurziv Katoli~kog tjednika) Kao {to se vidi, Katoli~ki tjednik potvr|uje da je pitawe konverzije, obra}awa na katoli~ku vjeru opet u na{im krajevima postalo aktuelno. I kao razlog za{to je postalo aktuelno jedino navodi ovo: na tapet ga je stavio razvitak politi~kih doga|aja. A ne navodi obrazloèwe u ~emu je su{tinski taj razvitak politi~kih doga|aja. Ovom prilikom, nesumwivo, da bi Katoli~ki tjednik naveo i jednu re~ u prilog svoje teze da je mogao obrazloìti i objasniti razloge, a naro~ito kakav je to razvitak politi~kih doga|aja i kakvo je poreklo tog razvitka, koji je opet stavio na tapet to pitawe obra}awa na katoli~ku vjeru u Bosni i Hercegovini kao u na{im krajevima ili u NDH kao u na{oj dràvi. Postavqa se pitawe: kada je to pitawe obra}enika bilo u pro{losti, po{to je eto za vreme okupacije Jugoslavije opet u na{im krajevima postalo aktuelno. Umesto toga obja{wewa, Katoli~ki tjednik je naveo, kao {to se videlo, niz opomena i pretwi a potom ucewiva~ki naveo kao korisnost od obra}awa. Na ovaj na~in, politi~ko-crkveni organ sarajevskog kaptola vr{io je psihi~ki i polikti~ki pritisak na slobodu savesti i veroispovesti, kao i na nacionalnu savest najbrojnije konfesionalne i narodnosne grupe u Bosni i Hercegovini, koja je od prvih dana NDH od strane
699
klero-usta{kog reìma dràvnog banditizma stvarno bila stavqena izvan qudskih i Bo`jih zakona. A to }e re}i kada qudi lako danas mogu do}i na misao da postanu katolici i pod utjecajem motiva, koji s vjerom nemaju nikakve unutarwe veze. Pre svega, podse}awem na ~iwenicu da je pitawe konverzije, obra}awe na katoli~ku vjeru opet u na{im krajevima postalo aktuelno ima zna~aj opomene na period austrijske okupacije Bosne i Hercegovine kada je nadbiskup [tadler aktualizirao pitawe prozelitizma. Daqe a to je va`nije ima zna~aj otvorene pretwe i odnosi se na period sredwevekovkog delovawa fraweva~ke i dominikanske inkvizicije u Bosni i Hercegovini kad se ogwem i ma~em re{avalo pitawe katoli~anstva. U svakom slu~aju, podse}awem na ove ~iwenice utvr|uje se da Rimokatoli~ka crkva u na{im krajevima ima ve} tradiciju oko konverzije na osnovi verske iskqu~ivosti i prozelitizma. Reminiscencije ove vrste dobijaju poseban zna~aj i va`nost u svetlosti razvitka politi~kih doga|aja a to prakti~no i politi~ki zna~i: u doba najezde i okupacije Jugoslavije od strane Osovine i wenih satelita, s jedne strane, i klero-usta{kog reìma dràvnog banditizma u znaku pogroma Srba, s druge strane kada je katolicizam bio u povla{}enom poloàju. Uostalom, Katoli~ki tjednik utvr|uje: Katolicizam je danas u na{oj dràvi ve}inska vjera; vjera ve}ine dràvnog naroda. Ako se izdvoje hegemonisti~ke, rasisti~ke i {ovinisti~ke teorije o politi~kom i dràvnom narodu, stoji ~iwenica da je pitawe konverzije, obra}awe na katoli~ku vjeru postavqeno u znaku sredwevekovkog na~ela odnosa dràve i vere, naime ~ija je dràva onoga i religija. Na ovaj na~in, katolicizam je u na{oj dràvi (u NDH) prakti~no i politi~ki zna~io hegemonizam ve}inske vjere i ve}ine dràvnog naroda. [to se ti~e Srba, po verskoj i nacionalnoj liniji, vidi se da su bili odre|eni putem pokatoli~avawa: prvo, za ja~awe ve}inske vjere a potom za ja~awe ve}ine dràvnog naroda. Na ovaj na~in hegemonizam katolicizma je povla~io i dovodio Srbe u neravnomeran i neravnopravan poloàj i stawe. I ne samo Srbe, nego i druge narodnosti i konfesije. Da je ovo, zaista, ovako, to je Katoli~ki tjednik nedvosmisleno stavio do znawa ne samo pravoslavnim, koji su glavni kandidati za obra}awe na katoli~ku vjeru, nego i muslimanima i protestantima u NDH i to ovim re~ima: Katoli~ki vjernici kod nas se mnogo puta prakti~no identifikuje pojam katolika i Hrvata politi~ki su i socijalno u bitno boqoj kondiciji od pripadnika nekih drugih konfesija i narodnih skupina. Kod situacije, s jedne strane, kada su Srbi izloèni najve}em pogromu po verskoj i nacionalnoj liniji, a s druge strane, kada se prakti~no idenktifikuju pojam katolika i Hrvata i shodno tome kada su katoli~ki vjernici politi~ki i socijalno u bitno boqoj kondiciji od pripadnika nekih drugih konfesija i narodnih skupina, onda katoli~ka poruka Srbima da obra}ewem, konverzijom osigurava obra}enik sebi koje{ta, {to bi ina~e mogao izgubiti, predstavqa ne samo politi~ku negaciju slobode savesti i veroispovesti, nego versko nasiqe na ucewiva~koj osnovi.
700
Imaju}i u vidu navedene ~iwenice, vidi se da katoli~ki razvitak politi~kih doga|aja nije samo politi~ki stavio na tapet pitawe konverzije, nego i pitawe verskog nasiqa u obliku prozelitizma. Pozivawe na kanon 1351 i obrazloèwe da crkva otklawa i osu|uje svako nasiqe nad savje{}u jeste hipokritsko i predstavqa prikrivawe katoli~kog oruànog misionarstva oko prozelitizma. (Simi}; Prekr{tavawe...; str. 54-66) O prekr{tavawu Srba na{li smo u savremenoj katoli~koj literaturi i ova dva dokumenta: raspis usta{kog Ministarstva unutra{wih poslova od 16. septembra 1941. (bez propratnog akta) u predmetu vjerozakonskog prelaza i Okru`nicu gen. vikara J. Laha, od 26. septembra 1941, u vezi ovog raspisa. Raspis i okru`nica su objavqeni u Katoli~kom listu od 1. oktobra 1941. kao zajedni~ki dokumenat, a propratni akt nije objavqen. Hronolo{ki, prvo }emo objaviti propratni akt, koji smo na{li odvojeno: Nezavisna Dràva Hrvatska Ministarstvo unutarwih poslova Broj 34238-MUP-41 U Zagrebu, 16. rujna 1941. Nadbiskupskom duhovnom stolu Zagreb Biskupskom ordinarijatu Svima Reis-ul-ulema, islamska vjerska zajednica Sarajevo U prilogu dostavqa se primjerak okru`nice izdane u premetu vjerozakonskog prelaza zamolbom sa svoje strane poduzeti potrebne korake, da bi i ~asno sve}enstvo a u smislu ove okru`nice poradilo, kako bi se straèni prelazi obavqali {to hitnije i bez zaprieka. (Podvukao S. S.). Ministarstvo moli, da se slu~ajevi, gdje bi bio primje}en rad organa dràvnih vlasti protivan intencijama ove okru`nice, dojave ovom Ministarstvu radi poduzimawa potrebnih mjera. Za dom spreman! Op}i pomo}nik ministra unutarwih poslova (potpis ne~itak) Ovaj propratni akt smo objavili u celini iz razloga: (prvo) {to predstavqa organsku jedinstvenost sa usta{kim raspisom; (drugo) {to se gen. vikar J. Lah kao {to }emo videti poziva na wega u svojoj okru`nici u ciqu ubrzavawa prekr{tavawa; i (tre}i) {to se iz wega vidi da je raspis poslat katoli~kim i muslimanskim crkvenim organizacijama u NDH a nije poslat protestantskim. Ve} ovo neslawe nam pokazuje savremeni stav usta{a prema protestantima: zna~i, da nisu bili u ravnopravnom poloàju sa katolicima i muslimanima, bili su samo trpqeni. Usta{ki raspis i okru`nicu objavqujemo prema Katoli~kom listu: Nezavisna Dràva Hrvatska Ministarstvo unutra{wih poslova Br. 34238-MUP-41 U Zagrebu, 16. rujna 1941.
701
1. Kotarskoj oblasti Svima 2. Gradskom poglavarstvu Svima 3. Redarstvenom ravnateqstvu Svima 4. Predstojni{tvu gradskog redarstva Svima Uslijed politi~kih prilika znatno se u zadwe vrieme poja~ao broj vjerozakonskih prelaza: pogotovo sa vjere isto~no pravoslavne i mojsijeva~ke, pak su u svrhu normalizirawa postupka oko takvih prelaza nadle`ne dràvne vlasti izdale potrebne propise i odredbe imenito: zakonsku odredbu od 3. V 1941. broj 87 Z. P.-1941. progla{enu u Narodnim novinama od 5. V 1941, broj 19, te okru`nicu ovog Ministarstva od 2. VIII 1941. broj 21378/pr. dostavqenu svim upravnim vlastima. (Podvukao S. S.). Usuprot toga doga|a se da pojedini uredi ~ine takovim prelazima smetwe bilo traèwem suvi{nih formalnosti, bilo zatezawem izdavawa propisnih potvrda u smislu zakonske odredbe od 3. V 1941, broj 87. Z.P., odnosno potvrde osobne ~estitosti u smislu okru`nice od 2. VII 1941. broj 21378, bilo traèwem pa i ubirawem taksa odnosno pristojba, koje propisi ne predvi|aju. Poziva se stoga naslov da poslove oko vjerozakonskih prelaza svr{ava hitno i bez otezawa, a naro~ito da ne ubira od stranaka takse i pristojbe koje nisu zakonom predvi|ene. (Podvukao S. S.) Za svaki propust u tom pravcu bi}e odgovorni urednici pozvati najstroìje na odgovornost. Kotarske oblasti }e odmah po primitku ovog rie{ewa shodno uputiti podru~na op}inska poglavarstva, o odredbama ovog rie{ewa. Za Dom spremni! Ob}i pomo}nik ministar unutarwih poslova Broj 15.964-1941. Ova se okru`nica priop}uje vl~. du{obri`nom sve}enstvu na znawe, s time, da bi i sa svoje strane poradilo, da se zatraèni vjerski prelazi {to hitnije i bez zapreke obave. (Podvukao S. S.) Prema zamolbi Ministarstva unutra{wih poslova, od 16. rujna 1941, br. 34.238-MUP/41, upu}uje se du{obri`no sve}enstvo, da se slu~ajevi gdje bi bio primje}en rad organa dràvnih vlasti protivan intencijama okru`nice, dojave tom ministarstvu radi poduzimawa potrebnih mjera. U Zagrebu, dne 26. rujna 1941. dr Josip Lah, generalni vikar. Kao {to se vidi, istovremeno je sa usta{ke i klerikalne strane forsirano prekr{tavawe. A) Sa usta{ke strane se utvr|uje da se uslijed politi~kih prilika znatno u zadwe vrieme poja~ao broj vjerozakonskih prelaza: poglavito sa vjere isto~no pravoslavne i mojsijeva~ke pa s tim u vezi treba slu`beni~ki aparat da poslove oko vjerozakonskih prelaza svr{ava hitpo i bez otezawa.
702
B) Sa klerikalne strane se slu`beno potstrekava du{ebri`no sve{tenstvo da bi i sa svoje strane proradilo, da se zatraèni vjerski prelazi {to hitnije i bez zapreke obave. Nesumwivo je da ovo sagla{avawe sa usta{kim zahtevom i podstrekavawe oko ubrzawa prekr{tavawa jasno pokazuje da je gen. vikar Josip Lah, kao ovla{teno lice zagreba~ke nadbiskupije, odstupio od kan. 1351. A u ~emu je to odstupawe? Osnovna je ~iwenica da je na prekr{tavawe glavni uticaj imao politi~ki a ne verski motiv. Totalitaristi~ki klerousta{ki reìm dràvnog banditizma, izme|u ostalog, odvijao se u pravcu negacije qudskih prava i slobodne voqe, i od op{te negacije slobode savesti i veroispovesti. Pojava masovnog prekr{tavawa nije mogla do}i preko no}i da je postojala za{tita na~ela slobode savesti i veroispovesti. Masovno prekr{tavawe se iskqu~ivo pojavilo uslijed politi~kih prilika, konkretno: usled pogroma Srba. Prema tome, zatraèni vjerski prelazi odvijali su se uslijed politi~kih prilika. Znaju}i sve ove ~iwenice, a naro~ito koliki je udeo katoli~anstva u rasplamsavawu politi~kih prilika, s jedne strane, i traè}i da se {to hitnije i bez zapreke obave ovi zatraèni vjerski prelazi, s druge strane, gen. vikar Josip Lah je svesno i voqno odstupio od kan. 1351. Pa je tako, svojim povezivawem i sara|ivawem sa usta{kim vlastima postavio pitawe i li~ne krivi~ne odgovornosti, zbog prozelitizma i zlo~ina protiv ~ove~nosti. (isto; str. 59-70)
7. Bliskost katoli~kog sve{tenstva i usta{a u zajedni~koj borbi na istrebqewu Srba

Simi} u poglavqu Ultramontanstvo don Kerubina [egvi}a analizira velikohrvatsku megalomaniju ovog katoli~kog sve{tenika bliskog Paveli}u. U Dnevniku don Kerubina [egvi}a (kao i u Dnevniku Eugena Kvaternika) sa~uvan je pomen na hrvatske ultramontanske ideje i akcije. Don Kerubin [egvi} bio je poznat {iroj javnosti kao zagrièni {ovinista i klerikalac, uop{te kao zadrt velikohrvat Star~evi}evac. Istupao je èstoko protiv Srba i omalovaàvao wihovu pro{lost. Naro~ito se istakao teorijom o gotskom podrijetlu Hrvata. Kao katoli~ki sve{tenik, bio je predratni usta{a i ~ovek od velikog poverewa samog Ante Paveli}a. Predratnoj grupi usta{a teorije don [egvi}a o gotskom podrijetlu Hrvata imale su politi~ki i ideolo{ki dvostruko da posluè: A) Na unutra{wem planu u ciqu produbqavawa verske i nacionalne mr`we Hrvata protiv Srba i s tim u vezi zao{travawa nacionalne borbe, uop{te onemogu}avawa svake wihove dru{tvene i dràvne zajednice. B) Na inostranom planu u ciqu povezivawa sa silama Osovine i ukqu~ivawa u wihov evropski poredak. Posebio u ciqu povezivawa i sara|ivawa sa nacional-socijalistima iz Tre}eg Rajha oko uni{tewa Jugoslavije, kao dràve, odnosno obrazovawa hrvatske dràve.
703
Iz Dnevnika don [egvi}a vidi se pozitivan stav Ante Paveli}a prema teoriji o gotskom podrijetlu Hrvata. [egvi} je zabeleìo li~nu izjavu Paveli}a o tome. Kada su se sastali u banskoj palati na Markovom trgu u Zagrebu, Paveli} mu je izrekao ovo visoko priznawe: Va{e djelo o gotskom podrijetlu Hrvata dalo mi je jakog poticaja i hrabrosti za daqi rad. Ono nije promi~ba, ono je dokazana istina. Ono }e biti slu`bena nauka Nezavisne Dràve Hrvatske. [egvi} iznosi u Dnevniku da ga je, krajem avgusta 1941, pozvao Paveli} i rekao da se spremi na putovawe u Rim, da obavi stanovitu misiju u najvi{im krugovima. Posle kapitulacije fa{isti~ke Italije, [egvi} je objavio Dnevnik, u vidu bro{ure tiskano kao rukopis pod naslovom U prvim mjesecima stvarawa N.D.H. i podnaslovom Moje poslawe u Italiji, 7 .IX -24. IX 1941, iz koje se delimi~no saznaje zna~aj wegove stanovite misije. Sastanak sa vojvodom od Spoleta, designiranim kraqem NDH, bio je glavni ciq moga putovawa u Italiju zabeleìo je [egvi} u Dnevniku. Ako se izdvoje posete i razgovori koje je [egvi} obavio u najvi{im krugovima (ukqu~uju}i i vatikanske), u ovaj mah, od va`nosti je osvrnuti se na wegovo prikazivawe razgovora, hronolo{ki, sa princom Umbertom, italijanskim prestolonaslednikom, zatim sa Benitom Musolinijem, vo|om fa{ista, i kraqem Vitorijom Emanuelom III. 1) U toku razgovora, 12. septembra 1941, u Kvirinalu, sa prestolonaslednikom Umbertom, [egvi} mu je govorio ko su Hrvati. Razume se da su ovom prilikom do{la do izraàja wegova velikohrvatska shvatawa. U toku izlagawa [egvi}a je ponela velikohrvatska megalomanija tako da je italijanskom prestolonasledniku Umbertu rekao da je wegova majka Wezino veli~anstvo kraqica krv na{e krvi sangue del nonstro sangue. Iznena|en, Umberto mu je odgovorio: Io ho sentito sempre dire: che i Montenegrini sono Serbi Odgovor princa Umberta da je uvek slu{ao da se govori da su Crnogorci Srbi, izazvao je [egvi}a da razvije velikohrvatsku tezu o svojatawu Crne Gore, odnosno o wenom progla{ewu hrvatskom i katoli~kom zemqom. Viso~anstvo rekao je [egvi} Umbertu krivo se pi{e o Crnogorcima u etni~kom pogledu. Danas ih smatraju Srbima, jer su pravoslavne vjere. Ali pred dva tri vieka oni su bili katolici i Hrvati, priznavali primat rimskog biskupa, wihov kler je stajao pod jurisdikciju barskog, katoli~kog nadbiskupa. Serbizam, kao etni~ka ideja, po~ela se infiltrirati u Crnu Goru tek pred 80-90 godina pod uticajem Rusije i pravoslavqa ruskog. Zato je serbizam spojen sa pravoslavqem i jedina oznaka tog nacionalizma je pravoslavqe. Nu jo{ Crnogorci, u svojoj cjelini, nisu prihvatili srbsku narodnu misao. [egvi} je u Dnevniku zabeleìo kakav je utisak na princa Umberta ostavila wegova teza. Doslovno je zabeleìo ovo: On je ostao zapawen na ta moja izlagawa, pa }e odva`no: Ja }u to sve priob}iti svojoj mami. Lo diro alla Mama. (Nije rekao kraqici ni Wezinom veli~anstvu).
704
Jo{ je on ne{to govorio o ìvom interesu za moja izlagawa, za wega novo! Kako i ne bi, italijanski prestolonaslednik ostao zapawen na ta... izlagawa katoli~kog popa [egvi}a. Princ Umberto, sticajem okolnosti, znao je nacionalnu i versko-crkvenu istoriju Crne Gore. Wegova majka, kraqica Jelena, ro|ena 1873, na Cetiwu, kao {esto dete po redu iz braka Milene i Nikole Petrovi}a, kneza Crne Gore, pre ven~awa sa Vitorijom Emanuelom, 1896, u crkvi sv. Nikole u Baru pre{la na katoli~anstvo, nikada mu nije mogla govoriti da je bila katoli~ke veroispovesti i hrvatskog porekla. Ne ose}aju}i uop{te do kakvih je apsurdnosti do{ao svojim izlagawima, [egvi} je princu Umbertu daqe rekao da nije mislio da pravi propagandu niti da ispravqa stare zablude, nego je do{ao da se pokloni srodniku budu}eg kraqa Hrvatske i budu}em kraqu Italije. Ne shvataju}i reakciju princa Umberta, on se opet vratio na velikohrvatsku tezu. U Dnevniku je zabeleìo da mu je daqe rekao: Sretan sam da sam ga u svojoj starosti upoznao i spoznao u wemu sve vrline koje rese slavnu dinastiju Savoje, spojenu sa na{om krvqu Hrvatskom {to ga ~ini veoma popularnim u Hrvatskoj, jer je i Crna Gora dio Hrvatske, ako ne politi~ki, a sigurno etni~ki. 2) U toku razgovora, 13. septembra 1941, u palati Venecija, sa Musolinijem, izme|u ostalog, bilo je re~i o unutra{wim prilikama NDH. [egvi} je zabeleìo da mu je Musolini rekao: Uvjeren sam, da }e se oko poglavnika okupiti svi Hrvati. Napokon i Ma~ekov pokret, premda seqa~ko socijalni, ipak ho}e slobodnu Hrvatsku. I oni koji su sada, u po~etku, ravnodu{ni, zagrijat }e se i okupiti oko poglavnika, ~im vide, da se dràva konsolidira. Nije i{lo lako ni u Italiji. Ni danas nisu jo{ svi pristupili. Poslije dvadeset godina rada i uspjeha jo{ se kolebaju. Za poglavnika je teè nego je bilo za mene. Ovdje je bila ure|ena dràva. Dosta je bilo postaviti nekoliko odva`nih i sposobnih qudi na vode}a mjesta, i ma{ina je i{la daqe. Poglavnik mora stvarati sve iz po~etka. Ove re~i B. Musolinija pobudile su [egvi}a da iznese {ta je on mislio o problemima NDH. O tom svom monologu, [egvi} je ostavio u Dnevniku ovaj pomen: A osim toga, prekinuh ja, imademo stanoviti ogranak pu}anstva, koji mrzi hrvatsku dràvu, a to su {izmatici. Nisu to jedna posebna narodnost, to su po predaji, jeziku i domovini Hrati, ali nekatolici. Razlika u vjerskom odgoju stvorila je antagonizam vrlo veliki opasan. Nu za par decenija ovi {izmatici }e priznati, da su porietlom Hrvati, kako su se priznavali Hrvatima wihovi djedovi do pred 40-50 godina. Propaganda rusko-pravoslavna je od wih, pravoslavnih Hrvata, stvorila Srbe. Kako je slu{ao vrlo pozorno, stadoh mu govoriti, kako je, ne samo ciela isto~na obala Jadranskog mora bila od najstarijih vremena napu~ena katoli~kim ìvqem nego je ovo i prodiralo sve do Drine. Ova rieka je bila uvijek granica izme|u Istoka i Zapada. To je bila granica hrvatske dràve u najstarije doba. Crna Gora je bila do pred dva stoqe}a i katoli~ka i hr705
vatska. Infiltriralo se razkoqni{tvo me|u wih uslied provale Turaka, a zatim i neko serbstvo. Nu ni danas prosti puk u Crnoj Gori ne zove ni sebe ni svoj jezik serbski. Saslu{av{i monolog don [egvi}a, Musolini je }utke pre{ao preko velikohrvatske teze o Crnoj Gori po{to je ona bila u interesnoj sferi Italije, nego se interesovao o crkvenoj hijerarhiji. [egvi} mu je preporu~io da do|e u Zagreb i neka prisustvuje jednoj slu`bi, pa }e se uveriti da nema razlike izme|u Zagreba, Pize i Firence. Osim jezika, ni{ta nas ne deli u religiji, uveravao je [egvi} Musolinija. Iz Dnevnika se ne vidi da li je [egvi} i koliko zadovoqio radoznalost Musolinija o crkvenoj hijerarhiji u NDH. 3) U toku razgovora, 18. septembra 1941, u San Rosaru, sa kraqem Vitoriom Emanuelom III, pored ostalog, [egvi} je razra|ivao velikohrvatsku tezu o Crnoj Gori. Videv{i pred sobom katoli~kog popa [egvi}a, kao politi~kog emisara usta{kog poglavnika Paveli}a, kraq Vitorio Emanuel se interesovao koliko ima katolika a koliko muslimana u NDH, a potom koliko pravoslavnih Srba. Po obi~aju, don [egvi} je izneo kraqu Emanuelu klero-usta{ku tezu o verama u NDH. U razra|ivawu teze, obligatno, zadrào se na progla{ewu Crne Gore kao katoli~ke i hrvatske zemqe. S tim u vezi, istakao je da Crnogorci nisu bili uvek {izmatici. [to se ti~e Crnogoraca prema Dnevniku [egvi} je, ovom prilikom, tvrdio: Oni su bili i Hrvati i katolici do pred par vekova. Glede serbstva to je politi~ka tvorevina Rusa... U Crnu Goru po~elo se {iriti serbstvo tek od 1852, kada je do{ao neki pravoslavac Milutinovi}, dvorski u~iteq. Sve u svemu, navedeni odlomci iz Dnevnika don [egvi}a jesu {kolski primer velikohrvatskog {ovinizma i klerikalizma. Va`no je ustanoviti da su na ovakvim primerima istorijskih i etni~kih neistina i na wihovim razra|ivawima vaspitavane ~itave generacije po katoli~kim samostanima i semeni{tima. To i takvo vaspitawe imalo je za posledicu, neizbe`no, {irewe i produbqivawe nacionalne i verske mr`we i netrpeqivosti. S druge strane, navedeni odlomci iz Dnevnika don [egvi}a pokazuju kako je on shvatio i izvr{io jedan deo Paveli}eve stanovite misije u najvi{im krugovima. Ujedno, i za{to je ba{ na wega pao izbor da je izvr{i. Ultramontanstvo don [egvi}a je bilo neizmerno, sa tradicijom od vi{e decenija. Mnoge usta{e, dobrim delom, pre rata, prvo su bili wegovi vaspitanici a potom saradnici. Otuda sa uzurpirawem vlasti, oni su wemu u NDH pridavali i davali odgovaraju}i zna~aj i ulogu. A {to se ti~e teorije don [egvi}a o gotskom podrijetlu Hrvata, nesumwivo je da su je klero-usta{e usvojili u ciqu produbqivawa jaza izme|u Hrvata i Srba. Don [egvi} je prvo po~eo, jo{ 1908, tvrditi da Hrvati nisu slovenskog porekla. Posle je utvrdio da su gotskog porekla.
706
Ne ulaze}i u ocewivawe ovih teorija don [egvi}a, pomenu}emo do kakvih se nacionalnih paradoksa do{lo wihovim usvajawem od strane klerousta{a. Ako bi imalo kakve stvarne logike, a zatim istorijske i etni~ke osnove, u tvr|ewu i progla{ewu don [egvi}a (i ne samo wegovom) da je Crna Gora dio Hrvatske, ako ne politi~ki, a sigurno etni~ki, onda su Crnogorci po nacionalnosti Hrvati. A kada su Hrvati oni su po don [egvi}u gotskog podrijetla. Dakle, Crnogorci su Goti! Utoliko pre, {to su oni bili i Hrvati i katolici. S druge strane, po logici don [egvi}a, nekako mu ispada da je Sima Milutinovi}-Sarajlija, kao pravoslavac i dvorski u~iteq postao neki rodona~elnik srpstva u Crnoj Gori. Daqe, ako bi imalo kakve logike, a zatim istorijske i etni~ke osnove, u tvr|ewu i progla{ewu don [egvi}a (i ne samo wegovom) da Srbi izvan Srbije nisu jedna posebna narodnost, naprotiv, to su po predaji, jeziku i domovini Hrvati, ali nekatolici, drugim re~ima, to su pravoslavni Hrvati, pa je propaganda rusko-pravoslavna od wih stvorila Srbe, onda bismo do{li do drugog nacionalnog paradoksa. Po{to su Srbi progla{eni pravoslavnim Hrvatima, to su oni, etni~ki, kao Hrvati uop{te, po logici don [egvi}a, gotskog podrijetla. Dakle, po klero-usta{koj teoriji pored Crnogoraca i Srbi su Goti. Na ovim primerima, vidi se da su se usta{e vrteli u krugu nacionalnih i istorijskih paradoksa. Ujedno, i na ~emu su zasnivali akciju nasilnog prekr{tavawa Srba u NDH. (isto; str. 71-76) Dr Nikola @ivkovi} i dr Petar Ka~avenda isti~u da je glavna prepreka prevo|ewu pravoslavnih Srba u katoli~ku veru bilo pravoslavno sve{tenstvo u NDH, pa je katoli~ka crkvena hijerarhija smatrala da to sve{tenstvo treba uni{titi. Usta{ka dràva je preuzela da izvr{i taj zadatak. Preko 1.000 pripadnika katoli~ke crkve u~estvovalo je u progonu, ubistvima i pokatoli~avawu srpskog stanovni{tva, Pravoslavni sve{tenici su progla{eni za stoère Srpstva, pa prema tome, i za protivnike katoli~anstva i hrvatstva. Hajka na Srpsku pravoslavnu crkvu otpo~ela je sa zagreba~ke radio-stanice, koja je naro~ito optuìvala patrijarha Gavrila Doì}a, Srpsku pravoslavnu crkvu i srpski narod kao tvorce i nosioce komunizma u Jugoslaviji. Teror i ubijawe srpskih pravoslavnih sve{tenika po~eli su odmah po progla{ewu Nezavisne Dràve Hrvatske 10. aprila 1941. Mnoge usta{e su sticale karijeru, isti~u}i se u klawu pravoslavnih sve{tenika, koji nisu hteli da se odvoje od svoga naroda, ve} su ostali na svojim mestima, odlu~ni da dele wegovu sudbinu. U vreme progla{ewa NDH, Srpska pravoslavna crkva je na toj teritoriji imala osam eparhija: Zagreba~ku, Zahumsko-hercegova~ku, Zvorni~kotuzlansku, Dabrobosansku, Dalmatinsku, Gorwokarlova~ku, Pakra~ku i Bawalu~ku. Osim ovih eparhija, u NDH su se nalazili delovi Beogradsko-karlova~ke mitropolije severno od reke Save i Dunava.
707
Od osam episkopa, usta{e su ubile trojicu, a trojicu deportovale u Srbiju, od kojih su dvojica umrla od posledica usta{kog terora, dok su bili na du`nosti u svojim eparhijama, a jedan episkop je bio interniran u Italiju. Srpska pravoslavna crkva u NDH imala je ogromne gubitke 1941. godine. Usta{e su uspele da pohvataju i na zverski na~in likvidiraju ve}inu sve{tenika i mitropolita dabrobosanskog Petra Zimowi}a (1866-1941), koga su odvele u logor Jadovno na Velebitu, gde su ga mu~ile i svakodnevno izvodile da gleda mu~ewa i klawa nevinih Srba. Na kraju ga je jedan usta{a udario maqem u potiqak i survao u provaliju. U izve{taju Svetog arhijerejskog sinoda Svetom arhijerejskom Saboru o radu za period od 1941. do 1947. godine, navedeno je da je na teritoriji NDH ubijeno 219 pravoslavnih sve{tenika, monaha i verou~iteqa. Od ukupnog broja, na teritoriji Bosne i Hercegovine ubijeno je 157, odnosno 76,68 odsto. Najve}i broj sve{tenika ubijen je na teritoriji Bawalu~ke eparhije 70, zatim Zvorni~ko-tuzlanske 38, Zahumsko-hercegova~ke 30 i Dabrobosanske 19. Podaci pokazuju da su usta{e koqa~i bili najaktivniji na teritoriji Bosne i Hercegovine u granicama tada{we zlo~ina~ke NDH. U toku Drugog svetskog rata na teritoriji NDH usta{e su poru{ile, zapalile i oskrnavile oko 500 pravoslavnih crkava i crkvenih zgrada. Stradala je arhitektura parohijskih i manastirskih crkava, a u wima monumentalni ikonostasi, ikone, ~itave galerije slika, dragocene biblioteke sa rukopisnim i {tampanim kwigama, arhivska gra|a i crkveni obredni sasudi od plemenitih metala i mno{tvo predmeta umetni~kih zanata i izrade. To je u~iweno smi{qeno, jer je religiozna i nacionalna misija Srpske pravoslavne crkve su{tinski smetala usta{kim i klerofa{isti~kim ideolozima, koji su èleli da u korenu zatru istorijske tragove srpskog postojawa. Osim paqewa i ru{ewa pravoslavnih crkava i crkvenih zgrada, usta{ke vlasti su pretvarale pravoslavne crkve u rimokatoli~ke. Prema do sada prikupqenim podacima, pravoslavne crkve pretvorene su u katoli~ke u 38 mesta (Bawaluka, Borovo, Borovo Selo, Daq, Vojnik, Pakrac i dr.), a u 14 pravoslavnih crkava bilo je zabraweno bogosluèwe (Bjeqina, Visoko, Ilija{, Jawa itd.). (Dr Nikola @ivkovi} i dr Petar Ka~avenda; Srbi u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj; Institut za savremenu istoriju; Beograd; 1998; str. 19-20)
8. Katoli~ki sve{tenici ~iste Bosnu i Hercegovinu od Srba

Simi} u poglavqu Bosna: Borba u znaku verskih simbola, iznosi ~iwenice o etni~koverskom genocidu koji se sprovodio nad Srbima na prostoru Bosne i Hercegovine. U toku Drugog svetskog rata sva o{trina katoli~kog i {ovinisti~kog kursa protiv Srba najvi{e je bila skoncentrisana u Bosni i Hercegovini. Pomo}u klero-usta{kog banditizma vr{ena su masovna ubistva Srba, istrebqewe ~itavih naseqa, mu~ewa, razbojni{tva, zatvarawe, raseqavawe i iseqavawe, uop{te ne~ove~na dela nad civilnim stanovni{tvom. Tako su za klero-usta{ku vladavinu nerazdvojno vezani masovni zlo~ini protiv ~ove~nosti.
708
U ovaj mah je od zna~aja da se utvrdi da su delovi Bosne i Hercegovine, podstrekavawem klero-usta{a, pretvoreni u velika popri{ta borbi u znaku verskih simbola. Za~etnici su bili hrvatski ultramontanisti, koji su razvili ~itavu teoriju i praksu svojatawa Bosne i Hercegovine. S rimokatoli~ke strane, protagonist ove borbe bio je nadbiskup I. [ari}. Katoli~ka {tampa, koja je bila pod wegovim nadzorom, vr{ila je otvorenu propagandu za klero-usta{ki reìm i NDH. U sastav ove propagande ulazila je borba protiv Srpske pravoslavne crkve i wene hijerarhije. Tako, na primer, sarajevski Katoli~ki tjednik, pored svojih sastava, redovno je prenosio ~lanke iz zagreba~kih usta{kih listova u kojima su napadani ne samo ~lanovi vi{e i najvi{e pravoslavne hijerarhije nego i niè sve{tenstvo. Glavni napadi su bili usmereni na duh i ustrojstvo Srpske pravoslavne crkve i na weno u~ewe. Isto tako je od interesa pomenuti, da se na stranama Katoli~kog tjednika nalazi autenti~na dokumentacija o prekr{tavawu i denacionalizaciji Srba. Kao {to je poznato, u Bosanskoj Krajini usta{kim zlo~instvima protiv ~ove~nosti rukovodio je Viktor Guti}, stoèrnik u Bawa Luci. Jedan od prvih pomaga~a bio mu je Dragutin Kamber, ùpnik u Doboju. Wegovim pionirskim radom Guti} je bio neobi~no zadovoqan i javno ga je pohvalio. Uostalom, obojica su bili predratne usta{e. Katoli~ki tjednik je zabeleìo da je Kamber odrào predavawe u Doboju o temi: Isto~na i Zapadna crkva. U predavawu, on je tuma~io razloge, koji su od pravoslavqa napravili politi~ku vjeru, koja nikada nije imala dovoqno snage, da preporodi vjernika. U ciqu op{teg pohrva}ewa, klero-usta{e su prekrstili Bosansku Krajinu u tzv., Hrvatsku Krajinu. Tako|e u ciqu denacionalizacije Srba, najstroè su primewivali odluku da se u slu`benim spisima ne smije vi{e upotrebqavati izraz srpskopravoslavna crkva ili srpsko-pravoslavna vjera, nego samo izraz gr~ko-isto~na vjera i gr~ko-isto~na crkva. Pored toga, krajem aprila 1941, Guti} je izdao naredbu, da se svi stanovnici rodom i poreklom iz Srbije i Crne Gore moraju iseliti u roku od pet dana sa podru~ja Bosanske Krajine. Ova se naredba ne ti~e muslimana i katolika. Ujedno su zabraweni svi }irilski natpisi kojih je u Bawa Luci bilo mnogo. Iz sredi{ta usta{kog stoèra u Bawa Luci rukovodilo se danono}no akcijom uni{tavawa Srba i pqa~kawa wihove imovine. Atak na slobodu savesti i veroispovesti u ciqu prekr{tavawa Srba, predstavqao je uobi~ajenu pojavu. U svim ovim akcijama predwa~ili su katoli~ki sve{tenici. Odmah posle ubistva pravoslavnog vladike bawalu~kog Platona (Jovanovi}a) otpo~ela je masovna akcija nasilnog pokatoli~avawa. Prekr{tavawe, odnosno prelaèwe na katolicizam postavqeno je Srbima kao glavni uslov za sticawe poloàja ravnopravnih gra|ana u NDH. Povodom prelaza sa gr~ko-isto~ne vjere na katoli~ku Stoèrstvo za Bosansku Hrvatsku izdalo je jedno obja{wewe u tom pravcu. @iteqi gr~ko709
isto~ne vjere mogu slobodno prelaziti na katoli~ku vjeru i tim prelazom postaju ravnopravni gra|ani Nezavisne Dràve Hrvatske. Stanovnici Hrvatske Krajine prije su bili rimokatoli~ke vjere, ali vje{tom agitacijom nametnuto im je pravoslavqe. Taj rad nastavqen je pod srpskom hegemonijom u biv{oj Jugoslaviji. Likvidacijom Jugoslavije mnogi su pripadnici gr~koisto~ne vjeroispovijesti slobodno izjavili, da èle pre}i na staru vjeru. U svom obja{wewu Stoèrstvo je izri~ito istaknulo, da su osobe, koje su se ogrije{ile o interese hrvatskog naroda, po na~elima odgovorne za svoja nedjela, bez obzira na to, {to su pre{le na rimokatoli~ku vjeru. Ovo usta{ko obja{wewe samo je unelo zabunu i poja~alo neizvesnost me|u obespravqenim Srbima. Usta{ka poruka da je slobodno prelaziti na katoli~ku vjeru nije predstavqala nikakvu garantiju da time Srbi postaju ravnopravnim gra|anima Nezavisne Dràve Hrvatske. Uvek su mogli biti optuèni da su se u pro{losti ogrije{ili o interese hrvatskog naroda a time su ostali odgovorni za svoja nedjela. Odista, izvestan broj Srba, prinu|en, traìo je izlaz iz ovog te{kog poloàja i pod terorom usta{a, prihvatio je wihovu poruku. Ali time ipak nije bila re{ena wihova nacionalna sudbina. Svojim ose}awem i bi}em, ostajali su i daqe Srbi. A to je ba{ ono {to usta{e nikako nisu hteli. Zato su se desile tragi~ne pojave na koje je, interno, ukazao mostarski biskup fra Alojzije Mi{i}. U svom pismu Predsedni{tvu biskupskih konferencija, od 18. avgusta 1941, biskup fra A. Mi{i}, izme|u ostalog, veli: Prilike, u kojima ìvimo, sa svake su strane nezgodne. Umije{alo se sva{ta: mlado, nespremno, beziskusno i mjesto pameti i razbora vatra, sila. Nametnici izdaju odredbe i dok su novoobra}enici jo{ u crkvi kod sv. mise, hvataju ih, staro, mlado, mu{ko i ènsko i gone kao robqe (...) do mala u masama u vje~nost. Iza nekoliko godina svatko i svi osu|ivat }e ovakav nepromi{qeni rad i djelovawe. Za pravilno razumevawe ove ocene fakti~kog stawa u Hercegovini, od strane biskupa fra A. Mi{i}a, treba imati u vidu ~iwenicu, da on nije bio neprijateqski raspoloèn prema usta{ama i NDH. Naprotiv. On je, 9. maja 1941. slu`beno, okru`nicom pozdravno proklamovawe klero-usta{ke vladavine i NDH, istovremeno ogla{uju}i da je uzor kr{}anin katolik dr Ante Paveli}, poglavnik. Kao nestor biskupa u NDH, biskup fra A. Mi{i} je snagom crkvenopoliti~kog autoriteta istupio u prilog klero-usta{ke vladavine ne vode}i ra~una o pravim ciqevima i posledicama te vladavine. Tek na zaranku ìvota on je bio svestan, kako je zlo ra|ewe, gotovo su|ewe: Iza nekoliko godina svatko i svi osu|ivat }e ovakav nepromi{qen rad i djelovawe. Pa ipak, nije imao ni snage ni smelosti da se javno ogradi i osudi klero-usta{ki reìm dràvnog banditizma, nego je interno ukazao pa`wu na prilike u svojoj dijecezi. Zbog toga wegovo ukazivawe ima zna~aj utvr|ivawa ~iwenica, koje ni on nije mogao da prenebregne. Nemaju}i homogenu nacionalnu hrvatsku i versku katoli~ku teritoriju, {ovinisti i klerikalci, vaspitani na tradiciji prava{tva, razvijali su
710
se i obu~avali se na osnovi katoli~ke mr`we prema ostalim narodnostima i konfesijama sa kojima su ìveli u zajedni~kim naseobinama, poglavito protiv Srba i pravoslavqa. Zbog Bosne i Hercegovine, u kojoj su katolici ne samo u mawini prema pravoslavnima nego i prema muslimanima, ultramontanisti su primorani da vode ~isto oportunisti~ku politiku. Utoliko pre, {to je jo{ Ante Star~evi} pisao kako Bosna moè bez Hrvatske. Oportunisti~ka politika panhrvatstva sastojala se u tome, {to su jednostavno sve muslimane progla{avali Hrvatima. Na osnovu toga, ispunilo se i tvrdilo, da Hrvati u Bosni i Hercegovini imaju ve}inu nad Srbima. Me|utim, uzev{i u obzir, s jedne strane, da se ve}i broj muslimana izjasnio za srpsku narodnost a mawi broj za hrvatsku, a s druge strane, da je ogromna ve}ina muslimanskog ìvqa ostala i daqe bez nacionalne opredeqenosti, onda ideja panhrvatskog katoli~ko-muslimanskog bloka nikada nije mogla uhvatiti korena. Uostalom, u Bosni i Hercegovini postoji jaka tradicija povezanosti i saradwe muslimana i pravoslavnih protiv katoli~kog poku{aja podjarmqivawa. Kada su Srbi u NDH bili stavqeni van zakona, ideja hrvatskog katoli~ko-muslimanskog bloka protiv Srba i pravoslavqa postala je osnovni nacionalni program usta{a. Forsirawe bloka, kao nacionalne baze hrvatstva protiv srpstva, imalo je za posledicu da bratoubila~ka borba na terenu Bosne i Hercegovine uzme {iroke razmere. Va`no je ustanoviti, da su u Mostaru, Sarajevu, Bawa Luci i Tuzli, izvesni muslimanski prvaci hrvatske orijentacije odlu~no ustali protiv klero-usta{kog dràvnog banditizma. Oni su sa Srbima muslimanima odràli niz konferencija na kojima su sastavili i potpisali nekoliko rezolucija, koje su sve uputili usta{kim vlastima u Zagrebu. U tim rezolucijama, ne samo da su se muslimanski prvaci ogra|ivali od klero-usta{kih zlo~instava, nego su i osu|ivali predstavnike katoli~ke crkve zbog wihovog u~e{}a u ovim zlo~inima. Traìli su da najzad prestane pogrom Srba, a naro~ito da prestane nasilno prekr{tavawe. U granicama svojih mogu}nosti, oni su pomagali pravoslavne. Tako su, ovom prilikom, do{la do izraàja wihova saose}awa za te{ku sudbinu Srba u pogledu osnovnih qudskih prava (isto; str. 77-81)
9. Istupawa protiv etni~ko-verskog ~i{}ewa Srba

Riveli navodi jednu od rezolucija muslimanskih prvaka iz Bawa Luke 1941. godine, Memorandum katoli~kih sve{tenika Slovenaca upu}en godinu dana kasnije, i tekst jednog protestantskog ~asopisa u @enevi u kojima se osu|uje etni~ko-verski genocid nad Srbima. Dok hrvatski katoli~ki kler pod vo|stvom monsiwora Stepinca, sau~esni~kim }utawem ili aktivnom kolaboracijom, podràva krvavu diktaturu Ante Paveli}a, predstavnici drugih vjerskih obreda diù svoj glas protiv etni~kovjerskih progona i protiv prakse nasilnog prekr{tavawa u katoli~anstvo.
711
Godine 1941, 13. novembra, na primjer, vlasti muslimanske op{tine Bawa Luka {aqu protestno pismo poglavniku iz kojeg izbija vatrena polemika protiv Hrvatske katoli~ke crkve zbog wenog sau~esni{tva: Ubistva sve{tenika i glavara bez ikakve presude, bez suda, streqawe mase qudi koji su naj~e{}e potpuno nevini, èna i djece, odvo|ewe cijelih porodica u roku od par sati, wihova deportacija u nepoznatom pravcu, prisvajawe wihovih dobara i wihovo nasilno prelaèwe u katoli~ku vjeru, sve su to ~iwenice koje qude zdravog razuma ispuwavaju ~u|ewem i koje na nas muslimane iz ovih krajeva ostavqaju veoma lo{ utisak (...) To {to se doga|a kod nas sumwamo da moè da se na|e u istoriji bilo kojeg naroda (...) Vjerska trpeqivost koja je u Bosni i Hercegovini bila na visokom nivou, uprkos mno{tvu vjera, razdrobila se. Uvrede i provokacije na{ih katolika su vrlo ~esto takvih dimenzija da smo prisiqeni da o wima ozbiqno razmislimo. Jedan dio katoli~kog klera smatra da je do{ao wihov ~as i koriste ga do kraja bezobzirno. Propaganda katoli~anstva postala je toliko napadna da se moramo prisjetiti {pawolske inkvizicije. Odobrewem crkve i tolerancijom dràvnih organa natjerani su mnogi hri{}ani da masovno pre|u u katoli~anstvo. Na taj na~in, oni koji do sada nisu uìvali nikakva gra|anska prava postali su ravnopravni i dobili su hrvatsku nacionalnost samo zahvaquju}i ~iwenici {to su prigrlili katoli~ku crkvu. Jednaka vrijednost islama, koja je ~esto priznavana i od najvi{ih vlasti, sada se prakti~no dovodi u sumwu, pa prelazak na islam, za koji nismo razvili nikakvu propagandu, u praksi ne daje garancije koje daje prelazak na katoli~ku vjeru. Mnogi su intelektualci ìvotom platili takav poku{aj, kao u gradu Travniku (...) êsto se ~uje kako katolici pjevaju pjesme u kojima se vre|aju vjerski osje}aji ne samo muslimana nego i gore pomenutih pravoslavaca (...) Poznati su nam slu~ajevi u kojima su usta{e ubijale nose}i fes na glavi. Tako je bilo u Bosanskom Novom, gdje su do{la ~etiri kamiona usta{a s fesom na glavi i u pratwi muslimanskih delikvenata pobili mno{tvo pravoslavaca(...) âk su i neki djelovi katoli~ke crkve, koja nije hrvatska, po~eli da diù glas pobune i odbijawa grozota usta{ke diktature ve} prvih mjeseci 1942. Dana 1. marta jedna delegacija katoli~kih sve{tenika Slovenaca, koji su se sklonili u Srbiju, upu}uje jasan memorandum katoli~kom nadbiskupu u Beogradu, monsiworu Josipu Uj~i}u: Mi u Sloveniji nismo ubijali vladike i popove (pravoslavne) i wihova tijela nisu bacana u rijeke. U na{oj zemqi nismo spaqivali ni ru{ili crkve i nismo ubijali vjernike za vrijeme svete slu`be. Nismo masakrirali stanovni{tvo ~itavih sela onako kako se umla}uje stoka, nismo ubijali o~eve porodica na pragu wihovih ku}a pred o~ima wihovih èna i djece i nismo zakopavali ìve qude. U Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj sve pravoslavne vladike i sve{tenici su pobijeni, ili zatvoreni, ili internirani u koncentracione logore. Wihove crkve i manastiri su poru{eni, wihova dobra oduzeta (...) Podaci srpske strane pokazuju da je do danas ubijeno preko 380 hiqada Srba. Nadamo se da je ova brojka pretjerana, ali nema nikakve sumwe da su Srbi izloèni najè{}em progonu u svojoj istoriji. Svi po712
smatra~i mogu da potvrde da ono {to su Srbi pretrpjeli tokom posqedwih deset mjeseci na teritoriji Nezavisne Dràve Hrvatske ne moè da se uporedi ni s najsurovijim nasiqem i progonima jo{ od otomanske epohe (...) Srpske mase su uvjerene da je cijela hrvatska nacija odgovorna za ova zlodjela zato {to se nije suprotstavila niti uradila bilo {ta da spre~i uni{tewe Srba koji ìve u wenom krilu. Jo{ je àlosnije vidjeti da se mr`wa prema Hrvatima pretvara u ne{to vi{e u odnosu na katoli~ku crkvu (...) Pravoslavni vjernici ne razumiju sada za{to se u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj nije na{ao nijedan rimokatoli~ki biskup koji bi se stavio u odbranu pravoslavnih hri{}ana po cijenu rizika od gubqewa svog poloàja, a ako je potrebno i ìvota. Takav apostolski heroizam bio bi potreban ne samo radi odbrane ~asti ,katoli~ke crkve nego i radi garantovawa budu}eg prestià katolicizma na Balkanu (...) Nepristrasni posmatra~ ne moè da ne primjeti da se prekr{tavawe pravoslavnih Srba u katolicizam desilo pod stra{nim politi~kim pritiscima. Van svake sumwe je da se pravoslavci, koji su postali katolici po intimnom uvjerewu, mogu izbrojati na prste jedne ruke. Uprkos preporukama biskupa prisilna prekr{tavawa se nastavqaju (...) prekr{tavawa koja bi se po u~ewima katoli~ke crkve morala svesti na nulu toliko su brojna da su hrvatski biskupi, u toku Konferencije od 1. novembra pro{le godine, formirali dva odbora za prou~avawe ovog problema (...) Prisilna masovna prekr{tavawa Srba, mu~ewa wihovih sve{tenika, ru{ewe wihovih crkava, de{avaju se re~eno je u vi{em interesu katoli~ke crkve. Srbi ne shvataju razloge koji su motivisali }utawe Svete stolice pred grozotama koje se ~ine u Hrvatskoj. Prekr{tavawe ili pohrva}ewe Srba predstavqa zajedni~ki ciq hrvatskog biskupstva i usta{ke vlade (...) Poznato nam je da je Sveta stolica zaduìla svoga izaslanika u Zagrebu da prou~i situaciju u Hrvatskoj. Sigurni smo da }e se Vatikan, kada se upozna s ~iwenicama, suprotstaviti tragi~noj sudbini koja o~ekuje Srbe i da }e na taj na~in spasiti presti` hrvatskog katolicizma. Ono {to se doga|a u Hrvatskoj izaziva prezir i proteste hri{}anskih reformatorskih crkava. The International Christian Press (Me|unarodna hri{}anska {tampa), protestantski kalvinisti~ki ~asopis u @enevi, objavquje 12. marta 1942. optuùju}i ~lanak o genocidu i odgovornosti hrvatskog katoli~kog klera: Na teritoriji dana{we Hrvatske Srbi pravoslavci se progone okrutnim sredstvima. Me|u pravoslavnim vladikama neki su ubijeni, drugi su zatvoreni ili su prisiqeni da napuste zemqu. Istovjetna sudbina zadesila je pravoslavne sve{tenike, od kojih su mnogi masakrirani. Potvr|eno je da su stotine hiqada pravoslavaca `rtve sistematskih progona: zatvaraju ih, maltretiraju, otimaju im dobra, ubijaju ih. Mnoge pravoslavne crkve su poru{ene, a mnoge su otete i pretvorene u katoli~ke. Manastiri, od kojih mnogi imaju dugu i bogatu tradiciju, predati su redovima Rimokatoli~ke crkve. Neki katoli~ki ~asopisi, koji se {tampaju u Hrvatskoj, slaù se s ovim progonima. Tako, na primjer, organ Sarajevske nadbiskupije brani kori{}ewe revolucionarnih metoda u slu`bi istine, pravde i Hrista, i tvrdi da se borba protiv \avola mora voditi bez mnogo obzira.
713
Ali, katoli~ki primas Hrvatske, monsiwor Stepinac, }uti i aktivno sara|uje s poglavnikovom diktaturom. Veoma zainteresovan za prekr{tavawe srpskih du{a u katolicizam, zagreba~ki nadbiskup nije nimalo zabrinut zbog masakriranih tijela pravoslavaca. Angaòvan na saradwi s usta{kim yelatima u stvarawu ~iste hrvatskokatoli~ke rase, vrh hrvatskog katolicizma nije zabrinut zbog rasnovjerskog istrebqewa Srba i Jevreja niti zbog ru{ewa crkava drugih obreda. (Riveli; cit. delo; str. 100-103) Simi} u poglavqu Katoli~ewe pravoslavaca kao zavjetna misao iznosi podatke vezane za zagreba~ke sve~anosti sa prelaznicima koje su organizovale usta{e i prijem prelaznika kod Paveli}a. Ovo je predstavqalo vrhunac hipokrizije, jer je pravoslavno stanovni{tvo, koje je brutalno prisiqavano na pokatoli~avawe, jo{ moralo da dolazi u Zagreb da se pokloni Paveli}u. Istovremeno dok se odràvala Druga biskupska konferencija, Paveli} je, 13. novembra 1941, na sve~an na~in, primio jedno izaslanstvo prelaznika iz sedam srezova Slavonije (Na{ice, \akovo, Osijek, Podravska Slatina, Mihoqac Dowi, Vinkovci i Virovitica). Izaslanstvo prelaznika je priveo usta{a dr Stjepan Hefer, veliki ùpan ùpe Barawe. Nije bez va`nosti pomenuti, da je Hefer ranije, pred rat, bio narodni poslanik izabran na listi Hrvatske seqa~ke stranke. Svoje predratno usta{tvo maskirao je kulturnim radom u hrvatskim peva~kim dru{tvima. Po proklamovawu NDH, odmah se ukqu~io u usta{ki aparat. Odgovaraju}i na pozdrave Stjepana Hefera i jednog prelaznika iz sela Budimaca, Paveli} je u svom govoru prelaznicima kazao, da su oni izvr{ili zavjetnu misao za svoje ogwi{te, dom, obiteq i domovinu. Otpozdravqaju}i prelaznike sa bra}o i gledaju}i u prekr{tenim Srbima ve} Hrvate, Paveli} je izme|u ostalog kazao: Smatrajte velikom sre}om za pokoqewe va{e, za pokoqewe svih nas, da se u ovom dijelu hrvatske domovine najprije i najo{trije provelo i prova|a, ono {to moè biti najve}a zaloga na{e sretne i sretnije budu}nosti. Vi znate, vi ste vidjeli, ~uli diqem ostalih krajeva na{e dràve, na{e domovine, va{im stopama, va{im koracima idu i druga bra}a, ide i ostali narod i kad se to dovr{i na{a zemqa, na{a domovina bit }e potpuno sigurna, ali {to je jo{ va`no na{a djeca, na{i unuci znat }e, i mo}i }e re}i, da su imali o~eve, da su imali pre|e, koji su im osigurali ìvot, koji su im osigurali budu}nost, i da nijesu imali lakoumne pre|e, koji su za wih stvorili ve} na ovom svijetu, ve} na ovoj zemqi pakao, kao {to je stvoren na drugom mjestu, u drugim krajevima pomawkawem svijesti i odgovornosti. Uzet u celini i u pojedinostima, Paveli}ev govor je obilovao paradoksima svoje vrste i nelogi~no{}u uop{te. Odista odlikovao se pomawkawem svijesti i odgovornosti. Uostalom, za usta{e to nije bilo od zna~aja. No{eni ultramontanskom logikom i propagandom, oni su svesno istupili sa neistinitim pojmovima i preina~avaju}i doga|aje i li~nosti na svoj na~in, bezobzirno su sprovodili obnavqawe stranih planova Rimokatoli~ke crkve u pogledu pokatoli~avawa pravoslavaca.
714
Smatraju}i ceo svet izvan novog evropskog poretka i klero-usta{ke gradine bez ikakve logike i svesti, u najmawu ruku ograni~enim, Paveli} je ovom prilikom rekao da nije vjera ona, koja qude razlikuje, ali kad vjera postane sredstvom za politi~ke ciqeve ona je postala neprijateq ~ovjeka. Neosporno je, da je nasilno pokatoli~avawe pravoslavaca postalo sredstvom za politi~ke ciqeve. Bio je to hipokritski izgovor da nije vjera ona, koja qude razlikuje. îwenica je, da su usta{e, imaju}i iskqu~ivo politi~ke ciqeve u vidu, doneli interkonfesionalne propise o prelazu s jedne vjere na drugu i propise o denacionalizaciji Srba, zatim da su vr{ili masovan pogrom Srba i Jevreja i pqa~kawa wihove imovine. Najzad, da su ukinuli Hrvatsku starokatoli~ku crkvu a wene vernike klevetali i vre|ali, a neke izloìli gowewu. Ako se uzme stepen cinizma i surovosti, da se ba{ sa ovom tezom obra}a nasilno pokatoli~enim pravoslavcima nije vjera ona, koja qude razlikuje stoji ~iwenica, formulisana od Paveli}a, da, su Srbi, ovim ~inom, prekr{tavawem, samo izvr{ili jednu zavjetnu misao. Zagreba~ke sve~anosti sa prelaznicima imale su da ubrzaju proces prekr{tavawa Srba. Obespravqeni pravoslavci, koji su dognani kao prelaznici u Zagreb da pozdrave Paveli}a, govorom napisanim od strane usta{a, postali su tragi~na `rtva klero-usta{ke propagande. Ovo nasilno napu{tawe pravoslavne vere i prelaèwe na katolicizam Hrvatski narod je okvalifikovao kao korak uma i srca. Naime, kao da se radi o tome da su Srbi spoznali zablude pro{losti i u èqi, da se ukloni svaka sumwa, da se premosti potpuno i kona~no umjetno stvarani jaz, a {to je isto tako va`no da se svrstaju u novu Evropu duhovno i srcem, napustili tu organizaciju (re~ je o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pr.S. S.) i pri{li velikoj duhovnoj zajednici (re~ je o katoli~koj crkvi, pr. S. S.) koja neguje qubav i suradwu. Izve{taj o prijemu prelaznika kod Paveli}a, Nova Hrvatska je donela pod glavnim naslovom Izvr{ena je zavjetna misao i podnaslovima Progovorila su srca, zemqa, pro{lost i dom prelaznika gr~ko-isto~ne vjere. Sutradan, donela je i poseban komentar pod naslovom Povratak hrvatskom stablu. U ~lanku se, izme|u ostalog, veli: Primawe izaslanstva prelaznika iz ùpe Barawa zna~i povijesni doga|aj u ìvotu Nezavisne Dràve Hrvatske. On zna~i odlu~ni preokret u sre|ivawu unutarwih hrvatskih prilika. Drugim re~ima, odlu~ni preokret u sre|ivawu unutarwih hrvatskih prilika trebalo je da predstavqa denacionalizacija Srba putem prekr{tavawa. Tako su zagreba~ke sve~anosti sa prelaznicima i kroz razra|ivawe odrànih govora, posluìle za poja~awe usta{ke propagande prekr{tavawa Srba. Nova Hrvatska je utvrdila da je Paveli}ev govor prelaznicima imao veliki odjek u Petriwi. Taj odjek je zbog toga bio tako veliki, jer je podru~je Velike ùpe Gora dosta napu~eno gr~ko-isto~kim stanovni{tvom.
715
Ujedno je Nova Hrvatska donela izve{taj da je delatnost na prekr{tavawu Srba zapo~eo i s velikim uspjehom provodi Veliki ùpan dr Petar Gvozdi}. On je odrào ve} niz skup{tina na kojima su prelaznici s podru~ja ove ùpe prisegli vjernost poglavniku i Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj. Nedavno je u Sazi, selu kraj Suwa, bila upravo veli~anstvena proslava zna~ajnog doga|aja, te je preko 14.000 qudi poloìlo prisegu poglavniku. Ovakav se rad nastavqa, zakqu~uje izve{taj Nova Hrvatska. Napomiwemo da je i Katoli~ki list objavqivao dokumentaciju ove vrste. Katoli~ki list je objavio izve{taj da je Cijelo selo Budimci pre{lo u katoli~ku crkvu. Isto tako, preneo je u celosti Paveli}ev govor prelaznicima od 18. novembra 1941. Krajem 1941. javnost je zabeleìla pojavu jedne bro{ure na 32 stranice pod naslovom Povratak vjeri otaca (bez nazna~ewa pisca, vremena i mesta izdawa, kao i {tamparije). Anonimni pisac uglavnom, na osnovu {ovinisti~kih spisa Ante Star~evi}a i Eugena Kvaternika, kao i klerikalnog materijala K. Draganovi}a, iznosi ultramontansku tezu kako u Hrvatskoj nema Srba!, a zatim, kako Srbi nemaju snage odràti svoju narodnost i kako je Hrvatstvo vrhunac snage, uzvi{enosti i qepote. Anonimni pisac je smatrao da je samo dovoqno po}i od usta{ke negacije srpske narodnosti, pa da se re{i problem povratka vjeri otaca. On progla{uje da su Bosna i Hercegovina najhrvatskije hrvatske pokrajine i usta{ku tezu, koja je protivna zdravom razumu, svodi na golu tvrdwu: o Srbima nema ni traga u Hrvatskoj. U ovoj bro{uri nalazi se i Paveli}ev govor prelaznicima od 18. novembra 1941. U ovu ultramontansku kampawu ukqu~io se i profesor dr Rudolf Horvat, poznat kao popularizator hrvatske pro{losti. U usta{kom biltenu Za dom (br. 35 iz 1941, Zagreb), on je, uglavnom na osnovu katoli~kog materijala K. Draganovi}a, objavio ~lanak pod naslovom 3a{to su Hrvati u 16. i 17. stoqe}u morali prelaziti na gr~ko-isto~nu vjeru? U ciqu propagande katoli~ewa, Hrvatski narod je doneo izvod iz ~lanka R. Horvata. (Simi}; Prekr{tavawe...; str. 83-86)
10. Stepinac zvani~no rukovodi akcijom pokatoli~avawa Srba

Simi} u poglavqu Zvani~ni katoli~ki odbori za prekr{tavawe Srba prenosi dokumente NDH iz kojih se vidi da je nadbiskup Stepinac bio jedan od trojice zaduènih da rukovodi akcijom pokatoli~avawa Srba (o zlo~incu i ubici Stepincu detaqno }emo da govorimo u narednim poglavqima). Dakle, visoki katoli~ki dostojanstvenici i usta{e dobro su se potrudili da budu izabrana sva tela koja su neophodna da bi se obezbedilo {to masovnije pokatoli~avawe odnosno {to efikasnije istrebqewe Srba. Prekr{tavawe Srba u toku 1941. imalo je dve faze. U prvom periodu klero-usta{kog pogroma Srba zabeleèno je individualno delovawe rimokatoli~kih prelata i sve{tenika oko prekr{tavawa a u drugom, kolektivno. A kolektivno delovawe vezano je za jedan odre|eni datum: za Biskupsku konferenciju, koja je odràna od 17. do 20. novembra 1941. u Zagrebu. Va716
`no je ustanoviti da je biskupska konferencija odràna u saglasnosti i pod nadzorom opata Josipa Ramira Markonea, papskog legata u NDH. Biskupska konferencija je bila posve}ena prelazima grko-isto~waka na katoli~ku vjeru. Posle konferencije, hrvatski biskupi, koje je predvodio nadbiskup A. Stepinac, posetili su Paveli}a i predali mu Predstavku hrvatskih katoli~kih biskupa Hrvatskoj vladi. U prvom delu predstavke, hrvatski prelati su pozdravili Paveli}a i NDH, u drugom delu, izneli su svoje sugestije oko konsolidovawa klero-usta{kih prilika u ciqu afirmacije NDH. Kao spomen na prijem prelata kod Paveli}a, 23. novembra 1941, objavqena je prigodna fotografija u usta{kom Hrvatskom narodu. Karakteristi~no je da o predaji predstavke Paveli}u u {tampi nije bilo ni re~i. U ovaj mah je od interesa osvrnuti se na nekoliko momenata iz predstavke. Iz ta~ke 6 predstavke vidi se da su hrvatski prelati iz svoje sredine izabrali naro~iti odbor od trojice, koji ima da rukovodi akcijom oko prekr{tavawa Srba u NDH. U odbor su u{li: nadbiskup A. Stepinac, predsednik Biskupskih konferencija; monsiwor Viktor Buri}, biskup sewski; i monsiwor Janko [imrak, ap. administrator krièva~ke eparhije. Pred kakvim je zadacima stajao ovaj izabrani odbor hrvatskih prelata? Na ovo pitawe daje odgovor pomenuta predstavka: Taj }e odbor raspravqati i rje{avati sva pitawa, koja dolaze u obzir gledom na konverziju grko-isto~waka na katoli~ku vjeru. On }e raditi u dogovoru sa g. ministrom pravosu|a i bogo{tovqa, {to se ti~e gra|anskih odredaba o prelazima. Tako je sa stvarawem episkopalnog odbora prekr{tavawe Srba u{lo u novu fazu, u kolektivno delovawe i to ozvani~eno. Prekr{tavawe je postavqeno ne samo kao interno pravo katoli~ke crkve nego kao i politi~ko pravo usta{kih vlasti, jer }e ~lanovi odbora raditi u dogovoru sa g. ministrom pravosu|a i bogo{tovqa, {to se ti~e gra|anskih odredaba o prelazima. Na ovaj na~in, paralelizam klera i usta{a oko prekr{tavawa Srba dobio je i konkretni vid povezanosti i saradwe. Radi unapre|ivawa masovnog pokatoli~avawa pravoslavaca, na biskupskoj konferenciji, paralelno sa episkopalnim odborom, izabran je i radni odbor za pitawa konverzije grko-isto~waka na katoli~ku vjeru. U ovaj katoli~ki odbor su u{li: dr Frawo Herman, profesor na Bogoslovskom fakultetu u Zagrebu; dr Janko Kalaj, profesor katezete u sredwim {kolama i nastavnik za glagoqicu na Bogoslovskom fakultetu; monsiwor dr Augustin Jureti}, konsultor biskupskih konferencija; Nikola Bori}, ravnateq Nadbiskupske kancelarije i dr Krunoslav Draganovi}, profesor Bogoslovskog fakulteta u Zagrebu. Hrvatski biskupi su izvestili usta{ku vladu da }e ovaj odbor rje{avati sve poslove oko konverzije grkoisto~waka na katoli~ku vjeru pod nadzorom odbora biskupa za konverziju. Tako se preko ova dva katoli~ka odbora hrvatski kler kolektivno najuè povezao sa usta{kim vlastima oko prekr{tavawa Srba. Istovremeno
717
je izvr{en poku{aj da se {ovinisti~ki i klerikalni ciqevi oko prekr{tavawa postignu preko kanonskih propisa. A u ciqu samog ubrzavawa procesa prekr{tavawa, koji je postavqen na naj{iru osnovu, masovno, hrvatski prelati predlaù usta{kim vlastima da izvr{e izvesnu promenu kursa prema Srbima, kako bi se stvorio me|u pravoslavnim stanovni{tvom psiholo{ki osnov za prelaèwe na katoli~ku vjeru. [irokoj javnosti nije izmaklo iz vida da je samo nekoliko dana od Biskupske konferencije, odnosno od predavawa predstavke Paveli}u, akcija oko prekr{tavawa bila zakonski pro{irena. Vide}i da su na dnevnom redu obrazovawa novih ùpa i ùpnih izpostava za naseqenike i prelaznike na katoli~ku vjeru, usta{ke vlasti su du{obri`nicima ovih ùpa i ùpnih izpostava odredile redovnu dràvnu pomo}... u iznosu od tri tisu}e kuna mjese~no.(A idu}e godine, vide}emo da }e im biti dràvna pomo} pove}ana sa jo{ 1.000 kuna kao posebni doplatak). Da bi se imao potpuniji uvid u politi~ko i materijalno pomagawe usta{kih vlasti oko ubrzawa procesa prekr{tavawa, prene}emo zvani~ne propise, o dràvnoj pomo}i du{obri`nicima zaposlenim kod novih ùpa i ùpnih izpostava za naseqenike i prelaznike na katoli~ku vjeru. Prvi prilog: ZAKONSKA ODREDBA o dràvnoj pomo}i du{obri`nicima ùpa i ùpnih izpostava, osnovanih za naseqenike i prelaznike na katoli~ku vjeru. 1. Du{obri`nici, postavqeni u ùpama i ùpnim izpostavama, osnovanim za naseqenike (koloniste) ili za prelaznike na katoli~ku vjeru, primat }e iz dràvnih sredstava dràvnu pomo} svaki u iznosu od tri tisu}e kuna mjese~no. Ova pomo} izpla}ivat }e se od dana nastupa du{obri`ni~ke slu`be u spomenutim ùpama i ùpnim izpostavama. 2. Du{obri`nici, spomenuti u paragrafu 1. ove zakonske odredbe, ne smiju primati nikakve naplate, bilo u kojem obliku (u novcu ili u naravi), od svojih vjernika za obavqawe verskih ~ina (za kr{tewe, vjen~awe, sprovode itd.). 3. Na podru~ju ùpe i ùpnih izpostava, spomenutih u paragrafu 1, ne smiju se ubirati nikakve crkvene pristojbe (crkveni biqezi). 4. Za nabavu mati~nih kwiga, uredskih potreb{tina i name{taja kod osnutka ureda ùpa i ùpnih izpostava podielit }e se ùpama i ùpnim izpostavama, spomenutim u paragrafu 1. pripomo} iz dràvnih sredstava, koju }e odrediti ministar pravosu|a i bogo{tovqa iz redovnih prora~unskih sredstava. 5. Propisi paragrafa 1. i 4. odnose se i na du{obri`nike, koji su napustili slu`bu prije progla{ewa ove zakonske odredbe, kao i na ùpe i
718
ùpne izpostave, spomenute u paragrafu 1, koje su osnovane prije progla{ewa ove zakonske odredbe. 6. Provedba ove zakonske odredbe povjerava se Ministarstvu pravosu|a i bogo{tovqa. 7. Ova zakonska odredba stupa na snagu danom progla{ewa u Narodnim novinama. Od toga dana prestaju vriediti protivni joj propisi. U Zagrebu, dne 25. studenoga 1941. Broj: CDXXV-2099-Z-1941. Poglavnik Nezavisne Dràve Hrvatske: dr Ante Paveli}, v. r. Dràvni rizni~ar: dr Vladimir Ko{ak, v. r. Ministar pravosu|a i bogo{tovqa: dr Mirko Puk, v. r. Drugi prilog: Na temequ paragrafa 6. zakonske odredbe o dràvnoj pomo}i du{obri`nicima ùpa i ùpnih izpostava, osnovanih za naseqenike i prelaznike na katoli~ku vjeru, od 25. studenoga 1941, broj CDXXV-2099-Z-1941. izdajem PROVEDENU NAREDBU 1. Nova ùpa ili ùpna izpostava za naseqenike (koloniste) ili za prelaznike na katoli~ku vjeru moè se osnivati, ako na podru~ju, koje bi imalo spadati pod novu ùpu ili izpostavu, naseqenici (kolonisti) ili prelaznici na katoli~ku vjeru sa~iwavaju barem dvotre}insku ve}inu pu~anstva. 2. Osnivawe nove ùpe ili izpostave u smislu paragrafa 1. ima usliediti po nadle`nom Ordinarijatu u sporazumu s Ministarstvom pravosu|a i bogo{tovqa, koje }e izdati rje{ewe o osnivawu ùpe ili izpostave. 3. Du{obri`nici na takvim ùpama ili izpostavama treba da stanuju po mogu}nosti u sjedi{tu ùpa ili izpostava, a gdje to nije mogu}e, mogu stanovati u sjedi{tu stare ùpe, ali treba da vode du{ebri`ni{tvo novih ùpa ili izpostava odvojeno od starih. 4. Du{obri`nici, postavqeni u ùpama ili izpostavama, spomenutim u paragrafu 1, imaju preko nadle`nog Ordinarijata zatraìti od Ministarstva pravosu|a i bogo{tovqa dràvnu pomo}, predvi|enu u paragrafu 1. zakonske odredbe. U podnesku treba da bude naveden dan nastupa slu`be du{obri`nika na doti~noj ùpi ili izpostavi. Dodieqena dràvna pomo} izpla}ivat }e se du{obri`nicima preko nadle`nih biskupskih ordinarijata.
719
5. U ùpama i ùpnim izpostavama, navedenim u paragrafu 1. zakonske odredbe, ne mogu primati du{obri`nici nikakvih posebnih naplata od novih vjernika za svoj du{obri`ni~ki rad. Naprotiv i u tim ùpama i izpostavama ostaju na snazi tzv. rimske pristojbe, koje treba da stranka plati za stanovite oproste (dispenze). Isto tako snose vjernici i tro{kove biqegovawa na mati~nim izvadcima u dràvnim biqezima, a u iznosu i slu~ajevima, kada bi se upotrebqavali crkveni biqezi. 6. Prigodom osnutka novog ùpnog ureda zatraìti }e du{obri`nik preko nadle`nog ordinarijata potrebnu nov~anu pomo} iz dràvnih sredstava za nabavu nu`nih mati~nih kwiga, uredskih potreb{tina i name{taja. Za nabavqene predmete treba sastaviti na{astar u tri primerka i predloìti ga na uvid Ministarstvu pravosu|a i bogo{tovqa, koje }e nakon vidirawa po jedan primjerak dostaviti nadle`nom Ordinarijatu i ùpnom uredu, a jedan zadràti za sebe. 7. Tamo, gdje nije potrebno osnivati novu ùpu ili izpostavu, nego se naseqenici ili prelaznici prikqu~uju u postoje}oj ùpi, vriede za wih postoje}i propisi i obi~aji doti~ne ùpe. 8. Pla}u zvonara i orguqa{a podmiruju svi ùpqani doprinosom prirodnim u naravi ili naplatom u gotovom novcu. 9. Za du{obri`nike na novoosnovanim ùpama i izpostavama mogu biti imenovani samo sve}enici hrvatske narodnosti. 10. Ova provedbena naredba zadobiva pravnu mo} danom progla{ewa u Narodnim novinama. U Zagrebu, dne 19. sie~wa 1942. Broj 244-Z-1942. Ministar pravosu|a i bogo{tovqa: dr Mirko Puk, v.r. Isto tako, bilo je zapaèno pred samo otvarawe usta{kog sabora u kome je uzeo u~e{}a i katoli~ki kler da je Paveli}eva vlada objavila Naredbu o izplati dràvne pomo}i rimokatoli~kom i grkokatoli~kom sve}enstvu. Ovde se radilo o mnogo ve}em broju korisnika i o ve}im dràvnim pomo}ima. Tako je, na primer, na osnovu ove naredbe, nadbiskup A. Stepinac dobijao dràvnu pomo} u iznosu od 15.000 kuna mese~no od 1. januara 1942, a nadbiskup I. [ari} u iznosu od 11.000 kuna mese~no, Biskupi u NDH dobijali su po 10.000 kuna, pomo}ni biskupi po 8.000 kuna. Penzionisani nadbiskupi po 10.000 kuna, penzionisani biskupi po 8.000 kuna a penzionisani pomo}ni biskupi po 7.000 kuna. Ova mese~na dràvna pomo} hrvatskom katoli~kom kleru, nesumwivo, da je jo{ jedan dokaz da su Paveli} i usta{e umeli pravilno da ocene i
720
nagra|uju du{obri`nike i crkvene velikodostojnike zbog wihovog delovawa na ja~awu NDH kao ultramontanske dràve. Ujedno, ona pokazuje da je Paveli} ta~no znao za zna~aj biskupske predstavke i za vatikanske motive oko wenog sprovo|ewa. (isto; str. 87-92) U poglavqu Usta{ki sabor i prekr{tavawe Srba, Simi} pokazuje kako je usta{ka vlast preuzimala vatikanske laì, izvrnute istorijske ~iwenice, i na osnovu tih izmi{qotina sprovodila genocid nad Srbima. Govore}i o radu svog resora pred imenovanim ~lanovima usta{kog sabora, 25. februara 1942, ministar pravosu|a i bogo{tovqa M. Puk je zvani~no obeleìo i tuma~io versko-crkvenu politiku u NDH. U stvari, on je dao prvu verziju usta{ke versko-crkvene politike. U svom govoru, M. Puk je prvo izneo teoriju kako je sloboda vjerskih zajednica samo obezbe|ena u autoritativnim dràvama, a odmah zatim o{tro istupio protiv ustrojstva i rada Hrvatske starokatoli~ke crkve. Govore}i o woj kao o starokatoli~koj sekti, M. Puk je kazao da je usta{ka vlada me|u svojim prvim aktima, kada je preuzela punu vlast u svoje ruke, u prvom redu zabranila su|ewe u ènidbenim stvarima duhovnom sudu starokatoli~ke crkve, jer postojawe vjere nije priznato, pa ne moè postojati niti posebno sudovawe wezino. Nakon toga zabranila je vo|ewe wihovih matica, daqe zabranila daqwe uredovawe i na koncu zatvorila wihovu crkvu. Posle toga, M. Puk se negativno zadrào na pitawu Srbsko-pravoslavne crkve i gr~ko-isto~ne vjere. Po{av{i od op{te negacije autohtonog religijskog ìvota Srba, koji su od aprila 1941. potpali pod klero-usta{ku vladavinu, M. Puk je istakao da se oni imaju odvojiti od Srpske pravoslavne crkve. I to iz razloga, {to su ve} jednom bili Hrvati i katolici. Pa je tuma~io kako je wihov prelaz na katolicizam samo povrat prija{woj djedovskoj vjeri. Zadràv{i se na pitawu rada oko prelaza, M. Puk je izjavio, da: Nezavisna Dràva Hrvatska podupire akciju prelaza grko-isto~waka na katoli~ku vjeru, jer je taj prelaz samo povrat prija{woj djedovskoj vjeri, te jer je dràvi poznato, da je samo promi~bom iz toga hrvatskog elementa stvoreno naknadnom promi~bom Srpstvo. Ovim prelazom na djedovsku vjeru vra}a se jedinstvo hrvatskog naroda u svim onim krajevima, gdje je silom to jedinstvo oslabqeno, oni se vra}aju iskonskim svojim predajama i duhovnim izvorima. U nastavku govora, M. Puk poru~uje svima Srbima u NDH: Tko ne èli iz bilo kojih razloga priznati ovo povjesno stawe, prosto mu stoji napustiti teritorij ove dràve. Kao {to se vidi, M. Puk je sasvim jasno i glasno naglasio kako usta{ki reìm ocewuje poloàj i sudbinu Srba u NDH. Politi~ki posmatrano, usta{ki reìm je polazio od poznatog katoli~kog sredwevekovnog na~ela: ~ija je dràva, onoga je i religija. Povodom obeleàvawa i tuma~ewa usta{ke versko-crkvene politike prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i wenim vernicima, èlimo da pomenemo ove ~iwenice.
721
Kada M. Puk tuma~i prekr{tavawe Srba kao samo povrat prija{woj djedovskoj vjeri, u stvari, on razra|uje vatikansku tezu postavqenu u Draganovi}evoj raspravi o masovnom prelazu katolika na pravoslavqe. Kada se uzme u obzir, da je Dràvni sekretarijat Sv. stolice u svom odgovoru od 25. januara 1942. na protestnu jugoslovensku notu u vezi sa nasilnim pokatoli~avawem pravoslavaca u NDH, tvrdio da se ne radi o pokatoli~avawu nego o potrebi da se povratak disidenata izvr{i, onda je potpuno jasno, da je mesec dana docnije, 25. februara 1942, usta{a M. Puk samo razra|ivao pomenuti vatikanski odgovor. Dakle, Pukova izjava da Nezavisna Dràva Hrvatska podupire akciju prelaza grkoisto~waka na katoli~ku vjeru predstavqa samo etapu na sprovo|ewu vatikanske direktive, koju je tako uspe{no preneo u Zagreb opat Markone, papski legat u NDH. Od va`nosti je da se zabeleì, da je, 28. februara 1942, li~no Paveli} reagirao na govor M. Puka, rekav{i: Nije istina, da Hrvatska dràva nastoji da pravoslavce prevede na katoli~ku vjeru. Istovremeno je za to naglasio: U pravoslavqe ne dira niko, ali u Hrvatskoj dràvi ne moè biti Srpske pravoslavne crkve. Po ovoj Paveli}evoj izjavi izgledalo bi da je nastupio novi momenat, naime preokret u usta{koj versko-crkvenoj politici. Ni{ta nepravilnije i neta~nije od toga. U stvari, s jedne strane, radilo se o novoj taktici prema Srbima u NDH, odnosno o novom obliku wihove denacionalizacije, i s druge strane o umirewu i zavaravawu jednog dela inostranstva, koje je osu|ivalo nasilno pokatoli~avawe pravoslavaca. Da se odista radilo o novoj taktici prema Srbima, vidi se iz ~iwenice, da Paveli} nije izjavio da }e se ukinuti interkonfesionalni propisi, prvenstveno Zakonska odredba o prelazu s jedne vjere na drugu i drugi usta{ki propisi o podstrekavawu denacionalizacije Srba. Zatim navodimo ~iwenicu, da je uskoro posle ove Paveli}eve izjave, u Zagrebu obrazovana tzv. Hrvatska pravoslavna crkva, koja je imala da posluì hrva}ewu Srba. Na ~elo tzv. Hrvatske pravoslavne crkve Paveli} je postavio jednog ruskog emigrantskog mitropolita. [to se ti~e progla{ewa Srba Hrvatima gr~ko-isto~ne vjere i obrazovawa tzv. Hrvatske pravoslavne crkve, treba pomenuti da to nisu bile originalne ideje usta{a. To su bile ideje ranijih hrvatskih {ovinista, iz druge polovine XIX veka. Poznato je da su Eugen Kvaternik i Ante Star~evi} progla{avali Srbe pravoslavnim Hrvatima. Ovu neospornu ~iwenicu ni usta{e nisu mogli prikriti. U jednoj publikaciji, koja je objavqena u NDH, to je priznato. Naime, da u Trojedinoj Kraqevini na pomisao o pravoslavnim Hrvatima nije do Star~evi}a i Kvaternika nitko ni pomislio. Sama ideja o tzv. hrvatskoj pravoslavnoj crkvi pripada Kvaterniku. To doznajemo iz wegovog Dnevnika, koji je objavio don Kerubin [egvi}, poznati ultramontanist.
722
U ciqu sprovo|ewa panhrvatizma, Kvaternik je u Saboru istupao protiv Srba. [tampao je bro{ure {ovinisti~ke sadrìne. Pose}ivao je bana [ok~evi}a i iznosio mu svoje nazore o srpskom pitawu. Tako je jednom prilikom (3. decembra 1861), posle posete banu zabeleìo u svoj Dnevnik: Natuknuh mu potrebu patrijarhata Hrvat. pravoslavne crkve. Prema tome, usta{ka tzv. Hrvatska pravoslavna crkva aktualizirala je samo {ovinisti~ku tezu i imala je samo zna~aj nove taktike panhrvatizma prema Srbima u NDH. Zatim, da se radilo o novoj usta{koj taktici prema Srbima u NDH, nalazimo potvrdu i na jednoj drugoj strani. U poluzvani~noj publikaciji, koja je iza{la pod naslovom Usta{ka misao, koja je, u stvari, bila druga kwiga po redu Poglavnikovi govori od 12. H do 12. IV 1942., izostavqen je Paveli}ev govor prelaznicima od 18. novembra 1941, koji je objavila sva usta{ka i klerikalna {tampa, a koji smo napred naveli. Ovo zametawe traga o li~nom u~estvovawu Paveli}a u politici prekr{tavawa Srba, imalo je da posluì novoj taktici u vezi sa radom obrazovane tzv. Hrvatske pravoslavne crkve. Me|utim, ~iwenica je da su hrvatskom katoli~kom kleru i daqe ostale netaknute mogu}nosti oko nasilnog pokatoli~avawa pravoslavaca, i pored tzv. Hrvatske pravoslavne crkve. Da sa Paveli}evim govorom nije napu{tena ideja o prekr{tavawu Srba, nave{}emo ovo nekoliko priloga. Posle zakqu~ewa usta{kog sabora, Hrvatski narod je objavio da je nadbiskup A. Stepinac primio brzojave prelaznika iz sela Paka i Imbrijevaca (kod Poège), zatim iz Poè{kog Brestovca kao i iz sela Popova (kod Vo}ine), gde je delovao klero-usta{a Berkovi} kao misionar. Uo~i proslave tzv. prve godi{wice NDH, Nova Hrvatska je objavila vest, da povratnici na djedovsku vjeru pozdravqaju hrvatskog metropolitu A. Stepinca. Radi se o pozdravnim telegramima povratnika iz â~inaca, Kutjeva, Vo}ina i Poège. Kao {to }emo docnije videti iz memoranduma nadbiskupa A. Stepinca, od 18. maja 1943, papi Piju XII, ba{ od ovog vremena pa do predaje memoranduma pokatoli~eno je oko 140.000 pravoslavaca. A da je i pored osnivawa tzv. Hrvatske pravoslavne crkve, zaista, sa usta{ke strane nastavqeno podupirawe akcije prelaza grkoisto~waka na katoli~ku vjeru, nave{}emo jo{ dva priloga i to dva zvani~na propisa. Prvi je usta{ka naredba o izplati posebnog doplatka du{obri`nicima ùpa i ùpnih izpostava, osnovanih za naseqenike i prelaznike na katoli~ku vjeru od 4. maja 1942. u iznosu 1.000 kuna. A drugi je ovla{}ewe od 1. juna 1942. da usta{ki ministar pravosu|a i bogo{tovqa moè po slobodnom rasu|ivawu odobravati osnivawe novih ùpa i ùpnih izpostava i bez obzira na broj prelaznika i naseqenika. Prvi prilog: Na temequ zakonske odredbe o ovla{tewu ministru pravosu|a i bogo{tovqa za izdavawe naredaba o dràvnoj pomo}i vjerskim zajednicama i wihovu sve}enstvu od 27. prosinca 1941, broj CDLXXI-2361-Z-1941, izdajem
723
NAREDBU o izplati posebnog doplatka du{obri`nika ùpe i ùpnih izpostava, osnovanih za naseqenike i prelaznike na katoli~ku vjeru. 1. Du{obri`nici, postavqeni u ùpama ili u ùpnim izpostavama, osnovanim za naseqenike (koloniste) ili za prelaznike na katoli~ku vjeru, primat }e iz dràvnih sredstava uz ve} predvi|enu dràvnu pomo} u paragrafu 1. zakonske naredbe o dràvnoj pomo}i du{obri`nicima ùpa i ùpnih izpostava za naseqenike i prelaznike na katoli~ku vjeru, od 25. studenog 1941, broj CDXXV-2099-Z1941. jo{ i posebni doplatak u iznosu od kuna 1.000 mese~no. Ovaj doplatak ispla}iva}e se od dana 1. svibwa 1942. 2. Ova naredba zadobiva pravnu mo} danom progla{ewa u Narodnim novinama. U Zagrebu, dne 4. svibwa 1941. Broj: 1089-Z-1942. Ministar pravosu|a i bogo{tovqa: dr Mirko Puk, v. r. Drugi prilog: NAREDBA Ministarstva pravosu|a i bogo{tovqa od 1. lipwa 1942, broj 1355-Z1942, kojim se na temequ paragrafa 6, zakonske odredbe od 25. studenoga 1941, broj CDXXV-1099-Z-1941, o dràvnoj pomo}i du{obri`nicima ùpa i ùpnih izpostava, osnovanih za naseqenike i prelaznike na katoli~ku vjeru, nadopuwuje provedbena naredba od 19. sje~wa 1942. broj 244-Z-1942. 1. U paragrafu 1. provedbene naredbe dodaje se stavka druga, koja glasi: Ministarstvo pravosu|a i bogo{tovqa moè po slobodnoj razsudi odobriti osnutak nove ùpe ili ùpne izpostave i bez obzira na broj prelaznika i naseqenika. 2. Ova naredba zadobiva pravnu mo} danom progla{ewa u Narodnim novinama. U Zagrebu, dne 1. lipwa 1942. Ministar pravosu|a i bogo{tovqa: dr Mirko Puk, v. r. Prema tome, Paveli}eva izjava od 23. februara 1942, iako je naizgled u opre~nosti sa Pukovom izjavom od 25. februara 1942, nije predstavqala preokret u usta{koj versko-crkvenoj politici, u su{tini uop{te nije izmenila politiku denacionalizacije Srba. Naprotiv, kurs denacionaliza724
cije se sprovodio paralelno po {ovinisti~koj i klerikalnoj liniji: hrva}ewe Srba i katoli~ewe pravoslavaca. (isto; str. 99-104)
11. Na teritoriji Hrvatske nema vi{e nijednog pravoslavnog sve{tenika

Dejan Lu~i} navodi zvani~na reagovawa na teror koji se sprovodi nad Srbima u NDH. Avgusta 1941. godine Srpska pravoslavna crkva, Draà Mihailovi} i rukovodstvo Srpske zemqoradni~ke stranke obave{tavaju London o stawu u zemqi. Svetska javnost je obave{tena o pogromu srpskog naroda u Hrvatskoj. Svet je saznao da danas na teritoriji Hrvatske nema vi{e nijednog sve{tenika, sem onih u kazamatima. Kada se zna da na toj teritoriji ima osam pravoslavnih eparhija, sa velikim brojem sve{tenika, onda se moè shvatiti i sav uàs ovih mera. Na taj na~in pravoslavni i srpski narod ostaje bez duhovnih pastira, prepu{ten na milost i nemilost usta{kim katoli~kim vlastima... Mnogi ameri~ki i britanski listovi objavili su delove Memoranduma SPC pa je tako svet saznao o krvavom genocidu nad srpskim narodom u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj. Istina o teroru nad pravoslavnim Srbima nije se dopala i nekim saveznicima NDH, Don Kerubin [egvi}, nakon posete Vatikanu (kao tajni misionar Anta Paveli}a) zapisa}e u svom dnevniku: Sve {to se {iri po Italiji o Hrvatskoj zaudara klevetom. Sve je iskrivqeno, ili izmi{qeno. Prikazuju nas kao ~opor barbara i qudo`dera. To treba raspr{iti. [egvi} èli da prikrije istinu a to èle i drugi. Tad po~iwe zavera {utwe koja traje i danas u Hrvatskoj. Jugoslovenska vlada u izbegli{tvu, nakon prijema Memoranduma SPC, preduzima vi{e diplomatskih akcija kako bi pomogla Srbima u NDH. Kraqevsko poslanstvo pri Svetoj stolici, 9. januara 1942, godine upu}uje notu dràvnom sekretaru Vatikana, organizaciji koja je inspirator zlo~ina. Zvani~ni organ Svete stolice LOsservatore Romano, 25. januara 1942. godine, objavquje tekst Memoranduma dràvnog sekretara kao odgovor na notu jugoslovenskog kraqevskog poslanstva. Naravno, lepim i odabranim diplomatskim jezikom Vatikan odbacuje optu`be jugoslovenske kraqevske vlade. Srpska pravoslavna crkva, decembra 1942, godine o teroru nad wenim vernicima i sve{tenicima u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj obave{tava i papu Pija XII i nadbiskupa katoli~ke crkve u NDH Alojzija Stepinca. Ovim Memorandumom SPC, izme|u ostalog, protestuje protiv izjave Anta Paveli}a i wegovog ministra pravde Mirka Puka date Hrvatskom saboru. U Memorandumu koji je dostavqen Piju XII i Alojziju Stepincu, Srpska pravoslavna crkva navodi da oni (Paveli} i Puk) naime, misle da je kona~no uni{tena srpska crkva jer su svi srpski episkopi kao i wihovi sve{tenici i kalu|eri, koji su jo{ u toku prvih meseci postojawa Nezavisne
725
Dràve Hrvatske na najnequdskiji na~in od strane hrvatskih dràvnih ~inovnika, usta{a i pripadnika katoli~ke vere gore nego od najgorih bezbo`nika uàsno mu~eni, ubijani, zatvarani i progawani, wihove rezidencije, stanovi, crkve i manastiri popaqeni i razru{eni. âk su i grobqa o{te}ena i prekopana, svi posve}eni crkveni predmeti pravoslavne slu`be bo`je i druge nacionalne dragocenosti bile su opqa~kane i odvezene, osim toga, u isto vreme vr{ene su ne~uvene paklene grozote ~ak u svim crkvama, kao na primer u Glini, ~iwene su i to nad stotinama hiqada potpuno nedu`nih Srba pravoslavne vere: dok su drugi Srbi, obi~no su to bili najugledniji i najimu}niji, takore}i goli i bosi izba~eni iz svojih domova i proterani u Srbiju, nakon {to im je ~itava pokretna i nepokretna imovina bila oduzeta (...) (Lu~i}; cit. delo; str. 211-212) I @uti} iznosi jo{ neka reagovawa o pokatoli~avawu Srba: Neimenovani ro|ak dr Grge An|elinovi}a, u izvje{taju jugoslovenskoj vladi od 23. decembra 1941, na svoj na~in je prokomentarisao iskrenost reakcije hrvatskog episkopata prema prekr{tavawu Srba: Poglavqe za sebe tvori dràwe katoli~kih biskupa, katoli~kih sve}enika i frawevaca, napose katoli~ke crkve uop}e. Ako se ni{ta izvanredno ne desi, ako se ne zbije ~udo, ta je crkva izgubila svaki rezon i pravo da kod nas egzistira. Katoli~ki sve}enici ne samo da nisu skoro nigdje zauzeli stav koji su im prilike nalagale, nego su na mnogim mjetima predvodili krvave orgije Paveli}evih razbojnika (...) Kao posqedica iskrsava pitawe prelaèwa 80.000 pravoslavaca na katolicizam (za{to se govori o tako malom broju, ne znam. Sigurno je ve} veliki broj do danas pre{ao). Katoli~ki episkopat na svojoj posqedwoj sjednici (odràna krajem novembra N. @.) ne diè ni sada, u dvanaesti ~as, glas protesta, ve} osniva Odbor za prelaèwe pravoslavnih na katolicizam. Ni Vatikan se ne izja{wava ni{ta o tome. Za vladiku krièva~ke grkokatoli~ke (unijatske) dijeceze, dr Janka [imraka, sa stvarawem Nezavisne Dràve Hrvatske do{li su blagorodni povijesni dani misije pa o tome podru~nom sve{tenstvu pi{e slede}e: Svaki ùpnik neka ima pred o~ima, da su do{li povijesni dani na{e misije, koje se ne moèmo i ne smijemo ni pod koju cijenu odre}i nego za koju moramo raditi svim silama. Sad se na djelu ima pokazati {to smo kroz stoqe}a u teoriji govorili. U pitawu prijelaza da sada smo jako malo u~inili samo zato {to smo bili neodlu~ni i {to smo se bojali malih zapreka i prigovora qudi. Svako veliko djelo ima svoje protivnike, ali zato ne smijemo klonuti duhom, jer se radi o svetoj uniji, o spasavawu du{a i o najve}oj slavi Krista Gospodina. Povodom u~estalih slu~ajeva masovnog prekr{tavawa Srba, jugoslovensko poslanstvo pri Sv. stolici predalo je, 20. januara 1942, protestnu notu vatikanskom dràvnom sekretaru. Kardinal dràvni sekretar je samo ocenio da je prekr{tavawe neva`ni ~in, pravdaju}i ga okolnostima u kojima se doga|alo. Stvarawe Odbora trojice za prelaèwe pravoslavnih na katolicizam ocenio je kao dobar potez, jer je o~ekivao da }e on voditi ra~una o pravilnosti prekr{tavawa i na taj na~in spre~iti zloupotrebe od raznih fanatika. Na takvo rezonovawe vatikanskog dràvnog sekretara, mi726
nistar inostranih poslova Mom~ilo Nin~i} je, preko poslanstva pri Sv. stolici, uputio notu slede}eg sadràja: Kraqevska vlada o~ekuje od Sv. stolice da energi~no istupi protiv zakqu~aka biskupske konferencije o stvarawu odbora koji rukovodi konverzijom pravoslavnih. Biskupska konferencija, usvajaju}i drugu taktiku, èli tako|e iskoristiti sada{we prilike na teritoriji tzv. Nezavisne Dràve Hrvatske (...) Kraqevska vlada smatra da ne bi smele biti dozvoqene ni pojedina~ne konverzije dokle god se sprovode krvava nasiqa prema Srbima i dokle god je u Hrvatskoj na snazi zabrana srpsko-pravoslavne veroispovesti. Jugoslovensko ministarstvo inostranih poslova u Londonu naknadno je, 27. marta 1942, traìlo od poslanika u Vatikanu dodatne informacije u vezi pona{awa hrvatskog episkopata i Vatikana o pitawu prevo|ewa pravoslavnih Srba u rimokatolicizam. Savetnik u jugoslovenskom poslanstvu pri Sv. stolici, dr Nikola Moskatelo, javio je Ministarstvu inostranih poslova da su zakqu~ci Biskupske konferencije o konverziji izazvali negodovawe Srpske pravoslavne crkve koja je takve zakqu~ke procenila kao nameru Kurije da tada{wu situaciju u NDH iskoristi za katoli~ewe tamo{wih Srba. Poslanik u Vatikanu, Nikola Miro{evi} Sorgo, u junu 1942, procewivao je da }e zna~aj Odbora trojice s vremenom nestati, jer sada, usled preokreta u Paveli}evoj politici, koji je nastao stvarawem Hrvatske pravoslavne crkve, Odbor biskupa je postao suvi{an i nesavremen. (@uti}; cit. delo; str. 231-233)
VII DOKUMENTACIJA O ZLOÎNA^KOJ DELATNOSTI VATIKANA NA ETNOVERSKOM Î[]EWU SRBA

