RAZPRAVA 0 NACIONALNEM VPRASANJU V KPJLETA 1923 Dokumenti 0 oblikovanju federativnega nacionalnega programa KPJ

ZBRAL IN UREDIL TER OPOMBE NAPISAL MAG. JURIJ PEROVSEK v sodeJovanju s prof. dr. lankom Prunkom in prof. dr. lankom Pleterskim

Uvodno studijo napisala de. Latinka Perovic.

elP - katalogizacija v knjigi Narodna in univerzitetna knjiznica, Ljubljana

323.1(497.1) 329.15(497. I):323. I

RAZPRAVA 0 nacionalnem vprasanju v KPJ leta 1923: dokumenti 0 oblikovanju federativnega nacionalnega programa KP J / zbral in uredil teT opomhe napisai Jurij Perovsek v sodeiovanju s lankom Prunkom in lankom Pleterskim ; uvodno studijo napisala Latinka Perovic ; [sezname osebnih, zemljepisnih in krajevnih imen sestavil Jurij Perovsek). - V Ljubljani : Partizanska knjiga. 1990

0017617664
I. Perovsek . Jurij

RAZPRAVA o NACIONALNEM VPRASANJU V KPJ LETA 1923

v

Dokumenti 0 oblikovanju federativnega nacionalnega programa KPJ

ZBRAL IN UREDIL TER OPOMBE NAPISAL MAG. JURIJ PEROYSEK v sodelovanju s prof. dr. Jankom Prunkom in prof. dr. Jankom Pleterskim

Uvodno studijo napisala dr. Latinka Perovic.

LJUBLJANA 1990

KAZALO Predgovor urednikov Dr. Latinka Perovie: Dve koncepcije jugoslovenske driave u shvatanjima jugoslovenskih komunista u debati 1923. godine St. I Nacionalni i plemenski problem u Jugoslaviji i radnicka klasa St. 2 Nacionalni problem u Jugoslaviji St. 3 Nacionalni problem u Jugoslaviji (Nacionalne borbe u Makedonijij . ..... ..... Nacionalni problem u Jugoslaviji St. 4 Politicka situacija i neposredni zadaci N. R. P. J. (Projekt rezoSt. 5 lucije za Zemaljsku konferenciju N. R. P. J. na dan 9., 10. ilL septembra 1923. godine) Plemenski problem Jugoslavije St. 6 Politicna resolucija pokrajinskega sveta KPJ za Siovenijo, spreSt. 7 jeta dne 22. julija 1923 v Ljubljani K problemu narodnega vprasanja v Jugoslaviji St. 8 Nacionalni problem u Jugoslaviji St. 9 St. 10 Nacionalni problem u Jugoslaviji St. 11 K diskusiji 0 nacionalnom pitanju St. 12 Razvitak i sudbina nacionalnog pitanja kod Jugoslavena St. 13 Samoodredenje naroda u Jugoslaviji St. 14 Nacionalno pitanje i nasi zadaci St. IS Iz diskusije St. 16 Diskusija 0 nacionalnom pitanju St. 17 Zadaci nase partije u nacionalnoj borbi St. 18 Nacionalno pitanje u Jugoslaviji St. 19 Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma St. 20 K problemu Siovencev, ki so vsled kapitalisticnega verzajskega miru postali suznji laskih kapitalistov St. 21 Nase drianje u hrvatskom pitanju St. 22 Predlog rezolucije 0 nacionalnom pitanju !it. 23 Za jasnocu i odlucnost u nacionalnom pitanju !it. 24 Nacionalno pitanje St. 25 Vzrok nacionalnega boja v Jugoslaviji. Avtonomija ali federalizem? St. 26 Nacionalno pitanje u Jugoslaviji !it. 27 Povodom knjige dr. S. Markovica 0 nacionalnom pitanju !it. 28 Razvoj nacionalnega vprasanja in NDSJ !it. 29 Politicka situacija i neposredni zadaci N. R. P. J . 7

9 39 42

m
52
53

67
70 73

83

85
89 89

94 97
115

liS
119 122 128

206
210 213 219 232 236 238

250 256
259 5

St. 30 St. 31 St. 32

St. 33 51. 34 St. 35 St. 36 St. 37 St. 38

St. 39
St. 40

St. 41
St. 42

Protiv nejasnoce i zabune u nacionalnom pitanju Nacionalno pitanje . .. .. .. .... . . . Drug S. Markovic 0 prikazu druga R. Jovanovica Malo partijske istorie nacionalnog pitanja Se 0 nacionalnem vprasanju . .. .. .. .. ... .. . . . . . Jedno objasnjenje . . ... . .. .. ... .......... . U cemu je sus tina spora? Predlozi za izmene projekta rezolucije Tresla se brda, rodilo se nista Protiv konfuzije u nacionalnom pitanju (Povodom dva clanka u .. Borbi br. 37 i 38) Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije Jedinstven front 'revolucionara' i 'oportunista'

272 282 290 292 298 300 303

307

309
311

316 341
348

Greske druga Cvijica Glose k narodnostnemu vprasanju Dva odgovora Nacrt tez 0 nacionalnem vprasanju v Jugoslaviji St. 46 Politicka situacija i nasi zadaci. Nasa nacionalna politika St. 47 Jedno objasnjenje St. 48 Nacionalno pitanje u Jugoslaviji i radnicka klasa St. 49 Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije SI. 50 Rezolucija 0 nacionalnom pitanju SI. 51 Rezolucija 0 makedonskom i trakijskom pitanju iiI. 52 Glediste Balkanske K. Federacije na narodnosno pitanje u Jugoslaviji iiI. 53 Referendum u partiji Seznam osebnih imen ....... . . Seznam zemljepisnih in krajevnih imen

SI. 43 St. 44 SI. 45

350 363 366

376

385 386 394 398 405

409 413
427

431

PREDGOVOR UREDNIKOV Zbornik dokumentov .Rozprava

0

naeionalnem vprasanju v KPJ leta 1923.

je ob zborniku "Vir; za zgodovino Komunisticne siranke no Siovenskem v letih

1919-1921 druga knjiga vedieiji, ki jo je Institut za novejso zgodovino v Ljub/jani (prej Institut za zgodovino delavskega gibanja) pricel izdajati leta 1980 pod
naslovom Vir; za zgodovino Komunisticne stranke no Siovenskem. Zbornik "Raz-

prava 0 naeionalnem vprasanju v KPJ leta 1923. je plod zamisli Instituta za novejso zgodovino, da se znanstveno objavijo dokumenti, ki razkrivajo, kako so se v drugi polovici leta 1923 gradila statiSca, na osnovi katerihje KPJ na III. driavni konferenci, zbrani med I. in 4. januarjem 1924 v Beogradu, oblikovala svoj federativni naeionalni program. StatiSca, ki so prispevala k oblikovanju tega programa so se gradila v okviru siroke in jayne teoretskopoliticne razprave jugoslovanskih komunistov 0 nacionalnem vprasanju, ki je potekala preko glasil legalne Neodvisne delavske stranke Jugoslavije (NDSJ) od 31. maja do 30. deeembra 1923 - v tem casu pa so svoje poglede na nacionalno vprasanje v pisnih prispevkih predstavili vsi komunisti, ki so tvorili idejno in politicno jedro tedanje KPJ. Cas, v
katerem je potekala ta razprava lahko brez dvoma oznac;mo zo tisto pre/omno

obdobje, ki je opredelilo vso kasnejso naeionalno politiko KPJ (ZKJ). V razpravi je namrel prevladala ugotovitev, da je Jugoslavija mnogonaeionalna driava, ki jo bo/j kot drugi problemi ogroiata predvsem nacionalno vprasanje in velikosrbski
unilarnocenlralisticni hegemonizem, uve/javilo pa se je Iud; prepricanje. do se mora KPJ paSlav;t; no sIron zatiranih nesrbskih narodov, se boriti zo pravico samo-

odlocbe vsakega jugoslovanskega naroda posebej, v vprasanju driavne ureditve pa se odlocno zavzeti za federativni driavnopravni princip. Zbornik tako ne predstav/ja Ie zbirke dokumentov, ki oznacujejo zgodovinsko locnieo v razvoju KPJ, s kalero je hi! utemeljen njen hoj zo po/no nacionalno emancipacljo narodov Jugos/avi-

je, marvel razsirja tudi nas zgodovinski spomin pri vprasevanju, kdaj in kako so bila po lew 1918 ie oblikovana nacela, ki so v politicnem in driavnopravnem pogledu dosledno terjala nacionalno suverenost jugoslovanskih narodov v skupni driavi. V zborniku .Razprava 0 nacionalnem vprasanju v KPJ leta 1923 je objav/jeno 53 dokumentov. Med njimi je najvel Clankov, ki so jih posamezni udeleienci v razpravi objav/jali v .Radniku-Delaveu (eentralnemu glasilu NDSJ, ki je izhajalo v Beogradu), .Borbi (glasilu NDSJ, ki je izhajalo v Zagrebu), .Glasu svobode (glasilu NDSJ, ki je izhajalo v Ljubljani) in v meselniku .Borba (marksisticni reviji, ki je izhajala v Beogradu). Stevilcno manjSi del dokumentov predstav/jajo resolucije posameznih organizaeij ter konferene KPJ in NDSJ, in studiji, ki ju je 0 naeionalnem vprasanju v casu razprave v knjiini obliki objavil eden izmed tedaj najvidnejsih funkeionarjev KPJ, dr. Sima Markovic. V zbornik je vk/jucena se posebna resolueija Balkanske komunisticne federacije 0 nacionalnem vprasanju v Jugoslaviji, sprejeta konee leta 1923, ki je med drugim tudi prispevala k oblikovanjufederativnega nacionalnega programa KPJ. Clanki in drugi dokumenti so v zborniku razvrsceni kronolosko, tj. po casovnem zaporedju njihove objave (v glasilih NDSJ ali v knjiini obliki) oziroma po datumu njihovega slfejema na sejah posameznih organizaeij ter konferene KPJ in NDSJ. Dokumenti so tiskani v jeziku izvirne objave stem, da je vse gradivo, ki je bilo natisnjeno v eiriliei (Clanki v .Radniku-Delaveu, studiji dr. Sime Markovica, resolueiji Ill. driavne konferenee KPJ 0 naeionalnem vprasanju ter makedonskem in trakijskem vprasanju), v zborniku objav/jeno v latinski transkripeiji. V zborniku je preveden Ie en doku7

ment, nemSki izvirnik Politicne resolucije Pokrajinskega sveta KPJ za Siovenijo z dne 22, julija 1923, Clanki, ki so v casu razprave izhajali v nadaljevanjih, so v
zborniku objav/jeni kot en dokument. Vsi dokumenti so Tozen v jeziku, ludi v osta/em identien; izvirn; objavi, edini uredniski pasegi pa so hili izvden; Ie v primeru

oCitnih pravopisnih ali tiskarskih napak,

V pripravi zbornika Razprava 0 nacionalnem vprasanju v KPJ leta 1923, je bila potrebno zhrali obseino gradivo, pri cerner sma uredniki imeli dragoceno

pomoc delavcev Narodne in univerzitetne knjiinice v Ljubljani in de/avcev Zgodovinskega arhiva Centralnega komiteja Zveze komunistov Siovenije v Ljubljani. Za
to pomoc se na tern mestu ielimo se posebej tapla zahvaliti Nus; Stempihar iz ca-

sopisnega oddelka NUK, prejSnjemu vodji ZA CK ZKS Martinu /vanicu, sedanji vodji ZA CK ZKS Darinki Drnovsek, Tomaiu Potocniku iz ZA CK ZKS in Dubravki Angelovski iz delovne skupnosti CK ZKS, ki je prizadevno pretipkala vse gradivo, izvirno objavljeno v cirilici. Nasa posebna zahvala pa gTe seveda za/aib; Partizanska knjiga v Ljubljani, ki je ta zbornik z velikim razumevanjem uvrstila v svoj program in ga zaloiila, Ob koncu sma strokovni in sirSi javnosti dolini povedati tudi naslednje: ko je
bi! zbornik Razprava
0

nacionalnem vprasanju v KPJ leta 1923 ie v tisku, sma

izvedeli, da je nasa kolegica, beograjska zgodovinarka dr, Desanka PeSic pray taka pripravila in pri beograjski zaloibi Komunist oddala v tisk zbornik dokumentovo razpravi a nacionalnem vprasanju v KPJ leta 1923, Ker je bilo v tistem trenutku tiskarsko delo za zbornik Razprava a nacionalnem vprasanju v KPJ leta 1923 ie skoraj opravljeno in da ne bi prislo do dvojne objave dokumentov a tej razpravi, sma obvestili dr, Desanko PeSic a skorajsnjem izidu zbornika, ki sma ga uredili, dr, Desanka PeSic pa je potem, ko je pregledala zbrano gradivo in pripadajoCi znanstveni aparat za zbornik, pripravljen v Ljubljani ocenila, da istih dokumentov ne bi kazalo dvojno objavljati. Zato sma se dogovorili, da zbornik Razprava a nacionalnem vprasanju v KPJ leta 1923 izide taka v Ljubljani kat tudi v Beogradu, njegov sozaloinik pa naj bi bila se beograjska zaloiba Komunist. Stem je dr. Desanka PeSic - ial na skoda svojega lastnega dela - pokazala, da
cen; nasa namero objaviti celolno razpravD jugosJovanskih komunistov 0 nacio-

nalnem vprasanju leta 1923. Njeno odloCitev, da odstopi objavo te razprave svojim
stanovskim tovarisem v Ljubljani, imamo za veliko priznanje. Hkrati smo ji dolin;

tudi zahvalo za dva njena predloga. Prvic, za predlog, naj kot uvodno studijo k
zborniku objavimo razpravo dr. Latinke Perovic, Dve koncepcije jugoslovenske driave u shvatanjima jugoslovenskih komunista u debati 1923. godine (ta je bila

sprva predvidena za objavo v zborniku, ki ga je pripravila dr. Desanka PeSic), in

drugic, hvaleini smo ji tud; za predlog, naj v zbornik Razprava 0 nacionalnem vprasanju v KPJ leta 1923 uvrstimo se dva dokumenta - Glediste Balkanske k. federacije na narodnostno pitanje u Jugoslaviji (dok. st. 52) in obsirno poroCilo, objavljeno v Radniku-Delavcu februarja 1924 Referendum u Partiji (dok. st.

53). Sprejeli sma oba predloga, k novo pridanim dokumentom pa dodali se znanstveni aparat.

V Ljubljani, 16. januarja 1990 Uredniki

Dr. Latinka Perovie:

DVE KONCEPCIJE JUGOSLOVENSKE DRZAVE U SHVATANJIMA JUGOSLOVENSKIH KOMUNISTA U DEBATI 1923. GODINE

Ne podje Ii za rukom da se Austrija pretvori u modernu ddavu, to De vodi raspadanju Austrije, oslobadjanju njenih narodnosti, vee jednom laganom procesu raspadanja, koji prema politickim prilikama moie trajati kraee iIi duie, sto u svakom slucaju vodi kocenju drustvenog i politickog napretka, pri cemu ni jedna klasa ne bi vise trpela nego proletarijat. Ovaj se isto tako ne da rukovoditi ni uzdanjem u promisao spolja, kao ni promislju ozgo. On teli da radi na zemljistu, na koje je stavljen da ovo udesi prema svojim interesima opstega razviea. A zato mu je potrebno r.senje nacionalnoga pitanja. Jer tek kad se ddava kraljevina i zemalja zameni ddavom narodnosti, koje five autonomno jedna pored druge i zajedno uticu, tek tada, ee se mob razvijati klasinska borba u potpunoj cistati. Samostalnost narodnosti jeste prirodna osnovica svake moderne klasinske borbe, narod mora biti slobodan u svakom pogledu , ako proletarijat hoee da je u stanju, i ako namerava, da s punim pIa mom izdaje na sup rot svome socijalnom protivniku. Proletarijatu je za njegovo normalno i svestrano razvice potrebna nezavisnost svoje narodnosti, kao i opste izbomo pravo, sloboda udruiivanja, sloboda stampe. Proleterski internacionalizam De znaci odricanje narodnosti, nego slobodu i jednakost narodnosti.~( Karlo Kaucki, Socijalizam i nacionalno pilanie (Nacionalna borba i drfavno pravo U Auslriji), Beograd, 1898. Debata 0 nacionalnom pitanju u Jugoslaviji, koja je, 1923. godine, vodje na u Nezavisnoj radnickoj partiji Jugoslavije (NRPJ), preko koje je delovala tada vee zabranjena Komunisticka partija Jugoslavije, bila je do srede sezdese tih godina, tek pominjana u istoriografiji.' Obrt je nastao sa temeljnim raspravarna i referatima prof. dr. Janka Pleterskog u godinama 1967-1971," a sa knjigom dr. Dusana Lukaca Radnicki pokrel U Jugoslaviji i nacionalno pilanje 1918-1941, koja se pojavila 1972. godine, dobili smo prvu monografsku obradu te debate. Debata je ubrzo postal a i predmet jedne doktorske disertacije,' a
I Julijana Vrcinac, Rad j zakljucci Prve, Druge i Trece konferencije Komunisticke partije JugosJavije .. , IstoriJa xx veka. Zbornik radova , It Beograd; Slavica KOpTivica-O~ tric , .. Udio Augusta Cesarca u diskusiji 0 nacionalnom pitanju u KPJ 1923. godine .. , Pufev; revo/ucije, Zagreb, 1966. I . Vidi Janko Pleterski, Nacionalno vpraIanje v Jugoslaviji v feoriji in poUliki KPJ- KPS" . Prispevki za zgodovino delavsk ega gibanja, VII , 1967, br. 1-2, str. 277- 316; Isti , ,.Na cionalno pitanje u JugosJaviji u teoriji i politici KPJ-KP5, Jugoslovenski istorijski casopis, 1969, br. 1- 2, str. 28-69: Isti , .. KPJ i nacionalno pilanje u prvoj jugoslovenskoj drlavi. (Referat na kongrcsu jugoslovenskih istoricara septcmbra 1969 u Ohridu. Naslava iSforije - Pouk zgO<io\,jne, Zagreb 1969- 1970, br. 2. str. 10-19, NIN, 1969, br. 977-979. Rcferat je objavljen i u zborniku autorovih radova S iudije 0 slovenski zgodovini in narodnem vpraJanju. Maribor 1981, str. 330- 240); Isti , Komunisticka parrija Jugoslavije i nacionalno pitanje 1919-1941, Beograd 1971. 2 Latinka Pcrovic, Debata 0 nacionalnom pitanju u Nezavisnoj radnickoj partij; Jugoslavlje 1923. godine. Beograd, 1974, (ukopis disertacije, objavljeno pod naslovom Od centralizma do federalizma, Zagreb. 1984.

zatim posebno poglavje u Citavom nizu radova 0 nacionalnom pitanju u Jugoslaviji' U nekim od tih radova, debata je i delimicno objavljena.' Sve to, sarno po sebi, potvrdjuje njen istoriografski znacaj, ali nije dovoljno za njeno objasnjenje. Nacionalna politika Komunisticke partije tretirana je, preteZno, kao posebna istorija, kao politika proizisla iz doktrine KPJ, odnosno kao politika nastala vise pod uticajem spoljnih cinilaca, a manje u zavisnosti od realnih politickih i drustvenih okolnosti u samoj jugoslovenskoj drZavi. Medjutim, ovaj poslednji Cinilac, ako i nije bio jedini koji je uslo.vio politiku KP J u nacionalnom pitanju, bio je od odlucujueeg znacaja za njeno izrastanje u opstejugoslovensku politicku snagu prvog reda. Od toga koliko se vee u pristupu politici KPJ u nacionalnom pitanju ignorisu, odnosno koliko se uvazavaju politicki odnosi u jugoslovenskoj drzavi, zavise i zakljucci 0 istorijskoj uslovljenosti i utemeljenosti te politike. Debata 0 nacionalnom pitanju 1923. godine, posmatrana u svetlu politickih odnosa i borbi za odredjivanje karaktera jugoslovenske drfave - nije izolovana niti usamljena. Njoj je prethodila Konferencija javnih radnika na Ilidzi (28-29. jun 1922. godine) koja je tada ocenjena kao "polazna tacka za citav jedan pokret javnog mnenja u korist srpsko-hrvatskog zblizenja.' Zatim, Kongres javnih radnika u Zagrebu (10. septembra 1922), kojem je prisustvovalo hiIjadu predstavnika kulturnog i javnog Zivota iz svih krajeva, isto tako je ocenjen kao dogadjaj koji je "u odnose izmedju Srba i Hrvata uneo izvestan duh pomirljivosti i dobre volje.' Najzad, takodje pre diskusije u NRPJ, krajev 1922. godine, Srpski knjizevni g/asnik, motivisan zeljom da nasu drZavnu zajednicu treba organizovati slobodnom saglasnoseu i ravnopravnom voljom Srba, Hrvata i Slovenaca, pokrenuo je Anketu a srpsko-hrvatskim odnosima. Odziv je bio veliki; u tri sveske casopisa objavljen je sarno deo odgovora. lake se jos nije govorilo 0 razlicitim narodima, opste stanoviste izrazeno u anketi je da interesi oddanja jugoslovenske ddave, naroCito interesi demokratije u njoj, zahtevaju sporazum, toleranciju, takticnost. Uravnavanje stare Hrvatske - pisao je demokrata Milan Grol- vrSeno je s toliko nestrpljenja i ustremljenja, da su Hrvati u tome videli jednu teznju sasvim suprotnu onoj s kojom su oni usli u zajednicu. Poverenje je izgubljeno i zato Hrvati traze dovoljno vece garancije za svoju samoupravu.(7 Vee tada se naslueivalo da ee istrajavanje na politici drZavnog centralizma i majorizacije, tj. da ee i u ovom slucaju "politika suzbijanja pojava duboko
J Dr Enver Redfic, .. Polemika 0 nacionalnom pitanju u KPJ 1923. godine, u: lugoslovenska misao i socijalizam, Sarajevo, 1982; Zorica Stipetic, Argument; za revoluciJu - August Cesarec, Zagreb, 1982; Desanka Pesic, Diskusija 0 nacionalnom pitanju 1923., u: lugoslovenski komunisti i nacionalno pitanje, Beograd, 1983; Gordana VlajCic, KPJ i problem sadd.aja taktikejedinstvenog fronta radnika i seljaka, u: lugoslovenska revolucija i nacionalno pitanje 1919-1927, Zagreb, 1984; Janko Pleterski, Susret KPJ sa nacijama - razbijanje Jugoslavije.. , u: Nacije, lugos/avija. revo/ucija, Beograd, 1988; Latinka Perovic, Federalisticka shvatanja Koste Novakovica u svetlu borbe za odredjivanje karaktera jugoslovenske dd.ave, u: Kosta Novakovic u radnickom pokretu Srbije i lugos/avije, Cacak, 1989 . Debata je delimicno objavljena u: Gordana Vlajcic: lugoslovenska revolucija i nacionalno pitanje 1919-1927.. , i u: Sima Markovic, Tragizam malih naroda, priredila i pogovor napisala dr

Desanka Pdic, Beograd, 1985. S Srpski knjiievni glasnik, Beograd, 1922, VII , str. 206. (; Isto. 7 Srpski knjiievn; glasnik, 1922, VI, str. 46.

10

utemeljenih u okolnostima, pa zato i neiskorenjivih, odvesti zemlju u diktaturu, davati snagu separatizmu i da ce to, u slucaju spoljne opasnosti, dovesti u pitanje drfavno jedinstvo. Tko poznaje frankovce~~ - pisao je istaknuti slavist Toma Maretic - on je potpuno uvjeren da ce ani sve upotrebiti da nasll mladu drzavu omraze Hrvatima, da je s pomocll nasih neprijatelja razore, jeT su frankovci spremni zdrutiti se s djavolom, sarno da sto viSe pakoste Srbima ... Najsigurnije sredstvo da se frankovcima izbije iz Tuke oruzje i da se llcine posve nemocnima, mislim da je ... sporaZUffi (.8 Medju srpskim gradjanskim politicarima, kao optimal no resenje vec tada se istice federacija. ).Situacija je mucna, - upozorava republikanac Jasa M. Prodanovic - )'gotovo ocajna. Ima sarno jedan pravilan izlaz iz nje: stvoriti iskrenim sporazumom izmedju Srba, Hrvata i Siovenaca takvu driavu koja ce najbolje odgovarati interesima celog naroda. Ta je organizacija:Jederativna republika' I Ljuba Stanojevic, nauenik i politi car, izlaz vidi u federativnoj republici: ..]a mislim - kate on - da bi najbolje ddavno uredjenje Srba, Hrvata i Slovenaca bilo na osnovici !ederativne republike.(c1o Srpska gradjanska politika podeljena je na pitanju karaktera jugoslovenske ddave. Ova podeljenost nije izmakla painji istoricara, I I ali je malo uzimana u obzir u analizi i vrednovanju opcija srpskih komunista u diskusiji 0 nacionalnom pitanju od 1923. godine. Ona je utoliko znacajnija sto ju je izraiavao tvorac alternativnog projekta vladinom predlogu centralistickog ustava, ideolog Narodne radikalne stranke, njen potpredsednik i ministar za pripremu Ustavotvorne skupstine - Stojan Protic. U svom nacTtu ustava Pro tic je izrazavao uverenje da je sporazumevanje sa Hrvatima i Siovencima nuzno, i da je, u krajnjoj liniji, srpski interes bolje zasticen u jednoj fleksibilnoj i demokratskoj zajednici nego u rigidnom driavnom centralizmu. 12 U uredjenju zajednicke driave na principu sile i prava jacega, ne postujucu istorijske razlike i nuznost sporazumevanja, video je glavnu opasnost za njeno jedinstvo. Politika da lomimo Hrvate - pisao je on - jednom tutorskom, birokratskom, tandarmskom upravom kojoj Vidovdanskiustav hoce da dft ustavnu i legalnu bazu umesto politike sporazuma, prelazi u politiku lomljenja same nase Kraljevine! Od te politike njoj, Kraljevini, driavi ceioj , pucaju rebra. Ona nju samu vodi u ddavno bankrotstvo i drfavni slom.((11 Protic je dokraja zastupao ideju nacionalnog jedinstva i unitarne ddave. Dosledno tome, njegove autonomije i nisu resenje nacionalnog pitanja. Po njemu, one kao izraz razlika koje je istorija unela u zivot jednog istog naroda imaju za cilj da ublaze driavni centralizam i spreee zaliteve za federacijom koji
C

Isto. V, st r. 589- 590. 9 Isto. str. 196. 10 Isto. str. 289. II Ojordje OJ . Stankovic. Neuspeh Stojana Protica u o kup1janju po lititki h snaga radi rd avanja hrvatskog pitanja 1921. godine, /slOrijski glasnik, 197 1. I; Isti ... Radikalna stranka na par1amentarnim izborima 1923 . godine"' . /storijski glasnik, 1972. 2; Branislav G ligorijevic . ..Sukobi u vodjstvu Radikalne stranke 1920-1928, Istorijski g/asnik. 1972. I; Isti. Par/ament i polilich stranke u Jugos/aviji 1919- 1929. Beograd . 1979. 12 Olga Popovic. Stojan Protic i ustavno reIenje nacionalnog pitanja u Kraljevini SHS, Beograd, 1988 . B Stojan M. Protit, .. Zagrebacki kongres i Samobo rski Zbor . Radikal, br. 302. 18. oktobar

1922.

II

su se javljali vee i u srpskoj gradjanskoj politici. Medjutim, ni takve autonomije nisu bile prihvatljive za Radikalnu stranku. Zbog toga se Protie definitivno razisao sa Radikalnom strankom, u fijem je stvaranju ucestvovao i ciji je ideolog godinama bio. Za predstavnike gradjanske politike u Hrvatskoj i Sloveniji Protie je bio onaj srpski politi~ar sa kojim se u pitanju uredjenja driave najlakse mogao naei zajednicki jezik. Za komunisticku levicu on je bio .. najmarkantnija figura
mlade srpske bUrZoazije(, koja, u interesu vlastitog razvitka, mor3 cuvati jz-

vesne osnovne forme i principe politi~kog i drustvenog poretka. Otuda njegovo neprihvatanje Obznane i Zakona 0 zastiti driave, posebno .. njegova delatnost na ublazenju suprotnosti izmedju Beograda s jedne i Hrvata i Slovenaca s druge strane.14 Sa Protieevim nacrtom ustava (1920) i sa autonomijama otiSla je najdalje srpska gradjanska politika u svojim gledanjima na uredjenje jugoslovenske drZave neposredno posle njenog stvaranja. Komunisti~ka partija Jugoslavije' hije bila ta koja je postavila nacionalno pitanje. U politickom prostoru jugoslovenske driave, koji su vee ispunjavali sukobi oko njenog karaktera, ona je imala tek da trazi svoje mesto. Ucinila je to, pre no sto je boljsevizirana, kroz otvorenu i demokratsku, i u tom smislu neponovljenu debatu. Odluka 0 debati 0 nacionalnom pitanju u Jugoslaviji doneta je na II zemaljskoj konferenciji KPJ. Na stranicima Iistova Radnik-Delavec, centralnog organa NRPJ, Borbe i Glasa svobode, u teorijskom casopisu Borba i u posebnim prilozima u okviru partijske marksisticke biblioteke - razvila se i trajala vise od pola godine (od 31. maja do 30. decembra 1923) debata, za vreme i okolnosti u kojima je vodjena, jedinstvena po sirini problematike koju je obuhvatala, teorijskom nivou i nacinu na koji je vodjena. U svom polugodisnjem toku, debata je proSla krog nekoliko faza. Jednu fazu Cini period od pojave uvodnika .. Nacionalni i plemenski problemi u Jugoslaviji i radnicka klasa u Radniku-Delavcu od 31. maja - do redakcijskog clanka .. Diskusija 0 nacionalnom pitanju u istom listu od 26. avgusta 1923. godine. Uvodnik polazi od tvrdnje da svetski rat nije mogao da resi nacionalne probleme, vee da ih je zaostrio u odnosima izmedju pojedinih drzava i komplikovao u samim ddavama. Neresenost nacionalnog pitanja bUrZoazija koristi

da u zasenak baci akutne socijalne probleme. Pomoeu nacionalisticke i plemenske ideologije, ona slabi svest radnih masa i olaksava svoju klasnu vladavinu. Kao dokaz za ovu tvrdnju uvodnik uzima i rezultate koje su gradjanske partije u Jugoslaviji postigle na martovskim izborima 1923. godine. Plemenska i nacionalna kampanja, koju je tokom izbora razvila bUrZoazija, .. umanjila je uticaj radnicke ideologije na radne masec<, To je dovelo do osetno manjeg uticaja radnicke klase u politickom zivotu zemlje. Uvodnik zato smatra da ee resenje plemenskog i nacionalnog sukoba, sredjivanje plemcnskog odnosa u drZavi i njena uredjenje ))ll znatnoj meri uticati na poloZaj u samoj radnickoj
klasi, na odnose medju njenim pojedinim delovima. Stoga, on istice da
~)ak

tivnost radnicke klase u pogledu plemenskih i nacionalnih sporova mora biti jedanput jasno odredjena. Uvodnik saopstva odluku da se u svim partijskim Iistovima otvori debata u kojoj treba da uzmu llcesca svi ani koji smatraju da imaju oesto da reknu<c
14

Stojan Protic, Radnik-Delavec, br. 87, I. novembar 1923 .

12

o nacionalnom problemu u Jugoslaviji ... Rezultat tog raspravljanja mOCI ce, tako - zakljucuje uvodnik - "posluziti za izradu gledista nase partije pO tom pitanju, koje vrlo verovatno moze biti na dnevnom redu prvog iduceg kongresa NRPJ. Svrha uvodnika ne ogranicava se, medjutim, sarno na otvaranje debate. On vee zauzima stanoviste u pitanju 0 kojem otvara debatu. Prema uvodniku, nacionalni problemi u Jugoslaviji javljaju se u tri oblika: kao plemenski sukob srpske bUrZoazije, s jedne, i hrvatske i slovenacke burZoazije, s druge strane. U osnovi toga sukoba Ide suprotni ekonomski interesi
plemenskih bUrZoazija, kojima one daju fOfmu nacionalizma, "3 u pravnom

pogledu vode borbu oko centralizma, federalizma i pokrajinskih autonomija; kao problem kompaktnih nacionalnih manjina; i kao treci - najzamrseniji i najskakljivi problem: makedonski splet narodnosti i plemena, u kome je tesko odrediti granice izmedju plemena i izmedju narodnosti, i bja zaostalost privredna, politicka i kulturna jos vise otezavaju pravilno i jasno postavljanje samog problema, dok je, medjutim, radnicka klasa pozvana da igra vaznu ulogu u njegovom fd3vanju, i da njeo razvoj istodobno zavisi ad toga resavanja. o nacionalnom pitanju u jugoslovenskoj drfavi uvodnik ne govori. Za njega postoje sarno nacionalni problemi ciju sustinu cini konkurentska borba plemenskih burzoazija. Saglasno dogmi 0 .. cistoj klasnoj borbi, uvodnik nacionalne probleme posmatra kao smetnju toj borbi. U skladu sa tim, i rezultate gradjanskih partija na martovskim izborima 1923. godine, koje su, upravo isticuei u svojim izbornim programima nereseno nacionalno pitanje, uspele da

oko sebe okupe bezmalo citav narod, uvodnik smatra iskljucivo posledicom propagande plemenskih burZoazija. To je vec bilo usmeravanje debate u jed nom pravcu koji je morao da izazove rezervu u delovima radnickog pokreta Jugoslavije. Medjutim, kada se ima u vidu zaostrenost nacionalnog pitanja u jugoslovenskoj drfavi i politicke borbe gradjanskih partija oko toga pitanja, s jedne stran'e, a, s druge, teorijska zaparlozenost i politicka pasivnost partije radnicke klase u tom pitanju, i sarno otvaranje debate 0 njemu vee je zoaeila mnogo. Kao odziv na debatu, prvi prilog - .. Nacionalni problem u Jugoslaviji, koji je potpisao Vidojevic (Pavle Pavlovic), pojavio se u Radniku-De/aveu 24. juna 1923. godine. Posle toga, do polo vine avgusta, usledilo je desetak priloga iz raznih krajeva Jugoslavije. Za ovu fazu debate karakteristicno je da je vecina ucesnika u njoj bila iz Srbije. Medju njima, jedni su negirali postojanje nacionalnog pitanja u Jugoslaviji, drugi su, polazeCi od martovskih izbora (1923), uocavali da se grupisanje
izvrsilo oa nacionalnoj osnovi, ali nisu nacinjali vladajucu teoriju nacionalnog

jedinstva, sa izuzetkom anonimnih ucesnika iz Cacka i Velesa. Uocavani su tezina i slozenost makedonskog problema, a slovenacki i hrvatski komunisti vee govore 0 Makedoncima kao 0 naciji. Ocena dotadasnjeg toka diskusije data je u redakcij;kom clanku RadnikaDe/avea (26. VII. 1923). U njemu se konstatuje da .. najveci broj drugova, i to bas oni koji najvise i najbolje mogu pisati po ovoj stvari, do sada nikako nisu ni uzeH ucesea u diskusiji. To odsustvo, kaze se u redakcijskom clanku, ne moze doprineti odredjivanju i razradi gledista Patije 0 ovom vaznom i aktuelnom problemu. Partija ..vee trpi od toga sto po njemu nema jasno i potpuno odredjeno glediste i politiku, a i .. dogadjaji u plemenskom sukobu razvijaju se
13

i suvise brzo i partiji ne dozvoljavaju da i dalje ostane u neodredjenom poloiaju pre rna njima. Zbog toga se redakeijski clanak posebno obraca drugovima iz pokrajina u kojima naeionalno pitanje najjace dominira politickom situacijam, tj. iz Slovenije, Hrvatske i Makedonije~(, koji Sll najrnanje uzeli llcesca u diskusiji, a koji imaju najvise da kazu, jer najbolje poznaju sve okolnosti i prilike pod kojima se plemenski i nacionalni sukob razvija. Kao eentratno pitanje na koje diskusija treba da odgovori, redakeijski clanak istice: da Ii ili ne postoji u Jugoslaviji nacionalno ugnjetavanje ... da Ii srpska bUrZoazija ugnjetava iii De hrvatski, slovenski i makedonski narod(c. Posle ovoga, istice se u redakeijskom clanku, - odmah treba preCi na stavljanje konkretnih predloga 0 tome kakva treba da bude politika partije, u kolikoj meri i do kojih granica i sa kakvim paroiama i ciljevima se ana moze angazovati za prava samoopredeljenja ugnjetenih nacija.

Ali, od zahteva za definisanjem sustine nacionalnog pitanja u Jugoslaviji do konkretnih predloga za njegovo resenje trebalo je i u samoj diskusiji preci dug i tdak put. Trebalo je, pre svega, podvrgnuti kritickoj oeeni dotadasnju politiku KPJ u naeionalnom pitanju, osvetliti mnoge teorijske probleme i suociti se sa razlikama u samoj Partiji u gledanju na ta pitanja. Osvetljena sarno iz jedne, bilo koje sredine, a pogotovu sarno iz Srbije, slika 0 tim pitanjima morala je bili viSestruko deformisana. [ako se radilo 0 debati u radnickoj partiji, nije se mogla gubiti iz vida Cinjenica da je srpska budoazija vladajuca, da je srpski radnicki pokret imao kljucnu ulogu u stvaranju jedinstvenog jugoslovenskog radnickog pokreta i da su, opet, upravo u njemu bile jake struje, koje su branile raniju politiku Partije u naeionalnom pitanju. Zato je debata sa ucescem ljudi iz radnickog pokreta Hrvatske i Slovenije dobila nov kvalitet. Njihov ulazak u debatu oznacio je njenu novu fazu. S obzirom na to da je naeionalno pitanje bilo predvidjeno kao posebna tacka dnevnog reda na predstojecoj zemaljskoj konfereneiji KPJ, i Borba je u svom broju od 9. avgusta 1923. pozvala na debatu 0 naeionalnom pitanju sve one koji iele da pisu po tom problemu. Ubrzo se, do kraja septembra, pojavilo 12 priloga: Augusta Cesarea (4), Ante Cilige (3), Sime Miljusa (2), Petra Razbojnika, odnosno Vladimira Martelanea, zatim Djure Cvijica i Nikole Kotura. Kao sto se vidi, OVU fazu debate obelefavaju ucesniei iz Slovenije i narocito iz Hrvatske. U debatu su uvedena nova pitanja: naceto je pitanje naeionalnog jedinstva i karaktera jugoslovenske ddave; ukazano na ekonomske i politicke razlike u razvoju Srbije i Crne Gore i pokrajina pod bivsom AustroUgarskom; istaknut znacaj naeionalnih pokreta u Hrvatskoj, Sloveniji i Makedoniji i postavljen zahtev da Partija zauzme pozitivan stav prema njima; odredjeno je govoreno 0 resenjima nacionalnog pitanja za koje treba da se zalaze radnicki pokret. Iako bez polemickih tonova, pitanja pokrenuta u ovom delu debate i stanovista 0 njima, uporedjeni sa prvim delom debate, pokazuju znacajne razlike u gledanjima. . Poseban momenat u debati predstavlja pojava rasprave dr Sime Markovica - Nacionalno pitan}e u svetlosti marksizma - kao prva knjiga u bkviru marksisticke biblioteke (po svemu sudeci septembra 1923) i, ujedno, prvi obimniji teorijski rad 0 naeionalnom pitanju u radnickom pokretu Jugoslavije posle ujedinjenja. Od osam poglavlja knjige, Markovic sedam posvecuje teorijskom razmatranju nacije, nacionalnih borbi, nacionalne dd3ve, prava samooprede14

Ijenja, problema nacije u socijalizmu. Posebnu paznju autor posvecuje prikazu teorije i politicke prakse dveju radnickih partija, sa stanovista nacionalnog pitanja svakako najinteresantnijih - Socijaldemokratske partije Austrije i RKP (boljsevika). Nacionalni problem u Jugoslaviji dobio je u knjizi sorazmerno malo mesta. Taj deo je, medjutim, predstavljao ne sarno pogled jednog od ucesnika u debati, vec i jednu politiku, koja je, i s obzirom na pozicije Sirne Markovica u Partiji, postala predmet velike polernike. Osporavajuci mnoge Markoviceve teze, kritika je, vec na pocetku, tacno ocenila da ce taj deo pokrenuti zivu diskusiju u radnickom pokretu. I zaista, posle pojave Markoviceve knjige debata je dobila polemicki karakter. Pojedini ucesnici, u zelji da ospore stanovista drugih i odbrane i preciziraju svoja, javljali su se vise puta. I sam dr Sima Markovic, cija su glediSta postala predmet glavnog spora, pored clanaka, napisao je jos jednu manju raspravu - Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije. Prva reagovanja na novu Markovicevu raspravu dosla su iz Srbije (Rajko Jovanovic: )~Povodom knjige Dr S. Markovica 0 nacionalnom pitanju - Borba, 3. X. 1923). OStra reakcija doslaje i iz Hrvatske (Ante Ciliga: .. Zajasnocu i odlucnost u nacionalnom pitanju - Borba, II, 18. X. 1923) i u nepotpisanirn prilozima u Glasu svobode (.. Vzrok nacionalnega boja v Jugoslaviji. Avtonomija ali federalizem? .. - 25. X. 1923. i .. Razvoj nacionalnega vprasanja in NDSJ .. - 1. XI. 1923). U debati koja je zatim usledila javili su se Filip Filipovic (dva priloga), Kosta Novakovic (tri priloga), Trisa Kac!erovic (dva priloga), Djuro Cvijic (tri priloga), Rajko Jovanovic (dva priloga), Mosa Pijade, Zivota Milojkovic (pet priloga), Sima Markovic (tri priloga) i Ante Ciliga (dva priloga). Polemika je pokazivala ne sarno .. dubinu, komplikovanost i delikat.nost nacionalnog pitanja~~ nego i krupna razmimoilazenja u pogledima na nacionalno pitanje. Te razlike nije vredelo prikrivati, jeT hi one, prikrivene. razdirale Partiju i smetale njenoj konstruktivnoj delatnosti. Naprotiv, iznosenje svih tih razlicitih pogleda pred partijsku javnost sarno ce pripomoCi da se stvari rasciste ida Partija izradi sebi jednu ispravnu revolucionarnu politiku.15 lako u debati nacionalno pitanje u jugoslovenskoj driavi jos nije sagledano u svojoj celini, ucinjen je napredak u shvatanju da ono prernasa srpsko-hrvatsko-slovenacke odnose. To je, pre svega, doslo do izrazaja u pitanju Makedonije, koja je u debati dobila znacajno mesto, a znatno manje u pitanju Crne Gore. Ipak, ne slucajno, u raspravama su dominirali srpsko-hrvatsko-slovenacki odnosi, posebno srpsko-hrvatski. To je i logicno. Radnicki pokret u Hrvatskoj, jos pre pokretanja debate u NRPJ, suocen sa jakirn nacionalnim pokretom, koji je, posle zabrane KPJ, bio jedina stvarna opozicija reiimu - bio je pozvan da se izjasni 0 nacionalnom pitanju. U njemu, i posebno medu marksistickom inteligencijom, poceo se rusiti mit 0 Srbiji kao osloboditeljici jugoslovenskih naroda. Istovremeno, povlacila se linija razgranicenja i sa hrvatskirn gradjanskim nacionalizrnom i ukazivalo na istorijsku prehvelost Radiceve ideologije. Cinjenica da je hrvatski narod u novostvorenoj zajednickoj driavi, kako je pisao Cesaree, umesto Pijernonta doziveo Prusku, upucivala je radnicki pokret na povezivanje baTbe za resenje nacionalnog pitanja sa baTbom za promenu drustvenog poretka . Socijalna revolucija u Jugoslaviji, pisao je Cesaree u Plamenu 1919. godine, ..jedino bi mogla provesti katarzu nasega naroda i sveg nemorala
l~ Rajko Jovanovic, .. Nacionalno pitanje,

Radnik-Delavec, Beograd, br. 88, 4. XI 1923.

IS

naseg politickog oslobodjenja. J6 U momentu kada se hrvatski narod sv~sta? iza nacionalnih parola HRSS, radnicki pokret u HrvatskoJ nIJe mogao poncatl postojanje hrvatskog pitanja. Svojom odbojnoseu prema hrvatskom pitanju, politika ddavnog centralizma pomerala je hrvatski nacionalni pokret udesno, ali je uticala i na pojavu nacionalizma i separatizma i u radnickom pokretu. Otuda se u njemu javlja struja koja kao osnovnu tacku svoga razlikovanja od gradjanskog hrvatskog nacionalizma istice klasni karakter nacionalnog pitanja, i za razliku od separatistickih zahteva u radnickom pokretu - federativni karakter jugoslovenske dd3ve. Duboke razlike u gledanjima na nacionalno pitanje u toku debate pojavile su se i u srpskom radnickom pokretu. U njemu se, zakonito, iskristalisala struja koja je bila ne sarno beskompromisna u kritici hegemonije srpske burfoazije nego i u otvorenom priznanju da je radnicki pokret, narocito u Srbiji, borbu protiv srpskog sovinizma vodio ))dosta mlako, dosta teoretski, a De i sa QDOm jaCinom sa kolikom su dogadjaji zahtevali da bude vodjena. 17 Ta struja je zauzela revolucionarno stanoviste prema nacionalnim pokretima i pravu naroda na samoopredeljenje u konkretnim jugoslovenskim uslovima. I dok su se hrvatski komunisti, brez izuzetka, saglasavali da je federalizam jedino resenje nacionalnog pitanja u Jugoslaviji, a razlikovali u tome dokle u federalizaciji treba iei, srpski komunisti podelili su se u pitanju karaktera jugoslovenske driave: za izraziti centraiizam , za autonomije, tj . oesto ublazeni centralizam iii za federa~ ciju. A to je, ujedno, bila i osnovna linija podele i ujedinjavanja u citavoj debati. Mnoge okolnosti van Partije, i u njoj samoj, isle su protiv otvorene debate o nacionalnom pitanju. Opozicionoj partiji u i1egalnosti nije bilo jednostavno da rezimu koji je progoni izloii sve razlike koje u njoj postoje. Nije bilo lako ni dovesti u pitanje ustaljena shvatanja u samoj Partiji. Medju raznim strujama postojala je saglasnost da pokret preiivljava krizu, ali razlike su nastajale u oceni uzroka krize i mesta koje medju njima ima dotadasnja politika Partije u nacionalnom pitanju. ledni su smatrali da je uzrok krize U snazi reiima, koji je iskoristio medjunarodnu ofanzivu kapitala i, Obznanom i Zakonom 0 zastiti dd3ve, obracunao se sa radnickom opozicijom. Drugi to nisu poricali, ali su uzroke krize traiili i u slabostima samog radnickog pokreta, u njegovim greskama u mno~im pitanjima. pa i .ll nacionalnom pitanju. Vee sarno postavljanje pitanja 0 uzrocima krize za jedne je znacilo zahtev za utvrdjivanje gresaka pojedinaca, dok su drugi isticali da .. ono sto treba, jeste istrazivati gr.ske pokreta , da bi se na njima ucilo i da se teska iskustva ne bi ponavljala. U otkrivanju razlika koje su u Partiji postojale u gledanju na nacionalno pitanje jedni su videli narusavanje njenog jedinstva, drugi, opet, u otvorenom raspravljanju tih razlika videli put ka njenom jedinstvu, odbijajuCi, istovremeno, da demokratski postignuto jedinstvo partije u visenacionalnoj drzavi identifikuju sa centralizmom. Kada su se u toku debate vee bila iskristalisala dva suprotna gledista i kada je partijska konferencija imala da odluCi kojim ee putem da udari, ona struja koja je bila u manjini htela je da dobije u vremenu: pocela je dokazivati da jaz nije tako dubnok i traiila je srednju liniju - predlagala je da se debata
16

17

August Cesarec, .. Ovije orijentacije.. , Plamen , Zagreb, 1919, br. 2, str. 71 -80. Rajko Jovanovic, Nacionalno pitanje .. , Radnik- Dela vec, Beograd, br. 89, 8. XI 1923.

16

prenese u teorijski organ Borba, sto bi je nesumnjivo, sateralo u okvire jalovih doktrinarnih rasprava, oduzelo joj rnogucnost siroke jayne provere u partijskim masama i lisilo glavnog izvora snage - direktne veze sa njima i stvarnoscu.

Stariji kadrovi, pripadnici socijaldemokratskih partija pre ujedinjenja, teSko su se mirili sa zahtevorn za preispitivanje partijske linije, a pogotovu sa pri-

hvatanjem ocene da je ona bila pogresna. Kadrovi, izrasli u uslovima posle rata, bili su radikalniji u sv.ojim zahtevima. Njima je, medjutim, zamerano
neznanje, nerazurnevanje nacionalnog pitanja, cinjenica da nisu rasli sa pokre-

tom, "da su mahom intelektualci, koji nisu prosli kroz skolu marksistickog socijalizma nego ih je u radnicki pokret naneo onaj posleratni revolucionarni talascc. 18

U tim uslovima, zahtev da debata ne padne u barustine licnih svadja i intriga, da se drii devize: "u pogledu licnosti u organizaciji najveea pomirljivost , najveea tolerancija i najlojalnija zajednicka saradnja, u pogledu principa i taktike najveca jasnoca, nikakvih kornprornisa!cc l9
-

rnogao je doti sarno od onih

ucesnika u debati na bjoj su strani bili argumenti, od ljudi koji su pripadali vremenu za koje je trebalo odrediti zadatke. Bez obzira na to sto u svakom momentu nije bila stvaralacka i sto su mnoge okolnosti van Partije i u Partiji isle protiv nje, ova debata je ostala dokraja otvorena, dernokratska i principijelna. To je bila slobodna razrnena rnisljenja zbog koje clanu Partije nije pretila unutar Partije nikakva neprijatnost. To je bilo varnicenje ideja i trazenje istine na demokratski nacin. Ona se kao debata u okviru radnicke partije, cije ucesnike vezu jedinstvo programa i 'cilja, driala nacela da "prava demokratija znaci, pored ostalog, slobodu za one koji drugaCije misle ." I zaista, pored sve dubine razlika koje su delile ucesnike u debati, nije bilo zahteva da za slobodno izrazeno misljenje u debati ucesnik snosi bilo kakve partijske sankcije. . Razna gledista u debati vezivao je zahtev da se dodje do jasnih i odredjenih pogleda na nacionalno pitanje, a ona sarna bila je znak "da je proces formiranja jedne solidne marksisticke nacionalne politike jugoslovenskog proletarijata vee uveliko zapoceo.21 Debata je pokrenula bitne probleme: 0 postojanju nacionalnog pitanja u Jugoslaviji, 0 nacionalnom jedinstvu, karakteru jugoslovenske driave, sustini nacionalnog pitanja u Jugoslaviji, mogueim resenjirna, 0 odnosu nacionalnih pokreta i proleterske revolucije i 0 zadacima Partije u nacionalnom pitanju. Neobicno smelo, debata je pokazala razlike u gledanjima na te probleme i demokratskim putem isla na njihovo razresavanje.
Prerna stavovima koje su zauzimali u debati, njeni ucesnici su, obicno, svrstavani u ievicu(c i desnicu<c. No, ta pretezno politicka podela tesko se moze primeniti na debatu .u toku. U periodu previranja u sazrevanja, svi uces-

nici nisu pokazivali takvu konzistentnost stavova koja bi dopustala da se, bez
rezerve, svrstaju Ievocc iii desnocc. Frakcije se artikulisu tek posle debate, odnosno, posle III zemaljske konferencije KPJ (1-4. januara 1924).
Dr Sima Markovic, Protiv konfuzije u nacionalnom pitanju .. , Borba, br. 43, 22. XI 1923 . Rajko Jovanovic, Naciona1no pitanje .. , Radnik-Delavec. br. 89, 8. XI 1923. 20 France KlopCic, "Prero~ko nakazana prihodnost .. , Delo, 26. I 1974. 21 Rajko Jovanovic, Povodom knjige Dr S. Markovica 0 nacionalnom pitanju, Borba, te~ orijski casopis, 3. X 1923, str. 116.
18

19

17

Debata je pokrenula mnoga pitanja, ali se koncentrisala na sporna, Cije je

rasciscavanje bila uslov za novu nacionalnu politiku Partije, odnosno za njeo

opstanak kao opstejugoslovenske organizacije. o postojanju nacionalnog pitanja u Jugoslaviji. Vee sam pocetak debate trebalo je da znaCi da i radnicki pokret, konacno, priznaje da u jugoslovenskoj drzavi postoji nacionalno pitanje. Medjutim, mutne predstave i velika dezorijentisanost u ovom pitanju, koje su dugo vladale u radnickom pokretu, utica Ie su da je ova elementarna Cinjenica morala da se dokazuje i tokom same debate. U toku debate 0 ovom pitanju iskristalisala su se, uglavnom, tri misljenja:
jedno, izrazito manjinsko, poricalo je postojanje nacionalnog pitanja u jugos-

lovenskoj dr:!avi; drugo, u zelji da opravda raniju politiku Partije, tvrdilo je da se nacionalno pitanje postavilo tek posle 1920. godine; i, treee, da nacionalno pitanje postoji od stvaranja jugoslovenske driave i da je politika njegovog negiranja bila duboko pogresna.
Prvi ucesnik u debati, Pavle Pavlovic, isticao je da govoriti 0
~.nacional

jednoj politickoj fatamorgani, koju ocigledno vidimo, a koja u faktu De egzistira, da ana izaziva .,Iazne i vestacke nacionalne probleme u Jugoslavijk 22 Zivota Milojkovie, opet, zamera mnogim ucesni0

nom problemu znaci govoriti

cima u debati da fetisiziraju nacionalno pitanje, ida, samim tim, dovode do

podele u Partiji u momentu kada je potrebna njena konsolidacija. U svojoj studiji Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma, dr Sima Markovic kriticki govori 0 ooim radnickim partijama koje smatraju da se nacionalne barbe uopste De tiell radnicke klase~( i koje ),u ime principa ciste klasne borbe, negiraju sve nacionalne zahtevet<.23 Kao sto se vidi, ovakva misljenja poticala SU, uglavnom.

iz srpskog dela Komunisticke partije. Medjutim, ucesnici iz drugih delova Jugoslavije ukazivali su na postojanje nacionalnog ugnjetavanja, tj. na postojanje nacionalnog pitanja u Jugoslaviji. Nacionalno grupisanje, koje se manifestovalo na izborima 1923. godine, dalo je argumente da se i u srpskom delu Partije izidje sa tezom 0 postojanju nacionalnog pitanja - pocelo se ocenjivati kao ..jedno od najvaznijih i najsudbonosnijih pitanja za jugoslovenski proletarijat.24 Stanoviste 0 postojanju iii nepostojanju nacionalnog pitanja u jugoslovenskoj drfavi, bilo je, u stvari, sarno refleks stava 0 pitanju da Ii su Srbi, Hrvati i Siovenci tri grane jednog naroda ili vee formirane nacije. Nacionalno jedinstvo. Teorija nacionalnog jedinstva doiivela je u toku debate najveea preispitivanja. Radnicki pokret je pozdravio stvaranje jugoslovenske drfave, polazeei od toga da su se razna plemena jednog istog naroda nasla u jednoj drfavi. Po principu jedan narod - jedna drfava, radnicki pokret je bio za stvaranje centralnog driavnog parlamenta i vlade, a svaka tendencija ka izraiavanju pokrajinskih osobenosti identifikovana je, u njemu, sa separatizmom, osudjivana i odbacivana.
~)Narodno

jedinstvo, centralisticka drZava( is-

ticao je Mosa Pijade, .. sto je bilo ispisano na nasem barjaku, baS kao i na barjaku vladajueih bUrZoaskih driavotvornih partija.ll
Pavle Pavlovic, .. Nacionalni problem u Jugoslaviji, Rodnik- Delovec, br. 55. 24. VI 1923. Dr Sima Markovic, Nacionalno pitonje u svetlosti marksizmo, Beograd, 1923, str. 122. 2. Rajko Jovanovic, "Povodom knjige Dr S. Markovica 0 nacionalnom pitanju, Borba, teorijski casopis, 3. X 1923 , str. 116. H Mosa Pijade, .. Malo partijske istorije nacionalnog pitanja, Izabrani spisi, Institut za izucavanje radnickog pokreta, Beograd, 1964, tom I, knj. 2. str. 690.
U
21

18

Teorija nacionalnog jedinstva bila je van diskusije u partiji i onda kada su

se, kao na primer, u toku izbora za Ustavotvornu skupstinu nacionalni odnosi

u jugoslovenskoj driavi zaostrili do krajnje mere. Smatralo se da naucno jos nije preCiseeno pitanje 0 tome da Ii su Srbi, Hrvati i Slovenci jedna Ii tri nacije. U najmanju ruku, tvrdio je Zivota Milojkovie, ako nisu jos jedna naeija nisu ni
Ir; nacije. Oni su jedna nacija u procesu postajanja. Radnicki pokret u interesu

klasne borbe u sadasnjosti i krajnjega cilja te borbe u buduenosti, kao i u interesu opsteg drustvenog progresa, treba da potpomaze i jaca tendencije koje idu u pravcu ujedinjavanja i spajanja Srba, Hrvata i Siovenaca u jednu nacionalnu
celinu26 U interesu nacionalnog jedinstva, smatrale su njegove pristalice, treba eliminisati sve razlike i ukinuti sve driavne tradicije. Tome su se, medjutim.

opirali nesrpski narodi, koji su se sve vise ujedinjavali oko nacionalnih parola gradjanskih partija. U tim uslovima, ostajanje na ideji nacionalnog jed ins tva moglo je sarno da, s jedne strane, posluzi kao opravdanje hegemonije i centralizI!la, a, s druge, da ojaca separatisticke tendencije.

