Nastavnik u tradicionalnom i e - uenju

U tradicionalnoj nastavi jedna osoba, nastavnik ima raznovrsne uloge: analizira potrebno gradivo u skladu sa ciljevima uenja, razvija kurs, kreira nastavne materijale i poduava uenike. U elektronskom uenju je pristup dosta drugaiji. Ne samo da su uloge razliite, ve su esto neophodne i raznovrsne kompetencije. Format i oblik nastavnog gradiva se takoe razlikuje usled razliitih metoda isporuke sadraja. Sve u svemu, ini se da e nastavnik iz tradicionalne nastave morati da se u kontekstu e-uenja transformie u vie osoba sa razliitim vetinama, jednostavno zbog irine potrebnih vetina i vremena koji su potrebni da se oformi kvalitetan elektronski kurs. Mada ima veliki broj uloga koje su potrebne za razvoj nekog elektronskog kursa, navedene su neke od njih koje zamenjuju ranijeg nastavnika: Autor Instrukcijski dizajner Web programer Grafiki dizajner Autor multimedijalnih sadraja Video i audio producent Tutor Koordinator

Faze procesa e - uenja

Tehnologija, sama po sebi ne ini sutinu elektronskog uenja, ve sutinu ine ljudi koji su ukljueni u taj proces. Proces elektronskog uenja se sastoji od dve osnovne faze: (1). Razvijanje sadraja za e-uenje (2). Isporuka i odravanje sadraja za e-uenje ire posmatrano, tipini proces elektronskog uenja obuhvata faze planiranja,projektovanja, razvoja, evaluacije, isporuke i odravanja. Proces e-uenja je po prirodi iterativan.U zavisnosti od mogunosti, veliine i namene projekta, broj osoba ukljuenih u razliite faze projekta elektronskog uenja prilino varira. Neke uloge i odgovornosti se mogu poklapati, a takoe mnogi zadaci u okviru procesa e-uenja su meuzavisni i povezani. Veliki projekti elektronskog uenja su vrlo zahtevni po pitanju broja i vetina koje imaju uesnici projekta, dok u malim ili srednjim projektima iste osobe izvode viestruke uloge. Kada neki kurs elektronskog uenja, potpuno razvije, izvede, nadzire i upravlja njime jedna osoba, tada je jasno da je ona imala viestruku ulogu: autora, eksperta za oblast koja se poduava, instrukcijskog dizajnera, grafikog umetnika, tutora itd. Naravno, jako bitna odrednica

pri donoenju odluke o uesnicima na projektu su finansije. To je i jedan od glavnih razloga to veinu malih i srednjih projekata e-uenja izvode pojedinci. Ne treba biti zabrinut pri samostalnom kreiranju i izvoenju kursa elektronskog uenja, mada je puno bre i jednostavnije kada to radi tim ljudi. Postoji dosta primera izuzetno dobro kreiranih kurseva od strane pojedinaca.

Uesnici procesa e - uenja

Da bi se dobio oseaj koji su alati i tehnologije potrebni za primenu elektronskog uenja, pogledajmo jednostavan nain za klasifikaciju. Ako posmatramo uesnike procesa e-uenja i tehnologije koje su im potrebne za njihove individualne aktivnosti uviamo sledee. Jednu grupu uesnika ine proizvoai tj. kreatori e-uenja, koji izrauju i isporuuju sadraj za e-uenje, a drugu grupu ine uenici, tj. korisnici koji pristupaju tim sadrajima.

Proces izrade elektronskog sadraja vri proizvoa. Kreirani sadraj e-uenja se postavlja na server, odakle se isporuuje krajnjim korisnicima. Korisnici tj. uenici pristupaju postavljenim sadrajima i ostvaruju proces elektronskog uenja.

Proizvoai i uenici
Proizvoai i uenici, kao uesnici u procesu e-uenja mogu imati razliite uloge zavisno od vrste e-uenja koje se sprovodi i veliine projekta. Proizvoai obuhvataju autore (strunjake za odreeni predmet koji se poduava), instrukcijske dizajnere, programere, grafike dizajnere, autore multimedijalnih sadraja, video animatore, fotografe i sve ostale kreativne uloge koje zajedniki doprinose krajnjem sadraju e-uenja. Vrlo esto u malim projektima, proizvoa ima ulogu tutora i koordinatora elektronskog uenja, kada prati rad, nadzire i komunicira sa uenicima. Uenici su svi korisnici elektronskog uenja koji pristupaju materijalima na serveru. Zavisno od okruenja za koje se izvodi e-uenje, oni mogu biti studenti, korisnici, radnici, polaznici i slino. Server sa koga se izvodi elektronsko uenje, obino pripada ogranizaciji koja prua usluge elektronskog uenja i omoguuje pristup kako uenicima, tako i onima koji su zadueni za administraciju i odravanje sistema.