1. Uni{tavawe Srba i pravoslavqa u ime Boga
Simi}, u poglavqu Vatikansko usta{ka dokumentacija o pokatoli~avawu Srba iznosi vatikanske dokumente koji pokazuju da je Vatikan podràvao pokatoli~avawe i istrebqewe Srba, kao {to je, uostalom, to ~inio kroz vekove. To je tradicionalna vatikanska politika neprijateqstva prema srpskom narodu. Dokumenti otkrivaju tako|e sinhronizovano delovawe i blisku saradwu katoli~kog klera i usta{a na sprovo|ewu genocida nad Srbima. Ovu vrstu dokumentacije, koju }emo tako|e navesti, iznosi i autor kwige Tajni dokumenti o odnosima Vatikana i usta{ke NDH. U svojoj delatnosti u toku Drugog svetskog rata, Vatikan je objavqivao povremene publikacije. U ovim publikacijama nismo nai{li ni na jedan zvani~an dokumenat o stavu papske Kurije prema prekr{tavawu Srba za vreme okupacije Jugoslavije. Ova zavera }utawa Vatikana nije nimalo ~udnovata ni neobja{wiva kad se imaju na umu: (prvo) me|unarodna va`nost ovog pitawa u svetlosti op{te za{tite na~ela slobode savesti i veroispovesti; (drugo) ciqevi i metodi vatikanske diplomacije; (tre}e) delovawe hrvatskog klera na prekr{tavawu Srba u znaku zlo~ina protiv ~ove~nosti.
727
Pa ipak, posrednim putem, ba{ u toku Drugog svetskog rata, nai{li smo na dva dokumenta vatikanskog porekla i postanka, od kojih je jedan direktiva kardinala Tiserana, prefekta Kongregacije za Isto~nu crkvu. Naime, u materijalu sa Druge biskupske konferencije u Zagrebu (novembra 1941), koja je bila posve}ena prekr{tavawu Srba, konkretno u predstavci hrvatskih biskupa usta{koj vladi, nalaze se dva vatikanska dokumenta. A posle okon~awa rata, nai{li smo na nove usta{ke i vatikanske dokumente. Tako na primer, na odgovor Dràvnog sekretarijata Sv. solice od 25. januara 1942,na protestnu notu Jugoslovenskog poslanika pri Sv. stolici od 9. januara 1942, zbog nasilnog prekr{tavawa Srba. Isto tako, i na jednu direktivu kardinala Maqonea, dràvnog sekretara Vatikana hrvatskim biskupima od 21. februara 1942, povodom wihove konferencije u Zagrebu novembra 1941. Ina~e, na procesu u Zagrebu (oktobra 1946) protiv optuènih Lisaka, Stepinca i drugova, objavqeno je nekoliko izve{taja Nikole Ru{inovi}a, Paveli}evog diplomatskog predstavnika pri Vatikanu upu}enih Mladenu Lorkovi}u, usta{kom ministru inostranih poslova, u kojima je obuhva}eno i pitawe prekr{tavawa Srba. Nesumwivo da sa ovom savremenom dokumentacijom, sa kojom raspolaèmo, nije ni izdaleka re{eno pitawe prikupqawa gra|e u ciqu izu~avawa stava Vatikana i delovawa hrvatske katoli~ke crkve oko prekr{tavawa Srba. Iako se ovom dokumentacijom delimi~no rasvetqava sloènost i va`nost ovog pitawa, ipak se nepobitno utvr|uje nekoliko istorijskih ~iwenica: (prvo) sprovo|ewe neprija-teqske politike Vatikana protiv Jugoslavije kao dràve; (drugo) zajedni~ka akcija, odnosno sprega klera i usta{a oko pokatoli~avawa pravoslavaca; (tre}e) odràvawe i unapre|ivawe vatikanskog tradicionalnog kursa unija}ewa i katoli~ewa pravoslavaca kao oblika denacionalizacije Srba u grani~noj zoni Isto~ne i Zapadne crkve. Radi preglednosti, u objavqivawu ove vatikansko-usta{ke dokumentacije drà}emo se hronolo{kog reda. Pitawe obreda otpadnika i Kongregacije za Isto~nu crkvu U vezi sa izvesnim pojavama oko samog pitawa obreda nasilnog prekr{tavawa pravoslavaca, intervenisala je Kongregacija za Isto~nu crkvu. Otkuda za ovo znamo? Za ovu intervenciju doznajemo iz biskupske predstavke usta{koj vladi, u kojoj se nalaze dve vatikanske direktive, jedna pored druge i koje se, stvarno, upotpuwuju. U ta~ki 9 biskupske predstavke usta{koj vladi, veli se: [to se ti~e obreda prelaznika, to hrvatski katoli~ki Episkopat u cijelosti usvaja odredbe sv. Kongregacije za Isto~nu crkvu, od 17. srpwa 1941. g. prot. No 2116/36, koja je upravqena predsjedniku Biskupskih konferencija, a koja u hrvatskom prijevodu glasi: Sv. kongregacija za Isto~nu crkvu svra}a pozornost Va{e preuzvi{enosti, da rimokatoli~ki ùpnici u Hrvatskoj budu potaknuti od svojih biskupa (nadpastira), da u slu~aju prelaza nesjediwenih (otpadnika) ne spre~avaju wihovo prirodno vra}awe na isto~ni obred, kad se radi o onima, ko728
ji su prije bili ~lanovi katoli~ke crkve (zajednice) isto~nog obreda, ali su pod prijetwama i pritiskom pravoslavnih (ortodoksnih) odstupili od katoli~ke vjere. Ako va{a preuzvi{enost predo~i tu potrebu svojoj ~asnoj bra}i (biskupima) u Hrvatskoj, ste}i }e ponovnu zaslugu tim svojim dragocijenim doprinosom za pravilan razvoj katolicizma, gdje postoje tolike nade za obra}awe nesjediwenih. Koriste}i se rado ovom prilikom, ponavqam osje}aje svog po{tovawa i biqeìm se va{oj preuzvi{enosti, bratski odani: Eugenije Tiseran, v. t. tajnik; Ant. Arata, nadbiskup Sarda, v. r. asesor. Isto tako, u cjelosti prihva}a hrvatski katoli~ki Episkopat odredbu Sv. apostolske stolice od 18. listopada 1941. g, koja glasi: Gdje god postoje ve} organizirane grko-katoli~ke ùpe (ùpe grkokatoli~kog obreda), neka se upute nesjediweni, koji se èle obratiti, na iste ùpe. Ipak, u pretpostavci ako isti odiqeni (nesjediweni) ne}e ili ne mogu odràti isto~ni obred, neka im se dade sloboda prihvatiti latinski obred. Dakle, direktiva kardinala Tiserana od 17. jula 1941, i odluka Sv. stolice od 18. oktobra 1941, jasno pokazuju politiku Vatikana u toku rata: {to se ne postigne katoli~ewem (latinskim obredom), posti}i unija}ewem (isto~nim obredom). Konkretno, {to se ti~e direktive kardinala Tiserana vidi se da je Vatikan prelazio preko verske i nacionalne stvarnosti. To se utvr|uje iz wegovih teza i procena situacije. 1) Pravoslavni Srbi u Hrvatskoj, Slavoniji sa Sremom, Lici, Kordunu, Krbavi, Bosni i Hercegovini dakle: u NDH, tj. na teritoriji osovinsko-usta{ke vlasti jednostavno su progla{eni otpadnici od katoli~ke crkve. Na ovaj na~in je aktualizirana stara ultramontanska teza protiv Srba iz pro{losti. 2) Nasilno prekr{tavawe pravoslavaca, odnosno unija}ewe, nazvano je dragocjenim doprinosom za pravilan razvoj katolicizma. Na ovaj na~in, oruàno katoli~ko misionarstvo je dobilo najvi{u ocenu, pohvale i priznawa. 3) Konstatuje se da u klero-usta{koj NDH, zasnovanoj na reìmu dràvnog banditizma, stvarno, postoje tolike nade za obra}awe nesjediwenih. Dakle, za vreme okupacije Jugoslavije, kada su Srbi bili stavqeni izvan zakona po nacionalnoj i verskoj liniji, situacija stvorena klero-usta{kim reìmom dràvnog banditizma omogu}ila je i obezbedila sprovo|ewe oruànog katoli~kog misionarstva na ra~un i {tetu pravoslavqa. A {to se ti~e obreda, zabeleèna je poruka Sv. apostolske stolice od 18. oktobra 1941, pa je va`no ustanoviti, da je ona, kao druga direktiva doneta posle odredbe, tj. Okru`nice vlade NDH od 30. srpwa 1941, br. 46468-41, odnosno posle zvani~nog obrazloèwa o katoli~ewu Srba kao dràvnom programu u NDH. Vidi se da su u Vatikanu, kao i usta{e u Zagrebu, polazili od iste ocene crkveno-politi~kih prilika u NDH i, s tim u vezi, pro{irili prvu direktivu. Tako je s blagoslovom i podstrekavawem Vatikana nastavqeno pre729
kr{tavawe Srba putem isto~nog obreda (prva direktiva) i putem latinskog obreda (druga direktiva). Na ovaj na~in, ove vatikanske direktive su predstavqale jedinstveni katoli~ki instrumenat prekr{tavawa, odnosno denacionalizacije Srba. Tako je nastao paralelizam Vatikana i usta{ke vlade na denacionalizaciji Srba. Uostalom, na ovaj paralelizam ukazuju i sami hrvatski biskupi u svojoj predstavci usta{koj vladi. U istoj ta~ki 9 predstavke, odmah posle navo|ewa sadrìna obeju direktiva iz Vatikana, u nastavku se veli: Te dvije odredbe (misli se na odredbe Sv. stolice, pr. S. S.) prihva}a Hrvatski katoli~ki episkopat to vi{e, {to se one u glavnim crtama podudaraju sa odredbama okru`nice vlade Nezavisne Dràve Hrvatske od 30. srpwa 1941. br. 46.468-41... Primeri ovog paralelizma utvr|uju istorijsku odgovornost Vatikana, Hrvatskog katoli~kog episkopata i usta{a oko denacionalizacije Srba za vreme Drugog svetskog rata. (isto; str. 107-110) Dokumentacijom iz izve{taja usta{e Ru{inovi}a iz Vatikana potvr|uje se (prvo) tradicionalna politika verske netrpeqivosti Rimokatoli~ke crkve u ju`noslovenskim zemqama i (drugo) paralelizam predstavnika Rimokatoli~ke crkve i usta{kih vlasti oko prekr{tavawa Srba. Masovnim ubijawem Srba i nasilnim pokatoli~avawem pravoslavaca u Drugom svetskom ratu utvr|uje se da se Rimokatoli~ka crkva ni u moderno doba nije odrekla sredwevekovnih metoda i ciqeva. Na ovom istom geografskom i narodnosnom terenu dakle: u grani~noj zoni Isto~ne i Zapadne crkve nekada su delovale fraweva~ke i dominikanske inkvizicije protiv jeretika i {izmatika (Bosna i Hercegovina) kao i inkvizicije isusovaca (Slavonija i Hrvatska). Poznati su pogromi koje su sprovodili ostrogonski nadbiskupi sa zagreba~kim biskupima kao svojim sufraganima. Paralelno sa predstavnicima katoli~ke crkve, delovali su svetovni osvaja~i katoli~kog porekla. Istina, politi~ke prilike se mewaju, ali ciqevi Rimokatoli~ke crkve ostaju nepromenqivi s tom razlikom {to svako doba ima svoj re~nik. Tako, na primer, u doba Drugog svetskog rata, odnosno okupacije Jugoslavije, pod izgovorom borbe za NDH, kao za vlastitu dràvu u osovinskom poretku tzv. Nove Evrope, katoli~ki muèvi su opet vojevali protiv jeretika i {izmatika. U novim prilikama, bio im je i novi re~nik: bizantinci, ìdovi masoni i komunisti. Tako su opet katoli~ki muèvi, svetovni i crkveni, na{li zajedni~ku osnovu i pokazali isti smisao za paralelni rad protiv Srba i wihove crkve. (isto; str. 111-112) Autor kwige Tajni dokumenti o odnosima Vatikana i NDH, ocewuje da je u granicama usta{ke NDH bilo oko 5 milijuna katolika Hrvata, oko 1 milijun i 900.000 pravoslavnih Srba i oko tri ~etvrt milijuna muslimana. Od prvog dana neprijateqske okupacije i fa{isti~ko-usta{ke strahovlade zapo~eta je bjesomu~na hajka na pravoslavne stanovnike NDH. Srbi pravoslavni stavqeni su, moè se re}i, izvan zakona. Oni su progla{eni neprijateqima usta{ke NDH. Oni su osu|eni na likvidaciju. (Tajni dokumenti...; str. 86)
730
Da bi rad na tom istrebqivawu Srba bio provo|en po sistemu, u takozvanom Dràvnom ravnateqstvu za ponovu u Zagrebu je osnovan specijalni Vjerski odsjek koji se je imao baviti likvidacijom pravoslavnih crkvenih op}ina, crkava i prekr{tavawem onih Srba, koji su ostali u Hrvatskoj. Na ~elu tog ureda bio je sve}enik Dionizije Juri~ev, usta{ki oficir, intimni suradnik i povjerqiva osoba samoga Paveli}a, kasnije wegov dvorski kapelan i odgojiteq wegove djece. Kakvim se zadacima bavio taj ured, vidi se po nare|ewu, koje je upu}eno iz wega, 7. srpwa 1941, Kotarskoj oblasti u Iloku: ... da se u smislu datih uputa okru`nicom ovog ravnateqstva P.T.K. br. 26/41, od 2. VII 1941, odmah uhite sve u popisu navedene osobe zajedno sa svima ~lanovima uè obiteqi (èna, djeca, ostali uku}ani ~lanovi obiteqi), te da ih pod oruànom sigurno{}u popratite u sabirali{te, a po tome u logor u Sisak. To nare|ewe strogo tajne prirode, hitno i neodgodivo, u kojem se nagla{uje, da je to posao od velikog dràvnog interesa, odnosilo se na hap{ewe i bacawe u logor svih pravoslavnih sve}enika u kotaru Ilok. Zadatak tog ureda bio je, pored likvidacija, i prekr{tavawe Srba na katoli~ku vjeru. Iz tog ureda izi{ao je plan o prekr{tavawu, tu su se izra|ivale direktive, koje je provodila katoli~ka crkvena hijerarhija preko svojih crkvenih organa na terenu, a sve je to bilo na zakonskoj osnovi! (Tajni dokumenti...; str. 90-91) Autor ove kwige citira izvode iz {tampe i navodi primere zvani~nih dokumenata, uglavnom istovetne kao i Simi}, koji pokazuju vatikanskousta{ku saradwu u genocidnoj politici koja je sprovo|ena prema Srbima. Na kraju autor zakqu~uje: Po svemu se vidi da je najvi{a crkvena vlast, u takozvanoj NDH poduprla usta{ku namjeru, da se terorom likvidira pravoslavqe u Hrvatskoj, te da se oni Srbi, koji nisu poubijani ili istjerani iz zemqe, u {to kra}em vremenu prekrste u katolike i pretvore automatski u Hrvate. Iako se u nekim to~kama tih odredaba Duhovnog stola govori o formalnostima, koje prelaznici imaju ispuniti, pa se nagla{ava ~ak i pitawe wihova iskrenog traèwa, da im se omogu}i pristup u katoli~ku vjeru, te wihovo uvjerewe, ipak se po svemu vidi, da je najvi{a crkvena instancija u Hrvatskoj svojski prionula usta{koj akciji i ~itav svoj aparat stavila u slu`bu masovnog prekr{tavawa. Kako je najvi{a katoli~ka instanca u Hrvatskoj shvatila prekr{tavawe, i s kakvom mu je tendencijom pristupila, vidi se najboqe iz ~lanaka objavqenih u Katoli~kom listu, organu Zagreba~ke nadbiskupije, gdje se harangerski pisalo o Srbima i pravoslavqu. Nije potrebno nagla{avati, da su se te odredbe i ti komentari slu`benih crkvenih faktora, kosili s postoje}im kanonskim propisima o prelaèwu na katolicizam. Rijetko je kada u historiji, pa ni u doba stra{nih vjerskih ratova, nasiqe nad slobodom savjesti bilo tako brutalno i rijetko su kada najodgovorniji faktori katoli~ke crkve sudjelovali u takvu zlo~inu. (isto; str. 91)
731
U Zagrebu je Vatikan imao svog legata (Markonea), koji je u sve imao uvida, a ~esto je putovao u Rim, te je tamo podnosio izjve{taje. Me|utim, po svemu se moè zakqu~iti, da je i on, kao {to su i razni hrvatski biskupi, u Vatikanu zatupao usta{ku tezu i usta{ke interese. Vatikan nije ni prstom maknuo, da bi se stvari izmijenile naboqe, nego je, naprotiv ,svim svojim djelima pokazao, da mu je samo do zadovoqewa usta{tva i do usta{kog promicawa katolicizma na Hvatskom dijelu Balkana. U tom smislu, Vatikan je dao i neke druge, mnogo decidiranije i preciznije direktive, nego {to su one iz citirane odluke Kongregacije za Isto~nu crkvu i one druge lakonske izjave Vatikana koje pro{iruju prvu odluku Kongregacije za Isto~nu crkvu. O tim preciznijim direktivama Vatikana govori fratar Radoslav Glava{, pro~elnik vjerskog odjela usta{kog ministarstva pravosu|a i bogo{tovqa, prilikom wegova preslu{avawa pred narodnim istra`nim vlastima nakon oslobo|ewa Zagreba. Glava{ je bio ne samo sve}enik, nego i visoki usta{ki funkcionar, i zato mu je bila povjerena ta va`na referata u ministarstvu. On je bio spona izme|u usta{ke vlade i episkopata. îtava crkvena politika u Hrvatskoj prolazila je kroz wegove ruke. Me|utim, on sa sebe zbacuje odgovornost za masovna prekr{tavawa pa tvrdi, da je to stvar koja je, po direktivi Vatikana, provo|ena iskqu~ivo od Ravnateqstva za ponovu, u suradwi s episkopatom, razumije se. Glava{ izjavquje u zapisniku, pisanom wegovom vlastitom rukom: Kako sam ranije iznio, prelaz pravoslavaca na katolicizam vr{io se iz straha pred pokoqem. Neki su samo na taj na~in spasili glavu, a kasnije su se opet vratili u prija{wu vjeru. Neki su stradali uprkos prelaza ili pa~e zbog prelaza, kao u Bosanskoj Krajini od muslimana. Ponova je imala sav taj rad preko sebe: kako tehni~ku pripremu tako provedbu i kona~ni prelaz pravoslavaca. Po mom mi{qewu stvar je tekla ovako: U nekim krajevima su operirale usta{ke jedinice na krvav na~in. To je izazvalo pani~an strah me|u pravoslavcima, pa su se javqali za prelaz. Ponova je odmah na ta mjesta slala propovijednika i aktivirala mjesne ùpnike, da se prelaz ~im prije obavi. Tako je odista i bilo. Posebna pa`wa obra}ala se djeci, a posebna odraslima. Znadem, da je Juri~ev sakupio jednu skupinu djevojaka iz Slavonije mahom prelaznica doveo ih u Zagreb i drào na Sqemenu, odgajaju}i ih u usta{kom duhu, a one su imale {iriti taj duh daqe me|u svojim mje{tanima. Kakav je bio uspjeh toga ne znam, samo se sje}am, da su neke ubijene, ~im su do{le u svoja sela. Da se {to vi{e intenzivira prelaz, uprili~ena je i jedna deputacija prelaznika poglavniku, koji im je svra}ao pa`wu na wihovo hrvatsko podrietlo. Toga se sje}am iz novina. Svakako su biskupi znali za ove prelaze i odobrili ih, a [imrak (biskup krièva~ki) je svom silom nastojao privu}i {to vi{e pravoslavaca i primao ih bez ikakva reda i na~ina. Kod nekih biskupa pojavila se mo`da sumwa, da su ti prelazi ipak nevaqali i nedopustivi, jer bivaju iz straha. Stoga su to pitawe iznieli papinom legatu Markoneu, da on pita Rim u tom predmetu. Koliko se sje}am, iz Rima je do{ao neki odgovor, kojim se prema pripoviedawu Juri~eva, jer tog dokumenta nisam nikad vidio odo732
brava prelaz iz straha, odnosno izazvan oruànom silom (...) Sada je po~eo rad na masovnim prelazima, a u tom poslu osobito su se istakli dr [imrak, na koga su se tuìli meni Juri~ev i Medi}, da prima bez ikakva reda. Mislim da su Juri~ev i Medi} imali kod sebe onaj dopis, odnosno uputu Vatikana (...) Sada su naravno i oni, a i biskupi imali pokri}e, i rad na prelaèwu po~eo je ubrzanim tempom, da se obustavi odnosno umawi krajem 1942, kad je oja~ao partizanski pokret. Naga|am tako|er, da je do{la iz Rima i uputa u pogledu pravoslavnih crkava, u kojima je trebalo obavqati bogoslu`je, jer je i to bilo predmetom diskusija, a najedanput su po~eli upotrebqavati pravoslavne crkve, samo su iznijeli iz wih pravoslavne oltare i blagoslovili ih. Ta je uputa vjerojatno bila u istom dopisu iz Rima, o kom je bilo govora gore vi{e... Kako rekoh, bilo bi nu`no prona}i dopise iz Rima, koji se ti~u vjerskih prelaza, koji su sigurno postojali, kako sam prije spomenuo. Ja sam bar ~uo za wih kao i za to, da su biskupi dali sve}enstvu upute u pogledu prelaza, a to }e biti jama~no poslije dobivenih uputa iz Rima. Posebno to vrijedi za [imraka, koji je stajao u dobrim odnosima s legatom Markoneom i izgleda dobio pune ovlasti od wega da preuzima i imovinu, kako je to slu~aj s manastirom Lepavina kraj Krièvaca, koji je odmah preuzeo od Ponove. Kako se moè razabrati, veza izme|u Ponove i katoli~kih biskupa sigurna je, a preko papinog legata smjernice su do{le iz Vatikana. Prema ovome {to iznosi Glava{, koji je i mnogo temeqitije upu}en u stvari, nego {to se moè zakqu~iti iz ovog teksta wegove vlastoru~ne izjave, postojala je precizna direktiva Vatikana o prekr{tavawu, a ne samo ona odluka Kongregacije za Isto~nu crkvu, i kasnija dopuna Svete stolice te prve odluke. Doista, ne moè se zamisliti, da bi ina~e ~itav hrvatski episkopat bio onako hladnokrvno i bez skrupula u{ao u tu zlo~ina~ku akciju, kad takva op}enita i konkretna direktiva Vatikana, kad odobrewe od samoga pape ne bi postojalo i kad legat Markone ne bi bio u ~itavoj toj akciji prekr{tavawa neposredni rukovodilac. U izvje{tajima usta{kih opunomo}enika u Vatikanu Ru{inovi}a i Lorkovi}a ministarstvu vawskih poslova u Zagrebu, ima mnogo momenata, koji osvjetquju pravu poziciju Vatikana u odnosu prema prekr{tavawu, koje su provodili usta{e uz pomo} hrvatskog episkopata. Ru{inovi} pi{e, 26. II 1942, Lorkovi}u o svom posjetu kardinalu Maqoneu, vatikanskom dràvnom tajniku. Razgovor se vodio o jednoj vijesti, koja je iza{la u turskom listu La Republique o masakru Srba u Hrvatskoj i o jednom navodnom protestu srpsko-pravoslavnog patrijarha upu}enog Vatikanu. Maqone je negirao, da je u Vatikan takav protest stigao. Tada je Ru{inovi} Maqoneu iznio razvoj situacije u Hrvatskoj. Ru{inovi} pi{e: Ja sam mu otprilike situaciju prikazao ukratko ovako: Hrvatska je uspostavqena 10. travwa. Rat sila Osovine protiv biv{e Jugoslavije potrajao je tjedan dana. îtav hrvatski narod jednodu{no je ustao da strese sa sebe srpski jaram. Srpska vojska u tom kratkom razdobqu bila je skr{ena, no uslijed modernog na~ina vo|ewa rata i strate{kih okolnosti, da se je sa svih strana tjeralo Srbe prema centru, a u srpskom planu o povla~ewu bio
733
je ciq Bosna, kao brdovit kraj te{ko pristupa~an i nepodesan za operacije ve}eg stila, pa je ostao u Bosni dobar dio srpske vojske dobro opremqen modernim oru`jem i svim {to je potrebno za vo|ewe rata, osobito gerilskog, koji je jedino mogu} na tom terenu. Tu su se na{li ~etnici iz Bosne i Srbi iz Srbije, oni koji su poznati iz povijesti srpskog naroda kao zlo~inci, koji su svoje kraqeve na najbrutalniji na~in masakrirali. Da ih prikaèm u boqem svijetlu govorio sam mu i o tu`noj slici pogibije zadweg Obrenovi}a Aleksandra 1903. Ovi zlo~inci htjeli su zadati smrtni udarac Hrvatskoj dok jo{ Hrvatska nije bila u stawu da okupi svoju vojsku. Po~eli su paliti sela, klati starce i ène, kao i nevinu djecu. Pqa~ka je kod wih uobi~ajena. U tom nasrtaju platilo je i mnogo katoli~kih sve}enika svojim ìvotom. Naveo sam slu~aj ùpnika, kojeg su ~etnici najprvo opqa~kali, a zatim zapalili u ùpnom dvoru. Narod se je branio kako je mogao, a sigurno je, da je pri tom bilo odmazda grube naravi sa strane pu~anstva. No, hrvatska vlada, kad je poslala svoje ~ete nastojala je, da se svugdje po{tuje zakon, a da se krivci za izgrede kazne i u tome je uspjela. Neprijateqska promi~ba, dodao sam, izna{a stra{ne slike, po~iwene od ~etnika na hrvatskom ìteqstvu prikazuju}i kao djela Hrvata nad Srbima. Mi to odbijamo od sebe, a moèmo i dokazati, iako nismo mogli smo}i vremena da pokupimo sve pojedinosti o zlo~instvima ~etnika nad na{im ìvqem. Dok su ~etnici bijesnili buknuo je rat izme|u Wema~ke i Sovjetske Rusije. Tada su i komunisti digli glavu i pridruìli se ~etnicima. Zahvaliti je samo providnosti, mudroj politici poglavnika i jednodu{nosti hrvatskog naroda, da smo uspjeli svladati pote{ko}e i spasiti ono za ~im je ~eznuo hrvatski narod stoqe}ima i pridona{ao krvave `rtve: svoju dràvu. A svaki je Hrvat toliko svijestan, da }e ju do posqedwega braniti. Na ovako laàn, ali i glup na~in, prikazivao je usta{ki predstavnik prvom ~ovjeku do pape u Vatikanu pokoq Srba. Vjerojatno je kardinal Maqone vidio kako usta{a pred wim laè i kako izvr}e ~iwenice, ali i wemu je ova interpretacija odgovarala i bio je veoma zadovoqan. Ru{inovi} pi{e: On je moja izlagawa pozorno slu{ao i izrazio zadovoqstvo nad tim, jer da jo{ nije imao priliku da tako {to ~uje, nego samo neprijateqsku promi~bu. Maqone je, dakle, bio prethodno dobro informiran o usta{kim zlo~inima, ali on te to~ne informacije, kako vidimo, naziva neprijateqskom promi~bom. Wega ta promi~ba nije veselila upravo zato, jer je bacala qagu na dragu NDH, i zato ga veseli, i on izraàva zadovoqstvo kad mu usta{a Ru{inovi} prikazuje usta{ka krvoproli}a kao djelo divqih Srba i komunista. Ovim povodom je bilo govora i o prekr{tavawu pravoslavnih masa na katoli~ku vjeru. Ru{inovi} pi{e: Zatim smo do{li na pitawe obra}enika, za koje tvrdi strana promi~ba da su pod te{kim pritiskom vlasti napu{tali svoju vjeru i prelazili na katoli~ku, da spasu gole ìvote. îni se, da ga je od svega to najvi{e zani734
malo. Ja sam odmah naglasio, da se ne radi tu o obra}enicima, nego o povratnicima, jer do dolaska Turaka nije bilo u Hrvatskoj pravoslavaca. A kakvi su bili pritisci na hrvatski elemenat govore o tom povijesni dokumenti i pokazuju da su Turci omogu}ili infiltraciju Srba u Hrvatsku, a jedni i drugi nisu birali sredstva da bi ih (Hrvate) odvukli od wihove vjere i time oslabili nacionalnu snagu Hrvata. Spomenuh mu nadaqe, da je zadwih 20 godina otpalo od katoli~ke crkve 250.000 du{a. [to se ti~e povratnika naglasio sam, da je hrvatska vlada to prepustila crkvi, i crkva je bila potpuno slobodna u tome, {to mi je i sam preuzvi{eni Stepinac potvrdio pred moj odlazak u Rim, izjaviv{i da ih je mogao prevesti do 400.000 a nije nego tek 100.000, jer ih nije htio primati bez temeqite priprave, po{to je pravoslavni elemenat tako zaostao, da ne zna ni za najbitnija na~ela svete vjere. Ru{inovi} je zatim kardinalu Maqoneu tuma~io, kako je usta{ka vlada eminentno katoli~ka, a Paveli} bogobojazan ~ovjek, koji u svom dvoru ima kapelicu i ìvi prakti~no katoli~ki. Sve je to kardinal Maqone primio sa ovom izjavom: Vrlo sam vam zahvalan za te lijepe izjave i molim vas da do|ete k meni kad imate jo{ {to da mi lijepa saop}ite. Historijski falsifikati o tome, kako su Turci doveli u Hrvatsku Srbe i kako su Turci i Srbi zajedno prisiqavali Hrvate da postanu pravoslavcima, zatim, da je u doba Jugoslavije prekr{teno silom 250.000 Hrvata itd, sve su to za Maqonea samo lijepe izjave, za koje je on vrlo zahvalan. Ne moè biti boqeg dokaza od toga, da je prvi zamjenik papin, prema tome i sam papa, sa zadovoqstvom gledao akciju masovnog usta{kog prekr{tavawa, da je doista iz Vatikana dana direktiva u prilog tog masovnog prekr{tavawa, da je to bila stvar ne samo usta{tva i hrvatskog episkopata, nego i stvar Vatikana, jer se je ostvarivao davni san Vatikana, da se barem na jednom dijelu Balkana, na zapadnom, likvidira ortodoksna crkva i pro{iri katoli~anstvo barem do Drine. Usta{tvo i nacifa{isti~ka okupacija stvorila je uvjete za ostvarewe tog starog plana, izrazito crkveno-imperijalisti~kog karaktera, sasvim u skladu i s Musolinijevim imperijalisti~kim planom. Druga~ije se ne moè shvatiti ~iwenica, da kardinal Maqone ni jednom rije~ju ne kritizira usta{ku brutalnost u postupku sa Srbima, {to ne izraàva ni trunka negodovawa i ni najmawe skrupula u vezi s nasilnim, nehumanim metodama masovnog prekr{tavawa. Umjesto kritike i prigovora najvi{i predstavnik Vatikana pored pape izjavquje, da su vijesti, koje od usta{a prima lijepe izjave (...) U Ru{inovi}evoj korespondenciji postoji jo{ jedan dokumenat, koji baca jako svijetlo na stav Vatikana prema masovnom prekr{tavawu Srba, popra}enom najkrvavijim terorom. To je pismo od 8. II 1942. Lorkovi}u. On tu pi{e: U subotu sam posjetio monsiwora Sigemondio (zapravo Sigismondi, o.p.) koji je {ef ureda za Hrvatsku u Vatikanu. On je bio neobi~no fin i srda~an. Zanima se za prilike u Hrvatskoj i veli mi, da je neprijateqska pro735
mi~ba protiv nas dosta aktivna. Do{li smo u razgovoru na pitawe prelaznika u Hrvatskoj. Tome se Sveta stolica veseli, ali opet mi re~e, da nas pri tom napada ameri~ko i englesko novinarstvo, jer da su svi ti prelazi vr{eni pod velikim pritiskom sa strane vlasti, u {to Sv. stolica ne vjeruje, ali je preporu~iti da se to provodi postepeno, da bi se izbjegli prigovori i objede, a neugodnosti za Svetu stolicu. Spomenu mi, da koji put i talijansko novinarstvo donese vijesti o masovnim prelazima ortodoksa na katolicizam. Ja sam mu obrazlagao stvar kako treba i dokazivao mu kako su svi ti prelaznici bili ve} jednom katolici, ali pod najgorom silom morali su ostaviti svoju vjeru i apostatirati. Rekao sam mu, da }u izraditi u formi jedne promemorie historijski prikaz o tome sa dokumentima, {to je vrlo rado primio i preporu~io da to predam kardinalu Maqoneu kad se s wime sastanem. Ovaj je dokument vrlo vaàn, jer se odnosi na {efa vatikanskog ureda za Hrvatsku! To je najkompetentnije mjesto u pitawu svega onoga {to se u NDH doga|a, a kako vidimo mons. Sigismondi, jednako kao i Maqone, izraàva samo veseqe nad masovnim prekr{tavawima Srba. Sigismondi izjavquje precizno, bez kolebawa, da se tome Sveta stolica veseli. Ne on osobno, nego Sveta stolica! I on je informiran o pravom karakteru tog masovnog prekr{tavawa, to jest o nasiqu, ne samo zato jer prati ameri~ke i engleske napadaje, pa i u samoj talijanskoj {tampi ~ita o tome, ali i on smatra, kao da je i sam usta{a, to neprijateqskom promi~bom (...) On ne kritizira usta{ke metode, nego samo savjetuje da se previ{e ne izaziva te neprijateqe u svijetu, pa da se stvar provodi postepeno. [to se ti~e terora nad prelaznicima Sigismondi izjavquje, da Sveta stolica ne vjeruje u to! Ali sa zadovoqstvom slu{a kad mu usta{ki opunomo}enik tuma~i stvari kako treba (!), te sugerira da se to razradi u jednom spisu, koji treba predati kardinalu Maqoneu. Ba{ usta{ku tezu treba, dakle, formulirati da bi stav Svete stolice u pitawu masovnog prekr{tavawa Srba bio jo{ opravdaniji i ~vr{}i! Uostalom, i sam je kardinal Maqone u razgovoru s Ru{inovi}em od 26. II 1942. rekao da se Sveta stolica veseli masovnom prekr{tavawu: Na koncu mi veli (...) a {to se ti~e povratnika, Sveta stolica se tome veseli, Hrvatska pak moè to politi~ki (!) iskoristiti ali treba izbjegavati ono, {to neprijateqima daje povoda za objedu. (Pismo Ru{inovi}a Lorkovi}u od 26. II 1942.) On, kardinal Maqone, napomiwe, da usta{ka zlo~ina~ka banda ima priliku, da masovno prekr{tavawe iskoristi u svoju korist i politi~ki! Vatikan ima svoje koristi, a usta{tvo svoje, ortakluk je koristan jednoj i drugoj strani, samo treba raditi {to opreznije, pa Maqone savjetuje, da se izbjegava ono, {to neprijateqima daje povoda za objedu. I Maqone smatra neprijateqima sve one, koji ìgo{u usta{tvo zbog zlo~instva nad Srbima, zbog masovnog prekr{tavawa, i Maqone smatra proteste i optu`be protiv usta{a objedom! To su sve nove potvrde intimne suradwe u masovnom prekr{tavawu i o izri~itoj vatikanskoj direktivi (o kojoj govori i naprijed citirani fra Glava{).
736
Nadbiskup Stepinac bio je, logi~no, direktni eksponent Vatikana u toj velikoj akciji prekr{tavawa. I on je u Vatikanu u ime usta{tva plasirao tezu, koja je usta{ama konvenirala, on je i samoga papu obra|ivao u momentima, kad je kod wega moglo jo{ eventualno biti makar i malog neslagawa ili kolebawa. U izvje{taju Ru{inovi}a Lorkovi}u, od 9. V 1942, vidi se, kako je Stepinac posredovao izme|u Vatikana i usta{tva i kakve je ideje zagovarao u Vatikanu. Ru{inovi} pi{e, da je Stepinac bio 12 dana u Rimu, da je tamo bio dobro raspoloèn a upravo borbeno protiv svih mogu}ih neprijateqa na{e Dràve. O radu Stepinca u Rimu Ru{inovi} pi{e: On je podnio izvje{taj Sv. ocu, devet stranica pisanih na stroju. On mi je uglavnom pokazao taj izvje{taj, pa te mogu osigurati, da je s na{eg stanovi{ta apsolutno pozitivan. Napadaju}i na Srbe ~etnike i komuniste, kao za~etnike svega zla {to se zbilo u Hrvatskoj, na{ao je materijala, za koji nisam ni ja znao. Ne}u ti ih nabrajati pojedina zlodjela, koja je on naveo, ali znaj, da je to bio upravo dragocjeni prilog svemu onome {to sam do sada ja radio. Poloàj u zemqi on ocjewuje povoqno i hvali rad i nastojawa vlade. O poglavnikovim naporima i brizi da se ~im prije uspostavi red, te o wegovom vjerskom raspoloèwu i postupku prema crkvi govori najqep{im rije~ima. Kaè, da je sigurniji nego ikada prije za sudbinu hrvatskog naroda i dràve, jer je vodstvo i sam narod pokazao voqe i smisla da o~uva ono {to smo dobili. Wega su smetali stanoviti ispadi pojedinaca, ali se je uvjerio, da su to bili zbiqa ispadi pojedinaca, a da vodstvo s time nije imalo nikakve veze nego samo muke da zlo, koje s koje strane do{lo, sprije~i. Ne moè se i ne smije dozvoliti da bilo tko napada NDH i da baca lo{e svietlo na hrvatski narod, pa je zato do{ao u Rim da pobija laì, koje su servirane Svetoj stolici. Nakon podne{enog izvje{taja bio je primqen od Sv. oca i zadrào se s Wime u razgovoru jedan sat, a zatim je posjetio Maqonea, te razne kardinale i druge vatikanske dostojanstvenike. Govorio je o raznim pitawima, osobito o pravoslavnim, te o Talijanima u Dalmaciji i obalnom pojasu, o wihovom postupku prema katoli~koj crkvi, narodu, i o wihovom dràwu prema {izmaticima. On }e o svemu izvjestiti poglavnika, a govorili smo, kako bi se sastao i s tobom, {to sam mu toplo preporu~io, pa i tebi preporu~am, jer je dobro, da ~uje rije~ i s na{e strane, a ne samo od onih, koji su za sve samo ne ono, {to je na{e. Ja sam, da ga boqe raspoloìm, bio vrlo qubezan i susretqiv. Stavio sam mu na raspolagawe automobil, a sino} sam priredio ve~eru u mom novom stanu. Bio je on s pratwom nekih na{ih sve}enika, te biv{i nuncij Felici(!) i mons. Prettner-Cippico iz Secretaria di Stato. Ve~er je protekla u vanredno dobrom raspoloèwu. Ja sam ga pozdravio, na {to je on odrào jednu lijepu zdravicu. [ari} je najavio svoj posjet, koji se skoro o~ekuje. Neka do|e svakako i dr Draganovi} s wime. Stepinac je {to se iz ovog pisma vidi prilikom ovog posjeta Rimu radio sasvim u usta{kom duhu. Sve ono, {to iznosi Svetoj stolici, a i samom papi, u toku jednosatne audijencije, sasvim je na usta{koj liniji, kako svjedo~i Ru{inovi}, koji je imao uvida u Stepin~ev izvje{taj od 9 strani737
ca pisanih na stroju. Sve je sa usta{kog stanovi{ta apsolutno pozitivno. Stepinac je Paveli}ev teror prikazao samo kao nastojawe, da ~im prije uspostavi red, a prikazao ga je i kao bogobojaznog ~ovjeka, te kako se vidi, kao zaslu`noga za crkvu. Stepinac smatra, da se ne smije dozvoliti napadawe na NDH pa je zato do{ao u Rim da pobija laì koje su servirane Svetoj stolici! On je razgovarao i sa samim papom o Srbima u Hrvatskoj. Papa se sloìo, jer Stepinac kani na povratku referirati osobno Paveli}u o dobrom dojmu, koji usta{tvo ostavqa kod Svete stolice i kod samog pape. Nesumwivo je, da u Vatikanu vlada velika sklonost za usta{tvo, i da je ba{ to u~vrstilo i Stepin~evo usta{tvo, jer je Stepinac na Ru{inovi}evu banketu drào zanosne usta{ke zdravice, koje i sam ultrausta{a Ru{inovi} naziva vrlo lijepima. Kad bi Stepinac bio nai{ao u Vatikanu na kriti~an ili hladan odnos prema usta{tvu, ne bi on onako manifestaciono prisustvovao tom banketu, pa jo{ ~ak i u dru{tvu nuncija kod jugoslavenske vlade (koju Vatikan jo{ formalno priznaje!) Felicia, te Prettner-Cippica, slu`benika u vatikanskom dràvnm tajni{tvu, iz neposredne blizine Maqonea, i ne bi pritom bio drào usta{ke zdravice. Me|utim, u Vatikanu je i masovno prekr{tavawe pravoslavnih i tragedija Srba bila u tom ~asu povoqno gledana i odobravana, pa odatle i Stepin~ev stav, te on nije imao razloga da se suzdràva. Da je Stepinac u Vatikanu uvijek zastupao usta{ku tezu i da je on u smislu usta{ke teze vodio razgovore sa samim papom, moè se dokazati. On je u toku okupacije podnio papi niz izvje{taja i u svim se tim izvje{tajima osvrtao i na pitawe masovnog prekr{tavawa. Kao papi podre|eni, Stepinac je o~ito u svojim izvje{tajima nastojao, da svom visokom {efu, nepogre{ivom papi, koji ne trpi oponirawa i posebnih linija, govori jezikom, koji papa èli ~uti. Kako su Stepinac i vatikanska Kurija gledali na masovno prekr{tavawe Srba, vidi se iz posebnog izvje{taja papi od 18. V 1943. U tom izvje{taju Stepinac kaè: Mnogi su pravoslavci vla{ke i srpske krvi, dovedeni pod Turcima, bili kolonizirani po hrvatskim krajevima. Stari dokumenti govore na toliko mjesta o tim doseqenicima, koji su se kao turski grani~ari borili protiv kr{}ana (...) Katolici su u Srbiji bili progoweni, osnivale su se {izmatske biskupije i manastiri u do tada katoli~kim krajevima... Konac je bio nestajawe katolicizma u potpuno katoli~kim zemqama, na prvom mjetu u Crnoj Gori. Lukavo zapo~eto djelo Nemawi}a, uni{tewe katolicizma na Balkanu, nastavilo se je s istim uspjehom u turskoj eri, kada je iskoristilo svoju nadmo}nost nad siroma{nim hrvatskim katoli~kim stadom. Stvar svr{ava s prelazom ~itavih katoli~kih krajeva na orijentalnu {izmu biskupija u Trebiwu, u Boki Kotorskoj, u dijelovima Bosne, u Srijemu, u Dalmaciji itd. i srpsko pravoslavqe dolazi najposlije do snage, koju danas posjeduje. O doga|ajima za vrijeme Jugoslavije ne}e mo`da biti ~ak ni potrebno govoriti, kad je sam Sveti otac s visokog poloàja dràvnog tajnika mogao promatrati sve iz blizine. Za lak{e sje}awe spomiwem samo nekoje potankosti.
738
S dràvnim je nov~anim sredstvima pravoslavna crkva organizirala propagandu za prelaz katolika na pravoslavqe unutar i preko granice (...) izvjesni stru~waci drè, da su katolici izgubili na taj na~in, kao i pomo}u mje{anih brakova, cca 200.000 vjernika. Kako bilo da bilo, sigurno je, da su prema dràvnom popisu stanovni{tva katolici spali u samih 10 godina, od 19211931, od 39,4 odsto na 37,4 odsto, a u slijede}ih 10 godina za daqwih 3 odsto, {to zna~i, da su izgubili osminu svog relativnog broja. Prelaze}i daqe na nepravde i {tete katolika u dràvnom buyetu Jugoslavije, na gradwu pravoslavnih crkava u ~isto katoli~kim krajevima, na gu{ewe i zabranu Marijine kongregacije i dru{tva Katoli~ke akcije, na pomo} i organizaciju staro-katoli~ke hereze, na trovawe katoli~ke mladeì s protukatoli~kim {kolskim kwigama, na pokvarenu literaturu Tir{ovog sokolstva, nagla{ujem tu samo najvidniji izraz raspoloèwa srpske mase i crkve spram katolicizma: glasovitu i sramotnu bitku protiv konkordata, ve} potpisanog po Svetoj stolici i potvr|enog po beogradskom parlamentu 1935. Konkordat je morao pasti nakon fanati~ke bitke udruènih velikosrba, framasona, komunista i srpske hijerarhije, da dokaù, kako katoli~ka crkva u Jugoslaviji ne}e mo}i nikada polu~iti vjersku jednakost, a Sveta stolica ni{ta drugo do mr`we i napadaja udruènog Srbstva. ... Napredovawe isto~ne {izme u katoli~ke redove prijeti danas s punom ozbiqno{}u da postigne svoje mra~ne ciqeve. Pobjeda velikosrpske ideje zna~ila bi uni{tewe katolicizma na sjeverozapadnom Balkanu, u dràvi Hrvatskoj. Navedeni nam dokumenti ne ostavqaju nikakove dvojbe. [to vi{e, nema nikakove dvojbe, da bi tako kobni doga|aj imao i daqwe ofanzivnog bizantinizma udarali bi o granice Italije, dok se do sada razbijaju o hrvatsko predzi|e. S ovakvim la`nim argumentima i historijskim falsifikatima Stepinac je kod samoga pape podupirao usta{ko istrebqivawe Srba i pravoslavqa, to zna~i i likvidirawe i masovno prekr{tavawe. To je bila teza, koju je papa osobno i ~itava vatikanska Kurija priznala i odobravala. Osobito je zna~ajno Stepin~evo isticawe, da usta{ka Hrvatska brani i papinu Italiju od pravoslavqa! Ne samo iz vatikanskih dekreta i reagirawa, koja dolaze do izraàja u diplomatskoj korespondenciji ovdje citiranoj, nego i po svemu ostalome, pa i po dràwu zagreba~kog nadbiskupa, jasno vidimo, da je Vatikanu konveniralo ono {to je usta{tvo provodilo, jer je ciq bio zajedni~ki: {to ~vr{}a granica katoli~ke crkve na Drini! Taj ciq opravdava sve, pa i more krvi i suza stotina tisu}a `rtava. (Tajni dokumenti...; cit. delo; str. 90-106) U poglavqu Odvojena mi{qewa kardinala Tiserana, autor iznosi detaqe diplomatske prepiske iz koje je jasno da se stav kardinala Tiserana prema usta{ama razlikuje od papinog i od stava ostalih vatikanskih visokih dostojanstvenika. Na rubu pisma Nikole Ru{inovi}a, usta{kog izvanrednog opunomo}enika u Vatikanu, od 6. oùjka 1942, napisao je ministar vawskih poslova Lorkovi} krupnim slovima Vol.
739
To je bio diplomatski izraz wegova raspoloèwa pri ~itawu ovoga {to mu Ru{inovi} pi{e o jednom svom posjetu kardinalu Tiseranu. Taj se izraz nije odnosio na Ru{inovi}a, nego na kardinala! Pri dnu tog duga~kog pisma nalazi se jo{ jedna Lorkovi}eva vlastoru~no i bijesno napisana primjedba: Oprez! Neprijateq! Velika krupna slova jo{ jednom odaju bijes Lorkovi}ev. Na pismu, od 20, XII 1942, koje {aqe iz Rima Lorkovi}u drugi izvanredni opunomo}enik, Ru{inovi}ev nasqednik Lobokovi~, stavqa Lorkovi} ovu opasku: Nakon takvih uvreda Hrvatske ne moè se s T. podràvati nikakvih veza. L. Tko je Tiseran i za{to takav bijes protiv wega? On je kao tajnik Svete kongregacije za Isto~nu crkvu potpisao onu odluku, kojom je sredinom 1941. godine, odmah nakon dolaska usta{a na vlast u okupiranoj Hrvatskoj, Vatikan dao slobodne ruke za masovno, potpuno prekr{tavawe Srba. Taj sramotni akt nosit }e za sva vremena wegovo ime. Ba{ Tiseranovim imenom Vatikan je pred historijom obiqeèn odgovorno{}u za tu akciju. Me|utim, iako je tako, upravo se kardinal Tiseran znatno razlikovao od svih ostalih kardinala i visokih prelata u Vatikanu, pa i od samog pape Pija XII, u odnosu prema usta{ama. Iz ovdje obra|enih dokumenata vidjet }emo, da je jedini on imao svoje mi{qewe o usta{kim zlo~inima i zlo~incima, a da im je to svoje mi{qewe kazivao otvoreno, u lice. Ne osloba|a ga, dodu{e, ta ~iwenica od fakti~kog orta{tva s usta{ama (u prekr{tavawu), ali ona je ipak veoma zna~ajna. Zato je Lorkovi} onako bijesno i vulgarno reagirao, kad je ~itao izvje{taj o razgovorima svojih opunomo}enika s Tiseranom. Pregledat }emo tu diplomatsku prepisku s naro~itim obzirom na kardinala Tiserana. Izvu}i }emo prvenstveno ona mjesta, koja su karakteristi~na za politi~ke poglede tog kardinala, s naro~itim obzirom na Hrvatsku, na usta{e, na okupaciju, na rat i ishod rata, a kasnije }emo prije}i i na samo pitawe prekr{tavawa Srba. Dne 6. oùjka 1942. Ru{inovi} pi{e Lorkovi}u: Dragi Mladene, w. uzoritost kardinal Eugen Tiseran primio me je 5. t. mj, tj. ju~er. On je rodom Francuz, kako ti ve} spomenuh u jednom izvje{taju, a po poloàju u Vatikanu, Secretarius S. Congregationis Orientalis, koja je prije bila samo sekcija Kongregacije de propaganda Fide, a od nekoliko desetqe}a unatrag Samostalna kongregacija za orijentalnu crkvu. Radi velike va`nosti, koja joj se pridaje u hierarhiji crkve, predsjeda joj sam papa. Va`no je opaziti, kako i Ru{inovi} isti~e, da je sam papa predsjednik one kongregacije koja je izdala sramotnu odluku da se Srbi, po èqi i pod terorom usta{a, prekr{tavaju na katolicizam! Tiseran je, dakle, samim papinim odobrewem potpisao spomenuti akt. On nije, dakle, formalno sam odgovoran, s papom Pijem XII dijeli tu historijsku odgovornost.
740
Ru{inovi} daqe izvje{tava: Primio me je vrlo qubazno i fino. Razgovor je trajao jedan i po sat, a bio je sasvim druk~iji od onih, s drugim li~nostima Vatikana: temperamentan, otvoren, polemi~an, vi{e politi~ki nego vjerski. Radi zanimqivosti wegovih navoda, izjava i teza s obzirom na na{, te op}i politi~ki poloàj u Europi i svijetu, nastojat }u ga u glavnim crtama vjerno prikazati. Vidjet }emo kasnije, da Tiseran nije s Ru{inovi}em razgovarao ni qubazno ni fino, a da je doista razgovor bio druga~iji od razgovora s drugim kardinalima, to je to~no. Bio je otvoren! Dok je papa blagoslivqao Paveli}a, Tiseran je, naime, govorio otvoreno o wegovim uàsnim zlo~inima. Ru{inovi} pi{e: Nakon formalnosti, koje su uobi~ajene pri upoznavawu, zapo~e on ovako: Odakle ste vi, gospodine doktore? @elite li francuski ili talijanski? Ako mi dozvolite, ja bih se sluìo talijanskim; francuski sam u~io u {kolama i znam, ali ne tako kao talijanski. Vrlo rado. Ja sam Francuz, ali dugo ìvim u Rimu (23 godine), pa mi je talijanski potpuno doma}i. Gdje ste u~ili francuski? Na to sam mu ispripovijedio, da sam Dalmatinac, u~io u Splitu, poslije u Zagrebu itd. Kako vi Dalmatinac moète predstavqati Hrvatsku? Ima li jo{ takvih slu~ajeva u va{em javnom i politi~kom ìvotu? Talijani su naime tvrdili, da je Dalmacija talijanska i da u woj ìve Talijani. Ovo je popratio finim ironi~im smije{kom. Moram ti priznati, da mi je bilo ovo malo neugodno, jer nisam o~ekivao takva pitawa, ali sam se sna{ao i odgovorio otprilike ovako, da u Dalmaciji iskqu~ivo, osim neznatnog broja Talijana, ìve Hrvati, od kojih je i prije uspostave NDH veliki broj obitovao po drugim krajevima Hrvatske, a dobar dio je iselio iz Dalmacije nakon aneksije. [to se pak mene ti~e, mislim, da ne bi ni{ta smetalo, da budem predstavnik Hrvatske, kad bih bio i naturalizirani Hrvat, pa dolazio iz ne znam koga kraja svijeta. Pa kako to da su vam va{i veliki prijateqi i saveznici Talijani mogli uzeti Dalmaciju? Jo{ neugodnije pitawe za mene! Ve} se iz ovog Ru{inovi}eva teksta sasvim jasno vidi, da je kardinal Tiseran bio vi{e nego fino ironi~an, da je upravo uìvao da ubode usta{kog predstavnika, i to temeqito, ve} u po~etku dodira. Vidi se jasno, da mu je su{tina usta{ke bijede potpuno jasna, da on zna kakve su usta{e jadne marionete u rukama Musolinija. Ironija je nagla{ena u rije~ima va{i veliki prijateqi i saveznici Talijani! Ru{inovi} otvoreno kaè, da mu je to pitawe bilo neugodno, ali se vrpoqi i poku{ava Tiseranu dokazivati: Po~eo sam sa historijskim prikazom dolaska Hrvata na obale Jadrana, pa daqe, i prikazao sve peripetije kroz koje je pro{la Dalmacija u pro{losti, a za Talijane sam rekao, da su traìli Dalmaciju na temequ tobo`weg historijskog prava, pa iz sentimentalnih razloga i kona~no da bi zadovoqili iredentiste, koji su razvijali promi~bu u Italiji za Dalmaciju. Za nas je nesumwivo te{ko, pa je i sam poglavnik u svom prvom velikom govoru u oslobo}enoj domovini naglasio, da je to `rtva. Nu, hvala Bogu, ali sad je Hrvatska slobodna, a do sada cijela Hrvatska, pa i sama Dalmacija bila je u
741
najgorem ropstvu. Danas smo mi dràva i slobodni u svojoj ku}i, a ~esto i veliki narodi za svoju slobodu moraju se odre}i i najdraìh dijelova svog dràvnog i narodnog tijela, kao {to i pojedinac do potrebe `rtvuje i oko da bi sa~uvao glavu. Na taj je primitivni i neobi~no naivan na~in Ru{inovi} tuma~io usta{ku tezu o ustupawu Dalmacije Musoliniju i tje{io se, da je ta `rtva bila potrebna (`rtvovali veliki teritorij i ~itavo Jadransko more!), da bi Hrvatska bila slobodna. Tiseran ga je ovako majstorski prekinuo: Vi ste, dakle, slobodni? Zar ne radite sve {to ho}e Nijemci, kad to rade i svi narodi u Europi danas? Zar se to moè nazvati sloboda! Otkriva se, da je u tom kardinalu, usprkos ~iwenice, da je on jedan od najvi{ih funkcionera rimske crkve, ostalo mnogo od francuskog porijekla i odbojnosti prema Nijemcima, a i Talijane ironizira, kako smo ve} vidjeli. Ru{inovi} pri~a da je ovako polemizirao s lukavim kardinalom: Oprosite, Uzornosti, ali u tom se ne bih mogao sloìti s vama. Hrvatska ima svoje granice, svog dràvnog poglavara, svoju vladu, svoju vojsku, svoja diplomatska predstavni{tva, dakle sve atribute samostalnosti i nezavisnosti jedne zemqe. Hrvatska ure|uje svoj dom kako to odgovara narodnoj du{i i interesima hrvatskog naroda, a da se u to nitko izvana ne mije{a. Uostalom, kad bi bilo i druk~ije, kako vi govorite, da bi svi narodi Europe radili, {to ho}e Nijemci, ne bi bilo nikakvo ~udo kad bi to radili i mi, jer mali narod, kao {to smo mi, ne bi bio u stawu da se odupre tako velikim kolosima, kad se nisu mogle tome oduprijeti ni dràve sa narodima od 30-40 miliona i vi{e. Nu, ipak je onako kako vam ja prije rekoh, mi smo slobodan narod u svojoj dràvi. Vi, uzornosti, znate da je mi{qewe crkvenih krugova u Wema~koj obzirom na vjeru porazno, smatrate je najve}im neprijateqem svake, pogotovo katoli~ke vjere i znadete i to da su Hrvati katolici, da se oni s time ponose, pa ~ak tome i javno daju izraàja, kao n.pr. kad po starim tradicijama poglavnik s cijelom vladom i ~lanovima Hrvatskog sabora ide u crkvu na saziv Duha svetoga prigodom otvorewa samog Sabora, itd. Kad bi mi radili, {to ho}e Nijemci, a oni su za vas najve}i neprijateqi katolicizma, mi nikad ne bi to smjeli u~initi. Ne treba komentirati ove mudrosti usta{kog diplomate (koji je uza sav svoj doktorat i strahovito nepismen), nego je najboqe nastaviti replikom samog Tiserana: Da, va{a je sloboda sli~na onoj na{ega Patena. I on je slobodan, ali Nijemcima mora davati 80 odsto svih ìve`nih namirnica, a narod francuski pri tom umire od gladi. To nisu pri~e, jer ja to vrlo dobro znam. âk mu uzimqu 70 odsto onoga {to stigne brodovima iz Sjeverne Afrike i to odmah u luci. Zar vi ne morate davati Nijemcima, pa i ako sami ostanete bez kruha, mesa itd.! Vi ste, kao i svi ostali, ekonomski zarobqeni, a bez ekonomske slobode nema ni politi~ke. Tiseran je ovakvim kratkim i sadràjnim udarcima odbijao usta{ko mucawe. Uzalud se je nakon toga Ru{inovi} ponovno zadahtao da dokaè kako je ipak ogromna razlika izme|u Francuske i Hrvatske, da je Francuska bila neprijateq Wema~ke, pa je logi~no da tako strada, ali Hrvatska je
742
jednodu{no nastupila na strani Wema~ke i pomogla sru{iti Jugoslaviju. Nakon toga priznawa, Ru{inovi} govori, da je vjekovni san hrvatskog naroda bio uspostava i obnovqewe hrvatskog kraqevstva, da su Hrvati danas u prijateqskim odnosima sa silama osi, pa ako moèmo, jer smo prijateqi i saveznici, dajemo na{im prijateqima {to moèmo, pomaù}i ih u borbi protiv zajedni~kog neprijateqa. A Tiseran je ovako daqe mu~io usta{kog opunomo}enika: Ja znam da je hrvatski narod teìo za svojom slobodom i da je na to imao pravo. To mu pravo nitko nije mogao nikada osporiti. Razumijem da se je digao protiv Srba u najpovoqnijem ~asu za sebe. Ali, dragi gospodine, va{i prijateqi fa{isti smiju se va{oj samostalnosti i slobodi i egzistenciji hrvatske dràve. To ja ~ujem izravno od wihovih velikih politi~kih glava. Iz ovoga se vidi, da Tiseran, bar u ovom ~asu, nije u na~elu protiv hrvatskog separatizma, to jest odvajawa od Srba. I on, u ovoj prilici, u na~elu odobrava razbijawe Jugoslavije, kao i ostali kardinali s papom na ~elu. (Vidjet }emo kasnije, da ne stoji ~vrsto na tom stanovi{tu, te govori o Jugoslaviji kao o ne~em nu`nom). No vidi i svu tragikomi~nost usta{kog rje{ewa. Tiseran to kontrolira direktno u dodiru s fa{isti~kim glavama. On znade kako Musolini i ostali zavaravaju zlo~ina~ke tipove u Hrvatskoj, svoje ortake ili sluge. Tiseran ovako jasno govori: Va{ kraq, vojvoda od Spoleta, nikad ne}e do}i u Hrvatsku. On kaè, da ne}e i}i u Hrvatsku, jer su ga u~inili kraqem u kraqevini, koja nije kraqevina, jer je ovisna o Wema~koj, kao i o Italiji. U Hrvatskoj svak vi{e vlada nego Hrvati. Tako vam je to. A kad bi znali {to govore o vama talijanski ~asnici, koji se nalaze u obalnom pojasu, to je upravo stra{no. Po wima, takvih zvjerstava, te{ko je i zamisliti da je ikada bilo. Ubijawa, paleì, razbojstva, pqa~ka, na dnevnom su redu u tim krajevima. Sve je te stra{ne istine morao usta{ki opunomo}enik slu{ati i znojio se, da ih pobije, no nije mu ni{ta uspijevalo. Tiseran je u nastavku tog razgovora samo sipao te{ke i krvave istine. Govorio je o usta{kim zlo~inima protiv Srba, o ru{ewu pravoslavnih crkava uz sudjelovawe katoli~kih popova i fratara. Na to }emo se kasnije jo{ posebno osvrnuti, a sada da sakupimo daqwa mi{qewa ovog kardinala o poloàju NDH i wezinoj ulozi. Ono {to sam vam rekao o va{em budu}em kraqu, ~uo sam od osoba, koje su s wime intimne, pa i vjerodostojne. Oni se pla{e Wema~ke. Uostalom, {to je Italija prema Wema~koj. Zar i Italija ne mora vr{iti naloge iz Berlina! Kakvu ona ulogu igra danas, a moète si predstaviti kakvu }e igrati poslije rata. Vidjet }ete, pretpostavimo, da je pobjeda na strani sila osi, {to }e dobiti Italija? Italija je u takvom stawu, da ne moè ni{ta u~initi, a poslije rata jo{ mawe. U va{im odnosima s Italijom morate biti oprezni, jer Italija zna vrlo dobro, da nakon rata Hrvatska vi{e ne}e spadati u ìvotni prostor Italije, nego Wema~ke; ne samo to, nego budite sigurni, da }e Italija izgubiti Trst i Rijeku, to je posve sigurno, a prema tome i svu Dalmaciju, koju je rimskim ugovorima dobila. Dalmacija }e se
743
vratiti Hrvatskoj, a za uzvrat mo`da da }e joj Nijemci dozvoliti koji komadi} ju`ne Dalmacije. Vidjet }emo kasnije, da Tiseran nije ipak vjerovao u pobjedu osi (kako su to èqeli ostali u Vatikanu!), nego je bio uvjeren, da }e upravo saveznici pobijediti, ali kao da je usta{kog diplomatu namjerno mu~io, iznose}i mu crne perspektive, ne boje}i se ~ak ni toga, da }e ga Ru{inovi} sigurno denuncirati Musoliniju i Hitleru kao neprijateqa. Htio je na ovaj na~in poniziti usta{u pred sobom i temeqito mu se izrugati. A Ru{inovi} pri~a daqe ovako: Ovdje sam ja navla{ izrazio svoju sumwu, da bi eventualno jo{ ne{to ~uo, pa sam ~ak i po~eo obrazlagati kako je to nemogu}e, pogotovo za ìvota firera i du~ea, jer ih uz ostalo veè osobno iskreno prijateqstvo. Tu se on (Tiseran) nasmijao i veli, da ga ni{ta ne ~udi, {to ja tako mislim, jer informacije, koje ja dobivam, dobivam iz krugova, koji takvo stanovi{te moraju zastupati. Nu, kad bi vi mogli, veli on, u}i u slu`bene wema~ke krugove i ste}i wihovo povjerewe, onda bi isto to ~uli od wih, {to vam ja velim. To on znade od qudi, koji zauzimaju najvi{e poloàje u Wema~koj, a i diplomati sa wema~ke ambasade u Rimu ne ustru~avaju se to re}i u povjerqivim krugovima. I ponovi mi doslovce ovo: Moète uzeti kao ~iwenicu, da je Trst i Rijeka i ono {to je izme|u wih, wema~ko, a Dalmacija hrvatska, koja dolazi u sferu wema~kih interesa. U me|unarodnom ìvotu postoje interesi, a ne osje}aji. To je pravilo za svakoga politi~ara, za sve narode, pa i Nijemce, sa firerom ili bez wega, ne}e gledati na prijateqstvo, koje ih sada momentalno veè. Ja sam slegao ramenima, pravio se kao da mi je te{ko vjerovati i nisam daqe o tome razgovarao. Ru{inovi}u je to bilo samo toboè te{ko, on se pravio da ne vjeruje, ali nije razgovarao samo zato, jer nije imao {to da kaè i ~ime da suzbije tako jasno i autoritativno postavqene stvari, koje su doista to~no onako izgledale u perspektivi eventualne osovinske pobjede. Iz na~ina na koji je Tiseran stvari formulirao, kao i iz ~iwenice, da on o tome govori i otkriva ono {to je zapravo tajni wema~ki plan, vidi se da on nije za to, da wega to ne veseli. Me|utim, on ne polazi s usta{kog stanovi{ta, on govori kao antigermanski orijentirani Francuz u prvom redu. (Wegovo gledawe na Petena razlikuje se tako|er od gledawa ostalih prelata u Vatikanu, pa i samoga pape, koji su blagoslivqali Petenovo i Lavalovo izdajstvo. Episkopat u Francuskoj je tako|er ve}inom bio za Petena. Svakako, historijski je veoma zanimqivo svjedo~anstvo Tiseranovo, kako on kaè, dobiveno iz prve ruke, ~ak i od wema~kih diplomata u Rimu, da je Hitler kanio zauzeti sjeverni i isto~ni Jadran za sebe, preciznije Trst i Rijeku i Istru u prvom redu, a Dalmaciju indirektno, podvrgavawem Hrvatske. Kako Tiseran misli o Nijemcima vidi se iz ovog pasusa iz istog Ru{inovi}eva referata: ... po~eo je pitati kako je sa prehranom kod nas. Ja sam prikazao kakvo je stawe, a zatim on meni kaè, da je stawe prehrane u Evropi o~ajno, pogotovo u Gr~koj, gdje qudi umiru od gladi, u Francuskoj isto tako, u Belgiji i gore, a Holandiji i Norve{koj sli~no, a u Poqskoj, tvrdi, da je umrlo do sada {to od zime, a {to od gladi, preko 4 miliona qudi. Situacija je po wego744
vom mi{qewu grozna za potla~ene narode. U Poqskoj se pojavila epidemija pjegavog tifusa, ali Nijemci ne dozvoqavaju lije~ni~ku pomo}, jer trebaju lije~nike za vojnike na frontama, a s druge strane, ~im mawe Poqaka tim boqe. Ako je Tiseran znao, da su Nijemci takve uàsne zvijeri, znao je i papa, no on je ipak davao ~itavog rata svu pomo} Hitleru, a kad je Hitler ostao ìv nakon neuspjelog atentata, papa mu je poslao ~estitku i blagoslov. Blagosiqao je i Paveli}a, koji je potpomogao, i protiv hrvatskog naroda samoga, Hitlerov zlo~ina~ki plan. (isto; str. 98-112) Ru{inovi} zakqu~uje taj svoj prvi izvje{taj o razgovoru s Tiseranom u svom priglupom stilu: Tako smo se mi razgovarali o svemu i sva~emu, pa i ako je bio u po~etku, kako sam razabire{, neugodan, i ~inilo se, dosta nesklon, na koncu je bio srda~an (!) i blizak (!), te je zaèlio sve dobro na{oj dràvi (!) i narodu. Pri rastanku mi je rekao: da ga posjetim, kad god zaèlim. I jo{: Mi{qewe pak o wemu iz ovoga izvje{taja moè{ sam stvoriti, pa da ne duqim, ja s time zavr{avam. A Lorkovi} je reagirao: Oprez! Neprijateq! Jo{ se dva puta Ru{inovi} sastao s tim srda~nim neprijateqem, pa tako javqa Lorkovi}u pismom od 28. svibwa 1942, da je dan prije bio kod Tiserana po tre}i, ali i posqedwi put, jer: Ve} si ~uo iz pro{lih izvje{taja tko je taj gospodin i kako gleda na stvari. To me nije smetalo koliko wegov nastup ovoga puta. Ovog je puta Tiseran govorio jo{ o{trije i grubqe o usta{ama. Ru{inovi} nagla{ava osobito ovo: Uvjeren je da }e pobjediti Anglosasi. Po wegovom mi{qewu dana{wa situacija u svijetu ne moè se usporediti sa onom iz 1918. godine. Misli da }e rat svr{iti u qetu 1943, ali kaè da se moè i prevariti, jer su se saveznici i u pro{lom ratu spremali za pobjedu 1917. a ipak je do{la 1918. Sve, {to su do sada podna{ali potla~eni narodi svalit }e se na Nijemce. Danas ginu drugi, a onda }e Nijemci. Pri tom se je, dobio sam dojam, cini~ki smijao i zbijao {ale. Ja sam ostao iznena|en i stvorio odluku, da to bude moj zadwi posjet wemu, jer vidim, da je uzalud gubiti vrieme kod tog ~ovjeka. Usta{i je u stvari bilo neugodno slu{ati crne perspektive. Ipak, u prosincu 1942. posje}uje Tiserana novi opunomo}enik usta{ke NDH, Lobokovi~, koji javqa pismom od 20. XII 1942. Lorkovi}u ovo: I on me je primio nagla{eno qubezno i srda~no. Me|u nama se razvio vrlo duga~ak iskren i otvoren razgovor, u kojem je jasno do{lo do izraàja kardinalovo negativno mi{qewe ne samo o hrvatskoj dràvi i dana{wem reìmu, nego i o hrvatskom narodu kao takvom. Govorio je, da su Hrvati ve} za vrijeme 30-godi{weg rata bili poznati kao divqaci, te da su u wegovom kraju (Loraine) popalili nekoliko mjesta, te da su tamo ob}enito smatrani zlim qudima. Neobi~no qubezan i srda~an Tiseran bio je u stvari veoma surov. On je, dakle, uàsno impresioniran usta{kim zlo~inima. Krivo, ali pod uàsnim dojmom usta{kih zlo~ina identificirao je ~itav hrvatski narod s
745
usta{ama i to iskreno kazao usta{kom diplomati. To su bili rezultati wihovih zlo~ina. Sramota i qaga padala je na ~itav hrvatski narod! Tisserant, koji je ranije Ru{inovi}u priznavao da Hrvati imaju pravo na svoju slobodu, to jest na svoju dràvu, sada druga~ije rezonira. Lobkovi~ ovako pi{e: Kardinal je istaknuo, kako je pro~itao jednu kwigu, koju mu je svojedobno dao dr Ru{inovi} i kako je i u toj kwizi (govor o.p.) gotovo iskqu~ivo o ubistvima i nasiqima. U vezi s time spomiwemo, kako iz ovog proizlazi, da se ipak ~itaju stvari, koje u promi~bene svrhe dajemo i da treba posvetiti naro~itu pa`wu izboru, kad se takve stvari daju. Kardinal je izrazio svoje potpuno uvjerewe, da je poraz osovine ve} sada svr{ena stvar i da treba uspostaviti Jugoslaviju. Na moje prigovore priznao je, da je biv{a Jugoslavija bila nezgodna dràvna tvorevina i to pripisuje poslieversajskom utjecaju Francuske na dràve nasqednice Austrougarske: u Jugoslaviji je, kao i u êhoslova~koj i Poqskoj odvi{e nagla{uvana i forsirana centralisti~ka misao, koja Francuskoj, dodu{e, odgovara, ali nipo{to ostalim spomenutim dràvama. Stoga bi kod stvarawa nove Jugoslavije trebalo jako paziti na tu stvar (...) Zanimqivo je ovo Tiseranovo gledawe na slabosti stare Jugoslavije i uvjerewe da }e Jugoslavija biti uspostavqena. Usta{e su doista i zato imali razloga da ga ne vole. Me|utim, oni su se tje{ili saznawem, da papa Pije XII ne dijeli ekstremno nepovoqna mi{qewa ovog kardinala. To jest, da je papa protiv Jugoslavije i stopostotno za osovinu i usta{ku NDH! Lobokovi~ naime pi{e Lorkovi}u: Dodajem, da je kardinal Tiseran ob}enito poznat kao anglofilski raspoloèn, ali smatram, da je koristno s wime podràvati veze, ako ni{ta drugo, a ono radi podpunije na{e informacije. Po ob}enitom uvjerewu upu}enih, Sv. otac ne dieli pretjerani stav kardinala Tiserant u politi~kim pitawima. Ipak, Lorkovi} biqeì ba{ ispod toga: Nakon takvih uvreda Hrvatske ne moè se s T. podràvati nikakovih veza. L. A sada da vidimo, kako se je kardinal Tiseran intimno odnosio prema progonu Srba i prekr{tavawu pravoslavnih. Naglasili smo, da je wegov potpis na odluci Kongregacije za isto~nu crkvu, kojom se prelaèwe pravoslavnih najprije na grkokatoli~ku, a kasnije i na rimokatoli~ku vjeru odobrava i formalno omogu}ava. Tiseran je, dakle, bio nekonzekventan, radio je protiv svoga uvjerewa. On je znao da ~ak katoli~ki sve}enici predvode i usta{kim akcijama terorizirawa Srba. Kako ~itamo u Ru{inovi}evu pismu Lorkovi}u, od 6. oùjka 1942, Tiseran govori ovako: Ubijawe, paleì, razbojstva, pqa~ka, na dnevnom su redu u tim krajevima. Ne znam da li je to sve tako, ali znam pozitivno, da su i sami frawevci, kao n.pr. otac [imi} u Kninu, uzeli u~e{}a kod napadaja na pravoslavni ìvaq i na ru{ewe pravoslavne crkve. Otac [imi} sam je predvodio skupinu qudi sa oru`jem u ruci, koji su sru{ili pravoslavnu crkvu. Isto tako poru{ili ste pravoslavnu crkvu u Bawa Luci. Znam sigurno, da su se fra746
wevci u Bosni i Hercegovini isto tako jadno ponijeli. To me boli. Takve stvari ne moè raditi odgojen, kulturan i civilizovan ~ovjek, a kamo li sve}enik. Nikad nitko drugi u Vatikanu nije pred usta{ama kriti~ki ni doticao te uàse, nitko nije govorio ni o zlo~inima usta{a svjetovnih lica, a kamoli o zlo~inima usta{a sve}enika, o ubicama i teroristima u mantijama. Tiseran je to u~inio jedini. Iako ni on nije kazao, ni ono najteè, ni sve. Ru{inovi} je reagirao ovako: Moè{ misliti kako mi je bilo pri du{i slu{ati sve to i ~uti {to je sve neprijateqska promi~ba u~inila protiv nas, pa sam ostao jako iznena|en i izrazio svoje ~u|ewe wegovoj uzornosti nad tim neistinama, koje su mu servirali sami na{i neprijateqi i odgovorio sam na sve ono {to mi je on naveo. To {to pojedini fa{isti govore o nama i misle, malo nas se ti~e, jer znamo da tako ne misle vode}i, koji su pomogli stvoriti na{u dràvu. Usta{a se ~udi! On pada s neba, kad mu se govori o zlo~inima u Hrvatskoj, to je wemu samo neprijateqska promi~ba! Tiseran je, kako on kaè, te usta{ke uàse saznavao od talijanskih oficira okupatora u Hrvatskoj, koji su i sami zlo~instva po~iwali, ali su usta{ka, po wihovu shva}awu, bila jo{ groznija i o wima su pri~ali po Italiji, i u Vatikanu. A Ru{inovi} ovako poku{ava lagati Tiseranu: Za navedene slu~ajeve ru{ewa pravoslavnih crkava nisam ~uo, pa mi je te{ko vjerovati. Bio sam nekoliko puta u Zagrebu u zadwih par mjeseci, a i na{a vlada obavje{}uje nas iscrpno o prilikama u zemqi, pa drìm da bih i to saznao. No, uzimam na sebe da ispitam tu stvar, pa }u biti slobodan da vas obavijestim. Zvjerstva su zaista po~iwena, ali od pravoslavnih na katolicima, a mo`da je tu i tamo po koji slu~aj bio kao reakcija i sa strane katoli~kog hrvatskog elementa. Talijanski vojnici, koji su do{li u nepoznati kraj ~uli su o svemu, {to se doga|alo, ali u nepoznatom kraju i bez poznavawa jezika sigurno da se nisu mogli pravo informirati o stvarima. Ima pak me|u wima i takvih, koji ne sluè svom narodu na ~ast, pa nije ~udno ako ovako kleve}u i nas. Me|u wima nalazi se i onih, koji nisu zadovoqni sa rije{ewem koje su postigli, jer su mislili i èqeli da ~itava Dalmacija bude pripojena Italiji. Me|u wima ima i komunista, a i onih, koji bi èqeli da bude sve druga~ije, nego {to èle oni, koji ih vode itd. Usta{ama je vidimo jasno bilo tjeskobno, oni nisu o~ekivali, da }e jedan kardinal osu|ivati wihova nedjela, oni poku{avaju da ga razuvjere, da izvrnu stvari, da svoje vlastite zlo~ine jo{ jednom pripi{u svojim `rtvama. Vidjeli smo ve}, kako su Vatikan zapquskivali nekim Sivim kwigama, u kojima su servirali falsifikate, pa su svoje pokoqe, uàsne slike svojih raskasapqenih `rtava, prikazivali kao djela odmetnika. Me|utim, Tiserana Ru{inovi} nije uvjerio. Kardinal mu je, naime, servirao nove uàse u razgovoru, od 27. V 1942, nakon gotovo tri mjeseca, o ~emu Ru{inovi} pi{e Lorkovi}u u pismu od 28. V 1942. Kaè, da mu Tiseran tvrdi, da su Nijemci zajedno s usta{ama poklali sve sve}enike pravoslavne crkve i da je nestalo 350 tisu}a Srba.
747
[to se mi imamo tuìti na Srbe, veli (Tiseran), kad mi s wima postupamo gore nego li su oni s nama, i ako smo mi toboè kulturniji i katolici. Samo u jednom logoru ima 20 tisu}a Srba. Srbi su u borbama s Turcima dali za Zapad i katolicizam isto toliko koliko i mi, mo`da i vi{e. Hrvati su dobili naziv antimurale christianitatis, jer su bili katolici. Znade on kakvi su Hrvati po onome {to su u~inili u Lotaringiji itd, itd. Jedva da sam gdje mogao do}i do rije~i. I u takvom razgovoru kaè, da ne simpatizira vi{e Srbe od Hrvata! Usta{ki su zlo~ini tako, dakle, djelovali na Tiserana, da je pod tim dojmom jo{ jednom identificirao sve Hrvate s usta{ama, pa je uskrisio staru verziju da su Hrvati divqaci, {to se povezivalo s ratovawem pod Austrijom. Treba svakako opaziti, da Tiseran ne potcjewuje ulogu i zasluge Srba za kr{}anstvo, pa tu stoji dijametralno protivno usta{ama. Ipak, kako da se oprosti kardinalu Tiseranu, koji znaju}i za uàse, koje Srbi moraju podnositi, znaju}i da su usta{e neuporedivi zlo~inci nije druga~ije reagirao, nego se ograni~io samo na iskaqivawe svoje srybe i svoje ironije pred tim usta{kim zlo~ina~kim opunomo}enikom? Za{to nije pokrenuo Vatikan, za{to nije uvjerio papu, da je na krivom putu, kad blagoslivqe Paveli}a? I za{to je ipak slu`beno pomagao prekr{tavawe, kad je vrlo dobro znao kakvom zlo~ina~kom planu ono sluì? I te kako je dobro znao! Ru{inovi} pi{e u pismu 6. III 1942. o razgovoru s Tiseranom na tu temu: U toku razgovora pre{li smo na pitawe obra}enika. To ga je dosta zanimalo, pa sam ja po onoj Draganovi}evoj kwizi po~eo prikazivati historijskim tokom vjerske prilike u Hrvatskoj. Nu, kad sam tvrdio, da je jedno} Hrvatska, kao i Crna Gora bila katoli~ka, i da su dolaskom osmanlija po~eli pravoslavci infiltrirati ~iste hrvatske krajeve, pa su pod nasiqima najgore vrsti mnogi katolici ostavili svoju vjeru i pre{li dijelom na islam, a dijelom na pravoslavqe, on se tome usprotivio i kaè, da je to za wega novo. On, da pozna dobro povijest kr{}anstva, ali da nije bilo slu~aja, gdje su katolici latinskog obreda prelazili na pravoslavqe. Spomenuo mi je slu~aj Gr~ke, koja je sa Turcima imala sli~ne neprilike kao i Hrvatska, pa da je u Gr~koj ostao isti broj katolika, kao {to je bio i prije dolaska osmanlija. Mogu}e je jedino to, po wegovom mi{qewu, da su grkokatolici prelazili na pravoslavqe. Po{to se nismo mogli sloìti, zamolio sam ga, da bi mi dozvolio, da mu ja to prikaèm u jednoj radwi, obrazloènoj na temequ historijskih podataka ili da mu donesem literaturu o tome. Vrlo rado je primio i ja sam mu ponudio Draganovi}evu kwigu, koju }u mu odnijeti, jer mi je rekao, da wema~ki ~ita isto kao i francuski. Usta{a se kako vidimo zanosi nadom, da }e Tiseranom ipak navesti da mu vjeruje, ali Tiseran je sigurno stvari znao boqe, negoli falsifikator i usta{ki zlo~inac Draganovi}. Ponu|ena Draganovi}eva kwiga mogla je samo da potencira Tiseranovu ironiju. No, tim je zanimqivije, ba{ u svijetlu spomenutih negacija, da je upravo taj isti kardinal Tiseran potpisivao odluke svete kongregacije, koje su
748
usta{ama i usta{kom episkopatu omogu}ivale da svoja nedjela s obra}enicima provode. Kako smo vidjeli iz wegove izjave Ru{inovi}u, on jedva da dozvoqava da su neki grkokatolici prelazili u pro{losti na pravoslavqe, ali kategori~ki iskqu~uje, da su rimokatolici to ~inili ili morali ~initi. On ne vjeruje, da je usta{ko prekr{tavawe vra}awe na vjeru otaca. Pa ipak formalnim aktom odobrava da se prekr{tava ne samo na grkokatoli~ku, nego i na rimokatoli~ku vjeru goleme mase pravoslavnih Srba. îni to protiv svog boqeg, intimnog uvjerewa. Mo`da zato, jer je ipak bio nemo}an pred politikom pape, kardinala Maqonea i ostale Kurije, koja je ~itava, ~itavom svojom snagom i krutom disciplinom, bila na strani usta{a? (isto; str; 113-117)
2. Hrvatska pravoslavna crkva sredstvo za likvidaciju pravoslavqa

Osnivawe Hrvatske pravoslavne crkve 1942. godine bio je jo{ jedan Paveli}ev izum koji je trebalo da prikrije usta{ki program zatirawa pravoslavqa i Srba. @uti} obja{wava da je stvarawe Hrvatske pravoslavne crkve imalo za ciq da dokraj~i postojawe Srba na podru~ju Nezavisne Dràve Hrvatske. Pored direktnog prevo|ewa pravoslavnih Srba u rimokatolicizam, nasilnim prekr{tavawem, ~elnici NDH po~iwu da primewuju Kvaternikove, Star~evi}eve, Paveli}eve, Frankove, Radi}eve i Draganovi}eve ideje o Srbima kao Hrvatima pravoslavne vere. Svi navedeni su odricali postojawe srpskog naroda i srpskog nacionalnog imena na podru~ju mitomanske rimokatoli~ke i prava{ke Velike Hrvatske, svode}i Srbe samo na teritoriju Srbije do Drine. Izvan tog podru~ja, svi pravoslavni Srbi su bili Hrvati pravoslavne vere. Kroatizacija prava{kog velikohrvatskog prostora nije se mogla uspe{no izvr{iti sve dok se ne uni{ti Srpska pravoslavna crkva na tim podru~jima. Dr Ivo Pilar je 1918. pisao da dok postoji Srpska pravoslavna crkva, Srpstvo i wegova dràva su neuni{tivi i ne mogu biti u svojim stremqewima ograni~eni niti prostorom, niti vremenom, niti pak saznawem realnih mogu}nosti. Poglavnik Ante Paveli} je, u odnosu na Srbe i pravoslavqe, delovao prema idejnom konceptu pokreta~a prava{kog politi~kog pokreta. Striktno se drào wihove teze o nacionalnom karakteru pravoslavqa, pa je iz wega izvla~io prava hrvatskog naroda (Hrvata pravoslavne vere) da ima svoju pravoslavnu crkvu. Zato je, u februaru 1942, izjavio slede}e: U pravoslavqe ne dira nitko, ali u hrvatskoj dràvi ne moè biti Srbske pravoslavne crkve... Kaèm jo{ jednom, ne moè biti srbske, a ne moè biti ni gr~ko-pravoslavne. Za{to? Zato jer su svugdje na svietu pravoslavne crkve nacionalne crkve. Srbska pravoslavna crkva jest sastavni dio srbske dràve, Srbije... To moè biti u Srbiji, to je moglo biti i u nesretnoj Jugoslaviji, ali u hrvatskoj dràvi to ne moè i ne}e biti... Ne}emo dozvoliti da bilo koja crkva postane jednim politi~kim sredstvom, napose uperenim protiv opstanka hrvatskog naroda i hrvatske dràve. Prava{i i A. Paveli} zastupali su apsurdnu analogiju, jer su za hrvatski narod (koji ima vr749
lo nepouzdanu istorijsku narodnosnu osnovu) traìli pravo osnivawa svoje pravoslavne crkve kakvu su u dalekoj istoriji osnovali iskonski pravoslavni narodi. Nacija kojoj je egzistencijalna osnova postojawa rimokatolicizam i pangermanizam, odjednom prema prava{kom, haesesovskom i vatikanskom konceptu pod svoje versko pravoslavno okriqe ho}e da stavi pravoslavne Srbe, odnosno Hrvate pravoslavne vere. Po{to je srpsko pravoslavqe sveo na podru~je Srbije (do Drine), A. Paveli} je po hitnom postupku likvidirao srpsko-pravoslavne parohije i crkvene op{tine na teritoiji Nezavisne Dràve Hrvatske. U delokrug Vjerskog odsjeka Dràvnog ravnateqstva za ponovu spadala je likvidacija pravoslavnih crkvenih op{tina i crkava i katoli~ewe pravoslavnih Srba. Prvi zakonski akt Nezavisne Dr`zave Hrvatske protiv Srpske pravoslavne crkve donet je 5. maja 1941. godine. To je bila naredba kojom je prestala da postoji Srpska pravoslavna crkva u NDH. Zakonskom odredbom Ministarstva za pravosu|e i bogo{tovqe, od 3. aprila 1942, osnovana je Hrvatska pravoslavna crkva. Ministarstvo pravosu|a i bogo{tovqa, na ~elu sa Andrijom Artukovi}em, donelo je 10. juna 1942. upute za osnivawe novih ùpa (parohija) Hrvatske pravoslavne crkve. U uputima se navodi da je Hrvatska pravoslavna crkva novo tielo, pa se iz tih razloga ne moè smatrati da je zakonskom odredbom od 3. travwa 1942, dopu{teno djelovawe biv{im srpsko-pravoslavnim ob}inama i wihovim ~lanovima. Daqe je istaknuto da se tek sada imaju, na temequ zakonske odredbe od 3. aprila 1942. i Ustava Hrvatske pravoslavne crkve () osnivati hrvatske pravoslavne ùpe (parohije) slobodnim pristankom pripadnika pravoslavne vjeroispoviesti. Pristup u Hrvatsku pravoslavnu crkvu vr{io se pojedina~no, ili po obiteqi, na temequ molbe podnesene gradskim poglavarstvima, odnosno, kotarskim oblastima. Verske slu`benike HPC pla}ala je dràva kao dràvne ~inovnike na temequ ~inovni~kog zakona. U HPC mogao je svatko pristupiti. Zabrana ulaska u ovu crkvu odnosila se na one biv{e pravoslavce koji su pre{li, ili su se prijavili za prijelaz na koju bilo priznatu vjeroizpoviest, jer bi s tim nastala smetwa i zabuna u mati~nim kwigama i drugim izpravama javnopravnog zna~aja, gdje je oznaka vjeroizpoviedne pripadnosti u toku miewawa ili je ve} promiewena. Na osnovu ove zakonske odredbe ministar pravosu|a, dr Mirko Puh, odobrio je obrazovawe prve crkvene op{tine Hrvatske pravoslavne crkve. Predsednik prve crkvene op{tine HPC u Zagrebu postao je Petar Lazi}. Prva crkvena liturgija odràna je u crkvi Svetog Preobraèwa u Zagrebu. Liturgiju je sluìo sve{tenik Vaso [urlan, iz Zemuna, u prisustvu ve}eg broja usta{kih dràvnih i vojnih velikodostojnika. Na osnovu ~l. 2. zakonske odredbe o osnivawu HPC done{en je Ustav crkve, ~iji je tekst cenzurisao li~no Ante Paveli}. On je i potpisao ustav 5. juna 1942. godine. Tog dana poglavnik A. Paveli} je imenovao preosve}enog arhiepiskopa Grigorija Ivanovi~a Maksimova Germogena mitropolitom zagreba~ke mitropolije Hrvatske pravoslavne crkve, sa sedi{tem u Zagrebu. Germogen je bio arhiepiskop jekaterinoslavski i moskovski, ruski kalu750
|er emigrant sa prebivali{tem u manastiru Hopovo na Fru{koj gori. On je bio i ~lan Sinoda ruskih zagrani~nih crkava u Sremskim Karlovcima. Ante Paveli} je 29. maja organizovao prijem za ~elnike HPC. Pored Germogena, koji je u to vreme imao preko 80 godina, prijemu su prisustvovali wegov li~ni sekretar Milo{ Oberkneèvi}, jeromonah Platon, sve{tenici Vaso [urlan, Petar Lazi} i Miron Federer. Prema Ustavu HPC, podru~je NDH bilo je podeqeno na ~etiri eparhije: zagreba~ku, petrova~ku sa sedi{tem u Bosanskom Petrovcu, brodsku sa sedi{tem u Bosanskom Brodu i sarajevsku. Mitropolit Germogen poloìo je zakletvu pred poglavnikom 8. juna 1942. u prisutsvu ~lanova vlade i usta{ke vlasti. Imenovawe arhijereja i paroha HPC naknadno je obavqano. Tako je ruski sve{tenik arhimandrit iz Dubrovnika Nikolaj Ruèncov postavqen, 18. avgusta 1942, za privremenog ùpnika (paroha) Hrvatske pravoslavne ùpe u Sarajevu. Krajem avgusta 1942, postavqeni su Ivan Mro~kovski i Bogdan Popovi}, iz Bawa Luke, tako|e za privremene ùpnike ùpe u Sarajevu. Stvarawem Hrvatske pravoslavne crkve usta{ki reìm A. Paveli}a nastojao je da dokraj~i postojawe Srba na prostoru Nezavisne Dràve Hrvatske. Pokoqem i prevo|ewem Srba u rimokatolicizam bitno je redukovan wihov broj u NDH. Preostale Srbe je trebalo na perfidan na~in prevesti u Hrvate pravoslavne vere. U jugoslovenskoj istoriografiji mnogi autori su se bavili pitawem prekr{tavawa Srba i stvarawa Hrvatske pravoslavne crkve, razli~ito tuma~e}i uzroke nastanka takve apsurdne tvorevine. Jedni su tuma~ili da je HPC trebalo da posluì kao sredstvo uspe{ne kroatizacije Srba, wihove denacionalizacije i asimilacije. Drugi su smatrali da je osnivawe HPC bilo samo sredstvo za prikrivawe usta{kih zlo~ina, za realizaciju vatikanskog sna o rimokatoli~kom Balkanu. U su{tini, Hrvatska pravoslavna crkva je jedan od oblika unije pravoslavnih Srba sa rimokatolicima Balkana (...) Iz Vatikana su preporu~ivali da se u krajevima gde ima pravoslavnih stvore grkokatoli~ki centri i da se rad na uniji poveri grkokatoli~kom episkopu Janku [imraku, najboqem poznavaocu verskih pitawa na Balkanu. (@uti}; cit. delo; str. 233-236) Lu~i}, analiziraju}i razloge zbog kojih je stvorena Hrvatska pravoslavna crkva, isti~e: Hrvatski {ovinisti godinu dana su besomu~no ubijali Srbe i nisu sve uspeli da pobiju. Narod srpski digao se na ustanak, oti{ao u {umu i po~eo da se sveti. Paveli} shvata da otvorenim i neprikrivenim genocidom ne moè da pokatoli~i dràvu. Zbog toga on smi{qa novu taktiku, da bi razbijao srpsko pravoslavqe na Balkanu, kako je Mile Budak obe}ao komunistima. Ta nova taktika je hrvatsko pravoslavqe. Ako sve Srbe ne moè da pobije i pokatoli~i NDH }e ih pohrvatiti kroz Hrvatsku pravoslavnu crkvu. [ta to zna~i? U~ewe i obi~aji, slu`ba boìja ostaje isto, ali se izbacuje Svetosavqe temeq svega {to srpsku crkvu ~ini samo srpskom! I pored uverewa da su progla{ewem Hrvatske pravoslavne crkve zavarali svetsko javno mwewe i preostale pravoslavne Srbe u NDH, pokaza751
lo se da su se usta{e prevarile. Pravoslavni Srbi shvatili su zamku koja im je bila postavqena i uglavnom su se klonili ove crkvene tvorevine. I pored jednogodi{weg uni{tavawa svih srpskih tragova u NDH, ubijawem vi{e stotina hiqada Srba, pqa~ke i paqevine wihove imovine, crkvi i manastira shvatilo se da je prakti~no nemogu}e uni{titi jedan narod. Moralo se ne{to mewati. Zato su Ante Paveli} i wegova vlada odlu~ili da najtvrdokornije pravoslavce privuku progla{ewem Hrvatske pravoslavne crkve. Na prvi pogled ni{ta se nije mewalo. Obred }e ostati isti. Crkve iste, vernici isti. Jedino se mewalo ime crkve i vernika. Vi{e to nije bila Srpska pravoslavna crkva ve} hrvatska. Vernici nisu bili Srbi ve} Hrvati. Tako su usta{e produìle sa odnaro|avawem Srba koje }e uporno sprovoditi do posledweg dana wihove strahovlade. Vatikan je, normalno, kalkulisao. No, nije se protivio stvarawu Hrvatske pravoslavne crkve. Istorija }e pokazati da je Vatikan uvek pozdravqao pravoslavne separatiste u Jugoslaviji. (Lu~i}; cit. delo; str. 212-213) Ante Paveli} je u govoru, koji je odrào u Hrvatskom dràvnom saboru 28. februara 1942. godine izme|u ostaloga nagovestio osnivawe Hrvatske pravoslavne crkve. Pri tom se rukovodio, naglasiv{i to izri~ito: ...na~elom izraènim u hrvatskoj narodnoj poslovici: Brat je mio koje vjere bio. Hrvatski narod bio je uvijek vjerski sno{qiv. U Hrvatskoj su zemqi kroz stoqe}a uz Hrvate katolike i muslimane ìvjeli pravoslavni u slozi i qubavi. Sigurno je, da }e oni svi jednako qubiti i unapred svoju hrvatsku domovinu, s kojom su svojim domovima i obiteqima, grobovima otaca i kolijevkama djece usko povezani, i biti joj vjerni sinovi (Glas pravoslavqa, zvani~ni organ HPC, 4. juna 1944. godine). Prema novo{tampanoj zakonskoj odredbi o Hrvatskoj pravoslavnoj crkvi ona }e u Hrvatskoj biti samosvojna (autokefalna). Samosvojnost ove separatisti~ke crkve ogledala se u wenoj nezavisnosti od usta{ke dràve i ostalih pravoslavnih zajednica u svetu. Slu`beni list NDH, 5. juna 1942. godine, objavio je Ustav Hrvatske pravoslavne crkve u kome je bilo do u detaq ure|eno delovawe ove crkve. Ovom poglavnikovom odredbom odre|en je i naziv poglavara ove samozvane pravoslavne crkve. Ovo je pitawe zadalo velike glavoboqe poglavniku NDH. Na ~elu tvorevine kakva je bila Hrvatska pravoslavna crkva po èqi wenih stvaralaca tebalo je da stoji patrijarh. Me|utim, kako prona}i patrijarha? I pored svemogu}nosti Anta Paveli}a, patrijarh se preko no}i ipak nije mogao stvoriti. Naravno, ako se ne èli da se ova tvorevina do kraja ne pretvori u lakrdiju. Svojom zakonskom odredbom Ante Paveli} je predvideo da na ~elu crkve mora stajati patrijarh, koji je ujedno i mitropolit zagreba~ke mitropolije, pa se stoga i naziva Patrijarh hrvatske pravoslavne crkve i mitropolit zagreba~ki. To je zakonom bilo predvi|eno. Me|utim, u praksi na ~elu Hrvatske pravoslavne crkve stajao je mitropolit zagreba~ke mitropolije jer, kako je to objasnio zvani~ni organ HPC Glas pravoslavqa, razlog je izvan
752
dohvata same crkve i wezinom vodstvu. I pored najboqih èqa da ova crkva dobije svog patrijarha, Glas pravoslavqa mora da prizna da je to stvar budu}nosti. Po nauci sv. pravoslavqa potrebna je zato saglasnost vaseqenskog patrijarha. Kad za to do|e vrijeme, izaslanik hrvatske dràvne vlade uredit }e to pitawe s carigradskim patrijarhom, pa }e tada na{a Hrvatska pravoslavna crkva imati i svoga patrijarha. (isto; str. 213-214) Hrvatska pravoslavna crkva do kraja svoga postojawa, maja 1945. godine, ne}e uspeti da imenuje svoga patrijarha. A pri~a o potrebi da se dobije suglasnost vaseqenskog patrijarha i da }e to kada za to do|e vreme uraditi izaslanik hrvatske dràvne vlade bila je èqa tvoraca ove izmi{qene crkve da zavaraju narod. Eto, sve je gotovo. Pitawe priznawa je ~ista formalnost. Po zakonima pravoslavqa jedini koji bi trebalo da prizna Hrvatsku pravoslavnu crkvu bila bi Srpska pravoslavna crkva. Crkva pravoslavnih Hrvata nastala je od dela SPC. Jedini na~in da se ona legalizira bilo bi priznawe wene matice Srpske pravoslavne crkve. Normalno, usta{ka vlada NDH ne bi nikada traìla priznawe od onih koje ne priznaje. Tako|e i Sinod SPC nikada ne bi priznao ovu ve{ta~ku tvorevinu stvorenu na grobovima srpskog pravoslavnog naroda u NDH. Tako se krug oko Hrvatske pravoslavne crkve zatvara. Stvorena od usta{a do kraja svoga postojawa osta}e verni izvr{ilac politike genocida nad srpskim narodom u NDH. Katoli~ka usta{ka dràva ta~no je znala kolike su wene mogu}nosti. Iako je wen uticaj me|u pravoslavcima u NDH bio neznatan, on je za usta{ke vlastodr{ce bio dragocen. Bila je uspe{ni deo ogromnog propagandnog aparata usta{ke dràve. Ante Paveli} je svetu poku{avao da pokaè kako su pri~e o nekakvom progonu pravoslavaca u NDH obi~na izmi{qotina! U wegovoj dràvi katolici i pravoslavci ìve u qubavi i bratstvu. La`, ali i u wu su neki verovali. (isto; str. 214-215) Iako je ova crkva bila dràvna tvorevina i sa pravoslavqem imala veze samo po nazivu pravoslavna pojavili su se veliki problemi oko izbora wenog poglavara. Gde u dràvi strahovlade, nakon krvavog uni{tewa svega {to je i podse}alo na pravoslavqe, prona}i ìvog episkopa, pa jo{ i voqnog da sedne na poglavarski tron HPC? Koji }e se pravi pravoslavni episkop, i da je, kojim slu~ajem, preìveo sav jednogodi{wi teror, prihvatiti uloge izdajice svoga naroda i crkve? Takvog ~oveka, me|u srpskim episkopima usta{e nisu mogle prona}i. Jednostavno i po cenu ìvota niko se ne bi prihvatio uloge koju su mu, uz dobru materijalnu nadoknadu, nudili Ante Paveli} i wegova vlada. Problem je, ipak, re{en. Neko se setio biv{eg arhiepiskopa jekaterinoslavskog i novomoskovskog, Germogena. Wega }e Ante Paveli} proglasiti za mitropolita zagreba~kog i poglavara Hrvatske pravoslavne crkve. Ko je ~ovek koji se prihvatio ove neslavne uloge? Svetovno ime Germogena je Georgij Ivanovi} Maksimov. Bio je donski kozak, a rodio se 10. januara 1861. godine. Pi{u}i o Germogenu, slu`beni list HPC Glas pravoslavqa podvla~i da mu je otac kozak bio crkvewak a mati plemkiwa.
753
Duhovnu akademiju u Kijevu zavr{io je 1885 godine. Od obi~nog mladog sve{tenika u crkvi Sveta trojica u Novo~erkasku, dogurao je do arhiepiskopa jekaterinoslavskog i novomoskovskog. Nakon Oktobarske revolucije, arhiepiskop Germogen odlazi u emigraciju, i po~etkom Drugog svetskog rata nalazi se u Zagrebu. Ruska pravoslavna crkva (zagrani~na), kojoj je pripadao, nakon progla{ewa za poglavara HPC, iskqu~i}e ga iz svojih redova i zabrani}e mu sve{tenosluèwe. Naravno, ta anatema koja je stigla od wegove mati~ne crkve nije mu smetala da rukovodi Hrvatskom pravoslavnom crkvom. O~igledno je da je stawe u izmi{qenoj HPC bilo sve samo ne normalno. Da bi kako tako crkva funkcionisala, bilo joj je potrebno nekoliko episkopa i stotinu sve{tenika. Wihovo stvarawe bila je prava mora za katoli~ke pokroviteqe ove pravoslavne crkve. (isto; str. 215-216) Svi ovi problemi koji su pratili ìvot HPC nisu smetali usta{koj propagandi da na sve strane trubi kako je weno stvarawe sa velikim odu{evqewem prihva}eno me|u pravoslavnim hrvatskim narodom. Neprekidno se isti~e da u Hrvatskoj nije nikada nitko imao, niti ima {to protiv pravoslavqa kao vjere, niti se ikada u Hrvatskoj koga progonilo radi pravoslavqa i pripadawa pravoslavqu. Glas pravoslavqa, poku{ava, ovom cini~nom re~enicom da izbri{e ne{to {to se nikada ne}e izbrisati: teror koji su usta{e sprovodile nad tim istim pravoslavnim narodom srpske nacionalnosti koji nije hteo da prihvati ovu wihovu crkvu. Tvrdwa poglavnika (u svom povjesnom) govoru od 28. februara 1942. godine, kada je najavqeno stvarawe HPC da se u NDH ne progone pravoslavci, uvek se potkrepquje ~iwenicom da su, iako katolici, usta{e stvorile Hrvatsku pravoslavnu crkvu. I ne samo to. Tvrdilo se da je u Hrvatskoj ma bilo tko od odlu~uju}ih narodnih ~inbenika bio protiv pravoslavnih vjernika, ne bi bila dana tolika za{tita i potpora dràve, kolika je dana Hrvatskoj pravoslavnoj crkvi. Nastoje}i da se prikaè u novoj svetlosti, Paveli} je malobrojno pravoslavno sve{tenstvo uzeo pod svoju za{titu. Naravno, to je bio dobro smi{qeni propagandni potez. Propaganda je tvrdila da ni u jednoj zemqi pravoslavna crkva nema tolika prava kao {to je to slu~aj u NDH. Sve{tenici HPC bili su dràvni slu`benici, {to prije nije bilo. Ova pomo} pravoslavcima posebno je potencirana jer je Nezavisna Dràva Hrvatska prete`no katoli~ka dràva. Novi sarajevski episkop, kvisling Spiridon Mifka u Glasu pravoslavqa od 17. avgusta 1944. godine u povodu svog ustoli~ewa pun je hvale na ra~un Ante Paveli}a i NDH: U Jugoslaviji, re}i }e tom prilikom Mifka, a to treba osobito naglasiti, neka vide oni, koji ne}e da vide ili su zasqepqeni laìma protivnika hrvatske dràve i hrvatskog naroda gde su vladali pravoslavci, ta dràva nije ni izdaleka toliko dala pravoslavnima kao hrvatska dràva, katoli~ka dràva.
754
Nastoje}i da se prikaù kao qudi kojima je brat mio koje vjere bio i da, {to se ti~e Hrvata katolika to nije ni{ta novo, propaganda pretraùje po pro{losti. (isto; str. 216-217) Glas pravoslavqa (juni 1944. godine) pi{e, izme|u ostalog, da je pravoslavqe u Hrvatskoj velikim dielom une{eno i da su wegovi nosioci djelomi~no bili stranci, ali su se oni stoqe}ima srodili sa ~istim hrvatskim pu~anstvom, te je tako i wihovo pravoslavqe postalo vjersko obiqe`je jednog dela na{eg naroda. Osim toga, ne ulaze}i u pitawe poviesti o pro{irewu pravoslavqa u hrvatskim krajevima, ustanovqujemo samo ~iwenicu da je na podru~ju Hrvatske bilo i da jest Hrvata, koji pripadaju pravoslavnoj vjeri. Ti su se pripadnici pravoslavne vjere uvjek u pro{losti priznavali Hrvatima, te ìvo sudjelovali u hrvatskoj narodnoj borbi. Propaganda NDH nastoji da hrvatsko pravoslavqe dobije svoj istorijski kontinuitet. Ona name}e laàn problem: Za{to pravoslavci u Hrvatskoj, pre stvarawa NDH nisu imali svoju crkvenu organizaciju? Usta{ki propagatori odgovaraju da je za sve kriva velikosrpska politika prema Hrvatskoj. Po wima velikosrpski politi~ari u ostvarivawu svojih hegemonisti~kih te`wi su se oslawali na pravoslavni dio hrvatskog stanovni{tva. Po wima, razlog za{to su se pravoslavci u Hrvataskoj po~eli ose}ati Srbima, je ba{ u iskqu~ivom povezivawu pravoslavqa sa Srpstvom. Poloàj Hrvatske pod tu|inskom vlasti, po ovim oslobodiocima razlog je {irewa srpstva me|u hrvatskim narodom. Prikazuju}i sebe kao spasioce hrvatskog naroda i wegovi ujediniteqi, usta{e tvrde da je velikosrpska politika u podeqenosti Hrvata videla svoju {ansu. Posebna se ekspanzija Srpstva ose}ala, po wima, u Bosni i Hercegovini jer je dobar dio stanovni{tva pravoslavne vjere. Pored Srba, za {irewe pravoslavqa u Bosni i Hercegovini krivi su Turci. Za Turke je, po mi{qewu istori~ara NDH pravoslavqe bilo prihvatqivije. U katolicizmu vidjeli su glavnog nosioca borbe protiv wihovih te`wi za osvajawem Europe. Mno{tvo bosanskih katolika po ovoj je teoriji, radije pre{lo na pravoslavqe jer su ih i sami turski gospodari na to tjerali. Dokazuju}i uporno da su pravoslavci na teritoriji NDH Hrvati, razra|uje se poviestna ~iwenica da bosanski katolici samim prielazom na pravoslavqe nisu postali Srbi. Argumenat da bosanski pravoslavci nisu Srbi je u tome {to Srbi iz Srbije bosanske pravoslavce nazivaju pre~anima. Ovo pretvarawe pravoslavaca u Hrvatskoj u Srbe, po mi{qewu ovih teoreti~ara, zna~i po~etak wihove nesre}e. Ta nesre}a o~ituje se u ~iwenici, da su pravoslavci postali oru`jem u rukama hrvatskih neprijateqa, zbog ~ega su se kao neprijateqska mawina kad tad morali sukobiti s hrvatskom ve}inom. Pravoslavci su, u principu, uvek bili oru`je stranim silama protiv Hrvatske. Velikoma|arski politi~ari su, prema ovoj klero-usta{koj istoriografiji, u svoje vrieme preko pravoslavaca sprije~avali ujediwewe hr755
vatskih zemaqa. U Dalmaciji su Italijani opet pomo}u pravoslavaca sprije~avali prikqu~ewe Dalmacije hrvatskoj matici. S druge strane, prema ovim izvorima, i Srbija je èlela uz pomo} pravoslavaca u svim hrvatskim zemqama ostvariti Veliku Srbiju i dobiti izlaz na Jadransko more. Srbi su u ovome ~ak i uspeli uzpostavom Jugoslavije. Zanimqivo je da se u novoj dràvi poloàj pravoslavaca u hrvatskim zemqama poboq{ao, me|utim, oni su ipak za Srbe iz Srbije ostali samo tzv. pre~ani, boqe re}i Srbi za slu~aj nu`de. (isto; str. 217-218) Iako je Ante Paveli} stvaraju}i tzv. Hrvatsku pravoslavnu crkvu odloìo weno me|unarodno priznawe i priznawe vaseqenskog patrijarha za neka boqa vremena, saveznici NDH podràli su HPC. U bugarske duhovne {kole na izobrazbu oti{lo je vi{e hrvatskih pravoslavnih bogoslova. U bugarskom pravoslavnom manastiru êrepi{ {kolovali su se budu}i hrvatski pravoslavni sve}enici Dobrivoje Baqka{i}, Branko êlikovi}, Dragutin Cu~kovi}, Borivoje ]ur~i}, Radoslav \uri~i}, Branko [im{i} i Slobodan Vujadinovi}, svi iz Sarajeva, zatim Jovan Jerkovi} iz Rume, \orde Nika{inovi} iz Zemuna, Vasilije Popovi} iz Jazka, Radoslav Radosavqevi} iz Zemuna, Stevan Senkovi} iz Rume i Jurij Zlotarenko iz Bawa Luke. I dok je Bugarska pravoslavna crkva samo {kolovala sve{tenike za potrebe NDH, Rumunska pravoslavna crkva oti{la je korak daqe. Dana 13. avgusta 1944. godine, gost NDH i HPC je Wegovo visokopreosve{tenstvo mitropolit Moldavije Visarion. Vlada Ante Paveli}a ovoj poseti crkvene delegacije prijateqske Rumunije daje prvorazredni zna~aj. Na zagreba~kom kolodvoru goste, koji su do{li brzim vlakom iz Be~a, do~ekali su, kako }e zapisati Glas pravoslavqa predstavnici hrvatske dràvne vlade, usta{kog pokreta i oruànih snaga te po~asni odjel usta{ke mladeì s glazbom. Do~eku visokih predstavnika Rumunske pravoslavne crkve bili su prisutni ministar pravosu|a i bogo{tovqa dr Pavao Canki i jo{ desetak drugih predstavnika usta{ke vlade, dràve i vojske. Do~eku je, naravno, prisustvovao i poglavar Hrvatske pravoslavne crkve Wegova visokopreosve}enost Germogen koji je odrào i kra}i govor pun zahvalnosti Rumunskoj pravoslavnoj crkvi {to je putem ovako uglednog svog izaslanstva uspostavila suradwu s Hrvatskom pravoslavnom crkvom. Za ovog pravoslavnog disidenta rumunsko priznawe daje poticaja da se u zajedni~koj suradwi jo{ ìvqe poradi na {irewu Kristove nauke i sijawu qubavi me|u qudima. Za propagandu NDH ovo je bio najva`niji doga|aj u ìvotu HPC. Ovim je ~inom HPC kona~no u{la u zajednicu pravoslavnih autokefalnih crkava. Rumunsko priznawe za stvoriteqe ove crkve bilo je istovremeno dokaz o sre|ewu prilika u na{oj dràvi i o u~vr{}ewu wezinih tekovina koje su postignute pod iznimno te{kim ratnim prilikama... Do posete Visariona Zagrebu do{lo je nakon {to je rumunski patrijarh Nikodin, u ime Svetog Sinoda, uputio pismo mitropolitu HPC Ger756
mogenu. Nikodin je obavestio Germogena da mu je javqeno preko rumunskog Ministarstva vawskih poslova da vam je za posve}ewe jednog novog episkopa, koje se treba obaviti u Zagrebu 15. kolovoza ove godine potreban jedan izaslanik od strane na{e Rumunske svete pravoslavne crkve, te mi s osobitom rado{}u i qubavqu u Hristu {aqemo u tu svrhu Wegovo visokopreosve{tenstvo mitropolita Visariona koga prate Visokopre~asni protojerej Vasie Stefan, savjetnik Patrijar{ije i arhi|akon na{e Patrijar{ije Traian Ghica. Posetu mitropolita Visariona NDH, wegovi crkveni i dràvni doma}ini èleli su da iskoriste i za napad na Srbiju i wenu pravoslavnu crkvu. U govoru koji je ministar pravosu|a i bogo{tovqa dr Pavao Canki odrào na sve~anoj ve~eri u ~ast gosta iz Rumunije, izre~eno je vi{e kleveta na ra~un SPC. Canki je mitropolitu Visarionu, izme|u ostalog, rekao da je tek u NDH na{a pravoslavna crkva zadobila dostojan poloàj u skladu s ob}im na~elima svetog pravoslavqa i s wenim posebnim poviestnim razvitkom. Raspadom Jugoslavije ograni~ila se Srpska pravoslavna crkva i formalno na svoje prirodne granice, na samu Srbiju, dok u stvari hrvatski pravoslavni ìvaq duhovno i predajno nije nikada tamo pripadao. (isto; str. 219-220) Rumunski mitropolit Visarion Piju zajedno sa mitropolitom Germogenom, 15. avgusta 1944. godine u Zagrebu hirotonisali su Spiridona Mifku za sarajevskog episkopa. Mifka je na ovaj poloàj do{ao dekretom Anta Paveli}a, koji je, izme|u ostalog, Ustavom Hrvatske pravoslavne crkve bio zaduèn da imenuje episkopa HPC. Celom ovom doga|aju, zajedno sa posetom Visariona NDH, usta{ka vlada daje prvorazredno zna~ewe. O Mifki su tada napisani hvalospevi. Opisan je wegov ìvotni put od dana ro|ewa u Samoboru (9. aprila 1902. godine) do ustoli~ewa u episkopski tron. Normalno, Mifka je pun hvale na ra~un poglavnika i da se prihvatio episkopskog ~ina samo za voqu poglavnika. Mifka je ovim povodom izneo i nekoliko propagandnih laì o Hrvatskoj pravoslavnoj crkvi. Po wemu osnutak Hrvatske pravoslavne crkve me|u pravoslavnim Hrvatima primqen je sa odu{evqewem. U Visokom, gde je pri{ao HPC Spiridon Mifka je ponovo krstio djecu, koju su prije toga krstili partizanski popovi. Mifka kaè za ove popove: narod ih nije priznavao kao prave sve}enike i dozvolio je kr{tewe samo zato, jer je to morao u~initi pod silom. (isto; str. 220) Sveti Sinod Srpske pravoslavne crkve, 30. aprila 1942. godine, dvadeset i sedam dana nakon {to je Ante Paveli} ozvani~io HPC, progla{ava osnivawe ove crkve nekanonskim. Ovim povodom Sinod SPC isti~e da }e rukopoloèwa, unapre|ewa u vi{e sve{tene ~inove, koja je on izvr{io smatrati nevaè}im i to sve dotle, dok u svemu ovome ne donese nadle`nu odluku Sveti arhijerejski sabor SPC. Rat nije dozvoqavao da se sastane Sveti arhijerejski sabor SPC, pa je Sveti sinod SPC doneo odluku kojom se autokefalnost Hrvatske pravo757
slavne crkve pod ovakvim uslovima ne moè priznati kao akt na kanonima zasnovan. SPC ovakvu odluku donosi uz obrazloèwe da je dràvna vlast nenadle`na u progla{avawu crkve, i da ova autokefalnost nije izraz voqe tamo{weg pravoslavnog naroda, niti wegove jerarhije, koja je uni{tena, a pravoslavno stanovni{tvo prisiqeno da pre|e u rimokatoli~anstvo. Ove odluke Sinoda SPC svoju potvrdu dobijaju i na sednici koja je odràna 27. marta 1946. godine. Potvr|eno je da se osnivawe ove crkve ima smatrati ni{tavnim i nekanoni~nim, a sama autokefalna Hrvatska pravoslavna crkva, kao i wena jerarhija {izmati~kom u smislu ve} ranije odluke Svetog arhijerejskog sinoda, od 30/17. aprila 1942.. Odlu~eno je da je hirotonija izvr{ena pri postojawu okolnosti koje je samu po sebi ~ine ni{tavnom. Kakva je bila sudbina sve{tenika koji su priznali jurisdikciju HPC? Sveti Sinod SPC, uzimaju}i u obzir te{ke okolnosti pod kojima su krivice u~inili zakqu~io je da se svi sve{tenici HPC prime natrag u SPC, po ~inu primawa raskolnika. Broj ovih sve{tenika nije bio veliki, jer su usta{e, uspostavqawem NDH ubili 171 sve{tenika i tri episkopa SPC. Preostali su uglavnom proterani na okupirano podru~je Srbije a jedan sasvim mali i bezna~ajni broj priznao je juresdikciju HPC. Hrvatska pravoslavna crkva prestala je da postoji propadawem onih koji su je stvorili. (isto; str. 220-221) Autor kwige Tajni dokumenti o odnosima Vatikana i usta{ke NDH isti~e da je Paveli} u Hrvatskoj pravoslavnoj crkvi postavio vi{u hijerarhiju i niè sve}enstvo iz redova izdajnika sve}enika srpsko-pravoslavne crkve, izba~enih bogoslova te crkve ili sve}enika, koji su po kazni prestali ranije to biti. Bila je to u svakom pogledu jedna velika la` i politi~ka smicalica Paveli}eva. On je tu crkvu iskori{}ivao za zavaravawe me|unarodne javnosti, a ina~e za kontrolirawe jo{ preostalih, neprekr{tenih Srba, ukoliko su ti u svojoj naivnosti pristupili toj la`noj crkvi. Pravoslavci su u velikoj ve}ini tu crkvu shvatili kako treba i nisu joj se pribliàvali. A kako je Vatikan gledao na tu crkvu? Dobro, kao {to je gledao dobro na sve {to je usta{tvo radilo za {to radikalniju likvidaciju pravoslavqa i Srpstva. U Vatikanu su u toj crkvi vidjeli sredstvo, koje }e sluìti ne konzervaciji pravoslavqa, nego wegovoj likvidaciji, to jest takozvanom sjediwewu crkava. Ru{inovi} pi{e Lorkovi}u 9. V 1942: Priznawe pravoslavne crkve, kako sam ti ve} javio, primqeno je jako dobro. U tome Sv. stolica gleda put k vjerskoj uniji i nestanku {izme u Hrvatskoj. To bi za wih bio dragocjeniji dar koji Hrvatska moè pokloniti Sv. stolici. Da bi se pospje{ilo, mi{qewa su, da bi bilo potrebno osnivati grkokatoli~ke centre u krajevima, gdje se nalaze pravoslavci i pustiti da na tome radi dr [imrak, za kojega tvrde ovdje, da je najboqi poznavaoc za vjerska pitawa na Balkanu. Neki od katoli~kih predstavnika u Hrvatskoj neradim okom gledaju prelaze na isto~ni katoli~ki obred, ali Vatikan, a i
758
Stepinac, slaù se u tome, jer da je to najlak{i put, a i najbrì ka uniji, {to }e nedvojbeno biti i od politi~ke vrijednosti za ND Hrvatsku. Koliko sam ~uo, dr [imrak ve} je o tome raspravqao sa poglavnikom, pa se nadam, da }e uskoro do}i i do ostvarivawa, a ja bih te molio, da i ti sa svoje strane potakne{ tu stvar, {to }e sigurno biti od op}e koristi. Dr Draganovi} }e sigurno biti protiv tome, ali ja bih mu mogao sada dokazati opravdanost toga. Dakle, i pravoslavnu crkvu i grko-katoli~ki obred u Vatikanu smatraju kao jednu prelaznu fazu za pretapawe pravoslavnih masa u rimokatolicizam, za definitivnu likvidaciju {izme, {to bi bio najdragocjeniji dar Svetoj stolici! To je put ka uniji, to zna~i samo neka etapa za rimokatolicizirawe Balkana. Ovdje je Ru{inovi} direktivan, on prenosi konkretne sugestije vatikanske Kurije. I u ovom slu~aju, s obzirom na tu nakaradnu pravoslavnu crkvu, koja je stvorena s politi~kom svrhom, uz pomo} nekih Srba bez ~asti i morala, Tiseran ironizira i osu|uje usta{e. Ru{inovi} pi{e u pismu od 28. V. 1942. Lorkovi}u: Kaè (Tiseran), da su Nijemci priznali Hrvatsku pravoslavnu crkvu, kad su zajedno s nama poklali sve sve}enike i kad je nestalo 350.000 tisu}a Srba. A Lobokovi~ pi{e Lorkovi}u 20. XII 1942.: Za Hrvatsku pravoslavnu crkvu rekao je (Tiseran), da ne zna~i ni{ta, jer je nastala voqom poglavnika i wegovom voqom moè opet i nestati. Ali opet pitawe: {to je Tiseran u~inio, da to Vatikan ne odobri ili sprije~i? Ni{ta. No, uza sve to, ova dokumentacija ima svoju veliku vrijednost. Upravo kroz ova Tiseranova svjedo~anstva najboqe se vidi, kako je Vatikan svijesno (jer je isto ono znao {to i Tiseran) sudjelovao u jednom strahovitom usta{kom orgijawu. îtava ostala dokumentacija, svi ostali gestovi i akti Vatikana dobivaju na sadrìni i na teìni upravo u tom kontrastu s onim {to Tiseran govori. Osim toga pisma i pasusi o Tiseranu va`ni su i zato, da se dobije boqi uvid u karakter diplomatske prepiske Ru{inovi}a i Lobokovi~a. Vidi se, naime, da se oni nisu ustru~avali javqati u Zagreb i sve ono {to im je u Vatikanu nepovoqno kazano. Kad bi i ostali kardinali bili govorili kao Tiseran, bilo bi to sadràno u toj prepisci. Ali toga nema, jer kod drugih vatikanskih faktora i nije bilo kritike i osu|ivawa usta{a. (Tajni dokumenti....; cit. delo; str. 117-119) Kada je u pitawu stvarawe Hrvatske pravoslavne crkve, Tim Yuda ocewuje da je to bila druga taktika NDH koja nije imala mnogo uspeha. Kao razlog za osnivawe Hrvatske pravoslavne crkve, Ka~avenda i @ivkovi} isti~u da pokatoli~ewe nije i{lo prema planu usta{a. Usta{ke vlasti su ubrzo uvidele da prekr{tavawe ne te~e onako kako su ga zamislili, jer se deo srpskog ìvqa iselio u Srbiju, a dobar deo sklonio u {ume i prikqu~io se NO pokretu, koji je sve vi{e postajao ozbiqan rival usta{kom pokretu na ovom prostoru. Zbog tih i drugih razloga, Paveli} je, 28. februara 1942, predloìo da se formira Hrvatska pravoslavna
759
crkva kao crkva svih Srba sa podru~ja NDH. (Ka~avenda i @ivkovi}; cit. delo; str. 20)
3. Versko i politi~ko nasiqe nad Srbima

Simi} navodi odbranu koju je izrekao papa Pije XII povodom delatnosti klero-usta{ke vlasti na pokatoli~avawu Srba, i istovremeno decidirano odbacuje sve tvrdwe da je bilo samovoqnog napu{tawa pravoslavnog hri{}anskog u~ewa i prelaska na rimokatoli~ko. Zagreba~ki proces protiv nadbiskupa A. Stepinca (oktobra 1946) izazvao je veliko i ìvo interesovawe me|u ~lanovima papske Kurije. Kao odjek na sam proces javnost je zabeleìla li~nu izjavu pape Pija XII po pitawu klero-usta{kog prelaza s jedne vere na drugu (pitawe konverzije). Kao {to je poznato, javni tuìlac Vrhovnog suda NR Hrvatske, izme|u ostalog, optuìo je nadbiskupa A. Stepinca zbog nasilnog prekr{tavawa Srba za vreme okupacije Jugoslavije. Na dan 6. oktobra 1946, prilikom otvarawa nove pravni~ke godine Svetog rimskog suda (Sacra Romana Rota), papa Pije XII je odrào veliki programatski govor. Ovom prilikom, on je izlagao katoli~ku doktrinu, odnosno razliku u wenoj bitnosti izme|u crkveno-sudskog i gra|anskog poretka. Posebnu pa`wu je posvetio odbrani vere i slobode konverzije u svetlosti katoli~ke nauke. Kao {to se moglo i o~ekivati, on se teoretski pozvao na materiju iz Codex iuris canonici. Izlaù}i zna~aj kan. 1351, podvukao je da je wegov smisao samo verni odjek nauke crkve od prvih dana hri{}anstva. Potom je papa Pije XII pre{ao na odbranu klero-usta{kog rada oko pokatoli~avawa pravoslavaca u Paveli}evoj NDH. U ciqu razra|ivawa odbrane, obznanio je jedan zvani~an vatikanski dokumenat. Radi se o odgovoru Vatikana na protest jugoslovenske izbegli~ke vlade u Londonu, jo{ dok je klero-usta{ko prekr{tavawe Srba bilo u toku. Ne obja{wavaju}i protest jugoslovekske vlade, wegovu sadrìnu, papa Pije XII, ovom prilikom samo je obznanio odgovor Dràvnog sekretarijata Sv. stolice. Odgovor glasi: Pozivaju}i se na notu Jugoslovenskog poslanstva kod Sv. stolice br. 1/42, od 9. januara ove godine, Dràvnom sekretarijatu Svete stolice ~ast je staviti istom Poslanstvu do znawa {to sleduje: Shodno principima katoli~ke doktrine prekr{tavawe mora da bude rezultat ne spoqnih prinu|avawa ve} pristupawa du{e istinama propovedanim od katoli~ke crkve. Zbog toga katoli~ka crkva moè da primi u svoju sredinu odrasle koji traè da u wu u|u ili se u wu vrate, samo pod uslovom da su potpupo svesni zna~aja i posledica akta koji èle da ispune. Prema tome, ~iwenica da je odjednom veliki broj hrvatskih disidenata zatraìo da bude primqen u Katoli~ku crkvu nije mogla a da ne izazove ìvu pa`wu hrvatskog episkopata kome prirodno pripada odbrana i za{tita katoli~kih interesa u Hrvatskoj. (Podvukao S. S.). Daleko od toga da je uzeo zvani~no k znawu, bilo javno bilo pre}utno ovu ~iwenicu, on je smatrao za du`nost da formalno podseti odgovorne o
760
potrebi da se povratak disidenata izvr{i u potpunoj slobodi i da zahteva istovremeno za crkvenu vlast iskqu~ivu kompetenciju da daje nare|ewa i direktive u materijalu prekr{tavawa (podvukao S. S.). Ako je jedan episkopalni odbor bio odmah obrazovan sa zadatkom da razmatra i da re{ava sva pitawa, odnosno ove materijale, to je ba{ u~inio zato, da bi se postiglo da prekr{tavawe bude, shodno propisima katoli~ke doktrini, plod ube|ewa a ne jedne prinude. Sa svoje strane, Sveta stolica nije propustila a da ne preporu~i i uti~e da se ta~no po{tuju kanonski propisi i direktive date po tom pitawu. Po{to je papa Pije XII smatrao za neophodno potrebno da se pozove na ovaj vatikanski dokumenat u prilog odbrane klero-usta{kog nasilnog pokatoli~avawa pravoslavaca u NDH, odnosno opravdawa svoje politike za vreme okupacije Jugoslavije, to se name}e potreba izvr{ewa politi~ke i istorijske analize ovog dokumenta. 1) Va`no je ustanoviti, da je Pije XII objavio odgovor Dràvnog sekretarijata Sv. stolice na notu Jugoslovenskog kraq. poslanstva kod Sv. stolice, a samu notu, koja je izazala ovaj odgovor, nije objavio. U moralnom i politi~kom pogledu ve} ovaj postupak pape Pija XII pokazuje jednostrano i pristrasno prikazivawe pitawa konverzije. 2) S pozivom na princip katoli~ke doktrine, papa Pije XII je stvarno, {to se ti~e nasilnog prekr{tavawa Srba, u~inio grubu povredu istorijske istine. îwenica je da su u toku Drugog svetskog rata na teritoriji okupirane Jugoslavije bili odba~eni od strane ogromnog dela hrvatskog klera svi principi na koje se pozivao papa Pije XII. Povezav{i se sa teroristimausta{ama, ogromna ve}ina klera istupila je ne samo separatisti~ki i {ovinisti~ki nego i nehri{}anski. Konkretno, {to se ti~e nasilnog masovnog prekr{tavawa, postoje dela zlo~ina protiv ~ove~nosti. Oruàno katoli~ko misionarstvo oko prekr{tavawa jedino se moglo sprovoditi kroz op{ta negirawa qudskih prava ukqu~uju}i i negirawe na~ela o slobodi savesti i veroispovesti a to }e re}i samo kroz zlo~ine protiv ~ove~nosti. Kolektivnim u~estvovawem u nasilnom prekr{tavawu, kao obliku denacionalizacije Srba, Katoli~ki episkopat u NDH je svesno i voqno odstupio od kanonskih propisa i op{tih na~ela hri{}anstva i pristupio izvr{ewu zlo~ina protiv ~ove~nosti, pa je zato wegovo delovawe nehri{}ansko. 3) Naro~ito jedan odlomak iz vatikanskog odgovora na jugoslovensku protestnu notu izaziva veliku pa`wu i ~ini ovaj odgovor veoma zna~ajnim istorijskim dokumentom. U toku Drugog svetskog rata, drè}i stranu usta{a, i to jo{ od prvih dana Paveli}eve NDH (18. maja 1941), papa Pije XII je odstupio od na~ela neutralnosti koju je tako sve~ano proklamovao jo{ pre po~etka rata a posle i ponovio. Snagom visokog crkveno-politi~kog autoriteta, papa Pije XII je u kompleks jugoslovenskog nacionalnog pitawa uneo veliki razdor i poja~ao {ovinisti~ku mr`wu i podstakao klero-usta{ku kampawu denacionalizacije
761
Srba. Istorijska je istina, da je on porobqene Srbe izvan okupirane Srbije, odjednom proglasio tzv. hrvatskim disidentima. Na osnovu toga samovoqnog zakqu~ka, papa Pije XII je objavio da se za vreme okupacije Jugoslavije, na onom delu teritorije koji je bio pod usta{ama kao najamnicima Osovine, radilo o ~iwenici da je odjednom veliki broj hrvatskih disidenata zatraìo da bude primqen u katoli~ku crkvu. Dakle, posle samovoqnog zakqu~ka o postojawu tzv. hrvatskih disidenata, papa Pije XII je oti{ao korak daqe u preokretawu istorijskih ~iwenica tvrde}i da su Srbi, kao tzv. hrvatski disidenti zatraìli da budu primqeni u katoli~ku crkvu. Apsolutno ne stoji ~iwenica da su Srbi odjednom zatraìli da budu primqeni u katoli~ku crkvu. Istorijska je istina da ne postoji nijedan primer razboritog slu~aja da je neko od Srba dobrovoqno napustio, odnosno svesno odstupio od pravoslavnog hri{}anskog u~ewa i pristupio, in pectore, rimokatoli~kom hri{}anskom u~ewu, pa shodno tome zatraìo da bude primqen u katoli~ku crkvu. Naprotiv, iskqu~ivo postoje verska i politi~ka nasiqa u znaku oruànog katoli~kog misionarstva oko prekr{tavawa Srba. Poznata je ~iwenica da nijedan obespravqeni pravoslavac za vreme okupacije Jugoslavije nije prigrlio i usvojio katoli~ku veru svojom voqom i qubavqu, kao {to to zahtevaju principi katoli~ke doktrine a posebno kan. 1351. Podvrgnuti najstra{nijim vidovima progona, Srbi su na teritoriji usta{kih vlasti, koja je konfesionalno i nacionalno izme{ana, bili primoravani da napuste ispovedawe svoje pravoslavne vere i da, duhovno nepripremqeni, pre|u u katoli~ku veru. Svestan da su pod ovakvim okolnostima vr{ena prelaèwa u katoli~ku veru, papa Pije XII je poku{ao da odbrani prekr{tavawe na taj na~in {to je Srbe u Hrvatskoj proglasio hrvatskim disidentima. Kod takvog stawa, razume se, da je sasvim u duhu katoli~ke misionarske logike {to su Srbi kao hrvatski disidenti izazvali ìvu pa`wu hrvatskog episkopata kome prirodno pripada odbrana i za{tita katoli~kih interesa u Hrvatskoj. Tako je papa Pije XII iz jedne iskonstruisane ultramontanske teze pre{ao u katoli~ku sintezu. Katoli~ka sinteza pape Pija XII bila je od dvostrukog agresivnog zna~aja. S jedne strane, negiraju}i nacionalnu svest i narodnu pripadnost Srbima izvan okupirane Srbije, papa Pije XII je poja~ao i onako te{ku kampawu u znaku velikohrvatstva i zagriène katoli~ke verske mr`we. A s druge strane, autoritativno je postavio ultramontansku tezu da u Hrvatskoj ne postoje Srbi ve} hrvatski disidenti. Na ovaj na~in zao{travao je {ovinisti~ku i klerikalnu borbu, koja je bila usmerena u pravcu denacionalizacije Srba. Da je prekr{tavawe, odista, postavqeno kao oblik denacionalizacije Srba u Paveli}evoj NDH o tome postoje i zvani~ni usta{ki dokazi. Zvani~nim raspisima, usta{ke vlasti su traìle od rimokatoli~kih ùpnika da se grkoisto~waci (Srbi), koji su pre{li na rimokatoli~ku vjeru smatraju Hrvatima, te da se kao takovi imaju upisivati u slu`benom postupku.
762
Iz ovoga se vidi, da je progla{ewem Srba u NDH tzv. hrvatskim disidentima, papa Pije XII dao energi~nu podr{ku usta{ama i katoli~kom kleru oko bezobzirne akcije pokatoli~avawa i denacionalizacije Srba. 4) [to se ti~e tuma~ewa kompetencija oko prekr{tavawa, odnosno traèwa prioriteta za crkvene katoli~ke vlasti, to je interno pitawe celishodnosti izme|u usta{a i klera. Uostalom, sve to nije nimalo mewalo ~iweni~no stawe na terenu. Zna~ajno je, i to je bila ~iwenica od istorijske va`nosti, {to je Vatikan celokupnom klero-usta{kom radu dao politi~kokanonsko pokri}e, a NDH potpun katoli~ki me|unarodni legitimitet. 5) [to se ti~e rada Episkopalnog odbora, koji je ustanovqen na biskupskoj konferenciji (novembra 1941) radi sprovo|ewa prekr{tavawa, papa Pije XII je dao svoje tuma~ewe. A na su|ewu u Zagrebu, nadbiskup A. Stepinac je dao svoje tuma~ewe. Va`no je ustanoviti, da su ova dva tuma~ewa po istom pitawu u opre~nosti. Na nekoliko dana pre odrànog govora pape Pija XII, pred Vrhovnim sudom NR Hrvatske u Zagrebu, nadbiskup A. Stepinac je odgovarao, izme|u ostalog, za delo nasilnog prekr{tavawa a u vezi sa radom episkopalnog odbora, kome je on bio na ~elu. Na pretresu, 2. oktobra 1946, predsednik Vrhovnog suda NR Hrvatske dr @arko Vimpul{ek ispituju}i optuènog nadbiskupa A. Stepinca, pokrenuo je pitawe o funkcionisawu odbora trojice (to je Pije XII Episkopalni odbor): Predsednik dr @. Vimpul{ek: Zna~i, taj odbor uop{te nije radio? Optuèni A. Stepinac: Nije se uop{te sastajao, nije imao mogu}nosti. Predsednik dr @. Vimpul{ek: Za{to nije imao mogu}nosti? 1941. jo{ se moglo putovati. Optuèni A. Stepinac: Nije se moglo sazivati svaki ~as. Predsednik dr @. Vimpul{ek: Zna~i, taj odbor uop{te nije radio? Optuèni A. Stepinac: Prakti~ki odbor nije radio, nego je svaki biskup radio na svom podru~ju. Predsednik dr @. Vimpul{ek: Svrha toga odbora bila je, prema tome, savr{eno proma{ena. Optuèni A. Stepinac: Silom prilika. [to se ti~e sastanka i rada {ireg odbora stru~waka za konverziju, optuèni nadbiskup A. Stepinac je izjazio doslovno: Nekoliko puta se sastajao, ali su kasnije prestali s radom. Iz ovoga se vidi da su funkcije i sudbina Episkopalnog odbora u verziji Dràvnog sekretarijata Sv. stolice, odnosno pape Pija XII, u potpunoj suprotnosti sa stawem koje je izneo nadbiskup A. Stepinac. Bez sumwe da ovaj Stepin~ev demanti vatikanske verzije u jednom ovako va`nom pitawu te{ko poga|a moralni i politi~ki autoritet Sv. stolice i pape Pija XII li~no. S druge strane, nije ta~no da je Episkopalni odbor bio odmah obrazovan ~im je zvani~no po~ela politika pokatoli~avawa. Ako se izdvoje nezvani~ne radwe, istorijska je istina da su istupawa zvani~nih usta{kih i crkvenih vlasti oko prekr{tavawa po~ela u drugoj polovini maja 1941. Setimo se samo ovih ~iwenica:
763
A) Odmah posle objavqivawa usta{ke odredbe o prelazu s jedne vjere na drugu (Narodne novine, br. 19, od 5. V 1941) Nadbiskupska kancelarija u Zagrebu, okru`nicom br. 4101/41, objavila je propise o stupawu u katoli~ku crkvu (Katoli~ki list, br. 19, od 15. V 1941, str. 230-231). B) Li~no nadbiskup A. Stepinac, u svojstvu predsednika Biskupskih konferencija, 19. maja 1941, obznanio je autenti~no tuma~ewe o pitawu crkvenih biqega vjerski prelazi, taksirawe (Katoli~ki list. br. 20, od 23. V 1941. str. 243). Ovo su katoli~ke ~iwenice iz druge polovine maja 1941, a Episkopalni komitet je obrazovan u drugoj polovini novembra 1941. Prema tome, nije odmah obrazovan, kako se veli u odgovoru Dràvnog sekretarijata Sv. stolice na protestnu jugoslovensku notu, nego je obrazovan u prvom delu druge polugodi{wice NDH, koju je sve~ano proslavila i Hrvatska katoli~ka crkva sa znawem i odobrewem opata Markonea, papskog legata u Zagrebu. Uostalom, nezavisno od obrazovawa Episkopalnog komiteta u novembru 1941, istorijska je ~iwenica da su usta{e i klerikalci mnogo ranije sproveli nasilno pokatoli~avawe pravoslavaca. Izme|u ostalog, nave{}emo onaj primer koji je bio poznat Predsjedni{tvu biskupskih konferencija u Zagrebu, juna 1941. To je doba kada su se biskupi sastali i posle ve}awa kolektivno posetili Paveli}a i kada je nadbiskup A. Stepinac li~no pozdravio poglavnika ispred Katoli~ke crkve Nezavisne Dràve Hrvatske, kao glavara Nezavisne Dràve Hrvatske. U Neretvanskoj dolini, od prvih dana NDH, sprovodio se èstok progon Srba. @upnik Vlado Bilobrk i ùpnik don Martin Gudeq bili su intelektualni za~etnici pokoqa i pokatoli~avawa. ûveni je pokoq bio na Vidovdan 1941. [to se ti~e nasilnog prekr{tavawa Srba, moèmo navesti ova dva dokumenta. Prvi dokumenat, to je usta{ki telegram ove sadrìne: Predsjedni{tvo biskupske konferencije Zgrb 354 Metkovi} 436, 31, 27 20 Veliki broj srpsko-pravoslavne vjere svojevoqno, to jest od nikog prisiqeni èle da se prime u katoli~ku crkvu. Hitan odgovor molimo za ravnawe Usta{ki logor Metkovi}. Drugi dokumenat, to je odgovor u vezi ovog telegrama: Poslano iz Zagreba K. br. 1685/41 Dekan Bilobrk Metkovi} Examinates singulis casibus ad normam codicis. Observatique observendis de catechumenis nihil obstabit reversionem schismaticorum ad Ecclesiam Biskup Bonefa~i} Ovakvim odgovorom biskupa Bonefa~i}a, utvr|uje se da je on ne samo sankcionisao nasilno prekr{tavawe u jednom konkretnom slu~aju, nego da je i podstrekavao klero-usta{e na nove radwe.
764
A da je, zaista, biskup Bonefa~i} istupio sasvim samostalno i bez ispitivawa ~iwenica, to se potvr|uje time {to se po svom povratku iz Zagreba u Split, slu`beno obratio (K. Br. 1685-41, 30. lipwa 1941) Dekanskom uredu Metkovi} za obave{tewe o slu~aju krvoproli}a i prekr{tavawa. I to vi{e pod pritiskom javnosti nego svoje savesti. Sve u svemu, sa navedenim katoli~kim ~iwenicama utvr|uje se da poku{aj Vatikana oko odbrane nasilnog prekr{tavawa Srba nije uspeo. Istorijska je istina da su, ve} od maja i juna 1941, uveliko vr{ena prekr{tavawa u znaku zlo~ina protiv ~ove~nosti. Imaju}i u vidu navedene ~iwenice utvr|uje se da je Sv. stolica sa svoje strane propustila hrvatskom kleru da preporu~i i uti~e da se kod prekr{tavawa Srba ta~no i strogo po{tuju kanonski propisi i na~ela o za{titi slobode savesti i veroispovesti. Daqe, da je Sv. stolica, svojim javnim istupawima i me|unarodnim zalagawem oko ja~awa i unapre|ivawa usta{kog reìma, a posebno oko denacionalizacije Srba za vreme okupacije Jugoslavije, poja~avala versku netrpeqivost i poo{travala nacionalni razdor i sumwu. Najzad, odstupaju}i (prvo) od jasnih kanonskih propisa i (drugo) proklamovane politike neutralnosti u po~etku Drugog svetskog rata, Sv. stolica se afirmisala kao neprijateq naroda Jugoslavije i saveznika na{av{i se u pogledu odgovornosti zbog zlo~ina protiv ~ove~nosti na istoj liniji sa Osovinom i wenim najamnicima. (Simi}; Prekr{tavawe...; str.127-134)
4. Vatikan podstrekavao izvr{avawe zlo~ina protiv ~ove~nosti

U poglavqu Direktiva kardinala Maqonea: Da se ubrza prekr{tavawe Srba Simi} navodi dokument iz kojeg se vidi da je Vatikan bio zainteresovan da se ubrza proces pokatoli~avawa i ~ak je, kako bi se u potpunosti zatrlo pravoslavqe, zatraèno da se vi{e ne koristi naziv pravoslavni ve} otpadnici, {izmatici. Simi} nagla{ava da je ovom direktivom kardinala Maqonea, Vatikan podstrekavao pokatoli~avawe kao oblik denacionalizacije Srba, {to zna~i da je podstrekavao hrvatske biskupe u izvr{ewu zlo~ina protiv ~ove~nosti. Raspolaèmo jednim katoli~kim dokumentom koji u dovoqnoj meri doprinosi da se boqe razume i objasni odgovor Vatikana, od 25. januara 1942, na protest Vlade me|unarodno priznate Jugoslavije, od 9. januara 1942, zbog prekr{tavawa Srba. Radi se o odgovoru Vatikana, od 21. februara 1942, na izve{taj o Biskupskoj konferenciji odrànoj u Zagrebu od 17. do 20. novembra 1941, a koja se bavila pitawem prekr{tavawa Srba u NDH. Naime, opat Markone, papski legat u NDH, cirkularno br. 256/42, od 27. marta 1942, saop{tava biskupima pismo koje mu je uputio, 21. februara 1942, kardinal Maqone, dràvni sekretar Vatikana kao odgovor na izve{taj Episkopske konferencije. Zagreb, 27. marta 1942.
765
Prot. 256/42 Predmet Odgovor na izve{taj Episkopske konferencije Pre~asna Ekselencijo, Saop{tavam Va{oj pre~asnoj ekselenciji pismo koje mi je uputio kardinal dràvni sekretar dana 21. februara o.g. u odgovoru na izve{taj o Episkopskoj konferenciji, odrànoj u Zagrebu od 17. do 20. novembra 1941. ...Merila na osnovu kojih su pre~asni biskupi pristupili izboru pitawa za diskusiju i hitnost koja je data postizavawu odnosnih prakti~nih re{ewa, dokazuje koliko je u wima ìv ose}aj odgovornosti koje leè na wima u dana{wim delikatnim okolnostima. Ako je, pak, dostojno hvale zauzimawe da se otpadnicima obezbedi ravnopravnost sa ostalim gra|anima, da se isposluje humani postupak sa gra|anima jevrejskog porekla, da se pomognu proterani Slovenci, a naro~ito sve{tenici, da se udovoqi zahtevima verskog i moralnog ìvota hrvatskih radnika u Nema~koj i da se poja~a dragoceno dejstvo katoli~ke {tampe, naro~itu pohvalu zasluùje odlu~nost sa kojom su pre~asni biskupi zahtevali da se jerarhiji vrati pravo da izdaje nare|ewa i uputstva u predmetu prekr{tavawa i briga sa kojom su nastojali da za{tite na~elo po kome prekr{tavawa moraju biti plod intimnog ube|ewa a ne spoqnih pritisaka. [to se ovog posledweg predmeta ti~e, ube|en sam da oni ne}e propustiti da se i daqe staraju, interveni{u}i uspe{no, kada zatreba, da bi se to na~elo verno sledilo i da bi se izbeglo, sa isto toliko revnosti, sve {to bi moglo da spre~i ili oteà iskreni povra}aj crkvi otpadnika, kao i sve {to bi moglo da na bilo koji na~in sili savesti, u nameri da odredi ili ubrza taj povratak. Moram zatim skrenuti pa`wu Va{oj preuzvi{enosti da naziv pravoslavni pod kojim su, nezavisno od zna~aja te re~i, navedeni otpadnici, treba zameniti sa drugim nazivom, na pr. onim otpadnici i {izmatici. Sveti otac, po{to se upoznao sa izve{tajem, blagoizvoleo je izraziti svoje uzvi{eno zadovoqstvo zbog pokazane pastirske revnosti od strane uzvi{enih hrvatskih biskupa. Kao zalog tog zadovoqstva i o~inskih ose}aja sa kojima je primio poklonstvo sinovqe odanosti podnete mu od strane monsiwora Stepinca u ime svoje sabra}e, Wegova svetost podequje wima i poverenim im vernicima Apostolski blagoslov. Koristim ovu povoqnu priliku da celivam ruku Va{e pre~asne ekselencije, Odani u Hristu, Josip Ramiro Markone opat-ordinarij [ta pokazuje ovaj katoli~ki dokumenat? Pre svega, pokazuje da se li~no papa Pije XII upoznao sa izve{tajem o radu Biskupske konferencije koja je bila posve}ena prekr{tavawu i da je bio jako zainteresovan politi~kim delovaqem hrvatskih biskupa pa je s tim u vezi kako veli kardinal Maqone blagoizvoleo izraziti svoje uz766
vi{eno zadovoqstvo zbog pastirske revnosti za vreme okupacije Jugoslavije, ukqu~uju}i u pastirsku revnost i prekr{tavawe Srba. Kardinal Maqone u odgovoru na izve{taj o Episkopskoj konferenciji, odrànoj od 17. do 20. novembra 1941. jasno i nedvosmisleno je istakao stav Vatikana prema biskupskom izboru pitawa za diskusiju i wihovoj hitnosti koja je data postizavawu odnosnih prakti~nih re{ewa,.konkretno: u predmetu prekr{tavawa. Ako se uzme u obzir kakva je situacija bila u ovo doba, u prvom tromese~ju 1942, u okupiranoj Jugoslaviji, onda je va`no ustanoviti da je Vatikan odobrio hrvatskim biskupima wihov dotada{wi crkveno-politi~ki rad, smatraju}i da je dostojno hvale povezivawe i sara|ivawe sa usta{kim reìmom. Istovremeno, hrvatskim biskupima su izdate instrukcije za budu}i rad. 1) Videv{i da je oruàno misionarstvo oko prekr{tavawa Srba izazvalo èstoku reakciju po nacionalnoj liniji i osudu savezni~ke javnosti, kardinal Maqone poru~uje hrvatskim biskupima da zastupaju tezu kako nije ovde u pitawu prekr{tavawe, nego povra}aj crkvi otpadnika. Negiraju}i uop{te Srbima pravoslavqe kao versko ose}awe i ube|ewe, i kao tekovinu hri{}anstva, kardinal Maqone je izdao ovakvu direktivu: Moram uz to skrenuti pa`wu Va{oj preuzvi{enosti da naziv pravoslavni pod kojim su, nezavisno od zna~aja te re~i, navedeni otpadnici, treba zameniti sa drugim nazivom, na pr. ovim otpadnici ili {izmatici. Sa ovim preokretawem istorijskih ~iwenica, kardinal Maqone je èleo da se otkloni odgovornost Rimokatoli~ke crkve oko prozelitizma i da se, istovremeno, uni{ti svaki trag pravoslavqa i zbri{e naziv pravoslavni u grani~noj zoni Isto~ne i Zapadne crkve. 2) Jedno je bilo sigurno, a to utvr|uje i kardinal Maqone, da se crkveno-politi~ko delovawe hrvatskih biskupa, ukqu~uju}i i prekr{tavawe, odvijalo u delikatnim okolnostima. Istupaju}i odlu~no crkveno-politi~kim autoritetom ba{ u ovim delikatnim okolnostima, hrvatski biskupi su traìli iskqu~ivu nadle`nost oko prekr{tavawa. Za ovaj subordiniran stav i zahtev, kardinal Maqone ima re~i priznawa; naro~itu pohvalu zasluùje odlu~nost sa kojom su pre~asni biskupi zahtevali da se jerarhiji vrati pravo da se izdaju naredbe i uputstva u predmetu prekr{tavawa. Kada se ima na umu da su Srbi bili primoravani raznim vidovima na prekr{tavawe, izme|u ostalog, i pod izgovorom da im se obezbedi ravnopravnost sa ostalim gra|anima u NDH, onda je jasno da je ovaj politi~ki motiv direktno uticao na wihovu slobodu i na wihovu slobodu savesti i veroispovesti. Kod takvog stawa, a to zna~i u sada{wim delikatnim okolnostima masovno prekr{tavawe preko no}i, uop{te nije moglo biti plod intimnog uverewa, nego spoqnih pritisaka. Prema tome, takvo prekr{tavawe t. j. u... delikatnim okolnostima, bilo je u suprotnosti sa kan. 1351. Nehri{}anski prelaze}i preko ovih spoqnih pritisaka, kardinal Maqone je izneo ube|ewe a to je imalo zna~aj direktive da hrvatski biskup ne}e propustiti da se i daqe staraju, interveni{u}i uspe{no da se ubrza taj povratak, odnosno da se ubrza prekr{tavawe. Prema tome, direk767
tiva kardinala Maqonea da se ubrza taj povratak jeste protivna duhu i slovu kan. 1351, jer se wome podstrekavaju hrvatski biskupi u predmetu prekr{tavawe. U vezi ovog podstrekavawa kardinala Maqonea oko prekr{tavawa Srba, od zna~aja je setiti se i ovih ~iwenica. Naime, da je usta{ko Ministarstvo unutra{wih poslova uslijed politi~kih prilika naredbom od 16. septembra 1941, naredilo svetovnim i crkvenim organima da poslove oko vjerozakonskih prelaza svr{avaju hitno i bez zapreka. I da se isto tako sa ovom usta{kom naredbom saglasio i gen. vikar J. Lah, preporu~iv{i du{obri`nom sve{tenstvu, okru`nicom od 26. septembra 1941, da bi i ono sa svoje strane poradilo da se zatraèni vjerski prelazi {to hitnije i bez zapreke obave. Na ovaj na~in se utvr|uje, da su Vatikan, zagreba~ki kaptol i usta{ko ministarstvo unutra{wih poslova imali zajedni~ki ideolo{ko-politi~ki stav prema re{ewu nacionalnog pitawa u Jugoslaviji i da su svojski radili oko ubrzawa prekr{tavawa kao oblika denacionalizacije Srba. 5) Direktiva kardinala Maqonea, od 21. februara 1942, da se ubrza proces prekr{tavawa Srba predstavqa intervenciju Vatikana, dakle: inostranstva, u unutra{wi versko-crkveni poredak me|unarodno priznate Jugoslavije. A taj poredak pozitivnim zakonima je zasnovan na ravnopravnosti i jednakosti sviju priznatih crkava i religija. Prema tome, direktiva kardinala Maqonea predstavqa akt kr{ewa papske neutralnosti protiv Jugoslavije kao me|unarodno priznate dràve a u prilog NDH kao ve{ta~ke tvorevine u toku Drugog svetskog rata. 6) Direktiva kardinala Maqonea, od 21. februara 1942, hrvatskim biskupima u upore|ewu sa odgovorom Dràvnog sekretarijata Sv. stolice, od 25. januara 1942, na protestnu notu vlade me|unarodno priznate Jugoslavije, od 9. januara 1942, jasno pokazuje i utvr|uje da su postojala dva razli~ita mi{qewa o jednom, istom pitawu u predmetu prekr{tavawa od strane istih li~nosti iz rukovodstva papske Kurije i pape Pija XII. S jedne strane, Vatikan u diplomatskoj noti od 25. januara 1942. Jugoslaviji, doslovno veli: Shodno principima katoli~ke doktrine prekr{tavawe mora da bude rezultat ne spoqnih prinu|ivawa ve} pristupawa du{a istinama propovedanim od katoli~ke crkve. Zbog toga katoli~ka crkva moè da primi u svoju sredinu odrasle koji traè da se u wu vrate, samo pod uslovom da su potpuno svesni zna~aja i posledica akta koji èle da ispune. Koriste}i diplomatski re~nik i priliku, vidi se, Vatikan je izneo formalno stav prema jednom aktuelnom pitawu. Teoretsko obrazloèwe kan. 1351 imalo je samo da posluì prikrivawu jedne druge politike i prakse. Pa tako, s druge strane, u direktivi kardinala Maqonea od 21. februara 1942. hrvatskim biskupima, Vatikan je izneo stvarni stav u predmetu prekr{tavawa. U direktivi kardinala Maqonea prvo se utvr|uje da se proces prekr{tavawa odvija u dana{wim delikatnim okolnostima u kojima dominira
768
politi~ki momenat oko pitawa da se otpadnicima obezbedi ravnopravnost sa ostalim gra|anima a zatim se, interno, hrvatskim biskupima stavqa u du`nost u predmetu prekr{tavawa da se ubrza taj povratak. A u ciqu produbqavawa rada po ovoj liniji, stavqa im se u zadatak da satru, da uni{te naziv pravoslavni nezavisno od zna~aja te re~i a to }e posti}i tako, ako izvr{e zamenu sa drugim nazivom, na pr. onim otpadnici ili {izmatici. Na ovaj na~in, direktivom kardinala Maqonea, Vatikan je podstrekavao hrvatske biskupe na pokatoli~avawe pravoslavaca kao oblik denacionalizacije Srba, a to }e re}i u izvr{avawu zlo~ina protiv ~ove~nosti. (isto; str. 136-139)
5. Istorijska odgovornost Vatikana i hrvatskog klera za nasilno pokatoli~avawe Srba

Simi} zakqu~uje da je Vatikan bio veoma zainteresovan za dono{ewe usta{kog crkvenog zakonodavstva, {to je omogu}ilo hrvatskom kleru da ima pozitivan odnos prema merama koje su bile zlo~ina~ke. Hrvatski kler, bez podr{ke Vatikana, nikako ne bi mogao da po~ini stravi~ne zlo~ine koje je po~inio nad srpskim narodom. U vezi dono{ewa usta{kog interkonfesionalnog zakonodavstva i wegovog surovog sprovo|ewa, videlo se da hrvatski biskupi, ni individualno ni kolektivko, nisu uloìli nikakav protest. âk ni formalni. Umesto protesta, videlo se da je hrvatski kler pozdravio i usvojio usta{ko interkonfesionalno zakonodavstvo, a zatim da je u~estvovao u wegovom sprovo|ewu. Sve je ovo, zaista, bilo iznena|ewe. Utoliko pre, {to su ove usta{ke mere, po duhu i su{tini, a i po nauci Rimokatoli~ke crkve, bile antikanonskog zna~aja. Zbog ovakvog ~iweni~nog stawa, vrlo je va`no ustanoviti kako je gledao predstavnik Vatikana u NDH na usta{ko crkveno zakonodavstvo. Wegovo gledawe predstavqa kqu~ za razumevawe onog pozitivnog stava hrvatskog klera prema usta{kom crkvenom zakonodavstvu, koje je bilo antikanonskog zna~aja. U ovom pogledu raspolaèmo jednom autenti~nom izjavom opata Markonea, papskog legata u NDH. [to se ti~e dono{ewa crkvenog zakonodavstva u NDH, on se vrlo pohvalno izrazio. Opat Markone je doslovno izjavio: Crkveno je zakonodavstvo hrvatske dràve veoma dobro, a vlasti podupiru probitke katoli~ke crkve i po{tuju ih s punim razumievawem. Donose}i ovu pohvalnu ocenu opata Markonea u Hrvatskom narodu, usta{ki novinar Stipe Tomi~i}, odista, mogao je sa raspoloèwem da zabeleì: Ovu smo izjavu iz mjerodavnih usta primili sa velikim zadovoqstvom. Kada se ima u vidu ova pohvalna ocena usta{kog crkvenog zakonodavstva od strane opata Markonea, zatim wegovo priznawe hrvatskoj dràvi i vlastima koje podupiru probitke katoli~ke crkve, onda je bilo potpuno
769
jasno, koliko je Vatikan bio zainteresovan za dono{ewe i sprovo|ewe crkvenog zakonodavstva. S druge strane, ova izjava opata Markonea, kao predstavnika Vatikana, jeste javno priznawe i Mirku Puku, koji je pred usta{kim Saborom izjavio da Nezavisna Dràva Hrvatska podupire akciju prelaza grkoisto~waka na katoli~ku vjeru. Sve u svemu, opat Markone stavio je do znawa shvatawe Vatikana da ovako kako usta{ke vlasti podupiru probitke katoli~ke crkve, da se tome nema {ta ni dodati ni oduzeti. Po na{em mi{qewu, Hrvatska katoli~ka crkva i Vatikan bili su ~etvorostruko zainteresovani da se u potpunosti sprovede crkveno zakonodavstvo hrvatske dràve u vezi prekr{tavawa. Prvi je razlog bio od crkveno-politi~kog zna~aja. Sastojao se u tome, {to su formalno ukinuti svi dotada{wi propisi o prelazu s jedne vere na drugu. Za ukidawe ovih propisa vezana je dugogodi{wa borba katoli~ke crkve. Prema tome, jedna ovakva odredba od strane usta{a, predstavqala je veliku crkveno-politi~ku pobedu wene politike i borbe. Drugi je razlog bio od misionarskog zna~aja. Sastojao se u tome, {to je stvarno s pozivom na zakonsku odredbu i na snagu dràvnog banditizma, katoli~koj crkvi omogu}ena {iroka akcija na poqu prekr{tavawa. Shodno fakti~nom stawu u NDH, zagreba~ka nadbiskupija je donela, juna 1941, svoje posebne zvani~ne propise, odnosno na~ine sprovo|ewa prekr{tavawa. A novembra 1941, na Drugoj biskupskoj konferenciji, hrvatski visoki kler je usvojio jedinstvene propise za celu teritoriju pod usta{kom vla{}u. Sa usvajawem ovih propisa misionarstvo katoli~ke crkve je dobilo jak oslonac. S druge strane, ba{ zbog ovih propisa i wihovim prekr{tavawem od strane klera, Srbi su bili izloèni poja~anom klero-usta{kom progonu. Tre}i je razlog bio od materijalnog zna~aja. Sastojao se u tome, {to se zagreba~ka nadbiskupija procesom prekr{tavawa pokazala bila i materijalno zainteresovana. Pokatoli~avawem pravoslavaca pove}ala je izvore svojih prihoda. Naime, vr{ila je prisvajawe imovine crkvenih pravoslavnih op{tina, naro~ito imovine manastira i crkava. A propisuju}i crkvene takse kod vjerozakonskog prelaza, prevazi{la je i same usta{ke vlasti, ~iji propisi to nisu predvi|ali. êtvrti razlog, i po na{em mi{qewu najva`niji, bio je od politi~kog zna~aja. Sastojao se u tome, {to je predstavqao poku{aj uklawawa Srba i uni{tewe wihovih nacionalnih i kulturnih tradicija na teritoriji NDH. îwenica je da je NDH kao teritorija bila sa ìteqstvom verski i nacionalno izme{anim. Zatim, da su na ovoj teritoriji Srbi mestimi~no predstavqali homogenu celinu ili apsolutnu ve}inu. Delovawe Hrvatske katoli~ke crkve protiv Srba razvijalo se potpuno paralelno sa delovawem usta{kih vlasti. Wihova sprega je bila korisna op{toj politici Vatikana u ovom delu grani~ne zone Isto~ne i Zapadne crkve. Ova sprega i politika imale su da sluè oko ja~awa i unapre|ivawa katoli~anstva i panhrvatstva, a na {tetu pravoslavqa i srpskog naroda.
770
Prema tome, prekr{tavawem Srba i wihovim utapawem u katoli~ku masu trebalo je da budu zbrisane sve specifi~ne osobine srpskog naroda, A kada se ove ~iwenice imaju u vidu, onda je sasvim razumqivo za{to je kardinal Maqone èleo i podstrekavao hrvatske biskupe da se ubrza taj povratak da se ubrza prekr{tavawe Srba. Jugoslavija je konfesionalno heterogena zemqa kao retko koja u Evropi. Izme|u dva rata, u Jugoslaviji zbog politi~kog i dru{tvenog poretka nisu bile odvojene crkve od dràve. Versko-crkvena pitawa bila su re{ena proklamovawem i za{titom na~ela o slobodi savesti i veroispovesti, zatim priznawem ravnopravnosti i jednakosti sviju usvojenih crkava pred dràvom. S tim u vezi, po kqu~u ravnopravnosti i broju vernika, vr{ena je podela versko-crkvenih kredita. Za Jugoslaviju, odràvawe konfesionalnog mira bio je jedan od osnovnih ciqeva dràvne crkvene politike. Ova politika se sprovodila kroz ravnopravnu za{titu slobode savesti i veroispovesti, pa su dràvne vlasti intervenisale oko pojave prozelitizma. Tako na primer, kada su ustanovqene neke zloupotrebe verskog stawa i poloàja vernika, intervenisala su resorska ministarstva. Poznato nam je da je jednom Ministarstvo vera i posebnom naredbom br. 6581, od 4. decembra 1926, skrenulo pa`wu na neke zloupotrebe ove vrste svim versko-crkvenim stare{inama u zemqi i pozvalo ih na saradwu oko suzbijawa prozelitizma u ciqu obezbe|ewa konfesionalnog mira u zemqi. U stvari, naredbom su razra|eni ustavni i zakonski propisi o za{titi priznatih i usvojenih veroispovesti, pa je tako suzbijawe prozelitizma potvr|eno kao na~elo permanentnog dràvnog programa. [to se ti~e interkonfesionalnih odnosa, u Jugoslaviji su postojala ~etiri zakonska propisa. Svoj postanak i poreklo su vodili iz AustroUgarske. U svom delu Kanonsko pravo katoli~ke crkve, fra Ante Crnica, profesor kanonskog prava na fraweva~koj Visokoj {koli u Makarskoj, dao je pregled i komentare ovih propisa. To su ova ~etiri zakonska propisa. 1) Austrijski interkonfesionalni zakon od 25 maja 1868, koji je bio na snazi u Dalmaciji i Sloveniji. 2) Interkonfesionalni zakon od 17. januara 1906, koji je bio na snazi u Hrvatskoj i Slavoniji. 3) Ugarski zakonski ~lanak LIII paragraf 3 5 od 1895, o slobodi veroispovesti, koji je bio na snazi u Vojvodini i Me|imurju. 4) Nare|ewe sarajevske vlade, od 8. juna 1891, pod br. 52.294, koje je bilo na snazi u Bosni i Hercegovini. Polaze}i od op{te negacije dràvnog i politi~kog ustrojstva Jugoslavije, Paveli} je Zakonskom odredbom o prelazu s jedne vere na drugu jednostavno ukinuo sve dotada{we zakonske propise o prelazu s jedne vere na drugu. Dakle, formalno, usta{ki reìm je ukinuo sve propise koji se ti~u interkonfesionalnih odnosa. Time je bio otvoren put za nasilno prekr{tavawe u NDH. To je, svakako, nosilo obele`je jedne odre|ene politi~ke delatnosti u pogledu denacionalizacije Srba.
771
Ovde je zanimqivo postaviti pitawe, da li je ova usta{ka politi~ka delatnost bila u suprotnosti sa gledi{tem katoli~ke crkve u pogledu prekr{tavawa uop{te. [to se ti~e prekr{tavawa i pokr{tavawa, kao o pitawu prozelitizma, postoji velika stru~na crkvena i politi~ka literatura. Naro~ito su katoli~ki teoreti~ari obogatili ovu vrstu literature, kojom su, uglavnom, obuhvatili sve slu~ajeve i pobude obra}enika. Nama se ~ini da je zna~ajno izneti ba{ autorizovano katoli~ko mi{qewe i tuma~ewe o prozelitizmu. U vezi sa ovim, posluì}emo se materijalom iz poznatog nema~kog Crkvenog leksikona ili Enciklopedije katoli~ke bogoslovije i wenih pomo}nih nauka. ... Spoqa{we nasiqe, prevare, ukratko sve {to je obuhva}eno pojmom Proselytenmacherei stoga su po u~ewu Hristovu, po prirodi vere koja je ~in slobodne voqe, i po stalnoj praksi i zakonima crkve, nedopu{teni i gre{ni, kao sredstvo za postizawe nedobrovoqne konverzije. Kao {to se vidi, na planu katoli~ke propagande, misionarstva uop{te, Rimokatoli~ka crkva ne samo da se odri~e prozelitizma, nego ga ~ak i osu|uje. Na~elan stav protiv prozelitizma ona je prinu|ena da formuli{e, zbog dru{tvene i politi~ke stvarnosti, u duhu op{tih tekovina ~ove~anstva i hri{}anstva. Ovo je sasvim razumqivo. Usled razvoja i unapre|ewa op{tih tekovina qudskih prava i slobode, bilo bi sasvim neoportuno stati na neko nepopularno gledi{te. Napomiwemo da se u nastavku tuma~ewa konverzije, pisac u Crkvenom leksikonu (Houser) pozvao na autorizovano mi{qewe Vilhelma Emanuela od Keterela, biskupa od Majnca, koji je u svom poznatom delu Sloboda, autoritet i crkva 1362, tako|e sa gledi{ta katoli~ke crkve, tretirao ovo pitawe. ... Kao {to biskup od Keterela u svom spisu Sloboda, autoritet i crkva (paragraf XXIII. III), izjavquje sagla{uju}i se sa svima katoli~kim u~iteqima, crkva smatra primawe religije kao stvar unutra{weg samoopredeqewa i osporava dràvnim i crkvenim vlastima pravo da na wu uti~u spoqa{wim pritiskom. Shodno ovom tuma~ewu, kod svih kanonista uporno se odràva zvani~na verzija protiv prozelitizma. Pa je zato, u Codex iuris canonici do{la do izraàja ova zvani~na katoli~ka teza: Ad amplehandum fidei catholicam nemo invitus cagatur (Can. 1351). Kao {to se vidi, zvani~no, Rimokatoli~ka crkva stoji na stanovi{tu da niko ne treba da prigrli i usvoji katoli~ku veru protiv svoje voqe. Usta{ki konfesionalni propisi, koje je Hrvatska katoli~ka crkva unela u svoje interno pravo, me|utim, predstavqali su osnovu prozelitizma u NDH. O nekakvoj slobodnoj voqi i pravima Srba ili o za{titi slobode savesti i veroispovesti pravoslavnih vernika, nije moglo biti ni govora u NDH. Srbi su od prvih dana NDH bili stavqeni izvan zakona. Uostalom, po ugledu na nacizam i fa{izam; reìm je sam sebe nazivao autoritativnim. Hrvatski katoli~ki kler ne samo da je odobravao usta{ke autoritativne
772
propise, nego je donosio i svoje, koji su oteàvali poloàj Srba. Time se na delu pokazalo kako je teorija protiv prozelitizma jedno, a praksa drugo; odvojena. Zbog toga su vernici pravoslavne crkve, na koje su se, uglavnom, odnosili ovi usta{ki i klerikalni propisi, imali da biraju izme|u smrti, progonstva ili prelaèwa u katoli~ku veru. Ovde je od zna~aja osvrnuti se na jo{ neka katoli~ka vrela u vezi sa prekr{tavawem Srba. Postoji jedan slu`beni akt Dionizija Juri~eva, katoli~kog sve{tenika i predratnog usta{e, koji je od istorijskog zna~aja. Juri~ev je bio na ~elu usta{kog Dràvnog ravnateqstva za ponovu, vjerski odsjek. U svom aktu, od 25. oktobra 1941, pod br. 26.847/41, upu}enom Pretsedni{tvu vlade Zagreb, on otvoreno nagove{tava, kako }e se zbog prekr{tavawa Srba rimokatoli~kih ùpa morati osnivati mnogo za skoro milion obra}enika, koliko predvi|amo da }e biti, bude li se stvar odvijala kao do sada.. A kako se, odista, stvar odvijala, to su najboqe znali i ose}ali obespravqeni Srbi. U~estvuju}i i sam u prekr{tavawu Srba, monsiwor Janko [imrak je proklamovao kako su do{li historijski dani na{e misije i kako je wihov rad legitiman u smislu odluke Svete stolice i Svete kongregacije kardinala za Isto~nu crkvu. Ovo istupawe J. [imraka imalo je poseban zna~aj: potpuno je odgovaralo isto~noj politici Vatikana. Kao predratni klero-fa{ist, [imrak je stekao veliku reputaciju u Vatikanu. Iz jednog izve{taja N. Ru{inovi}a, od 9. maja 1942, iz Rima vidi se da u pogledu [imraka tvrde ovdje (u Vatikanu, pr. S. S.) da je najboqi poznavalac za vjerska pitawa na Balkanu. U vezi ovog rimskog priznawa, potrebno je pomenuti da je [imrak posle okupacije Jugoslavije i wenog komadawa, odnosno proklamovawa NDH, boravio u Vatikanu i da je tom prilikom bio primqen u audijenciju kod pape Pija XII. U jednom apologi~nom ~lanku o opatu Markoneu, papskom legatu u NDH, on je smatrao za korisno da pomene ovu audijenciju: Pisac ovih redaka je o}utio godine 1941, u prvoj polovini mjeseca srpwa, u audijenciji kod sada{weg Svetog oca Pija XII, koliku skrb, koliku qubav ima u svom srdcu prema katoli~kim vjernicima u Hrvatskoj, prema hrvatskom narodu i prema Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj. Nesumwivo, da ovo autorizovano svedo~anstvo o ose}awu pape Pija XII prema Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj pokazuje wegov stvarni neprijateqski stav prema Jugoslaviji kao dràvi. Kada se uzme u obzir da je re~ o ose}awu pape Pija XII u prvoj polovini mjeseca srpwa (1941. pr. S. S.) prema Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, tj. u doba najè{}eg pogroma Srba po verskoj i nacionalnoj liniji, onda je potpuno jasno, {ta je sve Vatikan o~ekivao od klero-usta{ke vladavine, a naro~ito od nasilnog pokatoli~avawa. U svom memorandumu papi Piju XII, od 18. maja 1943, nadbiskup A. Stepinac je strahovao da bi sa nestankom NDH bila uni{tena klero-usta{ka
773
vladavina i wene tekovine, u koje spadaju i rezultati prekr{tavawa Srba. Zabrinut izgledima nestanka NDH, nadbiskup A. Stepinac upozorava papu Pija XII, kako ... ne bi bilo uni{teno samo onih cc 240.000 prelaznika sa srpskog pravoslavqa, nego i ~itavo katoli~ko pu~anstvo tolikih teritorija sa svojim crkvama i svojim samostanima. Na ovaj na~in smo doznali, da je do maja 1943, broj prekr{tenih Srba u NDH iznosio oko 240.000. Kada se uzme u obzir, da je nadbiskup A. Stepinac Ru{inovi}u izjavio 1942, da je do tada preveo tek 100.000, onda zna~i, da se broj prekr{tenih Srba u 1942/43. pove}ao za novih 140.000. U toku Drugog svetskog rata, s jedne strane, zabeleèna je borba naroda Jugoslavije i saveznika, izme|u ostalog, i za duhovno oslobo|ewe sveta u kome }e biti za{ti}ena na~ela o slobodi savesti i veroispovesti, i s druge strane, zabeleèna je klero-usta{ka vladavina dràvnog banditizma koji u sebe ukqu~uje i nasilno prekr{tavawe Srba. Na dan 1. januara 1942, u Va{ingtonu, doneta je Deklaracija Ujediwenih nacija. Vlade potpisnice ove Deklaracije, me|u kojima je bila i vlada me|unarodno priznate Jugoslavije, prihvativ{i zajedni~ki program ciqeva i na~ela Atlantske poveqe od 14. avgusta 1941, uverene su da je potpuna pobeda nad wihovim neprijateqima od bitne va`nosti za odbranu ìvota, nezavisnosti i verske slobode, kao i za o~uvawe prava ~oveka i pravde u wihovim sopstvenim kao i u ostalim zemqama i da one sada vode zajedni~ku borbu protiv divqa~kih i surovih snaga koje nastoje da podjarme. Shodno tome, vlade potpisnice u nastavku Deklaracije izjavquju: Svaka vlada obavezuje se da }e upotrebiti sva svoja sredstva, vojna ili privredna, protiv onih dràva ~lanica Trojnog pakta i onih koje su mu pristupile, sa kojima se te vlade nalaze u ratu. Neosporna je ~iwenica da se delovawe hrvatskog klera oko ja~awa i izgra|ivawa reìma u NDH, a posebno oko prekr{tavawa Srba, uop{te odvijalo protivno Deklaraciji Saveznika. Ako izdvojimo {ta je sve u ovom pogledu utvrdilo englesko i ameri~ko novinstvo a preko monsiwora P. Sigismonda, vidimo da su o tome bili obave{teni u Vatikanu pomiwemo da se iz grupe Hrvata oko jugoslovenske vlade u Londonu ~uo glas protesta protiv biskupa u domovini zbog wihovog politi~kog delovawa, a posebno zbog prekr{tavawa Srba. 1) Poznato nam je da je u govoru od 16. februara 1942, sa Radio Londona, Ve}eslav Vilder, prvak Samostalno-demokratske stranke, osudio politi~ki rad nadbiskupa A. Stepinca, wegovog pom. biskupa Fr. Salis-Sevisa i nadbiskupa I. [ari}a. Pre svega, zapaàmo da se V. Vilder u osu|ivawu ograni~io samo na ovu trojicu prelata. Naime, da je propustio da uvrsti i drugog pom. biskupa J. Laha. Utoliko pre, {to je pom. biskup J. Lah bio desna ruka nadbiskupa A. Stepinca oko prekr{tavawa Srba. U vezi propusta V. Vildera od zna~aja je navesti ovu ~iwenicu iz doba Banovine Hrvatske. U Novoj rije~i, koju je ure|ivao V. Vilder u Zagrebu, objavqena je apologi~na bele{ka o izboru i imenovawu J. Laha za novog biskupa Da se V.
774
Vilder nije predstavqao javnosti kao antiklerikalac, onda ova propaganda za li~nost novog biskupa u wegovoj Novoj rije~i ne bi bila tako karakteristi~na. Ovako, uzev{i u obzir da je J. Lah imenovan biskupom za vreme vlade Cvetkovi}-Ma~ek, u kojoj su bili zastupqeni i samostalni demokrati, onda je jasno da ovaj propust V. Vildera nije bio slu~ajan, nego da je bio izraz wegovog politi~kog oportunizma. Nezavisno od ovoga, jedno je bilo sigurno: da su re~i V. Vildera kod obespravqenih Srba vi{e izazivale mu~an utisak nego izraz iskrenog ose}awa. Utoliko pre, {to je wegova re~ u ovom slu~aju bila deplasirana. Poznato je da je V. Vilder, kao dràvni podsekretar Ministarstva unutra{wih poslova, svojim brutalnim merama produbqivao jaz izme|u Hrvata i Srba, a docnije da je svojim sastavima pamfletske sadrìne, stvarno, razarao bratstvo i jedinstvo na{ih naroda. Poznato je bilo i to, da je neposredno pred samu najezdu Osovine i wenih satelita na Jugoslaviju, napustio domovinu. 2) Poznato nam je da se u govoru od 16. novembra 1942, sa Radio Londona, Juraj Krwevi}, prvak Hrvatske seqa~ke strake, u svojstvu potpredsednika jugoslovenske vlade, osvrnuo i na zlo~ine oko nasilnog pokatoli~avawa pravoslavaca. Ovom prilikom, J. Krwevi} je rekao: Hrvatski narod ne moè ovog ~asa pozvati krivce na odgovornost. Ali }e do}i ~as, kada opet bude u Hrvatskoj narodna rije~ ja~a od tu|inske sile, koja danas drì Paveli}a. Onda }e hrvatski narod suditi svim zlo~incima prema wihovoj zasluzi. Nitko tome sudu izbe}i ne}e. Izme|u ostalih zlo~ina naglasi}u jedan, za koji }emo traìti naro~iti ra~un. A to je nasilno pokatoli~avawe. Ma~em primoravati nekoga da mijewa vjeru, jo{ je odvratnije od tjelesnog umorstva. Ne obra}am se dr [ari}u, koji se pona{ao kao oni, koji su izgubili du{u i savjest, nego Vama, ostalim poglavarima katoli~ke crkve u Hrvatskoj, da ispitate svoju savjest, jeste li sto posto izvr{ili svoju du`nost? Nije dosta postaviti neke komplicirane sudove i stidqivo se ograditi od usta{kih zlo~ina, poimence od usta{kog pokatoli~avawa, nego je potrebna va{a mu{ka rije~ osude, kako bi to bilo u skladu i s osje}ajem hrvatskog naroda i s naukom katoli~ke crkve. A takve rije~i do sada iz usta na{ih vjernih poglavara nijesmo ~uli. Ova opomena J. Krwevi}a, poglavarima katoli~ke crkve u Hrvatskoj da ispituju svoju savjest, jesu li sto posto izvr{ili svoju du`nost, moè se pretvoriti u pitawe: da li je on li~no ispitao svoju savjest i da li je sto posto izvr{io svoju du`nost. Wegova opomena je izre~ena s velikim zadocwewem, u drugoj godini klero-usta{kog banditizma. A zatim u doba permanentnih kriza u krilu jugoslovenske izbegli~ke vlade. Zbog toga je wegova opomena, s jedne strane, imala vi{e zna~aj takti~ke rehabilitacije pred inostranstvom, nego zna~aj crkvene politike u ciqu vaspostavqawa konfesionalnog mira u okupiranoj Jugoslaviji. A s druge strane, imala je zna~aj strana~kog obra~una sa nadbiskupom [ari}em, koji je pred rat istupio u javnost kao pristalica Hrvatske seqa~ke stranke, posebno kao apologeti~ar Vlatka Ma~eka i Juraja Krwevi}a. Me|utim, pokazalo se da je on
775
bio usta{a: odràvao je veze sa usta{ama i li~no sa Paveli}em, sa kojim se ~ak sastao u inostranstvu, u Rimu, bazilici sv. Petra. Imaju}i u vidu sve navedene ~iwenice oko pripremawa i prekr{tavawa Srba, moèmo izvesti ovaj zakqu~ak. Pre svega, slobodno usvajawe i mewawe konfesije, zatim po{tovawe i za{ti}ivawe na~ela o slobodi savesti i veroispovesti, smatra se i priznaje kao jedno od osnovnih qudskih prava, uop{te kao tekovina hri{}anstva i ~ove~anstva. Zbog toga, {to se ti~e nasilnog prekr{tavawa Srba u toku Drugog svetskog rata, kao konkretnog oblika kr{ewa ovih na~ela, utvr|uje se istorijska odgovornost Vatikana i hrvatskog klera. I. Obnavqaju}i svoje stare planove o prozelitizmu u ju`noslovenskim zemqama, Vatikan je izme|u dva rata izvr{io pripremawe za pokatoli~avawe pravoslavaca. Takvim delovawem koje je bilo usmereno u pravcu denacionalizacije Srba, Vatikan je podstrekavao {ovinisti~ku i klerikalnu mr`wu, podrivao bratstvo i jedinstvo jugoslovenskih naroda, a sa tim i osnove wihove zajedni~ke dràve u okviru Jugoslavije. II. Vode}i vi{e ra~una o politi~koj strani prekr{tavawa, nego o religijskoj potrebi vernika, kojih se to ticalo, Hrvatska katoli~ka crkva je snagom vekovnog autoriteta i metodama teroristi~ke usta{ke organizacije, vr{ila otvorenu propagandu i u~estvovala u nasilnom prekr{tavawu Srba u NDH. Ovakvom radwom, ona je pokazala da je odstupila od kanonskih propisa, koji isti~u, da niko ne treba da prigrli i usvoji rimokatoli~ku veru protiv svoje voqe. III. Obuhvataju}i sve Hrvate u ime usta{a, a Hrvatsku u ime NDH, Hrvatska katoli~ka crkva, u ciqu da odrì i oja~a klero-usta{ku vladavinu, spustila se na teren najobi~nije propagande ultramontanstva. Ovakvom radwom, ona je dokazala da je odstupila od sopstvenog shvatawa boànske misije jedne svetske crkve. Isto tako, i od hri{}anskog na~ela bratstva i qubavi me|u narodima, a posebno od na{eg narodnog na~ela: Brat je mio, koje vere bio! IV. Vr{e}i prozelitsku kampawu, paralelno sa usta{kom, Hrvatska katoli~ka crkva u pitawu prekr{tavawa Srba, nosi veliku istorijsku odgovornost, ne samo pred Srbima nego i pred Hrvatima, koji preko hiqadu godina ispovedaju na~ela Rimokatoli~ke crkve sa ube|ewem da su to na~ela jedne hri{}anske crkve. Ovakvom radwom, ona je pokazala i dokazala kako shvata re{ewe pitawa sjediwewa Isto~ne i Zapadne crkve, kojoj pripadaju Srbi i Hrvati. V. [ire}i versku mr`wu i nacionalnu netrpeqivost izme|u Srba i Hrvata, hrvatski katoli~ki kler je produbqavao bratoubila~ki rat u Jugoslaviji. Ovakvom radwom, kler je sistematski slabio front nacionalnog oslobo|ewa i tako fakti~ki delovao u prilog Osovine i wenih satelita, kao okupatora Jugoslavije. Time je svesno i voqno sebe stavio u tabor neprijateqa naroda Jugoslavije i Saveznika.
776
Sve u svemu, svojim delovawem na nasilnom prekr{tavawu Srba u NDH, Vatikan i Hrvatska katoli~ka crkva su istupili na versko-crkvenom poqu protiv na~ela o za{titi slobode savesti i veroispovesti, kao tekovina hri{}anstva i ~ove~anstva, a na politi~kom poqu protiv oslobodila~ke borbe naroda Jugoslavije i Saveznika. (isto; str. 143-154)
6. Pokatoli~avawe i kroatizacija Srba se nastavqa