Vee na pocetku debate, anonimni ucesnik iz Cacka, koji je uocio postojanje nacionalnog pitanja, isticao je da se ne maze preci preko Cinjenice i )'prosto

tvrditi da su Srbi, Hrvati i Slovenci jedan narod in da sarno suprotnosti hrvatsko-slovenackog kapitala, s jedne, i srpskog, s druge strane, stvaraju ovaj spor, vee ovde postoji u stvari nacionalno pitanje.27 Istovremeno, ucesnici iz drugih pokrajina, a naroCito iz Hrvatske i Slovenije, dali su jaku argumentaciju 0 neodriivosti teorije nacionalnog jedinstva. Medju njima postoje sarno nijanse u nacinu, odnosno u stepenu opreznosti sa kojom se dovodi u pitanje jedna vladajuea ideja u zajednickoj partiji, ali vise niko nije tu ideju nepodeljeno branio. Cesarec je isticao da je nacionalno jedinstvo apstraktni princip bez konkretne saddine. Po njemu, ta teorija nije nista drugo nego izraz srpske hegemonije i centralizma koji su doprineli da premda smo mi objektivno jedan narod, mase se danas vise nego ikada sUbjektivno takvim ne osecaju, nego bas napro~.28

Ante Ciliga tvrdi ne sarno da Srbi, Hrvati i Slovenci ne predstavljaju jedan narod, vee i Makedonci predstavljaju posebnu nacionalnu individualnost j"
njima treba priznati sva prava, koja otud proizilaze.cc29 Isto stanoviste iznosi i Dragotin Gustincic. On kaze:
~~Sve

dok Hrvati, Sr-

bi, Slovenci i Bugari vele da su Hrvati, Srbi, Slovenci i Bugari i rade kao takvi u svojoj politici - sporedno iz kakvih razloga - oni su Hrvati, Srbi, Slovenci i Bugari, oni su zasebni narodi i niko nema prava da im to spori iii da ih sili, da
oni to ne budu.30 Kao sto se vidi, dovodjenje u pitanje vladajuce teorije na-

cionalnog jedinstva pocelo je iz onih delova jedinstvenog jugoslovenskog pokreta koji su pripadali nesrpskim nacijama. U toku debate doslo je do sazrevanja shvatanja 0 tome da se jugoslovenski problem ne svodi sarno na kompleks srpsko-hrvatsko-slovenacki. Otislo se daIje i u uocavanju problema Makedonije. Osim toga sto je isticano da ona predstavlja
26

~~cvor

za resenje nacionalnog problema na Balkanu,31 javljaju se i mis-

Zivota Milojkovic, "Politicka situacija i na~i zadaci, Radnik-De/avec, br. 98, 30. XII
Radnik-De/avec, br. 65, 29. VII 1923, "Nacionalni problem u Jugoslaviji, Cacak. August Cesarec, Izbor t/anaka, Kultura, 1962, str. 32. Ante Ciliga, "Samoodredjenje naroda u Jugoslaviji, Borba, br. 30, 30. VII 1923. Dragotin Gustincic, "iz diskusije, G/as svobode, br. 19,23. VIIl 1923. Sima Miljus, "Nacionalno pitanje u Jugoslaviji, Radnik-De/avec, br. 75, 2. IX 1923.

1923.
27 28 29
JO

31

19

Ijenja 0 vee formiranoj nacionalnoj individualnosti Makedonaea (August Cesaree, Ante Ciliga, Dragotin Gustincic). Na pitanje Crnogoraea gledalo se kao oa teritorijalno pitanje, koje svoje resenje treba da dohije u vecoj autonomiji Crne Gore. Aka Crnogorci.~( - pisao je Gustincic - ),traze danas svoju republiku iii autonomiju, mi je mOT3ffiD prihvatiti u svoj program i ozbiljno raditi za nju iako su oni po jeziku i krvi cisci Srbi od svih ostalih Srba ... " Sta se desavalo u srpskom delu jugoslovenskog radnickog pokreta u kojem je teorija naeionalnog jedinstva imala najvise pristaliea? U tom smislu, svakako je najinteresantnije stanoviste Sime Markovica, De sarno zbog njegove pozicije u Partiji nego i S obzirom oa njegova ranija stanovista 0 nacionalnom jedinstvu. Svoje razmatranje naeionalnog pitanja u Jugoslaviji, Sima Markovic pocinje konstatacijom : Sve vise se sa svih straDa istice u prvi red pitanje: je su Ii Srbi, Hrvati i Slovenci jedan narad iii tri naroda?J) - i upusta se, zatim, U tr3ienje odgovora na to pitanje. On daje najbogatiju argumentaeiju 0 tome da su Srbi. Hrvati i Slovenci, vee u momentu ujedinjenja, hili formirane nacije i da teorija naeionalnog jedinstva nema nikakvog naucnog opravdanja. istorijskom analizom i polazeci od Staljinove definieije naeije - kao zajednice jezika, teritorije, ekonomskog zivota i psihicke konstitucije, izrazene u za jednici kulture - Sima Markovic utvrdjuje da su se Srbi, Hrvati i Siovenci, vekovima razdvojeni, pod raznim kulturnim uticajima i sa raznim religijama,
nezavisno jedni od drugih, formirali u posebne nacije. Ali, to se osporava sa srpske strane, i to sa narocitom upornoscu bas od dana ujedinjenja u jednu drzavu!(( Zastupa se glediste da su oni tri plemena jednog naroda. Ova teorija, smatra Markovic, nema nikakvu naucnu vrednost, ali je nastala i oddava se u odredjenim ekonomsko-politickim okolnostima. Kako je u Partiji primljena ova, za Simu Markovica, uistinu, nova koneepeija? Kritika mu je priznavala da je uspesno dokazao "da su Srbi, Hrvati i Slovenci Iri moderne nacije, istorijski formirane i time demaskirao ... imperijalisticku politiku srpske burioazije 0 troplemenoj iii trojednoj naeiji SHS! .. Na taj naCin je, ujedno, istieala je kritika, "pitanje 0 tome jesu Ii Hrvati i Siovenci zasebne naeije skinuto ... pozitivnim resenjem sa doevnog reda u radnickom pokretu. Zamerala mu je, medjutim, sto je jugoslovenski problem sveo na srpsko-hrvatsko-slovenacke odnose, a problem Makedonije "koji je jedan od najvainijih i najdelikatnijih za proleterski pokret... sarno je ovlas dodirnut, dok pitanje Vojvodine nije ni dotaknuto.34 Glavnu slabost, medjutim, u shvatanju Sime Markovica, koju njegovi kriticari nisu uocili, predstavlja relativiziranje znacaja cinjenice da su Srbi, Hrvati i Siovenei poseboe i vee formirane naeije. Analizom dolazi do zakljucka da su Srbi, Hrvati i Slovenci - istorijski i teorijski - tri formirane nacije, ali cini ogradu od sopstvenih zakljucaka, isticuci da to pitanje, posmatrano "kroz prizmu marksizma, nema u stvari nikakvu prakticnu vrednost. Za nas stay pre rna spornim pitanjima sasvim je svejedno jesu Ii Srbi, Hrvati i Siovenci tri 'plemena' jednog naroda iii tri naroda." Odnos prema tome pitanju uslovljaDragotin Gustincic, .,Iz diskusije, Glas svobode. br. 19,23. vln 1923. Dr Sima Markovic, Nacionalno pitanje u svellosli marksizma, str. 103. 34 Rajko Jovanovic, Povodom knjige Dr S. Markovica 0 nacionalnom pitanju, Borba, tcorijski casopis, 3. X 1923, str. 118. 3S Dr Sima Markovic, Nacionalno pitanje u svellosli marksizma, str. 103.
J2
H

20

vao je i odnos prema drugim pitanjima - a narocito prema karakteru ddave,

nacionalnirn pokretirna i konkretnorn resenju nacionalnog pitanja. Sima Markovic je to veorna dobro razurnevao i zato je, kada je vee - pod pritiskorn novih shvatanja u Partiji, kojirna je snagu davalo to sto su dolazila iz delova radnickog pokreta koji su pripadali nesrpskirn nacijarna - rnorao napustiti teoriju
nacionalnog jedinstva, relativizirao njen znacaj.

Pravo na ovakvo zakljucivanje daje i analiza shvatanja Sirne Markovica 0 tendencijarna razvoja nacija u Jugoslaviji. Markovic je, nairne, srnatrao da te
tendencije idu u pravcu da Srbi, Hrvati i Slovenci HU /oku is/oriskog razvitka U procesu prirodne asimi/acije, postanu jedan narod, jedna nacija.J6 Veea ddava,

interes klasne borbe, otklanjanje nacionalnih borbi kao srnetnji za klasnu diferencijaciju - sve je to ukazivalo vise na shvatanje nacionalnog pitanja kao taktickog, a ne sastavnog dela proleterske revolucije. Za osporavanje teorije nacionalnog jedinstva bilo je, svakako, najznacajnije to sto na nju nisu pristajali delovi radnickog pokreta nesrpskih nacija. Ta Cinjenica je bila znacajna i za jedinstvo sarnog radnickog pokreta i njegove part ije. Zato je bilo neobicno vazno da ona bude dovedena u pitanje i u srpskorn delu radnickog pokreta Jugoslavije. I to iz vise razloga. Srpska nacija bila je vladajuca nacija. Teorija nacionalnog jedinstva irnala je najbrojnije pristalice u srpskorn delu Partije. Radnicki pokret u nesrpskirn nacijarna rnorao je voditi racuna 0 tome da su nacionalne parole okupile citav narod dok se u vladajucoj naciji teiiste rnoralo stavljati na borbu protiv centralizrna, koji ne sarno da porobljava druge nacije nego u kojern ne rnoze ni srpski narod da bude slobodan. Za radnicki pokret u srpskoj naciji, ciji nacionalni identitet nije bio sporan, teorija nacionalnog jedinstva rnogla je sarno da znaci srbiziranje nesrpskih naroda, iii gUbljenje sopstvenog nacionalnog identiteta. U osvetljavanju ovog kompleksa pitanja krupan doprinos dali su u debati Rajko Jovanovic, Kosta Novakovic i Mosa Pijade. Oni su nastojali da osvetle posledice koje je dala politika nacionalnog jedinstva i izvuku konsekvence iz
Cinjenice da u Jugoslaviji postoji vie a ne jedna nacija. Kako su se sada, -

pisao je Mosa Pijade - one onako 'proste istine' koje je propovedala pre rata socijalna dernokratija, a posle rata i KP, da su Srbi, Hrvati i Siovenci jedan narod, sada 1922. i 1923. najednorn pretvorile u lazi? Zbog cega to centralizarn vise nista ne valja i srnatra se najkontrarevolucionarnijirn, kad je 1919, 1920. i 1921. godine bio, urnalo ne rekoh, revolucionaran?". Vrerne, dogadjaji, porazi i stradanja, gorka i teska iskustva bila su ucitelj koji je prevrnuo stare vrednosti i stare procene vrednosti. Naucilo se, skupim plaeanjem, da
U

onom stavu

nije bilo nicega, nicega revolucionarnog. Ali, najteiu kritiku partijske politike predstavlja ocena Mose Pijade da buduci centralisti i branioci narodnog jedinstva nesvesno srno posluzili srpskoj bUrZoaziji, srpskoj hegernoniji i ugnjetavanju drugih nacija.J7 Kao vee formirane nacije, Hrvati i Slovenci su, smatra Kosta Novakovie,

jos u Austro-Ugarskoj teiili stvaranju svojih nacionalnih drzava. Njihova nacijonalna rnisao bila je hrvatska i slovenacka. Hegernonija srpske burzoazije koja je tezila da ojaca na racun svih naroda, pa i slovenackog i hrvatskog, stvarala
je odbrambene mehanizme u ovim narodima. ucvreivala kod njih
J6

,~jos

vise na-

11

Isto, str. Ill. Mosa Pijade, .. Malo partijske istorije nacionainog pitanja .. , naved. delo, str. 697-698.

21

cionalna osecanja i razvijala teznje za samostalnoscu i nezavisnoscu. ekonomskorn i politickom((. U tim uslovima sve vise je postajalo nemoguce razviti

jednu zajednicku jugoslovensku naeionalnu misao pod hegemonijom jedne

nacije((.J8

U vezi sa posledieama politike naeionalnog jedinstva, kritika je tdiste stavila na oslabljeni front radnicke partije prema hegemoniji i eentralizmu, i na njeno izolovanje od naeionalnih pokreta. Zato se u izvlacenju konsekvenei iz cinjeniee da su Srbi, Hrvati i Slovenei vee formirane nacije moralo doei do prava naroda na samoopredeljenje do oteepljenja, do naeionalne driavnosti i karaktera postojeee jugoslovenske ddave. Jugoslovenska driava - stvaranje i karakter. U stvaranju jugoslovenske drlave radnicki pokret je video, prvi put, ujedinjene Juzne Slovene; novi i siri
prostor za klasnu borbu; a nakon oktobarske revolucije i revolucionarnih vre-

nja u Evropi nadao se bliskoj pobedi proleterske revolueije u toj driavi. U klasnom smislu to je bila budoaska drlava i radnicki pokret je istieao potrebu sopstvenog ujedinjenja da bi u njoj mogao uspesnije da izvrsi promenu karaktera vlasti putem proleterske revolueije. Ubrzo se, medjutim, pokazalo da je za jedinstvo radnickog pokreta od kapitalnog znacaja ne sarno njegov odnos prema klasnom karakteru jugoslovenske drzave nego i prema tome sta ona znaci u naeionalnom pogledu - da Ii u njoj postoje jedna iii vise naeija, da Ii je ona nacionalna iIi visenaeionalna drzava i kakve konsekvenee za politiku radnickog pokreta proisticu iz toga. Za jedinstvo radnickog pokreta u Jugoslaviji bilo je presudno da se izbegne situaeija u kojoj bi za jedan njegov deo bila sarno budoaska driava, a za druge - i budoaska u klasnom i ugnjetacka u nacionalnom pogledu. Marksisti iz Hrvatske i Slovenije usli su u debatu sa formiranim stanovistern 0 naeionalnoj posebnosti Hrvata, Slovenaea i Makedonaea. Zbog toga su oni u prvi plan istakli pitanje karaktera ddave kao visenaeionalne. Otuda su
ukazivali na vainost cinjenice da ))ujedinjenje Srba. Hrvata i Slovenaca nije iz-

vrseno u proeesu razvoja naeionalne svesti

potrebi tog ujedinjenja, koji se

zavrsava nacionalnom revolucijom i sarnoopredeljenjern odozdo((, nego da je bez dovoljno priprerna i bez pitanja narodnih masa izvrseno sporazurnom

dveju nacionalnih burzoazija iz pokrajina bivse Austro-Ugarske sa pobednickorn srbijanskom bUrZoazijom i njenom militaristickom monarhijom.39 Time nije odbaeivana sarna ideja driavnog ujedinjenja, nego osnove na kojima je ono izvrseno i karakter odnosa koji su izmedju razlicitih naroda uspostavljeni u ddavnoj zajedniei. Kako su zastupnici teorije nacionalnog jedinstva i Ciste( klasne borbe svaku raspravu 0 nacionalnom pitanju i karakteru jugoslovenske ddave smatrali separatizmom i zanemarivanjem ekonomskih i soeijalnih pitanja, kao i klasnih interesa proletarijata, bilo je od bitne vaznosti da se radnicki pokret nesrpskih nacija pozitivno odredi prema drZavnoj zajedniei jugoslovenskih naroda. U tom pogledu, posebnu ulogu odigrali su prilozi Augusta Cesarea. Bez obzira na to sto je doslo kao poslediea rata i sporazuma bUrZoazije, ujedinjenje Cesaree oeenjuje kao progres u izvesnom smislu: doslo je do ukidanja feudalnih odnosa, ubrzanijeg razvoja kapitalizma i do stvaranja brojnijeg
11

19

Kosta Novakovic ... Nacionalno pitanje, Radnik-Delavec, br. 86, 28 . X 1923. Duro Cvijic. "Predlog rezolucije 0 nacionalno m pilanju" . Radnik- Delavec, br. 80 , 23. IX

1923.

22

proletarijata. Medjutim, ujedinjenje nije resilo nacionalno pitanje, jer nije provedeno revolucionarnim putem. Ono je provedeno bez pitanja naroda i to je })onaj eYar u koji se zauzlalo nase nacionalno pitanje: Jugoslavija kao ddava

znaCi progres, ali progres ne znaCi ovakva ddava kakva ona jest, ujedinjenje naroda znaCi progres, ali progres ne znaCi ovakvo ujedinjenje kakvo se ono hoce provesti danas. 40

Srpska budoazija nije se pokazala sposobnom da uvidi da se sarno jednom etapnom, nacionalno kompromisnom politikom nas narad, )'posle for-

malnog ujedinjenja, mogao progresivno razvijati i spram ujedinjenja idejnog .

Suprotno tome, ana je - istice Cesarec - posla reakcionarnim putem oktroja i

diktature, politicki izrazene u centralizmu, koji tako u stvari nista drugo ne znaCi nego pod firmom apstraktnog principa 0 narodnom jedinstvu t.sku povredu principa 0 samoopredeljenju naroda i nacionalno potiacivanje.4 1 Posle utvrdjivanja istorijske cinjenice 0 nacionalnoj posebnosti jugoslovenskih naroda, svakako je bilo najznacajnije osvetliti razlicite istorijske situacije u kojima su se ani nalazili u momentu stvaranja jugoslovenske ddave i razliCit polozaj u kojem su bili u njoj samoj. Cesarec ukazuje na Cinjenicu da je srpski narod, pocetkom XIX veka, imao svoju nacionalnu revoluciju koja je zavrSena stvaranjem nacionalne ddave. Hrvatski i slovenacki narad nisu imali
svoju nacionalnu revoluciju, niti sopstvenu drZavu. Nacionalni pokreti, koji su

se u njima razvili u otporu hegemoniji srpske budoazije, vode borbu za dovrsenje svoje nacionalne revolucije. Tu nacionalnu revoluciju hrvatske i slovenacke mase izvode u istorijski novim uslovima, pri postojanju jugoslovenske

ddavne zajednice, u kojoj vladajuea klasa jedne nacije sprovodi svoju hegemoniju nad drugim nacijama. Cesarcev stav je celovit: Srbi, Hrvati, Slovenci i Makedonci posebne su nacije i ddava u kojoj oni .live nije nacionalna, vee visenacionalna. 1 to je ono - ka.le Cesarec - )iz cega mi neizbe.lno moramo

povuei zakljucak da Jugoslavija, imajuei u svome postanku princip nacionalne

ddave, danas fakticno predstavlja dr.zavu nacionaliteta, drZavu narodnosnu.42

U isto vreme, posto se pozitivno odredio prema jugoslovenskoj ddavnoj zajednici, Cesarec kao cilj nacionalne revolucije )ugnjetenih nacija istice federa-

ciju jugoslovenskih naroda. U debati se, medjutim, nije sporilo sa velikosrpskom budoazijom, niti sa burzoazijama ugnjetenih nacija. Sporilo se u partiji radnicke klase i to sa strujom koja je zastupala teoriju nacionalnog jedinstva i stajala na stanovistu 0 jugoslovenskoj ddavi kao nacionalnoj ddavi. Godine 1923. ta koncepcija je vee izgubila smisao postojanja u delovima radnickog pokreta koji su pripadali nesrpskim nacijama. Za jedinstvo radnickog pokreta u Jugoslaviji postalo je presudno da ona dozivi poraz i u radnickom pokretu vladajuce nacije. Bila je od velikog znacaja vee sarna Cinjenica da je u tom pitanju u srpskom radnickom pokretu doslo do razlicitih gledanja. Iako je u svojoj studiji Nacionalno pilanje u svellosti marksizma odstupio od do tada va.leee teorije nacionalnog jedinstva, Sima Markovic nije, dosledno tome, izvodio zakljucak 0 visenacionalnom karakteru jugoslovenske ddave. Na direktnu ~ezu teorije nacionalnog jedinstva i centralistickog karaktera ddave ukazao je Zivota Milojkovie. On se zalagao za to da jugoslovenski pro40 4!

42

August Cesarec, Nacionalno pitanje i Isto, str. 31. Isto. str. 31.

na~i

zadaci, naved. delo. str. 30-31.

23

letarijat mora voditi takvu nacionalnu politiku koja ce potpomagati i razvijati proces ujedinjavanja i spajanja Srba, Hrvata i Siovenaca u jednu naciju.43 On je dokazivao da je teza 0 postojanju vise nacija potreba onih koji se zalazu za federalizam. Milojkovie je ne sarno izraziti protivnik federalizma nego i Markovieevih autonomija, koje, kao sto je vidljivo, nisu bile nista drugo do nesto ublazeni centralizam. Milojkovic je za demokratski centralizam izgradjen na principu najpunije i najSire pokrajinske, okruine, sreske i ops/e samouprave kao najpodesniju formu ddavnog uredjenja Jugoslavije. U njegovoj koneepeiji, ni u budoaskoj ni u proleterskoj drzavi nema mesta za nacije i zato je takva drzava mogla biti jedino eentralisticka. To je bilo ono sto je Milojkoviea cinilo tako malo razlicitim od gledista srpske budoazije. Medjutim, onaj deo u srpskom radnickom pokretu koji je stajao na stanovistu 0 nacionalnoj posebnosti Srba, Hrvata i Slovenaea i za koji ta cinjeniea nije bila sarno od teorijskog vee i od praktickog znacaja, izvodio je zakljucak 0 visenacionalnom karakteru jugoslovenske ddave. Nasuprot Zivoti Milojkovieu, Kosta Novakovie dokazuje da je Jugoslavija visenacionalna ddava upravo u onom smislu u kom je bila bivsa Austro-Ugarska. Borba hrvatskog i slovenackog naroda u Austriji razvijala se u pravcu stvaranja nezavisnih nacionalnih dri:ava i oni su, S obzirom na svoje ekonomske interese, tezili medju soborn, a po nuzdi i sa Austrijom, ka federaciji~~"4 U slovenackom i hrvatskom narodu ideja 0 jedinstvu sa Srbima, odnosno ideja 0 jugoslovenskoj drfuvi ~)nije nikada uzimala vid jedne unitarne centralisticke drzave~~. Njihova je nacionalna misao bila uvek slovenacka i hrvatska. Posle raspada Austro-Ugarske nije doSlo do stvaranja njihovih naeionalnih drfuva nego do spajanja tih naroda )~sa srpskom nacionalnom driavom i srpskim " krajevima koji su se oslobodiIi od tudjinske vlasti i imali srpsku nacionalnu misao. Postala je nezdrava nacionalna zajedniea koja nije mogla zadovoljiti ni Hrvate ni Slovenee - a 0 drugima da i ne govorimo. Pod hegemonijom bUrZoazije jedne naeije postalo je ),nemoguce razviti zajednicku jugoslovensku nacionalnu misao(~. Razvijena naeionalna misao hrvatskog i slovenackog naroda bila je u suprotnosti sa koncepcijom jugoslovenske drzave kao )'nacionalne ddave~~. Sus/ina naciona/nog pitanja u Jugos/aviji. U vreme debate 0 nacionalnom pitanju u radnickom pokretu Jugoslavije, za partije koje su usvajale marksisticku teoriju sustinu nacionalnog pitanja cinilo je naeionalno ugnjetavanje i pravo ugnjetenih naeija na samoopredeljenje do oteepljenja, tj. pravo na stvaranje sopstvene nacionalne ddave. Generalno, u takvom poimanju sustine naeionalnog pitanja nije bilo razlika ni u jugoslovenskom radnickom pokretu. Razlike su nastajale u analizi konkretne situacije u jugoslovenskoj ddavi, u kojoj je tek i mogla da se proveri vrednost nacelnih opredeljenja. U radnickoj partiji sve struje su polazile od toga da je jugoslovensku ddavu stvorila burZoazija. Za jedne je, medjutim, vee sporazumom srpske sa slovenackom i hrvatskom bUrZoazijom bilo zaustavljeno dovrsenje nacionalne revolueije slovenackog, odnosno hrvatskog naroda. Nacionalno pitanje u jugoslovenskoj ddavi nastalo je vee sa njenim stvaranjem. Za druge, nakon oseke revolucije i ucvrseenja burzoazije na vlasti, doSlo je do konkurentske borbe izmedju srpske bUrZoazije, s jedne, i slovenacke i hrvatske budoazije, s druge
H

Zivota Milojkovic, Na~a nacionalna politika, Radnik-Delavec, br. 98, 30. XII 1923. (( Kosta Novakovic, .. Nacionalno pitanje u Jugoslaviji , Radnik-Delavec, br. 86, 28. X 1923.

24

strane. Prva je imala za cilj da ucvrsti svoju hegemoniju, druge dye su tefile udelu u politickoj vlasti. U toj situaciji, nista nije bilo prirodnije i zgodnije od toga nego da se te pretenzije zaogrnu plastom nacionalnih pretenzija cc .'4S Kao marksisti i pripadnici radnicke partije, svi ucesnici u debati trazili su korene - kako su jedni isticali plemenskih sukoba koji vode nacionalnom razjedinjavanju Srba, Hrvata i Slovenaca, - a drugi - neresenog nacionalnog pitanja - u ekonomskoj sferi. Ali taj fakat je bio interpretiran u zavisnosti od osnovne teze, tj. da Ii se htelo negirati ili dokazati postojanje nacionalnog pitanja u jugoslovenskoj ddavi. ler, nisu iste vrednosti ekonomske razlike izmedju pokrajina jedne ddave naseljene jednim istim narodom i ekonomske razlike u jednoj visenacionalnoj ddavi. Iz toga su proisticale i razlicite politicke konsekvence: u prvom slucaju ekonomske razlike su mogle biti uklonjene ravnomernijim razvojem, u drugom one su mogle biti uklonjene sarno promenom politickih odnosa u drfavi i priznanjem prava svakom narodu da suvereno odlucuje i
o svome ekonomskom razvoju.

Ekonomske razlike su bile nasledjene. Igrale su odredjenu ulogu u stvaranju jugoslovenske drfave i imale ogroman uticaj u politickom zivotu od prvih dana njenog postojanja. To nije bilo sporno. Nejedinstvo u jugoslovenskom radnickom pokretu ispoljilo se na pitanju kakvu funkciju imaju borbe za ekonomske interese i sta je njihov cilj na politickom planu. I tek je to bacilo puno svedo na razlicita shvatanja sustine nacionalnog pitanja u jugoslovenskoj
driavi.

ledno shvatanje 0 tome izlozio je dr Sima Markovic u svojoj raspravi Naciona/no pitanje u svet/osti marksizma. Njegovo polazno stanoviste je da je, u ratu, srpska budoazija pretrpela velike materijalne stete. U isto vreme, hrvatska burioazija ne sarno sto nije imala nikakve materijalne gubitke nego se materijalno umnogome jos i podigla. Slicno je bilo, smatra Markovic, i sa slovenackom burioazijom. Koristeci mnoge prednosti: ratovanje na strani Antante, kapitulantsku ulogu hrvatske i slovenacke bUrZoazije i socijaldemokratije, srpska burzoazija je, od prvih dana, nametnula svoju hegemoniju u driavi. Ona nije mogla da prihvati konkurentsku borbu sa hrvatskom i slovenackom
bUrZoazijom oa ravnoj nozicc, Svoje ekonomsko zaostajanje ana je kompenzi-

rala putem driavne vlasti. Prigrabila je citav drfavni i vojni aparat i stavila ih u sluzbu svoje autokratske vI ada vine. To je dovelo do toga da srpska burioazija na sve nacine pocne favorizovati razvitak srpskog kapitaia i industrijalizaciju srpskih oblasti. Hegemonisticke teznje srpske bUrZoazije osetile su se i U valutnoj, i u carinskoj, i u poreskoj, i u trgovinskoj, i u industrijskoj, i u saobracajnoj, pa i u prosvetnoj politici ... Istu sliku nam pruza i kreditna politika Narodne banke, bas kao i kreditna politika Drfavne hipotekarne banke." Ovakvom svojom politikom srpska budoazija je pogadjala ekonomske interese hrvatske i slovenacke budoazije i morala je doCi u sukob sa njima. Videci u konkurentskoj borbi izmedju srpske i slovenacke i hrvatske burzoazije glavni uzrok nacionalnih sukoba, Sima Markovic sustinu nacionalnog pitanja svodi na ustavno pitanje. On polazi od toga da je ddavni centralizam, koji zastupa velikosrpska bUrZoazija, svoj najpuniji izraz dobio u reakcionarnom Vidovdanskom ustavu. Time sto je institucionalizovao princip proste veH
46

Pavle Pavlovic, .. Nacionalni problem u Jugoslaviji, Radnik-Delavec, br. 55 , 24. VI 1923. Dr Sima Markovic, Nacionalno pilonje u svetlosti marksizma, str. 114.

25

cine u jednoj nacionalno heterogenoj ddavi, Vidovdanski ustav je, zakljucuje Markovic, postao izvor njene nestabilnosti. Medjutim, sve dok Hrvati i Slovenci ))ostaju pri svojoj ielji za oddanjem danasnje drZavne celine, dade se na-

cionalno pitanje postavlja kao pitanje unutarnjeg uredjenja ddave: kao ustavno pitanjc.''' U borbama posle donosenja Vidovdanskog ustava nacionalno pitanje dobijalo je sve veci znacaj, a nacionalni pokreti sa parolama za punu nacionalnu

ravnopravnost dostigli su znacajne razmere u politickom zivotu Jugoslavije. U

tim uslovima svodjenje nacionalnog pitanja na ustavno pitanje, na borbu za

demokratiju u jednoj policijskoj ddavi, zasnovanoj na nacionalnoj neravnopravnosti, nije bilo ni~ta drugo nego zaobilazenje nacionalnog pitanja. Na povezanost ekonomskih i politickih in teresa nacije ukazao je u debati Dragotin GustinCic. Op~ti zakon kapitalizma u borbi za vece profite, za nova
tdista, izvore sirovina, dovodi do ugrozavanja nacionalne nezavisnosti, do na-

cionalnog ugnjetavanja i nacionalnih borbi. Otuda, nacionalno pitanje nije kulturno i jezicko pitanje, nego pitanje suprotnih politickih i ekonomskih interesa razlicitih nacionalnih iajednica ... A Cesarec tvrdi da se srpska budoazija
"ekonomski niza peed ekonomski visom zasticuje hegemonijom politickoffi,4s

Hrvatska budoazija je, "premda na ekonomski vi~em stupnju, i kao takva sposobnija da vodi ekonomsko ujedinjenje drZave, politicki potlacena. Plasiranjem svog kapitala po celoj zemlji, ona doprinosi njenom ekonomskom ujedinjenju, ali je usled njenog politickog polozaja ekonomski razvoj, ipak, usporen. Hrvatska budoazija i pored suprotnosti izmedju nje i hrvatskog seljastva i
radnistva, pokazuje )dve naroeite pojave koje nema na srpskoj strani, a to je:

prvo, da ta bUrZoazija, vise od srpske, stvara povoljnije uslove za vodjenje proleterske revolucije i vodjenje industrijalizacije i kapitalisticke ere po proletarijatu, drugo, da ona, li~ena politicke vlasti, ne nastupa spram ostalih klasa i naroda kao politicki i nacionalni tlacitelj. Ovakva analiza upuCivala je na to da
se
U

oceni uzroka nacionalnih sukoba sve oe maze svesti na ekonomski faktor.

No, ovo razlikovanje srpske i hrvatske burzoazije, tj. razliCitih istorijskih faza u kojima se one nalaze, Cesarcu je potrebno da bi objasnio nuznost saradnje radnickog pokreta sa nacionalnim pokretom u Hrvatskoj i da bi ukazao da je nacionalno pitanje i politicko pitanje, tj. pitanje nacionalne ddavnosti ugnjetenih narodacc.

Slicnu analizu daje i Djuro Cvijic. On konstatuje da srpska budoazija svoje ekonomsko zaostajanje zeli da kompenzira eksploatacijom i pljackom u novodobivenim krajevima. Da bi to postigla, ona je koncentrisala celokupnu ddavnu i vojnu vlast u svoje ruke i, pomocu centralistickog Vidovdanskog ustava, sprovodi svoju nacionalrlu hegemoniju protiv hrvatskog i slovenackog
naroda i njihove budoazije, ekonomski jace razvijene. Pored toga, ona unistu-

je autonomiju Crne Gore i najgrubijim nacionalnim ugnjetavanjem, kolonizacijom, nasilnim istrebljivanjem i asimilacijom srbizira Makedoniju i potiskuje
nacionalne manjine u drugim krajevima, a narocito u Vojvodinicc -49 Ovakva
o

politika dovodi do odbrambenog nacionalnog grupisanja i do pokreta za autonomiju Makedonije, Crne Gore i Bosne.
47

41

.9

Sima Markovic, Ustavno piranje i radnicka klasa lugoslavije. Sir. 8. August Cesarec ... Nacionalno pitanje i nasi zadaci . str. 21. Duro Cvijic, "Predlog rezolucije 0 nacionalno m pitanju.. , Radnik-Delavec, br. 80, 23. IX

1923.

26

UvazajuCi znacaj ekonomskog momenta u nacionalnom pitanju, Ante Ciliga je zauzeo stanoviste drugaCije od Cesarca i Cvijica. On sustinu pitanja vidi u Cinjenici da srpska bUrZoazija ~~koja je imala svoju vojsku i bila clan Antante, diktira uredjenje ove drZave~( ida su pred njom, vee na Krfu, odustajuCi od federativnog uredjenja buduce ddave, slovenacka i hrvatska burzoazija kapitulirale. Prema tome, ekonomska zaostalost srpske bUrZoazije i razvijenost precanske sarno su element, a ne uzroci borbe. Pri centralistickom uredjenju drzave, koje Ciliga uzima kao osnovni uzrok neresenog nacionalnog pitanja, i da je Srbija izaSia iz rata "neopustosena i jednako iii bolje razvijena od Hrvatske i Siovenacke, onda bi borba i opet bila, i to zesca, hegemonija srpske burzoazije bila bi silnija, strasnija, duza~(. 50 Oponenti Simi Markovicu u srpskom delu radnickog pokreta teziste su stavili na razbijanje shvatanja da se nacionalno pitanje u jugoslovenskoj ddavi svodi na ustavno pitanje. U tome je bilo najznacajnije razjasniti stav prema nacionalnim pokretima i opredeliti se za resenje nacionalnog pitanja, koje nije ustavno pitanje, kako ga shvata drug Markovic, vee pitanje direktnog sukoba protivpolozenih snaga ugnjetackih i ugnjetenih - koje su probudjene." Shvatanje da se nacionalno pitanje u Jugoslaviji postavlja kao ustavno, ocenjeno je u debati ne sarno kao pogresno i netacno nego i kao vrlo opasno za radnicki pokret. "Nacionolno pitanje se u Jugosloviji javlja koo teinja ugnjetenih nocijo do zavrIe svoju nacionalno-burioasku revoluciju. Nosioci toga pokreta bile su seIjacke mase. Te mase su postavile nacionalno pitanje ne kao ustavno pitanje, vee kao pitanje borbe protiv srpskog imperijalizma~(". ~~Mi stojimo~( - kaze Kosta Novakovie - ne pred revizijom ustava nego pred pokretom nacionalnih masa da se oslo bode toga nametnutog ustava i izrade, kao slobodne, ustav koji ee doista osigurati njihovu ravnopravnost. Zato je za strategiju i taktiku Partije u nacionalnom pitanju postao bitan odnos radnickog pokreta prema nacionalnim pokretima. Nacionalni pokreti u jugoslovenskoj driavi. U momentu stvaranja zajednicke ddave, jugoslovenski narodi, pa i njihove budoazije, nisu bili u istoj istorijskoj situaciji. Sukobi ekonomskih i politickih interesa nacionalnih budoazija do kojih je doSio u jugoslovenskoj ddavi nisu uzrok zaostravanja nacionalnog pitanja u njoj, nego posledica tih razlicitih istorijskih situacija u kojima su se nalazili jugoslovenski narodi i karaktera zajednicke ddave. Socijalna i nacionalna previranja zahvatila su seljacke mase u zemljama bivse Austro-Ugarske. Nereseno agrarno pitanje i centralisticki karakter ddave cinili su da su se ove mase oseeale i socijalno i nacionalno ugnjetene. Nacionalne budoazije su sa nacionalnim parolama potrazile svoj oslonac u njima. I nasie su gaoJer, radnicki pokret, orijentisan u to vreme na brzu proletersku revoluciju i zarobljen teorijom nacionalnog jedinstva, bio je daleko od agrarnog i nacionalnog pitanja. Mimo njega, nastali su siroki nacionalni pokreti. Budoazija je bila bria u formulisanju programa kojim je trazila put do masa. U tom smislu, martovski izbori 1923. godine i uspeh gradjanskih partija bili su teska opomena Partiji. To sto je ona bila vee zabranjena, izlozena progonima i teroru rezima moze objasniti njen poraz na izborima. Ali, time se, iIi bar sarno time, ne moze objasniti Cinjenica da su Radiceva HRSS u Hrvatskoj,
so Ante Ciliga, "Za jasnocu i odlucnost u naco pitanju , Borba, br. 37, II. X 1923. 51 Kosta Novakovic, "Nacionalno pitanje u Jugoslaviji, Radnik-Delavec, br. 87, I. XI 1923 .

27

klerikalna (Korosceva) partija u Sloveniji i Muslimanska partija u Bosni okupiie oko sebe, bezmalo, sve Hrvate, Slovence i Muslirnane. Po svojoj socijalnoj

strukturi to su bile heterogene partije. Okupljale su seoske gazde, lihvare, krupne kapitaliste, sitne sopstvenike, siromasne seljake. Ove razlicite socijalne grupacije povezao je i ujedinio nacionalni momenat; ekonomski in socijalni problemi doSli su u pozadinu. Za radnicki pokret u nesrpskim nacijama ovo je bila cinjenica od prvorazrednog znacaja. Ona je traZila objasnjenje i odredjivanje stava. Ovome su, s obzirom na razmere nacionalnog pokreta u Hrvatskoj , u debati najvecu paznju posvetili, prirodno, ucesnici iz Hrvatske. Nema medju njima razlike u oceni da pokret u Hrvatskoj ima sva obelezja nacionalnog pokreta. Ciliga je, na primer, isticao da je hrvatska burzoazija uspela da na nacionalnom pitanju pokrene rnase, jer je ono bilo suviSe real no pitanje i morala se naCi politicka snaga koja ce ga formulisati i istaci . Ne kazem - pisao je Ciliga - da smo trebali postati nacionaliste, Radicevci iii sta slicno. To niti smo trebali , niti smeli. Ali: rni smo trebali borbu za obnovu radnickog pokreta spojiti sa borbom potlacenih naroda protiv beloteroristickog refima i hegemonije srpske burZoazije ... Nasa je neutralnost urodila dvema posledicama: prvo, mi nismo uspe/i, ostavsi usamljeni, da obnovimo radnicki pokret i, drugo, mase potlacenih naroda, koje su pre videle u radnistvu svoje saveznike i osloboditelje, sada su, videci nasu pasivnost, presle svojim burzoazijama, ocekujucu od njih pomoc.ccS2 I Djuro Cvijic je polazio od toga da je srpska hegemonija 1918. prekinula dovrsetak nacionalne revolucije hrvatskog, slovenackog i makedonskog naroda. Zato se, po njemu, u jugoslovenskoj ddavi '.celi nacionalno ugnjetavani hrvatski i slovenacki narod, kao i narod u Makedoniji, nalaze u pokretu da zaveSe svoju nacionalno-budoasku revoiucijucc.S3 Sirina naciOnalnih pokreta, i vodeca uloga bUrZoazije u njima zahtevali su da se partija radnicke klase prema njima jasnije odredi ... Nacionalni pokreti isticao je u debati Nikola Kotur - .. u nasem slucaju - hrvatski seljacki pokret bezuvetno su takve dinamicke drustvene sile pred Cijim revolucionarnim znacenjem mi ne rnozemo i ne SIr.emo zatvoriti oei i pustiti ih da svrse u mocvarama.(C Jer, ne radi se 0 Radicu . Radi narn se 0 onim seljackim masama koje idu za njim, a cije simpatije i poverenje mi mozemo steci sarno akcijom a ne ovakvim premudrim prorockim ddanjem i izjavama. Pod akcijom se podrazumevalo stvaranje jedinstvenog fronta radnika i seljaka, odvajanje seljackih masa od hrvatske i slovenacke burzoazije. Taktika jedinstvenog fronta zahtevala je, po miSljenju Nikole Kotura, da se na svaki napad rezima na HRSS odgovori najSirom protestnom akcijom a narocito u Srbiji. lednom takvom akcijom malema mi uveriti hrvatske se/jacke mase da cema se mi azbi/jna bariti za njihave ci/jeve i jedina taka u barbi malema astvarili jedinslveni frant radnika i seljaka. S<4 I dok se za radnicki pokret u Hrvatskoj postavljalo sarno pitanje njegovog odnosa prema nacionalnim pokretima, u radnickom pokretu u Srbiji jos se sporilo 0 tome da Ii se moze uopste i govoriti 0 postojanju nacionalnih pokreta u Hrvatskoj, Sloveniji i Makedoniji.
S2

5l

Ante Ciliga, "Za jasnocu i odlucnost u nacionalnom pitanju", Borba, br. 37, 11. X 1923 . Djuro Cvijic, "Predlog rezolucije 0 nacionalnom pitanju" , Radnik-Dela vec, br. 80, 23. IX Nikola Kotur, .. Nase drianje u hrvatskom pitanju, Radnik-Delavec, br. 8 1, 30. IX 1923.

1923.
5.

28

Sima Markovic je poricao revolucionarni karakter pokreta u Hrvatskoj, Sloveniji i Makedoniji. Po njemu, tvrdjenja .. 0 nekim nacionalno-burioaskim revolucijama koje nose seljacke mase u Hrvatskoj i Sloveniji nisu nista drugo, sa gledista marksizma, nego price za malu decu na koje je sasvim nepotrebno osvrtati se." Stanoviste 0 tome da se celi narodi u Hrvatskoj, Sloveniji i Makedoniji nalaze u pokretu da dovrse svoju nacionalno-burioasku revoluciju ocenjivao je kao pogresno. Dosledno svome stavu negiranja nacionalnog pitanja u jugoslovenskoj drZavi, postojanja vise nacija u njoj i njenog visenacionalnog karaktera, i Zivota Milojkovic je tvrdio da 0 revolucionarnosti i progresivnosti nacionalnih pokreta u Hrvatskoj i Slovenackoj ne moie biti ni reci. Nacionalnih pokreta sa takvim karakterom nema ni u jed nom delu Jugoslavije, pa ni u Makedoniji." Takvim se, kaze Milojkovic, ne moze smatrati ni Radicev seljacki pokret, koji ).nije oi revolucionaran oi progresivan u nacionalnom smislwc, Tim pokretom rukovodi .. krupna hrvatska varoska i seoska burioazija . Postojanje seljackih pokreta je, po Milojkovicu, pogresna pretpostavka, koja mora da dovede i do pogresne i nerealne solucije u nacionalnom pitanju, odnosno do zahteva za uredjenjem jugoslovenske drZave kao sloiene driave. U isto vreme, Milojkovic odbacuje i zahtev za jedinstvom radnickog i seljackog pokreta . .. Marksisticki proletarijat ne sme t.ziti tome da stvara kontakt sa seljackim masama podupiruCi njihovu nacionalisticku ideologiju; on mora t.ziti tome da taj konktakt stvara pomocu svojih socijalnih i ekonomskih zahteva, i boreCi se protiv te ideoiogijc.57 Gledista 0 nepostojanju nacionalnih pokreta i nacionalno-demokratskih revolucija ugnjetenih nacija, odnosno 0 negiranju nacionalnog ugnjetavanja i isticanju sarno klasne sustine srpskog hegemonizma, bila su, u debati, branjena jedino u srpskom delu jugoslovenskog radnickog p~kreta, ali su u njemu i dovodjena u pitanje. Vec u kritickom osvrtu na studiju dr Sime Markovica Nacionaino pilanje u sveliosli marksizma, Rajko Jovanovic konstatuje da nacionalni pokreti koji su okupili seljastvo, srednje slojeve ideo radnistva predstavljaju politicku realnos!. Zbog toga je za opstu strategiju Partije postalo nuzno da poveie ..nacionaine pokrele radnih masa ugnjelenih nacija sa pokrelima proielarijala proliv kapilalizma. Medjutim, mase su jos okupljene oko burioazije, jer ona istice
nacionalno pitanje. Nepoverenje nacionalnih masa prema proletarijatu moze

proletarijat da razbije proklamovanjem punog prava sviju nacija da formiraju

svoju nezavisnu drf3VU. . Prf postojanju nacionalne neravnopravnosti u visenacionainoj dd3Vi i

razvijenih nacionalnih pokreta, radnicki pokret nije mogao da ostane sarno na opstoj propagandi u nacionalnom pitanju, niti je, kako je pisao Rajko Jovanovic, pravo na samoopredeljenje do otcepljenja svih naroda u Jugoslaviji, tj. proklamovanje prava da formiraju svoju nezavisnu drfavu smeo ).sarno platonski da istakne . Postojala je sve znacajnija njegova uloga u povezivanju borbe nacionalnih pokreta i ostvarivanju jedinstva svih antihegemonistickih snaga. U tom smislu, isticao je Kosta Novakovic, nasa delatnost mora biti
H

Dr Sima Markovic . . 0 prikazu druga R. Jovanovica, Radnik-Delavec, br. 89, 8. XI 1923. ~6 Zivota Milojkovic, .. Politicka situacija i nasi zadaci .. , Radnik-Delavec, br. 96, 23. XII Isto.

1923.
51

29

upravljena na to da naeionalni pokreti u svim oblastima dodju u medjusobni

dodir i da se jednovremeno vade; da se sa ovim pokretima spoje svi autonomisticki pokreti oblasti kao sto su Crna Gora, Dalmacija; da se, dakle, stvori za-

jednicki front protiv srpske hegemonije ." Radnicki pokret u ugnjetenim naeijama nije bio 1923. podeljen u odnosu na revolucionarni znacaj nacionalnih pokreta u Hrvatskoj, Sloveniji i Makedoniji. U seljackim masama koje su cinile osnovnu snagu tih pokreta, on je video saveznika u borbi protiv srpske hegemonije - i kao klasne vladavine i kao oblika naeionalnog ugnjetavanja. 0 tome se on sporio sa strujom u radnickom pokretu vladajuce naeije. Zato je za jedinstvo radnickog pokreta i partije radnicke klase u jugoslovenskoj drZavi postalo presudno da se i u tom delu radnickog pokreta razbije sektaski odnos prema seljastvu, da se prizna postojanje nacionalnih pokreta i istorijska opravdanost njihovih tefnji ka samoopredeljenju do oteepljenja, tj. ka naeionalnoj drZavi. Autonomija ijederalizam. Borbe oko karaktera jugoslovenske drZave, koje su se zacele vee sa idejom 0 njenom stvaranju, dostigle su kulminaciju u vreme pripreme i donosenja njenog prvog ustava. Centralizam, federalizam i konfederaeija, legislativne atonomije - predstavljale su resenja oko kojih su se, na Cisto naeionalnoj osnovi, podelile ne sarno bUrZoaske partije, nego je doslo i do grupisanja seljastva, srednjih slojeva, pa i radnistva. Istina, sa zakasnjenjem i pod pritiskom okolnosti, ta su pitanja uSIa i u partiju radnicke klase. I u njoj je odnos prema uredjenju drZave bio sarno poslediea gledanja na druga pitanja: naeionalno jedinstvo, uzroke naeionalnih sukoba, karakter naeionalnih pokreta u Hrvatskoj, Sloveniji i Makedoniji. 0 uredjenju jugoslovenske drZave u radnickom pokretu su se tokom debate 0 naeionalnom pitanju iskristalisala dva gledista: autonomisticko i jederalisticko. Iako su obe struje - autonomisti i federalisti - polazile od kritike eentralizma kao politickog izraza hegemonije srpske burzoazije, njih su, u stvari, delile duboke razlike u shvatanju sustine naeionalnog pitanja u Jugoslaviji. Autonomisticku koncepciju uredjenja jugoslovenske drfave izlo:i:io je i branio u debati dr Sima Markovic. Uz njega je, u ovom pitanju, stajao i Filip Filipovic. Ova koneepeija predstavljala je zamenu za eentralisticki koneept uredjenja. U isto vreme, ona je bila kritika i vid odbacivanja federalisticke koneepcije, koja je u debati dobila najsiru podrsku. Za federalisticku koneepeiju izjasnili su se svi ucesnici u debati iz Hrvatske i Slovenije, a iz Srbije Trisa Kaelerovic, Kosta Novakovic, Rajko Jovanovic i Mosa Pijade. Autonomisticka koneepeija je polazila od toga da je centralizam neprihvatIjiv sa stanovista radnicke klase. Centralisticko uredjenje jugoslovenske drZave imalo je, za pet godina njenog postojanja, takve poslediee u ekonomskim i politickim odnosima da se u radnickom pokretu niko nije usudjivao da ga otvoreno brani. Medjutim, pristajanje na njegovu reformu i ublazavanje, U trenutku kada se federalizam pojavio kao stvarna alternativa, bilo je vee njegova svojevrsna odbrana. I pored toga sto su gradjanske partije u jugoslovenskoj drZavi na ideji federalizma siroko okupile mase oko sebe, i pored iskustava boljsevika u uredjenju visenacionalne ddave na federativnoj osnovi - u radnicki pokret Jugoslavije, sputan dogmom 0 naeionalnom jedinstvu, sporo je prodirala ideja 0 federativnom uredjenju jugoslovenske dr:i:ave. U momentu
S8

Kosta Novakovic, Nacionalno pitanje u Jugoslaviji" . Radnik- Delavec, br. 86, 28. X 1923.

30

kada se pojavila, ona je osporavana jednako kao i postojeci drZavni centralizam. Sima Markovic je uvazavao cinjenicll da su Srbi. Hrvati i Slovenci posebni narodi, ali je relativizirao njen znacaj zbog toga sto je iz nje logicno proizlazio zakljucak 0 uredjenju jugoslovenske drfave kao slozene, federativne drzave. lpak, bio je svestan protivrecnosti vlastitog gledista. Posle raskida sa teorijom nacionalnog jedinstva, tefko su se mogli osporavati zahtevi za federalistickim uredjenjem drZave. Zbog toga Markovic pravi razliku izmedju pojma drfavnog i narodnogjedinstva. ),U stvari, drZavno jedinstvo, u smislu zajednice teritorije, predstavlja u nasem slucaju sarno jedan od us/ova narodnog jedinstva, ali nikako nije eo ipso narodno jedinstvo. U okviru jednog istog naroda mogu se pojaviti zahtevi za autonomiju i federaciju, kao sto i u jednoj mnogonacionalnoj ddavi moze postojati centralizam. "Narodno jedinstvo i driavno uredjenje su dye
razne stvari.59

Razdvajajuci nacionalnu strukturu drZave od njenog uredjenja, Markovic je smatrao da u jugoslovenskim uslovima federacija i konfederacija mogu biti parole sarno separatistickog burzoaskog nacionalizma. ldeju federalizma vezivao je iskljucivo za krupnu hrvatsku bUrZoaziju, a na teze, iznete u debati, da uz tu ideju stoji Citav hrvatski narod odgovarao je da, i kad bi bilo tako, .,to jos ne bi bio nikakav razlog da i marksisticki proletarijat u Hrvatskoj bude za federaciju. Po toj logici bi, zato sto su 'svi Srbi' za centralizam, i srpski proletarijat mogao biti za centralizam!... Prava nacije (su) jedna, a program i duznost proletarijata druga stvar.60 Ekonomski interesi i etnicka izmesanost idu u pravcu drZavnog jedinstva. Sa stanovista ekonomskog i kulturnog razvoja veca drfava ima prednost. I pored toga sto predstavljaju vee formirane nacije, Hrvati i Slovenci ne traze otcepljenje. lz tih razloga, smatra Sima Markovic, ni proletarijat ne moze biti protiv drZavnog jedinstva. Tom argumentacijom on dokazuje neodrfivost centralizma u postojecem vidu, odbacuje federaciju i konfederaciju i istice autonomije kao najbolji nacin uredjenja jugoslovenske ddave. Smisao svoje autonomisticke koncepcije Sima Markovic vidi u tome sto bi ojena primena svela nacionalne baThe na najrnanju meru, stvorila nacionalni mir i omogucila klasnu. borbu. Autonomija bi, po njegovom misljenju, bila dovoljna garantija Hrvatima i Slovencima protiv srpske hegemonije, jer hrvatska i slovenacka burzoazija .,nc traze u slvar; nista vise nego ravnopravnost sa srpskom bUrZoazijom u zajednickoj drZavi. Autonomije bi dale mogucnost da se )'ll najpunijoj meri koriste sva prirodna bogatstva i razviju sve produktivne snage svake oblasti. U tome Markovic vidi njihovu glavnu prednost u odnosu na centralizam. Posto, medjutim, nijedna oblast ne bi bila nacionalno homogena, nacionalni sukobi bi se mogli izbeci sarno u rezimu pune demokralije. Ij. naciona/ne ravnopravnosti u svakom pogledu Gezik, skola, religija itd.). Autonomisticko resenje nije moglo zadovoljiti ni krajnju desnicu ni levicu u Partiji. lzraziti protivnik federalizma, Zivota Milojkovic, isticao je, sasvim logicno, da je Sima Markovic svojom tvrdnjom da su Srbi, Hrvati i Slovenci tri nacije, dao glavni argument u prilog federalisticke koncepcije. "Ako su - pisao je Zivota Milojkovic - "Srbi, Hrvati i Slovenci doista tri posebne nacije u
)9
6CI

Dr Sima Markovic, Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma, str. 116. Dr Sima Markovic, US/avno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije, str. 39.

31

istorijskom smislu i ako je Jugoslavija doista jedna nacionalitetna ddava, onda federalisticki sistem mnogo pre odgovara njenom ddavnom uredjenju no autonomisticki iii centralisticki. Ovu protivrecnost u stavu Sime Markoviea Milojkovic je ocenio kao glavnu smetnju u borbi protiv federalizma. Sam Milojkovie smatra da nacionalno pitanje u Jugoslaviji ~~nije nista drugo no pitanje jedne revizije ustava, a najvise sto dopusta )~to su pokrajinske samouprave, ali bez legislativne kompetencije.6i Autonomije su, u stvari, predstavljale zaobilazenje pitanja nacionalne ddavnosti nesrpskih nacija, koje je postalo veoma akutno. U situaciji kada nacionalni pokreti nisu dovodili u pitanje ddavno jedinstvo, vee su zahtevali federalisticko uredjenje ddave - autonomije su mogle, isto kao ranije nacionalno jedinstvo, iei jedino u prilog centralizmu i hegemoniji. Zato su one u debati naisie na otpor, a njihovo osporavanje pretvorilo se u razradu federalizma, kao jedino moguceg resenja nacionalnog pitanja, koje u isto vreme obezbedjuje ostvarenje prava svih nacija na samoopredeljenje, tj. na nacionalnu drzavnost i, istovremeno, celinu jugoslovenske drzavne zajednice kao saveza naroda. Zastupnici jederalis/ilke koncepcije medjusobno su se razlikovali u tome u kom okviru treba stvarati federaciju, kao i u poimanju sadrzaja federalizma. U debati se govorilo 0 podunavsko-balkanskoj, balkanskoj i jugoslovenskoj federaciji. U svome prilogu .. K problemu narodnega vprasanja v Jugoslaviji, Dragotin GustinCie je, polazeci od svetske radnieko-seljaeke republike kao krajnjeg cilja, kao etapu do tog cilja, isticao podunavsko-balkanski savez radnieko-seljaekih republika - Sudoba (Sudeti, Donava, Balkan). Po njemu, u sastav Sudobe ulazile bi: Cehoslovaeka, Madjarska, Jugoslavija, Rumunija, Bugarska, Greka i Albanija, greka ostrva i moguce, kasnije, Carigrad. Gustineic je Sudobu zamisljao kao ddavu u kojoj nacije ne bi bile presecane carinskim i kulturnim granicama, i u kojoj suverenost nacionalnih republika ne bi dostigla takve forme "da se centralni organ oe bi smeo mesati u ... njihova unutrasnja pitanjac(.62 Balkanska federacija bila je svakako blizji cilj. Ona je bila duboko ukorenjena u srpskom radniekom pokretu, u srpskoj levici uopste, i u njoj se oeekivalo resenje makedonskog pitanja. Zbog toga je vecina ueesnika u njoj videla jedinu mogucnost konaenog resenja nacionalnog pitanja na Balkanu. Ne odbacujucu balkansku federaciju, Cesarec je isticao da se, pre ostvarenja balkanske federacije, javlja jos jedna bliza i realnija mogucnost - federacija jugoslovenskih naroda ... Stvar izlazi na to da je celo nase propovedanje te republike fraza, ne udesimo Ii nasu nacionalnu politiku tako da ona vodi do federativne Jugoslavije i ne uvidimo Ii da je sarno federativna Jugoslavija put i etapa do federativne balkansko-podunavske proleterske republike." Ne mali znaeaj u odredjivanju jugoslovenskog okvira federacije imala je kod Cesarca i njegova jasna predstava Makedoncima kao vee formiranoj naciji. Podrsku i razradu ideja federalizma dobila je narocito u prilozima ueesnika u debati iz Hrvatske i Slovenije.