Svi uesnici e-uenja moraju imati tri vrste tehnologija: hardver, internet vezu i softver. Ovde emo samo razmatrati potrebe za razliitim vrstama softverskih alata koji su potrebni i proizvoaima i korisnicima za uspeno sprovoenje e-uenja.

Autor (Subject Matter Expert)

Autor mora biti ukljuen od poetka do kraja u razvoj bilo kog kursa za e-uenje. On se brine o tome da je sadraj online kursa prikladna alternativa predavanjima u sklopu tradicionalnog kursa. Osim toga, autor mora sastavljati vebe, zadatke i ispite kojima e se utvrivati nova znanja. Izuzetno je vano da autor radi kao integralni deo tima u toku itavog razvojnog procesa, osiguravajui da se sadraju online kursa moe lako pristupiti i da je korisnicima zanimljiv. Ostali zadaci autora ukljuuju: izbor ili izradu udbenika, literature i resursa; osiguravanje pedagoke usklaenosti ciljeva kursa, sadraja, vebi, ispita i zadataka; utvrivanje za koje materijale treba obezbediti dozvolu za objavljivanje, kao i informisanje instrukcijskog dizajnera; izradu itljive kopije svih pisanih materijala za sve lanove tima.

Instrukcijski dizajner
Instrukcijski dizajn obuhvata itav niz aktivnosti, ali se on u osnovi temelji na povezivanju teorija uenja s dizajnom to boljeg softvera, da bi se postigli to bolji rezultati u uenju. Instrukcijski dizajneronline kursa izvrava procese koji su opisani na sledei nain: Analiza proces kojim se definie to e se uiti. Dizajn proces kojim se odreuje kako e se uenje izvoditi. Razvoj proces izrade materijala. Implementacija proces instalacije pouavanja u stvarnoj situaciji. Evaluacija proces kojim se odreuje dejstvo poudavanja.

U praksi, instrukcijski dizajner: upoznaje autora s odgovarajuim pedagokim strategijama i mogunostima; pomae u odreivanju, kreiranju i prilagoavanju instrukcijskih resursa; daje savete za najbolji nain predstavljanja informacija; pie izjave o rezultatima uenja;

odreuje redosled rezultata uenja; odreuje redosled aktivnosti; ocenjuje poduavanje; priprema tehniku produkciju i usluge;

Web programer
Jedan od zahtevnijih zadataka dizajnera web kursa je da stvori oseaj poverenja ve u ranim fazama projekta. Web programer bi trebalo da osoblju pokae primere online materijala koji prikazuju razliite vrste sadraja i interaktivne mogunosti koje im stoje na raspolaganju. Predavaima treba pokazati i kako mogu da kreiraju kurseve na osnovu unapred utvrenog ablona koji e studente upoznati s organizacionim jedinicama kursa, dati pregled sadraja, zadataka, podatke o ocenjivanju, resursima i odgovore na esto postavljana pitanja. Drugi zadaci web programera ukljuuju: pomo autoru ili nastavniku pri uporabi alata za kreiranje web stranice kursa i odravanju kursa kad je jednom zavren; pomo instruktoru ili tutoru pri uporabi alata za kreiranje interaktivnih alata, poput uslunih programa za email i chat; saradnju s grafikim dizajnerom pri konceptualizaciji ekrana, pozadina, dugmia, okvira prozora i tekstualnih elemenata u programu; kreiranje interaktivnosti i odreivanje izgleda i utiska interfejsa; kreiranje dizajnerskih storyboarda.

U maloj razvojnoj grupi, web programer moe da radi kao grafiki dizajner, fotograf i redatelj, zatim kao urednik video i audio materijala i animacija. U veoj grupi, web programer se savetuje s drugim lanovima tima na temu dodatnih vidova programa; na primer, sarauje s dizajnerom zvuka na muzici ili s programerom o pitanjima funkcionalnosti.