Dr Zoran Milo{evi} isti~e da novija istorija srpsko-rimokatoli~kih odnosa svedo~i da se ni{ta nije promenilo. Verska agresija rimokatolika nastavqa se i ima svoj kontinuitet od 11. veka do danas. Verska agresija rimokatolika na pravoslavne odvija se i danas, i to u dva pravca: 1. Razarawe srpskih dràva (koje su su{tinska brana rimokatoli~kom prozelitizmu); 2. Porimokatoli~eni ili pounija}eni Srbi se potom prevode i u Hrvate kako bi se trajno otu|ili od pravoslavqa. (Milo{evi}; cit. delo; str. 15) I autor kwige Le Vatican et lex-Yougoslavie, analiziraju}i aktivnosti i angaòvawe pape Jovana Pavla II u sukobima na prostoru prethodne Jugoslavije, zakqu~uje da je papin ciq bio prozelitizam, a da su metodi kojima je hteo da ga sprovede doveli do katastrofalnih posledica, {to zna~i da je krivac za krvave sukobe koje je izazvao na prostoru prethodne Jugoslavije. Autor se pita u kom svojstvu se Jovan Pavle II izja{wava: kao {ef dràve Vatikan, svetovni autoritet, ili kao {ef katoli~ke crkve, duhovni autoritet? Uloga {efa dràve mu je bila zaista od koristi. Jasno je da se papa u svojim intervencijama koristi suptilnom me{avinom ovih dvaju prerogativa. Kao {ef katoli~ke crkve Jovan Pavle II zahteva javne intervencije u korist mira. Ali nije li to {ef crkve, ~ak i pre nego {to je Hrvatska proglasila svoju nezavisnost, pravio aluziju na to? Nije li to, odmah nakon progla{enih nezavisnosti, bilo u ciqu {to brèg priznavawa od strane me|unarodne zajednice? (...) Sveti otac je krenuo u ponovnu evan|elizaciju zapadnog krila crkve da bi se posvetio ogromnim mogu}nostima koje nudi pad ateisti~kog komunizma. Ali za razliku od drugih regija, drugih nacija, kao Poqska, Balkan uop{te, a posebno eks-Jugoslavija su predmet mnogih pohlepa. Katoli~ka crkva, vezana vekovima za Hrvatsku i Sloveniju, morala je sa~uvati svoje lovi{te. U toj dinamici pucawa koju je on spretno vodio, papa Vojtila je brzo na{ao priliku da sakupi u krilo Rima ovce koje je jedna sramotna ideologija uzalud nameravala da zavede. Da li je transcedentnost takvog kraja opravdavala imanentnost metoda? Te{ko je ne odgovoriti negativno na to pitawe. Da bi ubrzala proces priznavawa nezavisnosti, Sveta stolica progla{ava povratak na mir. Dakle, uàsan nastavak doga|aja (secesija Krajine i zapadne Slavonije, {irewe rata u Bosni, secesija Srba, zatim Hrvata u Bosni, etni~ko ~i{}ewe,...)
777
dokazuje da je postignut suprotan efekat, intezitet rata koji dostiè proporcije koje niko, u januaru 1992. nije mogao ni da zamisli. Sude}i po posledicama, nezavisnosti danas izgledaju katastrofalno. (Jean-Francois Furnemont; Le Vatican et lex-Yougoslavie; Paris; LHarmattan; 1996; prev. SRS; str. 94-95)
VIII SVEHRVATSKI CIQEVI PRVOG HRVATSKOG KATOLI^KOG SASTANKA, HRVATSKOG KATOLI^KOG POKRETA I KATOLI^KE AKCIJE
1. Hrvati zahvalni katoli~anstvu
Na Prvom hrvatskom katoli~kom sastanku odrànom po~etkom septembra 1900. godine identifikovan je katolicizam sa hrvatstvom i stvoren je program etni~ki i verski ~iste Hrvatske. Isticana je zahvalnost Katoli~koj crkvi za sve {to je postigao hrvatski narod. Ozvani~eno je da katoli~ka crkva ima odlu~uju}u dru{tveno-politi~ku ulogu, a velikohrvatske te`we ka tu|im teritorijama su bile u ekspanziji. @uti}, u poglavqu Prvi hrvatski katoli~ki sastanak, hrvatski katoli~ki pokret i hrvatstvo prvih decenija XX veka, isti~e da je bila prisutna euforija svehrvatstva i da je ovaj sastanak bio namewen katolicima svih hrvatskih zemaqa koje su obuhvatale teritorije ranije ome|ene od strane Nemca Ritera, Gaja, prava{a i po~etkom XX veka bra}e Radi}. Gra|anski liberalizam, kao ideologija gra|anskih revolucija i novog demokratskog doba, postaje u drugoj polovini XIX veka izraèno prisutan u malobrojnom rimokatoli~kom gra|anstvu Hrvatske, Slavonije, Srema, Dalmacije, Bosne i Hercegovine. Rimokatoli~ka hijerarhija iz tih krajeva postaje svesna opasnosti od nadiru}eg liberalnog modernizma (napredwa{tva). Pred opasno{}u od liberalne (slobodnozidarske) ideologije, Rimokatoli~ka crkva organizuje tzv. katoli~ke sastanke u Nema~koj, Francuskoj, Engleskoj, ali i po zemqama Habsbur{ke monarhije koje su bile ugroène od pogubnih zasada darvinizma, naturalizma i framasonstva. Prvi hrvatski katoli~ki sastanak, odràn od 3. do 5. septembra 1900. godine u Zagrebu, imao je prevashodni zadatak da odvoji rimokatolike od framasonskih gra|anskih ideja i da formuli{e rimokatoli~ki kleronacionalni program za novi XX vek. Viktor Novak je ba{ tu, 1900. godinu, smatrao prekretnicom u formirawu i organizovawu klerikalizma u Hrvatskoj. Papa Lav XIII dao je punu podr{ku sastanku rimokatolika Hrvatske, Slavonije, Dalmacije, Istre, Bosne i Hercegovine, naro~ito hrvatskoj mladeì koja se obavezala da }e pod zastavom Boànskog srca, pro aris et focis za vjeru i domovinu uztrajno i odva`no vojevati.
778
Crnoùti habsbur{ki antiliberalni pokret nalazi savezni{tvo i upori{te u klerikalnim krugovima Hrvatske i Slavonije. Rimsko-be~ki klerikalni import mogao se efikasno ra{iriti me|u rimokatolike Balkana uvo|ewem isusovaca, koji od 1900. godine postaju presudno prisutni u borbi protiv duha omraènog naprednog slobodoumqa, tj. protiv ideologije gra|anskog liberalizma. (@uti}; cit. delo; str. 138-139) Pored zadatka da se bori protiv liberalno-masonske ideologije, koja je sve vi{e dominirala u gra|anskim zapadnim dràvama, Prvi hrvatski katoli~ki sastanak imao je preva`ne nacionalne svehrvatske ciqeve. Od kraja XIX veka, Vatikan i wemu odana Austrija po~iwu, posle kratkotrajne jugoslovenske misionarske faze (Ra~ki, [trosmajer), u sve ve}em obimu koristiti hrvatstvo i hrvatsko ime kao oblik svog misionarskog i dràvotvornog delovawa na Balkanu. Prvi doga|aj koji je promovisao hrvatsko ime u {irokoj javnosti vezan je za odvajawe zagreba~ke nadbiskupije od ma|arske 1852. godine i weno nazivawe Hrvatskom metropolijom. Tako su savremeni rimokatoli~ki teolozi i ideolozi protuma~ili taj doga|aj, odnosno, osamostaqivawe prve hrvatske dijeceze. Me|utim, ona je i daqe bila ma|arska, a ime je dobila prema narodnosno {arolikoj geografskoj oblasti koja se zvala Hrvatska (tri do ~etiri ùpanije u {iroj okolini Zagreba). Vezano za ovaj problem, moramo se podsetiti da je zagreba~ku crkvenu dijecezu osnovao ma|arski kraq Ladislav. U ma|arskoj oblasti Hrvatskoj slavqeni su, a slave se nesvesno i danas, ma|arski sveci, kao na primer sv. Ladislav, sv. Emerik, sv. Stjepan (Stefan) prvi ma|arski kraq. Zagreba~ka katedrala dobila je ~ak i naziv katedrala Svetog ma|arskog kraqa sv. Stjepana. Da bi se {to bezbolnije neutralisala ma|arska osnova hrvatskog crkvenog organizovawa i crkvenog ceremonijala, glavna za{titnica zagreba~ke katedrale ostala je u sviesti naroda Bl. Djevica Marija. Upravo pod motom o vernosti svih Hrvata Rimskoj crkvi organizovan je ovaj svehrvatski verski kongres. Katoli~ki sastanak nije bio odre|en samo za rimokatolike Hrvate zagreba~ke nadbiskupije, ve} za Hrvate katolike svih hrvatskih zemaqa koje su obuhvatale teritorije ranije ome|ene od strane Nemca Ritera, Gaja, prava{a i, po~etkom XX veka, bra}e Radi}. Euforija svehrvatstva bila je prisutna u rimokatoli~kim glasilima i to u izve{tajima pravqenim uo~i sve~anog otvarawa Prvog hrvatskog katoli~kog sastanka. Prestoni hrvatski grad Zagreb bio je, tog 3. rujna, oki}en trobojkama, dok je dom Hrvatskog sokola, u kojem se odràvao Katoli~ki sastanak, bio iski}en zastavama i slikama sv. oca pape Leona (Lava) XIII i cara Franca Jozefa. U ciqu ostvarewa {to brojnije posete Hrvata iz svih krajeva Hrvatske, Sredi{wi odbor Prvog hrvatskog katoli~kog sastanka izdao, je 7. juna 1900, sve~ani proglas na sav narod hrvatski katoli~ki. U proglasu je istaknuto da nema narodnog napretka na bezvjerskom (liberalnom N. @.) temequ, da se narod mora u potpunosti vratiti Hristovoj nauci i ~vrstom osvjedo~ewu da se vjera i znanost, upravo bo`jom odredbom, potpomaù i nadopuwuju, kako bi se zajam~ila prva kr{}anska sloboda, jednakost i bratstvo qudi. Napredak hrvatskog naroda morao je biti u suglasju s bo`jom objavom i pod zastavom krià.
779
O dolasku biskupa i ostalih crkvenih velikodostojnika, iz svih hrvatskih zemaqa, rimokatoli~ki hroni~ar je ostavio slede}i zapis: Biskupi hrvatski nekoji ve} u nedjequ do|o{e, dok ostali stigo{e u ponedjeqak, izuzev{i kneza biskupa qubqanskog, presvj. gosp. dra Antuna Jegli~a, koji zaprije~en, tek posqedweg dana stigne. Bra}a Slovenci bijahu po odboru do~ekana na ju`nom kolodvoru, dok mili na{i Dalmatinci i Istrani stigo{e u nedjequ poslije podne. A kr{ni na{i Bosanci i Hercegovci prispje{e, s ponosom hrvatskim, metropolitom vrhbosanskim (...) dr Josipom [tadlerom. Tako po trgovima i ulicama glavnoga grada Hrvatske drugo ne vidi{, drugo ne ~uje{, nego samo ujediweni narod hrvatski, zastupan u glavnom gradu ponajodli~nijim sinovima raskomadane domovine Hrvatske. Tu ti je Hrvat iz uè Hrvatske, tu opet iz Dalmacije i Istre, tamo opet vidi{ dragoga Bosanca i Hercegovca na{ega, a onamo opet miloga Slovenca na{ega. U dvorani Hrvatskog sokola sakupili su se biskupi i nadbiskupi iz tzv. hrvatskih zemaqa: hrvatski metropolita Juraj Posilovi}, biskup |akova~ki J.J. [trosmajer, biskup splitski Filip Naki}, biskup dubrova~ki Josip Marceli}, biskup sewski Anatun Maurovi}, biskup krièva~ki (grkokatoli~ki) Julije Drohobecky, posve}eni biskup |akova~ki An|elko Vor{ak, biskup kr~ki Antun Mahni~, qubqanski knez-biskup Antuj Jegli~ itd. U sredi{wi odbor hrvatskog katoli~kog sastanka izabrani su, pored crkvenih lica (sveu~ili{ni prof. dr Antun Bauer, prelat dr Andrija Jagati}, naslovni biskup i prior vranski Pavao Gugler predsednik Sredi{weg odbora, naslovni biskup i kanonik zagreba~ki i dr Ivan Krapac itd.), i svetovwaci (sveu~ili{ni profesor, pokatoli~eni Srbin Tadija Smi~iklas, narodni zastupnik dr [andor pl. Bresztyenszky potpredsednik Odbora, sveu~ili{ni prof. dr Fran Vrbani} itd.) Prvom hrvatskom katoli~kom sastanku prisustvovao je i jedan ~istokrvni Srbijanac, knez uì~ki dr Kosta Vojnovi}, u istaknutoj ulozi izvjestiteqa prve sekcije koja je naslovqena kao Katoli~ki ìvot. Wegove re~i su ~esto citirane na kongresu: I episkopat hrvatski, pouzdav se, kako ~estiti Kosto Vojnovi} re~e, u narod hrvatski, stavi se na ~elo naroda hrvatskog, i odlu~i u srcu Hrvatske, barem na zavr{etku XIX stoqe}a, u tu svrhu dràti Prvi hrvatski katoli~ki sastanak. K. Vojnovi} je govorio kao pripadnik rimokatoli~kog laikata o ulozi hri{}anske prosvete i obrazovawa, zalaù}i se posebno za uvo|ewe rimokatoli~kih kr{}anskih na~ela u sveu~ili{ni ìvot. U ciqu odstrawivawa iz nastave liberalnog indiferentizma i skepticizma, K. Vojnovi} se zalagao za stvarawe i ja~awe katedre hri{}anske filozofije, kako bi se omladina visokih sveu~ili{nih nauka okupila oko kr{}anskog barjaka. Takvo okupqawe bi se poja~alo starawem tzv. Kr{}anske katoli~ke sveze. Prva sekcija Katoli~kog sastanka donela je rezoluciju koja je bila u skladu sa mislima i re~ima srbijanskog rimokatoli~kog laika. Dr Velimir Deèli}, budu}i vo|a tajnog rimokatoli~kog Seniorata, pro~itao je rezoluciju prve sekcije: Prvi katoli~ki kongres u Hrvatskoj izraàva èqu da se svjetovna naobraèna ruka (laikat) katoli~ke crkve u Hrvatskoj
780
uzgoji u dubqem poznavawu dogmati~kih istina, prava, ustrojstva i povijesti svoje crkve, u svrhu da ju uzmogne braniti u javnom ìvotu o boku sve}enstva i pod vodstvom episkopa, te nazna~uje kao prikladna slijede}a sredstva: 1. da budu namje{ten kao nau~iteqi vjere u sredwim {kolama, a navlastito u gorwim gimnazijama, sve}enici sveop}om kulturom, te filozofi~ko-istori~kom spremom opskrbqeni, e da budu odgajali mlade` i u racionalnom poznavawu i u qubavi religije; 2. da bude ustrojena na hrvatskom sveu~ili{tu stolica kr{}anske filozofije u smislu i u pravcu enciklike Leona XII Aeterni Patris; 3. da bude ustrojena slu`ba sveu~ili{nog propovjednika i podijeqena sve}eniku nadarenome znanstvenom spremom kr{}anske apologetike; 4. da se ustroji na hrvatskom sveu~ili{tu Katoli~ka sveza, pristupna katoli~kim |acima, ~ija bi svrha bila daqni napredak u vjerskim na~elima, vje`bawe u milosrdnim djelima, te iskazawe du`ne ~asti kod velikih crkvenih sve~anosti ili zgoda; 5. da se ustroji konvikt kao uzgojni zavod za sveu~ili{nu mlade`. Usvojena rezolucija o potpunoj kontroli duhovnog (idejnog) ìvota sredwo{kolaca (gimnazijalaca) i studenata, govori o odlu~noj akciji rimokatoli~ke hijerarhije da odstrani uticaj bezvjerske liberalno-gra|anske ideologije sa Zagreba~kog sveu~ili{ta, kako bi budu}i hrvatski intelektualci, oboga}eni kr{}anskim na~elima, postali prvi borci za odbacivawe pogubnih slobodnozidarskih novotarija. Osnivawe Katoli~ke sveze predstavqa za~etak katoli~kog akademskog organizovawa u saveze i dru{tva, odnosno, nagove{taj pojave Domagoja, odnosno, tajnog Seniorata. O ulozi Rimokatoli~ke crkve kod isticawa zna~aja narodnosti Hrvatske, na Prvom hrvatskom katoli~kom sastanku govorio je [andor pl. Bre{tjenski. On je u po~etku rekao da je Isus Hrist stvorio univerzalnu crkvu za sve narode i sve dràve svih vremena. Takvu crkvu, u wezinom bivstvu, ne ograni~avaju granice geografske, niti vremenito trajawe ove ili one dràve. Isti~e protivqewe Vatikana osnivawu narodnih crkava, jer one podse}aju na {izmu i jeres. Me|utim u slu~aju podupirawa Hrvatske i hrvatstva Bre{tjenski odstupa od proklamovane univerzalnosti Rimske crkve i isti~e nacionalnost odabranog katoli~kog naroda. Iako ma|arskog porekla, Bre{tjenski se svojski zalagao da u svom govoru na prvoj sekciji istakne va`nost hrvatstva za Vatikan i Rimokatoli~ku crkvu, odnosno da istakne veliku qubav prema domovini (Hrvatskoj) i narodnosti od strane Rimokatoli~ke crkve: Katoli~ka crkva, ne samo da tu qubav ne prije~i, ne samo da nije prema woj indiferentna, nego ona nalaè qubav prema domovini i narodnosti kao du`nost i krjepost, jednu od najve}ih. Pa Sv. otac kaè javno u svojoj enciklici O du`nostima, da qubav mora tako daleko i}i, da se za domovinu mora i sam ìvot `rtvovati... Znamo kako je crkva utemeqivala, doti~no podupirala posebne prosvjetne zavode za pojedine narode. Pa i utemeqewem posebne mitropolije hrvatske, neodvisno od Ugarske 1852. godine u savezu sa na{im narodnim preporodom (ilirskim N. @.), pa i time {to je ove godine ustrojena posebna redodr781
àva za Hrvatsku, priznata je posebna va`nost narodnosti hrvatskoj. {to tek da kaèm o onim povlasticama {to ih je Rimska crkva dala Hrvatima i drugim Slavenima glede bogoslu`ja u narodnom jeziku (?! N. @.). Tko, dakle, moè kazati da rimska stolica zametava narodnost, da je flegmati~na, indiferentna prema woj. Ona najplemenitije shva}a pojam narodnosti i pomaè narodnost u onom op{irnom smislu u kom ih prije~e pojedine dràvne vlasti, jer pojam narodnosti je {iri nego pojam dràve, pa narodnost moè napu~iti vi{e dràva, a kulturno zajedini{tvo ipak u toj narodnosti opstoji.... U svom govoru Bre{tjenski je posebno naglasio da Hrvati nikada ne}e traìti osnivawe posebne narodne crkve odvojene od Vatikana, jer bi to bio grijeh i proti svetoj vjeri na{oj. Zato je zavr{io zavetnim re~ima: Ostanimo, dakle, u neprekidnoj, jakoj svezi sa Svetom stolicom, pa }e nam domovina (Hrvatska N. @.) i narodnost (hrvatska N. @.) biti obezbije|eni. Na Hrvatskom katoli~kom sastanku jednodu{no je isticano da hrvatski narod za svu svoju prosve}enost i napredak ima da zahvali katoli~anstvu, jer je u svim borbama i te{kim nevoqama crpio snagu iz ìve vjere u Isusa Krista. U tom kontekstu je govorio i predsednik Hrvatskog katoli~kog sastanka, grof Miroslav Kulmer, isti~u}i kako da se narod hrvatski {to vi{e zagreje za svetu pravu vjeru: Neka protivnici na{i znadu... da jedino sv. nauci katoli~ke crkve Hrvati imadu zahvaliti da su vazda heroi~kim juna{tvom branili domovinu i prestol samo iz nauke sv. katoli~ke crkve crpili su Hrvati i wihovi vo|e po`rtvovanu qubav prema domovini i nepokolebqivu vjernost prema svome kraqu i prestoqu. Na drugoj sekciji, koja je nazvana Katoli~ka {tampa, govoreno je o bezverskoj liberalno-jevrejskoj {tampi, pogotovo o ra{irenosti takve {tampe u Nema~koj od strane @udeja (Jevreja). Isticano je da gospodari bezvjerske {tampe nemaju nikakve narodnosti i da isisavaju kr{}anske narode svojim lihvarstvom. Poseban akcent je stavqen na potrebu isticawa kr{}anskog domoqubqa kroz katoli~ku {tampu. Izvestiteq ove sekcije, dr Ivan Ruì}, govorio je da rimokatoli~ka {tampa mora braniti crkvu i domovinu i da mora pobijati sve krive nazore proti crkvi, vjeri i dru{tvenim prilikama. (isto; str. 140-146) Na kraju je usvojena rezolucija o katoli~koj {tampi (...) U usvojenoj rezoluciji zapisano je pored ostalog slede}e: (...) Hrvati katolici preporu~uju svoj hrvatskoj inteligenciji, a napose sve}enstvu i u~iteqstvu, neka nedjeqama i svetkovinama prije ili poslije popodnevne slu`be Bo`je pribiru oko sebe narod, te mu ~itaju ili tuma~e novine proète pravim kr{}anskim dugom, da nam tako poraste nara{taj kr{}anski i hrvatski. Posledwe re~i ove rezolucije govore o uzro~no-posledi~noj povezanosti broja kr{}ana sa brojno{}u Hrvata, odnosno, o tome da se sa misionarskom proizvodwom rimokatolika pove}ava i broj pripadnika hrvatske konfesionalne nacije. Sve{tenici i vernici su bili ube|eni da je Katoli~ki sastanak bio veli~anstvena manifestacija katoli~ke vjere kod Hrvata. Isticalo se da sve treba obnoviti u Hristu. J. Buturac isti~e brojne plodove katoli~782
kog sastanka: osnovana je Hrvatska poqodjelska banka, kao i Hrvatsko katoli~ko tiskovno dru{tvo koje je nadbiskup [tadler preporu~io; godine 1901. odràn je na Trsatu sastanak hrvatskih i slovenskih bogoslova koji pozivaju svetovwake da sura|uju u op}em duhovnom preporodu; pokrenut je dnevnik hrvatstvo koji je izlazio od 1904. do 1910, s ciqem da podiè kr{}ansku vjersku svijest i brani Crkvu od napadaja protivnika. (isto; str.147-148)
2. Ideologija hrvatskog politi~kog katolicizma

Povodom stote godi{wice odràvawa Prvog hrvatskog katoli~kog sastanka, u Zagrebu i Krku je, od 29. do 31. marta 2001. godine, odràn me|unarodni nau~ni skup posve}en Hrvatskom katoli~kom pokretu. Citira}emo neke od u~esnika. Mario Strecha u izlagawu naslovqenom Prvi hrvatski katoli~ki kongres korak naprijed u afirmaciji politi~kog katolicizma u Banskoj Hrvatskoj raspravqa o pojmu politi~ki katolicizam i govori o osnovnim karakteristikama ideologije politi~kog katolicizma. koji je teìo da se afirmi{e kao hrvatska nacionalno-integracijska ideologija, o podudarnosti versko-crkvenih interesa i interesa hrvatske nacije. Veoma je indikativan otpor u Hrvatskoj, na koji ukazuje Stre~a, negirawe i prikrivawe postojawa politi~kog katolicizma kao odre|ene istorijske pojave. Kada je u pitawu ta vrsta otpora kod Hrvata postoji jasan kontinuitet. Naime, oni negiraju sve one pojave koje im ne odgovaraju, a onda falsifikovawem stvaraju istoriju kakva im odgovara. Tako im ne odgovara da priznaju ni o~igledno i sna`no politi~ko delovawe i angaòvawe katoli~ke crkve. Iz Stre~inog izlagawa jasno je da je do{lo do identifikacije katolicizma sa hrvatstvom i da je katoli~ka crkva imala ulogu odlu~uju}eg faktora u dru{tveno politi~kom ìvotu. Prvi hrvatski katoli~ki kongres bio je prva velika manifestacija politi~kog katolicizma u Banskoj Hrvatskoj. Pojam politi~ki katolicizam, koji se ve} razmjerno dugo koristi u ekumeni histori~ara, a napose u suvremenim europskim historiografijama, u novije se vrijeme afirmirao i u hrvatskoj historiografiji. Pritom, vaqa podvu}i da to nije pro{lo bez otpora. Otpor je, dodu{e, uglavnom dolazio izvan okvira profesionalne historiografije, sa wezinih rubnih, grani~nih podru~ja, ali nipo{to nije bio bezazlen, budu}i da je, u osnovi, bio izraz sukoba odre|ene ideologije i wezinih aktualnih potreba s profesionalnom hrvatskom historiografijom. Nije se, naime, radilo samo o osporavawu upotrebe odre|enog termina, nego o osporavawu postojawa same povijesne pojave, koju je historiografija, nakon {to je utvrdila wezino postojawe, razmjerno cjelovito opisala, imenuju}i je pojmom politi~ki katolicizam. Budu}i da je protagonistima spomenute ideologije, iz razloga u koje ovdje ne èlim ulaziti, postojawe politi~kog katolicizma kao povijesne pojave smetalo, poku{ali su preko svojih epigona negirati utvr|enu povije783
snu ~iwenicu, prikazuju}i je u javnosti kao najobi~niju izmi{qotinu tobo`wih neprijateqa katolicizma i katoli~ke crkve, pri ~emu su, s ciqem da je {to temeqitije poreknu, odbacili i pojam politi~ki katolicizam, nastoje}i i na taj na~in dovesti u pitawe dignitet znanstvenika koji su je istraìvali, ali i onih koji su rezultate wihovih istraìvawa prihvatili. Na taj na~in poku{alo se sprije~iti da se rezultati recentnih istraìvawa o politi~kom katolicizmu ugrade u historiografsku spoznaju o hrvatskoj pro{loj stvarnosti. Nu`no je, dakle, zapo~eti ovo izlagawe s ra{~i{}avawem terminolo{ke zbrke kao s prvim korakom u raspravi o fenomenu politi~kog katolicizma, koji je za ovaj skup, na kojemu se okupio veliki broj crkvenih povjesni~ara, na pravom mjestu. Uostalom, rasprava o pojmovima uvijek je, prije svega, rasprava o stvarima. Pod pojmom politi~ki katolicizam historiografija, ukratko, podrazumijeva nastojawe katoli~ke crkve, i s wom na razli~ite na~ine povezanih skupina laika da se katoli~ka religijska na~ela i vrijednosti za koje se katolicizam zauzima ugrade u sve strukture dru{tvenog ìvota. Spomenuto nastojawe proizlazilo je, s jedne strane, iz shva}awa da religija ima, odnosno da mora zadràti temeqnu, odlu~uju}u regulatornu dru{tvenu funkciju, onakvu kakvu je imala u sredwovjekovnom dru{tvu, odnosno u razdobqu prije nego {to je zapo~eo proces sekularizacije. S druge strane, ono je proizlazilo iz procjene suvremenog katolicizma da je u dru{tvu u kojem politika svojom normativnom djelatno{}u, ali i na druge na~ine, u osnovi poti~e proces sekularizacije, tradicionalno shva}enu dru{tvenu ulogu religije mogu}e osigurati samo sna`nim dru{tvenim anga`manom katolika, odnosno katoli~ke crkve, {to je, dakako, podrazumijevalo i izravnu politi~ku akciju. Prema tome, pod pojmom politi~ki katolicizam razumijemo nastojawe da se zaustave, a zatim i poni{te rezultati procesa sekularizacije dru{tva i da se uspostavi kr{}ansko dru{tvo. (Hrvatski katoli~ki pokret; Zbornik radova sa me|unarodnog znanstvenog skupa odrànog u Zagrebu i Krku od 29. do 31. oùjka 2001; Kr{}anska sada{wost; Zagreb; 2002; str. 171-172) S tim u vezi èlio bih, naime, u prvom redu upozoriti na to da interpretacija pojma politi~ki katolicizam, koju sam netom iznio, ima svoje pokri}e u izvorima, to jest, u izjavama samih pobornika politi~kog katolicizma. I to u svim historiografijama, pa tako i u hrvatskoj. Tuma~e}i razloge za svoj anga`man na politi~koj razini oni su, naime, jasno naveli da iza wih stoji odre|eno razumijevawe dru{tvene uloge katolicizma i katoli~ke crkve. Tako }emo, primjerice, u drugom broju lista Hrvatstvo, koji je po~eo izlaziti u Zagrebu 1904, u uvodniku koji je objavqen pod naslovom Boje se i vi~u, u kontekstu obja{wewa u ~emu je su{tina spora izme|u skupine koja je, pod patronatom hrvatskog episkopata, od 1904. daqe sustavno teìla politi~koj akciji u ime religijskih na~ela, i wezinih protivnika, nai}i na izjavu da sukob u osnovi proizlazi iz razlike u odgovoru na pitawe (...) da li religija ima socijalni zna~aj, ili nema. Na jednu stranu stu784
paju oni koji kaù, da ure|eni dru{tveni ìvot nije mogu} bez religije, na drugu pak oni, koji pripisuju religiji samo neku privatnu va`nost. Oni koji drè da vjera i politika ne mogu i}i zajedno, pisala je Hrvatska, zastupaju gledi{te da je odnos prema vjeri, odnosno religiji, privatna stvar pojedinca, dok oni koji zastupaju stajali{te da vjera ima dru{tveno zna~ewe, drè da je odnos prema religiji politi~ko pitawe. Skupina oko Hrvatstva najavila je odlu~nu borbu indirektnim katolicima, dakle onima koji su zastupali gledi{te da religija samo posredno mora utjecati na dru{tveni ìvot. Brane}i svoje stajali{te da se vjersko u~ewe mora izravno, a ne samo posredno reflektirati u svim strukturama i institucijama javnoga ìvota, Hrvatstvo je u spomenutom ~lanku pritom istaknulo da je vjersko pitawe u su{tini primarno dru{tveno, a samim tim i politi~ko pitawe, te da je, sukladno tome, politi~ki anga`man u ime religije ne samo dopustiv, nego i nuàn, s obzirom na dru{tvene okolnosti, u kojima se sve jasnije o~itava tendencija za korjenitom promjenom dru{tvene funkcije katoli~kog religijskog u~ewa. Skupina oko Hrvatstva bila je, prema tome, na~isto s tim da je politi~ki katolicizam u osnovi proizvod nastojawa da se religiji sa~uva i u budu}nosti osigura uloga odlu~uju}eg ~imbenika ukupnog dru{tvenog kretawa, koje se, dakako, nu`no moralo konfrontirati s mi{qewima da u modernom dru{tvu religija vi{e naprosto ne moè imati istu socijanu funkciju kakvu je imala u tradicionalnom sredwovjekovnom dru{tvu. (isto; str.172-173) Na kraju, prije nego li iznesem svoju interpretaciju prvoga hrvatskog katoli~kog kongresa, moram se ukratko osvrnuti na pojam organizirani katolicizam ili organizirano katoli{tvo, koji se hrvatskoj historiografiji od strane zagovornika odre|ene ideologije nude umjesto pojma politi~ki katolicizam, dakako, bez potankog obja{wewa {to bi taj pojam imao zna~iti (...) Upotrebom pojma ~ije je zna~ewe toliko {iroko kao {to je to slu~aj kod pojma kao {to je organizirani katolicizam, odnosno organizirano katoli{tvo, najlak{e je negirati postojawe fenomena politi~kog katolicizma i prikazati ga samo kao borbu za katoli~ka vjerska prava. Dakako, politi~ki katolicizam, kao {to smo pokazali, bio je ipak ne{to drugo od obi~ne borbe katolika za svoja vjerska prava. Rije~ je, dakako, o namjernoj simplifikaciji, uvjetovanoj ideologijskim potrebama, kojoj je naprosto potreban pojam koji prikriva ~iwenicu da je postojalo nastojawe da se ukupno dru{tvo organizira po mjeri jedne konfesije i uskladi s wezinim u~ewem. Pojam organizirano katoli{tvo, odnosno organizirani katolicizam, dakle, vje{to maskira da se radi o nastojawu za oblikovawem katoli~kog dru{tva i katoli~ke dràve, kako bi se lak{e opravdala interpretacija da fenomen politi~kog katolicizma nije postojao, nego da se radilo samo o organiziranom djelovawu katolika s ciqem osigurawa svojih vjerskih prava.
785
Prvi hrvatski katoli~ki kongres bio je, dakle, prva velika manifestacija politi~kog katolicizma, koji se u Banskoj Hrvatskoj po~eo oblikovati potkraj XIX stoqe}a, u ~asu kad su se od strane pojedinih politi~kih i kulturnih skupina po~eli javqati neki prvi jasnije artikulirani zahtjevi za sekularizacijom hrvatskog dru{tva, koji su se zasada izraàvali samo u izjavama. Skupine koje su s tim u vezi na razli~ite na~ine izraàvale gledi{ta koja se nisu poklapala s u~ewem katoli~ke crkve, odnosno iz ~ijih se stajali{ta moglo razabrati da teè promjeni tradicionalne dru{tvene funkcije religije, kao i odre|ene naznake od strane Kuenovog reìma da bi u dogledno vrijeme i u banskoj Hrvatskoj i na legislativno normativnoj razini moglo do}i do promjena koje bi imale sekularizacijsko zna~ewe, uvjetovale su pojavu prvih ideja o sna`nom, {irokom katoli~kom pokretu koji bi se tome suprotstavio. S tim u vezi postupno se, poslije 1895, nakon crkveno-politi~kih reformi koje su provedene u Ugarskoj, a napose u razdobqu izme|u 1897. i 1904, stala uobli~avati ideologija politi~kog katolicizma. Wezino posebno obiqe`je sastojalo se u tome {to nije èqela biti samo ideologija koja bi mobilizirala katolike na akciju protusekularizacijskog zna~aja, nego i ideologija koja bi imala nacionalno-politi~ku, odnosno nacionalno-integracijsku ulogu. Prema zamislima wegovih organizatora i autora ideologije hrvatskoga politi~kog katolicizma katoli~ki pokret trebao je, naime, stvoriti pretpostavku i za reafirmaciju ideje o nacionalnom jedinstvu i time oìvjeti u me|uvremenu zamrli hrvatski nacionalni pokret, odnosno potaknuti odlu~nu politi~ku akciju hrvatske opozicije za rje{ewe hrvatskog pitawa u okviru sve sna`nije izraène krize dualisti~kog ustrojstva Habsbur{ke monarhije. Pretpostavka da se hrvatska nacija moè okupiti na obranu svog toboè ugroènog katoli~kog identiteta zahtijevala je od autora ideologije politi~kog katolicizma usko povezivawe, ali ne i identifikaciju, hrvatske nacionalne i katoli~ke vjerske ideje. Zbog ~iwenice da je u ideologiji politi~kog katolicizma u Banskoj Hrvatskoj nagla{eno prisutna zasada o me|uovisnosti katoli~ke vjerske i hrvatske nacionalne ideje predstavqala sredi{wu kategoriju mogu}e ju je nazvati katoli~kim hrvatstvom. Razlog vi{e da se ona imenuje tim pojmom leì u tome {to se ideologija politi~kog katolicizma u Banskoj Hrvatskoj na prijelomu stoqe}a nastojala afirmirati i kao hrvatska nacionalno-integracijska ideologija. Usput re~eno, kad sam, rekonstruiraju}i ideologiju politi~kog katolicizma u Banskoj Hrvatskoj na prijelomu stoqe}a, konstatirao da je rije~ o ideologiji koja je trebala funkcionirati i u nacionalno-integracijskom smislu, osjetio sam potrebu da tu posebnost hrvatskog politi~kog katolicizma posebno istaknem, pa sam upravo stoga upotrijebio pojam katoli~ko hrvatstvo. (isto; str. 176-177) No, moram ipak re}i to da pojam katoli~ko hrvatstvo jest moj, u smislu da sam ga upravo ja kao terminus tehnicus uveo u hrvatsku historiografi786
ju. Pojam se, dodu{e, moè na}i u ponekom ~lanku u suvremenom tisku, ali ne u zna~ewu u kojemu ga ja koristim u svojim istraìvawima, to jest u smislu da bih naglasio da je rije~ o politi~kom katolicizmu u kojem se vjerska ideja tijesno isprepli}e s hrvatskom nacionalnom idejom. (isto; str. 177) O strukturi ideologije politi~kog katolicizma, koju sam detaqno opisao u svojoj kwizi, ovdje nemam namjeru op{irnije govoriti. No, moram navesti wezine temeqne zasade jer su one, u ovom ili onom obliku, do{le do izraàja u raspravama na katoli~kom kongresu. Osim ve} spomenutog tijesnog povezivawa katoli~ke vjerske i hrvatske nacionalne ideje, s kojom je bila povezana i ideja o neraskidivoj povezanosti vjersko-crkvenih i hrvatskih nacionalnih interesa to je, u prvom redu, ideja o sustavnoj rekristijanizaciji, odnosno rekatolizaciji hrvatskog dru{tva, koja se ima odvijati pod nadzorom katoli~ke crkve shva}ene kao hijerarhije. Rije~ je, zatim, o ideji uspostave kr{}anskog dru{tva, koja se inspirirala organicisti~kom koncepcijom dru{tva, nude}i je kao zamjenu za model modernog dru{tva za kakvo se zalagao gra|anski liberalizam. U pitawu je, nadaqe, razumijevawe katolicizma kao jedine prave kr{}anske konfesije, odnosno katoli~ke crkve kao jedine prave kr{}anske crkve. Nadaqe, radi se o ve} spomenutoj zasadi o tijesnoj, neraskidivoj povezanosti izme|u hrvatske nacionalne i katoli~ke vjerske ideje. Napokon, sastavni dio ideologije hrvatskoga politi~kog katolicizma bilo je shva}awe o tome da je sloboda znanosti, kulture i umjetnosti ograni~ena teolo{ko-crkvenim u~ewem, ideja o jedinstvu kr{}anskih crkava reducirana na ideju o mogu}nosti povezivawa pravoslavqa i katolicizma i u osnovi nerazra|eni koncept rje{avawa socijalnog pitawa u skladu sa suvremenim katoli~kim socijalnim u~ewem, inspiriranim odre|enim zasadama kr{}anskog socijalizma i enciklikom Rerum novarum iz 1891. Istaknuo sam da su gotovo sve bitne komponente ideologije hrvatskoga politi~kog katolicizma, odnosno katoli~kog hrvatstva do{le do izraàja tijekom trodnevnog rada ovog skupa, koji je, prema zamislima organizatora, trebao biti uvod u stvarawe podloge za katoli~ki pokret. Na tome se temeqi i moja ocjena da je Prvi hrvatski katoli~ki kongres bio vaàn korak u poku{aju afirmacije hrvatskoga politi~kog katolicizma, odnosno katoli~kog hrvatstva. Neke od ideolo{kih zasada bile su na kongresu izraène neizravno, zbog opreza organizatora i hrvatskog episkopata, koji se nakon dugog kolebawa ipak odlu~io dati zeleno svjetlo za katoli~ku akciju. Razlozi tom oprezu, koji je na razli~ite na~ine do{ao do izraàja i tijekom pripreme kongresa bili su, naravno, vi{estruki, no primarni je proizlazio upravo iz ~iwenice da je Hrvatski katoli~ki pokret istovremeno trebao funkcionirati i kao nacionalno-politi~ki pokret. Budu}i da je to moglo stvoriti komplikacije i hrvatskim biskupima, zbog wihove ovisnosti o vrhovima Monarhije, ali i izazvati poja~ani politi~ki pritisak reìma na hrvatsku poziciju, nacionalna se dimenzija doga|aja morala istaknuti vrlo pa`qivo, ali ipak tako da bude jasno uo~qiva.
787
To je postignuto, prije svega, geografijom uzvanika, to jest ~iwenicom da su se na kongresu pojavili svi hrvatski biskupi, predvode}i predstavnike s onih prostora na koji je suvremena hrvatska politika, u skladu s dràvnopravnom ideologijom na koju se pozivala, polagala pravo kao na prostor hrvatske dràve u okviru Habsbur{ke monarhije. Ideja o samostalnoj hrvatskoj dràvi izvan okvira Habsbur{ke monarhije u tom vremenu, naime, nije vi{e funkcionirala. S druge strane, iz nacionalno-politi~kih razloga, s dnevnog reda kongresa skinute su one teme koje bi, eventualno, mogle dovesti u pitawe ideju o katolicizmu kao temeqnom hrvatskom nacionalno-integrativnom ~imbeniku. Rije~ je, konkretno, o pitawu glagoqice, odnosno o pitawu papinske dràve. Nacionalno-politi~ka dimenzija politi~kog katolicizma koji se manifestirao na Prvom hrvatskom katoli~kom kongresu bila je stoga primarno izraàvana u brojnim izjavama, u kojima se vjersko-crkveni interesi interpretiraju kao interesi hrvatske nacije. One su, razumije se, bile izraz tijesnog povezivawa katoli~ke vjerske i hrvatske nacionalne ideje, koja se, kao {to sam ve} napomenuo, nije temeqila na wihovom poistovje}ivawu, ali koja ne samo da ga je u praksi omogu}avala, nego i poticala. (isto; str.177-179) îwenica, naime, da se, kad je rije~ o interesima katolicizma, na kongresu, ali i prije i poslije wega, govorilo iskqu~ivo kao o interesu hrvatske nacije, pokazuje da je doista rije~ o nastojawu da se rekristijanizira, odnosno rekatolicizira ukupno dru{tvo. A to je u svakom slu~aju vi{e od zahtjeva za po{tivawem vjerskih prava i sloboda. Naprotiv, upravo to je jedan od pokazateqa da je rije~ o politi~kom katolicizmu. S druge strane, poistovje}ivawe hrvatskih nacionalnih interesa s interesima katolicizma svjedo~i o nastojawu ideologije hrvatskog politi~kog katolicizma da se afirmira kao nacionalna ideologija. Ambicija da se progovori u ime nacije u svakom slu~aju jest politika, a ne samo zalagawe za o~uvawe vjerskih prava. Nastojawe organizatora da se katolicizam predstavi kao odlu~uju}i nacionalno-integrativni ~imbenik do{la je do izraàja i u zaustavqawu poku{aja da se od{krinu vrata ideji o osnutku posebne katoli~ke stranke, kao i u nastojawu da se izbjegnu izjave koje bi mogle proizvesti sukob na hrvatskoj dru{tvenoj sceni. Pritom podsje}am na izlagawe i raspravu u vezi sa zakqu~cima o katoli~kom tisku, kao i na izlagawe i raspravu u vezi sa zakqu~cima o beletristici. S tim u vezi vaqa naglasiti da je tijekom rasprave o katoli~kom tisku tako|er do{lo do izraàja jo{ jedno bitno obiqe`je hrvatskog politi~kog katolicizma na prijelomu stoqe}a, a to je stajali{te da sve politi~ke grupacije u Banskoj Hrvatskoj moraju ustati na obranu toboè ugroènih katoli~kih na~ela, kao i to da se akcija u vezi s rekristijanizacijom hrvatskog dru{tva ima odvijati pod nadzorom katoli~ke crkve shva}ene kao hijerarhije. Podsje}am da se to ogleda, prvo, u ~iwenici da se poziva cjelokupno hrvatsko novinstvo da se poveè sa svojim episkopatom i da pod wegovim vod788
stvom povede odlu~nu bitku protiv onih koji izraàvaju gledi{ta koja se ne poklapaju s katoli~kim vjerskim u~ewem, odnosno protiv onih koji se zalaù za druga~iju dru{tvenu ulogu katolicizma. Svaki stru~wak za hrvatsku povijest 19. stoqe}a zna da novine reprezentiraju stranku, odnosno da se ime strana~kog organa u suvremenom politi~kom àrgonu koristi kao sinonim za politi~ku grupaciju ~ija stajali{ta izraàva. Zato je na prvi pogled ne osobito zanimqiva i samorazumqiva kongresna rezolucija o katoli~kom tisku vi{estruko va`na. Ona, s druge strane, tako|er svjedo~i o tome da politi~ki katolicizam u Banskoj Hrvatskoj jest imao namjeru da se za ostvarewe svojih ciqeva posluì izravnom politi~kom akcijom, dodu{e, ne u obliku zasebne katoli~ke stranke, koja se tada odbijala upravo iz nacionalno-politi~kih razloga, odnosno zato {to je postojala bojazan da bi to mogla biti prepreka da katolicizam profunkcionira kao nacionalno integrativni ~imbenik. (isto; str.179-180) Rasprava o odnosu crkve i dràve ukazala je na stajali{te da je crkva, s obzirom na svoje podrijetlo, kao i na svoju sasvim specifi~nu zada}u u smislu spasewa qudskoga roda, u izvjesnom smislu ipak nadre|ena svjetovnoj vlasti. S tim u vezi do{lo je do izraàja i gledi{te da katolicizam ima biti odlu~uju}i regulatorni ~imbenik u dru{tvenim odnosima, kao i mi{qewe da katoli~ka crkva u krajwoj instanci ima pravo na nadzor ukupnog dru{tvenog kretawa, u ~emu joj se ne bi smjelo postavqati nikakvih granica, a {to bi trebalo biti zagarantirano konkordatom. (isto; str. 180-181)
3. Mi smo Hrvati i katolici i to ho}emo da budemo

Zoran Grijak je u izlagawu o u~e{}u vrhbosanskog nadbiskupa Josipa [tadlera na Prvom hrvatskom katoli~kom kongresu izloìo sadràj [tadlerovih govora i wihov politi~ki odjek. Ovi govori vrlo jasno pokazuju nadbiskupove politi~ke, neopravdane velikohrvatske te`we za pripajawem Bosne i Hercegovine. [tadler ekstati~no identifikuje hrvatstvo i katolicizam, a prisutni to freneti~no pozdravqaju. U hrvatskoj javnosti, nadbiskupovi stavovi su nai{li na odobravawe. Zaista je, kao {to je to i @uti} ta~no zakqu~io, bila prisutna euforija svehrvatstva. Tijekom svoga sudjelovawa na Prvom hrvatskom katoli~kom kongresu nadbiskup [tadler se jo{ dvaput obratio skupu, u uvodnom govoru tijekom druge sve~ane sjednice 4. rujna 1900, i u zdravici koju je odrào tijekom tre}e sve~ane sjednice, u prigodi zatvarawa kongresa (5. rujna 1900). Govore}i na sve~anoj sjednici, povezao je hrvatsku nacionalnu pripadnost s katolicizmom na na~in koji je u historiografiji razli~ito ocijewen. Poslije tvrdwe Mi smo Hrvati i katolici i to ho}emo da budemo, popra}ene burnim odobravawem prisutnih, iznio je svoje poglede na budu}nost hrvatskog naroda. Pritom se sluìo starozavjetnim izri~ajem, upozoravaju}i na te{ki udes naroda koji su iznevjerili Bo`ja o~ekivawa. Izme|u ostaloga, ustvrdio je da sve {to jest, pa tako i hrvatski narod, hrvatski jezik i hrvatska domovina, postoji po voqi Sina Bo`jega, koji upravqa wihovom sudbinom. Iz ove teolo{ke postavke [tadler je izveo zakqu~ak da je mawak ro789
doqubqa posqedica neukorijewenosti u vje~nim principima vjere, da je napad na vjeru ujedno i napad na domovinu, te da se oni koji ne vjeruju u Krista ogre{uju o domovinu. (str. 187) Za razliku od dvaju spomenutih [tadlerovih istupa na Prvom hrvatskom katoli~kom kongresu, koji su bili teolo{ke naravi, wegov pozdravni govor, u prigodi zatvarawa kongresa, imao je izrazito politi~ko obiqe`je, te je izazvao veliku pozornost austro-ugarskih vlasti i sudionika u hrvatskom politi~kom ìvotu. Zasigurno potaknut i tonom zdravica ostalih sudionika, koji su uz privrènost katoli~koj crkvi isticali privrènost hrvatskoj nacionalnoj ideji, [tadler je odrào nacionalnim zanosom nadahnut govor u kojem je poèlio (...) da se {to prije Bosna i Hercegovina sjedini s materom zemqom. Ove [tadlerove rije~i izazvale su burno odu{evqewe me|u sudionicima kongresa. Dvoranom se prolomio gromki pqesak uz uzvike @ivio [tadler! @ivila Bosna Hrvatska! ...) [tadler se sa svojim zahtjevom za pridruèwem Bosne i Hercegovine Hrvatskoj dotaknuo tog politi~ki vrlo osjetqivog pitawa, te je ubrzo uslijedila reakcija iz samoga dràvnog vrha. Ravnateq carsko-kraqevske dvorske kancelarije poslao je nadbiskupu [tadleru 8. rujna 1900, u ime cara Frawe Josipa I, pismo, opomiwu}i ga zbog wegovih izjava o Bosni i Hercegovini na Prvom hrvatskom katoli~kom kongresu. Unato~ vijestima koje su mu pristigle ostavio je otvorenom mogu}nost da je bio krivo informiran. Wegova dvojba u vjerodostojnost informacije bila je hiwena, jer je o svemu bio vrlo detaqno informiran. Nadbiskupu [tadleru prenio je upozorewe da je davawem izjave o Bosni i Hercegovini prekora~io ovlasti, jer je to pitawe ~isto politi~ko i daleko od svetosti nadbiskupskog poziva. (isto; str. 188) Glasila ujediwene opozicije Obzor, Hrvatska Domovina i dr, uglavnom su afirmativno izvje{}ivala o kongresu i wegovim sudionicima. Crvena Hrvatska popratila je svoje pohvale katoli~kog kongresa o{trom kritikom ma|arskih liberala i vlade Kuena Hedervarija u Hrvatskoj. Pritom je posebice pozitivno isticala sudjelovawe nadbiskupa Stadlera na kongresu (...) Glede carske opomene [tadleruHrvatsko pravo je odbacilo sve interpretacije prema kojima ona predstavqa ustupak Ma|arima na ra~un Hrvata. Napose je odba~ena tvrdwa da carska opomena predstavqa ohrabrewe za ma|arska posezawa za Bosnom, s obrazloèwem da kabinetsko pismo u vezi s dràvnopravnim poloàjem Bosne ni{ta ne prejudicira u korist Ma|ara. Uzimaju}i u za{titu nadbiskupa [tadlera Hrvatsko pravo je naglasilo pravo i obavezu hrvatskog naroda da se bavi pitawem Bosne da bi ga u odre|enom trenutku mogao rije{iti u svoju korist. Za tvrdwu carske kancelarije, o suverenom carskom pravu odlu~ivawa o Bosni i Hercegovini, utvr|eno je da je u skladu sa star~evi}anskim naukom prema kojem hrvatski narod svoje dràvne poslove treba rje{avati samo sa svojim suverenom. Razlog zbog kojega [tadlerova izjava o Bosni i Hercegovini nije nai{la na javna osporavawa hrvatskih politi~ara, pa ~ak ni kod protivnika wegovih politi~kih ideja, proizlazila je iz okolnosti da su se sve najsna790
`nije hrvatske opozicijske politi~ke stranke zauzimale za sjediwewe Bosne i Hercegovine s Hrvatskom, sukladno prava{kom programu iz 1894. Me|utim, postojala je velika razlika glede shva}awa na~ina na koji se to ujediwewe trebalo ostvariti. (isto; str.191-192) Vladimir Horvat je u svom radu ukazao na tvrdwe istori~ara da je na Prvom hrvatskom katoli~kom sastanku stvoren program verski i etni~ki ~iste Hrvatske. Autor citira istori~ara Veqka N. \uri}a iz wegove kwige Usta{e i pravoslavqe: Hrvatska pravoslavna crkva gde \uri}, u I poglavqu kwige Od Ante Star~evi}a do Ante Paveli}a isti~e: Glavni organizatori ovog kongresa bili su tada{wi urednik sarajevskog lista Vrhbosna dr Ivan [ari} i nadbiskup sarajevski Josip [tadler, uz mo}nu pomo} iz Rima, odnosno Vatikana i Be~a. Programski govor nadbiskupa [tadlera je uzet kao klerikalni program za XX vijek (Biqe{ka 31: Viktor Novak, Magnum Crimen, Beograd, 1986, str. 9). Posebna karakteristika ovog kongresa je poistove}ewe katolicizma sa hrvatstvom. To je najboqe objasnio jedan od prisutnih re~ima: (...) Bio sam uvjeren da narodu na{emu nema spasa, dok se ne okupi oko na~ela crkve katoli~ke, dok se ne okupi pod jednim geslom: Branimo svetu vjeru hrvatsku jer ja kao Hrvat identificiram katoli{tvo sa hrvatstvom. (...) Samo u katoli~koj vjeri leì mogu}e ostvarewe naroda hrvatskoga. (...). (Biqe{ka 33: isto, str. 10). (isto; str.212-213)
4. Hrvatski katoli~ki sastanak po~etak artikulisane mr`we prema pravoslavcima

Horvat navodi i citat iz kwige Varvarstvo u ime Hristovo ~iji autori Dragoqub R. @ivojinovi} i Dejan V. Lu~i} obra|uju razdobqe od 1914. do 1950. Oni, spomiwu}i Prvi hrvatski katoli~ki sastanak nagla{avaju: Kao borbeni klerikalac, [tadler je nastojao da nametne svoje politi~ko vo|stvo katolicima. (...) Posle katoli~kog kongresa u Zagrebu 1900. godine, zapo~eo je sa poistove}ivawem katoli~anstva sa hrvatstvom, u èqi da se stavi na ~elo hrvatskog pokreta. Da bi to ostvario, traìo je podr{ku bosanske vlade, koju je lako osigurao. O Prvom hrvatskom katoli~kom sastanku iznio je D. R. @ivojinovi} svoje osobno negativno mi{qewe u razgovoru koji je objavio beogradski dvotjednik Intervju: Pitawe: Posle katoli~kog kongresa u Zagrebu 1900. godine, zapo~eto je svesno poistove}ivawe katoli~anstva sa hrvatstvom. Intencije za to su stizale iz Be~a ali i iz Vatikana. Prva faza bila je ~i{}ewe stranog elementa iz katoli~ke Hrvatske. Na udaru su se na{li Srbi, Jevreji i Cigani. (...) Da li je taj katoli~ki kongres 1900. temeq genocidne politike? Odgovor: To bi mogao da bude po~etak artikulisane mr`we prema pravoslavcima. Kongres je imao ciq da na ovom prostoru od Hrvata stvori bojovnike katolicizma, kao {to su na istoku Evrope Poqaci. (...) Dugom i ve{tom indoktrinacijom dobijeno je fanatizovano katoli~anstvo koje je u sebi sadràvalo i hrvatski nacionalizam. (isto; str. 216)
791
5. Hrvatski nacionalni program Hrvatskog katoli~kog pokreta

Kqu~ne uloge u okviru Hrvatskog katoli~kog pokreta imali su Hrvatska pu~ka stranka i Hrvatsko katoli~ko akademsko dru{tvo Domagoj. Stranka je delovala pod uticajem Vatikana i katoli~kog episkopata i bila je jezgro velikohrvatstva. Domagoj je tako|e imao zna~ajnu ulogu u {irewu i isticawu velikohrvatskih ideja. Zbog slabqewa uticaja rimokatolicizma u Italiji, koje su izazvali italijanski liberali pot~iwavawem papinske dràve 1870. godine, glavni uticaj na slovena~ke rimokatolike i rimokatolike iz Hrvatske, Slavonije, Srema, Dalmacije, Bosne i Hercegovine po~iwe da vr{i rimokatolicizam iz Austrije i Nema~ke (Bavarske). (@uti}; cit. delo; 148) Slovenac Anton Mahni~ je svojim postavqewem za biskupa kr~kog, 1897. godine, trebalo i u Hrvatsku da prenese nema~ki uzor, odnosno da preko socijalnog katolicizma obnovi i oja~a hri{}anski ìvot rimokatolika u Hrvatskoj koji su ozbiqno ugroàvala antiklerikalna liberalna strujawa. (isto; str. 149) Ofanziva liberala u Austro-Ugarskoj potakla je svjesne {kolovane katoli~ke vjernike da ustanu u odbranu crkve, wezina slobodnog delovawa i kr{}anske nauke. Osnovno sredstvo za odbranu trebalo je da budu katoli~ki tisak i politi~ka borba u parlamentu, zatim studij filozofije i sociologije prema na~elima enciklike pape Lava XIII Rerum novarum iz 1891. godine. Sva takva nastojawa oko odbrane i obnove Rimske crkve dobila su ime Katoli~ki pokret (motus catholicus, movimento, katholische Bewegung). Iz Nema~ke Katoli~ki pokret dolazi u Austriju i Sloveniju, pa tako i u Hrvatsku. (isto; str. 149-151) Na~ela Katoli~kog pokreta, kako ih je zamislio biskup Mahni~, objavqena su u Kwizi ìvota, koja je {tampana u Osijeku 1923. godine. U prvoj fazi, od 1903. do 1918, Hrvatski katoli~ki pokret je vanstrana~ki, ali sa zahtevom da sav javni ìvot (nauka, kultura, politika, privreda) budu proèti kr{}anskim na~elom. Od mladeì se traì ~lanstvo u Marijinim kongregacijama, ~esta sv. pri~est, marqivo u~ewe, duhovna izgradwa, sloàn rad, poslu{nost, po{tovawe prema starijima, posebno prema crkvenim poglavarima. Mahni~ isti~e da se ne treba pla{iti protivni~ke krilatice klerikalizam, koja èli raskr{}avawe katoli~kih naroda. (isto; str. 151) U drugoj fazi, od vremena stvarawa jugoslovenske dràve 1918. godine, Katoli~ki pokret prestaje biti vanstrana~ki i po~iwe isticati kao primarne politi~ke metode borbe, i to preko organizovane politi~ke stranke. Po uzoru na slovena~ke klerikalce, koji su krajem XIX veka osnovali Slovena~ku qudsku stranku, ~elnici Katoli~kog pokreta u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji osnivaju 1919. godine Jugoslovensku pu~ku stranku. Jugoslovensko ime za stranku prihva}eno je zbog tada{weg jugoslovenskog kursa rimokatoli~ke hijerarhije i sve{tenstva, koji su, posle sloma AustroUgarske, u Kraqevini SHS videli spasonosni okvir koji je rimokatoli~ke pokrajine {titio od potpunog raspar~avawa izme|u Italije i zemaqa po792
bednica u Prvom svetskom ratu. U razdobqu kratkotrajne faze deklarativnog jugoslovenstva (1918-1921) Katoli~ki pokret i Seniorat svoju stranku po~iwu vrlo brzo zvati Hrvatskom pu~kom strankom. U toj jugoslovenskoj fazi ~lanovi Katoli~kog pokreta i Seniorata nacionalno (narodnosno) su prividno stavqali u drugi plan svoje aktivnosti, dok su u prvi plan isticali socijalno-ekonomske i politi~ke metode borbe po uzoru na sli~ne slovena~ke, odnosno nema~ke i austrijske metode. Posle promene imena Hrvatska pu~ka stranka po~iwe otvoreno da isti~e svoj hrvatski nacionalni program, koji je najdetaqnije predstavqen u wenom predizbornom proglasu, pod naslovom Hrvati izbornici!, iz avgusta 1927. godine. Proglas po~iwe re~enicom da je Hrvatska pu~ka stranka hrvatska, katoli~ka i kr{}ansko-socijalna. Wezini su glavni temeqi hrvatstvo, katoli~anstvo i dru{tvena pravda. Stranka je nastupala pod geslom: Za hrvatstvo, kri` i plug. Time je stranka jasno istakla koji su wezini kqu~ni pravci u narodno-dràvnoj, prosvetno-verskoj i u socijalnoprivrednoj politici. (isto; str. 152-153) U pomenutom Zborniku radova sa me|unarodnog nau~nog skupa nalazimo i rad Zlatka Matijevi}a pod naslovom Hrvatska pu~ka stranka politi~ka grana Hrvatskog katoli~kog pokreta (1919-1929) u kojem analizira delovawe Hrvatske pu~ke stranke. Matijevi} na po~etku iznosi citat Milovana Mitrovi}a iz wegove kwige Jugoslovenska predratna socijologija: U Hrvatskoj, tako|e, postoji klerikalna Hrvatska pu~ka stranka, koja je bila pod uticajem Vatikana i antikomunisti~ki raspoloèna. Ova stranka o{tro istupa i protiv svakog liberalizma, isti~e hrvatsko nacionalisti~ko stanovi{te, a pred Drugi svetski rat ~ini jezgro velikohrvatskog {ovinisti~kog tabora. Iz wenih redova izrasla je zloglasna kriàrska organizacija, profa{isti~ka koqa~ka druìna. Ova stranka je ina~e bila malobrojna i u normalnim prilikama nije imala naro~itog uticaja na politi~ki ìvot zemqe. (Hrvatski katoli~ki pokret...; str. 605) Na zagreba~kom sastanku HKS-a, 6. i 7. svibwa 1919, donesena je odluka o osnutku politi~ke stranke. Prisutni seniori prihvatili su zakqu~ak da nijedan senior ne moè biti ~lan druge stranke do li (Hrvatske) pu~ke stranke. Hrvatski su seniori. 18. srpwa 1919, uputili Memorandum biskupskoj konferenciji, koja se upravo odràvala u Zagrebu, o svojoj odluci da osnuju politi~ku stranku. (isto; str. 610) Memorandum je zavr{io, izme|u ostalog, zamolbom da biskupi potpomognu (Hrvatsku) Pu~ku stranku, dav{i u tom smislu upute kleru neslu`beno. Na sjednici jugoslavenskoga katoli~kog episkopata, 19. srpwa 1919, navodno je sastavqen Odgovor Senioratu, u kojem je, izme|u ostalog, stajalo Episkopat od srca èli, da se katolici, kako sve}enici, tako vjernici na|u u (Hrvatskoj) Pu~koj stranci. U isto vrijeme preporu~uje, da se nastoji zgodnim postupkom sve one elemente laikata i sve}enstva, koji dobro èle crkvi i vjeri predobiti za (Hrvatski) katoli~ki pokret, a time i za (Hr793
vatsku) Pu~ku stranku, ili za (Hrvatsku) Pu~ku stranku, a onda postepenim u(z)gojem za (Hrvatski) katoli~ki pokret. Prisutni biskupi su, tako (isto; str. 611) |er, odobrili vjersko-prosvjetni program HPS-a. Iz izlagawa Ivana Marke{i}a Po~eci delovawa hrvatskoga katoli~kog akademskog dru{tva Domagoj jasno je da je Domagoj imao vrlo zna~ajnu ulogu u okviru Hrvatskog katoli~kog pokreta i to posebno u {irewu i isticawu velikohrvatskih ideja. U sklopu HKP-a, po~etkom XX stoqe}a, nastaje i Hrvatsko katoli~ko akademsko dru{tvo Domagoj (1906) koje }e u vremenima koja budu nadolazila odigrati zna~ajnu ulogu ne samo unutar katoli~ke crkve nego i u okviru sveop}ih napora hrvatskog naroda u obrani vitalnih nacionalnih interesa. Djeluju}i unutar HKP-a Domagoj je kao organizirano kr{}ansko, katoli~ko lai~ko udruèwe razloge svoga djelovawa traìo i nalazio u inicijativama i preporukama pape Lava XIII, i wegova nasqednika Pija X, koje su i{le za tim da se me|u kr{}anskim vjernicima laicima, posebice me|u intelektualcima, oblikuje svijest o wihovu zna~ewu i doprinosu u ìvotu crkve. Dru{tvo je bilo okrenuto duhovnom i intelektualnom obrazovawu mladih, {to se posebice vidjelo u sna`noj aktivnosti u {irewu prosvjete i bu|ewu kr{}anske svijesti posebice me|u mladima, kako u gradu (me|u |acima i studentima), tako i na hrvatskom selu (...) Uz promicawe temeqnih socijalnih vrijednosti kr{}anskoga nauka u Hrvatskoj dodatnu pozornost posve}uje ne samo vjerskom osje}aju, ve} o~uvawu i ja~awu nacionalnog osje}aja, na ~emu }e domagojci posebice inzistirati. (isto; str. 310) Najzna~ajnija strana djelovawa domagojevaca jest ~iwenica da su svojim djelovawem uspjeli nametnuti onu potrebnu, ali dovoqnu dozu nacionalnog, koju se ne bi smjelo izostavqati, bez obzira o kakvom se àru radilo u {irewu katoli~kih istina. (isto; 318) Hrvatsko katoli~ko akademsko dru{tvo Domagoj }e, u sklopu HKPa, kojeg u Hrvatskoj po~etkom XX stoqe}a pokre}e biskup Mahni}, odigrati zna~ajnu ulogu u animirawu kako studentske, tako tako|er i seoske mladeì na promicawu ne samo katoli~kih, antimodernisti~kih, nego tako|er i nacionalnih hrvatskih ideja. Time }e djelovawe Domagoja ostaviti dubok trag u hrvatskoj povijesti. (isto; str. 319)
6. Katoli~ka akcija stub rimskog klerikalizma

Viktor Novak temeqno sagledava ulogu Katoli~ke akcije koja je samo prividno imala religioznu svrhu, u su{tini su wene te`we bile politi~ke, te`we za dominacijom Rimske crkve. Upravo onako kako je wenu su{tinu definisao onaj koji je i proklamovao Katoli~ku akciju, papa Pije XI, koji je rekao da Katoli~ka akcija èli i teì da uzme u svoje ruke celi dru{tvni i politi~ki ìvot. Ulogu Katoli~ke akcije i wenih organizacija u Jugoslaviji koje su kasnije prerasle u usta{ki pokret analiziraju Novak, @uti}, a Milo{evi} se posebno bavi ideologom Katoli~ke akcije i za~etnikom usta{kog pokreta Ivanom Mercom i sramnim potezom pape Jovana Pavla II da Merca proglasi blaènim.
794
Kao najmjerodavniji interpret Katoli~ke akcije kakvu je papa Pio XI razvio, primiv{i je u naslije|e od svojih prethodnika Pija X i Benedikta XV, vaì u crkvenim redovima Msgr. Giuseppe Pizzardo, sekretar Svete kongregacije za izvanredne poslove, vrhovni duhovnik talijanske Katoli~ke akcije i glavni pomo}nik pape u provo|ewu Katoli~ke akcije u svijetu. (Magnum crimen:Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj; reprint, Beograd 1986; RO Nova kwiga; str. 281) Katoli~ka akcija je u stvari jedan poduì evolutivni pravac otpora prema takozvanim antiklerikalnim i protukatoli~kim strujama i tendencijama koje su u svijetu uzimale maha pri kraju XIX i u po~etku XX stoqe}a. Tek za Pija XI provedena je sistematska razrada ideologije Katoli~ke akcije. Stoga se i Pije XI smatra kao papa Katoli~ke akcije, jer se on iz ~itavog niza razloga neobi~no mnogo zauzimao za Katoli~ku akciju, jednako u Italiji, kao i u ostalome svijetu, o~ekuju}i od we renesansu kr{}anske misli. (isto; str. 281) Iako bi Katoli~ka akcija po svom osnovnom zadatku imala da bude religiozna i natprirodna, ona se ipak bavi i nereligioznim djelatnostima. Dakako, kako to kaù weni osniva~i, uvijek i jedino u mjeri, ukoliko su one potrebne i usmjerene ka izvr{ewu wenih ciqeva. Tako su to jo{ pored religiozne djelatnosti intelektualna, obiteqska, {kolska, moralna i ekonomsko-socijalna djelatnost. O politi~koj djelatnosti Katoli~ke akcije veoma se mnogo raspravqalo i razno tuma~ilo wen obim i wen osnovni ciq. Pizzardo izri~ito kaè da se Katoli~ka akcija ne smije mije{ati s organizacijama usmjerenim ~isto politi~kim ciqevima, jer je wena priroda, a tako i ciq, stavqaju izvan i iznad strana~kih borbi. Ali ipak, ostaju}i iznad politi~kih stranaka, Katoli~ka akcija razvija veoma korisnu djelatnost za javno dobro, bilo da odgaja dobre gra|ane, koji }e uvijek znati dobro upotrebqavati politiku, bilo da {iri katoli~ka na~ela, a ona su na~ela reda i {tovawa autoriteta. Ukoliko pak politi~ka pitawa imaju i svoju moralnu i religioznu stranu, Katoli~ka akcija moè i mora da utje~e izravno okupqaju}i discipliniranom akcijom, bez obzira na pojedina~na mi{qewa, sve katoli~ke snage za vi{e interese du{a i crkve. Ve} iz ove neobi~no elasti~ne interpretacije o odnosu Katoli~ke akcije prema politici kao i o svim mogu}nostima {irokih shva}awa zadataka morala i religije koja se manifestiraju i kroz politi~ki ìvot, nastaju opasnosti u primjeni zadataka Katoli~ke akcije. To se pokazalo u raznovrsnim shva}awima i nedosqednostima o tom pitawu u raznim zemqama. Zato je trebalo dati jednu naro~itu instrukciju i interpretaciju, u vezi s talijanskom Katoli~kom akcijom (1930). Uop}e, kad Pije XI govori o oblicima Katoli~ke akcije kao i o svim wenim granama, onda on stalno ima pred o~ima primjer talijanske Katoli~ke akcije, koji preporu~uje za uzor nasqedovawa svim ostalim zemqama. Prema papinim obja{wewima, politika je u svom pravom i osnovnom zna~ewu nauka i umije}e pomo}u koga se realizira op}e dobro po zakonima i ustanovama, saglasnim sa kr{}anskim principima. Ona sobom nosi nastojawe i brigu oko javnog blagostawa te pravog napretka socijalne dobrobiti: ona se
795
podudara sa socijalnim moralom, {ta vi{e i s najve}om i naj{irom zapovije{}u, zapovije{}u qubavi. O~igledno je da se Katoli~ka akcija ne moè da dezinteresira za ovu politiku; to bi bilo isto kao da se dezinteresira za qubav op}ega dobra. To op}e dobro, koje se promi~e na hiqade na~ina u individualnom, doma}em i socijalnom ìvotu, ostvareno je pomo}u zakonodavnih mjera, koje svaki gra|anin mora promicati po svojim silama. A ta rije~ politika ozna~uje sredstva {to ih gra|anin upotrebquje da direktno sara|uje u izgra|ivawu ovih zakona i ovih mjera. Od apsolutisti~kog pa do parlamentarnog reìma, misli Pizzardo, traìlo se ostvarewe javnog blagostawa na najrazli~itije na~ine, s ve}im ili mawim sudjelovawem gra|ana. Kako vlada razlika mi{qewa o na~inu i sredstvima, kojima se postizava op}e dobro, gra|ani se grupiraju ve} prema interesima pojedinaca i klasa, ili prema wihovu mi{qewu, kako tko od wih promatra politi~ka i socijalna pitawa. Ove grupe jesu politi~ke stranke. Ovo pak predstavqa drugo zna~ewe rije~i politika. To je popularna rije~ politika. A ako se sada promatraju stranke kakva ih na~ela inspiriraju za stanovi{te Katoli~ke akcije, t. j. crkve i onih, koje nisu protivne toj nauci, ili {tavi{e, priznaju tu nauku crkve i wome se inspiriraju, onda }e to biti klerikalne pu~ke stranke, kojima se sluì crkva za svoje ciqeve u odnosu prema dràvi. (isto; str. 283) Kako je u Italiji Pije XI. ustvari bio ugu{iteq klerikalne don Sturzove Partito Popolare, koja je do{la u sukob s fa{izmom (1924), to Pizzardo mnogo i ne raspravqa o ulozi katoli~kih stranaka prema inicijativi Katoli~ke akcije. Postoji zna~ajan fakt da PijeXI nije bio sporazuman s osnivawem novih politi~kih katoli~kih stranaka, {tavi{e, ni onde gdje je crkva bila od reìma progowena. Fra Ante Guberina, odvajaju}i se unekoliko od interpretacije Pizzarda smatra, da se ima zabaciti kao necrkvena ona teorija po kojoj bi ~lanovi Katoli~ke akcije morali pristajati samo uz katoli~ke stranke, jer vanstrana~nost Katoli~ke akcije nije samo formalna, nego prije svega stvarna. Me|utim, sam spomenuti ideolog talijanske Katoli~ke akcije, koja se ina~e stalno isti~e za model svim ostalim katoli~kim akcijama u svijetu, razre{uje ovu nejasno}u i gotovo metafizi~ku zamagqenost odnosa Katoli~ke akcije prema politici kao ustanovi iznad i izvan stranaka ~im iz wega progovore wegova vlastita politi~ka shva}awa. Sve je to, dakle, samo maska, da se ne sagleda prava fizionomija svrhe Katoli~ke akcije t. j. preko we uzeti u svoje ruke sav javni i privatni ìvot dru{tva. Katoli~ka akcija imala je u Italiji da izdrì te{ke dane prije i poslije Lateranskog sporazuma (1929), pa i onog dodatka sporazuma iz 1931. Jer, fa{izam se nije dao tako lako obmanuti i potisnuti, da wegove tekovine preuzme Katoli~ka akcija ma i pod vidom izrazito religioznih akcija. Tu su se na{la dva jednaka prepredena protivnika, koji su htjeli da jedan drugoga iskoristi u svoje ciqeve. U stvari, kakvom ciqu ima da sluì i ta talijanska Katoli~ka akcija, vidi se iz interpretacije predsjednika udruèwa omladine talijanske Katoli~ke akcije, koju je dao 12. IV. 1931. (dakle poslije novog fa{isti~ko-va796
tikanskog sporazuma 1931). O tome je izvijestio 12. IV Lavoro Fascista, dakako sa svojim komentarima, koje nije te{ko predvidjeti. Na{e manifestacije moraju izgledati prividno samo kao religiozne manifestacije, da ne pruìmo protivniku bok u koji }e udariti. A ako se ipak na nas udari, potrebno je da se to dogodi na vjerskom poqu da tako moèmo optuìti fa{izam javnom mi{qewu Italije i ~itavog svijeta da na nas udara ne zato {to se pripravqala politi~ka akcija protiv vlade, nego iskqu~ivo radi na{eg vjerskog osje}aja i radi na{ih manifestacija, koje imaju ~isto vjerski karakter. Prepu{taju}i fa{isti~kom Lavoru autenti~nost ove izjave ovu karakteristiku zna~ewa i misije Katoli~ke akcije primamo doslovno za hrvatsku i slovensku Katoli~ku akciju, ~ija je historija pokazala da se stalno rukovodila upravo ovim na~elima, kakva je po tom fa{isti~kom listu imala ova omladinska Katoli~ka akcija u Italiji. Ali, i sam Pizzardo, dao je u jednom nastupu iskrenosti sli~nu izjavu na glavnoj skup{tini talijanske Katoli~ke akcije 17. IV 1931, kad je naglasio da se Sv. otac pred cijelim svijetom zauzeo za opstanak Katoli~ke akcije. Tada je Msgr. Pizzardo dodao jo{ i ovo: Treba osobito imati pred o~ima {to se danas doga|a u [paniji (...) Tamo se, kao i u Meksiku, uslijed diktature doga|aju vjerski progoni. To se ne bi dogodilo, da su {pawolski katolici imali ~vrstu i {iroku socijalnu organizaciju, kao {to je Katoli~ka akcija (...) i da su joj dali sredstva, po kojima bi to danas bio organizam, sposoban ne samo da reagira na protuvjerske manifestacije nego i da preuzme vlast u svoje ruke. Pa opet, takva Katoli~ka akcija koja bi preuzela vlast u svoje ruke, za kojom Pizzardo uzdi{e i koja je mogla da izvede èqe Rimske kurije, bila bi zacijelo po shva}awima Pizzarda, a sigurno i svih katoli~kih akcija pa i hrvatske, izvan i iznad stranaka. Ili, sasvim jasno, prema primjenama Katoli~ke akcije u Jugoslaviji do 1941, ova je ustanova u~ila i zahtijevala da se svaki gra|anin-katolik ima bezuslovno pokoravati svojim crkvenim starje{inama, a samo uz wihovu privolu i saglasnost i svojim dràvnim zakonima. U podesnom momentu, takva organizacija, kao {to je recimo slu~aj u Frankovoj [pawolskoj, mada je Katoli~ka akcija iznad i izvan stranaka, mogla bi da zamijeni dotada{we vlasti. Katoli~ka akcija u Jugoslaviji bila je vje{to kamuflirana ustanova, koja je interpretiraju}i Pijevu Katoli~ku akciju stalno bila nezadovoqna dràvom, jer joj ni ova ipak nije mogla dopustiti da presiè u wena suverena prava. A to sve zato, da bi se kroz sve svjetske katoli~ke akcije, na kraju oìvotvorilo moderno papinstvo novog Grgura VII, u stvari jedna univerzalna vrhovna zemaqska vlast, na ~ijem bi vrhu bio rimski Pontifeks. Sam Pije XI, u jednome pismu (1928), upu}enom breslavskom nadbiskupu rekao je uistinu ovo isto {to su rekli i autoritativni interpreti Katoli~ke akcije. Svakako, on je najmjerodavniji u nau~avawu i tuma~ewu zapovijesti koje je on izdavao i u ~ije su ime biskupi svijeta rukovodili u~e{}em svjetovwaka u apostolatu hijerarhije. Pije XI je me|u ostalim naglasio, da je u stvari Katoli~ka akcija s malom razlikom, isto {to je i boàn797
ska misija crkve, {to je i apostolat hijerarhije. [tavi{e, on podvla~i da Katoli~ka akcija nije materijalnoga nego duhovnog reda, te da tako ima zna~aj religiozni, a ne politi~ki. Me|utim, misao koja slijedi iza ove, u stvari je u suprotnosti s naprijed iskazanom konstatacijom, kao {to je doista Katoli~ka akcija u cijeloj svojoj primjeni, gdjegod je uzeli u razmatrawe. Jer, Katoli~ka akcija iako nije partijskopoliti~ka, ne iskqu~uje katolike iz u~e{}a u politici. Naprotiv, na~init }e ih podobnijim, boqe }e ih pota}i da u|u u politiku, i da, formirani u katoli~koj vjeri, budu dru{tvu najboqi gra|ani, a dràvi iskusne i ~asne vo|e. Dakle sasvim isto, {to misli kardinal Pizzardo, kad govori o {teti {to nije u [pawolskoj bilo dobro organizirane Katoli~ke akcije, koja bi u danom trenutku preuzela svu vlast u svoje ruke, ili po papinom, da weni ~lanovi budu dràvi korisne i ~asne vo|e. Logi~no je da Pije XI zavr{avaju}i svoja razmatrawa, i daju}i upute breslavskom nadbiskupu, traì pri kraju, da Katoli~ku akciju treba da pomognu i gra|ani, a s wima dràvnici i vlada. Katoli~ka akcija, koja je nama zjenica na{ega oka, treba da dobije naklonu potporu ne samo biskupa i ùpnika, nego i dràvnika i vlada. Katoli~ka akcija je neka vrsta {kole za izgra|ivawe politi~kih vo|a u narodu. Ona se ne vezuje za ovu ili onu politi~ku stranku, ali èli i teì da uzme u svoje ruke cijeli dru{tveni i politi~ki ìvot naroda. Prema ovim nesumwivo autenti~nim mislima Pija XI, ne moè se i ne smije da zakqu~i drugo, nego {to i sam kaè, da Katoli~ka akcija, èli i teì da uzme u svoje ruke cijeli dru{tveni i politi~ki ìvot. A to je ciq svake politi~ke stranke, ili nekog pokreta, koji, recimo, nije formalno organiziran niti zvan strankom, ali ima za ciq, koji imadu sve politi~ke stranke. Odatle je jasno za{to je do{lo u Italiji do sukoba izme|u fa{izma i Vatikana u pogledu Katoli~ke akcije. Jer, naprosto u Italiji nije bilo mjesta za dva fa{izma, za Musolinijev i za vatikanski Pija XI. Mogao je da bude samo jedan. Tako prije, tako i poslije Lateranskog pakta. I na kraju ostao je pobjednik Musolinijev, s kojim se na kraju sasvim slio i vatikanski, ostaju}i jedan i jedinstven, i pored svega tavorewa Katoli~ke akcije, pod kontrolom nekompromisnog fa{izma, koji nije dopustio da Katoli~ka akcija bude nezavisna od wegove vlasti. Ova misterioznost koju je izazivala interpretacija Katoli~ke akcije u svijetu, a jo{ vi{e nedosqednosti u wenoj primjeni u raznim zemqama, ponukala je mnoge javne radnike, politi~are i publiciste da se o woj pravilno obavijeste na licu mjesta, studiraju}i je u samoj Italiji. Jedan od takvih istraìvalaca je i engleski publicist J. W. Poynter, ~ije je rezultate u~inio pristupa~ne jugoslavenskim krugovima politi~ar i diplomat Jovan M. Jovanovi}. Tu su dati zakqu~ci ovih ispitivawa, koji se odnose na odnose crkve prema dràvi, na prinudnu vlast crkve, na slobodu savjesti i svijesti, na politi~ke sisteme, na gra|anske zakone, na brak, na odgajawe omladine i na nepovredqivost duhovnih lica. Utvr|eno shva}awe katoli~ke crkve kroz svemo} papa jo{ od sredweg vijeka, kroz Syllabuse Pija IX i Pija X, nalazi u zadacima Katoli~ke akcije svoje pravo i potpuno izvo|ewe. Zato sasvim pravilno izvodi Jovanovi} svoje zakqu~ke na osnovu Poynterovih is798
pitivawa kad tvrdi, da se Katoli~ka akcija zasniva na na~elima nepogre{ivosti jednog ~ovjeka i na autoritetu istoga ~ovjeka, na apostolatu hijerarhije. Prema tome jedan ~ovjek, sa svima wegovim konstitucionalnim osobinama ìvoga bi}a, odre|uje {ta je dobro a {ta zlo, {ta je pravo a {ta krivo. Glava katoli~ke crkve odre|uje da li zakoni jedne dràve vezuju katolike ili ne, on odre|uje dokle }e ih oni po{tivati u svojoj dràvi i ispuwavati. Svaki katolik treba da smatra zakone svoje zemqe, ako ih glava wihove crkve ne odobri, samo kao nu`no zlo. Sloboda {tampe, savjesti i svijesti, dobra su stvar samo ukoliko ih odobrava crkva, u protivnome sloboda javnoga ispovijedawa vjere i misli smatra se kao zlo~in. Glava katoli~ke crkve ne odobrava narodu da moè sam sobom upravqati i vladati. Temeq toga shva}awa socijalnoga i politi~koga ìvota jeste puna klerikalna vlast s punim sankcijama propisanim od same vjere. Puna pot~iwenost katolika moè biti samo duhovnoj vlasti, a pot~iwenost dràvnim vlastima samo ukoliko ih odobri duhovna vlast. Sva stremqewa Katoli~ke akcije u Jugoslaviji s wenim primjenama u javnom ìvotu, naro~ito kroz wenu najmnogobrojniju i najagresivniju organizaciju Kriàrstvo bila su rukovo|ena upravo ovim na~elima i smjernicama Katoli~ke akcije. Dodu{e, ne ba{ mnogo vje{to ni dovoqno inteligentno i kamuflirano, jer je tome odgovarao i intelektualni nivo samih vo|a. Plodove je èla u Paveli}evoj NDH, izvr{iv{i zadatke, kakve je Katoli~koj akciji namijenio glavni interpret Katoli~ke akcije, kardinal Pizzardo za {pawolsku Katoli~ku akciju. Katoli~ka akcija imala je u Jugoslaviji razne peripetije i faze, ali sva wena uspiwawa i padawa pojavqivala su se s jedne strane uslijed nesloge oko otimawa, tko }e biti stvarni wen glavni vo|a, a s druge strane uslijed raznovrsnih interpretacija wenih osnovnih zadataka i ciqeva. Svakako, poslije sloma Jugoslavije, u Paveli}-Musolini-Hitlerovu monstrumu, Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, mogla se u retrospektivnom obuhvatawu ranijih faza sagledati sva nisko}a kamuflaè izvan i iznad stranaka. Me|utim, sva interpretacija Katoli~ke akcije u Hrvatskoj je wena pravilna primjena, kako su je èqeli weni tvorci. Naprosto stoga, {to je najvi{a hijerarhija kao wen vo|a nikad nije skrenula s ovog puta. Jo{ jednom treba da se kaè da je enciklika Pija XI Ubi arcano Dei (objavqena 22. XII 1922) ugaoni kamen Katoli~ke akcije. U woj je papa izloìo da je potrebno da se Kristu vrati wegov kraqevski skiptar u porodici i dru{tvu, te da se namjesto starih katoli~kih politi~kih stranaka na|e nova forma organizacije koja }e obuhvatiti cijelo katoli~anstvo i sluìti op}oj i zajedni~koj ideji. Dakle, na mjesto stare politi~ke organizacije stranaka, ne{to novo, mo`da onako novo, kako je to bilo Kriàrstvo prema Orlovstvu u Hrvatskoj. A da je takva bila i Katoli~ka akcija u shva}awima svih hrvatskih klerikalaca, to je pokazala wena historija i ovo nekoliko podataka, iz kojih se vide osnovne linije primjene te Katoli~ke akcije, ili wene politi~ke apoliti~nosti.
799
S ovime je u vezi i kult Krista kraqa, ~iji je praznik osnovan tek 11. II 1925, povodom jubilarne 1925. godine. Enciklika Quas primas koja je objavila taj novi praznik katoli~kom svijetu, nije toliko bezazlena kao {to bi se to u prvi mah ~inilo. U woj se Pije XI vra}a starim aspiracijama o univerzalnoj mo}i Katoli~ke crkve, pod jedinstvenom vla{}u Krista kraqa, ~iji je zemaqski namjesnik rimski Pontifeks. Imperium Krista, u stvari je Imperium rimskog pape. Kristu kao ~ovjeku treba priznati vlast kraqa u svijetu u potpunom zna~ewu te rije~i. Tu se, naime, kaè, da je to Kristovo kraqevstvo duhovno, ali se dodaje, da sramotno grije{i tko bi Kristu kao ~ovjeku osporavao vlast i nad svim gra|anskim stvarima. Prema tome, ovaj praznik treba da svake godine opomene dràvne vlasti da su i one, kao i vladari dràva, du`ne da Krista javno po{tuju i pokoravaju mu se, jer kraqevsko dostojanstvo wegovo zahtijeva da cijela dràva u zakonodavstvu, u su|ewu kao i u odgajawu omladine, bude upravqana po kr{}anskim na~elima. Prema tome je jasno, da su Katoli~ka akcija i kult Krista kraqa jedna jedinstvena cjelina i sluè velikom ciqu univerzalne dominacije rimskih papa, otkako su izgubili svoju dràvu. Dr Lujo Bakoti}, kao odli~an poznavalac vatikanskih tendencija, pravo zakqu~uje, kad kaè koliko se Katoli~ka akcija i kult Krista kraqa me|usobno dopuwuju. Oni su vidqive to~ke obnovqenog i modernizovanog starog takmi~ewa izme|u crkve i dràve. Enciklike Ubi arcano Dei i Quas primas daju toj staroj borbi novi impuls. One su naredbe za mobilizaciju katoli~kih sila. U Hrvatskoj tu su mobilizaciju prvi proveli Orlovi, a onda wihovi nasqednici Kriàri. U ~asu smrti pokreta~a moderne Katoli~ke akcije i kulta Krista kraqa, Pija XI, u Hrvatskoj je ve} bilo 336 kriàrskih bratstava, od kojih na podru~ju zagreba~ke dijeceze 194. I oni su u stvari jedna naro~ita ustanova Krista kraqa. Kriàri polaù zakletvu Kristu kraqu i wegovu zamjeniku na zemqi, Sv. ocu papi. Do formirawa Katoli~ke akcije u Jugoslaviji, borbeni katolicizam zra~io je iz dva àri{ta: samozvanog Hrvatskog katoli~kog pokreta i Slovenske qudske stranke. Hrvatski klerikalizam u svome razvoju od 1900. odmah je pokazao tendenciju za osnivawem politi~ke stranke, ~iju je ideologiju predstavqalo frankofurtima{ko hrvatstvo. Kasnije je, sa preorijentacijom klerikalaca, formuliranom u Majskoj deklaraciji, u Novinama, a onda u Narodnoj politici, nastala najprije Jugoslavenska, pa onda Hrvatska pu~ka stranka, koja se s jugoslavenskog programa postepeno vra}ala u nagla{eno velikohrvatstvo starih frankofurtima{a, da se onda postepeno pretopi kroz Hrvatsku straù i na kraju kroz Hrvatski glas u pravu usta{ko-klerofa{isti~ku organizaciju. (isto; str. 284-288) Najboqe podatke o stawu i razvoju Katoli~ke akcije me|u Hrvatima prikupio je i izloìo splitski kanonik Antun Pilepi} (...) Prema Pilepi}evu sudu za~etnik Katoli~ke akcije me|u Hrvatima je biskup A. Mahni~. Wegovom inicijativom osnovali su hrvatski studenti u Be~u katoli~ko dru{tvo Hrvatska (1903.). Ova Hrvatska krajem 1905. po~ela je izdavati |a~ki ~asopis Lu~ a ve} 1906. osnovano je u Zagrebu ka800
toli~ko akademsko dru{tvo Domagoj. ^lanovi Domagoja prenijeli su svoju djelatnost i me|u {kolsku omladinu. Godine 1909, odràn je prvi kongres katoli~kog |a{tva u Splitu. Rezultat kongresa bilo je osnivawe Hrvatskog katoli~kog |a~kog saveza. Odmah po osnivawu |a~kog saveza pojavquje se Seniorat, u koji ulaze svr{eni studenti i bivaju progla{eni starje{inama. Me|utim, Seniorat ostaje u uskoj vezi i saradwi s omladinom na sveu~ili{tu a tako i u sredwim {kolama, daju}i osnovne inicijative za rad, i pripravqaju}i ih za budu}e Seniore, izme|u kojih su se trebali regrutirati spremne vo|e katoda nastave u novoj dràvi SHS. Poticaj da se obnove katoli~ka omladinska udruèwa dao je Hrvatski katoli~ki narodni savez u Zagrebu. U wegovu krilu osnovana je omladinska sekcija na ~ije ~elo bude postavqen jezuit Kujunyi}, dok su glavni saradnici bili sve}enici Jesih i Iv{i}. Obnavqawem ~itavog niza omladinskih udruèwa osnovan je omladinski podsavez (1921) unutar Hrvatskog katoli~kog narodnog saveza. Omladinski savez bit }e zasluàn za osnivawe Orlovstva, ustanove koja je imala da parira rad Sokolstva. 19. jula 1919, osnovano je Omladinsko dru{tvo Ka~i} koje je uvelo gimnastiku i stupilo u vezu sa qubqanskom Orlovskom zvezom. Odmah bude uvedena Orlovska himna i Orlovski slovenski pozdrav Bog ìvi!. Na Orlovskom sletu u Mariboru 1920. sudjeluje ve} oko pet hiqada Hrvata, pa su ovdje hrvatski sredwo{kolci odràli i svoj prvi Orlovski te~aj. Orlovstvo se sada sve vi{e snaìlo (1921. osnovana je Jugoslavenska orlovska zveza) sa podsavezima u Zagrebu i Qubqani. Za vrijeme Euharisti~kog kongresa u Zagrebu (augusta 1923) u~iweni su prvi koraci da se ujedine Omladinski i Orlovski pokret. U novo Predsjedni{tvo Orlovskog pokreta ulaze dr Merc i jezuit Foreti}. Me|u funkcionerima nalaze se uz predsjednika dr Andri}a i Ivan Or{ani}, kasnije vo|a usta{ke mladeì i prononsirani usta{ki ideolog. Svima je lebdio pred o~ima veliki i jaki pokret, koji bi svojom jako{}u, brojem i nastupom mogao stvoriti jaku katoli~ku frontu, kazuje skora{wi predsjednik Orlovstva dr I. Protulipac, jedan od glavnih vo|a, sada ve} osnovanog Hrv. orlovskog saveza (11. XII 1923). U tom Orlovskom savezu bilo je u~laweno 40 omladinskih i 20 |a~kih omladinskih dru{tava. Tako je Orlovski pokret postepeno apsorbirao sva omladinska katoli~ka dru{tava. Upravo taj postupak orlovskih vo|a i ideologa, kaè A. Pilepi}, jest isto~ni grijeh od posqedica kojega trpi sve katoli~ko gibawe, a napose Katoli~ka akcija me|u Hrvatima. Orlovstvo je nastupilo u uvjerewu da je ono savr{enija organizacija od prijeratnog i poslijeratnog tipa ostalih katoli~kih organizacija. Stoga Protulipac samosvijesno podvla~i misao da se otad Orlovstvo izgra|uje u najmo}niju prosvjetnu organizaciju koja odre|uje smjer cijelom narodnom odgoju. Orlovstvo su prihvatili gotovo svi Seniori, sve}enici i svjetovwaci kao i |a{tvo organizirano u Domagoju. Katoli~ki episkopat na svojoj izvanrednoj konferenciji, odrànoj u Zagrebu od 29. I. do 2. II 1924, uputio je Hrvatskom orlovskom savezu svoju poslanicu. U toj poslanici episkopat pozdravqa Orlovski savez kao organizaciju cjelokupne hrvatske katoli~ke omladine, koja èli pod vrhovnim
801
direktivama Svete crkve da vodi brigu oko ispravnog odgoja hrvatske katoli~ke omladine po Kristovim na~elima, a isto da paralelno sa svojom izgradwom vodi borbu protiv svih protivnika svete vjere i crkve. Da se ispuni ta sveta èqa Hrvatskog orlovskog saveza katoli~ki episkopat od svega srca blagosiqa organizaciju Hrvatskog orlovskog saveza i sav wegov radni program koji je izre~en u wegovoj divnoj lozinci: `rtva, euharistija, apostolat. Katoli~ki episkopat pozdravqa svu na{u katoli~ku omladinu, sve na{e orlove i orlice, u svim wihovim `rtvama, u svom wihovom {tovawu presvete euharistije, i u svom wihovom apostolskom djelovawu (...) To se zna da }e katoli~ki episkopat najtoplije preporu~iti svojem sve}enstvu i katolicima diqem na{e dràve, da Hrvatskom orlovskom savezu idu na ruku oko organizirawa katoli~ke omladine (...) Napokon katoli~ki episkopat, znaju}i da je borba uvjet za uspjeh, raduje se obe}awu Hrvatskog orlovskog saveza da }e odva`no i juna~ki u}i u borbu protiv svih protivnika na{e vjere i crkve. Ova osnovna misao i Orlova kao i episkopata pratit }e ovu ustanovu, kao i wezina nasqednika Kriàrstvo, od prvih po~etaka do wegova ulaska u usta{ku NDH. Orlovstvo, a onda Kriàrstvo, bili su najmnogobrojniji ~lan Katoli~ke akcije, koji je juna~ki u{ao u borbu protiv svih protivnika vjere i crkve, a pod vodstvom episkopata. Militantna fraweva~ka Nova revija, objavquju}i ovu poslanicu episkopata Hrvatskom orlovskom savezu u Zagrebu, poziva svoje ~itaoce i suborce da se odazovu pozivu episkopata: Na nama je, duhovnoj djeci na{ih crkvenih poglavara, da se svojski za w zauzmemo (t.j. Orlovski pokret). Moramo u tome biti jedinstveni i katoli~ki laici i svi sve}enici bez razlike. Ovdje se radi o interesima vjere i crkve. Tu ne smije da bude razlike mi{qewa. Jednodu{na preporuka episkopata za nas je katolike zakon! Dakle na posao, svaki prema svojim du{evnim i tvarnim silama za na{ Hrvatski orlovski savez. (isto; str. 289-291) Postojale su brojne organizacije Katoli~ke akcije (Marijine kongregacije, Orlovi, Kriàri, Hrvatski junaci itd.) povezane organizaciono u razne katoli~ke saveze. Ulogu glavnog mobilizatora na vaspitnom poqu od Katoli~ke akcije dobila je telesnovaspitna organizacija Orlova (sokolski antipodi). Pionirske poslove {irewa Katoli~ke akcije obavqao je wezin ideolog Ivan Merc (Merz), koji je èleo da ideje Katoli~ke akcije unese u hrvatsku naciju, odnosno, u celokupan narodni ìvot kako bi se {to vi{e katolika pridruìlo slu`benom apostolatu Crkve i wezinoj spasiteqskoj misiji. Ose}aju}i da je izgubila pozicije u {koli i drugim vaspitnim ustanovama, a idu}i za uputama Vatikana o potrebi delovawa u svim sferama dru{tvenog ìvota, Rimokatoli~ka crkva preko Katoli~ke akcije forsira organizaciju Orlova, koji postaju, kao najbrojniji ~lanovi Katoli~ke akcije, oslonac rimskog klerikalizma u Kraqevini Jugoslaviji. Rimokatoli~ka crkva je pokrenula organizaciju Orlova (Papinu gardu) zbog suzbijawa sna`nog uticaja sokolske liberalne i antiklerikalne ideologije u {koli
802
i sveukupnom vaspitawu. Na ~elu Hrvatskog orlovskog saveza bilo je svetovno lice dr Ivo Protulipac. Ta ~iwenica dovoqno govori da delatnost Orlova nije bila usmerena samo ka verskim pitawima. Telesno ve`bawe je bilo spoqna manifestacija rada Orlova. Me|utim, tjelovje`ba nije bila su{tina orlovskog pokreta ve} samo, po uzoru na wihove antipode liberalne Sokole, najefikasniji na~in okupqawa omladine oko klerikalne ideologije. Orlovi su imali {iri kulturno-prosvetni i kr{}ansko-odgojni karakter sa kulturnobojnim elementima. I. Merc je nastojao osmisliti tjelovje`bu, daju}i joj duhovnu dimenziju koja je bila neizbe`na za pravi kr{}anski odgoj. Hrvatski orlovi za svoj uzor uzeli su kraqicu Hrvata Blaènu djevicu Mariju, kod koje je vladao savr{en sklad izme|u svetosti du{e i qepote tijela. Predstavnici omladinskih katoli~kih dru{tava osnovali su, na prvom kongresu katoli~kih omladinskih dru{tava u Zagrebu (3. decembra 1922) Hrvatski katoli~ki omladinski savez. Vo|a orlova Ivan Merc izabran je za predsednika tog saveza. On je u vrlo kratkom roku uspeo da postavi temeqe vjerskog odgoja hrvatskih katoli~kih omladinaca. Orlovi su krajem 1923. godine bili povezani u novoosnovani Hrvatski orlovski savez, koji postaje mati~na organizacija katoli~ke omladine po{to je preuzeo zadatke Hrvatskog katoli~kog omladinskog saveza. Proslavu 1000 godi{wice hrvatskog kraqevstva, 1925. godine, Rimokatoli~ka crkva je iskoristila da raspali hrvatske narodnosne strasti. Propagandom o Hrvatima kao predzi|u kr{}anstva, o Hrvatima kao najvernijim sinovima pape i Vatikana, Rimokatoli~ka crkva je nastojala da ostvari svoj glavni ciq: da usadi ideje rimokatoli~kog svjetonazora me|u Hrvate i uni{ti slobodnozidarsko liberalno sjeme zla, koje je hrvatsko gra|anstvo u dobroj meri prihvatilo. Tokom 1925. godine, Katoli~ka akcija je bila izuzetno aktivna. Orlovi i ovaj put dobijaju kqu~nu ulogu kod {irewa Apostolata, odnosno {irewa rimokatoli~ke ideolo{ke propagande. Vr{ena je naro~ito propaganda u smislu da je sudbina hrvatskog naroda neraskidivo spojena sa sudbinom Rimokatoli~ke crkve, tom najboqom odgojateqicom naroda. Svaki pravi Hrvat morao je biti uveren da }e najboqe koristiti svom narodu samo onda kada narod bude vaspitao u pravom hri{}anskom duhu: Ako èlimo da hrvatski narod bude i u budu}nosti vjeran svojim slavnim djedovima, onda }e morati da i nadaqe goji qubav prema svetoj crkvi Katoli~koj, da po katoli~kim na~elima ìvi. A jer svijet na omladini ostaje, zato dru{tva, u kojima se nalazi hrvatska omladina, moraju biti odgajana u ~isto katoli~kom duhu. A imamo li mi u Hrvatskoj takovih dru{tava? Zaista ih imamo rasijanih po svim krajevima na{e domovine, a zovu se hrvatska katoli~ka orlovska dru{tva. (@uti}; cit. delo; str. 196-198) Orlovi su, kako isti~e I. Merc, kao ~eta, poput qiqana bijelih vitezova, hrlili od grada do sela, do {kole, do radionice, da u svim Hrvatima u`gu odu{evqewe za crkvu katoli~ku i za slavnu katoli~ku pro{lost hrvatskog naroda.
803
Ideolog orlovskog pokreta, Ivan Merc, ostavio je slede}u poruku hrvatskoj omladini povodom tisu}e obqetnice hrvatskog kraqevstva: Katoli~ka vjera bila je vjera tvojih otaca: woj sav hrvatski narod ima zahvaliti svoju slavnu pro{lost. @eli{ li da u ovo sudbonosno doba hrvatski narod ponovo oja~a na svim podru~jima ìvota, to neka postavi kao temeq svojemu radu i jedina istinita na~ela crkve Kristove, crkve katoli~ke. Neka ti geslo, hrvatska omladino, u ovoj jubilarnoj godini bude: preporod naroda u Kristu (...) Svaki narodni rad, koji se ne obazire na vje~na na~ela katoli~ke crkve i kr{}anstkog }udore|a, urodit }e prije ili kasnije posqedicama i po sav narod. Dana 10. maja 1925, sve~ano je proslavqen Dan katoli~ke omladine u katoli~kim mestima, u organizaciji hrvatskih Orlova. Uo~i proslave I. Merc je sastavio proglas Katoli~kim roditeqima, u kojem je stajalo slede}e: Tog }e zna~ajnog dana sva hrvatska orlovska omladina zajedni~ki pristupiti stolu Gospodwem i sjediniv{i se s Bogom, euharisti~ki zasvjedo~iti pred svim svijetom da moè hrvatski narod o~ekivati sretnu budu}nost jedino u katoli~kom preporodu. Istog }e se dana u svim gradovima i selima, gdje imade katoli~kih Orlova, odràti pou~ne akademije, predavawa i odu{evqena }e omladina orlovski pokazati javnosti roditeqima, prijateqima, suùpqanima u ~emu se sastoji wen poletni rad, i kojim sredstvima kani preporoditi hrvatski narod. Jest, Orlovi kane prepora|ati i preporoditi svoj narod (...) kad starim iskusnim qudima nije uspelo da zaustave vjersko, }udoredno, dru{tveno, gospodarsko i politi~ko propadawe naroda, zar }e biti Orlovi sretnije ruke? A Orlovi? Tek imademo koju stotinu dru{tava u hrvatskim krajevima i oni ve} tvrde da je nauka, {to je ispovedaju, kadra da s temeqa preporodi i obnovi hrvatski narod. (isto; str. 198-199)
7. Hans Ivan Merc za~etnik usta{kog pokreta

Dr Zoran Milo{evi} je napravio detaqnu analizu delovawa Hansa Ivana Merca, za~etnika usta{kog pokreta. On analizira i za{to papa Jovan Pavle II bezo~no progla{ava Merca blaènim ba{ u Bawa Luci, na ru{evinama samostana Petri}evac iz koga su usta{e 1941. krenule u pokoq Srba. Zakqu~uje da je glavni ciq namera Rimske crkve da oja~a rimokatoli~ki prozelitizam i da hrvatizuje srpski narod na onim teritorijama na kojim to jo{ nije uspela da u~ini kroz vekove. Autor isti~e da je u pitawu verska agresija na ostatke pravoslavnih u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i na kraju u Srbiji. Milo{evi} prvo obja{wava kako je nastala hrvatska nacija kao tvorevina Rimokatoli~ke crkve, jer je ciq Rimske crkve bio da iskoristi verske podele i da od jednog srpskog naroda stvori vi{e slovenskih plemena koja }e svojim osloncem na razli~ite strane prekinuti kontinuitet srpske kulturne i duhovne tradicije, dakle porimokatoli~avawem, a kasnije i wihovom hrvatizacijom. U tom kontekstu isti~e da je i Merc sprovodio rimokatoli~ku politiku.
804
Kao vernik koji je prihvatao sve {to naloè papa ili biskupi, prihvatio je da razvija i hrvatstvo kao deo politike svoje crkve. Tako imamo apsurdnu situaciju da Hans Merc postaje Ivan, Hrvat, iako to u su{tini nije. Me|utim, ova se pojava moè razumeti tek ako se pronikne u politiku Rimske crkve na Balkanu. Hans (Ivan) Merc, dakle, nije mogu} bez Rimske crkve. Drugim re~ima, Merca je oblikovala i stvorila Rimska crkva. On je wen produkt, weno ~edo, Merc je radio, pisao i mislio onako kako su od wega zahtevali papa, biskupi i ùpnici. (Milo{evi}; cit. delo; str. 13) Za vreme svog ìvota i Hans (Ivan) Merc razvijao je klerikalizam u Hrvatskoj koji je bio faktor identifikacije, jedini okvir u kome se mogla razvijati nacionalna svest i koji je bio presudan za formirawe dru{tvene svesti i mr`we prema svemu {to je pravoslavno i srpsko. Ove ~iwenice nas dovode do jednog izuzetno va`nog pitawa, a to je da li su usta{tvo i Rimska crkva povezani ili se radi, ipak, o netipi~nom samoniklom hrvatskom ekstremizmu. Kao prvo, potrebno je re}i da je papa Pije XI podrào fa{izam u Italiji. Pije XI drào je 10. septembra 1924. italijanskim katoli~kim studentima govor ~isto politi~kog zna~aja, koji je, prema izve{taju poslanika Smodlake, od 12. septembra 1942, probudio pravu senzaciju u italijanskim politi~kim krugovima: Papa je, naime, bez ikakvog okoli{awa osudio politiku nezavisnog krila italijanske Pu~ke stranke (katoli~ka demokratija), ukoliko ova osnuje savez sa socijalistima protiv fa{isti~kog reìma Musolinija, i otvoreno se izjasnio protiv tog saveza. U isto vreme je osudio i politiku nasiqa fa{isti~kih ekstremista tako da iz ukupnog wegova govora izlazi savet i opomena talijanskim katolicima da se ~uvaju krajnosti, te da podupiru umerenije krilo fa{isti~ke stranke. Za vreme okupacije Jugoslavije (1941-1944), odnosno za vreme NDH, objavqeno je vi{e priloga iz pera samih rimokatolika i usta{a koji govore o povezanosti i saradwi pre 10. travwa (1941) izme|u usta{kih grupa i predstavnika Rimske crkve. Ovo potvr|uje i sama rimokatoli~ka {tampa. Na primer, Katoli~ki list, 1942. godine, donosi slede}i tekst: Usta{ka sve~anost na Kaptolu. U nedequ, 27. rujna, prije podne obavqeno je sve~ano otkri}e spomen-plo~e na kaptolskoj kuriji br. 4. Plo~a ima natpis: u ovoj ku}i udareni su prvi temeqi hrvatskom usta{kom oslobodila~kom pokretu te postrojeni prvi usta{ki borbeni odjeli od pripadnika Saveza hrvatske prava{ke revolucionarne omladine. Podigli ~lanovi biv{eg SHPRO, 25. 9. 1942. Problem je u tome {to je Kaptol sedi{te Crkve u Hrvata u Zagrebu. Jasno je da sve ovo nije mogu}e bez znawa biskupa. Boì}ni broj Nezavisne Dràve Hrvatske (1941) doneo je ~lanak pod naslovom Uloga sve}enstva u obnovi Nezavisne Dràve Hrvatske. U ~lanku se kaè: Fraweva~ka gimnazija u Siwu, [irokom Brijegu i Visokom, bogoslovska u~ili{ta u Makarskoj i Mostaru, Splitu, na teolo{kom fakultetu u Zagrebu, bili su prva àri{ta nacionalne svijesti i gnijezda iz kojih su go805
di{we izlijetala jata ne samo levita i radenika u vinogradu bo`jem, ve} i narodnih boraca, odgojiteqa narodne i usta{ke svijesti. Autor ~lanka, potom, navodi imena frawevaca koji su u usta{kom pokretu marqivo sara|ivali (fra Radosav Glava{, fra Dionisije Jur~ev, fra Krsti}, fra Ilova~a, i mnogi mnogi drugi). I Katoli~ka akcija, potom Kriàri (koje je vodio za ìvota Hans Ivan Merc) u~estvovali su u predratnom radu na stvarawu usta{tva. Sam Paveli} to je priznao prilikom posete predstavnika Katoli~ke akcije, 21. juna 1941, kada im je rekao: U na{oj politi~koj borbi sigurno je va{a akcija imala velikog udjela. I kriàri i kriàrice, koji su nastali iz Katoli~ke akcije posle wene zabrane zbog destruktivnog delovawa od strane dràvnih organa Kraqevine Jugoslavije, u~estvovali su u usta{kom pokretu. ^lanovi vo|stva Kriàra, 19. juna 1941, posetili su Paveli}a da ga pozdrave kao svog vladara. Odgovaraju}i na pozdrave Stjepana Ramqaka, Paveli} je izme|u ostalog rekao: Ja znam, da ste vi bili me|u onima, koji nijesu dvojili, me|u onima, koji nijesu sumwali, me|u onima, koji su radili. Meni je poznato. Qubav izme|u vo|e ozlogla{enih hrvatskih usta{a Paveli}a i rimokatoli~ke omladine organizovane u razne politi~ke organizacije sa papskim predznakom nije slu~ajna, ni bez odobrewa crkvenih vlasti. Kao {to je Paveli} primao predstavnike razli~itih rimokatoli~kih (politi~kih) udruèwa, tako je i sam papa Pije XII primio Paveli}a 1941. godine. Papa je Paveli}a primio ne da ga kori zbog stadawa Srba, Jevreja, Cigana () ve} da izrazi podr{ku wegovoj politici. Da je ova ~iwenica ta~na govori i dana{wi odnos prema usta{tvu koga nikada zvani~na Rimska crkva nije osudila! Suprotnog je, naravno, bilo. (isto; str. 16-19) Hans (Ivan) Merc deo je one crkve, agresivne, militantne, netolerantne. Kao dete koje je nema~ko-jevrejskog porekla, verski u porodici neobrazovan postao je verski konvertit (preobra}enik koji je u svojoj verskoj nesigurnosti prihvatao sve crkvene dogme). Pod tim uticajem ne samo {to je smatrao papu Hristom na zemqi, nego je propagirao hrvatstvo, politi~ku dogmu Rimske crkve usmerenu protiv Srba i pravoslavqa, mrzeo je Srbe i u tom je duhu, slede}i papske enciklike i biskupska uputstva uzrastao u dr Ivana Merca koji je rimokatoli~ku omladinu u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini vaspitavao i organizovao u ciqu realizacije papskih vizija i interesa. Smrt ga je spre~ila da u~estvuje u fini{u jedne militantne politike. Wegovi saradnici, u~enici i sledbenici nisu imali tu sre}u. Postali su usta{e i u~estvovali u nasilnom porimokatoli~avawu i genocidu nad Srbima, Jevrejima, Romima itd. Kada se zavr{io Drugi svetski rat, usta{e su morale da beè. Rimska crkva je ve}inu za{titila prebacuju}i ih u Ju`nu Ameriku (Paragvaj, Argentinu...), [paniju... (isto; str. 22-23) Merc je po nacionalnosti bio Nemac. Na ovom mestu treba traìti prvu la` kada je u pitawu Ivan Merc. Naime, on se predstavqa u Crkvi u Hrvata i {ire kao Hrvat, a ne kao Nemac. Wemu je bio va`niji interes we806
gova hrvatskog naroda u kojem je ìvio i djelovao nego svi wegovi osobni ciqevi i karijere, propagandisti~ki pi{u danas biskupi u BiH kako bi privukli mase da do|u na beatifikaciju. Me|utim, wegov narod nisu bili Hrvati, ve} Nemci, odnosno Jevreji. I sam Merc nikad nije govorio da je rimokatolicizam bio vera wegovih otaca, nego vjera tvojih (hrvatskih Z. M.) otaca. Sam, dakle, govor Merca opovrgava dana{we agresivno svrstavawe Merca u Hrvate. Ono {to nije sporno jeste da je Merc bio rimokatolik i da je delovao u Crkvi u Hrvata, ali nije bio Hrvat. Izuzetno je te{ko prona}i u radovima koji se objavquju u krilu Rimokatoli~ke crkve {ta je po nacionalnosti Merc. Merc se, po pravilu, predstavqa uop{tenim formulacijama, stereotipnim floskulama tipa Bo`ji ~ovek Hrvatske; prvi hrvatski laik intelektualac itd., pri ~emu se teritorijalnom odrednicom Hrvatske (hrvatski) krije nacionalni identitet Merca. (isto; str. 32-33) Me|utim, za Rimokatoli~ku crkvu se nacionalnost ne odre|uje toliko po krvi i po srodstvu, koliko po osje}aju. Posle povratka u Zagreb Merc se ukqu~uje u politi~ki ìvot na specifi~an na~in, radi u rimokatoli~kim (politi~kim) organizacijama, prvo u Orlovskom pokretu, a potom i u zloglasnoj Katoli~koj akciji. Umro je 10. maja (svibwa) 1928. godine u Zagrebu. Posle hodo~a{}a u Rim i susreta s papom 1925. godine, Merc je izjavio: Euharistija i papa trebaju biti korijen, vrelo i po~elo orlovstva. Hrvatski rimokatoli~ki pokret u sebi je sadràvao vi{e organizacija. Tu se radilo za Boga, za Krista, za dobro naroda, za crkvu, za vjernost papi i Rimu, za na~ela u privatnom i javnom ìvotu. Razvoj omladinskih rimokatoli~kih organizacija na tlu dana{we Velike Hrvatske posebno je dobio veliki polet posle orlovskog sleta u Mariboru 1920. godine (isto; str. 34-35) Da bi Merc uspeo, potrudila se i Rimska crkva daju}i sna`nu podr{ku Orlovima, koji postaju, kao najbrojniji ~lanovi Katoli~ke akcije, oslonac rimskog klerikalizma u Kraqevini Jugoslaviji. Poseban podsticaj snaèwu orlovstva dao je orlovski slet u Mariboru, 1920. godine, na kome su odràni prvi orlovski te~ajevi za hrvatske sredwo{kolce. Naredne godine osnovan je Jugoslovenski orlovski savez sa podsavezima u Zagrebu i Qubqani, koji je imao 250 organizacija sa 5.970 redovnih ~lanova i 13.027 nara{tajaca. Ovakva organizacija nije dugo opstala. Savez se podelio na dve struje. Na jednoj strani se na{la Jugoslovenska orlovska sveza (Qubqana) sa stavom da orlovska organizacija nije crkvena ve} svetovna organizacija koja u svom versko-prosvetnom radu deluje nezavisno od slu`bene crkvene organizacije, a na drugoj Hrvatski orlovski savez (osnovan 1923. godine u Zagrebu) koji je stajao na stanovi{tu da orlovstvo nije svetovna ve} versko-kulturna organizacija podre|ena doktrinarnoj vlasti crkvenog autoriteta u svim pitawima, pa i u pitawu formirawa nacionalne politike i ideologije. Struju koja je zastupala navedeni deo predvodio je Hans (Ivan) Merc. (isto; str. 36-37)
807
Merc se ukqu~io u Katoli~ku akciju na poziv tada{weg pape Pija XI (...) Pravi ciq formirawa Katoli~ke akcije bio je da rimokatolici postanu katolici u pravom smislu te re~i. Jedna misao Isus! Jedna velika qubav crkva! Jedna velika strast du{a bli`wega! Jedan veli~anstveni ideal Svetog oca: pokatoli~ewe kugle zemaqske misionarima i svetovwacima apostolima. Od rimokatolika se traìlo da misle i govore Svijet mora postati katoli~ki. Druga bitna karakteristika Katoli~ke akcije bio je apostolat svetovwaka, ~iji je zadatak bio da potpomaè apostolat klera i biskupa. Od wih se traìlo da postanu boqi, pobo`niji, vi{e rimski, papinski, da propagiraju ideje Vatikana re~ju, bodrewem crkve, odbranom crkve, molitvom i vaspitnim primerom. Posebnu funkciju Katoli~ka akcija je namenila katoli~kim dru{tvima, ~iji je zadatak bio da uzgajaju i formiraju katoli~ku elitu, to jest da iz takvih dru{tava izlaze seja~i vatikanske ideologije. Tre}a odlika Katoli~ke akcije bila je disciplina ili kako je sam Vatikan naziva sega, koja je trebalo da je bezuvjetno uklopi u crkvenu hijerarhiju. Insistira se na bespogovornom po{tovawu hijerarhije papa, biskup, ùpnik. êtvrta karakteristika koju je proklamovala Katoli~ka akcija je nepoliti~nost, tj. nastojawe da bude izvan svake stranke i nad svakom stranom. Tu nepoliti~nost papa je, 8. septembra 1924. godine, objasnio katoli~kom |a{tvu na slede}i na~in: Katoli~ka se akcija sama ne smije baviti politikom, ali treba dakako u~iti katolike, kako }e se politikom {to boqe sluìti. Sam papa je, dakle, Katoli~ku akciju definisao kao {kolu za izgra|ivawe politi~kih vo|a u narodu. Merc je bio pionir u ovom poslu. Bio je pripreman ne samo za rimokatoli~kog politi~ara u Hrvatskoj, nego i da priprema druge politi~are. (isto; str. 38-39) Interesantno je napomenuti da je u to vreme me|u rimokatolicima postojao razgranat katoli~ki pokret sa mno{tvom verskih, prosvetnih, socijalno-ekonomskih i politi~kih grana. Sve wih vodio je Seniorat, tajna organizacija rimokatoli~kih intelektualaca, sve{tenika i laika, pod ~ijom se ingerencijom nalazio celokupni rimokatoli~ki pokret u Hrvatskoj. O Senioratu Merc pi{e: Sve do jesenskih biskupskih konferencija bilo je stawe u katoli~kom organizovanom radu ovo: postojale su, istina, razne organizacije |a~ke, omladinske, prosvjetne, gospodarske i politi~ke. Me|utim, stvarno je sve te organizacije vodila tajno organizovana i nevidqiva centrala Seniorat. U Seniorat su ulazili katoli~ki intelektualci, koji su svr{ili sredwe i visoke {kole bez obzira da li su sve}enici ili svetovwaci. Oni su tajnom zakletvom bili vezani i du`ni raditi u svim organizacijama onako kako zakqu~i Seniorat. Izaslanici Seniorata nalazili su se u svim organizacijama, i tu su sprovodili voqu Seniorata, u kojega je pravilima stajalo da je on vrhovno vo|stvo Katoli~ke akcije. Seniorat je, dakle, bio jedini i iskqu~ivi gospodar svih katoli~kih organizacija. Katoli~ka akcija prestala je sa radom u dana{woj Velikoj Hrvatskoj 1945. godine. Danas postoji u mnogim zemqama sveta. Drugi vatikanski sa808
bor u svojim dokumentima od svih rimokatoli~kih udruèwa i organizacija jedino spomiwe Katoli~ku akciju, i ne samo {to je spomiwe, nego je i preporu~uje vernicima. (Dekret o Apostolatu laika). (isto; str. 39-40) Iako je Merc kratko ìveo i malo uradio, ipak je Rimokatoli~ka crkva organizovala neverovatnu kampawu i glorifikaciju wegovog ìvota i dela. Naime, odmah po smrti po~ela je kanonada (u onda{woj prorimokatoli~koj i rimokatoli~koj {tampi) nekrologa, se}awa, osvrta i prikaza koji su se ticali Mercovog ìvota i dela. Te 1928. godine nije bilo novine u Zagrebu (i {ire) koja nije bar ne{to objavila o Mercu: Ve~er, Narodna politika, Jutarwi list, Hrvat, Lu~, Orlovska straà (svi iz Zagreba), te Katoli~ki tjednik (Sarajevo) i Narodna straà ([ibenik). Ove svetovne i crkvene novine i ~asopisi donele su samo tokom maja 24 teksta o Mercu. Slede}eg meseca pisawe o Mercu je intenzivirano tako da je objavqeno 37 tekstova. U naredna tri meseca objavqeno je jo{ 40 tekstova o Mercu. Ova bujica tekstova nagovestila je ono {to danas dobija kona~nu formu u beatifikaciji dr Ivana Merca. Naravno, ovo otkriva, i istovremeno demistifikuje odre|ene pri~e kojima se nastoji okruìti Merc. Naime, kampawa u medijima otkriva da se radi o papinom ~oveku, ~oveku institucije koja mu se oduùje za vernost i u~iweno na planu operacionalizacije papskih enciklika, tj. crkvene politike. Nikakve druge svetosti tu nema, posebno ne u izvornom hri{}anskom smislu. Merc je u papi video ono {to su sam papa i Kurija èleli. Evo {ta je Merc pisao o papi: U Svetom ocu papi pod prilikama ~oveka vidim Boga svoga i Gospoda svog. Papa je vidqivi i ìvi Krist na zemqi. Shvatili smo da veli~ina naroda ovisi o wihovoj vjernosti papi, kako se oni ravnaju prema zapovijedima i èqama Kristova namjesnika. Jedna je od bitnih karakteristika svakog rimskog katolika da qubi Svetog oca papu i da sve svoje misli i djela ravna prema wegovim odredbama i èqama. Analiza ovih tvrdwi i izjava koje su dogmat, a za pravoslavnu svest predstavqaju vrhunac idolopoklonstva i kulta li~nosti, zahteva tim stru~waka, od psihologa do antropologa, po{to su citirane tvrdwe i stavovi krajwe problemati~ni i sa teolo{kog i sa sociolo{kog aspekta, a bogami i sa psiholo{kog. Kako ~ovek moè biti Bog? Kako papa moè biti Hristos na zemqi? Me|utim, sve ovo je doprinosilo da zvani~na Rimska crkva popularizuje I. Merca. Ako pogledamo {tampu u 1929. godini, zapazi}emo da je objavqeno 60 ~lanaka o I. Mercu. Naravno, ve} u ovim tekstovima Merc se predstavqao kao svetac, {to je pouzdan indikator da je odluka o wegovoj svetosti donesena davno pre beatifikacije. Klasi~ne formulacije kojima se predstavqao Merc bile su: Merc Bo`ji ~ovek Hrvatske, Vitez Hristov Ivan Merc, Borac s bijelih planina, Prijateq mladih. Svjetlo na gori, Vitez Bo`ji, Brat Vitez, Vitez Kristusa Kraqa, Papin ~ovjek itd. Te, 1929. godine, Merc se u novinama spomiwe kao svetac dva puta, a potom, tek 1933. godine. Istovremeno, pokrenute su akcije Mercov dan, pa Mercova godina, zatim Mercov molitveni dan itd, koje su kori{}e809
ne ne samo za popularizaciju Merca i wegove svetosti, nego, pre svega, za popularizaciju ideja i ideologije Katoli~ke akcije koja je iznedrila usta{tvo. Po~etkom dvadesetog veka pokre}e kr~ki biskup Anton Mahni~ veliki pokret me|u rimokatoli~kom omladinom koji je nazvan Katoli~ki pokret. Ciq pokreta bio je suprotstaviti se liberalizmu koji je sve vi{e nadirao u Hrvatsku, Sloveniju i Dalmaciju iz evropskih zemaqa i potiskivao rimokatoli~ku veru i wene vrednosti iz javnog ìvota. Ivan Merc je jo{ za vreme studija u Be~u i Parizu pristupio pokretu. Po dolasku u Zagreb Merc se aktivno ukqu~uje u rad Katoli~kog pokreta i iste jeseni 1922. g. izabran je za predsednika ve} postoje}eg Hrvatskog rimokatoli~kog omladinskog saveza, koji se za godinu dana ujediwuje s orlovskim pokretom. U novoj organizaciji, kojoj je Ivan bio suosniva~, obavqao je do kraja ìvota slu`bu sekretara i potpredsednika. Predsednik Hrvatskog Orlovstva bio je dr Ivo Protulipac, advokat i aktivni usta{a. (Ubijen je u Trstu, 1946. g, najverovatnije od strane partizana.) Orlovska organizacija imala je za ciq vaspitawe omladine u verskom, intelektualnom, moralnom i fizi~kom pogledu. Zahvaquju}i Mercovim nastojawima ta organizacija dobija izrazito versko-politi~ku dimenziju. I priru~nik organizacije Zlatna kwiga, koji je Merc sastavio prema slovena~kom originalu, uneo je nove ideje: qubavi i odanosti prema Rimokatoli~koj crkvi i papi. Merc je ~ak napisao i predgovor za ovu kwigu, koga izdava~i nisu prihvatili jer je previ{e nagiwao klerikalizmu i za wihov ukus, pa ga je Merc objavio kasnije kao poseban ~lanak. Osnovne ideje koje Merc iznosi u svome programu jesu: razvijawe duhovnog ìvota, evharistije, zanosna qubav prema crkvi, saradwa s biskupima i sve{tenicima, provo|ewe papskih smernica o Katoli~koj akciji. Kako je Merc shvatao orlovsku organizaciju, jasno je to definisao u ~lanku Hrvatsko Orlovstvo hrvatsko orlovstvo nije samo nekakva gimnasti~ka organizacija, ve} je ono katoli~ki prosvjetni omladinski pokret, koji imade u svome programu i tjelesni odgoj omladine, a do u tan~ine provodi smjernice koje Sveta stolica daje Katoli~koj akciji. (isto; str. 45-49) Hrvatski Orlovski savez, kao i druge organizacije, zbog destruktivnog politi~kog rada tada{we dràvne vlasti su zabranile, godinu dana posle Mercove smrti, 1929. godine ([estojanuarska diktatura). Iako je poznato da su iz Katoli~ke akcije regrutovane najokorelije usta{e, postavqa se pitawe kakva je veza Merca sa usta{ama kada se zna da je on umro 1928. godine, davno pre izbijawa Drugog svetskog rata. Da veza izme|u Merca i usta{tva postoji ima vi{e argumenata i ne moè se svesti, kako to poku{avaju rimokatoli~ke apologete, na komunisti~ku propagandu. Prvi pokazateq ove veze je veliko po{tovawe Merca od strane usta{a. Broj objavqenih tekstova za vreme NDH (1941-1945. godine) je neverovatan. Ve} 1941. godine usta{e su o Mercu objavile 36 tekstova, slede}e, 1942. go810
dine 58, a 1943. godine, ~ak 77 tekstova. Godine 1944. objavqeno je 43 teksta o Mercu, a 1945. svega {est. S obzirom da je ta godina zna~ila kraj usta{ke vladavine to i nije ~udo. U usta{koj {tampi dr Ivan Merc je tretiran, prvo kao ideal nove (usta{ke Z.M.) Hrvatske, a zatim kao svetac nove (usta{ke Z.M.) Hrvatske. Tako|e je va`no napomenuti da su usta{e u svom po{tovawu Merca i{le tako daleko da su i jednoj ulici u Bawa Luci dale ime dr Ivana Merca. Usta{e su, tako|e, vodile postupak za beatifikaciju Merca. O tome imamo svedo~anstvo Marice Stankovi}, sledbenice Merca i usta{a (za {ta je osu|ena na pet godina zatvora). Stankovi}ka je na traèwe patera Josipa Vrbaneka napisala svoja se}awa o Mercu koja su mu bila potrebna radi pisawa wegove biografije u svrhu koncipirawa dokumenta za pokretawe postupka za beatifikaciju Merca. Ako, dakle, analiziramo ove argumente jasno se uo~ava veza I. Merca i usta{a koji su na osnovu usvojenih ideja i ideala, koje im je propagirao Merc, punili jame i logore Srbima. Posebno su usta{e na tom poslu bile revnosne u Bawa Luci i okolini odakle su Srbe odvodili u Jasenovac. Upravo je ove argumente imao u vidu, odnosno o wima je pisao Viktor Novak u svojoj znamenitoj i zna~ajnoj studiji Magnum crimen (koju Rimokatoli~ka crkva poku{ava da prikaè kao pamflet) da bi ukazao na korene stradawa Srba u NDH. Novak Merca u svojoj kwizi spomiwe sedam puta, uglavnom preko izjava ili svedo~anstava usta{a koji su pohvatani krajem Drugog svetskog rata. Na str. 585, Novak citira Kramika koji je u Katoli~kom tjedniku (izlazio u Sarajevu) rekao: Neka se `rtve jo{ dosqednije prihvate oni nara{taji, koji su je i u svoj program stavili: kriàri i kriàrice! Prigodom zadwih doga|aja vidjelo se, kako je va`nu ulogu vr{ila ta organizacija duhovno pripravqaju}i novu mladu, Bo`ju Hrvatsku. Odgoj kriàrske omladine, zahvaquju}i pok. dr Ivanu Mercu i ìvome dr Ivi Protulipcu bio je radikalno hrvatski. Duhovni program wezin s duhovnim programom usta{a slagao se je i iznosio ga je bezbroj puta, na raznim velikim kriàrskim manifestacijama dr Ivo Protulipac, a i drugi kriàrski govornici. Ista ~iwenica nalazi se i na 834. strani Novakove kwige. Moèmo, dakle, konstatovati da Merca sa usta{tvom nisu povezali komunisti, nego sami kriàri, tj. rimokatolici i to objavili u rimokatoli~koj {tampi. Danas bi u Rimokatoli~koj crkvi èleli da negiraju ovu vezu Merca i usta{tva. Me|utim, moèmo otvoreno re}i da, iako Merc nije bio ìv za vreme NDH, da je wegov rad sa Orlovima i kasnije Katoli~kom akcijom pripremio duhovni teren za genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima, upravo onako kako je na stranicama rimokatoli~kog nedeqnika svedo~io Kramika. Indikativno je i to da slomom NDH, 1945. godine, prestaje pisawe o Mercu sve do 1963. godine, iako je 1958. godine zvani~no pokrenut postupak za beatifikaciju Ivana Merca. Postupak je medijski pre}utan, {to je veoma ~udno. U to vreme Merc se spomiwe samo u citiranoj kwizi Viktora Novaka.
811
Od 1963. godine po~iwe oprezna propaganda Ivana Merca. Te godine Ive Arneti} objavquje tekst Dr Ivan Merc na{ uzor. Od tada se zahuktava kampawa koja Merca predstavqa kao sveca u Crkvi u Hrvata, da bi kampawa imala svoj vrhunac od 1991. godine do 2003. godine. U okviru ove kampawe odràn je i nau~ni skup koji je posluìo, uglavnom, u propagandne svrhe, ali je i potvrdio neka ranija saznawa o Mercu. Na skupu su se ponovili stavovi iz ranijih perioda o vernosti Merca, papi i wegovim zaslugama za uvo|ewe Katoli~ke akcije u Crkvi u Hrvata. (isto; str. 50-56) Merc, prema priznawu samih rimokatoli~kih pisaca nije bio ni osniva~ Orlovstva (do{lo je iz Slovenije), a Merc je samo sudelovao u osamostaqivawu hrvatskog Orlovstva od slovena~kog. Me|utim, Merc je dao veliki doprinos organizaciji i popularizaciji Katoli~ke akcije me|u mladima. To je wegov kqu~ni doprinos Crkvi u Hrvata, ali je to istovremeno i rad na stvarawu usta{tva koje je u crno zavilo Srbe, Jevreje i Rome. Katoli~ka akcija je teìla realizaciji ideje Velike Hrvatske do Drine, porimokatoli~avawu i etni~kom ~i{}ewu Srba sa wihovih teritorija zapadno od Drine (Krajini, BiH, Slavoniji, Dalmaciji i Vojvodini). Iako je Merc umro 1928, wegove ideje nastavili su drugi. A da je i sam Merc mrzeo Srbe i da bi krenuo usta{kim stopama jasno je iz wegovih dnevni~kih bel{ki. (isto; str. 57)
8. Progla{ewe Merca za sveca afirmacija usta{tva