61

Zivota Miiojkovic, Politicka situacija i nasi zadaci, Radnik-Delavec, br. 98, 30. XII

1923.
62 Dragotin Gustincic ... K probiemu narodnega vprasanja v Jugosiavijj, Glas svobode, br. 17,9. VlIl 1923. 6l August Cesarec, .. Nacionalno pitanje i nasi zadaci, str. 42.

32

U pitanju da Ii da se Jugoslavija organizuje na centralistickoj iii federal istickoj osnovi, kate se u nepotpisanom clanku .. Vzrok nacionalnega boja v Jugoslaviji. Avtonomija ali federalizem? - ~)mi morama biti svakako zaJederalizam. Mi nismo za raspad Jugoslavije, jer znamo da istorijski razvoj ne ide u tom pravcu, ali mi oe smemo biti za autonomiju, jec autonomija ne znaCi uk/anjanje srpske hegemonije, vee sarno ojeoa ublazenje.64

Svoje najbolje obrazlozenje federalizam je dobio u prilozima Augusta Cesacca i Koste Novakovica.

Polazeei od postojanja nacionalnih pokreta i od njihove borbe za dovrsenje nacionalne revolucije, Cesarec istice da se paroia za federaciju oe moze
smatrati bUrZoaskom sarno zato sto je bUrZoazija njeo nosilac. To su realni za-

htevi masa, u prvom redu seljackih, i Partija ih mora podupreti planskije no sto je cinila ... A za sta mi, proleterska demokratija, mozemo da budemo negoli za ono za sta su se vee u dva maha potlaceni narodi pojedinih pokrajina izjasnili jasno, za sta ako ne za autonomiju tamo gde narodi traze autonomiju - bi10 to unutar dri3ve kao Slovenci, bosanci, muslim ani i Crnogorci, iii van nje i tek u sklopu jedne sire federacije kao Makedonci, pa mozda i Crnogorci, za sta aka oe za federaciju iii konfederaciju kao sto traze Hrvati16S Iz ovoga stava Cesarec izvodi i sve drugo. Nairne, nacionalna politika Partije moze, po njemu, bili uspesna sarno ako prihvati federalizam. Jer, federalizam nameeu nedovrsene nacionalno-demokratske revolucije nesrpskih naroda i drfavni centralizam. Radnicki pokret ne moze iei protiv zahteva za otcepljenje. Naprotiv, uvazavajuei taj zahtev, on spasava seljastvo za radnicki pokret. Medjutim, Cesarec istice uslovnost te podrske. Ona moze iei dotle dok znaci ukidanje nacionalnog ugnjetavanja. U tom momentu, uvazavajuei mnoge prednosti drfavnog jedinstva i za proletarijat, radnicki pokret mora istaei zahtev za savez sa Srbijom na osnovu dobrovoljnosti i ravnopravnosti. Takav zahtev bi imao posledice i za srpski narod: .. mozda bi stosta trulog tada palo u lIepovrat u zemlji Srbiji. Zahtev za otcepljenjem, sa perspektivom saveza na novoj osnovi, "bio bi, sve i prolazno opasan po jedinstvo nase partije, najpovoljniji za razvitak i pospesenje nase proleterske revolucije.66 Federaciju ne posmatra Cesarec kao princip, nego kao etapu, mada sma-

tra da ee ona, u sto ga je sigurno uveravao i primer Sovjetskog Saveza, u kojem je bio 1922. godine, biti potrebna kao prelazni oblik i posle proleterske revolucije ... Ono sto nas opredeljuje u nasem federalistickom stavu, to je upravo spoznanje da sarno federacija, makar i rezultiravsi nove nacionalne zapletaje, moze da pospesi njihovo izivljenje: osvestenje naroda iz tlapnja nacionalistickih i da za proletarijat stvori Cisee odnose u svrhu njegove klasne borbe i
spremanja proieterske revolucije.67

U suprotstavljanju federalizma autonomijama, Kosta Novakovie polazi od nacionalnih pokreta ugnjetenih nacija i nuznosti da radnicki pokret dodje u dodir sa masama potlacenih nacija. Takav zakljucak on izvlaci iz izkustava oktobarske revolucije, ali mnogo osnova za njega nalazi i u konkretnoj stvarnosti jugoslovenske ddave. Radnicki pokret Jugoslavije, smatra Novakovie, mora voditi racuna 0 tome da hrvatske mase tefe ka ')nezavisnoj hrvatskoj re64

6S

66
67

Glas svobode, Ljubljana. hr. 28. 25. X 1923. August Cesarec, Nacionalno pilanje i na~i zadaci, SIr. 35. ISI0, str. 38. Is1O, str. 40-41.

33

publici~~,

koja se kao slobodna ddava zeli ujediniti, federirati sa srpskim narodom. Te se teznje ne smeju ignorisati. Ne treba, iz straha od separatizrna, odbacivati federalizarn, niti se bojati da slobodne i nezavisne ddave ne bi urnele da urede rnedjusobne odnose. IsticuCi princip prava sarnoopredeljenja, rni cerna ukazati svirn nacionalnirn rnasarna da irn njihovi zajednicki interesi nalazu da stvore jednu slobodnu federativnu republiku, koja ce biti garancija i za njihov razvitak i pocetak stvaranja balkanske federativne republike, bez koje nerna napretka ni jugoslovenskirn narodirna.~~68 Iz svih tih razloga, isticao je Kosta N ovakovic, federalisticko glediste je jedino revolucionarno glediste u danorn momentu. Pozitivan odnos prema ddavnoj zajednici jugoslovenskih naroda, uz priznanje prava na samoopredeljenje, kao zakonite tendencije u razvoju svake moderne nacije , morao je dovesti do federacije kao formule koja povezuje drzavno zajednistvo i nacionalnu individualnost, borbu za nacionalno sa borbom za socijalno oslobodjenje. Sarno to je moglo potkopati temelje velikodrfavlja i oslabiti separatizam. I sarno na toj politici mogao je proletarijat svih jugoslovenskih naroda ocuvati i jedinstvo svoje politicke partije. To je u debati 1923. bilo dalekovido uoceno. Proieterska partija u visenacionainoj driavi. Za razliku od austrijske socijaldemokratije i boljsevika, partija radnicke klase u Jugoslaviji dugo je negirala postojanje razlicitih nacija u jugoslovenskoj drfavi. Klasna borba i orijentacija na proletersku revoluciju u drfavi, u kojoj, kako se smatralo, nacionalno pitanje ne postoji, upuCivali su na izgradnju partije kao strogo centralizovane organizacije, u kojoj su, vise no u samoj drfavi, bile potisnute sve pokrajinske osobenosti. _. Medjutim, razvoj politickih odnosa u jugoslovenskoj drfavi, zaostravanje nacionalnih suprotnosti, nastajanje nacionalnih pokreta, sukobi oko karaktera drZave, formiranje federalistickog bloka - doveli su u pitanje teoriju nacionalnog jedinstva i sve njene konsekvence. Pocele su se otvorenije ispoljavati razlike i u Partiji. Na kojoj osnovi ce se ona obnavljati i ujedinjavati zavisilo je, u prvorn redu, od toga kakav ce stay zauzeti u nacionalnorn pitanju. Nijedna struja u Partiji nije poricala potrebu jedinstva jugoslovenskog proletarijata u borbi protiv kapitalistickog poretka. Medjutim, bitno je bilo da se uoci razlicitost zadataka radnickog pokreta, koja je proisticala iz cinjenice da su u jugoslovenskoj drfavi postojale razliCite nacije. Ougo ignorisanje te cinjenice u radnickorn pokretu doprinelo je, kako je u debati isticano, ne sarno ucvrscenju drzavnog centralizma nego je postalo i razlog nejedinstva u samoj Partiji. Bez konkretnog program a u jednom suviSe realnom pitanju, kakvo je bilo nacionalno, partija radnicke klase mogla je da racuna sarno sa daljim izolovanjem od masa i sa vlastitim nejedinstvom. Ali, odbacujuci ddavni centralizam, Cesarec se, na primer, pita ne pretpostavlja Ii drfavni centralizam i centralizam partijski? - i podvlaci da to dvoje nije u vezi. U isto vreme, on smatra da cak i onda kad bi poslednji bio ugrozen, mi ga ne bismo smeli stavljati nad nacionalnu revoluciju koja bi isla do otcepljenja(~.69 Na pozitivnom odnosu prema nacionalnim pokretima i federalizmu kao stvarnoj negaciji centralizma i mogucoj formi ostvarenja nacio68 69

Kosta Novakovic, .. Nacionalno pitanje , Radnik- Delavec, br. 87, 1. XI 1923. August Cesarec, .. Nacionalno pitanje i nasi zadaci", str. 35.

34

nalne drZavnosti u savezu sa drugim narodima, bilo je moguce uspostaviti je-

dinstvo izmedju delova radniekog pokreta razlicitih nacija u Jugoslaviji. Sarno je pod tim uslovima proleterska partija u visenacionalnoj drfavi mogla da oeuva svoju samostalnost u odnosu na budoaske politicke partije, koje SU, sa stanoviSta svojih interesa, postavljale nacionalno pitanje. Debata je pokrenula temeljna pitanja politike Partije, analizirala uzroke njenih poraza u proslosti, uvrdila razlike i puteve njihovog prevazilazenja, istakla povezanost borbe nacionalnih pokreta sa borbom za socijalno oslo bodjenje radnicke klase. Na taj naein, ona se bavila i samom partijom. Pokazala je da radnieka partija u viSenacionalnoj zemlji, u kojoj postoji nacionalna neravnopravnost, ne moze da ne reflektuje nacionalne probleme. Razlikovanje zadataka radniekog pokreta u razlieitim nacijama bilo je uslov i za svekoliku diferenciaciju u tim nacijama. Perspektivu socijalisticke revolucije u jugoslovenskim uslovima i dovrsenje nacionalne revolueije mogla je da oddi sarno partija koja je kao eilj imala politicko i socijalno oslobodjenje, ali ne i nadnacionalna partija. Treia zemaljska kanferencija KPJ. Vodjena sa ciljem da se rasprave razlike koje su se u gledanju na nacionalno pitanje manifestovale u Partiji, da se rasciste pojmovi i pripremi teorijska osnova za program Partije u nacionalnom pitanju - debata je dala rezultate koji su neposredno uticali na rad i odluke III zemaljske konfereneije KPJ (1-4. januara 1924. u Beogradu). Medju pitanjima razmatranim na konferenciji najveCi znaeaj dobilo je nacionalno pitanje. To se izrazilo na vise naCina: kroz nastojanje pristalica stare partijske politike da se nacionalno pitanje skine s dnevnog reda; kroz povezivanje svih drugih pitanja sa nacionalnim pitanjem; na kraju, kroz dye posebne rezolueije koje je konfereneija donela - Rezoluciju 0 nacionalnom pitanju i Rezoluciju 0 makedonskom i trakijskom pitanju. Rezolucija 0 naeionalnom pitanju, koju je usvojila III zemaljska konfereneija, predstavlja prvi partijski dokument u kojem je jasno receno da su Srbi, Hrvati i Siovenei srodne, ali tri posebne naeije. U konkretnoj situaciji, KPJ (NRPJ) je smatrala da je interes istorijskog progresa i oslobodilacke borbe radnog naroda: ,. 1. da se ostvarenjem punog prava samoodredjenja naroda odstrani hegemonija srpske burfoazije i njene militaristicke klike, koja je danas jedno od glavnih uporista kontrarevolucije na Balkanu; 2. da radnieka klasa pomaze borbu seljaekih masa i ugnjetenih naeija i da je udruzi sa borbom radnicke klase protiv kapitalizma; 3. da se ujedinjenjem radnog naroda raznih naeija u zajedniekoj borbi protiv kapitalizma stvore preduslovi za obrazovanje federativne (savezne) radnicko-seljaeke republike u Jugoslaviji, na Balkanu i u Podunavlju. Rezolucija je isticala da NRPJ "priznaje svakoj naciji prava na suverenileI ... dakle i prava na slabadna alcepljenje i abrazavanje svaje pasebne driave, odnosno prikljucenje svojoj naciona/noj drzavi<c . U priznanju toga prava, ona vidi jako oruzje u borbi protiv separatizma. Oeenjujuci da je stvaranje zajednicke ddave progresivan istorijski cin, Rezolucija je, u isto vreme, bila veoma odredjena u stanovistu da to ujedinjenje moze ispuniti svoju misiju sarno pod usloyom da radikalno budu izmenjene osnove zajednieke drZave, tj. da prinudu i neravnopravnost zamene dobrovoljnost stupanja nacija u savez i ravnopravnost u savezu. Partija ),zastupa pravo svake nacije u drzavi. da suvereno, s/obod35

nom narodnom voljom i na osnovu nacionalne jednakopravnosti, bez obzira na pokrajinske granice, odredi svoj odnos prema oSlaUm delovima, i driavnoj celini.

Zalazuei se za pravo naroda na samoopredeljenje do otcepljenja, Partija nije imala za cilj raspad jugoslovenske driave. Najbolji dokaz za to jeste Cinjenica da je rdenje nacionalnog pitanja videla u federaciji, tj. "da se putem ovakvog slobodnog oprede/jivanja svake nacije slvori, s obzirom na njihove nacionalne, geografske i privredne odnose, njihovo dobrovoljno federativno (savezno) driavno uredjenje kao najpodesnija forma za nacionalni , privredni i kulturni razvoj kako celine tako i pojedinih delova. U Rezoluciji se, takodje, istiee da ee se NRPJ boriti "da se nacionalnim manjinama pored pune politicke i gradjanske jednakosti zagarantuje i neograniceno pravo upotrebe maternjeg jezika u opcenju sa svima vlaslima, obavezno skolovanje dece na maternjem jeziku u svima driavnim skolama i najpunija sloboda savesti. Kao osnovna nacela partijske politike u nacionalnom pitanju Rezolucija usvojena na III zemaljskoj konferenciji KPJ utvrdila je: pravo naroda na samoopredeljenje do otcepljenja; federativno ddavno uredjenje kao oblik resenja nacionalnog pitanja u Jugoslaviji; najpuniju lokalnu samoupravu i radniekoseljacki karakter del ova federacije; povezanost borbe seljackih pokreta sa borborn radnicke klase svih nacija za pro menu drustvenog uredjenja u Jugoslaviji; politicka i gradjanska prava nacionalnih manjina; jedinstvo sindikata i partije radnicke klase u borbi za ove ciljeve. Ako ova nacela nisu bila potpuna u smislu uvazavanja nacionalne posebnosti makedonskog i crnogorskog naroda, ona su u pogledu svoje drustvene sad dine vee bila jedan celovit program. I to program koji je ne sarno obelezio zaokret u odnosu na prethodnu politiku KP J u nacionalnom pitanju, nego se trajno ocuvao kao njena sustina. Rezolucija koja je saddavala pomenuta naeela usvojena je na konferenciji jednoglasno. Za nju je glasala i ona struja koja je objektivno stajala na principu unitaristicke i centralisticke driave, da bi posle konferencije nastavila borbu protiv njenih odluka.

Borba oko nacionalnog pitanja posle III konferencije KPJ. Razlike u gledanjima na nacionalno pitanje bile su, ipak, tako velike, da ih nije mogla otkloniti jedna partijska konferencija, ni prividna jednoglasnost sa kojom su prihvaeene njene odluke. One nisu ni mogle biti raspravljene sarno u vodjstvu partije. Zbog toga je Centralni odbor NRPJ, vee 15. januara 1924, doneo odluku da se u Partiji sprovede referendum 0 rezolucijama koje je donela III konferencija KPJ. Kroz jednomesecni referendum u Partiji, rezolucije III konferencije prihvacene su svuda jednoglasno, izuzev u Srbiji, a naijaca opozicija bila je u be-

ogradskoj organizaciji. U otvaranju Partije prema seljastvu i paroli 0 radnicko-seljaekom bloku, opozicija je videla razvodnjavanje klasnog karaktera Partije, a u isticanju nacionalnog pitanja - zanemarivanje socijalnog i ekonomskog pitanja. Indirektno, ona je tvrdila da nije momenat za postavljanje agrarnog i nacionalnog pitanja i dokazivala da nacionalno pitanje ))interesuje sarno bUrZoaziju)) i da ce se sa resenjem socijalnog pitanja ))ukinuti i nacionalno ug-

njetavanje . Negativan stav opozicija je zauzimala i prema federalistiekom uredjenju jugoslovenske driave - "jer federacija moze da smeta borbi radnicke klase . Tvrdila je, takodje, da se pozitivnim odnosom prema nacionalnim po-

36

kretima odmice od klasnog terena, kao i da je Rezolucija izraz tolerancije pokrajinskog sovinizma i da ne odgovara proleterskom dubuc<,70 Rezultati referenduma u eelini, koje je objavio Radnik-Delavec, pokazali su da je opozicija bila koneentrisana u Srbiji. Od 84 glasa protiv Rezolucije 0 nacionalniom pitanju 81 je iz Srbije, 1 iz Vojvodine i I iz Siovenije, dok je protiv Rezolucije 0 makedonskom i trakijskom pitanju, od 44 glasa protiv, 43 bilo iz Srbije, a 1 iz Siovenije. Posle referenduma, Centralni odbor je zakljucio da su sve rezolucije usvojene ogromnom vecinom i da su stupile na snagu. Medjutim, ni ishod referenduma za opozieiju nije bio dokaz da treba da odustane od akcije. Ona se pocela okupljati oko Zivote Milojkovica. Citava 1924. godina protekla je u partijskim sporovima oko naeionalnog pitanja, i to gotovo iskljuCivo u Srbiji. Zbog toga je Centralni odbor NRPJ odlucio da otvoreno izidje pred partijsko clanstvo sa' sustinom spora i da mu ponovo postavi pitanje: Jeste Ii za partijsku politiku na osnovu odluke referenduma u Partiji iii protiv nje? Sa tim ciIjem objavljene su .. Teze Centralnog odbora NRPJ 0 SpOTU U Partiji. U Tezama se istiealo da opozicija i dalje stoji na stanovistu .. da su Srbi, Hrvati i Siovenei jedan narod, a Makedonei su po njima Srbi. Za jedan den opozieije naeionalno pitanje ne postoji, dok dTUgi formalno priznaje njegovo postojanje, ali ga svodjenjem na ustavno pitanje fakticki negira. U postupku izjasnjavanja, za liniju Centralnog odbora izjasnilo se 79 od 88 organizaeija, jedna je bila protiv (u Srbiji), dok osam organizaeija nije imalo odredjen stav. Spor je prekinut, ali razlike nisu iscezle. Opozicija, okupljena oko Organizovanog radnika, nastavila je svoje delovanje. Uslovi za delovanje radnickog pokreta postajali su sve tefi. Zabranjena je NRPJ kao legalna partija preko koje je delovala KPJ, a podeljenost u Partiji ugroZavala je njen opstanak koliko i sam rezim. U tim okolnostima dolazi do intervencije Kominterne. Izvdni komitet Kominterne (marta 1925) formirao je komisiju za resenje sukoba u KPJ o nacionalnom pitanju. Mesee dana kasnije prosireni plenum Izvrsnog komiteta Kominterne don eo je Rezoluciju 0 jugoslovenskom pitanju. Ova Rezolucija nereseno seljacko i naeionalno pitanje uzima kao glavni uzrok krize u Jugoslaviji i istice da .. KPJ moze izvrsiti zadace koje pred njom stoje sarno ako bude najodlucnije sprovodila pravilnu nacionalnu politiku. Pravilnost te politike podrazumevala je prihvatanje saradnje sa naeionalnim pokretima, doslednu borbu za samoopredeljenje do otcepljenja i federaciju radnicko-seljackih republika na Balkanu. Posmatrani sa distance od gotovo sedam decenija i stavljeni na surovu probu istorije, stvarni dometi debate 0 naeionalnom pitanju 1923. godine tek postaju vidni. U njoj je definitivno raskinuto sa idejom nacionalnog jedinstva. Osim toga sto je priznata naeionalna individualnost Srba, Hrvata i Siovenaea, delimicno i Makedonaca, uoceno je da proces formiranja nacija na jugoslovenskorn prostoru jos traje. U debati je cvrsto izrazeno stanoviste da se stvaranje jugoslovenske drZave nalazi na liniji istorijskog progresa, ali je kroz priznavanje prava naroda na samoopredeljenje do otcepljenja branjen prineip dobrovoljnosti i ravnopravnosti kao njena jedino moguca osnova. Federaeija jugos70

M. Kraljevic, Radnik-De/avec, br. 106, 1924.

37

lovenskih naroda je ona tekovina debate koja je ostavila najdublji trag. Srpski vladajuci krugovi nikad nisu prihvatili ideju slozene driave, koja je bila duboko usidrena u politicku misao Hrvata i Slovenaca. Kao ideja ana je opste mesto u svim generacijama srpske levice: od liberala Vladimira J ovanovica preko rodonacelnika srpskog socijalizma Svetozara Markovica do socijaldemokrate Dimitrija Tucovica i drugih. Federalisticka struja koja se kristalise medju srpskim komunistima 1923. godine imalaje kljucnu ulogu u stvaranju opstejugoslovenske politicke snage i ogroman znacaj za odrianje perspektive jugoslovenske driave. Prihvatanje federalizma u srpskom delu jugoslovenskog radnickog pokreta bilo je i izraz uverenja da bi se, dugorocno gledano, centralisticka drzav3, koja bi se silom odrzavala, morala da okrene i protiv interesa srpskog naroda. Takva drzava bi, savladjujuci neizbezno otpore drugih naroda, morala da postane ugnjetacka i za srpski narod. Da bi mogla da vlada heterogenom Jugoslavijom, srpska monarhija bi morala i njega da obespravi. Diktatura je to ubrzo i potvrdila. Iako se debata kretala u okvirima Lenjinove teorije revolucije, u kojoj je nacionalno pitanje imalo izuzetno znacajno mesto, u njoj je U odnosu na lenjinizam izrazena jedna nedovoljno primecena razlika. U stvari , ana se tice same srii lenjinizma. Insistirajuci na pravu naroda na samoopredeljenje do otcepljenja, lenjinisti nisu nikada dovodili u pitanje monolitno jedinstvo komunisticke partije i njen nadnacionalni karakter. Njihovo je cvrsto uverenje bilo da ce federalizam u ddavi uzmicati pred centralizmom u partiji. Sa integrativnom ulogom u driavi koju cine razni narodi, monopolisticka komunisticka partija postala je dd3vna partija. Ovo je, uz stavljanje interesa socijalizma iznad prava naroda na samoopredeljenje do otcepljenja, federaciju pretvorilo u fikciju. Tako se pravo naroda na samoopredeljenje do otcepljenja svelo na taktiku boljsevika u borbi za vlast i prestalo da bude istinsko pravo, imanentno svakom narodu i demokratskim odnosima izmedju naroda. Iz toga je logicno proizisla i doktrina ogranicenog suvereniteta, neke nove kategorije kao sto su sovjetski narod, pa cak i teorija 0 novoj socijalistickoj naciji u Nemackoj Demokratskoj Republici . Sve to nestaje u danasnjoj eksploziji sirom !stocne Evrope, koja je i nacionalna eksplozija. Raskid sa monopolom komunisticke partije, tom osovinom driavnog socijalizma, za zemlje Istocne Evrope je, istovremeno, i raskid sa hegemonizmom sovjetske drZave i doktrine organicenog suvereniteta. Taj isti duh promena manifestuje se u Sovjetskom savezu kroz zahtev citavih naroda za napustanje sveobuhvatnog rigidnog centralizma, jednopartijskog sistema, ali i jedinstvene komunisticke partije kao nadnacionalne partije i najsnaznijeg oslonca velikodriavnog hegemonizma. Sta noviste da se jedinstvo komunisticke partije, cak i kad bi bilo ugrozeno, ne bi smelo stavljati iznad nacionalne revolucije, izrazeno u debati daleke 1923. godine, potpuno je izvan tadasnjih shvatanja u partijama lenjinistickog tipa. Istorijsko iskustvo baca suvise svetla na to stanoviste da bi ono moglo i danas ostati neprimeceno.

38

St.
NACIONALNI I PLEMENSKI PROBLEM U JUGOSLA VIJI I RADNICKA KLASA*

U toku prosioga svetskog rata, bUrZoazija svake zaracene strane propovedala je da ratuje samo zato da bi se odbranila od zavojevackih planova druge strane. Narodi su izvodjeni na klaniee zato da bi im bila obezbedjena naeionalna samostalnost i da bi pobedio prineip samoopredeljenja naroda i bila skinuta s dnevnog reda sva t. zv. nacionalna pitanja, i time otklonjene opasnosti novih ratova i krvoproliea. Rat je dovrsen pobedom one strane koja je najbucnije isticala te lozinke - do primirja. Prema tome - nacionalna pitanja vise ne bi trebala da postoje. Medjutim ona postoje i dalje. Postoje u medjunarodnim odnosima izmedju pojedinih ddava i zaostravanju se i komplikuju u unutarnjim odnosima u samim tim dri3vama. ~)Resenja koja su doneH mnogobrojni mirovni~( ugovori I sarno su izmenila oblike tih problema i odDose izmedju zavojevanih i zavojevaca. U sreu i na jugu Evrope, u Aziji i u Africi sukobljavaju se razni nacionalizmi i .>nacionalni problemi dominiraju potpuno medjunarodnom politickom situacijom, preteci novim )'posiednjim ratom "za prava naroda(e, Vee sarna ta opasnost dovoljna je da radnickoj klasi u svima zemljama skrene narocitu paznju na te probleme. Uzevsi u obzir danasnji razmer snaga svetskog proletarijata, nije moguee otresti se tih problema ponavljanjem jedne stereotipne fraze, niti pristupiti njihovom razumevanju i TeS3vanju odnosa proletarijata prema njima jednim opstim mestom iz partiske frazeologije. Potrebno je obratiti im narocitu paznju i u svetskim razmerima i u razmerama u kojima se javljaju u svakoj pojedinoj drtavi. Tim pre stp je danas, posle svetskog rata, i slepeu postalo jasno da nacionalni problemi neee nikada biti reseni od budoazije. Zakljucak da su budoazije istoriski pozvane da definitivno rese i srede sva naeionalna pitanja, i daju definitivan oblik podeli sveta po narodnostima, zakljucak iz~den iz fakta da su budoazije postale nosioci raznih nacionalistickih pokreta, pokazao se kao sasvim pogresan. Svaka budoazija zahteva i priznaje pravo samoopredeljenja naroda jedino za svoj narod dok ga drugima u veCini slucajeva odrice. Princip samoodredjenja naroda iza~ao je iz sveta basne i obmane i postao stvarnost jedino u ddavi proletarijata, u Sovjetskoj Rusiji. Ali ima i jos jedan drugi, isto tako vazan razlog, zbog koga proletarija! mora strogo voditi racuna 0 nacionalnim i plemenskim problemirna. Neresenost tih problema, nairne, pruza hranu naeionalistickim i plemenskim ideologijama i tako sluti budoaziji da pomoeu njih baca u zasenak i najkrupnije soeijalne probleme i zavodi za sobom mase radnog naroda, umanjujuCi i slabeCi njihovu svest, da bi lakse mogla sprovoditi svoju klasnu politiku porobljavanja i prema samirn tim masama. Mi u Jugoslaviji najjace oseeamo opasnosti koje iz nacionalnih problema proizilaze i u jednom i u drugom obliku i najbolje motemo razumeti koliko je potrebno da jedanput jasno i precizno bude odredjen odnos proletarijata

Uredni~ ki

clanek. - Radnik-Delavec, leta II,

~t.

48, 31. 5. 1923.

39

prema tim problemima i izabrana srestva i putevi kojima proletarijat mora suzbijati obe te opasnosti. Mi istodobno najjace mozemo osetiti - i osecamo zbilja - nedovoljnost opstih formula i mesta, i potrebu da ona budu zamenjena jednim odredjenim stavom, da bi se izbegla svaka podvojenost u izvodjenju zakljucaka iz tih formula u cilju aktivne politike delatnosti. Ada smo mi prisiljeni da i na tom polju, u ovoj iii u onoj Cormi i aktivno ucestvujemo, to je van svakog spora kao i da ta nasa aktivnost mora biti rukovodjena sarno blizim i daljim interesima proletarijata. . U medjunarodnoj politici nacionalni problemi se javljaju pred jugoslavenskim proletarijatom u obliku imperijalistiekih prohteva jugoslovenske burZoazije, u savezima sa drugim imperijalistickim grabljivcima, u politici nasih vlastoddaca koji zemlju dovode u direktnu zavisnost od stranih imperijalizma, dok na drugoj strani dolaze u sukob apetitima kojeg drugog imperijalizma. Ti se sukobi u blazem iii u ostrijem obliku, javljaju na svima granicama jugoslovenske ddave: i prema saveznickoj Rumuniji, i prema Grckoj i prema Italiji, a pogotovo prema Bugarskoj i Albaniji. Ali u tim medjunarodnim odnosima nas stay je potpuno odredjen i u pogledu akcije. Nikakvo pitanje odbranbenog iii ofanzivnog rata ne moze uneti pometnju i podvojenost medju nama. I 0 tome nije potrebna opsirnija rasprava medju nama. Medjutim u unulrasnjoj politici stvari stoje malo drukeije. Unutarnji nacionalni i plemenski problemi koji stoje nereseni u drZavi jugoslovenske burzoazije proucavani su sa nase strane u novinarskim ciancima,2 koji su ponekad prestavljali ozbiljnu studiju bar jednog od tih problema. No sto se tiee izvodjenja zakljueaka za politieku aktivnost u pogledu tih problema mi nismo uvek otisli mnogo dalje od ponavljanja opstih mesta. Medjutim ti problemi se tako zaostravaju, u tolikoj meri provladjuju nad svim ostalim problemima u kojima je radnicka klasa direktno i klasno zainteresovana, da veoma osetno i jako deluju i na sam radnicki pokret, na polozaj radnicke klase u driavi i drustvu. Poslednji izbori' su to najbolje pokazali. Plemenska i nacionalistieka kampanja burzoazije u velikoj meri umanjila je uticaj radnicke ideologije na radne rnase, bacila u zasenak socijalne probleme i time smanjila uticaj radnieke klase u politiekom zivotu zemlje. Resenje plemenskog i nacionalnog pitanja na ovaj iii onaj naein, definitivno sredjivanje plemenskih odnosa u drZavi i njeno uredjenje u znatnoj meri ce uticati na polozaj radnicke klase u zemlji, kao i na polozaj u samoj radniekoj klasi, na odnose medju njenim pojedinim delovima. Zato i politicka aktivnost radnieke klase u pogledu plemenskih i nacionalnih sporova, mora biti jedanput jasno odredjena. Ti problemi se u Jugoslaviji javljaju u tri oblika. Prvo mesto zauzima plemenski sukob izmedju srpske bUrZoazijezije s jedne, i hrvatske i slovenaeke burzoazije s druge strane. U nasoj starn pi je dovoljno jasno odredjeno nase glediste na osnovu i poreklo toga spora: oni se nalaze u suprotnim ekonomskim interesima plemenskih burzoazija. No plemenske burzoazije su im dale, kao sto je to uvek slucaj u takvim prilikama, ideolosku formu nacionalizma, a u pravnom pogledu vode borbu oko centralizma, federalizma i pokrajinskih autonomija. Za radnicku klasu ne moze biti sve jedno kako i kada ce ta borba biti resena, pa ona mora izvr~iti i svoj uticaj na njeno resavanje. Razume se da pri tome ona ne moze biti rukovodjena metafizicki uocenim formulama, nego dobro prollcenim i shvacenim zivim interesima proletarijata. Narocita paznja mora biti obracena na teznje i namere onih del ova

40

bUrZoazije koji zastupaju pojedine od tih formula i posledice koje bi nJlno ostvarenje imalo na polozaj radnicke klase. Zatim dolazi problem kompaktnih nacionalnih manjina, koje nisu u sastavu ni u srodstvu tri glavna plemena koja sacinjavaju drfavu. Teinje tih manjina u suprotnosti su sa tefnjama vladajuce burfoazije. Postojanje tih suprotnosti nije sarno opasnost za mirne odDose sa dd3vom kojoj bi po svojoj nacionalnosti imali pripadati, nego takodje i jedna od okolnosti koje otefavaju polozaj i borbu radnicke klase. Dok s jedne strane jezikovne razlike otefavaju budjenje klasne svesti kod radnih masa u tim manjinama i ostavljaju ih pod uticajem njihove nacionalne burzoazije, dotIe, na drugoj strani, vladajuca burzoazija iskoriscava priliku da, pod izgovorom, proganjanja
)~rovarenja~(

tih

manjina u stvari proganja celokupan radnicki pokret. Na kraju, dolazi i treci, najzamrseniji i najskakljiviji problem: makedonski splet narodnosti i plemena, u kome je tesko odrediti granice i izmedju plemena i izmedju narodnosti, i cija zaostalost privredna, politicka i kulturna jos vise otezavaju pravilno i jasno postavljanje samog problema, dok je, medjutim, radnicka klasa pozvana da igra vaznu ulogu u njegovom resavanju, i da njen razvoj istodobno zavisi od toga reSavanja. Sva ta tri oblika nacionalnog i plemenskog problema u Jugoslaviji treba ozbiljno i svestrano prouciti i iz tog proucavanja izvesti prakticne zakljucke 0
stavu proletarijata prema njima.

Da bi to bilo sto bolje postignuto, reseno je da se u stampi nase partije ta pitanja sto temeljitije rasprave' i da u tom raspravljanju uzmu ucesca svi oni koji smatraju da imaju nesto da reknu 0 jednome iIi 0 svima trima. Pocevsi od ovog broja, nas list ce ostaviti izvesan dec prostora na raspolozenje oniro drugovima koji 0 tome htednu pisati. To isto treba da uCine i ostali partiski listovi. U toku toga raspravljanja imao bi se skupiti say materijal potreban za procenu celokupnog problema i da se jasnije odredi nas stav prema njemu. Rezultati tog raspravljanja moci ce tako posluziti za izradu gledista nase partije, po tom pitanju, koje vrlo verovatno moze biti na dnevnom redu prvog iduceg kongresa N. R. P. J.' Uzevsi u obzir da nasi listovi izlaze sarno jedan iIi dva puta nedeljno, i to na suzenom formatu, kao i to da ce u raspravi sudelovati veCi broj drugov3, zamolili bi ih da budu sto kraci, bez dugackih uvoda i da odmah ulaze u samu stvar. Rukopisi ce biti objavljeni po redu kojim budu stigli.
I MiUjene so predvsem mirovne pogodbe, lei so jih v letih 1919-1920 sklenile silt Antante s pripadnicami v prvi svetovni vojni porafenih centralnih sil. Te mirovne pogodbe so se zgledovale po mirovni pogodbi, ki jo je sklenila Antanta z Nemcijo. 28. junija 1919 v Versaillesu. Ustvarile so novo politicno sliko Evrope, na katero so morale pristati dr!ave centralnega tabora. Nova evropska politicna slika, nastala po prvi svetovni vojni se je imenovala tudi versajski sistem. 2 Od Obznane do leta 1923 je v legalnem tisku KPJ i~lo nekaj clankov, ki so obravnavali nacionalno vprasanje. Nacionalno vprasanje je bilo poleg tega obravnavano ie tudi na J. in II. drfavni konferenci KPJ na Dunaju leta 1922 in 1923. 0 tern pisejo podrobneje dr. Dusan Lukac, Radniki pokret u Jugoslaviji i nacionalno pitanje 1918-1941, Beograd 1972, str. 68-111, Desanka Pdic, Jugoslovenski komunisti i nacionalno pitanje 1919-1935, Beograd 1983, str. 54-81 in Latinka Perovic, Od centralizma do federalizrna. KPl u nacionalnom pitanju. Zagreb 1984. str. 227247. 1 Misljene so volitve v Narodno skupscino Kraljevine SHS, 18. marca 1923, na katerih so nacionalne rnescanske stranke - Narodna radikalna stranka, Hrvatska republikanska seljacka stranka, Siovenska Ijudska stranka, lugoslovanska muslimanska organizacija in Crnogorska federalisticna stranka dobile velika veCino glasov .

41

4 Taksen sklep je sprejela II. driavna konferenca KPJ, ki se je zhrala med 9. in 12. majem 1923 na Dunaju. Konferenca je odlocila, naj "Centraini partijski svet ... napoti vse tovarise, ki se ukvarjajo z narodnim in plemenskim vprasanjem, da odpro v partijskem tisku nacelna obravnava nje teh vprasanj, da bi prihodnje plenarno zasedanje PS lahlo sprejelo temeljno resolucijo 0 narodnem in plemenskem vprasanju v Jugoslaviji ... - Zgodovinski arhiv Centralnega komiteja Zveze komunistov Slovenije, Gradivo Kominterne, BI2, 1923, Sklep konference k referatu 0 politicnem polofaju. 5 Nezavisna radnicka partija Jugoslavije (Neodvisna delavska stranka Jugoslavije).

5t.

NACIONALNI PROBLEM U JUGOSLAVIJI*

Moto: Ko kate. da Ijudi ne stvaraju istoriju taj treba da vidi kako politicki sarlatani u Jugoslaviji prave jednu rdjavu istoriju
Tvrditi da postoje nacionalni problemi u Jugoslaviji moze se sa isto toliko jormalne sigurnosti, sa koliko se to moze reci i kad se tvrdi obratno: kad se kaze da ti problemi ne postoje. Kao po onoj ruskoj, kad skeptik pita filosofa: postoji Ii Bog, a ovaj mu odgovara: aka verujes postoji, a aka oe verujes, ooda oe postoji - u takome sofistickome znaku javlja se i hrvatski, slovenacki. srpski i makedonski nacionalni problem u Jugoslaviji. Govoriti 0 ovome nacionalnom problemu znaci govoriti 0 jednoj politickoj fata-morgani. koju ocigledno vidimo, ali koja u jaktu ne egzistira. Tragedija je jugoslovenske bUrZoazije sto je zakasnila za vise od pola veka sa svojom nacionalnom misijom. Osudjeni U odgovarajucem istorijskom casu da budu vazali raznih zavojevaca, juzni Sloveni nisu blagovremeno mogli razviti svoju nacionalnu misao, ciji su prestavnici hili i ostali nekoliko njenih akademskih ideologa. Pod objektivnim prilikama juzni Sloveni su se plemenski petrijecirali. a na kraju svetskoga rata, u kome su se medjusobno krvavo istrebljavali, ova su ple-

... Clanek Pavia Pavlovica (psevdonim Vidojevica). - Radnik-Delavec, leto II, 51. 55 in 56, 24. in 28. 6. 1923. - Opombe, oznacene z zvezdico. je vstavil avtor clanka.
Pavle Pavlovic (1888-1971), krojaski delavec in funkcionar KPJ. Pred prvo svetovno vojno sekretar Glavnega delavskega sveta in Glavne uprave Srbske socialnodemokratske stranke, socia Ii sticni odbornik beograjske obCine leta 1910 in 1916 in clan Delavske zbornice v Beogradu. Po prvi svetovni vojni clan Delavske zbornice in sekretar Centralnega delavskega sindikalnega sveta Jugos iavije, poslanec na listi KPJ za volitve v Ustavodajno skup~cino leta 1920. Po Obznani predsednik 10 KPJ in delegat na Ill. in IV. kongresu Kominterne leta 1921 in 1922. V letih 1921-1923 fivel na Dunaju.

42

mena, sa b/agim nacionalitetnim nijansama, nasla se u jednoj ddavi koju je trebalo tek izgraditi. Nemajuci srecll da putem narodne revo/uClje dodjll do svoga nacionalnog lljedinjenja, vee iduCi suprotnim i neprijate/jskim putevima kroz najnesrecniji period svetskog imperijalistickog rata juinoslovenska plemena su primila natureno im jedinstvo. Kada je onaj treei, koji im je to jedinstvo izdiktirao, otisao: u kuei ove cudoe jugoslovenske brace nastao je vavilon. ledinstvo bez solidarnosti porodilo je lainu nacionalnu razliku kod Jugoslovena. Burzoazija, a ne narodne mase, kao ideoloski reprezentant nacionalitetnih diferencija vee degenerisane jugoslovenske nacionalnosti , stala je u tome casu sa nepoverenjern i naduvenim pretenzijama jedna prema drugoj. Preteneioznost hrvatske i slovenaeke burzoazije na puni udeo u politickoj vlasti zasnivala se ne sarno na visoko razvijenoj k/asnoj svesti, vee i na ubedjenju, da nije pobedjena u svojoj dotadasnjoj antijugoslovenskoj ulozi od Srba , vee od franeuskih senegalaea, na bugarskom - solunskom frontu i od svojevoljne dezorganizaeije hrvatsko-slovenackih-bosanskih pukova na talijanskom frontu. Dalje, tu razum/jivu pretencioznost poddava njihovo uverenje, da su ekonomski jaoi i konstruktivniji, pa pre rna tome i pozvaniji da se punije angazuju u izgradnji nove drzave. Nova ddava, medjutim, stavljala je u izgled ogromne nove i izvanredne dobiti, i groznieavo uzbudjenje medju mladom budoaskom braeom bilo je neizbelno. Ogroman ratni plen; mnogobrojna industriska preduzeea napustena od vlasnika bas na teritoriji izvan Srbije; deoba dzinovskih agrarnih dobara; ogromne reparaeije od eetiri pobedjene ddave; graniena razgradjenost za svere i spekulaeije, sve je to prouzrokovalo kurjaeke apetite za vlascu u ddavi koja jos nije stvorena. I sta je bilo prirodnije i zgodnije od toga, nego da se te pretenzije zaogrnu plastom naeionalnih razlika i naeionalnih pretenzija. Prvo politiekom korupeijom, pa potom iskljuCi~oseu, srpska budoazija je prigrabila sebi tu vlast i pljaeku i ustalila svoju "srpsku hegemoniju u Jugoslaviji. Tek ad tada je ova konkurencija, tako bezocno nazvana nacionalnom borbom u Jugoslaviji, dobila svoje pravo i razlog postojanja. Da ta borba ne dobije jos u sarno me poeetku i svoje realne moguenosti, hegemonistieka srpska burzoazija je dYe godine izbegavala svaku direktnu i indirektnu konsultaeiju naroda; ona je sa korumptivnim tribunima i politickim hohstaplerima u ~~pri vremenome narodnom prestavnistvw(,1 i sa komesarima u pokrajinama i u opsinama, provela grabel nad imovinom stranih drZavljana, nad direkeijom plena , nad ddavnim finansijama i zajmovima, nad valutnom i svercerskom politikom. Pomoeu ove grabeii osnovana je demokratska partija i povampirena u Srbiji vee, zbog kompromitovanja u ratu, umrla radikalna partija. Opsta nesigurnost na Balkanu, proleterska revolueija u Madjarskoj,' odlucne revolucionarne borbe u Italiji,) ocajan polozaj u Austriji;' bauk komunistieke revolueije u samoj zemlji, uzddavali su prve dye godine jugoslovensku bUrZoaziju od medjusobnih politiekih eksplozija. Pred zajedniekom opasnoseu od klasnoga neprijatelja burzoazija je nalazila medjusobnu saglasnost, makar pracenu cestim i poduzim kabinetskim krizama. U jednome momentu takve kritiene saglasnosti ideolog slovenacke nacionalnosti Korosec,s ulestvujuCi u srpskoj hegemonistiekoj eentralnoj vladi, zajedno sa nekojim od danasnjih hrvatskih i muslimanskih ~'nacionalnih mueenika((, umeo je pulkarati, za raeun te i takve vlade, slovenaeke zeleznicare u sred slovenaeke bijele Ljubljane.'

43

BUrZoazija je jednako u protivurecnoscu sa svojim klasnim istorijskim zadatcima; jz konkurentskih interesa pojedinaca i grupa ona je neprekidno u sukobu sa svojim drustvenim sistemom i socijalnim principima. Ta kolizija izmedju privatnih i klasnih interesa tvorac je onih politi~kih situacija kada burioazija ispusta stvari iz sopstvenih ruku i kada one kao jaee poeinju vladati nad njom. Tako i ovde: krivicom svih plemenskih bUrZoazija, a ponajvise krivicom srpske bUrZoazije - ali i prolivu intimne volje svih lih burzoazija, - konkurentska borba kapitalistickih klika dobila je oblik plemenski i obrazinu nacionalistilku. To je ona neieljena, neocekivana i niodkoga ne traiena cinjenica, koju g. RadiC' onako teatralno naziva psiholoskom dinamikom. Hegemonisti~ka srpska bUrZoazija, da bi za sva vremena obezbedila svoj vlasniski prioritet, iskonstruirala je takav politicki sistem, po kojemu se vaspostavlja drZava bez ikakvih socijalnih funkcija. U prvoj sednici Ustavotvornoga Odbora, u vladinoj deklaraciji 0 buducem ustavu, rekao je ministar konstituante M. Vesnic' i ovo: u Jugoslaviji nema klasa ni slalda i ne postoji nikakva klasna borba. Ali srpska hegemonisticka burioazija, sa svojim afrikanskim koncepcijarna 0 klasama, umela je, istina na varvaTski naCin, da se posluii taktikom rekompenziranja najvisih ekonomsih klasa, u momentu kad joj je trebala njihova polilicka neulralizacija, kod degradiranja konstituante na rang obiene skupstine i kod sprovodjenja svojega centralistiekog ustava. Ona je to postigla ObznanOffi(( i zakonom 0 zastiti driave, a uruCivsi industrijalcima, u prvome redu slovenaekim i hrvatskim , a preko ovih u industriji veoma zainteresovanih banaka, desetinu miliona dinara dnevnog ekstra pro/ila, dobivenog od pojaeane eksploatacije radnistva lisenog zastite svojih sind ikata . I doista, za nase industrijalce je ponajbolji onaj oblik vladavine koji im osigurava neprikosnovenost u eksploatisanju vise stotina hiljada radnika; u drzavi sa socijalnim funkcijama ani toga ne bi mogli naei. Srpsko-hegemonistieki drZavnici mislili su da ce, u savezu sa kojih dYe hiljade industrijalaca, hiljadom bankara, nekoliko hiljada plja~kom novopeeenih bogatasa, kupovanjem bosanskih feudalaca za 300,000.000 dinara,' potkupljivanjem poslanika i stampe, odstranjenjem Radiea 10 i izbacivanjem kornunista iz skupstine, II uspeti da zag/ade svoju kasapsku operaciju izvrSenu nad konstituantom i ustavom. Krunu tih njezinih kombinacija trehao je da Cini zakon 0 zastiti driave 1. j. zakon protivu klasne bOTbe i komunista. Posle silovanja narodne politicke suverenosti, koncepcija 0 ddavi bez socijalnih funkcija konsekventno je sprovedena, ali rezultati - ah, gde su i kakvi su oni!. .. Hegemonisti~ki fakir kada je proizveo svoga ustavnog djavola nije ga mogao vise vratiti u svoju cudotvornu vaznu~ on je po svome djavolskome efektu prevazisao snagu svojega tvorca, i sada pravi dar-mar po kuei zabezeknuta Indijanca. Karikiranjem agrarne reforme, unistenjem svake Iiene slobode, zadavljenjem slobode stampe, ubijanjem prava koalicije onemogucene su polilicke parli Ovo je receno uprkos toga 510 je u toj godini notirano oko tri stotine radnickih strajkova, i veliki ~trajk zeljeznicara sa oko 4,000.000 strajkackih dana . ! od tada pa do danas neprekidno uzvikuju hrvatski i slovenacki bankari i industrijalci na svojim skupstinama , u anketama i u komorama: "Vani sa politikom iz privrede ......

44

je i par/amen/arne borbe. Ostavivsi invalide i ratnu sirocad samima sebi. uniStivsi princip budietske javnasti, deleei sebi i svojim politickim ljudima ogromna sekvestirana dobra i reparacione vrednosti. negovanjem krupne birokratije i militarizma. krvnim srodjavanjem sa neodgovornim klikama i Ciniocima, strastvenim prakticiranjem sverca, izvoznicarskih spekulacija, skandaloznim aferarna, poniStavanjem komunistickih opstinskih uprava, beskontrolnim rukovanjem i utroskom ogromne sume ad preka pedeset milijardi dinara budzeta, zajrnova. sekvestra i reparacija, upropascenjem svake aktivnosti medjunarodnog trgavackog bilansa zem/je, i mnogobrojnim slicnim autokratskim gestovima, hegemonisticka bUrZoazija je uniStiia svaku dobru iluziju naradnih mnogobrojnih siromasnih masa, da se i nada/je bore putem socijalnih borbi, kroz politicke partije i sa savremenim modernim programima. Ona je ~}Obznanom(( f zakonom 0 zastiti ddave natera/a seljacke i varoske proleterske i poluproleterske mase u plemenske orijentacije. Evo. ovo je stvaran sadriaj takozvanih nacionalnih problema u Jugoslaviji. Bezbrojni politicko-ekonomski i socijalni uzroci, a ne nekakvi etnogra/ski /akti, izazvali su danasnje laine i vestacke nacionalne probleme u Jugos/aviji. Neodoljivim posledicama hegemonisticke orientacije vlada je diskreditovala zernlju unutra i vani: Osarnnajsti rnart 12 je donee plemenske tabore na rnesto politickih partija, jer je hegemonisticko-autokratska ustavna politika zaddala zemlju, i posle izbora Konstituante, zemlju i drZavu u nelegalnom polozaju: Jugoslavija je jos uvek driava samo de /akto. ali ne i de jure. To sa gledista burzoaskog prava i red a stvari irna ogroman i sudbonosan znacaj . ~~Spasena (~ od klasnih i staleskih borbi, oCiseena od komunistitkih trazenja socijalnih reformi , od zemljoradnitkog zadrugarstva i republikanskih injekcija, Jugoslavija lici, posle osemnajstoga marta, na onaj srednjevekovni legendarni Stambol, kroz koji se provlate drevni plemenski karavani. Hegemonisticka sprska budoazija je ustavnim "legalizovanjem svoje ilegalne prevlasti istesala glogov kolac jehticavoj jugoslovenskoj misli, nad Cijirn grobom onako histericno narite danas sa pomucenom glavorn, jos ne sa probudjenorn saveSeu, najstariji brat dinastije Pribiceviea 13 u drustvu sa deklasiranorn (kaze se obicno ,.CistornH) jugoslavenskarn inteligencijorn. Ne nacije, vee blage nijanse nacionalitetnih rudimenata sa reljefno egaisticnim profanim interesima svi,h plemenskih bUrZaazija, vade danasnju po litiku kriza i prelorna; pruiajuCi jedan istoriski dokaz 0 istoriskoj nesposobnosti jugoslovenske burioaske klase, da bude vodja i organizator drustva sa socijalnim /unkcijama. drustva kakvo je danas jedino moguce jer ga nameee komplicirana is/oriska situacija i opsti razvitak sveta. U plemenskim taborima nalaze se zdruzene tri politicke kategorije pristalica: klasno svesna plemenska burioazija, ciji je tehnicki eksponent u vodjstvu inteligencija, crkva, feudalci i bogati seljaci; industrijalci, bankari i krupni trgovci naW su vee i danas sebi realnije pozicije od svoga politickog plemenskog verbalizma; rna da ga prikriveno i iza ledja pomazu; druga kategorija ucesnika u kolaboraciji, i oni su vrlo brojni, najmnogobrojniji, su mali ljudi sa paluproleterskam egzistencijom, i treea kategorija je onaj, takodje brojno veliki elemenat sastavljen od proletera varosi i sela. VeCinu iz druge i sto od sto iz treee kategarije zdruzila je pod plemenskim barjacima vladina antisocijalna i antiradnicka palitika. Neka se uporedi broj glasaca za konstituantu i broj glasata od osamnajslo g marta, neka se obracuna broj apstiniranih u prvome i drugome izboru i

45

neka sc tome dodaju nove glasaeke mase sastavljene od nacionalnih manJma Madjara i Nemaca, pa ce se taenost ove tvrdnje odmah videti. Za danas ove tri socija/ne i ide%ski medjusobno razliCile, iii i k/asno nepomir/jive kategorije privremeno su naterane u jednu zajednicu koja nije oi politieka partija ni naciona/na hipnoza; ona ce se raspasti vrlo brzo (razume se ne same od sebe i onako teh mehanicki) i'im se budu promenile krute politicke prilike u Jugos/aviji. Za danas njih u zajednici oddava i jedna pozitivna akcija. To je politicka borba protivu politicki neodgovornih bnilaca - kamarile i belorukaekih generaia. Ta srednjevekovna i mracna sila, koja je ponajviSe inspirisa/a srpski hegemonizam, dala je, daje i davace nuinu polilicku bazu ovo} nepolitickoj zajednici kolaborista. Borba protivu tih mracnih sila, koje upravljaju politiekim brodolomima ove gresoe zemlje, markirana je jace ovih dana ustanovljenjem Radicevoga protokola za buduci sporazum(( sa radikalima,14 prolokola kojim se ostranjuje iz vlade demokratska partija, kao politii'ki agent tih mracnih i neodgovornih Cinilaea. Medjutim, misterijoznost "protokola((, Radiceve dvosmislene istine i dvosmislena uvijanja, Pasiceva izjava u skupstini i izjave predsednika skupstine i ministra Nineica,15 nepopustljiva nestrpljivost demokrata i podeljene uloge pre rna skupstini, sve to pruza dragoceni primer dokaza kako je politii'ka borba bez POlilickih partija neprogresivna reakcionarna i kontrarevo/ucionarna i bez obzira na to 510 je opozicionarna. Ta borba ima svoju stacionarnu i antipolitieku kompoziciju i lici na onoga ljigavo smrdljivoga vukodlaka koji se hrani najCistijom i najnevinijom krvlju dece koju davi. Od uzvisenoga osecanja proleterskih i poTuproleterskih narodnih masa, koje se posle svetskoga rata gnusaju na svaki imperijalizam u spo/jnoj i na svako zav/adjivanje u unUlrasn}oj POlilici, kakvu oeigledno vodi hegemonisticka vI ada i neodgovorni cinioci, od toga osecaja napravili su plemenske pacifisticke borbe jednu fikciju sa kojom se zavadjeni igraju i nadmudruju. Nas zadatak treba da je u tome da prikazemo masama besciljnost te borbe i, sto je jos najvaznije, da im predoCimo jasno i od/ucno neizbeini s/om te i lakve opozicije. Pri tome mi se ne smemo varati: ni nas najagilniji rad nece odmah zaustaviti uzavitlanu konservativnu plemensku stihiju. Ali rui imamo u svoj akcioni program da unesemo one racune koji ce se isp/aCivali k/asno} borbi u buduenosti. koja ipak nije daleko. Kada mase budu razumele da je i kako je plemen ski stav opozicije kompromisan, kontrarevolucionaran i da je inspirisan sarno uskim klasnim interesima plemenske budoazije, one ce vrlo radikalno obracunati i sa svojim zabludama i sa laznim zatoenicima nacionalne slobode. Ta} obracun bice definilivniji u koliko mi jace ukrepimo u redovima /evicarskog dela radnii'kog pokreta. marksisticko glediste na danasnje politicke dogadjaje. Taj obracun bite katastrofalniji u koliko bude dute trajala ova danasnja kriza hegemonisticke upornosti i plemenskog pasivnog otpora. Konservativni nacionalni blokovi izgubice mase zajedno sa zak/jucenjem mira, jer ce prsnuti sve socijalne iluzije koje se danas instiklivno traie u nesocijalnirn plemenskim formacijama. Jer sporazum, rna kakav bio, izneverice sve lepe nade veCine u plemenskim blokovima, a imace za posledicu naglo povecanje vrednosti dinara razume se privremeno, na medjunarodnoj pijaci i u vezi sa tim nesrazmerno povecavanje uvoza sa odgovarajucim smanjen}em izvoza, SIO ce los vise pogodati medjunarodni Irgovacki bilans Jugos/avije, doneti pojacanu privrednu krizu i novi dzinovski talas skupoce zivota.