Grafiki dizajner
Grafiki dizajner radi zajedno s web programerom i autorom na kreiranju jedinstvenogizgleda kursa, dok se istovremeno u zajedniki institucijski ablon (template) ugrauju i sve funkcionalnosti kursa. Upotrebom zajednikih elemenata postie se bliskost studenata sa sadrajem i omoguuje im se da polaze nekoliko kurseva, ali da uenje putem Interneta svladaju samo jednom. Uloga grafikog dizajnera podrazumeva kreiranje izgleda ekrana, specifinih elementa interfejsa kao to su dugmad, prozori i meniji, zatim razvoj generikih ili prilagoenih ablona, navigacionih ikona, ikona ili sliica za pomo pri pronalaenju lokacija unutar nelinearno predstavljenog materijala, kao i vizualnih i grafikih elemenata za obogaivanje tekstualnog sadraja. Materijali kursa mogu se dopuniti tehnikim crteima, ilustracijama, grafikonima i fotografijama u cilju interpretacije sadraja kursa. World Wide Web je pretvorio Internet u neodoljiv vizuelni medij; meutim, kad je u pitanju stvaranje online kursa, upravo dobarvizualni dizajn i razvoj mogu oduzeti najvie vremena. Budui da web omoguuje obrazovnom mediju da se sve vie oslanja na vizualne elemente, ne moe se preceniti vanost samog vizualnog dizajna. Vizualni elementi koje studenti, naruito novi online studenti, sreu u online kursu esto mogu odrediti itavo njihovo obrazovno iskustvo.

Autor multimedijalnih sadraja

Od autora multimedijalnih sadraja ili programera se oekuje da na osnovu dobijenog materijala spoji razliite elemente (tekst, audi, video, grafiku i animacije) u skladnu celinu. On koristi specijalizovane softverske alate da bi omoguio interaktivnost koja je za online kurseve ne samo poeljna ve i preporuljiva. Programer je odgovoran za funkcionalnost programa. On vzvri testove kojima se proverava ispravnost programa, kreira bazu podataka, konstruie sistem za praenje studentskih aktivnosti na kursu. U veini stvaralakih timova programiranje se smatra visoko specijalizovanom i zasebnom disciplinom.

Programer bi lanovima razvojnog tima trebalo da pruiti osnovna objanjenja grupa programskih alata i njihovih mogunosti. Uopteno gledano, postoje dve grupe ovih alata: programski jezici zasnovani na kodu i autorski programi s grafikim korisnikim interfejsom (GUI). Jezici zasnovani na kodu zahtevaju od programera da za izradu internet aplikacije koristi odreeni raunarski jezik. Na primjer, takvi jezici omoguavaju obraivanje informacija korisnika putem web obrazaca. Programi s grafikim interfejsom omoguavaju sline procese, ali pruaju i delomino automatizovano generisanje raunarskog koda. Jedna od glavnih prednosti kodnog programiranja je da su takvi alati obino opensource; odnosno, napravljeni su na osnovi besplatnog koda koji podstie kolaborativan razvoj. Komercijalni GUI softver esto trai manju tehniku strunost nego kodno programiranje, ali moe biti skup, a firme koje ih objavljuju esto ih nadograuju, ime starije verzije postaju beskorisne, a korisnici su prisiljeni da stalno kupuju nove.

Audio i video producenti

Odreeni strunjaci nadgledaju pre-produkciju, produkciju i post-produkciju video i audio elemenata. Preprodukcija podrazumeva selekciju i pripremanje lokacije za snimanje kao i podeavanje opreme, produkcija obuhvata kreiranje sirovog audio/video sadraja i post-produkcija se prvenstveno odnosi na ureivanje i dovoenje sadraja na eljeni kvalitet i duinu trajanja.

Tutor
Tutor upoznaje uesnike i prati njihove aktivnosti. Takoe, on ih kontaktira putem emaila i pomae im u izvravanju zadataka. Tutor pomae u razumevanju sadraja, dodatnim referencama, pitanjima i zadacima. Takoe, tutor se trudi da studente stimulie i ohrabruje. On ocenjuje performanse studenata. Moe se rei da tutor: bira strategije i metode prikladne za online nastavu osmiljava aktivnosti kojima e uesnici kursa najbolje postii zadane obrazovne ciljeve prati redovnost rada uesnika u online okruenju podstie grupne diskusije, izradu samostalnih i grupnih zadataka i uestvovanje u svim predvienim aktivnostima uesnicima daje povratne informacije i prati njihov napredak vri procenu znanja

Koordinator (Facilitator)
Uloga autora u procesu uenja esto se deli na ulogu autora i koordinatora. Osoba koja ima potrebno znanje iz predmeta, dobar smisao za koordinaciju i sposobnost da ohrabruje uenike moe raditi kao koordinator. Ova osoba obezbeuje podrku uenicima iz dana u dan, i kada im je potrebno osigurava da potrebna pomo bude brza i efikasna. Osnovna odlika ove uloge je upravo koordinacija, zatim sposobnost korienja online alata kao vreme dostupnosti koje je vrlo znaajno za uenike. Vie nego u uionici, uenici su svesni kvaliteta osoba koje obezbeuju podrku, i ova uloga ima veliki uticaj na uspeh ili neuspeh programa.