Milo{evi} nagla{ava da aktivnosti na porimokatoli~avawu u Rusiji, Kazahstanu, Rumuniji, Bugarskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini, dobijaju na zamahu. Tako i Hans (Ivan) Merc ponovo postaje aktuelan. Zbog svega toga va`no je re}i {ta je politi~ki motiv papinog dolaska u Bawa Luku da proglasi Merca za sveca. Kada su mediji preneli vest da papa Jovan Pavle II dolazi u Bawa Luku, juna 2003. godine, radi progla{ewa blaènim dr Ivana Merca javnost je bila zate~ena. (Autor cit. Dolazak u srpsku Bawa Luku pape da proglasi jednog marginalca rimokatoli~kim svecem ima velike politi~ke poruke, ali ovaj dolazak je i najava niza dolazaka, odnosno misionarske ofanzive Rimske crkve u Bosni i Hercegovini. Pored Merca Vatikan planira da proglasi u Bosni i Hercegovini blaènima Petra Barbari}a (1874-1897) koji je bio pitomac Nadbiskupskog sjemeni{ta i |ak Velike nadbiskupske isusova~ke gimnazije u Travniku, koju je osnovao Josip [tadler. Razboleo se, a onda je umro pod krovom sjemeni{ta me|u Srbima BiH poznatog kao usta{kog sveca(...) Tako|e, i nadabiskup Josip [tadler je u planu da se proglasi svecem, iako je naneo veliko zlo i Srbima i muslimanima u Bosni i Hercegovini. [tadler je biskupovao u Bosni od 1882. do 1918. godine. Poznat je po tome {to su wegovi vernici bosanski rimokatolici poznati pod imenom [okci preimenovani u Hrvate. Vidi: iz pastirskog pisma ~lanova biskupske konferencije Bosne i Hercegovine: Doslijedni borac protiv zla u sebi i oko sebe, Glas Koncila, Zagreb, br. 39, 29. rujna 2002, str. 4) (isto; str. 27)
812
Postupak za progla{ewe Merca rimokatoli~kim svecem trajao je 44 godine, tj. od 1958. godine, kad je na formalnu inicijativu Suradnica Krista Kraqa pokrenuo u Zagrebu nadbiskup Frawo [eper. Va`no je uo~iti da se u ovom slu~aju radi o zatvorenom krugu. Naime, Suradnice Krista Kraqa osnovao je sam Merc, odnosno, na wegovu inicijativu, osnovala ih je wegova saradnica Marica Stankovi}, koja }e posle Drugog svetskog rata kao saradnica usta{kog pokreta provesti neko vreme u zatvoru. Da bi Merc postao rimokatoli~kim svecem bilo je potrebno da papa donese Dekret o herojskim krepostima Ivana Merca, {to je u~iweno 5. jula (srpwa) 2002. godine i Dekret o ~udu Ivana Merca koji je papa doneo 5. novembra (studenog) 2002. godine. Merc je deseti progla{eni blaènik ili svetac Rimokatoli~ke crkve u hrvatskom narodu. (isto; str. 31-32) U Vatikanu je, 20. VII 2002. godine, dovr{en postupak za beatifikaciju ~asnog sluge Bo`jega Ivana Merca. Tog dana u prisustvu pape, a po wegovoj uredbi progla{en je dekret o ~udu koje se dogodilo po zagovoru Ivana Merca. Pre toga, 5. VII 2002. g., progla{en je dekret o herojskim krepostima Ivana Merca. Objavqivawem ovih dekreta ispuweni su uslovi za beatifikaciju ~asnog sluge Bo`jega Ivana Merca, koji }e se dogoditi u Bawa Luci, gradu koji je toliko propatio upravo zbog ideja i ideala Ivana Merca, odnosno nedela wegovih sledbenika. (isto; str. 64) Progla{ewe Merca za sveca jeste afirmacija usta{tva, odnosno wihovog dela na proterivawu, porimokatoli~avawu i uni{tavawu pravoslavnih Srba radi odràwa i daqeg pro{irivawa Velike rimokatoli~ke Hrvatske (...) Kampawa da se Merc proglasi svecem ima vi{estruke poruke. Jedna od glavnih, svakako, je misionarska, tj. èqa Rimske crkve da oja~a rimokatoli~ki prozelitizam i da hrvatizuje Crnu Goru, Vojvodinu i na kraju samu Srbiju. Hrvatska nacija u tom smislu je jedna od povla{tenih. Tako Hrvatska ovim tre}im papinim pohodom ulazi u nazovimo to povla{tenu skupinu dràva koju papa pose}uje. Nije rije~, dakle, o slu~ajnosti, ve} kako vi to lijepo isti~ete o posebnom znaku po{tovawa i qubavi prema Hrvatskoj. (autor cit. razgovor s povjesni~arem, prof. dr Jurjem Kolari}em, Glas Koncila; Zagreb, br. 23, 8. lipwa 2003, str. 8) Kada se sve, dakle, sabere, Merc, Stepinac, [tadler, Drinske mu~enice itd, papini dolasci u Hrvatsku (tri puta) Bosnu i Hercegovinu (dva puta), jasno je da se ovde radi o organizovawu verske agresije na ostatke pravoslavnih u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Vojvodini, sa laganim okruìvawem centralne Srbije. (isto; str. 65-66) Odavno je jasno da papina putovawa nisu (samo) pastirske, ve} politi~ke prirode. Prema informacijama koje se selektivno daju papa }e Merca proglasiti blaènim na ru{evinama samostana Petri}evac, iz koga su usta{e 1941. krenule u pokoq Srba (beatifikacija je u me|uvremenu obavqena; nap. E.B.T.). Ve} samo ovaj podatak postavqa pitawe da li papa dolazi radi rehabilitacije usta{tva. Druga informacija koja dolazi od obnovqenog Katoli~kog tjednika govori da bi papa mogao doneti Srbima mnogo crwu sud813
binu ukidawe Republike Srpske. Jedna se stvar ~udesno poklapa s papinim duhovnim i apostolskim nastojawima. Republika Srpska je po~ela gubiti svoje atribute paradràve! (autor cit. Zoran Vukman; Znakovitost papinih pohoda, Katoli~ki tjednik, Sarajevo, br. 16, 17-20. travwa 2003, str. 29) Poznato je da su upravo wegovi neposredni pretpostavqeni (nad)biskupi i kardinali neumorno obijali pragove svetskih centara mo}i kako bi se ukinula Republika Srpska, naravno u ovom poslu pomogla im je i vatikanska diplomatija i sam papa. Vukman Republiku Srpsku naziva pustopoqina i da od papine posete treba o~ekivati nemogu}e, a to je da papa otvori mogu}nost nekih novih odnosa u BiH, pa ~ak i mogu}nost novog, pravednijeg preure|ewa BiH, koje bi Hrvatima katolicima donijelo novo svjetlo. Autor ovo u istom tekstu ponavqa i na kraju teksta (zakqu~ku): Unutarwe ure|ewe BiH jo{ uvijek je otvoreno pitawe i za{to ne bi ra~unali s mogu}no{}u nekog neo~ekivanog geopoliti~kog raspleta koji nam je donio nove izglede. Sli~no je najavio i biskup Komarica: ciq progla{ewa svecem Ivana Merca je da se ohrabri malo stado. Sve ovo deluje jo{ suicidnije kada se zna da vi{e od polovine tro{kova papinog dolaska u Bawa Luku snosi Republika Srpska, dakle Srbi. Slede}i ciq koji se spomiwe, kada je u pitawu papin dolazak u Bawa Luku, jeste podr{ka i pomo} Hrvatima, odnosno Rimokatoli~koj crkvi u Bosni i Hercegovini. Prepu{tawe Mercove beatifikacije Crkvi u Bosni i Hercegovini od strane Crkve u Hrvata jest jedna pomo} toj napa}enoj mjesnoj crkvi, ali isto tako i svim tamo{wim Hrvatima. Bit }e to velika utjeha i moralno ohrabrewe tolikim Hrvatima koji su u Bosni stradali u ratu, koji ìve raseqeni kao prognanici i izbjeglice po svijetu. (autor cit. Izjava postulatora u vezi i s o~ekivawem beatifikacije Ivana Merca; Merc je osamnaest godina ìvio u Bawa Luci, Glas Koncila; Zagreb. br. 4, sije~wa 2003) Naravno, ovo velikodu{no prepu{tawe napa}enoj Rimokatoli~koj crkvi dogodilo se po èqi samog pape, a ne zbog velikodu{nosti Crkve u Hrvata: Papa je li~no èlio da beatifikaciju Merca obavi u Bawa Luci, a ne u Zagrebu.(Autor cit. Nedeqko Zubovi}; Pribliàvawe Ivana Merca, Glas Koncila; Zagreb; br. 319. sije~wa 2003; str. 9) Papina poseta, tj. beatifikacija Merca, prema zamislima u Vatikanu, treba da poveè Zagreb i Bawa Luku, odnosno Hrvate rimokatolike u obe dràve. (Autor cit. isto) I susreti koji }e se tom prilikom dogoditi ima}e samo protokolarni zna~aj, po{to prema izjavi ~lana vatikanske delegacije za pripremu papinog dolaska u Bawa Luku mons. Bokarda papa se u prvom redu èli susresti s katoli~kom zajednicom. Naravno, svi ovi ciqevi nemaju nikakve veze sa dobrim me|ucrkvenim odnosima (ekumenizmom), nego sa èqom Rimske crkve da pounijati Srbe. Tako|e, pri~a o Mercu ponovo reaktuelizuje staru te`wu Rimske crkve da Bosnu i Hercegovinu pripoji Hrvatskoj (zbog toga pri~a o spajawu Zagreba i Bawa Luke).
814
Sam Merc je u svemu ovome zloupotrebqen, tako da sam govor o Mercu, zapravo, predstavqa skrivawe stvarnih ciqeva papinog dolaska u Republiku Srpsku. Blaèni Alojzije Stepinac i Ivan Merc bili su suvremenici. Merc je bio samo dvije godine stariji od bl. Alojzija Stepinca. Sasvim je izvjesno da su znali jedan za drugoga i da su se poznavali za vrijeme dok su obojica ìvjela. Do sada, me|utim, ne raspolaèmo ni jednim podatkom da su bili u osobnom kontaktu. Ono {to je sigurno, to su ove ~iwenice: obojica su pripadali istoj katoli~koj organizaciji koja se najprije zvala Hrvatski katoli~ki omladinski savez, a potom, od 1923. g, Hrvatski orlovski savez. Sa~uvala nam se dragocjena fotografija, od 7. kolovoza 1923. g., kada je na skup{tini Hrvatskog katoli~kog omladinskog saveza mladi profesor Ivan Merc, bio izabran za wegova predsjednika. Na fotografiji su svi sudionici skup{tine me|u kojima je bio i mladi} Alojzije Stepinac. Dakle, ve} po Mercovom dolasku u Zagreb Stepinac sudjeluje na skup{tini Katoli~ke organizacije gdje je sasvim sigurno vidio i slu{ao nastupe Ivana Merca. Mladi} Alojzije Stepinac nastavqa daqe biti ~lan Orlovske organizacije ~iji je dopredsjednik i potom tajnik bio Ivan Merc. Na sletu orlovske omladine u Brnu, mladi Stepinac je na ~elu povorke i nosi hrvatsku zastavu. U jednom od svojih pisama zaru~nici citira na~ela orlovske Zlatne kwige, priru~nika Orlovske organizacije i nadodaje: To je uistinu suho zlato kwiga. Poznato je, me|utim, da je hrvatsko izdawe te kwige s nadopunama priredio upravo Ivan Merc. Dvije godine prije smrti kardinala Stepinca, tj. 1958. g., pokrenut je postupak za progla{ewe Ivana Merca blaènim i svetim. Kardinal Stepinac bio je u Kra{i}u zato~en. Premda je me|utim izvana bio sprije~en, ipak je potajno vodio poslove nadbiskupije. Tako je i proces za beatifikaciju Ivana Merca, kojega je pokrenuo nadb. koadjutor Frawo [eper, pokrenut uz wegovu suglasnost. (autor cit. izvor: http://www.ffdi.hr/ivan-merc) (isto; str. 71-74)
9. Utirawe puta Paveli}evom usta{tvu

@uti} analizira rad Hrvatskog junaka, koja je bila organizacija Katoli~ke akcije, i kako on isti~e, propagirala je rasnu svehrvatsku ideologiju proètu fa{isti~kom frazeologijom... Viktor Novak iznosi podatke vezane za nastanak kriàrstva (tako|e organizacija Katoli~ke akcije) koje je, prema wegovim re~ima, utiralo stazu Paveli}evom usta{tvu. I @uti} se bavi delatno{}u kriàra i prezentuje zanimqive ~iwenice. Rad Hrvatskog orlovskog saveza zabrawen je Uredbom o likvidaciji Jugoslavenskog sokola, Hrvatskog sokola, Srpskog sokola i katoli~kih Orlova od 5. januara 1930. godine. Takva zabrana bila je u skladu sa zakonskim odredbama o zabrani rada organizacija zasnovanih na verskoj i plemenskoj osnovi. Me|utim, po~etkom 1930. godine, vo|a biv{ih Orlova, dr Ivo Protulipac ilegalno obnavqa orlovsku organizaciju pod nazivom Kri`.
815
Kriàrska bratstva i sestrinstva obavqala su aktivnost i mimo zakonske zabrane isti~u}i hrvatski ekskluzivizam i izraèni separatizam. Veliko kriàrsko bratstvo i sestrinstvo brojalo je, 1938. godine, 540 mu{kih kriàrskih dru{tava sa 30.000 ~lanova, te 452 ènska dru{tva sa 18.935 ~lanova. Krajem 1936. i tokom 1937. godine, po~ela su se organizovati sportskogimnasti~ka dru{tva Junak, po uzoru na istoimena profa{isti~ka bugarska dru{tva. Pravila omladinskog izletni~kog sportskog i uzgojnog dru{tva Junak odobrilo je Ministarstvo za fizi~ko vaspitawe naroda 7. oktobra 1937. Me|utim, novom odlukom Ministarstva za fizi~ko vaspitawe, od 19. aprila 1937, zabrawen je rad tog dru{tva, s motivacijom da je rad sportskog uzgojnog dru{tva Junak istovetan sa radom Sokola Kraqevine Jugoslavije, {to je zakonom zabraweno, i {to to dru{tvo izri~ito isti~e svoj plemenski (hrvatski) i politi~ki (frankova~ki N. @.) karakter. Ban Savske banovine, sve{tenik Viktor Ruì}, sakrivao je pravu su{tinu rada Junaka pred predsednikom vlade Milanom Stojadinovi}em. On je, kao pripadnik rimokatoli~kog klera, idealisao rad Junaka isti~u}i da je svrha dru{tva da mlade` okupi pomo}u sporta, izleta, izobrazbenog rada, te da ih uzgoji za ~estite, zna~ajne i prosve}ene qude i o~uva od zlih utjecaja razvratnih struja, posebno komunizma. Hrvatski junaci su bili organizacija Katoli~ke akcije, kojoj je na ~elu stajao vo|a kriàra dr Ivo Protulipac i koja je nastojala da ostvari {to uù dru{tveno-politi~ku saradwu sa Ma~ekovom HSS kako bi se formirao snaàn hrvatski pokret. Dru{tva Hrvatskog junaka su se formirala u Virovitici, Zlataru i Slavonskom Brodu, s tendencijom {irewa po Slavoniji. Vodstvo Sokola Kraqevine Jugoslavije isticalo je da je rad tog dru{tva uperen protiv jugoslavenskih Sokola, pa su stoga uputili molbu Ministarstvu fizi~kog vaspitawa da obrati pa`wu na ozbiqnost posledica, koje moè da izazove osnivawe ovih gimnasti~kih dru{tava. Pojava Junaka je posledica rada odre|enih separatisti~kih krugova u Hrvatskoj, koji su nastojali da pro{ire kulturnu saradwu hrvatskih kulturnih dru{tava sa sli~nim bugarskim dru{tvima, u ciqu zajedni~ke borbe protiv Kraqevine Jugoslavije. Moèmo zakqu~iti da je Hrvatski junak bio produkt hrvatskog separatisti~kog bloka frankovaca i klerikalaca, kao tipi~an primer klerofa{izma na teritoriji Kraqevine Jugoslavije. Hrvatski junak je bio i plod zajedni~kog delovawa dela vodstva Hrvatske seqa~ke stranke, biv{ih ~lanova Hrvatskog sokola i vo|a Katoli~ke akcije. Delovao je, dakle, kao zajedni~ki produkt fizi~ke kulture tzv. Hrvatskog narodnog pokreta. U septembru 1939. godine, I. Protulipac je izradio pravila dru{tva i dao ih na saglasnost V. Ma~eku koji je, posle izvesnog oklevawa, preko bana Ivana [uba{i}a legalizovao organizaciju. Vodstvo HSS podràvalo je rad Hrvatskog junaka, jer je on radio u duhu gesla Za Boga i Hrvatsku, zbog ~ega je imao punu materijalnu i moralnu potporu hrvatskog politi~kog vodstva
816
Upravne vlasti Banovine Hrvatske su 9. septembra 1939. odobrile rad Hrvatskog junaka na podru~ju Banovine, a preko Odjela za prosvjetu Banovine Hrvatske omladine je preporu~eno u~lawivawe u ovo omladinsko izletni~ko {portno i uzgojno dru{tvo. [kolama u Banovini Hrvatskoj preporu~eno je da ustupe prostorije Hrvatskom junaku za ve`bawe u vreme kada nema nastave. U zajedni~kom radu na formirawu Hrvatskog junaka, vodstva HSS i Katoli~ke akcije upu}uje s godi{wih skup{tina organizacija Hrvatskog junaka pozdravne telegrame V. Ma~eku i A. Stepincu. Veliki deo kriàrske omladine aktivno se ukqu~io u rad Hrvatskog junaka. Program rada Hrvatskog junaka izloèn je u priru~niku pod naslovom Prvi koraci Hrvatskog junaka priru~nik za prvi ~lanski ispit. Svaki pripadnik organizacije morao je pro}i tromese~ni pripravni~ki sta`. Rad organizacije bio je regulisan Poslovnikom, a sportski deo rada Vje`bovnikom. Organizacija je izdavala list Vihor, koji je za ~lanstvo bio obavezna literatura. Dru{tvo je okupqalo ~lanstvo od 7 do 35 godina. Odeqak za starije zvao se Juna~ka za{tita. Organizacije su u praksi uglavnom formirane uz {kole, kao |a~ki stjegovi, dok su vrlo retko formirane gradske organizacije. Hrvatski junak je propagirao rasnu svehrvatsku ideologiju proètu fa{isti~kom frazeologijom o potrebi stvarawa Hrvata vi{e vrijednosti, stvarawa novog vremena u novoj, boqoj Hrvatskoj. Omladini je pripisivana presudna uloga pri ostvarivawu nacionalnih, socijalnih i kulturno-revolucionarnih zadataka. Hrvatski junak je zagovarao klasni mir, korporativni sistem kao organizaciju dru{tva u kojem vlada slobodan odnos ugovarawa izme|u radnika i poslodavaca preko stale{kih udruèwa, a koja bi bila u ore|enom odnosu sa dràvom. Hrvatski junak, ispoqavaju}i agresivni hrvatski nacionalizam, predstavqao se kao elitna organizacija hrvatske omladine, u koju su mogli u}i samo mladi Hrvati, nacionalno zdravi i ~iste nacionalne pro{losti. Hrvatska je u o~ima Hrvatskog junaka trebalo da bude nacionalno ~ista i prema drugim, pogotovo pravoslavnim narodima, neprijateqski i borbeno raspoloèna. To je bio prvi, legalno organizovan, fa{isti~ki oblik organizovawa u oblasti fizi~ke kulture. U periodu vlade M. Stojadinovi}a konspirativno su delovali fa{izirani Hrvatski soko i Hrvatski skauti, kojima je Ante Paveli} namenio ulogu u budu}em organizovawu op{tenarodnog ustanka Hrvata. (@uti}, cit. delo; str. 200-202) Diktatura od 6. januara 1929. ukinula je sva udruèwa osnovana na plemenskim ili vjerskim temeqima, bila su likvidirana i sva orlovska udruèwa. Me|utim, vo|e klerikalnog pokreta, a naro~ito orlovstva, odmah su se sna{li i na mjesto Orlova oni su osnovali posve religioznu ustanovu unutar Katoli~ke akcije. Bilo je to kriàrstvo kao strogo crkvena organizacija sa starom orlovskom devizom `rtva, euharistija, Apostolat. Budu}i je to bila crkveno-vjerska organizacija, to i nije trebalo nikakve naro~ite dozvole dràvnih vlasti. Dakle ustvari naoko jedna nedu`na i posve religiozna ustanova kakvu je samo mogla da poèli Katoli~ka akcija. Me817
|utim, to je bilo sasvim prividno. Ova je ustanova bila vje{to kamuflirano sredstvo koje je imalo posluìti interesima klerikalnog ekskluzivizma i politi~kog separatizma, koje }e uza sve to mo}i mirno da uìva blagodati {estojanuarskog jugoslavenstva, i da uz wegovu za{titu postepeno utire staze Paveli}evu usta{tvu. Me|utim, ve} i sam postupak pri osnivawu Kriàrstva kao i organizirawa kriàrskih bratstava pokazuje pravo nali~je ove ustanove apostolata molitve. Pilepi} priznaje da je ukinuto orlovstvo u novom reìmu bilo prisiqeno da formalno poprimi novo vawsko lice: kriàrstvo. S organizirawem kriàrstva nije i{lo lako u splitskoj dijecezi, gdje je bio biskup Bonefa~i}, koji iz izvjesnih li~nih razloga ranije nije bio naklowen pojedinim vo|ama orlovstva. A i sam je zastupao gledi{te da bi se orlovstvo imalo prilagoditi duhu Katoli~ke akcije. (Novak; cit. delo; str. 294-295) Biskupa Bonefa~i}a je trebalo pridobiti samo time ako mu se dokaè da je kriàrstvo ustanova posve crkvenog, religioznog karaktera, mada to nije bio ciq vo|i KriàraOrlova (...) U jednom je pismu dr Protulipac odao svoje prave namjere. ... Morate paziti, (pi{e dr Protulipac don A. B, ùpniku blizu Splita), da previ{e informacija ne dajete van, da gg. seniori ne u~ine druk, kao {to su ga u Zagrebu u~inili. Organizacija }e se dati provesti. Dràt }emo se, kao da se radi o crkvenoj organizaciji, a radit }e se fakti~no kao do sada ... (t. j. orlovskopoliti~ki). îm dobijete odobrena pravila od biskupa, moète po~eti raditi u Splitu... Razmislite i dogovorite se s oo. isusovcima i na|ite najpametniji na~in, kako }e se to pitawe potvrde za Split rije{iti. Mi danas u Zagrebu po~iwemo provoditi i ve} se dru{tva u tom pogledu konstituiraju. Novi list Kri` izlazi tokom ovoga tjedna. Jo{ jedanputa: pazite da stvar ne dobije nepoèqan publicitet, da ne bude nepotrebnih intervencija preko stvari... Dakle sasvim onako, kao {to su to radili i predstavnici Katoli~ke akcije u Italiji, prema wihovim vlastitim izjavama. Dr Protulipac je zamjewuju}i orlovstvo sa kriàrstvom imao pred o~ima da klerikalizam ne ispusti iz ruku svoje najmo}nije sredstvo, svoju najmnogobrojniju i najdiscipliniraniju organizaciju, kroz koju je on mogao da provodi svoje politi~ke ciqeve i namjere. Prema tome, trebalo je obmanuti i vlasti a tako i mawe kura`ne biskupe. On je znao da }e mu nadbiskup [ari} biti naj~vr{}i oslonac pri tome poslu, ali nije bio tako siguran u druge, kao {to je to pokazao slu~aj s biskupom Bonefa~i}em. Pogotovo onda, kad je pismo dra Protulipca {estojanuarska policija na po{ti zaplijenila i preko Ministarstva unutra{wih poslova uputila na daqwi postupak samome dru Bonefa~i}u. Razumqivo je da je ovo pismo stra{no djelovalo na preuzv. dra Bonefa~i}a kad je za w saznao. Gospoda iz kriàrskog tabora nastojala su ublaìti rije~i dra Protulipca ili ih druga~ije tuma~iti (...) Ovaj uvod kriàrskoga pokreta u splitskoj biskupiji nagovje{}uje prvu manu kriàrstva: gdje ne moè direktno, ono se u{uqa polagano, sa strane a kad se poka818
è prstom na wegove mane, ona ~ini tako bezazleno lice kao da je nevino jawe... Ovako rezonira o po~ecima, o uvodu, jedan prekaqeni klerikalac, koji je imao mogu}nosti, da izbliza promatra i li~nosti i ustanove u svoj wihovoj iskrenosti u poglavqu, kome je dao naslov: Neiskrenost. Prema tome ova ispovijest, da }e se kriàri dràti kao da se radi o crkvenoj organizaciji, a raditi fakti~no kao do sada tj. politi~ki, razotkriva svu perfidnu kamuflaù pod zvu~nim religioznim i crkvenim rije~ima, pod kojima se sakrivala sasvim ordinarna i profana klerikalna politika. Rije~i: `rtva, euharistija i apostolat molitve ostaju pla{t kojim }e se pokrivati i sakrivati radikalni nacionalizam, o kome tako rado otvoreno govore od 1941. usta{e-kriàri, za koji su se oni toliko zalagali, dakako jo{ prije NDH. Kriàri su, dakako odmah od po~etka novog transvestitstva, u ustanovu `rtve, euharistije i apostolata molitve zapo~eli me|u omladinom u svim {kolama gdjegod je bilo katolika i wihovih organizacija. Mada su bili odli~no kamuflirani, a prepuni vike o crkvenosti i religioznosti wihove ustanove, zapaèno je od strane {kolskih vlasti, da su te ustanove sve drugo samo ne religiozne i apoliti~ke. U jednom raspisu Ministarstva prosvjete od 7. X. 1933. upu}enom banskim upravama i wihovim prosvjetnim odjeqewima, govori se o zloupotrebi tih crkvenih i takozvanih religioznih ustanova u {kolama. Tu se naro~ito spomiwu kriàri i Marijine kongregacije. Mjesto da obrazuju omladinu u nacionalnom duhu i da se trude, da, usavr{avaju}i svoje ~lanove u istinskom duhu vjere, uzgajaju wihov moral i karakter, ova dru{tva su sve vi{e prelazila na ~isto politi~ki teren, raspaquju}i kod omladine pored vjerskog ekskluzivizma i plemenski separatizam. Pod takvim utjecajima omladina je u nekim mjestima u~inila i teè ispade, u~estvuju}i u manifestacijama koje su imale ~isto politi~ki karakter, sa smjerom separatisti~kim i u osnovici suprotnim sa duhom dràvnog i narodnog jedinstva... Ovaj dokumenat objavila je usta{ka {tampa kao dokaz vi{e za kriàrsko prousta{ko djelovawe jo{ u prvoj Jugoslaviji, za {to su sami u svojim ispovijestima na po~etku NDH, a i kasnije, dali obiqe samopriznawa, koja su utvrdila autenti~nost konstatacija tada{wih prosvjetnih vlasti. (isto; str. 295-296) Pored svega toga, me|u ~lanovima i grupama Katoli~ke akcije nije bilo ni sklada niti mira. Me|usobno su se mrzili i jedan drugome podmetali na najvulgarniji na~in. Neiskreni farizeji stalno vide u o~ima svojih protivnika (klerikalaca) brvno, dok u svojima ni truna. Mada je Antun Pilepi} u svojim jadawima prili~no op{iran, jo{ ni iz daleka ne kazuje sve, niti prikazuje svu mra~nost ovih klerikalnih suparnika. Zatrovanost sukoba izme|u pojedinih grupa Katoli~ke akcije bila je zacijelo na vrhuncu po~etkom 1936, kad je na kraju nadbiskup-koadjutor odlu~io da pre~isti sve te sukobe jednom energi~nom mjerom, iskqu~iv{i iz
819
vodstva glavne istaknute aktere, naro~ito dra Ivana Protulipca, nadaju}i se da }e tako magijskom mo}i i solomunskim rje{ewem povratiti disciplinu jednoj ustanovi sa uistinu pokolebanim moralom i krajwom politi~kom neskrupulozno{}u. (isto; str. 296-297) Svakako je od zna~ewa da je kriàrska organizacija svoje ~lanove odgajala ne u duhu svoje devize: `rtva, euharistija i apostolat molitve, nego u krajwe nacionalnom hrvatskom duhu pripravqaju}i tako teren za krajwi hrvatski radikalizam, za usta{tvo. Krajwi nacionalni hrvatski duh i hrvatski radikalizam jesu omiqeni termini klerofa{ista koji su wima sinonimizirali usta{tvo i usta{ke te`we. [ibenski Katolik (24. X 1937) objavquju}i predavawe vo|e kriàra dr Protulipca od 2. X 1937, upoznat sa podzemnom i vje{to kamufliranom aktivno{}u kriàrskog hrvatskog katolicizma kaè, da se na kriàrskim sastancima isti~e kao wihov ciq, da bi narod i domovina sutra u wima imali ~eli~ni vez, koji }e povezati stanice narodnog bi}a. I doista, kriàrstvo je i{lo tome ciqu i zato se u obavije{tenim krugovima svih iskrenih rodoquba moglo naslu}ivati od kolike je opasnosti ova organizacija koja je uìvala sve blagodati {estojanuarskog reìma, ma da si je dozvoqavala da u {irokim masama istupa i protiv Beograda, protiv srpstva, pravoslavqa i jugoslavenstva. Rije~i [ibenskog Katolika, izre~ene 10. X 1937, vodile su pravo u usta{ku NDH. Kriàrstvo }e u svom naletu pobjedonosno kro~iti ostvarewu velikih nacrta nove, mlade i bo`je Hrvatske, u kojoj }e imati rije~ samo Bog i Hrvati. Bio je to program, s kojim }e se poslije nekoliko godina, 1940, potpuno saglasiti usta{ki klerofa{izam. Sam Ante Pilepi} kaè, da se sli~ne izjave mogu ~itati neprestano u kriàrskoj {tampi, a svatko ih moè ~uti iz usta mnogih kriàra. Oni su jedina obrana protiv komunizma, oni su jedina prava Katoli~ka akcija, oni su jedini pravi Hrvati, oni su jedini poslu{ni Svetom ocu itd. A s ovim shvatawima potpuno se podudaraju i ona wihovog najmo}nijeg i najiskrenijeg za{titnika, nadbiskupa [ari}a. Koliko su kriàri i wihovi za{titnici oti{li daleko od 1929. do 1936. vidi se iz jedne izjave nadbiskupa [ari}a o Katoli~koj akciji. Tada je, maja 1936, na proslavi Napretka u Sarajevu nadbiskup [ari} podvukao da Katoli~ka akcija nije ni{ta drugo nego ostvarewe velike devize hrvatskog apostola Star~evi}a, koji je rekao Bog i Hrvati. Ne samo da odobravamo svaku rije~ dr Ma~eka, nego kaèm jo{ i to, da dr Ma~ek govori onako, kako treba da govori i svaki na{ sve}enik i svaki na{ biskup. Zna~i, da su ve} nastupili trenuci, kada je nabujalo usta{ko osje}awe i prakti~no politi~ko stremqewe u stvari probilo kroz kamuflirani pla{t: `rtve, euharistije i apostolata molitve. Nema sumwe, da je ova [ari}eva izjava, u kojoj se dr Ma~ek i wegove rije~i identificiraju sa ~uvarima Siona, jednim potezom falsificirala ideologiju najve}eg antiklerikalca Antuna Star~evi}a, a tako isto i Stjepana Radi}a, odnosno wegove stranke, kad je wihove misli identificirala sa Katoli~kom akcijom. (isto; str. 302-303)
820
Treba da se konstatira, da su oba ova suprotna tabora, koja su se me|usobno mrzila i potirala samo za prevlast u klerikalnim redovima, bili jednodu{ni u svom antibeogradskom frontu ve} od 1937. Jer sa Domagojskog kongresa, odrànog jula 1937, uputio se dr Franu Bini~kom, poznatom frankovcu i klerikalcu, slijede}i pozdravni telegram: Ti si prvi dao na{emu pokretu ime Domagoja, hote}i da i to ime simbolizira juna~ku borbu hrvatskoga naroda protiv novih Saracena, novih Bizantinaca, novih Mle~ana, Franaka i doma}ih smutqivaca, mlakowa i izdajica. Kad su klerikalne pristalice, ~lanovi Katoli~ke akcije, a naro~ito najmo}niji ~lan Katoli~ke akcije kriàri sve vi{e isticali svoju naklowenost prema t. zv. hrvatskom pokretu dra Ma~eka, i kad se od vodstva tog pokreta traìlo ja~e organizirano u~estvovawe klera, s izvjesnim zamjerkama i kritikama, nadbiskup Stepinac bio je primoran, da dade izjavu, po~etkom juna 1936, da odbije tvr|ewa, kao da je koji dio Katoli~ke akcije protivan tom t.zv. narodnom pokretu. Osim toga, èlio je nadbiskup Stepinac da demantira i ostali niz prigovora, kako bi dao autenti~no tuma~ewe samoj Katoli~koj akciji o kojoj se i u Senatu govorilo s velikim nepovjerewem. U hrvatskoj javnosti postoji veliko interesovawe za Katoli~ku akciju. To je svakako o~iti znak wezine va`nosti. O woj raspravqaju ~esto i oni koji su u to nedovoqno upu}eni. Na prvom mjestu stavqa se kod tog pitawe odnosa Katoli~ke akcije prema politici. Taj odnos potpuno je jasan, neopoziv i definitivan. On slijedi iz same prirode crkve koja je savr{eno i suvereno dru{tvo od Krista ustanovqeno za spasavawe du{a. Zato Katoli~ka akcija niti ho}e niti smije da se mije{a u strana~ku politiku. Ona je iznad i izvan stranaka... Dakako, ovdje dr Stepinac ne govori o tome kako wegovi najmnogobrojniji ~lanovi Katoli~ke akcije shva}aju ovo na~elo, o kome sa toliko sigurnosti govori nadbiskup, koje je u tolikoj suprotnosti sa bole{}u i snom Katoli~ke akcije t.j. politikom, o ~emu je bilo rije~i na sjednici Katoli~ke akcije u nadbiskupovu dvoru 3. aprila iste godine, u kojoj govori nadbiskup o apoliti~nosti Katoli~ke akcije. Nadbiskup isti~e da gra|anima katolicima nije zabraweno da se opredjequju za stranku za koju misle da najboqe odgovara wihovu uvjerewu. Stoga se Katoli~ka akcija ne moè vezati uz neku politi~ku stranku ili strana~ku politi~ku tendenciju. Prema tome su, kaè nadbiskup, ako ne proste klevete, a ono svakako bez temeqa sva pitawa koja pokazuju ovaj ili onaj dio Katoli~ke akcije u zagreba~koj nadbiskupiji kao protivan hrvatskom narodnom pokretu (...) Prema tome su bez svakog temeqa primjedbe i pisawe kao da su u Katoli~koj akciji u nadbiskupiji zagreba~koj dobili neki povla{}eni poloàj qudi koji su pripadali nekada drugim strana~kim organizacijama nego kakvoj danas pripada hrvatski narod ... Katoli~ka crkva ima u ovo te{ko doba toliko velikih zadataka u duhovnoj obnovi dru{tva da moè s punim pravom o~ekivati potporu ~itave na{e javnosti, koja se bori protiv destruktivnih ele821
menata i tendencija boq{evizma i protiv svih radikalnih neprijateqa kr{}anske kulture i civilizacije. Svakako, kad se upozori na drugu stranu Katoli~ke akcije, koju su predstavqali kriàri i nadbiskup [ari}, koji je tako odlu~no stao iza dra Ma~eka i wegove politike, pa ga je stavio u svojim govorima za uzor svima biskupima, onda se ima jasno nali~je ovoga {to je govorio zagreba~ki nadbiskup. Ili, {to je, nekoliko dana kasnije govorio wegov prvi saradnik dr Pavao Lon~ar o Katoli~koj akciji. On je rekao, da u Katoli~koj akciji biskupe treba da slu{aju uop}e svi i u svemu, ne samo u stvarima vjere! Jer, u crkvi nema mjesta nikakvom demokratizmu odozdo niti u woj moè da bude demokratskog presizawa, po{to je crkvena vladavina ure|ena monarhisti~ki i u woj je monarh (pored pape) i svaki biskup za svoju biskupiju, i on je suvereni vladar svoje biskupije. Prema tome ima crkva koja zapovijeda i crkva koja slu{a. Biskup ima suvereni monarhijski autoritet i wega se ne moè stavqati pred sud vjernika niti ga se moè vu}i na sud javnog mi{qewa, po{to biskup za svoj rad nije nikomu odgovoran nego Bogu i Svetoj stolici, pa mu nema pravo suditi nego Bog, a nikakvo javno mi{qewe, koje uop}e ima rutavu savjest. Sasvim je razumqivo, kad se ovakav suvereni monarhijski autoritet koji je u dijecezi vo|a Katoli~ke akcije, zaloì za izvjestan politi~ki sistem ili stranku, da }e ve} to samo po sebi utjecati na ~lanove Katoli~ke akcije kako da i oni slijede primjer svoga prvog vo|e, suverenog vladara svoje biskupije! Tako je radio dr Protulipac, tako nadbiskup [ari}, ali tako i ona takozvana umjerenija struja, oko Seniorata zalaù}i se za tendencije, koje je provodio dr V. Ma~ek. Kada su pristalice Ma~eka, god. 1936, mjeseca jula, spremili o ro|endanu dra Ma~eka jednu sve~anu spomenicu, dakle upravo u vrijeme diskutirawa o apoliti~nosti Katoli~ke akcije dakle u godini kad se kod zagreba~kog nadbiskupa raspravqalo o snu Katoli~ke akcije, t.j. i o politi~nosti Katoli~ke akcije, koju ina~e tako odlu~no nadbiskup Stepinac odbija sarajevski nadbiskup ispjevao je za ovu spomenicu alegorijsku pjesmu Hrast, koju je posvetio dru Ma~eku. Me|utim, ovu pjesmu je jedva do~ekala klerikalna {tampa. Ona ju je pre{tampala, a me|u ostalima i dva najva`nija lista, jedan sa kriàrske, a drugi, s druge obale klerikalnog tabora, ili druge strane Katoli~ke akcije. Dakle, oba zava|ena tabora, jednako odani i vo|eni drom. Ma~ekom, ~iji je ugled i ~ije misli sam nadbiskup stavio za primjer i samim biskupima! Hrast
Neka te, hraste, moja pjesma slavi, Kad joj je draga tvoja kruta snaga! Ni pred kim ti jo{ koqena ne savi, A sjena tvoja tako nam je blaga.
822
Ponosit stoji{ gori na vrhuncu, Prkosi{ vjetru i qutoj mu mo}i, Ne klawa{ ti se ni mraku ni suncu, Spokojan vazda, po danu, po no}i. Korijen tvoj se spu{ta duboko, Temeqe Bog Ti za vjekove sazda. I grane tvoje {ire se {iroko, Pa se planina di~i s tobom vazda. [to je tvrd kedar jugu i Libanu, To si ti gordim sjevernim gorama, Preboli{ lako i najqu}u ranu, Divi se tebi i svjetlost i tama. Qubimac drag si i siwemu moru, Mio stanovnik i magle i leda, Osvoji{ brzo i dolinu i goru, Nebo i zemqa u te se zagleda. Divna je, hraste, tvoja sugestija, Od tvoga debla {kola ponajboqa, U woj ~vrsto}a i duh se razvija, U woj je prva energi~na voqa. Stoga te, hraste, ja volim beskrajno, I Boga molim, da ti budem sli~an, Ko ti da stojim ~vrsto i ustrajno, Orilo, gorilo, ko hrast nepomi~an. Tako, dakle, ova kriàrska strana, sa najve}im svojim za{titnikom i prvim protagonistom, zaloìla se za tzv. Hrvatski narodni pokret, za koji se, kako se vidjelo, zalaè i nadbiskup Stepinac odbijaju}i sve klevete (...) koje pokazuje ovaj ili onaj dio Katoli~ke akcije, kao protivan hrvatskom narodnom pokretu. Euharistijski kongresi, kao najizrazitije manifestacije Katoli~ke akcije, dakle kategzohen religijske i crkvene manifestacije, posluìle su tako|er za ovu vrstu apoliti~kog politizirawa Katoli~ke akcije. Evo primjera. Na euharisti~kom kongresu u Slavonskoj Poègi, koji je odràn 15. VIII 1937, pro~itao je dr Josip Andri} govor prof. Petra Grgeca, koji su u usta{ko vrijeme postali oba veoma agilni saradnici na poslu klerofa{izirawa. U ovom govoru bilo je rije~i i o Katoli~koj akciji, a tako i o wezinu odnosu prema politici, dakako savremenoj u Hrvatskoj, ali na sasvim apoliti~ki na~in. Katoli~ka akcija ostati }e uvijek izvanstrana~ka. Ne agitiramo ni za koju stranku, nego samo konstatiramo golu ~iwenicu, kad kaèmo, da se danas ~itav hrvatski narod okupio u hrvatskom narodnom pokretu pod vod823
stvom dra. Vlatka Ma~eka. Mi po{tujemo tu ~iwenicu. Katoli~ka akcija u Italiji je talijanska, u Francuskoj francuska, u Mayarskoj mayarska, a me|u hrvatskim narodom mora biti hrvatska. I kao {to Katoli~ka akcija drugih naroda {tuje i qubi svoje narodne vo|e, tako i mi {tujemo i qubimo svoje narodne vo|e, to jest one, za koje ne samo Hrvati, nego i drugi narodi priznaju, da su zakoniti politi~ki i nacionalni vo|e hrvatskog naroda. Naravno, hrvatska Katoli~ka akcija kao poseban tabor imade svoje posebne duhovne vo|e. Kao ~lanovi hrvatskoga naroda mi smo vjerni svojim crkvenim poglavarima. Vjerni smo svojim nadbiskupima dru. Antunu Baueru i dru. Alojziju Stepincu. Vjerni smo svojim ùpnicima i duhovnicima. (isto; str. 305-309) Svakako, bilo je jasno ipak svima, izvan redova Katoli~ke akcije, da ona sluì kona~nim ciqevima velike i dalekose`ne, sveobuhvatne politike Rimske kurije. Friedrich Muckermann, poznati jezuit u Wema~koj, jo{ prije dolaska Hitlera na vlast, 1928, u svojoj kwizi Katoli~ka akcija podvukao je misao kako on shva}a Katoli~ku akciju. Papa zove na novi krsta{ki pohod Katoli~ke akcije. On je vo|a koji nosi zastavu Kristova kraqevstva. Ne radi se samo o crkvi, radi se o dràvi, o nauci, o umjetnosti. Katoli~ka akcija treba da obuhvati univerzum. Papinski suverenitet je najvi{i na zemqi, najvi{e i najsvetije dobro ~ovje~anstva, i zato taj suverenitet mora imati pravo i du`nost da sve druge oblasti vladawa drì u ogradama koje su im postavqene (...) Katoli~ka akcija zna~i sabirawe svjetskog katolicizma. Ona mora pro}i kroz svoje juna~ko doba, jer je u krvi mu~enika nikla prva era zapadnog kr{}anstva, i novo doba moè se dobiti samo `rtvom krvi za Krista. Ovako militantno gledao je na zadatak Katoli~ke akcije wema~ki jezuit, kome je napisao predgovor kardinal i tada{wi wema~ki nuncij E. Pacelli, sada{wi Pije XII! Sve je ovo bilo u duhu, svijesti, voqi i odlukama hrvatskog kriàrstva, najsna`nijeg dijela hrvatske Katoli~ke akcije! Tako u isto vrijeme, dok se u Jugoslaviji, kao i u Austriji prije An{lusa u klerikalnim slu`benim crkvenim redovima govorilo o depolitizaciji Katoli~ke akcije, nije se prestajalo govoriti o kristijanizaciji politike. Prema sudu be~kog kardinala Innitzera, u koga je toliko gledao nadbiskup Bauer, osnivawem Katoli~ke akcije dobivaju se novi oblici utjecaja crkve na svijet i na wegov poredak, na dru{tvo i sve wegove ~lanove, na dràvu, privredu i politiku. Logi~no je bilo, a naro~ito iz same primjene te apoliti~ne ustanove, da je ona bila samo novi oblik klerikalizma, zaodjenutog u vi{e i neodre|enije norme. U Austriji, gdje se prije An{lusa vladalo prema na~elima politi~kog katolicizma, u stvari klerikalizma, za razliku od wema~kih katolika, koji su odbijali mogu}nosti postojawa politi~kog katolicizma, uzimao se klerikalizam kao oznaka, kojom treba da se svaki Austrijanac ponosi.
824
Gruba primjena Katoli~ke akcije u raznim zemqama doista je sinonimizirana sa politi~kim klerikalizmom, koji je u stvari dirigiran od visoke hijerarhije, ili kako se katoli~koakcijski kaè: Suradwa i sudioni{tvo laika u hijerarhijskom apostolatu. Nije onda bila daleko od istine teza francuskog publiciste, koji je Katoli~ku akciju nazvao zapravo Akcijom vatikanskog fa{izma. (isto; str. 309-310) Nije bilo boqe ni u Sloveniji. Tamo je cijelu Katoli~ku akciju u stvari apsorbirala klerikalna Slovenska qudska stranka, kojoj su gotovo sve crkvene organizacije, od Marijinih kongregacija do tolikog broja vjersko religioznih dru{tava, lai~kih i crkvenih, odano i disciplinirano sluìle. Dakle, bila je to jedna samo vanredna simbioza sui generis, koja je bila usmjerena kona~nom ciqu klerikalizma ili politi~kog katolicizma, ili pored svih demantija Katoli~ke akcije: preuzimawe sve vlasti u svoje ruke, kako je to mons. i kardinal Pizzardo rekao 1931. za {pansku Katoli~ku akciju. Nali~je Katoli~ke akcije i klerikalnog pokreta u Sloveniji dao je slu~aj Edvarda Kocbeka, poznatog slovenskog javnog radnika i jednog od istaknutijih mladih katolika, suradnika starog klerikalnog ~asopisa Dom in svet. Za jubilarni broj ovog lista napisao je jedan studiozno komponiran ~lanak: Razmi{qawa o [pawolskoj. Utisak koji je taj ~lanak proizveo na mjerodavne klerikalne funkcionere jasno je pokazao koliko su bila heterogena strujawa tako|er i me|u klerikalcima u Sloveniji. Profesor Kocbek je u svojim razmatrawima o uzrocima i povodima koji su doveli do gra|anskog rata u [pawolskoj, veoma o{tro optuìo ne samo aristokraciju nego i sve}enstvo, bacaju}i na wih zajedni~ku krivicu odgovornosti za rat. Hipokriziju klerikalizma, a tako i Rimske kurije, ocrtao je Kocbek o{trim i odlu~nim potezima, iskreno i buntovno, po diktatu razbu|ene savjesti bez obzira na discipliniranost u Katoli~koj akciji, toliko traènu od strane episkopata. Svakako je zna~ajno da je taj op}e na~elan ~lanak u vezi sa jednim te{kim historijskim zbivawem, objavqen u jubilarnom broju o pedesetogodi{wici izlaèwa mnogo ~itanog ~asopisa. Misli, koje je Kocbek iznio, svakako prema{uju granice teme o kojoj on raspravqa, po{to on dodiruje probleme u svijetu vezane uz ulogu katoli~ke crkve. Samo nekoliko karakteristi~nih pasusa o ratu u [pawolskoj, o toj uvertiri Drugom svjetskom ratu, pokazuju koliko je smjelosti pokazala razbu|ena savjest jednog nesumwivo odanog prakti~nog katolika, kr{}anskog socijalista. Sto hiqada qudi je dràlo u svojim rukama dvanaest miliona hektara zemqe, milion seqaka je posjedovalo samo {est miliona hektara, a dva miliona nisu imali ni mrve zemqe, pored druga dva miliona poqskih radnika. Zemqoposjednici, me|u kojima je bila i crkva, pla}ali su neznatne poreze i gomilali golema bogatstva (...) Crkva se zbog svojih prelata sve vi{e udaqivala od naroda, a vjera je postajala domena samo vi{ih slojeva. Svi plemi}ki dvorovi imali su vlastite kapelane, dok seqaci nisu znali ni za katekizam, a u Estremaduri nijedan odsto seqa{tva nije vr{ilo uskr{we vjerske du`nosti. Mnoge, a naro~ito ju`ne provincije, postale su gotovo poganske, a na hiqade qudi u [pawolskoj nije ni kr{teno. Vjera je postala
825
navikom jednog jedinog staleà; a odatle, pa do vjere kao privilegije nije daleko (...) Sve}enici su bili samo ~inovnici monarhije, odgojeni u feudalnom duhu (...) I pored toga, u mnogo slu~ajeva to su bili neuravnoteèni i areligiozni tipovi, bez smisla za pravu kr{}ansku prirodu, pohlepni za novcem redovnici ~iji je vrhovni ideal bio bezbri`no ìvqewe po manastirima ... [pawolska crkva je nagomilala golema bogatstva i na taj na~in postala jedan od najstrasnijih tla~iteqa radni{tva. U bankama, u zalagaonicama, u brodarskim dru{tvima, u privatnim èqeznicama i u rudarskim poduze}ima, svuda se nalazi crkveni kapital, koji se pewe na milijarde... Objasniv{i uzroke i povode gra|anskom ratu, Kocbek isti~e svu izobli~enost i pretvorstvo, manifestirano pri po~etku rata, a poslije svega ulogu sve}enstva koje je u najve}em dijelu stalo na stranu feudalaca i pobuwenih generala, bez obzira {to su prekr{ili zakletvu prema zakonitoj vladi. A onda prikazuje stvari, koje su poznate iz talijanskoabesinskog rata, u kome je tako|er sve}enstvo odigralo nesumwivo jednu sasvim neevan|elsku ulogu. Vidio sam kako su kr{tavali tenkove (...) Najdrzovitije im davali imena Karmelske djevice i drugih Madona i tako vr{ili oskvrnu}e svetiwa (...) Sve}enici u kratkim sutanama i pu{kama na ramenima vodili su pastvu u boj. Morali su do}i divqi mavarski vojnici, Muhamedovi vjernici, sa znakom Srca Isusovog na grudima, da koqu [pawolce u katoli~ko ime, i sa poklikom @ivio Krist Kraq! Dok se u [pawolskoj ovako ponio najve}i dio sve}enstva prema svome narodu, dotle je fa{izam, podvla~i Kocbek, u ime vjere najokrutnije progonio i mu~io baskijske katolike i baskijsko sve}enstvo. Dakako, katoli~ka {tampa u [pawolskoj je o svemu tome {utila, mada je broj poubijanih baskijskih sve}enika ve}i od broja ubijenih katoli~kih sve}enika u Meksiku, i mada je baskijski katolicizam na daleko vi{em stepenu negoli je meksi~ki. Koliko su se Frankove trupe i klerikalne pristalice borile protiv vladinovaca vidi se po pisawu katoli~kog La Croix koji tvrdi da Frankova vojska uop}e nema zarobqenika po{to ih se smjesta ubija. Kocbek tvrdi da je pobuna generala Franka imala za ciq o~uvawe feudalne reakcije, a nikako ne obranu vjere kao ni obranu od komunizma. Jer, komunisti~kih je poslanika u [pawolskoj bilo svega 15 na 415 ostalih. Kr{}anin ne moè nikako da prihvati komunisti~ka na~ela produùje Kocbek ali po tvr|ewu mnogih trezvenih katolika, komunisti~ke [pawolske nije uop}e ni bilo. Komunizam sluì {pawolskim fa{istima kao izgovor, da mogu nastupati protiv radni~ke klase. U ~asu kad je gra|anski rat buknuo, nije bilo nikakve opasnosti da se komunizam presadi u [pawolsku, ali je pobuna generala tu mogu}nost pove}ala. Razmotriv{i sve uslove pod kojima se je {pawolski rat vodio, dovikuje tada ve} biv{i slovenski klerikalac Kocbek svima u svijetu, a tako i na domu, koji tvrde da je {pawolski rat vjerski rat, da je to najdrzovitija fa{isti~ka la`, jer su uzroci tog rata socijalni, a ne vjerski. Unamuno je
826
jo{ pred smrt rekao: To {to se sprema kod nas nije fa{izam, ve} karikatura hitlerizma. A {pawolski fa{izam je, kao i drugdje reakcija kapitalizma na politi~kom, socijalnom i ekonomskom poqu, koja liberalni kapitalizam ho}e da zamjeni sa dràvnim. To je rafinirani i maskirani materijalizam koji negira li~nost i wenu slobodu.(isto; str. 312-313) Naravno, nikog nije iznenadila odluka qubqanskog ordinarija, koji je poveo postupak protiv Kocbeka i kaznio ga time, {to mu je zabranio da drì predavawa pred katolicima dok ne popravi sablazan koju je prouzro~io u katoli~kim redovima, svojim ~lankom o [pawolskoj. (isto; str. 314) Nije onda ~udo da jedan od najdiscipliniranijih ~lanova Katoli~ke akcije, koji u woj sura|uje od wenih po~etaka sa svim àrom prakti~nog katolika, A. Pilepi}, kad se pita za{to je napisao svoju kwigu In aedificationem, odgovara, da su to prvo jaz izme|u dviju glavnih struja u na{em katoli~kom pokretu i u Katoli~koj akciji, drugo; Kriàrstvo, koje u svojoj te`wi da monopolizira cijelu hrvatsku Katoli~ku akciju uteklo se sredstvima koja nisu uvijek u skladu s istinom, a jo{ mawe s toliko izvikanom depolitizacijom. I tre}e: Seniorsko domagojska struja ... U politi~kom pogledu ta se struja dala previ{e zahvatiti od politi~ke strasti, tako da katkada prosu|uje doga|aje i osobe ne po tome kako se oni odnose prema interesima vjere i crkve nego prema hrvatstvu, srpstvu ili jugoslavenstvu. Osobito u tomu grije{i Hrvatska straà. Zlo je, {to wezini neki ispadi, po kojoj wezino nepotrebno politi~ko zadirkivawe, po koja wezina polemika protivnicima kasnije sluì kao oru`je protiv katolicizma i Katoli~ke akcije. Ante Pilepi} daje i sugestije kako bi se to stawe popravilo i predlaè promjenu ~itavih vodstava nekih sada{wih organizacija, ~ime bi se uklonilo mnogo razloga me|usobnih prepirawa i predbacivawa. Me|utim, ova i ovakva Katoli~ka akcija jo{ }e nekoliko godina u svom razvoju sazrijevati u takvom smjeru da bude na po~etku usta{kog klerikalizma sposobna da postane wegov najmo}niji faktor. Svakako sa zaslugama vrhovnog vodstva Katoli~ke akcije, koja je u Hrvatskoj i Sloveniji uistinu bila divna suradwa i sudioni{tvo laika u hijerarhijskom apostolatu. Ova }e biti gotovo ista, kad bude do{lo vrijeme krvavoj ètvi, kao {to je bila i u {pawolskom ratu, o ~emu je tako kura`no progovorio, jo{ 1937, profesor Kocbek. (isto; str. 315-316)
10. Kriàri temeq usta{ke politike i genocida nad srpskim narodom

@uti} isti~e da su za vreme NDH kriàri s odobrewem hrvatskog episkopata delovali u usta{kom nacifa{isti~kom duhu, i da je ova organizacija Katoli~ke akcije dala najistaknutije usta{ke kadrove. Kriàrska bratstva i sestrinstva s velikim odu{evqewem pozdravila su okupaciju i raspar~avawe Jugoslavije i osnivawe Nezavisne Dràve Hrvatske. U tom delu Kriàri su videli bo`ji prst i boìju voqu, ostvarewe svih katoli~kih nastojawa da se stvori sveta Hrvatska (Croatia sac827
ra). U klerikalnoj Nedjeqi, u prvom broju objavqenom u NDH, od 27. aprila 1941, {tampan je ~lanak Kriàri pozdravqaju u Dràvi Hrvatskoj poglavnika, koji u obliku proglasa poziva kriàre da se u svemu stave na raspoloèwe usta{ama. Kriàri su predstavqeni kao usta{ki omladinci koji su jo{ u vreme Kraqevine Jugoslavije, za vreme svojih sastanaka i taborovawa, urezivali u koru drve}a @ivio Ante Paveli} i na ve~er, pri logorskoj vatri, pevali Vrati se Ante, Hrvatska te zove. ^lanak se zavr{ava pozivom da se svi kriàri ukqu~e u rad za prosperitet NDH: Kriàri! Vjekovna te`wa hrvatskog naroda je ispuwena. Za hrvatsku dràvu treba svim silama raditi, stoga neka svaki ostane na svom mjestu u svom kriàrskom bratstvu. Veliko kriàrsko bratstvo naskoro }e poslati svoju okru`nicu sa svim potrebnim uputama. Bog ìvi @ivela NDH! @ivio poglavnik dr Ante Paveli}! U istom broju Nedjeqe objavqen je ~lanak dr Feliasa Niedzielskog, usta{kog podùpana, upravnog zapovijednika usta{ke mladeì i predsednika Velikog kriàrskog bratstva, u kojem predstavqa ìvot i rad A. Paveli}a: U svojoj politi~koj dalekovidosti on ne traì veze xsa parlamentarnim mediokritetima, nego traì dodir sa velikim qudima, s vo|om wema~kog naroda i s vo|om talijanskog naroda... Bog koji ravna sudbinom naroda i koji upravqa srcem kraqeva, dao nam je dr Antu Paveli}a i potakao vo|u prijateqskog i savezni~kog naroda Adolfa Hitlera da svojim pobjedonosnim ~etama razbije na{eg tla~iteqa i omogu}i nam stvarawe NDH. Neka je slava Bogu, na{a zahvalnost Adolfu Hitleru i neograni~ena qubav i odanost poglavniku dr Anti Paveli}u. Veliko kriàrsko bratsvo uputilo je, krajem aprila 1941, pozdrav poglavniku preko usta{kog vojnog sve}enika dr Ive Guberine i vele~asne gospode Cvitanovi}a i Vitezi}a. Generalni duhovnik kriàra, dr Milan Beluhan, kleronacionalnim govorom je pozdravio Antu Paveli}a: Neopisivo nam je veseqe i sre}a {to ispred Velikog kriàrskog bratstva i cijele kriàrske organizacije moèmo pozdraviti poglavnika na{ega, osloboditeqa hrvatskog naroda, osniva~a i poglavara Nezavisne Dràve Hrvatske. Na{i ~lanovi, vo|eni svojom lozinkom `rtva, euharistija, apostolat, nisu se bojali pote{ko}a, na pri~esnoj klupi traìli su nebesku okrepu, a u narodu bili su apostoli na{ih vjernih i narodnih svetiwa. Odgojeni u duhu katoli~kog radikalizma, koji u na~elima ne pozna kompromisa, oni nisu poznavali popu{tawa ni u programu hrvatskog nacionalizma. Poglavni~e! Kriàri vas pozdravqaju i izjavquju vam svoju veliku qubav i odanost. Svemogu}i neka na vas i na{u dràvu izlije obiqe svog blagoslova. A Kriàri }e i nadaqe izgra|ivaati za Boga besmrtne du{e, a za hrvatski narod nesalomive karaktere. Bog ìvi! Za Dom spremni! U junu 1941. delegacija Velikog kriàrskog bratstva i sestrinstva, na ~elu sa dr Milanom Beluhanom, posetila je poglavnika Antu Paveli}a i tom prilikom izrazila duboku odanost usta{koj ideji i borbi: Poglavni~e! Na{ predsjednik dr Feliks Niedzielski nalazi se ve} duqe vremena na usta{koj du`nosti u Bosni, te dozvolite da vas, kao podpredsjednik Veli828
kog kriàrskog bratstva pozdravim u ime kriàra i kriàrica. Hrvatski kriàri i kriàrice zapo~iwu svoju borbu za du{e hrvatske omladine u ~asu kada zadwa srpska tiranija pada na hrvatski narod. I dok vi, poglavni~e iz tu|ine, te{kim radom, `rtvama, ustrajnom borbom tresete temeqima krvave Jugoslavije, mi obilazimo sela i gradove svih hrvatskih krajeva i u du{ama omladine dièmo vjeru, ja~amo nadu. A divna ta omladina razumije nas i odaziva se. Htjeli bismo vam re}i, poglavni~e, da se na tisu}e i tisu}e ruku sklapalo, koqena prigibalo pred licem Bo`jim u molitvama za uspjeh va{e borbe i nastojawa za pobejedu Hrvatske, za va{ {to skoriji dolazak. I do|oste nam! Mi smo sretni i ponosni da vas je odmah na prvom koraku, na pobjedonosnom povratku, za stolom u Vrbovskom dvorila na{a jedna sestra kriàrica... Hrvatski kriàri i kriàrice, eto reko{e vam svoje èqe i ambicije. Reko{e vam kako su vam zahvalni, do smrti zahvalni i ne èle ni{ta drugo nego da vam tu svoju zahvalnost dokaù djelom i radom. Dozvolite da vas pozdravimo na{im kriàrskim pozdravom Bog ìvi. Dozvolite da vam kaèmo kako smo svi do jednoga u svakom ~asu, u svakoj prilici i pod svim okolnostima: Za dom (svi prisutni pozdravqaju uzdignutom desnom rukom, i gromko kli~u: Spremni!). Za ~itavo vreme postojawa Nezavisne Dràve Hrvatske kriàri su, s odobrewem hrvatskog episkopata, delovali u usta{kom nacifa{isti~kom duhu. Kriàri, kao organizacija Katoli~ke akcije, dala je najvi{e istaknutih kadrova u usta{koj organizaciji, vojsci, usta{koj vlasti, propagandi, kao i u policiji i u logorima smrti. Kriàri su stalno isticali da je wihova zasluga {to usta{tvo i Nezavisna Dràva Hrvatska manifestuju izraène verske ose}aje, i {to su Rimokatoli~ka crkva i usta{ki reìm solidarni u metodama i ciqevima. Ni studentska omladina, okupqena oko Hrvatskog katoli~kog akademskog dru{tva Domagoj, nije zaostajala u izlivima odu{evqewa povodom uspostave svete Nezavisne Dràve Hrvatske. Karakteristi~an je telegram iz maja 1941: Ponosni ~iwenicom da su iz redova tog pokreta proiza{li mnogi iskreni i odu{evqeni borci za kona~no oslobo|ewe hrvatskog naroda i ostvarewe wegove Nezavisne Dràve, od kojih brojni i u ovim historijskim ~asoviam sara|uju kod va{eg oslobodila~kog i stvarala~kog, izri~emo neograni~enu odanost i vjernost Dràvi Hrvatskoj. U rimokatoli~kim sredwim i visokim {kolama NDH sve{teni~ki podmladak je vaspitan u duhu usta{kih na~ela i nacifa{isti~ke doktrine o rasnoj i vjerskoj netrpeqivosti me|u narodima. U tom pravcu izuzetnu aktivnost je ispoqio Zbor duhovne mladeì zagreba~ke, koji je organizaciono bio vezan uz Nadbiskupsko bogoslovsko sjemeni{te zagreba~ke nadbiskupije. Uì odbor Zbora duhovne mladeì zagreba~ke posetio je, 30. aprila 1941, poglavnika Antu Paveli}a. Poseta je usledila dva dana prije velikog historijskog dana, spomen dana Zriwskog i Frankopana. Uì odbor pozdravio je poglavnika s kr{}anskim pozdravom Hvaqen Isus! Uz mudru
829
lozinku: Za dom spremni! O ovoj poseti Katoli~ki list od 7. maja 1941. doneo je slede}i izve{taj: Ponijeli smo poglavniku lijepu izra|enu spomen povequ. Iz te poveqe smo pro~itali pozdrav. Rekli smo poglavniku da molimo spasiteqa i Uskrisiteqa Hrvatske neka nam u wegovim vrijednim rukama u{~uva dar najteè slobode. Rekli smo mu da je u 13-vjekovnom jubileju ù|ena sloboda najdragocjeniji dar na{oj dragoj Kroaciji, jer sloboda su vrata sretnije budu}nosti hrvatskog naroda. Kazali smo poglavniku Hrvatske i to da su na{a srca kucala za w ve} dugo, i da su mu na{e misli plele lovoriku uspjeha za to {to su u wegovo srce presa|ene ideje vodiqe: Bog i Hrvati! Hrvatska Hrvatom! Poglavnik nam je srda~no stisnuo desnicu i rekao nam je ganuta srca: Bra}o bogoslovi! Govorio nam je kao otac. On je u najteìm danima na{ao u na{im mladim redovima najvi{e pomo}i i najvi{e razumijevawa. Kad mu nitko nije mogao donositi vijesti, desna ruka bila su mu na{a bra}a, naro~ito iz Hercegovine, on to ne moè zaboraviti... Kod osnivawa NDH poglavniku je najve}a bojazan bila za pomawkawem hrvatske inteligencije u dràvnim, javnim poslovima, a naro~ito u vojni~kim krugovima, gdje }e trebati odmah imenovati na stotine ~asnika. I u takvim te{kim prilikama uvijek se je bojao da ne bi mo`da ponestalo sve}eni~kog podmlatka kao {to je to bilo 1918. godine, kada su u bogosloviji ostala samo dvadesetorica. Takva sudbina bila je za hrvatski narod jedan od najja~ih udaraca, jer hrvatski narod bez svoga sve}enstva, bez svojih crkava, bio bi osu|en gotovo na propast. Mi smo uvjerili poglavnika da toga ne}e biti, premda vaqa priznati, kako je rekao na{ preuzvi{eni g. nadbiskup, da bi u zagreba~koj nadbiskupiji, kad bi htio popuniti sva mjesta trebao odmah 300 novih sve}enika. Poglavnik nam je daqe govorio: Ne bojte se! Biti }e vam omogu}en rad. Nastojat }emo uvesti harmoniju izme|u crkve i dràve. Vi{e ne}e biti domago{tva (domagojstvo kao deo Katoli~kog pokreta koji je forsirao politi~ke metode borbe N. @.). Vi{e ne}e biti stran~arewa, koje samo cijepa hrvatsku du{u (...) I hrvatskom narodu moramo sa~uvati zdrav moral. Na to ste vi prvi pozvani. Biti }e vam rad potpuno omogu}en. Vi{e ne}e biti gospodarskih zapreka i ekonomskih neprilika... Ne bojte se! Mi }emo znati cijeniti va{e `rtve, koje su za hrvatsku naciju najpotrebnije. Zato vas pozivam na suradwu. Pozdravite mi sve bogoslove. Va{ mi je posjet vrlo drag. Bogoslovi zagreba~kog nadbiskupskog sjemeni{ta odràvali su stalne veze sa Paveli}em, pa su ga ponovo posetili 18. aprila 1942. O toj poseti op{irno je izve{tavala usta{ka i katoli~ka {tampa. Hrvatski narod, od 19. aprila 1942, objavio je fotografiju Paveli}a sa bogoslovima. Katoli~ki list, br. 18, od 30. aprila 1942, objavio je izvje{taj sa te posete pod naslovom Poglavnik je primio Zbor duhovne mladeì zagreba~ke. Na ~elu delegacije bogoslova bili su wihovi poglavari: dr Frawo [eper (ravnateq) i dr Dragutin Neì} (duhovnik), i ekonomi Josip Jambro{i} i Rudolf Pukqak. Poglavnika je u ime Zbora pozdravio bogoslov Stjepan Krivo{i}. Nakon wegovog govora A. Paveli} se rukovao sa svakim bogoslovom,
830
a posle toga ~lanovi peva~kog bogoslovskog dru{tva Vijenac otpevali su dràvnu i usta{ku himnu, te pesme Nema toga lovora od Vilhara i Strgnusmo lance od [rama. (@uti}; cit. delo; str. 224-228) I Riveli iznosi istovetne tvrdwe. On nagla{ava da Katoli~ka akcija, Veliko bratstvo kriàra, Akademska udruga Domagoj, Katoli~ka studentska udruga Mahni}, Velika unija kriàrskih sestara, brojne ùpne crkve, rekreativni kruòoci, katoli~ke {kole i konvikti sva struktura Hrvatske katoli~ke crkve mobili{e se na podr{ci i {irewu usta{ke ideologije i na ubje|ivawu vjernika da je Bog blagoslovio surovu poglavnikovu diktaturu. Kriàrska propaganda predstavqa bogohulnu mje{avinu usta{ke apologije i vjerskog fanatizma, kao {to pi{e u ~asopisu Nedjeqa od 6. jula 1941: Usta{ka Hrvatska biti }e Isusova i na{a, i ni~ija druga. Sav hrvatski narod, od na{ega voqenoga poglavnika do najmawega djeteta, osjetio je u ovim danima Isusovu ruku. Mjesec dana kasnije Nedjeqa objavquje ~lanak pod naslovom Kriàri u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, u kojem se tvrdi: Kako god ~vrsto vjerujemo u Boga, tako ~vrsto vjerujemo u poglavnika... Ispuwava se pravda, padaju na{i protivnici. Razni predstavnici kriàrskih organizacija koje su rasute po provinciji, kao ona u Gospi}u (na ~ijem ~elu se nalazi usta{ki prefekt Jurica Frkovi}), sara|uju na organizovawu masovnih pokoqa. Za vrijeme jednog prijema prire|enog za kriàre u jesen 1942. monsiwor Stepinac }e ih ovako pozdraviti: Neka na{ dana{wi sastanak posluì kao nadahnu}e va{em radu i neka bude potvrda radnog i svestranog obiqe`ja va{e organizacije. Puno sau~esni{tvo Hrvatske katoli~ke crkve s usta{kom diktaturom ozvani~eno je 26. juna 1941, kada prilikom sve~anog susreta najvi{ih dostojanstvenika crkve i poglavnika, monsiwor Stepinac jam~i Paveli}u vjernu i lojalnu suradwu za veliku budu}nost na{e domovine. Saradwu koju primas Hrvatske potvr|uje u brojnim javnim prilikama, ~esto prisustvuju}i i sve~anostima usta{kog reìma i okupacionih nacifa{isti~kih snaga: u svojstvu zagreba~kog nadbiskupa Stepinac, na primjer, prisustvuje sve~anom otvarawu Sveu~ili{ne nedjeqe za wema~ku i hrvatsku vojsku 1941, te inauguralnoj sve~anosti Kongresa koji je organizovan u Zagrebu 28. oktobra 1941 (u ~ast proslave godi{wice fa{isti~kog mar{a na Rim). Politi~ko-ideolo{ko-vjerski sporazum izme|u poglavnika i monsiwora Stepinca veoma je konkretan: usta{ki reìm postavqa sebi ciq da Nezavisnu Dràvu Hrvatsku pretvori u jedinstvenu zemqu u svijetu na stranu grad Vatikan koja }e biti nastawena samo vatrenim katolicima; a katoli~ki kler odaje Paveli}u du`no priznawe. Kanonik Kolarek, u Katoli~kom listu od 8. avgusta 1941, ozna~ava poglavnika kao prvog sina hrvatskog naroda, obnoviteqa hrvatske dràve, povijesnu li~nost koja se nije vidjela stoqe}ima, i zakqu~uje da je hrvatska dràva ~iwenica koju su generacije nosile u svom srcu kao ideal sve dok ruka provi|ewa (preko Ante Paveli}a) to nije ostvarila. (Riveli; cit. delo; str. 137-138)
831
Simi} nagla{ava da se od prvih dana u NDH osetio snaàn politi~ki uticaj kriàra. Oni su istupali vrlo odlu~no u klerikalnom i {ovinisti~kom duhu. Uostalom, to je bilo sasvim prirodno i logi~no. Predratni period kriàra odvijao se u klero-usta{koj kampawi za ostvarewe usta{kih na~ela. Sa proklamovawem NDH, u prvo vreme, Kriàri su se pokazali kako umeju da rukuju i oru`jem: postavqali su se kao straàri pred usta{kim ustanovama u Zagrebu. Wihov udeo u dràvnom banditizmu NDH bio je ogroman. [to je najzanimqivije, svoje postupke redovno su opravdavali frazama u odbrani hrvatskih tradicija. Jedno je bilo sigurno, da su usta{kom pokretu kriàri sluìli ne samo kao pojedinci nego i kao versko-crkvena organizacija na politi~koj osnovi. Tako su oni nastupili kao jedna od prodornih snaga oko idejnog organizovawa NDH. Ovu ~iwenicu je potvrdio i Katoli~ki tjednik. Preporodnim idejama, u koju se uzda nova Hrvatska (tj. NDH, pr. S. S.), bilo je kriàrstvo i idejni i organizacioni prete~a. Kada se pogleda idejna i politi~ka razvojna ideja kriàra, zatim wihovo u~e{}e u dràvnom banditizmu NDH, onda je savim razumqivo, da su oni, posle likvidacije klero-usta{kog reìma, istupili kao organizovana teroristi~ka grupa. [to je najkarakteristi~nije, kriàri su, i ovog puta, bili povezani sa katoli~kim klerom. Za nas je od va`nosti da ustanovimo, da su oduvek Vatikan i kler u na{oj dràvi gledali na kriàre sa blagonaklono{}u. Radi propagandnog uspeha pred klerikalnim masama, kriàri su istupali kao vatreni pobornici odràvawa katoli~kih tradicija, uop{te kao branioci politike Rimske crkve. Sve wihove politi~ke manifestacije kretale su se u ovom pravcu. Oni se mogu pohvaliti, da su u svom radu nailazili na razumevawe i podstrekivawe u krugovima papske Kurije. U toku dugog svetskog rata, papa Pije XII je pokazivao Kriàrima dostojnu pa`wu i preko opata Markonea, slao im je apostolske blagoslove. O jednom takvom apostolskom blagoslovu sa~uvan je pomen u Katoli~kom tjedniku. Naime, sa~uvan je tekst pisma opata Markonea dru Lavu Znidar~i}u, predsedniku kriàra (Zagreb), koje glasi: Prot. 671/1943. Zagreb, 29. sie~wa 1943. Cieweni gospodine Doktore! Nadasve me veseli, {to vam mogu saop}iti da je veliki sve}enik Pijo XII bio veoma obradovan izrazima sinovske odanosti, {to mu ih je uputila mojim posredovawem hrvatska katoli~ka mlade` prigodom nedavne skup{tine kriàra, odràne ovdje u Zagrebu. Toliko je milije i dragocjenije Svetom otcu sve~ano obe}awe hrvatske mladeì, da }e ostati vjerna na~elima Katoli~ke akcije, koliko su teè okolnosti, u kojima ona mora ìvjeti i braniti svoju vjeru. Na wihov duh `rtve i na wihov zanos Sveti otac ra~una, jer zna, da se sve moè o~ekivati od velikodu{nosti mladeì, a zna tako|er, da je wihov primjer i wihov zanos neodoqivo oru`je, da se du{e jo{ vi{e usavr{e ili natrag prizovu na~elima kr{}anskog ìvota.
832
Pa zato, da odluke te drage mladeì budu oplo|ene Bo`jom milo{}u, wegova svetost {aqe im posebni apostolski blagoslov. S osobitim po{tovawem, Josip Ramiro Markone opat-biskup Opat Markone se nije ograni~io samo na preno{ewe posebnog papskog blagoslova kriàrima i da ih sam blagoslovi. On je oti{ao korak napred: podelio je kriàrima i nov~anu pomo}. O ovoj pomo}i ima dokaza u zagreba~koj Kriàrskoj straì, br. 2, od 5. avgusta 1944. Preuzvi{eni o. Josip Ramiro Markone O.S.B, izaslanik Sv. oca u Hrvatskoj, izvolio je za potrebe na{e kriàrske organizacije pokloniti svotu od 10.000 kuna, koje mu je Sv. otac dao na raspolagawe. Zahvalni smo preuzvi{enom papinom legatu na ovako obilnom daru i veseli nas, da je ovo novi znak priznawa od strane predstavnika Sv. oca u Hrvatskoj na{oj kriàrskoj organizaciji. Preuzvi{eni legat od svoga dolaska u Hrvatsku pokazuje uviek posebno zanimawe za na{u organizaciju i prati wezin rad s velikim simpatijama. Ovaj dar je novi znak wegove qubavi i naklonosti prema nama kriàrima. Mi smo zahvalni i obe}ajemo mu, da }emo uviek ostati vjerni Sv. ocu i na{im kri{}anskim na~elima . Pre i posle ove vatikanske nov~ane pomo}i i apostolskog blagoslova, kriàri su istupali kao organizovani ~lanovi politi~kih i vojni~kih odreda sa zavetom da }e uviek ostati vjerni Sv. ocu i kr{}anskim na~elima. Potvrdu o ovome nalazimo u materijalu objavqenom u Nedeqi, wihovom organu. Iz jednog ~lanka Nedeqe, pod naslovom Hrvatska legija, vidi se da su: mnogi ~lanovi kriàrskog bratstva pri{li u usta{ku bojnicu, juri{ne satove i Hrvatsku legiju. Ti na{i ~lanovi bore se rame uz rame na Isto~noj fronti i u na{oj ponosnoj Bosni. Kriàri su u~estvovali i u zloglasnoj Crnoj legiji; Lijepi broj kriàra iz Bosne pohrlio je u redove Crne legije. Na ovaj na~in, kriàri su dokazali kako prakti~no shvataju kr{}anska na~ela i potrebe kolektivnog istupawa. îwenica je da su kriàri na Isto~nom frontu bili ukqu~eni u Vermaht. [to se ti~e Crne legije, ona je bila usta{ka teroristi~ka organizacija koja je posebno delovala na podru~ju Bosne i Hercegovine, opet u sastavu Vermahta. Crna legija se posebno istakla svirepo{}u i zlo~inima protiv ~ove~nosti. Isto tako, ~iwenica je da su kriàri u NDH bili dobro povezani sa Vatikanom preko opata Markonea. Videli smo da su dobijali posebne apostolske blagoslove pape Pija XII i nov~ane pomo}i preko opata Markonea. (Simi}; Vatikan...; str. 111-113) I Lu~i} navodi podatke u prilog tvrdwi da su kriàri propagirali i pomagali usta{ku organizaciju. Veliko kriàrsko bratstvo i sestrinstvo odigrali su ulogu odgajiteqa jednog dijela omladine u duhu fa{izma, nacionalne, vjerske i rasne nesno{qivosti, te su jo{ za vrijeme Jugoslavije u velikoj mjeri propagira833
li i pomagali usta{ku organizaciju i pripremali teren za okupaciju i dolazak na vlast usta{kih zlo~inaca. Od mnogobrojnih dokaza nave{}emo samo nekoliko dokumenata iz same kriàrske i usta{ke {tampe, koji svedo~e o razornom, izdajni~kom, profa{isti~kom radu tih organizacija jo{ pre nego {to je NDH uspostavqena. Kriàrski list Nedjeqa, od 11. jula 1943, donosi ~lanak pod naslovom Na{i pokojnici, u kome se hvali da su kriàri na svojim logorovawima bili usta{ko-teroristi~ki indoktrinirani jo{ pre pada stare Jugoslavije: Sve nam se ~ini, da }e biti od wih dobri ~asnici, a kako i ne bi, mnogi su oni rojni~ki te~aj svr{avali na kriàrskim taborovawima. Sarajevski sve{tenik Frawo Kralik, duhovni asistent Katoli~ke akcije i urednik lista Katoli~ki tjednik, koji je izlazio u Sarajevu, napisao je u svom tjedniku od 27. IV 1941, ~lanak pod naslovom U znaku `rtve uz povratak hrvatskih usta{a, u kome izme|u ostalog kaè: ...Neka se `rtve jo{ dosqednije prihvate oni nara{taji koji su je i u svoj program stavili: kriàri i kriàrice. Prigodom zadwih doga|aja vidjelo se kako je va`nu ulogu vr{ila ta organizacija duhovno pripravqaju}i novu, mladu, bo`ju Hrvatsku. Odgoj je kriàrske omladine, zahvaquju}i pok. dr Ivanu Mercu i ìvom dr Ivi Protulipcu, bio radikalno hrvatski. Duhovni program wezin s duhovnim programom usta{a slagao se. Iznosio ga je bezbroj puta, na raznim velikim manifestacijama dr Ivo Protulipac, a i drugi kriàrski govornici. Neka, eto, kriàrska `rtva u budu}nosti do|e do jo{ ja~eg izraàja, ali ne toliko rije~ima koliko dijelima... Ovo je najboqa ilustracija politi~ke linije kriàrstva, koja se, kako kaè sve{tenik Kralik, slagala s usta{kom politi~kom linijom. Kako je izgledala ta bo`ja Hrvatska koju su kriàri tako revnosno pripremali, to je na{ narod, naàlost, sam iskusio u Jasenovcu, Gradi{ki, Jadovnu i drugim logorima smrti. Organizacija Veliko kriàrsko bratstvo i sestrinstvo nije bila jedina profa{isti~ka i prousta{ka organizacija u predratnoj Jugoslaviji, ali je bila najja~a po svojoj organizovanosti i najistaknutija po svom fa{isti~kom stavu. Ja~awem fa{izma u nekim zemqama, a naro~ito nakon dolaska nacizma na vlast u Nema~koj, kriàrsko udruèwe preuzelo je oblike fa{isti~ke organizacione strukture i rada, s o~iglednom namerom da bude spremno da u nadiru}em sukobu fa{isti~kih i demokratskih snaga u svetu odigra svoju ulogu na strani fa{izma. Veliko kriàrsko bratsvo i sestrinstvo bilo je organizovano strogo centralisti~ki i podeqeno na takozvane stale{ke zajednice i to: Zajednica seqa~ke kriàrske omladine, Zajednica radni~ke kriàrske omladine, Zajednica |a~ke kriàrske omladine, Zajednica malih kriàra i Zajednica kriàrske avangarde. Rad tih dru{tava, koja su imala svoju lokalnu i svoju centralnu upravu (Zagreb, Palmoti}eva ulica), i svoju {tampu (Nedjeqa, Kriàrska straà, Socijalni rad, Vrti}, Za vjeru i dom, Katolik u [ibeniku, itd.), odvijao se preko ~lanskih i duhovnih sastanaka, predavawa, javnih nastupa i zborova, predstava, kongresa i {tampe...
834
Kriàrsko udruèwe je svim sredstvima {irilo fa{isti~ku propagandu me|u svojim ~lanovima i u narodu, u ~emu su ih podsticale i vlasti. Mada su fa{isti~ki osnovi kriàrskog udruèwa bili u otvorenoj suprotnosti sa u~ewem crkve, wegovim radom rukovodila je visoka crkvena hijerarhija s nadbiskupom Stepincem na ~elu. Sam nadbiskup Stepinac, kao predsednik biskupskih konferencija odobrio je, 1940. godine, predsedni{tvo Velikog kriàrskog bratstva kao i samog predsednika kako se vidi iz ~lanka Smjena na kormilu (Nedjeqa, broj 44 od 1940.) i iz ~lanka poruke koju predsednik dr Feliks Niedzielski upu}uje Velikom kriàrskom bratstvu daju}i ostavku na svoj poloàj. (Nedjeqa, broj 15 od 19. aprila 1942, strana 2). Kriàrsko udruèwe bilo je jo{ prije okupacije usko povezano s usta{kom organizacijom. Mnogi wegovi ~lanovi bili su usta{e, i u ~asu napadaja nacifa{izma na na{u zemqu, oni su do kraja izvr{ili svoju petokolona{ku ulogu razoruàvaju}i jugoslovensku vojsku, predavaju}i oru`je okupatoru i organizuju}i usta{ku vlast. U toku postojawa Nezavisne Dràve Hrvatske kriàrska organizacija sve se vi{e stapa s usta{kim reìmom i postaje stub usta{ke strahovlade. êtiri godi{ta kriàrskog glasila Nedjeqe najboqe to dokazuju. (Lu~i}; cit. delo; str. 81-82) Avramov obja{wava kako su neke katoli~ke organizacije nastavile da deluju posle rata. Sve organizacije obuhva}ene Katoli~kom akcijom u Hrvatskoj, po odluci nadbiskupa Stepinca, raspu{tene su 1. jula 1945, nakon {to je socijalisti~ka vlada uputila zahtev Stepincu da dostavi spiskove ~lanova svih verskih organizacija. Da bi to izbegao raspustio ih je. Jedino je i nadaqe ostala u ìvotu katoli~ka organizacija Caritas. Kriàri su posle bekstva iz zemqe 1945. nastavili borbu u inostranstvu, potpomognuti, ili mo`da samo manipulisani, od strane Zapada u borbi protiv boq{evizma. Finansirani su od strane Rima i na wihovom ~elu nalazio se sekretar bratstva Sv. Jeronima Krunoslav Draganovi}. Po navodima Loftusa, Draganovi} je organizovao {pijunski centar u Trstu 1945. i prva grupa kriàra, naoruàna britanskim oru`jem, uba~ena je u Jugoslaviju iste godine. Zapadne obave{tajne slu`be poznavale su Draganovi}a kao zlatnog sve{tenika koji je kontrolisao velik deo pokradenog bogatstva iz Jugoslavije. U histeriji rane faze hladnog rata Vatikan je gledao na Hrvatsku kao svoj bastion na Balkanu. Kao lider kriàra, Draganovi} je odràvao izvanredan kontakt sa svojim snagama u Hrvatskoj i imao je podr{ku katoli~ke crkve. U Sloveniji duhovni vo|a kriàra bio je biskup Gregor Ro`man. Draganovi}, navodi daqe Loftus, bio je u centru vatikanske {pijunske mreè za vi{e od 3 decenije i u najte{woj vezi sa papom Pijem XII i Pavlom VI. Sara|ivao je sa zapadnim obave{tajnim slu`bama u razli~itim osetqivim operacijama. Vratio se u Jugoslaviju 1967, a na konferenciji za {tampu, koja je odràna u Sarajevu 15. novembra iste godine izjavio je da se na taj korak odlu~io promi{qeno i slobodno. Wegov povratak bio je deo sporazuma izme|u Vatikana i Broza. Postoje tajne, zakqu~uje Loftus, koje je Tito poneo u grob. (Avramov; cit. delo; str. 84-85)
835
U zapadnoevropskim zemqama, u Americi i u Latinskoj Americi Katoli~ka akcija obnovqena je posle Drugog svetskog rata. Papa Pije XII, u govoru koji je odrào u Rimu, marta 1948, na skupu italijanskih biskupa rekao je: Stroga je obaveza onih koji to pravo imaju, qudi i èna, da u~estvuju na izborima. Oni koji se uzdrè od glasawa usled lewosti, ili nedostatka interesa ~ine greh smrtni greh... glas savesti nalaè svakom vernom katoliku obavezu da glasa za kandidata na listi koja pruà garancije za za{titu Boga i du{e, za realnu dobrobit pojedinaca, porodice i dru{tva, prema Boìjim zakonima i moralnoj doktrini hri{}anstva. Katoli~ka akcija u Italiji i {irom Evrope bila je ukqu~ena u demohri{}anske partije, koje su bile produèna ruka Vatikana. Jedan od vrsnih poznavalaca vatikanske politike kaè: Da biste shvatili kako su hri{}anski demokrati uspeli da odrè kontrolu za vi{e od ~etvrt stole}a, morate ispitati ulogu Katoli~ke akcije u Italiji. Predsednik Katoli~ke akcije Italije Veroneze (Vittorino Veronese) osnovao je u Rimu Circolo di Roma Rimski krug, koji je obuhvatio grupu istaknutih intelektualaca i zna~ajnih li~nosti iz politi~kog i diplomatskog ìvota i povezao ih sa Sv. stolicom. Ne{to kasnije Veroneze je izabran za predsednika UNESCOa. (str. 84-85)
IX CRKVA I HRVATI
1. Kako je Radi} izmislio i usvojio ìvo hrvatsko pravo na Bosnu i Hercegovinu
Podsetimo se definicije Katoli~ke akcije koju je dao nadibiskup [ari} prilikom onog hvalospeva upu}enog Ma~eku (citat kod Viktora Novaka) kojom identifikuje ideologiju Anta Star~evi}a i Stjepana Radi}a sa Katoli~kom akcijom. I ne samo ta definicija, ve} sve do sada izloèno, kao i ono {to sledi, nesporno dokazuje da su politika i crkva kod Hrvata uvek na istom putu, ~ak i kada naizgled postoji ideolo{ki nesklad. Upravo ovu tezu dokazuje @uti} u poglavqu Politika i crkva u slu`bi svehrvatstva, studija slu~aja ideolo{kih antipoda u kojem analizira politi~ko delovawe Stjepana Radi}a i ideolo{ko-politi~ku aktivnost zagreba~kog nadbiskupa Antuna Bauera, ina~e zna~ajnog organizatora Prvog hrvatskog katoli~kog sastanka. @uti} osporava pisawe istori~ara koji su od Radi}a stvorili humanistu, demokratu, mu~enika i dokazuje da je on imao megalomanske nacionalne apetite i neopravdane velikohrvatske pretenzije prema kojima se Hrvatska prostirala od Rijeke do Zemuna. Radi} je bio odani katolik i umereni antiklerikalist. @uti} zakqu~uje da zajedni~ka dodirna ta~ka sa Rimokatoli~kom crkvom-antijugoslovenstvo i srbofobija- nije mogla dovesti do trajnog savezni{tva zbog ideolo{kog nesklada izme|u Radi}evog povremeno ispoqavanog laicizma i antiklerikalizma.
836
Zagreba~kom nadbiskupu Antunu Baueru kao glavne karakteristike wegovog ideolo{kog opredeqewa @uti} pripisuje dosledni klerikalizam politi~kog katoli~anstva i antiliberalizam. Isti~e da je wegov glavni ciq bio da Hrvate usmeri ka ideologiji rimokatoli~kog svjetonazora (klerikalizma). Selektivni pristup dokumentaciji i subjektivno pisawe hrvatskih, ali i srpskih istori~ara, stvorili su od Stjepana Radi}a mirotvorca, panslavistu, humanistu sa neizbe`nim oreolom mu~eni{tva zbog izvr{enog atentata u Narodnoj skup{tini 1928. godine. Me|uratna {tampa i publicistika Hrvatske seqa~ke stranke (HSS), nezavisnih radikala Stojana Proti}a, levog zemqoradni~kog krila Dragoquba Jovanovi}a i komunista, predstavqaju S. Radi}a kao humanistu, demokratu, ju`noslavena koji se bori protiv velikosrpske hegemonije, Pa{i}evog agresivnog srpstva i batina{kog pre~anskog jugoslavenstva. (@uti}, cit. delo; str. 237) Stjepan Radi} je bio veliki protivnik ma|arskog reìma Kuena Hedervarija u Hrvatskoj i Slavoniji (1883-1903). On je akter i inicijator paqevine ma|arske zastave u Zagrebu 1895. godine, u vreme posete oca Hrvata Franca Jozefa. Politi~ku karijeru zapo~eo je u prava{kim redovima kao sekretar prava{ke opozicije koja se borila protiv unionista (ma|arona) vezanih za reìm Kuena Hedervarija. S druge strane, prema Habsbur{koj dinastiji S. Radi} je ispoqavao dràvqansku lojalnost. Odbacuju}i savez sa liberalcima iz Hrvatsko-srpske koalicije, koji su bili ma|arofilski raspoloèni, S. Radi} je sawao o ostvarewu dràvnog koncepta podunavske federacije kao najboqem dràvnom okviru za ostvarewe ujediwene Velike Hrvatske. S. Radi} je isticao da postoji samo jedan put koji vodi sigurnoj na{oj (slavenskoj i hrvatskoj) pobjedi, put do takvog ideala koji bi jednako odu{evqeno pozdravila i najnaprednija inteligencija i najzapu{teniji puk: do ideala podunavske federacije.... Carevinski program Podunavskog saveza dràva i naroda, razra|en u sedam ta~aka, predvi|ao je podelu Carevine u pet dràva: ê{ku, Gali~ku, Ugarsku, Hrvatsku i Alpsku. Prema tom dràvno-pravnom modelu mala Banska Hrvatska sa Slavonijom, pretvorila bi se u Veliku Hrvatsku, jer bi obuhvatala i Dalmaciju i Srpsku krajinu. Zbog toga je carevinski program bio delimi~no ostvarewe Radi}evih svehrvatskih dràvnih koncepcija. Za S. Radi}a je jedini izlaz bio ìveti i delovati u okvirima vje~ne, ali federalisti~ki preure|ene Austrijske carevine u ~ijim }e se granicama mo}i, na osnovu hrvatskog dràvnog prava i hri{}anske evropske kulture, dosqedno oìvotvoriti i pu~ka slavenska politika. Radi}evi megalomanski nacionalni apetiti nisu se zaustavili na granicama tzv. Trojedinice (Hrvatske, Slavonije i Dalmacije), ve} se {ire ka hrvatskoj Bosni. Radi}ev tzv. slavenski carevinski program predvi|ao je da se Bosna i Hercegovina pripoje k Monarhiji i to preko Hrvatske. U Domu, organu Hrvatske pu~ke seqa~ke stanke, bilo je objavqeno dosta ~lanaka koji su prou~avali hrvatstvo Bosne. U jednom ~lanku iz 1907. godine saop{teno je slede}e: U Bosni i Hercegovini ìve sami Hrvati, tj.
837
sav narod govori jednim jezikom, i to na{im hrvatskim. No taj narod razdijeqen (je) na tri vjere: rimokatoli~ku, gr~koisto~nu, muhamedansku ili muslimansku (tursku). Hrvatski istori~ar iz Bosne, Tomislav I{ek, kriti~ki je pisao o Radi}u isti~u}i da se on nije mogao osloboditi, ni u najamwoj mjeri, od bremena nasle|a, na osnovu koga su se Hrvati nau~ili ve} tako misliti da slobodne i ujediwene Hrvatske nema bez Bosne i Hercegovine, koje bi, zajedno s Dalmacijom, na{u domovinu za jedan i pol puta pove}ale. Prohabsbur{ki stav Radi} je posebno isticao 1908. godine, jer je aneksija Bosne i Hercegovine predstavqala punu afirmaciju wegovih ideja. Akt aneksije burno je pozdravio izraàvaju}i uverewe da je tim ~inom proces izgradwe federacije ve} zapo~eo. S. Radi} se oglasio preko Doma traè}i da Hrvati budu najodlu~niji branioci prava Habsbur{ke monarhije, dok se Srbi u te stvari ne smeju pa~ati. Bio je protiv starawa Bosanskog sabora strahuju}i da bi srpsko-turska ve}ina u takvom saboru mogla svoju prvu adresu da uputi u Istanbul traè}i otcepqewe Bosne od austrijske uprave. U vreme aneksione krize i okupacije Bosne 1908. godine, Radi} je izdao kwigu @ivo hrvatsko pravo na Bosnu i Hercegovinu. U wegovoj viziji Bosna je sastavni deo Hrvatske i pod èzlom habsbur{ke dinastije. Karakteristi~an je zavr{ni pasus Radi}eve kwige: Zato je danas Bosna i Hercegovina organi~ki deo Hrvatske, po ìvom pravu, a bi}e skoro, ako Bog da, i po gotovom faktu. Samo treba da svi mi Hrvati u ovom pitawu sjediwewa budemo Evropqani, dakle, najodlu~niji braniteqi prava Habsbur{ke monarhije. Protiv Pe{te istaknimo Jela~i}evu o{tricu, prema Beogradu podignimo lu~ svoga preporoda: slavensku i pu~ku kulturnu organizaciju. Uz te uvjete Bosna i Hercegovina moraju postati sastavni dio Hrvatske. T. I{ek isti~e da je za~u|uju}a Stjepanova upornost da i sebe i sve ostale ubijedi u opravdanost misije Hrvatske na podru~ju Bosne i Hercegovine. Sam je priznao da po hrvatskom pravu na Bosnu i Hercegovinu, nema nijednog novoga pisanog dokumenta....Iako svestan da su rimokatolici (Hrvati) u velikoj broj~anoj mawini u BiH, Radi} je ipak uvek isticao da su bezuvjetno prvi i najva`niji element. Posmatraju}i wen poloàj izme|u bosanske Hrvatske i dalmatinske Hrvatske, Bosnu je nazivao utrobom ostale Hrvatske. S. Radi}a su u wegovim velikohrvatskim pretenzijama pomagali najugledniji wema~ki politi~ari koji su i zagovarali tu misao da se Banska Hrvatska odijeli od Ugarske, da se sjedini s bosanskom i dalmatinskom Hrvatskom, pak s Istrom i sa slovenskim zemqama, i da sve to bude jedna dràva sa saborom i vladom u Zagrebu, naravski u zajednici s ostalom Carevinom. S. Radi} je istinski podràvao pangermanski plan iz 1911. godine o stvarawu Mitteleurope. Bra}a Radi} su u decembru 1904. osnovali seqa~ku stranku na osnovama hrvatskog dràvnog prava i pu~kom seqa~kom temequ. Hrvatska pu~ka seqa~ka stanka organizovana je na osnovu narodnog hrvatskog jedinstva u skladu s kulturnom i gospodarskom uzajamnosti svih, a osobito ju`nih Slavena, te kojoj je u politi~kom radu sredstvo hrvatsko dràvno historijsko i
838
pozitivno pravo. U Programu stranke, koji je formalno donesen na prvoj glavnoj skup{tini HPSS u septembru 1905, stajalo je, izme|u ostalog, da }e se stranka boriti na kulturnom planu da {kola ne bude verski indiferentna, ali da se uklone klerikalni prohtevi. Na dràvnopravnom poqu zahtevalo se da se Habsbur{ka monarhija promeni u Podunavsku federaciju. U nacionalnom pogledu program HPSS je zastupao tezu o svehrvatstvu Hrvatske, Slavonije, Vojne krajine, Dalmacije, Bosne i Hercegovine. U tom ciqu isticalo se da su Hrvati od starine imali, pa i danas imaju!, svoju posebnu dràvu. Oni i Srbi jedan su narod, a tako isto i Slovenci. Svi Ju`ni Slaveni su jedna narodna i ekonomska celina, a wihov napredak i oslobo|ewe od ekonomske zavisnosti moraju i}i uporedo sa politi~kom slobodom Zapadnih Slavena, naro~ito êha i Poqaka. Slavenstvo vredi u svetu najvi{e s Rusijom i zbog Rusije. [to se Srba ti~e, wih u Hrvatskoj ima samo u Sremu, dok su ostali pravoslavni stanovnici Banske Hrvatske, zapravo, Hrvati pravoslavne vere. Wihovu srpsku politiku na hrvatskom tlu Seqa~ka stranka ne priznaje, ve} èli da pravoslavnu seqa~ku bra}u {to boqe uputi u hrvatsko dràvno pravo i seqa~ki program. I Jure Kri{to je zapazio takav Radi}ev nacionalni koncept, pa je isticao da se po Radi}u Hrvatska i Hrvati prostiru od Rijeke do Zemuna, dok bi isto~no od toga bila Srbija i Srbi. Kao {to je iz programa HPSS vidqivo, bra}a Radi} su proizvoqno proglasili starinu hrvatske dràvnosti, usvojili fikciju hrvatskog dràvnog prava, pa ~ak i u okviru savremene Austro-Ugarske videli izraènu hrvatsku dràvnost. Ovakav }e stav stranka i S. Radi} isticati za sve vreme svog postojawa. Rusofilstvo i slavenofilstvo programa HPSS, na prvi pogled, li~i na prorusku orijentaciju Radikalne stranke N. Pa{i}a. Me|utim, radikali su rusofili iz prakti~no-politi~kih razloga, jer su Rusiju posmatrali kao protivteù austrijskoj politici na Balkanu. Radi} je rusofil i slavenofil iz revolucionarnog ~etrdesetosma{kog romantizma, jer je u Rusiji gledao spasioca i za{titnika evropskog aristokratskog legitimizma koji je obezbe|ivao opstanak habsbur{kog poretka. Radi}eva stranka je, dakle, od samog po~etka austrofilska i prohabsbur{ka. Po{to je saborska ve}ina iz Hrvatsko-srpske koalicije bila proma|arski orijentisana, Radi} je o~ekivao da }e osloncem na Be~ izvu}i za sebe i svoju stranku najve}u korist. Istovetno je razmi{qao vo|a îste stranke prava Josip (Jozua) Frank. Radi}eva te`wa da se izvr{i ujediwewe Slovenaca i Srba sa Hrvatima i{la je u prilog austrijskim trijalisti~kim nastojawima da se stvori tre}a dràvna slavenska (hrvatska) jedinica koja }e biti pod austrijskom ingerencijom. (isto; str. 241-245) Ubistvo Franca Ferdinanda u Sarajevu, na Vidovdan 1914, predstavqalo je teàk udarac za Radi}eve politi~ke koncepcije koje je indirektno trebalo realizovati preko austro-ugarskog prestolonaslednika. Naime, Franc Ferdinand je, zastupaju}i trijalisti~ko preure|ewe Habsbur{ke monarhije, poga|ao u Radi}eve politi~ke koncepcije, {to je izazvalo wegovu duboku privrènost prema ubijenom prestolonasledniku. Na vest o ubi839
stvu Franca Ferdinanda u Sarajevu, S. Radi} je u o~aju izjavio: Najve}e uzdanice i nade Hrvatske i cele carevine nema. Odmah je prihvatio austrijsku verziju doga|aja da je atentat inspirisan i izvr{en od zvani~ne Srbije. U svom Domu, izraàvaju}i la`nu odanost monarhiji, isticao je da je potrebna èqezna voqa da se suzbije podmukla i zlo~ina~ka politika Srbije na hrvatskom tlu. Radi} je izraàvao uverewe da }e taj zlo~in zauvek uni{titi podlu protuhrvatsku i protuslavensku, bezbo`nu i ne~ovje~nu srpsku politiku.... Isti~u}i svoje krajwe ogor~ewe u svom hrvatskom i carevinskom patriotizmu, Radi} je Habsubr{ku monarhiju nazivao zlatnom kop~om svih triju evropskih plenuma i jedinom nepobjedivom za{titom Hrvatske. Napad Austrije na Srbiju smatrao je jedinim mogu}im re{ewem posle zlo~ina u Sarajevu. Wegovom veli~anstvu Francu Jozefu uputio je telegram 6. avgusta 1914, zajedno sa dr Horvatom iz Hrvatske stranke prava, u kojem s najve}im zanosom pozdravqa objavu rata podmuklom neprijatequ: Usqed neizmjernog odu{evqewa sveg hrvatskog naroda, Stranka prava i Hrvatska seqa~ka stranka s najve}im zanosom pozdravqaju Previ{wi navje{taj rata podmuklom neprijatequ Prejasne Dinastije i na{e Monarhije i naposeb hrvatstva. Hrvatski narod nepokolebqivo odan va{em Veli~anstvu i ~itavoj Dinastiji, kao kroz stoqe}a i ovaj put hrabro i neustra{ivo hrli u prve bojne redove u ovom pravednom i svetom ratu, da ve} jednom temeqito obra~una sa himbenim srpstvom i wegovim pokroviteqom pod lozinkom: Boè ìvi, Boè ~uvaj, kraqa na{eg i na{ dom. U vreme prve austrijske ofanzive na Srbiju, S. Radi} je govorio i pisao kako Bosnu, Crnu Goru i hrvatski Banat, treba ujediniti u jednu hrvatsku dràvu pod sjajnim skiptrom prejasne austrijske dinastije. Sa odu{evqewem je govorio o hrvatskim vojnicima koje je nadvojvoda Fridrih zvani~no pohvalio da su strah i trepet neprijateqima Rusiji i Srbiji. S. Radi} je hvalio Hrvate jer su vazda na prvi poziv kraqev i{li u rat, jer su znali da se ne bore za koga god i pod kim god, nego pod zastavom najuglednije i naj~istije dinastije u Evropi. (isto; str. 246-247) O Radi}evim verskim uverewima istoriografija nije u ve}oj meri pisala. Me|utim, dovoqno je pogledati Radi}evu korespondenciju pa videti da su wegova pisma puna spomiwawa Boga, Blaène device Marije i citata iz Biblije. On je svoje politi~ke zborove redovno po~iwao u obi~ajenim pozdravom u rimokatoli~kom narodu (Hvaqen Isus i Marija), dok je na zvuk podnevnog zvona predvodio narod u moqewu Angelusa. (isto; str. 248) O Radi}evoj religioznosti svedo~e razni izvori. Wegov gimnazijski profesor, Josip Pasari}, svedo~i da je Radi} u zrelijoj dobi vr{io sve religiozne du`nosti: Dok je bio zato~en ~ak je posluìvao kod mise, a i ina~e je javno izraàvao svoja religiozna uvjerewa. Ivan Muì} je u najve}oj meri isticao tezu da je Radi}ev politi~ki i socijalni program nadahnut iskqu~ivo hri{}anskim na~elima. Tako Muì} obja{wava izbor sve{tenika za ~lanove Privremenog vije}a HPSS, 1905 godine, Radi}evom odano{}u katoli~anstvu. S. Radi} je verovao da je kr{}anstvo bitna odrednica kultu840
re hrvatskog seqaka. U wegovim pristupima politi~kim i kulturnim pitawima bio je prepoznatqiv hri{}anski etos, pa je sebe video kao apostola ~iji je zadatak bio da {iri pravo kr{}anstvo u svome narodu. Radi}evi ideolo{ki idoli bili su istaknuti rimokatoli~ki prozeliti koji su {irili apostolsku veru na beznaboà~ki istok. Kako isti~e J. Kri{to, Radi}u je uvijek na obzoru stajao veliki lik najsavr{enijeg predstavnika slavenske misli Juraj Kriàni}, a veliki ideolo{ki uticaj na wega imali su biskup [trosmajer i kanonik Frawo Ra~ki. S druge strane, na Radi}a je odre|en uticaj izvr{io ~e{ki liberal T. G. Masarik, od koga je primio liberalne ideje o zaostalosti katolicizma i naprednosti protestantske reformacije. (isto; str. 249) Bra}a Radi} su u svom programu izrazili protivqewe liberalnom na~elu odvajawa crkve od dràve, zadràvaju}i konzervativno gledi{te prema pitawima crkve i vere. Sve {to su rimokatolici (Hrvati) nasledili od svojih pre|a, duboko su po{tovali, pa tako i kulturnu ba{tinu koja se najvi{e razvijala pod uticajem Rimske crkve. Prvi i osnovni temeq Hrvatske pu~ke seqa~ke stranke bilo je geslo vjera u Boga. (isto; str. 250) Posebno treba ista}i ~iwenicu da je Radi}ev antiklerikalizam bio umeren u odnosu na liberalne napredwake iz Hrvatsko-srpske koalicije i lista Pokret. Radi} se potpuno razi{ao sa napredwacima nazvav{i ih nadutom gospodom, fi}firi}ima, liberalnim aristokratima koji su proti kr{}anskoj vjeri, jer su zaraèni od neprobavqenoga socijalizma i liberalizma. J. Kri{to nagla{ava da su Radi}eve ideje o klerikalizmu sli~ne idejama katoli~kih liberalaca, koji ne odobravaju crkveno angaòvawe u politici. Radi} je hvalio biskupa [trosmajera zbog wegovog hrvatskog nacionalizma, ju`noslavenstva i slavenstva. U [trosmajeru je video prelata koji ima viziju obnovqene Hrvatske kao zemqe koja se re{ila latina{a, a katoli~ke crkve kao strukture u kojoj bi biskupi bili vi{e od krotkih papinih sluga i wegovih jezuita. Odmetawe od latinskog Rima moglo je zna~iti tendenciju pribliàvawa austrijsko-bavarskom katolicizmu. (isto; str. 250-251) Naro~ito iznena|uje ~iwenica {to se antilatinski nastrojenom Radi}u pribliìo biskup Mahni~, odani rimqanin, koji je ~ak odavao priznawe idejama i radu bra}e Radi}. Kod S. Radi}a je o~ito prisutna izrazita prevrtqivost koja ga je pratila od najranijih dana pa sve do smrti. Radi}a su mnogi kritikovali zbog wegove nedoslednosti i prevrtqivosti, jer je ~as bio protiv svih a ~as {urovao s frankovcima ili zagovarao savezni{tvo s Austrijom. Liberalni Pokret je opisao wegovu metodu re~ima osupnuti mnogoga. Radi} se potrudio da svoju poslovi~nu prevrtqivost iskaè i prema klerikalcima i to slovena~kim, kod kojih je doìvqavao odre|ene simpatije. Prilikom razgovora sa rukovodstvom klerikalne Slovenske qudske stranke, u septembru 1909. u Qubqani, Radi} je upregao svu svoju retorsku sposobnost, iski}enu sentimentalnom ornamentikom iz repertoara najpobo`nijeg propovjednika, u pletewu pohvala Slovencima i wihovoj stranci. SLS je uzvra841
tila na Radi}eve hvalospeve slovena~kim klerikalcima javnom podr{kom wegovoj HPSS. Slovena~ki klerikalni politi~ari su se sasvim jasno izrazili o beskorisnosti hrvatske dràvnopravne ideologije i priznali da je jedino Radi}eva politika smislena i qudska. (isto; str. 251) Ratnih godina S. Radi} zadràva svoj austroslavisti~ki stav. Decembra 1916, povodom smrti Franca Jozefa, Radi} isti~e da svaki Hrvat, treba u pokojnom caru da vidi tvorca jedinstva Hrvata, Slovenaca i Srba. Godine 1917. on pi{e da je habsbur{ka dinastija re{ila temeqni problem Evrope, osvojiv{i Srbiju, zbog ~ega je ona velika i nesavladiva. U isto vreme izjavquje da su Bugari, okupacijom Srbije, uradili ono {to je bilo nu`no, pa isti~e da je dobro da su Srbi podjarmqeni. îsta stranka prava (Frankova frakcija) imala je istovetan stav Radi}evom o stvarawu velike Hrvatske u okviru Habsbur{ke monarhije. Frankovci su, kao i S. Radi}, izrazili spremnost da rade sa strankama u Hrvatskoj i Slavoniji, kao i sa onima u Dalmaciji i Bosni, koje idu za tim da se sve hrvatske zemqe i svi dijelovi hrvatskog naroda ujedine na temequ historijskog dràvnog prava u jedinstvenu hrvatsku dràvu od Triglava do Drine pod èzlom Habsbur{ke dinastije. Navo|ewe èqa sarajevskog nadbiskupa J. [tadlera o ujediwewu Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Dalmacije i Istre u finansijsko i autonomno podru~je, u zajednici sa habsbur{kom monarhijom, navodi na zakqu~ak da su hrvatski i rimokatoli~ki politi~ki krugovi skladno radili na ostanku tzv. hrvatskih zemaqa u okviru preure|ene Austrijske carevine. Za vreme rata, S. Radi} nije ni poku{ao da uspostavi kontakte s Jugoslavenskim odborom. Krajem 1917, pod uticajem slovena~ke Majske deklaracije, po~eo je da govori o ujediwavawu Hrvata, Slovenaca i Srba pod pretpostavkom da }e Asutro-Ugarska opstati i preurediti se na trijalisti~koj osnovi. Tomislav I{ek je u vezi Radi}eve prevrtqivosti i trenutne prilagodqivosti izrekao slede}a zapaàwa: Taj isti S. Radi}, apologet Monarhije, bio je, takore}i, ne me|u prvima, nego prvi iz ~ijih se usta (25. septembra 1917), ~ulo: Doqe Habsburg!. Ipak je i u to vreme, pred kraj rata, kako kaè T. I{ek, wegovo hrvatstvo gu{ilo iz austroslavizma ra|ano jugoslavenstvo. Zalagao se da u Hrvatskoj (u koju je svrstavao i BiH) Srbi imaju sva ona prava, kao i Hrvati. Me|utim, ako se Srbi budu protivili Habsbur{koj monarhiji nastoja}emo iz svih sila da ju iìvotvorimo i bez wih, pa~e, i protiv wih, jer smo uvjereni da... bez cjelokupnosti povjestne hrvatsko-bosansko-dalmatinske trojednice nema hrvatskomu narodu ni obstanka, a kamo li napretka. Vidqivo je da je S. Radi} bio mnogo radikalniji od prava{kih elemenata, jer je stvorio novu Trojednicu (boqe re~eno êtvorojednicu) bez zasebne Slavonije (koju je inkorporirao u jedinstveno hrvatsko tijelo), ali sa Bosnom i Hercegovinom. Godine 1918, ose}aju}i skori slom Habsburgovaca, Radi} po~iwe opreznije da nastupa, pa prestaje sa napadima na Srbiju. Tokom ratnih godina wegov politi~ki stav bio je blizak stavu Hrvatsko-srpske koalicije, s tim {to je Koalicija oslonac videla u Ma|arskoj dok je Radi} izraàvao svoju poznatu vernost Habsburgovcima. Tokom 1917. godine S. Radi} je u Saboru
842
delovao u pravcu stvarawa hrvatske dràve, a wezino ostvarewe je o~ekivao posle rata. U tom smislu drào je saborske govore i podnosio interpelacije. Tako je 18. jula 1917. podneo interpelaciju u kojoj je pohvalio Majsku deklaraciju Jugoslavenskog kluba kao najsretniju i najpotpuniju formulu na{eg hrvatskog, narodnog, dràvnopravnog, demokratskog programa i predloìo da ban kod Karla Habsbur{kog isposluje audijenciju predstavnika svih hrvatskih politi~kih stranaka koji bi mu tom prilikom izloìli apsolutnu potrebu da se svi Slovenci, Hrvati i Srbi Monarhije ujedine unutar granica u Kraqevinu Hrvatsku. (isto; str. 252-253) Spoznav{i da se pribliàva slom Austro-Ugarske, S. Radi} napu{ta austroslavisti~ko gledi{te i radi u korist narodnog vije}a SHS. On je prihvatio sve zakqu~ke Narodnog sastanka od 2. i 3. marta 1918, kao osnov sveukupne narodne organizacije sveukupnog jedinstvenog naroda Srba, Hrata i Slovenaca, u svrhu da se stvori Narodno vije}e kao vrhovni predstavnik svega na{eg naroda. S. Radi} se priklonio odlukama Narodnog vije}a SHS od 29. oktobra 1918. o stvarawu Dràve SHS i o odvajawu od Austro-Ugarske. U zapisniku sa sednice Sredi{weg odbora Narodnog vije}a SHS, od 28. oktobra 1918, stoje Radi}eve re~i: S. Radi} drì da je prvi akt Hrvatskog sabora da se Banska Hrvatska proglasi suverenom dràvom i sastavnim dijelom Dràve SHS. Hrvatski sabor ukida sve ugovore i nagodbe stvorene s faktorima izvan na{eg naroda. Mora da bude potpuna likvidacija s monarhijom i dinastijom... Oko banske Hrvatske ima se okupiti sve podru~je kojim sada moèmo upravqati. Nijedna vojska, ni prijateqska francuska, engleska, amerikanska, ni neprijateqska, ne smije u}i u na{e podru~je. Ocewuju}i ovaj dokument, I. Muì} je zakqu~io da je S. Radi} prvi od svih tada{awih hrvatskih politi~ara izrazio potrebu stvarawa samostalne hrvatske dràve s potpunim dràvnim suverenitetom. Muì} isti~e da je S. Radi} poku{ao spasiti hrvatsku dràvnost u okviru objektivnih mogu}nosti. Posle stvarawa Dràve SHS, 29. oktobra 1918, S. Radi} ostaje bezna~ajna li~nost hrvatske politi~ke scene. Nesrazmer izme|u wegovog politi~kog poloàja u Hrvatskoj i velikih politi~kih ambicija stvorili su kod wega ambicioznu èqu da se savr{enom demagogijom nametne hrvatskim seqa~kim masama. (isto; str. 253-254) Novostvorena jugoslavenska dràva postala je poligon antagonisti~kih ideologija. Italijanski fa{izam okupqao je poraène revizionisti~ke zemqe, usmeravaju}i ih ka radikalnom antijugoslavenstvu. Be~ je postao centrala svih antijugoslavenskih akcija i sredi{te celokupne komunisti~ke propagande za Balkan. Glavne veze izme|u Moskve i balkanskih sekcija Kominterne i{le su preko sovjetskog diplomatskog predstavni{tva u Be~u, pod ~ijim nadzorom su delovale tajne oranizacije sovjetske dràve i Kominterna. Be~ki {tab Kominterne tesno je sara|ivao s predstavnicima hrvatske emigracije i austrijskim Hajmverom. U be~koj antijugoslavenskoj centrali nalazila se i bugarsko-makedonska emigracija (predstavnici VMRO-a), emisari Kosovskog komiteta i ma|arski revizionisti.
843
Jugoslavenski poslanik iz Be~a javio je, u martu 1924. kako se iz Be~a i Vatikana sistematski radi na stvarawu ~vrste zajednice i politi~kih veza izme|u jugoslavenskih dràvqana muslimana i katolika. Be~ka propaganda uglavnom je bila usmerena na Bosnu i Hercegovinu, kao i na Arbanase Kosova i Metohije. Albanac Hasan beg Pri{tina bio je u stalnom kontaktu sa Funderom, glavnim urednikom be~kog Rajhposta. Funder je upu}ivao Hasan bega da neminovno mora raditi na zblièwu muslimana i katolika na Kosovu i u Ju`noj Srbiji (Makedoniji), smatraju}i da je to za obe strane jedini spas. U be~kom Bal Placu, kao i u novinarskim, politi~kim i vojni~kim krugovima, Mehmed Spaho, vo|a Jugoslavenske muslimanske organizacije (JMO), smatrao se eksponentom zajedni~kog rada muslimana i rimokatolika na suzbijawu tzv. srpske prevlasti. Poslanik iz Be~a kao glavne inicijatore takvog rada sa katoli~ke strane izdvaja popa Koro{eca i Stjepana Radi}a. Istori~ar Milorad Ekme~i} je ube|en u verodostojnost informacija o Radi}evoj saradwi sa italijanskim agenturama, s tim {to mu nije sasvim jasno s kim je na italijanskoj strani pregovarao Radi}, jer protiv jugoslavenskog ujediwewa tamo deluje zvani~na obave{tajna slu`ba i vojska, ali i dobrovoqa~ke formacije pesnika DAnuncija. Dràwe S. Radi}a u ovim doga|ajima je za M. Ekme~i}a enigma: Saveznici su znali da italijanska tajna slu`ba ubacuje u jugoslavenske pokrajine propagandnu literaturu zbog izazivawa nemira. S Radi} je u to bio ukqu~en. Sa dvojicom svojih pristalica (Prebeg, Pazman) iz frankova~ke stranke, on je odlazio u Rijeku i tamo imao poverqive sastanke sa italijanskim oficirima. Nakon povratka na jugoslavenski teritorij, bio je u martu 1919. uhap{en. Iako su i Radi} i Prebeg davali izjave u korist jugoslavenskog ujediwewa, nastavili su da deluju protiv wega... Radi} je nameravao da uz italijansku pomo} agituje protiv ujediwewa Hrvatske sa Jugoslavijom. (isto; str. 255-256) Stjepan Radi} je zbog izraènih antijugoslavenskih i srbofobskih stavova uspeo da okupi veliki broj rimokatoli~kih sve{tenika oko Hrvatske republikanske seqa~ke stranke. Brojni su primeri politi~kog (klerikalnog) istupawa sve{tenika, u kojima oni veli~aju S. Radi}a i wegov republikanski pokret. Tako je na veli~anstvenom zboru u Livnu, 18. decembra 1920, narodni poslanik i gradski ùpnik fra Jako Pa{ali} veli~ao S. Radi}a i izgovorio wegove re~i: Mi èlimo i ho}emo na{e odnose u sporazumu sa Beogradom urediti. Ako on to ne}e, mi }emo mimo wega, a do potrebe i proti wemu. Ta molim vas, mi smo za tu|ina i na So~i i na Karpatima krv lili a da ne}emo za svoja vlastita prava. Ho}emo, a u tom }e nam pomo}i Bog i Hrvati. Zemaqska vlada u Zagrebu dostavila je Ministarstvu vera, 25. februara 1921, izve{taj àndarmerijske stanice u Kriù o republikanskoj delatnosti ùpnika Juraja Tomca: Ovda{wi ùpnik kod odràvawa slu`be Bo`je drì za svetu du`nost proklamovati narodu ostvarewe hrvatske republike... @upnik Tomac svake nedeqe kod vr{ewa slu`be proklamuje gore navedeno... Dana 12. XI 1921, Tomac je bezrazlo`no na svoj stan i crkvu izve844
sio dve zastave (hrvatske), a po govorewu, to je u~inio u znak progla{ewa hrvatske republike... Premje{tewe wegovo iz ùpe ne bi se moglo preopru~iti, jer bi i u drugoj ùpi zaludio narod, a u sada{woj te{ko da moè jo{ {ta pokvariti, jer je Kri` od vajkada skroz frankova~ka op{tina... U izve{taju Odeqewa javne bezbednosti MUP-a ponavqa se antidràvna delatnost ùpnika Tomca: Vojni Kri` je uop{te leglo Radi}evaca i frankovaca, kojima na ~elu stoji ùpnik Tomac. Nepotrebno je da nazna~im da je ovaj elemenat daleko od toga da voli ovu na{u zajedni~ku (dràvu) i da se svim sredstvima bori protiv naroda i dràve... Tomac je nazivao Beograd razbojni~kom spiqom i odvra}ao narod da ne pla}a porez, govore}i da Beograd ima dosta para. Tomac nije nikada hteo sluìti prilikom dràvnog praznika ujediwewa... Ministarstvo prosvete dostavilo je, 22. maja 1925, Ministarstvu vera prijavu na sedam kucanih strana o antidràvnom republikanskom radu fra Petra Glava{a, ùpnika u Tu~epima: U godini 1921, delio je me|u {kolskom decom bro{ure sa slikom austrijskih vladara i {tiva koja su napadala i ocrwivala srpski narod i wegove vladare... Priredio je sa {kolskom decom, 16. i 17. IV 1921, demonstracije protiv dràve, zlonamjerno kite}i decu hrvatskim trobojkama... Preko satova pouke o veri peva u razredu s decom pesme, a jedna se zavr{ava: Zastava se vije, a krvca se lije za slobodu Hrvatije; Za ~ast za slobodu prot slavenskom rodu, ìvot }emo dati. Na 13. VI 1922, ovaj je fratar organizovao bandu Bloka{a koja se izrugivala na{ima time {to (su) vre|a(li) dràvnu zastavu, a kada su se okupili pred wegovim stanom, klicali su Radi}u i Bloku a protiv dràve i wena jedinstva... Prigodom prve regrutacije u Makarskoj, 14. VI 1922. godine, nastojao je fratar da obveznici ne po|u ili barem da ne idu pod dràvnom zastavom... Prigodom pobede Radi}a na predzadwim izborima, dao je napraviti slavoluk pred svojom orlanom (ve`baonicom za Orlove N. @.). Pod uticajem P. Glava{a, {kolska deca su pevala wegovu himnu posve}enu S. Radi}u. (isto; str. 257-258) Niè rimokatoli~ko sve{tenstvo dobrim delom je prihvatilo republikanski pokret S. Radi}a. Zborove Hrvatske seqa~ke stranke (HSS) S. Radi} je ~esto zapo~iwao ina~e nespojivim parolama: Hvaqen Isus! @ivjela Republika. U Radi}evom Slobodnom domu, od 3. avgusta 1921, br. 21, objavqen je ~lanak Republikanski pokret me|u hrvatskim sve}enstvom, koji je, me|utim, cenzura zabranila. Dràva je bila protiv {irewa Radi}evog republikanizma preko katoli~kog sve{tenstva, jer je o~ekivala da }e se preko sve{tenstva takve ideje masovno ra{iriti me|u hrvatskim seqa{tvom. U tom ~lanku navedeno je slede}e: Sve}enstvo crkvenog kotara moslava~ko, vide}i da su vjernici u ogromnoj ve}ini zadahnuti republikanskom idejom, znaju}i nadaqe da oblik republikanske vladavine ne dolazi u sukob ni sa na~elima kr{}anske vjere, ni kr{}anskog morala, kako je to svojedobno i blage uspomene papa Lav XIII francuskom sve}enstvu obrazloìo, preporu~uju}i mu da se prilagodi republikanskoj formi vladavine, da ne do|e u sukob sa voqom i uvjerewem svojih vjernika to je sve{tenstvo
845
spomenutoga kotara odlu~ilo raditi slo`no sa svojim vernicima svim zakonitim sredstvima za republikanski oblik vladavine. Taj zakqu~ak stvorilo je sve{tenstvo moslava~ko na svojem sastanku 31. V 1921... Sli~ni zakqu~ci stvoreni su i na drugim sve}eni~kim sastancima, a sve{tenici svuda potpisa{e, ili ih jo{ potpisuju. Ova rezolucija, za jednu suvremenu formu republikansku formu vladavine, sluì na ~ast hrvatskom sve{enstvu a hrvatski seqa~ki narod, kao pravedan, suveren, znat }e ju i mo}i dostojno ocieniti svojom du{om i nagraditi od svoje narodne imovine, ako sve{tenstvo na ovom putu ustraje do kraja. (isto; str. 258-259) Istupaju}i protiv novog liberalnog gra|anskog evropskog poretka, kao i protiv novih versajskih me|udràvnih granica, pogotovo onih povu~enih unutar teritorije biv{e Austro-Ugarske, S. Radi} se zalagao, sa politi~arima poraènih zemaqa, za reviziju nepovoqnih novih granica. Kao veliki protivnik nekada{weg ma|arskog reìma Kuena Hedervarija u Hrvatskoj i Slavoniji, Radi} sada bitno mewa odnos prema Ma|arima, nalaze}i isti interes sa revizionisti~kom Ma|arskom. Hrvatski istori~ar Ivan Muì} tvrdi da je u Ma|arskoj uspostavqen kontakt ma|arskih vlasti sa S. Radi}em. Kako navodi, policija je za vreme premeta~ine stana S. Radi}a prona{la rukopis u kojem se nalazilo i poglavqe Sada{wa Ma|arska i nezavisna Hrvatska. Iz kontakta sa predstavnicima ma|arske vlasti nastao je nacrt ugovora s ma|arskom vladom od 3. septembra 1923. U ugovoru je istaknuto da je ve} dugo, zbog nepodno{qivih nepravdi srpske vlade, konsolidacija Evrope u opasnosti i da obe ugovara~ke strane (Radi} kao predstavnik hrvatskog nacionalnog i dràvnog zastupstva i zastupnik ma|arske vlade) smatraju da je do{ao trenutak da se postigne samostalnost hrvatskog naroda i postave temeqi budu}eg odnosa izme|u Ma|arske i Hrvatske. U tre}oj ta~ki ugovora zapisano je da su ma|arska vlada i Radi} uvereni u potrebu da se ve} sada pobudi interes italijanske vlade za hrvatske te`we za samoodre|ewe i da se osigura blagonaklonost italijanske vlade. U ~etvrtoj ta~ki ugovora utvr|eno je da obe strane pridaju veliki zna~aj postizawu sporazuma s bugarskom vladom. U jedanaestoj ta~ki se izjavquje da je Ma|arska spremna, ako Srbija preduzme tzv. amputaciju Hrvatske (otcepqewe srpskih zemaqa na liniji Kupa âzma N. @.), da prizna samostalnu republiku Hrvatsku. (isto; str. 265-266) S. Radi} kao himnopojac i odu{evqeni apologeta prejasne Dinastije u vreme napada Austrije na Srbiju 1914. godine, u izmewenim ideolo{kim i politi~kim evropskim okvirima, odbacio je nekada{we veze sa Habsburgovcima i po~eo da vodi prakti~nu politiku oslonca na sile pobednice, sve u ciqu ostvarewa nezavisne Hrvatske. Krajem 1923. i po~etkom 1924. godine, kroz {tampu se provla~e Radi}eve antihabsbur{ke izjave. Tako u Obzoru, od 5. februara 1924, isti~e svoje novo antihabsbur{ko opredeqewe: La` je da sam u~estvovao u pozivu Karla Habsbur{kog da se vrati. Izme|u mene i pristalica Habsburgovaca, tih qudi starog vremena, nema ni{ta zajedni~ko, niti moè da bude... San Habsburgovaca smatram isto tako ludim kao {to drìm za glupost i ludilo zamisao nekih hrvat846
skih emigranata, ve}inom biv{ih carskih (K-und-K) oficira, koji ho}e da stvore neku hrvatsko-ma|arsku legiju. Taj Hrvat koji bi od Ma|ara traìo pomo} protiv Srba, taj je lud, ili je huqa. Za ostvarewe hrvatskog sna o nezavisnoj mirotvornoj republici mnogo su realnija bila savezni{tva koja je S. Radi} nastojao da sklopi sa zemqama zapadne demokratije. Radi} je verovao u pomo} novih kqu~nih me|unarodnih faktora, pa je u jesen 1923. otputovao u mirotvornu misiju na zapad Evrope. Oti{ao je u London kako bi pomo}u tvorca novog evropskog gra|anskog poretka re{io hrvatsko pitawe. Me|utim, slu`beni britanski krugovi zaobilazili su S. Radi}a, a patronat je nalazio u Bekstonovom Balkanskom komitetu. (isto; str. 267) Neuspeh Radi}eve pacifisti~ke misije u Engleskoj, u jesen 1923, okrenuo je Radi}a ka novom potencijalnom savezniku na crvenom Istoku. Radi}eva akcija ka uspostavqawu {to ~vr{}e politi~ke saradwe sa ~elnicima Sovjetskog Saveza dogodila se krajem 1923. i tokom 1924. godine, u vreme poja~ane antijugoslovenske aktivnosti Kominterne i obave{tajnih organizacija sovjetske dràve (êka GPU, Ekonomska {pijunaà itd.). (isto; str. 269) U decembru 1923, S. Radi} se pojavio u Be~u, toj centrali svih antijugoslavenskih revizionisti~kih snaga. Be~ je bio sedi{te celokupne komunisti~ke propagande za Balkan. Balkanski organizacioni biro Kominterne u Be~u objediwavao je komunisti~ke sekcije Jugoslavije, Bugarske, Rumunije, Ma|arske i Italije. Be~ki {tab Kominterne tesno je sara|ivao s predstavnicima hrvatske emigracije i austrijskim Hajmverom. Radi} je u Be~u uspostavio bliski kontakt s Atilijom Tamarom, osobnim prijateqem Musolinija. Rimski list Il secolo, od 9. januara 1924, objavio je razgovor A. Tamara sa Radi}em. Prema Radi}evoj izjavi, Hrvati se ne bore za pokrajinsku autonomiju, ve} za slobodnu domovinu i spas svog tisu}godi{weg narodnog ìvota od beogradskog plemena koje sve to uni{tava. Po Radi}u, Hrvatska i Srbija su dva razli~ita nepomirqiva sveta. Hrvati bezuslovno ho}e mir, dok kod Srba prevladava nepomirqiva vojni~ka megalomanija. (isto; str. 270) S Radi} je iz Be~a otputovao u Moskvu, po~etkom juna 1924, kako bi, posle neuspelih me|unarodnih misija u Italiji, Nema~koj, Austriji i Engleskoj, zainteresovao sovjetske dràvne faktore za re{ewe hrvatskog pitawa. U Moskvi je Radi} u~lanio HRSS u Seqa~ku internacionalnu, odnosno u Me|unarodni seqa~ki sovjet, koji su bili pod kontrolom Kominterne. [tampa HRSS obilovala je ~lancima kojima je dokazivano kako S. Radi} nije primio boq{evi~ku ideologiju i boq{evi~ke metode. Radi} je predstavqan kao patriota, a ulazak u Tre}u internacionalu prikazivan je samo kao takti~ni potez, protest i revolt usmeren na ru{ewe vlade Pa{i}-Pribi}evi}. Izraèna su uveravawa da jugoslavenska dràva ne}e tim ~inom pretrpeti nikakve posledice. S druge strane, moskovski komesari su svetskoj javnosti saop{tavali kako su im redovi poja~ani jer im dolazi u pomo} velika seqa~ka demokratija. Preko svojih listova i zvani~nih iz847
ve{taja, {irili su propagandu da ideja boq{evizma struji preko ~itavog Balkana, kako bi jednog dana eruptivnom snagom provalila u vulkan revolucije. Za glavnog nosioca ideje boq{evizma i te eruptivne politi~ke snage progla{avan je S. Radi}. Politika, od 30. novembra 1924, donosi vest da u krugovima be~kog boq{evi~kog poslanstva vlada velika uznemirenost zbog nestanka izvesnih dokumenata o komunisti~koj akciji u Krqevini SHS. Naro~ito su bili zabrinuti nestankom dokumenta o Radi}evim obavezama prema Kominterni. Li~nost bliska boq{evi~kom poslanstvu tvrdila je da se tim dokumentima moè utvrditi akcija S. Radi}a za obrazovawe svojeta i otcepqewe Hrvatske od Jugoslavije. Prema Politici, wegove obaveze, koje je preuzeo u Moskvi prema vladi Sovjeta, nisu samo obaveze za akciju u Hrvatskoj, ve} i u okolnim zemqama Jugoslavije. (isto; str. 271-272) Posle eksperimenta sa uvo|ewem HRSS u Seqa~ku komunisti~ku internacionalu (1924), {to je dovelo do Radi}evog hap{ewa, vodstvo HRSS je bilo prisiqeno da ublaì radikalni antidràvni kurs. Radi}evci su iz takti~kih razloga morali privremeno da kapituliraju pred vladom N. Pa{i}a. S. Radi} je, 25. marta 1925, iz zatvora izdao direktive Pavlu Radi}u za wegovu deklaraciju u Narodnoj skup{tini, od 27. marta 1925. U wima je priznao sveukupno politi~ko stawe stvoreno Vidovdanskim ustavom. Priznao je dinastiju Kara|or|evi}, zalaù}i se za monarhiju engleskog tipa. Odbacuju}i republikanizam, prihvatawem monarhizma i vidovdanskog centralizma, Radi} je napravio totalni unutra{wi politi~ki zaokret. (isto; str. 272) Radi} je, bez obzira na ulazak u vladu, nastavio u prikrivenoj formi svoju osnovnu politi~ku liniju. Kao ministar prosvete, vodio je politiku koja se suprotstavqa spoqnom i unutra{wem politi~kom kursu jugoslovenske dràve. U spoqno-politi~kim izjavama i daqe je zastupao odbojan stav prema Francuskoj i dràvama Male antante, veli~aju}i revizionisti~ke dràve. (isto; str. 274) Akademik Quba Stojanovi} sumwao je u iskrenost Radi}evog sporazuma sa radikalima, isti~u}i srpsku politi~ku naivnost u kontaktima sa rimokatoli~kim politi~arima. Q. Stojanovi} je pozivao Srbe na oprez. Po wemu, Srbi nisu nikako smeli dozvoliti da jedan Hrvat, kao aktivni dràvni ministar, nosi litiju po katoli~kim krajevima, i na sav glas trubi kako je sporazum za zemqu neobi~no vaàn i koristan, i da se mora odràti, a u isto vreme nas grdi i omalovaàva kako mi umemo samo da se bijemo i ginemo, a samo oni umeju da stvaraju i unapre|uju dràvu. Normalan ~ovek mora da pomisli da on to ne govori iz ube|ewa, ve} da se dopadne hrvatskim masama, jer to potpuno odgovara onome kako ih je pre Austrija u~ila. Hrvatska austrijan{tina, po mi{qewu Qube Stojanovi}a, dominira u hrvatskim politi~kim krugovima i u javnom mnewu: Hrvati su ostali da na nas gledaju onako kako ih je jo{ Austrija vaspitala. Prosti katoli~ki svet gleda u nama samo {izmatike, àli propast katoli~ke Austrije, i ne moè da se pomiri s tim da je slobodan, da je u svojoj dràvi, i da su {izma848
tici s wim ravnopravni... Inteligencija hrvatska pati od megalomanije. Oni misle da su oni samo Evropqani i zapadwaci, a da smo mi balkanci, koje oni treba da kultivi{u i prosvete. Za stvarawe lo{e slike o Srbima u Hrvatskoj, ali i u {iroj Evropi, Q. Stojanovi} optuùje be~ku {tampu: Ona nas je predstavqala kao surov i nekulturan narod, a dràvu kao razrivenu partijskim borbama i nesposobnu za kulturni ìvot me|u evropskim dràvama. (isto; str. 274-275) Kao ministar prosvete, Radi} je napravio ~istku univerziteta i {kola od jugoslavenskih nacionalista. Mnogi profesori su zavisili od ukaznog raspoloèwa mo}nog ministra prosvete. U Jutarwem listu, od 19. januara 1926, objavqeno je saop{tewe o umirovqewu profesora u Zagrebu. Naime, radilo se o penzionisawu devetorice profesora zagreba~kog Filozofskog fakulteta koji nisu bili pristalice S. Radi}a. Svi su bili unitarni liberali-jugoslavenski nacionalisti i pristalice samostalaca S. Pribi}evi}a: dr Petar Bulat, dr Vladimir Dvornikovi}, dr Marije Kiseqak, prof. Ferdo Koh, dr Grga Novak, dr Milan Prelog, dr Vojislav Radovanovi}, dr Artur [najder i dr Branko Vodnik. S. Radi} je hteo da ispravi gre{ke S. Pribi}evi}a koji je kao ministar prosvete postavqao na univerzitet jugoslavenske nacionaliste-pristalice Samostalne demokratske stranke. Neophodno je ista}i da su Pribi}evi}evi samostalci, pored izraènog jugoslavenskog nacionalizma, sprovodili liberalnu antiklerikalnu politiku. Dakle, Radi} antiklerikalac uklawao je antiklerikalne univerzitetske profesore, ne zbog wihovog laicizma ve} iskqu~ivo zbog wihovog jugoslavenskog unitarizma. Radi} je, u zavisnosti od svog haesesovskog ukaznog raspoloèwa, masovno preme{tao u~iteqe demokratske orijentacije. Ministar Radi} nije se drào ustavnih odredaba koje su propisivale da sve {kole moraju davati moralno vaspitawe i ravijati dràvqansku svest u duhu narodnog jedinstva i verske trpeqivosti. Zbog velikog broja preme{taja u~iteqa, pripadnika Samostalne demokratske stranke, poslanici SDS (J. Demetrovi}, H. Krizman, P. Grizogono, S. Pribi}evi}, D. Kecmanovi}, V. Vilder, Q. Pivko, D. Bo{kovi} i dr.) uputili su interpelaciju na ministra prosvete S. Radi}a sa slede}im pitawima: Kako opravdava progone u~iteqa, vernih kraqu i Otaybini? Kako opravdava svoj protivustavni, nezakoniti i osvetni~ki rad na uni{tewu nacionalnih prosvetnih radnika i narodne osnovne nastave uop{te? Kako dovodi u sklad svoju du`nost kao jo{ ustavni ministar W. V. kraqa sa boq{evi~ko-destruktivnim metodama, koje jo{ jedino pozna boq{evi~ka Rusija? Interpelanti su naveli veliki broj konkretnih preme{taja. Upadaju u o~i primeri postavqewa u~iteqa klerikalnog usmerewa, umesto samostalaca, koji ne idu zajedno sa poznatim ekstremnim antiklerikalizmom S. Radi}a. Tako je preme{ten Qudevit Kraja~i}, oblasni {kolski nadzornik u Zagrebu, koji nikada nije delovao protiv u~iteqa separatista. Bio je ~lan jugoslavenskih organizacija (Udruèwa jugoslavenskih u~iteqa, Jedinstva, Jugoslavenskog Sokola). I pored nezbrinute porodice u Zagrebu
849
(~etvoro dece) taj odli~ni radnik preme{ten je iz Zagreba u Karloblag. Na wegovo mesto postavqen je u~iteq M. Galovi}, koji je reaktiviran iz penzije (37 god. slu`be). Interpelanti su ga predstavqali kao klerikalca: Kakav je du{evni horizont tog ~ovjeka, neka svjedo~i ~iwenica da je u jezuitskom Glasniku Srca Isusova napisao prigodom svog name{tewa u Zagrebu ovo: Zahvaqujem prosvetnom Srcu Isusovom {to mi je Ono pomoglo, da sam wegovom milo{}u polu~io mjesto u Zagrebu. U neskladu sa Radi}evim simpatijama za revizionisti~ke zemqe bio je wegov javno ispoqeni antiklerikalizam. Mora se ista}i ~iwenica da se Radi} pred dilemom klerikalci ili Jugosloveni uvek opredeqivao za mawe zlo klerikalce. Hrvatski separatni gra|anski liberali, okupqeni oko Hrvatske seqa~ke sranke, Hrvatske zajednice, odnosno oko Hrvatskog bloka, imali su ideolo{ke konflikte sa organizacijama Rimokatoli~ke crkve. Spojna ta~ka koja ih je vezivala i suprotstavqala integralno jugoslavenskim snagama, bio je separatizam u odnosu na centalnu vlast u Beogradu. Zbog obostrane netrpeqivosti prema jugoslavenskim gra|anskim liberalima, stupali su u trenutna savezni{tva radi ostvarewa svojih zasebnih ciqeva. Rimska crkva je nastojala secesijom da odvoji Hrvate i Slovence od liberalne unitarne Jugoslavije i sprovede klerikalni ideolo{ki dràvni koncept. S druge strane, radi}evci i zajedni~ari nastojali su da stvore Hrvatsku u labavim ili nikakvim jugoslavenskim okvirima, ali sa liberalno-gra|anskim dràvno-politi~kim re{ewima. Izvan tog identi~nog upravno-pravnog dr`vnog modela, separatni hrvatski gra|anski liberali nisu mogli stajati na istovetnim ideolo{kim pozicijama sa Rimokatoli~kom crkvom. Naprotiv, kao ideolo{ki antipodi dolazili su u konflikte preko svojih kulturno-bojnih organizacija. (isto; str. 276-278) Orlovi su, posle obrazovawa radikalsko-radi}evske vlade, slobodnije delovali u situacijama kada su istupali protiv koncepta dràvnog i narodnog jedinstva. Radi}u tada nije smetao orlovski klerikalizam. Veliki ùpan splitske oblasti uo~io je poja~anu antidràvnu agitaciju Orlova: U zadwe doba, a osobito od kada je obrazovana nova vlada, organizacija i agitacija mesnog orlovskog dru{tva pre{la je sve zakonske granice. Upraviteq dru{tva don Ante Str~a~i} ra{irio je izme|u pu~anstva ovog reona mr`wu proti àndarmeriji i u~iteqstvu i svima onima koji gaje ideje za dràvno jedinstvo... ^lanovi dru{tva organizirani su tako da nitko od wih ne smije poslu{ati àndarmeriju ni u~iteqstvo... i odmah se ispisuju iz dru{tva... Rimokatoli~ka hijerarhija stalno je isticala dve framasonske fronte (liberalce) koje su onemogu}avale potpuni prodor katoli~kog svjetonazora me|u Hrvate. Jedna fronta je bila pomenuti hrvatski plemenski liberalizam (bloka{tvo), dok su drugu predstavqali Hrvati liberali-jugoslovenski nacionalisti. Klerikalci su optuìvali Radi}a da je, zbog masovnosti svog pokreta, liberalizovao hrvatsku javnost i hrvatski puk. (isto; str. 279)
850
Radi}ev ulazak u vladu izazvao je negativnu reakciju hrvatskih politi~kih partija (pogotovo frankovaca), {ire javnosti i dela sve{tenstva, koje ga je ranije podràvalo. Formalni pritisak na priznawe vidovdanskog poretka bio je dovoqan razlog da se na Radi}a po~elo gledati kao na ~oveka koji je prodao hrvatske interese beogradskoj ~ar{iji. (isto; str. 286) Istoriografska enigma zvana Radi}, zbog svoje politi~ke prevrtqivosti i nepredvidivosti, izaziva nedoumice kod istori~ara prilikom odre|ivawa wegovog ideolo{kog i politi~kog opredeqewa. Moè se zakqu~iti da je S. Radi} imao izraène nerpedvidqive politi~ke transformacije, koje su u su{tini vi{e bile samo spoqne manifestacije i posledica Radi}evog taktizirawa (zbuwivawa protivnika), ali i wegovog nestabilnog psihi~kog sklopa. Kroz sve wegove psihi~ke i politi~ke mene probijalo se kao tanka crvena linija wegovo germanofilstvo i àl za habsbur{kom Austrijom. Kao himnopojac oca Hrvata Franca Jozefa, on je morao da podràva i slavi Rimsku crkvu i wenog apostolskog kraqa. Od stvarawa Kraqevine SHS, kao antijugoslaven i srbofob, Radi} prirodne saveznike nalazi kod svih razbija~a Jugoslavije (Kominterna, VMRO, Kosovski komitet, italijanske agenture, kalajevski bo{waci, ma|arski revizionisti itd.). Radi}ev ulazak u vladu zna~io je samo jedan takti~ki potez. On, u su{tini, nije postao monarhista i centralist, jer je nastavio svoj ustaqeni spoqni i unutra{wi politi~ki kurs, ali sada, kao ministar prosvete, sa mnogo uspelijom realizacijom. Zbliàvawe radi}evaca sa radikalima omogu}eno je posle udaqavawa pribi}evi}evaca sa politi~ke scene i, samim time, neutralisan je uticaj integralno jugoslovenskih snaga u dràvnom vrhu. Radikalsko radi}evski sporazum zna~io je potiskivawe ideologije dràvnog i nacionalnog jedinstva u drugi plan. Zato Radi} izjavquje: Sa radikalima smo stupili u sporazum kao hrvatski narod sa svim svojim tradicijama koje su u skladu sa interesima cjeline. Radi}ev antiklerikalizam je proizlazio iz liberalne su{tine wegovog pokreta. Wegov separatni liberalizam austrijskog smera, suprotstavqao se unitarnom liberalizmu Pribi}evi}evih demorkata, ali i frankofilskom liberalizmu, koji je polazio od potrebe o~uvawa postoje}eg evropskog poretka i obrazovawa jakih unitarnih dràva, koje bi bile oslonac takvog poretka (êhoslova~ka, Kraqevina SHS, Rumunija, Poqska). Zajedni~ka dodirna ta~ka sa Rimokatoli~kom crkvom antijugoslavenstvo i srbofobija nije mogla dovesti do trajnog savezni{tva zbog ideolo{kog nesklada usled Radi}evog povremeno ispoqavanog laicizma i antiklerikalizma. (isto; str. 287-288)
2. Antisrpska delatnost nadbiskupa Bauera