46

U vezi sa predoseeanjem ovoga i u vezi sa vise drugih uzroka plemenska opozicija mora biti vise nepomirljiva, sto u doglednome vremenu iskljucuje moguenost sporazuma, za koji nisu angaiovani najuticajniji krugovi. Danas, u prkos razliCitoga simuliranja, nj jednoj od zavadjenih strana jos ne konvenira sporazum. Pre svega treba totalno dotuei demokratsku partiju, da bi bio po-

bedjen onaj neodgovorni cinilac, koji je treci, bolje reeeno prvi faktor i nosilac
politike nesporazuma. avo je ziva pot reba Hrvata i Slovenaca. Dalje, potreba radikala je do u pOlajnoj sag/asnosli sa tom Hrvatsko-Slovenaekom tezom a/i u iskljuCivo svome interesu, vrse to slabljenje neodgovornih cinioca /aganom poslupnoscu od koje bi se zamorili i plemenski blokovi, i tako oslabljeni i nestrpljivi , u casu zajednicke pobede nad neodgovornim Ciniocem , morali primiti jz ruku radika/a one i onolike koncesije kakve im i koliko radikali hlednu dOli. La-

vovski deo ostaee opet u zubima radikalskoga kurjaka. Medjutim, po intuiciji koju srodni medjusobno osecaju, vodjstvo plemenskih blokova oeekuje jednu takvu moguenost prevare, pa su moguea zbog toga krupna iznenadjenja; ova iznenadjenja cekace na mogucu i vr/o verovatnu situaciju koju bi doneli prvi medjunarodni krilicni zap/eli, u kojima bi i Jugoslavija igrala riskantnu ratnu ulogu. U tome slueaju bi plemenski blokovi, tako bezumno i dugo drateni guranjem u apstinenciju od ucesea u politickoj vlasti, iskoristili svoj vodeCi uticaj na mase i krah jugoslovenskog jed ins tva bio bi skoro neizbeian. Bude Ii vee u tom casu odnos sila izmedju politickih vodjstava u ddavi, j u opozieiji, vee doveden do stadija veee oslabljenosti onoga neodgovornog einioca, onda ee jed/la raciona/na nagodba, i u toj te!koj situaciji biti moguea, a jedinstvo ee biti oeuvano. Ja mislim da sa ovakvom eventualnoseu spekulisu i "ddavotvorni i antiddavni i onaj neodgovorni faktor, jer ce to za sve njih biti najbolja solucija koju ee mase platiti svojom krvlju. Nasa taktika za taj momenat, za slueaj jedne, druge iii treee moguenosti , Ireba unapred i no vreme do bude odredjena. Parola politiekih autonomija ako se nevesto i beskriticno upotrebi sa nase strane u momentima latentne i ovakve nacionalne krize moze biti kontrarevolucionarna i po cilju i po posledicma: Gna ce biti apsolutno spasonosna i revolucionarna sarno onda kada pro/etarijat i bezimucni seljaci budu bili pred situaeijom zauzimanja vlasti. Ko danas medju njima, usled svog menjsevickog shvatanja, tezi za tom parolom i za primenom njezinih konzekvencija u organizaclji nasega pokreta, defetist je, ako nije slepac koji pipa po stazi svoje plemenske bud:oazije. Danas je nuino i korisno narodnim masama objasnjavati, da je revolucionarni princip samoopredelenja naroda, samooprede/enja do oeep/jenja, kao i svaki drugi revolucionarni princip, sprovediv samo u revo/uciji i revo/ucionarnim metodama, kojih nema u plemenskim blokovima, i da je to jedno nacelo na kome se osniva i livi sarno pro/eterski polilicki rdim. Da taj princip stoji u direktnom sukobu sa naeelima bud:oaskih klasa koje, u trku za svojim klasnim interesima, idu cak i za nasilnim zajednicama i za osvajanjem tudjih naroda radi trgovaekih pijaca. Lider plemenskih blokova g. Radie dao je bas ovih dana frapantne dokaze kojima dezavuise sve iluzije u autonomijama, za njega su firme izbornoga sporazuma od sekundarnoga znaeaja, kod pitanja oblika dd:avnog on republikanac neee dati monarhistima moguenosti da se sa njim razidju, ustavna revizija treba svoje razumljive prolongacije i t. d. Sva fakta govore jasno da se za nas celokupno ovo pitanje ne postavlja tako, kao da smo stavljeni pred potrebu iz-

47

nalazenja nekih novih svojih polifiekih parD/a, vee da se tu radi sarno 0 tome, kako da se pojaea nasa kampanja recju, sfampom i organizacijom. kako da se izoilri nasa kritika ovog danasnjeg perioda burioaskih POlifickih avanfura; kako da se osnaii nas borbeni aparal do momenta kada ce p/emensko ide%sk; krahovi doviknuti nam: Ovamo vi koji se uvek poslednji smejete! U Makedoniji je, pored ovde pomenutoga, najvaznija propaganda za balkansku socijaiisticku federaciju. Ako je ta paroia, pre svetskoga rata, znacila u prvome redu odbranu Balkana od svetskih grabljivaca zavojevaca, ona ima danas za izmuceno makedonsko stanovnistvo jos veei i naroCiti znacaj posle svih isprobanih krvavih nacionalnih metoda koje mu nisu bile u stanju ni za pola veka doneti neophodnu slobodu i hlebac. Makedonskim sirotnim masama najlakSe je shvatiti veliku istinu, da je sarno pobeda proletarijata na Balkanu u stanju osloboditi ga od svih lainih prijatelja i otvorenih neprijatelja, i pruziti mu pravo na puno samoopredeienje. Madjarskom i nernackom radniku i sirotom seljaku treba popularisati narocitom stampom nase glediste 0 pravima nacionalnih manjina i nase metode borbe za interese tih manjina, kao i upozoravati na hipokritske metode madjarske i nemacke budoazije kojima ga zavode i odvode od klasne borbe, dok same ucestvuju u saradnji sa burioazijom vladajuee nacije. Bas danas ta burzoazija daje kvorum radikalima u jed nome nemoralnome parlamentu. I na svome polju treba nasu akciju Zivo pojacati. Pre oddanja kongresa N. R. P. J. treba izraditi jednu opsirnu studiju, u formi vece brosure, 0 finansiskim, industriskim, rudarskim, saobracajnim, trgovackim, uvoznickim i izvoznickim prilikama u svakoj jugoslovenskoj pokrajini; 0 poreskim, taksenim monopolskim, podvoznim i carinskim prihodima driave; 0 izvrsenoj podeli zemlje putem agrara i 0 prilikama u krajevima sa pasivnom zetvoffi.
1 MBijeno je Zacasno narodno predslavni~tvo Kraljevine Srbov, Hrvalov in Siovencev, ki jc bilo sklicano z ukazom regenta Aleksandra Karadjordjevica I. marca 1919 in je de lovalo do 28. novembra 1920. Zacasno Narodno predstavni~tvo Kraljevine SHS so tvorili poslanci, ki so bili iz brani v Narodni skupscini Kraljevine Srbije in predstavniki iz ostalega ozemlja nove driave . Za casno narodno predstavnihvo je ime lo nalogo izdati ustrezne pravne akte, na osnovi katerih bi se nato pripravile volitve za Ustavodajno skup~Cino. Volitve v Ustavodajno skupscino so nato bilc 28. novembra 1920. 2 Po razpadu Avstro-Ogrske monarhije in razglasitvi Neodvisne republike Madzarske no vembra 1918, je na Madiarskcm prislo do socialisticne revolucije (marec-avgust 1919), potern, ko je zdruieni delavski razred 21. marca 1919 prevzel oblast in razglasil Sovjctsko republiko Madiar sko. V madiarski sovjetski republiki je nova revolucionarna vlada izvdila vrsto reform in socializirala tovarne, rudnike. banke tcr promet. Na volitvah, 7. aprila 1919, je dobila ogromno vecino , vendar je potem, ko je Antanta organizirala pohod proti sovjetski Madiarski. I. avgusta 1919 dala ostavko. Dna dni kasncje so antantne cnote prispele v Budirnpe~to, na celo Madiarske pa je stopil biv~i avstroogrski admiral M. Horty in uvedel diktatorski rdim. 1 Po koncu prve svetovne vojne je v Italiji zaradi gospodarske krize in inOacije, pa tudi kot reakcija na vlogo, ki jo je v vojni irnela Italija po zaslugi vladajocega mdcanskega razreda, prislo do rnocnega revolucionarnega gibanja z nemiri in stavkami, v katerih so delavci zasedali tovarne . V taki h druibenih in gospoda rskih razmerah je nato mescanstvo skupaj z veleposestniki pricelo podpirati fasisticno gibanje, katerega prvi borbeni oddelki so bili ustanovljeni ie leta 1919. ~ Republika Avstrija. ustanovljena 12. novembra 1918,je bila v letih neposredno po prvi svetovni vojni v teiki gospodarski krizi. Ta kriza jo je prlvedla do tega, da je leta 1922 zaprosila za lu je posojilo in pristala na financni nadzor Dru~tva narodov. ) Dr. Anton Korosec (1872-1940), slovenski politik, vodja Siovenske Jjudske stranke. Ok tobra 1918 predsednik Narodnega sveta v LjubJjani in Narodnega Vijeca SHS v Zagrebu, decembra

48

1918 podpredsednik prve vlade Kraljevine SHS, nato do leta 1920 ~e nekajkrat minister. Na zacet ku dvajsetih let 5 svojo stranko v opoziciji proti centralisticnemu rezimu, zavzemajoc se za avtonomijo Siovenije. Kasneje pricel opuscati avtonomisticne zahtevc, bil ministrski predsednik in veckrat minister v razlicnih jugoslovanskih vladah. 6 Mi~ljen je krvavi obracun mescanstva s stavkajoCim delavstvom v casu vclike ieleznicarskc stavke, 24. aprila 1920 v Ljubljani. Takrat je bil dr. Anton Koro~ec minister za promet. 7 Stjepan Radic (1871-1928), hrvaski politik, voditelj Hrvatske republikanske seljacke stranke. Bil je radikalni nasprotnik ccntralisticnega vidovdanskega rezima. Po volitvah v Vstavodajno skupscino, 28. novcmbra 1920, najpomembnejsi hrvaski politik, ki se je zavzemal za hrva~ko driavnost v fedcrativno urejeni jugoslovanski driavi. V svojih politic nih nastopih je bil poln slikovite politicne metaforike. Vmr!8. avgusta 1928 za posledicami strelnih ran, ki jih je dohil ob atentatu v Narodni skupsCini, 20. junija 1928, ko je nanj streljal radikalski poslanec Punisa Racic. 8 Milenko Vesnic. 9 MiSljen je sporazum med delegati Jugoslovanske muslimanske organizacije in predstavniki radikalske vladne vecine, sklenjen v noCi pred sprejemom Vidovdanske ustave. Po tern sporazurnu je bilo dogovorjeno, da bode poslanci JMO glasovali za ustavo, vlada pa bo zata begovskim veleposestnikom zagotovila koncesije, zlasti pri izvajanju agrarne reforme. !O Mi~ljeno je pridrfanje Stjepana Radica v zaporu (od 25. marca 1919 do 27. februarja 1920), potem, ko je S. Radic naslovil na francosko vojasko misijo apel , v katercm je oporekal pravno veljavnost akta 0 jugoslovanskem zedinjenju, I. decembra 1918. S. Radic je bil aretiran na zahtevo tedanjega notranjega ministra, Svetozarja Pribicevica. II Misljen je Zakon 0 za~Citi jayne varnosti in reda v driavi, boJj Znan kot Zakon 0 zasCiti driave, sprejet 2. avgusta 1921. Takoj po sprejemu tega zakona so bili vsem komunisticnim paslancem odvzeti mandati, njihovi nosilci pa so bili aretirani. Stem je bila KP J izkljucena iz jugoslovanskega politicnega sistema. 12 Misljene so volitve v Narodno skupsCino Kraljevine SHS, 18. marca 1923. 13 Misljen je Valerijan Pribicevic (1870-1940), starej~i brat bolj znanega srbskega politika iz Hrvaske , Svetozarja Pribicevica. Valerijan Pribicevic, pravoslavni arhimandrit, je bil med prvo svetovno vojno eden izmed voditeljev Hrvasko-srbske koalicije. V zacetku leta 1918 sc je od nje odrnaknil stem, da se je pridruiil deklaracijskemu gibanju in osnoval casopis Glas Siovenaca, Hrvata i Srba. V prvih letih po nastanku jugoslovanske drz.ave je bil skupaj z bratom Svetozarjem eden ad vidnih politikov centralisticne in unitaristicne Jugoslovanske demokratske stranke. I~ Misljen je t.i. Markov protokol, sporazum, ki so ga 13. aprila 1923 v Zagrebu podpisaJe stranke t.i. federalisticnega bloka (Hrvatska republikanska seljacka stranka, Slovenska Jjudska stranka in Jugoslovanska muslimanska organizacija) z srbsko Narodno radikalno stranko. Sporazurn se je imenoval Markov protokol po predstavniku NRS Marku Djurisicu, ki je bi! najstarejsi med njegovimi podpisniki. Po tern sporazumu je NRS pristala, da se v driavi odstopi od uporabe sile v driavni politiki in spremeni naceia, na osnovi katerih se je do tedaj na Hrvaskem, v Sioveniji ter Bosni in Hercegovini izvajala upravna oblast. Obenem je tudi prista!a, da se brezpogojno ustavi z zaceto upravno parcelacijo teh pokrajin, ki je temeljila v dolocitvah centralisticne Vidovdanske ustave 0 razdelitvi jugoslovanskega driavnega ozemlja na posamezne upravne oblasti. Federalisticni blok se je v zameno obvezal, da bo v skupscini podpr! oblikovanje homogene radikalske v!ade, s cemer bi se iz vlade izlocila Pribiceviceva Jugoslovanska demokratska stranka. Federalisticni blok je svoje obveznosti izpolnil, predsednik jugoslovanske vlade in vodja Narodne radikalne stranke, Nikola Pasic, pa je patern, ko si je v Narodni skupscini zagotovil vecino, 8. junija 1923 v skupscinskem govoru izjavil, da bo njegova vlada nadaljevala s politiko cuvanja nacel Vidovdan skc ustave. Stem je prelomil sporazum, sklenjen v Markovem protokolu in napovedal, da njegova vlada ne bo odstopila ob vzpostavljanja centralisticnega driavnega ustroja, kakrsnega je predvidevala Vidovdanska ustava. IS Momcilo NinCic (1876-1949), srbski politik in pravnik teoretik. Pripadnik Narodne radikalne stranke. Poslanec Narodne skupsCine Kraljevine Srhije in veckratni minister. V Kraljevini SHS najprej pravosodni minister, nato leta 1920 minister za trgovino in industrijo. V casu razprave o nacionalnem vprasanju minister za zunanje zadeve.

49

SI.
NACIONALNI PROBLEM U JUGOSLA VIJI (Nacionalne borbe u Makedoniji)*

Gotovo u svim pobednickim zemljama, gde vise, gde manje. ima potlacenih naroda. Jugoslavija u tom pogledu nosi rekord. U nj~ ima na desetinu narodnosti koje svaka za sebe vode borbu za svoja prava. Cak i dva naroda koji sastavljaju dd3VU, Hrvati i Slovenci, vade borbu za neka svoja nacionalna prava, sto pokazuje da se u JugosJaviji ugnjetavaju i svoje a oe sarno tudje narodnosti. No dokle se ave baTbe na severu S. H. S.l vade legalnim nacinom, do tie na jugozapadu' ove borbe se vode nelegalno, putem ubistva i zlocina, tako da se ta borba pretvorila u jedan neprekidni i krvav rat. U Makedoniji u stvari jos uvek traje rat i iz dana u dan vodi se sve vecom zestinom. Ni jedan dan ne prolazi bez borbe, krvi i htava. To su borbe t. zv. )komit3( 3 koje vodi Centralni komitet za Autonomsku Makedoniju. 4 Pored svih energicnih mera ddavnih vlasti, ovaj pokret MakedonstvujusCih 5 napreduje sve vise. Makedonski oarod pritisnut je s jedne strane nasiljima srpske bUrZoazije, koja haee da izvrsi njegovu asimilaciju, vrseci varvarska nasilja u kojima ueestvuju svi od najveeeg do najmanjeg tako da eak i svaki zandar ima pravo da sudi i kaznjava po svojoj cudi; s druge strane nalazi se pod stalnim pritiskom komita, koje ddava vee cetiri godine ne moze da unisti.6 Svakodnevno se moze videti kako se seljaci , povezani u duge redove gone u zatvor, na sud iii na robiju zbog komitske akcije. Makedonski su zatvori puni , a svakog dana iznicu nove afere u koje su umesane stotine !judi. Sud, po zakonu 0 zastiti ddave nemilosno osudjuje na visegodisnju robiju. A pored hapsenja u masama ima begstva u masama, jer su Ijudi prinudjeni da trpe i pomazu komite. a sud nerooie to da shvati te oni moraju da beie preko granice iii u komite da bi izbegli kazni. U ovoj strasnoj situaciji padaju mnoge irtve s obeju strana. Narod u Makedoniji stalno osiromasava rna da je i bez toga siromasan. S jedne strane plaea porez komitama, hrani ih, oblaCi i cuva, a s druge strane plaea porez ddavi, desetostruki prirez, hrani potere, gradi zandarske stanice sto ga staje i novaca i dangube. Globi ga i finansiski kontrolor i sumar i svaki pandur. A advokati ga za najmanju stvar gule, a kad odgovara za komitsku akciju onda mu skidaju kozu sa ledja uzimajuei rou basnoslovne sume. Sve ove okolnosti cine da ovaj narod ocajava i da ffirfnja sve vise raste. Kod naroda koji od pamtiveka trpi i pati javlja se volja za osvetom, a kad se on sveti - sveti se strasno - divljacki. A ko je za ovo kriv? Ovaj naroe je vodio 30 godina revolucionarnu borbu za oslobodjenje od turskog ropstva, i on je 1912. godine s odusevljenjem docekao oslobodjenje,' ali se je jos prvih dana razoearao. 1913. godine dosle su borbe izmedju bugarske, srpske i greke budoazije za podelu Makedonije' i on je uvideo da se ne radi 0 njegovom oslobodjenju vee 0 osvojenju, radi eksploatacije koja je odmah zapocela. Dosia je 1915. god. da dokaze ovom narodu da je i bugarska
Clanek anonimnega avtorja iz Velesa. - Radnik- Delavec, lelO 1I, St. 57, I. 7. 1923.

50

bUrZoazija is to sto i grcka i srpska. 9 On je uvideo da su svi ti . oslobodioci prosti i grubi zavojevaCi. 1918. narodje se ponadao da ce najzad moei mirno i slobodno da zivi na osnovu 14 vilsonovih tacaka. iO Ali se je tada vratila vlast

srpske burzoazije" koja je, izgladnela dugom okupacijom, po eel a odmah bezdusnu eksploataciju. ( narodu je onda postalo jasno da nije zlo u tome sto vladaju nad njim srpska iii bugarska bUrZoazija, vee to sto u oba slucajeva vi ada burZoazija. ( tada su radnici i seljaci Makedonije nasli svog jedinog zastitnika u radnickom pokretu , i prihvatili su se borbe za socijalizam, jer se tako jedino mogu osloboditi eksploatacije i dobiti svoju nacionalnu slobodu. Ali tek sto je makedonski radni narod poceo da se tim putem bori, odbacujuei svaku drugu borbu,
jugoslovenska bUrZoazija unistila mu je mogucnost te borbe i zavela najbezoc-

niju reakciju i pocela ganjati seljake i radnike i to ne kao komuniste vee kao bugarase i komite. ( tako je makedonski narod ostao bez partije koja ga je upuCivala na pravi put i potpao pod osnazenu bUrZoasku reakciju. ( reakcija koja se poveeavala iz dana u dan dovela je dotle da se u masama porodi nacionalna svest i zelja za nekim }}nacionalnim(c oslobodjenjem. Jer Makedonski Komitet l 2 iskoriseava to proganjanje naroda od strane vlasti za svoju propa-

gandu, raspaljivajuei mdnju i sireei ideju 0 Autonomnoj Makedoniji , ideju koja ima mnogo pristalica u narodu. (deja 0 autonomiji je stara kod ovog naroda, ali posle ratova oko po dele Makedonije, ona je jos vise ojacala, naroCito zbog onemogueavanja klasnog prosveeivanja ovoga naroda posle Obznane." ( dok komite silom zadobijaju narod, dotle burzoazija poostrava reakciju protiv radnika i njihovih prestavnika. (z svih ovih peripetija makedonski narod moze da uvidi da je jedini put za njegovo oslobodjenje nepomirljiva klasna borba za stvaranje Socijalisticke Federativne Balkanske Republike jer ee se sarno tako narodi osloboditi ugnjetavanja i eksploatacije. Duznost N. R. P. J. je da se bori i da nastoji da otrgne mase od uticaja komita i privuce ih u klasnu borbu za stvaranje S. F. B. R.
Kraljevine SHS. Lapsus scribere - glasiti bi se moralo na jugoistoku Gugovzhodu). 1 Mi~ljene so oboroiene skupine vrhovisticnega CK VMRO Todora Aleksandrova . Vrhovisticna VMRO, ki jo je vodil Todor Aleksandrov je v zacetku dvajsetih let kot svoj politicni cilj razglasila osvoboditev Makedonije in njeno zdruzitev v avtonomno politicno enoto. ) Misljeni so pripadniki in simpatizerji vrhovisticne VMRO. 6 Vrhovisticna VMRO je svojo politicno in vojasko dejavnost razvila tako v Pirinskem kat tudi v Vardarskem in pa Egejskem delu Makedonije. V Vardarskem delu je bila najmocneje prisotna v Berovskem, Stipskem, Gevgelijskem, Kavadarskem in Prilepskem okroiju. Organizacija. ki se je v svojem boju posluievala teroristicnih metod in je dejansko predstavljala driavo v driavi, je s svojo demagosko propagandno dejavnostjo dobila podporo med makedonskim kmeckim prebivalstvom, ki je teiilo k svoji nacionalni in socialni osvoboditvi . , Mi~ ljeni sta zmagi srbske vojske proti turski Vardarski armadi v kumanovski in bitoljski bitki, oktobra in novembra 1912. Sterna bit kama, v kalerih je dosegla srbska vojska najvecji zmagi v prvi balkanski vojni. je bila osvobojena cela Vardarska Makedonija. I Misljena je druga balkanska vojna, ki jo je od junija do avgusta 1913 vodila Boigarija proti Srbiji in Grciji zaradi delitve makedonskega ozemlja. BoJgarija je hila v tej vojni poraiena, z Bukardko mirovno pogodbo, sklenjeno 28. julija 19I3 pa je bilo do1oceno, da pripada Vardarski del Makedonijc Srbiji, Egcjski GrCiji, Pirinski pa Bolgariji. 9 Bolgarija je 10. oktobra 1915 brez vojne napovedi napadla srbske predstraie na Kitki in Kori(ski g!avi ter zacela z vojnimi operacijami proti Srbiji. Do 22. oktobra so Bolgari zavzeli Kumanovo, Slip, Veles in Skopje, 26. oktobra pa se Kacanik . Makedonsko ozemlje (severna od crte
I

51

Ohrid-Orfanski zaliv) je nato bilo pod bolgarsko okupacijo do leta 1918. Boigarske oblasti so okupirano makedonsko ozemlje obravnavale kot anketirano obmocje in so ga imenovale Make donska vojaskoinspekcijska pokrajina. Na vsem okupiranem ozemlju sta bolgarska vojska in ad ministracija uvedli brutalen reiim, ki se je najbolj izrazito kazal v nasilni denacionalizaciji in gos podarski eksploataciji. 10 Misljen je mirovni program, ki ga je ameriski predsednik Thomas Woodrow Wilson v 14. tockah podal 8. januarja 1918 v Kongresu ZDA. Na osnovi tega mirovnega programa je T. W. Wilson v zadnjih mesecih prve svetovne vojne zagovarjal nacelo, da imajo narodi pravieo sami od locali 0 svoji usodi. I I Misljenje nastanek prvejugoslovanske driave leta 1918 in stem povrarek hegemonisticne politike velikosrbske bUrZoazije v Makedoniji. 12 Misljen je vrhovisticni CK VMRO Todora Aleksandrova. Il Razglas ministrskega sveta Kraljevine SHS v Beogradu, znan kot Obznana, je bil sprejet 30. decembra 1920. Stem razglasorn je bila v vsej driavi prepovedana komunisticna dejavnosl.

St.

NACIONALNI PROBLEM U JUGOSLA VIJI*

Radnicka klasa nigde u svetu pa ni u Jugoslaviji ne iivi u jednoj odelitoj sferi, u kojoj bi se mogla samostalno razvijati, nezavisno od uticaja svih onih pojava, prilika i okolnosti, koje stvara proces zivota druge njoj sasvim suprotne klase. Radnicka klasa Jugoslavije ne sarno da nema jednu takvu odelitu sferu za samostalno razvijanje, nego naprotiv ona iivi i del a u takvoj jednoj socialnoj zajednici, u kojoj bUrZoaska klasa zauzima dominantni poloiaj na svima linijama iivota te zajednice. Onda je nesumnjivo, da sva ona pitanja i problemi, koji rezultiraju iz iivota - i koje inaugurise politika vladajuce klase, - nisu bez svoga uticaja i znacenja i po zivot radnicke klase. U nizu onih mnogobrojnih cinjenica i problema sa kojima radnicka klasa danas mora racunati, nalazi se i ovaj nacionalni i plemenski problem. Politika rovarenja, reakcionarstva i vazalstva uspela je najzad, da od formalnih nacionalnih i plemenskih razlika stvori nacionalni i plemenski problem - spor, koji, ako se uskoro ne rdi i otkloni sa dnevnoga reda, moze lahko uroditi plemenskim ratom. Pokusaji od strane bUrZoazije da nacionalni i plemenski spor resi putem sporazuma, do danas nisu dali nikakve rezuitate, iii su ovi bili negativni. Sta vise ovaj se nacin resenja plemenskog spora pokazuje u toliko nemoguc, u koliko se sve vise pred javnoscu obelodanjuje fakat, da uzrok ovome nacionalnome i plemenskome sporu donekle leii u spoljnoj politici Jugoslavije, koja je u tom pogledu bez svoje samostalnosti i vezana, delom za Englesku, a delom za Francusku, cije su teinje i prema Jugoslaviji, kao i prema svima ostalim driavama uvek imperijalisticke, i one teie da i nju podele na sfere. Politika hegemonije koja je najvise doprinela plemenskom diferenciranju i izazvala plemenski spor, takodje je inaugurisana od Francuske i Engleske kao zgodno sredstvo za njihove imperijalisticke ciljeve. Drugi nacin resenja ovoga spora, putem primene autoritativne ddavne siIe, rna da nije oproban, unapred se pokazuje kao necelishodan, sta viSe fatalan .
.. tlanek Svetozarja Lj. Kok.otovica. - Radnik-Delavec, leto II, st. 58, 5. 7. 1923.

52

BuduCi da plemeosko diferenciranje masa, koje je bUrZoazija vrlo vesto izvela, da bi preko svoje nacionalne i plemenske ideologije oslabila klasnu svest proletarijata i uticaj ovoga na mase i time ga lakse iskoristila u borbi za njene ciljeve - predstavlja opasnost za borbu proletarijata, 00 mora sto pre uzeti llcesca u resenju nacionalnog i plemenskog problema. Nas ne treba da bune ona tri oblika nacionalnog i plemenskog problema. Jer, rna kakvi uzroci stajali po sredi; rna kakve tendencije i diferencije delile bUrZoaziju, ipak kod nje postoji duh solidarnosti, koji se najbolje ogleda pri momentima zajednicke opasnosti. Tako je sva budoazija, bez obzira na nacionalnu i plemensku podvojenost uvek solidarna u jednom osnovnom i po nju fivotnom pitanju, nairne, u pitanju odrZanja kapitalistiekog drustvenog uredjenja, koje joj zajemeava punu vlast i eksploataciju nad radniekom klasom. Danas je burzoazija sposobna za medjusobno glozenje usled toga sto pred sobom ne vidi jednu snagu koja bi prestavljala jednu ozbiljnu opasnost za to uredjenje. Takvu jednu opasnost, moze predstavljati za nju, kako u nacionalnom, tako i u internacionalnom pogledu - radnii'ka klasa i njena dobra organ izovana i disciplinovana k/asna borba, koja radnickoj k/asi u isto vreme pribav/ja politicku moc uticaja na tok driavnog i drustvenog razvitka. Kao preduslovi za politieku aktivnost radnieke klase u pravcu resenja nacionalnog i plemenskog problema bili bi: Rad na sirenju i jacanju internacionalne klasne svesti i solidarnosti. Rad na generalizovanju i mobilizovanju proleterskih masa u jednu jedinstvenu klasnu organizaciju, u jedan jedinstveni front proletarijata, koji ce jedinstvom svojih akcija absorbovati sve nacionalne, plemenske i verske razlike. Za to vreme dok se proletarijat ne osposobi da povede odluenu akciju u pravcu resenja ovoga problema, radnicka stampa, a i partijske instance putem lokalnih akcija: zborova, predavanja i konferencija, imaju voditi borbu protivu svih plemenskih bUrZoazija, i burfoazija kompaktnih nacionalnih manjina, kao protivu zajedniekog neprijatelja radnicke klase, a za pravo narodnog samoopredeljenja i samoodlucivanja u pitanjima forme ddave i administrativne organizacije, kao i u svima ostalim pitanjima iz unutrasnje i spoljne pol it ike. Za sve ove politicke akcije proletarijat treba zainteresovati i u njih uvlaciti sto sire slojeve radnoga naroda. Time bi se doprinelo da klasne suprotnosti izbiju vise na povrsinu, i oslobodi masu od one stetne iluzije da danasnja dri:ava stoji iznad klasnih interesa i da postoji radi svih.

8t.
POLITICKA SITUACIJA I NEPOSREDNI ZADACI N. R. P. J. Projekt rezolucije za Zemaljsku Konferenciju N. R. P. J. na dan 9., 10. i 11. septembra 1923.' godine*

* Projekt resolucije Tri~e Kaclerovica za driavno konferenco NOS) (KP1). - Radnik-Oelavee, leta II, St. 59, 8. 7. 1923.
Trisa Kaclerovic (1879-1964), advakat in navinar ter funkeianar KPJ. Pred prvo svetovno vojno sekretar Glavncga odbora Srbske socialnademokratske stranke in narodni poslanec. Leta 1916 kot delegat SSOS udclezenee Zimmerwaldske konfercnce. Na valitvah v Ustavodajno skup~ cino leta 1920 izvoljen za poslanca na Iisti KPJ. Po Zakonu 0 za~Citi driave clan Namcstniskcga odbora KP), januarja 1923 izbran za sekretarja NDS). Na II. driavni konferenci KP) maja 1923 na Dunaju izbran za sckrerarja KP).

53

I. MEDJUNARODNA SITUACIJA.

Medjunarodna politicka kriza izazvana je privrednim krahom koji je nastupio usled svetskog imperijalistickog rata. Ona nosi na sebi sva obeldja jedDe stalne nesigurnosti. Ova nesigurnost se ogleda U odnosima koji danas postoje izmedju sviju drzava bez obzira na to, da Ii su one pobedioci iii pobedjeni u proSiom ratu. Ogromno nezdovoljstvo radnih masa i porobljenih naroda i njihovi pokreti, da dodju do svoga ekonomskog i nacionalnog oslobodjenja, potresaju celu kuglu zemaljsku i sve silnije potkopavaju temelje kapitalistickog poretka. Situacija je u svemu takva da i mali dogadjaji mogu izazvati velike pozarc koji bi obuhvatili ceo svet. Ali ipak burzoazija neee nikada napustiti tdnju da po svaku cenu zadrZi svoju politicku svemoe i da pomoeu nje pokusa obnoviti svoju predratnu kapitalisticku privredu. Iskoriseujuei svuda izdajstva klasne borbe proletarijata od strane socijaldemokrata, kao i zamorenost, neorganizovanost i pocepanost revolucionarnih snaga proletarijata, posla je bUrZoaziji za rukom da za izvesno vreme zaddi konacan pad svoje ekonomske i politicke vlasti; ona je uspela da se pribere i da otpocne ofanzivu kapitala protiv proletarijata toga svoga jedino opasnog klasnog protivnika. Ova ofanziva kapitala uzela je u svima zemljama najsire razmere i najostrije oblike: obaranje nadnica, povecavanje radnog vrcmena, unistavanje najvaznijih tekovina izvojevanih organizovanom baTboro radnicke klase, najbrutalniji izuzetni zakoni , svirepi progoni najvaljanijih proleterskih boraca i proleterskih organizacija, fasizam i t. d. jesu pojave na dnevnom redu u svima zemljama. A glavni cilj ove kapitalisticke ofanzive i ovog nasilja jeste da na cacun proletarijata obnovi privredu i trgavinu. Ali bas sve ove mere, kojima se budoazije svih kapitalistickih uredjenih ddava sluze protiv proleterskog pokreta najbolje pokazuju koliko medjunarodni kapitalizam oseea svoju slabost i koliko se boji revolucionarne svesti i borbe radnicke klase. Ove mere ni u koliko ne daju dokaza 0 sposobnosti burzoazije da temeljito izleci bolesnu kapitalisticku privredu i da spase od ocigledne propasti svoju politicku vlast. Ali ovaj napad bUrZoazije izaziva na otpor sta viSe i one radnicke slojeve koji su bili uspavani socijaldemokratskim otrovom kolaboracijom (saradjivanjem) klasa, oportunizmom i sovinizmom: on stvara od njih nove borbene energije, koje su sposobne da stupe u borbu za zamenu kapitalistickog poretka socialistickim. Sve ono sto kapitalizam postize svojom ofanzivom protiv proletarijata jeste, dakle, privremeno , kratko zadrZavanje procesa raspadanja kapitalisticke privrede i pada politicke moei burZoazije.
U osnovu medjunarodne krize lezi s jedne strane nemogucnost obnove privrede na kapitalistickim osnovama na racun proletarijata, a s druge strane

nemoguenost resenja konkurentskih interesa pojedinih kapitalisticnih drZava bez rata. A svaki rat danas povlaci za sobom verovatnost jednog medjunarodnog sukoba i s time novo privredno pustosenje i nove revolucionarne pokrete

radnih, kolonijalnih i polukolonijalnih naroda koji moraju sobom doneti definitivan slom kapitalistickog poretka.
54

I politicka situacija na Balkanu pokazuje takodje jasno da balkanske burzoazije nisu u stanju da uspostave trajan mir i dobre odnose medju balkanskim narodima. Nejski ugovor 0 miru 2 sarno je pogorsao neprijateljske odnose vla-

dajuCih klika balkanskih drzava i balkanske narode pocepao vise nego pre. Bugarskom narodu nametnut je tezak finansijski jaram i placanje velike ratne ostete. Ovaj ga je imperijalisticki mir odvojio i od glavnog izlaza na more. Sovinisticki krugovi ne prestaju draziti balkanske narode jedne protiv drugih i stavljati ih u sluzbu pojedinih velikih kapitalistickih sila koje se balkanskim narodima sluze kao vazalima. A balkanski vlastodrki radi svoga oddanja i u drustvu sa kapitalistickim klikama i ugnjetacima radnih masa prave saveze sa velikim kapitalistickim drZ3vama i uvlace ave sve vise u unutrasnje stvari balkanskih naroda. S toga se N. R. P. J., kao i ostalim proleterskim partijama na Balkanu, koje vode klasnu borbu namece kao imperativna duznost borba protiv svojih budoazija a za oslobodjenje balkanskih naroda iz ropstva u koje su ih baci1e i domace budoazije i velike imperijalisticke sile. Pobeda ideje Balkanske Federativne Socijalisticke Republike jedini je spas za balkanske narode. S toga je duznost N. R. P. J. da u zajednici sa ostalim bratskim partijama na Balkanu vodi najenergicniju borbu za izvojevanje ove pobede. Objektivni uslovi za borbenu delatnost proleterskih partija koje vode klasnu borbu nalaze se u svima kapitalistickim zemljama i nalazu proleterskim partijama da iskoriste svaki medjunarodni sukob i da iz defanzive predju u
ofanzivu.

Fakat, koji ni najogorceniji protivnici klasne borbe proletarijata i njegovih krajnjih ciljeva ne mogu poreci: da jedino Sovjetska Rusija ispoljava iz dana u dan znake obnove privrede i politickog konsolidovanja, pokazuje najbolje koliko je kapitalisticka Evropa slaba kada tome napredovanju Rusije, pored sve svoje zelje ne moze da stane na put i ako je Rusija jedina socijalisticka ddava na svetu. Privredno napredovanje Rusije pokazuje ocito da je stabilnu obnovu privrede i celog drustvenog zivota jedino moguce izvesti na socijalistickoj osnovi i da je Sovjetska Rusija najjaci oslonac proletarijata u njegovoj borbi za zavodjenje socijalistickog poretka.

II. SITUACIJA U JUGOSLAVIJI.

Opsta medjunarodna kriza kapitalizma i kapitalistickih ddava nalazi svoj pun izraz i u Jugoslaviji. Vec 4 godine bori se Jugoslavija sa svima teskocama sa kojima se bore sve kapitalisticke driave ucesnice u svetskom ratu. Budzetski deficiti, pad valute, opsta finansijska kriza, oslabljeni spoljni krediti, najsvirepija finansijska opterecivanja siromasnih masa, sve veCi drfavni dugovi, sve vece trosenje na militarizam i naoruz.anje. neobnovljena privreda, razoren saobra-

caj, skupoca, velika besposlica i to u zemlji kojoj treba mnogo radnih ruku ne sarno za obnovu vec i za podizanje industrije koja je vrlo slaba i zbog cega pati cela zemlja, - sve su to znaci koji pokazuju da se Jugoslavija nalazi u teskoj krizi koju nije u stanju da resi budoazija . Ova se kriza jos vise pojacava nacionalnim problemom (plemenskim sukobima) i agrarnim pitanjem, dva krupna pitanja koja budoazija takodje nece biti u stanju da resi.
55

I u teznji da na racun proletarijata i ostalih siromasnih masa oddi i obnovi svoju vladavinu, jugosloven. budoazija je zavela jedan besan rezim reakcije i nasilja prema proletarijatu.' Radnicka klasa je stvarno politicki obezspravljena: Svaki rad njenih sindikalnih organizacija i njene politicke partije pa cak i prosvetskih organizacija, onemogucen je bez malo u celoj zemlji. Ekonomski i socijalni polozaj proletarijata pogorsan je u najvecoj meri. Ovaj tdak polozaj proletarijata i njegovu ekonomsku i politicku organizacionu pocepanost iskoriscuju pojedine burzoaske partije vrbujuci demagogijom i laznim parolama proleterske mase u svoje zute sindikate i za svoje glasace. Partija je duzna da kaze proletarijatu da bUrZoaske partije, pa i one koje se u nacionalnom pitanju bore protiv hegemonistickog centralizma beogradskih vlastoddaca, ne mogu po svojoj strukturi i po svojim teZnjama nikada biti predstavnici interesa proletarijata. Radikali i demokrati koji su sadasnji rdim reakcije i nasilja inaugurisali i koji nose glavnu krivicu sto je radnicka klasa potpuno obespravljena, nisu sarno eksponenti interesa kapitalisticke klase i oruzje dvorskih i militaristickih klika. Oni su svojom politikom hegemonije srpskog plemena koja se manifestuje i kroz Vidovdanski ustav i u praksi stvorili jos veti haas u zemlji. Demokrati ovu politiku hegemonije srpske bUrZoazije sprovode bezobzirno i gotovi su radi odrZanja ave hegemonije i na brutalnu silu. Radikali pak izrazavali su momentalno, da su za sporazum sa Hrvatima i Slovencima, oni su se radi toga bili cak ovima i priblizili, ali se do sada jos nije nikako pokazalo jasno na kojoj osnovi oni fele sporazum i da Ii su voljni napustiti osnovnu centralisticku liniju Vidovdanskog ustava. Sta vise doSio je ubrzo do ponovnog neprijateljstva izmedju Radiceve, Korosceve i muslimanske partije 4 i radikali i ovi su jasno pokazali da ne zele u stvari odstupati ad hegemonisticke centralisticke politike. Hrvatska Republikanska Seljacka Stranka (Radiceva) po svojoj strukturi predstavlja jednu heterogenost najsuprotnijih interesa seoskih gazda, lihvara, krupnih kapitalista, sitnih sopstvenika , siromasnih seljaka i radnika. Po sebi se razume da ona ove suprotne interese ne moze zadovoljiti, a najrnanje interese radnika i siromasnih seljaka. Ali sto je ana ipak danas postala apsolutni predstavnik Hrvata za ova ima da blagodari iskljucivo nacionalnom politickom momentu koji je istakla na dnevni red srpska bUrZoazija svojom hegemonistickom i centralistickom politikom. A ova politika je pretvorila Hrvatsku i Slavoniju u objekt pljacke, raspalila nacionalne strasti, izazvala otpor svih koji se Hrvatima osecaju i gurnula bez malo sve hrvatske mase u Radicevu partiju. Taka je Radic za sada uspeo da svoju partiju pretvori u hrv. nacionalni pokret. Martovski parlamentarni izbori' su najbolje pokazali da su ekonomski i socijalni momenti doSii u pozadinu, a da su nacionalni i politicki momenti igrali glavnu ulogu. Mora se konstatovati da Radic za svoj uspeh ima da blagodari i tome sto je on kod siromasnih slojeva agitovao parolama nasim, a nasa partija nije imala mogucnosti usled terora da se pojavi kod radnih masa. Klerikalna (Korosceva) i Muslimanska partija, kao i Radiceva, ne mogu po svojoj strukturi i svojim programima nikad biti predstavnici interesa proletarijata i siromasnih seoskih masa. Ali sto su i ove dye partije u proSlim parJamentarnim izborima okupile oko sebe bez malo sve Siovence i sve muslimane ima se objasniti jedino nacionalnim, politickim momentom. love partije, kao i Radiceva u Hrvatskoj, uspele su da stvore u Siovenackoj i Bosni vrlo jake autonomisticke pokrete protiv centralistickog hegemonistickog Beograda. 56

I dotle dok se ova borba izmedju autonomizma i centralizma ne likvidira porazom centralizma ove tri partije ee uspevati da uza sebe dde najveCi dec naroda svojih oblasti i sve dotle ce se i proces klasnog diferenciranja u varosi i

selu ometati, klasna borba proletarijata biee oteiana kao sto ee i proletarijat zbog toga stradati ekonomski i politicki. Sto se tice zemljoradnicke partije' koja se svojom pojavom predstavila kao
nekakav klasni predstavnik interesa seljaka, a pre svega siromasnih, ona oci-

gledno koraca, svome bankrotstvu. Tako i mora biti sa partijom, koja se jednovremeno bori za najsuprotnije interese koji postoje na selu i koju u stvari

vode seoske gazde, krupna seoska bUrZoazija i intelektualci koji po svojoj ideologiji nemaju nicega zajednickog sa interesirna siromasnih seoskih masa. Republikanska partija,' koja uvek zauzima jedan ostar stay opozicionara protiv monarhistickog i reakcionarnog rezima svojom politikom ))solidarnosti klasa(( ne moze biti predstavnik in teresa proletarijata. U pitanju resenja nacio-

nalnog problema izjasnila se za federalizam. o socijaldemokratskoj partiji' proleterske mase nemaju nikakvih iluzija.
Ono 5to je ta partija uradila prema radnickom pokretu u vremenu najzesCih

progona toga pokreta dovoljno karakterise tu partiju u kojoj ministerijaliste i

oportuniste danas vode prvu rec i koja svojim shvatanjima i metodima borbe i

rada ide na ruku kapitalistickom reiimu, slabeCi front klasne borbe proletarijatao

S obzirom na sadasnji teiak politicki poloiaj proletarijata i na prevarantske metode kojima se sluie burioazne partije u vrbovanju proletarijata i siromasnih seoskih masa, duinost je partije da obrati najveeu painju na pridobijanju, izradjivanju i osposobljavanju za klasnu borbu industrijskog proletarijata, koji ima da predstavlja glavnu snagu partije. Ali imajuei u vidu, da se Jugoslavija tek pocinje ozbiljnije industrijski razvijati i da seoske mase cine ogromnu veeinu u zemlji, duznost je partije, da planskom propagandom, agitacijom i organizacijom pridobija za sebe siroma5ne seoske mase. Te mase treba obavestiti 0 njihovom polozaju , 0 manevrima bUrZoaskih partija da ih za sebe zadr-

ie, treba raditi da se te mase oslobode ispod duhovnog robovanja plemenskim bUrZoazijama, koje hoee na racun tih masa da sprovode svoje kapitalisticke i vlasnicke planove. Partija mora znati, da njena odlucna pobeda radi uzimanja
vlasti ne moze biti bez ucesea radnih seoskih masa i zbog toga ona mora 5to vi-

se raditi da duhovno ovlada tim masama, da od njih nacini svoga saveznika, koji neee klasnu borbu proletarijata ometati, vee ce je jos i direktnim ucescem i
pomoCi.

Na blokove plemenskih i kapitalistickih bUrZoazija duinost je partije, da

radi na grupisanju pod svoju zastavu eksploatisanih masa varosi i sela, jer sarno na takav naCin ee proletarijat moei sa uspehom, da se bori protiv danas-

njeg reakcionarnog i nasilnickog reiima koji ga je do roba obespravio.

Ill. PLEMENSKI SUKOBI. NACIONALNE MANJINE. Sustina plemenskog sukoba jeste u ovome. Hrvatska i Siovenija predstavIjaju privredno, finansijski i u opste kulturno razvijenije zemlje. Njihova burzoazija raspolaze bolje organizovanim i moenijim kapitalom. Dna oseca tu svoju nadmoenost nad srpskom bUrZoazijom i otuda crpe snagu da se sa izgledom
57

na uspeh bori protiv hegemonije srpske burzoazije. Srpska burzoazija pak nece da dopusti ravnopravnost Hrvatskoj i Slovenackoj, jer oseta da ne bi mogla izdrfati konkurenciju sa njima i da bi im u skora morala ustupiti prvenstvo u drZ3Vi. Srpske zemlje su iscrpljene i opustosene ratom mnogo vise nego hrvatske i slovenacke oblasti. To ih nagoni da zahvate bogate izvore onih dveju oblasti i da na njihov racun postanu sposoban takmac. Da bi slomila otpor hrvatske i slovenacke burzoazije, srpska burzoazija je prigrabila u svoje ruke ceo dd3vni aparat, da sa njim. a po potrebi i nasilnim merama, osigura svoju nadmocnost i ukloni sputa sve opozicione elemente svojoj politici. Posto je nasiljem ugusila opoziciju radnicke klase,' sad pokusava da ugusi opoziciju plemensku. Protiv volje vecine hrvatskog i slovenackog naroda, ona je sprovela Vidovdanski ustav kojim je htela da konsoliduje svoj rezim i svoju prevlast. 1o Time je sukob jos vise zaostrila i onernogucila fad proSlog narodnog predstavnistva. Pojacana kriza zavrSila se raspustanjem pros log parlamenta i novim izborima, II koji SU, i aka vrScni u znaku terara, dali opozicionim plemenskim i nacionalnim partijama jos jatu snagu, koji su sve hrvatske i slovenacke glasace zbili u redove Radiceve Hrvatske Republikanske SeIjacke Stranke kao predstavnika hrvatstva i nezavisnosti Hrvatske, i Korosceve Slovenacke Pucke Stranke (klerikalaca)12 kao predstavnika slovenskih autonomistickih teznja.

Sadasnja politicka situacija, stvorena posle maratonskih izbora, pokazuje plemensko i nacionalno grupisanje i dobila je jos izrazitije obelezje nacionalnih i plemenskih borbi, protiv hegemonije srpske bUrZoazije, nego sto je pre imala.
Ne sarno da je izvrseno grupisanje pornenuta tri plernena. vee je izvrseno puno grupisanje muslirnana u Bosni i Hercegovini, pod vodjstvom muslimanske nacionalne organizacije lJ na celu sa feudalcima i muslimanskom bUrZoazijom;

makedonskih Turaka pod feudal nom i burzoaskom zastavom Dzemijeta; 14

Nemaca, Mad:iara. Bunjevaca i Rumuna , pod vodjstvom svojih nacionalnih

bUrZoazija, Hrvatsko-slovenacki blok dobio je moralnu potporu od svih ovih novih grupa, a donekle i saveznika u muslimanskoj organizaciji. Nacionalne
bUrZoazije uspele su iskoristiti tesko stanje sirokih narodnih masa i svaliti za to stanje svu odgovornost na vladajueu srpsku burZoaziju . Reakcionarni rezim srpske bUrZoazije, koja je posto poto htela da sacuva svoju svemoc, pomagao je nacionalnim bUrZoazijama da prikupe oko sebe ne sarno sve bUrZoaske i stino bUrZoaske elemente, vee i masu paupera, varoskih i seoskih, svu inteligenciju i veliki deo proletarijata. One su bacale parole nezavisnosti i autonomije za

kojima su se mase povodile ocekujuci od tih parola spas. One su vise nego vladajuca reakcija iskoristile slabost nase partije, da privuku uza sebe mnoge elemente i njene giasace, sluzeCi -se parolarna nase partije u tim glasackim
sredinama. Partija stoji pred jednom .p olitickom situacijom vrlo vaznom za dalji razvi-

tak drzave i za snazenje proleterskog pokreta. Partija je duzna da zauzme jedno Cisto klasno proletersko stanoviste, koje ce najbolje odgovarati sadasnjim zadacima, a samoj njoj obezbediti najpuniju delatnost u cilju sirenja svog uticaja i sticanja poverenja kod veeine radnicke klase za izvodjenje svojih zadataka, medju koje dolazi na prvo mesto obaranje rezima belog terora , IS kao i sirenje svoga uticaja medju sirokim masama radnog naroda.

Nacionalno i plemenski grupisane mase predstavljaju jednu jaku otpornu snagu protiv rdima be log terora. Ali ove su mase sada pod uticajem svojih
58

bUrZoazija, koje njima upravljaju potpuno u pravcu svojih interesa i koji ce masama odrediti one forme borbe koje odgovaraju tim interesima. Borba hrvatske i os tale plemenske bUrZoazije jasno pokazuje da nema revolucionarnog obelezja i da ga neee dobiti ako mase budu predvodjene od te plemenske grupacije. Zato je glavni zadatak Partije, da iskoristi ogromnu snagu siromasnih masa, da ukaze na izdajstvo nacionalnih i plemenskih bUrZoazija, na laz njihovih parola i na pravi znacaj ovakvih burzoaskih plemenskih grupisanja, da punom snagom zadje u mase sa svojom parolom: pravo samoopredeljenja svake nacije do obrazovanja zasebne drZave, da su jedini nosioci te parole nasa Partija i internacionalni proletarijat i da su oni jedino u stanju, da izvrSe potpuno nacionalno i plemensko oslobodjenje svih potCinjenih nacija i plemena, nepostednom horbom protiv svih burZoazija. Partija je duzna baciti se sto pre na ovaj posao i pronaci pogodne metode rada, naroCito u siromasnim seoskim masarna.

Problem nacionalnih manjina

N. R. P. 1. isto tako duzna je da zigose laznu i izdajnicku ulogu nemacke , madzarske i rumunske bUrZoazije odigranu prema svojim giasacima. N. R. P. 1. ce se boriti protiv ugnjetavanja nacionalnih manjina i zahtevace da im se ogarantuju uslovi za njihov pun razvitak na svima poljima. N. R. P. J. ima za zadatak da organizuje u partiskim i sindikalnim organizacijama relativno mnogobrojni nemcki i madzarski proletarijat i da ga povede u borbu protiv kapitalisticke ofanzive i be log terora.

Problem Makedonije

Kao nacionalni problem, makedonski problem ima i svojih posebnih obeleija. Nacionalno, ekonomsko i politicki potlaceno stanovnistvo Makedonije, pod pritiskom najkrvavijih unutrasnjih rezima sacuvalo je nesumnjivo najvise otporne snage od svih ostalih krajeva. Ta otpornost makedonskog stanovnistva predstavlja jednu od najveeih teSkoea za imperijalisticku i reakcionarnu politiku jugoslovenske burZoazije. ledino je muslimanska burzoazija uspela, da za svoju feudalnu politiku pridobije i dosta dobro nacionalno organizuje tUfsko stanovnistvo. 16 Ostalo makedonsko stanovnistvo predstavlja u svojim sirokim proleterskim i siromasnim slojevima borbenu snagu protiv svake eksploatacije, i tudjih i svojih nacija, i broji uvek mnogo revolucionarnih elemenata, medju kojima se moze voditi jedna uspesna marksisticka propaganda. Nezadovoljstvo bez malo celoga makedonskog stanovnistva je izrazito, i teznje za svojom samostalnoscu protiv danasnjeg rezima su uvek zive. Partija je duzna da na Makedoniju gleda kao na jednu od najvaznijih borbenih pozicija protiv rezima be log teraTa i imperialisticke politike svoje burZoazije, da je svojom propagandom i organizacijom potpuno obradi. Kako Makedonija predstavlja istovremeno najvazniji domen politike partija na Balkanu, domen politike Balk. Fed. Republike to je partija duzna da u sporazumu sa

59

ostalim proleterskim partijama na Balkanu vodi sistematsku akciju u Makedoniji za pridobijanje makedonskog stanovnistva oa paroli samoopredeljenja nacija iskoriscujuCi sve borbene clemente. Zadatak partije mora biti da se u borbi makedonskog stanovnistva protiv imperijalisticke i ugnjetacke politike jugoslovenske burzoazije stavi na eelo i istrgne makedonsko stanovnistvo ispod uticaja burzoaske politike jugoslovenske bUrZoazije,17 sovinisticke propagande koja bi mogla imati uspeha. aka partija ostavi to stanovnistvo sarno sebi.

IV. AGRARNI PROBLEM. Agrarni problem u Jugoslaviji predstavlja za partiju posle nacionalnog problema jednu od najvaznijih oblasti rada, a za bUrZoaziju jednu od glavnih teskoca za konsolidovanje ddave oa bUrZoaskim osnovama i ocuvanje neokrnjenih in teresa krupne burzoazije i zemljoposednika. Proletarijat Jugoslavije nije obratio dovoljno paznje agrarnom problemu, kadaje on bio akutan, 1918. i 1919." i kada je siromasno proletersko seljastvo bilo sposobno, da problem re!i najradikalnijim putem - u najpogodnije vreme, kada drZava nije jos raspolagala dobrim aparatom sile. Socijaldemokratske stranke [su] u pojedinim oblastima godine je stisaval[e] nezadovoljstvo seoskih proletera i paupera, u drugim oblastima bile su nemocne i bez veze sa seJjackim masama. Vrla je vazno za partiju, da u radikalnom resenju agrarnog problema u korist seljaka bez zemlje llzme najvidnijeg llcesca. Time ce rasiriti svoj uticaj oa siromasne seIjacke mase i mati racunati sa njima u daljnim svojim akcijama. U propagandi koju partija ima da povede za radikalno resenje agrarnog pitanja, sa svojim
programom i sistematskim radom, ona ima da figose izdaju zemljoradnicke partije, burfoaske levice, izvrSene nad siromasnim seljacima. Zemljoradnicka

partija je pune dYe godine stisavala nezadovo!jstvo seljackih masa i uljuljkivala

ga nadom da ce ona kroz parlamenat, putem zakona, resiti agrarno pitanje.

Blagodareci toj izdaji zemljoradnicke partije i blagodareCi borbi feudalaca

u Bosni i Hercegovini i Makedoniji 19 pod maskom nacionalizma, jugosloven-

ska bUrZoazija uspela je da dobije jacu poziciju protiv siromasnih seljaka i proletera i da sabotira resenje agrarnog pitanja. Aktivno llcesce partije u borbi se-

Ijaka vezace se!jake za Partiju. Razvijanjem plemenskih osecanja kod sitnog seljastva u krajevima gde ne postoji nikakav agrarni problem, burzoazija je uspela da partiji oteza rad u
ovoj sredini, koja najvise pati od posledica rata i ekonomske i socijalne mizerije U koju ju je bacio i odrfava kapitalizam. Partija se mora naroCitim izradjenim planom rada priblifiti ovim masama.

V. MEDJUNARODNI POLOZAJ JUG OS LA VIJE. U medjunarodnoj konstelaciji sila Jugoslavija je finansijski i politicki vazal Antante a posebice Francuske. IJ koliko god njeno unutarnje stanje prestavlja objektivne nesavladljive teskoce za konsolidovanje ddave i brzo napredovanje kapitalisticke privrede - u toliko isto i jos vise ojena zavisnost spolja Cini ojena trajno konsolidovanje oemogucim. Razvoj prilika u antantinim zem-

!jama pokazuje da se one pored svih znakova poboljsanja posleratnog stanja

60

ne mogu osloboditi permanentne privredne krize s jedne strane i s druge strane ne mogu izbeci nove ratove, koje Versaljski mir 20 Cini neminovnim. Antanta je prinudjena da najveCi deo driavnih finansijskih sredstava baca na nova naoruzanja. na spremanje novih ratova, mesto na otklanjanje ratnih posledica. Ona

nikako ne napusta ideju jednog velikog kontrarevolucionarnog pohoda protiv

Sovjetske Rusije kao izvora novih revolucija koje ce zahvatiti njene zem lje. Vezavsi Jugoslaviju za sebe finansijski i politicki, ona joj narnece istu politiku i

pravi je svojim poslusnim slugom. Ona joj daje finansijska sredstva poglavito
za naoruzanje da bi je bacila u prve redove na novu medjunarodnu klanicu za

njene imperijalisticke interese. Imperijalisticka vladajuca burzoazija u Jugoslaviji koja uzimlje lavovski deo od tih sredstava i od reparacija zajedno sa monarhijom podpomaze ovu politiku Antante i nastoji da je svom silom sprovede. Neminovna posledica imperijalistickih sukoba iii jednog kontrarevolucionarnog pohoda na Rusiju bice uvlacenje Jugoslavije u prve redove. Time ce u
njoj kao i u ostalim imperijalistickim driavama biti stvoren teren za najsiru delatnost partije i radi toga partija mora imati to u vidu i da se blagovremeno

spremi, da u slucaju medjunarodnih sukoba i u slucaju imperijalistickog pohoda protiv Sovjetske Rusije uzmogne sprec;ti jugoslovensku bUrZoaziju da odigra svoju kontrarevolucionarnu ulogu i sve sile potistenih drustvenih slojeva

iskoristi za pobedu proletarijata.