U poglavqu Kleronacionalizam hrvatskog mitropolite Antuna Bauera @uti} analizira ideolo{ko-politi~ku aktivnost zagreba~kog nadbiskupa. U nekrologu, koji je objavqen povodom smrti A. Bauera u Koro{~evom Slovencu, 8. decembra 1937, istaknuto je da je nadbiskup zagreba~ki Antun Bauer preko svog Katoli~kog lista, pogotovo od 1904, vodio borbu protiv nosioca hrvatskog liberalizma i uspe{no suzbijao pogre{ne filozofske nauke.
851
Dosledni klerikalizam politi~kog katoli~anstva i antiliberalizam, upravo su glavne karakteristike Bauerovog ideolo{kog opredeqewa. (isto; str. 289) Mo}no oru|e u rukama A. Bauera, u borbi protiv poroka modernog doba trebalo je da bude zdrava katoli~ka {tampa. Zbog utvr|ivawa vjerskih istina i katoli~kog morala, Bauer je ulagao velika materijalna sredstva za pokretawe katoli~kih listova. Vlastitim novcem osnovao je nadbiskupsku tiskaru, koja je postala vlasni{tvo dje~a~kog sjemeni{ta u Zagrebu. A. Bauer u{ao je u redakciju Katoli~kog lista 1886, da bi krajem iste godine postao wegov urednik. Katoli~ki list je postao mo}no oru`je u rukama Bauera u borbi protiv poroka modernog doba. (isto; str. 290) Ideologiju rimokatoli~kog svjetonazora uspe{no je spustio na narodnosno tlo, predstavqaju}i rimokatoli~ko ju`noslavensko stanovni{tvo kao ekskluzivno u odnosu na narode, pripadnike drugih crkava i verskih organizacija. Cele narode Bauer i Katoli~ki epskopat nastojali su odvojiti od liberalnih framasonskih gra|anskih zabluda, usmeravaju}i ih ka temeqnim vrednostima prave kr{}anske kutlure. Tom kulturom Bauer je hteo da digne i oplemeni ~itav hrvatski narod, kako ne bi podlegao razara~ima vjere i morala. Hrvatski narod, po mi{qewu Bauera, trebalo je da se odbrani pred nasrtajem tu|ina kako bi mu i daqe ostalo ~asno ime Predzi|e kr{}anstva, i da kao narod radi za slavu Bo`ju. (isto; str. 291-292) Iako nema~kog porekla, Bauer je odlu~no stajao na antiliberalnoj bojnoj liniji, obavijenoj hrvatskim narodnim rodoqubqem. Wegov ciq je bio da odvoji hrvatski nacion od pogubnih ideja buròaskog modernizma i demokratizma, usmeravaju}i ga ka ideologiji rimokatoli~kog svjetonazora (klerikalizma). Prvi hrvatski katoli~ki sastanak, odràn od 3. do 5. novembra 1900. u Zagrebu, bio je rimokatoli~ki klerikalni program za novi HH vek. Viktor Novak je ba{ tu, 1900. godinu, smatrao prekretnicom u formirawu i organizovawu klerikalizma u Hrvatskoj. Crnoùti antiliberalni pokret nalazi savezni{to i upori{te u hrvatskim klerikalnim krugovima. Rimskobe~ki klerikalni import u Hrvatsku mogao se efikano uvesti samo uvo|ewem jezuita, koji od 1900. godine postaju ponovo bitno prisutni u borbi protiv slobodumqa i liberalnog napredwa{tva. Papa Lav XIII, u ciqu suzbijawa uticaja ideologije gra|anskog liberalizma, izrazio je èqu da se sav svet, na svr{etku XIX veka, na poseban na~in pokloni Isusu Hristu, bogu i spasitequ. To poklowewe sveta sastojalo bi se u javnim manifestacijama koje bi u kr{}anskom svijetu javno pokazale ìvot kr{}anski, te jednu misao i jedno srce u vjeri i qubavi k Isusu Kristu. Crkva je u narodu morala da probudi religiozni ìvot pomo}u raznih pu~kih misija, duhovnih ve`bi i sastanaka, katoli~kih udruga, te pomo}u zasnivawa novih bratov{tina i kr{}anskih dobrotvornih zavoda. A. Bauer se prikqu~io intencijama Lava XIII, te je bio aktivan u organizovawu Prvog hrvatskog katoli~kog sastanka. Zbog provo|ewa socijalnog katolicizma, Bauer 1900. godine radi na tome da zajedno s nezaboravnim kanonikom Jagoti}em i s uzornim kr{}anskim ~ovjekom Bre{}anskim, sazove Prvi rimokatoli~ki kongres, uz u~e{}e delegata iz svih hr852
vatskih zemaqa. Po oceni klerika S. Ritiga, Sastanak unosi novi ritam u katoli~kom gibawu Hrvata, zahvaquju}i Baueru koji je bio najìlaviji apostol religioznih narodnih i socijalnih ideja. A. Bauer je kolegijalno drugovao sa Antunom Radi}em, raspravqaju}i s wim o ekonomskom podizawu hrvatskog naroda, vjerskom i moralnom o~uvawu pojedinaca i porodice, kao i o hrvatskom nacionalnom pitawu. A. Bauer je, po F. Barcu, visoko cenio opse`no znawe A. Radi}a, wegov nesebi~ni po`rtvovani patriotski rad i neobi~no jasan wegov pu~ki stil. Bauer se, me|utim, nije slagao sa Radi}evim napisima u Domu, u kojima je znao o~e{ati i predstavnike vjere i morala. Takav na~in pisawa Bauer je smatrao kobnim, jer ~ovjek moè radi pogrde predstavnika vjera da se pokoleba u vjeri, a onda i u moralu. Bauer je smatrao da bez tvrde vere i morala nema narodu garancije da }e se re{iti hrvatsko pitawe i trajno odràti svoj narodni (hrvatski) individualitet. On je sa A. Radi}em raspravqao i o pitawima grada i sela, gospode i seqaka, zahtevaju}i temeqito podizawe seqaka u ekonomskom, prosvetnom, higijenskom, verskom i moralnom pogledu, kako ga ne bi zarobio bolesni privjesak suvremene civilizacije s pogubnim idejama la`nih proroka liberalizma, naturalizma i komunizma. Zbog ~iwenice da se ideologija gra|anskog liberalizma po~ela {iriti me|u hrvatskom inteligencijom i gra|anstvom, a u nemogu}nosti da gra|anima nametne ideje Rimske crkve kao vladaju}e, Bauer je posebnu pa`wu posvetio hrvatskim seqacima, koji uistinu postaju poklonici rimokatoli~kog svjetonazora. S. Ritig je konstatovao da su zahvaquju}i Baueru, osnovane stotine seqa~kih zadruga, koje su dopriwele osve{tewu hrvatskog seqa~kog naroda u istoj mjeri kao i rad Antuna i Stjepana Radi}a. (isto; str. 292-293) Dramati~ne doga|aje u leto 1914, koji su zavr{ili agresijom AustroUgarske na Srbiju, Vatikan je tretirao kao odbranu katoli~anstva od srpskog pijemontizma. Op{toj osudi Srbije i srpskog naroda, zbog atentata u Sarajevu na Franca Ferdinanda, konzervativnog zagovornika Austrije kao rimokatoli~ke crkvene dràve, pridruìo se i zagreba~ki nadbiskup Okru`nicom do 30. juna 1914. godine. U woj je Bauer izneo slede}e: Te{ka ku{wa sna{la je wegovo Apostolsko Veli~anstvo, prejasni vladala~ki dom i cijelu na{u Monarhiju. Prijestolonaslednik nadvojvoda Frawo Ferdinand i wegova supruga vojvotkiwa Hohenberg, pali su u nedjequ, 28. lipwa, u Sarajevu `rtvom zlo~ina~ke ruke. Nemamo pravih rije~i da osudimo grozno ne~ovje{tvo i da iskaèmo svoju duboku i neutje{nu bol. Smrt Frawe Ferdinanda teàk je gubitak za uzvi{enog va{eg Cara i Kraqa, blagog i dobrog oca svojih naroda. Po oceni Bauera, osobiti pak gubitak osje}a crkva katoli~ka, po{to je pokojni nadvojvoda vjeran sin wezin, sjao svima kao uzor prakti~nim vr{ewem religioznih svojih du`nosti, a nadasve svojim kr{}anskim obiteqskim ìvotom. (isto; str. 295) Povodom po~etka rata protiv Srbije, A. Bauer je uputio 28. jula novu Okru`nicu podru~nom sve{tenstvu: Wegovo ces.(arsko) i kr.(aqevsko) Apostolsko Veli~anstvo, pozvalo je ju~era{wim svojim proglasom vjerne svoje narode pod oru`je. Rat s Kraqevinom Srbijom je otpo~eo, jer mira ne
853
moè biti s du{maninom, koji sve|er zlo~ina~ki rovari protiv Monarhije, na{e dràvqane podjaruje na nezadovoqstvo, vje~ito kuju spletke i urote... Zadwa urota, sa strahovitim zlo~inom u Sarajevu, u srce je pogodila Wegovo Veli~anstvo i sve narode cijele Monarhije. Nedu`na krv plemenitog nadvojvode Frawe Ferdinanda vapije Gospodinu za pravdom. Bauer je, pored navedenog, pozvao vernike da se mole Gospodu neka bi {to prije kaznio neprijateqa, a podjelio pobjedu na{im di~nim i hrabrim ~etama. Od sve{tenstva je traìo da se svakodnevno moli za sre}u na{eg oru`ja. Tri dana kasnije (31. jula 1914), u govoru pred generalima, oficirima i vojnicima na periferiji Zagreba, Bauer je pozvao sve Hrvate da, u ime Bo`je, budu osvetnici onog nedjela u Sarajevu koje je kraqu na{emu otelo ~vrstu potporu u starim danima, a wegovim vjernim narodima smjeralo izgubiti nadu u veliku budu}nost. Blagosloviv{i vojnike Bauer je, izme|u ostalog, rekao slede}e: Hrvati junaci, qubqeni na{ kraq zove vas u boj. Vi sr~ano i odu{evqeno polazite, jer se Hrvat nigda nije oglu{io glasu svoga kraqa. U najteìm vremenima stajali su djedovi na{i vjerno uz prijestol, pa }ete i vi u staroj vjernosti za kraqa dati krv i ìvot svoj. Hrvati junaci! Domovina vas zove u boj. Domovina kojoj du{manin prijeti da je komada. Domovina, koja je u pogibeqi da moè i svoje ~asno ime i svoju svetu vjeru izgubiti. Domovina vas zove, a Hrvat je vazda znao ginuti za dragi svoj dom. Hrvati junaci, Bog vas zove u Boj. Bog, vje~na pravda, zove vas, da u rukama wegovim budete osvetnici onoga nedjela u Sarajevu koje je kraqu na{emu otelo ~vrstu potporu u starim danima, a wegovim vjernim narodima smjeralo ugrabiti nadu u veliku budu}nost. Hrvati junaci! Hrabro po|ite u boj i znajte da se u najteè ~asove va{e, ruke milijuna diù Gospodu na pobo`nu molitvu, neka pobjedu dade vama i sre}u oru`ju va{em. Hrvati junaci! Po|ite juna~no i blagoslov bo`ji svuda bio s vama. I ostali nadbiskupi i biskupi ju`noslavenskih prostora odràvali su sli~ne antisrpske i austrofilske govore pred vojnicima i oficirima koji su kretali u rat na Srbiju. Klerikalna {tampa u Hrvatskoj, Slavoniji, Bosni, Hercegovini, Dalmaciji i Sloveniji bila je prepuna napisa u kojima se slavi mu~enik Vojvoda i potpiruje rat protiv Srbije u ciqu osvete i wenog uni{tewa. Biskup dr Ivan [ari} je odmah posle Sarajevskog atentata krenuo u èstoku antisrpsku kamapwu preko {tampe i svojih pesni~kih dela. U pesmi Mu~enik vojvoda priziva boga osvetnika da sudi grdnoj zvijeri i gujama, tj. Srbima koje je trebalo ratom uni{titi. Zemaqski poglavar bosansko-hercegova~ke vlade, general Oskar Po}orek, naro~ito se preko {efa prezidijuma bosansko-hercegova~ke vlade barona Kolasa, zahvalio sarajevskom biskupu dr Ivanu [ari}u za govor koji je odrào sarajevskom garnizonu pred dolazak u rat na Srbiju. Qubqanski knez-biskup, dr Anton Bonaventura Jegli~, opravdavao je napad Austro-Ugarske na Srbiju, isti~u}i da je to najboqa prilika za rat. U posebnom pastirskom pismu, upu}enom 5. avgusta 1914. slovena~kim vernicima, pozivao je u rat: Na{ presvetli car pozvao je muève i mladi}e na{e dràve u rat protiv Srbije... i zaista, rat protiv Srbije pravedan je. Ve} vi{e godina Srbija hu{ka protiv Austrije, spletkari, vre|a je o~ito,
854
prori~e joj propast i pogibiju, ceo svet ose}a da je rat neizbeàn. Vi{e puta trebalo je da izbije, ali ga je na{ miroqubivi car spre~io... Ali kada je istraga protiv odvratnih ubica na{eg prestolonaslednika i wegove ène jo{ vi{e utvrdila kako se Srbija zaverila protiv Austrije, i kad Srbija nije htela da pruì traène garantije da }e se svega ovoga kaniti, na{ je car zbog mira naroda bio prisiqen objaviti rat. Nadbiskup Bauer nije zaostajao za Jegli~em i [ari}em u antisrpskoj kampawi, organizuju}i u vi{e navrata konkretne akcije u tom pravcu. Tako je, u septembru 1914, vodio litiju u crkvu Majke Bo`je u Remetama kraj Zagreba, da izmoli pobedu na Drini. U svojoj propovijedi izuzetno se trudio da vernicima dokaè da je agresivni rat protiv Srbije sveti rat i pravedan rat: A u {to ho}emo da upremo pouzdawe na{e, da }e molitve na{e biti usli{ane? Prvo u to {to znademo da je rat, {to ga prisiqeni vodimo, zaista pravedan, svet. Sijedi na{ vladar, koga poznaje cio svijet kao vladara mira, nije trgao ma~ da osvaja, ve} da pribavi zadovoq{tinu nevinoj krvi prijestolonaslednika Ferdinanda i wegove uzorite supruge Sofije, {to ju proli zlo~ina~ka ruka. I kao da je trebalo da se prolije ova plemenita krv, da se otkrije u potpunoj jasno}i pogibao za kraqevinu na{u, da je nestane za narod na{, da izgubi svoje ime i narodnost, a i za katoli~ku vjeru na{u, da bude izvrnuta najve}im ku{wama. Rat za obranu tako velikih dràvnih i narodnih, vremenskih i vje~nih dobara, pravedan je i svet. I mi se smijemo obratiti na Gospodara neba i zemqe, da ustane na obranu pravedne borbe na{e... Budemo li s ovakvim srcem goru}e molitve svoje poloìli u krilo presvete Majke i Djevice Marije nemojmo sumwati oni }e usli{ati vapaj na{ i svemo}nim zagovorom svojim isprosit }e kod Boga pobjedu oru`ja hrabre vojske a ta pobjeda neka donese pravu sre}u i blagostawe prema milostivog kraqa najvjernijoj Kraqevini Hrvatskoj.... Molitva u vrijeme rata, koju je odobrio zagreba~ki Nadbiskupski duhovni stol 2. oktobra 1914. (br. 6749), trebalo je da posluì sve{tenicima koji su blagosiqali oru`je za vreme rata, kao i da bude propagandno sredstvo crkve za uspe{no okon~awe rata pobedom Centralnih sila. Molitva za vrijeme rata {tampana je kao zaseban propagandni letak u hiqade primeraka. U tom letku pisalo je slede}e: Boè, ti si nam tako dugo darovao blagodeti mira. A, eto, sada si dopustio da su nas zlo~inci neprijateqi prisilili na krvavi rat... Uzdamo se u pravednost tvoju. Ti }e{ dakako neko vrijeme ku{ati sluge tvoje, ali ne}e{ dopustiti da nevini propadnu, a zlo~inci da se uvek vesele. Stoga te molimo, Svemogu}i vje~ni Boè, pogledaj milostivo na hrvatski narod, koji ti se moli! Izbavi nas od neprijateqa koji su izazvali rat. Prosvijetli na{e vojskovo|e, ja~aj na{e branioce, blagosloviv{i oru`je na{e. Svojom milosti i svemogu}nosti daruj pobjedu na{im vojskama da nepravda uzmakne pred pravdom, la` pred istinom, neprijateqska prijetwa pred pravim mirom! Uzdamo se u tvoje milosr|e. Pruì svoju ruku blagosiqaju}i i {tite}i nam na{e mile i drage, koje smo poslali na nerijateqa. Godine 1918, posle pauze od 130 godina, odràna je dijecezanska sinoda povodom dono{ewa novog crkvenog zakona (Corpus iuris canonici). Za Baue855
ra je odràwe sinode bila druga velika reformatorska du`nost wenog episkopata, po{to je trebalo nove crkvene zakone primeniti na novonastale politi~ke prilike i ukloniti smetwe koje su se tokom 100 godina uvukle u ozakowewe smjernica suvremene duhovne pastve u duhu Katoli~ke akcije, po{to u woj vjerni narod nalazi suvremena na~ela za svoj religiozni i moralni ìvot i crpe pomo} za svoj dru{tveni i narodni preporod. Nadbiskup Bauer doìvqava, u jesen 1918. godine, prisilnu politi~ku metamorfozu, {to je ina~e svojstveno lukavim latinima u wihovoj sposobnosti da se trenutno prilagode novonastaloj dràvnopravnoj i politi~koj situaciji. Na istori~arevo iznena|ewe, Bauer se priklawa revolucionarnim doga|ajima od 29. oktobra 1918, kada su ju`noslavenske zemqe odvojene od wegove qubimice Austro-Ugarske. N. Kolarek je sa odu{evqewem pisao da je 29. oktobra 1918. A. Bauer u{ao blaèna lica u hrvatsku sabornicu, i sve~anom ~inu progla{ewa dao moralnu sankciju, pjevaju}i malo iza toga Te Deum u historijskoj crkvi sv. Marka. (isto; str. 295-299) Decembarskih dana 1918, A. Bauer je govorio kako veruje da su pro{li dani robovawa za hrvatski narod, jer ve} po samom imenu Kraqevina SHS je narodna dràva i Hrvata. Name}e se pitawe otkud takva ideolo{ko-politi~ka metamorfoza Bauera u vreme stvarawa Jugoslavije u odnosu na wegovu ranije izraènu dinami~nost i legitimnost prema Habsbur{koj monarhiji. D. @ivojinovi} isti~e mogu}nost prozelitskog rada RKC u ujediwenoj rimokatoli~koj dràvi. Katoli~ka hijerarhija je o~ekivala slom pravoslavqa posle nestanka pravoslavne crkve Rusije. Karakter srpskog pravoslavqa, koje je bilo usmereno ka carstvu nebeskom i u dobroj meri udaqeno od politi~kih i svetovnih zbivawa, obe}avao je uspe{nu misionarsku rimokatoli~ku aktivnost. Me|utim, ideolo{ki smer mlade jugoslovenske dràve razo~arao je hijerarhiju. Spoqnopoliti~ko usmerewe ka masonskoj Francuskoj i zbog toga jak uticaj laicizma i liberalizma u Kraqevini SHS, onemogu}ilo je ispuwewe vatikanskih planova o stvarawu rimokatoli~ke Jugoslavije. (isto; str. 300) U oblasti prosvete vodio se kulturni boj izme|u dràve i Rimske crkve, koja je optuìvala svetovne vlasti da }e svojim prosvetnim merama uni{titi crkvu, po{to ukidaju vjeronauk u {kolama, zabrawuju Marijine kongregacije i provode bezvjerski liberalni odgoj preko jugoslovenskog Sokola. U Kraqevini SHS, koja je zauzela liberalni antiklerikalni prosvetni kurs, nesporazumi sa rimskom crkvom nastali su ve} prilikom rasprava o nacrtu zakona za osnovne i sredwe {kole 1919, godine. (isto; str. 302) Predlog zakona o osnovnim {kolama iz 1925. godine, po oceni A. Bauera, ide za tim da se iz svih, pa i iz osnovnih {kola, istjera vjerski odgoj, da istjera crkvu, te novo pokolewe odgaja u bezvjerskom duhu. Taj Zakon uop}e progla{ava potpunu i iskqu~ivu vlast dràve u {koli, te iskqu~uje svaki upliv crkve i roditeqa. Po projektu novog Zakona, pouka vjeronauke nije obvezatna, crkva je iskqu~ena od svakog nadzora u pou~avawu vjeronauka i odobrewa doti~nih kwiga; pouku vjeronauke vr{e u~iteqi koji mogu biti inoverci, vjerski indiferentni, pa i bezvjerci. O~ito je da se ide za
856
uni{tewem vjerskog odgoja, da se crkvi i roditeqima ho}e ugrabiti dijete, te djetetu istrgnuti iz srca vjeru. Po{to je zakqu~io da se ide za uni{tewem vjerskog odgoja, Bauer se ultimativnim tonom obra}a dràvi prete}i da }e, ukoliko se ne usvoji katoli~ko stanovi{te, pozvati narod na odbranu vjerskog odgoja u {koli i u pou~avawu vjeronauka, te }e posledice toga biti vjerski boj sa svim svojim zlim posledicama, {to ne}e nipo{to povoqno delovati na sre|ivawe na{ih unutra{wih prilika... i na pregovore o konkordatu koje smo ba{ sada zapo~eli. (isto; str. 303) Na Prvoj sinodi zagreba~ke nadbiskupije, 1925. godine, nadbiskup A. Bauer je pozivao sve{tenike da sudeluju u organizacijama Katoli~ke akcije, ali nije mnogo govorio o organizacionoj formi realizacije takve akcije. I Biskupska konferencija je preporu~ila Katoli~ku akciju. Me|utim, po pitawu organizacione forme biskupi nisu bili saglasni, jer su poneki smatrali da svaki biskup ima pravo i du`nost da po svojoj voqi ure|uje Katoli~ku akciju u svojoj biskupiji. Pored toga, ve}ina biskupa je èlela da ostavi slobodu katoli~kim svetovwacima kod odabirawa organizacione forme. Povodom proslave tisu}godi{wice hrvatskog kraqevstva, 1925. godine, A. Bauer je iskazao izraènu aktivnost. Centralna proslava je prire|ena u srcu hrvatstva u bijelom gradu Zagrebu 21. juna 1925, na blagdan Presvetog Srca kao dan zahvale i otpro{we. U svom govoru Bauer je vezao trajawe hrvatstva uz promisao Boìju: I doista mi katoli~ki Hrvati, koji vjerujemo u sveti, sveznaju}i i svemogu}i promisao Bo`ji, koji vjerujemo kako ono re~e Spasiteq na{, da ne pada ni vlas s glave ~ovjeku bez voqe Bo`je, koji vjerujemo da je Gospodin onaj koji podiè narode i uni{tava ih, a sru{ene ih opet uspostavqa (Job), mi znademo i vjerujemo da je tisu}godi{wi na{ narodni opstanak djelo i dar dobrostivoga promisla Bo`jeg. On nas je u po~etku doveo u krilo crkve Kristove, one jedne jedinstvene ne samo naukom, ve} i dru{tvenim ure|ewem i upravom, one jedne i jedinstvene, koja obuhvata sav svijet i govori jezicima svih naroda, za{to se i zove katoli~ka; one jedne jedinstvene i apostolske, koja je po svojim biskupima, i poimence biskupu rimskom, neprekinuto vezana sa samim Isusom Kristom. Bauer je, potiskuju}i svoje nema~ko poreklo, posebno naglasio ~iwenicu da je tokom svih vekova katoli~ka crkva ostala sveudiq majka i odgojiteqica hrvatskog naroda. U wezinu krilu rodile su se {kole, iz samostana katoli~kih procvala je znanost i pjesma hrvatska. Hrvatski narod je svoj tip, svoju kulturu i svoju narodnu dràvnu svijest crpio iz katolicizma, i to neka drì na pameti osobito inteligencija na{a (liberali N. @.), koja sve to moè boqe spoznati od neukog naroda. Na kraju se A. Bauer, kao prividno lojalni dràvqanin, zaloìo za jugoslovensku dràvu u kojoj bi ostao slobodan i sa~uvan katolicizam: Kao Hrvati katolici svojom smo slobodnom voqom sa bra}om Srbima i Slovencima stvorili novu svoju dràvu, pak i u woj ho}emo da ostanemo i imademo pravo da ostanemo katolici, vjerni svojoj pro{losti, ~uvaju}i svoje katoli~ke i narodne ideale. Poput otaca na{ih, treba da stojimo ~vrsti i nepokolebqivi na braniku svoje katoli~ke vjere traè}i potpunu slobodu za
857
nesmetano djelovawe sv. crkve katoli~ke i napose za katoli~ki odgoj katoli~ke mladeì. Antun Bauer je prividno predstavqao sredwu umerenu struju rimokatoli~kog nacionalizma i klerikalizma, u odnosu na frankova~ki, prousta{ki rad nadbiskupa sarajevskog Ivana [ari}a, na iredentisti~ku velikoalbansku delatnost nadbiskupa skopskog Lazara Miedije ili na izrazito antijugoslovensko i antisrpsko orpedeqewe biskupa Antona Jegli~a. Bauerova akcija socijalnog katoli~anstva vi{e je bila uperena protiv ideologije gra|anskog liberalizma nego li ka estremnim {ovinisti~kim hrvatskim zahtevima frankova~ki orijentisanog sve{tenstva. (isto; str. 304-305) Dràvna intervencija u nacionalnoj sferi, proklamovawem integralnog jugoslovenstva za dràvnu ideologiju 1929. godine, poja~ala je opoziocioni politi~ki pokret u redovima Rimokatoli~ke crkve. Po intencijama pape Pija XI, Bauer je nastojao da oja~a pokret Katoli~ke akcije u Jugoslaviji osnivawem kriàra 1930. umesto zabrawenih Orlova. Nadbiskup A. Bauer odobrio je pravila kriàra 3. januara 1930. i dao dozvolu adovkatu Ivi Protulipcu, vo|i zabrawenih Orlova, da osnuje Kri` bez odobrewa policije i nadle`nih vlasti, sa obrazloèwem da je to verska organizacija. Me|utim, pismo Protulipca o osnivawu kriàra zaplenila je policija u Splitu i preko Ministarstva unutra{wih poslova uputila na daqi postupak biskupu splitskom Bonefa~i}u. Ministar pravde M. Sr{ki}, nastojao je da ostvari kompromis sa A. Bauerom, kako bi delovao na smirewe zao{trenih odnosa izme|u dràve i crkve, koji su se poja~ali zbog pojave kriàra. @ele}i da se izbegnu neprijatnosti i zao{travawa, Sr{ki} je bio spreman da se zaloì kod vlade da se dozvoli osnivawe kriàra, ali da se bri{e iz pravila kriàra sve {to bi opravdalo sumwu da oni nisu ~isto i iskqu~ivo verska organizacija. A. Bauer je iz prve verzije pravila brisao sporna mesta, te je bilo van sumwe da u kriàri ~isto rimokatoli~ka organizacija koja svoju delatnost po~iwe po odobrewu crkvenih vlasti. Brisana su mesta koja su govorila o kriàrima kao misionarskoj organizaciji Katoli~ke akcije. Izbrisan je i deo pravila koji je predstavqao kriàre kao organizaciju Katoli~ke akcije, koja je radila na tome da se celo qudsko dru{tvo preporodi, obnovi i spasi u znaku krià, a da svi ~lanovi budu temeqito verski obrazovani u op}em i pravom kr{}anskom znawu. U ciqu realizacije tog klerikalnog programa predvi|eno je organizovawe sastanka, sijela, te~ajeva, predavawa i priredbi. Bauer je pod pritiskom vlade P. @ivkovi}a morao izbaciti delove pravila koji su omogu}avali misionarsko i prozelitsko delovawe Rimokatoli~ke crkve, koja je pokretawem Katoli~ke akcije nastojala da sveukupne globalne dràvne, privredne, kulturne i politi~ke odnose podredi suverenitetu pape i svetskog rimskog katolicizma. Zato je prvobitna verzija ~l. 4, (Svaki katolik koji èli sudelovati u radu i misiji moè postati ~lanom) izmewena i u Bauerovoj ublaènoj verziji glasila: Svaki katolik koji èli biti kriàrom moè postati ~lan. Vlada P. @ivkovi}a je, dakle, èlela da zaustavi javni ideolo{ki rad kriàra, a naro~ito wihovo misionarsko i proze858
litsko delovawe po na~elima Katoli~ke akcije i propagande. (isto; str. 306-307) Biskupska poslanica Katoli~kog episkopata protiv Sokola Kraqevine Jugoslavije, iz novembra 1932, nastala je na inicijativu A. Bauera. Jugoslovenski Sokoli, kao dràvna liberalna institucija, bili su glavni za{titnici i propagatori ideologije jugoslovenskog nacionalizma i verskog liberalizma, koji se izraàvao u na~elima verskih sloboda, trpeqivosti, indiferentizma i antiklerikalizma. U Bauerovoj Poslanici, sokoli su predstavqeni kao ateisti~ko dru{tvo koje, po Tir{evim darvinisti~konaturalisti~kim na~elima, vr{i antiversko vaspitawe. Poslanica je u celini bila posve}ena Sokolu Kraqevine Jugoslavije, najo{trije ga napada, sa tvrdwom da je antireligiozna organizacija i protivnik rimokatolicizma. (isto; str. 309) Ideolog integralnog jugoslovenstva i Jugoslovenske nacionalne stranke, senator Jovan Bawanin, ozna~io je kao glavni ciq objavqivawa Poslanice, razbijawe jedinstva i jugoslovenstva: Gospoda biskupi udaraju na mrtva Tir{a, ali, Tir{ je samo izgovor i sokolstvo je samo izgovor.Trebalo je da se pogodi misao jugoslovenskog ujediwewa, i to je glavni smisao ove Poslanice. Za Bawanina Poslanica je provokacija klerikalizma; Revolt protiv toga nije izraz neprijateqstva protiv RKC, nego pravedna samoodbrana protiv zlonamernog insulata. Klerikalizam je neprijateq jugoslovenskog ujediwewa ma s koje strane dolazio. Poslanica je kao pastirsko pismo, zbog ve}eg efekta i provokacija katolika, ali i pravoslavnih vernika, ~itana u rimokatoli~kim crkvama na drugi dan pravoslavnog Boì}a, 8. januara 1933, izuzimaju}i one malobrojne crkve u kojima ùpnici jugoslovenski nacionalisti, nisu hteli da ih pro~itaju jer im je vre|ala nacionalna (jugoslovenska) ose}awa. Sve do objavqivawa Poslanice Katoli~kog episkopata, u sokolskim redovima i kod dràvnih organa vladala je pasivnost i inertnost prema istupima pripadnika RKC. Me|utim, posle objavqivawa Poslanice, i saznawa da istupi katoli~kog episkopata predstavqaju organizovani opozicioni pokret, a napadi na sokolstvo, u stvari, napad na dràvnu instituciju i zvani~no proklamovanu ideologiju jugoslovenskog nacionalizma, dràvne vlasti su prema Rimokatoli~koj crkvi zauzele o{triji stav. (isto; str. 309-310) A. Bauer je odbacio bilo kakvu vezu izme|u Poslanice i opozicionih politi~kih punktacija, jer je tekst Poslanice, po wemu, bio ura|en ranije 1931. godine. Razlog pokretawa Poslanice Bauer je video u ~etvorogodi{wim bezuspe{nim nastojawima, usmenim i pismenim, da se poboq{a poloàj Rimokatoli~ke crkve u Jugoslaviji. (isto; str.310) Nadbiskupa Bauera najvi{e su pogodile optu`be da je Poslanica izdana po nalogu Vatikana i ~ak po èqi Musolinija. Takvu mogu}nost su isticali u Sokolu Kraqevine Jugoslavije i pojedini pripadnici Jugoslavenske nacionalne stranke, a posebno J. Bawanin. Prema mi{qewu Bauera, samo paklena mr`wa na RKC mogla je ovo izmisliti i upoterbiti. Ja najo859
dlu~nije izjavqujem da Sv. stolica, niti je {to znala o Poslanici, niti je uticala na to da se ona izda. Sva odgovornost za ovu Poslanicu pada na nas katoli~ke biskupe Jugoslavije, a mi smo je izdali iz ~isto verskih razloga. (isto; str. 310-311) Godine 1934, napadi RKC na jugoslavensko sokolstvo jewavaju zbog izmene spoqnopoliti~kog kursa kraqa Aleksandra (udaqavawe od Francuske i pribliàvawe Italiji i Nema~koj). Zbog ~vrste povezanosti Vatikana i Italije, kraq Aleksandar je bio prisiqen da, prilikom audijencije A. Bauera, februara 1934, izjavi da }e biti prvi koji }e ustati u obranu religije protiv sokolskog reda. Dakle, kraq Aleksandar tvorac etatizovanog Jugoslovenskog sokola bitno je promenio odnos prema svom produktu pod uticajem promewenih spoqnopoliti~kih okolnosti. Iako je, krajem 1933, i tokom 1934. godine, do{lo do izvesnog zbliàvawa kraqa Aleksandra i nadbiskupa Bauera, ti novi srda~niji odnosi nisu mnogo uticali na Bauera da izrazi ose}aje dubqe su}uti povodom kraqevog ubistva u Marseju 9. oktobra 1934. godine. Bauer je naime poslao protokolarno sau~e{}e, po slu`benoj du`nosti, a vernicima i kleru uputio okru`nicu slede}e sadrìne: âsnom kleru i vjernicima nadbiskupije zagreba~ke! Dne 9. listopada pao je od ubojni~ke ruke W.V. kraq Aleksandar I; imaju}i na umu zapovijed Bo`ju ne ubij kao pastir svoga stada osu|ujem ovaj te{ki zlo~in. Posle navedenog sledilo je Bauerovo nare|ewe o molitvama i obredima koje su sve{tenici morali sluìti u ~ast ubijenog kraqa. Jugoslovenska vlada je osudila ovakav Bauerov tekst, nazivaju}i ga hladnim i slu`benim. Ministarstvo unutra{wih poslova uputilo je ministru pravde, kao nadle`noj vlasti za verske poslove, predstavku u kojoj osu|uje hladan stav nadbiskupa Bauera: Ovaj suvoparni tekst, koji je dr Bauer upotrebio jedino na zapovijed Bo`ju ne ubij, iskqu~ivo kao pastir svoga stada, izazvao je op{te nezadovoqstvo, osudu i revolt, jer izgleda da je taj raspis dao zaista neki pastir a ne crkveni velikodostojnik i knez Jugoslaven, koji treba da predwa~i ispred svojih vernika i ~asnog klera. Po ovom hladnom slu`bnom tekstu i tonu, po ovome raspisu, upu}enom jedino po slu`benoj du`nosti bez i najmaweg izraza tuge, bola i po{tovawa prema balènopo~iv{em vladaru i prema ucveqenom jugoslovenskom narodu, ne bi se nikada moglo pretpostaviti da taj slu`buqudni raspis daje ~ovek tako visokog poloàja i koji je milo{}u, blagonaklono{}u tog istog blaènopo~iv{eg vladara postao vitezom ordena Kara|or|eve zvezde. U Ministarstvu unutra{wih poslova smatrali su da je u tom ~asu velike narodne àlosti ovakav raspis uvreda za ceo jugoslovenski narod, jer jedan od wegovih verskih vo|a eto svesno ne u~estvuje u narodnoj nesre}i i svesno se izoluje od najdubqih i najsvetlijih ose}aja toga naroda. U izmewenim spoqnopoliti~kim uslovima dolazi i do izbora koadjutora ostarelom Baueru. Dugo su trajale kombinacije oko izbora podobnog kandidata koji bi odgovarao crkvi i dràvi. (isto; str. 312-314) Pitawe izbora koadjutora zagreba~kom nadbiskupu aktuelizovali su bolest A. Bauera, krajem 1933, i smrt pomo}nog biskupa i generalnog vika860
ra dr Dominika Premu{a u februaru 1934. godine. Vatikan je predloìo direktora Ilirskog zavoda sv. Jeronima, \uru Ma|ereca, kao svog kandidata. Marni~ev istomi{qenik, a na ~elo Zavoda sv. Jeronima do{ao je na insistirawe Italije. Krajem 1933, po~elo se govoriti o A. Stepincu kao vatikanskom kandidatu za mesto koadjutora. Kad se saznalo da Vatikan namerava kandidovati Stepinca, kraq Aleksandar se u septembru 1933. po~eo zanimati za wegovu li~nost, ali nije dobio potrebne informacije. Zato je u Zagreb poslao ministra Stjepana Srkuqa da razgovara sa A. Bauerom. Prethodno je Stepinca Baueru predloìo sewski biskup Star~evi}, sa preporukom da je on doktor Germanikuma, solunski dobrovoqac {to }e na{eg kraqa zanijeti. Germanikum je dao vatikanskom dràvnom sekretarijatu najboqe karakteristike za Stepinca, sa potpisom dvojice sve{tenika. Nadbiskup Bauer je pred kraqem posebno isticao da je Stepinac bio solunski dobrovoqac. O tome je kraq Aleksandar dobio potvrdnu informaciju od vojnih vlasti u Skopqu, nakon ~ega je pristao na kandidaturu Stepinca, ali je pristanak uskoro povukao. Sv. stolica, prema pisawu S. Saka~a, nije smatrala zgodnim da imenuje kandidata kojemu bi kraq Aleksandar bio protivan. (isto; str. 314-315) U aprilu 1934, Bauer se, u pratwi nuncija, ponovo pojavio u Beogradu kod kraqa. Tom prilikom Bauer se obratio Aleksandru slede}im re~ima: Veli~anstvo, na{ narod veli: Kraqeva se ne pori~e! Uostalom, nuncij je va{e odobrewe ve} javio u Rim.... Kraq je na kraju kona~no dao svoj pristanak. Papa je, 29. maja 1934, telegrafski obavestio vladu da je Stepinac imenovan za naslovnog nadbiskupa i koadjutora zagreba~kog nadbiskupa s pravom nasle|a. Na pitawe bana Savske banovine, dr Ive Perovi}a, prilikom wegove posete Baueru, kako je mogao predloìti jednog od najmla|ih sve{tenika tako malo poznatog, nadbiskup Bauer je odgovorio: Predvi|am te{ka vemena. Mislim da sam u Stepincu otkrio hrabra i neustra{iva muà, koji }e u tim te{kim vremenima voditi crkvu. Stepinac je delovao u daleko povoqnijim politi~kim prilikama nego wegov prethodnik. Knez Pavle i vlada M. Stojadinovi}a, prave}i antijugoslovenski ideolo{ko-politi~ki zaokret, omogu}ili su klerikalni rimokatoli~ki prodor u svetovne sfere jugoslovenske dràve. Predlog konkordata, vrlo povoqan za Rimokatoli~ku crkvu, bio je pred usvajawem. Uspe{no je izvr{eno obnavqawe organizacija Katoli~ke akcije organizovawem fantomskih odseka. U saradwi sa advokatom Ivom Protulipcem, Stepinac je radio na legalizaciji kriàra i stvarawu nove organizacije Katoli~ke akcije Hrvatskog junaka. S druge strane, mo} unitarnih liberala antiklerikalaca bitno je umawena u dràvnom vrhu, zbog jerezinog preuzimawa dràvnog i ideolo{kog kormila. Okru`nicom od 7. decembra 1937. godine, A. Stepinac je obavestio vernike i sve{tenstvo da, zbog smrti A. Bauera, preuzima slu`bu i naslov nadbiskupa zagreba~kog. (isto; str. 315-316)
861
X SAVEZNI[TVO VATIKANA SA ZLOÎNCIMA I ZLOÎNA^KIM RE@IMIMA

1. Rasisti~ko i |avolsko lice Vatikana
Vatikan nikada ne}e uspeti da se opere od prqav{tine u kojoj se vaqao kao sau~esnik monstruoznih, diktatorskih, zlo~ina~kih reìma. Sveta stolica je svesrdno podràvala fa{izam i nacizam i usta{tvo kao i sve zlo~ine koje su oni proizveli. Fa{izam je, zahvaquju}i upravo toj podr{ci, doìveo takav uzlet. Prema mi{qewu ve}ine istori~ara fa{isti~ki pokret ne bi mogao da doìvi uspeh bez pomo}i Rimokatoli~ke crkve. To zna~i i da Rimokatoli~ka crkva snosi odgovornost za posledice do kojih je dovela politika fa{isti~kog reìma, dakle za izbijawe rata i za sve `rtve fa{izma. Vjekoslav Cvrqe nagla{ava da nijedan histori~ar ne}e mo}i potpuno shvatiti mnoge uspjehe fa{izma u vawskoj politici ako ne bude imao na umu prijateqske odnose izme|u Vatikana i fa{isti~ke diktature. Fa{izam je maksimalno iskoristio to prijateqsko raspoloèwe Vatikana, {to je pogodovalo wegovu programu ekspanzije i osvajawa. Konkordati sa Musolinijem i Hitlerom omogu}ili su Vatikanu da osigura privilegovan poloàj crkve, da se u~vrsti politi~ki i ekonomski, preko no}i je stekao enormno bogatstvo i mesto na me|unarodnim berzama. S druge strane tu je bila i {ansa da se slomi SSSR. To su bile vrednosti u ~ije ime je Vatikan bio spreman na sve, bukvalno sve. Na pakt sa |avolom. To jednoj instituciji izgra|enoj na hri{}anskim vrednostima nikada ne bi bilo va`no, ali Vatikan nikada to nije ni bio. Tako je Pije XI mogao da izjavi da (...)fa{isti~ka dràva, koliko u pogledu ideja i doktrina, toliko i u pogledu prakti~nog delovawa, ne}e ni{ta dopustiti {to se ne bi uskla|ivalo s katoli~kim doktrinama i praksom. Sa nedopustivom smireno{}u Vatikan je gazio preko le{eva podràvaju}i fa{isti~ka, nacisti~ka, usta{ka zverstva, podràvaju}i genocid nad Srbima, Jevrejima, Romima, podràvaju}i agresiju na Jugoslaviju, Gr~ku, invaziju Nema~ke na Belgiju, Holandiju, Luksemburg, Dansku, Norve{ku. Duga~ak spisak zlo~ina~ke ostav{tine. Izme|u dva svetska rata Vatikan je bio na strani nacizma i fa{izma. Naslednik Pija XI, Pije XII (19391958) podario je svoj o~inski blagoslav Franku 2. aprila 1939. i katoli~koj [paniji koja se vratila staroj hri{}anskoj tradiciji. Odobrio je agresiju Italije na Etiopiju i Italije na Albaniju 1939. i kvalifikovao rat kao prijateqsku antantu dvaju naroda. Podrào je nema~ku invaziju êhoslova~ke, pozdravio je progla{eqe nezavisne Slova~ke kao zna~ajnog faktora u pravcu ja~awa katolicizma. Program mira, koji je lansirao Pije XII 1939. sadràvao je otvoreni napad na versajski diktat i bio je sna`no antiruski obojen. Te dve odrednice na{le su svoje mesto u enciklici Summi Pontificatus od 27. oktobra 1939. Sv. stolica zaloìla je sav svoj autoritet da spre~i ulazak SAD u rat protiv sila osovine. Posle neuspeha ove akcije, Pije XII usmerio je svoju
862
diplomatiju u pravcu uspostavqawa veza sa glavnim silama ratne koalicije: Velikom Britanijom, Francuskom i SAD. înio je to preko li~nog izaslanika predsednika Ruzvelta pri Sv. stolici Tejlora (Myron Taylor) i wujor{kog nadbiskupa Spelmana (Francis Spellman). Analiti~ari Vatikana ocenili su 1942. da vreme ne radi za sile osovine, pa su razradili strategiju za slu~aj wihovog poraza. Posle pada Staqingrada diplomatski napori i{li su u dvostrukom pravcu: s jedne strane, da se ublaè zahtevi SAD i Britanije o bezuslovnoj kapitulaciji sila osovine, i da se, sa druge strane, pripremi teren za formirawe antikomunisti~kog fronta. Spelman je vodio detaqne razgovore u Vatikanu, od 18. februara do 3. marta 1943, o budu}nosti Evrope u celini. U razgovoru je razmatrano i pitawe spasavawa Nezavisne Dràve Hrvatske, kako bi se obezbedila ~vrsta pozicija katoli~anstva prema Istoku. Na protestnu notu kraqevske vlade Jugoslavije u Londonu, Ministarstvo inostranih poslova SAD dalo je uveravawa vladi da je u pitawu privatna poseta. Me|utim, Vatikan se svesrdno angaòvao na spasavawu usta{a, da bi u datom trenutku, po~etkom hladnog rata, usta{ku politiku ve{to ukqu~io u antikomunisti~ki pokret Zapada. Paveli}, jedan od najve}ih ratnih zlo~inaca XX veka, sa 500 katoli~kih sve{tenika napustio je Hrvatsku i pacovskim kanalima stigao u Rim, gde mu je pruèn prvi azil u zidinama Vatikana. Umro je 26. decembra 1954. u Madridu, nakon {to je primio sveto pri~e{}e i li~ni blagoslov pape Pija XII.(Avramov: cit.delo; str. 45-46) Sa Italijom Vatikan je uspostavio prve kontakte u najstroòj tajnosti; pripremqen je u saradwi sa Musolinijem plan za re{ewe rimskog pitawa koje je otvoreno ujediwewem Italije 1870. Uprkos ranijim te{kim re~ima i uzajamnim optu`bama, u krugu Rimske kurije preovladao je politi~ki realizam. Za Vatikan spremnost Italije da prizna subjektivnost Svetoj stolici zna~io je konsolidovawe me|unarodnog poloàja posle gubitka svetovne vlasti i dràve. Za Musolinija, suo~enog sa nestabilnom politi~kom situacijom u zemqi i vidnim znacila svetske krize, sporazum sa Sv. stolicom utro je put u~vr{}ewu fa{isti~kog pokreta. (isto; str. 38) Vijijams obja{wava da je sna`na mr`wa koju je Pije XI ose}ao prema komunizmu posluìla katoli~kim u~ewacima kao alibi za wegov konkordat sa dvojicom najozlogla{enijih fa{isti~kih vo|a 20. veka, Adolfom Hitlerom i Benitom Musolinijem, i wegovu bezrezervnu podr{ku tre}em, {panskom vo|i Francisku Franku. Koferi su bili prazni. A banke su zahtevale izostale uplate rata za kredite (...) Papa je znao da wegov sporazum za fa{istima, sa Musolinijem i wegovim crnoko{uqa{ima, mora biti dovr{en {to je pre mogu}e (...) Bio je spreman da povrati bogatstvo i mo} Katoli~koj crkvi. Bio je spreman da potpi{e ugovor sa |avolom. (Vilijams; cit. delo; str. 18) Musolini nije bio odani sin svete majke crkve. Suprotno tome, 1910. god. on je objavio pamflet u kome je je sna`no izrazio svoje razmimoilaèwe sa crkvenim u~ewima pod nazivom Bog ne postoji i senzacionalni roman nazvan Kardinalova qubavnica. Da bi izrazio svoj prezir prema tra863
dicionalnim katoli~kim vrednostima, Du~e je ìveo u konkubinatu sa dowa Rakel, biv{om marksistkiwom koja mu je podarila nekoliko dece. Musolini je odbio da krsti decu, izbegavao je da u~estvuje u liturgijskim obredima i hvalisao se u javnim nastupima sa svojih 136 qubavnica. Ali Du~eov pogled na crkvu je smek{ao. Shvatio je da moè iskoristiti katoli~anstvo da utvrdi sopstvene politi~ke pozicije. Ovaj fa{isti~ki lider izjavio je 1920. god.: Mislim da katoli~anstvo moè biti iskori{}eno kao jedna od na{ih najja~ih nacionalnih snaga pomo}u koje èlimo pokazati na{ italijanski identitet svetu. (isto; str. 26) 16. oktobra 1922. godine, Musolini je bio na ~elu mar{a 40.000 crnoko{uqa{a na Rim. Preko 100.000 gra|ana iza{lo je na ulice u znak podr{ke fa{istima. Starog kraqa Emanuela, tada{weg regenta Italije, prizor je toliko potresao da je odmah nakon toga dao fa{istima pravo da kreiraju novu vladu. Musolini je preko no}i preuzeo ministarstva unutra{wih poslova, stranih poslova, ministarstvo za kolonijalna pitawa, korporacijsko ministarstvo, ministarstvo odbrane i javne slu`be. (isto; str. 26) Katoli~anstvo je, novi diktator je objavio, velika duhovna i moralna snaga i ja verujem da }e italijanska dràva i Vatikan od sada biti u prijateqskim odnosima. (isto; str. 27) Pije XI proglasio je 1925. god. svetom godinom a to je i godina u kojoj je Musolini po~eo da se zalaè za ideju fa{isti~ke dràve: Sve u okviru dràve; ni{ta protiv dràve: ni{ta izvan dràve. On je video fa{isti~ku dràvu kao silu koja bi trebalo da ima kontrolu nad svim aspektima ìvota moralnim, politi~kim i ekonomskim unutar Italije. Zaista, on je definisao fa{izam kao organizovanu, koncentrisanu, autoritarnu demokratiju na nacionalnoj osnovi. (isto; str. 27) Musolini je kontaktirao kardinala Pijetra Gasparija, vatikanskog dràvnog sekretara, i izrazio èqu da u~ini dare`qivi prilog svetoj majci crkvi kao obe{te}ewe za gubitak papskih dràva (...) Papa je upravo bio primio izve{taj Kardinalske komisije koja je radila sa Apostolic Camera slu`bom na proceni neposredne finansijske situacije u crkvi. Rezultati izve{taja nisu mogli biti vi{e poraàvaju}i. (isto; str. 28) Pije XI rekao je svojim savetnicima da sporazum sa fa{istima mora biti modifikovan u skladu sa izve{tajem Apostolic Camera institucije. Nadbiskup Pa}eli podsetio je papu da je Musolini, tokom preliminarnih razgovora pred sporazum, zvani~no obe}ao 50 miliona dolara u vladinim obveznicama, zajedno sa drugim povlasticama, ukqu~uju}i priznavawe Vatikana kao suverene dràve, dràve za sebe. Ali papa je insistirao na tome da mora postojati i dodatni zna~ajan nov~ani doprinos ne samo za papsku riznicu ve} i u wegovu vlastitu. (isto; str. 29) Musolini se odmah sloìo sa uslovima pa je tako ceremonija povodom potpisivawa sporazuma zakazana za 11. februar 1929. god. u Lateranskoj palati, blizu prostorije u kojoj je papa Lav III krunisao [arlemawa kao svetog rimskog imperatora 800. god. n. e.
864
Nekoliko dana pre ceremonije, Pije XI odobrio je Musolinijevu privatnu posetu da bi blagoslovio diktatora. (isto; str. 30) U Berlinu je Adolf Hitler bio odu{evqen vestima o sporazumu. Napisao je ~lanak za Volkischer Beobachter objavqen 22. februara 1929. godine, u kome kaè: îwenica da se centralne ustanove papinske vlasti sada mire sa fa{izmom pokazuje da Vatikan veruje u novu politi~ku stvarnost vi{e nego u biv{u liberalnu demokratiju sa kojom nije mogao da se dogovori. Osvrnuv{i se na situaciju u Nema~koj napisao je slede}e: Poku{ajima da i daqe propoveda da je demokratija jo{ uvek najboqi izbor za nema~ke katolike, Partija centra dovodi sebe u potpunu kontradikciju sa duhom sporazuma koji je danas potpisan sa Svetom stolicom. Hitler zavr{ava wegov teatralni govor ovim re~ima: îwenica da je katoli~ka crkva pristala da potpi{e sporazum sa fa{isti~kom Italijom bez sumwe pokazuje da je su ideje fa{isti~kog pokreta bliè hri{}anskim nego ideje jevrejskog liberalizma ili pak ateisti~kog marksizma, sa kojima je tzv. Katoli~ka centralna stranka tako blisko povezana, na {tetu hri{}anstva danas i na{eg nema~kog naroda. U rimokatoli~kim analima, nekolicina dokumenata imala bi ve}u vrednost nego sporazum sa Musolinijem koji je postao poznat pod nazivom Lateranski sporazum. Prvi deo sporazuma, pod imenom Konkordat, obezbedio je Vatikanu nadle`nost nad svim katoli~kim organizacijama u Italiji. Ove organizacije, u dokumentu nazvane crkvenim korporacijama, izuzete su od oporezivawa i dràvne nadle`nosti. [tavi{e, Vatikan je imao slobodu da osnuje onoliko organizacija koliko je hteo i da svaka od wih zauvek bude oslobo|ena od pla}awa poreza. (isto; str. 31-32) U drugom poglavqu, pod nazivom Lateranski pakt, Vatikanski Grad (Stato della Citta del Vaticano) je progla{en suverenom dràvom. Nova papska dràva obuhvatala je 108,7 ari na Vatikanskom breùqku na kojem se nalazila katedrala Sv. Petra, Lateranska palata i niz drugih objekata. Dràva je imala 30 trgova i ulica, 4 vojne kasarne za sme{taj pripadnika [vajcarske garde, jo{ dve crkve (pored crkve Sv. Petra) i 973 stanovnika, od kojih je ve}ina ìvela u celibatu. Kao zasebna dràva, Vatikanski Grad imao je u wegovom vlasni{tvu nekoliko poseda izvan svoje teritorije u Italiji: tri bazilike u Rimu (Sv. Meri, Sv. Jovana Lateranskog i Sv. Petra), nekoliko poslovnih objekata, papinu letwu palatu na tvr|avi Gondolfo (oko 20ak km udaqenoj od Rima) i dvadesetak imawa na podru~ju od Milana na severu do Re|io oblasti na jugu. U zamenu za suverenost, Vatikan se odrekao svih prava na posede koje im je oduzela italijanska vlada 1870. god. i pristao na uspostavqawe diplomatskih odnosa sa italijanskom vladom. Posledwi deo sporazuma nazvan Finansijski aran`man, obezbe|ivao je pla}awe 90 miliona dolara u gotovom, i dràvne obveznice i odre|enu sumu novca ~iji iznos nije obelodawen za papinu tajnu kasu kao nadoknadu za biv{e papske posede. Italijanska vlada tako|e se sloìla sa tim da obezbe|uje platu svim parohijskim sve{tenicima u zemqi.
865
Jednim potezom pera Vatikan je iz pukog siroma{tva stigao do bogatstva i zauzeo mesto na me|unarodnim nov~anim berzama koje }e odre|ivati pravac u kome }e se razvijati doga|aji u 20. veku. Deset godina kasnije, 1939. godine, nakon Hitlerove invazije na Poqsku, Rimokatoli~ka crkva }e jo{ jedanput postati najbogatija i vi{estruko najmo}nija institucija na zemqi. (isto; str. 32) Vjekoslav Cvrqe za papu Pija XI kaè da su mu fa{isti bili nakloweni jo{ dok je bio nadbiskup u Milanu. Papa Pije XI do{ao je na papinsko prijestoqe 1922. godine, dakle istovremeno kad je i Musolini do{ao na vlast u Italiji. Prema navodima engleskog povjesni~ara Gwynna za Vatikan je bilo korisno {to je papa uìvao naklonost fa{ista iz vremena dok je bio nadbiskup u Milanu. Nije bez razloga Musolini rekao da }e se dolaskom na papino prijestoqe Pija XI poboq{ati odnosi Italije i Vatikana. Ova Musolinijeva prognoza pokazala se to~nom. Pije XI se predstavio ne samo kao papa Talijan, ve} kao talijanski papa. On se odmah orijentirao na suradwu s fa{isti~kim reìmom. Bio je uvjeren u dugo trajawe fa{izma. Osim toga papa nije mario za progres ni za demokratske ustanove koje je smatrao feti{ima slobode u korist socijalizma. Papa je smatrao da preko Partito popolare i lai~kih partija ne bi mogao rije{iti takozvano rimsko pitawe prema svom konceptu pa se orijentirao na Musolinija, koji mu je vi{e odgovarao. Pije XI je i sam pridonio slabqewu demokratske opozicije u Italiji time {to je sprije~io povezivawe katoli~ke stranke sa socijalistima i liberalima, a ujedno je unutar te stranke utjecao da se suzbije revolucionirawe seqa~ko-radni~kih masa. Prema mi{qewu Ignazia Silone vatikansko manipulirawe katoli~kom narodnom strankom (Partito popolare) ugu{ilo je pokret masa i utrlo put fa{izmu. [ef stranke, don Sturzo, koji se zajedno s qevicom u stranci protivio suradwi s fa{istima, bio je prinu|en na ostavku, a zatim je stranka raspu{tena. Nakon ubojstva socijalisti~kog lidera Matteottija 1922. godine, kad su fa{isti do{li u kriti~nu situaciju, papa je osujetio suradwu katolika i socijalista, {to je i{lo u prilog fa{izmu. U Vatikanu su smatrali da suradwa katoli~ke i socijalisti~ke stranke ne bi bila ni oportuna. Tu ideju je izrazio i papa u govoru katoli~kim studentima 9. IX 1924. godine. Musoliniju je bilo potrebno izmirewe dràve s Vatikanom i papina podr{ka zbog unutra{wih i vawskopoliti~kih potreba. Sam Musolini je u fa{isti~kom programu formulirao stav o kori{tewu katoli~ke crkve kao oru|a talijanske ekspanzije, kao i stav da fa{isti~ki reìm nije indiferentan prema katolicizmu. Du~e je nagla{avao da su latinska i imperijalna tradicija Rima zastupqene u katolicizmu i da univerzalna ideja dolazi iz Vatikana te da razvoj katolicizma u svijetu sluì na ponos i korist Italiji. Prema fa{isti~koj doktrini talijanski imperij se ne izraàva samo teritrojalno, vojni~ki i trgova~ki, nego i spiritualno i moralno. Musoliniju je uspjelo da se najve}i dio klerikalnih snaga uklopi u fa{izam, a sve}enike antifa{iste progonio je bezobzirno. Jo{ prije sklapawa sporazuma sa crkvom on je uveo u {kole kri`, a za osnovne {kole je pro866
pisao obaveznu nastavu vjeronauke. Proveo je jo{ neke mjere u korist crkve kako bi s wom sredio odnose. Ovo je odgovaralo papi koji je izrazio nadu za rje{ewe rimskog pitawa. Obje strane su pripremale uvjete za regulirawe odnosa, do ~ega je do{lo kad je papa ustanovio da je reìm ~vrst, a Musolini se uvjerio u lojalno pona{awe pape. Nakon trogodi{wih pregovora potpisani su Lateranski sporazumi 11. II 1929. Tom prilikom je Musolini do{ao u Vatikan, i to je prvi posjet jedne slu`bene talijanske li~nosti Vatikanu nakon {to je 1870. godine papa prekinuo svaki kontakt s talijanskom dràvom. Sporazume su ~inila tri ugovora: o uspostavi Dràve Grada Vatikana, o konkordatu i o financijama. Komentiraju}i Lateranske sporazume, Musolini je, 13. V 1929, rekao u parlamentu da katolicizam upotpuwuje fa{isti~ku karakteristiku nove dràve koja je katoli~ka, ali iznad svega fa{isti~ka. Ovakva interpretacija nije se mogla dopasti Vatikanu i dijelu klera, ali je papa {utio, svjestan da su Lateranski sporazumi uni{tili tradicije nacionalnog preporoda (Risorgimenta). Sam papa Pije XI u jednom pismu kardinalu Gaspariju, od 30. V 1929, formulira poloàj Katoli~ke crkve u fa{isti~kom sistemu slijede}im rije~ima: Kaè se i ponavqa se: katoli~ka dràva, ali je fa{isti~ka dràva! Mi to uzimamo na znawe bez te{ko}a, dapa~e rado, jer to bez ikakve sumwe zna~i da fa{isti~a dràva, koliko u pogledu ideja i doktrina, toliko i u pogledu prakti~nog djelovawa, ne}e ni{ta dopustiti {to se ne bi uskla|ivalo s katoli~kim doktrinama i praksom. Ovome ne bi bio potreban komentar. Ipak, vaqa podsjetiti na ono {to je rekao Silone da je savez izme|u fa{izma i papinstva bio rezultat jednog sudbonosnog trenutka u kojemu se uskladila reakcija onog dru{tva koje drì civilnu vlast u svojoj ruci terorom nad narodom s konzervativizmom papinstva koje je ~ekalo takav ~as. Upravo je karakteristi~no za tada{wu vatikansku politiku da u Vatikanu prije {est decenija nisu htjeli prihvatiti povoqnu formulu koju je oslobo|ena i ujediwena Italija, godine 1871, nudila papi za ure|ewe odnosa. Vatikan nije prihvatio tzv. garantni zakon nove talijanske dràve koja mu je ustupala apostolske pala~e Vatikana, Lateran i druge zgrade, papinu rezidenciju u Castelgandolfu i nudila godi{wu financijsku potporu Sv. stolici od 3,225.000 lira uz obe}awe da vlada ne}e praviti smetwe djelovawu katoli~ke crkve i Sv. stolice. Poznato je da je Pije IX tada (1870) ekskomunicirao kraqa Vittorija Emanuella II. (Vjekoslav Cvrqe; Vatikan u suvremenom svijetu; [kolska kwiga; Zagreb, 1980; str. 23-25)
2. Zahvaquju}i savezni{tvu sa Musolinijem i Hitlerom Vatikan sti~e enormno bogatstvo

O sumwivima nov~anim transakcijama, malverzacijama i bliskim vezama sa mafijom na kojima je stvarana vatikanska finansijska imperija, kao i o papskom centralizmu bi}e vi{e re~i u posebnim poglavqima, a ovde }emo da prikaèmo tek skicu i iznesemo ~iwenice vezane za finansijski deo saradwe Vatikana sa Musolinijem i Hitlerom kako bi se stekla jasnija slika o funkcionisawu Svete stolice te zlo~ina~ke, perfidne ma{inerije.
867
Tog dana kada je ratifikovan Lateranski sporazum, Pije XI u~inio je dve stvari koje su zauvek promenile budu}nost Rimokatoli~ke crkve. Prvo je osnovao novu finansijsku agenciju pod nazivom Specijalna administracija Svete stolice (...) Zatim je imenovao finansijskog ~arobwaka Bernardina Nogaru, koji imao potpunu kontrolu nad investicijama i koji je kao menayer i direktor te nove agencije izvr{io reorganizaciju Rajhsbanke. Na Nogarino insistirawe, nijedno sve{teno lice nije bilo zaposleno u agenciji iz straha da bi se parohijski interesi mogli na}i u koliziji sa finansijskim dobitkom. Specijalna administracija Svete stolice osnovana je sa samo jednom namenom: da donosi prihod i da crkvi vrati mesto na kome }e ona ponovo uìvati u bogatstvu i mo}i. (Williams; str. 33-34) U istoriji Rimokatoli~ke crkve, tek se nekoliko li~nosti moè smatrati uticajnijim od Nogare. Kao i Avgustin, Lav I, Frawo Asi{ki, Toma Akvinski i kardinal Yon Wumen i Nogara je bio prava li~nost u pravom trenutku u istoriji. Nakon wegove smrti 1959, kardinal Spelman izjavio je slede}e: Najva`nija stvar za crkvu, posle pojave Isusa Hrista, bio je Bernardino Nogara. (isto; str. 34) Nakon {to je velika ekonomska kriza osvojila svet, Nogarin prvi potez na mestu finansijskog menayera bio je da preuzme ve}inski deo akcija u Rimskoj banci (Banca di Roma), kompaniji koja je posedovala mnogo hartija od vrednosti bez prava glasa, tj. hartija od vrednosti koje nisu vredele gotovo ni{ta kada bi bile prodate na berzi. Onda je uspeo da ubedi Musolinija da ova banka postane deo Instituta za industrijsku rekonstrukciju (IIR). To je bio italijanski odgovor na propadawe industrije koje je uni{tavalo zemqu. Uloga IIR-a sastojala se u tome da oni izvr{e kapitalizaciju industrijskih kompanija da bi se stimulisao ekonomski razvoj. Kompanije su se sloìle da obezbede po jednu liru na svake dve lire uzete iz privatnog sektora. Vlada je osigurala sve investicije. Zahvaquju}i ovom sporazumu, svim bezvrednim hartijama od vrednosti Rimske banke vra}ena je prvobitna vrednost dok se ve}inski vlasnik banke sada razmetao bogatstvom u iznozu od 632 miliona dolara. Dogovor vezan za Rimsku banku nije pobu|ivao mnogo pa`we od strane crkvenih istori~ara, ali je predstavqao vaàn teolo{ki razvoj u okviru Rimokatoli~ke crkve. Sveta stolica po~ela se baviti lihvarewem a lihvarewe je jedan od najteìh grehova u katoli~koj tradiciji. Lihvarewe, napisao je Sv. Ambrozije, je sve {to se dodaje na kapital. Vlastodràc Gracijan upotrebio je ovu definiciju prilikom spravqawa nacrta o kanonskim zakonima crkve. Nikejski sabor (324), Carthage (371), Orleans (538) and Clichy (626) osudili su praksu zara|ivawa novca od kamata na zajmove i investicije. Trideset {estim kanonom na Saboru podràva se ova odluka dok je na tre}em Lateranskom saboru donet dekret da zelena{ima ne}e biti dozvoqeno da se pri~este niti }e, u slu~aju smrti, imati pravo na hri{}anski ukop; i nijedan sve{tenik ne}e primati wihove priloge. Benedikt IX u svojoj enciklici Vix Perrenit, obnarodovanoj 1. novembra 1745. godine osu|uje lihvare kao jeretike, 29. jula 1836. godine. Sveta stolica izdala je saop868
{tewe u kome se katolici podse}aju da osuda zarade od zajmova vaì za celu crkvu i da ovaj osnovni princip kapitalizma predstavqa anatemu za sve prave vernike. (isto; str. 36-37) Pre ovog dramati~nog odstupawa od rigidnih diktata kanonskog zakona, crkva je wena u~ewa videla kao semper eadem nepromenqiva i ve~na u~ewa koja su po{tovali pobornici odre|enog na~ina ìvota i davali im jasno definisan katoli~ki karakter. Ipak, nakon formirawa Specijalne administracije Svete stolice dogodila se zna~ajna stvar. Promeweno je nepromenqivo. Ono {to je do tada osu|ivano kao najozbiqnija manifestacija nezasite pohlepe, Sveta majka crkva, sada je odobravala i to ne u korist vernika ve} u sopstvenu korist. Nogara je kupio IIR deonice na otvorenom trì{tu tako da je Vatikan, do 1935. godine, postao vlasnik najve}eg dela akcija sa kojima je poslovala dràva i gomilao milione zara|ene na kamatama. Jedna od kompanija, koja je potpala pod kontrolu Vatikana, bila je i Italgas, koji je postao jedini dobavqa~ prirodnog gasa u mnogim italijanskim gradovima. Druga kompanija je Societa Generale Immobiliare, jedna od najstarijih gra|evinskih firmi u Italiji. Vremenom, Immobiliare }e postati me|unarodni konglomerat koji }e u~estvovati i u svrgavawu vlada i koji }e izazivati finansijski haos {irom sveta i zbog koga }e Vatikan postati deo mnogobrojnih skandala. Do po~etka Drugog svetskog rata, Vatikan je imao udeo kada su u pitawu tekstil, ~elik, rudarstvo, proizvodi iz metalurgije, biqke koje se koriste kao |ubrivo, proizvdoi sa farmi, drvo, keramika, èleznice, ma{ine za preradu drveta, testenine i telefonske i kompanije zaduène za pruàwe telekomunikacijskih usluga. Spisak se protezao na vi{e od 70 strana u ra~unovodstvenim kwigama. Proizvodi nekih od nabrojanih kompanija suprotstavqali su se katoli~kim u~ewima. Tu spadaju bombe, tenkovi pa ~ak i sredstva za kontracepciju. Ipak, ono {to je osu|ivano iz propovedaonice posluìlo je da se pro{iri asortiman proizvoda. Kada je, 1935. godine, Musoliniju bilo potrebno naoruàwe za invaziju na Etiopiju, dobar deo oru`ja stigao je iz skladi{ta koje je Nogara kupio za Svetu stolicu. Nakon {to je stekao ve}inski udeo u vode}im italijanskim kompanijama, Nogara je {efove upravnih odbora i finansijske menayere u vi{e banaka li~no izabrao. Mnoge od ovih osoba od poverewa bili su ~lanovi Crnog plemstva tj. pripadnici aristokratskih porodica koje su se protivile spajawu papskih dràva sa Italijom u ciqu osnivawa nacionalne vlade pod \uzepeom Garibaldijem. Pripadnici Crnog plemstva podràvali su vladavinu papskih zvani~nika koji su, po pravilu, bili obu~eni u sve{teni~ke haqine. Da bi ostvario svoje namere, Nogara se obratio za pomo} aristokratama kao {to su Massimo Spada, grof Enrico Gellazi, Carlo Pesenti, Antonio Rinaldi, Luigi Mennini, Luigi Gedda, grof Paolo Blumenstil i grof Francesco Maria Oddesso. Nogara je tako|e regrutovao prijateqe i ro|ake nadbiskupa Eugenija Pa}elija, ukqu~uju}i nadbiskupovog brata Franciska i wegove ne}ake Karla. |\ulija i Markantonija Pa}elija. Uz pomo} ovih uomini di ficucia (qudi od vere), Nogara je mogao uticati na dono{ewe odluka u svakoj od kompanija tako da su radili u tandemu a zarad ostvarewa istog ci869
qa. Da bi izbegli nedoli~ne insinuacije, Nogarino ime nije se pojavqivalo na spiskovima sa imenima zvani~nika i ~lanova upravnih odbora banaka u vlasni{tvu Vatikana. Kako je Italija u tom trenutku bila zarobqena u kanyama velike ekonomske krize, Nogara je po~eo da prikupqa ogromne nekretnine u Rimu i izvan wega. Do 1935. godine, u vlasni{tvu Vatikana bilo je preko 40 miliona kvadratnih metara zemqe. Papa je, odmah iza vlade, zahvaquju}i uspe{noj administraciji, postao jedan od najkrupnijih zemqovlasnika u Italiji. Ipak, Nogarin povratak bankarstvu, wegovoj prvoj qubavi, bio je neminovnost. Zajedno sa veoma profitabilnom Rimskom bankom, on se, u ime Vatikana, uspeo izboriti za potpuno vlasni{tvo nad velikom grupom sredwih i malih seoskih banaka u ju`noj Italiji kao i za ve}inski udeo u tako velikim bankarskim firmama kao {to su banka Commerciale Italiana, Credito Italiano, banka Provinciola Lambarda i Banco Ambrosiano. On je spoznao osnovni princip na kome funkcioni{e kapitalizam, naime on je do{ao do spoznaje da kontrola nad prihodima odre|uje uspeh ekonomskih preduze}a. Nogara je, uz pomo} banaka, mogao usmeravati priticawe novca u kompanije u vlasni{tvu Vatikana i to daleko od oka svih rivala. Iz ovog je razloga Rimokatoli~ka crkva uspela da napreduje i sa uspehom preìvi te{ke tridesete godine 20. veka. Novac je pristizao u Vatikan iz svih delova zemqe toliko novca da je Nogara imao problema da sakrije ogromne posede i velike zarade od o~iju javnosti. Novac za investirawa u privatni sektor ili novac koji je predstavqao depozit u bankama koje je kontrolisao Vatikan, vi{e nije pristizao u Specijalnu administraciju. Dodatni prihod je preusmeravan iz crkvenih korporacija, koje su bile oslobo|ene poreza i nisu podlegale zvani~nim proverama, na ra~une {vajcarskih banaka tako da je trag novca vodio do zatvorenih kwiga i skrivenih izve{taja. Pravi iznos bogatstva koje je posedovala Rimokatoli~ka crkva bio je poznat papi i wegovim vernim savetnicima. Za sve ostale, ta }e brojka ostati predmet naga|awa. Ipak, Musolinijeva donacija i Nogarino finansijsko ~arobwa{tvo unutar Italije posta}e samo jedan od na~ina na koji je crkva sticala famozno bogatstvo. Drugi i jednako profitabilan izvor bi}e drugi fa{isti~ki diktator. Adolf Hitler, novi nema~ki kancelar, i{~ekivao je {ansu za dogovor sa nadbiskupom Eugenijom Pa}elijem. Pa}eli je bio na putu da postane papa Pije XII. (isto; str. 37-39) Od momenta stupawa na du`nost kardinala, oktobra 1929, Pa}eli je postao najva`nija li~nost kada su u pitawu doga|aji u Nema~koj i uspon Adolfa Hitlera. Izme|u 1928. i 1930. godine, ~lanstvo u Nacionalnoj socijalisti~koj partiji u Nema~koj poraslo je sa 10 na 24,2 procenata. Katoli~ki biskupi u Nema~koj usprotivili su se usponu ovog novog paganstva donose}i navedena nare|ewa: (1) Katolicima se zabrawuje ~lanstvo u Nacisti~koj partiji i prisustvo na nacisti~kim skupovima; (2) ^lanovima Nacisti~ke partije nije dozvoqeno pri~e{}ivawe niti imaju pravo na sahranu shodno katoli~kim obi~ajima i (3) Skupinama pripadnika Nacististi~ke partije zabrawuje se prisustvo sahranama ili crkvenim obredima. Ove
870
zabrane podràne su od strane Nema~ke katoli~ke centralne partije i napisima u katoli~koj {tampi. Katoli~ki nedeqnik Der Gerade Weg (Pravi put) koji je imao {iroku ~itala~ku publiku objavio je slede}u izjavu: Nacionalsocijalizam podrazumeva mr`wu me|u susedskim zemqama, despotizam kada je re~ o doga|ajima u zemqi, gra|anski rat, me|unarodni rat. Nacionalsocijalizam podrazumeva laì, mr`wu, bratoubistvo i neograni~enu bedu. Adolf Hitler propoveda zakon laì. Postali ste `rtve obmana ~oveka opsednutog despotizmom. Probudite se! Hitler je shvatio va`nost potrebe uspostavqawa dobrih odnosa sa Vatikanom. U kwizi Mein Kampf on se prise}a da su nema~ki katolici, koje je ujedinila Katoli~ka centralna partija, pobedili Bizmarkov Kulturkampf kulturnu borbu protiv katolicizma 70-ih godina 19. veka. (isto; str. 41-42) Dok je u zatvorskoj }eliji pisao, Mein kampf Hitler je shvatio da bi Rimokatoli~ka crkva mogla uni{titi wegov san o Tre}em rajhu ako ne na|e na~ina da je umiri. Politi~ke partije, napisao je on, nemaju nikakve veze sa religioznim problemima sve dok nisu u sukobu sa nacijom, sve dok ne ugroàvaju moral i etni~ku pripadnost rase; isto kao {to ni religija ne nalazi zajedni~ki jezik sa planovima politi~kih partija. Hitler je, 1927. godine, objavio da su sve negativne izjave u vezi sa religijom zabrawene iz takti~kih razloga i da nacionalsocijalisti ne bi trebali biti uvu~eni u novi Kulturkampf. I kardinal Pa}eli bio je nestrpqiv u èqi da se izmiri sa Hitlerom. Shvatio je da }e desno krilo nema~ke vlade stajati kao branik protiv {irewa komunizma; da crkveno imawe u Nema~koj mora biti za{ti}eno; da takva unija moè dovesti do konkordata koji bi bi povoqan u finansijskom smislu, sli~no kao dogovor sa Musolinijem. Tokom dugogodi{weg slu`bovawa u zvawu papskog izaslanika u Nema~koj, Pa}eli je razvio blizak odnos sa Ludvigom Kasom (Ludwig Kaas), sve{tenikom i predstavnikom Katoli~ke partije centra u Rajhstagu. (isto; str. 42-43) Uz Kasovu pomo}, Pa}eli se, 1930. godine, susreo sa Hajnrihom Bruningom, uglednim ~lanom Katoli~ke partije centra, izabranim za kancelara nove, krhke, nema~ke vlade koju su socijalisti i katolici oformili kao koalicioni partneri. Pa}eli je za vreme sastanka u Vatikanu obja{wavao Bruningu koliko bi bilo poèqno dati Adolfu Hitleru zna~aSjno mesto u kabinetu da bi se otvorio put za sklapawe konkordata izme|u vlade i Svete stolice. (isto; str. 43) Nakon {to je Bruning ustuknuo pred tim predlogom, Pa}eli je dobio napad besa, insistiraju}i na tome da ako Bruning nije hteo da sara|uje, Kas }e morati da podnese ostavku na mesto predsednika Katoli~ke partije centra, ostavqaju}i novog kancelara bez kqu~ne politi~ke podr{ke. Pre nego {to se rastao sa Pa}elijem, Bruning je izrazio nadu da }e Vatikanu biti mnogo boqe u Hitlerovim nego u wegovim rukama, budu}i da je bio pobo`ni katolik. Ipak je Bruning ceo ìvot bodrio i Katoli~ku partiju centra i skupqao podr{ku za druge katoli~ke ciqeve.
871
Pritisak na Katoli~ku partiju centra da se izmiri sa nacistima postao je ja~i. Franc Fon Papen, uvaèni papski vitez i jedan od vode}ih ~lanova Partije centra zamenio je Bruninga na mestu kancelara 1932. god. Na Kasovo insistirawe, Fon Papen je ubedio nema~kog predsednika Paula von Hindenburga koji je na naciste gledao sa potpunim prezirom da pozove Hitlera u vezi sa formirawem novog kabineta. Hindenburg je nevoqno pristao pa je, 30. januara 1933, Hitler postao novi nema~ki kancelar. Prvo {to je Hitler uradio nakon stupawa na du`nost jeste imenovawe Fon Papena za wegovog zamenika. Nacisti su stekli kontrolu nad vladom zahvaquju}i tajnim potezima Vatikana. Ali, Hitler nije mogao dobiti apsolutnu vlast bez usvojewa Zakona o punomo}ju. Da bi se usvojio ovaj specijalni zakon neophodno je bilo imati odobrewe 2/3 Rajhstaga. Po{to su socijalisti zadràli status opozicije u odnosu na nacionalsocijaliste, Hitleru je bila potrebna sna`na podr{ka od strane Katoli~ke partije centra. Hitler i kardinal Pa}eli sklopili su radni sporazum. Pa}eli }e koristiti wegov uticaj za sticawe podr{ke katolika za Zakon o punomo}ju. Nakon {to stekne takvu podr{ku, Hitler }e potpisati povoqan konkordat sa Rimom. Na Pa}elijevo navaqivawe monsiwor Kas je po~eo lobirawe za podr{ku za Zakon o punomo}ju me|u ~lanovima Katoli~ke partije. Obavestio je glasa~e da }e Hitlerovo obe}awe da }e potpisati konkordat sa Vatikanom predstavqati najve}i uspeh jedne zemqe postignut u zadwih deset godina. Zakon o punomo}ju imao je punu podr{ku Katoli~ke partije centra, a usvojen je 24. marta 1933. godine. Dva dana kasnije, {irom Nema~ke protestantske crkve formalno su ozna~ile prihvatawe Hitlera i wegovog reìma, a 26. marta, katoli~ki biskupi u Nema~koj koji su ranije osudili uverewa nacionalsocijalizma, sada su ponudili izjavu u kojoj se pokoravaju Tre}em rajhu, u kojoj se kaè: Bez da se odri~emo mi{qewa koje smo izneli u prethodnim deklaracijama u odnosu na odre|ene religiozno-eti~ke gre{ke, episkopat veruje da nameravane op{te zabrane i upozorewa vi{e nije potrebno uzimati u razmatrawe. Za hri{}ane katolike, kojima je glas crkve svetiwa, u tom trenutku nije neophodno posebno upozoravati na lojalnost zakonitoj vlasti i na savesno ispuwewe gra|anskih du`nosti, iz principa odbacuju}i svako ilegalno ili subverzivno pona{awe. Bez obzira na wenu dvosmislenost, nacisti~ka {tampa prihvatila je ovu izjavu kao najavu prihvatawa Hitlerove politike. U skladu sa biskupskom objavom pomirewa, katolicima je sada bilo dozvoqeno da postanu punopravni nacisti, pa je nacistima, ~ak i kada su se pojavqivali u grupama i uniformisani, bilo dozvoqeno pri~e{}ivawe. Sedam dana kasnije, Kas je u uvodnom ~lanku u katoli~koj {tampi rekao da je Nema~ka u procesu evolucije koji zahteva odbacivawe nesumwivo preteranih formalnih sloboda Vajmarske Republike da bi se kreirala sna`na i sigurna dràva. Napisao je da je Katoli~ka partija centra bila prisiqena da sara|uje u ovom procesu ne samo kao verni pripadnik crkve ve} i kao tvorac budu}nosti.
872
Kao odgovor na takvo iskazivawe podr{ke i pokazanu dobru voqu, Hitler je predstavio Vatikanu uslove konkordata koji su uveliko prevazilazili Pa}elijeva o~ekivawa. Finalna verzija sporazuma, nastala 1. jula 1933. godine, predvi|a obavezu svih nema~kih katolika da po{tuju novi kod kanonskog prava; da }e katoli~ki socijalni rad imati podr{ku dràve; i da }e kritikovawe katoli~ke doktrine biti zabraweno u {kolama i na javnim skupovima. [tavi{e, crkvi je ponu|eno neverovatno bogatstvo u obliku Kirchensteuera ili crkvenog poreza koji }e vaìti za sve praktikuju}e katolike u Nema~koj. Prihodi }e biti izraèni u milijardama. Za razliku od crkvenih poreza u pro{losti, ovaj porez odbija}e se na isti na~in kao i dràvni, po utvr|enoj stopi od 9 odsto bruto iznosa plate. Postojawe ovog prihoda done}e Svetoj stolici ve}e bogatstvo nego Nogarine investicije, ma koliko brilijantne one bile. Kirchensteuer, u kombinaciji sa Musolinijevom donacijom, u~vrsti}e vatikanske politi~ke i ekonomske temeqe tako da }e kardinal Pa}eli, kao papa Pije XII, biti mo}niji od Ino}entija III na vrhuncu papske slave u periodu od 1198. do 1226. god. Uz takve nesebi~ne uslove sporazuma stigla su i nova potraìvawa. Hitler je prinudio predstavnike Katoli~ke partije centra da izvr{e politi~ki harikiri uz pomo} samonametnutog raspu{tawa wihove politi~ke partije da bi napravili mesta za uspon Tre}eg rajha. Nare|ewe o raspu{tawu stiglo je u obliku poluzvani~ne izjave Pa}elija u kojoj se kaè: Odlu~nost kancelara Hitlera da elimini{e Katoli~ku partiju koincidira sa èqom Vatikana da se distancira od politi~kih partija i da prepusti katoli~ke aktivnosti Organizaciji za katoli~ku akciju izvan bilo koje politi~ke partije. Nakon {to je predstavnicima Partije centra naredio da podnesu ostavke, Pa}eli je nastavio da im daje instrukcije kako da budu lojalni katolici tako {to }e biti lojalni nacisti~koj partiji: Nakon iskqu~ewa Katoli~ke partije kao politi~ke partije iz javnog ìvota Nema~ke, to je sve potrebnije da katolici, kojima je uskra}eno diplomatsko predstavqawe, treba da u diplomatskom paktu izme|u Svete stolice i nacionalsocijalisti~ke vlade na|u garancije koje im mogu obezbediti odràvawe wihove pozicije u ìvotu nacije. Sveta stolica ovo ose}a kao wenu potrebu i ose}a veliku odgovornost prema nema~kim katolicima. Sveta stolica se sloìla sa jo{ jednim uslovom za konkordat koji je Firer dodao. U skladu sa ~lanom 16, katoli~ki biskupi {irom Nema~ke bili su obavezni da daju zakletvu pred zastavom Tre}eg rajha (Reichsstatthalter): Zakliwem se pred Gospodom i na Sveto jevan|eqe i obe}avam da }u, kao {to to dolikuje jednom biskupu, biti lojalan nema~kom Rajhu i dràvi. Zakliwem se i obe}avam da }u po{tovati ustavnu vlast i da }u u~initi da tako ~ini i moje sve{tenstvo. Na sastanku wegovog kabineta, 11. jula 1933. godine, Hitler je istakao tri velike prednosti koje konkordat ima za Rajh. Ove prednosti ovako su zabeleène u zapisniku sa sastanka: 1. Da je Vatikan uop{te pregovarao, iako je delovao, naro~ito u Austriji, pod pretpostavkom da je nacionalsocijalizam nehri{}anski i {tetan po crkvu;
873
2. Da se Vatikan moè ubediti da uspostavi dobar odnos sa wegovom ~isto jednonacionalnom nema~kom dràvom. On, kancelar Rajha, ~ak ni donedavno nije smatrao da }e crkva biti voqna da pokori wene biskupe wegovoj dràvi. îwenica da je do toga do{lo bila je neoboriv dokaz priznavawa sada{weg reìma; 3. Da je nakon konkordata crkva povukla u~e{}e u udruèwima i partijama, na primer tako|e je napustila hri{}anske radni~ke sindikate. Samo nekoliko meseci ranije kancelar Rajha ni ovo nije smatrao mogu}im. âk se i rasformirawe Partije centra moglo smatrati zavr{enim samo zakqu~ewem konkordata, sada kada je Vatikan naredio stalnu zabranu ~lanstva u politi~kim partijama za sve{tenike. Po zavr{etku sastanka kabineta, Hitler je primetio da je konkordatom uspostavqena atmosfera poverewa i podr{ke za Tre}i rajh, podr{ka koja }e imati veliki zna~aj u bici koja uskoro predstoji, bici protiv Jevreja {irom sveta. Konkordat je zvani~no potpisan u dràvnom sekretarijatu 20. jula 1933. god. Fon Papen je potpisao u ime nema~ke vlade; kardinal Pa}eli za Vatikan. Nakon ceremonije su razmeweni pokloni. Pa}eli je primio porcelansku Madonu, Fon Papen jedan papski metal i Sveta stolica poklon u iznosu od 25.000 lira od Nema~ke ambasade u Rimu. Hitler je bio ekstati~an. U pismu Nacisti~koj partiji, napisanom 22. jula 1933. godine, napisao je slede}e: îwenica da Vatikan zakqu~uje sporazum sa novom Nema~kom zna~i priznavawe nacionalsocijalisti~ke dràve od strane katoli~ke crkve. Sporazum jasno i nepogre{ivo celom svetu pokazuje da je tvrdwa da je nacionalsocijalizam neprijateqski nastrojen prema religiji, la`. Sveta stolica tako|e je bila zadovoqna. Nadbiskup Cesare Orsegnio, papski nuncije u Nema~koj, proslavqao je ratifikaciju sporazuma sluè}i sve~anu misu za Dan zahvalnosti u katedrali sv. Hedvige u Berlinu. Po zavr{etku liturgije, dok su se nacisti~ka obele`ja vijorila zajedno sa katoli~kim zastavama, skup je pevao Horst Wessel, zvani~nu himnu Nacisti~ke partije. Hiqade qudi okupqenih ispred katedrale slu{ali su pesmu preko zvu~nika(...) Kako je novac od crkvenog poreza (Kirchensteuer) po~eo da pristiè, Pa}eli se napravio da ne vidi svireposti po~iwene nad Jevrejima izjavquju}i da su takve teme stvar nema~kih unutra{wih poslova. Egzekucije su izvr{ene 30. juna 1934. godine tokom No}i dugih noèva kada je Hitler o~istio rajh od Ernesta Roma i ~lanova SA divizija (Sturmabteilung) koji su izraàvali sumwu u pravac koji je otac nacije izabrao. Te no}i ubijeni su i Hitlerovi politi~ki neprijateqi ukqu~uju}i ranije pomenute katoli~ke vernike, ~ija imena su se pojavila na rajhovoj listi nepoèqnih osoba. (isto; str. 43-48) I Cvrqe ukazuje da papa nije hteo da osudi surovu politiku fa{isti~kog reìma. A to zna~i da joj je davao podr{ku. Razumqivo je {to je u provo|ewu Lateranskih sporazuma, dok je fa{izam ipak bio ja~i partner, moralo dolaziti do nesuglasica i sudara. Karak874
teristi~an je za obostrano pona{awe bio spor oko djelovawa Katoli~ke akcije, koja je bila dopu{tena konkordatom. Imala je skoro jedan milijun ~lanova i razgranatu mreù organizacija katoli~kih muèva, èna i omladine. S fa{isti~ke strane, prigovoreno je da Katoli~ka akcija paralizira totalni fa{isti~ki odgoj i da u svojim redovima ima biv{e aktiviste nekada{we Narodne stranke. Papa je vra}aju}i loptu, odgovorio da se u fa{isti~koj stranci nalaze neki biv{i socijalisti i masoni koji se kriju iza fa{isti~ke uniforme i intrigiraju protiv crkve. Interesantan je ovaj pasus iz enciklike Pija XI Non abbiamo bisogno (1931): Ako se ho}e govoriti o nezahvalnosti, ona ostaje na drugoj strani, u odnosu prema Sv. stolici, na strani jedne partije i jednog reìma koji je po sudu ~itavog svijeta zbog svojih prijateqskih odnosa sa Sv. stolicom, pove}ao u zemqi i inozemstvu presti` i kredit koji se mnogima u Italiji i u inozemstvu ~inio prevelikim, kao {to se ~inilo pre{iroko i favorizirawe i povjerewe s na{e strane. I daqe: Mi smo ve} rekli da ostajemo i da }emo i daqe ostati nepokolebqivo zahvalni za sve ono {to je u~iweno u Italiji u korist vjere. Uzajamne koristi bile su nemale, iako su koristi za fa{isti~ku stranku i reìm bile znatnije. Papa jo{ kaè: Mi dodajemo kao zakqu~ak onome {to ovdje kaèmo: mi nismo htjeli osuditi stranku ili reìm kao takav. Mi upozoravamo i osu|ujemo ono {to u akciji stranke konstatiramo protivno doktrini i praksi katoli~koj (...) Mi mislimo, uostalom, da smo mi na taj na~in u~inili djelo korisno stranci i reìmu. Proizlazi da se pape ti~e samo sudbina Katoli~ke akcije, a prelazi preko agresivne politike fa{isti~kog reìma, {to }e dovesti do rata i katastrofalnih posqedica za Italiju i ostali svijet. Nijedan histori~ar ne}e mo}i potpuno shvatiti mnoge uspjehe fa{izma u vawskoj politici ako ne bude imao na umu prijateqske odnose izme|u Vatikana i fa{isti~ke diktature. Fa{izam je maksimalno iskoristio to prijateqsko raspoloèwe Vatikana, {to je pogodovalo wegovu programu ekspanzije i osvajawa. Ekspanzionisti~ka politika fa{isti~ke Italije dovela je, 1935, do agresije na Etiopiju, koju Pije XI ne samo {to nije osudio nego ju je odobrio. Salvatoreli kaè: ... Za vrijeme etiopskog konflikta katoli~ki kler od vi{eg do nièg ne samo da daje dokaze potpune lojalnosti nego ~ak s odu{evqewem odobrava taj pohvat. Izme|u mnogih izjava citirat }emo izjavu milanskog kardinala [ustera, koji je veli~ao pothvat u Etiopiji kao vrstu kriàrskog rata. Sam je papa u jednom govoru bolni~kom osobqu, 1935. godine, rekao da je potreba ekspanzije ~iwenica o kojoj se mora voditi ra~una. Za vrijeme gra|anskog rata u [pawolskoj papa je na strani Franka, a protiv republikanske vlade. Pije XI bio je sklon popu{tawu i Hitlerovu nacizmu. Izme|u nacisti~ke Wema~ke i Vatikana, 20. VI 1933. godine, zakqu~en je konkordat a to je Hitleru donijelo podr{ku wema~kog episkopata.
875
U po~etku je dio klera u katoli~koj crkvi bio protiv suradwe s hitlerizmom smatraju}i ga antikr{}anskim sistemom. Kad je hitlerovski ideolog Rozenberg napisao u svom djelu Mit HH stoqe}a da Nijemac koji obu~e sme|u ko{uqu prestaje biti katolik, do{lo je do o{trog reagirawa Vatikana. Papa je reagirao i protiv zavo|ewa sterilizacije u Wema~koj, kritizirao je struje koje teè novom poganstvu (aluzija na Rozenberga) i kritizirao je pravo rase. Tako|er je pravio aluzije na wema~ko naoruàvawe. Sve je ovo ~inio kako bi za{titio poziciju katoli~ke crkve u Wema~koj. Zatim je papa promijenio taktiku te je na wegov mig wema~ki episkopat i kler dao podr{ku Hitleru u plebiscitu za Sar 1935. godine. Kad su nastupile te{ko}e za crkvu u Wema~koj i udaqavawe od konkordata, papa je bio oprezan u reagirawu i veoma koncilijantan, jer je ocjenio da je hitlerovski reìm bedem protiv boq{evi~ke opasnosti koja je bila glavna preokupacija Pija XI. Zato se nametalo pitawe udruène borbe protiv komunizma. Wema~ki katoli~ki episkopat iz tog razloga ublaàva ton kritike ideologije nacizma i wegova sve negativnijeg odnosa prema crkvi, i to u momentu kad protestantski kler istupa protiv dekristijanizacije. Katoli~ki biskupi se solidariziraju s Hitlerom u borbi protiv boq{evizma u poslanici od 1936. Biskupi ujedno izraàvaju vjernost reìmu i apeliraju na vjerski mir. Nakon an{lusa Austrije (1938) austrijski episkopat je izrazio vjernost Hitleru. Papa Pije XI, koji je dotle podràvao austrijski katoli~ki pokret, morao je, kao i Musolini, da se pomiri s an{lusom, bez protesta i protiv svoje voqe. Wema~ki je kler (katoli~ki i protestantski), premda se neko vrijeme opirao nacizmu, ipak podrào ratne napore Hitlera izjedna~avaju}i ih s patriotizmom i nacionalizmom. Vjernici su slijedili crkvenu hijerarhiju u tom solidarizirawu s Hitlerovim ratovima. Bilo je i onih (me|u klerom i vjernicima) koji su zbog otpora nacizmu dospjeli u zatvor ili oti{li u smrt, ali to je bila neznatna mawina. Nacizam je pokazao svoje pravo rasisti~ko i antikr{}ansko lice, mije{ao se u crkvene stvari i poduzimao represivne intervencije protiv crkve. To je za Pija XI bio znak za alarm, pa je objavio encikliku Mit brennender Sorge (14. III 1937). U ovoj enciklici se ukazuje na kulminiraju}i moment napetosti izme|u nacisti~ke vlade, koja je optuèna za povredu konkordata, i katoli~ke crkve. To je jedina protestna nota koja je do{la iz Vatikana. Me|utim, ova enciklika ima blagi ton i nema antinacisti~ke o{trice. Ona se bavi poloàjem katoli~ke crkve u Wema~koj, wezinim pravima i privilegijama na osnovi konkordata iz 1933, i ima kockilijantnu tendenciju, izbjegavawe kona~nog loma s reìmom. Nadovezuju}i se na ideje i teze iz enciklike Rerum novarum, Leona XIII, papa Pije XI izdao je encikliku Ubi arcono (1922), u kojoj je zauzeo o{tar stav protiv borbe klasa koja prijeti ~ovje~anstu kao najve}e zlo i smrtonosna zaraza dru{tva.
876
Papa ustaje protiv progresivnih ideja i socijalisti~kog pokreta, za wega je demorkacija moderni reprezentativni sistem koji ostavqa mogu}nost za opasne prevrate, iako nije sam po sebi uvijek u opoziciji prema katoli~koj doktrini, uvijek koncilijabilnoj prema svakom razumnom i pravednom reìmu. Zbog ovakvog stava nepovjerewa prema demokratskim parlamentarnim reìmima moè se objasniti odnos papinstva prema fa{izmu i nacizmu, kao i prema frankizmu u [pawolskoj gledaju}i u wima branu protiv komunizma. Papa je dobro sura|ivao s nedemokratskim reìmima u pojedinim zemqama i s wima sklapao konkordate (ukupno 18), kojima je osiguravao privilegirani poloàj crkve, financijske kontribucije, monopol na odgoj itd. (Cvrqe; Vatikan....; str. 25-26)
3. Papa ubijen da bi se spre~ila osuda Hitlerovog antisemitizma?

Vilijams tvrdi da je Pije XI na kraju poku{ao i hteo da osudi Hitlerov antisemitizam, mada je to izazvalo o{tro protivqewe u Kuriji, ali ga je u tome spre~ila smrt. Postoje spekulacije da je ubijen upravo da ne bi ostvario tu nameru. U qeto 1938, Pije XI odlu~io je da u enciklici koju }e nazvati O jedinstvu qudskog roda (Humani generis unitas) strogo osudi Hitlerov antisemitizam (...) Kao i wegova prethodna enciklika, i novo papino pismo predstavqalo je polemiku protiv ne samo antisemitizma ve} i kritiku nacisti~ke teroristi~ke taktike. Jezuitski u~enici u Rimu zavr{ili su pripremawe nove enciklike 10. februara 1939. god. Me|u tvorcima dokumenta bio je i fratar John La Farge, mladi jezuita iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Kao autor proslavqenog rada na temu segregacije pod nazivom Me|urasna pravda (Interracial Justice), La Farge je bio pozvan u Vatikan da obavqa funkciju papinog sekretara. Da La Farge nije bio ume{an u pripremawe enciklike O jedinstvu qudskog roda, niko ne bi ni znao da je ova enciklika bila spremna za objavqivawe. Jezuiti su dokazali da su nepopravqivi hr~ak, jer su sa~uvali sve wegove bele{ke, ukqu~uju}i bele{ke sa ~asova na Harvardu. La Farge je tako|e ~uvao nacrte finalne verzije enciklike na francuskom i {ifrovane bele{ke u kojima papu Pija XI zove Kuna 1, a Pija XII Kuna 2. Kada je La Farge umro 1967, Thomas Breslin, jezuitski seminarist, na{ao je nacrt papinog pisma dok je sre|ivao bele{ke biv{eg mentora. Vest o izgubqenoj enciklici objavqena je u Nacionalnom katoli~kom reporteru 1972. godine, ali je Vatikan tu pri~u odbacio kao neistinitu. (Vilijams; str. 49-50) Vesti o izgubqenoj enciklici izazvale su senzaciju u akademskim i eklezijasti~kim krugovima, a nau~nike su nagnale na ponovno razmatrawe odnosa izme|u nacisti~ke Nema~ke i Vatikana. Mnogi nau~nici, ukqu~uju}i Tomasa Breslina koji je otkrio original nacrta, sada veruju da bi obja877
vqivawe enciklike spasilo stotine hiqada ili milione qudskih ìvota. Oni tvrde da bi papina objava gotovo tre}inu Nemaca, pobo`nih rimokatolika, navela na razmatrawe politi~ke podr{ke koju su pruàli nacistima, da ne spomiwemo simpatizere nacista {irom sveta. Oni insistiraju na tome da bi takva reakcija mogla da natera Hitlera da razmotri ratne planove i spase milione ìvota izgubqenih u kampovima smrti. Enciklika osu|uje borbu za rasnu ~istotu, ~ija su meta bili Jevreji, kao dela protiv ~ove~nosti. U nastavku se kaè da progon Jevreja zasluùje osudu u svakom smislu. Iako se u enciklici ne odustaje od tradicionalnog katoli~kog neprijateqstva prema Jevrejima kao qudima zaslepqenim snovima o ovozemaqskoj dobiti i matrijalnom bogatstvu, ipak se glasno traì da se obrati pa`wa na wihovo stradawe slede}im re~ima: Osporena je zakonom zagarantovana za{tita protiv nasiqa, nevine osobe se tretiraju kao kriminalci ~ak i ako savesno po{tuju zakone zemqe u kojoj su ro|eni. âk i oni koji su se u vreme rata hrabro borili za wihovu zemqu ozna~eni su kao kriminalci, a deca ~iji su roditeqi poloìli ìvote za wihovu zemqu progla{ena su odmetnicima samo zbog porekla. Sude}i po kardinalu Tiseranu, papa Pije XI imao je nameru da objavi encikliku, i 12. februara 1939. godine, izvr{ene su pripreme za weno objavqivawe. Original rukopisa stavqen je na papin sto da bi bio potpisan, kopije za biskupe i sve{tenike {irom sveta bile su od{tampane. U okviru priprema za ovaj doga|aj, on je 11. februara sazvao sastanak italijanske hijerarhije. Papina promena stava u odnosu na Hitlera najverovatnije nije bila prouzrokovana izve{tajima o progonima crkve od strane nema~kih biskupa. Daleko od toga da su se takvi progoni mogli nazvati ozbiqnim ili netolerantnim, a ve}inom su se sastojali u ograni~avawu rada katoli~kih udruèwa za koje se mislilo da su politi~ke prirode i zabrawene od strane konkordata i cenzurisawa optuùju}ih uvodnika ili ~lanaka protiv Tre}eg rajha u katoli~koj {tampi. Odluku da objavi encikliku mo`da je prouzrokovala wegova èqa da se pred smrt odrekne sila zla sila, kojima je on dopustio da se razulare. Postoje podaci koji govore da je Pije XI, dva dana pred smrt, molio lekara da ga odrì u ìvotu: @elim da upozorim sve katolike da ne pruàju podr{ku Hitleru i Musoliniju. To bi mo`da moglo da spre~i izbijawe rata. Dajte da ìvim jo{ 48 sati! Kardinal Tiseran u dnevniku dodaje da je nekoliko vatikanskih zvani~nika, ukqu~uju}i kardinala Pa}elija, bilo jako zabrinuto zbog objavqivawa enciklike i wenog uticaja na odnos Vatikana i nacisti~ke Nema~ke. Najvi{e ih je zabrinula ~iwenica da Hitler moè obustaviti Kirscensteuer, koji je u tom trenutku Svetoj stolici donosio gotovo 100 miliona dolara godi{we. Ali enciklika nikad nije ugledala svetlo dana. Pije XI umro je 10. februara, dan pre zakazanog sastanka sa visokim zvani~nicima. Papa je bio star i ozbiqno oboleo od za~epqewa krvnih sudova. Ipak, wegova se smrt desila u ~udnim okolnostima o kojima kardinal Tiseran govori u wegovim
878
dnevnicima, dnevnicima koji su uzrokovali izve{taje o zlim radwama unutar Vatikana. Tiseranovi dnevnici su obimni i, kao i izgubqena enciklika, tek postaju dostupni javnosti. (isto; str. 50-52) Druga senzacija u Tiseranovim dnevnicima jeste re~enica koju je Tiseran napisao na materwem francuskom: Ils lont assassine (Ubili su ga). Ko su, po Tiseranu, bile papine ubice? O~igledno je da je kardinal Tiseran sumwao na Pa}elija i doktora Petakija, naro~ito nakon {to je do{ao do saznawa da je Petakijeva k}erka, Klareta Petaki (Claretta Petacci), italijanska starleta, bila Musolinijeva omiqena qubavnica. Tiseran je tako|e verovao u to da je monsiwor Umberto Beniwi (Umberto Beningni), papin sekretar, bio ume{an u zaveru. Wegove sumwe u vezi sa monsiworom Beniwijem imale su ~vrste osnove. Nakon rata je otkriveno da je Beniwi bio zvani~nik organizacije pod nazivom OVRA (fa{isti~ka tajna policija) i da je nacistima redovno podnosio izve{taje o doga|ajima u Svetoj stolici. (isto; str. 53)
4. Papa Pa}eli u~vr{}uje veze sa Rajhom

Drugog marta 1939. god, Konklava je izabrala Evgenija Pa}elija za papu Pija XII. Ta Konklava bila je najkra}a u posledwih trista godina, a trajala je samo jedan dan. Ve} nakon drugog kruga glasawa Pa}eli je imao dovoqan broj glasova za izbor u zvawe ali je zatraìo i tre}i krug kako bi voqa kardinala koji biraju papu bila potvr|ena. Tiseran je glasao protiv Pa}elija do samog kraja. (isto; str. 54) Pije XII video je sebe ne kao smrtnog ~oveka ve} kao nepogre{ivog Hristovog vikara od Boga izabranog za vladara Svete majke crkve. Da bi utvrdio autoritet, na osnovu odredbe o nepogre{ivosti pape objavio je da Devica Marija, po{to je bila za~eta bez greha nikad nije ni umrla ve} se weno telo vaznelo na nebo. Ovo u~ewe ne temeqi se ni na Svetom pismu niti na primitivnoj hri{}anskoj tradiciji. Ono je prihva}eno kao istinito samo zbog duhovnog autoriteta vrhovnog pontifa. Samo je jo{ Pije IX izdao proglas na osnovu odredbe o nepogre{ivosti pape 1854. god. Da bi dokazao sopstvenu svetost i poluboànski status, Pije XII je tvrdio da je primao specijalne poruke sa neba. (isto; str. 59) Nakon krunisawa, glavna briga novog pape bila je da po{aqe pozdrave uvaènom gospodinu Adolfu Hitleru, Fireru i kancelaru nema~kog Rajha, i da osnaì papske veze sa Rajhom naimenovawem nadbiskupa êzara Orseniwa (Cesare Orsenigo) kao papskog nuncija u Berlinu. Dana 20. aprila 1939. godine, papa je naredio Orseniwu da prisustvuje zabavi organizovanoj povodom Hitlerovog 50-og ro|endana u Berlinu. Nuncije je preneo najtoplije ~estitke Svetog oca i uveravawe da se katolici {irom Nema~ke sna`no mole za Firera i wegov Rajh. Slede}a briga Pija XII bila je pomno ispitivawe Bernardina Nogare i Specijalnih aktivnosti Svete stolice. U Vatikanu su se {irile glasine da je Nogara protra}io Musolinijevu donaciju ulaù}i novac u propale poslovne poduhvate; da je finansijer tim novcem napunio svoje yepove; da je
879
tajno sara|ivao sa neprijateqima crkve, ukqu~uju}i i tajnu masonsku loù. Papa je imenovao jedan ad hok komitet koji su ~inila tri kurijska kardinala da pa`qivo pregleda spise Specijalne administracije, da ispita zaposlene, pozove svedoke ~ak i da ispita Nogaru li~no. (isto; str. 59-60) Fascinantna su bila otkri}a ad hok komiteta. Nogarina plata imala je samo da podmiri wegove skromne potrebe (mawe od 2000 dolara godi{we). Nije sara|ivao ni sa kakvim antikatoli~kim krugovima, a kamoli sa masonskom loòm. A novac od osigurawa protiv {tete, ~ija je vrednost na po~etku iznosila 90 miliona dolara pod wegovim nadzorom prema{io je 2 milijarde dolara. U izve{taju tri kardinala kaè se da je Vatikan u tom trenutku bio bogatiji nego ikad u modernoj istoriji. Kako mu je to po{lo za rukom? (Ma come?) pitao je Pije XII kada je ~uo izve{taj. Kardinali su navodno samo odmahivali glavom. U po~etku mi smo sve razumeli, rekli su kardinali Svetom ocu. Ali znate, Va{a svetosti, ovaj Nogara zna sve a mi smo samo neuki kardinali. Pije XII vi{e nikada nije posumwao u Nogarine procene. U }utqivom bankaru sada je video svetovnu sliku samog sebe: ~oveka koji je samo teìo ka u~vr{}ivawu pozicije Svete majke crkve. Wih dvojica su sada radila zajedno. Nogara je zara|ivao milione na osnovu komplikovanih me|unarodnih investicija, a Pije skupqawem papskog poreza (Peters Pence) odnosno poreza na sve katoli~ke dijaceze i, najprofitabilnijeg od svih, crkvenog poreza (Kirschensteuer) od nacisti~ke Nema~ke. Povrh toga, u Specijalnu administraciju pristizao je novac italijanskih biznismena koji su, da bi izbegli kontrolu od strane vlasti, hteli da prebace novac u [vajcarsku ili na neko drugo mesto. Zbog ovakvih fondova Nogara je postao svestan potrebe da se osnuje jo{ jedna finansijska agencija unutar Vatikana, neki pro{ireni oblik Specijalne administracije Svete stolice koji bi mogao da investira i upravqa novcem crkvenih tela unutar crkve i da obezbe|uje specijalne usluge, uz zna~ajan profit za sebe, za proverene prijateqe. (isto; str. 60-61) 27. juna 1942. god, {ezdeset{estogodi{wi Pije XII i sedamdesetdvogodi{wi Nogara potpisali su sporazum o osnivawu Instituta za religiozne urede (Institute for Religious Agencies) (...) Po{to je bio u pitawu crkveni poduhvat, izvr{ni upraviteq nove banke je bio papa. On je i daqe bio apsolutni vladar suverenog grada dràve Vatikan, vode}a li~nost Rimske kurije i kona~ni presuditeq o pravoverju. Nakon izbora, papa nikome nije polagao ra~une; niko nije mogao da dovede u pitawe wegov autoritet; i niko ~ak ni vaseqenski sabor ga nije mogao smeniti sa poloàja. Rimokatoli~ka crkva, tada kao i sada, predstavqala je apsolutnu monarhiju sa linijama vlasti koje vode ka i od pape. Svakog zvani~nika unutar katoli~ke crkve: svakog kardinala, svakog biskupa, svakog sve{tenika visokog ranga kao i svakog bankara i ~inovnika izabrao je papa. Ovla{}ewe pomo}u koga upravqaju crkvenim poslovima rezultat je autoriteta koji uìva papa kao izaslanik Isusa Hrista na zemqi. Jednim pokretom ruke papa je mogao i da otpu{ta radnike i sve{tenike. âk je i
880
Nogara, uprkos velikom znawu vezanom za investicije i svetska pitawa, ostao u statusu vazala, poslu{ni lakej. Pije XII zadrào je pravo da koristi ogromno crkveno bogatstvo bilo u dobre ili u lo{e svrhe. Pro{la su vremena u kojima je mogao da sazove veliku vojsku da poslu{a wegovo nare|ewe i uni{ti neprijateqe ali je, da bi se izvr{ila wegova voqa, mogao da iskoristi neverovatno bogatstvo tako da su lideri zapadnih zemaqa padali ni~ice pred wim kao i pre. (isto; str. 61-62) I Vjekoslav Cvrqe isti~e ~iwenicu da je Pije XII nastavio politiku svog prethodnika. Paceli je bio bliski suradnik i dràvni tajnik Pija XI, pa je zapravo nastavio istu politiku koju je izgra|ivao zajedno sa svojim prethodnikom. To osobito dolazi do izraàja u wegovu prilago|avawu fa{izmu i nacizmu, u suprotstavqawu boq{evizmu i izrazito antikomunizmu, u stavovima o socijalnim pitawima i radni~kom pokretu, u pitawima rata i mira, u politici sklapawa konkordata itd. Musolini je bio zadovoqan izborom Pacelija, jer je poznavao wegove idejno-politi~ke koncepcije i zbog toga {to je Pacelijev brat Fran~esko, pravni savjetnik u Vatikanu, odigrao zna~ajnu ulogu u pripremawu Lateranskih sporazuma. Pije XII je zaista nastojao da razvije {to boqe odnose s talijanskom fa{isti~kom dràvom, pa je u tom smislu usmjeravao episkopat i kler. Isto tako je nastojao da ima dobre odnose s Hitlerovom Wema~kom. Papin stav prema fa{izmu, kao i papina opsjednutost komunisti~kom opasno{}u, odraàvali su se i na wegov stav prema Drugom svjetskom ratu i prema zara}enim stranama. Pije XII je ìvio u periodu fa{izma u Italiji, Wema~koj, [pawolskoj i Portugalu, {to je svakako utjecalo na wegovo dràwe. Branio je konkordate koje je zakqu~io wegov prethodnik Pije XI s Italijom, Wema~kom i Austrijom i s drugim zemqama. Zakqu~io je i nove konkordate, i to s totalitarnim reìmima u Portugalu (Salazar), [pawolskoj (Franco) i Dominikanskoj Republici (Trujillo). Postavqa se pitawe za{to je Pije XII toliko drào do konkordata s hitelrovskom Wema~kom i za{to nije javno osudio Hitlerove agresije i ratna zlo~instva koja je vr{io nad narodima okupiranih zemaqa, nad @idovima, kao i nad klerom u nekim okupiranim dràvama, osobito u Poqskoj, najkatoli~kijoj zemqi u Evropi? Da li je Pije XII mogao vjerovati Hitleru ~ija je predstava o ~ovjeku proturije~ila kr{}anskim moralnim principima i koji je svoju pogansku ideologiju plasirao preko Rozenberga i svoje okoline? Zna se da je Hitler u kr{}anstvu gledao nastavak ìdovstva, koje je kao i boq{evizam proglasio glavnim neprijateqima. Postoje podaci o tome {to je Hitler mislio o konkordatu iz 1933. U svojem najuèm krugu on je izjavio: Neka fa{izam u bo`je ime zakqu~i svoj mir s crkvom. Za{to da ja to ne uradim? To me ne}e zadràti da kr{}anstvo kasnije iskorijenim iz Wema~ke da mu ne ostane ni traga ni glasa. ôvjek moè biti ili kr{}anin ili Nijemac. Jedno i drugo ne moè biti. Pregovori o konkordatu posluìli su Hitleru kao takti~ki mamac da pridobije katoli~ke bira~e, da zabije klin izme|u katoli~ke Stranke cen881
tra i episkopata i da oja~a svoju poziciju. Me}utim, neki noviji izvori o Hitlerovim razgovorima za stolom i svjedo~anstva qudi iz wegove okoline potvr|uju Hitlerove stvarne planove. On je mrzio kr{}anstvo i èlio ga je uni{titi. On je zami{qao i teìo da stvori pogansko-germanski rasni tip arijskog gospodstvenog ~ovjeka (Herrermensch), neustra{ivu i okrutnu omladinu, kojoj iz o~iju mora blistati slobodna, silovita zvijer i koja treba da nau~i kako }e pobijediti strah od smrti, a iz takve herojske omladine }e izrasti sloj qudi koji su mjerilo i ciq svijeta, sloj bogoqudi. Borbu protiv crkve Hitler je kamuflirao na razne na~ine, na primjer potrebom dekonfesionalizacije javnog ìvota, koja je ograni~ila crkvenu djelatnost zabranom crkvenih dru{tava i omladinskih organizacija, oteàvawem nastave vjeronauka, uskra}ivawem financijskih dotacija dje~jim vrti}ima i drugim karitativnim ustanovama, potiskivawem katoli~ke {tampe, hap{ewem sve}enika i laika, procesima protiv katoli~kih redova. Nisu bili po{te}eni ni protestanti. Na kraju su ukinute vjerske {kole i teolo{ki fakultet. [to se ti~e progona katoli~ke crkve papino pozivawe na konkordat nije imalo èqeni efekt, iako se na osnovi konkordata papa koristio pravom prigovora, i to je prete`no ~inio diplomatskim notama. Me|utim, nije do{lo do otkaza konkordata ni od pape ni od Hitlera. Jednom prilikom (1942) Hitler je izjavio u razgovoru za stolom da je konkordat zadrào s obzirom na rat i kad rat zavr{i, bit }e kraj i konkordatu. Razloge zbog kojih papa nije odlu~no reagirao na fa{isti~ke zlo~ine, plinske komore i koncentracione logore trebalo bi, izme|u ostalog, traìti u usko shva}enim interesima crkve, u ~uvawu katoli~kih institucija, {to je prevladalo nad brigom o ~ovjeku. îwenica je da je sukob crkve i nacisti~kog reìma izbio zbog Hitlerovih antireligioznih i neopoganskih stavova, zbog ugroàvawa crkvenih institucija. Papa je zato nastojao da o~uva konkordat po svaku cijenu i ìvio je u nadi da }e se odnosi Crkve s nacizmom srediti u budu}nosti. Zato je odlu~io da i daqe vodi dijalog s nacisti~kim liderima. Ribentrop je, 11. II 1940, posjetio papu Pija XII. Prema osobnoj Ribentropovoj informaciji u po~etku razgovora papa je podsjetio na svoju trinaestogodi{wu djelatnost u Wema~koj i istakao da je to najugodnije razdobqe wegova ìvota, pa vlada Rajha moè biti uvjerena da je wegova naklonost prema Wema~koj duboka. Ribentrop je naglasio da èli govoriti otvoreno i bez diplomatskih okoli{awa o odnosima izme|u nacionalsocijalisti~ke dràve i katoli~ke crkve i saop}io je papi da Firer smatra kako je mogu}e posti}i osnovni dogovor o tim odnosima. Dvije strane bi trebale posti}i op{i sporazum o odnosima koji bi bio baza za me|usobnu suradwu. Me|utim, ~as za takav sporazum nije nastupio. Wema~ka je angaìrana u borbi u kojoj je u pitawu i wezin opstanak. Ona }e voditi borbu do pobjede. To angaìra sve wezine snage i ne dopu{ta Fireru da se posveti rje{avawu drugih problema. Trebalo bi osim toga imati na umu da je osnovni preduvjet, od kojega zavisi bilo kakav aran`man izme|u nacionalsocijalizma i katoli~ke crkve, da se katoli~ki kler u Wema~koj odrekne svake politi~ke djelat882
nosti i ograni~i samo na brigu za du{e, jedinu djelatnost koja ulazi u podru~je nadle`nosti sve}enstva. îni se da u priznavawu nu`nosti takvog radikalnog odvajawa mi{qewe wema~kog katoli~kog klera jo{ uvijek nije jednodu{no, rekao je Ribentrop. Jednako kao {to je na podru~ju me|unarodne politike Engleska prisvojila sebi ulogu ~uvarice kontinenta i pravo da se mije{a u pitawa tre}ih zemaqa, tako je i katoli~ka crkva na temequ prakse navikla da se mije{a u politi~ko podru~je. Katoli~ka crkva je stekla u Wema~koj razna prava i pozicije i smatra ih pravedno ste~enim, dok su one zapravo nespojive s apsolutnom potrebom da se crkva ograni~i iskqu~ivo na duhovnu djelatnost. Katoli~ko sve}enstvo treba da spozna kako se s nacionalsocijalizmom pojavio na svijetu potpuno nov oblik politi~kog i dru{tvenog ìvota... Ne bi vaqalo ponavqati gre{ke kakve su proistekle iz prerano sklopqenih konkordata, koje danas treba smatrati preìvjelima zbog ustavnih promjena do kojih je u me|uvrmenu do{lo u Wema~koj... Osim toga ne bi trebalo zaboraviti da nacionalsocijalisti~ka dràva tro{i godi{we na katoli~ku crkvu milijardu RM... Papa je poku{ao predo~iti neke specifi~ne probleme, ali je odustao nakon ponovqene Ribentropove izjave da je sre|ivawe odnosa izme|u crkve i dràve stvar budu}nosti. Ribentrop je uvjeravao papu da zahvaquju}i nacionalsocijalizmu nije do{lo do boq{evi~kog kaosa u Evropi koji bi uni{tio i crkvu. Tada{we odnose Wema~ke sa Sovjetskim Savezom pravdao je time da je wema~ki narod imun od komunisti~ke zaraze. Ima podataka da se razgovaralo i o politi~kim planovima koje Ribentrop nije unio u svoju informaciju. Me|utim, iznio ih je Camillo Cianfarra, rimski dopisnik Wujork tajmsa u jednoj svojoj publikaciji. Papa i Ribentrop su navodno razgovarali o mogu}nosti obnove mira pod ode|enim uvjetima. Ribentrop je ponudio papi da posreduje za mir s tim da se de fakto prizna hegemonija Wema~ke u sredwoj i isto~noj Evropi. Predlagao je povratak na ~etvorni pakt (Wema~ka, Italija, Francuska i Vel. Britanija) i stvarawe antiboq{evi~ke fronte te mogu}nost oslobo|ewa Rusije eventualno i oru`jem. Ribbentrop je uvjeravao papu da }e Wema~ka pobijediti u toku 1940. i da }e Francuska i Vel. Britanija moliti Wema~ku za mir. Ta Ribentropova zamisao zavr{ila je neuspjehom. London ju je odbacio. Istog dana kad su se sastali Hitler i Musolini na Breneru (u oùjku 1940) bio je ameri~ki dràvni sekretar Vels primqen u audijenciju kod pape. Oni su razmatrali mogu}nost zajedni~kog pritiska na Musolinija da se uzdrì od ulaska u rat. Me|utim, mjesec dana kasnije Italija je stupila u rat. U dilemi da sa~uva interese katoli~ke crkve u Wema~koj i u èqi da pridonese o~uvawu mira po svaku cijenu, Pije XII je vidio izlaz u popu{tawu pred Hitlerovom agresivnom politikom. Zato se nije izjasnio protiv Hitlerove Wema~ke ni prije ni poslije nacisti~ke agresije na Poqsku, niti je tu agresiju osudio, iako se radilo o najkatoli~kijoj zemqi u Evropi. Papa je izrazio àqewe zbog sudbine poqskog naroda, ali nije javno osudio fa{isti~ke zlo~ine u poqskoj. U enciklici Summi Pontificatus Pije XII
883
je o~itovao suosje}awe za patwe dragog poqskog naroda koji zasluùje qudsku i bratsku simpatiju cijelog svijeta zbog svoje vjernosti crkvi i zbog àra kojim je branio kr{}ansku civilizaciju ispuniv{i stranice svoje povijesti djelima neprolazne slave. Tako|er je rekao da enciklika dolazi u ~asu tame i da su narodi tragi~no zahva}eni vrtlogom rata mo`da tek na po~etku boli i jada. Me|utim, u enciklici nema izri~ite osude hitlerovskog Rajha. Treba tako|er zabiqeìti poku{aj intervencije nuncija u Berlinu msgr. Orseniga, koji je poku{ao ukazati u wema~kom Ministarstvu vawskih poslova na postupak wema~kih organa prema Poqacima (osobito prema djeci, ènama i starcima) zaodijevaju}i svoju intervenciju u privatno i humanitarno ruho. Ali je nuncij upozoren da se toga kloni. Ovo nije smetalo papu da i daqe izraàva dobre èqe za Hitlera i dragi wema~ki narod i da stavi na znawe wema~koj ambasadi pri Sv. stolici kako wegove poslanice nisu uperene protiv totalitarnih dràva kao {to je Wema~ka i da imaju op}e zna~ewe. Izvjesno vrijeme u periodu wema~ko-sovjetskog pakta o nenapadawu, na koji su u Vatikanu podozrivo i prijekim okom gledali, uspostavqen je s papinim odobrewem kontakt s wema~kom protuhitlerovskom opozicijom. Mo`da i u neefikasnim rezultatima te opozicije treba traìti razloge papine kolebqivosti i nastavka dijaloga s hitlerovcima. Papa nije osudio invaziju hitlerovske Wema~ke na Belgiju, Nizozemsku i Luksemburg, ve} je uputio telegrame suverenima triju zemaqa (kraqu Leopoldu, kraqici Vilhelmini i nadvojvotkiwi Luksemburga) i izrazio àqewe {to su te zemqe protiv svoje voqe postale ratno popri{te. Tekstove papinih poruka (telegrama) objavio je LOsservatore Romano. Iz wih se vidi da nema ni rije~i protesta, pa Wema~ka nije reagirala. To je u~inila Italija, koja je uloìla protest kod pape preko svog ambasadora pri Sv. stolici Alfierija. Ovaj tvrdi da mu je papa kazao da ne razumije smisao protesta i da je izjavio: Neka bude {to biti mora neka do|u po mene i odvedu me u koncentracioni logor! Kad su Hitlerove trupe izvr{ile invaziju Danske i Norve{ke, papa nije reagirao ni jednim potezom, a LOsservatore Romano je samo zabiqeìo doga|aj i osudio ga s moralnog gledi{ta uz napomenu da u tim zemqama ìvi mali broj katolika i da Sv. stolica mora s prakti~nog gledi{ta misliti na trideset milijuna wema~kih katolika. Iz ovoga se moè zakqu~iti da je papa reagirao samo onda kad su bile u pitawu zemqe sa znatnim brojem katoli~kog stanovni{tva. [to onda ostaje od papine univerzalne misije? I zaista, kad je izvr{ena agresija na Gr~ku i Jugoslaviju, papa je {utio. Nije ni{ta javno rekao ni o fa{isti~kim zlo~inima u tim zemqama. Me|utim, kad je do{lo do sukoba SSSR Finska, papa je osudio Sovjetski Savez i upozorio je na prijete}u lijevu sjenu, govorio je o bo`jim neprijateqima. Pije XII nije osudio ni Hitlerovu agresiju na SSSR, ni ratne zlo~ine u toj zemqi. Iz nekih ratnih dokumenata proizlazi da ga je zabriwavala mogu}a ekspanzija Sovjetskog Saveza u Evropi, osobito pri kraju rata.
884
Papa nije javno osu|ivao ni nacifa{isti~ki genocid nad milijunima @idova u raznim zemqama, iako je poduzeo neke mjere spasavawa @idova. Kardinal Tiseran je bio jedan od rijetkih visokih prelata u Vatikanu koji je podigao glas protiv dràwa i stava {utwe Pija XII. U pismu pariskom kardinalu Suhardu od 11. VI 1940, koje je kasnije prona|eno u wema~kim arhivima, kardinal Tiseran je pisao: Jo{ od po~etka prosinca uporno traìm od Sv. stolice neka objavi encikliku o du`nosti svakog pojedinca da slu{a glas vlastite savjesti, jer je upravo to ìvotna poenta kr{}anstva... Bojim se da }e povijest opravdano prebaciti Sv. stolici da je vodila odre|enu politiku samo zato {to joj je tako bilo komotnije, a ni zbog kakva ozbiqnijeg razloga. To je do krajnosti tu`no, pogotovo za onoga koji je ìvio za pontifikata Pija XII. Svi se uzdaju u to {to je Rim progla{en otvorenim gradom, pa nitko u Kuriji i ne pomi{qa vi{e na mogu}nost da bi ga mogla zadesiti ikakva patwa. Prava sramota! To vi{e {to su Dràvno tajni{tvo i nuncij uvjerili znatan broj francuskih redovnica i redovnika neka ne odlaze kako bi posluìli Italiji kao taoci. Pa ipak, Rim je utvr|eni grad, okruèn pojasom utvrda koje su uvijek bile zaposjednute trupama, ima dvije velike tvornice oru`ja... No Talijani }e poput Nijemaca kamuflirati svoje {tabove Crvenim krièm, dok }e Francuzi i Englezi morati proglasiti da ga vi{e ne priznaju... Prema mi{qewu kardinala Tiserana te{ko je razumjeti opravdanost logike ustupaka Pija XII, jer papa mora da ipak sagledava kakve bi posqedice bile za Evropu pod dominacijom nacionalsocijalisti~ke Wema~ke. Tseran je u spomenutom pismu jo{ upozoravao da su fa{isti~ka ideologija i hitlerizam potpuno izmijenili savjest mladog nara{taja i da su svi oni mla|i od 35 godina spremni na svaki zlo~in za ciq koji im je odredio wihov vo|. (Cvrqe; Vatikan.., str. 28-33) Nakon okupacije jednog dijela sovjetskog teritorija Hitler nije dopustio da katoli~ki sve}enici u ve}em broju (a u po~etku nijedan) idu u osvojena podru~ja, ali je takvu dozvolu dao nekim pravoslavnim sve}enicima. To je bilo gorko razo~arewe za Vatikan, koji je godinama spremao sve}eni~ke kadrove preko Collegium Rassicuma za misijski rad u oslobo|enoj Rusiji. Nuncij u Berlinu se àlio, ali mu je podsekretar Ministarstva vawskih poslova Weizscker rekao da katolicizma nema u ruskom podru~ju, pa nema ni opravdawa za katoli~ke misije. Mo`da je na ovakav gest Hitlera utjecalo i vatikansko stajali{te da za trajawa rata ne moè priznati nikakvih teritorijalnih promjena, pa se time Vatikan automatski iskqu~io iz uspostave slu`benih odnosa s anektiranim podru~jima i okupiranim zemqama. Treba jo{ podsjetiti da je Hitler naredbom iz lipwa 1942. odredio va`nost konkordata s Vatikanom samo za podru~je Rajha u ime kojega je potpisan konkordat i da }e crkvu na novoosvojenim podru~jima predstavqati lokalni crkveni predstavnici, a crkvene li~nosti s teritorija izvan granica starog Rajha nisu ovla{tene da prema wema~kim lokalnim vlastima nastupaju kao predstavnici Vatikana. Hitler, ~ini se, nije bio zainteresiran da komplicira rusku situaciju uno{ewem elemenata vjerskog rata jer mu je bilo korisnije da se prikaè kao osloboditeq pravoslavqa od komunisti~kog jarma(...)
885
Svjetski ìdovski kongres obavijestio, je 8. VIII 1942. godine, savezni~ke sile posredstvom SAD o Hitlerovu planu da se jednim zahvatom uni{te svi @idovi u okupiranim zemqama na Istoku koje kontrolira Wema~ka. Nakon ovog alarma savezni~ke snage su po~ele poduzimati mjere i nastojale su angaìrati i Vatikan u akciji spasavawa ugroènih @idova. Saveznici su provjerili ta~nost podataka o predstoje}oj masovnoj likvidaciji @idova. Poznato je da je stav katoli~ke crkve prema @idovima kao bogoubojicama bio uvijek rezerviran i tek je Drugi vatikanski koncil oslobodio @idove te optu`be (...) U povodu fa{isti~kih zakona o @idovima iskrsle su te{ko}e izme|u Sv. stolice i Italije. Iako je crkva osudila rasizam (Pije XI u enciklici Mit brennender Sorge, 1937), ipak to nije zna~ilo da ona automatski osu|uje sve mjere pojedinih dràva protiv @idova. U Vatikan su s raznih strana stizale informacije o masovnim uni{tewima @idova u Wema~koj, Poqskoj, u zemqama sredwe i isto~ne Evrope. Harold Tittman, ameri~ki predstavnik u Vatikanu, u odsutnosti {efa ameri~ke misije pri Sv. stolici Myrona Taylora, obavijestio je 30. VII 1942. Stejt department da izostajawe javnog protesta Sv. stolice protiv nacisti~kih zvjerstava dovodi u opasnost wezin moralni presti` i potkopava vjeru u crkvu, pa i u samu li~nost pape. Na wegova ukazivawa u Vatikanu na tu opasnost dobijao je uvijek isti odgovor da je papa u govorima ve} osudio povredu morala za vrijeme rata i da bi ve}a odre|enost mogla samo pogor{ati stawe. Diplomatski kor pri Sv. Stolici napravio je zajedni~ki demar{ kojem se pridruìo i ameri~ki predstavnik, da papa javno osudi wema~ka zvjerstva u okupiranim podru~jima, osobito masovno uni{tewe @idova u Poqskoj i Rusiji te @idova deportiranih na istok iz Wema~ke, Belgije, Nizozemske, Francuske i Slova~ke. Sostituto u Vatikanu, mons. Montini, izjavio je da }e do}i ~as kada }e papa smatrati svojom du`no{}u da progovori. Vlade savezni~kih dràva su na osnovi primqenih obavje{tewa slu`beno osudile uni{tavawe @idova i najavile da nacisti~ki krivci ne}e izma}i kazni. Napokon je papa, u boì}noj poslanici 1942, javno osudio (prvi i posqedwi put) nacisti~ki genocid nad @idovima. U poslanici se, izme|u ostalog, kaè: Ho}e li narodi ostati neaktivni svjedoci tako strahovitog razvoja rata? Zar ne bi bilo boqe da se na ru{evinama poretka koji je pruìo tako tragi~ne dokaze svoje nesposobnosti osigura dobrobit naroda, sva ~ista i plemenita srca ujedine u sve~anom zavjetu da ne}e mirovati sve dotle dok kod svih naroda na zemqi ne prevladaju oni koji teè za tim da sluè ~ovjekovoj li~nosti (...) Taj zavjet ~ovje~anstvo duguje uspomeni velikog broja mrtvih na bojnom poqu, ucviqenom mno{tvu majki, udovica, siro~adi, {to su ostali bez podr{ke (...) bezbrojnim izbjeglicama koje je ratni vihor istrgao iz wihove domovine (...)
886
Taj zavjet ~ovje~anstvo duguje uspomeni na stotine tisu}a qudi koji su bez ikakve vlastite krivwe, samo zato {to su pripadali odre|enoj naciji ili rasi, bili osu|eni na smrt ili na polagano umirawe. Papa je smatrao da je dovoqno konkretan aludiraju}i na Poqake i @idove, ali mu je ameri~ki predstavnik rekao da svi ne misle tako. Pije XII je objasnio da, govore}i o okrutnostima, ne bi mogao osuditi samo naciste, ve} i boq{evike (isto; str. 33-34) U vezi s papinim odnosom prema progonu @idova potrebno je jo{ upozoriti da u wema~kim arhivima nema registriranih razgovora o ìdovskom pitawu izme|u pape i wema~kog ambasadora pri Sv. stolici ili izme|u Dràvnog tajnika Vatikana i wema~kih diplomata. Intervencije berlinskog nuncija bile su vi{e nego ograni~ene, barem prema raspoloìvoj dokumentaciji. (isto; str. 35) Ako se analizira dràwe Pija XII prema hitlerovskoj Wema~koj, mora se uzeti u obzir jo{ jedan element, koji je bio sve prisutniji u politi~kim razmatrawima pape i Vatikana {to je bivalo jasnije da }e fa{izam doìvjeti slom, da }e pobijediti antihitlerovska koalicija u kojoj se nalazio Sovjetski Savez zajedno sa SAD i Vel. Britanijom i ostalim savezni~kim zemqama. U Vatikanu se sve vi{e {irio strah od boq{evizma. Papa ne}e nikad javno zauzeti stav protiv SSSR-a, ali }e na razne na~ine izraàvati svoju zabrinutost zbog komunisti~ke opasnosti. Interesantan dokumentacijski materijal pruà u tom pogledu arhiv wema~kog Ministarstva vawskih poslova i izvje{taji wema~kih ambasadora pri Sv. stolici kojima se dosta iscrpno koristio S. Friedlander u svojoj kwizi. Ti diplomatski dokumenti obja{wavaju stav Pija XII koji je zbog svoje opsesije od komunisti~ke opasnosti i svog antikomunizma na{ao dodirne interesne to~ke s wema~kim sugovornicima, tj. zajedni~ku preokupaciju. Strah od komunizma poja~ava se nakon kapitulacije Italije 1943. i sloma talijanskog fa{izma. To potvr|uje, izme|u ostalog, i telegram wema~kog ambasadora pri Sv. stolici Weizsckera Berlinu 7. H 1943. u kojem pi{e: Neprijateqstvo prema boq{evizmu zapravo je osnova vatikanske vawske politike. Sve {to pridonosi borbi protiv boq{evizma dobro je u o~ima Kurije. Mrsko joj je savezni{tvo Anglo-Amerikanaca sa Sovjetskim Savezom. Na daqi opstanak tog saveza gleda kao na znak tupoglave tvrdogalvosti koja samo produàva rat. Idealnom solucijom Kurija smatra savez zapadnih sila s Wema~kom; u svakom slu~aju ona èli mo}nu Wema~ku kao glavni branik protiv Sovjetske Rusije. Ako je komunisti~ka opasnost bila za Pija XII, bez sumwe, psiholo{ka, religiozna i politi~ka te{ka briga, ona je istovremeno bila razlog fanati~ne egzaltiranosti ukoliko je ~inila da se osje}a pobornikom povijesne uloge u antiboq{evi~koj borbi (...) Vatikanski krugovi poku{avaju opravdati papinu {utwu tvrdwom samog Pija XII i crkvene hijerarhije da bi `rtve nacifa{izma bile izloène jo{ ve}im nasiqima u slu~aju javne osude fa{isti~kih zlo~ina. (isto; str. 35-36)
887
Falkoni izraàva svoje mi{qewe, nakon {to je utvrdio pona{awe Pija XII u vezi s izbijawem rata i nacisti~kim zvjerstvima, saèto u tri konstatacije: 1. Pije XII nije nikad formulirao izri~itu i direktnu osudu wema~ke ratne agresije i zlo~ine nacista i wihovih jataka. 2. Pije XII nije {utio zato {to ne bi znao {to se doga|a, jer je bio u toku doga|aja od po~etka kao nijedan drugi dràvnik. 3. Pije XII je nastavo {utjeti unato~ tome {to se i sam osje}ao ponukan da zauzme stav i unato~ neprestanim traèwima `rtava i vlada da podigne glas. Falkoni se ograni~ava na izno{ewe dokumentacije za te svoje tvrdwe, a ~itaocima prepu{ta da sami donesu svoj sud o {utwi Pija XII. U toku {est ratnih godina u okupiranoj Evropi nacisti su izvr{ili masovne masakre (...) Taj organizirani genocid, nevi|en u povijesti svijeta, nije na{ao potrebnog odjeka u papinskim dokumentima, osim fragmentarno i u hladnom i juridi~kom stilu. (isto; str. 38)
5. Posle rata Vatikan poku{ava da prikrije sramnu saradwu