VI. FASIZAM U JUGOSLA VIJI. Medjunarodni fasisticki pokret nasao je punog odziva u Jugoslaviji kod jugoslovenske bUrZoazije svih plemena. Jugoslovenska bUrZoazija vise nego mnoge druge ispoljila je potpuno bankrotstvo burzoaske demokratije i parJamentarizma. Ona vee odavno praktikuje metodu otvorene diktature nad radnim narodom i potlacenim nacijama. Pored svoga ogromnog aparata ddavne sile, kojim sada vrsi pritisak, reiim ne zaboravlja organizovati i fasisticke organizacije,21 koje pod njegovom zastitom imaju da se najostrijim teroristickim sredstvima bore protiv radnicke klase i niste njene dosadasnje tekovine. Na ovaj naCin i jugoslovenska budoazija oseea da ce najbolje ofanzivu kapitala zastititi. Na drugom mestu srpska vladajuca bUrZoazija organizuje fasisticku organizaciju za borbu protiv drugih nacija i plemena, da terorom kroz njih, sprovede svoju hegemoniju nad ovima. Kao odgovor ovome, ostale plemenske bUrZoazije organizuju svoje fasisticke organizacije za svoje plemenske interese, pored glavne zadace koju imaju, kao i srpski: za vrsenje terora nad radnickom

klasom i uspesno sprovodjenje ofanzive kapitala.

Aktivnu odbranu protiv fasizma, partija mora izvesti svuda i potpuno jer protiv sebe ima mnogobrojne nacionalisticke i plemenske organizacije fasista

danas odvojene ali sutra skupljene u jednu reakcionarnu falangu, kada se nacionalne i plemenske burzoazije budu medjusobno pogodile, a na stelU radnog
naroda. Mora se narocito podvuci ova karaktericna pojava fasizma u Jugoslaviji: da su sve fasisticke organizacije uvek na prvom mestu radile protiv radnika, radnickih strajkova i uopste svih akcija radnicke klase, da su sve u vezi i placene od svojih burZoazija. Proletarijatu se mora narocito istaknuti da su se sve plemenske i nacionalne burioazije brzo i lako sporazumevale u suzbijanju

61

T
radnickih pokreta i da se u borbi protiv radniekog zastitnog zakonodavstva hrvatska i siovenacka bUrZoazija uspdno takmiee sa srpskom.

VII. REZULTATI PARLAMENTARNIH IZBORA. Poslednji izbori 22 nesumnjivo su pokazali da postoje velike otporne snage centralistickom rdimu srpske bUrZoazije, oni su istakli koliko velike teskote za srpsku hegemonistieku burioaziju koja teli da sacuva po svaku cenu formu drlave pod Vidovdanskim ustavom. Rezultati izbora su pokazali da ima mnogo objektivnih uslova za siroku proletersku akciju u zemlji u masama koje su glasale protiv rezima belog terora, a s parolama iz nasega programa. Fakt da su te snage jos u rukama nasih neprijatelja stavlja partiji u duznost da ih ispod njihovih ruku istrgne i stavi pod svoj uticaj.
Privremeno resenje unutrasnje krize. obrazovanjem neparlamentarne homogeoe radikalske vlade 21 zaostrilo je krizu u stvari jos vise i poveca}o objek-

tivne teskote za konsolidovanje drzave na bazi Vidovdanskog ustava. Zemlja se nalazi u jednom kratkovremenom prolaznom stanju koje moze da dobije iii oblik diktature - najsovinistiekijeg dela srpske burioazije sa kamarilom i oficirskom klikom - iii da dovede do ponovnog pokusaja pregovora izmedju zavadjenih burioazija." Interes je radnog naroda, da sto pre izidje na Cistinu. I ujednom i u drugom slueaju radni narod uvidete, da borbu za njegovo oslobodjenje od eksploatacije i nacionalnog porobljavanja jeste u stanju sarno da predvodi proletarska partija. Plemenske bUrZoazije, hrvatska i slovenacka, bilo da se sporazumeju sa srpskom, bilo pod pritiskom diktature napustite svoju nacionalnu borbu i neee je konsekventno produiiti i pojacati. One ce ostaviti siromasne mase da na svojim ledjima osete udarce Cizme i kundaka, tam nice i kursume, glad i bezdusnu eksploataciju kapitalizma. Partija ima za zadatak da svojom politikom nagoni plemenske bUrZoazije da ostanu dosledne onim svojim paroiama, na kojima su dobile siromasne rnase, a kada ave budu izmenile

te svoje parole, da mase partija prihvati, podrfi i organizuje borbu protiv udruzene eksploatacije izmirenih plemenskih burZoazija. Da bi to mogla izvrsiti, partija ima pre svega za zadatak da sarnu sebe organizuje, da zilavom agitacijom i propagandom prikupi oko svojih organizacija najbolji i najsvesniji deo proletarijata - koji jos nije uspela prikupiti u poslednjim izborima."

VIII. STANJE PARTIJE. Rezultat iz izbora pokazao je da je uticaj partije bio mali. Sarno najsvesniji deo proletarijata varoskog i soeskog, sarno pojedine proleterske tvrdave os tale
su nepokolebane. Neuspeh partije U ovim izborima da se objasniti strahovitim belim terororn nad proletarijatom i U opste nad celom radnickom klasom. vrsenim skoro dve godine dana, reakcionarnim izbornim zakonom, kao i izbornim terorom 26 koji je partiji onemogucio llcesce u izborima u vecini izbornih

okruga. . Partija nije imala izgradjene organizacije koje su trebale da rukovode izbornom agitacijom, da razbude kod glasaca poverenje prema partiji i popularisu je kao predstavnika proletarijata. Izborni teror s jedne strane i s druge stra-

62

ne subjektivno raspolozenje 'irokih masa, upravo jedna plemenska i nacionalisticka psihoza, koje su bile zahvatile mase otezale su partiji da oko sebe prikupi bar onaj dec politicki najzdravijih masa na nasoj paroli prava samoopredeljenja i parali'e dejstvo plemenskih i nacionalnih burZoazija. Mase radnicke, koje su bile u sindikalnim organizacijama nalaze se sada veCim delom van ovih zbog pritiska belog terora i ogorcenja nad izdajam socijalpatriotskih i centramaskih vodja. 21 Partija i sindikati pokazali su izvesan korak napred. A ipak snaga sa kojom so raspolagali u vreme izbora nije bila dovoljna da partiji omoguCi da dobije veceg uticaja u resevanju jugoslovenske unutarnje krize. No i organizacioni nedostatci imaju svoj tideD u neuspehu.
VodeCi kadar
U

organizacijama nije bio dobra organizaciono povezan , a u jed-

no je bilo sasvim zapusten. Partija nije bila u stanju da savlada teskoce na putu da do tih masa dodje svojom usmenom i pismenom propagandom. Snagu partije slabila je jos pogresna taktika pojedinih organizacija u industriski najrazvijenijim oblastima i prema tome najvaznijim za partiju koje su pravile kompromise sa socijaldemokratskim i bUrZoaskim partijama. PraveCi ave kompromise i uz to ispoljavajuCi federalisticke teznje u partiji i pokusavajuci da ih privede u dela, vodeci Ijudi iz ovih organizacija nanosili su vel ike stete partiji i izazvali pometnju i nepoverenje u radnickim masama: i prema prema partiji i prema sindikatima. Uprkos povoljnih objektivnih uslova za razvijanje propagande, stvorenih teskim stanjem radnicke klase i teskocama kojim se bUrZoazija bori unutra u drfavi, nije dovoljno uradjeno za razvijanje subjektivnih raspolozenja za partiju. Partija je pozvana da izvrsi svoju duznost u tom pogledu i u zemlji gde objektivni uslovi postoje razvije najsiru propagandu. U bliskoj politickoj situaciji, koja ce nositi obelefje iii diktature sprske bUrZoazije i kamarile iii sporazuma plemenskih burioazija, partija i njene organizacije treba da budu spremne, organizaciono i idejno, da zadju u mase i skine masku sa bUrZoazija i jednog i drugog bloka. NaroCito za ovu prvu situaciju, partija mora sa najveCim trudom i sa najveCim zrtvama pripremiti odbranu proletarijata i njegovih dosadasnjih tekovina.

IX . SOCIJALISTI, JEDINSTVENI FRONT.

Rezim belog terora omogucuje socijalistima, cepaCima radnickog pokreta,

da pocepaju sindikate i da najordinarnijim provokacijama onemoguce obnavljanje rasturenih sindikata, a da parolu jedinstvenog fronta u borbi za zastitu organizacija sabotiraju. BlagodareCi teroru nad sindikatima i blagonaklonosti
poiicije, socijalisti - cepaci su osnovali svoj Glavni Rad. Savez 28 i svoju parti-

ju" Policija im je dala kao nagradu za cepacku ulogu sve radnicke domove i
arhive. No socijalisti nisu ucinili sarno tu uslugu burZoaziji. Oni su postali poli-

ticki pomagaCi i saveznici centralistickog bloka," odobravajuci njihovu centralisticku politiku. Za tako krupnu politicku uslugu, rdim im se oduzio krupnom nagradom. On je zabranio obnavljanje radnickih sindikata izvan Olav. Rad. Saveza i ovome dao monopol na radnicke organizacije. Cilj bUrZoazije je bio da radnicki pokret ostane slab iii da pridje socijaldemokratima. Radnici
nisu hteli priCi socijaldemokratima i rezim je onda sproveo svoju zabranu or-

ganizovanja radnika van socijalistickih sindikata. Socijalisti su sledili u svom

63

radu tim ciljevima burioazije. Njima je bilo stalo sarno do toga da radnicka klasa ne izidje ispod njihovog vodjstva, a ako to ne moze biti drukge osim da eela radnicka klasa aslane van organizacija to im je bila sasvim sve jedDo.

Parola jedinstvenog fronta koju su nezavisni sindikatP' iznosili pred mase

i koja se u Jugoslaviji kao retko u kojoj zemlji pokazala nasu gnom potrebom za radnicku klasu u odbrani od antiradnickog rdima belog terora naisla je na najneprijateljskiji otpor od strane socialista. Socijalisticke vodje nisu prihvatili nikakvu zajednicku akciju i sve veci pritisak nad organizovanim radnistvom nije mogao pokrenuti na izvodjenje tih akcija. Sve pregovore koje su vodili u jedinstvenom frontu sabot ira Ii su jOg u samom pocetku. Jedinstveni front u Jugoslaviji imao bi naroCitog znacaja zbog toga sto bi delovao moralno na neorganizovane mase i podstakao ih da potraze organizacije. Medjutim to je ono sto socijalisti nikako ne zele, znajuCi da mase ne bi prisle njihovim organizacijama, cije im je izdajstvo ocevidno. Socijalisticke vodje pokazale su na mnogobrojnim dosadasnjim primerima, da ce onemoguCiti svaku zajednicku akciju proletarijata, ako sarno bude ostajalo do njih, da

mogu uticati na nju. Partija, pravilno tumaceCi parolu jedinstvenog fronta, ima voditi racuna 0 nacinu organizovanja akcije za jedinstveni front kroz mase odozdo. S toga se partiji stavlja u duinost da u svom buducem radu na jedinstvenom frontu popuni nedostatak u tome smislu i svaku akciju Z3 jedinstveni front organizuje prvo u masama, pa bilo da istovremeno po nuidi bude stupala u sporazum sa socialistickim vodjama. S obzirom pak na to sto gro radnickih masa koji ima najveceg znacaja po uspegno izvodjenje jedinstvenog fronta stoji van radnickih sindikalnih organizacija, partija ima za duinost da parolom jedinstvenog fronta pokrene te mase i kroz najosnovnije zahteve u radionicama,
preduzecima, industrijskim i rudarskim revirima, izvrsi grupisanje i postepeno organizovanje tih masa (akcioni komiteti , poverenici , mesni radnicki odbori i t. d.). Od grupisanja i sindikalnog organizovanja tih masa, najglavnije snage radnickog pokreta koja je sad van organizacija, zavisi i snaga nageg pokreta. Kad bude izvrseno prikupljanje tih masa u sindikate pravilnom prime nom parole jedinstvenog fronta, socijalisticki sindikalni pokret bice sveden na svoju pravu ulogu. Njihova uloga u radnickom pokretu sada ima sarno zbog toga izvesnog znacaja, !ito su sindikalne organizacije terorom ugusene. Celokupnom akcijom jedinstvenog fronta kao i svim ostalim akcijama naseg pokreta ima rukovoditi vodjstvo partije.

X. NEPOSREDNI ZADATCI PARTIJE. Iz analize medjunarodne situacije izlazi da objektivni uslovi za sprovodjenje nepomirljive klasne borbe postoje u svima kapitalistickim zemljama i nalaiu svima proleterskim partijama, koje se klasno bore, pa i nasoj da u soli darnosti sa ostalim partijama sveta vode energicnu borbu i da stvara subjektivne uslove za pobedu proletarijata. . S obzi rom na politicku situaciju u Jugoslaviji i da bi postavljene zadatke koji iz te situacije proisticll mogla da izvrsi, partija stoji pred ovim neposrednim zadacima: I. - da najbrie i najpotpunije sprovede svoju organizaciju kako bi ona postala partijom masa; da u sebe prikupi najpre industriski proletarijat i da

64

svoj duhovni i organizacioni uticaj rasprostre i na say os tali proletarijat i siroke slojeve siromasnog naroda sela i varosi. A da bi ovo uspela ana mora na svima linijama klasne baTbe proletarijata voditi neumaTU borbu protiv reiima reakcije i nasilja koji se danas u svoj svojoj brutalnosti primenjuje prema proletarijatu, 2. - da se svom energijom baci na izgradnju. obezbedjenje i sirenje stampe i literature, da avu kupuju i citaju svi clanovi partije i radnickog pokreta, te na taj nacin da se podigne intelektualni i borbeni niva i pojedinaca i organizacija, 3. - da radi na intelektualnom i tehnickom osposabljavanju funkcionerskog kadra u pokretu kao i na osnivanju partiske i sindikalne skole i kurseva. 4. - da svoj uticaj prosiri na sve radnicke institucije. da organizuje proletkult i da kroz sportska. umetnicka i kulturna udruzenja siri ideje klasne borbe proletariata. 5. - da naroCitu paznju posveti radu u sindikatima 0 drZanju i llCVTsciv3nju organizacionog jedinstva sindikata i primeni jedinstvenog fronta, 6. - da obrati narocitu paznju na nacionalno pitanje i na propagandu parole prava nacije na samoopredeljenje do obrazovanja zasebne dri.ave i da raskrinkava lai.i burzoaske nacionalne politike, 7. - da izradi agrarni program i razvije i.ivu propagandu u seljackim masarna i da izradi pravila 0 radu partije na selu, 8. - da stvori aktivnu odbranu proletarijata za zastitu njegovih tekovina od napada fasizma. da vodi propagandu protiv rata kao i da radi na suzbijanju kontrarevolucionarnog rovarenja i politike Jugoslavije protiv Sovj. Rusije. koju vode ruski i jugoslovenski caristicki agenti u Jugoslaviji, 9. - da iskoristi svaku izbornu borbu u cilju izgradjivanja boraca i nepokolebljivih pristalica klasne borbe proletarijata. a ne sarno radi dobijanja glasaca. 10. - da svakom pogodnom prilikom stampom. Zivom recju i akcijom propagira veliki znacaj i smisao parole: mir i savez sa Sovjetskom Rusijom i obnavljanje veza sa njom , kao i da manifestujuCi solidarnost sa brats kim partijama na Balkanu u zajednici sa njima popularise ideju 0 stvaranju Balkanske Federativne Socijalisticke Republike i da nasuprot politici balkanskih dinastija i zavadjenju balkanskih naroda. koje vrse burzoazije. radi na zblizavanju balkanskih naroda i na utiranju puta za pobedu socijalizma kroz Balkansku Federativnu Socijalisticku Republiku.
I Driavna konferenca NDSJ, ki hi prvotno m'o rala hiti od 9. do 11. septembra 1923 v Be ~ ogradu , je bila nato v Beogradu sele med 1. in 4. januarjem 1924. Danes je v zgodovinopisju znana kot 1I1. driavna konfcrenca KPJ. 1 Misljena je mirovna pogodba med Antanto in Boigarijo, sklenjena 27. novembra 1919 v Ncuillu sur Seine. J Misljena je splosna ofenziva me~ca nstva proti revolucionarnemu delavskemu razredu in K PJ. ki se je zacela z Obznano leta 1920 in se je nato stopnjevala po sprejetju Zakona 0 zasciti dr~ faye leta 1921 . Ta ofenziva je temeljila v odredbah navedenih aktov. ki sta prepovedovala vsakrsno komunisticno dejavnost. Misljene so Hrvatska republikanska seljacka stranka (HRSS), Siovenska ljudska stranka (SLS) in Jugoslovanska muslimanska organizacija (JMO). ~ Mis!jene so volitve v Narodno skupscino Kraljevinc SHS, na katerih so nacionalne, proti~ hcgemonisticne stranke - na Hrvaskem HRSS , v Sioveniji SLS ter v Bosni in Hercegovini JMO dobile veli ko veCino glasov.

65

6 Mi~ljen je Savez zemljoradnika, bolj znan pod imenom Zemljoradnicka stranka, ki se je neposredno po prvi svetovni vojni razvil iz srbskega zadrufnega gibanja . Zemljoradnicka stranka je predstavljala eno Izmed pomembnej~ih politic nih strank v prvi jugoslovanski drZavi. V svojem programu se je opredelila kat stranka kmetstva, katere cilj je vzpostavitev ..zadruine dr:Z.ave... s stanovskim parlamentom, v kateri bo veljala posebna skrb kmetu. Ker je bilo vodstvo stranke v glavnem v rokah meScanskih politikov in intelektualcev, pa se je stranka zacela odmikati svojemu programu in izgubljati vpJiv med kmeckim prebivalstvom. Stranka je imela najvec prista~ev v Srbiji, Bosni in Hercegovini in erni god in je bila v glavnem srbska, ceprav je njeno vodstvo tefilo k temu , da bi imela jugoslovanski znacaj. 1 Misljena je Jugoslovanska republikanska stranka, ustanovljena 21. januarja 1921. JRS je bila stranka skupine liberal nih me~canskih intelektualcev iz Srbije, brez vecjega vpliva na politicno iivljenje. Njeni pripadniki 50 bili biv~i ciani Samostojne radikalne stranke, zavzemali pa 50 se za republiko, za katero so menili, da nasproti monarhiji predstavlja boljso obliko drfavne ureditve. I Mi~ljena je Socialisticna stranka Jugoslavije, v katero 50 se 18. decembra 1921 zdruiile Socialisticna delavska stranka Jugoslavije (centruma~ev), Jugoslovanska socialnodemokraticna stranka in Socialnodemokratska stranka Jugoslavije. 9 Misljena sta Obznana in uvedba Zakona 0 zasCiti driave, ki sta prepovedovaJi vsakrsno komunisticno dejavnost. To je pdsililo KPJ, da se je umaknila v ilegalo. 10 Ustavodajna skupscina Kraljevine SHS je ob abstinenci predstavnikov najmocnejse hrva~ ke in slovenske politicne stranke , HRSS in SLS, ki sta se iz nacionalnih izhodisc bonli proti uvedbi centralisticne driavnt: ureditve, 28. junija 1921 sprejeJa Ustavo Kraljevine SHS. Ustava je bila sprejeta na srbski narodni praznik Vidov dan in se je zaradi tega imenovala tudi Vidovdanska ustava. Vidovdanska ustava je bila sprejeta z glasovi centralisticnih velikosrbskih in unitarno jugoslovanskih strank, uzakonjevala pa je parlamentarno monarhijo na celu 5 srbsko vladarsko dinastijo Karadjordjevic, nacionalni unitarizem in popolno centralizirano zakonodajo in upravo. II Narodna skup~cina Kraljevine SHS je bila razpuscena po ukazu prestolonaslednika Aleksandra Karadjordjevica z dne 21. decembra 1922. Z istim ukazom so bile na dan 18. marca 1923 razpisane tudi volitve v Narodno skupscino. 12 Misljena je Siovenska ljudska stranka. 11 Misljena je Jugoslovanska muslimanska organizacija. I ' Diemijet je bila politicna organizacija muslimanov iz Makedonije , Kosova in dela Sandiaka , ustanovljena leta 1919. Bila je predstavnica muslimanske burioazije, veleposestnikov in begov, ki so se v njej zbrali 5 ciljem oCuvati svoje razredne, verske in nacionalne interese. Glej op. 3. 16 Misljeno je oblikovanje Dlemijeta. (Glej op. 14). 17 V dvajsetih letih so v Makedoniji razvijale politicno aktivnost predvsem srbske mescanske stranke - Narodno radikalna stranka, Jugoslovanske demokratska stranka (kasneje preimenovana v Samostojno demokratsko stranko), Jugoslovanska republikanska stranka in pa Dlemijet. II Misljeni so agrarni nemiri in vstaje revnih kmetov ter kmetov brez zemlje, ki so - zlasti na Hrva~kem , v Slavoniji, Vojvodini ter Bosni in Hercegovini - konec leta 1918 in v letu 1919 dobivaIe znacaj samovoljnega prisvajanja velikoposestni~ke zemlje. 19 Misljeno je politic no delovanje JMO v Bosni in Hercegovini ter Diemijeta v Makedoniji. 20 Misljene so mirovne pogodbe, ki jih je vletih 1919-1920 sklenila Antanta s clanicami poralenih centralnih sil. S temi mirovnimi pogodbami je bila ustvarjena nova politicna slika Evrope po koncu prve svetovne vojne. 21 Organizacije, ki so imele fasisticni znacaj so tedaj v Kraljevini SHS bile: Narodna odbrana, organizacija velikosrbske bUrZoazije, ki je podpirala nacionalno tJacenje in driavni birokratski centralizem, zdruienje celnikov .. Pelar Mrkonjic , ki je predstavljalo oboroleni del Narodne odbrane, Jadranska SIrota, ki je sovraino delovala nasproti delavskemu gibanju, Organizacijajugoslovanskih. nacionalislov (Orjuna) , katero je llstanovila velikosrbska burioazija z name nom, da brani svojo politicno, kulturno in gospodarsko hegemonijo v jugoslovanski drfavi, Srpska nacionalna omladina (Smao), ki je bila izrazita nacionalisticna organizacija v sluibi monarhije, Hrvalska nacionalna omladina (Hanao), katero je ustanovila hrvaska bUrZoazija z namenom, da bi razvijala hrvasko nacionalno zavest med mladino, po drugi strani pa omejevala razmah revolucionarnega gibanja; Udrulenje bill!ih celnika, ki je stalo na pozicijah velikosrbske burioazije in monarhije ter Udrulenje za suzbijanje bugarskih bandita, ki je nastopala proti komi tom Vance Mihailova, katere je po~iljala bolgarska burioazija v Makedonijo. 22 Glej op. 5. 21 2. maja 1923 je Nikola Pasic, skladno z usmeritvijo Narodno radikalne stranke , da z nikomer ne deli oblasti, oblikoval drugo homogeno radikalsko vlado. To je pomenilo, da se nadaljuje politika njegove prejsnje, ravno tako homogene radikalske vlade .

I'

66

H Prt:dhoden poizkus pogajanj med sprtimi jugoslovanskimi nacionalnimi burioazijami, katerega je imel avtor v mislih, je predstavljala konferenca predstavnikov Federalisticnega bloka (HRSS, SLS in JMO) na eni in Narodne radikalne stranke na drugi strani, ki je bila 12. in 13. aprila 1923 v Zagrebu. Osnovni cilj konference je bila teinja, da se ugotovijo glavne ene sporazuma med Federalist icn im blokom in centralisticno srbsko Narodno radikalno stranko. Sporazum, ki je bil na tej ko nferenci doseien je v zgodovinopisju zna n kot 1. i. Markov protokol. (0 tern glej dok . S!. 2, op . 14). Veljavnost Markovega protokola je bila kratkotrajna, kajti s strani Pasiceve NRS je bil sporazum kmalu razdrt. H KP J je na volitvah v Narodno skupscino Kraljevine SHS, lB. marca 1923, sodelovala preko legalne, januarja 1923 ustanovljene NOSJ . NOSJ ie na volitvah dobila 24 321 glasov (1,1 % vseh glasov). 26 V casu priprav na volitve v Narodno skupsCino NOSl zaradi razlicnih prepovedi in terorja policije oi mogla razviti uspesne predvolilne kampanje . Svoje kandidatne liSle je uspela predloiit i v skupno 15 volilnih okroijih in v dveh mestih. 27 Misljeni So reformisticno usmerjeni socia lnodemokratski politiki , ki So nasprotovali revolucionarni usmerjenosti znotraj delavskega gibanja in so se odloCili za razredno sodelovanje z mescanstvom . 2a Glavni radnieki Savez (Glavna delavska Zveza) je bila socialisticna sindikalna organizacija, ki je bila po zedinjenju socialnodemokratskih strank v Socialistieno stranko lugoslavije, ustanovljena na driavni sindikalni konferenci 7. in B. januarja 1922 v Beogradu. !9 Misljena je Socialistiena stranka JugosJavije, ustanovljena lB. decembra 1921. Ustanovili so jo reformistieni socialnodemokratski politiki, ki so na ta naCin skusali zmanjsati vpliv ie prepovedane KP1. 30 Z izrazom "centralistieni blok je misljena vladna koalicija med Pasicevo Narodno radikalno stranko in Pribicevicevo Jugoslovansko demokratsko st ranko . Radikalsko-demokratska vlada, ki je zastopala izrazito centralisticno politicno usmeritev , je bila sestavljena I. januarja 1921 in je ob razlicoih resornih sprernembah obstajala do 3. decernbra 1922. JI Neodvisne sindikate je ustanovila KPJ potern, ko je bilo z Obznano prepovedano dele si ndikalnih organizacij, zbranih okoli Centralnega delavskega sindikalnega sveta Jugoslavije. Z namenom, da se obnovi revoJucionarno sindikalno gibanje, je bila 14. septembra 1921 na pobudo KPJ v Beogradu konferenca deJegatov 12 strokovnih zvez, ki so izvolili zacasni Medzvezni sindikalni odbor, na svoji drugi konferenci, 27. oktobra 1921 , pa so ie sprejeli pravila tega organa "nevtralnih sindikatov Jugoslavije. Tako je bila oblikovana nova cent raJa revolucionarnih sindikatOY, za katere se je uporabljaJ tudi naziv neodvisni si ndikati , ker s9 predstavljali sarnostojno si ndikalno organizacijo, formal no neodvisno od prepovedane KPJ . Neodvisni sindikati so nato, na svoji I. dri:avni konferenci 27. januarja 1923 v Beogradu, preimenovali Medzvezni sindikalni odbor v Centralni deJavski sindikalni odbor Jugoslavije .

St.

PLEMENSKI PROBLEM JUGOSLA VIJE*

Kobna politika interesnih sfera kapitalistickih sila trojnog saveza I i antante' na Balkanu pre rata, potpomognuta i sprovedena iz dinastickih razloga, danas se uzasnim posledicama sveti ovoj ddavi. Dok je Rusija carizma neprestano bacala oko na Carigrad i more uze; Italija se naroCito u balkanskom ratu,) nezvano delovase na zapadne obale poluostrva - ladranu, potpomognuta dobrim delom tadanjim saveznicima Austro-Ugarskom i Nemackom. Francuska i Engleska, vrzmale su se oko Grcke. I cas bile "prijatelji Balkanaca cas Turaka, prema tezni svoga plasiranog kapitala, 0 vestini tajne diplomacije u nameri direktnog iii indirektnog podcinjavanja ovoga iii onoga dela balkanskog poluostrva. Ni Austrija ni Nemaoka ne bejahu skrstenih ruku. Ovoj po-

Cla nek V. S. Petrovica. - Radnik-Oelavec, leto II , S1. 62, 19. 7. 1923.

67

slednjoj trebase slobodan put, po cenu slobode mnogih malih naroda, od Ber lina preko Beograda, Sofije i Carigrada na Bagdad gde bi se hvatala u kostac za Vel. Britanijom na vratima Indije i srednje Azije. PoloZaj Austro-Ugarske bio je najdelikatniji. Sastavljena od mnogih na rodnosti na kontinentu, bez kolonija, ona postavi sebi za zadatak preko San dzaka i dolinom Vardara na Sol un. Ma koliko da beSe u prijateljstvu sa !tali jom, uvek prepostavljase sitne balkanske ddavice !taliji, i njenog jezera Jadrana - za slobodnu zonu sredozemnog mora preko Soluna, kroz Gibraltar i
Suez za ceo svet.

Jedan deo Juznih Siovena bio je, dobar pomagac Austriji u tome pravcu. Zanesen miSlju da se Jugoslavija sa Srbijom pa eventualno i Bugarskom moze ostvariti u federalistickom obliku pod Habzburgovcima u kojoj bi Hrvati vodi Ii glavnu rec, [za] ostvaranje te ideje bio je slepi pristalica i pomogac Austriji, u cijoj se nameri krila teznja za vladavinom nad narodima Balkana! Drugi deo Juznih Siovena sa predratnom Srbijom na celu, trazio je ostvarenje Jugoslavije na drugi nacin. Sa Srbijom, antantinu Jugoslaviju, sto je poslednjim ratom i postignuto blagoslovom antantinog imperijalizma potpomognutog od Amerike u ishodu rata. I plemenski razdor, dobrim, delom danas u Jugoslaviji dolazi otuda, sto ni Srbi, ni Hrvati, ni Siovenci (nacionalisti) ne stvorise ujedinjenje bez sfera inte resa jedne iii druge imperialisticke grupacije sveta. Jedan primer: Antanta je odmah 1918. god. priznala S. H. S. ovakvu kakva je,' da je bio obrnut slucaj, ona bi je kao Nemacka i druge ddave, sarno pod moranjem mirovnih ugovora priznala. Kako god danas srpski sovinisti isticali ogromne htve srpskog naro
da pre svega, za stvaranje ave dd3ve, pomocu koga alarma traze punu centra-

lizaciju t. j. vladavinu srbijanske burzoazije Jugoslavijom. - Tako bi da je Aus tro-Nemacka pobedila, Hrvati bi govorili 0 svojim irtvama, za ciju bi naknadu trazili u ime hrvatstva hegemoniju Madjarsko-hrvatsko-jevrejskih kapitalista nad Jugoslavijom Habzburgovaca. Pobeda Jugoslavije (S. H. S.)' u ovome smislu razlikuje se formalno po tome, sto na celu ovakve ddave stoji vladalac' koji moze viSe pretendovati na jugoslavenstvo nego sto bi to bio slucaj sa Habzburgovcima. I u toliko ova drzava, sa gledista veliko-srba i orjunaca mo ze biti idealnija od Jugoslavije one vrste.
Sustina uzraka plemenskoga antagonizma leii
U

ovakvom poimanju stva-

Ti, i zadataka, za nacionalno ujedinjenje bUrZoaskih ideologa i vlasnika ave

zemlje. Zar nije komicno da na pr., kad se demokrate i njihove potrkuse fasisti, busaju u prsa dokazujuci da je ovo jedan narod sa tri plemena (sto de facto i jeste), a u ustav unose zvanicno ' ime ddave S. H. S' ime Jugoslavija, koje bi jedino odgovaralo teoriji pobijanja 0 postojanju triju naroda, ostavljaju pri vatnoj upotrebi! U tome aktu, i ako formalne prirode ogleda se svo seprtljan stvo burzoaskih drzavotvoraca: dok za njih s jedne strane postoji jedan narod, pa prema tome i centralisticko uredjenje, s druge strane ime drzave je federali sticko pa gotovo i konfederalisticko u emblemu S. H. S. I jos nesto: danas se' ne zna tacno kako je drZava uredjena! U koliko se Srbije i Makedonije tice one su centralisticke, pa i za Vojvodinu moze se oesto slicno reci. Hrvatska i aka bez Bana , sa njim je na celu, sarno sto se on zove namesnik, Dalmacija i Bosna slicno nesto, Slovenacka opet, i aka je bez namesnika kanda najvecll 3UtOOOmiju uziva!

68

Teorija 0 hiljadugodisnjem individualitetu hrvatske drZave, povlaci za soborn zelju bosanaca za netim slicnim. - Sva je nezgoda u tome sto njihovi (muslimanski) popovi nose cal me, pa bi ih zbog toga defenitivno oglasili za kemaliste, 8 dok popovi drugih plemena su sa bradama iii briju i bradu i brkove. - A to se ista moze feci i za Slovence, Dalmatince (Dubrovnik), Crnogorce, Bunjevce i druge. Aka se iskreno zeli jedinstvo u bUrZoaskom smislu feci, sve te dd3vne tradicije na celu sa srpskom moraju pasti. Sarno sto bi se tada izbili iz ruku aduti sadanjih separatista, centraiist3, federalista i autonomista. Medju svima bUrZoaskim politicarima, jedan neosporno najnepodesniji i
fatalni covek, Svetozar Pribicevi6 9 dri3votvorac, nacinio je u Hrvatskoj haas: traziti od Hrvata da likvidiraju,1O bez uverjenja da ce dati otpor rna u kojoj

formi, sarno je takav covek mogao misliti. I ogromnim del om stanje stvari koje postoji, izrazeno danas u mirotvornom i republikanskom pokretu Hrvata, I) negativan je rezultat partije ovoga neelasticnog bUrZoaskog politicara i reakcionara, od koga i suvise strada radnicki pokret Jugoslavije. Da Radieev pokret nema u sebi ni malo klasne strukture, u odnosu prema plemenskoj i sovinistickoj strukturi, van svake je sumnje. I republikanizam dosao je sarno kao

sredstvo - a nikako cilj - za borbu protivu srbijanskog centralizma i hegemonije. Da je to tacno, svedoCi uCeSee sviju klasa hrvatskog plemena u tome pokretu. Plemenski problem bUrZoazija ocigledno ne moze resiti. Treba se u mnogo me odreCi dobitaka koje donosi centralizam iii federalizam, sto ni jedna ni druga grupacija dobrovoljno neee uciniti. Ovakva balkanska bUrZoazija, kakva
je
U

opste i kod nas i u drugim drfavicama, ne moze, u interesu svoga prosperi-

teta i oslobodjenja od tutorstva zapadnih imperijalista, da se otrgne, ulazeCi bar u jednu konfederaciju balkanskih drZava. U mesto toga, ona se hrani iluzijama da ee u prkos ukrstenih interesa oko porobljavanja pojedinih balkanskih
pokrajina, stvoriti mir srodnickim vezama vladajuclh dinastija! Ako je istinita

a moze vrlo lako biti, - vest beogradskih listova 0 veridbi bugarskog kralja sa eerkom rumunske kraljice, sto bUrZoazija komentarise povoljno 12 - onda se da objasniti hitanje Rumunije da prizna sadanju bugarsku vladu. Vidi se dakle, jos jedan razlog pored onoga socijalnog, kako to rumunska vlada kaze. Sarno sto cinjenica, da neko ima keeri na tri prestola vladajueih kuea na Balkanu ni malo ne vodi konsolidovanju prilika: na protiv, ovaj je put vrlo, vrlo nezgodan, i ni malo nije u interesu balkanskih narodnih masa. Radni narod Jugoslavije zanesen momentalno od plemenskog sovinizma vee se trezni. Treba jedna jaka partija narodnih masa, koja ee prikupiti sve
proietere i sitne sopstvenike varosi i seia, uravnavajuci put ka jedinom moguc-

nom zadovoljenju sviju plemena i naroda u Balkanskoj Federativnoj Socijalistickoj Republici. Nasa Nezavisna Radnicka Partija u Jugoslaviji mora to tesko breme izneti na svojim plecima. Noseci ga, ona ce jedino, bez ikakvih sovinistickih primesa, uveravajuci mase u svoje jevandjelje slobode i jednakosti, moei
i dovesti ih do ostvarenja ovoga cilja; smreu politike sviju monarhisticko-re-

publikanskih balkanskih, burzoaskih seprtljanaca.

I Trajna zveza je bila zveza med NemCija, Avstra-Ogrska in Italijo, nastala leta 1882 potem , ko je Italija pristopila k ie obstojeci zvezi med NemCijo in Avstro-Ogrska. Ti dye drfavi sta leta 1879 sklenili sporazum s ciljem, da se prepreci ruski napad na Avstro-Ogrsko, ltalija pa se je z vstopom v to zvelO za~Citila pred morebitnim avstroogrskim napadom. Ceprav so bili interesi Itali-

69

je in Avstro-Ogrske razlicni, je tTojna zveza obstajala do prvc svetovne vojne, ko je Jtalija zaradi sporov z Avstro-Ogrsko odbila. da stopi v vojno proti sHam Antante. 2 Antanta oziroma trojni sporazum med Francijo. Rusijo in Anglijo. je bila zveza, ki je nastala na osnovi predhodnega sporazuma Francije z Rusijo leta 1894, sporazuma (Entente Cardinale) med Francijo in Anglijo iz leta 1904 glede njunih kolonialnih pretenzij v Maraku in Egiptu ter sporazuma med Anglijo in Rusijo iz leta 1907, kije zadeval njune interese v Perziji in Afganistanu. Od leta 1907 daJje so Ie drfave v mednarodni politiki nastopale skupno, zlasti ~e zaradi narascajoce nemske nevarnosti, in so tvaTile vojaskopoliticni tabor t. i. antantnih sit. 1 Mi~ljcna jc prva balkanska vojna (oktober 1912 - maj 1913), ki so jo vodile BoJgarija, Srbija, Gr6ja in Crna gora proti Turtiji, da bi osvobodile svoje sonarodnjake izpod tu~ke oblasti. V tej vojni so sile Antante podpiraJe BoJgarijo, Srbijo, Gr6jo in erno goro, ki so bile zdrufene v t. i. Balkanski zvezi, sile trojnega sporazurna pa so podpiraJe Tur6jo. KraJjevino SHS so n~prej priznale Zdruzene driave Amerike, februarja 1919. Krnalu zatern so jo priznate ~e Grlija, Svica, Norve!ka in Cehoslovaska, medtem ko sta Franeija in AngJija Kraljevino SHS priznali sele v zaletku junija 1919. Dejansko kolektivno priznanje 5 strani vseh drlay pa je KraJjevina SHS dobila s podpisorn Versaillske rnirovne pogodbe, 28. junija 1919. Kraljevino SHS je novembra 1919 priznal tudi Vatikan. 5 Mi~Jjena je ustanovitev Kraljevine SHS. 6 Misljen jc jugoslovanski kralj Aleksander Karadjordjevic. 7 Po Vidovdanski ustavi je biJ uradni naziv jugoslovanske ddave Kraljevina Srbov, Hrvatov in Sioveneev (Kraljevina SHS). Z izrazom kemaJist se je oznacevaJo pripadnike Mustafe Kemala-Atatiirka (1881-1938), turskega generala, politika in drfavnika, ki je leta 1919 stopil na celo nacionalnega gibanja za emaneipaeijo Turcije. M. Kemala-Atatiirka je po strrnoglavljenju sultana turska Narodna skupscina leta 1923 izbrala za predsednika turske republike. 9 Svetozar Pribicevic (1875-1936), srbski politik na Hrvaskem. Ze med studijem na zagrebski univerzi eden ad prvakov srbske napredne mladine, kasneje vodilni srbski politik na Hrvaskem. Pod njegovim vodstvom je Srbska samostojna stranka leta 1905 s hrvaskimi mdcanskimi strankami osnovala Hrvasko-srbsko koaJieijo, katere vodstvo je prcvzelleta 1910, potern, ko je iz koalieije izstopil Franjo Supilo. Oktobra 1918 podpredsednik Narodnega Vijeca SHS v Zagrebu in v lej funkciji pomembno vplival, da se je jugoslovansko zedinjcnje izvrsilo na velikosrbski hegemon isticni osnovL Ze v studijskih letih je zastopal idejo, da so Hrvati in Srbi en narod in tudi v Kraljevini SHS je poudarjeno zagovarjal idejo jugoslovanskega naeionalnega integralizma. Leta 1919 ustanovil Jugoslovansko demokratsko stranko, ki je imela izrazit unitaristicni znataj , kar mu je omogocilo, da je politicno sodeloval s Pasicevo Narodno radikalno stranko. Bil minister v razlitnih jugoslovanskih vladah in tvoree protikomunisticne zakonodaje. Zadnja leta svojega tivljenja fivel v cmigraeiji v Parizu, kjer je leta 1933 objavil knjigo La dietalure du roi Alexandre (Diktatura kralja Aleksandra). V emigraeiji spremenil svoja politicna stalista in zastopal idejc federalizma ter zagovarjal republikansko obliko drfavne ureditve. 10 Tu rnisli avtor na eentraJisticne teZnje, da bi se Hrvatjc odrekli svoji politicni zavesti 0 lastni drfavnosti. II .. Mirotvorna seljacka republika je bila v tistem casu glavna politicna prograrnska parola Radieeve Hrvatske republikanske seljacke stranke. 12 Z omenjeno poroko bi bila ustvarjena sorodstvena vez medjugoslovanskim in bolgarskim dvorom, kajti jugoslovanski kralj Aleksander Karadjordjevic je bil porocen s hcerko romunskega kralja Ferdinanda I. iz dinastije Hohenzollern-Sigmaringen.

St.

POLITICNA RESOLUCIJA POKRAJINSKEGA SVETA KPJ ZA SLOVENIJO, SPREJETA DNE 22. JULIJA 1923 V LJUBLJANI* Bilo je ugotovljeno, da je polititni poloiaj posebno na Balkanu in v Jugoslaviji tak, da lahko vsak moment pride do oboroienega konflikta ali do revolucionarnih nacionalnih gibanj. Posebno nacionalni konflikti v Jugoslaviji so v
Zgodovinski arhiv Centralnega komiteja Zveze komunistov Siovenije, Gradivo Kominterne, BI2, 1923. Original nemski. Prevedel prof. dr. Janko Prunk.

70

stanju preiti v revolucionarno fazo. Pray tako je bilo ugotovljeno, da sta pri prvem takem oborozenem konfliktu na Balkanu v casu Cankovega puca' odpovedali Balkanska komunisticna federacija kakor tudi KP Bolgarije. 2 Oa bi se prepreCilo podoben slucaj in da bi se KP Jugoslavije omogoeilo, da prevzame vodstvo revolucionarnih gibanj posameznih narodnosti, zahteva Pokrajinska konferenca za Slovenijo sledece:
1. Komunisticna partija Jugoslavije se mora resnicno spremeniti v centr3-

lizirano na proletarski demokraciji temeljeco stranko, kar se vedno ni, kajti posamezne province zastonj cakajo na iniciativo EK,3 zaradi cesar obstoji nevarnost, da se zaradi te nedelavnosti in nesposobnosti EK v posameznih provincah pojavijo v partiji separatistiene teznje. Mi ugotavljamo, da do trenutka,
ko narodno vprasanje prehaja v revolucionarno faza, EK se oi v zvezi stem iz-

dal nobene konkretne parole. Pravzaprav, EK se ni izdal parole 0 delavskokmecki vladi, ceprav je to vprasanje (Bolgarija, razmere v Hrvatski) sedaj najbolj aktualno, v tem casu, ko gre za vzpostavitev diplomatskih odnosov med SHS' in Sovjetsko zvezo, ko smo zaman eakali na iniciativo za akcijo sirokih mnoZic, kot tudi gibanje zeleznicarjev in dr'lavnih usluzbencev. Mi smo zaman cakali na natanena navodila za zgraditev ilegalne organizacije za zgraditey celic in frakcij in posebno se na akcijo za vzpostayitev svetoy v podjetjih, toda EK je o tem v svoji resoluciji 0 prihodnjih nalogah partije moleal,' kakor tudi molCi o tem kako je potrebno izvesti izgradnjo konkretne organizacije proti fasistom. To kar je bilo storjeno na tem podroeju, je bilo delo posameznih tovarisev v doloeenih pokrajinah na lastno pest. EK jih v tej smeri ni podpiral, ampak jih je s svojimi nejasnimi iniciativami (direktivami), posebej v narodnem vprasanju celo oviral, kar je zbujalo v javnosti vtis, da tovarisi v Hrvatski in Sloveniji 0 tem drugace mislijo kot tovarisi v Srbiji. Moramo protestirati proti temu, da EK ne vabi posamezne tovarise elane EK iz provinc na svoje seje, tako, da izgleda, kot da jim zeli direktno prepreeiti, da bi se udelezili sej. Mi z ogoreenjem ugotavljamo, da EK ne smatra za nujno, kljub nasim ponovljenim pozivom, da bo poslal svoje delegate na sejo danasnjega pokrajinskega sveta, najbolj industrializirane pokrajine v Jugoslaviji. To nas potrjuje v sumu, da EK Siovenijo namerno zapostavlja. Ker mi Neodvisno delavsko stranko razumemo sarno kot legalno orodje KPJ, zahtevamo, da se pred konferenco NOSJ' vrsi plenum KPJ v dr'lavi, kar do sedaj ni bilo storjeno. Za dnevni red tega plenuma predlagamo: 1. Nacionalno vprasanje 2. Agrarno vprasanje in vprasanje kmeckega zadruznistva 3. Oelavsko-kmeeka vlada 4. Organizacija celic in frakcij 5. Obratni sveti 6. Neodvisna delavska stranka, dolocitev smernic za drZavno konferenco.

ORZA VNA KONFERENCA. Protestiramo proti temu, da hoee EK proti volji organizacije prepreciti sodelovanje nasih najboljsih tovarisev na drZavni konferenci. Istoeasno izjavIjamo, da ne bomo priznali sklepov drZavne konference NOSJ, ki bi bila sklicana pred plenumom KPJ, kajti mi smatramo NOSJ kot smo ze rekli, same 71

kot organ KPJ. Sarno plenum KPJ je kompetenten , da odreja smernice in taktiko NDSJ . Mi protestiramo na najvisjem kompetentnem mestu proti eventualnem zapostavljanju te nase zahteve. 2. V nacionalnem vprasanju. Pri danasnjem poloiaju delavskih in kmeckih mnoiic v nesrbskih pokrajinah in ce sploh ielimo med njimi delovati, je edino moino stalisce, da zahtevamo siroko federacijo v smislu ruske sovjetske ustave. Mi moramo cisto konkretno zahtevati samostojnost Slovenije, Hrvaske, Bosne in Hercegovine, Makedonije in Crne gore v okviru PodonavskoBalkanske federacije. (To zaradi tega ker Slovenija gravitira k Trstu in Avstriji , Hrvaska, Vojvodina in sev. Srbija k Donavi; Dalmacija del Hrvatske, Bosna in Hercegovina, Crna gora, Juina Srbija in Makedonija na Solun). Danes se vsa ta stiri plemena cutijo kot samostojni narodi (Srbi, Hrvati, Slovenci in Makedonci) in to njihovo prepricanje mora biti danes za nas odlocilno, medtem ko mi filolosko razpravo, 0 tern ali smo en ali stirje narodi, prepuscamo malomescanskim profesorjem in politikantom. Mi tudi odklanjamo vse zgodovinske in driavnopravne programe, Veliko Srbijo, Veliko Hrvasko itd., ker so v nasprotju z nacionalnim principom . Donavsko-balkanska federacija delavskih in kmeckih republik, v katerih okvirih bodo imeli po vzoru ruske federacije vsi narodi popolno samostojnost v lastni driavi, to je edina mogoca konkretna parola KPJ. 3. Mi zahtevamo, da se v bodoce komunisticne partiie balkanskih driav povolejo v skupno konferenco z Madiarsko, Avstrijo in Ceskoslovasko, in da bo namesto mrtve Balkanske federacije vzpostavljen nov organizem Internacionale, ki bo vodil politicne akcije teh driav po nekem centraliziranem planu. Z ozirom na agrarni znacaj teh dolel in njihovo nacionalno povezanost, bo prva naloga tega organa, da precizira nase stalisce do delavsko-kmecke vlade in do nacionalnega vprasanja v Srednji Evropi. 4. KPJ mora preiti iz dosedanje pasivnosti v aktivnost, in to: I. V prvi vrsti v akciji proti Zakonu 0 zasCiti driave. Mobilizirati mora vse industrijsko delavstvo kot tudi konfederalisticne kmecke mnoiice na temelju enotne fronte proti temu zakonu. 2. Na osnovi enotne fronte mora povesti energicno akcijo za zakon 0 zasciti dela in za uvedbo obratnih svetov. 3. V akciji za priznanje Sovjetske zveze morajo biti mobilizirane vse delavske in kmecke mnoiice kot tudi del malomescanstva, ki iz nacionalisticnih razlogov simpatizira z Rusijo. Potrebno je s pomocjo zborovanj in brosur popularizirati: I. idejo Donavskobalkanske federacije in delavsko-kmeckih republik . 2. Idejo delavsko-kmecke vlade. 3. Parolo: proti centralisticni vladi srbske burioazije, proti vladi pomiritve srbske, hrvaske, slovenske in muslimanske bUrZoazije, toda za delavsko-kmecko vlado. 5. Ce verno, da je preteina mnoiica prebivalstva v Jugoslaviji kmecka, se mora najti pot k tej mnoiici vaskega proletariata in malih kmelov. Posebno pozornost moramo poslavili na naslednje: I. Na parolo delavske in kmecke vlade, 2. na narodno vprasanje v zgoraj omenjenem smislu, 3. na radikalno resilev agrarne reforme brez odskodnine, 4. na popularno parolo: delavcem 10varne, kmetom zemlja, 5. na primer Bolgarije, kjer je bila kmecka vlada zrusena,' zata ker kmetje niso bili zdruzeni z delavci v nasprotju z Rusijo, kjer so delavci in kmelje zdruieni in so dosegli ekonomsko in nacionalno emancipacijo. Takoj moramo ustanoviti organizacijo kmetijskih delavcev in pripravili or-

ganiziranje kmeckih zadrug, ki so edina prime rna oblika kmetijske organizaciJe.

6. Vse sile KP J je potrebno koncentrirati na ilegalno delo, ker obstaja nevarnost ne sarno, da se nam onemogoci vsako legalno dela, ampak mora biti ilegalna organizacija osnova vsega nasega delovanja. Celice v podjetjih morajo postati fundament nase partije. Ilegalna stranka mora s pomocjo svojih frakcij obvladati vse delo NOSJ in vseh sindikalnih organizacij. Posebno je potrebno ustanoviti frakcije v vseh sindikalnih organizacijah in to v nasih, kakor tudi v tistih, ki pripadajo GRS-u. Oa bi dosegli vpliv na mnozice, ki so danes se indiferentne, toda ki predstavljajo vecino proletariata, je potrebno s pomocjo nasih partijskih organizacij v podjetjih form irati aparat svetov v podjetjih, ki bo od spodaj zbiral mnozice in jih vodil v enotno fronto proti budoaziji. S pomocjo zborovanj in skupnih akcij je potrebno nasprotnike nagnati v enotno fronto ali pa jih demaskirati in diskreditirati pred mnozicami. 7. Na temelju enotne fronte je treba zaceti veliko akcijo za borbo proti fasizmu in militarizmu. V vsej ddavi je treba organizirati samoobrambo proletariata s pomocjo enotne fronte. EK mora skrbeti za oborozitev samoobrambnih stotinj. Posebno je treba razviti siroko politicno in kulturno propagando med mladino. Ravno tako je potrebno ustanoviti celice v vojski. Istocasno pa je treba formirati sistematicno organizacijo simpatizerjev, posebno obvescevalno sluzbo v vseh uradih bodisi s pomocjo celic, bodisi s pomocjo zdruzenj simpatizerjev.

Pokrajinski partijski svet za Slovenijo pozdravlja posebej tiste najboljse tovarise, ki v zaporih trpijo zaradi belega rezima.' Partijski svet jim izraza zahvalo in pricakuje, da jih bo kmalu lahko pozdravil na celu KPJ, kot najboljse in najbolj preverjene voditelje. Predvsem pa tudi upa, da bodo oni s svojo avtoriteto likvidirali frakcijske spopade in povedli partiio k zma2am.
I Mi ~ Jj e n je krvavi puc, s kate rim je fa~ isticna oficirska liga 9. junija 1923 zru ~ ila vlado leve ga agrarnega demokrata Aleksandra StamboJiskega . Novi, puCisticni vladi je predsedoval Aleksander Cankov. 2 Po zru~itvi vlade Aleksandra Stamboliskega Balkanska komunisticna federacija, zlasti pa KP Boigarije sprva nista nastopili proti pucisticni vladi Aleksandra Cankova. Septembra 1923 pa je KP Bolgarije proti lej vladi dvignila vstajo, ki pa je bila zadu~ena . 1 Miljen je Izvr~ ni (eksekutivni) odbor KPJ. 4 Mi ~ lj e na je Kraljevina SHS. j Misljena je resolucija Politicna situacija in neposredne naloge KPJ , sprejeta na II. dri.avni konfe renci KPJ , ki se je zbrala med 9. in 12. majem 1923 na Dunaju. 6 Mi sljena je driavna konferenca NOS] , prvotno sklicana za cas od 9. do II. septembra 1923 v 8eogradu. 7 Glej op. I. S Glavni radnicki savez (Glavna delavska zveza). 9 Mislj eni so ciani vodstva KP] , ki so bili ob razglasitvi Zakona a zasciti ddave, 2. avgusta 1921 , aretirani in obsojeni na dvoletne zaporne kazni.

St.

K PROBLEMU NARODNEGA VPRASANJA V JUGOSLA VIJI*

Clanek Oragotina GustinCica. - Glas svobode, leto I, st . 15 in 17, 26. 1. in 9. 8. 1923. Inz. Dragolin GUSlincic (1882- 1914), publicist in funkcionar KP]. Pred prvo svetov no vojno clan Jugoslovanske socialdemokratske stranke, ob zacetku vojne emigriral v Srbijo, fivel v Nisu in se s srbsko vojsko umaknil preko Albanije na Krf. V letih 1911-191 8 skupaj z NikoJo Smodlako v Ze nevi izdajaJ revijo "La Yugoslavie... Po prvi svetovni vojni pripadal slovenski socialisticni levici

73

Prinasamo ta clanek i enega najboljsih slovenskih marksisticnih teoretikov. Stem otvarjamo diskuzijo 0 nacijonalnem vprasanju. Pri tern vprasanju se hocerna ddati znanstvenc marksisticne oblike in gledati na celo to vprasanje iz najvisjih vidikov, popolnoma objektivno. Zdi se nam pa potrebno par besed za uvod. Pri nas se danes v mescanskem tisku obravnava celo to vprasanje veCinoma iz zgodovinsko-jezikoslovnega staliUa teT se vrti glavno okoli vprasanja: so Srbi, Hrvati, S)ovenci in Makedonci stiri pie men a enega naroda ali stirje naradi, ki so sicer zela sorodni, ali vendar stiri razIicne nacijonalne individualitete. To jezikoslovno dlakocepstvo prepuseamo mirne duse malomescanskim profesorjem in politikastrom. Za nas je merodajno, in tega najbolj zagrizen centralist zanikati De more, da se danes cutijo taka Slovenci, kakor Hrvatje, Makedonci in Srbi za posebne narode. Ker v narodnem vprasanju, po leg gospodarskih resnic, kulturnih in zgodovinskih momentov igra preprieanje odloCilno vlogo, je za nas to prepricanje merodajno. Mi zato stojimo na stali!eu, da ima v sedanji burzoazni, kakor v bodoCi socijalistieni drfavni skupnosti vsak narod pravico, do svojega lastnega in politicnega zivljenja in razvoja, isto pravieD priznavamo in bomo v tej smeri podpirali vsako akcijo narodnim manjsinam, ki jih tvorijo pri nas Nemci, Madzari, Slovaki, Romuni, Itaiijani, Arbanasi itd. Edina pot za resitev Evrope iz danasnje gospodarske krize je Cimvecje gospodarsko in kulturno sodelovanje evropskih narodov. Cim vecja gospodarska koncentracija danasnje, po verzejskem miru' balkanizirane Evrope, ki bo koneno vodila do zdruzenih kmecko-delavskih republik Evrope, je edina pot ozdravljenja povojne gospodarske krize. Najbolj akutno pa je in prvi korak k temu cilju tvori zdruzenje vzhodne Evrope, ki jo je francoski in angleski imperijalistieni kapitalizem razbil v celo sumo ddavic,' ki so za last no gospodarsko zivljenje nesposobne in sluzijo danes Ie za kolonije in kanonenfutter imperijalisticnim velesilam zapadnega kapitalizma. To so ze uvidele najboljse glave burzuaznih narodnih gospodarjev, naj omenimo Ie Keynesa, Nittija , Siton Vetzna,

Masaryka itd.' Stara Avstrija je morala razpasti, ker je bila stvorjena na protinaravnem nacelu nemske, madfarske in poljske nadvlade nad ostalimi narodi. Antanta pa je z verzajskim mirom razbila gospodarsko enotno ozemlje vzhodne Evrope in je narodnostne boje Ie se poostrila, ker je namesto ene Avstrije stvorila deset Avstrijic,S ki slone vse na imperijalisticni nadvladi posameznih plemen, in ki so vse skupaj Ie igraca francoskega ali anglesko-Iaskega imperijalistienega kapitalizma. Od Podonavsko-Balkanske zveze kmeeko-delavskih republik, preko Zveze Evropskih kmecko-delavskih republik k Svetovni socijalisticni delavsko-kmecki republiki gre pot ozdravljenja povojne gospodarske krize. Edina pot, ki vodi k gospodarskemu in nacijonalnemu osvobojenju sirokih delavskih in kmeekih mnozic. Da se bode izkoriscevaici povojne konjukture, razni verizniki, nacijonalizatorji(c in drugi izkoriscevalci , ki ribarijo v kalnem vodovju danasnje krile , temu osvobojenju zoperstavljali z vsemi maemi,

ki z njimi razpolagajo, je jasno. Toda volja in odloeen boj delavskih in kmeckih mnolie, ki jim je gori opisana pot edina pot resitve iz gospodarskega in nacijonalnega suzenjstva, mora zmagati, ker te mnozice tvorijo 90% evropskega
in bil eden ad njenih pripadnikov, ki so odlocilno prispevali k nastanku Komunisticne stra nke v Sloveniji, aprila 1920. Junija 1920 delegat na H. (Vukovarske m) kongresu KPJ . V zacetk u dvajsetih let bi! v Trstu , kjer je deloval v pokrajinski organizaciji KP Italije . Od januarja 1923 na Ounaju , kamor ga je povabilo vodstvo KPJ v tujini. Na Ounaju se maja 1923 udelezil tudi II. driavne ko nrerence KPJ . V dvajsctih letih bit eden vodilnih slovenskih komunistov in pom emb nej ~ ih clanov vodstva KPJ.

74

prebivalstva. Zbrati te mnozice, jih organizirati in jim kazati pot v tern boju ,

bodi nasa glavna naloga. Kapitalizem ni bil sposoben r.siti ne gospodarske

krize, ne narodnostnega vprasanja, in Evropa pod kapitalisticnim rezimorn

propada vsak dan bolj in bolj. Med tern se pa, kljub naostrejsemu boju celokupnega kapitalizma, na vzhodu utrjuje vedno bolj delavsko-kmeka socijalistiena Rusija . Tudi ostalo Evropo bo r.sila Ie delavsko-kmeeka vladavina.

V eni stvari, se ujernarno gotovo vsi iskreno rnisleci rnarksisti in sicer: da

izhajajo vsa nacijonalna vprasanja iz ekonomskih vprasanj gospodarskih skupin in da so vedno vezana na pojem driave. Brez gospodarskih diferencijacij poedinih skupin in izven ddave si nacionalnih vprasanj ne rnorerno misliti. Nikdo ne sovraii drugega jezika ali pripadnika drugega jezika sarno zato, ker je 10 drugi jezik, temvee sele tedaj kadar trijo njegovi materijalni interesi ali materijalni interesi njegove skupine skupaj z interesi drugih oseb ali drugih skupin, pa ce se pray on tega cesto tudi ne zaveda. Jaz pravim tukaj nalase skupin in ne narodov ali jezikov. Irci in Angleii govorijo isti jezik, Hrvatje in Srbi tudi, Srbijanci' in Crnogorci, Bavarci in Prusi ravno tako, Avstrijci in Prusi (v prejsnjih casih) iSIO, in vendar se vse te skupine medseboj ravnotako sovraiijo, kakar bi bili razlini jezieni naradi. Naspratna pa vidima, da takih nacijanalnih prepirov ni med grupami razlicnih jezikav, kadar njihavi gaspadarski interesi saglasaja: fevdalna gaspada razlicnih jezikov v eni in isti ddavi zivi mirno vzajemno zivljenje; poljska slahta v stari Avstriji je naslOpala skupna z nemskimi fevdalci in nemskimi kapitalisti prati vsem astalim Slavanam; velekapitalisti razlinih jezikav in narodav, zdruzeni v industrijskih trustih, so internacijonalni itd. Toda najjasnejsi dokaz za tezo, da je nacijonalizern vezan na gospodarske adnasaje med gaspadarskimi skupinami, je dejstva, da se je razvil najmacnejse ravno v kapitalisticnem gospodarstvu in potenciral do blaznosti v imperialistieni perijadi kapitalizma. In ne sarna ta: mi tudi vidima, da je pasta I nacijanalizem v tej perijadi skaro izkljuena last pasedujaih razredav in da se nepasedujoci razred bori proti njemu. Nacijonalizem je torej razreden pojav in sarno v razredni druzbi je mesto nacijonalizmu.

KAKO USTVARJA KAPITALIZEM NACIJONALIZEM? Cim vecji prafit, ki je glavni cilj kapitalistienega gaspadarstva, ima za predpogaj dva mamenta: I. zavarovanje produkcije proti splasni kankurenci, 2. ustvarjanje cim sirsih tdise. Kankurenca se lahka prepreei z driavnimi mejami in carinami ter Z okupacijo in monopolizacijo surovin: premoga, nafte, gazdav, bambaia, valne itd. A nava triisea se pridabivaja s pamaeja maene armade, ki je patrebna tudi ie zata, da se zavarujeja damaee driavne meje. Kapitalizem mara vsled svaje neutesljive ielje pa eim veejem profitu iskati nave izvore surovin in nova tdisca in torej v svojem razvoju prehajati svoje meje
75

proti volji drugih narodov. In da si te nove meje svoje drfave pojaea, mora

kratiti podjarmljenim narodom in narodnim manjsinam, ki jih je pritegnil v

svoje drfavno obmoeje, gotove pravice in zahtevati njihovo asimilacijo ozirorna denacionalizacijo. Tako se poraja iredenta in to zopet posebno pri onih so-

cijalnih slojih, ki stopajo sami neposredno v konkurenco s priviligiranimi gospodarskimi sloji, torej pri: trgovcih, zapostavljenih drugojezienih uradnikih,
advokatih, obrtnikih - skratka pri drugojezieni burfoaziji in rnalomeseanstvu, ki potem pre nasa v svojem lastnem materijalnem interesu iredentistiene in nacijonalisticne ideje, t. j. ideje ustvarjanja novih lastnih ddav ali prikljuCitve k drugi drfavi, v kateri vlada istojeziena burzoazija, tudi na delavce in kmete. Neizogibnost pojave nacijonalisticnih sporov je v kapitalistienih drfavah v

toliko absolutnejsa, v kolikor je za vsako driavo potrebna gotova ekonomska

enota, t. j. gotov teritorijalni sistem, katerega meje se skoro nikoli ne ujemajo z mejami ene same narodnosti, t. j. vseh onih Ijudi, ki hocejo biti en narod , odnosno .liveti v eni taki ~.gospodarski enoti.

Iz tega pa izhaja logieno, da je potrebno za ureditev nacijonalnih vprasanj

pred vsem eno: odpraviti profite, t. j. ustvariti socijalisticni dru.labni red v pro-

izvodnji in razdeljevanju proizvodov. Od popolnosti socijalistienega gospodarskega sistema je odvisen notranji mir med posameznimi narodnostmi. Ta red

mora biti tak, da najprej v najvecji meri zadovolji materijalne potrebe mas in
potem, da da tern masam eim najvec sredstev v kulturne svrhe.

T oda popolnost socijalisticnega gospodarskega reda ne odvisi sarno od socijalistienega sistema v proizvodstvu in razdeljevanju proizvodov, temvec tudi

od ozemlja, na katerem je primenjen (apliciran). Socijalistieni sistem v proizvodnji in razdeljevanju znaei veleobral, a veleobrat se da rentabilno (to znaei, pri manjsi uporabi moti doseti najveeji efekt) izvesti sarno na velikem in dobro
sistemiziranem ozemlju. Socijalisticno gospodarstvo v malern je nemogoee ali

pa postaja karikatura socijalizma.

Najpopolnejse bo izveden socijalizem, kadar bo yes svet ena sarna
'~gos

podarska enota . Tedaj se bodo najbolje izravnovesile potrebe posameznih deleI in tedaj se bo lahko najsistematienejse uredila proizvodnja in razdeljevanje
proizvodov. No, mi ne morerno skoeiti direktno v ta dovrseni komunizem,

tern vee moramo preiiveti daljso ali krajso fazo polkapitalizma ali takozvanega
drfavnega kapitalizma , Zato si morajo proletarske skupine ustvariti svoje dr-

lave, a iz gori navedenih razlogov morajo pri tern gledati na to, da bode te drfave eim popolnejse gospodarske enole, in radi obrarnbe te svoje proletarske drzave proti preostalemu kapitalizmu: tudi Cim vecje ngospodarske enote,

Mi smo le zgoraj videli, da se .. gospodarske enote skoro nikoli - ali bolje

receno sploh nikoli - ne ujemajo z narodnostnimi mejarni. Iz tega pa sledi, da je sploh nesmiselno zahtevati nacijonalne drfave, ako ne gre vee za profit in ako naj ne bi bila nacijonalna drfava( sarno varljiva fraza, Proletarijat more torej najprej zahtevati gospodarsko enoto, gospodarski sistem dezel, kakor

se one geografieno in gospodarsko ujemajo v celine in dopolnjujejo med seboj, ter poskusati sele na teh celinah, na teh gospodarskih enotah urediti narodnostno vprasanje,

To bo proletarijat lahko napravil iz dveh razlogov: I. radi tega ker ne isee nikakega profita in radi tega gubi narodnostno vprasanje v njegovi ddavi svoj
razredni znacaj; 2, zato ker irna v svojem kmecko-delavskern sistemu, v delav76

sko-kmeeki upraVl ddave sposoben instrument za ureditev narodnostnega vprasanja.

Ako hoeemo torej primemtl to teorijo na narodnostne in gospodarske

razmere v Jugoslaviji, se moramo najprej vprasati, da Ii je Jugoslavija na danasnjem svojem teritoriju in pri danasnjem svojem gospodarskem in kulturnem razvoju ))ekonornska enota? Da ona to ni iz geograficnega stalisca, zadostuje

en sam pogled na zemljevid. Posamezne province Jugoslavije gravitirajo po

svoji prirodi v 3 razlicne pravce,
0

cemer mi oa tern mestu oe morerno razprav-

Ijati. A, da ni Jugoslavija gospodarska enota po svojem gospodarskem in kulturnem razvoju, nam pokazuje najbolj dananja razdeljenost budoazne politike v Jugoslaviji. V socijalistieni druzbi bi Jugoslavija takoj razpadla v smeri
svojih naravnih pravcev na svoje naravne komponente. Ker smo odgovorili na to vprasanje v tern smislu, vidimo, da ne morerno

vzeti Jugoslavije za podlago resitve narodnostnega vpraanja ter da so tozadevna vprasanja, kakor jih je posta vii "Radnik v svoji stevilki II. - 48, a priori napaena.' Mi bomo pozneje videli, da ni makedonsko vpraanje s stalica sovjetske ustave nie bolj "zamotano in "delikatno - kakor pravi on 8 - od vsake-

ga drugega narodnostnega vpraanja. Ono je zamotano in delikatno sarno s stalisea kapitalistienega nacijonalizma.
Toda ee Jugoslavija ni gospodarska enota v nasem smislu, se moramo

dalje vprasati, da Ii je Balkan taka enota? Da Ii lahko vzamemo za podlago resevanja naih narodnostnih in gospodarskih vpraanj Balkan kot tak?

RAZMERE NA BALKANU. Balkan je geograficna celina v kolikor se to tice Balkana samega, t. j. balkanskega polotoka, juzno od Donave, Save in Kotora. Njegov najnaravneji center bi bil Sol un. Gospodarsko je on enota tudi z Rumunijo. K tej gospodarski enoti ne gravitira niti Slovenija, niti Hrvatska, niti Vojvodina, a v koliko bi

hotela v tako gospodarsko enoto vstopiti danes sarna Bosna, je ele vprasanje. Balkan je koneno v vsej Evropi ekonomsko najmanj razvito ozemlje, in v koliko je on sposoben, da se v doglednem casu sam organizira v federacijo socijalistienih republik, bi nam mogla pokazati sele nataneneje ekonomska in kulturna analiza, ki jo bo treba vsekakor izvesti. Pri tern se je po navadi molee predpostavljalo, da bi tvorile takozvano balkansko federacijo: Romunija, Jugoslavija, Boigarska, Grska in Albanija ter mogoee tudi Carigrad in sicer vse driave kot take. 0 tern - iz gori navedenih razlogov - ne more biti v doglednem casu niti besede in to vsaj v toliko, v kolikor se to tice Jugoslavije in Romunije, ki so pray gotovo najrnanj enotne ddave.

Balkan je zemlja z mnogo siromatva, toda brez proletarijata v industrijskem smislu. Nastaja torej vprasanje v koliko bi mogli ti siromani ljudje, mali kmetje, pauperji, vzdrZati revolucijo in ubraniti svojo socijalisticno federacijo brez direktne in stalne pomoCi srednjeevropskega industrijalnega proletarijata.

77

PODONAVSKO-BALKANSKA (SUDOBSKA) GOSPODARSKA ENOTA. Nedvomno pa bi bila dovoljna gospodarska enota ozemlje izmed Krkonsev, Krpatov, Crnega , Egejskega in Jadranskega morja. Nekateri so imenovali to ozemlje Srednjo Evropo, drugi jo imenujejo Podonavsko balkansko fcderaeijo, a jaz jo na kratko imenujem "Sudoba (Sudeti - Donava - Balkan). Koncno je vseeno kako to imenujemo. sarno da oe razumevamo pod Srednjo EVTOpo pojma, ki ga je ustvaril med vojno znani nemski imperijalist Naumann' in da si pravilno predstavljamo, da bi morala biti to ena sarna kmeeko-delavska driava, ki bi obsegala sedanjo Cehoslovasko, Avstrijo, Madiarsko, Jugoslavijo, Romunijo , Bolgarsko, Grsko in Albanijo, grske otoke v Egejskem morju in mogoee pozneje tudi Carigrad. Na tej celini bomo imeli po leg vseh naravnih pogojev za ekonomsko fivIjenje take soeijalisticne federaeije tudi potrebne dusevne sile za njeno organizaeijo in pred vsem proletarsko moe za obrambo tega ozemlja proti napadom zapadnega kapitalizma, ki gotovo ne bodo majhni in redki. Taka enola bi imela tudi mnogo visji dusevni in moralni nivQ in povsem drugo perspektivo v bodoenost, kar nam bo dalo garaneijo za to, da se ne bo znasla v njej ona strasna primitivna razdeijenost, ki jo vidimo danes povsod v nasem politienem zivljenju in ki je gotovo plod svojega posebnega miljeja. In sedaj lahko pristopimo k resevanju nasih narodnostnih problemov.

RESITEV NARODNOSTNEGA VPRASANJA PO DELA VSKO-KMECKI VLADI. Ta teritorij (Sudoba) ima pred vsem dve posebnosti, ki mu dajejo svoje posebno obelezje: I. Zivi na njem vee malih narodov, ki stejejo sarno po par milijonov in ki so si po svoji velikosti vee ali manj jednaki. Noben narod na tern ozemlju ne more zavzemati nekega izjemnega nadvladajocega stalisca. 2. Yes ta teritorij je razdeljen na preeejsnje stevilo historic nih provine, ki so si zopet po svoji velikosti prilicno enake. Nadaljna prednost tega ozemlja je, da je veCina tega prebivalstva in teh provine ze zivela skupno gospodarsko iivljenje, pa do gotove meje tudi skupno kulturno zivljenje, ter da si po strasnih izkusnjah nacijonalisticne politike, ki je vrgla vse te dezele v strasen gospodarski kaos, na novo zelijo v skupno gospodarsko enoto. To potrebo cuti se posebno industrijalni proletarijat teh doZel, ki je radi nacijonalisticne razdelitve tega ozemlja vden v brezposelnost, in sprejeli bi jo tudi z velikim veseljem drugi sloji, ki vsled povojne politike in razdeljenosti gospodarsko zelo trpijo (uradniStvo, mali obrtniki). Treba torej sarno, da si pravilno predstavimo aplikacijo delavsko-kmecke ustave na te zemlje. Predvsem zahtevamo za vse to podonavsko balkansko, odnosno sudobsko ozemlje en Centralni vladni organ, sestavljen iz delegatov posameznih zveznih republik. Ta centralni organ si izbere svoj izvrsevalni odbor. V kompeteneo tega eentralnega organa spadajo:

78

Uprava in ustvarjanje vse socijalizirane tezke industrije, ki se bo izgrajevala nacrtno po vsem ozemlju; uprava vseh surovin za tezko industrijo, fud ,

premoga, volne itd. na ozemlju Sudobe; uprava in graditev vseh zeleznic, vodnih in suhih potov, ki zahtevajo Cim prakticnejso sistemizacijo za vse ozemlje. Vsi ti posli se bodo vodili iz ene same ekonomske centrale, ki bo imela za to vse potrebne oddelke. Uprava in ustanavljanje novih kulturnih institutov in dajanje principijelnih smeri proletarski prosveti. Obramba federacije delavsko-kmeekih republik, ujedinjenih v Sudobi. Vnanja politika in trgovina z inozemstvom. Vsa druga vprasanja, kakor n. pr.: Ijudska prosveta, kmetijstvo, socijalna vprasanja, verska vprasanja, policija itd. bodo prepuseena v mejah socijalistienih principov, ki jih bo izdal centralni organ, posameznim nacijonalnim republikam. Toda tudi te nacijonalne republike ne bodo ustvarjene toliko po ozemljih posameznih jezikov, tern vee po svojih naravnih gospodarskih mejah in po zeIjah posameznih skupin, po kulturnih stopinjah itd., torej po gospodarskih in socijoloskih principih. Kot take naciojnalne republike predvidevam: CeSko , Moravsko, Slovasko, Zakarpatsko Rusijo, Dunaj in avstrijske republike po danasnji razdelitvi, Madjarsko, Vojvodino, Sedmograsko, Romunijo, Romunijo brez Besarabije, Slovenijo, Julijsko Krajino, Hrvatsko z ali brez Dalmacije, Bosno, Srbijo iz predbalkanskih vojn, Crno goro event. s Hercegovino in juzno Dalmacijo, Makedonijo, Albanijo s Kosovim in Metohijo, Bolgarsko, Dobrudzo, Trakijo, severno Grsko, Peloponez in posamezne OIoke Egejskega morja. Kdor je v stanu, da si pravilno predstavi aplikacijo delavsko-kmeeke ustave na yes ta teritorij in na posamezne njegove dele, nacijonalne republike , ta vidi, da se bomo lahko izognili na ta nacin vsem 'narodnostnim nesporazumom, ki se pojavljajo danes med burzoazijami v neprirodno centraliziranih kapitalistienih drzavicah, kakor n. pr. v Jugoslaviji, v Romuniji in Ceskoslovaski. Taka razdelitev gospodarskih enot, ki ni nikaka razdelitev posameznih narodnosti in jezikov, ki ostanejo nepretrgane skupine na sudobskem ozemlju in torej prava kornasacija narodnosti in kultur, bo pravi mirotvorni faktor v notranjosti zveze sudobskih kmeeko-delavskih republik. Posamezne nacije ne bodo torej nikjer pretrgane s carinskimi in kulturnimi mejami tako, da se bo lahko vsaka kulturna enota na vsem sudobskem teritoriju nemoteno po svoji lastni volji in svojern lastnem nacijonalnem okusu kulturno razvijala. Nekateri sodrugi me vprasujejo, da Ii si zamiSljam tako razdelitev sudobskih republik kot definitivno? Ne, tega mi ne zahtevamo in ne zahtevamo tudi, da naj bo ta razdelitev ravno taka, kakor smo jo gori naveli. To mi velja sarno kot princip; natanena razdelitev pa je stvar sporazuma posameznih narodov, ki bodo tvorili to republiko. Mi n. pro lahko sugeriramo Makedoncem, da je danes v njihovem interesu in v interesu nas vseh, da si ustvarijo oni svojo samostalno kmecko-delavsko republiko v sudobski zvezi; toda ce oni tega nocejo in ce se bodo hoteli na vsak nacih zdruziti s TrakijolOali Bolgarsko, jim mi tega ne mOTerno, ne smerno in nocemo braniti. Poleg tega smo mi uverjeni, da bodo nekatere izmed teh republik pray kmalu uvidele, da so same zase premajhne, da bi mogle uspesno napredovati

79

gospodarsko in kulturno in da bodo same zahtevale ujedinjenje z drugimi sorodnimi dezelami. Mi homo imeli v toku ekonomskega in kulturnega rozvoja razvijanje gospodarskih in narodnostnih enol v pravcu navzgor, t. j. no vecja Dzem/ja. Toda to razva} mora nos/opal; papa/noma naravno, brez vsakega nasi/ja in Taka v ,oki z gospodarskim in kulturnim razvojem. Mi nimamo nie proti temu, aka bo-

do tvorile n. pr. pozneje vse jugoslovanske deiele eno sarno gospodarsko in upravno enoto ali n. pr. vse avstrijske dezele. Taka razdelitev, kakorsno sma se mi tu zamisliii, odgovarja sarno danasnjemu stanju. danasnji stopinji gospodarskega in kulturnega razvoja sudobskih dezel. Glavni eilj te razdelitve je, da se preprecijo notranja trenja med posameznimi narodnostmi in z njo ubije imperijalisticni duh posameznih narodov in plemen , kakor n. pr. ceSkega v Ceskoslovaski, srbskega v Jugoslaviji itd.

NARODNE MANJSINE.
Preostaja nam torej sarno se eno vprasanje, t. j. vprasanje narodnostnih manjsin v posameznih majhnih naeijonalnih republikah, zakaj tudi v teh malih republikah bomo imeli se vedno narodnostne manjsine. V proletarskih republikah izgubi naeijonalno vprasanje pred vsem svoj razredni znacaj in se torej ze radi tega ne more pojavljati v taki ostrosti, kakor se pojavlja v kapitalizmu. Proletarijatu se ni treba boriti niti za tdisca, niti za ddavne meje, da bi na ta nacin zavaroval svojo socijalisticno produkcijo in nima zaradi tega nikakega in teresa vee, da sovrazi kakorsenkolisibodi jezik. Kljub temu pa ne smemo prezreti, da nam bo v prvem casu marsikaj preostalo iz budoazne dobe in budoaznih manir, da bomo imeli v prvem casu nedostajanje v proizvodnji in v soeijalisticno misleCih intelektualnh silah pri posameznih narodnostih, pa moramo zaradi tega skrbeti takoj v zacetku za to, da iztrebimo vse stare navade, ki bi se utegnile vtihotapiti v nas novi sistem. Najvecja garaneija za narodnostne manjsine je v sistemu kmeeko-delavske ustave same, ki pomeni najvecjo in najpopolnejso avtonomijo obein in slicnih upravnih korporaeij. Poleg tega so vse narodnostne republike, cetudi v kulturnih vprasanjih avtonomne, vendarle v mocnem sklopu proletarskih repubIik, z mocno pro)etarsko javnostjo, s sirokim proletarskim forom centralnega organa , ki bo zavzernal v takih vprasanjih mesto sodnika in cuvarja narodnostnih manjsin. Suverenosti naeijonalnih republik se ne bo moglo pripoznati v tako dalekoseini obliki, da bi se ta centralni organ ne smel vmesavati v taka njihova notranja vprasanja. Navsezadnje pa tudi Sudobska zveza ne bo obstojala sarna zase, ampak bo zapet v nekem vecjem sklopu proletarskih drZav, ki bo zopet od svoje strani vpIival na notranje razmere Sudobske driave, ker bo to skupen interes vsega svetovnega proletarijata. Naposled pa je notranji mir odvisen v ogromni meri tudi od odgoje posameznih narodnosti v medsebojnih odnosih. BUrZuazija je nalasc vsiljevala manjsinam svoj jezik, sarno da bi na ta nacin lazje ustvarjala nacijonalisticne zmesnjave v narodnostih in hujskaJa svoje konacijonale kot priviligirano narodnost proti jezikom manjsin. Za ItaIijana v Trstu ali Nemea na CeSkem je bila sramota, da bi se bila ucila slovensko odnosno cesko, torej jezik inferiornih((, podvdenih narodnosti .

80

Sociializem pojde ravno v nasprotnem pravcu v odgajanju mas razlicnih jezikov. Ce bosta obstojala v eni in isti nacijonalni republiki ali v delu take republike dva jezika, tedaj se mora zahtevati, da se obe narodnosti ueita v enaki meri drugi jezik, ker sarno tedaj, kadar se bodo pripadniki razlicnih narodnosti, fivcei na istem ozemlju direktno lahko sporazumevali in izpoznavali kulture svojih sosedov in naein njihovega misljenja ter njihove navade, se bodo tudi znali med seboj ceniti in spostovati. Sarno na ta nacin bodo lahko izginili razlieni predsodki 0 kulturah manjsin, ki jih je burfoazija na umeten naein splela, da z njimi opraviCi svoje razredno zasuznjevanje. Zahtevam torej, da se uCijo na CeSkem vsi Cehi tudi nemsko in vsi Nemci v ravno isti meri tudi eesko; da se ucijo v Julijski Krajini vsi slovenski delavci in kmetje tudi italijanski jezik in vsi italijanski delavci in kmetje v isti meri tudi slovenski jezik; da se llcijo na Kosovu vsi Srbi arbanaskpl in vsi Arbanasi l2 v isti meri tudi srbski itd ., itd. Sarno na ta naCin bomo lahko zabrisali vsako sled predsodkov 0 priviligiranih in podrejenih kulturah. To pa bo za proletarijat tudi orgomnega kulturnega pomena: na ta naein se bo poveeal kontakt med posameznimi kulturami, kar bo pray dobro uCinkovalo na splosni kulturni progres proletarijata. To, kar je bilo burfoaziji zapreka in povod razdora, bo proletarijatu dobrodoslo sredstvo za udejstvovanje in sirjenje njegove kulture v veejem, internacijonalnem merilu. Naravno je, da bo taka drfavna enota potrebovala tudi svoj posredovalni jezik, da bi na ta naCin olajsala zvezo med posameznimi oddaljenimi narodnostmi. Mi smo praktieni Ijudje in nikdo ne dvomi v to, da bo ta jezik oni, ki je fe danes posredovalni jezik v Centralni Evropi, to je nemski. Toda on ne bo to v svojem birokratskem smislu, 1. j. kot ~~drZavni ali ~.uradni(( jezik. Nemscina se bo poueevala v vseh solah Sudobske republike obligatno, ali kdor bo hotel obcevati s centrale v svojem materinem ali nekem drugem jeziku, ta bo to lahko delal brez vsake tefkoce. In tu smo ze na koncu nasega problema.

PAR PRIPOMB K NASI TAKTIKI V NARODNOSTNEM VPRASANJU. Sarno se nekoliko besed in pripomb k taktiki v nasem narodnostnem vprasanju. Ko sem prvie govoril v tern smislu 0 narodnostnem vprasanju, so me nasi sodrugi iz Hrvatske, Vojvodine in Slovenije takoj razumeli in se ujemaIi z mano v misli, da je bila ideja Balkanske federacije tedaj, ko se je bila porodila, t. j. leta 1909," in v tedanjih razmerah, t. j. tik pred nacijonalisticno-imperijalisticno vojno mlade balkanske burfuazije proti turskemu cesarstvu , dobra proletarska deviza, toda, da pomeni danes, v teh razmerah. sarno se romanticno fikcijo in nie vee. Mi moramo razumeti nacijonalno vprasanje dialekticno z ekonomskega stalisca in ne s stalisca bUrZoazne nacionalistiene romantike, a s tega stalisca moramo tudi vrsiti svojo propagando za njegovo koncno resitev. Sarno na tej podlagi se bo balkanski proletarijat in proletarijat centralnc Evrope lahko uspesno boril proti neizogibnim novim vojnim konfliktom, ki nastanejo na Balkanu in v centralni Evropi .
81

Resitev narodnostnega vprasanja v Jugoslaviji torej ni sarno jugoslovansko narodnostno vprasanje. Ono prehaja meje Jugoslavije, ono je torej vprasanje Sudobske federacije in ta se bo torej morala baviti z njim in ga koncno resiti. Kar se tiee poskusov posameznih narodnosti v Jugoslaviji za odstranitev l4 svojih avtonomij (Hrvatska, Siovenija, Bosna, Cma gora) ali za popolno odcepljenje (Makedonija, Vojvodina), sem mnenja, da jih mora nasa stranka jasno naglasujoc svoj program drzavne ureditve - brezpogojno podpirati tudi tedaj, kar izgleda, da je to interes doticnih lokalnih burzuazij. Toda ne sarno to: delavci Jugoslavije se morajo potruditi, da prebudijo nacionalno zavednost pri posameznih podjarmljenih narodih, pri katerih le-ta se ni prebujena. Tako n. pro Albanci na Kosovem in v Metohiji. Mi moramo zahtevati zanje izrecne sole v njihovem narodnem jeziku in to iz dveh vzrokov: prvie, zato, ker jih lahko sarno na ta naein hitro civiliziramo, da jim dame sale v njihovem maternem jeziku. BUrZoazija nacijonalnega problema ne more resiti, doCim ga bomo mi popolnoma lahko resili. Na Kosovem in v Metohiji se tako stanje prav lahko provocira, ker tam se ze pojavljajo .. narodni boritelji in rodoljubi. Olede Nemcev in Madzarov velja, da, kjer zahtevajo sole v svojem jeziku in druge svoje narodnostne pravice, jih mora nasa stranka brezpogojno podpirati in jim ob vsaki priliki priskociti na pomoc. Take nase pomoci ne smejo biti sarno rnanever, temvee popolnorna iskrene. Ravno is to velja tudi glede Makedonije, pa naj prihajajo ta vprasanja s strani .. MakedonstvujusCih(( 15 ali druge bUrZuazije, ali pa s strani krnetov samih. Seveda vse to pod sledeCim pogojem: Du se vsa ta vprasanja vedno g/edajo s staliSea Sudobske jederacije in ob vsaki priliki dovajajo v zvezo s to temelJno mis/ijo. Nasa zmaga pa ne odvisi sarno od nas sarnih, namree od proletarijata v Jugoslaviji, temvec od dela vsega centralnega evropskega in balkanskega proletarijata na tern polju.
I Clanek je objavljeno predavanje, ki ga je imel Dragotin Gustincic konec junija 1923 na Dunaju, v tamkajsnjem marksisticnem jugoslovanskem Dija~kem k1ubu. V uredni~kem uvodu k Gustincicevem clanku so povzeta in na nekaterih mestih razSirjena glavna stalisCa iz Politicne resolucije, ki jo je sprejel Pokrajinski svet KPJ za Siovenijo na svoji seji 22. julija 1923 v Ljubljani. (GJej dok. It. 7). l Misljene so mirovne pogodbe, ki jihje v letih 1919-1920 sklenila Antanla s Clanicami v prvi svetovni vojni porafenih central nih sil. Te mirovne pogodbe so se zgledovale po mirovni pogodbi, ki jo je skle nila Antanta z NernCijo. 28. junija 1919 v Versaillesu. ) Z mirovnimi pogodbami, sklenjenimi v letih 1919-1920, so bile v srcdnji in vzhodni Evropi ustvarjene nove ddave - Kraljevina SHS, Cehoslovaska, Poljska. Madiarska in AV5trija . Misljeni so takrat najbolj znani mescanski ekonomski in socialisticni teoretiki. John Maynard Keynes, Francesco Saverio Nitti, Tomas Garrigue Masaryk in angleski politicni publicist ter zgodovinar Robert Seton-Watson. s Glej op. 3. 6 Z izrazom Srbijanec se je takrat oznacevalo Srbe, ki so fiveli v Srbiji. 7 Misljen je redakcijski clanek "Nacionalni i plemenski problem u Jugoslaviji i radnicka- klasa"', objavljen v Radniku-Delavcu, leto II, st. 48 , 31. 5. 1923. - Glej dok. st. I. I Glej op. 7. 9 Friedrick Naumann (1860-1919), nemski politik nacionalnoliberalne smeri se je v svojih publicisticnih prispevkih zavzemal za oblikovanje t. i. Mitteleurope, ki bi bila pod nemsko hege~ monijo. 0 tern je napisal tudi knjigo, ki je z naslovom Mineleuropa izSla leta 1916 v Bertinu. 10 Misljena je Grcija, saj je bila Trakija od lela 1913 dalje sestavni del grskega drfavnega ozem lja.

82

Mi ~ ljen je albanski jezik . Albanci . IJ Na tern mestu misli avtor na idejo Balkanske federacije, ki so jo kot svoj program sprejelc balkanskc socialnodemokratske stranke na balkanski socialnodemokratski konferenci. ki se jc zbrala med 7. in 9. januarjem 1910 v Beogradu. 14 Lapsus scribere - moralo bi pisati vzpostavitev. U Z izrazom .. Makedonstvuju~Ci se je oznacevalo pripadnike vrhovisticne VMRQ Todora Aleksandrova . Poleg tega sta izraz .. Mekdonstvuju~ti .. v pejorativnem pomenu uporabljali tudi srbska nacionalisticn .. politika in publicistika za lislO prebivalstvo Makedonije , ki je teiilo k U\ cIjavitvi makedonske nacionalne zavesti in je odklanjalo velikosrbsko nacionalisticno hegemonijo.
II

12

St.
NACIONALNI PROBLEM U JUGOSLA VIJI*

Heterogenost ekonomskih in teresa bUrZoaskog elementa u Jugoslaviji ima posledica i po samu radnicku klasu Jugoslavije. Ta borba izmedju suprotnih ekonomskih teinji izrazena je danas u borbi oko centralizma i federalizma. Kada je veliki imperijalisticki rat bio zavrsen, predratna Srbija dobila je znatan deo teritorije. Taj dobitak desio se i zbog toga sto je zavisnost buduee drZave S. H. S.I od Velike Antante bila potpuno utvrdjena. Odmah posle utvrdjivanja fakta mirovnim ugovorima 2 pristupilo se konsolidovanju driave i konacnom sprovodjenju ideje ujedinjenja. U ovoj akciji kapitalisticka klasa Srbije imala je jedino za cilj da odrii svoju prevlast i nadmoenost nad ostalim plemenskim burioazijama u Jugoslaviji. Toj svojoj teinji srpska burioazija dala je odmah i politicku [ormu, koja je bila izrazena u ideji centralizma. Takva akcija srpske burioazije morala je neminovno da dovede do ovako haoticnog stanja u pogledu plemenske podvojenosti. Hrvatska i slovenacka bUrZoazija imale su potpuno iste interese koje i srpska bUrZoazija, koja je sebi pridodala toliko veei znacaj kao bUrZoazija, koja je oslobodila ove druge dye plemenske burZoazije. Hrvatsko-slovenacka burioazija bila je ekonomski jaca i, dosledna bUrZoaskoj t. j. svojoj rodjenoj teoriji 0 pravu jacega, pocela je istu i da sprovadja. Za svoju ekonomsku borbu nadjose takodje, kao i srpska bUrZoazija pogodan teren, i povedose borbu protivu centralizma kao izraza hegemonije srpske budoazije. Sukob je bio neminovan i dosao je. Ta borba evo traje vee nekoliko godina. U toku same borbe stvorena su dva fronta: s jedne strane srpska budoazija, dok s druge strane ostale plemenske burioazije. Glavna i karakterna crta te svekolike borbe jeste ekonomska. (Kao najbolji primer za ovo neka posluii jadranska ieleznica koja igra znacajnu ulogu u ovoj borbi.)l S drugc strane imamo jednu pokrajinu koju je istorija dovela u ocajan poloiaj. To je Makedonija. S jedne strane akcija makedonstvujuscih ,' s druge strane bezakonje. reakcija i dr. kao sredstvo za vaspostavljanje >.reda i mira<. Radni narod Makedonije gori izmedju dve vatre; stoji izmedju kame i kundaka. s Revolucionarni elemenat iz 1900 ih godina ne postoji vise,6 jer se razocarao i uvideo svu uzaludnost nacionalnog revolucionarizma. Danas taj elemenat ima vise teznje. no pod udarcima reakcije, te teznje su slamane i ubijane.
II<

Clanek F. Garkovica. - Radnik-Delavec, leto II , h. 64, 26. 7. 1923.

83

Celi ovaj plemenski haos koji postoji danas u Jugoslaviji odrazio se i na proleterskom pokretu Jugoslavije. Joi od "Obznane stvari su bile donekle prikrivene prirode. Ali od dana kada je izvrien opiti napad na radnicku klasu u Jugoslaviji mnoge i mnoge pojave dobile su sasma drugojaci karakter. Kapitalizam pocinje svoju ofanzivu u pravom smislu, jeT mu je drf3va ),iegainim putem stvarala pogodne uslove i ogarantovala uspeh. Reakcija u politickom kao i svakom drugom pogledu dala je odreiene ruke kapitalistickoj klasi u gruboj eksploataciji kao i u potpunijem porobljavanju radnih masa grada i selao Plemenske bUrZoazije narocito su iskoristile ovaj momenat; pustile su svoje razbojnicke mreie medju radnike i pocele ih pridobijati za svoje kapitalisticke ciljeve. Cilj plemenskih bUrZoazija bio je u prvom redu taj da, kao ),zastitnicec(, pridobiju radnike za svoje ciljeve. Odsutnost radnickih organizacija olakiala je
OVll akciju burZoazije. Taka su plemenske bUrZoazije u momentu dezorijentaci-

je i rasparcenja radnickog pokreta uspele da ulove ribu u mutnome. Lov je bio dosta do bar i dosta bogal. Posledice toga mi gledamo danas u razbuktaloj plemenskoj borbi u Jugoslaviji, a u borbenim redovima raznih burioazija (n. pr. Hanao, Klerao, Srnao, Orjuna)' radnike ciste proletere - zavedene sa puta klasne borbe.
Mi znamo da bUrZoazija nikada sarna oe vodi borbu za svoje interese. Za

tu svrhu ona upotrebljava svoje roblje I. j. radne mase. Pa kao ito je radni narod varoii i sela bio jedina irtva kapitalisticke obesti u imperijalistickom ratu, tako i jugoslovenski radni narod grada i sela trpi najvece posledice i jedina je irtva plemenske borbe S. H. S-kih' burZoazija. Nacionalni problem oe maze biti pozitivno resen U okviru bUrZoaske driave, po radnicku klasu. U odnosu N. R. P. J. prema tom pitanju i u njenom shvacanju istog leie velike zadace N. R. P. J. Prvi zadatak u ovom pravcu jeste
agi tacija medju masama sa revolucionarnom paroiom - slobodno samooprede-

Ijenje naroda. - Ta agitacija treba u prvom redu da bude upucena na onu masu zavedenih radnika, koji se jos nalaze u redovima plemenskih burZoazija. Potom treba obratiti veliku painju na radnicke institucije koje sluie kao odlicne filijale kapitalizmu (Hrv. Rad. Savez u Hrvatskoj, u Siovenackoj klerikalna i nacionalna drustva,9 pa ooda fasisticki sindikati lU i. t. d.), koje su organizovane za to da posluie ciljevima plemenske borbe. Tako ce se razbiti zablude kod zavedenih radnika te na taj DaciD okupiti radnistvo u radnicke klasne organizaci-

je. Za nacionalne manjine u Jugoslaviji treba istaci parole slobode svakog delanja u cilju materialnog i kulturnog (duhovnog) uzdizanja. Sa takom akcijom punom smisla, organizacije i discipline, N. R. P. J. primice ujedno i zadatak reienja nacionalnog problema ne sarno u Jugoslaviji nego na cijelom Balkanu. Nacionalni problemi dadu se jedino pozitivno reSava ti u socijalistickim slobodnim republikama, ovoga puta u okviru Saveza Balkanskih Socijalistickih Federativnih Republika, jer u takom sistemu ne postoji vlada grabljivog i anarhijskog kapitala , nego postoji organizovano drustvo, organizovana radna zajednica.
je Kraljevina SHS. so mirovni sporazumi, sklenjem v letih 1919- 1920 med AntanlO in clanicami poraicnih centralnih si J. 1 Misljena so prizadevanja vel ik osrbske burzoazije za zgraditev zeleznice iz Srbije preko Crne gore do ladrana za kar so si zelo prizadevale radikaine vlade, medtem ko pa je hrvaska . slovenska in muslimanska burioazija gradnji t. i. jadranske ieleznice nasprotovala in opozarjala na gaspodarsko neutemeljenost take naloibe.
I

Mi~ljena

2 Mi~ljeni

84

~ Mi~ljeni so pripadniki vrhovisticne VMRO Todora Aleksandrova. , Misljcn je poloiaj makedonskega Ijudstva , ki je bilo v tistem easu po eni strani izpostavljeno pritisku velikosrbskega rei:ima in zandarskemu nasilju, po drugi pa teroristicnim metodam, katerih se je posluzevala vrhovisticna VMRO. - Izraz .. kama .. , omenjen v besedilu je srbska oznak a za dvo rezno bodalo. V besedilu je uporabljen kot prispodoba, s katero je ponazorjena VMRO , medtem ko je izraz .. kundak" (pu~kino kopito), uporabljen kot prispodoba za velikosrbski hegemonisticni rei.im in starojugoslovansko iandarmerijo. (, Vnatresna makedonska revolucionarna organizacija (VMRO), se je po neuspeli Ilindenski vstaji , oboroieni akciji, ki jo je leta 1903 organizirala proti turski oblasti , razcepila na dye kri!i. Desno krilo se je pridruiilo vrhovistom, tj . Vrhovnemu makedonskemu korniteju, ki je zdruieval makedonske emigrame '! Sofiji in se je v listem casu ie pretvorii v orodje bolgarskega dvora in vladc za izvajanje bolgarske zavojevalne politike nasproti Makedoniji, drugo, levo krilo pa je nadaIjevalo s prizadevanji za nacionalno osvoboditev Makedoncev. Leta 1908 je oblikovalo legalno Federativno narodno slranko, vendar pa sta njeno dejavnost onemogocili sovinizem mladoturkov in osvajalna politika balkanskih drlav. Po letu 1910 si je desno hilo zase prilastilo naziv VMRO in uslanovilo svoj CK. Leta 1919 je prislo do poizkusa, da bi se iz levega hila ponovno ustanovilo Zaeasno predstavnistvo bivse VMRO , vendar je ta poizkus propadel. Tako revolucinarne sile znotraj makedonskega naeionalnoosvobodilnega gibanja v letu 1923 organizirano niso obstaja!e vee. 1 Avtor na tern mestu nasteva nacionalist icne borbene organizacije hrvaske , srbske in jugoslovansko-u nitari sticne burioazije. Pri tern nastevanju v nekriticnem anal ogizmu omenja tudi organizaeijo "Klerao", ki naj bi si mbolizirala slovensko katolisko burZoazijo. Take organizacije pa v Sioveniji ni bilo. a Misljene so t. i. "plemenske.. burfoazije, tj. srbska, hrvaska in slovenska. 9 V tern ca::.u je v Sioveniji pod vplivom klerikalne st ranke (Slovenske Ijudske stranke) delova l delavski sindikat Jugoslovanska strokovna zveza. Ta sindikat je v stranki pntdstavljal skrajno levo krilo in se je konee dvajsetih let na podlagi krscanskega socializma od stranke oddaljil. 10 Taki sindikati v Jugoslavij i v tern obdobju niso poznani. Izrazje uporabljen pod vplivom Komunisticne internaeionale.

St.

10

NACIONALNI PROBLEM U JUGOSLA VIJI*

Martovski izbori 1 istavili su pred proletarijat u opste i pred N. R. P. J. je dan dosta tdak i ozbiljan problem - nacionalni. Pokazalo se, da se politick a grupacija nije izvrsila oko klasnih politickih centara, vee oko nacionalisticko plemenskih. Izborne nacionalisticke parole uspele su da zadobiju veCi broj glasaca nego parole klasne borbe. To je fakat pred kojim se ne smeju zatvoriti oci , ali koji, istotako. ne moze zbuniti N. R. P. J. jer ona sve pojave posmatra i ceni kroz prizmu marksizma i zbog toga je u stanju naci najbolje resenje ovog problema po proletarijat i klasnu borbu. Bila bi potrebna jedna opsirna studija 0 uzrocima ove pojave, za sta bi trebalo i vise truda i vremena. U glavnom ovom nacionalno-plemenskom grupisanju u Jugoslaviji uzroci Ide u socijalno-ekonomskim uslovima pojedinih pokrajina, politickoj pro!losti pojedinih delova naseg naroda i rdimu reakcije, koji je nastao u novo stvorenoj ddavi. Prema filoloskim ispitivanjima filologa, a narocito cuvenog filologa Jagica.' jezik Juznih Siovena , pocevsi od Siovenaca pa do Bugara, je jedino prelivanje jednog u drugi, dakle, juznoslovenski dialekti se pojavljuju sarno kao de Clanek anonimnega avtorja jz Cacka. - Radnik- Delavec , leto II , s1. 65 , 29. 7. 1923. _ Opombe , oznaeene z zvezdico, je vstavil avtor clanka.

85

lovi jednog zajednickog jezika. Prema tome, polazeci sa gledista , da je jezik glavno obeleije jedne naeije, imalo bi se uzeti da su Siovenei, Hrvati, Srbi i
Bugari jedna narodnost. Ali fakta govore drugo: Bugari su izvan drfavne zajednice Juznih Slovena i niCim ne manifestuju nacionalno jedinstvo sa ovirna. a drzavna zajednica ovih rastrzana je plemenskim sporovima i nacionalno grupi-

sanje pokazuje, da se ne osecaju kao jedna narodnost. Preko ovih fakata se ne moze preci i prosto tvrditi , da su Srbi, Hrvati i Siovenei jedan narod i da sarno suprotnosti hrvatsko-slovenackog kapitala s jedne i srpskog s druge strane stvaraju ovaj spor, vee ovde postoji u stvari nacionalno pitanje. Svi uzroci koje navedosmo, u stanju su da imaju trajnih po-

slediea i da ove naeije sve vise odvajaju i odaljuju jednu od druge. N. R. P. J., kao marks is tick a partija, mora prema ovom pitanju zauzeti cistoklasno glediste: ona ne sme biti ni pomagac hegemonistickih teinja srpske
bUrZoazije, ni podcfalac separatistickih namera hrvatsko-slovenacke; ana se mora izdiCi iznad aba ova suprotna pravca i voditi svoju CiSLO klasno-proleter-

sku politiku. Kao partija ugnjetenih treba da se bori za slobodu i pravo sviju nadja u drfavi, i kao partija drustvenog progresa, da suzbija svaki plemenski separatizam. Rukovodno nacelo ove pol it ike mora biti uvek krajnji eilj proleterske borbe: konacno oslobodjenje proletarijata. Ovo pitanje nije dovoljno obradjeno u nasoj partiji, jer u predratnoj Srbiji nije ni postajalo, a u novoj se tek u novije vreme javlja u jasnim ertama. Zbog toga smo prinudjeni koristiti se iskustvom drugih proleterskih partija , koje su
se ovim pitanjem interesovale. NaroCito je ovo pitanje raspravljano u austrij-

skoj i ruskoj soeijalistickoj literaturi, jer je u tim dvema drfavama bilo sjedinjeno vise nacija, koje SU, prirodno, imale svojih nacionalnih teznji , 0 kojima su proleterske partije morale voditi racuna. Osnivaci naucnog socijalizma Marks i Engels,) ziveCi u doba nacionalnih pokreta, imali su vise puta prilike, da kazu svoju rec 0 ovom pitanju . Pobuna

od 1863. god. u Ruskoj Poljskoj,' izazvala je uzbudjenje radnika u Zapadnoj Evropi i na jednom od internaeionalnih mitinga, 28. septembra 1864. god. u Londonu, koji su drzali u korist nezavisnosti Poljske, doslo je do osnivanja Internacionalne Asocijacije Radnika - Prve Internacionale. Internacionala na ovaj nacin stvorena imala je na sebi znakova nacionalistickih revolucionara, sa

bme se Karl Marks kao covek koji je dalje i dublje gledao, nije mogao sloziti. I
on, kao clan pododbora za izradu adresa i stat uta, uspeva da u statute unese ovo svoje glediste na nacionalne pokrete: ))Ekonomska emancipacija radnih

klasa je veliki eilj, kome ima da se podredi svaki drugi politicki pokret kao
prost pomocni cil}~. U tome je nagovestena ova suprotnost: I)Za nacionalnog revolucionara je borba za nacionalnu ddavu jedini cilj; za internacionalnog

soeijalistu je sarno sredstvo u borbi za oslobodjenje proletarijata. Ova suprotnost cilja odredjuje i suprotnosti taktike~~. *
Marksova taktika se uvek rukovodila principom istaknutim u gornjem

propisu statuta Prve Internaeionale. Ma koliko bile njegove simpatije zanacionalne pokrete pojedinih naroda on ih je uvek merio na terazijama interesa

internaeionalnog proletarijata i prema tome odredjivao svoje drfanje. I kad on pise: .. Engleska ne moze nikad dopustiti, da se Rusija dokopa Carigrada . Ona mora prici carevim neprijateljima i omoguciti organizovanje jednog nezavisnog
Friedrich Schulze: .. Marx oder Radelzky?, .. Der Kampf, XI. S. 368.

86

slovenskog cars tva na rnesto onemocalc, istrulele Visoke Porte (.~** i kada preti Siovenima ~~neumitnom borbom na iivot i smrt.( on se rukovodi interesima internacionalnog proletarijata i pobede Evropske Revolucije. U prvom slueaju on nezavisno slovensko carstvo" na Balkanu smatra kao bedem protiv ruske reakcije i potrebu napretka evropske civilizacije; u drugom je on gnevan na Juine Slovene, Cehe i Ruse, sto su se stavili na stranu kontrarevolucije protiv revolucije Madjara 1848. god., i ako je tad a bila prilika i za njih da se oslo bode Austriskog ropstva i time pomognu pobedi Evropske revolucije. Rukovodjeni istim principom "Marks i Engels drfali su 1859. god. i docnije da se postojanje Austrije moze pozeliti, oni verovahu, da bi rasprskavanje Austrije bilo nesreeno jer je Austrija jedna nuzna protiv teza prema Rusiji, glavi internacionalne kontrarevolucije. Sasvim dosledno zakljucivali su iz toga, da ee Austrija izgubiti svoj razlog postajanja Cim u Rusiji bude pobedila revolucija. *** Engels je tako mislio i pred kraj svoga zivota i on pise, da ce se Austrija ~) posle predstojeee pobede revolucije u Rusiji sarna po sebi raspasti t (.**** Jos sarno jedan primer, koji je u punoj saglasnosti sa drfanjem nasih velikih ucitelja i koji ima mnogo vrednosti za nas i nase prilike. Pred rusku revoluciju vodila se u ruskoj socijaldemokratiji jedna pouena diskusija 0 nacionalnom pitanju. Boijsevici , a Lenjin pre svih, zastupali so puno pravo samoopredeljenja pojedinih nacija. Ruska demokratija mora svakoj naciji priznati pravo, da sarna odluci 0 drfavnoj pripadnosti; dakle, ako one to hoee i da se potpuno odvoje od Rusije. Svima narodima mora ovo prava biti priznato, dakle i Poljacima. U ovom smislu istupase Lenjin za nezavisnost Poljske. Ali protiv ovog resenja istupase 'Socijalna demokratija Kraljevine Poljske i Litvanije'. Roza Luksemburg dokazivase, da bi odvajanje Poljske od Rusije oduzelo poljskoj induslriji njene pijacc, ruskoj demokratiji snaznu potporu u industriskom proletarijatu Poljske; odcepljenju Poljske od Rusije treba se protiviti, jer bi ono stetilo industrijaliziranju i demokratiziranju Istocne Evrope. Poljska bi trebala da ostane autonoman clan jedne istoeno evropske federativne republike. Spor izmedju Lenjina i Roze Luksemburg izgleda cudnovat; cini se kao da nezavisnost Poljske priznaje ruska socijalna demokratija, a da se protiv nje bori poljska! U stvari oboje SU, i Lenjin i Roza Luksemburg, u svojim ulogama: u ulozi internacionalnih socijalista! ... ... Tako zastupase Lenjin protiv ruske bUrZoazije pravo samoopredeljenja Poljske; Roza Luksemburg protiv poljskih nacionalista pripadnost Poljske Rusiji. Obe panije obrtale su oruije protiv vladajueih klasa svoje sopstvene nacije. I time osiguravahu obe tesnu borbenu zajednicu ruskih i poljskih radnika. Drzanje Lenjinovo pokazivalo je poljskim radnicima , da njihov narod neee izvojevati svoje pravo samoopredeljenja u borbi protiv ruskog naroda, nego ee ga bas postiei pobedom ruske demokratije. DrZanje Roze Luksemburg jameilo je ruskim radnicima, da poljska socijalna demokratija nije neprijatelj ruskog naroda , vee da tezi u tesnoj zajednici sa njim ka zajednickom razvitku.H*****
... Karl Marks: "Sta cc biti od Turske u Evropi", Borba, God . I, str. 205. - Izraz Vi so ka Porta, omenjcn v navcdku. je do leta 1922 predstavljal diplomatski naziv za tursko vlado. (op. UL) . ... Karl Mann: Oas Selbstbestimmungsrecht der Osterreichischen Nationen .. , .. Ocr Kampf.. , XI. S. 204. u . . Engels: .. Oewalt und Okonomie bei dcr Hcrstcllung des neuen Oeutschen Reichcs" , .. Neue Zeit, XIV. S. 687 . ..... Karl Mann: "Voraussetzilngen der Internationale .. , Ocr Kampf, XI. S. 3.

87

U izlaganju prednje diskusije jasno se ocrtava kakav treba da bude program nase partije 0 nacionalnom pitanju. Prema nasem misijenju u programu nase partije treba nacionalno pitanje ovako formulisati: N. R. P. J. kao politieki predstavnik jugoslovenskog proletarijata, stojeci na principu nepomirljive klasne borbe, smatra: I) Da, i ako govore jednim jezikom, Slovenci, Hrvati, Srbi i Bugari se ne osecaju jednim narodom. To je posledica suprotnosti kapitalistickih interesa pojedinih pokrajina. 2) Da je pocepanost Juinih Slovena toliko velika, tako da nje nece potpuno nestati u kapitalistiekom drustvu i zbog toga se danas sa njom mora racunati . 3) Da je interes klasno svesnog proletarijata, da se izvrsi ujedinjenje Juinih Slovena, jer time raste njegova borbena moe i ima vise izgleda na pobedu . S toga ce se N. R. P. J. boriti za stvaranje Federativne Socijalisticke Republike Juinih Slovena u koju imaju ub kao ravnopravni elanovi Slovenci, Hrvati, Srbi i Bugari. U pogledu resenja nacionalnog pitanja u Jugoslaviji N. R. P. zahteva: I) Da se prizna puno pravo samoopredeljenja svima narodnostima Jugoslavije. 2) Da se iZVTSi plebiscit U ovom smislu, a na ovaj nacin: a) Svaka pokrajina Jugoslavije ima izabrati zasebnu konstituantu, koja ce slobodno odluCiti 0 njenom poloiaju u driavnoj zajednici. Konstituante pojedinih pokrajina imaju biti sastavljene od izabratih predstavnika svake opstine u dotienoj pokrajni. b) Posle zavrsenog rada pokrajinskih konstituanta, da se sastane opsta konstituanta, koja ce doneti Ustav za celu zemlju na principu sporazuma, a oe nadglasavanjem . c) Odluke pokrajinskih i opste konstituante imaju postati izvrsne tek kad ih izgJasa ceo oarod referendumom. Pravo gJasa i za izbor clanova konstituanti i za referendum ima biti opste, jednako, neposredno i tajno, kako za Ijude tako i za zene. Radeb na ostvarenju svojih principa i gore postavljenih zahteva N. R. P. J. treba, da razvije najiivlju propagandu 0 nacionalnom pitanju. Ona treba da dokaie svakom proleteru, celom radnom narodu Jugoslavije, da on nema nikakvog interesa u nacionalnim borbama, da je njegov najveCi interes u pobedi proletarijata nad burioazijom, "da je pobeda proletarijata nad burioazijom istovremeno pobeda nad nacionalnim i industriskim konfliktima, koji i dandanas stavljaju razliene narode u neprijateljski poloiaj jedne spram drugih. Zbog toga je pobeda proletarijata nad burioazijom istovremeno signal oslobodjenja porobIjenih nacija~(. ****
Marksov govor kod ... Faternal Dem ocrats",
Mi~ljene so volitve v Narodno skup~cino Kraljevine SHS, 18. marca 1923. Misljen je znameniti hrvaski filolog Vatroslav Jagic (1838-1923), clan lugoslovanske aka~ demije znanosti in umetnosti v Zagrebu, dopisni clan Akademije znanosti v Petrogradu in Drustva srbske literature v Beogradu (vse od leta 1869), izredni profesor za primerjalno filo1ogijo na Univerzi v Odesi (izvoljen leta 1871), predavatelj na kaledri za slovansko filologijo Univerze v Berlinu (izvoljen leta 1874), profesor na Univcrzi v Pctrogradu in clan petrograjske Akademije znanosti (v letih 1880- 1886) ler naslednik Frana Miklosica (od leta 1886) na katedri za slovansko filol ogijo na Univerzi na Dunaju. Njegovo najbolj znano delo je irllo leta 1910 v Petrogradu pod naslovom Zgodovina slovanske filologije.
I

88

) Karl Marx in Friedrich Engels. Upor Poljakov v ruskem delu Poljske (v 1. i. kongresni Poljski) leta 1863, je pritegnil pozornost in simpatije evropskih demokratov in mednarodnega delavskega gibanja. K temu so velik o pripomogli poljski emigranti, ki so liveli v Evropi. Emigranti iz zadu~ene poljske vstaje leta 1863 so igrali pomembno vlogo tudi v Pari~ki leomuni.
4

St.
K D1SKUSIJI 0 NACIONALNOM PITANJU

11

Kako ce na Zemaljskoj Konferenci nase partije biti na dnevnom redu i nacionalni problem u Jugoslaviji, donio je Centralni Odbor odluku, da se u nasoj stampi javno diskutuje 0 tom pitanju.' Sa ovim clankom otvaramo u Borbi(( diskusiju i molimo sve nase drugove, koji lele da pisu po tom problemu, da nam posalju svoje clanke .
Poziv uredni~tva Borbe na udeld:bo v razpravi 0 nacionalnem vpra~anju . - Borba, leto II , It. 29, 9. 8. 1923. ! Sklep 0 tem , da se v tisku legalne NDSJ odpre razprava 0 nacionalnem vprabnju je bil sprejet na II . ddavni konferenci KPJ, ki se je zbrala od 9. do 12. maja 1923 na Dunaju.