A. Galin, jo{ 1947, godine iznosi istovetne tvrdwe kao i prethodni autori, ali posebno nagla{ava paniku Vatikana kada su se izjalovila o~ekivawa da }e Nema~ka i Italija da pobede. Onda je Vatikan svu aktivnost usmerio na zata{kavawe saradwe i podr{ke koju je davao zlo~ina~kim reìmima i na ube|ivawe sveta da se borio protiv fa{izma. Tokom prvih godina Drugog svjetskog rata gradili su Vatikan i katoli~ka crkva u svim zemqama svoje prora~une na uvjerewu da }e hitlerovska Wema~ka i fa{isti~ka Italija pobijediti. Za pobjedu osovinskih zemaqa vezivao je Vatikan velike planove. Prije svega se nadao da }e biti skr{en Sovjetski Savez i razbijen demokratski, a naro~ito komunisti~ki pokret u svim zemqama. Ali se prognoze i planovi vatikanskih stratega nisu ostvarili. Hitlerovska Wema~ka i fa{isti~ka Italija pretrpjele su slom. U vezi novih prilika po~eli su Vatikan i wegove agenture hitno mijewati svoju taktiku i metode utjecawa na narodne mase, polaze}i od starog jezuitskog principa: ciq opravdava sredstva. Osnovni ciqevi tih promjena bili su slijede}i: 1) Prikriti po{to poto i prisiliti da se zaboravi suradwa izme|u Vatikana, wegovih kardinala i biskupa u centrali i izvan we s Hitlerom, Musolinijem i Frankom i wihovim slugama. 2) Prikazati Vatikan i katoli~ke velikodostojnike kao borce protiv nacizma, iskori{}uju}i podesnom interpretacijom stanovita nejasna, a naro~ito dvosmislena mjesta u izjavama Pija XII. 3) Obnoviti, a tamo gdje ih nije bilo, stvoriti katoli~ke partije i organizacije, koje }e provoditi reakcionarnu politiku Vatikana, prikrivaju}i je, ukoliko to bude potrebno, demokratskom frazeologijom.
888
4) Podvrgnuti sebi socijalno nezadovoqstvo {irokih narodnih slojeva vjernika, otkinuti vjernike od masovnog antifa{isti~kog pokreta i usmeriti socijalno i politi~ko previrawe masa na put potpunog pokoravawa politi~kim direktivama katoli~ke crkve. 5) Organizirati reakcionarni vjersko-politi~ki protudemokratski blok, koji bi popunio prazninu, nastalu poslije sloma hitlerovske Wema~ke i fa{isti~ke Italije. 6) U~vrstiti poloàj Vatikana izvan wegova sjedi{ta, a naro~ito u Sjediwenim Dràvama, i to time, da se u rang kardinala podigne niz nadbiskupa koji su dokazali svoju odanost protudemokratskoj, a osobito protusovjetskoj politici. Na svemu tome radio je, a i danas radi Vatikan, koji raspolaè golemo pro{irenim agitaciono-propagandisti~kim aparatom, stotinama listova i ~asopisa, javnom i tajnom jezuitskom agenturom gotovo u svim zemqama. Da li je mogu}e uvjeriti svijet o tome, da se Vatikan borio protiv fa{izma? To je u tolikoj mjeri te{ko, da ~ak i najspretniji poku{aji vatikanskih politi~ara propadaju pred nemogu}no{}u da od crnog naprave bijelo. îwenice su poznate ~itavom svijetu. Jo{ godine 1926. pozdravio je papa Pije XI Musolinija kao ~ovjeka koga {aqe providnost. Franko je bio i do danas ostao qubqeni sin katoli~ke crkve: 20 jula 1933. godine sklopio je Fon Papen s kardinalom Pa}elijem, dana{wim papom Pijem XII konkordat, prema kome su svi wema~ki biskupi morali poloìti zakletvu vjernosti hitlerovskom Tre}em Rajhu. îm je zapo~eo Drugi svjetski rat, bio je izme|u pape i Musolinija zakqu~en tajni sporazum. Francuski list Paris-Midi okarakterizirao je taj sadràj na ovaj na~in: sporazum izme|u dva Rima baziran na borbi protiv komunizma. Poslije po~etka rata u Evropi Vatikan nijedanput nije digao svoj glas protesta protiv divqa~kog bombardirawa Var{ave, Londona, Amsterdama, protiv masovnog ubijawa mirnog stanovni{tva i protiv sadizma hitlerovskih bandita koji su uni{tavali milijune qudi. Glas se Vatikana nije ~uo ni onda, kada su francuski kardinali i nadbiskupi, okupiv{i se 24. jula 1941. godine, jednoglasno izjavili: Mi po{tujemo poglavara dràve (t.j. Petena), i mi zahtijevamo da se svi Francuzi ujedine oko wega (...) Mi pozivamo vjernike da se zbiju oko wega kako bi izvr{ili djelo obnove, koju je on poduzeo. Mi se brinemo o tome da toj zajedni~koj stvari osiguramo suradwu crkve. Taj otvoreni poziv na izdaju domovine, ne samo da nije nai{ao na neodobravawe od strane Vatikana, nego je, naprotiv, nai{ao na wegovu podr{ku. Za{to? Zato {to je Peten tako|er bio qubqeno ~edo katoli~ke crkve. [vicarski socijaldemokratski list Berner Tagwacht pisao je u ~lanku Zama{na igra Vatikana, od 15. februara 1946. god, slijede}e: Vatikan usrdno poku{ava uvjeriti svijet da je oduvijek bio odlu~an protivnik nacionalsocijalizma. Kao dokaz za to citiraju se papinske enciklike o progonima crkve, ali se istovremeno pre{u}uje, da su tokom mnogih godina istaknuti predstavnici wema~kog, austrijskog, jugoslavenskog i
889
talijanskog sve}enstva bili najistaknutiji pobornici i rukovodioci fa{isti~kog i nacional-socijalisti~kog reìma. âk ni katoli~ki pisci ne mogu prikriti profa{isti~ki smjer Vatikana u razdobqu prije rata i za vrijeme rata. Tako je, na primjer, profesor me|unarodnog prava pari{kog katoli~kog instituta Jean Bolier u ~lanku Politika Vatikana, objavqenom u ~asopisu Le Monde illustr, poslije dugotrajnih napora da opravda i objasni politi~ki smjer velikodostojnika katoli~ke crkve, obazrivo pisao: Politi~ki smjer Svete stolice, koji je predstavqao neku vrstu komponente saveza i nesloge, prolazio je u svoje vrijeme negdje izme|u monsiwora Kasa i Fon Papena, u onim sredwim sferama, u kojima je demokracija (Wema~ke) partije centra vodila pregovore s desnim krilom nacizma. Ako je Vatikan bio gurnut s te linije i odba~en na poloàj, reklo bi se demokratskiji, to se nije dogodilo wegovom voqom, nego pod pritiskom fa{izma; wemu se ~inilo da bi se, kad bi postojala u stanovitoj mjeri uzajamna dobra voqa, moglo pomiriti lako i prirodno s tim reìmom, a s wegove je strane ta dobra voqa postojala. Sli~an politi~ki stav doveo je do toga da se danas Vatikan nalazi daleko od snaga otpora u oslobo|enim zemqama, ali stoji blizu onih krugova u Sjediwenim Dràvama, u Engelskoj, i u ostalim dijelovima britanskog imperijala, koji stoje na stajali{tu, da }e se poslije likvidacije diktatora mo}i sa~uvati znatan dio wihova programa, kako bi se za ostvarewe zadataka socijalne za{tite pribliìli crkvi. To, upravo, i jest onaj smjer u politici koji Kremq neprestano raskrinkava, nazivaju}i ga fa{izmom. Ako se ima na umu da je autor gorweg citata profesor katoli~kog instituta, onda }e biti shvatqiva obazrivost u izraàvawu i ograni~ewa koja on donosi, ali je tim vrednije wegovo priznawe da je politika Vatikana bila kroz ~itavo vrijeme politika podràvawa fa{izma i sporazumijevawa s wime. Jo{ jedno svjedo~anstvo. U ~asopisu Ameri~kog dru{tva za vawsku politiku Foreign Policy Reports, za januar god. 1944, objavqen je ~lanak Shermana S. Haydena, Vawska politika Vatikana. Autor, premda èli da opravda tu politiku, ipak priznaje da se Vatikan tokom posqedwih 20 godina priklawao fa{isti~kim vladama. Politi~ki smjer Vatikana tuma~i on uporno odràvanom i nerado napu{tenom nadom u to da }e fa{isti~ke dràve braniti civilizaciju od komunizma. Daqe, spomiwu}i podr{ku koju je Vatikan pruìo ekspanzivnoj politici Musolinija, ratobornost milanskog kardinala [ustera, dva pozdravna telegrama Pija XII generalu Francu prigodom pobjede nad republikancima, i ukazav{i na to da su talijanski fa{isti osigurali sebi suradwu crkve, a da su {pawolski fa{isti u liku crkve na{li svog otvorenog saveznika, autor pi{e: On (Pije XII) se, bez sumwe, nadao da }e nacisti doista posluìti kao oslonac protiv boq{evizma. Pri kraju autor izjavquje: On (Pije XII) nije pristalica demokratizma, nego je prema svojoj vlastitoj izjavi ravnodu{an prema politi~kim oblicima i pripravan da prihvati bilo kakvu vladu, koja }e zadovoqiti minimalne zahtjeve crkve.
890
Pisac se odve} lakovjerno odnosi prema deklaracijama crkvenih velikodostojnika. Vatikan nije nikada bio ravnodu{an i neutralan. On je uvijek i svuda podràvao ugweta~e protiv ugwetavanih, bogata{e protiv siromaha, desni~are protiv qevi~ara, fa{iste protiv demokrata. K pitawu o politici Vatikana navest }emo, najzad, rije~i naprednog brazilijanskog biskupa Duarta, koji je u novembru 1946. g. pisao ovo: Papa se, naàlost, ~vrsto drì nacisti~kih i fa{isti~kih metoda. On je svojedobno sudjelovao u pripremi Drugog svjetskog rata koji je fa{izam na ~elu s Vatikanom izazvao. I danas Vatikan ide rame uz rame s imperijalizmom, predstavqaju}i sam po sebi najopasniji oblik imperijalizma. Sve to odlu~no opovrgava legendu koju èli da stvori katoli~ka {tampa, o tome da je Vatikan uvijek vodio borbu protiv fa{izma, da je, toboè, Vatikan bio na strani demokracije, a protiv reakcije itd, i t. sl. Protiv okupatora u Francuskoj, Italiji i drugim zemqama borio se dio nièg sve}enstva i znatni slojevi vjernika. Ali na ~ijoj je strani bio Vatikan? Vatikan je uvijek i svuda bio s onima koji su podràvali Hitlera i Musolinija, a protiv onog dijela sve}enstva i vjernika koji su se borili protiv fa{isti~kih okupatora. Najzad, nedavna boì}na poslanica Pija XII. U tom krajwe diplomatskom, bri`no ugla|enom dokumentu ~itamo da su plodovi pobjede i wezine posqedice ne samo bili do sada uo~qivo gorki, nego su izazvali znatnu zabrinutost. Ne znamo kako to shva}a Vatikan, ali oslobo|eni narodi vi{e vole gorki plod pobjede nad fa{izmom, nego slatki plod poraza. Papa Pije XII daqe izjavquje da je stvoren nenormalan, nestabilan i nesiguran poloàj, da se mir uspostavqa i formira do krajnosti polako, da ~etiri slobode (Atlanska poveqa) izgledaju danas poput sjenke. Gdje su te slobode postale sjenka? U Gr~koj, Turskoj, [pawolskoj, Portugalu, Palestini? Boì}na poslanica to ne imenuje, nego izjavquje da su se do sada donesene odluke pokazale nedovoqno obrazloènima i ~vrstima, a da su kompromisi i odluke, doneseni na temequ nasiqa ili pak politi~kog autoriteta dràva, izazvali u mnogim srcima razo~arawe i nezadovoqstvo. Opet plitke formule i aluzije koje idu za odre|enim ciqem. Boì}na poslanica nekoliko puta naro~itom snagom isti~e da treba stati na kraj nemirima i o~uvati svijet od nebrojenih nereda i prevrata. Opet apstraktne formule umjesto ~iwenica. Spomiwu}i uzgred nesretan rat koji se sru~io na ~ovje~anstvo u obliku nepravedne agresije, poslanica izbjegava odgovor na pitawe tko se na koga sru~io tom nepravednom agresijom? Vatikan se nijedanput nije izjasnio o tom pitawu. Tko je koga napao Poqska Wema~ku, Gr~ka Italiju, Sovjetski Savez Wema~ku ili obratno? Daqe, poslanica poziva na istinski mir koji se sastoji u ujediwewu uz sve potrebne garancije pobjednika i pobije|enih. Opet maglovito i nejasno. Tko mora kome pruìti garanciju, na kakvoj bazi mora biti sklopqen mir, da li je potrebno dosqedno i odlu~no ~i{}ewe fa{isti~kih elemenata u Wema~koj, Italiji i drugim zemqama, moraju li biti ka`weni ratni zlo~inci o svemu tome nije ni{ta re~eno.
891
U poslanici se govori o pojavi stanovitih mehanizama i oru|a za ru{ewe koji su stimulirali te`wu prema miru, govori se da je zapo~elo pretresawe problema razoruàwa i da se pojavila nada u to da }e se posti}i ono ~emu se bez uspjeha teìlo pro{lih godina. Poslanica ~ak ni ne spomiwe atomsku bombu. Nije li to zato da se zaobi|e pitawe o zabrani atomske energije kao ratnog oru`ja? Tvrde}i unaprijed da }e mirovni ugovor biti do krajnosti nesavr{en, poslanica poziva da se vrata ostave otvorena za one koji bi kasnije hteli pokucati na wih, s time da unesu potrebne ispravke. Ova je namjerna nejasno}a vezana sa zahtjevom otvorenih vratiju za one koji su, uprkos èqi Vatikana, pretrpjeli poraz u ovom ratu. [to, dakle, daje narodima taj novi diplomatski dokumenat Vatikana? Iza fraza o qubavi, op}em pra{tawu, milosr|u skriva se stara reakcionarna politika Vatikana. Tako i samo tako moè se shvatiti papina boì}na poslanica u godini 1946. Krivotvorewe historije i stvarawe legendi o tobo`wim zaslugama katoli~ke crkve u borbi protiv fa{izma sa~iwavaju samo jedan dio rada Vatikana i wegovih agentura. Brige Vatikana su usmjerene u poslijeratnom razdobqu na to da spase {to ve}i broj istaknutih fa{ista, da opravdaju one kardinale, biskupe i sve}enike za koje se znalo da su pruàli pomo} Hitleru i wema~koj vojsci. Vatikan, katoli~ke crkve i manastiri postali su skrovi{ta istaknutih fa{ista. Dokazano je, tako|er, da su u nizu zemaqa crkveni hijerarsi vezani s ilegalnim fa{tisti~kim organizacijama. Tako je, prema izvje{taju talijanske {tampe, starje{ina milanskog samostana, u kome su bili skrivani od strane fa{ista ukradeni ostaci Musolinija, sam sudjelovao u toj stvari. Taj starje{ina, imenom Zucca, utro{io je na organizaciju kra|e 200.000 lira. Zucca i wegovi fratri specijalizirali su se u prikupqawu sredstava od milanskih bogata{a, kako bi pomogli fa{isti~ku ilegalnu organizaciju, kako bi oranizirali bijeg istaknutih fa{ista iz zatvora. Fratri samostana sv. Angela potpomogali su bijeg iz zatvora biv{eg ministra financija Pelegrinija, kao i bijeg u inozemstvo zloglasnih fa{ista Doneganija i Renata Ri~ija. U tom istom samostanu odràvali su fa{isti vi{e puta svoje tajne sastanke. S obzirom na krajwu centraliziranost katoli~ke crkve ne ~ini se vjerojatnim da je Zucca sve to vr{io bez znawa Vatikana. Jo{ se mawe moè pretpostaviti da je Zucca financirao fa{isti~ke pothvate iz svog vlastitog yepa. Iste su takve ~iwenice otkrivene i u Albaniji. Tako je predsjednik generalnog savjeta albanskih sindikata, katolik Tuk Jakova, u vezi s izvje{tajem o novim ~iwenicama ilegalne potkopavaju}e djelatnosti albanskog katoli~kog sve}enstva, pisao: Reakcionarni elementi katoli~kog sve}enstva uvijek su bili fa{isti~ki agenti koji su Albaniju pripremali za talijansku okupaciju. Oni su crkvu pretvorili u tajno skrovi{te imperijalisti~ke agenture, u tribunu borbe protiv ìvotnih interesa nacije i dràve. Pod parolom: Religija
892
je u opasnosti, slu{ajte Radio Vatikan oni i danas rade protiv naroda, hu{kaju}i vjernike protiv narodne vlasti. Katoli~ki sve}enici Albanije vode svoju razularenu agitaciju protiv Slavena, protiv Sovjetskog Saveza i Jugoslavije, trse}i se da albanski narod odvoje od wegovih saveznika, da zako~e obnovu zemqe. U oltarima, odakle treba da propovijedaju samo vjeru u Krista, skrivaju oni fa{isti~ke dokumente i oru`je, kako bi naoruàli zlo~ina~ke bande izdajnika. Politi~ki smjer katoli~kog sve}enstva odre|uju, prema mi{qewu Tuk Jakova, nalozi Vatikana i pape koji se ne èle izmiriti s narodnom vla{}u, pa bila ona u Albaniji, Jugoslaviji ili bilo gdje. Katoli~ki sve}enici, prikrivaju}i se vjerskom frazeologijom, bore se protiv nacionalnih i drugih sloboda naroda. Skrivawem ratnih zlo~inaca ne bave se samo sve}enici fa{isti, nego i sam Vatikan. Tako je, na primjer, Pije XII dozvolio Hitlerovom predstavniku kod papinske stolice Weizsckeru i predstavniku vichijske vlade Leonu Brardu da ìve u Vatikanu. Tamo boravi tako|er i predstavnik fa{isti~ke slova~ke vlade Sidor i biv{i ministar vawskih poslova te iste vlade Dur~anski. U novembru 1945. godine, zahtijevao je papa da se pomiluje 200 ratnih zlo~inaca. Papa je istupio zahtjevom za pomilovawe biv{eg gaulajtera Poznawa, ratnog zlo~inca Arthura Greisera. Ve} od godine 1944, poduzimao je Vatikan diplomatske korake zato da spasu hitlerovsku Wema~ku. Wegovi su kardinali ~inili sve {to je od wih zavisilo, da spasu politi~are, kompromitirane radi suradwe s fa{izmom. Poslije sloma hitlerovske Wema~ke, Vatikan je po~eo pokazivati naro~itu brigu za hitlerovce. U boì}noj poslanici Pija XII, za 1945, godinu ima slijede}e mjesto: Oni koji zahtijevaju da se iskupe zlo~instva i da se pravedno kazne zlo~inci, moraju biti naro~ito obazrivi, da sami ne izvr{e ono {to oni u odnosu na druge qude kvalificiraju kao zlo~instva i prestupe. Govore}i u februaru 1946. god. u kolegiju kardinala, papa Pije XII je izjavio: U svijetu postoji pogre{no mi{qewe prema kome se qudi smatraju krivima i odgovornima samo zato {to su bili ~lanovi ili dio stanovitog dru{tva (~itaj ~lanovi hitlerovske partije, ~lanovi SS i Gestapoa A. G.)... Raditi tako zna~i drsko ni{titi prava Boga, jer samo on moè rje{avati sudbinu krivih i nekrivih, odgovornih i neodgovornih za wihova djela. Nije potrebno biti naro~ito pronicqiv da se shvati, koga brani papa Pije XII i protiv koga je uperena ova poslanica. No, naro~ito veliku aktivnost razvija Vatikan kako bi odbranio velikodostojnike crkve, krive za suradwu s fa{izmom. Pri tom on isti~e teoriju o wihovom imunitetu i nepotpadawu pod sud. U Gdawsku, 28. januara 1946. godine, zapo~eo je proces biv{em gdawskom biskupu Karlu Marie Spletti. Za vrijeme okupacije Poqske taj je predstavnik Vatikana zabranio da se ispovijedawe vr{i na poqskom jeziku. Zabranio je da se u crkvama pjevaju crkvene pjesme na poqskom jeziku, zapovjedio je da se
893
iz crkava uklone poqski natpisi, amblemi i zastave. Odbio je da na wihova prija{wa mjesta postavi one poqske sve}enike koji su se vra}ali iz koncentracionih logora, ukoliko ovi nisu mogli dokazati da su upisani u jednu od grupa folksdoj~era, itd. Drugim rije~ima, djelovao je Splet kao pravi pravcati fa{ista. Ipak ga je Vatikan branio. Narodni sud Jugoslavije pozvao je na odgovornost za profa{isti~ko djelovawe biv{eg zagreba~kog nadbiskupa Stepinca. Stepinac je bio doma}i ~ovjek kod usta{kog generala, izdajnika Kvaternika, ~estitao je hrvatskom fireru Paveli}u wegov dolazak na vlast, davao upute katoli~koj {tampi listovima An|eo-~uvar, Vjesnik sv. Josipa, Vjesnik sv. Ante i drugima, da slave Paveli}a i wegove razbojnike usta{e kao bo`je poslanike, kao izvr{ioce bo`je istine i pravednosti. Stepinac je nasilno preveo oko pola milijuna Srba u katoli~ku vjeru. Poslije proterivawa fa{ista iz Jugoslavije istupao je on protiv narodne vlasti i pozivao na vojnu intervenciju, sudjelovao u organizaciji teroristi~kih grupa, prikrivao kod sebe teroriste, bio tijesno povezan s fa{isti~kim ilegalcima i s usta{kim generalom Antom Mo{kovom itd, i sl. Da li je Vatikan osudio tog tipi~nog fa{istu u mantiji? Ni govora! Vatikan je iskqu~io iz crkve suce i tuìoce Stepin~eve. Preko svog razgranatog aparata organizirao je on me|unarodnu kamapwu za obranu raskrinkanog fa{isti~kog zlo~inca. Katoli~ka crkva i katoli~ka {tampa vode kampawu protiv denacifikacije, brane ratne zlo~ince, hvale poqskog fa{istu Andersa, uzdiù provokatora Bur-Komarovskog i ~itavu reakcionarnu poqsku emigraciju koja se u svojoj protunarodnoj, mra~noj djelatnosti oslawa na moralno-politi~ku i financijsku podr{ku Vatikana i reakcionarnih krugova Engleske, Francuske i Sjediwenih Dràva. Takav je, eto, neutralan stav Vatikana u borbi koja se vodi izme|u progresivnih i reakcionarnih snaga. Dok se Musolini ~vrsto drào na nogama, Pije XII je podràvao fa{isti~ku diktaturu i svojim autoritetom za{ti}ivao sva zlo~instva fa{izma. Ali pojavili su se, eto, ozbiqni simptomi sve blièg sloma fa{isti~kog reìma, a Vatikan je po~eo razvijati grozni~avu djelatnost kako bi fa{isti~ki reìm bezbolno zamijenio drugim reakcionarnim reìmom. Dana, 19. maja 1943. godine, objavio je list Wujork tajms izvje{taj iz Berna, koji je napisao Danijel T. Brigam, a u kome se govorilo o tome da je Pije XII uputio specijalnu poslanicu wujor{kom nadbiskupu Spelmanu. Ta je poslanica predvi|ala da se smjesta uvede desetogodi{wi plan politi~kog preobraàja postoje}e ustanove talijanskih rajonskih prefekata, koji se ne}e smatrati aktivnim pristalicama partije i koji }e se sa svoje strane pod~iwavati nalozima savezne komisije koja boravi u Rimu. Brigam je izvijestio da taj plan Pija XII nije predvi|ao hap{ewe i predaju saveznicima bilo kakvih fa{isti~kih vo|a. U ~asopisu Nacion od 3. februara 1945. godine, naveo je poznati antifa{ista Gaetano Salvemini tu ~iwenicu i podsjetio na to da je on jo{ u avgustu 1943. godine pisao o tome da prefekti predstavqaju ki~mu fa{isti~kog reìma, i da plan AMGOT, objavqen u julu, i plan Vatikana, objavqen u maju, sli~e jedan drugome kao dva trula jajeta me|u sobom.
894
Zanimqivo je da nadbiskup Spelman nije izrekao nijednu rije~ kojom bi opovrgnuo izvje{taj Brigama i zakqu~ke do kojih je do{ao Salvemini. Gaetano Salvemini je pisao: Nekoliko sedmica nakon toga, {to je mister Brigam izvijestio o Vatikanovom planu za Italiju, AMGOT je objavio plan koji predstavqa kopiju vatikanskog... Bila je sazvana savezna komisija, koja se sada nalazi u Rimu, ~uvaju}i fa{isti~ke prefekte i druge vi{e gra|anske i vojne li~nosti od ~i{}ewa. Gaetano Salvemini izvodi iz tih ~iwenica slijede}i zakqu~ak: Dok je Musolini bio na vlasti, trudio se Vatikan da ga spasi od pada. Poslije wegova pada, trudio se Vatikan da spasi kraqevski dom, konzervativne dru{tvene klase i februarski konkordat od 1929. god. Spomenimo jo{ da je Pije XII, govore}i 13. juna 1943. pred auditorijem od 25.000 radnika, izjavio ovo: Spas ne leì u revoluciji revoluciji koja polazi od nepravednosti i gra|anskog nepokoravawa. Na taj na~in, revolucija protiv fa{isti~kih ubica i ratnih zlo~inaca predstavqa nepravednu revoluciju u tome je politi~ki stav poglavara katoli~ke crkve. (A. Galin; Antidemokratska delatnost Vatikana; Mala politi~ka biblioteka Kultura; Zagreb; 1947; str. 5-21)
XI SAUÊSNI[TVO VATIKANA U SPROVO\EWU GENOCIDA NAD SRBIMA

1. Hrvatski klerofa{isti prièqkivali nacisti~ku okupaciju Jugoslavije
Ono {to se dogodilo 1941. godine nije se dogodilo iznenada, pripreme su bile dugotrajne. Ve} smo dokazali da je jezgro usta{kog pokreta stvoreno u katoli~kim organizacijama. Vatikan je svesrdno podràvao ovaj pokret i razbijawe Jugoslavije. Ali, za Vatikan ciq nikada nije bio samo razbijawe Jugoslavije, ve} stvarawe etni~ki i verski ~iste katoli~ke Hrvatske sa granicom na Drini, koja bi bila garancija za odràvawe katoli~kih pozicija u tom delu. Kada je usta{ki reìm NDH po~eo da sprovodi genocid, kada su po~ela masovna klawa Srba, to je bila idealna prilika da se kona~no ostvare stari ciqevi Vatikana na Balkanu. Dokaza}emo da Vatikan uop{te nije krio da podsti~e usta{ku zlo~ina~ku politiku. Papski prelati i kardinali neskriveno su sna`no, zvani~no, istupima u javnosti podràvali usta{ku vlast. Nije bilo neobi~no videti papskog predstavnika kako pozdravqa usta{kim pozdravom. Papa je rado primao {efa usta{ke, genocidne NDH, ubicu Antu Paveli}a, dao mu je i svoj blagoslov. Klerousta{ka vlast ne bi mogla tako dobro i sinhronizovano da deluje da se i na ~elu crkvene hijerarhije nije nalazio
895
zlo~inac, nadbiskup Alojzije Stepinac. Stepinac je, osim Paveli}a, podràvao i Hitlera i nacizam. Tog ratnog zlo~inca koji je aktivno u~estvovao u genocidu nad Srbima, papa Jovan Pavle II proglasio je blaènim. Najve}e pokoqe u NDH su organizovali i izvr{ili hrvatski katoli~ki sve{tenici. Koncentracionim logorima, u kojima su po~iwena nezapam}ena zverstva, komandovali su katoli~ki sve{tenici. Svedo~anstva o morbidnim, bestijalnim zlo~inima po~iwenim nad srpskim narodom toliko su potresna, zastra{uju}a, nepojmqiva da dokazuju da granice qudskog zla ne postoje. To zlo je forsirao Vatikan, to zlo je bilo sredstvo za ostvarewe vatikanskog ciqa. Posle rata, Vatikan je omogu}io usta{kim masovnim ubicama i zlo~incima da bezbedno pobegnu tzv. pacovskim kanalima koje je stvorio Vatikan. Hrvatski katoli~ki sve{tenik Krunoslav Draganovi} bio je organizator ovih bekstava. Vatikan je bio sau~esnik u zlo~inu genocida nad srpskim narodom. I to, verovatno, ne predstavqa nikakav problem za tu monstruoznu ma{ineriju sa licemernim predznakom hri{}anskih vrednosti, jer je ~itava istorija Rimokatoli~ke crkve istorija zlo~ina. Jer nikakve hri{}anske vrednosti nikada nisu postojale. Postojala je i jo{ uvek postoji samo bezdu{na trka za dominacijom, mo}i, novcem po svaku cenu. To je jedino sveto trojstvo kojem se Sveta stolica klawa. Psuwski, poku{avaju}i da obuhvati sve elemente koji su doveli do rata, isti~e: Sa gledi{ta svoje posebnosti, balkansko pravoslavqe u op{tem katoli~kom planu bilo je oduvek objekat unakrsnih nasrtaja katoli~kog imperijalizma i germanskog militarizma. Jedinstvo Srba i Bugara bila je bojazan, koja je Rim nagonila, da u ovom prostoru umetni~kom ve{tinom sprovodi politiku Divide et impera (podeli pa vladaj). Na na~elima takve politike, vlada jednim delom balkanskog pravoslavqa nenarodna i pro{losno nepravoslavna loza Koburga. Na liniji takve politike Rim je izgradio ve{ta~ko hrvatsko-bugarsko prijateqstvo, gde bi srpsko pravoslavqe imalo najpre postati `rtvom kombinovanih hrvatsko-bugarskih akcija u korist katoli~anstva, a u drugoj je etapi bugarsko pravoslavqe usled katolizirawa srpske pozadine i samo imalo podle}i. Sve to, razume se, po na~elima katoli~kih dogmi, koje u sebi nose sve elemente fa{izma, kako se to vidi iz re~i jednog od najve}ih katoli~kih mislioca Katrajna, koji kaè: Po Bo`joj nameri, sve vlade i svi qudi trebaju biti katolici. Gledan pod ovim uglom, fa{izam je kao tvorevina papske rezidencije otac nacionalsocijalizma. On je egzekutiva katoli~kih aspiracija. Pomo}u nacionalsocijalizma, on je trebao da izvr{i jezuitsku misiju i da, koriste}i trenutni zastoj ruskog crkvenog ìvota, silom oru`ja preplavi katoli~kim krunicama (katoli~ke molitvene brojanice) sve slavenske zemqe. Fa{isti~ko-nacisti~ki savez rezultanta je unakrsne politike jezuitske internacionale, koja je umela da ve{to iskoristi vekovni germanski san o wegovom putu prema istoku. Po{to su tome na putu stajale posledice Prvoga svetskog rata, Rim je ~etvrt veka upotrebio u zatrpavawu ideolo{kog ja896
za izme|u Italije i Nema~ke, od kojih je trebalo stvarati koaliciju, koja je po rimskoj zamisli imala da oruànom snagom prokr~i papskom uticaju put u slavenski prostor, gde bi se imao upotpuniti san o rimokatoli~kom gospodarstvu svetom. Me|utim, danas se ve} sa pouzdawem moè re}i, da je taj plan propao na tradiciji francusko-angloameri~ke demokratije, u kojima Rim i pored toliko uloènog truda nije mogao kultivisati tlo za razvoj fa{izma. Pored toga, ruska zagonetka politike zatvorenih vrata u minulih ~etvrt veka, razbila je katoli~ke iluzije o pobadawu jezuitskih barja~i}a na onom mestu zemqopisne karte gde je ozna~en ve~iti ruski Ural. Recipro~an je uticaj Vatikana na Italiju i obrnuto. Vekovima, pape su od italijanskog naroda izgra|ivale neku vrstu telesne garde. Uklopqeni u red pobedni~kih naroda, Italijani su posle Prvog svetskog rata, kao papska telesna garda, tim lak{e mogli posluìti interesima katoli~ke stvari, jer su kao ~lan sila pobednica ne samo omogu}ili pobe|enim dràvama otkaz izvr{ewa obaveza iz posledica izgubqenog rata (reparacije), nego su im omogu}ili i svestrano naoruàwe. Samo je po sebi razumqivo, da su pobe|ene sile posle Prvog svetskog rata koristile ovakvu politiku i diù}i se iz svoga poraza nastojale, da iz ovoga velikog katoli~kog plana dobar deo plodova upotrebe za vlastito ozdravqewe. [ta vi{e, razvoj doga|aja krenuo je takvim pravcem, da se Nema~ka ne samo nije odrekla svojih posebnih interesa, nego je u predve~erje Drugog svetskog rata u tolikoj meri izmenila uloge u svoju korist, da su se Italijani, goweni doga|ajima kojima nisu vi{e mogli davati smer, morali i sami staviti u slu`bu velikonema~kih interesa. Katoli~ke koncesije, koje je nacisti~ka Nema~ka iz privremene ratne dobiti uni{tewem pravoslavqa na teritoriji Nezavisne Dràve Hrvatske u~inila Rimu (pripremaju}i ovaj teritorij za prisajediwewe Italiji), ne stoje ni u kakvoj srazmeri sa `rtvama, koje je Italija uloìla u avanturu Drugoga svetskog rata. Iako se italijanski fa{izam umesto ulogom naredbodavca morao zadovoqiti poloàjem podre|enoga, on je u vernosti katoli~kom snu svesrdno pomagao uni{tavawe pravoslavqa na onom nagodbarskom terenu sa nacionalsocijalizmom, koji se nasa|ivawem krune kraqa Zvonimira na glavu nesu|enog vladara iz Savojske ku}e imao u dogledno vreme prisajediniti italijanskim zemqama. Zato su stupili na pozornicu jezivih doga|aja predstavnici katoli~ke crkve, koji su imali zada}u, da uni{tewem balkanskog pravoslavqa ostvare prvu fazu katoli~kog nadirawa u slavenski prostor. Kako }e se daqe videti, u sprovo|ewu ovoga programa primeweno je fa{isti~ko na~elo izraèno u slu`benom stavu Vatikana, gde se po~etkom ovoga veka doslovce veli: Krivoverce koji su nekada pripadali crkvi, moè crkva prisiliti telesnim kaznama, pa i kaznom smr}u, da opet prime pravu veru. (Ilustitutiones juris ecclesiatici publici). Primiti katoli~ku veru ili napustiti Francusku, bili su uslovi, koji su od strane katoli~ke crkve postavqeni francuskim protestantima hugenotima. Kad su hugenoti odbili jedno i drugo, katolici su im 1572. godine priredili pokoq, koji je dobio naziv Bartolomejska no}. Da je ovaj pokoq izvr{en sa znawem i pod rukovodstvom pape Grgura H[ vidi se po to897
me, {to je ovaj papa u znak zahvalnog se}awa na ovaj doga|aj iskovao naro~ite medaqe, {to je naredio pucawe topovima i {to je najzad bogato nagradio poznatog tadaweg slikara Vazarija, da Bartolomejsku no} ovekove~i scenama na zidinama crkve Svetog Petra u Rimu. Skoro ~etiri veka pro{lo je od krvave Bartolomejske no}i. Za sve to vreme vrhovi katoli~ke crkve napajali su se uspomenom na wu i gledaju}i wezine scene na zidovima bazilike Svetog Petra u Rimu, o~ekivali novu, po obimu i uàsima neuporedivo ve}u. Jer, Bartolomejska no} trajala je 1572. godine svega nekoliko ~asova, a no}i i dani krvavih uàsa nad pravoslavnim ìvqem takozvane nezavisne dràve neprekidno traju vi{e od tri godine. Godine 1941, papa, istina, nije dao ispaqivati topove u znak ushi}ewa zbog bezbroj krvavih no}i po srpskim zemqama, kojima fa{isti~ko-nacisti~ki savez silom nametnu ime Hrvatske, ali je zato po~asna ~eta vatikanske straè odala najve}e po~asti {efu miliona usta{kih yelata, kada ga je papa Pije XII, kao usta{kog poglavnika, primio i u ime Hrista blagoslovio. A dok je papa prizivaju}i Duha Svetoga blagosiqao najve}eg hri{}anskog yelata svih vremena, stotine hiqada novih hri{}anskih mu~enika umirali su u tihoj molitvi ali i veri u pobedu dobra nad zlom; u veri, da }e zakoni ve~ite pravde biti zadovoqeni, a tiraniji i ime zatrveno. Nemogu}e je u zbijenom pregledu obuhvatiti sve elemente ratnih uzro~nika, a jo{ mawe rastaviti splet velikog broja unakrsnih interesa koji su nad pojedinim delovima sveta lebdeli. Moramo se zato zadovoqiti letimi~nim pogledom na glavne ~inioce, koji su doveli do Drugoga svetskog rata. U op{tem planu katoli~kog nadirawa prema praznom prostoru kako je Vatikan smatrao Rusiju posle revolucije katoli~ki Rim je stavio {aku na o~i i pomerawe nema~kog uticaja isto~no od Versajskih granica smatrao ostvarewem dela svoga programa. Ekonomski interesi Nema~ke i katoli~ki san klerikalne Italije bile su dve linije, koje su se iz raznih pravaca sastale, da bi zatim od sudetskog slu~aja (otcepqewe sudetskih krajeva êhoslova~ke Nema~koj), austrijskog an{lusa (prisajediwewe Austrije Nema~koj) i ~ehoslova~ke parcelacije, sa ovih neposrednijih baza paralelno krenule prema praznom prostoru. Ostalo je da se jo{ obezbede bokovi. Zada}u obezbe|ewa levog boka (Poqske) preuzela je Nema~ka, po{to je to uslovqavao geografski poloàj. Kako za desni bok (Balkan) nisu bile dovoqne italijanske snage, jer je srpski narod ostao veran demokratskim na~elima, Rim je morao dozvoliti participaciju u ratnoj dobiti na Balkanu pored Nema~ke Bugarskoj, Ma|arskoj i usta{koj Hrvatskoj. Na ovaj na~in, pored Nema~ke i Italije, mogli su zadovoqno trqati okrvavqene ruke fa{isti~ki zavedeni Bugari zbog izle~ene makedonstvuju{~e bolesti, a usta{e su pred celim svetom otvoreno govorili i pisali, da su putem totalnog uni{tewa pravoslavqa za svagda re{ili srpsko pitawe u svoju korist. (Psuwski Psuwski je pseudonim Veli{e Raji~evi}a; U ime Hrista: svetiwe u plamenu pri{tampani rad kwige Hrvati u svetlu istorijske istine IKP Nikola Pa{i}; Beograd; 2004; str. 3-8)
898
O te`wama Vatikana da razbije Jugoslaviju i podr{ci usta{kom pokretu pi{e i Dejan Lu~i}. Vatikan i Jugoslavija nisu mogli da imaju dobre odnose jer se verska imperija nije mirila sa ~iwenicom da su milioni katolika Hrvata, Slovenaca, Ma|ara, a delom i Albanaca u zajednici sa pravoslavnim Srbima, i da ona nije u toj dràvnoj zajednici dominiraju}i faktor. Recept za ru{ewe Jugoslavije, koji je masovno po~eo da se praktikuje, naro~ito posle odbacivawa konkordata, jer se videlo da ne}e biti ni{ta od katolizirawa nesjediwenih, bio je podstrekivawe separatisti~kih, nacionalisti~kih pokreta. Vatikanski saradnici bili su ne samo sve{tenici zaraèni nacionalizmom, ve} i ~itav frankova~ki nacionalisti~ki pokret. Pod uticajem vatikanskih èqa, dolazi do bliske sradwe separatista i klerikalaca. Ta simbioza proizvela je usta{ki pokret, ~iji su nosioci bili predstavnici buròazije, u prvom redu advokati i sve{tenici. Sve{tenstvo je odigralo presudnu ulogu u organizovawu usta{kog pokreta na terenu i u preno{ewu kleronacionalisti~kih ideja elite me|u narod. Modernim jezikom re~eno, klerikalne ideje koje su razarale jugoslovenstvo. Katoli~ka {tampa tog vremena izrazito je usta{kog duha, mada iz demago{kih razloga nastupa odvojeno i zastupa crkvene i verske interese. Naravno, ovaj komplot ve{to je koordiniran u Vatikanu. Ante Paveli} je mio gost u ovoj me|unarodnoj verskoj organizaciji i tokom svog dràvni~kog bitisawa, poglavnik je ~vrsto isticao zasluge vatikanskih prelata za stvarawe i delovawe usta{kog pokreta. Posle potpisivawa Lateranskog pakta 1929. godine, Vatikan vi{e ne krije podudarnost svojih imperijalnih te`wi sa fa{isti~kim. Musolinijev plan o razbijawu Jugoslavije podudara se sa vatikanskim, a poluga tog plana bila je usta{ko-klerikalna sprega u Jugoslaviji. U svojoj kwizi Strahote zabluda Ante Paveli} je, 1937. godine, tuma~io ciqeve svog pokreta i dovodio ih u vezu sa navodnim te{kim poloàjem katolicizma u Jugoslaviji. Teorija o srpsko-pravoslavnoj hegemoniji i o hrvatsko-katoli~koj patwi, lansirana iz Vatikana, ali i iz Kominterne (iz drugih razloga), stvarala je povoqno tlo za ja~awe separatisti~kih tendencija. Paveli} je vi{e puta nagla{avao da Hrvati ne mogu ostati u dràvi koja èli da se preokrene tisu}godi{wa orijentacija hrvatskih katolika i da se prekinu pradavne veze Hrvata sa Svetom stolicom, kako je on tuma~io nepotpisivawe konkordata dodaju}i kako je neodrìva dràva u kojoj se bacaju pogrde na Kristova namjesnika, to jest na papu, u kojoj su ogor~eni neprijateqi katolicizma i papinske duhovne vlasti. Vatikan nije krio svoju podr{ku usta{kom pokretu, koji se polako ra|ao, razvijao i ja~ao pod okriqem Italije u inostranstvu i pod pokroviteqstvom sve{tenstva u zemqi. Godine 1943, u ~asopisu Croatia Sacra broj 20-21, pisao je Petar Grgec da je Pije XI jo{ daleke 1925. godine podelio blagoslov hodo~asnicima iz Hrvatske, koji je protuma~en kao papin blagoslov za sve ono {to vaqa u~initi da bi se Jugoslavija sru{ila. Kako pi{e navedeni list: S tim blagoslovom po{li su Hrvati daqe u ìvot. S wim su oìvotvorili i s wim }e sa~uvati svoje najve}e ideale:
899
svoju vjeru u Svemogu}eg i svoju Nezavisnu Slobodnu Hrvatsku Dràvu. (Lu~i}; cit. delo str. 77-78) Usta{e, hrvatski {ovinisti, koji su u svom programu imali za ciq stvarawe separatne hrvatske dràve, jo{ u decembru 1933. godine poku{ali su da izvr{e atentat na kraqa Aleksandra, za vreme wegove posete Zagrebu. Ubistvo je trebalo da izvr{e usta{e Petar Oreb i Josip Begovi}. U Zagrebu su se povezali sa Antunom Podgorelcem, zidarskim radnikom. Me|utim, atentatori su propustili da svoj krvavi plan ostvare u trenutku kada je to bilo mogu}e. Ve} sutradan su otkriveni i uhap{eni. Usta{ke atentatore saslu{avali su u policiji funkcioneri dr Juraj [piler (za vreme rata {ef nema~ke policije u Banatu ratni zlo~inac) i Dragi Jovanovi} (tako|e ratni zlo~inac iz Beograda). Posle ovog neuspeha, usta{e su drugi atentat mnogo boqe pripremili. Stvorena je sprega sa VMRO-om i sa nekim inostranim faktorima koji su pomagali izvr{iocima atenata. Atentat na kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a izvr{en je za vreme wegove posete Francuskoj. Na wega je u Marsequ, 9. 10. 1934. godine, oko 16 ~asova, pucao Vlado êrnozemski Georgijev, VRMO-ovac, jedan od ~lanova atentatorske grupe. Policija je brzo otkrila i uhvatila jedan deo ove teroisti~ko-atentatorske grupe: Ivana Raji}a, Zvonka Pospi{la i Miju Kraqa. Vo|a grupe bio je Eugen Dido Kvaternik. Inspiratori su ostali u pozadini, iako se otkrilo da su to izme|u ostalih bili Ante Paveli} i Andrija Artukovi}. Francuski sud je Paveli}a, zbog ume{anosti u atentat, osudio na smrt u odsutnosti. No, oni koji su dali zeleno svetlo za ovaj atentat, nikada javno nisu optuèni. Usta{ki lideri su posle uspe{no obavqenog posla na{li uto~i{te na teritoriji Italije. U isto vreme, usta{e su poznata legalna dru{tva kao {to su bila: August [enoa, Matija Gubec, Domagoj, Eugen Kvaternik, Uzdanica, Kriàri, Junak i druga, pretvarali u svoje jake ilegalne centre u kojima su razvijali veoma {iroku politi~ko-propagandnu delatnost, pod rukovodstvom najistaknutijih usta{kih rukovodilaca-emigranata: M. Budaka, J. Markovi}a, J. Franketi}a, E. Kvaternika, B. Jeli}a i drugih. Ovi centri su, naro~ito 1939. godine, vr{ili uùrbanu propagandu usta{koklerikalne ideologije me|u Hrvatima. O prilikama u usta{kom pokretu posle atentata, Bogdan Krizman kaè: Musolini nije htio Paveli}a izru~iti i drào ga je u zatvoru ili u zatvoru dok se nije sti{ala bura. Nakon donesene presude u Aiyu, ~ekao je kra}e vrijeme i zatim ga pustio na slobodu. U literaturi nije ra{~i{}eno je li Paveli} pu{ten 29. III ili 20. IV 1936, ali je sasvim sigurno da je Paveli} 9. IV 1936. godine iz Glavnog usta{kog stana uputio, pod brojem M.U.S. br. 5296/1936, ovu ~estitku: Svim stoèrnicima, logornicima, tabornicima, pobo~nim pomo}nicima i svim mojim hrabrim usta{ama u spremi i van spreme napose mu~enicima: Pospi{ilu, Raji}u i Kraqu i ostalim zarobqenim usta{kim borcima. Svim u odre|enim predstojnicima, U naro~ite poslu{nosti. U.T.S. odredu, U.F.C. odjelcima, U Kuno kovnici. U.S. odredu, svim usta{ama.
900
Svim predsjednicima ogranka Organizacije hrvatskog domobrana, kao i svim svojim hrvatskim domobranima, Savezu hrvatskog Sokola, svim starostama kao i svim hrvatskim Sokolima, predsjedni{tvu Hrvatske zajednice i wegovom ~lanstvu, svim predsjednicima Hrvatskih radni~kih organizacija i svim hrvatskim radnicima, upravama na{e {tamparije, osobito Nezavisnoj Hrvatskoj Dràvi, hrvatskim domobranima, Usta{a Gri~, Hrvatski dom i drugima, napokon svim dobro~initeqima i prijateqima hrvatskog Domobranskog pokreta èlim sretan Uskrs. Bog vam pomogao iz tu|ine ugledati sa svih strana svijeta Uskrsnu}e stare nam domovine Hrvatske. Sigurni u uskrsnu}e na{e zada}e za povratak usta{e, Za dom spremni! Iz Glavnog usta{kog stana, 9. travwa 1936. Dr Ante Paveli}, v. r. poglavnik Istog dana, lider usta{kog antijugoslovenskog pokreta uputio je hrvatskom narodu i svojim pristalicama u zemqi i drugu uskr{wu ~estitku: Svome dragom narodu u miloj domovini Hrvatskoj èlim sretan Uskrs. Skoro Uskrsnu}e na kome smo se zakleli (to~. 1 usta{kog ustava) i za koju ginemo do~ekati }e{ ispa}eni hrvatski narode. Boìjim blagoslovom uz pomo} svih Hrvata tvoji usta{e pridonijet }e svoje djelo velikom uskrsnu}u Nezavisne Hrvatske Dràve. Za dom spremni! Iz Glavnog usta{kog stana, 9. travwa 1936. Dr Ante Paveli}, v. r. poglavnik Dokumenta koja su citirana, poti~u iz perioda skoro dve godine posle atentata na kraqa Aleksandra u Marsequ, ali na indirektan na~in svedo~e o sprezi usta{a sa wihovim istomi{qenicima u zemqi. Povezanost klerikalno-{ovinisti~kog usta{kog pokreta iz inostranstva sa saradnicima u zemqi, bila je vrlo ìva i ne preterano sakrivena. No, grupa uticajnih intelektualaca iz Zagreba to nije èlela da prizna, i svojim autoritetom je traìla od Kraqevskog namesni{tva promenu politike u pravcu demokratizacije zemqe, tvrde}i da je neistina ... da ima dosta Jugoslovena, naro~ito me|u Hrvatima koji su proti dràvi. (isto; str. 86-88) Klerofa{izam postavqa ~itavu svoju borbu i akciju na produbqivawe mr`we ne samo protiv dràve kao takve, nego prvenstveno protiv Srba kao prete`nih nosilaca reìma u Beogradu, te {to vi{e protiv ~itavog srpskog naroda, isti~u}i osobito razliku vjere. Vjerski je motiv bitan i osnovan. (Tajna dokumenta...; str. 20) Vrhovi klera u Hrvatskoj bili su nosioci netolerantnosti. Veliku je ulogu odigrao zagreba~ki nadbiskup dr Alojzije Stepinac. Vrijedno je ba{ wegovu netolerantnost ilustrirati dokumentima, koje je vlastoru~no napisao, to jest wegovim Dnevnikom, koji je vodio za sve vrijeme biskupovawa, a postoji u pet kwiga. U prvoj. kwizi, na strani 21, pod datumom 3. i 4. VII 1934. Stepinac opisuje svoj boravak u Beogradu, povodom polagawa zakletve kraqu Aleksandru,
901
kad je imenovan nadbiskupom-koadjutorom. Pi{e, da je posjetio sve beogradske katoli~ke ùpe, pa zakqu~uje: Da je ve}a sloboda i dovoqno radnika (tj. sve}enika, o. red.) Srbija bi bila za 20 godina katoli~ka. Vidi se, da taj visoki prelat sawa i o ovakvom pro{irivawu papinskog dominija na Balkanu. No, bitno je ono {to Stepinac biqeì 12. H 1939. (Kwiga III, strana 365) nakon jednog razgovora s Ma~ekom: Vidi se po svemu, da }e biti jo{ mnogo posla sa Beogradom, a radi wihove neiskrenosti, tj. Srba, nije se ~uditi, ako jednoga dana do|e do kona~nog loma izme|u Hrvata i Srba. @alosna je, ali izgleda po svemu istinita narodna poslovica, nit u moru mjere, nit u Vlaha vjere! Dne 27. oùjka 1941. godine, u Beogradu je izvr{en pu~ proti vlade Cvetkovi}-Ma~ek, koja je bila sklopila s Hitlerom i Musolinijem Trojni pakt, povezav{i Jugoslaviju s nacifa{isti~kim ratnim planom. Narod je ustao protiv toga i otpo~ela je narodna revolucija. Ali katoli~ka crkva nije to odobravala, jer u tom ~asu je imala s nacifa{izmom svoj plan o zarobqavawu i razbijawu Jugoslavije mirnim putem! Tim povodom, 27. III 1941, Stepinac pi{e u svoj Dnevnik (Kwiga IV, strana 172-173): Ali iz cijelog ovog ~ina, tj. dràvnog udara, opet izbija na javu ~iwenica, da su Srbi i Hrvati dva svijeta, koja se nikad ne}e ujediniti, dok je jednoga od wih na ìvotu. Duh bizantinizma je ne{to tako grozno, da je samo svemogu}i i sveznaju}i Bog u stawu parirati intrigama i podvalama tih qudi. Za nas je to ne{to nepojmqivo, da se ugovori i obaveze kidaju bez ikakvih skrupula. Ta antisrpska mr`wa, s vjerskim motivom, dolazi do izraàja i u zabiqe{ci u Dnevniku od 28. III 1941, dan nakon pu~a u Beogradu: Sve u svemu, Hrvati i Srbi dva su svijeta, sjeverni i ju`ni pol, koji se nikad ne}e pribliìti osim ~udom boìjim. [izma (to jest pravoslavqe, o.red.) je najve}e prokletstvo Evrope, skoro ve}e nego protestantizam. Tu nema morala, nema na~ela, nema istine, nema pravde, nema po{tewa. (Kwiga IV, str. 176) Jasno se pored zagriène mr`we vidi i to, na kojoj je strani bila u tom ~asu Crkva u Hrvatskoj sa svojim vrhunskim klerom, pod direktnim utjecajem i sugestijom Vatikana. Hrvatski klerofa{izam je mnogo prije provale nacista i fa{ista u Jugoslaviju pokazivao svoje neograni~ene simpatije za nacizam i fa{izam. U {tampi klerofa{ista u godini 1939. i 1940, moè se na}i mnogo dokaza, da su oni prièqkivali da Wema~ka i Italija okupiraju Jugoslaviju i da je razbiju, jer su u tome vidjeli mogu}nost ostvarewa svojih planova. U glavnom organu klerofa{izma, Hrvatskoj straì, bila je svakog dana i {to bliè ratu sve jasnije i otvorenije manifestirana simpatija za hitlerovsku Wema~ku i musolinijevsku Italiju. Kad je Hitler napao êhoslova~ku, okupirao ê{ku, a od Slova~ke stvorio svoju marionetsku dràvu, Hrvatska straà je likovala. Aleksandar Mach, slova~ki ministar,
902
izdajnik i sluga Hitlerov, kriv za mnoge zlo~ine nad slova~kim narodom, dao je 6. VIII 1940. svoju izjavu za Hrvatsku straù, te je Hrvatskoj poèlio istu sudbinu, koju je doìvjela Slova~ka. Redakcija toga lista popratila je Machovu izjavu ovim rije~ima: Zahvalni smo mladom slova~kom dràvniku za ove rije~i, koje }e sigurno lijepo odjeknuti u hrvatskoj javnosti, jer su te rije~i ne samo pune simpatija nego i nade (!) za boqu budu}nost Hrvatske, a posebno zato, {to su to rije~i ~ovjeka, koji je na takvom poloàju da moè biti dobro informiran. Kako vidimo, list, najintimnije vezan s episkopatom, to jest dirigiran od episkopata u Hrvatskoj, veseli se skorom napadu Hitlera na Jugoslaviju, o ~emu je Mach govorio uredniku Hrvatske straè, daju}i mu do znawa, da je on o tome informiran i da }e do toga neminovno do}i. To su za Hrvatsku straù samo nade za boqu budu}nost Hrvatske, a ne narodna tragedija. Najavqivawe ratnog napada i okupacija, to je ne{to, {to }e u Hrvatskoj, po mi{qewu tih zlo~inaca, lijepo odjeknuti! Da karakteriziramo odnos hrvatskog klerofa{izma i wegovih protektora u episkopatu prema nacisti~koj Wema~koj, koja je ve} u ratu, dok Jugoslavija o~ekuje napad, citirat }emo ~lanak Hrvatske straè od 19. H 1940, u kojem je re~eno: Dana{wa Wema~ka znade, da su u Hrvatskoj ìve simpatije za borbu wema~kog naroda, koji se bori za svoje pravo i za opstanak. I dok se danas svuda na svijetu javqaju qudi, koji iz straha na sva usta pripovijedaju, da su i oni bili prijateqi Wema~ke, zna se ovdje to~no, da su nacionalni Hrvati bili od po~etka borbe nacionalsocijalisti~ke Wema~ke na wezinoj strani. Prema tome ne moè ta Wema~ka zauzimati negativno stanovi{te prema Hrvatima, {to se uostalom vidi iz ~iwenice, da se s Hrvatima u Wema~koj postupa danas najboqe. Nije, me|utim, samo Hrvatska straà pisala povoqno o nacizmu, ulaguju}i mu se jo{ prije okupacije, nego je to ~inio i slu`beni organ zagreba~ke nadbiskupije Katoli~ki list, koji je u svom broju 5, od godine 1940. tuma~io, da nacionalsocijalizam za{ti}uje Katoli~ku crkvu, citiraju}i Mein Kampf i dokazuju}i da u redovima nacionalsocijalista moè sjediti tako|er uvjereni katolik pokraj uvjerenog protestanta, a da ne do|u u sukob sa svojim vjerskim nazirawima. Na taj je na~in vodstvo klerofa{izma u Hrvatskoj mnogo prije sloma Jugoslavije i okupacije spremalo svoje prista{e i trovalo narodne mase idejom, da je rat nacifa{izma protiv Jugoslavije sre}a i da }e iza toga nastupiti ono, {to se tako dugo o~ekuje. Iako se u to vrijeme nije jo{ moglo javno nastupati s usta{tvom i imenom Ante Paveli}a, po sakristijama i kroz organizacije, kriàre, Marijine kongregacije itd, {irila se usta{ka ideja sve intenzivnije i u tim je redovima nekoliko dana nakon okupacije, Ante Paveli}, kad je do{ao u Hrvatsku doveden od okupatora, na{ao svoje odu{evqene prista{e. Od prvog momenta radilo se sve, da se naglasi religiozni momenat u usta{tvu, da se istakne simbioza katoli~ke i nacionalisti~ke ideje i da se
903
istakne, kako }e u novi poredak Hrvatska po}i u znaku usta{tva i katoli~ke crkve. Jo{ je Paveli} bio na putu iz fa{isti~ke Italije, sa ~etom svojih krvavih bandita, a wegov je zamjenik u Zagrebu, Slavko Kvaternik, 10. travwa, na veliki ~etvrtak, preko radija govorio: Bo`ja providnost i voqa na{ega saveznika, te mukotrpna vi{estoqetna borba hrvatskog naroda i velika po`rtvovanost na{ega poglavnika dra Ante Paveli}a, te usta{kog pokreta u zemqi i u inozemstvu, odredili su, da danas, na dan uskrsnu}a Bo`jeg Sina, uskrsne i na{a nezavisna hrvatska dràva. Karakteristi~no je, da je dan nakon toga, 11. IV 1941, dakle, prvi dan postojawa NDH, preko zagreba~kog radija saop{tila usta{ka vlast, da se narod izvan Zagreba obra}a na svoje ùpne urede, gdje }e od svojih sve}enika dobiti upute za daqwi rad, za dràwe prema okupatoru itd. To zna~i, da su direktive dane ùpnim uredima ve} prije wema~ke ofanzive na Jugoslaviju i da je sve}enstvo, po vi{im direktivama, o kojima je episkopat bio dobro upu}en, jer su wegovim posredstvom dane, sura|ivalo na ru{ewu Jugoslavije, spremawu okupacije i pripremawu terena za usta{tvo. Nije, dakle, ~udo, da su i me|u takozvanim organima usta{ke vlasti u prvo vrijeme bili brojni sve}enici, da su u prve oruàne formacije usta{ke pristupili kao kolovo|e mnogi sve}enici, naro~ito redovnici, koji su se iskazali gorqivo{}u i okrutno{}u u progonu i istrebqivawu neprijateqa i protivnika usta{tva, a i sasvim nedu`nih qudi druge narodnosti. To se nije dogodilo iskqu~ivo odobravawem i znawem hrvatskog episkopata. Ru{ewe stare Jugoslavije i uvo|ewe usta{tva u Hrvatsku blagoslovio je i Vatikan. Episkopat u Hrvatskoj ne bi bio zauzeo onakav stav, kakav je zauzeo u posqedwim danima Jugoslavije i prvim danima usta{ke NDH, kad za to ne bi bio imao odobrewe Vatikana, kad ta stvar ne bila izme|u hrvatskog episkopata i Vatikana prethodno u tan~ine ure|ena. Sa sigurnim znawem, da ~ini ono {to Vatikan odobrava, pa ~ak i èli, hrvatski episkopat je na mnogo vidqivih na~ina od prvog dana usta{ke NDH pokazivao, da nastalo stawe smatra zakonitim, da se identificira s usta{tvom i da èli s wime bez ikakvih ograda sura|ivati. (isto; str. 23-27) Ba{ ta krvava 1941. je godi{wica veze Hrvata i Svete stolice. O tome @uti} pi{e u poglavqu Mit u slu`bi nacije jubilarna godi{wica veza Hrvata sa Sv. stolicom 1941. godine. Vatikan je iz mitskih tmina ranog Sredweg veka precizno datirao godinu doseqewa i pokr{tavawa paganskih Hrvata (641. godina). Godina 1941. odre|ena je kao godina velikog jubileja 1300 godina veza Hrvata sa Sv. stolicom. Pripreme za proslavu tog jubileja po~ele su ve} 1938/39. godine. Rimokatoli~ka i frankova~ka prava{ka (usta{ka) {tampa po~ele su toj godi{wici da posve}uju veliki prostor. Frankovci su raspravqali o odnosu hrvatskog nacionalizma prema katolicizmu. Wihov organ Nezavisnost postavio je pitawe: Kakvo je stanovi{te hrvatskih nacionalista prema katoli~koj vjeri i crkvi, odnosno, kakav stav zauzima hrvatski nacionalizam, kao organizovani pokret, prema va`nom ovom ~iniocu hrvatskog
904
narodnog ìvota? Za Nezavisnost odgovor je jasan i odlu~an jer stav Hrvata-nacionalista prema vjeri i katoli~koj crkvi moè biti samo pozitivan jer je takovo opredeqewe uslovqeno i diktirano samim osnovnim gledi{tima nacionalizma na narod, wegov ìvot i razvoj. Hrvatski nacionalizam je, kao osnovno na~elo, usvojio tzv. historijsko na~elo. Zato su se svi hrvatski nacionalisti (liberalni, klerikalni, nacisti~ki, komunisti~ki) pozivali na hrvatsku povijesnu dràvnu utemeqenost. Svi su jednoglasno tvrdili da je povijest Katoli~ke crkve vezana za hrvatski narod. Prava{i su tvrdili da je crkva katoli~ka u historiji Hrvata imala va`nu, dapa~e presudnu ulogu, jer je uz rasne i geopoliti~ke uplive upravo ona dopriwela najve}i obol kod izgradwe samih temeqa hrvatskog narodnog bi}a. Hrvatski kleronacionalisti stalno su isticali velike zasluge katoli~ke crkve za razvoj hrvatstva. Te zasluge ogledale su se u slede}em: Preko we zapali su Hrvati u sferu zapadne kulture; wezinom suradwom, po~esto direktnom materijalnom i moralnom pomo}i rimskih papa, te muèvnim istupima doma}ih biskupa kao dràvnika i vojskovo|a, i rodoqubnim dràwem redovni~kog i svjetovnog sve}enstva, kako to nepobitno historija dokazuje, uspjeli su se Hrvati odràti i odhrvati u prete{kim vjekovnim borbama, sad na bojnim poqima, sad u politi~kim arenama, sa~uvati svoje ime, duhovno i narodno jedinstvo pa dràvno svoje pravo; stvorene su tolike kulturne tekovine kako na znanstvenom tako i na umjetni~kom poqu, kojima se na{a kulturna povijest s pravom di~i, a koja ina~e nose tako o~ito biqeg wezinog duha i wezinih ideja, koje je sve}enstvo u neposrednom dodiru sa naj{irim narodnim slojevima postepeno ali intenzivno ucjepqivalo u du{u hrvatskog naroda i, dakako, uz druge jo{ faktore, formiran je narodni karakter i psiha Hrvata, psiha tako idejna i suptilna, i opet beskrajno otporna i nesalomqiva. Od Rimokatoli~ke crkve i dru{tva Katoli~ke akcije hrvatski nacionalisti nisu traìli nikakav agitaciono-politi~ki rad jer to nije zada}a crkve. Zato su o~ekivali od crkve da uzgaja ~vrste karaktere na~elnih qudi, te odva`nih i odlu~nih Hrvata zadojenih àrkom i neograni~enom qubavqu za Hrvatsku. Hrvatski nacionalisti~ki pokret naro~ito je isticao, po ugledu na svog duhovnog vo|u Antu Star~evi}a, ulogu Hrvata muslimanske vjere, pa je na sve na~ine nastojao da ih podvede pod okriqe Rimske crkve. Kardinal Pelegrineti, biv{i vatikanski nuncij u Beogradu, odrào je, po~etkom maja 1939, u vatikanskom Instituto di studi Romani predavawe o po~ecima hri{}anstva na Balkanu i o uticaju Rima (Vatikana) na svetska zbivawa. U svom predavawu je naro~ito istakao uticaj papinstva na Hrvate. Izme|u ostalog, spomenuo je da se Hrvati, na poticaj svojih biskupa, spremaju da 1941. godine proslave 1300-godi{wicu svojih veza sa Sv. stolicom. Pelegrineti je Hrvate nazvao primizie christiani e papali me|u narodima Balkana i Slavenima uop{te. Katoli~ki list se zahvalio uzoritom kardinalu {to tako odli~no interpretira slavnu hrvatsku povijest.
905
Hrvatski metropolita i nadbiskup zagreba~ki, Alojzije Stepinac, izdao je 24. juna 1939, u sporazumu sa hrvatskim episkopom, direktive za proslavu jubileja veza Hrvata sa Sv. stolicom. U Direktivama je stajalo slede}e: 1. Dominantna tendencija proslave ima biti vjersko-moralni preporod naroda. Osim toga treba po mogu}nosti {to ja~e unositi socijalno-karitativni momenat; 2. Kao neki impoznatniji momenat i uvod u proslavu, biti }e otkri}e spomenika kraqa Tomislava, kojega je rimski papa, kao prvog hrvatskog kraqa, okrunio kraqevskom krunom. 3. Op}a molitvena akcija cijelog hrvatskog naroda za kanonizaciju blaènoga Nikole Taveli}a i blaènog Marka Krièv~anina, koji su mu~eni~kom smr}u zasvjedo~ili svoju vjernost svetoj crkvi katoli~koj i wenome vrhovnom poglavaru. 4. Zajedni~ka akcija sviju hrvatskih slojeva za zdravu hrvatsku katoli~ku obiteq. 5. Prva priprava zapo~iwe adventom ove godine. Glavni dijelovi te priprave jesu: a) obnova sviju staleà po sv. Misijama i duhovnim vje`bama u svim hrvatskim dijecezama imade se od adventa 1939. pa sve do konca korizme 1941, po unapred dobro utvr|enom smi{qenom planu, odràti {to je mogu}e najve}i broj sv. misija i duhovnih vje`bi; sv. misije za kr{}ansku obnovu masa, a duhovne vje`be za stvarawe elite; b) neposredni plod tih pokreta sv. misija i duhovnih vje`ba imade biti provo|ewe Katoli~ke akcije, tako da do same proslave bude Katoli~ka akcija do kraja provedena u svim ùpama svih dijeceza; c) korizma 1940. posve}ena je djelima ekspijacije cijeloga hrvatskoga naroda za narodne grijehe; d) svibaw 1940. posve}en je bliòj duhovnoj dispoziciji za dostojno razumijevawe jubileja; e) pomagala u radu za pripravu i oko same proslave pruìti }e edicije: Crtice iz hrvatske crkvene povijesti (pobudni primjeri), Sveta Hrvatska (ìvoti uzora), Utjecaj katolicizma na cijeli hrvatski narodni ìvot kroz stoqe}a. 6. Hrvatski episkopat (koji se ranije zvao jugoslovenski N. @.) èli da svi redovi, mu{ki i ènski, kao i kongregacije, proslave va`nije doga|aje svog reda, odnosno kongregacije, koji stoje u vezi s hrvatskom narodnom historijom. 7. Jedna ve}a priredba u Solinu-Splitu kao polaznom ishodi{tu pokr{tewa Hrvata. 8. Smotru prinosa crkve za kulturu hrvatskoga naroda kroz 13. stoqe}a. U okviru smotre je za sada predvi|eno slijede}e: izlo`ba hrvatske crkvene umjetnosti, izlo`ba kwiga, izlo`ba {kolstva i prosvjete, izlo`ba Sveta Hrvatska, priredbe glazbenog i dramatskog karaktera. 9. Veliko hrvatsko narodno hodo~a{}e u Rim godine 1941. 10. Euharistijski kongres u Zagrebu za sve hrvatske dijeceze u godini 1941. Stepinac je nastojao da od Hrvatske stvori svetu rimokatoli~ku zemqu, a od Hrvata izabrani vatikanski narod. Prilikom posvete doma Gospodarske sloge, u julu 1939, Stepinac je Hrvatsku nazvao Bogom blagoslovqenom zemqom a Rimsku crkvu zajedni~kom majkom sviju (hrvatskih) staleà.
906
Katoli~ki episkopat u Kraqevini Jugoslaviji nastojao je da na duhovnom planu stvori svest o starini hrvatstva i hrvatske dràve. Kao i ranijih godina, i{lo se Riterovom linijom poistove}ivawa hrvatstva sa ilirizmom. Na vest da me{ovita italijansko-ma|arska komisija za kulturnu saradwu namerava ponovno otvoriti ilirsko-ugarski zavod u Bolowi (koji je delovao od 1552. do 1771), pod ma|arskim imenom, uzbudila se katoli~ka hijerarhija i katoli~ka (hrvatska) javnost u Kraqevini Jugoslaviji. Tajnik Hrvatskog sveu~ili{nog dru{tva, dr Vladimir Bazala, smatrao je da je taj Zavod hrvatski po{to ga je osnovao Zagrep~anin Pavao Zondi (koji nije bio Hrvat N. @.). Hrvatsko sveu~ili{no dru{tvo zahtevalo je da se, kod ponovnog otvarawa Hrvatsko-ma|arskog kolegija (ilirsko ime jednostavno su poistovetili sa hrvatskim) u Bolowi, ne donose nikakvi zakqu~ci bez aktivnog u~e{}a Hrvata i da o otvarawu Zavoda mora doneti zakqu~ak italijansko-hrvatsko-ma|arska delegacija koja }e jednako {tititi interese sva tri naroda, kako hrvatski narod i wegove tradicije ne bi bile povre|ene. Isto tako, Hrvatsko sveu~ili{no dru{tvo je zahtevalo da se u upravi novoosnovanoga kolegija mora Hrvatima dati odgovorno mesto kako bi se za{titili kulturni itneresi i kulturne tradicije hrvatskog naroda. Me|utim, Ma|ari nisu imali razumevawa za hrvatsku kulturnu tradiciju i dràvnopravne àlopojke, jer tzv. ilirske krajeve nisu smatrali hrvatskim. U vezi ovog slu~aja ma|arski poslanik u Rimu smatrao je da je Zavod u Bolowi ma|arska ustanova i da je neumesno i neovla{teno uzimati ilirsko ime za ~isto ma|arsku ustanovu. Svoje mi{qewe obrazloìo je ~iwenicom da ne postoje nikakve dràvno-politi~ke veze izme|u ilirskih krajeva i Ma|arske jer su raskinute 1918. godine. (@uti}; cit. delo; str. 206-210) Pa}eli je 1939. godine postao papa. Simi} isti~e da je on jo{ dok je bio kardinal podsticao katoli~ko sve{tenstvo u ultramontanskim i {ovinisti~kim akcijama. Usta{e u zemqi okupqene oko redakcije Hrvatskog naroda, po{to su se osvrnule na smrt Pija XI kao velikog pape, koji je li~no zaduìo nas Hrvate na poseban na~in, veoma sra~no su pozdravile izbor kardinala Pa}elija za papu Pija XII. îwenica je da je jo{ kao dràvni sekretar Vatikana, kardinal Pa}eli podstrekavao kler u ultramontanskim i {ovinisti~kim akcijama. Nezaisno od op{te neprijateqske politike i propagande Vatikana protiv Jugoslavije, po sredi je bio i jedan li~ni motiv. Kao diplomata visokog stila i jedan od eksperata ju`noslovenskog pitawa me|u ~lanovima papske Kurije (bio je jedan od predstavnika Vatikana na izradi jo{ srpskog konkordata), doìveo je veliki neuspeh: jugoslovenski konkordat, ~iji je bio jedan od glavnih tvoraca i potpisnik, ne samo da nije bio ratifikovan, nego je bio povu~en. Iz predratnog perioda jugoslovensko-vatikanskih odnosa pomenu}emo neke momente. Prilikom boravka namesnika kneza Pavla sa pratwom u Rimu, u zvani~noj poseti Kvirinalu, bilo je predvi|eno i pose}ivawe Vatikana. Tako je,
907
12. maja 1939, papa Pije XII, strogo protokolarno, kao za suverene, primio namesnika Pavla a potom wegovu pratwu. Klerikalnoj propagandi hrvatskih biskupa, pod vodstvom nadbiskupa A. Stepinca i nadbiskupa I. [ari}a, oko kanonizacije frawevca Nikole Tavili}a, kompletno se pridruìla Hrvatska seqa~ka stranka. Tako su u Vatikanu, 14. novembra 1940, na vrlo sve~ani na~in li~no papi Piju XII predate dve adrese: jedna od strane episkopata a druga od strane Hrvatske seqa~ke stranke. Adresu u ime HSS je potpisao Vlatko Ma~ek kao Dux populi Croatici. Povodom ovog istupawa V. Ma~eka, ne treba izgubiti iz vida da je on tada bio potpredsednik jugoslovenske kraqevske vlade i da je ovo istupawe prelazilo okvir religijskih potreba jedne guvernementalne stranke. Ina~e, prvi prelat iz Jugoslavije koji je krenuo u Rim i posetio papu Pija XII bio je nadbiskup I. [ari}, prononsirani usta{a. Razume se da je nadbiskup [ari} iskoristio priliku boravka u Rimu i sastao se sa usta{om Antonom Paveli}em u bazilici sv. Petra. Papa Pije XII je postavio i dva prelata: monsiwora Frawu Siqana êkadu prvo za pom. biskupa Vrhbosanske nadbiskupije, a potom ga premestio za ordinarija u Skopqe, i monsiwora Josipa Laha za pom. biskupa Zagreba~ke nadbiskupije. Kada je izvr{en napada~ki rat Osovine i wenih satelita protiv Jugoslavije, odmah je otpo~elo i sprovo|ewe operativnog plana Rimokatoli~ke crkve. Videlo se da su prekor i pretwe pape Pija XI i nebratske re~i biskupa imale dubqi smisao i zna~aj: zaokret borbe protiv Jugoslavije kao dràve. Kada je bila formulisana ova operativna politika, na ~elu sekretarijata Vatikana bio je kardinal Pa}eli, potpisnik konkordata. Zaista, nacisti~ko-fa{isti~ka najezda na Jugoslaviju, zatim proklamovawe i odràvawe NDH od strane katoli~kih muèva, pokazali su i potvrdili da nije bio malen broj du{a, koje su osetile kazneni~ku i osvetni~ku ruku pretstavnika Rimokatoli~ke crkve. Masovna ubistva Srba i nasilna pokatoli~avawa pravoslavaca, uop{te zlo~ini protiv ~ove~nosti, u potpunosti su potvrdili onaj pravi smisao i zna~aj koje su stvarno imali prekor i pretwa pape Pija XI i nebratske re~i biskupa: Zbog toga, pontifikat pape Pija XII za vreme Drugog svetskog rata zasluùje posebnu pa`wu razmatrawa. [to se ti~e me|unarodno priznate Jugoslavije, papa Pije XII, kr{e}i na~elo papske neutralnosti, istupio je u prilog klero-usta{kog reìma i NDH, pa je tako li~no zaduìo usta{e na poseban na~in. (Simi}; Vatikan...; str. 25-27)
2. Predratna saradwa usta{a i katoli~kog klera

U poglavqu U~e{}e predstavnika katoli~ke crkve u planirawu i pripremawu NDH Simi} ukazuje na povezanost koja je postojala izme|u katoli~kog sve{tenstva i usta{a jo{ pre rata. Da li povezanost i saradwa izme|u predstavnika katoli~ke crkve i usta{kog pokreta datira od dana progla{ewa NDH?
908
Iako raspolaèmo samo jednim delom materijala ove vrste, tvrdimo na osnovu ~iwenica, koje }emo izneti, da su povezanost i saradwa postojali jo{ i pre progla{ewa NDH i to, kako izme|u vi{eg i nièg klera rimokatoli~kog, s jedne strane, tako i predstavnika usta{kog pokreta, s druge strane. Prema izjavama samih usta{a, NDH je planirana i pripremana jo{ pre izbijawa Drugog svetskog rata. Planirawe i pripremawe se odnosilo na stvarawe jedne usta{ke dràve na osnovu usta{kih na~ela, razume se, na razvalinama Jugoslavije. Zbog toga, osnovni zadatak usta{ke organizacije, potpomognut od totalitaristi~kih i revizionisti~kih dràva (Italije, Nema~ke Bugarske i Ma|arske) sastojao se od teroristi~ke akcije protiv teritorijalnog integriteta Jugoslavije, uop{te od neprijateqske politike i propagande protiv wenog dràvnog i dru{tvenog ustrojstva. Zbog toga je na~in borbe usta{a bio teroristi~ki i ilegalan. U ciqu stvarawa {to homogenije nacionalne i katoli~ke naseobine, usta{e su proklamovali radikalno sprovo|ewe hrvatstva i to putem op{te negacije Srpstva na teritoriji gde, uglavnom, vekovima ìve zajedno Hrvati i Srbi. Ovaj usta{ki radikalizam, stvarno, zna~io je: nacionalno uni{tewe Srba, kao i wihovih kulturnih i nacionalnih tekovina i dobara u Hrvatskoj, Slavoniji, Lici, Kordunu, Dalmaciji, Boki Kotorskoj, Bosni i Hercegovini. [to se ti~e verske pripadnosti, to je zna~ilo: brutalan napad na hri{}ansko u~ewe Srpske pravoslavne crkve i wene tekovine. Istorijska je istina, da je proklamovawe NDH, uz vojni~ku pomo} osovine, na jednom delu okupirane Jugoslavije, zna~ilo op{tu povredu Versajskog ugovora, a odràvawe klero-usta{ke vladavine svirepim terorom nad mirnim stanovni{tvom, da je zna~ilo grubu povredu Ha{ke konvencije, uop{te, da je ceo novi poredak zna~io niz zlo~ina najteè vrste zlo~ina protiv ~ove~nosti. I pored obilate pomo}i totalitaristi~kih i revizionisti~kih dràva, Ante Paveli} sa grupom usta{a, nije mogao sa uspehom da vodi teroristi~ku akciju i neprijateqsku propagandu protiv Jugoslavije. Sasvim prirodno da je zbog toga imao potrebu za {irom saradwom i povezano{}u u zemqi, za saradwom politi~ara iz gra|anskih i crkvenih redova. Pokret je traìo i na{ao svojih prista{a me|u svim staleìma, pa i me|u sve{tenstvom. Za vreme okupacije Jugoslavije, odnosno za vreme NDH, objavqeno je vi{e priloga o povezanosti i saradwi prije 10. travwa (1941) izme|u usta{kih grupa i predstavnika katoli~ke crkve. Objavqivawe je vr{eno u ciqu propagande klero-usta{kog reìma. Pred katoli~kim masama, na taj na~in, prikazivani su katoli~ki predstavnici u svetlosti punog razumevawa za usta{ki rad jo{ iz prvih dana wihovog ilegalnog rada. U ovaj mah osvr}emo se na nekoliko priloga ove vrste. I) Po vaspostavqawu klero-usta{ke vladavine, me|u prvim brojevima Usta{e, koji je izlazio kao vijesnik hrvatskog usta{kog oslobodila~kog pokreta u Zagrebu, objavqen je materijal o prvom usta{kom roju. Uz ma909
terijal objavqeno je i nekoliko fotografija. Prva predstavqa Ku}u na Kaptolu broj 4 stepenice prvih djelatnih usta{a. Druga predstavqa ~etvoricu usta{a: Mirka Hranilovi}a, Matiju Soldina, Mi{ka-Miju Babi}a i Zvonimira Pospi{ila, koji su zajedno sa Stipom Javorom sa~iwavali ovaj prvi usta{ki roj. Povodom godi{wice smrti Mi{ka-Mija Babi}a, uz materijal o wemu, Usta{a je objavio fotografiju koja predstavqa ulaz u katakombe na Kaptolu. O zna~aju katakombe (u godini 1928), Usta{a donosi ovo obja{wewe: Krug revolucionera zapo~iwe najborbenije razdobqe svoje djelatnosti, kad katakombe na Kaptolu postaju prvo stjeci{te urote. U tom krugu Mi{ko je Babi} ve} prvi me|u prvima, ~ovjek dobre ruke u baratawu usta{kim samokresima i besprimernog juna{tva. I kada se pod jesen zavla~i sve ve}a zategnutost, u katakombama na Kaptolu je sve ìvqe i Mi{ko Babi} je u sredi{tu rada. Sa ovim materijalom iz Usta{e nije iscrpqena tema o ku}i na Kaptolu broj 4. U ciqu svoje propagande, usta{e su postavili spomen plo~u na ovu ku}u. Tako je nastala velika usta{ka sve~nost na Kaptolu. Kaptolski Katoli~ki list je ovoj sve~anosti posvetio odgovaraju}u pa`wu. U rubrici Crkvene vijesti objavio je izvje{taj ove sadrìne: Usta{ka sve~anost na Kaptolu. U nedequ 27. rujna prije podne obavqeno je sve~ano odkri}e spomen-plo~e na kaptolskoj Kuriji br. 4. Plo~a ima natpis: U ovoj ku}i udareni su prvi temeqi hrvatskom usta{kom oslobodila~kom pokretu te postrojeni prvi usta{ki borbeni odjeli od pripadnika saveza hrvatske prava{ke revolucionarne omladine. Podigli ~lanovi biv{eg SHPRO 25. IX 1942. Za ovu sve~anost zgrada br. 4 je obnovqena i iski}ena zelenim vencima, a pred zgradom je podignuta govornica. Proslavi su prisustvovali izaslanik poglavnika, sat. usta{ke vojnice, usta{ka mlade` i gra|anstvo. Proslava je zapo~ela sv. misom u crkvi sv. Marije, pa nastavila i zavr{ila se na Kaptolu pred zgradom br. 4. Govorili su narodni zastupnik Antun Jedvaj i opunomo}eni ministar Josip Miqkovi}. Pjevalo je dru{tvo Star~evi}. Plo~u je otkrio izaslanik poglavnika, a preuzeo je na ~uvawe u ime grada Zagreba gradski na~elnik Ivan Verner. Kao {to se vidi, pisawe Katoli~kog lista imalo je obele`je letopisa grada Zagreba. Uistinu, to je bio letopis o povezanosti i saradwi usta{a i klera jo{ od pre rata. Za istoriju zagreba~ke nadbiskupije ovaj letopis je dovoqan kao autenti~ni politi~ko-crkveni dokumenat. II) Boì}ni broj Nezavisne Dràve Hrvatske (1941), nedeqni zagreba~ki list, koji je izlazio kao glasilo hrvatskog usta{kog pokreta, doneo je poseban ~lanak (pod {ifrom: N. [.) sa vrlo zna~ajnom sadrìnom pod naslovom Uloga sve{tenstva u obnovi Nezavisne Dràve Hrvatske. ^lanak sadrì vrlo autorizovani materijal o u~e{}u klera u usta{kom pokretu. Pisac ~lanka napomiwe da je usta{ki pokret traìo i na{ao svoje pristalice u svim redovima pa i me|u sve{teni~kim. I s tim u vezi, daje ova obave{tewa:
910
Osobito me|u poletnom mladom generacijom, me|u onima, koji danas imaju dvadeset i petu do ~etrdeset i petu godinu na{lo ih se koji su odmah shvatili usta{ki pokret i svrstali se u redove poglavnikovih usta{a, da brane ~ast Hrvatske i da se bore za ostvarewe hrvatskih dràvnih prava. U ~lanku se daqe navodi da je mladi sve{teni~ki nara{taj, koji je bio rasejan po celoj domovini, bio duhovno i politi~ki povezan i da je: Vr{io zdu{no i verno svoju zada}u i savjesno ispunio svoju narodnu du`nost. Fraweva~ka gimnazija u Siwu, [irokom Brijegu i Visokom, bogoslovska u~ili{ta u Makarskoj i Mostaru, Splitu, pa Teolo{ki fakultet u Zagrebu, bili su prava àri{ta nacionalne svijesti i gnijezda iz kojih su godi{we izlijetala jata ne samo levita i radnika u vinogradu bo`jem, ve} i narodnih boraca, odgojiteqa narodne i usta{ke svijesti Isti~u}i da su mladi katoli~ki sve{tenici u usta{kom pokretu bili kao svoj na svome, pisac ~lanka navodi imena frawevaca, koji su u usta{kom pokretu marqivo sara|ivali: fra Radosav Glava{, fra Dionisije Juru~ev, fra Krsti}, fra Ilova~a i mnogi, mnogi drugi. Namena ~lanka ne bi bila potpuna kada se ne bi posvetila koja re~ i ùpnicima. Mladi ùpnici i ùpni pomo}nici nisu nikada ni sustali, uvijek su podràvali vjeru u uskrsnu}e Hrvatske te su ~esto i stradali za to. U one koji su uop{te stradali, ubrajani su: fra Vlado Popov iz Ka{tela, fra ]ori}, fra Ante Cvetanovi}, fra Justin Medi}, dr Ivo Guberina, kao i ùpnici: Ceceqa, Bebin, Drnas i Rogli}. U savremenoj elegiji kao prvog Boì}a u slobodnoj dràvi Hrvatskoj, pisac ~lanka apeluje na javnost da se treba setiti: Legije mladih i poletnih, aktivnih i svijesnih suradnika poglavnikovih i doglavnikovih, mladih sve}enika koji jo{ i danas, skromni i zaboravqeni ìve i rade u najzabitijim ùpama, kr{evima Dalmacije i Hercegovine. (isto; str. 29-33) Simi}, tako|e, isti~e u~e{}e kriàra u usta{kom pokretu. To smo ve} obradili u jednom od prethodnih poglavqa i izneli ~iwenice koje navode @uti} i Novak. III) O predratnom u~estvovawu kriàra i kriàrica u usta{kom pokretu, tako|e, postoje autenti~na svedo~anstva. ^lanovi vodstva Kriàrske organizacije, 19. juna 1941, posetili su usta{kog poglavnika Antu Paveli}a da ga pozdrave kao svog vladara. Odgovarju}i na pozdrave Stjepana Ramqaka, Paveli} je izme|u ostalog rekao: Ja znam, da ste vi bili me|u onima, koji nijesu dvojili, me|u onima, koji nijesu sumwali, me|u onima, koji su radili. Meni je to poznato. IV) Isto tako, u predratnom usta{kom radu u~estvovali su ~lanovi Katoli~ke akcije sela i grada. Odgovaraju}i na pozdrave predstavnika Katoli~ke akcije, 21. juna 1941, izme|u ostalog, Paveli} je rekao: U na{oj politi~koj borbi sigurno je va{a akcija imala velikog udjela... Nesumwivo, da ova izjava Ante Paveli}a jasno potvr|uje povezanost i saradwu usta{a i ~lanova Katoli~ke akcije, pre proklamovawa NDH.
911
V) Na ovom mestu je od interesa pomenuti jednu ~iwenicu u vezi usta{ke pobune na Velebitu (1932), a koja nije poznata {iroj javnosti. Re~ je o nadbiskupu zagreba~kom Anti Baueru i usta{i Juci Rukavini. Nadbiskup A. Bauer, koji je li~no imao izvanredno povla{}eni crkveno-politi~ki poloàj i bio nosilac najvi{ih dràvnih ordena, svojim visokim autoritetom je intervenisao u korist usta{a Juce Rukavine, da mu se ublaì smrtna kazna, {to je i u~iweno. Taj isti wegov {ti}enik, za vreme NDH dopao je do visokih ~asti i poloàja: postao je usta{ki pukovnik. Razume se, bio je ~ovek velikog poverewa samog Paveli}a. Paveli} ga je iskori{}avao za poverqive klero-usta{ke poslove. Tako na primer, ime Juce Rukavine bilo je tesno povezano za organizovawe tre}e biskupske konferencije pred slom NDH, odràne 24. marta 1945. godine u Zagrebu, kada je nadbiskup A. Stepinac odlu~no istupio u za{titu klero-usta{kih tekovina. VI) [to se ti~e predratne povezanosti i saradwe usta{a i klera, a naro~ito o ulozi samostana i bogoslovskih {kola, tako|e, postoje svedo~anstva klero-usta{kog porekla. A) Na usta{kom zboru u Novoj Gradi{ci, 2. juna 1941, Milovan @ani}, jedan od prvih saradnika Ante Paveli}a, pomenuo je kako bi: Crkvice i u ovom kotaru mogle pri~ati, jer su bile svjedoci, kako su u tamno doba no}i kod male svije}ice zaprijezale usta{e u wima. Kao {to se vidi, po isticawu M. @ani}a, crkvice u Slavoniji su iskori{}avane za mistiku borbe usta{kog pokreta. B) Iz jednog ~lanka zagreba~kog Novog lista pod naslovom Kako je Krajina do~ekala slobodu, opisana je predratna usta{ka delatnost. Ovom prilikom je pomenuta povezanost i saradwa usta{e Viktora Guti}a sa klerom oko vr{ewa zakletve. S tim u vezi, u ~lanku se doslovno veli: Dr Viktor Guti} je jo{ u toku qeta i jeseni 1940. proputovao sve ove krajeve (re~ je o Bosanskoj krajini, pr. S. S. ), sva mjesta i mnogo sela, svuda je postavio i zakleo usta{ke povjerenike, tabornike, rojnike i usta{e, obi{ao samostane i ùpne dvore, zakleo fratre, ùpnike i sve}enike na vjernost poglavniku i Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj. U vezi proslave tzv. prve godi{wice NDH bilo je dosta re~i o fraweva~kom samostanu u ûnti}u. Hrvatski narod, glavni organ usta{a, doneo je prigodni ~lanak sa istorijskim uspomenama na samostan u ûnti}u kao o mestu, gde su se pre rata: Izgra|ivali planovi o hrvatskom usta{kom oslobodila~kom pokretu. Novi list, zagreba~ki dnevnik, pisao je o samostanu u ûnti}u kao o usta{kom gnijezdu, u kome su se pre rata kod gvardijana âstimira Hermana sastajali Slavko Kvaternik, Mirko Puk, Mirko Jerec, Juraj Dev~i}, Juraj Rebek i drugi usta{e, odràvaju}i tajne politi~ke konferencije. V) U svojoj prestavci usta{kom Ministarstvu seqa~kog gospodarstva, od 10. novembra 1941, fra Petar Berkovi}, ùpnik u Drni{u, izme|u ostalog izneo je ove autobiografske podatke: ... Za punih 14 godina moga ùpnikovawa u Drni{u moj ùpni stan bio je u pravom smislu usta{ki stan. Tu je bilo stjeci{te za sve usta{e, ne samo iz ovog kraja, nego i za sve one, koji bi dolazili da organiziraju usta{ki
912
pokret, tu su dolazili i odatle su se {irili usta{ki letci. Prije prevrata i ustanka bio sam predsjednik Hrvatskog usta{kog stana u Drni{u. G) Povodom smrti fra Sidonija [olca, Hrvatski narod je pisao: Sura|ivao je sa osje~kim usta{ama, pa su u samostanu u Na{icama, za vrijeme biv{e Jugoslavije usta{e polagali prisegu. VII) U emigraciji, u fa{isti~koj Italiji zabeleèni su li~ni kontakti izme|u Ante Paveli}a i predstavnika katoli~ke crkve iz Jugoslavije. Tako je danas poznato {iroj javnosti o kontaktu izme|u nadbiskupa Ivana [ari}a i Ante Paveli}a. [to je najkarakteristi~nije, vaspostavqawe je izvr{eno u samoj crkvi sv. Petra u Rimu, odnosno u Vatikanu. O ovom predratnom kontaktu postoji svedo~anstvo samog nadbiskupa I. [ari}a. Svoju poznatu odu Poglavniku nadbiskup [ari} po~iwe ovako:
Eno u Bazilici svetog Petra Vidje Tebe u Vje~nom Gradu pjesnik Wemu s Tobom zagqaj drag je bio Ko dom na{ mio. O savremenom odjeku ovog sastanka u vje~nom gradu, me|u usta{ama, imamo jedno autorizovano obave{tewe Katoli~kog tjednika, organa nadbiskupa [ari}a. Povodom proslave 50-godi{wice sve{teni~ke slu`be nadbiskupa [ari}a, Dargi{a Pe{ko se osvrnuo u svom ~lanku pod naslovom Na{ nacionalizam na ovaj sastanak re~ima: Znali smo za wegov susret u Rimu i bili smo uzbu|eni pri pomisli na to. Nadbiskup je na{, mi se razumijemo. U usta{kom listu Hrvatski domobran, od 4. februara 1934, koji je izlazio u Buenos Ajresu, nadbiskup [ari} je objavio pesmu pod naslovom Ustani.... Ova pesma ~ija je tendencioznost o~igledna i ~ije su aluzije i suvi{e prozirne, objavqena je u listu pokreta koji je otvoreno zastupao terorizam u politi~koj borbi i hrvatski separatizam u znaku negacije bratstva i jedinstva na{ih naroda. îwenica da je iz zemqe sara|ivao u jednom inostranom listu, koji je razvijao akciju protiv dràvnog integriteta Jugoslavije, jasno pokazuje sa kakve je politi~ke paltforme polazio oko re{ewa nacionalnog pitawa u Jugoslaviji. Ujedno, to nam obja{wava za{to je na wega pao izbor da u~estvuje kao delegat katoli~kog episkopata Jugoslavije na me|unarodnom euharisti~kom kongresu 1934, u Buenos Ajresu i za{to je tom prilikom bio srda~no do~ekan i pozdravqen od usta{a oko Hrvatskog domobrana. Evociraju}i li~ne uspomene na ovaj boravak, nadbiskup [ari} je s ponosom za vreme okupacije Jugoslavije istakao kako je bio kod na{ih usta{a u Americi, Sjevernoj i Ju`noj. Nesumwivo da su predratna povezanost i saradwa nadbiskupa [ari}a i usta{a imali zna~aj jedinstvenog politi~kog istupawa protiv dràvnog integriteta Jugoslavije. A to zna~i, da je on li~no ostao dosledan u shvatawu i zalagawu one {ovinisti~ke i ultramontanske politike, koju su Habsburgovci postavili 1878. prilikom okupacije Bosne i Hercegovine. Uostalom, kada je od austrijskog cara Frawe Josipa bio imenovan kanonikom Vrh913
bosanske nadbiskupije, [ari} je krenuo u Be~ da se zahvali. Prilikom li~nog poklowewa i zahvaqivawa caru Frawi, 1896, doìveo je pomen, koga se dobro i zahvalno se}ao. [ari} veli da ga je car Frawa potap{ao po ramenu i rekao: Sie sind meine erste Frucht in Bosnien (Vi ste moj prvi plod u Bosni.) VIII) Iz jedne reportaè o Ulozi Bosanske Gradi{ke u oslobodila~koj borbi, doznaje se za predratni klero-usta{ki rad Branimira @upan~i}a, mesnog ùpnika. Usta{kom saradniku Hrvatskog naroda ùpnik @upan~i} je rekao da je Bosanska Gradi{ka pri osnutku Nezavisne Dràve Hrvatske odigrala vidnu ulogu. O svom predratnom radu, on je izneo ove autobiografske momente: Jo{ 1938. godine, prije odlaska u Italiju na studij {irio sam u Sarajevu, po ~itavoj Bosni i Hercegovini letke i sam ih {tampao te na taj na~in upu}ivao na{ narod, kako se ima dràti i postupiti. Tu mi je pomogao don Ante Bucowi} i don Andrija Maji}, a mi smo ih preko èqezni~ara i prijateqa {irili sve do Broda i Dubrovnika. Iz Bawa Luke, gde sam sluìo kao kapelan, otputovao sam na studij u Rim. Bila mi je èqa, da tamo{we diplomate upoznam s na{om zemqom... Radi svog rada morao sam napustiti Italiju... Dopisivao sam se sa Babi}em i Singerom... Na osnovu obave{tewa koje je dobio od ùpnika @upan~i}a, Hrvatski narod je objavio ove biografske podatke: @upnik @upan~i} bio je dopisnik nekoliko poznatih listova, tako Nezavisne Dràve Hrvatske koji jo{ i sada izlazi u Pitsburgu. U razgovoru nam je ispri~ao svoj susret sa Poglavnikom u Italiji godine 1938. Po povratku u domovinu, zbog svog rada u inostranstvu, ùpnik @upan~i} je bio pozvan na odgovornost. Ovom prilikom: Te{ko bi se izvukao i spasio da se nije zauzeo za wega nadbiskup dr Alojzije Stepinac. XIX) Katoli~ki sve{tenik i usta{a Eugen Beluhan je objavio da je don Ilija Tomas, ùpnik u Klepcima (Hercegovina) bio zakleti usta{a i to jo{ od 1937: ... radosna srdca prihva}a ba{ usta{ke ideje i ve} godine 1937. vidimo ga kao zakletog usta{u u jeku rada, napora i borbe Kada se ova ~iwenica ima na umu, sasvim je bilo logi~no {to je don Ilija Tomas napada~ki rat Osovine i wenih satelita protiv Jugoslavije shvatio kao retku priliku za ostvarewe usta{ke Hrvatske. Beluhan sa pohvalom isti~e da se don Tomas, zajedno sa don Jurom Vrdoqakom Bi{}evi}em, ùpnikom iz Studenca, istakao posle 6. aprila 1941. protiv jugoslovenske regularne vojske. O wihovoj borbi, o rezultatima borbe, Beluhan veli: Nije, izgleda, poznato niti to, da oni ve} 8. travwa 1941. progla{avaju hrvatsku dràvu! X) U novinarskom izve{taju o polagawu zakletve prve usta{ke vlade pomiwe se da je prisega polagana pred vele~asnim gospodinom Vilimom Ceceqom, katoli~kim ùpnikom u Kusto{iji i zakletim usta{om.
914
@upnik Ceceqa je saradniku Hrvatskog naroda izneo neke biografske podatke o svojoj predratnoj povezanosti i saradwi sa usta{kim prvacima. Kao ùpnik u Hrastovici, kod Petriwa, on se upoznao i povezao sa Mirkom Pukom, Mirkom Jerecom i Jurjom Dev~i}em. Od 1939, on je ùpnik u Kustro{iji. Tada se povezao sa Milom Budakom, Slavkom Kvaternikom i Mladenom Lorkovi}em. Kvaternik i dr Lorkovi} bili su u mojoj ku}i, s wima sam odràvao tajne konferencije. [to se ti~e usta{ke zakletve, ùpnik Ceceqa veli: Zakleo sam se u Glavnom usta{kom stanu pred dr Mirkom Jerecom. Kada se sve ove ~iwenice imaju u vidu onda je razumqivo {to je ùpniku Ceceqi pripala ~ast i slava da izvr{i zakletvu ~lanova prve usta{ke vlade. Raspe}e i sve}wake Ceceqa je poklonio Paveli}u kao uspomenu na ovaj crkveni ~in. XI) Dragutin Kamber, kao ùpnik u Doboju, bio je predratni usta{a. O ovom dao je on li~no dokaza. Prilikom proslave tzv. Prve godi{wice Nezavisne Dràve Hrvatske, izme|u ostalog, on je napisao: ... Ali bez ikakve isporedbe isti~emo, da smo mi hrvatski katoli~ki sve}enici u ogromnoj ve}ini pripadali onoj garnituri, koja je pripremala dolazak samostalne Hrvatske. Ona je na{a. Radost je preslaba rije~ za osje}aj, kojim smo mi do~ekali svoju dràvu. Zbog svojih zasluga u usta{kom pokretu Kamber je imenovan usta{kim poverenikom za srez Doboj, zadràv{i i daqe poloàj ùpnika u mestu, a pred sam nestanak NDH (marta 1945) imenovan je pomo}nim vojnim vikarom u NDH. XII) Ne bismo èleli da zar{imo ovo poglavqe a da ne iznesemo izvesne pomene koji su nama poznati, iz predratne klerikalne {tampe. 1) Me|u boì}nim prilozima Hrvatske straè (1938) bio je jedan pod ovim naslovom i podnaslovima: A. S. Mrzlodolski: Boq{evizam i zemqa Odlomak iz kwige Errori e orrori (Komunizam i boq{evizam u Rusiji i u svijetu), tiskano na talijanskom jeziku u Sieni 1938. Za vreme okupacije Jugoslavije, odnosno za vreme NDH, dobili smo autenti~no obave{tewe kako je do{lo do toga da je Hrvatska straà objavila ovaj odlomak iz kwige Errori e orrori i ko je stvarno pisac ove kwige. Povodom usta{kog izdawa Paveli}eve kwige pod naslovom Strahote zabluda, Ivo Bogdan, nekadawi glavni urednik Hrvatske straè, u Hrvatskom narodu napisao je ~itavu apologeti~ku stranu. Ono {to je va`no, ovom prilikom, usta{a Ivo Bogdan je de{ifrovao pseudonim A. S. Mrzlodolski kao pseudonim Ante Paveli}a, pisca kwige Errori e orrori, a zatim je izneo kako je do{lo do toga da se odlomak iz kwige objavi u Hrvatskoj straì. On jednostavno veli: Nisam mogao odoleti da to poglavqe ne prevedem i uza svu opasnost tiskam u listu, kojemu sam tada bio glavni urednik (Videti boì}ni broj Hrvatske straè god. 1938).
915
[to se ti~e Hrvatske straè, kojoj je usta{a Ivo Bogdan tada bio glavni urednik treba pomenuti ove ~iwenice. Prvo kao dnevnik, a potom kao tjednik za katoli~ki dom, izme|u dva rata, Hrvatska straà je bila crkveno-politi~ki organ nadbiskupa A. Bauera i nadbiskupa A. Stepinca. Obadvojica su je autoritetom ordinarija preporu~ivali sve{tenstvu i gra|anstvu a odlu~no za{ti}ivali pred javno{}u i dràvnim organima. 2) [to se ti~e usta{a kao saradnika @ivota, koji je izdavala Dru`ba isusovaca u Zagrebu, vredi pomenuti: Ivana Or{ani}a (1936), Ivana Korskog (1937) i Antuna Vurstera (1939). Prva dvojica su za vreme NDH postali veliki aktivisti na poqu klero-usta{ke propagande a tre}i na diplomatskom u samom Vatikanu. 3) Sarajevski Katoli~ki tjednik je vrlo ~esto prenosio pisawe zagreba~kog Hrvatskog naroda a wegovom glavnom uredniku Milu Budaku stvarao kult politi~kog borca. U drugoj polovini juna 1939, Mile Budak je proputovao kroz Bosnu i Hercegovinu. Tim povodom Katoli~ki tjednik je zabeleìo da je Budak borave}i u Sarajevu, posjetio u ~etvrtak, 22. lipwa, dva puta preuzvi{enoga i sa wime se zadrào u duèm razgovoru. Nesumwivo da poseta i razgovori usta{e Budaka i preuzvi{enoga [ari}a dva puta u duèm razgovoru pokazuju da nisu bili u okviru kurtoazije nego u znaku politi~ke sprege i saradwe. To se potvr|uje ~iwenicom da je stav redakcije Katoli~kog tjednika prema usta{i Budaku i Hrvatskom narodu bio vrlo pozitivan. Umesto na{eg dokazivawa ovoga, posluì}emo se jednom bele{kom iz Katoli~kog tjednika, u kojoj se veli: Hrvatski narod {to ga ure|uje vrlo ugledni hrvatski kwièvnik dr Mile Budak, obiluje jakim i zna~ajnim ~lancima i bele{kama. Kao {to se vidi, Katoli~ki tjednik je vr{io propagandu za li~nost Mila Budaka kao glavnog urednika Hrvatskog naroda i za pisawe usta{kog organa zbog toga {to obiluje jakim i zna~ajnim ~lancima i bele{kama. Ova propaganda Katoli~kog tjednika bila je sasvim logi~na kada se ima na umu li~ni stav usta{e Budaka prema nadbiskupu [ari}u. Saznawe o ovom stavu crpeno je iz jednog sastava koji poti~e iz pera samoga M. Budaka. êstitaju}i 60-godi{wicu ìvota nadbiskupu [ari}u (1931), usta{a Budak mu je prineo svoje èqe kao pred lice uzvi{enog ~ovjeka, uzornog sve}enika i neustar{ivog Hrvata, dodaju}i ovo obrazloèwe: More je uzburkano. Ali uz takove sve}enike, uz takove Hrvate, kao {to je va{a preuzvi{enost, Hrvatska }e la|ica, sa Bo`jom pomo}i, pod trobojnim kriòm, bez ikakve dvojbe sre}no sti}i u svoju luku. Dao svemo}ni Bog, da je u tome ~asu bude blagoslovila i va{a posve}ena muèvna desnica. To vam prilikom va{eg jubileja od srca èli iskreno va{ odani Dr Mile Budak, odvjetnik Kao {to se vidi, mnogo pre proklamovawa NDH, nadbiskup [ari} je bio povezan sa usta{ama, posebno sa Paveli}em i Budakom. Posle ovih navedenih ~iwenica o predratnoj povezanosti i saradwi ~lanova klera i usta{a kao planirawa i pripremawa NDH, od va`nosti je
916
ustanoviti da li je postojala kakva veza izme|u Paveli}a, dok je boravio u Italiji, i nekog klero-fa{iste. Za jedan period Paveli}evog boravka u Sijeni, u Toskani, i to od janaura 1938. od Uskrsa 1941, raspolaèmo podacima iz kojih se jasno vidi da je postojala jedna ~vrsta prijateqska veza izme|u wega i jednog italijanskog ùpnika. Nije bez zna~aja osvrnuti se na ovu vezu jednog emigranta i jednog italijanskog ùpnika. Utoliko pre, {to je veza neprestano odràvana, gajena i unapre|ivana. Za vreme NDH, u bu~noj apologiji oko li~nosti Ante Paveli}a, na ovu vezu se ukazalo kao od dru{tvenog i politi~kog zna~aja. U jednoj savremenoj klero-usta{koj reportaì iz pera predratnog usta{e Iva Lendi}a o Sijeni, gde je Paveli} boravio kao emigrant, sa~uvan je autenti~ni pomen o povezanosti izme|u italijanskog katoli~kog sve{tenika don Rafaela Surdija i Ante Paveli}a. Borave}i u Rimu, Ivo Lendi} je èleo da vidi Sijenu, kao mesto u kome je sazrijevala sloboda i nezavisnost Hrvatske. O tim svojim pobudama putovawa, usta{a Lendi} je pisao: I{ao sam u Sienu kao Hrvat s posebnim ~uvstvom, kao da hodo~astim u sveti grad hrvatskog nacionalizma i isto onako kao {to sam prije nekoliko godina s ganu}em u srcu i{ao hodo~astiti u vje~ni Rim kao katolik... Do{av{i u Sijenu, usta{a Lendi} se odmah upoznao sa don Rafaelom Surdijem, mesnim ùpnikom. Na licu mesta pravio je bele{ke o razgovoru sa wime. Don Rafael Surdi je izjavio da se upoznao sa Paveli}em krajem januara 1938, kada je do{ao u ovu ùpu. Ina~e, bili su jedan drugom najbliì susjedi. O svojim odnosima i razgovorima sa Paveli}em, don Rafael Surdi je izjavio: Suvi{no je pri~ati, da je izme|u poglavnika i mene nastupilo povjerewe i me|usobna duhovna odanost. Ostao mi je u sje}awu kao najè{}a i najdraà uspomena u mom ìvotu (...) Svake sam ve~eri bio skupa s wim. Zamoli me, da mu podu~ajem djecu u matematici, latinskom i talijanskom jeziku, {to sam rado i najspremnije u~inio. Razgovarali smo ina~e o raznim stvarima. Imali smo prilike i vremena... Ina~e, don Rafael Surdi je veoma ponosan na fotografiju, koju mu je Paveli} dao sa posvetom (Vele~asnom Rafaelu Surdi na uspomenu) i koja visi na po~asnom mestu u sobi. Znaju}i {ta sve moè jednog usta{u da zanima i da èli saznati, don Surdi je izjavio: Ali, {to je osobito u meni pobudilo po{tovawe prema va{em poglavniku jeste Wegova pronicavost u politi~kim stvarima. Do{ao je bio k meni upravo onda, kad je biv{a Jugoslavija bila pristupila Trojnom ugovoru kao sila potpisnica. Rekao sam mu: Ustupke, koje je napravila Jugoslavija silama osovine, ne idu u ra~un hrvatskim probitcima. [to vi na to mislite?
917
A on mi je odgovorio proro~ki: Vidjet }ete, padre! Srbi obe}avaju, ali ne odràvaju svojih obe}awa. Pri tom se vedro nasmije{io. Sje}am se kao sada. I zaista, nekoliko dana kasnije dogodilo se ono, {to se dogodilo! Poglavnik je imao pravo. Kad ste ga zadwi put vidjeli? Kad je i{ao u domovinu. Razumqivo je, da je onda imao pune ruke posla, ali se ipak do{ao oprostiti. On i cijela wegova obiteq. Bilo je to na Uskrs 1941. godine... Sada je on u svojoj domovini i sretan sam, da su se ispunili wegovi ideali kao i ideali hrvatskog naroda. Ja sam ovdje u svojoj ùpi, u ovoj ~ertozi, koja je od 1700. godine bila samostan ~ertozima, a sada je pretvorena u ùpu. Sada idem ~esto sam istim onim putovima, po kojima sam {etao sa poglavnikom i mislim na wega i na Hrvatsku. Znate, spopadne me nostalgija... Kao {to se vidi, izme|u Paveli}a i don Surdija je postojala veza li~nog prijateqstva. Ne}emo ulaziti u pitawe oko ocewivawa, da li je on tu vezu odràvao i produbqivao sa znawem i odobrewem vi{ih crkvenih vlasti. Ali zato ho}emo na~elno da skrenemo pa`wu na dve ~iwenice, koje su od op{teg zna~aja. 1) îwenica je da je Paveli} iz Italije rukovodio teroristi~kom usta{kom akcijom protiv Jugoslavije, sa kojom je Vatikan odràvao redovne diplomatske odnose. U samoj Italiji bilo je dosta usta{a. Prema obave{tewima don Kerbina [egvi}a, katoli~kog sve{tenika i predratnog usta{e u zemqi, na dan 10. aprila 1941, kada je proklamovana NDH u Zagrebu, Paveli} je sa 240 usta{a bio u Pistoji. Tek posle postignutog sporazuma izme|u Musolinija i Hitlera, jo{ u toku napada~kog rata Osovine protiv Jugoslavije, fa{isti su automobilom dopremili usta{e do Karlovca i nacisti prebacili u Zagreb, koji je bio ve} u rukama Vermahta i pre toga pomo}u Slavka Kvaternika proglasili NDH. 2) îwenica je da je li~no Paveli} zbog teroristi~kih dela me|unarodnog zna~aja bio osu|en od dva suda, jugoslovenskog i francuskog, in contumaciam, na kaznu smrti. Ove ~iwenice morale su biti poznate i od zna~aja za don Rafaela Surdija, ùpnika u Sijeni, i za wegove crkvene pretpostavqene. (isto; str. 33-43)
3. Gospi} centar usta{tva

Glavna politi~ka snaga usta{a bila je u Gospi}u, isti~e Lu~i}. Usta{ka organizacija se pojavquje u Gospi}u tridesetih godina. Ova fa{isti~ka tvorevina uslovqena je grubim nacionalnim ugwetavawem Hrvata od {estojanuarske diktature kako Blaèvi} kaè. Veoma efikasno deluje i u svoje redove ukqu~uje studente i |ake. Direktno se oslawa na Hrvatsku mladicu omladinsku klerofa{isti~ku organizaciju. Glavna, politi~ka snaga usta{a bila je u ovom gradu. To ne treba nikog da ~udi, jer su pored politi~ke podr{ke imali i materijalnu od jednog dela gospi}ke trgova~ke buròazije.
918
Posebno ovaj pokret buja dolaskom advokata Artukovi}a i Joze Dumanyi}a. Tada prikriveni teror postaje sve otvoreniji. Otvoreno pozivaju Hitlera i Musolinija da im pomognu u oslobo|ewu Hrvatske. Artukovi} je ovde brzo postao popularan. Stekao je brojnu klijentelu po ~itavoj Lici, jer je vaìo za veoma uspe{nog advokata i poslovnog ~oveka. Kao kuriozitet ispoqavawa wegove mo}i mora da se pomene da, iako je u~estvovao u ubistvu kraqa Aleksandra 1934. godine, uspeo je da izbegne kaznu. Mada su usta{e bile organizatori ovog ubistva, a Artukovi}a izru~ila Jugoslaviji francuska policija, Sud za za{titu dràve u Beogradu oslobodio ga je krivice. To se nije dogodilo zato {to je Artukovi} bio nevin, ve} zato {to je bio mo}an. A da bi se uverili ko je stajao iza wega, moram da kaèm ko ga je i gde {kolovao i koja ideja mu je bila vodiqa kroz ìvot. Andrija Artukovi}, poznati usta{ki zlo~inac do{ao je u Gospi} 1928. i otvorio advokatsku kancelariju. Bio je tipi~an proizvod hrvatskog katoli~kog klera, {kolovan u poznatoj gimnaziji na [irokom brijegu. Sve te obrazovne institucije organizovane su u Hrvatskoj da bi se {kolovali bojovnici vere, u stvari {ovinisti antijugosloveni. Uzor im je u Programu za XX vijek, koji je utvr|en na Prvom hrvatskom katoli~kom kongresu 1900. u Zagrebu. Ciq je bio da se od narastaju}e jugoslavenske ideje odbrane i spasavaju katoli~ka habsbur{ka monarhija i pozicije Vatikana na Balkanu. Tada je katoli~ka crkva povukla jedan lukav potez, kojim je i privukla mase da se bore za tu ideju. Izjedna~ili su katoli~anstvo sa hrvatstvom i ciq je postignut. Isforsirana je mr`wa prema Srbima, jugoslavenskoj ideji i prema svemu onome {to je podrazumevalo toleranciju me|u narodima i razli~itim veroispovestima. Kada je zavr{io gimnaziju, Artukovi} se upisuje na bogosloviju, ali tu ostaje samo godinu dana i odlazi na Pravni fakultet u Zagrebu, gde se pridruùje frankovcima. Frankovci su najekstremnija organizacija, iz koje se izdvaja Ante Paveli} i organizuje usta{ki pokret. On postaje uzor mladom Artukovi}u. Za sve vreme svog advokatovawa u Gospi}u, Artukovi} je ilegalno kontaktirao sa Paveli}em. âk je u~estvovao i u pripremi jedne neuspele usta{ke teroristi~ke akcije u Bru{anima. Za ovu bru{ansku aferu Blaèvi} kaè: Malo kad se procewuje ono {to je u~iweno. Ali, malo nisu htjeli ni Musolini, ni Paveli}, ni kraq Aleksandar. Oni su htjeli veliku aferu, svaki za svoj ra~un. I evo {ta daqe kaè: Svoje je iz te afere izvla~io i kraq Aleksandar. U jeku monarhofa{isti~ke diktature, kada su pod Aleksandrovim reìmom stewali srpski i hrvatski narod, obespravqeni radnici i seqaci, i kad su po~eli prvi pokreti {irokih narodnih masa u ~itavoj Jugoslaviji za osnovna demokratska prava, nacionalnu slobodu, ravnopravnost i jedinstveni nastup protiv diktuture i fa{izma, tzv. usta{ka afera nepravilno je to zvati ustankom ispala je kao provokacija i dobra prilika diktaturi da pred vawskim svijetom opravda svoje nasiqe i krvavi teror, jer, eto, brani se od fa{isti~ke Italije, koja organizira oruànu intervenciju u Jugoslaviji. Za pretraìvawe Velebita i hajku na nekoliko
919
usta{a, koji su pobjegli glavom bez obzira, platili su hrvatski seqaci iz sela ispod Velebita, koji su masovno prebijani i pqa~kani. [ta je postigao Paveli}? Paveli}eve {anse u emigraciji porasle su nakon toga. Za la`ni utisak u ustanku nisu samo zaslu`ni Musolini i Paveli}. Oni su dali sinopsis, ali scenarij su napisali àndari kraqa Aleksandra. pi{e Blaèvi}. Naravno, za Hrvata i komunistu Jakova Blaèvi}a teroristi~ka akcija usta{a nije ne{to zna~ajno na {ta bi dràva trebalo da reaguje odgovaraju}im merama. Sve je to pravedna borba a kraq Aleksandar, koji oli~ava velikosrpsku diktaturu, svemu je kriv. Dijalektika te vrste u upotrebi je i danas na Kosovu. Nije kriv onaj {to ru{i dràvu, ko sprovodi terorizam ve} onaj ko se brani, onaj ko ~uva dràvu. Da li je to jezuitski moral? Da je kraq Aleksandar bio toliko mo}an i krvolo~an, kako ga neki predstavqaju, verovatno bi uni{tio usta{ki pokret jo{ 1929. kada je otkrio {iju, a ne bi dozvolio da oja~aju i da ga ubiju 1934. g. Imam utisak da je stara Jugoslavija bila prema usta{ama bole}iva kao {to je nova bole}iva prema {iptarskim teroristima. Na to me navodi podatak da je Artukovi}, jedan od lidera usta{kog pokreta prebegao u Italiju kod Paveli}a a da se vratio, to jest isporu~en je od francuske policije kao sukrivac za atentat. Stara Jugoslavija nije imala hrabrosti da ga kazni ve} ga je samo proterala u rodni kraj. Artukovi} se pojavquje u Gospi}u gde drì govor iz ku}e jednog trgovca, frankovca, narod ga pozdravqa i on posle toga ponovo odlazi u emigraciju do stvarawa NDH. (Lu~i}; cit. delo; str. 107-109) Lu~i} iznosi ~iwenice koje ukazuju koliko je usta{ki pokret bio prisutan u {irokim masama. U Izve{taju nema~kog poverenika od 25. novembra 1939. godine doslovno se kaè: ... Treba konstatovati da Paveli}, u Hrvatskoj, naro~ito kod mlade generacije, ima vrlo mnogo svojih pristalica. Za neraspoloèwe hrvatske omladine karakteristi~an je rezultat studentskih izbora na Pravnom i Ekonomskom fakultetu u Zagrebu, na kojima su Ma~ekove pristalice dobile 254 glasa, leva opozicija 100, a hrvatski nacionalisti (Paveli}eva grupa) 325 glasova. Ova posledwa grupa bila bi, prema tome, najja~a partija... Da je frankova~ki pokret u Hrvatskoj bio u porastu vidi se i iz izve{taja italijanskog poslanika u Beogradu, od 7. decembra 1939, u kojem se navodi da su na Zagreba~kom univerzitetu na izborima 3. i 4. decembra na Medicinskom fakultetu pobedili komunisti, a na svim ostalim frankovci, a da su liste HSS svuda ostale u mawini. Poslanik daqe navodi da se u opoziciji prema Ma~eku {ire dve ekstremisti~ke struje: frankova~ko-nacionalisti~ka me|u omladinom i komunisti~ka me|u radni~kom klasom, naro~ito na dalmatinskom obalskom pojasu. Zbog spoqnih uticaja, ekonomskih te{ko}a hrvatske radni~ke klase i nedostataka u merama vlade, komunisti~ki pokret nailazi na vrlo pogodno tlo, dok se frankova~ko-nacionalisti~ki pokret boqe prilago|ava nepomirqivom mentalitetu hrvatske
920
omladine, koja je sad kad je hrvatsko pitawe usmereno prema nizbrdici na kojoj }e ga biti vrlo te{ko zaustaviti neosetqiva prema formalnom i neiskrenom Ma~ekovom jedinstvu... Zna~ajno je da sad frankovci nesumwivog ugleda kao Lorkovi}! nastavqa italijanski poslanik uspevaju da drè konferencije da bi opravdali ve} omalovaèn Londonski pakt, obja{wavaju}i omladinskim masama kako se Italija, jo{ od 1915. godine, brinula da suzbije ruski uticaj na Balkanu i jadranskoj obali. U omladinskim krugovima se, ne samo u grupi Budaka, Paveli}evog zamenika, otvoreno govori o italijanskom pokroviteqstvu nad Hrvatskom, koja bi trebalo da se prostire do Drine... Ove frankova~ke ideje se zavr{avaju pridobijawem nekih delova HSS i privla~ewem masa u mnogo ve}oj meri nego oprezni manevri i postoje}a delatnost vo|stva ove stranke... Tako je pisao italijanski poslanik. O razmerama organizovawa usta{kog pokreta u Hrvatskoj, pre 6. aprila 1941, Kvaternik u listu Spremnost, Zagreb, 1941. kaè: Usta{kom pokretu je po{lo za rukom, blagodare}i bri`qivoj i planski sprovedenoj propagandi, da ne samo zvani~ne li~nosti i dràvne ~inovnike na hrvatskoj teritoriji, ve} i mnogobrojne ~lanove policije i vojske prikupi tajno u organizaciju i da, sem toga, svojom dalekose`nom mreòm povjerqivih li~nosti na terenu zadobije i hrvatski narod za ostvarewe nezavisne hrvatske dràve, {to je od vajkada bila ~e`wa hrvatskog naroda, koja je dremala u wegovoj du{i ne daju}i Beogradu osnovanog povoda, da u ve}im razmjerama istupi protivu li~nosti, koje su izgledale sumwive. Ante Or{ani}, u ~asopisu Hrvatska smotra, br. 9 i 10, Zagreb, 1941, u ~lanku Uloga Hrvata u slomu balkanske fronte, na str. 540 548, izme|u ostalog, kaè: Ona unutarwa, revolucionarna, ru{ila~ka uloga, koja je slom pospje{ila ne izvana, kao wema~ka vojska, nego iznutra, tako da je u toku borbe i sloma nije ni{ta bilo u redu, ni{ta bilo na mjestu, i u pravo vrijeme, ni{ta spremqeno i otpremqeno u pravi ~as, ni{ta pucalo u prave ciqeve, ni{ta i{lo kamo treba i ni{ta izvje{tavalo kamo treba, to je bila ona velika zna~ajna i odgovorna uloga Hrvata u slomu balkanske fronte... (isto; str. 127-129) Psuwski citira jednog katoli~kog sve{tenika koji govori o odnosu katoli~ke crkve prema pravoslavqu. \uro Vilovi}, ugledni kwièvnik, ina~e biv{i katoli~ki sve{tenik, koji je najboqe uo~io otrovnu rimsku àoku uperenu protivu slavenskog pravoslavqa i radi toga se odrekao katoli~ke vere pre{av{i pravoslavqu, napisao je kao dobar poznavalac rimokatoli~kih kulisa kwigu pod naslovom Krvava crkva i u woj na jednom mestu osudio taktizirawe politi~kih profesionalaca ovako: U svakom danom trenutku slabilo se s te strane dràvnu zajednicu, a ja~alo pozicije katoli~ke crkve u Hrvatskoj. Onda je prvak katoli~ke crkve u Hrvatskoj bio nadbiskup Bauer, veliki koaliciona{, pokroviteq Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. ôvek, koji je odrào mnoge jugoslovenske govore, ali i podigao mnogobrojne {an~eve katoli~ke crkve u Hrvatskoj, odakle se pucalo na Jugoslaviju. Jedan je od tih i
921
takvih Bauerovih {an~eva je i nadbiskup Stepinac, jer je Bauerovom voqom i pristankom imenovan nadbiskup, s pravom nasle|a. Ukoliko se odnosi na jedan izme|u detaqa jezuitske mnogostrukosti, Vilovi} bez sumwe verno slika pravu pozadinu Stepin~eva imenovawa. Ali, ne leì samo u tome tragedija srpskog naroda, ve} zato, {to je jedan deo jezuitskih trabanata la`nim ispovedawem bratstva u stvari Srbima vezao ruke, da bi ih oni drugi klali. Govore}i o jezuitskoj podvali dvoru, Vilovi} nadovezuje: Za jugoslovensku dràvnu vlast, ovo je crkveno lice bilo ni mawe ni vi{e, nego jugoslovenski dobrovoqac i solunski borac... Legendarno zrnce istine o~ito kazuje, da je jugoslovenska dràvna vlast u odu{evqewu i sa zanosom prihvatila solunsku jezuitsku podvalu na svoju nesre}u. A koliko su od we imali koristi jezuiti, zagreba~ka nadbiskupija i katoli~ka crkva uop{te, jezuitski }e istori~ari imati ta~ne podatke na kraju krvave usta{ke balade. Katoli~ki jezuitizam ozna~io je 1918. godinu najtamnijom godinom u istoriji hrvatskog naroda. Iz toga je nikao kult, koji je u{ao u {iroke katoli~ke mase. On je imao uticaja i na Stjepana Radi}a, koji je morao voditi dvoli~nu politiku da bi se odrào na koti, gde ga je s jedne strane udarala katoli~ka, a s druge strane slavenska oluja. On se povodio ~as jednoj, ~as drugoj, kako je kada trebalo, ali je najzad katoli~ka haranga uspela da ga sasvim podredi svome uticaju. Tako je godina 1918. i sa najodgovornijih mesta, progla{ena najve}om hrvatskom utopijom. Na toj legendi izgra|ena je ìva i pisana katoli~ka propaganda, kojom su uglavnom rukovodili katoli~ki sve{tenici. Prema kwizi Krvava crkva, jedan me|u nosiocima takve propagande bio je i jezuitski sve{tenik pater Poglauen, koji se u Splitu pojavio pod imenom Tomislava Stjepana Kolakovi}a, i uz saradwu direktora svih splitskih sredwih {kola, odrào jo{ 22. novembra 1940. godine antijugoslovensko i uop{te antislavensko predavawe, u kome se oborio na Masarika i Bene{a, {to su pomogli sru{iti apostolsku dinastiju Habzburga i {to su u Pragu, pre Prvoga svetskog rata, vaspitavali univerzitetsku omladinu protivnu katoli~anstvu, koje je tvorac hrvatske du{e. Pater je zatim o hrvatskoj utopiji rekao: Ta je ista generacija iz Praga, godine 1918, potpomagala stvarawe onoga mu}ka (Jugoslavije), koji je u glavnom stvoren na osnovu pismenih falsifikata, za koje nije hrvatski narod dao autenti~nu sankciju pristanka. Da je Jugoslavija u katoli~kom svetu prikazivana hrvatskom utopijom, otkriva to jednim sitnim slu~ajem i zagreba~ka Nova Hrvatska, od 26. novembra 1941. godine, gde se kaè, da je neki katoli~ki pop Mijo Juri} u svojstvu austrougarskog vojnog sve{tenika primio za vreme Prvog svetskog rata svoju prvu vojnosve{teni~ku platu u dukatima, ali koje nije hteo potro{iti, ve} se zavetovao, da }e ih priloìti Hrvatskoj, kada ova bude slobodna. Juri}, kao i ve}ina katoli~kih popova, smatrao je da Hrvatska 1918. godine nije oslobo|ena, pa je dukate i daqe ~uvao. Za to vreme, a naro~ito posle 6. januara 1929, hrvatsko politi~ko vo|stvo pod uplivom katoli~ke cr922
kve formira dve emigracije, koje Vilovi} ispravno karakteri{e: U jednoj grupi odlaze dr Krwevi} i Ko{uti}, a u drugoj dr Paveli} i Per~ec. Za prvom grupom ostaju u zemqi dr Ma~ek i seqaci, a za drugom katoli~ka crkva u Hrvatskoj sa popovima i fratrima u Jugoslaviji. Obe emigracije sara|uju u inostranstvu. Isto tako okupqaju se i sara|uju wihove pristalice u zemqi. Najzad, kada je na izdaji ustanovqena nezavisna dràva, ovaj je jezuita (pop Mijo Juri}) ishodio sve~anu audijenciju kod poglavnika Paveli}a i uz naro~iti ceremonijal predao mu ove dukate, da ih ovaj ugradi u temeqe tako dugo o~ekivane nezavisne dràve. U vreme kada je katoli~ka crkva koristila svoj poloàj i po doratnoj Jugoslaviji harangirala preko srpstva protiv pravoslavqa, de{avalo se u najvi{e slu~ajeva, da se hrvatske pobune reìraju od strane katoli~ke crkve ba{ u dane tesno vezane za katoli~anstvo. To potvr|uje i slu~aj Sibiwske pobune kod Slavonskog Broda, na sam dan proslave papinog dana 1935. godine. Toga dana, stigao je u Sibiw jedan od glavnih u~esnika poznate zagreba~ke afere falsifikovawa 20-dinarki, radi ~ega je i su|en, katoli~ki sve{tenik Mihovil Praski}. Koriste}i momenat, Praski} je tako nahu{kao u~esnike proslave papinog dana, da su ovi nasrnuli na osnovnu {kolu, op{tinu i ostale javne ustanove, gde su poskidali me{ovite natpise latinice i }irilice, te ih radi }irili~nog dela uni{tili. Posle toga je Praski} poveo pobuweni~ku povorku u pravcu Oriovca. Povorka je usput pevala: (o smrti kraqa Aleksandra)
Cvjetom cvala Paveli}a ruka koja ubi srpskoga hajduka! Ovo svedo~i i zagreba~ki Novi list od 10. X 1941, koji se op{irno bavi Sibiwskom pobunom. Interesantan je jedan detaq, koga osvetquje Nezavisna dràva Hrvatska, u 33. broju za 1941. godinu, gde se pored tvrdwe da su fraweva~ke gimnazije u Visokom, Splitu, [irokom Brijegu, Mostaru i Suwi, te Teolo{ki fakultet u Zagrebu odgajali borce usta{ke svijesti i kaè, da su davno pre usta{ke izdaje katoli~ki sve{tenici izbacivali iz crkava jugoslovenska obele`ja, a umesto wih ispod raspe}a stavqali prazne okvire, namewene za sliku Ante Paveli}a, {to su svesrdno sproveli u delo, ~im je uspostavqena nezavisna dràva. U me|uvremenu su katoli~ki fratri pod mantijama prenosili raznovrsni razorni materijal, koji je imao da posluì kao sredstvo totalnog uni{tewa pravoslavqa, {to najboqe svedo~i poglavnikov doglavnik Mile Budak u svome govoru odrànom 15. juna 1941. godine u Slavonskom Brodu rekav{i (prema zagreba~kom Novom listu od 16. VI 1941) izme|u ostaloga i ovo: I doga|alo se ono, {to vi bez sumwe niste shvatili. Dolazili su u sela i gradove razni usta{e, koji su kao fratri pod mantijama nosili sva{ta i pripremali narod. Raspirivali smo usta{ku mr`wu diqem ~itave Hrvatske tako, da kad je do{ao ~as, na{i nas prijateqi Nemci i Talijani ne na|o{e samo spremne, nego ve} i oslobo|ene.
923
Usta{ki karakter katoli~ke crkve u Hrvatskoj u predratnoj Jugoslaviji osvetqava i usta{ki ministar dr Milovan @ani} govorom odrànim 2. juna 1941. u Novoj Gradi{ki, u kome misiju katoli~ke crkve prikazuje ovako: Crkve u ovome kotaru (srezu) mogle bi pri~ati jer su bile svjedoci, kako su u tamno doba no}i, kod male svje}ice zaprisizali (zakliwali) usta{e u wima. Iz ovakvih crkava iza{ao je pojam zakletih i nezakletih usta{a, koji se u usta{kim redovima, reklo bi se, dele na vi{u i niù klasu. Iako su svi pripadnici jedne misli, zakleti pre ili posle, oni se razlikuju po tome, da li su se zakliwali ilegalno po katoli~kim crkvama pre 10. aprila 1941. godine, ili javno pred improviziranim oltarima po mnogobrojnim gradovima, pored usta{kih amblema: bodeà, pu{ke i bombe. Naslov zakletog usta{e nosi onaj, ko se u predratnoj Jugoslaviji ilegalno zakliwao, da }e ru{ewem Jugoslavije pomo}i uni{tavawe Srpstva i pravoslavqa. O jednom takvom zakletom usta{i govori Nova Hrvatska od 4. maja 1941. ovako: U ùpskoj crkvi blaènog Nikole Tavli}a u Kusto{iji, sluìo je slu`bu Bo`ju vele~asni Ceceqa, zakleti usta{a. Takvoj crkvi nije bilo te{ko odgojiti vernike po voqi i sve{tenike tipa don Stanka Kadiji}a iz @eèvice, koji je (prema Krvavoj crkvi) u propovedi svome stadu o tragi~noj smrti kraqa Aleksandra rekao: Onaj lopov i razbojnik, koji je ukrao hrvatski narod i koji je crkao u Marsequ. Samo takva crkva mogla je odgojiti onako Veliko kriàrsko bratstvo, koje je prema Katoli~kom tjedniku, broj 19. iz 1941. godine, uputilo adresu poglavniku, u kojoj se pored ostaloga kaè: Danas, kada je zasjalo sunce slobode, sje}amo se svih zgoda i nezgoda na{eg dugogodi{weg rada... Ali se ujedno sje}amo na{ih sastanaka i taborovawa, kada su mladi}i u koru drve}a urezivali @AP (@ivio Ante Paveli}) i kad se na ve~er pri logorskoj vatri orila pjesma Vrati se Ante, Hrvatska te zove! Pristupaju}i usta{kom pokretu sa jednom velikom grupom istomi{qewaka, narodni poslanik Hrvatske seqa~ke stranke za srez osje~ki Janko Torti}, optuìo je sadrìnom adrese upu}ene poglavniku nezavisne dràve hrvatski narod kao celinu rekav{i, da je hrvatstvo i usta{ki pokret jedno te isto. (Hrvatski glas od 14. avgusta 1941). (Psuwski; U ime....; str. 10-16) Psuwski obja{wava kako je to NDH uspela da bude ve}a nego je bila ikada u povijesti. Zahvaquju}i preteranoj skromnosti srpskih istorijskih umova, koja je kao po nekom nepisanom zakonu prelazila sa generacije na generaciju, hrvatskim suvremenim istori~arima nije bilo te{ko hrvatski apetit pomeriti sa uskog kajkavskog prostora u srpsko istorijsko i etni~ko podru~je, koje nikada u ina~e siroma{noj hrvatskoj istoriji ovima nije pripadalo. Da je to ta~no, pozivam se na samog poglavnika Antu Paveli}a i wegovu radio poruku upu}enu preko kratkotalasne radio-stanice u Zemunu ameri~kim Hrvatima izme|u 1. i 2. decembra 1941. godine, koja pored ostaloga kaè:
924
Nezavisna Dràva Hrvatska ve}a je nego je bila ikada u povijesti i proteè se od Mure, Drave, i Dunava, pa do Jadranskog mora (Hrvatski list od 3. XII 1941). Mi znamo na koji je na~in Hrvatska, a da i ne govorimo o Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, postala ve}a nego je ikada u povijesti bila. Ono {to je ve}e, predstavqa stopu po stopu otete srpske zemqe i to ne vite{tvom, jer to nije hrvatska osobina, ve} smi{qenom katoli~kom akcijom dirigovanom izvan Hratske, a preko we. Tako je katoli~ka Evropa vra}ala dug Srpstvu za ono, {to je Srpstvo vekovima stajalo na predstraì evropske civilizacije od muslimanske opasnosti. Zavaravano farizejskim izjavama o tobo`wem bratstvu, srpstvo je previdelo opasnost sa Zapada, pa dok je po cenu neprocewivih `rtava u krvi i pregnu}ima vekovima uspelo da odbrani stopu po stopu svoga podnebqa i srpske kulture na isto~nom delu svojih zemaqa, gubilo je na drugoj strani svoju naj~istiju narodnu skupinu u tolikoj meri, da su tri stare hrvatske ùpanije mogle postaviti katoli~ko-hrvatsku platformu, odakle se ve} decenijama na sve strane eksportuje fikcija o tisu}godi{wem povijesnom pravu na ono, o ~emu im poglavnik pred licem celog sveta nehotice re~e, da nikada u istoriji nije Hrvatskoj pripadalo. Pa ipak, i posle vekovnih progona i prisilnog prekr{tavawa, ~ija je egzekutiva voqom rimokatoli~kih vladara prepu{tavana Hrvatima; posle Terezijinog doba, kada su zbog qubavi prema svojoj hri{}anskoj i svetosavskoj tradiciji nastupili toliki srpski pokreti u ciqu iseqavawa, da je Marija Terezija bila prisiqena na granicama postaviti vojne formacije radi spre~avawa masovne seobe, ipak je jo{ 1910. godine na teritoriji dana{we Nezavisne Dràve Hrvatske bilo 1,569.848 Srba. U isto vreme, broj Hrvata nije prevazilazio cifru od 2,476.575. Kada se jo{ uzme u obzir, da ove cifre proizlaze iz zvani~ne hrvatske statistike za godinu 1910, odnosno iz doba potenciranog hrvatskog {ovinizma na {tetu Srba u ovim krajevima, tek se tada moè uo~iti, kolika je bila srpska stvarnost iznad suvoparnih cifara zvani~ne hrvatske statistike. [ta bi se tek moglo re}i za etni~ki odnos izme|u Hrvata i Srba neposredno pred progla{ewe Nezavisne Hrvatske, kada se Srpstvo, i pored reìma koji je vladao u Banovini Hratskoj donekle moglo ispoqiti. (Psuwski; Hrvati....; str. 44-46)
4. Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek korak ka nezavisnoj dràvi Hrvatskoj