St.

12

RAZVITAK I SUDBINA NACIONALNOG PITANJA KOD JUGOSLAVENA* Razvitak slavenskih naroda na Balkanu bio je u srednjem veku navalom Turaka zadrfan i prigusen i dobio je tek u XIX. veku pod vodstvom burfoazije novi polet. Stotinu godina kapitalistickog i burfoaskog razvitka dovelo je do stvaranja drfave SHS.' Devetnaesti vek pokazao je u razvitku balkanskih Slavena jednu novost prema srednjem veku. Turska vlast, koja je na Balkanu trajala vise od 400 godina, promenila je delimicno pravac razvitka, najace kot Srba. Sediste Srba pomaklo se je silno na sever i zapad. Nekadasnja sredista srpske drzavc, Pec, Prizren, Kosovo danas su nastanjena Albancima, srediste nove srpske drfave je Sumadija i Beograd, a stotine hiljada Srba naselili su Vojvodinu, Siavoniju, Hrvatsku, Bosnu i Dalmaciju. Ova je seoba, avo mesanje pravoslavnih istocnih i katolickih zapadnih plemena stvorilo realnu baw srpsko-hrvatskom narodnom jedinstvu. U srednjem veku Srbi su bili okrenuti
Clanek Anteja Cilige (psevdonim Mt.). - Borba, leto II, ~t. 29, 9. 8. 1923.
Ante Ciliga (roj. 1898), eden od vidnej~ih jugoslovanskih komunistov v prvi polovici dvajsetih let. Najprej clan hrvaske socialnodemok ratske slranke. v kalero je stopil kot student leta 191 8, nato od leta 1920 clan KPJ . V letu 1922 delal v aparatu KPJ v Pragi in na Dunaju, leta 1923 bil sekretar Pokrajinskega komiteja KPJ za Hrvasko in eden od urednikov Borbe.

89

prema istoku i jugu. Izgledalo je da ce biti od Srba, Makedonaca i Bugara stvorena jedna ddava i da ce ani postati jedan oarad. U XIX. veku, posle turskog gospodstva, Srbi su bili otrgnuti od Bugara, dapace i od Makedonaca i baceni prema Hrvatima, ciji je razvitak u srednjem veku bio jos davno pre nego srpski zaddan od Franaka, Mletaka i Madzara, ali koji su se u XIX. veku ponovno pridigli te dali i katolickim plemenima u Bosni i Dalmaciji hrvatsku narodnu svest. Umesto nekoliko plemena u srednjem veku, sad su se formirala sarno dva: katolicko hrvatsko pleme i pravoslavno srpsko. Ali ta dva plemena nisu zivela jedan pokraj drugoga, nego jedan unutar drugoga; nemoguce je skoro izmedju njih povuCi granicu. No kako je potreba kapitalizma, kako je princip budoaske vlasti teritorijalno-nacionalna ddava, to su najbolji i najdalekovidniji ideolozi burzoazije jednog i drugog plemena bili prisiljeni da proglase nacionalno jedinstvo tih dvaju plemena, da bi mogli zahtevati samostalnu nacionalnu driavu za teritorij, koji je bio nastanjen od aba piemena. Ideologija srpsko-hrvatskog narodnog jedinstva odgovarala je potrcbama i tendencijama historijskog razvitka bUrZoazije i kapitalizma kod Srba i Hrvata i ona je bila glasana jednako od najboljih knezova i drzavnika u Cetinju i Beogradu 2 kao i od Gaja. Strosmajera - i Starcevica. 3 Da, i Starcevica. Starcevic bio je - mutatis mutandis - hrvatski Pasic: 4 on je bio za jedinstvo, ali pod hrvatskim imenom i hegemonijom. On nije priznavao ~>Srbe. kao sto sad Pasic (a i Pribicevi6t De priznaju Hrvatc. Kad je dakle rec 0 historijskom pravcu nacionalnog razvitka Srba i Hrvata ooda se ovaj nesumnjivo krece u smeru narodnog jedinstva i postepenog stapanja Srba i Hrvata u jedan narod. Protivno nego na pr. kod Rusa i Ukrajinaca, gde ukrajinski narodni preporoditelji i svi veliki politicari i pesnici proglasuju nacionalnu samostalnost Ukrajinaca, dakle protivno nego kod Hrvata i Srba. Ali i ovaj, kao i svaki historijski proces, treba vremena, protivne struje cesto su puta vrlo jake i zapreke se tesko odstranjuju. Dosada su se pokazale dye glavne zaprcke, ekonomska zaostalost i budoaska pohlepa za profitom. I kod Srba i kod Hrvata igra jos uvek daleko najvazniju ulogu primitivno seljacko gospodarstvo, pre rata jos vise nego sada (osobito kod Hrvata), a seljacko gospodarstvo kao sto je poznato, ne oseca potrebu veceg tdista i vece nadonalne ddave; seljacko gospodarstvo nosilac je plemenske ogranicenosti. Seljastvo nije imalo pre rata pojma 0 narodnom jedinstvu, one je bilo apsolutno hryatsko iii srpsko. Industrija, kapitalizam, budoazija sacinjava tanak sloj naroda, produktivna sposobnost srpsko-hrvatske burzoaske klase malena je, ona je mogla da svoje produkte sasvim lako proda unutar plemenskog trzista pa se je zato i nasa budoazija konkretno zadovoljavala sa plemenskom ddaYom i ako su njezini najbolji teoreticari, shvacajuCi historijski proces, stajali na principu narodnog jedinstva. Srpska budoazija nije zelela Jugoslaviju, nego Veliku Srbiju (naravno sa Bosnom, Juznom Dalmacijom, Sremom i Vojvodinom), a najdublja zelja hrvatske burzoazije bio je trializam - spojenje jugoslavenskih zemalja bivse Austro-Ugarske u jednu federativnu drzavu sa Austrijom i Madzarskom pod hrvatskom hegemonijom (Velika Hrvatska). Juzna Dalmacija, Bosna, Slavonija i Vojvodina bile su sporne za obe strane. Ali dosle su i druge zapreke: Madzari nisu hteli da pristanu niposto na stvaranje Velike Hrvatske i hrvatska budoazija stavljena pred alternativu iii da zivotari rasparcena pod Nemcima i Madzarima iIi da se spoji sa srpskom burzoazijom, prihvatila je ovo poslednje, kao

90

manje zlo. Tako je nikla hrvalsko-srpska koalieija' i lako je TrumbiC' dospio za vreme svetskog rata u inostranstvo. Ali niti polofaj srpske bUrZoazije

nije bio nisla laksi. Da se slvori Velika Srbija Irebalo je razbili Auslro-Ugarsku, jednu velesilu. Za 10 se je Srbija pripojila Anlanli. Ali ni 10 nije bilo dosla. Trebalo je spojili se i sa pOllacenim auslrijskim narodima: Cehoslovaeima, PoIjaeima, Rumunjima, pa i - Hrvalima, lim vise slo Anlanla, kad se jedanpul odlucila na razbijanje Monarkije, nije hlela da cuje za Veliku Srbiju, ne zeleCi zbog t. zv. nemacko-madzarske opasnosli - rala izmedju Srba i Hrvala, do cega bi neminovno doSlo, kad bi se pokusalo osnovali Veliku Srbiju, u koju bi doSle i zemlje u kojima ima ogroman broj Nesrba. Tako je i Pasic i srpska burzoazija prihvalila - kao nuzno zlo - program pOlpunog jedinslva Srba i Hrvala i slvaranje danasnje Jugoslavije. Danasnja Jugoslavija i ako ona lezi na liniji historijskog razvilka i ako znaci veliki hislorijski napredak prema slanju, koje je vladalo pre rala, naslala je u vremenu, kad objeklivni i subjeklivni uslovi (ekonomski razvilak i iskrena svesl kod bUrZoazije 0 njenoj pOlrebi) nisu jos bili sazreli i olud pOlicu njezine sadasnje leskoce. Hrvalska bUrZoazija docekala je Jugoslaviju sa slrahom, a srpska sa mrZnjom. Cilava polilika Pasiea, koga slvarno podupire eela srpska bUrZoazija, sasloji se od prevrala g. 1918. ovamo u tome, da iIi iz Cilave SHS' ucini Veliku Srbiju, iIi da posle iskljucenja Hrvalske i Siovenije 9 )'popravi historisku )'gresku i ostvari ).ideainuc( Veliku Srbiju. Na cemu smo dakle sada? Sla je suslina, kakav je ekonomski sadrZaj plemenskih borbi , koje se u svoj)eslini vode pred nama od g. 1918. pa do danas? Kakovi su izgledi Ie horbe? Sla je nas zadalak? Kazali smo, da danasnju Jugoslaviju nije masa niti jedne plemenske burzoazije zelela, da 0 seljastvu i fie govorimo. Jugoslavija je dakle ),oulno zlo, delo kompromisa izmedju srpsko-hrvalske burioazije. (0 Slovencima govorit cemo posebno). Iskreno ju je zeleo lek jedan mali deo burzoazije, nacionalislicki ideolozi i vecina radniekog pokreta. U novu driavu uSle su bUrZoazije ekonomski i politicki nesrasle, pocepane, nejednako razvijene i uzajamna je borba brzo zapocela. Hrvatska i slovenska bUrZoazija uSle su ekonomski jaee razvijene (induslrija, bankarslvo) od srpske bUrZoazije, koja je medjutim imala na svojoj strani brojacnu nadmocnosl Ie vojnieku i drzavnu vlasl. Kad se uzme u obzir celokupna snaga, onda se mora konslalovali, da je srpska burzoazija jaea od hrvalske. Svoju apsolulnu nadmocnosl srpska je bUrZoazija iskorislila, da se finansijski ojaea na racun hrvalske i slovenske burioazije, da popravi svoje ralne gubilke ild. To ne bi bilo ni loliko slabo. Hrvalska i slovenska burioazija podelila bi svoje profile sa srpskom bUrZoazijom, pa mirna Bosna.1O Ali srpska burioazija nije se na lome zauslavila. Kad je videla, kako je slalko uzimati ).ceparadjcc( i poreske kontribucije iz okupiranih, odnosno oslobodjenih preeanskih krajeva,ll ona je smislila vrlo jednoslavan plan: zaslo da mi - srpska burioazija - lomimo glavu u zaoslaloj Srbiji sa dizanjem fabrika, rudnika, raznih induslrijskih i sumskih preduzeca, kad loga svega ima kod crno-zulih Hrvala i Slovenaca. Oni neka vode svoju induslriju, a od loga neka nama, oslobodiocima i pobednicima davaju milione! Mi cerna za to da upravijamo(c , t. j. vladamo i predslavljamo nasu veliku oladzbinu. Za 10 je srpska burioazija na smet ).centraiisticka. Smisijeno, llcinjeno. Precanska u prvom redu hrvatska i slovenska burioazija prisiljena je da daje veliki deo svojih profila direklno i indireklno (preko drfavne kase) srpskoj burioaziji, koja na laj naein, po91

put feudalnih Turaka, ne vrsi nikakove ekonomske funkcije, vee zivi parazitski

na racun isisavanog i porobljenog precanskog radnistva i pucanstva, koje mora da daje dvostruke terete: jedne svojoj, a druge srpskoj burZoaziji. Od ogromnih rniliona , od kojih na taj nacin dolazi ne sarno bez rada, vee skoro i bez ikakove ekonomske i socijalne funkcije srpska krupna radikalska bUrZoazija, daje ona jedan manji deo sitnoj bUrZoaziji (demokratima) i oprasta terete seljacima, da osigura sebi njihovu solidarnost protiv separatista, koji hoee da upropaste driavu. Srpska bUrZoazija kusa dopace da korumpira i srpski radnicki pokret, dajuei mu veee politicke i ekonomske slobode, nego radnicima izvan Srbije, da bi stekla barem njegovu ~~neutralnost( u svojoj borbi protiv separatista(. A sta hrvatska bur:i:oazija? Srpska burzoazija optuzuje je, da je njezin cilj da ekonomski porobi Srbiju i da je sve ovo, sto vlada srpske bUrZoazije cini, sarno nuzna obrana pred najezdom hrvatsko-zidovsko-nemacko-madZarskog kapitala. Tu treba da delimo zelju i snagu. Hrvatska burzoazija, poduprta i od stranog kapitala, bez sumnje bi zelela (i zeli) prosiriti svoju eksploataciju na srpske krajeve. Ali u svetu treba imati i snagu, da se zelje ostvare, a ta u potrebnoj za to meri manjka hrvatskoj bUrZoaziji, tako da se hrvatska burzoazija prakticno i konkretno, t. j. stvarno ne bori za eksploataciju Srbije, nego za politicku j ekonomsku ravnopravnost sa srpskom burZoazijom. To se nada postiCi u formi autonomija. Ekonomski razvitak Srbije ne ugrozava dakle fakticno hrvatska burzoazija, nego je koCi srpska bUrZoazija, jer ova imajuCi mogucnosti parazitskog bogacenja na racun tudjih zemalja, ne brine se za gospodarski napredak i rascvat svoje vlastite zemlje. Protivu hegemonije srpske bUrZoazije, koja znaci politicko porobljenje i dvostruko ekonomsko izrabljivanje nesrpskog pucanstva ustaju citave pokrajine i sve klase. Prva i u najjacoj meri ustala je bila radnicka klasa, na celu sa srpskim radnicima. Oko komunistickog pokreta Jugoslavije bile su se okupile i siroke mase nacionalno potJacenih naroda i plemena Jugoslavije. To je bio jedan od najvaznijih razloga, da so je srpska burzoazija bacila g. 1921. onako zverski i nasilno na radnicki pokret." Posto je potukla prvog neprijatelja radnike - srpska se je bUrZoazija okrenula prema ostalima, u prvom redu prema hrvatskoj burzoaziji. Ova nije mogla da pruZi jedan veliki direktni otpor, jer njezin program autonomisticke i monarhisticke Jugoslavije ne odgovara psiholoskom raspolozenju i osecanju hrvatske sitne bUrZoazije i seljastva. Poznato je nairne, da je ideologija konzervativnija od ekonomije i da stanovita ideologija zivi cesto puta jos i onda, kad su presta Ii da egzistiraju ekonomski uslovi, koji su je stvorili, u takvom slucaju stara ideologija ne propada, nego se ).razvija(, prima u sebe nove elemente i akomodira se novim prilikama. Takav je bio sada slucaj u Hrvatskoj. Program hrvatske bUrZoazije, koji je bio nov za hrvatske rnase, nije bio od ovih primljen, vee su ove izgradile sebi na temelju starih nazora i novih iskustava svoju vlastitu ideologiju. Ta je olicena u Radieevom pokretu: Od starega ostalo je u njima cisto hrvatstvo i poseban hrvi'tski narod, od novoga (ratno iskustvo) seljacko-republikansko uverenje; oni su u jednu ruku za samostalnu hrvatsku republiku, ali su u drugu ruku i za Jugoslaviju, tek sa drugim ustavom. Ova ideologija, kolikogod protivurecna, ona nije delo kakvog suludog demagoga, vee je ona jedan historijski proces, ona je jedan napredak prema duhovnom stanju u kojem su zivele seljacke mase pred ratom. Hrvatska burzoazija, stavljena pred izbor iii da trpi srpsku hegemoniju iii da podupire Radica, odlucila se je za ovo poslednje (iza sto je neko vreme

92

kusala da ga i progoni), uverena, da ee otpor hrvatskog seljastva protiv srpske hegemonije maei kanaiizDvati, osobito uz porooe konzervativnog vodstva, U svoju korist. Radic se danas stvarno bori za autonomisticko uredjenje Jugoslavije, sta je vise, to su zelje i prazne reci za masu. Kakovi su izgledi? Ko je pray, a ko kriv? Apsolutne istine i pravde nema. Sve vredi relativno, sve vredi pod stanovitim llslovima, historijski organiceno. Kad dakle gledamo OYU borbu sa stanovistva historijskog razvitka (a to kao revolucionarni marksisti moramo), onda moramo konstatovati, da je historijski razvitak sad na strani hrvatske burzoazije, a srpska bUrZoazija da ga koCi. Hrvatska bUrZoazija i Hrvati stvarno su za narodno jedinstvo (jer nisu u stanju da provedu svoju hegemoniju u SHS, niti da stvore veliku Hrvatsku, vee se, po nuzdi. zadovoljavaju sa ravnopravnoscu sa srpskim, a srpska bUrZoazija na recima je doduse za narodno jedinstvo, ali njezina fakticna politika jeste politika plemenskog terorizma, obespravljenje i isisavanje citavog teritorija gde stanuju Hrvati (i uopee Nesrbi), dakle je svojim deli rna protiv historijskog napredka i stapanja Jugoslavena, u jedan narod. Narodno jedinstvo Pribieevieu je sarno krinka da uspostavi srpsku hegemoniju i tamo, gda ima sarno 1% Srba. Treba covek da je ideoloski neznaliea iii politicki beskicmenjak (0 ekonomskoj zainteresovanosti da De govorimo) pa da De uvidi takticno nejugoslavenstvo oficijelnog jugoslavenstva. Historija pobedjuje. Hegemonija srpske bUrZoazije, koja je sad uzrok i nosilae plemenske borbe, bit ee sfUsena. Danas iii sutra od hrvatske iii slovenske bUrZoazije, iii seljastva iii od jugoslavenskog radnistva. Pred ekonomskim razvitkom (ne pred nasim zeljama) bajunete postaju bespomoene. o izgledima pada ovog relima i ulozi jugoslavenske radnicke klase u borbi protiv njega govorit eemo u drugim claneima.
Mi~ljena je Kraljevina SHS. Miljeni sta upravni in drfavni sredi~Ci Kraljevine troe gore in Kraljevine Srbije. J Na~teti - Ljudevit Gaj, kof Josip Juraj Strossmayer in Ante Starcevic so bili najvidneji predstavniki hrva~kega nacionalnega gibanja v 19. stoletju. 4 Nikola Pa!ic (1844-1926), vodja srbske Narodne radikalne stranke in vodilni srbski politik med prvo svetovno vojno, je bil po nastanku jugoslovanske drfave veckrat predsednik jugoslovan skih vlad in simbol velikosrbske politike ter vidovdanskega politicnega sistema. S Svetozar Pribicevic. 6 Hrvako- srbska koalicija je bila politicna povezava hrva~kih in srbskih strank v banovini Hrvatski. Nastala je leta 1905 na osnovi politike .. novega kurza .. , tj. nove usmeritve hrvdke polil ike, ki je zagovarjala slogo s Srbi, pomirilev z ltalijani in morebili tudi z Maduri zaradi oblikova nja siroke fronte v boju proti nemskemu Dunaju kot mocnemu oporicu imperialisticnega Drang nach Osten. Politiko novega kurza so leta 1905 razglasile hrvaske stranke v 1. i. Rdki resoluciji , srbske pa v t. i. Zadarski resoluciji. Cilj Hrvdko-srbske koalicije, ki so jo tvorile Hrva~ka stranka prava, Napredna stranka, Srbska samostojna stranka, Srbska radikalna stranka in Socialnodemokratska stranka Hlvaske (do leta 1906) je bil, da bi zdrufene hrvake in srbske stranke s podporo koalicije opozicijskih madiarskih strank zrusile madfarski reiim na Hrvaskem in zacele z bojem proti nemski prevladi v Avstro-Ogrski monarhiji. Koalicijaje zmagala na volitvah v hrvaski Sab~r in je vladala v Saboru vse do konca prve svetovne vojne. Palitika Hrvasko-srbske koalicije je predstavljala predvsem kompromis z ogrsko vlado, da bi se ohranil nek subdualislicni status Hrvaske v Habsburski monarhiji , v perspektivi pa je teiila tudi po zdrui:itvi vseh jugoslovanskih pokrajin s Srbijo. Najvecja zasluga Hrvasko-srbske koalicije je bila v tern, da je na HrvaSkem zmanjaia nasprotja med srbsko in hrvdko burioazijo ter onemogocala vladajocim krogom na Dunaju in v BudimpeSti, da bi sprli Hrvate in Srbe in preko tega pavecali svoj pritisk na Hrvasko. 1 Ante Trumbie (1864-1938), hrva~ki politik, pred prvo svetovno vojno voditelj dalmatinske Stranke prava in eden izmed nosilcev politike .. novega kurza .. . Med prvo svetovno vojno predsednik Jugoslovanskega odbora, organizacije jugoslovanskih mescanskih politikov-emigrantov iz
I

93

A vstro-Ogrske, ki so v tujini delovali s ciljem, da se dosei:e zedinjenje jugoslovanskih narodov in ustanovi njihova skupna jugoslovanska driava. Po nastanku Kraljevine SHS njen prvi zunanji minister in delegat na Pari~ki mirovni konferenci v letih 1919-1920. Leta 1920 izvoljen v Ustavodajno skupsCino Kraljevine SHS, v kateri je nastopal proli unitarizmu in centralizmu in se zavzemal za tako ureditev jugoslovanske drfave, ki bi upostevala nacionalne, zgodovinske, kulturne in verske posebnosti v Jugoslaviji. Po sprejemu Vidovdanske ustave zastopal izrazito federalisticno stalisce in podpiral prizadevanja za obrambo hrvaske nacionalne individualnosti. 8 Misljena je Kraljevina SHS. 9 Z izrazom izkljucitev (bolj znan izraz je bil amputacija), je miSljena pretnja vladajoCih monarhocentralisticnih in velikosrbskih politicnih krogov, ki so bili blizu jugoslovanskega driavnega vrha , pa tudi samega kralja Aleksandra Karadjordjevica, 0 amputaciji Hrvaske in Siovenije od Jugoslavije oziroma srbskih pokrajin ... Taksna amputacija, s katero je centralisticni refim velikosrbske burzoazije zapretil v casu jugoslovanske drzavnopoliticne krize, nastale poleti 1923 po polomu Markovega proto kola, naj bi bila izvedena po izloCitveni crli, ki bi tekla od Virovitice in Grubisnega polja do Siska, vkljucno s Karlovcem in reko Kupo do morja tako, da bi k temu amputiranemu ozemlju pripadali ~e hrvasko Primorje od Bakra do Reke ter Siovenija. Ostali del jugoslovanskega ozemlja - jugovzhodno od te crte - bi tvoril Veliko Srbijo, ki naj bi stem bila mirnejsa in svobodnejsa za politicno zivljenje: Groinja 0 amputaciji je zelo grobo prizadela jugoslovansko politicno custvo med Slovenci in Hrvati in destabilizacijsko vpJivala na politicno zivljenje v Jugoslaviji. Tej groznji so na Slovens kern in Hrvaskem nasprotovali tako jugoslovansko usmerjeni centralisticni politiki kot tudi nosilci federalisticnih zahtev. 10 Misljen je izraz, s katerim se je izvorno oznacevalo politicno prepricanje, naj bosansko vprasanje medsebojno uredita srbska in hrvaska burfoazija, prebivalstvo Bosne pa naj tako resitev mirno sprcjme. I I Avtor na tern mestu uporablja srbski izraz "precanski haji. Ta izraz se je nanasal na podrocja, katera so pred ustanovitvijo jugoslovanske drfave pripadala Habsburski monarhiji. Izhajal je iz zemljepisne oznake njihove lege "prek .. Donave, Save in Drine - gledano seveda iz Beograda. 12 Avtor na tern mestu opozarja na Zakon 0 zasciti drfave, s katerim so bili prepovedani KP J in njeni sindikati in s katerim je bila sprozena splosna ofenziva kapitala proti revolucionarnemu delavskemu gibanju.

St.
SAMOODREIlENJE NARODA U JUGOSLA VIJI*

13

Neprijatelji predbacuju cesto marksistickoj oauci i metodi dogmatizam; dapace i reformisti, kad su poceli da revidiraju marksizam, opravdavali su svoje istupanje sa time, sto je ortodoksni marksizam dogmatican. Istina je doduse, da je unutar radnickog pokreta postojalo i dogmatsko krilo. Ali rad samoga Marksa, rad njegovih revolucionarnih naslednika i najzad praksa ruske revolucije pokazuju svakome, kome ne fali dobra volja i ko nije rob burzoaskih predrasuda, kako je marksizam daleko od dogmaticnosti. Marksizam, kao "SVaka zoaoost, ima svoje granitne temelje, njegova praksa ima uvek svoju crvenu nit, ali marksizam, svestan da je radnicka klasa os novoga sveta, uzima U obzir, U prosudjivanju drustvenih odnosa i situacija i odredjivanju svoje akcije, i sve os tale elemente komplikovanog drustvenog zivota, gleda uvek na sustinu stva-

* Clanek Anteja Cilige (psevdonim Mt.). - Borba,leto Il, st. 3(.1, 16. 8. 1923. - K Ciligovemu clanku je urednistvo Borbe dalo naslednji pripis: .. Kako ovaj C1anak, tako i svi ostali cianci 0 na cionalnom pitanju, koji su potpisani sa sifrom iii punim potpisom, predstavljaju pojedina gledista u partiji. Prema tome partija kao celina i urednistvo 'Borbe', koja je njen organ, ne mogu preuzeti odgovornost za ispravnost svih izvoda pojedinih pisaca.

94

ri, na njihov objektivni saddaj; ne gleda na borbe, dogadjaje i situacije kao na

gotove, nepokretne. apstraktne i dogmatske stvari, vee ih gleda u historijskom previranju, u historijskom procesu. ledna forma zivota, drfave i drustva, iii realni saddaj jedne ideologije danas moze bili napredan, a sutTa reakcionaran. Iz pozitivnog radja se negativno, iz negativnog pozitivno. No uza svu raznolikost i protuslovje, koje susrecemo, vrlo su mnogobrojna i vrla snazna u svim vremenima, ipak ide zivot i drustvo dalje, razvijaju se i to postupno i sa unu-

tarnjom zakonitoseu. Pokazalo se, da i historija, za koju se dugo mislilo da se njezin tok odredjuje pukim slucajnostima, ima svoju zakonitost, slicno kao sto se i sve prirodne pojave desavaju po stanovitoj zakonitosti. Dokazalo se dalje, da historijski razvitak covecanstva ide paralelno sa razvitkom sredstava za proizvodnju. Razvitak sredstava za proizvodnju jeste osnovica, nad kojom se odi-

grava say razvitak i napredak drustvenog i duhovnog zivota covecanstva . Krivica~( je Marksizma u tome, sto on vidi [i]stovremeno i citavu raznolikost i potpuno jedinstvo drustva, sto on vidi ne sarno protuslovlje sadasnjosti, nego i pravac historijskog razvitka, dakle buduenost. Ne doduse vecnu buduenost, nego buduenost, u koliko lezi ona vee u sadasnjosti, u koliko je uslovljena snagama, koje vee danas postoje.
Sa takovirn opstirn stavorn prilaze revolucionarni rnarksiste nacionalnom pitanju. Oni nemaju jednu forrnulu za sva vremena i za sve zemlje. Prema raz-

nolikosti stvarnih prilika i historijskih situacija i njihov je konkretni stav raznolik; dosledni medutim uvek u tome, da se njihov stav i akcija uvek kreeu na liniji historijskog razvitka, jer tako ubrzavaju pobedu svojih krajnih ciljeva: rusenje kapitalizma i uspostavu socijalistickog drustva. Da predjemo na Jugoslaviju. Jugoslavenski socijalisti od uvek zastupaju glediste, da narodno jedinstvo i jedinstvena drfava Srba, Hrvata i Slovenaca odgovara historijskim potrebama Jugoslovena. To je glediste bilo izrazeno pre rata i u jednoj zajednickoj rezoluciji jugoslovenskih socijalista iz Austrije i Srbije.' To je bilo nase stanoviste i kod prevrata g. 1918. Mi smobili i ostali protiv plemenskog separatizma. No dogadjaji su nas poucili, da nasa bUrZoazija nije dorasla svojim zadacima; jugoslovenstva je iz zivota nestalo (on je ostao tek u nekoliko na recima), plemenski separatizam je sasvim osvojio polje. Nakon 5 godina od ujedinjenja postoji u Jugoslaviji rat i fronta izmedju 3 velike plemenske vojske. Plemenski separatizam pokazao je svoje reakcionarno lice i svoje nasilnicke papke najpre kod srpske burZoazije. Ddmah posle ujedinjenja pokazala je srpska bUrZoazija svoje historijsko stvaranje: ona je uvela prosto okupatorski rezim nad celom Jugoslavijom i, kao najjaca, dala je svome separatizmu karakter plemenske hegemonije. Dna svoj
piemenski, sovinisticki i hegemonisticki karakter pred srpskim masam a ni ne

krije, tek kad opsti sa Hrvatima i Slovencima, iIi kad im hoce hegemoniju da
malo zaseeeri, onda govori
0

)jugoslovenstvu i )jedinstvll. Plemenski separa-

tizam, koji je imao kod Hrvata ne manje ekonomskih i psiholoskih uslova, nego kod Srba, razbujio se na to punom snagom. Hrvatski separatizam, a kasnije i slovenski, razvili su se kao reakcije, kao obrana pred separatizmom, odnosno hegemonijom srpske burzoazije. Plemenska borba nije ugrozila sarno jedinstvo i egzistenciju nacionalne drfave, vee ugrozava i radnicki pokret. Zestina plemenskih borbi vodi mase u plemenski bUrZoaski tabor. Zato mi i sa tog stanovista treba da radimo na tom, da nestane plemenskih borbi. Plemen-

95

skih ce borbi nestati, barem u ovako sudbonosnom obimu, tek kad padne rezim srpske plemenske hegemonije i bude zamenjen reiimom plemenske ravnopravnosti. Da se odstrane posledicc, treba odstraniti u prvom redu uzroke. Mi sma brzo uvidili novo stanje stvari i nas je pokret brzo zauzeo stav

protiv nasilnog i hegemonistickog centralizma. Mi smo podvrgli sve zlocine i nasilja centralizma najostrijoj kritici. No prilike zahtevaju da se zauzme i pozitivno stanoviste.

Mi smo protiv sadasnjeg centralizma. I sta da dodje na njegovo mesto? Neki bolji centralizam iIi autonomije, federacija iIi raspad Jugoslavije? Analiza ekonomske i drustvene strukture, koju smo podali u poslednjem clanku (vidi prolli broj .. Borbe,,),' pokazuje nam da nale plemenske burzoazije nisu sposobne za drugu politiku, nego kakovu sad vode, dakle da svaki centralizam u ovim prilikama postaje u Jugoslaviji onakav, kakav je sadanji. Neku stanovitu ravnotezu medju piemenima, a time i uslov za njihovu ravnopravnost i postepeno stapanje moze se postiCi sarno autonomistickim uredjenjem Jugoslavije. Jugoslavija iIi ce biti uredjena autonomisticki iIi ce se raspasti. Prema tome stanju mi ne mozemo ostati neutralni. Mi dodule priznajemo (to pise glavni organ nase partije beogradski ..Radnik,,) hrvatskom i slovenskom plemenu pravo, da osnuju svoje samostalne driave,' ako bi ih hegemonizam srpske burzoazije na to naterao, mi priznajemo njima dakle potpuno pravo samoodredjenja i do otceplenja. (To priznaje i Stojan Protic,' pa i svi oni Srbi, koji su za amputaciju,' iako sarno jed nom delu Hrvata.) Ali to nije nas ideal. To bi bio jedan historijski nazadak za koji bi nosila odgovornost srpska burioazija. Nas vlastiti program treba da bude autonomisticko uredjenje Jugoslavije. Autonomizam je sirok pojam, treba ga konkretizovati. U prilikama, u kakovim se mi u Jugoslaviji nalazimo, sarno federativno ddavno uredjenje zasigurava 3UtOnomisticki rezim piemenima i pokrajinama, sarno federativno dd3vno uredjenje zasigurat ce plemensku ravnopravnost i taka stvoriti mogucnost plemenskog stapanja u jedan narod. Mi treba da smelo i odlucno povedemo borbu za ovo stanoviste. Sa recima necemo plemensku psihozu odstraniti; njoj treba sa delima iscupati korenje. Po svojem realnom sadriaju i po posledicama, koje ce ono da ima, ovo nase stanoviste odgovara nasem principijelnom stanovistu i u pogledu narodnog jedinstva i prava samoodredjenja naroda. Izjavljujuci'se za federalizam mi se ne identifikujemo sa hrvatskom burzoazijom,' kao sto se nismo identifikovali sa srpskom, kad smo se god. 1919. izjavili za centralizam' iIi 1909. za ujedinjenje Jugoslovena' Sta sma kazali za Srbe i Hrvate, vredi naravno i za Crnogorce i, jos u ve<oj meri, za Slovence, koji su prema Srbohrvatima u slicnom odnosaju u kojem se nalaze svajcarski Nemci prema svajcarskim Francuzima. Od slavenskih plemena zive u Jugoslaviji jos Makedonci. Oni se kroz Citavi XIX. vek razvijaju u pravcu samostalnog naroda. Sva nastojanja srpske burzoazije da ih posrbi, dosada su ostala bez uspeha. Oni predstavljaju posebnu nacionalnu individualnost ii njima treba priznati sva prava, koja otud proizlaze. Nas je pokret pogre!io sto nije jos g. 1919.' vodio agitaciju, izdavao stampu na makedonskom jeziku za makedonsko pucanstvo. Treba traziti i otvaranje skola sa makedonskim nastavnim jezikom. Pucanstvo pak neka sarno bira. hoce Ii slati decu u skole sa srpskim iIi makedonskim nastavnim jezikom. Isto tako mi treba da trazimo i slobodan kulturan i nacionalan iivot za sve ostale manjine, koje zive u SHS: Nemce, Madjare, Rumune, Bugare, Grke,

96

Arnaute lO i Turke. Talijanske manjine imadu svoje pravo privedeno i u zivot. Sta se tice granica, to su one povucene skora uzduz celog teritorija imperijalisticki, t. j. u protuslovlju sa slobodnom voljom pogranicnog pucanstva: prema Italiji na stetu Jugoslavena, a svugde drugde na stetu susednih naroda. Mi rnoramo i tu zastupati stanoviste samoodredjenja i slobodne volje naroda .
I Misljena je I. i. Tivolska resolucija, sprejeta na konferenci lugoslovanske socialnodemokratske stranke, 21. in 22. novembra 1909 v Ljubljani. Konference so se udelezili tudi predslavniki nem~koavstrijske, ce~ke, hrva~ke, bosanskohercegovske, srbske in italijanskoavstrijske socialnodemokratske stra nke. Kanferenca je v Tivolski resoluciji zahtevala preabrazbo Avstro-Ogrske manarhije na osnovi narodne avtonomije tako, da bi bile na gospodarsko enotnem ozem lju monarhije zajamcene vsakemu narodu enolnost, sa mostojnost in samouprava v vseh narodnokuIturnih zadevah ne glede na zgodovinske meje. Kar zadeva jugaslovansko vpra~anje, je Tivolska resolucija posta vila za najvainej~i cilj social nih demokratov popolna narodno zdruiitev vseh lugoslovanov ne glede na razlicnost njihavih jezikov, vere in pisave. 2 Misljen je clanek Anteja Cilige Razvitak i sudbina nacionainog pitanja kod lugoslovena", objavljen v Borbi, leto II, ~t. 29, 9. 8. 1923. - Glej dok. 51. 12. , Avtor na tern mestu verjetno misli na clanek .. Ni diktatura, ni amputacija, vee samoopredeljenje naroda, ki ga je objavil Radnik-Delavec 22. julija 1923. Clanek ni iz~el v okviru razprave a nacionalnem vpra~anju, saj v glavnem obravnava takratna aktualna notranjepo1iticna vpra~anja v Jugoslaviji. Zato tudi ni uvr~cen v zbornik. Vsebuje pa naslednje jasno izrazeno stali~ce: .. Radnicka klasa istice parolu stvarnog prava naroda na samooprede/jenje. do krajnih konzekvenca toga prava, Ii do formiranja zasebnih drlova . - Glej Radnik-Delavec, leto II, t. 63, 22. 7. 1923. Stojan Protic (1857-1923), srbski politik in eden od voditeljev srbske Narodno radikalne stranke. Decembra 1918 izbran za predsednika prve jugoslovanske vlade, leta 1920 ponovno predsednik vlade. S. Protic se je zavzemal za decentralizirano abliko drZavne ureditve, po kateri naj bi bila Kraljevina SHS razdeljena na posamezne samoupravne pokraj ine, ki bi bile zasnovane znotraj zgodovinskih mej . Zaradi takih pogledov se je leta 1921 ralSel z vodstvom cent ralisticno usmerjene NRS in je iz stranke izslopil. $ 0 tern glej dok. !it. 12, op. 9. 6 Mi!iljen je veCinski del hrva~kega mdcanslva, ki je bil nosilec federalisticnih tezenj v hrva4 ki politiki. 1 Miljeni so pogledi KPl na jugoslovansko drfavo, ki jih je imela ob svojem ustanovnem kongresu ad 20. do 23. aprila 1919 v Beagradu. Takrat je KPJ v zvezi z nacionalnim vpra~anjem zagovarjala nacelo jugoslovanske nacionalne enotnosti in temu primerno je v vpranju driavne ureditve zastopala tudi centralisticni driavni koncept. 0 tern glej op. I. 9 MiSljen je cas po ustanovitvi Socialisticne delavske stranke Jugoslavije (komunistov), april a 1919 v Beogradu. 10 Albance.

St.

14

NACIONALNO PITANJE I NASI ZADACI*

Clanek Augusta Cesarca. - Borba, leta II,!it. 30, 31, 32 in 33,16.,23.,30.8. in 6. 9. 1923. - Opombe, oznacene z zvezdico, je vstavil avtor clanka.
August Cesarec (1893-1941), hrvaski knjiZevnik in publicist ter urednik revolucioarnih glasil. Pred prvo svetovno vojno pripadal jugoslovanski revolucionarni mladini, ad leta 1914 clan hrva!ikc socialnodemokratske stranke , leta 1919 Clan SDSJ(k). S prispevki sodeloval v delavskih casopisih Iskra (1919), Nova istina (1919), Novi svijet (1920), Borba (1922-1924). Kot funkcionar KPlleta 1922 potoval v Sovjetsko Rusijo in kanec tega leta prisostvoval IV. kongresu Komunisticne inter nacionale. Po vrnitvi v domovino objavljaJ navdu~ujoce C1anke 0 prvi dri.avi socia lizma. V tern casu tudi prijateljeval z Miraslavom Krlezo.

97

I. OSNOV SVIJU NASIH PITANJA, PA I NACIONALNOGA.

Za svakog marksista je, pa i za one kojima je marksizam sarno firma, izvan svake sumnje, da je postanak Jugoslavije kao driave zavrsetak jedne duge etape nase bUrZoaske revolucije; to je jedno, a drugo, da pocetak nove etape znaci progres spram vremena kad je nad nasom bUrZoazijom, proletarijatom i uopee narodom vladao austro-ugarski, odnosno (na Srbiju uticajuCi) ruski imperijalizam. Dosta je spomenuti da su i Marks i Engels progresom svojevremeno smatrali ujedinjenje Nemacke. Pa i najveei danasnji zivi marksisti Lenjin' i Trocki' u tome nas potkrepIjuju. Lenjin je jos 1914, u sporu s Rozom Luxemburg,' a u clanku 0 somoodredenju norodo, pa posle 1916. u raspravi Socijolistilko revolucijo i provo no,oda na samoodredenje priznavao to pravo narodima na Balkanu. Trocki je iste godine, vee posle pocetka rata, u brusuri Rat i Internocionolo pisao doslovno: .. U historijskom sporu podunavske monarhije sa Srbima fakticno historijsko pravo, to jest provo no rozvoj jeste potpuno na strani srpskoj, kako je to bi10 na strani Italije 1859 g.' No, on odmah dodaje: "Aka se medunarodna socijalna demokratija zajedno sa svojim srpskim delom (glasanje Lapceviea i Kacleroviea protiv vojnih kredita!)' postojano suprotstavljala nacionalnim zahtevima Srba, to nije bilo niti radi historijskog prava Austro-Ugarske na podvajanje i cepanje naroda, pa niti radi oslobodilacke ideje Habsburga, 0 kojoj do augusta 1914' niko osim crno-zutih plaeenih piskaraia nije smeo oi pisnuti . Ne, nas su vodili savsim drugi motivi. Niposto De poricuCi historijske zakonitosti srpskih teznja za nacionalnim jed instvom, proietarijat, pre svega, nije mogao resenje te zadace da poveri anima koji rukovode sudbinom srpske monarhije. Osim toga - i to je za nas bilo najvafnije - medunarodna socijaldemokratija nije mogla da htvuje mir Evrope nacionalnome delu Srba - a njihova ujedinjenje. osim evropskom revolucijom , moglo se ostvariti sarno evropskim ratom. No. od momenta kada je sarna Austro-Ugarska bacila pitanje svoje sudbine i sudbine srpstva na ratiste, za nas nije moglo biti oi najmanje sumnje da bi socijalni i nacionalni progres na jugoistoku Evrope postradao nesravnjivo vise od pobede Habzburga negoli od pobede Srba.{{ Od 1848, kad su Marksu Jugosloveni, a posebice Hrvati, bili .. mala narodnost bez svakog pocetka progresivnog razvoja spram nacionalno-demokratske driave(c i nacija kontrarevolucionarna jer se borila protiv revolucije Austrijanaca i Madara,' pa do 1914. situacija se izmenila tako da su bas Austrijanci i Madari zauzimali imperijalisticko-reakcionarnu ulogu, a Srbi, osim izuzetaka - na Zalost, ne i Hrvati i Siovenci - nacionalno-progresivnu. Smisao te nacionalne, iii cak i socijalne progresivne uloge - kako to pise Trocki - bio je, kao i svojevremeno za Marksa spram Nemacke, u tome da je ujedinjenje naroda u jednu drZavu znaCilo za njih izraz budoaske revolucije, to jest stvaranje osnova za brzi razvitak kapitalizma u nacionalnom okviru, kao i brzi razvoj proletarijata za internacionalne revolucionarne njegove zadace.
98

Medutim, sarno ujedinjenje lugoslovena dogodilo se u situaciji koju Trocki, pisuei spomenuti clanak jos u vreme kad je proleterska revolucija bila sarno jos moguenost, nije mogao predvidati kao sigurnost. Drugim recima, dogodilo se u vreme kad je imperijaiisticki rat stavio fakticno na dnevni red tu revoluciju s pocetnim njenim gigantskim zahvatom u Rusiji. Vani pad kapitalizma i proleterska revolucija, kod nas razvoj njegov i revolucija burzoaska - nije Ii time formula marksisticka 0 progresu kat nas poprimila osebujan vid i smemo Ii mi tu formulu prihvatiti prosto kao konstataciju bez svake daljnje analize i kritike?
Na to nas sili vee sarno nase marksisticko uverenje. Stvar ce po ovome biti

odmah jasna zaustavimo Ii se na prvoj uvodnoj nasoj konstataciji da je postanak lugoslavije kao driave zavrsetak duge etape nase burzoaske revolucije. Ta etapa, to je pre ujedinjenja bilo pribiranje ekonomskih energija nase bUrZoazije, pribiranje koje je i olaksavao, no jos vise smetao pritisak stranog imperijalizma i kapitalizma i koje je tek oslobodenje od tog pritiska, posle ujedinjenja , stavilo pred moguenost, da se razvije brie i nesmetanije. I prvo je pitanje da Ii je bUrZoazija doista ispunila tu moguenost, da Ii je bila progresivna koncentrisuCi kapital i bacivsi ga u industrijalizaciju zemlje? U toku prve dYe godine cinilo se da od te industrijalizacije nema nista. Rodena u atmosferi rata i revolucije lugoslavija se cinila haosom bez izgleda
na konsolidaciju. Finansijski kapital se, istina, neprimetno pacea koncentrirati ,

no uglavnom bUrZoazija se ipak ogranicila na proste spekulacije ne upotrebljujuei ga produktivno u industrijalizaciju. BUrZoaska ekonomska revolucija cinila se neprovodenom i neprovedivom. To je hila vreme kad sma se mi orijentisali na brzu proletersku revoluciju kod nas. Medutim, nekako bas od osnivanja Kompartije, od sredine 1920, pa jos vise posle Qbznane(8 ekonomska se situacija bitna pocela menjati. Ona pokazuje ulaganje finansijskog kapitala u industriju i relativno veliku konsolidaciju bUrZoazije, pa donekle i drZave, ekonomski, dakle sve ono sto mi obicajemo nazivati progresom . Pokazalo se, dakle, da je nasa bUrZoazija nacionalnom drzavom ipak sebi stvorila put za glavnu etapu svoje revolucije, znaCi za koncentraciju kapitala i industrijalizaciju zemlje, za provodenje kapitalisticke ere. Ne znaCi Ii to da se - za razliku od burzoazija zapadne i srednje Evrope, koje su dosavsi do etape imperijalizma razvile sve pretpostavke proleterske revolucije i
nalaze se na koncu svog razvoja - nasa bUrZoazija nalazi na pocetku, u prvoj

etapi kapitalizma, u etapi uspona od srusenog stranog imperijalistickog kapitalizma, a oe u etapi silaza k proleterskoj revoluciji? Znaci Ii to da mi imamo cekati na tu revoluciju tek onda kada taj progres dode u drugu svoju etapu, u etapu vee potpuno razvitog kapitalizma? Tako to resavanju socijaldemokrati i bitan je njihov izvod iz toga saradnja njihova s burzoazijom, drugim recima , odreknuee revolucionarne propagande i borbe. To resenje ne moze da bude nase. Mi pre svega, cak i onda kar smo prisi!jeni. iCi zaobilislicama. ne smemo da gubimo iz vida poslednje nase ciljeve. zajedmcke s revolucionarnim proletarijatom ostalih zemalja - to je jedno - i,
dr~g~, mi imamo da vodimo stalno racuna
0

opcoj internacionalnoj situaciji ,

kOja je danas usprkos ofanzivi reakcije i fasizma revolucionarna i stalno, po svojim uticajima na polozaj kod nas, prvu etapu uspona kapitalizma nagiba k drugoj, u etapu njenog silaza spram revolucije proleterske. 99

Medutim, za nas konkretan Tad mi se u prvome redu imamo da ravnamo prema prilikama nasim. lednom ispoljena takva situacija da se bUrZoazija nasa nalazi u eta pi llspona, i da je na njenoj slrani seljastvo, mora nas dozvati k svcsti da pred nama do nase pobede lezi proces dug i pun peripetija i na frontu protivnickom i nasem; drugim recima, da ce politicku inicijativu jos kroz dugo vreme imati u svojim rukama burZoazija. Ona ce je sigurno, imati cak i kroz neko vreme posle pobede proletarijata, recimo, u Nemackoj iii gde drugde. Sve i udarajuci po nama ana ce kroz eelo to vreme provoditi polako svoju ekonomsku revoluciju, stvarati preko svoje volje povoljnije us love za nasu pobedu i sigurno bas ono sto nam najvise fali: industrijske centre. I konkretna je nasa zadaca da to masama razjasnimo. za razliku od vremena kad smo ih orijentisa-

Ii na brzi proces da ih pripravljamo na dugi proces razvoja i borbe, ali da im

ujedno i prikazemo sve negativnosti bUrZoaske ekonomske revolucije, sve nedostatke i zrtve koje su vezane s time da sve ekonomske resurse, bankovni kapital itd. poseduje bUrZoazija i da ona vodi induslrija/izaciju i, naprotiv, sve

prednosti i pozitivnosti da tu industrijalizaciju vodi sam proletarijat. Ta parol a bila je preslabo podvucena u nasem programu, a narocito od momenta otkada je ona postala faktom bUrZoaske revolucije treba da ona i za nas postane
osnovnom parolom propagande za revoluciju nasu. Protiv industrijalizacije

zemlje po bUrZoaziji, za industrijalizaciju po radnistvu u sporazumu sa seljastvom, to je ono sto nemaju u svome programu socijaldemokrati, a sto trebamo

istaknuti mi, to je ono sto nas bezdanski deli od njih i od bUrZoazije, a stavlja na stranu sirokih masa i njihovog jos po njima jasno neshvacenog interesa. Njima mi jasno imamo da kazemo: ujedinjenje naroda i Jugoslavija kao drZava znaci progres; progres znaci i to da je nasa bUrZoazija dobila mogucnost da organizuje ekonomiju i industrijalizira zemlju, no jos veci progres znaCi ujedinjenje proletarijata, jedinstvena partija i mogucnost da, rukovoden tom partijom,

proletarijat i oko njega okupljene klase naroda organizuju ekonomiju i industrijaliziraju zemlju same.

Glavno je dakle ovo: mi epohu kapitalizma ne mozemo preskoCiti, a jer se

ana kad nas provodi u vreme oznaceno internacionalnom pretvorbom kapitalizma u socijalizam, to se radi sarno 0 tome pod Cijom se vlascu ana da pro-

ce

vodi kod nas, da Ii ce je provoditi bUrZoazija, spajajuci svoju ekonomsku revoluciju punu haosa, s politick om reakcijom iIi, pak , proletarijat zajedno sa seljastvom, spojivsi ekonomsku revoluciju, vodenu planomerno, s politickim progresom. Tako formulisana alternativa pred kojom stoji nas proletarijat i pretvorenje njeno u jednosmerno resenje njeno po proletarijatu, to je osnov sviju nasih

pitanja. No, koliko god za nas svaki rad mora biti glavnim merilom koliko smo se tom reienju priblizili i koliko udaljili, nama mora biti jasno - ponavljamo to - da smo od njega jos prilicno daleko. Ekonomska revolucija koju provodi bUrZoazija politicki se manifestuje u otvorenoj kontrarevoluciji. Jacajuci ekonomskim progresom proletarijat kvantitativno, bUrZoazija ga politickom reakcijom oslabljuje kvalitativno. Sve to, doduse, nije bitno za prvu etapu kapitalizma, jer mi vidimo da je reakcija i zaraZavanje proletarijata po burZoaziji karakteristicno i za drugu, visu etapu kapitalizma. No, zar bi ikad ta 100

reakcija mogla rezultirati tolikim oslabljenjem proletarijata kad ono ne bi bilo

uslovljeno i objektivno, to jest jos nerazvijenom prvom etapom kapitalizma?*

Ali sve i ne gubeCi s vida nasu slabost, nama nije da kukamo radi nje, nego , naprotiv, da potrazimo glavne momente koji nas mogu izvesti iz te slabosti i dovesti u polozaj da recenu etapu kapitalizma podvrgnemo sebi. Borba protiv reakcije i klasno prosveCivanje proletarijata jeste prvi taj momenat. No , drugi i
ista taka vazan [momenat], u tesnoj vezi
S

ovom barbom, jeste da tacno mark-

sisticki, ja bih skoro rekao lenjinisticki, odredimo nas stay i spram seljastva. To je onaj faktor koji u sustini - kako to u agrarnoj zemlji drukcije i nije moguee - igra najveeu ulogu, jednim delom i veeu od burZoazije. I sto je zlo, mi seljastvo danas gotovo eelo, pa i seoski proletarijat, vidimo na strani bUrZoazije, vidimo ga kako se kupi oko parola koje nisu nase, nego bUrZoaske, oko parola nacionalnih. Zar je to produkt reakcije? Jeste, ali nije sarno reakcije, nego i ukupne nase situacije koju sam ja vee oznaCio kao prvu etapu kapitalizma. U okviru te etape ima se posmatrati i nase nacionalno pitanje i, taka posmatrano , odredenje naseg stava spram njega znaCi i odredenje spram seljastva, znaCi potrebu ustupka zaostalosti nasoj ekonomskoj, ustupka seljastva gde je to pragresivno, mislim progresivno na putu do nasih osnovnih ciljeva, pozurenja razvitka i preobraeanja kapitalisticke ere u eru proletersku. Ujedinjenje Jugoslovena nije resilo nas nacionalni problem. Ovaj je danas vazniji nego ikad, to vise sto je jednim delom privukao sebi i radnistvo. I nasa je osnovna zadaea

da, usprkos tome iIi bas zato sto taj problem kao problem masa poprima karakter nase bremze i vid historijske reaktivnosti, ispitamo kako one moze postati nasim unapredenjem, historijski jos vise progresivno, to znaci da ispitamo

na Cijoj je strani od jugoslovenskih bUrZoazija i seljastva historijski progres danas - progres, ponavljam, spram preobracanja ere oznacene industrijalizacijom po burZoaziji. u eru oznacenu tom industrijalizacijom po proletarijatu u sporazumu sa seljastvom.

II. RAZVOJ I POUKE NASE NACIONALNE REVOLUCIJE.

Trocki je u navedenoj brosuri istaknuo vrlo dobro: "Njihovo ujedinjenje (misli ujedinjenje Jugoslavena) moglo se osim evropskom revolucijom ostvariti sarno evropskim ratomH. Trocki je bio na Balkanu i pratio je kroz sedam godi-

na balkanske prilike iz Beca i vrlo je karakteristicno da je on iskljucio jos jednu

mogucnost ujedinjenja, a to je revolucijom samih Jugoslavena.

A sasvim je jasnom, da bi - da se to ujedinjenje pravelo revolucijom - bilo

vee od prvog momenta zadovoljeno pravo naroda na samoodredenje. i mi ni

izdaleka ne bismo stajali pred nacionalnim pitanjem u takovoj njegovoj dominantnoj formi kao sto stojimo danas. * Prema tome, jasno je da bi, sve kad bi Kompartija nekad vodila najdalekovidniju politiku ,
polozaj naseg pokreta danas bio isti, sarno malo drukciji, mnogo ne. Objektivnc prilike bile su previse komplikovane a da bismo im, jedva zapocevsi, bili dorasli subjektivno, pa sve kad bismo to i bili, one su bile jace, traiile su i:rtvu. Marks i Engels bili su jos i:ivi kad su Bizmark i oemacka buri.oazija stavili socijaldemokratski pokret van zakona. (Leta 1878 - op. ur.). Ni Lenjin oi svi boljsevici nisu mogli spreCiti da ruski proletarijat posle 1905/6. prozivljava slican raspad kao ~to mi do osnutka NRPJ . pa jos i danas. Mi, doduse, nismo imali revoluciju kao Rusi 1905, ali smo zato imali neSto vise, a to je za bUrZoaziju, jedva oslobodenu, opasan upliv na nas proletarijat od strane danasnje velike ruske revolucije.

lOl

No, sasvim je jasoo i to da je revolucija u prcdratnoj situaciji nase zemlje bila jedna nemoguenost (zato ju je sigurno Trocki i iskljuCio), i biee vrlo korisno po sarnu naSll temu da to obrazlozimo.