Psuwski osvetqava ulogu Ma~eka u pripremama za stradawe srpskog naroda. Kad je 1939. godine Cvetkovi}, kao predsednik vlade, zakqu~enim sporazumom u Zagrebu uprqao ~ast srpskog naroda, hrvatske su se mase i pored tako visoko postignute cene uskolebale, jer im je vodstvo Hrvatske seqa~ke stranke, koje je zakqu~ilo sporazum, obe}alo potpunu likvidaciju Jugoslavije. (...) Duhovne pripreme za masovna stradawa srpskoga naroda po Hrvatskoj, zavr{ene su posle akta tobo`weg sporazuma, od 26. avgusta 1939, i ukaza o obrazovawu Banovine Hrvatske. Bilo bi za tolika stradawa neobjektivno
925
baciti krivicu na jednog ~oveka, mada se tu radilo i o samom Paveli}u, kad se zna, da su one mnogobrojne `rtve po Nezavisnoj Hrvatskoj umiru}i mu~eni~kom smr}u na pragovima pradedovskih domova odnosili sobom i saznawe, da su pripreme za masovna stradawa Srba zavr{ene ako ba{ ne pod javnim, a ono bar pod pre}utnim pokroviteqstvom tada{weg vo|e hrvatskog naroda Ma~eka i prvog hrvatskog bana [uba{i}a. Jer, jo{ pod wihovom su upravom rasturena Sokolska dru{tva, i sve srpske i patriotske organizacije, a ~inovnici srpske pripadnosti bilo najureni preko granice, bilo pobijeni, ili {ikanirawem dovedeni do takvog stepena, da su Banovinu Hrvatsku davno pre 6. aprila 1941. godine morali napustiti. Sem neznatnih izuzetaka, praviti razliku izme|u pojedinih hrvatskih politi~ara ili politi~kih grupa, zna~ilo bi protiviti se logici. Bez malo wih, svi oni predstavqaju potoke, koji su se samo raznim putevima stakali reci, nazvanoj Nezavisna Dràva Hrvatska. Jer, Radi} je postavio osnove hrvatske samostalnosti. Ma~ek ih je potencirao, a usta{ki pokret je u najtragi~nijim srpskim trenucima sproveo u delo. Iz onoga {to nam je daqe poznato, izgleda da je hrvatski narod èqnije o~ekivao srpsko istrebqewe, nego svoju narodnu samostalnost. Da li je to bilo delo neodgovorne hrvatske ulice, kako bi se sada èlelo predstaviti, ili sastavni deo hrvatskog narodnog programa i hrvatske dràvne politike, to }e istorija utvrditi. Onome, koji }e tragati za materijalnom istinom, verovatno ne}e izma}i iz vida poznata okolnost, da je usta{tvo radilo ruku pod ruku sa hrvatskim jezuitima, koji su u malom broju poklawali ìvote samo onim Srbima koji su primili katoli~ku veru. I to tako ne}e ostati nezapaèno, da je poglavnik na zahtev katoli~ke crkve propisao uredbu o visokim izvanrednim prinadle`nostima hrvatskim jezuitima, koji su u jednoj ruci dràli no`, a u drugoj jezuitski krst, kako bi u potocima krvi i suza stvorili nove katolike, koje }e docnije nazvati Hrvatima. Istorija beogradskog Komesarijata za izbeglice ne po~iwe posle aprila 1941. godine. Naprotiv, wegov osnutak pada neposredno za 26. agusta 1939. godine, kada su mu kamen temeqac poloìli Ma~ek, Cvetkovi} i [uba{i}. Tada je otpo~elo emigrirawe Srba i jugoslovenski orijentisanih Hrvata iz Banovine Hrvatske, gde im je bila ugroèna li~na sigurnost i onemogu}ena ìvotna egzistencija. Ko jo{ ne zna, sem {irokih srpskih masa u Srbiji kojima su se servirala Potemkinova sela o toboè uspe{no re{enom hrvatskom pitawu, da je u Beogradu ve} od druge polovice 1939. godine postojao odbor za sme{taj izbeglica iz Hrvatske! Prvi koji je to znao i koji se tome u podsvesti radovao bio je glavom Vlatko Ma~ek, koji sede}i na potpredsedni~kom mestu u vladi Kraqevine Jugoslavije, nije ni jednim gestom osudio ono {to se ve} tada pod wime i wegovim prvim banom [uba{i}em doga|alo sa Srbima po Hrvatskoj banovini (...) Mnogobrojni novinski izve{taji, koji su ipak uspeli probiti stroge cenzurne makaze reìma Cvetkovi}-Ma~ek, najre~itije govore o masovnom bekstvu iz Hrvatske pod Ma~ekom i [uba{i}em. U ~lancima Srpskog glasa, Narodne odbrane, Srpskog ogwi{ta, Slavonije i drugih, ukazivalo se na misteriozna zaplotwa~ka ubistva istaknutih javnih radnika iz re926
dova Srba i jugoslovenski orijentisanih Hrvata po osnovanoj Banovini Hrvatskoj. Ta su ubistva postala borbeno pravilo Ma~ekovih borbenih formacija Gra|anske za{tite, koje su preuzele i stvarnu vlast. Wima su razdeqeni automatski pi{toqi, kojima }e docnije nad Srbima po Hrvatskoj izvr{iti nedela, nad kojima se zgraàva ceo kulturni svet. Treba li ja~eg dokaza o bekstvima ispred krvave egzekutive Ma~eka i [uba{i}a od one plakate Sokolskog dru{tva u Loznici povodom do~eka nove kalendarske 1940. godine. U toj se plakati, pred licem jugoslovenske vlade i Kraqevskog namesni{tva govori o raspodeli ~iste dobiti sa zabave i doslovce kaè: Od ~istog prihoda 50 odsto ide za socijalni fond Sokolske ùpe Beograd u korist kuhiwe za prehranu izbeglica Sokola iz Banovine Hrvatske. Jo{ jedan dokaz vi{e da je komesarijatu za izbeglice u Beogradu udarila temeqe trojka Ma~ek-Cvetkovi}-[uba{i}! Dozidao ga je samo Paveli} sa usta{kim pokretom (...) Jedan primer za ugled. U Sremu nema Hrvata sem Srba i Srba katoli~ke vere, koji su u nesre}nim vremenima, sli~nim onima iz 1941. godine, morali primiti katoli~ku veru, ali je i takvih malo. Ma~eku i prvom hrvatskom banu [uba{i}u, posle nekoliko ugrabqenih srezova iz Srema pod Hrvatsku Banovinu, nije to ni{ta smetalo da dozvole i subvencioniraju u sredi{tu sremske ùpanije izlaèwe novina pod naslovom Srijemski Hrvat, koji je stajao u slu`bi hrvatskog imperijalizma. Taj Srijemski Hrvat, tuma~e}i svakako stanovi{te svojih finansijera, napisao je pored mnogih drugih uvreda na ra~un srpskog naroda, 24. avgusta 1940. godine i ovakav izaziva~ki odlomak: Hrvatski narod nije lud i u nikojem slu~aju nije lu|i od srpskog naroda. Hrvatski narod dobro znade, da sadawe vrijeme i razvitak prilika u Evropi sami sobom name}u definitivno rije{ewe svih spornih pitawa me|u narodima. I mi, kao sinovi hrvatskog naroda, otvoreno kaèmo: Ako si on ne bude znao pribaviti respekt svojih prava, onda nije ni dostojan da ih uìva! Ovako su dakle Ma~ek i wegova {tampa pretili Srbima razvojem prilika u Evropi na godinu dana pre izdaje, koja je sprovedena ta~no u duhu ovoga obe}awa, {to zna~i, da vodstvo HSS ni pred sobom ni pred istorijom ne moè odre}i aktivno u~e{}e u pripremama i izvr{ewu onoga {to je sa Srbima u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj u~iweno. Biblijska pri~a o ulozi Jude i ovde je na{la primenu. Qudi sa Markovog trga zasedavali su na tajnim ve~erama jugoslovenske vlade. Samo {to Dragi{a Cvetkovi} nije bio vidovit da bi u svome dru{tvu prona{ao Jude. Jedva nekoliko dana posle ukaza o osnutku Banovine Hrvatske, hrvatska slu`bena {tampa objasnila je, da je osnutak Banovine Hrvatske (dràve nad dràvom), samo korak bliè kona~noj samostalnosti. Tu potvrdu vidimo i u Srijemskom Hrvatu, od 31. VIII 1940, gde se kaè: Osnutak Banovine Hrvatske zna~i prvu stepenicu, to jest, po~etak ostvarewa hrvatskog narodnog programa. Koji je to hrvatski narodni program i kako izgleda, Ma~ek o tome Srbima pre 6. aprila 1941. godine nije hteo re}i, da ne bi izdao Judinu tajnu.
927
Me|utim, Srbi su taj hrvatski narodni program te{ko osetili iza 6. aprila. Da je sporazum Cvetkovi}-Ma~ek zna~io samo po~etak ostvarewa hrvatskog narodnog programa i kona~ne hrvatske samostalnosti, moglo bi se na prvi korak videti iz mnogobrojnih komentara onda{we hrvatske javnosti kao na primer: Iako u tom pogledu nije sve u~iweno, ve} je formirana samo Banovina Hrvatska, potpisana je Uredba, koja omogu}uje da se u tom pravcu po|e daqe. Razlozi su tome jasni. Nije se htjelo dirati u Bosnu, dirati u pitawe bosansko-hercegova~kih muslimana. To isto vrijedi i za Vojvodinu. Rije{ewe tih pitawa ostavqeno je za docnije, (Hrvatski list od 29. avgusta 1939). Hrvatska ne}e mo}i dràti na svome podru~ju stanoviti broj pojedinaca (ovde misli na Srbe) koji su se orijentisali nepovjerewem prema hrvatskom narodu, a ne}e im mo}i ni pla}ati mirovnine (penzije) jer je nijesu zasluìli, (Hrvatski dnevnik od 28. VIII 1939). Znamo i to, da se ni svi mali tiran~i}i (ovde misli na Srbe) ne}e mo}i maknuti sa svojih mesta u roku 24 sata, a kamo li u tako kratkom roku privesti zasluènoj kazni, ali ne moèmo prihvatiti odugovla~ewe (Zagreba~ki list od 28. VIII 1939). Uskrsnu}e Banovine Hrvatske zna~i prvi poraz la`nog jugoslovenstva (Hrvatska starà od 28. VIII 1939). Tako je pisala slu`bena hrvatska {tampa o sporazumu, a na{lo bi se daleko poraznijih stavova kad bih imao na raspoloèwu makar mawi deo hrvatske novinske literature iz onoga doba, kada je cela hrvatska {tampa po strana~kim direktivama kao na komandu uzviknula: Sporazum je samo korak bliè na{oj kona~noj samostalnosti! Druga~ije re~eno Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj! (Psuwski; Hrvati...; str. 157-162) Da bi se mogli potpuno osamostaliti i finansijski spremiti za doga|aje kojima su 1941. godine i sami davali smer, Hrvati su odmah iza akta sporazuma od 26. VIII 1939, zatraìli da se nagodbarska kvota od 29 odsto zlatne rezerve Narodne banke Kraqevine Jugoslavije, koliko toboè odpada na Hrvate (mada ovi nijednoga dinara nisu uloìli), prenese iz trezora Narodne banke u wenu zagreba~ku filijalu. Po tome je svako mogao znati, {ta se krije iza hrvatskih kulisa, samo to nisu mogli uo~iti politi~ari klase Dragi{e Cvetkovi}a, koji se ~ak na jednoj zagreba~koj priredbi iza sporazuma pojavio u onakoj kapi ~lanova Ma~ekovih formacija Gra|anske za{tite, koje su izvr{ile prevrat u Hrvatskoj i nad obezoruànim srpskim ìvqem po~inile ~uda od zverstava. Sa tom tre}inom zlatne podloge, odnosno rezerve Kraqevine Jugoslavije, Hrvati su podmirili tro{kove istrebqewa Srba u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj. Evakuisan je samo onaj beogradski ostatak, koji otpada na Srbe i procentualno na Slovence. Me|utim, hrvatski ~lanovi jugoslovenske emigrantske vlade nimalo ne rumene od stida, {to na ovaj na~in, isto kao i Ante Trumbi}, o iskqu~ivom tro{ku Srbije organizuju po savezni~kom inostranstvu diplomatsku hajku protiv ìvotnih interesa te iste zemqe
928
Srbije, ~ije im zlato sluì kao izvor za borbu u duhu na~ela nauke Ante Star~evi}a. Na o~igled slu`benog Beograda, Hrvati su poùrili da posle progla{ewa Banovine Hrvatske i Srbe u woj proglase narodnom mawinom. Tako je ovla{}eni predstavnik Ma~ekov, narodni poslanik Tomo Baburi}, govore}i 19. decembra 1939. na zboru HSS u Bjelovaru, rekao: Mi smo sporazumom od 26. kolovoza samo po~eli rje{avati hrvatsko pitawe. Kad }emo ga posve rije{iti i kako, ovisi o nama. Ima qudi koji misle, da }e se vratiti ono {to je pro{lo, ali ja im kao seqak i va{ zastupnik poru~ujem: Nema vi{e natrag, ve} naprijed u izgradwi slobodne Hrvatske! Pozivam Srbe i ostale mawine narodne, da shvate situaciju onakom kakva jeste i kakva mora biti! Nije Toma Baburi} bio sam, niti je samo on ovako mislio i govorio. Bio je on samo jedan pion u vojsci ru{ilaca, pod direktnim rukovodstvom vo|stva hrvatskog narodnog pokreta HSS, sa Ma~ekom na ~elu. (isto; str. 164-166) Kad je 10. aprila 1941. godine, putem zagreba~ke radio stanice pro~itan, a zatim u kra}im razmacima ponavqan zajedni~ki proglas vo|e hrvatskog naroda Vladimira Ma~eka i vo|e hrvatskih ekstremista Ante Paveli}a, kojim se progla{uje Nezavisna Dràva Hrvatska, narodne ovacije po`weo je Ma~ek, a ne Paveli}. Dok je narod klicao Ma~eku i slobodnoj Hrvatskoj, Ma~ekove formacije Gra|anska za{tita i Seqa~ka za{tita, stupile su kao borbene formacije sa oru`jem u ruci protivu Srba, koji su se u odredima jugoslovenske vojske usled iznenadnog hrvatskog izdajstva u neredu povla~ili. Ove su formacije napadale po ulicama hrvatskih sela i gradova srpske oficire i vojnike, koje su skidawem oficirskih obele`ja najpre javno vre|ali, pa ih zatim na o~igled razuzdane mase ubijali. Poznate su ogor~ene borbe odstupaju}e srpske vojske na sektoru Slavonski [amac-Sremska Ra~a sa Ma~ekovim Za{titnicima gde su im ~lanovi ovih borbenih formacija Hrvatske seqa~ke stranke (HSS) nastojali prese}i odstupnicu i potpuno ih uni{titi. Ilustarcije radi vaqa napomenuti, da je srez ùpawski kroz sve vreme zajedni~kog ìvota Hrvata i Srba spadao me|u najja~a upori{ta HSS. Ovde Paveli} ni hiqaditog Hrvata nije imao uza sebe, kao {to ih je uostalom malo imao u celoj Hrvatskoj. Nikada dakle Paveli} ne bi mogao onom {a~icom svojih pristalica izvr{iti ma kakvu revoluciju hrvatskog naroda u duhu usta{kih na~ela, da nije obilato pomognut pristalicama hrvatskog seqa~kog pokreta, kome je na ~elu stajao sam dr Vlatko Ma~ek. Da je to tako, pozivam se na samu Hrvatsku i weno javno mnewe. Pozivam se na nepreglednu gomilu ispisanog veli~awa svega {to su Hrvati kroz skoro ~etvrt veka razorno radili, da bi Jugoslaviju pokopali i Srbe iskorenili, kao {to to neki Ante Or{ani} u Hrvatskoj smotri za septembar 1941. izme|u ostaloga pi{e: Tako su i sada u ovom ratu svi Hrvati kao jedan, otkazali poslu{nost i neizvr{avali naredbe, ometali veze, {irili paniku, neto~no ga|ali, one929
sposobqavali tenkove, automobile, avione, topove, te ostala ma{inska oru|a za borbu, razoruàvali srbijanske raspu{tene i divqa~ke mase. Jednom rije~ju, u svima ratovima mo`da jedini, koji su najjedinstvenije i kao po komandi sru{ili i slomili balkansku frontu isto onako brzo iznutra, kao {to su je Nemci jo{ brè slomili iz vana. (isto; str. 171-172) Pozivam se najzad i na hrvatsku kwigu Urota protiv Hrvatske, gde se na strani 9 nalaze napisani i ovi redovi: Za Wema~ku, za novu Evropu predstavqa Hrvatska sa svoje strane nepokolebqivog vjernog saveznika, ne samo po mjeri `rtava, koje je hrvatski narod doprineo za svoju vlastitu slobodu, kao i za slobodu Evrope do danas na isto~nom i na ovda{wem boji{tu, nego i prema ~vrstoj i neslomivoj odluci hrvatskog naroda, da ostane vjeran zakonu svoga vlastitog ìvota i opstanka, koji ga zakoni nerazdruìvo veù s Evropom i Velikim Wema~kim Rajhom tim vi{e, {to mu je wema~ki narod pomogao, uspje{no zavr{iti stoqetnu borbu za slobodu i dràvnu nezavisnost. Spontano dakle, po komandi ve~ite netrpeqivosti, hrvatski je narod u jedinstvenoj slozi udario Srbima no` u le|a. Moè li se na}i ma koga od preìvelih Srba stanovnika Nezavisne Hrvatske, ko bi danas mogao tvrditi, da iza svih onih usta{kih nedela nije stajala apsolutna hrvatska ve}ina. Nema nikakvog dokaza, da se ma gde hrvatska masa suprotstavila usta{kim zlo~inima nad golorukim Srbima. To je istovremeno i najteà optu`ba protiv hrvatskog naroda kao celine. Odamo li du`no priznawe onoj neznatnoj grupi Hrvata, koja se usled svoje malobrojne nemo}i morala dràti po strani, ili ~ak podeliti sudbinu srpskog mu~eni{tva, moè li se posle svega ovoga jo{ koga na}i, ko }e }utke pre}i preko miliona jo{ sveìh srpskih grobova i re}i, da je to delo hrvatske mawine?! (isto; str. 173-174) Ako se uzme u obzir, da je usta{ka vlada od svih organizacija HSS po Hrvatskoj dobila izraze privrènosti i gotovosti da sudeluju u ostvarewu hrvatskog narodnog programa, da su mnogobrojne narodne manifestacije usta{ka na~ela i formalno proglasile hrvatskim narodnim programom, onda su ~lanovi usta{ke vlade imali punu legitimaciju hrvatskog naroda kada su govorili, da ne treba birati sredstva kad je u pitawu uni{tewe srpskog naroda. Legitimisan tako od hrvatske ve}ine, ministar dr Mile Budak rekao je na jednom banketu u Gospi}u, srezu sa srpskom ve}inom, ovo: Jedan dio Srba }emo pobiti, drugi }emo raseliti, ostale }emo prevesti u katoli~ku veru i tako pretopiti u Hrvate. Tako }e im se uskoro zatrti svaki trag, a ono {to }e ostati, bi}e zlo sje}awe na wih. Da vas upoznam, ako se do sada niste znali. To je onaj isti dr Mile Budak, koji je u istorijskoj kwièvnosti Hrvatske, jo{ pre aprila 1941. godine, zauzeo prvo mesto. Wegovu teoriju da Hrvati nisu Slaveni ve} Goti, odobrio je ceo hrvatski narod. Drugi hrvatski ministar, dr Milovan @ani} govorio je 2. juna 1941. godine na najve}em zboru koga je Nova Gradi{ka ikada videla, {to zna~i, da je apsolutna hrvatska ve}ina bila usta{ka. On je izme|u ostalog programa za uni{tewe Srba rekao i ovo:
930
Ova dràva, ova na{a domovina, mora biti hrvatska i ni~ija vi{e. I zato oni koji su do{li ovamo, treba i da odu. Na{a nastojawa kroz stole}a, a osobito ovih 20 godina pokazuju, da je svaki kompromis apsolutno iskqu~en. Ovo ima biti zemqa Hrvata i nikoga drugog. Mi to ne tajimo. To je politika ove dràve i kad to izvr{imo, izvr{ili smo ono {to pi{e u usta{kim na~elima! Razume se da je zbor velikim ovacijama odobrio ministrove poglede na re{ewe srpskog pitawa u Nezavisnoj Hrvatskoj. Tako je hrvatska vlada s punom narodnom legitimacijom sprovodila istrebqewe Srba. Katoli~ka crkva tesno je sara|ivala sa usta{kim na~elima. Da je ba{ ona duhovni stub na guvnu srpskog mu~ili{tva i da su se oko we okretale horde fanatizovanih katolika, to je stvarnost, koja je evidentna i koja uostalom nije zatajivana. Katoli~ki tjednik, organ sarajevske nadbiskupije ili onoga istog nadbiskupa Ivana [ari}a, koji je pod za{titom svoga biskupskog dostojanstva, gowen unutarwim nagonom jezuitske mr`we, provocirao za vreme Jugoslavije sve {to je slavensko i srpsko, blagoslovio je, vaqda u ime Hrista, progon pravoslavno-hri{}anske vere i u momentima te{kih srpskih stradawa svome kleru dao ovakvo uputstvo: Danas je momenat da se u katoli~kim redovima zauvijek i posve obra~una sa Srbima putem katoli~ke buntovnosti, koja je jedina u slu`bi pravde, istine i po{tewa. Zato, neka se ve} jednom prestane sa glupim i Kristovih mu~enika nedostojnim tvrdwama, da se protivu zla i pokvarewaka vaqa boriti u rukavicama i na fin, otmen na~in. Po biskupu [ari}u, zlo i pokvarewa{tvo su Srbi i srpski narod (isto; str. 175-177) Godine 1941, 16. aprila, u Zagrebu se ustoli~uje prva usta{ka vlada (predsjednik i ministar vawskih poslova Ante Paveli}; potpredsjednik Osman Kulenovi}; ministar oruànih snaga Slavko Kvaternik; ministar pravde Mirko Puk; ministar gospodarstva Lovro Su{i}; ministar obrazovawa i bogo{tovqa Mile Budak; ministar propagande Jozo Dumanyi}; predsjednik zakonodavnog odbora. Milovan @ani}; tokom sqede}e ~etiri godine rekonstrucije vlade }e biti veoma ~este). Ante Paveli} prije svega traì blagoslov pape, upu}uju}i Piju XII srda~nu poruku: Boànsko provi|ewe mi je povjerilo vo|ewe vlade, a moja prva nakana je da narod ostane vjeran svojoj slavnoj pro{losti, Svetom apostolu Petru i wegovim nasqednicima, da na{a nacija, proèta rije~ima Svetog Evan|eqa, postane Boìje kraqevstvo. Da bismo izvr{ili takav veli~anstveni zadatak ponizno molim Va{u svetost da mi da svoju podr{ku. Pored ciqa za ostvarewe nezavisnosti i stalnog pozivawa pa ideolo{ko-religozni integralni katolicizam usta{ki pokret nije nikada razradio neki precizan politi~ki program. Tu prazninu popuwava poglavnik u svojstvu diktatora-predsjednika Vlade Nezavisne Dràve Hrvatske, posredstvom neke vrste programa namjera koji se sublimira u jedan precizan imperativ: krajwi ciq mora da bude stvarawe Hrvatske kao domovine naroda ~istog u tijelu i duhu, li{enog rasnog mije{awa i o~i{}enog od pojedinaca koji su tu|i wegovoj katoli~koj vjeri. Hrvatska dràva za koju se An931
te Paveli} priprema da vlada, broji oko 6 i po miliona stanovnika: od toga je preko 2 miliona omraènih Srba pravoslavne vjere (tj. oko jedne tre}ine stanovni{tva), i ne{to mawe od 90 hiqada Jevreja. (Riveli; cit. delo str. 36-37)
5. Papa priznaje Nezavisnu Dràvu Hrvatsku

@uti} iznosi ~iwenice koje potvr|uju da nadbiskupi Stepinac i [ari} otvoreno pokazuju svoje usta{ko opredeqewe. Stepinac se posebno angaùje da Vatikan prizna NDH. Progla{ewem NDH, 10. aprila 1941, otpo~iwu vrlo prisni kontakti izme|u katoli~ke hijerarhije i usta{kih ~elnika. Usta{ka zvani~na {tampa puna je napisa o odu{evqewu rimokatoli~kog sve{tenstva posle progla{ewa prve dràve hrvatskog naroda. Usta{ki organ Hrvatske novosti, uskr{wi broj od 13. aprila 1941, donosi ~lanak Nadbiskup dr Stepinac kod zamjenika poglavnika. Naime, Stepinac je posetio generala Kvaternika te ga vrlo srda~no pozdravio. Time je uspostavqena uska saradwa izme|u usta{kog pokreta i najvi{eg predstavnika rimokatoli~ke crkvene vlasti u dràvi Hrvatskoj. A. Stepinac je u zagreba~koj katedrali, na prvi dan Uskrsa, objavio sa propovedaonice svojim vjernim uspostavqawe NDH. Na kraju propovedi Stepinac je rekao slede}e: Isuse, uskrsli spasitequ!... Reci, molim te i na{em hrvatskom narodu na pragu novog razdobqa ìvota kao neko} apostolima nakon uskrsnu}a mir vama! Katoli~ki list, br. 16, od 21. aprila 1941, daje pregled doga|aja od Velikog ~etvrtka, od 10. aprila 1941. do 15. aprila 1941. godine, tj. do prvog govora A. Paveli}a. U tom ~lanku (Nezavisna Dràva Hrvatska) na{li su mesto izjave i telegrami Paveli}a, Musolinija i Hitlera. Katoli~ki list, iako crkveno-pastoralni, ispoqava o~itu politi~ku angaòvanost te donosi i liste novih usta{kih ministara. Navedeni ~lanak zavr{ava slede}im konstatacijama: Dràva Hrvatska, dakle, ~iwenica je. Wu su, kao ideal, stoqe}ima nosili u svojim du{ama na{i pre|i, dok ju nije svemogu}a providnost ostvarila u godini velikog narodnog jubileja (1.300 godina pokr{tavawa Hrvata N. @.)... Katoli~ka crkva... se moli Bogu da svi ~lanovi hrvatskog naroda, u me|usobnoj slozi, na|u u dràvi Hrvatskoj ispuwewe svojih opravdanih aspiracija. Da cijeli narod sa svojim odgovornim vodstvom bude istinski Bo`ji narod. Ona je uvjerena da postoje i objektivni i subjektivni preduvjeti da se na wemu ispune bo`je rije~i: Blago narodu kome je Bog gospodin. S tim èqama i molitvama ulazimo u Nezavisnu Dràvu Hrvatsku. Krajem aprila 1941. Stepinac je objavio Okru`nicu ~asnome kleru Nadbiskupije zagreba~ke, u kojoj poziva svoje sve{tenstvo da se spremno odazove wegovu pozivu za uzvi{eni rad oko ~uvawa i unapre|ewa NDH: âsna bra}o! Nema nikoga me|u vama koji u ovo posqedwe vrijeme nije bio svjedokom najzama{nijih doga|aja u ìvotu hrvatskog naroda. Doga|aji su ovo koji su narod na{ donijeli u susret davno sawanom, èqkovanom idealu... I tko nam moè zamjeriti ako i mi, kao duhovni pastiri, dajemo svoj prinos
932
narodnom vesequ i zanosu, kada se puni dubokog ganu}a i tople zahvalnosti obra}amo Bo`jem veli~anstvu. Jer koliko god i bilo zamr{eno pletivo dana{wih sudbonosnih doga|aja, kolikogod bili heterogeni faktori koji utje~u na tok zbivawa, ipak je lako razabrati ruku Bo`ju na djelu... govore}i vam, dakle, kao predstavnik crkve i pastir du{a, molim vas i pozivam da svim silama nastojite i radite oko toga da na{a Hrvatska bude Bo`ja zemqa, jer }e samo tako mo}i izvr{iti dvije bitne zada}e koje kao dràva imade da izvr{i u korist svojih ~lanova... Poznavaju}i muève koji danas upravqaju sudbinom hrvatskog naroda, mi smo duboko uvjereni da }e na{ rad nai}i na puno razumijevawe i pomo}. Mi vjerujemo i o~ekujemo da }e crkva u uskrsloj Dràvi Hrvatskoj mo}i u punoj slobodi navje{tati neoborive principe vje~ne istine i pravde... Tako }e raditi i to }e smatrati dragocjenom pomo}i u te{kom radu oko podizawa na{e drage domovine i Dràve Hrvatske... Pozivam vas, ~asna bra}o sve}enici, da ne prestanete poticati povjerene vam vjernike na molitvu, ali jo{ vi{e da sami kod oltara Bo`jeg podiète ruke k Ocu zvijezda, od kojega silazi svaki dar i svaki savr{eni poklon, da poglavnika Dràve Hrvatske napuni duhom mudrosti kako bi uzvi{enu i toliko odgovornu slu`bu vr{io Bogu na ~ast i narodu na spas u pravdi i istini; da narod hrvatski bude narod Bo`ji... U vezi s tim odre|ujem da se u nedequ 4. V o.g. odrì sve~ani Te Deum po svim ùpnim crkvama, na koje neka ùpni uredi pozovu mjesne vlasti i vjerni narod... Sarajevski nadbiskup Ivan [ari} svoje izraèno usta{ko opredeqewe iskazivao je jo{ u Kraqevini Jugoslaviji ~estim kontaktima s usta{ama u Italiji i usta{kom emigracijom, pogotovo sve{tenstvom u SAD. Borave}i u Italiji, u slu`benim posetama papi Piju XI, [ari} se sastajao s Paveli}em i radio po wegovim direktivama. Boravak u Americi, 1937-38. godine, koristio je za antijugoslavensku usta{ku propagandu. Sve navedeno potvr|uje i sam [ari} u Katoli~kom tjedniku, br. 20, od 18 V 1941: Bio sam kod na{ih usta{a u Americi, sjevernoj i ju`noj. Tamo{wi biskupi Nijemci, Irci, Slovaci i [pawolci, s kojima sam dolazio u doticaj, hvalili su mi Hrvate usta{e kao dobre i po`rtvovane vjernike, kao qude bo`je i narodne... koliko sam puta ~uo od na{ih usta{a: [to bismo mi ovdje bez svojih sve}enika. I kako je pravom hrvatskom rodoqubu draga i mila lijepa na{a domovina... Pjevao sam s usta{ama na{im svim srcem i glasom Lijepu na{u domovinu, a uvijek svi s krupnom suzom u o~ima... Uzdi{u}i Bogu za wu, molili smo se Svemogu}em i za poglavnika, dr Antu Paveli}a, neka nam ga on milostiv prati i doprati u slobodnu Hrvatsku. I dobri je Bog ~uo i eto, usli{io na{e vapaje i uzdisawe... I mi }emo domovinsku vjernost vezati uvijek s religioznom vjernosti. Uvjek Hrvati, uvjek katolici! Bog i Hrvati! [ari} je svoj pesni~ki talenat usmerio na li~nost poglavnika i usta{ku NDH. Spevao je Odu poglavniku, a novu usta{ku dràvu pozdravio pesmom Kad sunce sja, koja je {tampana u Vrhbosni, br. 4-5, za 1941. godinu. U istom broju Vrhbosne objavqeno je [ari}evo pismo kojim pozdravqa poglavnika Paveli}a:
933
Gospodine poglavni~e! Iz moje rezidencije, u kojoj danas boravi vrhovni zapovjednik na{e hrvatske vojske, vojskovo|a i mar{al Slavko Kvaternik, ~ast mi je srda~no vas pozdraviti ispred cijele Nadbiskupije vrhbosanske i crkvene pokrajine Bosansko-hercegova~ke. Pozdravqam vas g. poglavni~e ispred mukotrpnog hrvatskog naroda Herceg-Bosne koji je dugi niz stoqe}a ~ekao svoje oslobo|ewe i uskrsnu}e, pa smo eto sretni i ponosni da nam je donio slobodu i nezavisnost sin na{e grude, na{e uè domovine Herceg-Bosne ponosne... On, svemogu}i, neka svakim svojim blagoslovom blagoslovi va{e djelo, na{u toliko ù|enu slobodnu Nezavisnu Hrvatsku Dràvu. U ime ju`ne Hrvatske (Dalmacije) pozdravni telegram poglavniku Paveli}u poslao je biskup splitski Klement Kvirin Bonefa~i}. Wegov zanosni pozdrav bio je u stilu pozdrava ostalih biskupa: Kao biskup krajeva u kojima je bila kolijevka hrvatskog kraqevstva i katedrala u kojoj su se skupqali i molili hrvatski knezovi i kraqevi, sveta mi je du`nost da vas u svoje ime, ~itavog sve}enstva dijeceze, a siguran sam da vam tuma~im i osje}aje i ostale trojice dalmatinskih biskupa, najsrda~nije pozdravim kao obnoviteqa slobodne i Nezavisne Dràve Hrvatske, izraàvaju}i svoju iskrenu odanost i obe}avaju}i u svemu revnu saradwu i prose}i Boga da blagoslovom i potpunijim uspjehom okruni va{a velika djela na sre}u i spas hrvatskog naroda. Biskup splitski Bonefa~i} poslao je pozdravni telegram, sredinom aprila 1941, i usta{kom vojskovo|i Slavku Kvaterniku. Bonefa~i}eva odanost usta{kom reìmu bila je iskrena, jer nije imao potrebe da ispoqava podani~ku lojalnost po{to je Split bio pod italijanskom vla{}u. S druge strane, biskup Bonefa~i} je ostvario prisan odnos i sa italijanskim okupatorskim vlastima. êsto je, usmeno i pismeno, u javnim nastupima, manifestovao svoje simpatije i solidarnost sa italijanskim okupatorom u Dalmaciji. Pitawe priznavawa NDH od strane Vatikana pokrenuto je ve} u aprilu 1941. U svom dnevni~kom zapisu, od 27. IV 1941, A. Stepinac je istakao svoje angaòvawe u vezi priznawa usta{ke dràve: Iz Beograda je stigao u Zagreb auditor nuncijature za put u Rim. Navratio se je nadbiskupu na prolazu i tom prilikom mu je nadbiskup razloìo situaciju i zamolio da ode do Sv. oca, da mu usmeno sve razloì kad je po{tanski saobra}aj nemogu}. Nadbiskup je preporu~io najtoplije da do uspostave, odnosno priznawa de fakto Dràve Hrvatske, sa strane Sv. stolice, do|e {to pre... Nakon razgovora sa auditorom nuncijature oti{ao je nadbiskup do poglavnika i saop}io mu da je poduzeo korake da do|e do prvog kontakta izme|u Sv. stolice i NDH. Poglavnik je pozorno slu{ao. Posle dve nedeqe stigao je odgovor pape Pija XII, u Stepin~evom dnevni~kom zapisniku pomenuto je slede}e: Iz Rima se vratio auditor nuncijature u Beograd i svratio k nadbiskupu da mu referira o razgovoru sa Sv. ocem. Rekao je da je Sv. otac pa`qivo slu{ao, a onda rekao auditoru neka kaè nadbiskupu da po{aqe pismeni referat u Rim {to prije. Tom zgodom rekao je Sv. otac da bi inicijativa za uspostavu diplomatskih odnosa morala do}i sa strane vlade, a Sv. stolica nije do sada ni{ta primila.
934
A. Paveli} je uputio papi Piju XII pismo na latinskom jeziku (nije datirano N. @.) u kojem poglavnik isti~e svoja duboka katoli~ka ose}awa i apsolutnu podlo`nost i sinovsku odanost papi. U ~iwenici da je NDH nastala u jubilarnoj godini pokr{tavawa Hrvata (641. godine prema vatikanskoj mitomaniji), Paveli} vidi prst Boìji, pa smatra da je i papa Pije XII zasluàn za ostvarewe NDH: Sveti o~e! Kad je blaga providnost Boìja dala da preuzmem kormilo svojeg naroda i svoje domovine, ~vrsto sam odlu~io i àrko èlim da hrvatski narod, vjeran svojoj slavnoj pro{losti, ostane vjeran i u budu}nosti Sv. apostolu Petru i wegovim naslednicima, a na{a domovina, proèta evan|eoskim zakonom, postane Kristovo kraqevstvo. U tom zaista velikom djelu, ìvo molim pomo} Tvoje svetosti. A takovom pomo}u smatram ponajprije to da Tvoja svetost, vrhovnim apostolskim ugledom, prizna na{u dràvu, zatim da se udostoji {to prije mi poslati svojega zamjenika koji }e mi pomagati tvojim o~inskim savjetima, te napokon da meni i narodu mojem udijeli apostolski blagoslov.... Sredinom maja 1941, Paveli} polazi u Rim s velikom pratwom ministara, generala i nekoliko rimokatoli~kih sve{tenika koje je predvodio biskup Salis Sevis. Prema Musolinijevom planu, NDH je trebalo da postane kraqevina na ~elu sa ~lanom savojske ku}e vojvodom Dukom od Spoleta, koji bi se zvao Tomislav II. Tim imenom trebalo je da se izrazi kontinuitet izme|u starog i novog hrvatskog kraqevstva. Ceremonija predavawa hrvatske krune savojskom principu obavqena je 18. maja 1941. u prisustvu italijanskog kraqa Viktora Emanuela III i Musolinija. Pije XII primio je u posebnu audijenciju vojvodu od Spoleta kako bi i sam papa dao svoju duhovnu potporu budu}em kraqu Hrvatske da prihvati krunu. Nakon ceremonije predaje hrvatske krune, papa Pije XII je primio i Paveli}a. Katoli~ki list, od 23. maja 1941. o tome izve{tava slede}e: Na svr{etku povijesnog dana (18. maja) primqen je poglavnik dr Ante Paveli} u posebnu audijenciju kod Sv. oca Pija XII. Iza toga je Sv. otac primio u audijenciju i ~lanove hrvatskog dràvnog izaslanstva... Hrvatski narod, dakle, dobiva u obnovqenoj dràvi svoj tradicionalni oblik kraqevstva, simboli~ki izraèn u kruni Zvonimirovoj. Nosilac Zvonimirove krune postaje ~lan Savojske dinastije, jedne od najstarijih evropskih dinastija, koju veù uz katoli~ku crkvu duboke veze, jer je iz we (tj. iz dinastije N. @.) poteklo vi{e svetaca i blaènih. Jugoslavenski poslanik u SAD, Konstantin Foti}, izve{tava u junu 1941. da poseta vojvode od Spoleta i Paveli}a Piju XII moè izazvati u engleskoj i ameri~koj javnosti utisak da su Musolini i Paveli} dali vojvodi hrvatsku krunu uz papin blagoslov. Vatikanski krugovi tvrdili su da su vojvoda Duka di Spoleto i Ante Paveli} posetili Pija XII u najprivatnijoj formi. Jedan vatikanski kardinal je isticao da su ove posete imale karakter posete katoli~kog vernika verskom pastiru, a ovakve se posete nikada ne odbijaju. Jugoslovenski poslanik u Vatikanu, N. Miro{evi} Sorgo, poseti Paveli}a i svite papi daje sasvim neoficijelan karakter: Kardinal mi je od935
govorio da su posete imale karakter posete katoli~kog vernika verskom pastiru, a ovakve se posete nikad ne odbijaju. Ovo je vidqivo iz kominikea Osseravatore Romana gde su spomenute me|u ostalim prijemima dana! Da im se ne bi dao politi~ki zna~aj, Duki od Spoleta kazano je da moè do}i samo pre prihvatawa krune, a za Paveli}a Osservatore nije doneo nikakvu titulu. Hrvati nisu bili kakva delegacija ve} samo izvjestan broj Hrvata katolika. Kardinal je dodao da nije primio ni princa ni Paveli}a, kao {to je uobi~ajeno za svaku politi~ku li~nost, o ~emu je obavjestio sve papske nuncijature. Na kraju sam primetio kardinalu da, pored svega toga, Paveli} moè iskoristiti ovu posetu da se reklamira. Interesantno je da je rimska {tampa, protiv obi~aja, pre}utala ove posjete. Kraqevska jugoslovenska vlada je sa najve}im bolom primila vest da je Sv. otac primio u audijenciju A. Paveli}a. Tim aktom je Sv. stolica, iako indirektno, priznala kao legalno stawe obrazovawe NDH. Jugoslovenska vlada u emigraciji je na slede}i na~in komentarisala Paveli}evu audijenciju kod pape Pija XII: Kraqevska vlada mora konstatovati da je ovim postupkom Sv. otac iza{ao iz dosada{weg stava neutralnosti prema ratnim doga|ajima u Evropi... Sv. otac u mnogim prilikama i na vrlo sve~an na~in izraàvao je simpatije prema dràvnom jedinstvu Jugoslavije. I danas kad je Jugoslavija morala privremeno podle}i u jednoj neravnoj borbi, koja joj je nametnuta a koju je ona prihvatila brane}i svoju nezavisnost i slobodu, Vlada je s pravom o~ekivala ~ak i moralnu potporu Sv. stolice. Zato }e, sumwe nema, sada{wi postupak pape ostaviti kod svog naroda u Jugoslaviji teàk i bolan utisak. Naro~ito te{ko }e se dojmiti ova vest svih katolika u Jugoslaviji... jer A. Paveli}, ne samo da nikog ne predstavqa u hrvatskom narodu, nego je on direktno odgovoran za ubistvo kraqa Ujediniteqa.... Povodom protesta jugoslovenske vlade, zbog prijema Paveli}a kod Pija XII, Miro{evi} je primqen kod Pija XII 21. maja 1941. Prilikom audijencije Miro{evi} je papi govorio o protestu jugoslovenske vlade povodom Paveli}eve posete i o posledicama koje mogu nastati za crkvu zbog neprihvatqivog pona{awa jednog dela rimokatoli~kog klera u biv{oj Jugoslaviji: Kad sam pomenuo papi da je Kraq. vlada bila bolno iznena|ena {to je primio Paveli}a, i da iz raznih telegrama vidim koliko je Kraq. vlada ovo ozbiqno shvatila, papa me odmah prekinuo i kazao mi da mu je to ào, ali {to da radi; on je op{ti otac sviju i prima sve vernike, a i ostale koji dolaze k wemu te ne odbija nikog. Osservatore Romano jasno je registrovao da je poseta Paveli}a bila ovakve prirode... îm sam istakao da je Paveli} kraqeubica, da je osu|en i da je to sam priznao, papa se branio da je dobio iz ozbiqnog izvora uveravawa da Paveli} li~no nije odgovoran, a papi je to bilo nemogu}e da proveri. Kazao sam da se javno govori da je papi pisao nadbiskup Stepinac i molio ga da primi Paveli}a, jer on nije odgovoran za kraqeubistvo. Papa se za~udio i nije negirao izvor. U daqoj diskusiji kazao je kako on prima sve strane, pa i mene. Paveli} je bio nezadovoqan zbog papinog odbijawa da formalno prizna NDH. On je zahtevao od Vatikana da mu ne {aqe u Hrvatsku apostolskog
936
vizitora, ~iji je karakter iskqu~ivo crkvene prirode, ve} iskqu~ivo politi~kog opservatora. Vatikan je svoje kontakte sa NDH ipak manifestovao preko li~nosti benediktinskog opata Markonea, koji je imenovan legatom Sv. stolice. S wim je zajedno, od po~etka avgusta 1941. do kraja rata, bio i \uzepe Masu}i, kao sekretar redovnik. S druge strane, tokom celog rata Vatikan je odràvao redovne diplomatske odnose s jugoslovenskom vladom u emigraciji. Me|utim, i legat Markone je obavqao diplomatsku funkciju pa je na taj na~in Vatikan vr{io dvojnu diplomatsku aktivnost (jugoslovensku i hrvatsku) nad teritorijom biv{e jugoslovenske dràve. Markone je nastupao u izrazito politi~koj diplomatskoj ulozi. On se nije zanimao iskqu~ivo za crkvena pitawa, kako se to nastojalo posle rata prikazati u Vatikanu. Nadbiskup Stepinac je zapisao da je 3. avgusta 1941. stigao iz Rima papinski delegat Ramiro Markone zajedno s tajnikom \. Masu~ijem. Nadbiskup ga je posetio ~im je saznao za wegov dolazak, te ga je pozvao da se nastani u dvoru... Preuzvi{eni delegat bio je tako|e primqen brzo u audijenciju kod poglavnika. Time je Sv. stolica de fakto prinala Nezavisnu Dràvu Hrvatsku, ali je de jure nije nikad priznala. Papin legat Markone redovno je prisustvovao usta{kim, fa{isti~kim i nacisti~kim ceremonijama, raznim priredbama i proslavama. U tim situacijama bio je u svojstvu diplomatskog predstavnika Vatikana, u centru diplomatskog kora, s nema~kim, italijanskim diplomatama. Tako je prisustvo godi{wici progla{ewa NDH, u aprilu 1942, kada je nema~ki poslanik u Zagrebu D. Ka{e (D. Kasche) ~itao pred Paveli}em Hitlerovu ~estitku povodom jubileja usta{ke dràve. Opat Markone redovno je prisutvovao sve~anim sednicama sabora Nezavisne Dràve Hrvatske. (@uti}; cit. delo str. 217-224) Riveli tako|e pi{e o prijemu Paveli}a kod pape: Godine 1941, 15. maja Nezavisna Dràva Hrvatska dobija monarhisti~ku formu. Neki dijelovi hrvatskog nacionalizma èle da ponude krunu Otu Habzbur{kom; ali je pretendent na austrijski tron mrzak Hitleru, a osim toga takvo postavqawe bi poremetilo ovla{}ewa koja je Musolini dao Paveli}u. Tako izbor pada na jednog princa iz ku}e Savoja kojeg }e odrediti kraq Vitorio Emanuele III. Sedamnaestog maja jedna delegacija pod vo|stvom Paveli}a li~no upu}uje se u Rim. Dio ove delegacije su i neki prelati: glavni namjesnik Zagreba~ke nadbiskupije, Salis Sevis (kao zastupnik monsiwora Stepinca), ogulinski ùpnik Ivan Mikan, sve{tenik Vilim Ceceqa i frawevac Radoslav Glava{. Ciq ove misije jeste da se jednom savojskom princu formalno ponudi kruna, ali i da se s italijanskom vladom (tj. s Musolinijem) odrede politi~ki, pravni i vojni odnosi izme|u Italije i Hrvatske; dakle, da se isposluje prijem kod pape Pija XII i dobije wegov pristanak. Hrvatska dràvnocrkvena delegacija primqena je u Rimu uz sve po~asti. U Kvirinalu kraq Vitorio Emanuel III dodjequje hrvatsku krunu svom sestri}u Ajmonu od Aoste, vojvodi od Spoleta i drugom sinu vojvode od Aoste. Dok je Paveli} u gostima kod kraqa Italije, u jednom javnom obra937
}awu koje je prenijela sva italijanska {tampa, Mile Budak, novi hrvatski ministar obrazovawa, otvoreno dokazuje odgovornost usta{a za ubistvo kraqa Aleksandra: Mi, samo mi, imamo pravo na tu ~ast! Radio London komentari{e: Ne moèmo da shvatimo kako kraq Vitorio moè da prima ubice kraqa u svoju ku}u. Ajmon od Aoste prona|en je u Milanu u jednom tre}erazrednom hotelu s nekom prostitutkom i na brzinu su ga prebacili u Rim, gdje je preuzeo hrvatsku krunu pod imenom Tomislav II; ali }e biti toliko fin da nikada ne stupi na tlo svog kraqevstva preplavqenog krvqu, mo`da od straha da ne zavr{i kao Maksimilijan Austrijski u Meksiku. Istog 17. maja Antu Paveli}a prima papa Pije XII. Prilikom dolaska u Vatikan ovog krvolo~nog usta{kog diktatora dio {vajcarske garde daje mu po~asti koje se ukazuju {efovima dràva, dok LOsservatore Romano od 19. maja Paveli}a naziva dràvnikom. (autor cit: sve~ani prijem koji je papa priredio usta{kom diktatoru izazvao je protest britanskog ministra spoqnih poslova Entoni Idna, koji se obratio apostolskom izaslaniku Viqemu Godfriju, rekav{i mu: Mnogo sam uznemiren prijemom koji je prire|en Paveli}u i ne mogu da prihvatim oslovqavawe dràvnik kojim mu se Vatikan obra}a... Smatram nevjerovatnim da je wegova svetost mogla da primi takvog ~ovjeka. (A. Rhodes, op. cit, str. 336)) Po svojoj staroj praksi Sveta stolica ne daje diplomatska priznawa novim dràvnim entitetima koji nastaju u ratnim sukobima koji su jo{ u toku (u stvari, Vatikan slu`beno odràva diplomatske odnose s Vladom Kraqevine Jugoslavije u izgnanstvu). Me|utim, u praksi je o~ito da prijem koji je Pije XII priredio poglavniku predstavqa stvarno priznavawe hrvatske dràve i wenog okrutnog diktatora. (Riveli; cit. delo; str. 48-50)
6. Po direktivi Vatikana hrvatski episkopat uspostavqa tesnu saradwu sa usta{kim pokretom

Autor kwige Tajni dokumenti o odnosima Vatikana i usta{ke NDH iznosi ~iwenice vezane za zbliàvawe Stepinca i Paveli}a, i za sve te{wu saradwu episkopata i usta{a. Dan iza kako je Kvaternik proglasio usta{ku NDH, nadbiskup zagreba~ki Stepinac posjetio je Kvaternika, Paveli}eva zamjenika (Paveli} jo{ nije u Zagreb stigao!). Slu`beni organ nadbiskupije Katoli~kii list broj 16, od 1941, objavquje, da je Stepinac izrazio tom prilikom svoja ~estitawa za objavqivawe NDH. Tom je prilikom Stepinac izrazio Kvaterniku saàqewe povodom smrti wegova brata Petra Kvaternika, koji je poginuo u Crikvenici, kad je tamo progla{avao usta{ku NDH. Katoli~ki list kaè, da je taj pao u ~asu, kad je vr{io najqep{u du`nost svoga ìvota. Stepinac je pod mitrom vodio sprovod tog usta{kog ~asnika, {to mu nije nikako bila du`nost, nego je to u~inio da naglasi svoje osje}aje prema usta{koj NDH. Kvaternik je uzvratio posjet Stepincu. Stepinac mu je u katedrali podijelio blagoslov. Usta{ke su novine pisale: Tim je uspostavqena uska suradwa izme|u usta{kog pokreta i najvi{eg predstavnika Rimokatoli~ke crkvene vlasti u dràvi Hrvatskoj. (Hrvatske novosti, Uskrsni broj 1941).
938
Dne 16. travwa 1941, Stepinac je posjetio Paveli}a, ~im je taj stigao u Zagreb pod za{titom nacifa{isti~ke okupacione sile; a zatim je Stepinac, u nadbiskupskim dvorima, priredio sve~ani banket usta{kim ~asnicima emigrantima, to jest onima, koji su s Paveli}em do{li iz inozemstva. Ovim je Stepinac dao jasan primjer svim ostalim sve}enicima u Hrvatskoj, kako se imaju odnositi prema usta{tvu. Na prvi dan Uskrsa odrào je u katedrali Stepinac propovijed, u kojoj je veli~ao novo stawe, te je zakqu~io: Isuse uskrsnuli Spasitequ!... Reci, molim te, i na{em hrvatskom narodu na pragu novoga razdobqa ìvota kao neko} apo{tolima nakon Uskrsnu}a mir Vama! A organ nadbiskupije Katoli~ki list pi{e tih dana (broj 16, 1941): Katoli~ka crkva, koja je kroz 1300 godina duhovno vodila hrvatski narod u svim wegovim te{kim, bolnim i radosnim danima, prati s veseqem i rado{}u hrvatski narod u ovim danima wegova podizawa i obnavqawa dràvne nezavisnosti... Ona se moli Bogu, da svi ~lanovi hrvatskog naroda u me|usobnoj slozi na|u u dràvi Hrvatskoj ispuwewe svojih opravdanih aspiracija. Da cijeli narod sa svojim odgovornim vodstvom bude istinski bo`ji narod... S tim èqama i molitvama ulazimo u NDH. Ovakav stav nije moglo uredni{tvo lista zauzeti bez odobrewa i direktive nadbiskupa, a taj opet nije takvu direktivu mogao dati, ako nije za to imao odobrewe Vatikana. Me|utim, najjasnije je stav crkve prema usta{tvu ozna~en u poslanici nadbiskupa Stepinca, objavqenoj 28. travwa 1941, upu}enoj ~itavom sve{tenstvu, koje je pozvano, da se odazove spremno ovom pozivu na uzvi{eni rad oko ~uvawa i unapre|ewa NDH. Stepinac u toj poslanici kaè, da je u uspostavqawu usta{ke NDH lako razabrati ruku Bo`ju na djelu, pa je li potrebno isticati, da je i u na{im grudima ìvqe zakucalo srce? Stepinac kaè, da je to, {to se dogodilo, za hrvatski narod davno èqkovani i sawani ideal. On nagla{ava, da ne poziva sve}enstvo na rad za NDH samo kao sin hrvatskog naroda, nego jo{ vi{e kao predstavnik Svete crkve... Stepinac kaè: Govore}i vam dakle kao predstavnik crkve i pastir du{a molim vas i pozivam, da svim silama nastojite i radite oko toga, da na{a Hrvatska bude Bo`ja zemqa, jer }e samo tako mo}i izvr{iti svoje bitne zada}e, koje kao dràva imade da izvr{i u korist svojih ~lanova. On poziva sve}enike da mole: Da poglavnika Dràve Hrvatske napuni (Bog) duhom mudrosti, kako bi uzvi{enu i toliko odgovornu slu`bu vr{io Bogu na ~ast i narodu na spas u pravdi i istini. Stepinac dodaje: Pokaìte, ~asna bra}o, i sada, i ispunite svoju du`nost prema mladoj dràvi Hrvatskoj. Odre|uje, da se u svim crkvama pjeva Te Deum, na koji treba pozvati vlasti i vjerni narod, da se zahvali Bogu, {to mu je poklonio NDH... Zapo~ev{i ovako, nadbiskup zagreba~ki, Stepinac, dao je, od travwa 1941, daqe ~itav niz jasnih dokaza, da je ~itavu crkvu, sve sve}enstvo angaìrao za suradwu s usta{tvom, bez ikakve rezerve i na na~in, koji izaziva zakqu~ak, da je to bilo stvarno po direktivama Vatikana.
939
Nadbiskup Stepinac uputio je Paveli}u posebno pismo, u kojem izme|u ostalog pi{e: Poglavni~e! Ta svijest dovodi nas danas pred vas, da vas kao legitimni predstavnici crkve Bo`je u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj od srca pozdravimo kao wezinog dràvnog glavara s obe}awem na{e iskrene i lojalne suradwe za boqu budu}nost na{e domovine... I dok vas evo od srca pozdravqamo kao glavara Nezavisne Dràve Hrvatske, molimo Oca zvijezda, od kojega silazi svaki dobri dar (Jak. 1, 17) ne samo pojedincu nego i narodnoj odnosno dràvnoj zajednici, da vas obdari onim duhom, koji je glavaru dràve potreban, da svojim narodom upravqa in justitia et veritate u pravdi i istini, kao naj~vr{}em temequ Bogom blagoslovqene budu}nosti! Nije samo zagreba~ki nadbiskup Stepinac tako postupao. Iako bi za karakterizaciju odnosa crkve u Hrvatskoj prema usta{tvu bilo dovoqno ustanoviti Stepin~ev odnos, jer je on najve}i predstavnik crkve i eksponent Vatikana u Hrvatskoj, upotpunit }emo prikaz osvrtom i na stav drugih biskupa u danima provale okupatora i uspostavqawa NDH. Sarajevski biskup [ari} uputio je Paveli}u pismo, objavqeno u Vrhbosni broj 4-5. 1941, u kojem kaè: Pozdravqam vas, gospodine poglavni~e, ispred mukotrpnog hrvatskog naroda Herceg-Bosne, koji je dugi niz stoqe}a ~ekao svoje oslobo|ewe i uskrsnu}e, pa smo, eto, sretni i ponosni, da nam je donio slobodu i nezavisnost sin na{e grude, na{e uè domovine, Herceg-Bosne ponosne... Molimo se Bogu, da vas jo{ dugo poìvi na sre}u i procvat vjere i domovine. On svemogu}i neka svakim svojim blagoslovom blagoslovi va{e djelo, na{u toliko ù|enu slobodnu Nezavisnu Dràvu Hrvatsku! [ari} nije jedino tim pozdravom pokazao svoje mi{qewe o usta{tvu, nego je u bezbroj slu~ajeva bio osobito ekspanzivan u iskazivawu svoje odanosti Paveli}u i svojeg usta{kog duha. U Sarajevskom Novom listu, od 11. V 1941, pod naslovom Bog i Hrvati [ari} iznosi svoju staru suradwu s usta{kim pokretom, opisuje svoje sastanke s usta{kim emigrantima u Italiji i kaè: Uzdi{u}i Bogu za wu (slobodu), molimo se Svemogu}emu i za poglavnika dr Antu Paveli}a, neka nam ga On milostiv prati i doprati u slobodnu Hrvatsku. I dobri je Bog ~uo, i, eto, usli{io na{e vapaje i uzdisaje. [ari} je otkrivao svoja usta{ka osje}awa i u pjesmama. O Boì}u 1941, objavio je pjesmu pod naslovom poglavniku i podnaslovom Oda, a moto joj je bio: Poglavnik: Za dom! svi Hrvati Spremni! Tu [ari} daje maha svom bezgrani~nom usta{tvu, te Paveli}a naziva Vo|o na{ zlatni! On je, prema [ari}u, izveo sveto djelo, on je usta{a divni, na{ Leonida, Zriwski, Paveli} ~uva Hrvatsku od raja paklenog, od marksizma, od boq{evizma, on je Hrvatskoj potreban ka noti hqeb. Izme|u Paveli}a i [ari}a postojali su najintimniji odnosi, oni su sura|ivali u svemu, {to je usta{tvo ~inilo u Bosni i Hercegovini, u svim zlodjelima bio je [ari} sudionik. Povodom imendana Ante Paveli}a 1941, [ari} mu je poslao brzojav, a Paveli} je odgovorio, te u odgovoru naglasio: Ja i cijeli hrvatski narod cijenimo nastojawa velikog sve}enika ju940
na~ke bo{wa~ke Hrvatske, preuzvi{enog nadbiskupa vrhbosanskoga. Za dom spremni! Dr A. Paveli}. Tako su iskazivali svoje usta{ke osje}aje i mnogi drugi biskupi i bezbrojni niì sve}enici. Dok su pojedini biskupi u posebnim manifestacijama na ovakav na~in pokazivali svoje usta{tvo, doga|ale su se i kolektivne manifestacije usta{tva od strane cjelokupnog episkopata. U mjesecu su lipwu 1941, na primjer, na zajedni~koj sjednici svi biskupi Hrvatske su zakqu~ili, da cjelokupni episkopat, predvo|en nadbiskupom zagreba~kim Stepincem, posjeti poglavnika Paveli}a, kako bi na vidan na~in svima katolicima NDH dali na znawe, kako su biskupi odani suradnici usta{kog poglavnika, pa da se i vjernici i svi sve}enici za wima povedu. Do tog poklonstvenog posjeta do{lo je 26. srpwa 1941. Paveli}a je pozdravio toplim usta{kim govorom Stepinac. On je istaknuo, da su biskupi do{li, tjerani qubavqu prema vjeri i prema narodu, koja izvire iz bo`jeg bi}a: Ta svijest dovodi nas danas pred vas, da vas, kao legitimni predstavnici crkve Bo`je u NDH, od srca pozdravimo kao wezinog dràvnog glavara s obe}awem na{e iskrene i lojalne suradwe za boqu budu}nost na{e domovine. (Katoli~ki tjednik, 6. srpwa 1941) Ovo poklonstvo ~itavog episkopata usta{kom poglavici nije, sigurno, bilo organizirano bez naro~itog odobravawa iz Vatikana, koji je s najve}om pa`wom pratio doga|aje u Hrvatskoj. Vatikan je bio inspirator svega onoga, {to je episkopat u Hrvatskoj ~inio, iza gesta svakog pojedinog biskupa, a pogotovu je iza onoga, {to je ~inio na kolektivnoj osnovi, od svih biskupa zajedno, stajao Vatikan. Jedan od ideologa usta{kog pokreta, sve}enik dr Dragutin Kamber, saradnik sarajevskog nadbiskupa [ari}a, pisao je, 10. travwa 1942, na prvu godi{wicu usta{ke strahovlade: Stotine tisu}a usta{a, domobrana, ~inovnika, du`nosnika i gra|ana najboqi su vjernici katoli~ke crkve u Hrvatskoj... Suvi{no je naglasiti, da se mi hrvatski katoli~ki sve}enici duboko radujemo ~iwenici, {to imamo svoju samostalnu dràvu... Daleko je od nas da licitiramo bilo s kime. Ali, bez ikakve usporedbe isti~emo, da smo mi hrvatski katoli~ki sve}enici u ogromnoj ve}ini pripadali onoj garnituri, koja je pripremila dolazak samostalne Hrvatske. Ona je na{a. To je to~no. I to je Vatikan odobravao. To je i wegova zasluga. (Tajni dokumenti...; cit. delo; str. 27-30)
7. Bliskost pape Pija XII i Paveli}a

Autor pomenute kwige ukazuje na susret pape i Paveli}a iznose}i dokumentovane ~iwenice. Izme|u usta{tva i Vatikana postojale su veze, jo{ u vrijeme dok je Paveli} bio u emigraciji, to jest, prije napada Wema~ke i Italije na Jugoslaviju i uspostavqawa takozvane Nezavisne Dràve Hrvatske. Me|utim, ovdje nas zanima, kako je uspostavqena veza izme|u te nove marionetske tvorevine, to~nije, izme|u poglavnika Ante Paveli}a i Vatikana. @elimo da stvar osvijetlimo na osnovu nepobitne dokumentacije.
941
Postoji dnevnik zagreba~kog nadbiskupa dra Alojzija Stepinca, u koji je on redovito, vlastoru~no ili diktiraju}i svojem ceremonijaru, upisivao sve doga|aje od va`nosti, a osobito one u kojima je bio akter. U kwizi IV tog dnevnika, na stranama 205, 206. i 207, pod datumom 27. IV 1941, zabiqeèno je doslovno ono {to }emo ovdje citirati: Prvih dana nakon povratka poglavnika imao je nadbiskup prvi sastanak s wime u nekadawim banskim dvorima... Nadbiskup mu je zaèlio Bo`ji blagoslov u radu... Poglavnik je, kad je nadabiskup svr{io, odgovorio, da èli u svemu i}i na ruku katoli~koj crkvi. Rekao je, da }e istrijebiti starokatoli~ku sektu, koja nije drugo nego dru{tvo za rastavu èna. Rekao je nadaqe, da ne}e biti tolerantan prema srpsko-pravoslavnoj crkvi, jer to za wega nije crkva, nego politi~ka organizacija. Iz svega je nadbikup dobio dojam, da je poglavnik iskreni katolik i da }e crkva imati slobodu u svom djelovawu, iako se nadbiskup ne podaje iluziji da bi sve moglo i}i bez pote{ko}a. Bio je to, dakle, prvi sastanak i prvi dodir slu`bene naravi. I pri tom prvom susretu zagreba~ki nadbiskup spontano èli jednom razbojniku (i sudom uglavqenom ubici) bo`ji blagoslov u radu! Tu je zagreba~ki nadbiskup ~uo sasvim brutalne izjave Paveli}eve o drugim crkvama, a osobito vrlo zna~ajnu izjavu, da ne}e biti tolerantan prema srpsko-pravoslavnoj crkvi, jer to za wega nije crkva nego politi~ka organizacija. Ipak dr Stepinac na to ne reagira ni pred Paveli}em, a niti intimno u svom dnevniku, nekim negodovawem ili kritikom takva stava, nego, {tovi{e, u neposrednoj vezi s tom najavom grubog progona Srba, Stepinac opisuje, da je dobio dojam, da je poglavnik iskreni katolik! Kao da se i poveselio, da }e na ru{evinama srpsko-pravoslavne crkve mo}i, uz Paveli}evu pomo}, {iriti svoju crkvu. Stekav{i takav dojam (koji Setpinac ne}e nikad izgubiti, pa ni onda kad }e krv rijekama te}i po Hrvatskoj), on je pohitao da pomogne Paveli}u oko uspostave diplomatskih odnosa izme|u wega i Vatikana, to jest samog pape Pija XII. To glavni predstavnik crkve u Hrvatskoj ~ini bez i najmaweg kolebawa ili skepse, {to se vidi i po citiranom dnevniku. Pod istim datumom (27. IV 1941), u vezi s opisom sastanka s Paveli}em, stoji i ovo: Iz Beograda je stigao u Zagreb auditor nuncijature za put u Rim. Navratio se je nadbiskupu na prolazu i tom prilikom mu je nadbiskup razloìo situaciju i zamolio da ode do Svetog oca, te mu usmeno sve razloì, kad je po{tanski saobra}aj nemogu}. Nadbiskup je preporu~io najtoplije, da do uspostave odnosno priznawa de fakto Dràve Hrvatske sa strane Svete stolice do|e {to prije... Nakon razgovora sa auditorom nuncijature oti{ao je nadbiskup do poglavnika i saop}io mu, da je poduzeo korake da do|e do prvog kontakta izme|u Svete stolice i Nezavisne Dràve Hrvatske. Poglavnik je pozorno slu{ao. (Biqe{ka je pisana rukom ceremonijara Cvetana) Stvar je potpuno jasna. Auditor nuncijature, koji se ovdje spomiwe, diplomatski je funkcioner Vatikana u Beogradu. Vatikan ima jo{ diplomatske odnose sa starom Jugoslavijom. Ti odnosi ne}e biti nikada formalno
942
prekinuti. Ali, eto, ba{ ~lan nuncijature u Beogradu, koji prolazi kroz Zagreb za Rim, iskori{}uje se, na inicijativu nadbiskupa Stepinca, da bi Paveli}, odnosno usta{ka NDH, mogla {to prije dobiti potporu Vatikana. Stepinac je traìo, da Vatikan prizna NDH de fakto, jer je bio svijestan, da priznawe de jure nije odmah mogu}e. Stepinac nije to u~inio nevoqko, jer je tu zabiqeèno da je preporu~io najtoplije. A nakon toga Stepinac odmah hita Paveli}u da ga obavijesti o svojem zalagawu. Tu je veoma zna~ajna formulacija: da je (on, Stepinac) poduzeo korake da do|e do prvog kontakta... Pro{la su dva tjedna i stigao je odgovor od pape Pija XII. U kwizi IV Stepin~eva dnevnika na strani 216. zapisano je: Iz Rima se vratio auditor nuncijature u Beogradu i svratio se k nadbiskupu da mu referira o razgovoru sa Svetom stolicom. Rekao je, da je Sveti otac pa`qivo slu{ao, a onda rekao auditoru, neka kaè nadbiskupu, da po{aqe pismeni referat u Rim {to prije. Tom zgodom rekao je Sveti otac, da bi inicijativa za uspostavu diplomatskih odnosa morala do}i sa strane vlade, a Sveta stolica nije do sada ni{ta primila. Stepin~eva je intervencija, dakle, potpuno uspjela. Papa Pije XII ne vidi nikakve zapreke i ne stavqa nikakve primjedbe s obzirom na mogu}nost ili nemogu}nost uspostave diplomatskih odnosa i priznawa usta{ke marionetske dràve. Papa sigurno ve} znade za prve pokoqe u Hrvatskoj. Papa, naime, poru~uje Stepincu, da se zauzme, da Srbi ne bi bili odvi{e goweni, ali ne osu|uje usta{ku praksu u na~elu, a niti napomiwe da bi o tim progonima moglo ovisiti, da li }e se odnosi s Paveli}em uspostaviti. (Ve} je bio izvr{en i uàsan pokoq u pravoslavnoj crkvi u Glini, ve} su @idovi klani na stotine...) Papa, dakle, traì da Paveli} obavi formalnost, to jest, da on najavi Vatikanu osnivawe svoje dràve i izrazi svoje èqe. Nadbiskup obavje{tava Paveli}a o toj papinoj sugestiji. Poglavnik Ante Paveli} uputio je papi Piju XII pismo na latinskom jeziku, u kojem kaè, da je Svetoj stolici ve} poslan slu`beni list, kojim se javqa progla{ewe Nezavisne Dràve Hrvatske. Ovo pismo ima posebnu svrhu: Paveli} isti~e svoje duboke katoli~ke osje}aje i svoju apsolutnu podvr`nost i sinovsku odanost papi, on vidi u ~iwenici, da je nezavisna dràva nastala u jubilarnoj godini prst bo`ji, on smatra, da je i papa zasluàn za ostvarewe Nezavisne Dràve Hrvatske. Paveli} pi{e u tom pismu doslovno: Sveti o~e! Kad je dakle blaga Providnost Bo`ja dala, da preuzmem kormilo svojega naroda i svoje domovine, ~vrsto sam odlu~io i àrko èlim, da hrvatski narod, vjeran svojoj slavnoj pro{losti, ostane vjeran i u budu}nosti Sv. apostolu Petru i wegovim nasqednicima, a na{a domovina, proèta Evan|eoskim zakonom, postane Kristovo kraqevstvo. U tom zaista velikom djelu ìvo molim pomo} tvoje svetosti. A takvom pomo}u smatram ponajprije to, da tvoja svetost vrhovnim svojim Apostolskim ugledom prizna na{u dràvu, zatim da se udostoji {to prije mi poslati svojega zamjenika, koji }e mi pomagati tvojim o~inskim savjetima, te napokon da meni i na943
rodu mojem udijeli apostolski blagoslov. Kle~e}i do nogu Tvoje svetosti qubim posve}enu desnu kao najposlu{niji sin Svetosti tvoje... Papa je nesumwivo bio obradovan ovim pismom, kojim mu se navodni suveren jedne dràve obra}a stilom, koji neobi~no podsje}a na stil sredwevjekovnih papinskih vazala. Vjerojatno nije u novije vrijeme, a pogotovu ne u 20. stoqe}u, {ef nijedne dràve papi uputio pismo tako puno pokornosti. Zlo~inac Paveli} otkriva u svom pismu, do ~ega mu je najvi{e stalo: do pomo}i papine! On ìvo moli tu pomo}, jer je svijestan da }e s takvom pomo}i lak{e izvoditi svoj plan. On èli, da svoja nedjela pokrije i apostolskim ugledom pape, koji }e ga priznati i pomo}i. On, ipak, pretpostavqa, da }e mu papa pomagati o~inskim savjetom, to zna~i da bi bio spreman primiti takve savjete, ako bi dolazili od pape. To je veoma zna~ajno, jer }emo kasnije vidjeti, da Paveli}u nisu iz Vatikana davani savjeti, koji bi djelovali na zlo~inca da prestane sa zlo~inima. Ako su takvi pozitivni savjeti doista davani, za{to papa nije prestao da podr`va dobre odnose s Paveli}em i za{to mu nikada nije primijetio da svojim djelima ne pokazuje svojstva najposlu{nijeg sina? Najvjerojatnije je to, da je papi bilo glavno, {to mu Paveli} qubi posve}enu desnu, {to mu kle~i do nogu i {to èli da Hrvatska postane Kristovo kraqevstvo, bez obzira na sredstva, kojim }e se taj ciq ostvariti. Tolerirawe svega {to je Paveli} ~inio bilo je, dakle, neizre~eni savjet, bilo je pre{utno odobravawe. Vidjet }emo, da su se samo od vremena na vrijeme, licemjerno, jezuitski, u odnosima izme|u Paveli}a i Vatikana spomiwali usta{ki zlo~ini, ali samo u jednom smislu: blago se upozoravalo da se ne izaziva svjetski {kandal, koji moè da kompromitira onaj krajwi, zajedni~ki ciq Vatikana i usta{tva. Vatikan je samo od vremena na vrijeme zabrinut, da usta{kih strahota ne bi bilo za svjetsku javnost odvi{e. Savjetovawe Vatikana nije se nikad kretalo preko tih granica, {to }e nam ova dokumentacija precizno pokazati. Nikad nije Vatikan zaprijetio prekidawem ili odbijawem blagoslova. A upravo ona pomo}, koju je Paveli} ovim pismom molio, bila je konstantna sve do sloma NDH, pa je i kasnije usta{e i Paveli} osobno uìvaju (sve do danas). Nekoliko dana nakon spomenutog pisma papi, Paveli} polazi u Rim s velikom pratwom ministara, generala, dostojanstvenika. Taj put ima dvojaku svrhu. Usta{ka NDH treba, prema Musolinijevu planu, da postane kraqevinom, a kraq je ~lan Savojske ku}e, vojvoda od Spoleta, koji }e se zvati Tomislav II, da se obiqeì kontinuitet izme|u starog hrvatskog kraqevstva iz Sredweg vijeka i ovog novog. U Rimu treba da se izvr{i ceremonija predavawa hrvatske krune savojskom princu. Druga je svrha putovawa poklonstvo papi i razgovor Paveli}a s wime. Ceremonija predavawa hrvatske krune savojskom princu obavqena je 18. V 1941. u prisustvu talijanskog kraqa Viktora Emanuela III, Musolinija i tog princa. Vojvoda od Spoleta prihvatio je ponudu i pristao da se nazove Tomislavom II. Oko toga, u vezi s papom, dogodilo se ovo:
944
Dan prije te ceremonije papa je primio u posebnu audijenciju Vojvodu od Spoleta. Ova audijencija ne moè biti slu~ajna, nego je, naprotiv, do we do{lo upravo zato, da i sam papa dade svoj pristanak designiranom kraqu Hrvatske, da on prihvati hrvatsku krunu, pa da taj pothvat dobije potporu pape, i s obzirom na autoritet pape kod hrvatskih katolika i s obzirom na svjetsku javnost. Ova je papina intervencija utoliko zna~ajnija, ako se uzme da Vatikan u to vrijeme podràva jo{ uvijek diplomatske odnose s Jugoslavijom, da u Vatikanu postoji jugoslavensko poslanstvo. Vidjet }emo, da }e takva dvojna politika trajati i daqe. Vatikan, toboè, ne èli da prejudicira ishod rata. Vatikan je neutralan. Iz tih razloga Vatikan }e usta{ku NDH priznavati de fakto ali ne de jure. No, ovakav tobo`wi, formalni rezervirani stav ne prije~i papu da stvarno pomaè komadawe Jugoslavije i da sugerira Vojvodi od Spoleta da primi hrvatsku krunu. Jasno je, da je papa takvo rje{ewe prièqkivao, da mu je konveniralo da na Balkanu ima pod svojim utjecajem jednu monarhiju, a pogotovu mu je konveniralo, kao Talijanu (Pije XII je poznat kao dobar Talijan!), da to bude savojska monarhija s tako sjajnim katoli~kim tradicijama. Uloga savojskih knezova u likvidirawu hereze u Italiji historijska je, ta je dinastija imala i svetaca... Sasvim je razumqivo, da je Pije XII Vojvodi od Spoleta dao, pored sugestije da krunu primi, i savjete kako }e u svojoj funkciji koristiti vatikanskim interesima u Hrvatskoj. Kad je, dakle, dan nakon toga Vojvoda od Spoleta primio hrvatsku krunu, on je imao pristanak papin i wegov blagoslov. O tom posjetu Vojvode od Spoleta kod Pija XII nije u javnosti izneseno ni{ta potawe, ali je u vatikanskom slu`benom organu Osservatore Romano objavqeno, da je posjet uslijedio, i to dan prije ceremonije s ponudom hrvatske krune. Nakon spomenute ceremonije s predavawem hrvatske krune, istog dana, papa je primio i Paveli}a. Audijencija je bila dvostruka: jedna specijalno za Paveli}a, a druga za Paveli}a i ~itavu wegovu svitu. U Paveli}evoj sviti, to jest u delegaciji, koja je s Paveli}em na ~elu predavala hrvatsku krunu savojskom princu, bio je i jedan biskup iz Zagreba, kao znak da crkva u Hrvatskoj pomaè taj korak, koji je Musolini nametnuo okupiranoj zemqi i kvislingu u woj. Taj je biskup bio dr Salis Seevis. U poruci, koju je papa poslao Stepincu po auditoru nuncijature u Beogradu ({to smo ve} vidjeli iz Stepin~eva dnevnika), papa traì, da mu Stepinac po{aqe izvje{taj s obzirom na uspostavu odnosa s Paveli}em. Taj je izvje{taj ponio u Rim biskup Salis Sevis. U Stepin~evu dnevniku (kwiga IV strana 223.) stoji: Danas (17. V 1941) je otputovala delegacija na ~elu s poglavnikom u Rim. Preuzvi{eni je po biskupu Salisu poslao Svetom ocu jedan op{irni referat. Biskup Salis Sevis je, dakle, do{av{i u Rim, odmah predao taj op{irni referat, a taj je bio takve naravi, da se papa nije ustru~avao da odobri audijencije, koje je Paveli} traìo, a koje je Stepinac preporu~io papi.
945
Biskup Salis Sevis uredio je sve formalnosti u vezi s audijencijom Paveli}a. Jo{ nema vatikanskog priznawa usta{ke NDH, ni de jure ni de fakto, a ipak Pije XII prima Paveli}a na na~in, koji nije uobi~ajen za obi~ne qude. Paveli}eva audijencija kod pape zabiqeèna je u Osservatore Romano kao privatna. Me|utim, Paveli} je stvarno primqen kao {ef jedne dràve, te je razgovor s papom fiksirao jedan stenograf, na izri~itu èqu papinu. Zar nisu ~udne te privatne audijencije, koje se stenografiraju za historiju? Uostalom, {to je imao papa da razgovara s Paveli}em privatno?! Tim je razgovorom postavqena osnova one suradwe, koja }e se nastaviti i koja }e uvijek biti srda~na. Papa je tada prvi put blagoslovio poglavnika. Tih }e blagoslova kasnije biti obiqe. Nakon te posebne audijencije za Paveli}a, papa je primio i ~itavu wegovu svitu. Papa je srda~nim rije~ima podijelio blagoslov toj masi ministara i generala, obi~nih razbojnika, kao da se radi o grupi pobo`nih i smjernih vjernika, koji doìvqavaju maksimum sre}e na koqenima pred vikarom Kristovim na zemqi. A bili su to dani, kad je ve} {irom svijeta bilo poznato, kakvi se zlo~ini izvode pod vodstvom tih tipova. Osservatore Romano donio je izvje{taj o pobo`nim Hrvatima, koji su se poklonili svetom ocu... Da je Vatikan Paveli}a i wegovu bandu primio slu`beno, po svim obi~ajima za audijencije predstavnika dràve, vidi se i po usta{kim svjedo~anstvima. Prema slu`benim izvje{tajima, objavqenim u usta{koj {tampi u Zagrebu, Paveli} je stigao u Vatikan ne{to prije {est sati na ve~er, u pratwi svog a|utanta pukovnika Sabqaka i dvojice talijanskih oficira. U jednoj od vatikanskih dvorana bila je u poglavnikovu po~ast postavqena ~eta {vicarske papinske garde. Paveli}u je izi{ao u susret kardinal, dràvni tajnik Maqone, koji se s wim zadrào u razgovoru do {est sati. To~no u {est sati preveo je kardinal Maqone Paveli}a Piju XII u wegovu kwi`nicu. Razgovor Paveli}a i pape trajao je pola sata. Poslije razgovora Paveli} je predstavio papi svog a|utanta, pa je jo{ s obojicom ostao papa u razgovoru oko deset minuta, interesiraju}i se za vjerske prilike u Hrvatskoj. Na kraju je papa izrazio èqu, da vidi ~itavo hrvatsko izaslanstvo. U sedam i pol sati papa je primio ~itavu Paveli}evu svitu, me|u kojima je bio i zagreba~ki biskup Salis Seevis. Izvje{taji kaù, da se papa zadrào s mnogima od prisutnih u razgovoru. Pri odlasku, poslije podijeqenog blagoslova, papa se pozdravio naro~ito s biskupom Salisom Seevisom, izraziv{i mu najboqe èqe za napredak i sre}u hrvatskog naroda. Katoli~ki list, organ zagreba~ke nadbiskupije, pi{e u broju od 21.22. V 1941.: Na prvom mjestu upada u o~i audijencija poglavnika kod Svetog oca, prigodom prvog posjeta Rimu. Ta gesta nam pokazuje, kako poglavnik visoko cijeni Petrova nasqednika, kome je me|u prvima upravio svoje korake, da nadoveè na hiqadugodi{we veze, koje veù Hrvate s Rimskom stolicom.
946
Drìmo, da se ne varamo, kad ovoj audijenciji pripisujemo ve}e zna~ewe nego je samo ~in vawskog po~itawa prema suverenu koji boravi u Vatikanskom gradu. Na drugoj strani, topli primitak poglavnika i hrvatske dràvne delegacije kod Svetog oca Pija XII, pokazuje koliko me|unarodno zna~ewe pridaje crkva predstavnicima na{e narodne dràve, kad ih tako brzo i tako lijepo prima i do~ekuje. Usta{ki glavni organ Hrvatski narod pisao je u izvje{taju iz Rima: Dobri poznavaoci obi~aja Vatikana isti~u, da se nikada nije dogodilo, da bi u nedjequ, i k tome jo{ kasno uve~er, Sv. otac bilo koga primio u veliku audijenciju, pa se ova gesta Wegove svetosti pape Pija XII tuma~i kao ~in posebne pa`we prema hrvatskom narodu. Povodom Paveli}eve audijencije kod pape pisao je Katoli~ki tjednik, organ sarajevske nadbiskupije: ... da su u Vatikanu svijesni velikog zna~ewa uskrsnu}a NDH... pa je stoga razumqivo, da je taj doga|aj izazvao u Vatikanu ìvo zadovoqstvo. List jo{ dodaje: I Vatikanu je stalo do toga, da hrvatska dràva bude {to mo}nija. Katoli~ki list, organ zagreba~ke nadbiskupije, pisao je, da je tim posjetom Rimu, kojim povodom se Hrvatska predala Italiji u vazalstvo, udarena brana prodirawu pravoslavqa. Pije XII htio je, to je sasvim o~ito, pokazati {to ve}u naklonost, {to ve}i interes i pomo} usta{koj i fa{isti~koj tvorevini u Hrvatskoj. Po svemu ovome, {to smo iznijeli i dokumentirali, vidi se, da papa daje mnogo vi{e pomo}i usta{ama, nego li su i sami u prvi mah o~ekivali. Jo{ nema formalnog priznawa NDH ni de fakto, ali niù se doga|aji, koji ilustruju vrlo jasno da je Vatikan nesuzdr`qiv u iskazivawu svojih simpatija usta{ama. Kona~no, u kolovozu 1941, dolazi do uspostave direktne veze izme|u Paveli}eve usta{ke dràve i Vatikana, kad papa {aqe svog legata u Zagreb. Papa time potvr|uje, da ga zadovoqavaju Stepin~evi izvje{taji, da je zadovoqan razgovorom s Paveli}em, da se doga|aji u Hrvatskoj ne kose s wegovim na~elima i skrupulama i da ni{ta ne stoji na putu, da se NDH prizna barem de fakto. U IV kwizi Stepin~va dnevnika, na strani 323, stoji zapisano ovo: Dne 3. VIII u 3 sata poslije podne doputovao je iz Rima papinski delegat, preuzv. g. Ramiro Markone s tajnikom \uzepeom Masu~ijem. U prvi mah se nastanio kod otaca konventualaca na Sv. Duhu. Za wegov se dolazak nije znalo. Nadbiskup ga je posjetio, ~im je doznao za wegov dolazak, te ga pozvao da se nastani u dvoru, kad se nije nigdje moglo na}i zgodnog stana za wega. I zaista, dne 6. VIII doselili su se u dvor. Preuzvi{eni delegat bio je tako|er primqen brzo u audijenciju kod poglavnika. Time je Sveta stolica de fakto priznala Nezavisnu Dràvu Hrvatsku, ali je de jure jo{ nije priznala(...) Reciprocitet u vatikansko-usta{kim odnosima traìo je, da NDH, odnosno wezino ministarstvo vawskih poslova, po{aqe u Rim svog delegata, koji nosi naslov izvanredni opunomo}enik NRH. No, prije toga Paveli} }e u Rim poslati u posebnoj misiji popa Kerubina [egvi}a. (isto; str. 31-37)
947
O odnosima pape Pija XII i Paveli}a iznio je vrlo zanimqive podatke Kerubin [egvi} u svojoj bro{uri U prvim mjesecima stvarawa NDH. Moje poslawe u Italiji od 7. IX do 24. IX 1941. Ta [egvi}eva bro{ura nije bila {tampana za javnost, nego kao rukopis, te je u vrijeme usta{ke NDH bila smatrana povjerqivim dokumentom samo za uì krug. Poznati usta{ki pop [egvi} intimni prijateq Paveli}ev, dobio je u rujnu 1941. zadatak, da ode u Rim kao specijalni izaslanik, te da posjeti talijanskog kraqa, Musolinija i papu. [egvi} iznosi detaqno, kako je do{lo do te misije i koja joj je bila svrha. [egvi} je imao u Rimu pripremiti stvari u vezi s dolaskom Vojvode od Spoleta u Hrvatsku, a imao je tako|er djelovati na Vatikan, da i formalno, de jure, prizna NDH. Odnos pape i Vatikana uop}e prema usta{koj tvorevini vidi se jasno iz [egvi}eve bro{ure, pa }emo to mjesto op{irnije citirati. Dne 12. rujna 1941. [egvi} je do{ao u Vatikan. On o tom pi{e: Do~ekao me mons. Prettner, sin na{e Hrvatice, g|e ro|ene Cippico. Uveo me kod monsiwora Montinija, zamjenika kardinala Magqonea, koji je na oporavku. Najuì saradnik Sv. Oca. @elio je najop{irnije informacije o doga|ajima u Hrvatskoj. Nije mi falilo rije~i. On je slu{ao pozorno i s najve}im interesom. Klevete su doprle i do Vatikana. Trebalo ih je uvjerqivo raspr{iti. Dokazati ne samo mogu}nost obstanka Nezavisne Dràve Hrvatske, nego i nemogu}nost svake druge kombinacije. Nemogu} je povratak Jugoslaviji. Jugoslavija je bila sekta{ka dràva, jer je wome vladala Srbija, shizmati~ka dràva, koja mrzi katoli~ku crkvu, mrzi papu, mrzi Hrvate, zato {to su katolici. Naglasuju vjersku toleranciju, a u djelu su najintolerantniji qudi, kako je dokazao {kandal s Konkordatom. I kad bi serbski dràvnici htjeli postupiti u smislu vjerske tolerancije, ne smiju, jer je shizmati~ka crkva ja~a od wih i od samoga kraqa. A i kraq je osje}ao, kako osje}aju dràvnici, da su ni{ta, ako se posvade s pravoslavqem... Na koncu mi je obe}ao, da }e me Wegova svetost primiti u privatnu audijenciju. Dne 13. rujna 1941, [egvi} je bio kod Musolinija. Opisav{i taj posjet, [egvi} prelazi ponovo na Vatikan, te opisuje posjet redakciji vatikanskog slu`benog organa Osservatore Romano, kojemu je [egvi} dugo godina bio dopisnik iz Hrvatske. Razgovarao je sa {efom redakcije, dr. Mariom Bhmom. Taj je razgovor veoma karakteristi~an za odnos Vatikana prema usta{tvu: Nakon prvih pozdrava, mon. Bhm mi izrazi radost, da se poglavnik posluìo mojom osobom za povjerive misije. Imponiralo mu je, da sam ozna~en dostojanstvenikom poglavnikovog doma. On je èdan informacija. Sve {to se {iri po Italiji o Hrvatskoj zaudara klevetom. Sve je iskrivqeno ili izmi{qeno. Prikazuje nas kao ~opor barbara i qudo`dera. To treba raspr{iti. On bi èlio da ìvim barem neko vrijeme u Rimu, da pi{em za list, da odbijem klevete. Izrazio je svoju duboku àlost, da su nam oteli izlaze na more. ([egvi} aludira na Italiju, koja je uzela Dalmaciju, o.p.) Hrvatska bez wih ne moè ìvjeti. On me uvjerava, da }e se oni, to jest vatikanski organ, zaloìti, da nam se povrati barem Split i [ibenik. Zatim mi je stao otkrivati neke zakulisne opreke izme|u Italije i Wema~ke...
948
Uveliko me razveselio, kad sam ~uo, da u Vatikanu hrvatsku stvar smatraju svojom stvari. [egvi} pita Bhma: Kako to, da nas Sveta stolica nije priznala? Bhm mu je odgovorio: Ona uvijek postupa ovako, kako je postupala i s Poqskom, kad se stvarala. Imade u vidu cijeli katoli~ki svijet, ne smije izgledati da je partaji~na. Nek vas priznade samo jedna ove}a neutralna dràva, papa }e to odmah u~initi. Brazilija ili Argentina mogu u~initi prvi korak. Morate se vi, Hrvati, okrenuti i stvoriti raspoloèwe za vas povoqno. Razgovor se ovako nastavio: Priznala nas je [pawolska, ili }e nas priznati za koji dan. To nije dovoqno, jer ona nije neutralna. Ona je uz os. Nije vas priznala [vicarska. Nu Sveta stolica }e ve} dokazati, kad ustreba, kako ona voli Hrvate i Hrvatsku. Po èqi mons. Bhma po|oh odmah u posjete k contu Della Torre, da ga pozdravim (direktoru lista). Vrlo koristan posjet. Iznio sam mu stawe u Hrvatskoj i èqu, da vatikanska {tampa podupre svetu stvar naroda, koji je prolio toliko krvi za katoli~ku vjeru... Vidio sam odmah u po~etku, kako nije dobro raspoloèn (s obzirom na izglede rata). Ali mi, kao katolici, moramo èqeti, da pobijedi osovina. Jer izme|u osovine i boq{evika non datur tertium. Nakon ovakva prikaza raspoloèwa za usta{tvo u Vatikanu, [egvi} prelazi na samu audijenciju kod pape Pija XII. Bilo je to 14. rujna 1941. [egvi} pi{e: Do~ekao me u predsobqu papinskih odaja mons. Prettner-Cippico, da me uvede i uputi u ceremonijal... Uvijek sam èlio, da mi Bog dade takovu sre}u, da mogu izbliza viditi i razgovarati s predstavnikom Boànske vlasti na zemqi. Kroz cijelo vrijeme srpskog gospodstva u Hrvatskoj nisam smio na to pomisliti... Kad smo bili g. 1939. u Rimu nisam imao sre}u, da me tko najavi i zagovara za privatnu audijenciju. Ovaj put nije trebalo zagovora i posrednika. Do{ao sam lak{e do Svetog oca, nego li do obi~nog ministar~i}a... Papa sjedi u fotequ za radnim stolom. Pokleknem pred wim i poqubim mu pun ganu}a prsten. On me odmah digne i pokaè stolicu kod sebe, premda mi bijahu rekli, da se pred papom stoji. Opazio je papa, da sam uzbu|en, on me o~inski nagovori. Iz prvih wegovih rije~i razabrah, da moje informacije mons. Montiniju stigo{e i do wega. On je ve} doznao za moje posete u uredni{tvu vatikanskog glasila i moju saradwu u listu... Zatim se je Sveti otac zanimao za sve, {to se zbiva u Hrvatskoj, osobito me je pitao za poglavnika i za ostale ~lanove vlade, za wihov vjerski odgoj. Sa vidqivim veseqem se je uvjerio, da Sveta stolica moè uvijek ra~unati na Hrvatsku kao katoli~ku dràvu. On znade, da su Hrvati zadu`li Evropu brane}i kr{}ansku i to ba{ katoli~ku civilizaciju. Na koncu je izru~io poruke nadbiskupu Stepincu i apo{tolskom delegatu mons. Marconeu (...)
949
Audijencija je trajala preko pola sata, na za~u|ewe mons. Cippica, jer ovakve audijencije i samim nadbiskupima ne traju vi{e od 10-15 minuta. [egvi} opisuje jo{ i svoj posjet mons. Tardiniju (najzaposlenijem u tajni{tvu Svetoga oca), pa kaè: On je u svom razgovoru naglasio, da Hrvatskoj treba energije i reda u zemqi. [egvi} mu je odgovorio: Treba da nas Sveta stolica u tom izda{no podupre. Tardini je rekao: Do va{e vlade je, da to bude, i bit }e. [egvi} zakqu~uje: Dobio sam utisak i od wega, da bi Sv. stolica odmah priznala i de jure Nezavisnu Dràvu Hrvatsku, ~im bi to u~inila koja neutralna, i to ba{ ameri~ka, latinska dràva. [egvi}eva svjedo~anstva veoma su ilustrativna. Vatikan priznaje, to je sasvim jasno, usta{ku tvorevinu de fakto. On de fakto s wome podràva odnose kao s dràvom, iako vatikanski predsednik u NDH ne nosi naslov nuncije, nego legat, a usta{ki predstavnik u Vatikanu ima formalnu ulogu opunomo}enika, te je u po~etku u sklopu usta{kog poslanstva kod Kvirinala. Vatikan je spreman da i de jure prizna NDH, ako to u~ini neka druga neutralna dràva, Argentina ili Brazilija. Vatikan je ra~unao, da }e te zemqe, uslijed poznatih fa{isti~kih utjecaja u wima, prije ili kasnije to i u~initi, a tada }e mo}i i Vatikan. U tom slu~aju ne bi trebalo ~ekati konac rata. Kako vidimo, u Vatikanu znadu vrlo dobro o usta{kim zlo~instvima. Sam [egvi} kaè, da su usta{e tamo prikazani kao ~opor barbara i qudo`dera, ali [egvi} dokazuje, da su to samo klevete, a vatikanski visoki funkcioneri to vjeruju, oni kao da upravo èle vjerovati da su to samo klevete. Oni nude [egvi}u najve}u pomo} u razbijawu tih kleveta. Stavqaju mu glavni vatikanski organ Osservatore Romano na raspolagawe, da pobija te klevete. I papa Pije XII o tome svemu mnogo znade. Me|utim, i wemu [egvi} s lako}om dokazuje, da su informacije, koje su do wega do{le o krvavim djelima usta{a klevete. Papi dobro dolazi [egvi}eva argumentacija. Nakon toga se na papi vidjelo, da se veselio {to Sveta stolica moè uvijek ra~unati na Hrvatsku kao na katoli~ku dràvu. Papa je obradovan i [egvi}evim informacijama, da je Paveli} bogobojazan ~ovjek, da su i ostali ~lanovi usta{ke vlade pobo`ni qudi... Prema izaslaniku usta{kog poglavice, [egvi}u, papa je osobito qubazan, on ga zadràva preko obi~aja dugo. To nije zato, jer je [egvi} sve}enik, jer i nadbiskupi ostaju kod pape po 10 najvi{e 15 minuta, i to stoje}i, a mali kapelan [egvi}, sjedi kod pape i ostaje ~itavih pola sata samo zato, jer je izaslanik usta{kog poglavice! [egvi}, kao sve}enik, vezan disciplinom, vjerojatno nije mogao iznijeti ~itav sadràj razgovora s papom u ovoj bro{uri, on je vi{e referisao usmeno Paveli}u, a kako vidimo, odnio je i nabiskupu Stepincu neke papine poruke, {to se je vjerojatno odnosilo na odnos prema NDH.
950
Da je papa dao direktivu povoqnu za usta{tvo, vidi se iz tona, kojim [egvi} pi{e o posjetu kod pape. Uostalom, i ton, kojim razgovaraju tajnici Montini i Tardini, pored dràvnog tajnika Maqonea (slu~ajno odsutnog), papini najbliì suradnici i prvi qudi Vatikana, pokazuje, da je atmosfera povoqna za usta{tvo. A ti su monsiwori izraàvali samo misao Pija XII (isto; str. 38-41) Priznawe nove dràve slobodni je akt, kojim jedna dràva ili vi{e wih konstatiraju postojawe te nove dràve i pokazuju voqu da je smatraju ~lanom zajednice dràva. Razlikuje se priznawe de jure i priznawe de fakto. Prvo je stalno i potpuno, a drugo privremeno ili ograni~eno na neke odnose. Priznawe de jure je neopozivo, a ne moè se pozvati ni onda, ako priznata dràva ne izvr{i obavezu, koju je preuzela prilikom priznawa. Ono je retroaktivno, to jest u~inak se ra~una od dana, kada je dràva doista nastala. Dràva, koja èli biti neutralna u slu~aju nekog rata, ne}e do zavr{etka rata priznati eventualne tvorevine u obliku dràve, koje bi nastale na teritoriju ili dijelu teritorija ranije priznate dràve. Neutralna dràva obi~no ~eka da vidi ishod rata i mirovnih pregovora, a dotle priznaje samo onu dràvu, koja je postojala do rata. To zna~i, da doista neutralna dràva ne}e priznavati takvu novu tvorevinu, koja je nastala prolaznim sticajem ratnih prilika, ni de jure, a niti de fakto. Ne postupa li tako, ona se opredjequje na stranu neprijateqa odnosne dràve i prestaje biti neutralna. Vatikan se nije drào takve neutralnosti i nepristrasnosti. On priznaje NDH, dodu{e samo de fakto, a ne de jure, ali je odnos vrelo prisan i uzajamna aktivnost mnogostrana i sudbonosna. Vidjet }emo tokom ove dokumentacije, da }e ~ak i papinski nuncij u Beogradu, koji je napustio Beograd odmah po~etkom rata, biti zagovara~ i pomaga~ usta{ke NDH, iako postoje i daqe formalni diplomatski odnosi Vatikana i Jugoslavije, te u Vatikanu postoji jugoslavensko poslanstvo, i Jugoslavija se priznaje de jure. Ne{to poslije dolaska papinog legata Markonea u Zagreb, usta{ka je vlada poslala u Rim svog Izvanrednog opunomo}enika za Vatikan. Prvi je bio dr Nikola Ru{inovi}, a wega je koncem 1942. naslijedio knez Ervin Lobokovi~. U po~etku je taj opunomo}enik bio u sklopu usta{kog poslanstva kod talijanske vlade, a kasnije se je to odvojilo. Dok je papin legat u Zagrebu odmah nastupao javno i pona{ao se javno kao diplomata, Vatikan je u po~etku traìo od usta{ke vlade, da wezin opunomo}enik u Rimu bude pritajen. No, s vremenom i on nastupa javno. Usta{ki opunomo}enik pri Vatikanu, knez Lobkowich, pi{e 9. H 1942. usta{kom ministru vawskih poslova Lorkovi}u o organizaciji svojeg ureda u Rimu. Do tada je sve bilo u sklopu usta{kog poslanstva u Italiji, a sada se to odvaja. Lobokovi~ pi{e: Osniva se u Rimu Ured izvanrednog opunomo}enika NDH u Rimu. Ured je formalno i stvarno neovisan od poslanstva NDH. Moè se na}i na~in,
951
da se u talijanskom ministarstvu vawskih poslova izhodi da osobqe Ureda uìva prerogative diplomatskog zbora. Osobqe: Izvanredni poslanik i ministar, prvi tajnik, osobni tajnik, upravqa~ samovoza, koji bi ujedno vr{io i podvorni~ke poslove. Zami{qeno je to kao pravo, makar i malo poslanstvo, te je taj opunomo}nik stvarno u rangu poslanika i ministra, kako to stoji i u originalnom tekstu, koji donosimo u faksimilu. Bilo je tako|er najprije napisano poslanik ali je prekrièno i ispravqeno u opunomo}enik. Vatikan je u formalnom pogledu, s obzirom na diplomatske obi~aje, poneki put oprezan, a to se vidi i po ovoj dokumentaciji. Izme|u stvarnog odnosa i formalnog imao je poneki put nekih kontradikcija. Dok se s jedne strane pada u pravi entuzijazam i otvaraju vrata Vatikana i blagoslovi {akom i kapom, s druge pak imaju usta{ki opunomo}enici, u nekim prilikama, motiva za àqewe, jer su formalnostima zako~eni i ne mogu javno izvr{iti ono {to bi u danom ~asu htjeli: ~esto se javqa pitawe, da li su oni diplomatski predstavnici ili nisu? Vidjet }emo, da je prvi usta{ki opunomo}enik, dr Nikola Ru{inovi}, a kasnije i Erwein Lobkowicz imao nekih pote{ko}a ove vrsti. Vatikan je, toboè iz nekog opreza nagla{avao privatni karakter dodira s wima i s tom formulom spasavao pred svijetom svoju savjest i obraz. Dolazile su u pitawe neke audijencije, prijemi, ceremonije itd, s obzirom na poloàj tih opunomo}enika. No, to su bile prolazne pojave i na koncu je uvijek bila ja~a stvarnost, te se je prelazilo preko formalnosti na ovaj ili onaj na~in. Na primjer, 8. II 1942. pi{e dr Nikola Ru{inovi} Lorkovi}u: Kona~no 4. veqa~e bio sam primqen od kardinala Maqonea, ali prije toga bilo mi je dano znati, da je karakter moje misije posve privatne naravi, koji Sveta stolica prima i pozdraqa, kao i osobu poslanu od poglavnika. U toj je jednoj re~enici sadràn ~itav vatikanski metod, izrazito licemjernog karaktera: spasava se, toboè, forma, a raduju se {to je Ru{inovi} poslan od poglavnika! Iz Ru{inovi}eve korespondencije vidjet }e se kasnije jo{ nekoliko ovakvih detaqa. Su{tina je ipak: srda~an odnos Vatikana s usta{tvom! Ti opunomo}enici pisat }e u nekim prilikama kako je odnos Vatikana sada ne{to boqi nego ranije ili da je sve boqi. No to ne zna~i, da je prije bio slab i nepovoqan za usta{tvo. To boqe odnosi se samo na ve}u bezbri`nost u pogledu diplomatskih formalnosti. Javqat }e se i neke protokolarne smicalice oko telegrama izme|u pape i Paveli}a, oko objavqivawa doga|aja, audijencija itd, u vatikanskom slu`benom organu Osservatore Romano. No, u tom pogledu ima dosta nekonzekventnosti. U ovim dokumentima na nekim se mjestima govori, da Vatikan, da je neki vawski gest, u znaku priznavawa ili po~asti usta{ama, u~inio sada prvi put. No, ako pa`qivije pratimo razvoj, vidjet }emo, da to nije to~no, i da je i ranije ve} bilo takvih gestova, koje ~ak ni ti usta{ki opunomo}enici nisu zapazili ili su ih zaboravili, a mo`da su neku opetovanu stvar namjerno pred vi{ima pripisivali sebi kao osobni uspjeh, misle}i, da se u usta{kom ministarstvu ne zna, {to je ranije bilo.
952
Oko telegrama, koji su papa i Paveli} izmjewivali u vi{e prilika, tako|er ima, u ovoj korespondenciji, kontradiktornih primjedbi. Na jednom se mjestu kaè, da je Vatikan poslao Paveli}u po prvi put telegram, da odgovori na sve wegove do tada primqene, a nije to~no, to se moè lako ustanoviti iz datuma. Kad je rije~ o formalnosti s obzirom na razliku priznawa de jure i de fakto, zanimqiv je slu~aj, koji opisuje knez Lobokovi~ u pismu Lorkovi}u od 9. H 1942. U vatikanskom slu`benom organu Osservatore Romano bilo je objavqeno ne{to, ~ime se je usta{ki opunomo}enik osjetio povrije|en. On je traìo privatnu audijenciju kod pape. Ali: Mons. Montini je izjavio, da smatra, da }e to te{ko i}i... Na to sam mu vrlo odlu~no izjavio, da mi je ào, ali da na taj na~in moja misija postaje suvi{nom. Usta{ki je opunomo}enik nastupio, dakle, odlu~no i diplomatski presirao, pa je ponosan, da mu je to uspjelo: Mons. Montini obe}ao mi je, da }e nastojati, da mi {to prije odgovori. Neprestano me je uvjeravao, da nema apsolutno ni{ta ni on ni nitko u Vatikanu protiv moje osobe, ali da je Vatikan vawskim okolnostima prisiqen na takvo dràwe, {to svi àle. I ovo je vrlo zanimqivo kao ilustracija vatikanskog licemjerstva, jer se u nekim malim formalnostima vidi tobo`wi oprez, a u velikim, bitnim stvarima toga nema nimalo. Lobokovi~ u tom pismu pi{e daqe: O mojoj privatnoj audijenciji govorio sam tako|er sa mons. Feliceom na vrlo odlu~an na~in, prijete}i da }u otputovati i da }e to u Zagrebu nemilo odjeknuti i mo`da izazvati neugodne posqedice. U istom smislu govorio sam i sa mons. Arborio Mella (Maestro di Camera), a on mi je kao izpriku naveo preoptere}enost Sv. oca. Htjeli su, dakle, spasavati formu, ali nisu mogli to ~initi do kraja, ispri~avali su se na naivne na~ine, i kona~no prijete}em knezu usta{i udovoqili: za koji dan papa ga je primio! Pritom je zanimqivo, da i nuncij kod jugoslavenske vlade Felici radi na tome, da Vatikan bude popustqiv prema usta{ama. Lobokovi~ u tom istom pismu pi{e o nunciju Feli~iu i ovo: Na koncu jo{ mogu iztaknuti, da se mons. Feli~i u svakoj prilici vlada prema nama izvanredno susretqivo, pokazuju}i veliko razumjevawe za na{e prilike, te je pa~e jednom izjavio, da je uvjeren, da Vatikan u svojoj rezerviranosti (!! o.p.) prema nama pretjeruje. Razumije se, rezerviranosti je nestajalo, no u nekim mnogo va`nijim pitawima nije prave rezerviranosti nikada uop}e bilo. Bilo je, naime, protesta zbog tih odnosa Vatikana s usta{ama. Ru{inovi} je pisao 8. II 1942. Lorkovi}u: ûjem, da je ve} bilo protesta i radi ove moje misije, koja je ina~e privatne forme i javnosti nepoznata. No, Vatikan je ipak sve mawe vodio ra~una o formalnostima. Uostalom, i ta misija postala je javna i dobro poznata u javnosti.
953
Iz pisma L Lobokovi~a Lorkovi}u, od 20. XII 1942, vidimo, da on nastoji, da svoj poloàj u Vatikanu postavi u diplomatske forme, kao da je NDH priznata i de jure, pa razgovara o tome s vatikanskim tajnikom Montinijem: To pitawe smatram ~isto na~elnim, budu}i da i papinski delegat u Zagrebu uìva diplomatske povlastice, a da ne pripada diplomatskom zboru. Dne 9. II 1943. Lobokovi~ pi{e Lorkovi}u o tom istom pitawu, pa kaè, da je posjetio i kardinala Canalia, predsjednika kardinalskog povjerenstva za Upravu Vatikanskog grada. Na wega ga je uputio Montini, tajnik u dràvnom tajni{tvu, da bi se uredilo pitawe wegova snabdjevawa iz Vatikanskog grada. Lobokovi~ kaè: ... {to smatram vi{e nego ostalo, pitawem prestià. Kardinal ga je primio vrlo qubezno, izjaviv{i da je sretan {to sam ovdje. Mons. Markone, da mu je rekao, da ga u Zagrebu tretiraju kao diplomatu, pa je stoga naredio, da se i Lobokovi~a tretira kao i sve ostale priznate diplomatske predstavnike. Prije o tome u Vatikanu niesu htjeli ni ~uti kaè Lobokovi~. Osvrnuli smo se na te pojave, to jest na onu izvjesnu brigu Vatikana oko formalnosti, koja nije bila konstantna i konzekventna, a koja, i ukoliko je postojala, nimalo ne umawuje stvarnost, o kojoj }e ovdje biti govora i koju }emo dokumentirati. [to zapravo i zna~i diskusija oko toga da li su Ru{inovi} i Lobokovi~ diplomate ili nisu i da li je Osservatore Romano donio neku za usta{e povoqnu biqe{ku ili nije, ako se znade, da je papa primio i blagoslovio samog Paveli}a i s wime odràvao stalne srda~ne veze?! A ni u tome nije ~itava stvarnost i ~itava odgovornost Vatikana s papom na ~elu. (isto; str. 42-45)
8. Pije XII primio i blagoslovio usta{ke koqa~e

Autor kwige Tajni dokumenti... razobli~ava pravi odnos pape prema NDH, ukazuje na podr{ku i pa`wu koju je Pije XII pruào ovoj zlo~ina~koj tvorevini. Od tih prvih dana usta{ke NDH, pa do svr{etka rata, kroz ~etiri godine, Vatikan op}enito, a papa napose, pruàju mnogo dokaza svoje velike sklonosti za usta{ku nazovi dràvu. Kako se papa Pije XII li~no odnosio prema usta{koj dràvi, koju formalno, toboè, ne priznaje, pokazuje ovaj interesantan detaq Osservatore Romano je javio, da je 22. srpwa 1941, dakle tri mjeseca nakon okupacije i uspostave NDH, papa primio stotinu hrvatskih sigurnosnih redarstvenika. Slu`beni vatikanski organ time daje indirektno priznawe marionetskoj usta{koj dràvi, a papa li~no tako|er. Tu su vijest dale i fa{isti~ke novinske agencije Stefani i DNB. Vijest DNB-a glasi: Danas u srijedu (22. VI 1941) primio je Sv. otac papa, poslije novih bra~nih parova, talijanskih `rtava rata, talijanskih rawenika i stotina hrvatskih sigurnosnih redarstvenika, koji se nalaze u Rimu kao gosti karabiwerskog oru`ja. Ta grupa hrvatskih sigurnosnih redarstvenika nisu nikakvi nedu`ni uli~ni straàri, prometni redari ili ne{to sli~no. To je cvijet usta{kog
954
koqa{tva, ona stotina izabranih razbojnika, koje je u Italiju poveo na takozvanu izobrazbu sam Eugen Kvaternik-Dido, krvavi {ef usta{ke policije, a s wime je bio i zloglasni Pe}nikar. Ta su dvojica bila na ~elu svoje bande u poklonstvu papi, te su od wega primili blagoslov. Kvaternik i Pe}nikar su i prije toga blagoslova i karabiwerske izobrazbe izvr{ili u Hrvatskoj masovne pokoqe sa tom svojom bandom, a nakon toga, vrativ{i se u Hrvatsku obrazovani i blagoslovqeni, nastavili jo{ intenzivnijom akcijom ~i{}ewa, to zna~i klawa Srba, @idova i slobodoqubivih Hrvata. Ta grupa od stotinu sigurnosnih redarstvenika postala je okosnicom usta{ke policije UNSA, to su diplomirani u~iteqi koqa~a po logorima itd. Papa Pije XII nije ni u ovom slu~aju bio osobito pedantan s obzirom na svoj formalan stav neutralnosti. On je jo{ jednom blagoslovio usta{e u uniformama, i to ovog puta specijalno onu usta{ku policiju, o kojoj je i sam ve} ~uo stra{ne informacije. Kad je papa blagosiqao KvaternikaDidu, on je ve} li~no bio primio vi{e izvje{taja, koji su o tom zlikovcu bili upu}eni i wemu, papi, a u kojima se je Kvaternik spomiwao imenom. Ali Pije XII nije uskratio tom razbojniku svoj o~inski blagoslov... Nije papa Pije XII pokazao kako se odnosi prema NDH samo ~iwenicom, {to je zagreba~kog nadbiskupa Stepinca priznao vojnim vikarom Paveli}eve usta{ke vojske, dakle jedne vojske, koja je sudjelovala u ratu protiv saveznika i nije bila neutralna. Istina je, imale su vojne vikare i ostale vojske u sukobu. Na obje strane fronta postojali su takvi vojni vikari, ali oni su postavqeni u vrijeme mira, kad papa nije trebao imati skrupula za svoju nepartaji~nost i neutralnost. Usta{ka vojska nastala je u toku rata, kao rezultat momentalne premo}i jedne zara}ene strane, a rat jo{ nije svr{io. S obzirom na vatikansko postavqawe Stepinca za vojnog vikara usta{ke NDH treba primijetiti, da je time Vatikan pomogao Stepincu, da pogazi zakletvu Jugoslaviji (kao biskup), makar je Vatikan istovremeno jo{ u diplomatskom odnosu s tom Jugoslavijom, a kao neutralan jo{ ne priznaje weno juridi~ko nepostojawe! Moè se zakqu~iti, da je Pije XII imao naro~ite sklonosti prema Paveli}u osobno. To se vidi i iz pisma, koje je pisao Nikola Ru{inovi}, usta{ki Izvanredni opunomo}enik u Vatikanu, usta{kom ministru vawskih poslova Mladenu Lorkovi}u 27. IV 1942.: Molim te, da obavijesti{ poglavnika, da sam se ja zahvalio preko Maqonea Sv. ocu za krunice {to ih je poslao poglavniku po Lobkovi~u (knez Ervajn Lobokovi~, kasnije u Rimu na istom poloàju, koji sada zauzima Ru{inovi}, o.p.). To je kardinalu bilo vrlo drago i rekao mi je, da }e s veseqem izru~iti to Sv. ocu. Dakle, iako Pije XII de jure ne priznaje NDH, on iskori{}uje svaku priliku, da pokaè svoju o~insku sklonost za poglavnika, on mu i ovakvim malim znacima daje do znawa, da na wega misli, da ga podupire i ostavqa u nadi, da }e jednog dana do}i i priznawe de jure. U pismu od 4. II 1942, Ru{inovi} obavje{tava Lorkovi}a o svojim posjetama vatikanskim tajnicima Montiniju i Tardiniju. Za Montinija kaè: To je osoba velikog povjerewa Sv. oca i jedini ~lan Rimske kurije, koji dva
955
puta dnevno osobno izvje{}uje Sv. oca, ujutro i nave~er... vele mi vatikanski qudi, da on vodi Vatikan. Montini je Ru{inovi}u izjavio da Sv. otac jako voli Hrvate (usta{e! o.p.), a on je sam spreman da nam pomogne. Daqe kaè Ru{inovi}, da mu je Montini kazao na rastanku: Sv. otac }e vas pomagati, budite sigurni. Dne 12. III 1942, povodom proslave godi{wice krunisawa pape Pija XII poslao je usta{ki opunomo}enik Ru{inovi} brzojav vatikanskom dràvnom tajniku: Prilikom tre}e godi{wice krunisawa moli Va{u uzornost da podnese Svetom ocu moje odane srda~ne ~estitke. Dobio je odgovor: Sveti otac zahvaquje na ~estitkama. [aqe apostolski blagoslov. Dakle, iako NDH nije priznata de jure, izmjewuju se brzojavi sasvim po diplomatskom ceremonijalu. Tim povodom ~estitao je i Paveli} papi. Dogodilo se ovo, {to javqa Ru{inovi} Lorkovi}u pismom od 20. III 1942: LOsservatore Romano dona{a vijest, da je me|u ostalim li~nostima ~estitao Svetom ocu i Ante Paveli}, {ef hrvatske dràve.To je sitna vijest, ali toliko zna~ajna, da me istoga dana poslijepodne potraìo nuncij Feli~i i pitao da li me ta vijest veseli i kako ja to tuma~im. On kaè, da je za onoga tko pozna vatikansku politiku, to ve} stanovito priznawe N. D. Hrvatske. Izme|u Paveli}a i pape izmjewivani su kasnije ~esto srda~ni brzojavi. Za novu godinu 1943. Paveli} je poslao papi brzojav, a papa mu je uzvratio i podijelio blagoslov: Sve {to si nam u ime svoje i u ime katolika Hrvata qubezno izrazio, mi zahvalno uzvra}amo i rado podjequjemo apostolski blagoslov, kako tebi, tako i cijelom hrvatskom narodu. (Katoli~ki list br. 3. 1943.) Paveli}evi brzojavi papi Piju XII. bili su obi~no u stilu onoga, koji je uputio 20. III 1943, povodom pete godine Pijeva krunisawa: Wegovoj svetosti Piju XII Vatikan. Hrvatski narod, zdruèn sa svojim poglavnikom, podnose}i ponovno te{ku borbu za krst ~asni i slobodu zlatnu, sliede}i slavni primjer svojih pre|a, ne moè, a da Tvojoj svetosti otcu svega kr{}anstva, u kojega prestoqe narodi upiru o~i, kao i visove, od kojih }e svima do}i spasewe, ne zaèli od Boga svako dobro petoj godi{wici blagoslovqena vladawa, te zamoli za se ot~inski blagoslov. Ante Paveli}. Papa je Paveli}u ovako odgovorio: @eqe {to ih na izmaku pete godine na{ega pontifikata izraziste vi i hrvatski narod, vrlo su drage nama, koji za vas od Boga molimo sve najboqe. Tako, eto, na strani papinoj nije bilo skrupula u odnosu prema usta{koj tvorevini, on je tim brzojavima davao Paveli}u do znawa, da ga priznaje, makar to nije de jure, da za wega moli Boga itd. S time je papa èlio djelovati i na mase u Hrvatskoj i nastojao je da ih skrene {to vi{e prema usta{tvu. Papa je pokazivao da se s Paveli}em solidarizira i to je imalo da bude putokazom i katoli~kim vjernicima u Hrvatskoj.
956
Krivo bi bilo misliti, da su Paveli}evi brzojavi Piju XII u Vatikanu smatrani bezvrijednim naturavawem. Kardinal Montini je Lobkovi~a uvjerio, da je papa iskreno wima obradovan: Na kraju mi je dodao, da se Sv. otac izkreno obradovao poglavnikovom brzojavu prilikom godi{wice krunisawa. (Pismo Lorkovi}u, 14. IV 1943) Dne 5. lipwa 1943, na papin imendan, Paveli} mu je poslao ~estitku i izraze sinovske odanosti, a papa je srda~no odgovorio mole}i od Boga svako dobro za cijeli hrvatski narod. Svi su se ti brzojavi objavqivali s propovjedaonica, te u crvenoj i drugoj {tampi. Tako je nadbiskup Stepinac naredio sve}enstvu da objavi papin blagoslov, koji je papa preko wega poslao povodom wegova boravka u Rimu svibwa 1943. Tada je Stepinac podnio papi svoj memorandum, kojim traì da se papa zaloì za usta{ku NDH, da bi ona ostala na ìvotu i poslije svr{etka rata. Jednom je prilikom Paveli} poslao papi brzojav, kojim se zgraà {to angloamerikanci bombardiraju Rim, a papa je odgovorio Paveli}u, poèlev{i wemu i wegovim usta{ama sve najboqe od Boga, a {aqe mu i blagoslov. O odnosu Pija XII osobno prema Paveli}evoj usta{koj tvorevini ima vrlo zanimqivih momenata u korespondenciji Ru{inovi}eva nasqednika na poloàju opunomo}enika u Vatikanu, kneza Erweina Lobkowicza s Lorkovi}em. U pismu od 10. H 1942. taj pi{e: Posjet kod Sv. oca: Kona~no sam 22. listopada primio poziv da do|em u odori u Vatikan, da }e po mene poslati vatikanski samovoz, da }u vr{iti svoju redovitu komorni~ku slu`bu, nakon koje }e uslijediti audijencija. Sv. otac primio me je, kao svaki puta izvanredno milostivo, naglasiv{i sa smje{kom punim razumijevawa, da me prima kao svog tajnog komornika, i da se nada da }e doskora biti druga~ije. Izvjestio sam Sv. oca o poloàju u Hrvatskoj, pri ~emu je on pokazao vrlo veliko dobrohotno zanimawe i razumijevawe. Sama ~iwenica, da je Paveli} smijenio dra Ru{inovi}a i izabrao za svog predstavnika u Vatikanu toga kneza Lobokovi~a od najve}eg je zna~ewa. On po narodnosti nije Hrvat, on ne zna hrvatski uop}e, pa kad sam osobno pi{e pismo, pi{e ga wema~kim jezikom, a ina~e mu hrvatske izvje{taje pi{e tajnik. Paveli} ga je izabrao na izrazitu sugestiju Vatikana. Lobokovi~ je od ranije papin tajni komornik, ima vatikansku praksu, moè lak{e da se kre}e nego neki usta{ki ~ovjek bez veza i vatikanskog {lifa, a papa ima mogu}nosti da ga prima i da s wim razgovara kao sa svojim tajnim komornikom, pa nema nekih skrupula s obzirom na diplomatske formalnosti. Papa uz veliko dobrohotno zanimawe i razumievawe slu{a {to mu Lobokovi~ pri~a o usta{koj dràvi. Papa ni{ta ne zamjera usta{ama, nego ih razumije. On i za izvanredni poloàj samog Lobokovi~a ima razumijevawa, a prima ga kao komornika, ali mu daje znati, da }e ga doskora primati kao pravog diplomatskog predstavnika usta{ke NDH. Pismom od 20. XII 1942. Lorkovi}u vra}a se Lobokovi~ jo{ jednom na tu audijenciju kod Pija XII, pa pi{e:
957
Montini (kardinal) me je upitao, jesam li bio zadovoqan sa svojom pro{lom audijencijom kod Sv. oca (o kojoj govori pro{li izvje{taj), pa sam na temequ tog upita mogao zakqu~iti, da je Montini bio aranèr spomenute audijencije. Kad sam uzvratio, da sam audijencijom bio vrlo zadovoqan i da je poglavnik, kad sam o tome izviestio, bio tako|er zadovoqan bilo je Montiniju vrlo drago. Svi su, dakle, zadovoqni, papa, kardinal Montini, Paveli} i Lobokovi~. Izme|u wih nema nikakvih motiva za nezadovoqstvo, sve je u potpunom redu, prava idila! Odnos Pija XII. prema Lobokovi~evoj misiji napose, a prema usta{koj NDH op}enito, vidi se iz Lobokovi~eva pisma Lorkovi}u od 14. IV 1943, u kojem govori o jednoj daqoj audijenciji. Slu`beni nastupi. Obzirom na moj poloàj nepriznatog diplomatskog predstavnika nije mogu}e da kod raznih sve~anosti nastupam s izoliranosti hrvatskog predstavnika, pozivan sam da prilikom zna~ajnih sve~anosti, kod kojih je prisutan diplomatski zbor vr{im slu`bu tajnog komornika. Tako sam bio u papinoj pratwi prilikom sve~ane proslave godi{wice krunisawa dne 17. oùjka, te prilikom papinog silazka u baziliku sv. Petra kod korizmene sve~anosti u nedjequ dne 11. travwa. Kad se na kraju ove druge sve~anosti Sv. otac opra{tao od pratwe, pristupio je protivno svim obi~ajima ceremonijala papa k meni i rekao: Poznat mi je naro~iti zna~aj va{e prisutnosti ovdje, primite moj posebni blagoslov. Ovim izrazom izvanredne pa`we, htio je papa o~ito po~astiti Hrvatsku. Iz ovog se teksta sasvim jasno vidi, kakvim se sve smicalicama sluìo Vatikan, pa i sam Pije XII, da sa~uva s jedne strane formalnu neutralnost, a da u isto vrijeme podupre usta{ku dràvu. Na|ena je ta komorni~ka forma, da Paveli}ev izaslanik bude u blizini pape, {tavi{e on je jo{ bliì papi negoli ostali diplomati. Wemu papa izru~uje posebne blagoslove za wegovu srcu tako dragu usta{ku dràvu. Pije XII, koji je, kako smo ve} vidjeli, vrlo dare`qiv audijencijama i blagoslovima za usta{ku bandu u uniformama, pa ~ak i za usta{ku logorsku policiju, primao je u vi{e navrata razne usta{ke formacije. U pismu Lorkovi}u, od 20. XII 1942, pi{e Lobokovi~ slijede}e: Vriedno je spomenuti i audijenciju du`nostnica Usta{ke mladeì kod Sv. oca. To je prva audijencija do koje je do{lo posredstvovawem ovoga ureda. Do sada je to bila briga i posao via facti rektora zavoda sv. Jeronima. Audijencija je bila zakazana u sasvim izvanredno vreme, kad Sv. otac ina~e ne obi~ava primati skupine, nego samo pojedince, koji dolaze u vi{e mawe slu`benim stvarima. Usta{ke du`nostnice predveo je mons. Ma|erac. Audijencija je protekla po uobi~ajenom ceremonijalu, a na kraju je Sv. otac uzkliknuo: @ivjeli Hrvati na hrvatskom jeziku. Toga on nije u~inio prilikom skupne audijencije hrvatske kolonije u Rimu krajem veqa~e ove godine. Kad se znade, da su u Vatikanu svi koraci i sve najmawe rie~i unapried promi{qene, onda i u tom moèmo gledati jedan mali napredak. U vezi s time moèmo istaknuti, da je LOsservatore Romano registrirao ovu audijenciju, dok je do sada redovito hrvatske audijencije pre{u}ivao.
958
Pogled na skupinu usta{kih ènskih funkcionera u uniformama, to jest jedne ènske vojni~ke formacije, i to jedne od zara}enih strana, Pije XII toliko odu{evqava, da on kli~e na hrvatskom jeziku, prekr{iv{i sve dotada{we obi~aje. Pije XII jo{ jednom èli naglasiti, kako mu je draga Paveli}eva NDH, kojoj on èli da ìvi to jest, da traje. Pije XII prima usta{ke du`nostnice u vrijeme izvanredno, kada obi~no prima samo pojedince, koji dolaze u slu`benim stvarima. Lobokovi~ tvrdi, da i Osservatore Romano kr{i dotada{wu praksu, te biqeì tu audijenciju, èle}i da je istakne. Ipak, kako smo vidjeli, vatikanski je organ i prije neke takve stvari objavqivao, pa ova Lobokovi~eva opaska nije sasvim to~na. Pije XII u vi{e navrata manifestira svoju li~nu sklonost za usta{tvo i za usta{ke militaristi~ke formacije. U izvje{taju Lobokovi~a Lorkovi}u od 9. II 1943. nalazi se i ovaj interesantan pasus: ... U nedjequ dne 31. sije~wa bio je sam s obitequ primqen u posebnu audijenciju kod Sv. oca, koja je trajala punih pola sata. Papa je bio nagla{eno qubazan, izrazio je svoje veseqe za upu}eno mu osobno pismo na{ega poglavnika, koje sam po propisima protokola predao kardinalu dràvnom tajniku zajedno s latinskim prievodom usta{kih na~ela. Svetog oca je ovaj znak pa`we o~igledno vrlo obradovao. Sv. otac zanimao se napose za rad na{e usta{ke mladeì, o ~emu mu je moja najstarija k}erka dala razne obavijesti... U daqwem razgovoru Sv. otac mi je rekao, da àli, {to napokon svi jednom ne uvide tko je glavni, jedini i pravi neprijateq Evrope i {to se na boq{evizam ne povede jedna zaista zajedni~ka kriàrska vojna. Ova izjava moè izazvati malo za~u|ewe, kad se znade za dosada{wu papinu suzdr`qivost u tom pitawu. Pije XII raduje se, dakle, pismu, koje mu {aqe Paveli}, on prima takozvana usta{ka na~ela, program usta{kog koqa~kog pokreta na latinskom jeziku, i to ga o~igledno raduje, a zatim se obra}a spontano Lobokovi~evoj k}erki i interesuje se o radu usta{ke mladeì i slu{a vjerojatno zanosne informacije, pa ga to inspirira za odlu~ne zakqu~ke. I nikakvog prigovora usta{tvu, nikakve, pa ni najblaè kritike! Paveli} je imao namjeru i èqu da i osobno do|e jo{ jednom do pape. Iako su u Vatikanu imali najve}e sklonosti za wega, pa je to i sam Pije XII u mnogo navrata jasno pokazao, ipak su neko vrijeme imali skrupula, s obzirom na neutralnost. Novi Paveli}ev posjet ipak je bio malo krupnija stvar nego {to je brzojav ili neki drugi znak dobrih odnosa. Kad je u svibwu 1941. papa bio primio Paveli}a, to je bilo izazvalo vrlo o{tre opaske u jednom dijelu savezni~ke {tampe. Piju XII nije bilo po voqi da se to ponovi i da bude opet zbog Paveli}a na udaru kritike. Zato je sada radije stvari svr{avao preko Markonea i Lobokovi~a, a da Paveli}a osobno ne vidi. Ipak traì se kompromis. Srce im ne da, da ga odlu~no odbiju! U Lobokovi~evu pismu Lorkovi}u, od 18. V 1943, ovo je interesantno mjesto: U vezi s posjetom poglavnika, koja se ovdje o~ekuje, raspravili smo pitawe poglavnikove audijencije kod Sv. oca. Izjavio sam, da bi Poglavnik u slu~aju da do|e u Rim vrlo rado posjetio papu, ali znaju}i, da bi takav posjet mo`da mogao biti skop~an s neugodnostima, èli, da se sastanak s du~e959
om odrì negdje drugdje, u svakom slu~aju to ovisi iskqu~ivo od talijanske vlade. Kardinal (Maqone o. p.) je rekao, da }e o tom govoriti sa Sv. ocem, te da je uvjeren, da poglavnikovom posjetu Sv. ocu ne stoje na putu nikakve na~elne pote{ko}e, ali ne}e mo}i biti primqen kao suveren. Kardinal je dodao, da vrlo àli, {to on tom prilikom ne}e mo}i vidjeti poglavnika, jer bi se to moglo tuma~iti napu{tawem tako bri`no nagla{avane vatikanske politike bezuvjetne suzdr`qivosti. Iako Paveli}ev posjet nije jednostavna stvar, jer u stanovitoj mjeri kompromitira (ionako ve} jako kompromitiranu!) neutralnost Vatikana, pa bi u Vatikanu najradije da Paveli} ne dolazi, oni }e ga ipak primiti, jer nema nikakvih na~elnih pote{ko}a, da papa primi toga notornog razbojnika, ali on ga ne}e primiti kao suverena, nego ponovo privatno, i stvar }e biti tako izvedena, da ga Maqone formalno ne}e mo}i vidjeti, da ne bi ispalo kao da ga on, dràvni tajnik, do~ekuje kao suverena. Interesantno je, da nema na~elnih pote{ko}a da se primi izr{ilac tolikih razbojstava u Hrvatskoj. Mo`da zato, jer papi ne dolazi suveren, nego privatnik, ali kako to, da se tom privatniku zaboravqa, da je od jednog francuskog suda osu|en za umorstvo jednog suverena dràve (Jugoslavije), s kojom Vatikan ima normalne diplomatske odnose? Do Paveli}eva posjeta Piju XII, o kojem je ovdje govora, nije do{lo, jer Paveli} nije imao priliku da do|e u Rim. êkao je da to spoji s posjetom Musoliniju. Musolini je u to vrijeme imao ve}ih briga. Hrvatsku je sve vi{e ostavqao Hitlerovu utjecaju, u Africi je doìvqavao slom, invazija je doskora uslijedila, pa i slom talijanskog imperija i fa{izma. Da dolazi samo papi, Paveli} nije mogao, iz ve} spomenutih obzira. Me|utim, u proqe}e 1943, nekoliko mjeseci prije sloma talijanskog fa{izma, dakle u vrijeme kad je moglo u Vatikanu biti jasno, kako }e se razviti ratna situacija, bilo je jo{ uvijek intersantnih momenata, u kojima je Pije XII pokazao, kako se stvarno odnosi prema usta{tvu. Takva je prilika bila audijencija na~elnika grada Zagreba, usta{e Varnera. Taj je bio kod pape 11. travwa 1943. Lobokovi~ izvje{tava Lorkovi}a, pismom od 14. IV 1943, kako je audijencija Varnerova kod pape ude{ena. Iako je sve do{lo naglo i iznenada, a u Vatikanu ne vole, da se traè audijencije s odre|enim terminima, pa ako se uzme u obzir, da je i papa tek bio prizdravio od svoje bolesti, a imao je i strahovito mnogo posla, tada se spremnost, kojom je Vernerova audijencija organizirana, mora osobito cijeniti i smatrati osobitim znakom sklonosti usta{koj dràvi. Lobokovi~, isti~u}i sve to, pi{e daqe: Na prolazu je garda iskazivala sve po~asti, a straà {vicarske garde nastupila je postrojena na ulazu u Klementinsku dvoranu. Takve po~asti uobi~ajene su u vrlo rijetkim slu~ajevima, pa ih nikako nismo o~ekivali. Jo{ mawe smo o~ekivali, da }e papa podieliti audijenciju u Dvorani maloga prestoqa, koja se nalazi odmah do wegove radne sobe. U toj dvorani ina~e prima suverene. Papa je do{ao ta~no u 11, kako je bilo u pozivu ozna~eno. Pozdravio je na{u skupinu na hrvatskom jeziku sa @ivjeli!, a zatim se sa svima rukovao i svakom darovao jednu srebrnu krunicu. Onda se posebno
960
obratio gradona~elniku na wema~kom jeziku, blagosloviv{i wega i wegovu obiteq. Tu je gradona~elnik prekinuo Sv. Oca i zamolio ga za blagoslov gradu Zagrebu, na {to je papa dodao: Neka u moj blagoslov bude ukqu~eno sve {to vi èlite da se ukqu~i. Na to se papa povukao, a da se nije upu{tao u nikakvi razgovor, o~ito u strahu, da se ne prie|e na politi~ko poqe. Na odlasku bile su opet na~elniku i pratwi iskazane vojni~ke po~asti od plemi}ke tjelesne straè, od vatikanskih oru`nika palatinske i {vicarske garde... O~ito su kratko}u audijencije htjeli nadoknaditi ina~e neuobi~ajenim po~astima, kako bi pokazali, da protiv nas ni{ta nemaju. Svakako je sam papa odredio, da se na~elnika primi, kako mi je rekao mons. Montini, wegova desna ruka. Na{a su o~ekivawa bila prema{ena tim vi{e, {to je u jesen 1941. izaslanstvo Usta{ke mladeì zatraìlo audijenciju i dobilo ju, a onda se uob}e nije pojavilo: to je onda izazvalo vrlo neugodan dojam, jer se papa spremao da izaslanstvo pozdravi posebnim govorom. Ovdje se otkriva osobita pa`wa, koju iskazuje sam Pije XII svemu {to je usta{ko, pa bio to i jedan mali na~elnik Verner. On je nastupio u svojoj usta{koj uniformi, sa svim Paveli}evim odlikovawima, a to papu nije smetalo, da mu iskaè ~ast, te ga pozdravi hrvatski s usklikom @ivjeli, a u blagoslov moè Verner da uvrsti sve {to ho}e, pa i blagoslov za sva usta{ka klawa. Papa je upravo spretno rije{io problem forme, dav{i Verneru potpis in bianco na blagoslove. Zanimqivo je i ono na kraju gorweg Lobokovi~eva teksta: papa je zamjerio netakti~noj Usta{koj mladeì, koja je zaboravila na audijenciju, ali je sada pre{ao preko toga. Ipak, bilo mu je ào, {to toj Usta{koj mladeì nije mogao odràti poseban govor, ve} spreman za tu svrhu! Vjerojatno bi u tom govoru Pije XII mlade usta{e bio poticao, da vr{e savjesno svoje usta{ke du`nosti i da se drè usta{kih na~ela, da slu{aju poglavnika i da se bore hrabro protiv partizana! U nizu tih usta{kih audijencija kod pape zna~ajnija je ona, koja je odobrena Davidu Sin~i}u op{tem upravnom povjereniku pri zapovjedni{tvu II. Armate, a koji je imao rang usta{kog ministra. Ta je audijencija uslijedila 9. srpwa 1943, malo prije sloma fa{izma i kapitulacije Italije. Do we je do{lo, kako pi{e Lobokovi~ Lorkovi}u, u pismu od 13. VII 1943, na wegovu èqu, na èqu talijanskih krugova iz wegove pratwe i kona~no na na{u èqu, jer smo tu audijenciju iz vi{e razloga smatrali vrlo umjestnom i koristnom. Daqe: Zna~ajno je, da mu je poziv upravqen kao ministru, sa svim naslovima, koji mu po poloàju pripadaju. To je prvi puta da je Vatikan tako postupao; do sada su sve hrvatske li~nosti primane kao posve posebni~ke osobe, bez ikakvih formalnih obzira na wihov poloàj. I na pozivu za audijenciju zagreba~kom gradona~elniku, stajalo je jednostavno sig. Ivan Verner. Me|utim, u Lobokovi~evu pismu, koje smo prije ovoga citirali, vidi se, da je i Verner bio do~ekan s velikom pompom. Kako bi to izgledalo, kada bi svaki mesarski obrtnik (a to je usta{ki na~elnik Verner privatno bio!), koji do|e u Vatikan, bio do~ekan ovako kao {to je bio do~ekan Verner! Lobokovi~ je zaboravio {to je pisao u pismu prije tri mjeseca!
961
Sin~i} je dao Lobkowiczu ovaj opis audijencije kod pape, a on ga prenosi u pismu Lorkovi}u: Primqen sam u Sala della tronetta, tik uz radnu sobu papinu. (Tu papa obi~no prima suverene! o.p.) Kod dolazka i na prolazu kroz vatikanske dvorane, odavali su straà i dvorjanici sve po~asti, kao ministru priznate (!) dràve. Papin Maestro di camera Msgr. Arborio Mella di San Elia vrlo me je qubazno pozdravio i uveo u sobu, u kojoj se imala odràti audijencija. Kad je papa u{ao u dvoranu, zatraìo sam blagoslov. Nakon {to mi je podijelio blagoslov, Sv. otac se upustio u srda~ni i qubezni razgovor. Pitao me, kako hrvatski narod snosi pote{ko}e rata i da li mnogo trpi. Odgovorio sam, da Hrvati svakako osje}aju ratne tegobe, ali da se nadam, da }e ~ovje~anstvo, nakon tolikih pogre{aka {to ih ~ini mimo svih kr{}anskih na~ela, ipak do}i do pravednog mira, koji }e donijeti pravdu i sre}u svim narodima, pa i hrvatskom. Rekao sam, da se hrvatski narod, naàlost, nalazi na jednom podru~ju, na kojem se sukobquju probitci velikih sila, ali se nadam, da }e ove sile jednog dana pokazati smisla za pravednost i probitke hrvatskog naroda. Sv. otac me je pitao, u kojem pravcu ja usmjerujem svoj rad. Odgovorio sam: u nastojawu, da pomognem narodu i da uvjerim ba{ Italiju o potrebi potpunog shva}awa probitka hrvatskog naroda i hrvatske dràve, jer da sam uvjeren, da }e Talijani kao katoli~ki narod i narod osje}aja prije ikoga razumjeti i shvatiti na{e èqe i potrebe. Radi toga, da sam uvjereni prijateq Italije. Opazio sam, da je to papi bilo vrlo drago; on je na to dodao: Istina, talijanski narod je {irokogrudniji (di un pi ampio cuore) nego mnogi drugi. Nadaqe me Sv. otac pitao, da li Hrvati osje}aju na svojem tielu podvojenost probitaka Italije i Wema~ke onako, kako to osje}aju Slovenci (dan prije bio je u audijenciji kod Sv. oca qubqanski biskup dr Gregor Ro`man). Rekao sam da podvojenost osje}amo, ali da i Nijemci i Talijani na~elno priznaju suverenitet Hrvatske. U daqem razgovoru izloìo sam papi rad kat. organizacije Karitas, koja je mnogo pomogla postradalima, gladnim i zato~enim Hrvatima. Papa se za to vrlo zanimao i pritom ob}enito pohvalio zagreba~kog nadbiskupa. Pri kraju razgovora, rekao je papa, da su Hrvati dobar katoli~ki narod, da mu je vrlo drago, {to je imao prilike govoriti s poglavnikom, za kojega sa svih strana ~uje s velikim zadovoqstvom i utjehom, da je prakti~an katolik. Ja sam mu to potvrdio i dodao, da se nadam, da }e Poglavnik skoro do}i u Italiju i da sam uvjeren, da }e biti wegova èqa, da tom prilikom zatraì wegov (papin) blagoslov. Na ovo je papa odgovorio: Vrlo rado }u mu ga i tom prilikom podieliti! blagosloviv{i jo{ jednom mene i moj rad zaèlio je, da bi Bog {to skorije obdario pravednim mirom ~itav sviet i sve male narode. Lobokovi~ dodaje: One rie~i Sv. otca, kojim je izrazio svoju pripravnost, da vidi poglavnika dràli smo neobi~no va`nim, jer bi se mogle tuma~iti promjenom stava Vatikana u tom pitawu, koje smo izloìli u svojim izvje{tajima... Me|utim, monsiwor Montini, na upit Lobokovi~ev, izjavquje, da }e eventualni posjet Paveli}ev formalno, jo{ uvijek biti privatan.
962
Opis audijencije Davida Sin~i}a jo{ jednom otkriva simaptije Pija XII za Paveli}a i usta{tvo. On vrlo rado slu{a o Paveli}u, da je on prakti~an katolik, on se vrlo rado sje}a prvog susreta s wime, on }e mu vrlo rado jo{ jednom podijeliti blagoslov... Ni jedne rije~i prigovora tom usta{kom ministru za dvije krvave usta{ke godine u Hrvatskoj, za strahovite pokoqe, za stra{ne zlo~ine... Papi je utjeha {to je Paveli} prakti~an katolik, drugo nije uop}e va`no! I to je sve bilo u doba velikog preokreta u ratu, neposredno pred kapitulacijom Italije, kad je Pije XII mogao sasvim jasno vidjeti op}u me|unarodnu situaciju, pa sad pogotovu otvoreno razgovarati s usta{kim predstavnicima. Ipak on i daqe ima neke {pekulacije, on i daqe ra~una s dragim Hrvatima, koji imaju na Balkanu posebnu ulogu, u smislu pradavnih interesa Vatikana. Citirawe ovih dokumenata imalo je specijalnu svrhu, a to je, da se jo{ boqe ilustrira specijalni papin osobni odnos prema Paveli}u i usta{tvu. Nadovezuju}i na prve papine dodire s Paveli}em i na misiju popa [egvi}a, izdvajaju}i iz akata ba{ ona mjesta, koja se odnose na samog Pija XII, ne izostaviv{i nijedno mjesto, koje bi negiralo osnovnu liniju izvu~enu ovdje ili umawivalo osnovni dojam o srda~nosti tog odnosa, dobili smo historijski vjernu sliku. Iako ima stanovite nekonzekventnosti u odnosu pape prema usta{tvu ili Paveli}u, ta je samo u formalnom tretirawu, u ve}im ili mawim skrupulama s obzirom na diplomatsku stranu odnosa. Tu doista pune konzekventnosti nema, ali to nije bitno. Bitno je, da je stvarno postojao vrlo prisan odnos i da ova dokumentacija u tom smislu te{ko kompromitira samog Pija XII. (isto; str. 46-56)
9. Podr{ka vatikanskih prelata usta{koj vlasti

Autor pomenute kwige, iznosi podatke vezane za ulogu druge najva`nije vatikanske li~nosti, dràvnog sekretara kardinala Maqonea, i jo{ nekih visokih vatikanskih dostojanstvenika, me|u kojima su monsiwori Montini i Tardini. Ovim putem autor dokazuje da je ~itav vatikanski vrh podràvao, forsirao, podstrekavao usta{tvo i zlo~ine do kojih je dovela wihova politika. U godinama rata, dok je papa Pije XII toliko pa`we posve}ivao Paveli}u i usta{koj NDH, nije on u toj svojoj sklonosti bio osamqen. Onako kako se je papa odnosio prema toj tvorevini okupatora, kojoj je na ~elu bio notorni zlo~inac Paveli}, odnosili su se i wegovi najbliì suradnici, tajnici Vatikana, poslije wega najvi{i predstavnici Vatikana. I papini kardinali, na isti na~in kao i papa, nastoje da opsjene prostotu, to jest, da sa~uvaju tobo`wu formu neutralnosti, a da iza tih kulisa odràvaju intenzivne odnose s usta{tvom. Poslije pape u Vatikanu je u to vrijeme najva`nija li~nost dràvni tajnik kardinal Maqone. U wegovim rukama bili su koncentrirani svi poslovi crkve-dràve, ~itava vatikanska diplomacija, razumije se po direktivama samoga pape Pija XII. Kardinal Maqone bio je ~ovjek Pija XII, on ga je u~inio dràvnim tajnikom, kad je postao papom. Maqone i Pa}eli bili su uvijek veliki prijateqi i nisu se nikad razilazili u politi~kim pogledima.
963
Ve} smo iz dodira Pija XII s usta{tvom mogli na nekim mjestima zapaziti trag kardinala Maqonea. Me|utim, ima i posebnih dokumenata, koji bacaju puno svijetlo na stav Maqonea posebno, pa }emo ih iskoristiti, da jo{ temeqitije prikaèmo kolaboraciju Vatikana i usta{tva. Ipak, ne}emo se ograni~iti na samoga Maqonea, nego }emo prikazati i ulogu mons. Montinija, pa mons. Tardinija, dvojice najvi{ih vatikanskih prelata, odmah iza Maqonea, po rangu u vatikanskoj dràvi, tako|er vrlo bliskih papi, to jest, wegovih najintimnijih suradnika. A dotaknuti }emo se i jo{ ~itavog niza kardinala iz najvi{eg vatikanskog vijenca, pa }emo mo}i konstatirati, da su vrhovi vatikanske Kurije gotovo bez iznimke podupirali usta{tvo u Hrvatskoj, {pekuliraju}i i vjeruju}i, da je to put, koji vodi do ostvarewa starih vatikanskih ciqeva na Balkanu. Prisan odnos kardinala dràvnog tajnika Maqonea prema usta{koj NDH vidi se iz pisma, koje {aqe Ru{inovi} ministru vawskih poslova Lorkovi}u 8. II 1942. On pi{e: Kona~no, 4. veqa~e, bio sam primqen od kardinala Maqonea, ali prije toga bilo mi je dano znati, da je karakter moje misije posve privatne naravi, koju Sveta stolica prima i pozdravqa, kao i osobu poslanu od poglavnika. Kardinal Maqone bio je vrlo srda~an. Ja sam ga pozdravio u ime poglavnika i naglasio katolicizam hrvatskog naroda istaknuv{i veze Hrvata sa Svetom stolicom od wihovog pokr{tewa, pa do danas. On se zahvalio na pozdravima i zamolio da uzvratim pozdrave poglavniku. @ali da Sveta stolica ne moè priznati de jure NDH, jer je to stav Svete stolice od unatrag 100 godina, da se politi~ka stawa nastala za vrijeme rata ne priznaju. Spomenuo mi je pritom, da i Abisinija nije jo{ ni do danas bila priznata sastavnim dijelom rimskog carstva... Sveta stolica misli na Hrvatsku, jer je za wu Hrvat katolik i ne moè se zamisliti Hrvata, koji ne bi bio katolik. Prijem je potrajao oko 25 minuta, nakon ~ega mi je saop}io da mi stoji na raspoloèwu tri dana u tjednu, samo da ga telefonski obavijestim prije o dolasku. Pri rastanku zamolio sam ga za prijem kod Sv. Oca, {to je smjesta prihvatio, ali ponovno naglasio, da to mora biti u strogo privatnoj formi i ne{to kasnije. Mislim, da je to zato, jer posebni prijemovi kod Sv. oca bivaju registrirani u Osservatore Romano, pa kad bi bio primqen neposredno iza toga {to sam bio kod dràvnog tajnika, smatrali bi se ti posjeti slu`benim, {to bi dalo povoda na{im neprijateqima da protestiraju kod Vatikana, a to Vatikan ho}e da izbjegne. ûjem, da je ve} bilo protesta i radi ove misije, koja je ina~e privatne forme i u javnosti nepoznata. Prema ovom tekstu iz Ru{inovi}eva pisma, Maqone je, dakle, vrlo srda~an. Ipak je misija privatna i posjet opet privatan, Ru{inovi} ipak pozdravqa u ime poglavnika, a Maqone uzvra}a pozdrave poglavniku. Maqone ne kaè, da Vatikan uop}e ne priznaje NDH, nego se ispri~ava, {to iz formalnih i tradicionalnih motiva ne moè da je prizna i de jure. Ipak Sveta stolica misli na Hrvatsku! A Maqone stoji usta{kom izaslaniku uvijek na raspolagawu, ~ak i tri puta u tjednu, samo neka se javi telefo964
nom. Prilikom ovog sastanka Maqone nije nijednom rije~i Ru{inovi}u spomenuo teror u Hrvatskoj, nije mu govorio o usta{kim zlodjelima, kao da se ona uop}e i ne doga|aju, on samo uzvr}a pozdrave poglavniku... Dne 25. III 1942, Ru{inovi} je bio ponovo kod kardinala Maqonea, i to povodom jedne vijesti u turskom listu La Republique, o nekom protestu pravoslavnog patrijarha, povodom pokoqa Srba u Hrvatskoj. Maqone je izjavio Ru{inovi}u, da on o tome protestu ni{ta ne zna, da nije informiran, da bi takva stvar do{la do Vatikana. Tom je prilikom Maqone Ru{inovi}u ipak potvrdio, da u Vatikan stiù inforamcije o usta{koj NDH, to jest, o usta{kim nedjelima, ali je to vrlo blago formulirao. Ru{inovi} pi{e: ... potvrdio mi, da nelijepi glasovi stiù o nama do wih. Informacije o te{kim zlo~inima Maqone naziva samo nelijepim glasovima, ali Ru{inovi} i Maqone zakqu~uju da su ti nelijepi glasovi ipak puste klevete. U monologu, koji je trajao 40 minuta, Ru{inovi} je Maqoneu iznio hrvatsko-srpski spor, prikazao mu, kako ranije u Hrvatskoj uop}e nije bilo pravoslavnih, ali je pravoslavna crkva silom pokr{tavala Hrvate, pa su tako nastali, navodno, srpsko-pravoslavni otoci u hrvatskom katoli~kom moru, a sada se ti la`ni pravoslavci vra}aju na katoli~ku vjeru. O nasiqu nad wima nema ni govora, sve su takve informacije toboè la`ne. Ru{inovi} uvjerava Maqonea, da je usta{ka vlada eminentno katoli~ka, da je Paveli} katolik ne rije~i nego djela, koji u svojoj ku}i ima kapelu i ìvi prakti~no katoli~ki. Takva vlada nije mogla dozvoliti to {to se hrvatskoj vladi od neprijateqa spo~itava. To je sve Maqone slu{ao od Ru{inovi}a, ni{ta nije pobijao, sve je uzeo pod gotov gro{, i na kraju izrazio svoje zadovoqstvo i svoju zahvalnost za tako to~ne informacije o stawu u Hrvatskoj. Maqone je izjavio: Vrlo sam vam zahvalan za te lijepe izjave i molim vas da do|ete k meni kad imate jo{ {to da mi lijepa saop}ite. Prozirne laì i historijski falsifikati, koji ne bi mogli da opsjene ni mnogo mawe upu}enog ~ovjeka, bili su dovoqni, da ovu, poslije pape najvi{u glavu katoli~ke crkve potpuno zadovoqe. Za Maqonea su te usta{ke glupe laì lijepe izjave, on èli da ga Ru{inovi} i ubudu}e posje}uje, kad opet skupi jo{ {to da mu lijepa saop}i. Maqoneu je, kao i papi, glavno, da Paveli} ima kapelicu u svojem stanu, da je vlada usta{kih razbojnika eminentno katoli~ka, a kad je tako, sve ostalo nije va`no. On, dodu{e, preporu~uje Ru{inovi}u blagost, jer se tim na~inom postiè vi{e nego silom, ali to je samo preporuka jedne metode! Pritom on nijednom rije~i ne osu|uje usta{ku krvavu silu. Maqone èli samo, da se suvi{e bu~nim zlo~inima neprijateqima ne da povoda za kampawu. To je glavno, a ne zlo~in kao takav. Eto {to pi{e Ru{inovi}: Na koncu mi veli, da je Hrvatskoj preporu~iti blagost, kojom se vi{e postiè negoli silom, a {to se ti~e povratnika, Sveta stolica se tome veseli, Hrvatska pak moè to politi~ki iskoristiti, ali treba izbjegavati ono {to neprijatequ daje povoda za pobjedu.
965
Treba, dakle, likvidirati pravoslavqe u Hrvatskoj, ali na takav na~in, da to bude za usta{tvo politi~ki korisno, a da ne daje neprijateqima povoda za kampawu protiv usta{tva. Maqone daje ovim tipi~ne jezuitske instrukcije, koje su usta{e prihvatile samo u wihovu prvom delu: likvidrali su pravoslavqe, ali nisu vodili mnogo ra~una o diskretnosti metoda. Radili su i daqe bu~no. Evo jo{ jednog dokaza, da su u Vatikanu vrlo dobro znali {to se u na{oj zemqi doga|a: Ru{inovi}evo pismo Lorkovi}u od 9. V 1942. On tu kaè: Dragi Mladene! ... Jo{ uvijek ima mnogo neprijateqa. îni se, da sve {to daqe i ~im kod nas boqe (! o.p.) oni postaju è{}i i bezobzirniji. Ima i tobo`wih prijateqa, koji nas strahovito napadaju, kleve}u posvuda, a osobito kod Vatikana, jer smatraju to kao najpodesniji teren, jer me|u samim diplomatskim korom, koji je zatvoren u zidinama Vatikana nalaze se mnogobrojni na{i neprijateqi, a ti propovijedaju urbi et orbi o razbojstvima i razbojnicima u Hrvatskoj. ûjem, da je ve} sakupqeno 8.000 fotografija, kao dokumenti izvr{enih zvjerstava nad srpskim pu~anstvom od strane usta{a. Dakako, o zlo~instvima ~etnika i komunista nema nijedne fotografije. Sve ono {to su ~etnici napravili fotografirano je, a nama neprijateqska promi~ba inkriminira kao zlodjela. Spremaju to i ~uvaju na{i neprijateqi, da nas uzmognu napadati u odlu~nim momentima. Ja se trudim koliko mogu da sve te laì suzbijem i da svaku stvar postavim na pravo mjesto i da na svakom koraku radim {to mogu, jer smatram da to {kodi ugledu dràve, naroda i vodstva... ... Savjetovano mi je od prijateqa, pa i onih iz Vatikana da sakupqamo to~ne podatke, fotografije i ostale dokumente o zlo~ina~kom djelovawu ~etni~ko-komunisti~kih elemenata nad na{im ìvqem. ... U Vatikanu su me pak izravno neki prijateqi molili, da bi sakupio toga materijala, pa im dostavio, jer bi oni mogli se time sluìti i nama koristiti... Kakvo Vatikan dobije mi{qewe o nama, ~ut }e ga svi ti, bili neprijateqi ili indiferentni. Lorkovi} zapisuje uz rub ovog dijela Ru{inovi}evog pisma Va`no! Ovaj je dokumenat vaàn iz mnogih razloga, a u prvom redu zato, jer nam otkriva kakvog je sve dokaznog materijala protiv usta{a Vatikan imao, a nije smatrao nu`nim da ga uvaì i da osudi usta{ke zlo~ince. Samo fotografija bilo je 8.000! Ali usta{e su odgovorne u Vatikanu, bez mnogo napora, uvjeravali da su to ~etni~ko-komunisti~ki, a ne wihovi zlo~ini. Ipak, tek kad uvi|aju, da bi im to moglo {koditi, jer i oko Vatikana ima nekih protivnika, usta{e po~iwu uùrbano da spremaju svoju dokumentaciju. Ho}e da suzbiju impresije, koje su izazvali dokumenti protiv wih nekim svojim dokumentima. Doskora }e se stvarno pojaviti ona Siva kwiga, usta{ko izdawe, koja }e se servirati u prvom redu Vatikanu, a koja }e se ~e{}e ovdje spomiwati. To je zbirka najgrubqih falsifikata. Usta{e su imali dovoqno svojih iskasapqenih `rtava i fotografskih aparata, da ih snimaju i prikaù kao `rtve partizana! Vatikan je to sa zadovoqstvom primao, dive}i se vjerojatno vje{tini falsificirawa. O odnosu kardinala Maqonea specijalno, a i samoga pape, prema NDH ima interesantnih podataka u Ru{inovi}evu pismu Lorkovi}u od 26. III.
966
1942. Tu Ru{inovi} pi{e o svojim razgovorima s mons. Prettnerom-Cippicom, ~ovjekom vrlo bliskim dràvnom tajniku. Ru{inovi} se je Prettneru-Cippicu tuìo, da dugo ~eka na prijem kod pape: On mi je obe}ao da }e se interesirati za to, pa }e me izvijestiti. Sutradan ve} je razgovarao s kardinalom Maqoneom o tome i nakon toga posjetio me u mom stanu, pa mi pripovijeda, kako stvar stoji. [to se ti~e prijema, to mogu biti potpuno miran, ali moram biti malo strpqiv, jer Vatikan ima dosta briga radi kampawe koja se je podigla u anglosaksonskom novinstvu protiv uspostavqawa diplomatskih odnosa izme|u Japana i Svete stolice. Napadaju Japan radi zvjerstava koja je po~inio nad katoli~kim ìvqem na Filipinima, a Sv. stolica je spremna da ba{ u ovim momentima raspravqa to pitawe i pokazuje se spremna da uspostavi te odnose. Osim toga, evo ve} i strana {tampa po~iwe pisati o odnosima izme|u Hrvatske i Svete stolice. Neprijateqima ni{ta ne izbjegne, kao {to nije izbjegla ni moja dosada{wa prisutnost kod Vatikana kao i posjeti u~iweni Vatikanu. Neprijateqima je jako krivo, a mo`da jo{ nekome. Kad se slegne ta buka protiv Vatikana, onda èli Sv. otac da ga posjetim i da malo ~uje izravno od predstavnika Hrvatske kakav je poloàj u Hrvatskoj. Zatim mi re~e, ali najpovjerqivije, da se Hrvatska ne moè tuìti na Vatikan. Do sada sve dobro ide i dobro }e i}i, mo`da puno brè, nego je to i{lo kod drugih. Kardinal mi je za primjer govorio o uspostavqawu odnosa izme|u Poqske i Vatikana nakon pro{log rata. Najprije je bio poslan kao vizitator biv{i papa Pije XI. (Ratti) u istom svojstvu kao Markone kod nas. U tom svojstvu ostao je preko dvije godine u Poqskoj, a i Poqska je eminentno katoli~ka zemqa. Eto, tako mi oni obrazlaù poloàj obzirom na na{e odnose. Tako je Maqone preko Prettnera-Cippica tuma~io odnos Vatikana prema NDH. Ni traga nekom negodovawu ili kritici, samo temporirawe i nastojawe, da se usta{ka NDH ne ozlojedi, nego zadrì {to tje{we vezana uz Vatikan. To je bila politika kardinala Maqonea. O odnosu kardinala dràvnog tajnika Maqonea prema usta{koj NDH ima podataka i u korespodenciji usta{kog opunomo}enika Lobokovi~a s Lorkovi}em. Postoji i jedno pismo samoga Maqonea Lorkovi}u, i to ono povodom izmjene usta{kih opunomo}enika u Vatikanu, kad je namjesto Ru{inovi}a do{ao Lobokovi~. Maqone je pisao, 16. H 1942, Lorkovi}u, usta{kom ministru vawskih poslova, pismo na francuskom jeziku, kao vatikanski dràvni sekretar, u kojem uzima do znawa, da je nastala spomenuta izmjena, da dolazi na mjesto Ru{inovi}a Lobokovi~. Tu kaè Maqone, da uvjerava usta{kog ministra, kako }e biti i Lobokovi~u na raspolagawu, da od wega prima toboè a titre priv obavje{tewa, koja se odnose na katoli~ku crkvu u Hrvatskoj, a koja }e Lobokovi~ biti ovla{}en da mu prenosi. Iako ovo pismo nagla{ava privatan karakter Lobokovi~eve misije, po svemu se vidi, da je odnos Vatikana i usta{ke NDH postojao de fakto u takvim oblicima, da je sve bilo u najboqem redu i najve}oj srda~nosti. Dok su ina~e u Osservatore Romano u nekim prilikama imali skrupula, da pojedine usta{ke li~nosti spomenu u
967
svojim rubrikama s usta{kim slu`benim nazivima, mi vidimo iz pisma kardinala Maqonea, da se on ne ustru~ava Mladena Lorkovi}a titulirati Ekscelencijom, to jest ministrom, {to zna~i da on kao dràvni sekretar Vatikana priznaje tu dràvu. U pismu od 10. H 1942. pi{e Lobokovi~ Lorkovi}u: 12. listopada primqen sam kod kardinala dràvnog tajnika i predao mu pismo na{eg ministra vawskih poslova. Primqen sam vrlo srda~no, ali je bilo strogo nagla{eno, da je moj primitak strogo posebni~ke naravi. Kardinalu je ve} sadràj pisma poznat, jer sam mu ga nekoliko dana prije po obi~aju poslao u priepisu preko monsiwora Montinija. Kardinal je svejedno pismo odmah u mojoj nazo~nosti pro~itao i zahvalio te izjavio, da }e mi u najskorije vrieme poslati odgovor. Primietio sam, da mu je mnogo vi{e stalo do dobrih odnosa moje vlade sa Svetom stolicom, nego li do sadràja jednog zapravo neslu`benog pisma. Nagla{ava se ponovo privatni karakter saobra}aja, ali iza tih formalisti~kih skrupula krije se ono na koncu gorwega teksta: Vatikanu je stalo, da svakako veè stvarno uza sebe usta{ku NDH. Iako kardinal Maqone èli da prikaè i pisma, koja izmjewuje s jednim usta{kim ministrom vawskih poslova, kao neslu`benu korespondenciju, s druge strane iskori{}uje priliku, da posredstvom Lobokovi~a izru~uje za Boì} 1942. ~estitke usta{koj dràvi. Eto Lobokovi~eva teksta iz pisma od 20. XII 1942.: Na moje izraène ~estitke k blizim blagdanima, uzvratio mi je kardinal-dràvni tajnik s najboqim èqama ne samo za mene osobno i za moju obiteq, nego je posebno naglasio i za domovinu i dràvu. Kardinal Maqone tako je dobro kotirao kod usta{a kao wihov prijateq i zagovornik, da su mu u znak zahvalnosti i pa`we ~inili poklone, a on ih je rado primao. Lobokovi~ pi{e u izvje{taju Lorkovi}u 18. V 1943.: Nakon svog povratka u Rim, posjetio sam kardinala-dràvnog tajnika Maqonea, kojemu sam predao reprezentativnu kolekciju hrv. cigareta, {to je primio s vidqivim zadovoqstvom. No, nije Maqone primao od usta{a samo reprezentativne cigarete, nego je s istim zadovoqstvom primao i kwige usta{kog ideolo{kog sadràja. On je zapravo bio i posrednik za papu prilikom tih usta{kih poklona. Lobokovi~ izvje{tava Lorkovi}a 9. II 1943: Kardinala-dr`. tajnika posjetio sam, da mu za Sv. otca predam poglavnikovo osobno pismo s umjetni~ki izra|enim latinskim prievodom usta{kih na~ela, prema propisima za predaju po{iqaka Sv. ocu. U ovoj formalnosti protokola, na koju su me izri~ito upozorili, vidi se, da Vatikan poglavnika smatra suverenom. Kardinal je s velikim zanimawem pregledao kwigu, izraziv{i ~u|ewe {to se kod nas mogu izra|ivati tako lijepe stvari. Istom prilikom predao sam kardinalu dr`. tajniku i jedan primjerak Sive kwige, za koju je on ve} bio ~uo. Zgraà se nad iznesenim strahotama, ali se ina~e nije upu{tao u davawe bilo kakvog suda o kwizi. Maqone, daje, dakle, priliku usta{ama, da predaju za papu poklone po protokolu predvi|enom za suverene. To se u javnosti ne}e opaziti, pa
968
Maqone dozvoqava to tajno zadovoqstvo usta{ama... Divi se kwigama usta{kog sadràja, makar i s formalne strane, dok ih jo{ nije pro~itao. Me|utim, kad pregledava Sivu kwigu, koja je besraman falsifikat, jer prikazuje partizane u Hrvatskoj kao krivce i po~initeqe pokoqa, koje su upravo sami usta{e ~inili Maqone se spontano zgraà nad iznesenim strahotama, to zna~i, on se solidarizira s usta{kim razbojnicima i daje im tako priznawe za uspjeli falsifikat. Kardinalu Maqoneu bila je usta{ka NDH prirasla srcu. Karakteristi~no je ovo mjesto iz Lobokovi~eva pisma Lorkovi}u 10. VI 1943, u kojem taj iznosi neke razgovore s legatom u Zagrebu Markoneom, prilikom wegova boravka u Rimu: Kardinal-dràvni tajnik Maqone izjavio je Markoneu da se sa àqewem boji za sudbinu hrvatske dràve nakon ovog rata. Bilo je to neposredno pred kapitulacijom Italije, kad je ishod rata bio ve} jasan. I tada jo{ Maqone àli, {to }e NDH mo`da nestati! (isto; str. 56 61) Poslije pape i kardinala dràvnog tajnika Maqonea, tre}i po rangu u Vatikanu bio je u doba rata mons. Montini. Danas, po smrti Maqonea, Montini je poslije pape najja~i ~ovjek, jer Pije XII nije vi{e uspostavio dràvnog tajnika, nego je te funkcije zadrào za sebe sama. Montini ima naslov tajnika za redovite, to jest, unutra{we poslove. Mons. Tardini, li~nost istog ranga, iz najve}e papine blizine, ima naslov tajnika za izvanredne, to jest, vawske poslove. U pismu od 4. III 1942, Ru{inovi} pi{e Lorkovi}u o Montiniju: To je osoba velikog povjerewa Sv. oca i jedini ~lan rimske Kurije, koji dva puta dnevno osobno izvje{}uje Sv. oca, ujutro i na ve~er. To je zato, jer je ~ovjek velikih intelektualnih sposobnosti, {iroke kulture i asketskog ìvota. Ovo sam ti naveo, da bi mogao ocijeniti va`nost osoba s kojima se susre}em u mojoj misiji, kao i va`nost wihovih izjava obzirom na nas. Daqe kaè Ru{inovi}: ... vele mi qudi, da on (Montini) vodi Vatikan. Taj je mons. Montini primio Ru{inovi}a 2. veqa~e 1942. neobi~no lijepo i sa puno srda~nosti. Montinija raduje taj posjet usta{kog izaslanika u Vatikanu. Montini izjavquje Ru{inovi}u da Sv. otac jako voli Hrvate, a on je sam spreman da nam pomogne. Do|ite k meni kaè Montini Ru{inovi}u i traìte od mene, u~init }u sve {to mogu... Zahvaqujem vam na posjetu od srca, vrlo mi je drago {to mogu razgovarati s predstavnikom hrvatskog katoli~kog naroda. Hrvatski narod izvr{io je svoju misiju u povijesti, a znat }e sigurno to i ubudu}e, tako je zavr{io Montini. Nema, dakle, sumwe o najve}oj pa`wi prema usta{tvu. Montini je ve} ranije, kako smo vidjeli iz vremena posjeta [egvi}a Vatikanu, bio temeqito informiran o zlodjelima usta{a. I sada prilikom posjeta Ru{inovi}a, s kojim je tako malo razgovarao, on je obavije{ten o strahotama hrvatskoga naroda! Me|utim, on o tome govori s Ru{inovi}em na vrlo obazriv na~in. To je vrlo karakteristi~no, pa }emo reproducirati to mjesto iz Ru{inovi}eva izvje{taja Lorkovi}u (4. III 1942):
969
Odmah u po~etku razgovora upitao me, {to se takvo dogodilo u Hrvatskoj, da se digla tolika buka protiv Hrvatske u svijetu. Je li mogu}e, da su se doga|ala mnogobrojna zlodjela i da li je istina, da se sa internircima postupa jako lo{e i da ih se maltretira. Ja sam sve to postavio na pravo mjesto i prikazao neprijateqsku promi~bu u pravom svijetlu, a {to se ti~e logora, rekao sam, da se moè pobliè obavijestiti preko apostolskog delegata u Zagrebu. Nadodao sam i to, da su bili ve} pozvani u logore strani novinari da ih pregledaju, koji su se nakon toga izjasnili, da su logori apsolutno prikladno ure|eni za boravak, obzirom na higijenska na~ela. Internirci koji su ve} pu{teni na slobodu vrlo se lijepo izraàvaju o ure|ewu logora, a nadasve hvale postupak prema wima. Tako je cini~ki prikazao usta{a Ru{inovi} stawe u logoru Jasenovac i mnogim drugim usta{kim logorima, u kojima je zaklano tisu}e i tisu}e qudi, na najsvirepiji na~in. On govori o higijenskim na~elima, o tome da su logori prikladno ure|eni za boravak, wemu su sve informacije, koje su u svijet probile o strahotama usta{kih logora, neprijateqska promi~ba, on mons. Montiniju postavqa stvari na pravo mjesto, a visoki vatikanski prelat s najve}om lako}om sve to prima, bez prigovora, te svojom zavr{nom izjavom daje upravo nov podstrek usta{kim zlikovcima za nova zlodjela: To ga vrlo veseli i kaè, da je Sv. stolica i uzimala sve te vijesti sa rezervom, a sada mu je osobito drago kad to ~uje iz ustiju Hrvata-katolika. Sve one pritu`be iz raznih krajeva svijeta na prilike u Hrvatskoj, sve se je to u Vatikanu odbijalo kao bob o zid, tamo su to primali sa rezervom, zapravo nisu htjeli da vjeruju, a ono {to pri~a Ru{inovi}, to je za wih ìva istina, to je ono, {to mons. Montinija vrlo veseli. Nakon ovakvih izjava najvi{ih predstavnika vatikanske Kurije usta{e nisu imali doista drugo da ~ine, nego da nastave krvavim poslom. Nitko razuman ne}e vjerovati, da je Montini bio toliko naivan, pa je Ru{inovi}eve rije~i doista primao kao ìvu istinu, da on i ostala vatikanska gospoda nisu znala to~no stawe, ta oni su imali goleme albume fotografija materijala iz Hrvatske o pokoqima, dobivene s druge strane, ali Montini i wegovi glume naivnost i uvjerenost u istinitost usta{kih rije~i. Montini, dodu{e, savjetuje usta{koj vladi, s nekoliko fraza, neku tobo`wu blagost, ali dok to kaè, on je uvjeren, da je to samo forme radi, a da blagosti nikad ne}e s usta{ke strane biti: Va{oj vladi i vode}im krugovima preporu~ujte blagost, a {to se ti~e na{ih odnosa sve }e biti dobro, samo vi radite dobro, a forma u odnosima ve} }e do}i. Montini ne kaè, da je krv, koju su usta{e prolili, razlog, da Vatikan ne prizna NDH, on govori povr{no o blagosti i kao da namjerno upotrebqava labilnu formulu samo vi radite dobro, to zna~i tako, da bude {to mawe buke, pa }e vas Vatikan priznati doskora i de jure. Odnosi ve} postoje, a forma u odnosima ve} }e do}i. Mons. Montini je uvijek, prilikom svih dodira s usta{kim opunomo}enicima, ostajao na svojoj liniji simpatija prema usta{tvu. Eto, {to javqa Lobokovi~ Lorkovi}u u svojem pismu od 10. VI 1942:
970
Kod Mons. Montinija bio sam tri puta primqen. On je glavar drugoga odjela dràvnog tajni{tva. Primio me je svaki put s nagla{enom susretqivo{}u, koja je i{la ~ak tako daleko, da me je jednom primio ispred jednog ambasadora, koji je ~ekao. Montini je desna ruka Svetog otca i smatran jednom od najutjecajnijih li~nosti u Vatikanu. I. razgovor: Govorilo se uglavnom o mojoj obskrbi iz Vatikana. Obe}ao je da }e sve u~initi, premda je moj poloàj izvanredno delikatan. Lobokovi~ ovim pismom otkriva osobite sklonosti Montinija za usta{kog opunomo}enika, kojega prima ~ak prije jednog ambasadora, dakle, prije predstavnika dràve, s kojom Vatikan ima redovite diplomatske odnose. On time odaje osobitu po~ast usta{koj NDH. Montini, bez obzira na postoje}e formalnosti, uvr{tava usta{kog opunomo}enika u red redovitih diplomatskih predstavnika i u pogledu opskrbe, koja je za vrijeme rata bila osobito te{ka. O toj stvari je Lobokovi~ razgovarao s Montinijem jo{ jednom. On o tome pi{e u pismu Lorkovi}u od 20. XII 1942: Posjetio sam i drugog tajnika mons. Montinija... S wime sam uglavnom raspravio pitawe mojeg snabdijevawa ìveèm i benzinom iz Vatikanskog Grada. To pitawe smatram ~isto na~elnim, budu}i, da i papinski delegat u Zagrebu uìva diplomatske povlastice, a da ne pripada diplomatskom zboru. Ta je stvar bila ure|ena na zadovoqstvo usta{kog opunomo}enika. Dne 14. IV 1943. Lobokovi~ izvje{tava Lorkovi}a o slijede}em: Mons. Montiniju predao sam tako|er gore spomenute kwige (Usta{ka na~ela na latinskom jeziku i Sivu kwigu, o.p.). Ushi}en je opremom Usta{kih na~ela i izrazio je èqu, da bi wihova provedba bila isto tako uspjela kao i izvedba kwige. Za Sivu kwigu je ~uo. On je uvjeren, da je Hrvatska bedem (ein Bollwerk) protiv boq{evizma, da to Sv. stolica znade i da je u sva~ijem probitku, da Hrvatska ima svoje sada{we granice prema Istoku. Hrvati se sa Srbima ne mogu amalgamirati. Me|utim, je rekao: Vi ne slutite koliko mi iz same Hrvatske dobivamo protesta radi represalija, koja vr{e usta{ke vlasti bez mnogog razlikovawa krivih i nekrivih, ba{ onako kako vi to tvrdite za Talijane, samo {to se Talijani nalaze na tu|em, me|u nepoznatima, a vi postupate nepravedno strogo prema svojima. Na kraju mi je dodao, da se Sv. otac iskreno obradovao poglavnikovom brzojavu prilikom godi{wice krunisawa. Ovoga puta, u razgovoru s Lobokovi~em, bio je Montini malo o{triji u ocjewivawu usta{kog krvolo{tva, ali ipak nije bio formalno ni stvarno onako o{tar kako su to o~ekivali oni naivni o~ajnici, koji su upu}ivali papi proteste povodom usta{kih pokoqa. Sve se je svr{avalo na ovakvim letimi~nim frazama o represalijama, o nerazlikovawu krivih i nekrivih. Montini, dakle, smatra, da je usta{tvo djelomi~no u pravu, kad vr{i nasiqa, ali neka nasiqa vr{i samo prema krivima. Montini time dopu{ta, da usta{tvo moè imati opravdawa za krvava nasiqa, samo treba paziti, da to ne izaziva suvi{e veliku reakciju, negodovawe u svijetu. On time opet sugerira, indirektno, taktiku tihog obra~unavawa s protivnicima. Da pak u na~elu Vatikan, a ni sam papa ne osu|uje usta{tvo, uza sve to, {to u Vatikan stiù brojni protesti, redovito dobro dokumentira971
ni, Montini je dokazao onima, {to Lobokovi~ na kraju kaè: Montini izjavquje, da se papa iskreno (!) obradovao poglavnikovu brzojavu! Iako taj brzojav pada me|u bezbrojne proteste, koji stiù u Vatikan, a govore o krvoèdnosti toga poglavnika, papa se iskreno raduje poglavnikovu brzojavu! Moè li biti ve}eg cinizma? Montini, u istom razgovoru u kojem govori o brojnim protestima protiv krvavih usta{kih djela, izjavquje, da èli, da usta{ka na~ela budu onako lijepo izvedena, kako je lijepa kwiga, u kojoj su ta na~ela {tampana. On daje podstrek za daqwa usta{ka nedjela i time, {to poru~uje usta{koj vladi, da on i Vatikan smatraju usta{ku Hrvatsku bedemom protiv boq{evizma. To zna~i hu{ka ih protiv partizana. On razjaruje usta{e protiv Srba, isti~u}i da NDH mora postojati i da ona mora imati svoju usta{ku granicu na Drini. On podupire i tezu, da usta{e moraju likvidirati Srpstvo, jer se Hrvati i Srbi ne mogu nikada amalgamirati. Ni{ta nije jasnije nego ~iwenica, da ni Montini (kao ni Moqone ni sam papa) nije ni{ta u~inio protiv usta{kog nasiqa nad Hrvatskom, nego da je, naprotiv, to nasiqe podupirao, makar je po neki put izrazio tobo`we negodovawe zbog suvi{e razgla{enih nasiqa. To licemjerno negodovawe nije nikad imalo druge motive nego la`ne obzire i bojazan, da na Vatikan ne padne prevelika qaga zbog ortakluka s krvavim usta{kim razbojnicima. Najva`niji prelat u vatikanskoj Kuriji poslije Maqonea i Montinija bio je Tardini, papin tajnik izvanrednih poslova. I taj je, i Ru{inovi}a i Lobokovi~a primao najsrda~nije. Ni od wega nisu oni nikada ~uli o{trije rije~i osude usta{kih zlo~ina. Licemjerstvo Tardinijevo formalno je ja~e nagla{eno negoli u Montinija, on se mnogo vje{tije zaklawa iza la`nih fraza i upozoravawa na pravednost i blagost, ali su{tina je i kod wega ista. U pismu od 4. III 1942. pi{e Ru{inovi}u o svom posjetu Tardiniju: Preuzv. Tardini, nakon {to smo se upoznali i pozdravili, po~eo je ovako: Hrvatska je mlada nacija, jo{ mla|a kao dràva, a mladi ~esto prave pogre{ke, koje su u skladu sa wihovom dobi, pa nije ~udo da ih je i Hrvatska pravila. To je qudski, moè se razumjeti i opravdati, ali neprijateq ne}e ni jedno ni drugo, jer traì zlo i ondje gdje ga nema. Zato se digla velika buka na Hrvatsku. Tardini ovime priznaje usta{ku NDH, on o woj govori kao o mladoj dràvi, on ne ~eka ishod rata, da to konstatira. To je mlada dràva u~inila pogre{ke. Tako blago Tardini naziva rijeke krvi, koje je usta{tvo prolilo. On smatra, da je ta krv u skladu s mladom dobi usta{ke NDH, i nije ~udo da ju je usta{tvo prolilo. To je za tog visokog vatikanskog prelata qudski i moè se razumjeti pa ~ak i opravdati! Ali svijet se buni, a taj svijet koji se buni, Tardini naziva neprijateqima! Taj neprijateq traì zlo i ondje gdje ga nema. Time Tardini kao da èli kazati, da i nije sve istina, {to se o usta{kom krvolo{tvu pri~a. Digla se eto i ve}a buka nego {to je bilo potrebno. Tardini je iskoristio ~itav arsenal jezuitske kazuistike da se dotakne ove neugodne teme, pa da usta{kom opunomo}eniku sugerira pravilnu taktiku. On je govorio Ru{invi}u ovako:
972
Nu, danas, kad Hrvatska postoji ve} skoro godinu dana, ima i stanovito iskustvo. Ono {to ne vaqa treba odbaciti, a najve}a krijepost bilo pojedinca, dru{tva, naroda ili dràve, sastoji se u tome da se priznavaju u~iwene pogre{ke, jer ih se samo na taj na~in moè ispraviti. Hrvatska je puna lijepih tradicija da joj ve} te pruàju jamstvo sjajne budu}nosti, ako vodstvo hrvatskog naroda bude i{lo za pozivom koji je hrvatskom narodu namijenila providnost, a misle}i uvijek na svoju povijesnu misiju na onom teritoriju i na op}i poloàj u svijetu. Teàk je poloàj Hrvatske, mi to vrlo dobro znamo, ali uz pamet, dobru voqu i Bo`ju pomo} sve }ete pote{ko}e prebroditi. [to se ti~e unutarwe politike, imate problem Srba. Sv. stolica zna vrlo dobro {to su Hrvati podnijeli kroz dva zadwa desetqe}a u ujediwenoj Kraqevini. (Ovako se izrazio doslovce o Jugoslaviji). Sje}amo se vrlo dobro uputa koje smo davali nunciju u Beogradu, a moète biti sigurni, da se on zauzimao za Hrvate i barem nastojao sprije~iti ono {to ih je ti{tilo. Te{ko vam je bilo, u~iwene su vam nepravde, ali po{to ste vi dobri katolici i ìvite kr{}anskim ìvotom, znate da je kr{}anski opra{tati i svojim neprijateqima, pa to morate provoditi i u djelo. Bez obzira na to, politi~ki nije mudro navu}i mr`wu naroda koji s vama ìve pod istim krovom. Treba strpqivosti i blagosti, pa traìte na~ina, da se stope s vama, a za to treba vremena. To je pak jedini put, da se postigne trajan uspjeh. Hrvatska mora budno paziti i na razvitak op}ih politi~kih doga|aja. Ona je eminentno katoli~ka zemqa, pa se treba ~vrsto i iskreno povezati s velikim katoli~kim narodima, kao na pr. s Italijom, jer nitko od nas ne zna {to nas sve moè sna}i poslije ovog velikog sukoba. Ru{inovi} dodaje: Ovo zadwe malo me je za~udilo, ali badava, na svakom koraku se osje}a da su oni svi Talijani. Ja sam slu{ao i nakon toga odgovorio i obrazloìo poloàj u Hrvatskoj u onom smislu, kako sam ve} to razlagao i kardinalu Maqoneu, o ~emu sam u pro{lom izvje{taju obavijestio. O~ito je iz rije~i Tardinijevih, da je on za promjenu usta{ke taktike, a da o su{tini ne diskutira. Neka se prestane s brutalnim metodama prema Srbima, treba da se Srbi postepeno stope s Hrvatima. On misli i na takav ishod rata, koji bi se razlikovao od onoga, {to nacifa{izam i usta{tvo zami{qa. U tu svrhu upravo treba mijewati taktiku, jer NDH treba da ostane, a mo}i}e ostati samo, ako bude {to mawe optere}ena ratnim zlo~inima. Tada }e se povezati s blokom katoli~kih dràva. Tardini je vjerojatno mislio i na podunavski blok pod vodstvom katoli~ke Italije. To je krajwi smisao Tardinijevih sugestija. On ne negira i ne pobija usta{tvo kao takvo, on mu èli samo pokazati pravi put. Ru{inovi} u vezi s Tardinijem pi{e daqe: Zatim smo govorili o Saboru. Mogu ti re}i, da je saziv Sabora odjeknuo politi~ki izvanredno dobro ne samo u Vatikanu, nego i ina~e u ovamo{wim politi~kim krugovima. Vatikanci prate rad Sabora i registriraju u Osservatore, ali nisam razumio za{to nisu donijeli, da je Sabor i vlada na ~elu s poglavnikom i{ao u crkvu na saziv Duha Svetoga, {to bi wih naj973
vi{e moglo zanimati, pa sam to predbacio na adresu uredni{tva. On (Tardini, o.p.) mi na to veli, da je to nenamjerno u~iweno, jer su sigurno prenijeli vijest od Stefanija ili koje druge agencije. Ina~e, taj ~in ih je uvelike razveselio. On je sam proputovao kroz Hrvatsku i imao priliku, da izbliza malo upozna Hrvate, te je stekao jako dobro mi{qewe o wima, tako da je upravo ~udno, kako se je moglo doga|ati ono za {to su nas neprijateqi obijedili. U tako srda~nom raspoloèwu odvijao se je na{ razgovor i na rastanku zaèlio je sve dobro hrvatskom narodu i dràvi, a on mi se stavqa na raspolagawe, kad god {to ustreba. Licemjerac Tardini, koji je toliko zabrinut, da svijet ne bi bio uzbu|en krvolo{tvima usta{tva, smatra Paveli}ev Sabor najsramotniji falsifikat u historiji Hrvatske pozitivnim doga|ajem, to je wega i ostali Vatikan uvelike razveselilo. Treba znati, da je Paveli} taj sabor formirao samo zato, da bi naivni svijet uvjerio, kako ima neki parlamenat, koji odobrava wegova zlodjela, koji wegove krvave zakone donosi i odobrava. Tardini i ostali odgovorni faktori u Vatikanu vesele se, tom nadrisaboru, koji je skalupqen od najgoreg olo{a, da bi se dala parlamentarna forma Paveli}evim zlodjelima. Zna~ajno je i ono, {to Ru{inovi} na kraju svog izvje{taja o razgovoru s Tardinijem kaè: Tardini èli sve dobro ne samo hrvatskom narodu, nego i dràvi! Tardini, dakle, èli da NDH ostane, da usta{tvo ostane, da djeluje, ali s mawe buke, da bude {to mawe protesta od strane neprijateqa. Odnos mons. Tardinija prema usta{koj NDH karakterizira i Lobokovi~ u izvje{taju Lorkovi}u od 14. IV 1943: Mons. Tardinija, dotajnika za izvanredne politi~ke poslove u dr`. tajni{tvu, posjetio sam, da mu predam latinsko izdawe Usta{kih na~ela, Sivu kwigu i Strahote zabluda. Osim toga, predao sam mu ~itav niz, u na{em uredu izra|enih, brojidbenih podataka, te pregled raznih zakonskih odredaba i propisa o poloàju katoli~ke crkve u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, zajedno s usporednim pregledom razlika izme|u biv{e Jugoslavije i na{e dràve obzirom na kat. crkvu. Predavaju}i mu Usta{ka na~ela, naglasio sam kako su ta na~ela proèta kr{}anskim duhom? Me|utim je priznao, da Usta{ka na~ela ne poznaje i da }e ih sa zanimawem pro~itati. Za poglavnikovu kwigu Strahota zablude rekao je: Ovo je bez sumwe dobra stvar i poznato nam je, da sadrì vrlo dobra na~ela. O toj sam kwizi ve} mnogo dobra ~uo pa mi je zbiqa drago, da }u sad imati priliku sam kwigu pro~itati. Tardini se iskreno zaletio, kad je ironi~ki kazao Lobokovi~u: To vi zovete kr{}anskim duhom? za Usta{ka na~ela. Ali je odmah zatim pokazao svu svoju diplomatsku simpatiju za usta{tvo, divqewem Paveli}evoj kwizi Strahote zabaluda. To je Tardiniju nesumwivo dobra stvar, koja sadrì vrlo dobra na~ela. On se veseli {to }e to mo}i pro~itati, po{to je o toj kwizi ve} mnogo dobra ~uo. Poznato je, da je to jedna od najnepismenijih kwiga {tampanih na hrvatskom jeziku, pa je ~udno od koga je Tardini mogao o woj ~uti tako dobre kritike. Uostalom, u woj su ona ista na~ela, koja Tardini ironizira onom opaskom Lobokovi~u o Usta{kim na~elima, jer je Paveli} autor i jednog i drugog djela.
974
Ovdje iznesena svjedo~anstva, to jest dokumenti koji iznose mi{qewa vatikanskih ministara Montinija i Tardinija, najvjernije osvjetquju odnos Vatikana i usta{tva. Najvi{i funkcioneri Vatikana vrlo dobro znaju {to se u Hrvatskoj doga|a, a to im je samo pone{to neugodno. I to samo zbog odjeka u javnosti, a ne iz dubqih, moralnih i humanih razloga. Ni ti najvi{i papski funkcioneri ne nastupaju odlu~nije, oni samo sugeriraju lukaviju taktiku. Ni na kraj pameti im nije, da zbog stra{nih usta{kih zlo~ina prekidaju odnose s usta{tvom. Oni predosje}aju, kakav }e biti ishod rata, ali ni to ih ne upu}uje na raskid odnosa s usta{tvom. Naprotiv, oni su zabrinuti za sudbinu NDH po svr{etku rata i poraza osovine, pa smi{qaju kombinacije, u kojima bi NDH bila spasena. Ova se misao ~esto javqa u toj dokumentaciji, osobito 1943. godine. Stvar je utoliko karakteristi~nija za politiku Vatikana, koji u to vrijeme i daqe priznaje Jugoslaviju i drì s wome odnose na osnovu priznawa de jure. (isto; str. 62-68) Po uzoru na Maqonea, Montinija i Tardinija, odnose se prema usta{koj NDH i mnogi drugi visoki predstavnici Vatikana. Na primjer, kardinal Pizzardo. O wemu pi{e Lobokovi~ Lorkovi}u 10. VI 1943: Posjetio sam kardinala Pizzarda, prefekta Sv. Kongregacije za nauke i sveu~ili{ta. Predao sam mu latinska Usta{ka na~ela i Sivu kwigu, kao i Strahote zabluda. Kardinal vidi sada{wi poloàj u svietu kao ne{to prolazno i misli, da }e sada{wa karta Europe doìvjeti velikih promjena. Uvjeren je, da Hrvate u svakom slu~aju treba odieliti od Srba. Ina~e je najskloniji Dunavskoj konfederaciji, kao rie{ewu problema sredwe i jugoisto~ne Europe. Kardinal Pizzardo je poznat kao vrlo ambiciozan ~ovjek. Wegovo se ime mnogo spomiwalo kod posliedweg izbora pape. Navodno, da je bio me|u najozbiqnijim kandidatima. I ovaj kardinal stoji na stanovi{tu, da Jugoslavije ne smije vi{e biti. On misli, da Hrvate treba odijeliti od Srba, a da Hvatska treba da u|e u Dunavsku konfederaciju. Bilo je to sredinom 1943, neposredno pred kapitulacijom Italije, kada je ve} ishod rata bio vi{e ili mawe jasan. Pizzardo se ne zanosi vi{e nekim osovinskim rje{ewima, dakle ne vidi mogu}nosti ni za usta{ku NDH u prvobitnom obliku, ali misli na Dunavsku konfederaciju, u kojoj bi mogla da se na|e i usta{ka NDH. U pismu od 14. IV 1943. Lobokovi~ izvje{tava Lorkovi}a o posjetima kardinalu Mercattiju i kardinalu Marchetti-Selvagianiju. O prvom pi{e: Kardinala Mercattia, nadstojnika Vatikanske kwi`nice posjetio sam, da mu za Vatikansku kwi`nicu predam Usta{ka na~ela, Sivu kwigu, poglavnikovu kwigu i ukusnu u koù uvezanu Kirinovu mapu starog Zagreba, {to mi je u tu svrhu predao zagreba~ki gradona~elnik g. Ivan Verner prilikom svojeg boravka u Rimu. Kardinal Mercatti je izraziti skromni u~ewa~ki tip. Pet je godina bio na ~elu milanske Ambrozijanske kwi`nice, nakon toga radi neprekidno 50 godina u Vatikanskoj kwi`nici, kojoj je ve} duì niz godina na ~elu. Bio je ganut na{om pa`wom i s velikim veseqem je primio donesene kwige. Za Usta{ka na~ela ustvrdio je, da su pravo bibliofilsko remek-djelo ukusa i grafi~kog umie}a. Divio se stilu i izradbi
975
slova, izjaviv{i, da je ta kwiga zbiqa krasan prilog Vatikanskoj kwi`nici, koja sigurno nije siroma{na. Bio je razdragan i Kirinovom mapom te je rekao, da }e se osobnim pismom zahvaliti zagreba~kom gradona~elniku. I ovaj je stari kardinal skromni u~ewa~ki tip, bez sustezawa izraàvao svoje simpatije za usta{tvo. Wemu }e Usta{ka na~ela biti zbiqa krasan prilog Vatikanskoj kwi`nici... A kardinala Marchetti-Selvaggianija Lobokovi~ ovako opisuje: Kard. Marchetti-Selvaggiani, papisnkog namjesnika u upravi rimske biskupije, tako|er sam posjetio i predao mu gore spomenute kwige (Usta{ka na~ela, Sivu kwigu i Strahote zabluda). Kardinal Marchetti bio je dugo vremena u diplomatskoj karijeri, naro~ito u Wema~koj, pa za tu zemqu ima velikih sklonosti. Sa sada{awom se wema~kom vladom nikako ne slaè. Za na{e je stvari i za na{a pitawa pokazao dosta zanimawa i sloìo se sa mnom o pitawu granice na Drini, ali je dodao, da vrlo sumwa, da }emo u tome uspjeti, pogotovo, ako pobiede saveznici. Treba uzeti u obzir, da je to pisano malo prije kapitulacije Italije, kad su u Vatikanu ve} vidjeli pravu situaciju, ali i taj kardinal smatra, da usta{ka dràva mora ipak i daqe postojati, da mora imati granicu na Drini, iako sumwa da }e se to odràti, pogotvo ako pobjede saveznici. Kardinal Pelegrineti bio je vi{e godina papinski nuncij u Beogradu, pa vrlo dobro poznaje jugoslavenska pitawa. Me|utim, ostaju}i vjeran svojoj praksi iz vremena slu`bovawa u Jugoslaviji, on je dosqedan usta{ofil. O wemu pi{e Ru{inovi} Lorkovi}u u pismu od 20. III 1942.: Ja sam nadaqe posjetio jo{ dva kardinala i to: Pelegrinetija, koji je svojedobno bio nuncij u Beogradu. S wime se nisam trebao puno mu~iti, jer Srbe vrlo dobro poznaje i jako su mu dragi! On mi je ~itav sat govorio o wihovoj politici, o Aleksandru i spomenuo krvni~ka djela kraqa Aleksandra itd. Jednom rije~ju, on bi mogao da brani na{u stvar kod Vatikana boqe od mnogih nas, jer na{u povijest tako savr{eno pozna, da sam se ja vrlo za~udio, a Srbi su mu se zamjerili kao rijetko tko drugi. Zavr{io je, kad bi i bilo sve istina, {to se spo~itava Hrvatima obzirom na progone Srba, za onoga koji pozna pro{lost, ne bi se bilo ni{ta ~uditi, okrutnosti ne bi se mogle odobriti, ali se sve to moè razumjeti. I ovaj kardinal podstrekava usta{e na zlo~ine, mada usput licemjerno kaè, da se okrutnosti ne bi mogle odobriti. Po wegovu mi{qewu, zlo~ini, koje usta{e ~ine nad Srbima, mogu se razumjeti. On se slaè s usta{ama zato, jer je ogor~en na Srbe, koji da su mu onemogu}avali, za vrijeme nuncijature u Beogradu, da provodi vatikanske planove u Jugoslaviji. Ni nasqednik Pelegrinetijev na poloàju nuncija u Beogradu, mons. Feli~i (koji je zapravo i daqe u ono vrijeme nuncij za Jugoslaviju, jer jo{ postoje diplomatski odnosi s vladom Jugoslavije u inozemstvu), ne razlikuje se mnogo od Pelegrinetija. On podràva veze s usta{ama. On se zalaè da usta{ke akcije u Vatikanu uspiju. Ru{inovi} pi{e o wemu u pismu od 5. VI 1942. Lorkovi}u: Na koncu jo{ mogu istaknuti, da se mons. Feli~i u svakoj prilici vlada prema nama izvanredno susretqivo, pokazuju}i veliko razumievawe za
976
na{e prilike, te je pa~e jednom izjavio, da je uvjeren, da Vatikan u svojoj rezerviranosti prema nama pretjeruje. Kardinal Fumasoni-Biondi, prefekt Kongregacije za propagandu vjere, pokazao je u vi{e navrata svoje simpatije za usta{ku NDH. Wega su posje}ivali i Ru{inovi} i Lobokovi~. Ru{inovi} je pisao u jednom pismu Lorkovi}u od 20. III 1942. da je: Neobi~no fin gospodin, ali nas pozna od prilike toliko koliko ja Novu Gvineju ili {to sli~no. On jo{ nije ni znao da jo{ nisu uspostavqeni odnosi izme|u Hrvatske i Svete stolice, barem tako pri~a, ali ja mu vjerujem, jer me je pitao da li Antivari i Skopqe spadaju sada u Hrvatsku ili koju drugu dràvu. Dok Ru{inovi} toga kardinala prikazuje kao senilnu budalu, iako je neobi~no fin gospodin, Lobokovi~ mu nosi na poklon usta{ke kwige i prima od wega za uzvrat bezgrani~ne komplimente za usta{tvo. On pi{e Lorkovi}u u pismu od 15. IV 1943: Posjetio sam kardinala Fumasoni-Bondia, prefekta Sv. kongregacije za ra{irewe vjere (De propaganda fide) i pokroviteqa hrv. Zavoda sv. Jeronima, da mu predam latinsko izdawe Usta{kih na~ela, Sivu kwigu te osobno pismo g. ministra vawskih poslova dr Lorkovi}a, kojim ga obavie{tava, da hrvatska vlada daruje svotu od sto tisu}a lira za umjetni~ko poqep{awe Zavoda sv. Jeronima. Kardinal je bio vrlo razdragan darom, pridràv{i si da osobnim pismom zahvali g. ministru. Usta{ka na~ela su mu se svidjela te ih je s velikim zanimawem pomno pregledavao i ~itao: izrazio je svoju srda~nu èqu, da bi Bog uzdrào Hrvatsku. Ovaj kardinal saziva Boga da uzdrì Hrvatsku, to jest NDH, divi se usta{kim na~elima i prima sto tisu}a lira, koje {aqe ministar vawskih poslova jedne dràve, koju toboè Vatikan ne priznaje. Lorkovi} je tu svotu poslao samo zato, da bi imao pretekst za usta{ku ingerenciju u rimskom Zavodu sv. Jeronima, koji je vlasni{tvo jugoslavenske dràve, a kardinal Fumasoni-Biondi prihva}a tu makinaciju, te podupire usta{ku NDH u posizawu u zavod Sv. Jeronima i omogu}ava usta{ama da dobiju jo{ jedan dokaz kako ih Vatikan uvaàva (...) U pismu od 10. III 1942, Ru{inovi} pi{e Lorkovi}u o mons. Micari, nunciju u Belgiji, s kojim se upoznao i koji radi za usta{ku NDH: Dosta dobro pozna prilike i u na{im krajevima. Ima lijepo mi{qewe o Hrvatima. Veliki je prijateq Maqonea i wegov {kolski drug. Ovih dana bit }u s wime na ru~ku kod wegovog ne}aka, koji je moj prijateq iz vremena kad sam pred tri godine radio na klinici u Rimu. Sam nuncij je vrlo qubezan i rekao mi je, da se obratim wemu u svemu {to mi treba kod Vatikana, da }e vrlo rado u~initi. Takvih je posrednika za Vatikan usta{ka NDH imala vi{e. Bilo ih je, koji su komunicirali direktno s papom. Me|u tima bio je mons. Arborio Mela di SantElia, papin komornik. Taj je prenosio papi direktno ono {to je ~uo od Ru{inovi}a, a Ru{inovi}u je davao direktne sugestije u zavijenoj formi po papinoj èqi.
977
Karakteristi~no je ovo mjesto iz Ru{inovi}eva pisma Lorkovi}u od 28. V 1942: U Vatikanu bio sam primqen od mons. W. Preuzv. Arborio Mela di SantElia. On je maestro di camera Pontificia ... Bio je izvanredno qubezan i srda~an prema meni. Razgovarili smo dosta dugo o na{im prilikama te odnosima izme|u nas i Svete stolice. Uvjeravao me je o qubavi i zanimawu Sv. oca za Hrvate i Hrvatsku, pa mi je i tuma~io za{to jo{ nema slu`benih odnosa. Obrazlaè to kao i ostala vatikanska gospoda, nu u potrebi Sv. stolica bit }e nam najboqi prijateq i sve }e u~initi da za{titi i pomogne Hrvate, nastavio je. Ovaj gospodin nije diplomat po struci, pa i wegov razgovor i dràwe prema meni bilo je razli~ito od onoga kod dosada{wih mojih posjeta Vatikanu. Preko wega mogao sam odmah do}i do Sv. oca, ali to nije put za diplomatske predstavnike, koji moraju traìti prijem preko Dràvnog tajni{tva, pa mi je savjetovano, a i sam sam mislio, da je najboqe jo{ ~ekati. Uzvratio mi je posjet. Izjavquje se spremnim u~initi mi svaku uslugu i izrazio je èqu, da bi ga ~e{}e posjetio, a on }e rado do}i k meni, ako ga pozovem. Mislim, da je dobro biti u vezi s wime, jer }e ipak papa ne{to ~uti od wega... Preko ovog papinskog komornika usta{e su plasirali svoje èqe direktno kod pape. Kako je usta{e taj papin komornik uvjeravao, nije potrebno da se uznemiruju {to nisu de jure priznati, to je i onako samo formalnost, a papa }e za NDH uvijek sve u~initi. Takav prelat, blizak papi, bio je i general primostrate{kog reda Noots. I on je posredovao izme|u usta{a i pape direktno. O wemu pi{e Ru{inovi} u pismu od 28. V 1942: Ovih dana jednom slu~ajno{}u upoznao sam generala primostrate{kog reda. To je jedan red strogog ìvota, a ve}inom je sluìo za plemi}ke krugove, koji su se posvetili Bogu. Rodom je iz Belgije, Flamanac. Zove se Noots. Vrlo je kulturan ~ovjek, govori perfektno engleski, talijanski, wema~ki i francuski, a ne{to i mayarski. Dva puta smo se sastali. Razgovarali smo o svemu {to zanima Hrvatsku i Sv. stolicu. On je naime vi{e puta proputovao kroz Hrvatsku pa pozna na{e prilike, borbu na{u za nezavisnost i apsolutno simaptizira s nama. Skorih dana priredit }e mi u svom samostanu jedan ru~ak, na koji }e pozvati stanovitu gospodu iz Vatikana, koji imaju upliva kod Sv. oca. To }e u~initi zato, da bi mi omogu}io dodir sa tim qudima. Vrlo je ugledan u Vatikanu, a kako sam kasnije saznao, i bliz Sv. ocu. Wegova susretqivost i srda~nost upravo me za~udila. Jedan do daqwih usta{kih prijateqa u Vatikanu je mons. BorgonciniDucca, ambasador Sv. stolice kod Kvirinala. I wemu je Lobokovi~ donio na poklon usta{ku literaturu, on ga je primio vrlo qubazno i sa zanimawem prihvatio donesene kwige, kako pi{e Lobokovi~ u pismu od 14. IV 1943. Lobokovi~ je kod Borgoncini-Duccae htio intrigirati protiv fa{isti~ke Italije, koja naoruàva ~etnike protiv usta{a. Borgoncini-Ducca je na to uzvratio, da kod Talijana postoji veliki strah od panslavizma i da im je u probitku {to vi{e podjarivati opreke me|u balkanskim narodima.
978
Osim toga, politiku vode qudi, koji ne poznaju bit balkanskih problema, pa se tako lako mogu tuma~iti sve pogre{ke, koje se na tom podru~ju stalno po~iwaju. Borgoncini-Ducca nastoji da opravda fa{isti~ku politiku na Balkanu, ali on je odu{evqen usta{tvom: Na kraju izrazio je svoje veseqe, {to sam ovdje kaè Lobokovi~ isti~u}i va`nost i osjetqiost mojega poloàja. Obe}ao mi je svaku pomo} i potrebnu suradwu. Tvrdi, da je iskreni prijateq Hrvata. Mons. BorgonciniDucca je svakako vrlo uplivna politi~ka li~nost, koja je odigrala veliku ulogu kod sklapawa Lateranskog ugovora, kojim je rije{en spor izme|u Vatikana i Italije. Me|u utjecajnim li~nostima, koje su podupirale u Vatikanu usta{tvo, treba spomenuti patra Gemmellija. O wemu daje Lobokovi~ u pismu Lorkovi}u, od 14. IV 1943, slijede}e podatke: Posjetio sam o. dr prof. Agostina Gemmelli-a, rektora milanskog kat. sveu~ili{ta, predsjednika papinske akademije i poznatog u~ewaka, koji je prije bio lije~nik, a onda postao frawevac. Izkoristio sam wegov kratki rimski boravak, da ga s tajnikom Ureda posjetim i zamolim slu`beno, da bi napisao predgovor kwizi Croatia sacra, koju namjeravamo izdati. (Ve} je u toku prievod pojedinih ~lanaka). Gemmelli je vrlo spremno prihvatio ne samo da napi{e predgovor, nego se pa~e ponudio, da kwigu izda me}u redovitim izdawima svojeg izdava~kog zavoda Vita e pensiero. To bi u svakom slu~aju bio za nas vrlo veliki dobitak, jer bi takvu kwigu recenzirale sve ugledne revije i ~asopisi. Sam Gemmelli obe}ao je napisati prikaz kwige u LOsservatore Romano. Nadamo se, da }e kwiga mo}i za koji mjesec izi}i. U razgovoru bio je Gemmelli vrlo srda~an... Zanimqivo je istaknuti, da je Gemmelli u svoje vrijeme na Rijeci drào jedno predavawe, u kojem je govorio o granici barbarstva, koje siè do Rijeke. Sada je svakako sklon Hrvatima. Wegovu uslugu, koju nam ~ini kod izdavawa na{e kwige, trebat }e nekako nagraditi. Kwiga, o kojoj je rije~, to je zbirka ~lanaka o ulozi katoli~ke crkve u Hrvatskoj, {tampana na hrvatskom jeziku u redakciji dr Draganovi}a. U woj se dokazuje historijska katoli~ka uloga hrvatstva protiv Srpstva i ostalih balkanskih naroda, u duhu rimskog katoli~kog imperijalizma. Gemmelli, koji je kao istaknuti prista{a Musolinijeva fa{izma, u svoje vrijeme govorio o barbarskoj Jugoslaviji, koja po~iwe od Rijeke, sada je odu{evqen s usta{tvom i spremno pristaje da {tampa talijansko izdawe kwige Croatia sacra, jer to djelo odgovara wegovim fa{isti~kim, imperijalisti~kim koncepcijama. Karakteristi~no je, da taj u~eni frawevac pokazuje sklonosti ne samo za usta{tvo, nego i za usta{ko zlato, jer Lobokovi~ smatra uputnim sugerirati usta{kom ministru vawskih poslova da predvidi neku nagradu za Gemmellija: Trebat }e nekako nagraditi... I Ru{inovi}, i Lobokovi~ susre}u u redovima najvi{ih predstavnika vatikanske Kurije i me|u ostalim vi{im klerom, kao i me|u prelatima, koji imaju veze s Vatikanom, samo qude sklone usta{tvu. Jedan je vi{e, a drugi mawe zagrijan, ali uglavnom svi odobravaju osnivawe NDH, svi u toj
979
usta{koj i nacifa{isti~koj tvorevini vide neko katoli~ko misionarstvo, neki interes za crkvu. âk i oni, koji vide, da }e rat svr{iti zlo po osovinu, pa prema tome i negativno za vatikanske kombinacije u sredwoj Evropi i na Balkanu, priznaju, da se boje za sudbinu NDH, te sugeriraju smicalice, kojima bi se ipak ne{to od usta{ke zamisli spasilo. Samo da nema Jugoslavije! To je misao sviju u Vatikanu. (isto; str. 69-74)
10. Vatikan imenuje biskupe u NDH

Svoju privrènost zlo~ina~koj NDH Vatikan je potvrdio imenovawem biskupa, ~ime je prakti~no priznao NDH. Vatikan je pokazao, kako se odnosi prema usta{koj NDH, i time, {to je imenovao neke biskupe na ispra`wena mjesta u tom ratnom i, u stvari, provizornom razdobqu. Obi~no se u ovakvim situacijma postupa tako, da se ~eka dok rat ne svr{i, pa da se tada vidi kojoj }e dràvi odnosni teritorij pripasti. No, kako je u svemu drugome Vatikan pokazao da smatra NDH nekom definitivnom dràvom, mada je jo{ nije prizao i de jure, tako je bilo i u pogledu imenovawa biskupa. Vatikan se nije obazirao mnogo na to, {to s vladom Jugoslavije, koja je u emigraciji, ima odnose i {to Jugoslaviju mora jo{ de jure priznavati. Ipak stvarnim nepriznavawem Jugoslavije, momentalno samo okupirane od napada~a, Vatikan izlazi iz stava neutralnosti, na koju se ina~e za ~itava rata i poslije volio pozivati. Dne 27. travwa 1942, izvje{tava Ru{inovi} Lorkovi}a: Saznao sam, da }e Vatikan imenovati kod nas biskupe, iako jo{ nismo s wima u slu`benim odnosima. Preko Markonea obavijestit }e poglavnika o kandidatima. Najaktuelnije je pitawe \akova. Vrlo tajno mi je saop}eno, da bi za \akovo bili slijede}i kandidati: dr Gas, sveu~. profesor u Zagrebu, dr Gun~evi}, direktor gimnazije u Slav. Brodu, dr [eper, rektor sjemeni{ta u Zagrebu. To samo za poglavnika i za tebe. Dubrovnik }e jo{ neko vrijeme ostati prazan. Mostar. Tu }e biti neprilike. Vatikan ne}e fratra za biskupa, pa sam i zamoqen, da bi djelovao tako, da na{a vlada ne bi pravila kod toga pote{ko}e, jer }e se birati osobe koje su vjerski i nacionalno dostojne da budu biskupi. Fratri se pak ve} ìvo bore za to mjesto. U Krièvcima }e vjerojatno sjesti na biskupsku stolicu dr [umrak. Slu`beni odnosi toboè ne postoje, ali ipak i Markone i Ru{inovi} djeluju i pomaù postavqawe biskupa, da se èqe Vatikana i usta{ke vlade usklade. Nastojat }e postaviti osobe, koje }e odgovarati i jednoj i drugoj strani: bit }e usta{e! Pravi karakter i smisao ovog postavqawa nekih biskupa u Hrvatskoj i Hercegovini iznosi Ru{inovi} u op{irnom pismu Lorkovi}u od 5. lipwa 1942. To pismo glasi: Ti se sje}a{, da sam ti poslao izvje{taj 27. IV u kojem sam te izvijestio o namjerama Vatikana u pogledu ispra`wenih biskupskih stolica u Hrvatskoj i o postavqawu novih biskupa. Jo{ prije toga, kad sam bio u Zagrebu, govorio sam o tome s poglavnikom i s tobom. Poslije toga, ja se nisam vi{e zanimao izravno za tu stvar, jer nisam imao pobliìh uputa. Jasno, ja sam od
980
po~etka mog dolaska na ovo mjesto pored ostaloga radio i na tome, da bi bili imenovani novi biskupi, jer sam smatrao, da bi to bio uspjeh za nas. Saznao sam od samih [pawolaca, koliko se oni bore, da se popune prazne biskupske stolice u [pawolskoj, a ne uspjeva im, tako da danas ima kod wih 11 praznih mjesta. Naime, stvar je u tome, da kad Vatikan pokazuje svoje negodovawe prema stanovitim doga|ajima u kojoj zemqi, ne}e da imenuje biskupe i to mu sluì kao jedna vrsta represalije. Tako sam ~uo od dr Galvaneka, da u biv{oj êhoslova~koj, usprkos svih nastojawa vlasti, Sv. stolica nije htjela imenovati biskupe, vi{e od godinu dana nakon progla{ewa republike. I, zaista, mogao sam se o tome uvjeriti ovih dana. Kad su na{i prijateqi saznali za ta imenovawa, meni su ~estitali, tuma~e}i to kao uspjeh na{e akcije kod Vatikana. U prvom redu se veselila sva sve{teni~ka kolonija u Rimu, a od diplomatskog kora bilo je vrlo drago slova~kim predstavnicima kod Kvirinala i Vatikana, koji u tome vide korak napred u odnosima izme|u nas i Sv. stolice (...) [to se ti~e na~ina imenovawa kako se je tokom povijesti provodilo, a u vezi spomenutog kanona, Ottaviani, jedan od najboqih stru~waka za crkveno javno pravo uop}e, razlaè u svojoj kwizi Institutiones iuris publici ecclesiastici Vol. 1. Rim 1935. str. 469-505 ovako: Iskqu~ivo pravo imenovawa biskupa pripada papi, nu tokom povijesti crkva je davala svijetovnim vladarima katoli~kih zemaqa stanovite povlastice; takvih imamo tri vrste: 1. Ius nominationis. 2. Ius exclusivae. 3. Ius praenotifications officiosae. Prve dvije povlastice stvar su pro{losti, a posledwu, koja se zove jo{ i ius obiiciendi daje Sv. stolica svijetovnim vlastima u novijim konkordatima. Ova se povlastica sastoji u tome, da Sv. stolica slu`beno, ali tajno i povjerqivo (secreto et confidentialiter) saop}i vladi ime osobe, koju namjerava imenovati za javnu crkvenu slu`bu, time, da doti~na vlada moè staviti protiv te osobe prigovore i to politi~ke naravi. Za Sv. stolicu vrijedni su prigovori protiv kandidata, ako se je taj ogrije{io u doti~noj zemqi protiv a) narodne jedinstvenosti (unitatis nationalis), b) cjelovitosti dràvnog podru~ja (integritatis territorii), c) dru{tvenog poretka (pacis socialis). Svi drugi moè bitni razlozi i prigovori ne dolaze u obzir. âk i za gore navedene razloge Sv. stolica pridràje si pravo, da prosudi jesu li ti i takvi razlozi toliko jaki, da radi op}eg dobra crkve i dràve ve} ozna~enu osobu ipak ne imenuje. To bi bilo sa crkveno-pravnog gledi{ta, me|utim u dràvama, s kojima Vatikan nema konkordata, radi se prema prilikama, koliko sam ja upu}en, a to nadasve ovisi o spretnosti diplomatskog predstavnika Sv. stolice, kako }e stvar izvesti. U na{em slu~aju, saop}eno mi je u dràvnom tajni{tvu Vatikana, da je opat Markone dobio upute, da obavijesti vladu 24 sata prije imenovawa o namejri Sv. oca, da imenuje doti~ne osobe biskupima na ispra`wenim dvjema stolicama u ND Hrvatskoj. Kako je to Markone u~inio nije mi poznato, nu ~ujem u ovda{wim crkvenim krugovima, da nije suvi{e spretan, a najmawe kao diplomat i ~ovjek forme. Tom prilikom sam ~uo i to, da on nije do{ao u Zagreb radi svojih osobitih diplomatskih sposobnosti, nego zato, jer je benediktinac bio i prvi papin981
ski delegat u pro{losti na kraqevskom hrvatskom dvoru (opat Martin), a k tome je Markone i osoba povjerewa kardinala Maqonea i wegov prijateq. Bilo kako bilo, mogu ti re}i po savjesti, da se to imenovawe biskupa u ND Hrvatskoj smatra na{im uspjehom; jo{ sam upozoren da }e sigurno famozna jugoslavenska vlada iz Londona prosvjedovati protiv toga. I ovime je nagla{eno, da to imenovawe novih biskupa nije u skladu s diplomatskim formama i obzirima, kojih bi se Vatikan trebao dràti, kad bi bio neutralan. Ali on neutralan nije! Na strani je nacifa{izma i usta{tva. Me|utim, ipak usta{e nisu bili sasvim zadovoqni. Wih je radovalo, {to je to znak da ih Vatikan priznaje, ali o li~nostima biskupa nije u prvom imenovawu bilo potpune sloge. Vatikan nije davao vremena za ve}e diskusije u tom pogledu. Lobokovi~ izvje{tava Lorkovi}a, pismom od 14. travwa 1943, kad su ve} mostarski biskup ûle i krièva~ki biskup [imrak bili imenovani, o razgovoru s vatikanskim tajnikom za izvanredna ili politi~ka pitawa, Tardinijem: Spomenuo sam pitawe imenovawa novog |akova~kog biskupa. Odgovorio je, da Vatikan ima vrlo lo{a iskustva s imenovawima biskupa u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj. Uzvratio sam, da su pro{la imenovawa do{la odvi{e neo~ekivano. Tardini me je uvjeravao, da se Vatikan prije imenovawa dra ûlea i dra [imraka uvjerio o bezuvjetnoj lojalnosti wihovoj prema Hrvatskoj, pa da je zato bila nerazumqiva onakva reakcija sa strane vlade. Ja sam mu naglasio da smo se mi, na koncu konca, ipak dobro ponieli, {to je on i priznao. Dodao je, da je najboqe da se imenovawe biskupa uvijek prepusti Vatikanu, jer on bira uvijek najboqe, {to pokazuju nebrojena izkustva. Kad god se popu{talo raznim utjecajima izvana, pokazalo se prije ili kasnije da izbor nije dobar. Za \akova~ku biskupiju postoji jo{ i naro~ita pote{ko}a, jer treba na}i ~ovjeka, koji uz sve ostale potrebne preduvjete, mora znati i wema~ki. [to se pak ti~e Mostara, bio je ba{ do{ao pravi ~as, da se uprava te biskupije oduzme Frawevcima i preda svjetovnom kleru. On frawevcima ne nie~e velike zasluge za crkvu i Hrvatsku, ali isti~e da uprava biskupija nije wihova stvar i da Sv. stolica ob}enito i svugdje nastoji, da biskupima budu svjetovni sve}enici. Dodao je doslovno: Da smo va{oj vladi predhodno saob}ili namjeru da to u~inimo, vi bi pod utjecajem frawevaca, koji tu idu za svojim probitcima, to imenovawe ne zaprie~ili, a ono bar odgodili. To bi pak bilo na {tetu same biskupije, koja se nalazi na vrlo te`kom podru~ju u te`kim vremenima, kad je potreban biskup. Uostalom, uvjeren sam, da je dr ûle na visini svog poloàja i da odgovara zahtjevima i o~ekivawima hrv. vlade. U svim tim izjavama pokazao je Mons. Tardini izvanredno poznavawe na{ih prilika. Mali spor nastao je, dakle, vi{e oko forme nego oko sadràja. Vatikan nije ipak postavio biskupe, koji ne bi bili usta{e, pa u tom pogledu usta{e nisu imali razloga da se bune. Poznato je, da je dr [imrak bio po ~itavoj svojoj djelatnosti, i prije rata i za NDH, izraziti usta{a, te je zbog
982
svoje zlo~ina~ke djelatnosti i ka`wen od narodnog suda smr}u. A i dr ûle je ka`wen na vi{e godina zatvora zbog iste takve usta{ke djelatnosti. Tardini, pak, sasvim jasno pokazuje, da je Vatikan vodio ra~una o tome, da novi biskupi budu usta{ki orijentirani qudi. U stvari, nije se ni radilo o nezadovoqstvu zbog imenovawa [imraka, nego uglavnom o tome, {to je Paveli} èlio frawevca na mostarskoj biskupskoj stolici. To je i razumqivo s obzirom na ulogu, koju su upravo bosanski i hercegova~ki frawevci igrali u usta{kom pokretu, pa i u oruànim akcijama direktno. Iz Tardinijeva stava se vidi kako je Vatikan smatrao svoju poziciju u NDH superiornom i pokroviteqskom, te nije smatrao ni potrebnim da se osobito brine o èqama Paveli}a. To je zna~ajno i zato, jer se moè zakqu~iti, da je taj svoj autoritet Vatikan mogao da iskoristi u pozitivnom smislu, protiv usta{kih zlo~ina, ali nije to ~inio (...) U pismu od 10. VI 1943, Lobokovi~ stavqa teì{te i naglasak na ono {to je najbitnije: Izti~emo, da je Vatikan jo{ nedavno u pitawu popuwavawa hrvatskih biskupskih stolica stajao na stanovi{tu, da se osim u slu~ajevima velike potrebe ne imenuju do konca rata novi biskupi, kako bi se moglo imenovati qude, koji }e odgovarati prilikama {to }e nastati nakon rata. Sada, me|utim, izgleda da su ne samo svoj stav promienili, nego pa~e raspoloèni, da se u pogledu osoba, koje dolaze u obzir za imenovawe, predhodno sporazume s hrvatskom vladom. To je, dakle, najva`nije: Vatikan i na ovaj na~in èli pokazati, da priznaje usta{ku NDH i da ne èli ~ekati konac rata, pa da tek onda zauzme stav. Ne èli, naime, vi{e Jugoslaviju i vjeruje, da }e NDH ipak ostati, mada je to malo vjerojatno pred kapitulaciju Italije, kad se ve} moglo vidjeti kakav }e biti ishod rata. I Tardini, koji je tako postupao, bio je svjestan te{ke situacije za fa{izam i za Vatikan s obziriom na ishod rata, a to se vidi iz Lobokovi~eva pisma od 14. IV. 1943, gdje opisuje raspoloèwe Tardinija, koji sumwa u dobar ishod rata i predskazuje mir, koji da }e biti nepravedan kao i Versajski: Naglasio mi je, kako su prije dobivali i dobre i zle glase, a sada se moraju priviknuti da sa svih strana primaju samo zle viesti. Svoje je izlagawe zavr{io: lavvenir est noir (budu}nost je crna). Perspektiva poraza nacifa{izma ukazuje se vatikanskom tajniku za politi~ka pitawa Tardiniju kao crna budu}nost! To je dragocjeno priznawe. Nije samo imenovawem novih biskupa u Hratskoj i Hercegovini papa pokazao {to misli o usta{tvu i budu}nosti Jugoslavije, nego je to pokazao i ina~e. Uvaèna je, na primjer, molba ma|arskog episkopa, koji se je obradovao okupaciji Jugoslavije, te je zatraìo, da se crkvena uprava u Ba~koj i Barawi preda ma|arskom biskupu u Pe~uhu i da se oduzme |akova~kom biskupu, kojem je pripadala do rata. Time je i Vatikan pokazao da smatra ma|arsku okupaciju tog jugoslavenskog teritorija definitivnom, kao {to smatra i usta{ku tvorevinu definitivnom. I to je jedna od teìh povreda vatikanske neutralnosti za vrijeme rata, u vezi s okupiranom Jugoslavijom.
983
Da se u Vatikanu smatra usta{ku NDH ne~im definitivnim pokazuje i jedna odluka generala jezuitskog reda kardinala grofa Vladimira Ledbochowskog, da se osnuje zasebna hrvatska jezuitska provincija. Time je tako|er izraèno priznawe usta{tvu i pogaèno jo{ jednom na~elo neutralnosti. Papa je, nadaqe, pogazio na~elo neutralnosti i time {to je zagreba~kog nadbiskupa Stepinca postavio za vojnog vikara usta{ke vojske. Stepinac je svoja ovla{tewa, dobivena od pape, prenio na svoje zamjenike, Stipu Vu~eti}a, vi{eg stoèrnog du{obri`nika kod ministarstva hrvatskog domobranstva i Vilima Cecequ, zamjenika vi{eg stoèrnog du{obri`nika. Stepinac je imenovao ostale vojne du{obri`nike. I to su va`ni detaqi, koji dokazuju, uz sve ostalo, kako se je neprijateqski Vatikan odnosio prema na{em narodu, koji se digao u borbu protiv okupatora i usta{a i nije priznavao ratom privremeno stvoreno stawe, koje je Vatikan smatrao definitivnim, pa prema tome i ispravnim! (isto; str. 81-85)
11. Papin predstavnik sna`no podràva klerousta{ki reìm i NDH

Dolazak papinog legata, opata Markonea u Zagreb zna~io je da je Vatikan de fakto priznao Nezavisnu Dràvu Hrvatsku. Markone je vrlo aktivno i angaòvano podràvao klero-usta{ki reìm i NDH. Mnogobrojni su tekstovi i fotografije u tada{woj {tampi koji svedo~e i dokazuju da je papin legat vrlo jasno i otvoreno izraàvao svoje, odnosno papino politi~ko opredeqewe. Nije propu{tao fa{isti~ke sve~anosti i parade, a na nekima je pozdravqao fa{isti~kim pozdravom, uzdignute ruke. Simi} nam iznosi niz ~iwenica i dokazuje da je Vatikan aktivno u~estvovao u kreirawu zlo~ina~ke, varvarske politike istrebqewa srpskog naroda. Me|u primere kr{ewa papske neutralnosti u toku Drugog svetskog rata u pogledu Jugoslavije, ubrajamo imenovawe opata Josipa Ramira Markonea, O. S. B. za papskog legata u NDH i wegova apostolska putovawa po NDH u korist Osovine i klero-usta{kog reìma. Opat Markone je imenovan 13. juna 1941. legatom pape Pija XII u NDH. Stigao je u Zagreb 3. avgusta 1941. Najpre se nastanio u nadb. Dje~a{kom sjemeni{tu na [alati, a kasnije je prenio svoju rezidenciju u nadb. Dvoru. U vezi razvoja klerikalizma i {ovinizma, vi{e u Zagreba~koj crkvenoj provinciji, a mawe u Vrhbosanskoj provinciji, ovaj datum, 13. juni, ima izvestan politi~ki zna~aj. Zapaèno je da su ultramontanci datum 13. juni, kao versko-crkveni praznik sv. Antuna Padovskog, pretvarali u politi~ko Antunovo. Shodno ovom, Antunovo se u NDH, redovno, proslavqalo od strane usta{a i klera kao imendan Ante Paveli}a i Ante Star~evi}a. Ve} samo imenovawe opata Markonea na Antunovo, dakle, nije bila puka slu~ajnost. Kada se uzme u obzir da je izbor papskog legata izvr{en iz redova benediktinaca, onda to jo{ ja~e potvr|uje da o nekoj improvizaciji uop{te nije moglo biti re~i.
984
U vezi sa razvojem me|unarodnih prilika od zna~aja je ustanoviti, da je za vreme okupacije Jugoslavije, od sviju jugoslovenskih pokrajina, samo NDH imala papskog legata. Nesumwivo da je ovo imenovawe papskog legata jasan dokaz posrednog vatikanskog priznavawa NDH kao dràve sa odre|enom teritorijom i dokaz priznawa da su ostale jugoslovenske oblasti prisajediwene Italiji, Nema~koj i Ma|arskoj, u kojima postoji redovna katoli~ka crkvena hijerarhija i redovno vaspostavqeni diplomatski odnosi sa Sv. stolicom. îwenica, da je Vatikan na povla~ewe papskog nuncija u Beogradu monsiwora Hektora Feli~ija (maja 1941) reagirao imenovawem opata Markonea papskim legatom u Zagrebu (juna 1941), pokazuje posebne motive pape Pija XII u pogledu poloàja i budu}nosti NDH. S obzirom na me|unarodno priznati poloàj Jugoslavije, imenovawe papskog legata u NDH od strane Vatikana bilo je od vi{estrukog zna~aja: 1) potvr|ivalo je u crkveno-politi~kom pogledu, komadawe Jugoslavije od strane Osovine i wenih satelita; 2) predstavqalo je sna`nu moralnu i politi~ku potporu klero-usta{kom reìmu pred katoli~kim masama u inostranstvu i NDH; i 3) zna~ilo je utvr|ivawe posebnog odnosa izme|u papske Kurije i hrvatskog episkopata. Sve u svemu, imenovawe opata Markonea, kao papskog legata u NDH, pred katoli~kim masama uop{te, zna~ilo je davawe najvi{e potvrde me|unarodnog vatikanskog legitimiteta NDH, kao tekovini proiza{loj iz vojni~ke pobede Osovine i wenih satelita protiv Jugoslavije. (Simi}; Vatikan...; str. 67-68) U jednom posleratnom zagreba~kom klerikalnom komentaru o poloàju papskih legata nagla{eno je: Odredbom Benedikta XV apostolski delegati nemaju zna~aj diplomata, tj. oni se ne brinu o odnosu izme|u crkve i neke svjetovne vlade, ve} im je du`nost, da nadziru crkveni ìvot odre|enog im podru~ja, te da o tom izve{}uju Sv. stolicu. Me|utim, opat Markone, po dolasku u Zagreb, ukqu~iv{i se u klerousta{ki i osovinski propagandni aparat, imao je pre}utno i javno priznat poloàj i zna~aj diplomatskog predstavnika Vatikana u NDH. Na svim javnim politi~kim manifestacijama i dru{tvenim sve~anostima, ovaj poloàj su mu priznavali kako predstavnici usta{kih vlasti, tako i ~lanovi osovinsko-satelitskog diplomatskog kora. U zvani~nom Popisu ~lanova diplomatskog zbora u Zagrebu, koje je izdavalo odeqewe protokola usta{kog ministarstva inostranih poslova, tek u izdawima od 1943, sa~uvan je pomen na sastav Delegacije apostolske stolice. Isto tako, u izdawima od 1944. i 1945, sa~uvan je pomen na opata Markonea i wegovog sekretara Masu~ija, kao na diplomatske ~lanove Delegacije apostolske stolice. Iz zvani~nog protokolskog Razporeda novogodi{weg ~estitawa poglavniku Nezavisne Dràve Hrvatske, 10. sie~wa 1944. godine, u 12 sati, vidi se da je papinskom izaslaniku dato prvenstvo kod dolaèwa na Markov
985
trg radi novogodi{weg ~estitawa poglavniku. Naime, ispred diplomata osovinsko-satelitskih. Prema tome, opat Markone nije smatran obi~nim vatikanskim posmatra~em i hroni~arom u NDH. Smatran je vrlo reprezentativnom li~no{}u, crkveno-politi~kim poslenikom sa odre|enom misijom, koja je nosila sna`no obele`je antijugoslovenskog i antisavezni~kog zna~aja. Potvrdu za na{u tezu na{li smo u mnogobrojnim prilozima klero-usta{kog porekla. Ograni~eni smo na ovu vrstu litetarure, mi smo svesni te{ko}a oko preglednog utvr|ivawa problema wegove misije u NDH. Pogotovu, {to smo upu}eni jedino na apologi~ne priloge. (isto; str. 69-70) [to se ti~e li~nosti i crkveno-politi~kog delovawa opata Markonea, jo{ u po~etku, moèmo utvrditi dvostruku situaciju. 1) Sa klero-usta{ke strane, delovawu opata Markonea, papskog legata u NDH, pridavan je ogroman crkveno-politi~ki zna~aj. Shodno ovom, davan mu je naj{iri publicitet. 2) Nasuprot ovom, sa vatikanske strane sprovedena je zavera }utawa. U savremenom materijalu o politici Vatikana u toku Drugog svetskog rata, ne ~ini se ni oligatni pomen imenu wegovom. [to se ti~e usta{ke stvarnosti, za to je u~iwen pomen na audijenciju Ante Paveli}a kod pape Pija XII. Isto tako, u~iwen je pomen na odsutnost jugoslovenskog poslanika pri Vatikanu dr Nika Miro{evi}a Sorga. [to je najva`nije, u zvani~nom Annuario Pontificio, u svim ratnim izdawima, opat Markone uop{te, ne vodi se kao odsutan iz svoje opatije Montever|ine. Drugim re~ima: ne vodi se kao prisutan u NDH, odnosno kao apostolski legat u NDH. [emati~ki podaci iz Annuario Pontificio, u ovom pogledu, jesu jasni i nedvosmisleni. Dakle, {to se ti~e li~nosti i delovawa opata Markonea, nastala je veoma zanimqiva situacija, kao rezultat vatikanske politike izigravawe proklamovanog na~ela neutralnosti me|u ratuju}im stranama. Nezavisno od ove politike papske Kurije, prikaza}emo crkveno-politi~ko delovawe opata Markonea, iskqu~ivo, prema klero-usta{kom materijalu. To }e, ujedno, biti dovoqno za sticawe saznawa o posebnim motivima pape Pija XII, {to se ti~e odràvawa i unapre|ivawa NDH, kao vatikansko-osovinske tvorevine. Naime, za odràvawe i unapre|ivawe jednog reìma dràvnog banditizma na osnovama verske iskqu~ivosti i nacionalne netrpeqivosti, uop{te, za odràwe NDH kao antijugoslovenske zatim i antisavezni~ke kombinacije. U tome je prakti~ni zna~aj prikazivawa crkveno-politi~ke delatnosti opata Markonea, kao papskog legata u NDH. (isto; str. 70-71) U istoriji katoli~ke crkve na prvi trag papskih legata, kao ~lanova kurijalne diplomacije, nailazi se u IV veku, na Nikejskom saboru, 325 godine. Rimski prvosve{tenici, do deobe Isto~ne i Zapadne crkve, imali su na vizantijskom dvoru crkvene predstavnike. Oni su se zvali apokrisiari. Prof. Giga Ger{i} misli da od tog naziva dolazi na{ izraz poklisar. ê{ki katoli~ki istori~ar monsiwor fr. Krustu{ek, me|u papske legate ubraja i sv. Metodija, slavenskog apostola.
986
Kao najpoznatiji papski legat u pro{losti hrvatskog naroda, pomiwe se opat Gebizon, papski legat Grgura VII. Za ime opata Gebizona, kao papskog legata, vezan je jedan period politike Rimske crkve od istorijskog zna~aja na Jadranu. Za vreme crkveno-politi~ke krize u Dalmaciji, papa Grgur VII, kao svoje legate, poslao je biskupa Gebizona, opata samostana sv. Bonifacija i Aleksija u Rimu i Filkoina, biskupa grada Fosombrone. O wihovoj misiji prof. Ferdo [i{i}, izme|u ostalog, veli: .... glavna svrha dolaska papinih poslanika bila je pitawe popuwavawa hrvatsko-dalmatinskog prijestola. Odista, opat Gebizon, kao legat pape Grgura VII, u bazilici sv. Petra u Solinu, 9. oktobra 1076, krunisao je kneza Dmitra Zvonimira za dalmatinsko-hrvatskog kraqa. Po{to je dao obaveze politi~ke i materijalne prirode papi Grguru VII i wegovim naslednicima, iz ruku opata Gebizona, Zvonimir je primio kraqevsku krunu i druge kraqevske znake. Na ovaj na~in, Zvonimirova dràva je utvrdila svoj status: dobila je me|unarodno priznawe. [to se ti~e obaveza politi~ke i materijalne prirode, to je bilo uobi~ajeno. Nova kraqevstva i dràve sticale su priznawe povezivawem i sara|ivawem bilo sa Zapadnom bilo sa Isto~nom crkvom. Vladarski poloàj i priznawe dràve isho|avali su se ugovornim odnosom, koji je tipi~an za sredwi vek. Preko svojih posebnih crkvenih izaslanika, Isto~na i Zapadna crkva vr{ile su priznavawe vladarskog poloàja i dràve. Dostojanstvenici Rimske crkve, u ovim i sli~nim poslovima, zvali su se legati (lat. legatus). To je, u stvari, papski poslanik ili stalni crkveni predstavnik u nekoj dràvi. Zbog ugleda u katoli~kom svetu, Rimska crkva naj~e{}e je odre|ivala benediktince za papske legate. Benediktinci, ~ijem je redu pripadao opat Gebizon, bili su poznati, jo{ u Sredwem veku, i u na{im krajevima. Wihovo delovawe, uglavnom, bilo je u Dalmaciji i na ostrvima, delimi~no u Hrvatskoj i Slavoniji, kao i u Sloveniji, gde su se istakli osnivawem samostana, organizovawem katoli~kog ìvota, {irewem prosvete i crkvene arhitekture. Oni su bili prvi redovnici koje je slala Rimska crkva u ju`noslovenske zemqe. U usta{koj Hrvatskoj enciklopediji iz pera Iva Delala, kanonika u Trogiru, o zna~aju i radu benediktinaca me|u Hrvatima, izme|u ostalog, sa~uvan je ovaj pomen: Hrvatska se pro{lost ne moè zamisliti bez benediktinaca. Opati su sudjelovali na saborima, u kraqevskoj kancelariji, u dràvnoj organizaciji, stvarali su hrvatski narod i nastojali, da on stvori sebi mjesto pored drugih evropskih naroda. O poloàju i funkciji papskih legata, uglavnom, pisano je s katoli~kog gledi{ta. U ovaj mah i u ovom pogledu, kao autorizovano tuma~ewe, moè da posluì pregled u poznatom nema~kom katoli~kom Crkvenom leksikonu. U prvom delu ovog pregleda, veli se:
987
Legati, naziv papinih poslanika. Pravo pape da moè upu}ivati u razne svrhe poslanike u pojedina mesta crkvenih zemaqa samo po sebi proizlazi iz najvi{e vladarske vlasti, koja mu pripada nad celokupnom crkvom; ista bi bila sputavana i organi~avana a pod izvesnim uslovima i onemogu}ena, kada papa ne bi mogao da izvr{uje to svoje pravo. U ovom smislu se izja{wava Inokentije III kada kaè: Po{to se vrhovni glavar crkve, shodno qudskoj prirodi, ne moè istovremeno nalaziti u raznim mestima, niti se moè na krilima vetra prebacivati u udaqene krajeve, to upu}uje, kako tok poslova ne bi trpeo, svoje legate kao izaslane sudije. (isto; str. 73-75) Koliko je nama poznato, prvi klerikalni pomen o crkveno-politi~koj funkciji opata Markonea, kao papskog legata u NDH, prodreo je u javnost krajem septembra 1941. od strane |akova~kog biskupa Antuna Ak{amovi}a. Povodom napada~kog rata Tre}eg rajha i wegovih satelita na SSSR i u~estvovawa usta{a u tom ratu, |akova~ki biskup A. Ak{amovi}, 24. septembra 1941, pod br. 3.294/42, objavio je Okru`nicu o Molitvi za skori svr{etak kriàrskog rata. Okru`nica je objavqena u dijecezanskom organu, u Glasniku biskupija Bosanske i Srijemske. Obznawuju}i Okru`nicu, biskup A. Ak{amovi}, za ove molitve pomiwe direktive pape Pija XII, prenesene: Iz Zagreba u visokocijewenom pismu wegove ekselencije I.R. Markonea, legata Sv. oca. Posle ovog prvog klerikalnog pomena na opata Markonea, od zna~aja je navesti i druge pomene ove vrste. Na posve}ewu novog episkopa Janka [imraka u Krièvcima, 18. avgusta 1942, prisustvovao je: I papski legat u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj preuzv. gosp. O. Ramiro Markone sa svojim tajnikom. Izve{tavaju}i o pontifikalnom rekvijemu za dràvnog sekretara Vatikana kardinala Maqonea, sluènom u Zagrebu, 24. avgusta 1944, Katoli~ki list je pisao da je sluìo: Preuzvi{eni gospodin opat Josip Ramiro Markone, delegat Svete stolice u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj. Iz jedne bele{ke u boì}wem broju Katoli~kog lista (1944), vidi se kako je: preuzv. gosp. opat Josip Ramiro Markone, delegat Sv. stolice u Zagrebu. Iz jednog apologi~nog ~lanka Katoli~kog lista povodom proslave imendana preuzvi{enog legata (1945), vidi se kako je: Preuzvi{eni gospodin opat dr Josip Ramiro Markone, legat Svete stolice u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj (...) U zagreba~kom klero-usta{kom kalendaru Danica za 1944, u rubrici Poglavarstvo crkve katoli~ke, pomiwe se: Izaslanik Sv. oca pape u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj Ramiro Josip Markone, opat benediktinskog reda. Isto tako, u kalendaru Danica za 1945, pomiwe se: Izaslanik legat Sv. oca u Hrvatskoj Ramiro Josip Markone, opat benediktinskog reda.
988
Povodom posledwe proslave imendana opata Markonea u NDH, jednim posebnim ~lankom u Katoli~kom listu, je vrlo jasno i nedvosmisleno prikazana wegova uloga. Ako se uzmu u obzir vreme i prilike a to je doba pred op{ti slom Osovine i wenih satelita, kada }e se javno prekinuti prvi deo wegove diplomatske karijere onda ovo autorizovano katoli~ko tuma~ewe uloge opata Markonea u NDH ima izrazito politi~ko obele`je: propagandni zna~aj u pogledu poloàja i budu}nosti NDH. Iz Katoli~kog lista vidi se {ta su glasile i videle klero-usta{ke grupe u opatu Markoneu: U opatu Markoneu gledamo mi Hrvati visokog diplomatskog predstavnika Sv. oca pape, zajedni~kog oca svih kr{}ana, predstavnika najve}eg autoriteta na svijetu i iskrenog prijateqa hrvatskog naroda. Wegova preuzvi{enost opat Markone je svojim dosada{wim radom u~inio jo{ tje{wim i srda~nijim ve} tradicionalno poznate prijateqske veze izme|u Svete stolice i hrvatskog naroda. Zato se wegovom imendanu veseli sav hrvatski narod, a napose mi katolici. Neka Gospod obilno blagoslovi Wegov po`rtvovani rad, da urodi {to bogatijim plodovima na korist svete crkve i hrvatske dràve! Nesumwivo, da je ovakvo politi~ko prikazivawe uloge opata Markonea bilo od zna~aja za katoli~ke mase NDH. Zatim da je moralo imati za posledicu stvarawe psiholo{kog pritiska na verska ose}awa i politi~ku orijentaciju katoli~kih masa. Prakti~no, to je zna~ilo, da se sa ovakvim tuma~ewem uloge opata Markonea, svesno i namerno uticalo na savest katoli~kih masa za odràvawe NDH. Utoliko pre, {to se pojam hrvatske dràve izjedna~avao sa NDH. (isto; str. 77-79) Sa imenom, zvawem i poloàjem opata Markonea {ira je javnost upoznata tek prilikom otvarawa usta{kog sabora, februara 1942, u Zagrebu. U prvom broju Spremnosti, od 1. marta 1942, koji je pokrenut kao nedeqni ideolo{ki organ u znaku misao i voqa usta{ke Hrvatske, sutradan po zavr{etku usta{kog sabora, objavqena je prva bele{ka o li~nosti opata J.R. Markonea, kao izvanrednog opunomo}enika Sv. stolice u Paveli}evoj Hrvatskoj. U svojim Dojmovima iz sabornice, usta{ki hroni~ar Spremnosti doneo je niz pojedinosti, koje su veoma karakteristi~ne za razumevawe doga|aja i li~nosti iz ovog perioda. Ako se odvoje pojedinosti, koje se ti~u usta{kog tuma~ewa hrvatske pro{losti i wihovo vezivawe za tadawa pitawa propagande, onda prikazivawe diplomatskog kora Osovine i wenih satelita na otvarawu usta{kog sabora jeste jedna od osobenosti ovog saborskog zasedawa. U Hrvatskom saobru po prvi put se nalazi diplomatski zbor... Prelaze}i na zna~aj u~estvovawa opata Markonea, usta{ki hroni~ar Spremnosti zabeleìo je u svojim dojmovima ovo: Stanovitu senzaciju i me|u stranim novinarima, a jo{ vi{e u redovima sabora, pobudila je prisutnost u diplomatskoj loì preuzv. \uzepa Markonea O. S. B. opata benediktinskog opatije Monte Vergine, koji boravi u Zagrebu ve} nekoliko mjeseci kao izvanredni opunomo}enik Sv. stolice. Naime, wegov boravak u Zagrebu nije bio do sada poznat {iroj javnosti.
989
Opatova biela haqina i crvena svilena kalota znak biskupskog dostojanstva bili su predmet naga|awa i komentara i svi zakqu~i{e, da se radi o dominikancu i tako benediktinski opat u Zagrebu je progla{en dominikancem. Kao {to se moglo pretpostaviti, dojmovi iz Sabornice imali su odjeka u klero-usta{koj javnosti. Katoli~ki tjednik ih je preneo pod karakteristi~nim naslovom: Zagreb: Zagreba~ka javnost prvi put saznaje za izvanrednog papina opunomo}enika. Na kraju teksta, redakcija je dodala, da: Koliko je nama poznato, spomenuti izvanredni opunomo}enik Svete stolice u Zagrebu boravi onde ve} vi{e od pola godine. U istom broju Spremnosti, u kome su objavqena prva obave{tewa o opatu Markoneu, objavqena je i fotografija o umetni~koj kompoziciji fresko-slike u Vatikanu, koja pretstavqa Dmitra Zvonimira, kako se zavetuje papskom legatu Grguru VII. Istovremeno, objavqen je ~lanak iz pera Q(uba) B(abi}a?) o istorijskom zna~aju ove fresko-slike kraqa Zvonimira. Isto tako, Spremnost je donela i jedan crte`, koji treba da predstavqa glavu kraqa Zvonimira prema fresko-slici u Vatikanu. U narednom broju Spremnosti, objavqena je jedna fotografija, na prvoj strani, koja ostaje autenti~ni dokumenat o konkretnoj povezanosti i saradwi izme|u predstavnika Vatikana, s jedne strane, i Osovine i wenih satelita, s druge strane, u toku Drugog svetskog rata. Fotografija je vrlo jasna. Prikazuje opata Markonea kako u dru{tvu diplomatskog zbora prisustvuje otvarawu usta{kog sabora. Razume se, shodno protokolu, koji je predvi|en za ovakve i sli~ne prilike, na fotografiji se vidi apostolski delegat, kako se nalazi na ~elu diplomatskog zbora. Ispod fotografije, u tri reda, {tampana je legenda ove sadrìne: Sredina diplomatske loè prigodom otvarawa sabora: S leva na desno: Apostolski delegat, poslanici Kraqevine Italije, Velikog Wema~kog Rajha, Mayarske, Rumuwske i Bugarske. Tako je ova fotografija posluìla klero-usta{koj propagandi na ja~awu i u~vr{}ivawu NDH, naro~ito na isticawu wenog me|unarodnog poloàja, odnosno priznavawa legitimnosti. Udeo Vatikana na afirmisawu legitimiteta NDH pred katoli~kim masama, svakako, da je bio od presudnog zna~aja. Kada se uzme u obzir da je papa Pije XII, jo{ pre izbijawa Drugog svetskog rata, proklamovao na~elo neutralnosti izme|u ratuju}ih strana, onda je u~estvovawe opata Markonea u javnom i politi~kom ìvotu klero-usta{kog reìma, odista, bila stanovita senzacija. Preko jedne usta{ke manifestacije, obznawena je zvani~na funkcija opata Markonea, koji je u{ao u sastav zagreba~kog, diplomatskog zbora, koji su jedino sa~iwavali predstavnici Osovine i wenih satelita. Zanimqivo je ustanoviti da je ranije, novembra 1941, opat Markone vrlo jednostrano pomenut u usta{koj javnosti. U~iwen je pomen imenu wegovom i pripadni{tvu reda mu, ali ne i wegovom dolasku i ulozi u NDH. Stvarno bio je skriven od javnosti. Na dan 11. novembra 1941, povodom ro|endana italijanskog kraqa Vitorija Emanuela bilo je sve~ano primawe u
990
talijanskom poslanstvu u Zagrebu. Pomiwu}i redom sve one koji su prisustvovali ovom prijemu, Nova Hrvatska, br. 196 od 12. novembra 1941. (st. 3), doslovno je zabeleìla: Prisustvovao je i preuzv. Marcone O.S.B. abate di Montevergine, te don Kerubin [egvi}. (Kurziv Nove Hrvatske). Kao {to se vidi, sa vatikansko-fa{isti~ke i usta{ke strane je bilo oceweno da ovom prilikom, novembra 1941, kada se sastaje katoli~ki episkopat radi re{ewa pitawa grko-katolika u NDH, nije oportuno da {ira javnost upozna opata Markonea kao papskog legata u NDH. A za upu}ene bilo je od zna~aja da ba{ u talijanskom poslanstvu vide zajedno opata Markonea i don [egvi}a. Kao {to }emo docnije navesti, don [egvi} je po nalogu Paveli}a, septembra 1941, izveo stanovitu misiju u Italiji i Vatikanu sa kojom je bio u toku opat Markone. (isto; str. 81-83) Povodom 60-godi{wice opata Markonea (marta 1942), Nova Hrvatska objavila je apologi~ki ~lanak sa wegovom slikom. Ako se iz ~lanka izdvoje biografski podaci, od zna~aja je prikazivawe wegove du`nosti u NDH. U ovom pogledu, Nova Hrvatska je pisala: Povodom osnutka Nezavisne Dràve Hrvatske povjerena mu je du`nost kao predstavnika Sv. oca pape Pija XII pri hrvatskom episkopatu. U istoj slu`bi do{ao je u Zagreb 5. kolovoza 1941, te se u vr{ewu svoje slu`be pokazao kao prijateq Hrvata, koji razumije potrebe hrvatskog naroda i na{e prilike, i koji èli hrvatskom narodu dobro. Nesumwivo, pred prvu proslavu tzv. godi{wice klero-usta{kog reìma NDH (10. aprila 1942), objavqivawe bilansa vr{ewa slu`be opata Markonea imalo je poseban politi~ki zna~aj. [to je to zna~ilo: Pokazao se kao prijateq Hrvata, koji razumije potrebe hrvatskog naroda i na{e prilike? S obzirom, da je usta{tvo bilo izjedna~eno sa hrvatstvom, usta{a za sinonim Hrvata, a na{e prilike pojam za NDH, onda je sasvim razumqivo, da je zna~ilo, kako je opat Markone sasvim pravilno shvatio povjerenu mu du`nost kao predstavnika Sv. oca pape Pija XII pri Hrvatskom episkopatu. Prilikom prve zvani~ne usta{ke proslave, godi{wice krunisawa pape Pija XII, zapaèno je da su vaspostavqeni odnosi Vatikana i NDH prikazivani u odre|enom vidu uzajamnog priznawa, prijateqstva i saradwe. U klero-usta{koj {tampi se isticalo da Vatikan ima potpuno razumevawe za potrebe hrvatskog naroda od prvih dana NDH. Shodno tome, da je Vatikan odmah de fakto priznao NDH. Ovde se postavqa pitawe: ko je sve priznao NDH? Kao najautorizovaniji odgovor moè da posluì izjava Mladena Lorkovi}a, usta{kog ministra inostranih poslova, kada je izneo pregled me|unarodnog poloàja NDH. Lorkovi} je izjavio: Ona (re~ je o NDH, pr. S. S.) je priznata od strane sila skupqenih na strani svjetskog trokuta Berlin Rim Tokio i gotovo po svim vladama samostalnih evropskih i azijskih dràva. Zna~ajno je ustanoviti, da je bila identi~na i klerikalna teza o priznawu NDH. S tim u vezi, proslava jubileja pape Pija XII u NDH imala je da podvu~e zna~aj toga priznawa od strane Vatikana.
991
U saglasnosti sa katoli~kim crkvenim vlastima, usta{e su izradili program proslave. U okviru toga programa odràno je vi{e predavawa o li~nosti i delovawu pape Pija XII. A na radiju su prikazani odnosi sa Sv. stolicom prema odgovaraju}im potrebama. Istovremeno je objavqen i jedan proglas Odbora za proslavu. Razume se, da je u {tampi objavqen niz apologi~nih ~lanaka i slika. Za nas je od va`nosti da je u ovim ~lancima bilo pomena na dolazak opata Markonea i podvu~en zna~aj wegove misije u NDH kao papskog legata. U ovom pogledu bio je zapaèn ~lanak Hrvatskog naroda, koji je nai{ao da odjek me|u klerikalcima. Izme|u ostalog, iz ~lanka Hrvatskog naroda, {ira javnost je saznala, za{to je papa Pije XII poslao opata Markonea kao svoga legata i sa kakvom misijom u NDH: Sv. otac gaji ìvu qubav za na{u domovinu Hrvatsku. Ve} 18. svibwa pr. god. primio je papa Pije XII poglavnika i cijelo izaslanstvo usta{ke Hrvatske, koje se onda nalazilo u Rimu. Sv. stolica je u kolovozu pr. god. poslala u Hrvatsku svoga izaslanika preuzv. opata Josipa Ramira Markonea. U popratnom pismu, kojim ga je Sv. otac uputio u Hrvatsku, pi{e, da Sv. otac gaji posebnu naklonost za plemenitu i katoli~ku Hrvatsku i zato joj {aqe svoga predstavnika, da se uvjeri o posebnim vjerskim i politi~kim potrebama wemu tako dragog hrvatskog naroda. To osobito u sada{wem ~asu, u kojem cijeli svijet izgleda prignut pod teretom velike nevoqe. I tom prilikom Sv. otac misli na svoju dragu Hrvatsku i {aqe joj svog izaslanika u~enog i iskusnog benediktinca. Sv. otac obnavqa tradiciju kraqa Zvonimira pape Grgura VII i opata Gebizona. Kao {to se vidi, papa Pije XII je poslao opata Markonea kao svog legata u usta{ku Hrvatsku, sa potpuno odre|enom misijom da se uvjeri o posebnim vjerskim i politi~kim potrebama wemu tako dragog hrvatskog naroda. Prakti~no, to je zna~ilo, kako je pisao Hrvatski narod, da time papa Pije XII obnavqa tradiciju kraqa Zvonimira, pape Grugura VII i opata Gebizona. Iz jednog posebnog ~lanka Katoli~kog tjednika, opet se jasno vidi zna~aj i smisao misije opata Markonea u NDH. Apostolskim je delegatom pri Hrvatskom episkopatu preuzv. gosp. dr I. R. Markone imenovan na Antunovo (14. VI) 1941. [aqu}i ga u Hrvatsku dao je Sv. otac wemu i wegovoj pratwi privilegij (povlasticu), da nose bijelo odijelo, mjesto crnog, kakvo ina~e rabe benediktinci. Bio je to sigurno znak posebne pa`we prema Hrvatskoj, koja je u doba svoje najranije povijesti bila puna benediktinskih samostana. I prvi hrvatski kraq Tomislav primao je prigodom svakog krunisawa krunu i blagoslov od papinog delegata, koji je bio benediktinac. Kada se uzme u obzir da je NDH ve} imala designiranog kraqa, jednog italijanskog princa, onda je sasvim razumqivo, u ~emu je smisao ove klerousta{ke propagande za li~nost i rad opata Markonea u NDH. Kod ove istorijske analogije od strane usta{a u vezi sa kraqem Tomislavom u pogledu krunisawa, nave{}emo mi{qewe hrvatskog profesora istorije na zagreba~kom univerzitetu Ferda [i{i}a:
992
... tko je Tomislava krunio i gdje se taj ~in zbio, o tome ne znamo iz danas nam poznatih historijskih izvora ni{ta. Kao {to se vidi, sastavqawe istorijskih analogija i paralela, obi~no, bila je najslabija strana klero-usta{ke propagande. (isto; str. 85-88) Shodno fa{isti~ko-usta{koj povezanosti i saradwi (ispravnije re~eno: usta{koj pot~iwenosti fa{istima), svi datumi Musolinijeve Italije, redovno su proslavqani u NDH, uglavnom, u Zagrebu. Tako je, na primer, krajem marta 1942, sve~ano proslavqena 23-godi{wica osnivawa prvih borbenih fa{ija (osniva~ Musolini u Milanu). Po{to je to bila prva sve~anost ove vrste u Zagrebu, sa fa{isti~ke i sa usta{ke strane, vr{ene su velike pripreme. Da se uveli~a zagreba~ke sve~anosti, naro~ito je krenuo iz Italije Glavar glavnog stana dobrovoqne vojni~ke narodne bezbednosti (MUSN) general-poru~nik Enco Galbijati. Fa{isti~kog generala Galbijatija sve~ano je primio Ante Paveli}. Proslava 23-godi{wice osnivawa fa{ija imala je dva dela. Prvi je bio u velikom pozori{tu, a drugi, u fa{isti~kom poslanstvu. Na proslavi u pozori{tu, koje je bilo dekorisano u fa{isti~kom duhu i stilu, 29. marta 1942, prisustvovali su osovinsko-satelitski diplomate, zatim, mnogobrojni fa{isti~ki i usta{ki prvaci, kao i ~lanovi fa{isti~ke kolonije. Razume se, na proslavi su bili zapaèni predstavnici katoli~ke crkve. O wihovom u~e{}u sa~uvan je pomen u {tampi. Priredbi su prisustvovali i biskup dr Josip Lah te papinski izaslanik dr Ramiro Markone, nadaqe (...) Na proslavi je govorio fa{isti~ki general Galbijati, koji je bio burno pozdravqen. Muzika je, obligatno, svirala fa{isti~ku i usta{ku himnu, koje su svi prisutni saslu{ali stoje}i i sa ispruènom desnom rukom fa{isti~kog pozdrava. Posle toga, pred pozori{tem, prire|ena je parada fa{isti~kih i usta{kih trupa. Nije nam poznato, da je opat Markone prisustvovao sve~anom prijemu u fa{isti~kom poslanstvu, kada je usta{ama izvr{ena podjela visokih talijanskih odlikovawa. Poznato nam je da je ovom prilikom, u fa{isti~kom poslanstvu, prisustvovao nadbiskup A. Stepinac. Nezavisno od toga, ~iwenica je, da je na jednoj fa{isti~koj propagandnoj sve~anosti, uzeo u~e{}a opat Markone, papski legat u NDH. Jedno je bilo sigurno: ni po kom osnovu svoje u~e{}e na jednoj fa{isti~koj sve~anosti opat Markone ne bi mogao opravdati. Utoliko pre {to je u nadle`nost wegove misije, odre|ene od pape Pija XII, jasno spadalo da on dolazi u NDH da se uvjeri o posebnim vjerskim i politi~kim potrebama wemu (papi Piju XII, pr. S. S.) tako dragog hrvatskog naroda. Svojim u~e{}em na fa{isti~koj proslavi, opat Markone, svesno i voqno, istupio je u korist Osovine i wenih satelita. Na taj na~in, automatski se afirmisao kao neprijateq naroda Jugoslavije i saveznika. Pored toga, pred katoli~kim masama NDH, istupawe opata Markonea na fa{isti~koj proslavi imalo je zna~aj isticawa politi~kog opredeqewa Vatikana ~iji je visoki predstavnik bio za osovinski poredak tzv. Nove Evrope, u koji je bio ukqu~en klero-usta{ki reìm. (isto; str. 89-90)
993
Po{to se preko otvarawa usta{kog sabora, proslave svoje 60-godi{wice ìvota i u~estvovawa na proslavi 23-godi{wice osnivawa fa{a prezentirao javnosti, opat Markone je skrenuo opet pa`wu na se. Klerousta{ke novine zabeleìle su prvo wegovo apostolsko putovawe po NDH. Naime, da je Krièvce posjetio apostolski legat dr Markone. U Krièvcima, opat Markone je posetio grkokatoli~ku biskupiju i administratora biskupije monsiwora Janka [imraka. Sa opatom Markoneom doputovao je i monsiwor Ivan Bo{ko, kao izaslanik Vatikana, koji stalno boravi u Rimu. Wihov boravak je bio u vezi sa re{ewem oko popuwavawa krièva~ke grkokatoli~ke episkopije novim ordinarijem. Kao {to je poznato, papa Pije XII, odmah posle prve sve~ane proslave godi{wice klero-usta{kog reìma, imenovao je dvojicu novih biskupa u NDH: monsiwora Petra ûla rezidencijalnim biskupom u Mostaru i monsiwora Janka [imraka rezidencijalnim episkopom u Krièvcima. Posve}ewu novih prelata u NDH, preko opata Markonea, Vatikan je dao odgovaraju}i crkveno-politi~ki zna~aj. Povodom posve}ivawa episkopa [imraka u Krièvcima, zabeleèno je ponovo apostolsko putovawe opata Markonea. Obznaweno je da je na posve}ewu, 18. avgusta 1942, u Krièvcima, izme|u ostalih, prisustvovao: i papski legat u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj preuzv. gosp. O. Ramiro Markone sa svojim tajnikom. Povodom posve}ewa biskupa P. ûle u Mostaru, zabeleèno je novo apostolsko putovawe opata Markonea. Posve}ewe, 4. oktobra 1942, u Mostaru, obavqeno je pod za{titom Osovine a sa blagoslovom Vatikana. Nezavisno od istupawa nadbiskupa A. Stepinca, nadbiskupa I. [ari}a i novog biskupa P. ûle u prilog klero-usta{kog reìma, od va`nosti je osvrnuti se na istupawe opata Markonea u istom pravcu. Klero-usta{ka hronika u Mostaru, u predve~erje biskupskog posve}ewa zabeleìla je bakqadu, koja je bila prava smotra usta{tva. Ovom prilikom je odràno vi{e govora. Razume se, prelati su bili glavni govornici. Govorio je i opat Markone. Wegov govor na italijanskom za op}instvo koje nije razumjelo, opetovao je u hrvatskom prijevodu preuzv. g. dr Stepinac. Ovaj deo govora opata Markonea prenosimo iz Katoli~kog tjednika. Govor delegata Sv. stolice: U prvom redu zahvaquje na pozdravu upravqenu wemu kao legatu Sv. oca. Spomiwe kako je ovdje na{ao sli~no nebo i klimu kao u wegovu kraju u Napuqu. Zadivquje ga vjera na{eg naroda. Poziva narod, da bude odan svom novom nadpastiru i da ga po{tiva; da bude vjeran Sv. stolici, koja ga je kroz vjekove pomagala protiv isto~nog barbarizma. Izrazuje svoju èqu, da Hrvatska prebrodi momentalne pote{ko}e i da procvate pod vodstvom svoga poglavnika dr Ante Paveli}a. Kao {to se vidi, opat Markone je jasno i bez ikakve rezerve istupio u prilog klero-usta{ke vladavine. Nagla{avaju}i da je Vatikan kroz vekove pomagao hrvatski narod protiv isto~nog barbarizma, opat Markone je poja~avao katoli~ku netrpeqivost prema pravoslavnima, a ujedno je hrabrio usta{e u masovnom pokoqu Srba. Na ovaj na~in on je pogazio osnovna na~e994
la hri{}anskog bratstva i qubavi me|u narodima. Ovoj svojoj propagandi za klero-usta{ki reìm verske mr`we, on je dao najvi{i vid priznawa i potpore u ime me|unarodnog zna~aja Sv. stolice. S obzirom na vreme i prilike, istupawe opata Markonea je sve~ano potvrdilo da u Drugom svetskom ratu Vatikan nije ostao dosledan na liniji neutralnosti, koju je proklamovao papa Pije XII, ve} se preorijentisao u korist Osovine i wenih satelita, kao napada~a protiv naroda Jugoslavije i saveznika. Istupawe opata Markonea u Mostaru, pod za{titom fa{isti~ke i nema~ke oruàne sile, pretpostavqalo je posebnu manifestaciju osovinskovatikanskog prijateqstva i saradwe. Isto tako je dokazivalo do kog stepena se Vatikan me{a u unutra{we prilike jedne okupirane dràve. A to je osnovna povreda na~ela o me|unarodnoj saradwi. Ovom prilikom napomiwemo da ovo nije prvi slu~aj me{awa u unutra{we prilike jedne zemqe od strane predstavnika Vatikana. Nezavisno od primera u drugim zemqama, pomenu}emo jedan iz na{e nedavne pro{losti. (isto; str. 91-93) O ulozi opata Markonea pi{e i autor kwige Tajni dokumenti o odnosima Vatikana i usta{ke NDH, i komentari{e wegovu izjavu prilikom posete Mostaru. Na putu po Bosni i Hercegovini Markone je posjetio i Mostar, gdje je posje}ivao razne vjerske ustanove, ali osobito razne usta{ke i talijanske fa{isti~ke funkcionere. Bilo je to u vrijeme borbi s partizanima, on se je za tok borbe iteresirao i davao je podstreka za usta{ko-fa{isti~ku akciju protiv naroda Bosne i Hercegovine. Tada je pisao sarajevski Katoli~ki tjednik (od 20. V 1943.) o sadràju Markoneovih izjava, pa je naglasio da Markone isti~e: Da Sveti otac najve}om qubavqu i pomagawem prati razvoj i napredak ovog malog, ali vjernog i odanog mu hrvatskog naroda, te ga je ba{ ta èqa, za {to tje{wom saradwom i zajedni~kim pomagawem, ponukala da ponovno uputi u Hrvatsku svoje predstavnike, da bi se tako dobro upoznali sa ìvotom naroda i wegovim neda}ama i potrebama. Osobito se dugo razgovarao s na{im (usta{kim) politi~kim predstavnicima, donijev{i im od Sv. oca najsrda~nije pozdrave i èle}i od wih ~uti sve {to ti{ti hrvatski narod, nagla{uju}i da se Sv. otac mnogo zanima za prilike i ìvot hrvatskog naroda. U tom izvje{taju citirani list kaè, da se opat Markone ovom prilikom zadrào na [irokom Brijegu, u Qubu{kom i âpqini, te dugo razgovarao s hrvatskim dràvnim predstavnicima i katoli~kim sve}enicima kao i sa samim pukom. Ovo sve baca naro~ito jako svjetlo na odnos pape samoga prema usta{tvu, prema krvavim nedjelima usta{kih razbojnika, koji su u to vrijeme i prije toga upravo u onim krajevima, kuda se je opat Markone namjerno uputio, izvr{ili strahovite pokoqe nad pravoslavnim stanovnicima, a tako|er nad ostalim narodom, koji se je odupirao usta{kom nasiqu, pa i nad sasvim mirnim stanovni{tvom, nad ènama i djecom. I tim krvnicima dono995
si opat Markone, papin legat, najsrda~nije pozdrave Sv. oca, to zna~i i novi papin podstrek da nastave tim krvavim metodama istrebqivawa. Papin legat je vjerojatno tada i fratre na [irokom Brijegu, koji su dali iz svojih redova velik broj koqa~a, podstrekivao na takav put. O onome {to je vidio u Bosni i Hercegovini papin je legat nesumwivo svom {efu poslao detaqan izvje{taj. Papa je taj izvje{taj primio, ali nije ukorio ni Markonea, a niti preko wega ili direktno hrvatske biskupe i one sve}enike, koji su sudjelovali. Svojim moralnim autoritetom papa je podupirao i blagosiqao, on je slao srda~ne pozdrave i blagoslove (...) Markone je pokazao u vi{e navrata javnim izjavama kako misli i kakve direktive daje hrvatskim biskupima. Na primjer: prilikom posve}ewa novog biskupa u Mostaru, dr Petra ûle, Markone je drào govor, u kojem je rekao, da se divi vjeri hrvatskoga naroda, pa ga stoga poziva, da bude vjeran Svetoj stolici, koja ga je kroz vjekove pomagala protiv isto~nog barbarizma (mislio je na pravoslavqe i Srpstvo). U tom je govoru Markone naglasio èqu, da Hrvatska prebrodi momentalne te{ko}e i da procvate pod vodstvom svoga poglavnika dra Paveli}a. Na banketu je novi biskup pred papinskim legatom izrekao govor, u kojem je kazao, da su u molitvama, prilikom posvete, wegove misli letjele k poglavniku i izmu~enoj Hrvatskoj. Markone je, kao takav, nosilac velikog dijela odgovornosti za ono {to se je doga|alo u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini. On je svojim rije~ima i ~itavim stavom davao direktivu hrvatskom episkopatu, a prema tome i ~itavom hrvatskom sve{tenstvu za orijentaciju u prilog usta{tva i zlo~inca Paveli}a, a u tome je imao najve}i uspjeh. Zato ga je papa i cijenio i odavao mu priznawe. Da nije s wime bio zadovoqan, bio bi ga opozvao. Markone je mnogo puta u ovom poslu putovao u Vatikan i referirao papi osobno. Ina~e, slao mu je pismene izvje{taje. Evo jednog srda~nog brzojava, koji je Markoneu uputio kardinal Maqoni, vatikanski dràvni tajnik, kad je Markone obavijestio papu, kako su usta{e oùjka 1943. proslavili godi{wicu papina krunisawa: Veliki sve}enik vam je zahvalan radi vijesti o utje{noj slavi, koja se razvila u Zagrebu prigodom sretne godi{wice Wegova krunisawa. Te vijesti vesele Svetu stolicu, jer u ìvoj privrènosti Hrvatske Svetoj stolici ona gleda sretnu budu}nost Hrvatske. (Katoli~ki list, Zagreb). Markone je manifestirao na vidan na~in svoje velike simpatije za usta{tvo i time, {to je èlio osobno podijeliti krizmu Usta{koj omladini godine 1944. Kad se u mjesecu studenome prire|uje na zagreba~kom grobqu Mirogoj po~ast usta{kim koqa~ima, koji su poginuli, opat Markone je tako|er prisutan, da kao papin predstavnik pokaè solidarnost pape s tim usta{ama. Kad je usta{ko ministarstvo vawskih poslova, u sije~wu 1944, objavilo Sivu kwigu, to jest zbirku odvratnih falsifikata, kojima se svi pokoqi izvr{eni od usta{a pripisuju partizanima, pa je ministar Lorkovi} tu kwigu falsifikata sve~ano predao osovinskim diplomatima, prisutan je bio i papin legat Markone. On je bio tom prilikom u saborskoj diplomatskoj loì. Ta je Siva kwiga bila poslana i u Vatikan, ali Maqone nije
996
ni~im upozorio da je to falsifikat, a iz ovdje objavqenih dokumenata moè se vidjeti kako su se kardinali sa simpatijom odnosili prema toj Sivoj kwizi, kad im je od usta{kih predstavnika u Vatikanu predavana. Ovdje je samo natuknuto ne{to o Markoneu i wegovoj ulozi, mada dokumenata ima mnogo vi{e. Po svemu se moè zakqu~iti, da je i li~nost i djelo tog ~ovjeka, povjerenika papinog u NDH, potpuno u skladu s onim {to nam ovdje objavqeni dokumenti kaù, kao i s tezom, koju mi iz wih sasvim logi~no izvla~imo. I u prepisci Ru{inovi}a i Lobokovi~a s Lorkovi}em vi{e puta spomiwe se wegovo ime i neke wegove akcije, a osobito se vidi iz materijala o prekr{tavawu Srba, da je Markone odigrao jednu od glavnih uloga. U stra{noj historiji na{e zemqe, u Drugom svjetskom ratu, ovo je ime ostavilo trag, i ono }e se spomiwati samo s osudom i prezirom. (Tajni dokumenti...; str. 78-80) (Priredila ~lan stru~nog tima Elena Boì} Talijan) Prof. dr Vojislav [e{eq
997
Sadràj
Nau~ni skup Govor mr`we u optu`nici Ha{kog tribunala protiv prof. dr Vojislava [e{eqa Sudski dokumenti ................................ 5 ............................. 105
Podnesak broj 162 Elaborat o ulozi Vatikana i pape Jovana Pavla Drugog u zlo~inima izvr{enim na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine ............................. 397
998
Sabrana dela prof. dr Vojislava [e{eqa

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. Vreme preispitivawa Hajka na jeretika Fenomenologija balkanskog despotizma Veleizdajni~ki proces Narkomanija Vuka manitoga Politika kao izazov savesti Milan Pani} mora pasti Na me|unarodnoj sceni Su~eqavawe sa sedmom silom Narodni tribun Poslani~ke besede Filipike ~etni~kog vojvode Pali, àri, dediwski dizdare Crveni tiranin sa Dediwa Da sve srpsko bude kao zemunsko Promene po voqi naroda Bez dlake na jeziku Mo} argumenata Falsifikovana voqa naroda Vlada nacionalnog jedinstva Srbija pod ameri~kim bombama Dok patriote obnavqaju izdajnici razaraju Radikali se nisu obrukali Pakleni planovi Zapada Kontrarevolucionar u buldoèr revoluciji Dosmanlijski zulum nad Srbijom Kontinuitet radikalske doslednosti Glavni Milo{evi}ev politi~ki robija{ Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovi}a Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu Glogov kolac u dosovskom srcu Dosmanlije kao novi jawi~ari êtni~ka sabqa nad dosmanlijskom glavom Na juna~kim rukama kroz srpsku Boku Kora od banane Srpski ~etni~ki pokret Srpska radikalna stranka Peti otaybinski kongres
999
39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70. 71. 72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80.
Sudanije nepokornog vojvode Ideologija srpskog nacionalizma Afirmacija parlamentarizma Slom savezne dràve @igosawe dosmanlijskog be{~a{}a êli~ni vojvoda Stazom slave, u slu`bi otaybine Hrabrost i savesnost u istorijskim lomovima Uporna odbrana Srpstva Stanko Suboti} Cane @abac, kraq duvanske mafije Mafija{ka pudlica Neboj{a ôvi} Cijin major Grujica Spasovi} êtni~ki vojvoda pred Ha{kim tribunalom Suo~avawe sa ha{kim inkvizitorima Ha{ki dosije nabe|enog ratnog zlo~inca Pocepana ha{ka inkvizitorska ode`da U ~equstima Kurve del Ponte Genocidni izraelski diplomata Teodor Meron \avolov {egrt zlo~ina~ki rimski papa Jovan Pavle Drugi Va{ingtonski seksualni manijak Bil Klinton Ha{ko bajramsko prase La`qiva ha{ka peder~ina Yefri Najs Svedok odbrane Slobodana Milo{evi}a u ha{kom procesu Engleski pederski isprdak Toni Bler Kriminalac i ratni zlo~inac Havijer Solana Podmukli galski picopevac @ak [irak Hitlerovi najverniji sledbenici Helmut Kol i Hans Gen{er Krvave ru~erde Madlen Olbrajt Pontifeks maksimus satanisti~ke crkve Jovan Pavle Drugi Antihristov namesnik zlikova~ki rimski papa Benedikt [esnaesti Najve}i izdajnik Rusije Boris Jeqcin Boris Tadi} novi Sinan Pa{a Koya Milo \ukanovi} novi Skenderbeg Crnojevi} Izdajni~ki akreditivi usta{kog konzula Vuka Dra{kovi}a Politi~ki ortakluk Kurve del Ponte i Kurve del Ko{tunice Vatikan glavno Satanino gnezdo Rimska kurija ve~ito èdna srpske krvi Evropska unija satanisti~ka tvorevina Vatikanski antisrpski instrument Frawo Tu|man Ameri~ki antisrpski instrument Alija Izetbegovi} Pitomac Minhenske pivnice Volfgang [omburg Podmukli malte{ki pacov Karmel Agijus
1000

Vatikanglavnosataninognezdo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Vatikanglavnosataninognezdo

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vatikanglavnosataninognezdo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr Vojislav [e{eq

VATIKAN GLAVNO SATANINO GNEZDO

Srpska radikalna stranka Beograd 2006.

VATIKAN GLAVNO SATANINO GNEZDO

[ta je govor mr`we

Problemi inkriminacije govora mr`we

Govor mr`we izme|u re~i i dela

protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa Predmet br. IT-03-67-PT

28. novembar 2005. godine

PRED PRETRESNIM VE]EM II

protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa

PRED PRETRESNIM VE]EM II

protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa

PRED PRETRESNIM VE]EM II

protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa

ODLUKA PO [ESTOM ZAHTEVU TU@ILA[TVA ZA ZA[TITNE MERE ZA SVEDOKE

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju

protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa

ZAHTEV TU@ILA[TVA ZA ODOBREWE ZA ULAGAWE @ALBE NA OSNOVU PRAVILA 73(B)

Dr Vojislav [e{eq Podnesak broj 122. 3. januar 2006. godine

Sekretaru Me|unarodnog suda

Tro{kovnik sa specifikacijom aktivnosti za 2005. godinu

Sekretarijatu Me|unarodnog suda

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju

protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju

protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa

ZAHTEV PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA ZA PONI[TAVAWE ODLUKE O DODELI BRANIOCA U PRIPRAVNOSTI

Dr Vojislav [e{eq Podnesak broj 126. 3. januar 2006. godine

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju

protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa

(Podnesak broj 116)

PRED PRETRESNIM VE]EM II

protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa

Pretpretresnom sudiji Karmelu Agiusu hitno

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju

protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa

(potpis na originalu) za Hildegard Uertz-Retzlaff, vi{eg zastupnika Tu`ila{tva

17) 19) 20)

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju

protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa

OBAVE[TEWE TU@ILA[TVA O RAZJA[WEWU

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju

protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju

protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa

ZAHTEV PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA ZA PONI[TAVAWE ODLUKE O DODELI BRANIOCA U PRIPRAVNOSTI

Slu~aj broj IT-03-67-PT

26. januar 2006.

PRED PRETRESNIM VE]EM II

protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa

PREDSEDNIK ME\UNARODNOG SUDA

protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa

NALOG O IMENOVAWU SUDIJA U PREDMETU PRED @ALBENIM VE]EM

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju

protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa

Broj re~i: 2.395 Dana 13. februara 2006. U Hagu, Holandija

(potpis na originalu) za Hildegard Uertz-Retzlaff, vi{eg zastupnika Tu`ila{tva