Obicno se veli da je tome razlog austrougarski imperijalizam, koji je bio prejak a da revoluciju ne udavi odmah u zametku. To je uglavnom tacno i ja bih, stavise, dodao i to da je socijaldemokratija austrijska i madarska (ova, pored svega , jos i brojcano slaba) bila odvise na strani tog imperijalizma a da bi revolucija u njoj nasla svoju jacu potkrepu. No, sve su to jos razlozi koji se traze na strani pritivnika, a ne u sebi samomc. I kad se jedanput 0 tome provcde rec, onda je jaso~ da od nase burZoazije. pa i socijaldemokratije niko na tu revoluciju ozbiljno nije oi mislio, a kamoli za nju radio. Razumljivo je to u prvome redu kao rczultat ekonomske situacije, oznaceno jos nerazvijenom eta-

porn kapitalizma. Doduse, historija je pokazala da su nacionalne, pa i socijalne, revolucije provedive i u takovoj eta pi, i obratno, da oi visa ctapa - kao u Cdkoj - nije dovela do revolucije (ali zato do vise svesti u ratu). Ali njenom razvitku u nas smetalo je osobito to da je sarna ta etapa - u kojoj su se ekonomski nalazile nase zemlje po ekonomskim, politickim i kulturnim uticajima jos iz vremena feudalizma - bila u znaku rascepanosti burzoazije, seljastva i proletarijata u nekoliko driava i pokrajina - to je jedno; drugo, da je sarna bUrZoazija, pored toga, bila podvrgnuta raznim ekonomsk im interesnim sferama i, treee, da je ta etapa pokazivala za razne budoazije i pokrajine razlicite stupnjeve razvitka. I s toga gledista jasno je da je na najnifem ekonomskom stupnju bio bas istok, istok i jug nasih zemalja, Srbija i pogotovo erna Gora dakle bas one zemlje koje su, nacionalno vee oslobodene i samostalno ziveei kao ddave, trebale da budu centar gravitacije za os tale zemlje spram ujedinjenja. Nacionalna revolucija koja bi trebala zapoceti na nacionalno potlacenom zapadu i severu nosila bi time obrat od viseg k nizemu~ za dugo vremena, dok precans ka budoazija nije iscrpla koliko je mogla koristi iz dod ira s vise razvijenim zemljama u Austro-Ugarskoj. moralo je to da koCi i smeta razvitak njenc svesti 0 potrebi koordiniranog rada s burzoazijom Srbije i Crne Gore. - Istaknem Ii jos da je na precanskoj strani' uz bUrZoaziju bila jos jedna klasa - a koja je kod nas naroCito koCila receni razvitak - to jest, klasa feudalaca, sa svim svojim interesima vezana na feudalno-birokratsku monarhiju - to osebujnost cele situacije, iz koje je trebala izaei nasa nacionalna revolucija, postaje jos paradoksalnija, nairne, da koliko god je ta revolucija imala da znaCi obrat od viseg k nizemu, ona je ipak imala da znaci i obrat nizega k visemu. Na nizern stupnju spram kapitalizma precanske burzoazije srbijanska je hila na visem spram njihovog feudalizma. Stvar je to koja se sa srpske st rane rado istice kao dokaz za njihovu demokraticnost~ takovom je konacno priznajemo i mi ; ali koja je, gledana historijski, zapravo bila za srpsku bUrZoaziju u mnogome fatalna. Uzmite sarno u obzir da se uz feudalizam precanske, narocito hrvatske, slovenacke i dalmatinske bUrZoazije, razvilo u gradovima gradanstvo, koje je posle bilo os nova daljnjeg razvitka burzoazije, dok u Srbiji, krivnjom zaostalog i ni na sta pokretnog turskog feudalizma, tog razvitka gradova i gradanstva nije bilo, sto je vidno i po tome da je vee sarna nacionalna revolucija bila provedena, tako rekavsi, bez nje. 10 Doista balkanski paradoks da nacionalnu rcvoluciju provode seljaci bez bUrZoazije i da je bUrZoazija plod revolucije, mesta revolucija plod burZoazije.
102

Kao sto cerno jos videti, slicnu ulogu, dakako u sasvim drugoj situaciji, drugim sredstvima i ciljevima odigralo je za vreme prevrata i posle iduti pred bUrZoazijom, doduse vec razvijenijom, hrvatsko seljastvo. Medutim , dobra ce biti ako iz delomicne nase nacionalne revolucije, one u Srbiji i iz docnijeg njenog razvoja, izvucemo jos neke izvode. Razumljivo je da je, zapocevsi kao dele seljastva, jos tome seljastva na vrlo niskom, gotovo sasvim patrijarhalnom stupnju, ta revolucija u daljem svorne razvitku morala proteci u vrlo sporam i na duze odsecke vremenske gotovo ustajalom tempu. To znaci da se u sporom tempu mogla razviti i burZoazija. Ipak se taj razvitak, kocen naroCito i birokracijom i militarizmom , naposletku razvio barem toliko da mi mozemo istaCi jednu vaznu cinjenicu, a ta je da je u momentu kad se delomicna nacionalna revolucija, zapocevsi u Srbiji ,

imala da pretvori u opeu, seljastvo Srbije izaSlo vee iz patrijarhalne forme , podredilo se gradu i predalo politicku inicijativu burZoaziji. Tako mi na koncu recene delomicne revolucije imamo sasvim nesto drugo nego na njenom pocetku: ovde sarno seljastvo, a tamo seljastvo iza bUrZoazije, pristajuci na njeno vodstvo. Ne ponavljajuci razloge zasto je mesto opce nacionalne revolucije usledio rat, ja hoeu da podvucem sarno jos ovo: da kao pre rata i ujedinjenja, tako i danas, posle svrsenog rata i ujedinjenja, srbijansko, odnosno srpsko seljastvo, ll u svojoj ogromnoj vetini stoji za srpskom budoazijom. Obratan je slucaj gotovo u svemu sto se tice Hrvata , odnosno manje Slovenaca. I tu je historija pokazala svoje paradokse. Da se sarno nacas zaustavirno na pocetku nacionalne revolucije u Hrvata, ilirizmu. 12 Tip te revolucije bio je blizi evropskom: njega je zapoeela mala burzoazija, razvivsi se u slobodnim gradovima jos za ere feudalizma. Uz nju se pokrenuo i jedan veliki den feudalaca. Seljastvo je jos bilo podjarmljeno kmetstvom,ll i u nacionalnoj revoluciji one se kao faktor, ali kao faktor voden po bUrZoaziji i feudalcima , javio tek posle oslobodenja od kmetstva, 1848. 14 Zasto taj paradoks da kmetstvo biva ukidano samim feudalizmom? Razumljiv je on sarno tako sto su i bUrZoazija i feudalci za nacionalne svoje cilje u momenat politickog istupa 1848. osetili potrebu oslooa u masama. Medutim, istaknuvsi ovu prvu razliku izmedu pocetka nacionalne revolucije u Srbiji i one u Hrvatskoj - tamo da je pokreee seljastvo, a ovde da je seljastvo njome pokrenuto - dobro ee biti da istaknemo jos jedno, a to je da pocetak nacionalne revolucije u Hrvatskoj, politicki se izrazivsi 1848,1' nije imao za cilj da s prethodnom revolucijom u Srbiji stvori svoju nacionalnu dernokratsku ddavu nego se, naprotiv, zajedno S ovom bacio na stranu evropske kontrarevolucije, na stranu Habzburga 16 i ruskog carizma. * Znaci, dakle, da je nasa burzoazija, poduprta seljastvom, vee od pocetka svoje revolucije gledaJa ostvarenje svojih nacionalnih ciljeva u oslonu na driavu habzbursku; sto se u osnovu ima razumeti sarno tako da je ona u toj ddavi , ekonomski i kulturno na visem razvitku i blife jos visem razvitku u Evropi, videla zastieen svoj vlastiti ekonomski razvoj, bolje nego u [drustvu sa] Srbijom. Ekonomski se doista u austrougarskoj ddavi razvijajuci, zajedno sa seljas.. Zato ju je Marks, procenjujuci sve ladanje dogadaje merilom evropske revolucije, i nazvao kontrarevolucionarnom . Predaleko bi me odvelo da ovde razja~njujem neke propuste Marksove , n. pr. da on nigde ne spominje kako je nacianalna revolucija na~a, ukjnuv~i kmetstvo, bila i socijalna, cak i revalucionarnija, dakle i pragresivnija ad madarske, dalje da je mala na~a narodnast (vidi prvi clanak!) u vreme ilirizma znaCila ipak i pragresivni razvoj spram nacionalno demokratske drzave; predaleko bi me odvelo da tumaCim i propuste, protivrecja i naivnu procenu opee situacije od strane samog ilirizma .

103

tvom, ona se, vezana na nju raznim ekonornskim interesima politicki kolebala svakojako, tako da smo je cak i u vrerne kad je srbijanska burzoazija ratom l7 na dnevni red stavila opeu nasu nacionalnu revoluciju videli ponovno na strani kontrarevolucionarnih, antinacionalnih Habzburga. No naivno bi bilo reei da je ona izgubila interes na svojoj vlastitoj ddavi zajedniekoj sa takoder zaosta-

10m dr:i:avom i da je ona bez volje iii cak, kako nas jedan drug tvrdi, u sklop
Jugoslavije usia sa strahom, znaCi bez volje za nju. Vee pre rata razvitak ju je njen ekonomski silio na oslobodenje od pritiska kapitalizma stranog, znaci spram samostalne drfave. U dilemi je ona dugo bila sarno u tome da Ii ee tu ddavu ostvariti u formi federacije i trializma,1 8 dakle u Austro- Ugarskoj, iii

van nje, zajedno sa Srbijom. Dok se jasno, pod konac rata , nije video ishod iz
te dileme, ona je bila s Austrijom, a tek posle konca, resene dileme, ona se usmerila da svoju politiku afirmise jasno u srazmeru sa svojim interesima ekonomskim. No, 0 tome ce biti ree jos na drugome mestu, glavno je zasad ovo: ne troseCi na milizarizam ko srbijanska budoazija, u dodiru s jace razvijenijim zemljama, ona se u sklopu nove ddave javila administrativno i kapitalisticki na visem stepenu, bez balasta primitivnog birokratizma i koncentrisana organizatorno, osim toga sa seljastvom poljoprivredno snaznijim, s prirodnim da-

kle uslovima da u toj dr:i:avi i politicki zauzme, ako ne prvu, a one barem jednako va:i:nu ulogu ko bur:i:oazija srbijanska. Mi smo je, dakle, vide Ii u vladi, najpre ko slu:i:nike monarhije, posle ko borce za federalizam, no mi smo u toj njenoj borbi videli i njene politicke neuspehe, a zasto? Obican je odgovor: srpska hegemonija. Tacno. To je jedan razlog. No drugi i is to tako vaZan obicno
se ispusta iz vida, a najvazniji je za procenu naseg nacionalnog pitanja. Taj raz-

log je u tome sto je u isto vreme dok je srbijanska bur:i:oazija nasla oslon i postala vodom seljastva - osim militarizma seljastvo i jeste oslon njene hegemoni-

je - hrvatska bur:i:oazija ostala bez tog oslona, njeno se seljastvo grupiralo bez
nje i protiv nje. Zarazeno starim predratnim parolama bUrZoazije, oe mogavsi da brzo sledi njen obrat, revolucionisano ratom i revolucijom, uzbunjeno silovitim potiacenjem nekolikih nemira, ukratko, razocaraoo u svojoj monarhistickoj reakcionarnoj bUrZoaziji, a imajuci u seljackoj stranci jos od pre rata os

svoje grupacije one se grupisalo na svome frontu. Taj front, taj pokret hrvatskog seljastva, svojim pritiskom na bur:i:oaziju, prisilio je konacno ovu da u
borbi sa srpskom hegemonijom svog prirodnog saveznika nade u njemu sa-

mome. Dok je, dakle, na pocetku delimicno nacionalne revolucije u Srbiji, srpsko seljastvo islo pred bur:i:oazijom, a na koncu za njom, dotle se na hrvatskoj strani pokazalo obratno, da je u pocetku revolucije (ilirizam) isla hrvatsko seIjastvo za budoazijom, a na koncu peed njom . I bas zato sto se opca nacionalna nasa revolucija - mislim ujedinjenje - nije provela revolucionarnim putem ,

odozdo, mi danas pro:i:ivljavamo tu pojavu da se tamo gde se ona tako nije provela vee pre kao u Srbijanaca, i9 provodi sada. Nacionalni, dakle, pokreti naseg seljastva, u prvom redu hrvatskog, lOace historijski pan dan pokretu srbijanskog seljastva iz 1809. 20 i 1815,21 dovrsavaju nasu nacionalnu revoluciju, i isto kao sto bi bilo pogrdno biti nekada protiv pocetka njenog u Srbiji, pogresno bi bilo biti i protiv dovrsenja njenog u Hrvatskoj i ostalim pokrajinama danas. No, Cim je uz to seljastvo stala bur:i:oazija, imajuCi ga, kao u Sioveniji, stalno pod svojim vodstvom iii upinjuei se, kao u Hrvatskoj, da to vodstvo preko vodstva HRSS opet trgne na sebe, nisu Ii ti pokreti povukli u svoju maticu i nesto protiv cega se mi kao klasni revolucionari moramo boriti nepomir104

Ijivo? Taj pomesani sastav tih pokreta, to da su oni danas pokret i budoazije i seljastva to i jeste one sto je mnogima od proletarijata mesalo, a i danas mesa jasni stay. Na nama je, medutim, da posle toga kako smo pokazali da precansko seljastvo, pa i burioazija prozivljava danas srbijansku 1815, pokazemo da srbijanska burzoazija i seljastvo danas profivljava precansku 1848," to znaci da celu nasu danasnju situaeiju razgledamo konkretno, pa da nam nasi zadaei spram nacionalnog pitanja iskrsnu jasno ko jutro posle noei.

Ill. OSNOVNI NAS NACIONALNI STAY: FEDERALIZAM.

Rekao sam da srbijanska, ovde kafem srpska burioazija prozivljava danas precansku, ovde kazem hrvatsku 1848. U svemu se, dakako, ta isporedba ne poklapa - cak i na protiv! - no u dvojemu pokazuje bitnu slicnost: da srpska budoazija gusi danas nacionalnu revoluciju Hrvata i Siovenaca ko hrvatska nekad madarsku 2l - to je jedno - i, drugo, da ona, ko nekad hrvatska, na strani Rusije i Habzburga, u internacionalnim svojim odnosima stoji potpuno i ofieijelno kao vazal na strani glavnih nosilaca danasnje evropske kontrarevolueije, Engleske i jos vise Franeuske." Spomenem Ii jos da ona sarna ne prozivIjava, ko hrvatska 1848. nikakvu nacionalnu revoluciju, jer tu je vee davno zavrsila iii je prozivljava sarno utoliko ukoliko je prozivljavaju preeanski Srbi, ali da je ona istodobno na vlasti s koje tu zavrsnu nacionalnu revoluciju Srba podupire reakcijom i nasiljem protiv revolucije Siovenaca i Hrvata; i uopee svih ostalih naroda u Jugoslaviji, to mi iz toga moramo povuci zakljucak da je i u nacionalnom smislu ta budoazija, sve do ujedinjenja - dakako uz prekide bivsi progresivnom, prestala je to biti posle ujedinjenja i ona to da danas nije, nego bas naprotiv. reakcionarna je. Kako, zar vi niste odmah na pocetku rekli - cujem prigovor - da Jugoslavija znaci progres, a eto, ko danas cuva taj progres negoli srbska budoazija, kako, dakle, da je ona prestala biti progresivnom? Medutim, dosta se setiti izvoda mojih iz drugoga clanka, naime da je taj progres dosao odozgo, a ne odozdo, jos vise, da je on, kad je najvise trebalo pitati narod - u cas formiranja driave - bio proveden bez pitanja naroda, pa da odmah pred nama iskrsne evor u koji se zauzlalo nase naeionalno pitanje: Jugoslavija kao ddava znaci progres, ali progres ne znaci ovakova driava kakova ona jest, ujedinjenje naroda znaci progres, ali progres ne znaci ovakvo ujedinjenje kakovo se ono hoce provesti danas. GubeCi iz vida eelu konkretnu situaeiju kroz koju je prosao i usao u Jugoslaviju nas narod, a u kojoj on nikada nije bio formalno ujedinjen a mnogo razjedinjavan idejno, srpska burzoazija nije se pokazala sposobnom da uvidi da se sarno jednom etapnom, naeionalno kompromisnom politikom moze nas narod, pogotovo precanski,25 izvesti iz stare situacijc u novu, u kojoj bi se, posle formalnog ujedinjenja, mogao progresivno razvijati i spram ujedinjenja idejnog. Naprotiv, Dna je iz jasnih objektivnih, a i mnogih subjektivnih razloga, poSIa reakeionarnim putem oktroja i diktature, politicki izrazene u centralizmu, koji tako u stvari nista drugo ne znaci nego pod firmom apstraktnog prineipa 0 narodnom jedinstvu tesku povredu prineipa 0 samoopredeljenju naroda i naeionalno potlaeivanje. Njenom, pa sve do konea 1920.26 i krivnjom bUrZoazije hrvatsko-slovenacke, narodno jedinstvo postalo je jos sarno prineipom apstraktnim, bez kon105

kretne sadriine. Premda sma mi objektivno jedan narod, mase se danas vise nego ikada subjektivno takvim oe osecaju, nego bas naprotiv! I to je ana iz cega mi neizbezivo mor3ffiO povuci zakljucak da Jugoslavija , imajuCi u svome

postanku princip nacionalne driave, danas fakticno predstavlja driavu nacionaliteta, dd3VU narodnosnu.

Iz takvog zakljucka, historijski uslovnog i potpuno razumljivog sarno za one koji na historiju gledaju dijalekticki i u njoj vide sigurnost - za proletarijat, uostalom, ne apsolutno nuznog jednog budueeg ispravnijeg i objektivnom jedinstvu prikladnijeg sUbjektivnog razvoja nase nacije, izlaze i svi ostali zakljucci koji vee sada postaju nasim zadacima obzirom na nacionalno pitanje. Lenjin u svojim tezama 0 nacionalnom i koionijainom pitanju, primljenirna na II. kongresu Komiterne,21 istice u tacki 2 sledece: "... Komunisticka partija, kao svestan predstavnik barbe proletarijata za zbacivanje jarma bUrZoazi-

je, mora i u nacionalnom pitanju polaziti ne od apstraktnih i formalnih principa, nego: prvo, od tacne Deeoe konkretne historijske i pre svega ekonomske situacije; drugo, - skraeujem - na to da tacno odeli interese radnickih klasa
ad )'opcih(( narodnih i interesa burzoazije i, trece, da isto tako tacno razlikuje nacije ugnjetene i nacije gospodujuce.

Da kratko zadovoljimo te Lenjinove zahteve za nas. Sto se tice Srba, ja drZim da sam te zahteve vee zadovoljio, ukratko ih jos popunjujem iIi oznacujem jos jasnije: ad I, njihova bUrZoazija, ekonomski niza pred ekonomski visom zasticuje se hegemonijom politickom, politicki i nacionalno je nasilna i
reakcionarna; ad 2, interesi su njihovog seljastva objektivno sporazum sa ostalim seljastvom i radnistvom, dakle obratno od interesa bUrZoazije, no ono ih -

ne varajmo se! - i radi prolaznih delimicnih objektivnih koristi subjektivno

gleda zastieene u vezi sa svojom bUrZoazijom; ad 3, Srbi su danas - iako kao

narod klasno, pa delimicno i politicki potlaceni po svojoj bUrZoaziji - ipak spram ostalih naroda gospodujuea nacija.
Pogledajrno obratnu stranu, da ne duzimo, barem klasican i najtezi primer, pitanje hrvatsko.

Vidimo: ad I - da je hrvatska bUrZoazija, premda na ekonomski visem stupnju, i kao takova sposobnija da vodi ekonomsko ujedinjenje drZave, politicki potlacena. Usprkos tome ona se ekonornski razvija, cak i ujedinjuje vee ekonomski zemlju plasiranjem svog kapitala po celoj toj zemlji, no ipak, radi
sputanosti politicke. taj ekonomski razvoj je usporen ;* ad 2 - ekonornski interesi njeni i interesi ostalih klasa, radnistva i seljastva, medusobno su radi klasne eksploatacije bUrZoazije, kao svuda, suprotni, no ta suprotnost, gledana hi-

storijski i politicki, pokazuje dye narocite pojave koje nema na srpskoj strani, a to je: prvo, da ta burzoazija, viSe- od srpske stvara povoljnije uslove za vodenje proleterske revolucije i vodenje industrijalizacije i kapitalisticke ere po proleta Dakako da razlog tog njenog uspo renja lefi ivan situacije uslovljene srpskom hegemonijom, u situaciji opeoj, evropskoj, sa svim njenim krizama i stavov ima raznih burfoazija spram te krize. Kako se sarna hrvalska burzoazija , i po ckonomskim svoji m veza ma i po svojoj spoljnoj politici, odnosi spram te situacije u Evropi, to pokazali bilo bi sigurno takoder korisno po nasu temu. Mi se ne mozemo ovde zadrZavati na tome; jasno je da je i ona jedan evropski kontrarevolucionarni faktor , lavirajuei danas uz Englesku, sve vise opasnij u od Francuske, sut ra vee mozda vrlo reakcionaran; no , uopce uzevsi, njen stay jos nije u tome tako odreden i eksponiran kao staY srpske. A vrlo je i presudno je vazno i to da hrvatsko scljastvo , kao i slovensko, u odnosu spram cvropske reakcijc, ho se vidi iz njenog drfanja spram Sovjctske Rusije i vrangclovaca, stoji mnogo vise pred svojom burzoazijom ncgoli srpsko. Jedan ra zlog: teret feudalizma i nerescoo agrarno pitanje koje bar srbijansko seljastvo toliko ne oseea.

106

rijatu; drugo, da ona, lisena politicke vlasti, ne nastupa spram ostalih klasa i naroda kao politicki i nacionalni tlacilac. Naprotiv, sve klase, u prvom redu seIjaci, nju samu !lace, [teraju] na progresivnu politicku borbu, prozivljujuCi nacionalnu revoluciju u kojoj je guseno. I tako dolazimo do odgovora ad 3, - da se ceo hrvatski oarad. bez razlike klase - i bUrZoazija, i seljastvo i radnistvo oseca nacionalno potlacenim. Sliena analiza pokazala hi to is to i za ostale narode, shvatimo Ii ih teritori jalno kao Crnogorce, iii nacionalno kao Slovence, Makedonce i nacionalne manjine. I mi vidimo da su svi ti narodi prativ gospodujuce nacije Srba poveli borbu za samoodredenje, programatski je preciziravsi u razne parole kao sto je federacija iIi autonomija. Videli smo da iza srpske parole centralizma lefi jos - osim stvarne hegemonije i reakcije - sarno apstraktni princip narodnog jedinstva; pitanje je dakle sta lezi iza paroia federalizma. konfederacije i autonomije. Pre svega, mi nikud necemo dati aka te parole nazivamo sarno bUrZoaskima. Svakako da one jesu ito, i to je nas historijski greh da ih je burfoazija, odnosno seljastvo istaklo pre nas. Razumljivo je da iza njih burfoazija uvek skriva svoj klasni interes; stavise, ana se radi njih, u zamenu za srpsku pre Vidovdanskog ustava," posle tog ustava vde sarna za bosanske feudalee. Sve su to njeni historijski gresi koji ce joj se jed nom osvetiti i koje mi imamo da klasnom kritikom razgolicujemo stalno, ali to jos De znaci da se srnemo zaustaviti
sarno na tom negativnom stavu, jer negativan stav ne znaci nista , odnosno sve - za srpsku bUrZoaziju, nositeljieu nacionalnog ugnjetavanja. Mi ne smemo ni na cas smetnuti s uma historijsko znacenje hrv.-slovenacke bUrZoazije koje ona, stavsi na stranu nacionalne zavrsne revolueije nesumnjivo ima, ima vee i po tome sto je nasuprot svoj srpskoj bUrZoaziji i usprkos svom pobijanju narodnog jedinstva i traienju federalizma, nesvesno nosilae jedine moguce etape do tog jedinstva iIi bar naeionalnog izmirenja kao

pretpostavka centralizma koji je, posle izivljenja nacionalizma, nas krajnji cilj u dalekoj buducnosti. Ko sto je pre bio progres na strani burzoazije srpske, tako je danas historijsko dijalekticki na strani hrvatske i slovenacke; izraz tog
progresa su - noseCi u sebi, ne apstraktan prineip, nego eelu konkretnost na-

cionalnog pokreta masa - parole njihove 0 federaciji i autonomiji. Izdvajati, dakle bUrZuaziju od prava na nacionalno samoodredenje iii cak opirati se parolama te borbe zato sto ih istice bUrZoazija rni ne moiemo, nego ih, naprotiv, trebamo podupreti, tek planskije negoli dosad. Upozorivati mase
da je ta borba za samoodredenje najsigurnija u vezi njihovoj s nama 29 to je nasa duinost, no mi moramo biti svesni da cerna u rnasama zato dobiti poverenja sarno taliko koliko cerno pokazati spremnosti da mi njima pomognerno dok jos ne slusaju nas nego burioaziju, koliko cerno, dakle, pomagati i samu tu burZoaziju. U svernu tome nam je ipak potreboa svest 0 nasem osoovoorn stavu i za-

datku, posle svega ja cu ga i izneti.

Doskora smo prolevali more tiote 0 tome kako smo mi jedini sprovodnici ideje narodnog jedinstva JO (sto u stvari i jesmo), a danas, videci otpor naroda, mi smo preneli teiiste na parotu a samoodredenju naroda, cak do otcepljenja.

Je Ii to dosta i nije Ii to previse platonski, a premalo konkretno? Ja drfim da

cerno s takovirn opCim parolama, teieci da povucemo k sebi rnase, i dalje ostati

bez njih, i dalje cemo omogucavati federalistickoj burfoaziji da nas sa uspe107

hom medu seljastvam i radnistvam mesa sa socijalpatriotima i proglasava agentima nacionalnog potlacivanja ad strane budoazije srpske. No, u te nase suhe parole mi moramo uliti ulje zive konkretnasti da bi se one razgorele u svetlo za rnase, a kako Ii drukcije nego da ih odredimo spram konkretnih zahteva pojedinih naroda iIi pokrajina, potvrdenih po ovima vee u dva maha prigodom izbora? Oakle? Protiv centralizma, danasnjeg centralizma ddavnog, vodenog u znaku nacionalnog potJacivanja, nismo - iako stalno za centralizam partijski* danas svi. Mi moramo to biti pa makar za njim stoji srpsko seljastvo. ("S nacijonalizmom velikoruskih seljaka proleterska demokratija duzna .ie da racuna ne u smislu ustupaka, nego borbe ... Lenjin).31 No snasavsi se konacno, da to kazemo jasno, mi smo stali na pola puta; posto nam je bolesna noga ozdravila, bojimo se da zakoracimo smelo i dosledno dalje pa da, posto smo rekli protiv cega smo, kazemo i ono za sta sma. A za sla mi, praleterska demakratija, mazema da budemo negoli za ono za sta su se vee u dva maha potlaceni narodi pojedinih pakrajina izjavili jasno,32 za sta ako ne za autonomiju tamo gde narodi traie autonomiju - bilo to unutar drfave kao Siovenci, bosanski muslimani i Crnogorci, iIi van nje i tek u sklopu jedne sire federacije kao Makedonci," pa mozda i Crnogorci, za sta ako ne za federaciju iIi konfederaciju kao sto to traze Hrvati? "Federacija prelazna k punom jedinstvu je forma radnoga naroda raznih nacija,34 rekao je Lenjin u vee citiranim tezama - subjektivno sma mi danas razne nacije; sme Ii nas, dakle, jos ista spreciti i nije Ii naprotiv nasa duznost i nas osnovni zadatak da podupremo i izjasnimo se za tu prelaznu formu koja ee sigurno biti prelaznom formom cak i posle proleterske nase revolucije? Iz tog osnovnog zadatka slede i svi ostali; ja ih izvaditi neell, jer ddim da oni zavise od kankretnog polozaja na mestll, u pojedinim pokrajinama i narodima; glavno je to da ja ddim te daljnje zadatke kao i celu nasu nacionalnu politiku uspesnom sarno u slucaju prihvata osnovnog naseg zadatka i stava, nairne, federalizma. Federalizma, kazem , i pri tome mislim kankretno sve one sto pojedini narodi Jugoslavije nazivaju i drukCije - autnomijom, konfederacijom i slicno.

IV. FEOERACIJA KAO ETAPA 00 NACIONALNE REVOLUCIJE K PROLETARSKOJ.

Historijski konkretna nasa situacija. oznacena jos nedovrsenom budo-

ask om i nacionalnom revoillcijom i centralizmom pod kojim se sakriva hegemonija gospodujuee nacije, Srba, namece nam kao osnovni nas zadatak i stav: federalizam. Ponavljam, historijski konkretna situacija nalaze nam to; tako je
No, ne pretpostavlja Ii drzavni centralizam i centralizam panijski? - mogao bi ko pitati . To dvoje nije u vczi. Pa cak i onda kad bi posJednji bio ugroi.cn, mi ga ne bismo srneli stavljati nad nacionalnu revoluciju koja bi i~la do otcepljenja. Medutirn, bas to otcepljenje, kraj ocevidnog interesa cak i najradikalnije hrvatske bUrZoazije , pa i seljastvo na celini dri.ave, vrlo je malo verovatno; parola, dakle, 0 samoodredenju do otcepljenja u tom pogJedu verovatno je bez konkretnog osnova, zgodna eventualno sarno za one koji pod njom kao na reCima najradikalnijom mogu sak rivati svoj nesvesni oportunizam spram nasiJne jedinstvenosti driave na delu.

108

nekada ona i Marksa. premda principijelnog centralistu. prisilila da se u pitanju Irske spram Engleske izjasni u praksi za formu federacije. " tako je ona i Lenjina - koji je jos 1913. godine pisao da "marksisti ni u kojem slucaju ne ee
propovedati oi federativnog principa oi decentralizacije(16 - prisilila da zajedno sa svim svojim drugovima za narodnosnu sovjetsku republiku prizna u

praksi federalisticku formu. Slucaj Marksov isticem protiv sviju eventualnih prigovora da je slucaj kao Lenjinov mogue sarno u sovjetskoj republici. dakle posle proleterske revolucije. Sam Lenjin pisao je. uostalom. jos pre revolucije 1916: "Priznanje samoodredenja (naroda) nije istovetno s priznanjem federacije kao principa. Moguee je biti odlucnim protivnikom tog principa i pristasom demokratskog centralizma. a ipak pretpolagati nacionalnom potlacivanju federaciju kao jedini put do punog demokratskog centralizma. (Lenjin 1916)." Razumljivo je. dakle. u kom smislu i ja zastupam federaciju; ja sam to. uostalom, i rekao vee, ne kao princip, kao sto to Cini bUrZoazija, nego kao etapu, opravdanu nacionalnom revolucijom. no zar sarno nacionalnom? ZnaCi Ii federacija jedini moguCi put do punog demokratskog centralizma. onda ona to znac; i do pretpostavke tog centralizma. proleterske revolucije. Izlazi. dakle. da federacija u nasem siucaju nije osnovana sarno na potrebi nacionalne nego i proleterske revolucije. jos tacnije. da je ona jedina moguea etapa koja vodi od prve k drugoj . Da to bude jasnije. pogledajmo danasnji razvoj i moguenosti zavrsnog razvoja nase nacionalne revolucije. kako se one pokazuju danas bas kot glavnih njenih nosioca - Hrvata. Na prvi mah mozda je nekima i cudno da ja danasnji hrvatski pokret nazivam revolucijom. Revolucija predstavlja silu i silovitu borbu protiv ugnjetaca; tako je to bilo u pocetku nacionalne revolucije Srba 1809-1815. pa na koncu 1914-1918; tako je to bilo na pocetku nacionalne revolucije kod Hrvata 1848. - i nista od silovite borbe ne vidimo na njenom koncu danas. Zar je revolucija driavnopravna arhivalna politika. tolstojevski pacifizam a la Gandi,J8 covecanska mirotvornost i vecna spremnost na sporazum, kako se to pokazuje kod Hrvata. a 0 Siovencima koje vode popovi" da i ne govorimo? Takav prigovor je ispravan, no U stvari on zadire i tice se sarno pitanja sredstava kojima se taj pokret sluzi. a ne cilja tog pokreta koji doista. nosen nacionalnim masama, ima u sebi sve osebine cilja jedne nacionalne revolucije, a to je stvaranje nacionalne ddave. Sva kritika te nacionalne revolucije moze , dakle, da bude sarno kritika nesrazmera izmedu njenih sredstava i cilja,

a nikako takva kao da ona uopee ne postoji; to glediste bi odvise podseealo na glediste izvesnih drZavotvoraca da hrvatskog pitanja uopee nema. Kakovi suo dakle. izgledi tog pokreta obzirom bas na to prezanje njegovo od revolucionarnih sredstava? Pitanje je to od presudne vaznosti i za pitanje
samog razvoja proleterske revo]ucije.

Pre svega. naivno bi bilo misliti da taj pacifizam ima svoj razlog u kakovoj sentimentalnosti i odvratnosti g. Radiea i njegovih drugova spram prolevanja
krvi. Bilo je vreme u pocetku svetskog rata da se oni nisu zacali da to prole va-

nje krvi podupru svojom ratnom propagandom. No. smemo Ii mi njegovu nerevolucionarnu i na strogu )~legalnost(c vezanu taktiku turnaciti sarno subjektivnim razlozima, - tako, nairne, da g. Radic i drugovi nikada nisu bili revolucionarci, pa to ne rnogu biti ni dan as? Ja drzirn da se tu posredi nalaze

razlozi mnogo dublji. u samoj objektivnoj situaciji. koja bi. kad bi se poblize analizirala. pokazala ogromne poteskoce za provedbu nacionalne revolucije si-

109

lorn; razlozi po prilici oni isti zbog kojih je zapinjalo dovrsenje cele nase nacionalne revolucije do svetskoga rata. Ali iz toga ne sledi da se ne moze javiti takova situacija, bilo to usled kakve revolucije izvana ali rata iznutra, u kojoj bi ta silovita revolucija bila moguea. Bi Ii ona, sledeCi svoj cilj, samostalnu nacionalnu ddavu, republiku, isla na rascep sa ddavom danasnjom? Ja sam vee posumnjao u to; bar sto se tice hrvatske bUrZoazije, zainteresovane ekonomski na ceiini, dakako, federativne drzave, verovatno da se to - osim ako bi bila povucena seljastvom - dogodilo ne bi. No, ko moze to is to tvrditi kad je rec 0 seljastvu? Izasnjavajuci se preko svog vodstva za konfederaciju, dakle, ipak za neku vrstu federacije, ne nosi Ii one u sebi vee, uostalom, nekoliko puta ispoljene moguenosti za silovit revolucionaran istup i potpuni raskid? Tu moguenost, ddim, niko od nas, iako mnogo ne verujuCi u nju, ne ispusta iz vida, i kad bi do nje doista dosia, jasno je da bismo je mi morali pod dati. Stavise, nasa bi duznost trebala da bude bas u tome da stalno masama isticemo prednosti takvog razvitka nacionalne revolucije jer, provela se ona iIi ne, tako ih najbolje vaspitavamo za revoluciju proletersku. I jasno, kad bi nacionalna revolucija posia tim smerom, da bismo mi posli s njome s ciljem dakako drugacijim i iduCi s njome sarno do momenta dokle bi ona znaciia rusenje nacionalnog potlacivanja, dokle bi, dakle, bila progresivna. Ali, zar bi progresivan bio i potpuni raskid? Onim momentom kad bi on bio proveden, mi bismo - sve i pomazuCi U obrani njegovih tekovina - morali da istaknemo cilj siri i progresivniji: republikanska federacija sa ostalim narodirna, pa i sa Srbima, na temelju najsire demokracije odozdo. Ja sam, uostaIom, uveren da bi taj cilj, kao sto ga isticu i danas, istakli tad a i sami hrvatski republikanci. Posledice takovog Cina za srpski narod, makar se on u prvi mah i pokazao monarhisticnim i reakcionarnim, morale bi da se uskoro pokazu plodne; mozda bi stosta trulog tada palo u nepovrat u zemlji Srbiji; takav razvoj nacionalne revolucije bio bi, sve i prolazno opasan po jedinstvo nase partije, najpovoljniji za razvitak i pospesenje nase proleterske revolucije. Na takav razvoj, kraj nerevolucionarnosti vodstva HRSS, nadalje kraj ocigledno slabo razvijenog proletarijata, koji bi bio jurisnom trupom revolucionarnog seljastva, ima vrlo malo verovatnosti. I tako, neka se zavrsna nasa nacionalna revolucija, mislim ona u Hrvatskoj, giba makar jos kako dugo po liniji reakcije aktivne iz Beograda i demokratizma pasivnog iz Zagreba, neka ona poprimi jos bilo kakve oblike nasilja - najverovatnije je ipak da ce se ona jos pre negoli nastupi kakova mogucnost revolucionarnog istupa iii najvise usled kakovog aktivnijeg, od fakticne revolucije dalekog istupa masa, svrsiti sporazumom budoazije. Monarhija ce biti spasena, republika iIi, jos bolje rekavsi, banovina takode, konfederacije, a pogotovo potpunog raskida, doduse neee biti, ali federacije svakako. (UCini Ii budoazija u tome izdajstvo - to gore po nju a bolje po nas. Nase prednosti bice proporcionaine velicini njenog kompromisa.) - Za razvoj proleterske revolucije svakako to znaCi proces mnogo duZi. Dakle, kad kazem da je federacija jedini put koji vodi od nacionalne revolucije k proleterskoj, ne mislim time reCi da ona vodi k njoj direktno, da je naprosto kao neka masina koja jednu direktno pretvara u drugu. Naprotiv, ta federacija, kao jedan izraz dovrsavanja nacionalne i burZoaske nase revoiucije, nosice u sebi sve oznake etape koja ce maknuti mnogo nacionalno-subjektivnih sansa za brzo pocinjanje proleterske; subjektivnih
110

kazem, jer objektivno, oslobadajuei politicki hrvatsku i slovensku, ekonomski

progresivniju burzoaziju, i omogucujuCi veti kredit i pouzdanje inostranog kapitaia, nece Ii ta etapa znaciti pospesenje razvitka ekonomske bUrZoaske revolucije pa, prema tome , i uslova za razvitak proleterske revolucije? Mi se, dakako, u procenjivanju ispravnosti naseg stava spram nacionalnog pitanja oe mozemo odredivati sarno spram toga ko je ekonomski progresivniji ,

jer bi iz toga bilo dosledno da smo protiv nacionalnog oslobodenja ekonomski

zaostalijeg naroda - kao sto
SU,

na primer, Makedonci - 5tO mi, dakako, nismo

nikako. Ne, nego je bitno da federalisticka etapa, osim toga sto znaci jacanje
proletarijata, mora da znaci j etapu nacionalno na visemu stupnju, s prirodnom svojom posledicom da ce nacionalizam izgubiti velik deo svoje zavodljivosti i. prema tome , atmosfera ce biti cistija za klasnu propagandu medu ma-

sarna. Federalisticka etapa pod takvim vidom javlja se, dakle, kao etapa koja ,
kraj sveg smirivanja nacionalizma kao jednog fermenta proleterske revolucije, olaksava zapravo razvoj do nje. Jasno je, rnedutirn, da ona taj ferment sasvim neee srniriti. Kad nikakvi drugi razlozi ne bi postojali - a ovi postoje vee u tome !ito bUrZoazija nacionalno pitanje , pogotovo danas u irnperijalisticko vreme, re5iti potpuno ne moze - poteskoea bi tog rU5enja lezala i lezaee vee u samoj osebujnosti situacije da bUrZoazija ne moze federativne delove razgraniciti Cisto nacionalno. Nacionalni sukobi, iako smanjeni, ostaee i dalje, trzavice ee

biti stalne; vee danas g. Pribieevie preti da ee u slucaju federacije sa Srbima u Hrvatskoj zapoceti onu istu borbu koju g. Radie vodi s Hrvatima protiv Srbije.
Ja istieem sve te mogucnosti vee i zato sto bi oni ponekoga mogli zavesti na ovakav prigovor: Izjasnimo Ii se mi danas jasno za federalizam, nije Ii nasa

duznost da izradimo i konkretno plan te federativne podele. Osim toga , uvidajuCi bas te spomenute poteskoce koje su vezane na samu provedbu federalizma i sve posledice vee provedenog federlizma, posledice kao sto su nastavak nacionalnih borbi i razocaranje masa u samoj federalistickoj bUrZoaziji (razoca-

ranje razumljivo, jer ee klasni pritisak te bUrZoazije na mase ostati) - ne dolazimo Ii mi u opasnost da pred masama budemo radi svog federalistickog stava
kompromitovani zajedno s bUrZoazijom?

Nikako. Mi, pre svega, nismo federalisti po principu, nego sarno historijski uslovno; federalizam nas znaci ustupak volji rnasa , i razlika izmedu naseg i

obmanjivalackog bUrZoaskog federalizma tako je jasna, iIi bar treba pred masarna biti ucinjena jasnom , da smo mi unapred zastieeni od prigovora da smo federalizmom obeeavali masama resenje sviju pitanja, pa i socijalnih. Mi kao

proleterski federalisti pomazemo federalizam bUrZoazije i potlacenih naroda

sarno radi toga da se mase 5to pre razuvere i u bUrZoaziji i u federalizmu, pomazemo ga zato jer verujemo da sarno tim pomaganjem mozemo u federalistickoj etapi spasiti od nacionalne nase revolucije one sto je za nas najvaznije,

a to je da seljastvo, vee danas radikalnije od svoje burzoazije, radikaliziramo jos vise i tako ga jos vise otrgnemo od bUrZoazije i privedemo k sebi. I zato mi nikakve potrebe nemamo da saradujemo na bilo kakvom konkretnom planu 0
razgranicenju nacionalnih federativnih granica; taj Sizifov kamen teoretski je

prva zavaljala bUrZoazija i neka ga valja i u praksi - niti imamo potrebe da se

plasirno novih nacionalnih trzavica i bilo kakove odgovornosti za njih. Ono 5to nas opredeljuje u nasem fcderalistickorn stavu , to je upravo spoznanje, da sarno federacija, makar i rezultiravsi nove nacionalne zapletaje, maze da pospesi

njihovo izivljcnje: osvestenje naroda iz tlapnja nacionalistickih i da za proletaIII

rijat stvori cisce odnose u svrhu njegove klasne borbe i spremanja proleterske revolucije. Dati masama mogucnosti da izive nacionalizam, to je one sto je Lenjin priviknuo svojedobno levicarima komunistima; sta to drugo u nasem slucaju znaci nego da izive i sto pre federalisticke tlapnje, sta drugo nego skracenje te federalisticke etape i prelaz njen u demokratski centralizam koji ee se pre iii kasnije, vee posle proieterske revolucije, u ovakvom iii onakvom vidu , pokazati neophodnom potrebom balkansko-podunavskih naroda, radnika i seUaka? Da ee, medutim, i sarna proleterska revolucija tih naroda, kraj sveg svog izvesnog centralizma, morati da prode kroz etapu federativnu, to nam pokazuje SOy. Rusija . Pa kad taj primer i ne bi postojao, za to nam - ne trebamo se ni zamisliti duboko - govori prosta Cinjenica da se toliko mnostvo naroda i tako raznovrsnih kao sto su to balkansko-podunavski odjedanput, pa bilo to i uz pretpostavku proleterske rt:!volucije pod vladom centralizma i sarno centralizrna skupiti ne moze. Iako su to jos daleke perspektive , nasa je duznost ipak da ih i u konkretnom svom danasnjem radu ne gubimo iz vida. A to ih necemo sarno onda ako taj konkretni rad udesimo tako da on vodi k njihovom os tvarenju. Verovatno je, medutim, da se to osvarenje neee provesti sve odjedanput, nego postupno, drugim recima - da nasa balkansko- podunavska federativna republika neee biti plodom jedne istodobne revolucije u celini, nego plodom nekolikih njih uzajamno, delujucih jedna na drugu. No, ja se necu upustati u nagadanja 0 toku te revolucije iii cak 0 mogucnostima gde bi ona najprc mogla da zapocne; ja hocu da istaknem sarno jedno, a to je da je danasnja centralisticka Jugoslavija na putu razvitka balkansko- podunavskih naroda spram zajednicke federativne republike isto onoliko smetnja koliko bi federalisticka bila pospesenje. Uzmite sarno konkretan primer Bugara, naroda koji bi po svome srodstvu sa ostalim Jugoslovenima prvi mogao da - stvorivsi s ovima federativnu vezu - dade primer i ostalim balkansko-podunavskim narodima - sta ga smeta u tome negoii bas srpska hegemonija s njenim izrazom, u centralizmu? Mi bismo, kad bi taj centralizam pao, verovatno doziveli i taj slucaj da bi ta sira federacija bila ostvarena jos i za vreme samog burioaskog rezima u Jugoslaviji i Bugarskoj. Sta to drugo znaci vee da je federalizam pot reba koju nam nalaze ne sarno situacija u Jugoslaviji nego i situacija na celom Balkanu; potreba koja, jednom os tva rena kod nas, znaci briu etapu do ostvarenja, barem prvih pocetaka, a posle i u ceiini, same nase balkansko-podunavske federativne republike? Stvar izlazi na to da je celo nase propovedanje te republike fraza, ne udesimo Ii nasu nacionalnu politiku tako da ona vodi do federativne Jugoslavije i ne uvidimo Ii da je sarno federativna Jugoslavija put i etapa do federativne balkansko- podunavske proleterske republike. Siri taj federalizam zahteva i uti; federalisti u mass tabu balkansko-podunavskom mi ne mozemo biti centralisti u masstabu jugoslovenskom nego, naprotiv, iz razloga sto je to i pot reba nase nacionalne, a i potreba nase proleterske revolucije, mi rnoramo biti dosledni i zauzeti jasni federalisticki stay i u tom uzem masstabu. Sarno tako moti ce da Jugoslavija, i mi u njoj, ispunimo svoju historijsku misiju da budemo danas-sutra, ako i ne mozda polazna tacka proleterske revolucije, a one sposobni da je nastavimo i privedemo pobedonosnom kraju.
I Vladimir I1jic Lenin (U1janov); 1879- 1924, eden izmed voditeljev mednarodnega delavskega gibanja in eden izmed teoretikov revolucionarnega socializma, tvorec revolucionarne politicne

112

stranke v carski Rusiji in oblikovalec boljseviske strategije, katere bistvo je poudarjanje vodilne vloge revolucionarne stranke v revolucionarnem procesu, utemeljitev te stranke na ideoloskem monolitizmu, v organizacijskcm pogledu pa uveljavitev demokr:ui~nega centralizma. Boljseviski novum je tudi kategorija profesionalnih revolucionarjev. Leta 1917 vodilna osebnost Oktobrske revolucije. Po Oktobrski revoluciji voditelj Sovjetske Rusije oziroma ZSSR. Leta 1919 ustanovitelj mednarodne revolucionarne Komunisticne internacionale. Poleg politi~nih in driavniskih dolfnosti bil vseskozi tudi teoreticno izredno dejaven. Njegovo gledanje na razvoj druzbe in ~ioveka je odloeujoce ozna~ilo revolucionarno komunisticno misel in politicno prakso tako v mednarodnem delavskem gibanju kot tudi znotraj posameznih nacionalnih sredin. 2 Lev Davidovi~ Bronstejn Trocki (1879-1940), ruski revolucionar in politik. Zelo zgodaj pristopil k socialisticnemu gibanju. Najprej sodeloval z Iskrovci, nato prdel k menjsevikom, potem sodeloval z ekonomisti .. in kasneje s t. i. likvidatorji. Leta 1917 stopil v Rusko socialnodemokratsko delavsko stranko (boljsevikov) in postal ~Ian njenega Centralnega komiteja. Igral enD izmed kljucnih vlog v Oktobrski revoluciji. Opravljal dol:lnost Ijudskega komisarja za zunanje zadeve, leta 1918 vodil sovjetsko delegacijo na miravni konferenci v Bresl-Litovsku. Po sklenitvi mim med Sovjetsko Rusijo in NemCijo vojnr minister in predsednik Revolucionarnega vojnega sveta ler eden od tvorcev Rdece armade. Sodeloval pri uSlanovitvi Komunisticne internacionale. Po Leninovi smrti vodil borbo prali Stalinu. Lela 1927 izkljucen iz VKP(b), leta 1929 izgnan iz Sovjetske zveze. Bival v razlicnih evropskih driavah, od leta 1937 v Mehiki, kjer je billeta 1940 ubit . J Roza Luxemburg (1871-1919), iidinja poljskega porekla, voditeljica levice v poljskem in nemskem delavskem gibanju ter eden od ustanoviteljev Komunisticne panije Nem~ije. Zaradi svoje revolucionarne dejavnosti i.e s sedemnajstimi leti emigrirala v Zurich, kjer je studirala naeionalno ekonomijo in leta 1897 doktorirala sterno Industrijski razvoj Poljske. PoroCila se je z nemskim socialnim demokratom Luxemburgom - od tod tudi njen priimek. Po prihodu v NemCijo leta 1897 postala clan nemske socialnodemokratske stranke. Med prvimi je nastopila proti Bernsteinovemu utemeljevanju revizionizma , ki ga je izpeljal v delu Perspektive soeializma in naloge socialne demokraeije (1899) in kot odgovor na to dele napisala znamenito razpravo Socialna reforma ali revolueija? Razprava ji je kot izrednemu ekonomskemu teoretiku takoj prinesla velik ugled v evropski socialni demokraeiji, zlasti v njeni leviei. Pred prvo svetovno vojno je predavala na visoki soli nemske soeialnodemokratske stranke. Leta 1913 je objavila obseino dele Akumulacija kapitala. R. Luxemburg je zastopala teorijo 0 spontani revolucionarnosti delavskih mnoiie, ki edina lahko privede do socializma. Poudarjala je, da mora socializem temeljiti v demokraciji in dati svobodo drugace misle6m, eetudi ne misJijo tako kot tista skupina, ki je nosilee oblasti. Na zacetku prve svetovne vojne je pod psevdonimom Junius napisala protivojno brosuro Kriza socialne demokracije. Skoraj yes cas vojne bila v zaporu. Leta 1918 je v spisu Ruska revolucija (irlel je sele leta 1922 kot knjiga) ostro odklonila nedemokraticne politicne metode Lenina in boljsevikov pri utrjevanju oblasti. Novembra 1918 bila v nemski revoluciji skupaj s Karlom Liebknechtom voditeljica leve Spartakove zvcze, ki si je prizadevala za oblast svetov oziroma sovjetov v Nemciji. Konee decembra 1918 in v zacetkujanuarja 1919 imela najvidnejso vlogo na ustanovnem kongresu KP Nemcije. Po zadusitvi delavske vstaje januarja 1919 so jo ujeli in ustrelili pripadniki prostovoljnih protirevo lucionarnih oddelkov. R. Luxemburg kot izrazit delavski internacionalist, temelje~ v iidovstvu , enako doma v PoJjski kot v Nem6ji, ni razumela pravega pomena nacionalnega vprasanja. To je tudi privedlo do znane in vee let trajajoce polemike med njo in V. I. Leninom 0 nacionalnem vprasanju. Po smrti je v evropski socialisticni leviei upraviceno uiivala velike simpatije in ugled. ~ Misljena je vojna Piemonta in Franeije proti Avstriji leta 1859, v kateri je italijansko-francoska vojska po razila avstrijsko, s cemer je Avstrija prepustila Lombardijo Franeiji, ta pa jo je skupaj s Toskano, Parmom, Modenom in Romagnom predala Kraljevini Sardiniji v zameno za Nico in Savojo. Zmaga v tej vojni je imela velik pomen v italijanskem naeionalnem boju prati avstrijski nadoblasti ter v procesu zedinjenja ltalije. ~ Leta 1914 sta edina poslanca Srbske socialnodemokratske stranke, Dragisa Lapcevic in Trisa Kaclerovic, zvesta internacionalisticni delavski zavesti, v srbski Narodni skupsCini glasovala proti vojnim kreditom. 6 Misljen je zacetek prve svetovne vojne, ko se je vavgustu 1914 pricel vojaski spopad med Avstro-Ogrsko in Kraljevino Srbijo. 1 V revolucijskem lelu 1848 so bile na Dunaju in na Ogrskem postavljene odlocne zahteve po Iiberalnih politicnih pravicah in protifevdalnih reformah. RevoJueionarne sile so terjale pretvorbo A vstrijc v ustavno monarhijo ter zedinjenje Nemeev v zdruieno Nemcijo - oziroma radikalne druibene reforme na Ogrskem ler samostojnost Ogrske, v kateri pa naj bi uzival vse pravice sarno en - madiarski narod. Taksen politicni program je med Hrvati na Hrvaskem in Stbi v Vojvodini naletel na odpor in v strahu pred germanizaeijo in madiarizaeijo so Hrvatje in Srbi leta 1848 stopi-

113

Ii na stra n konservativnega habsblldkega dvora. Zaradi tega je Marx njihovo ravnanje ocenil kot p rotirevo Illciona rno. I Obznana, akt, s katerim je vlada Kraljevine SHS prepovedala komllnisticno dejavnosl, je bil sprejet 30. decembra 1920. 9 0 tern glej dok. S1. 12, op. II. 10 Pri tern je mi~ljena prva srbska vstaja v letih 1804- 1813, v kateri je srbski narod zru~il tursko fevdalno oblast in organiziral lastno nacionalno dri.avo. Na lej osnovi se je nato v Srbiji, kljllb pocasnemu gospodarskemu in socialnemu razvojll. oblikovala mdcanska Iiberalisticna politicna zavest. I L Izraz .. srbijansko selja~tvo se nanasa na srbsko kmecko prebivalstvo v Srbiji, medtem ko se izraz srpsko seljastvo nana~a na vse kmecko prebivalstvo srbs ke narodnosti, tudi na tisto izyen Srbije. L2 Ilirizem je pri Hrvatih predstavljal pomembno PQliticno kulturno in narodnoprerodno gibanje, v katerem so bili lltemeljeni pomembni politicni programi, ki so v 19. stoletjll in tudi kasneje opredelili hrvasko nacionalno gibanje nasploh . IJ Misljena je fevdalna odvisnost kmetov v okvirll fevdalnega sistema na Hrvaskem in Ogrskem. I. Mi~ljena je ukinitev fevdalnih obvez za kmete, ki jo je izvrSila neodvisna madfarska vlada leta 1848. Ta ukinitev pa je odpravljala Ie fevdalne obveze na llrbarialnem zemljiscu, medtem ko pa je poloi.aj kmetov na 1. i. alodialnih plemiskih posestvih ostal neizpremenjen. IS Misljena je znana Mareevska konferenca, zasedanje velike .. narodne skupsCine 25. marca 1848 v Zagrebll (v tern casu hrvaski Sabor ni zasedal), na katerem je bil v Narodnih zahtijevanjih oblikovan progra m hrva~kega narodnega gibanja. Mareevska konferenca je zahtevala zedinjenje Hrva~ke. Dalmacije in Vojne krajine ter oblikovanje samostojne hrvaske viade, podrejene hrvaskemu Saboru in ukinitev fevdalnih odnosov. Hkrati je za hrvaskega bana izbrala Josipa Jelacica. 16 Glej op. 7. 11 Misljena je prva svetovna vojna. II Misljen je politicni program, po katerem naj bi se v Habsburski monarhiji poleg avstrijskega in ogrskega dri.avnega dela, oblikovala se tretja, jugoslovanska drzavnopravna enota, vanja pa bi po najsidi zamisli prisle Sosna in Hercegovina, Hrvaska s Siavanijo in ostalo jugoslovansko ozemlje iz ozje Ogrske, Dalmacija, Istra ter slovenske dezele iz avstrijske ddavne polovice. Za trialisticni program sta se na Hrvaskem in v Sioveniji zavzemali hrvaska Stranka prava in Vseslovenska Ijudska stranka. 19 Misljeni so Srbi iz ozemlja nekdanje Kraljevine Srbije. 20 Misljena je ofenziva, ki jo je v casu prve srbske vstaje zacela srbska vojska proti Turkom leta 1809. Do te ofenzive je prislo potern. ko je bilo tega leta prekinjeno premirje med RllSijo in Turcijo. sklenjeno leta 1807. 21 Leta 1815 se je zacela drllga srbska vstaja, ki je privedla do nastanka avtonornne knezevine Srbije. 22 Avtor s to primerjavo opozarja na revolucionarno gibanje pri habsburskih lugoslovanih v revolucijskem letu 1848. B Glej op. 7. U Misljena je vezanost vladajoeega srbskcga mdcanstva in dvora na Anglijo in zlasti na evropskega hegemona - Francijo. H Misljeni so Siovenci, Hrvati in Srbi , ki so bili do leta 1918 vpeti v avstroogrski drfavni okvir. 26 V prvih dveh letih obstoja jugos. lovanske drfave sta slovensko in veeji del hrvaskega rndcanstva v glavnem molee sprejernala nacelo nacionalno enotne dri.ave. Sele z volitvami v Ustavodajno skupsCino Kraljevine SHS, 28. novembra 1920 in ustavno razpravo leta 1921 se jc pokazalo, da velik del hrvaskega in slovenskega mdcanstva ne bo sprejel centralisticne in unitaristicne ureditve. 27 II . kongres Korninterne se je zacel 19. julija 1920 v Petrogradu, nato pa se je preselil v Moskvo, kjer je zasedal od 23. jlllija do 7. avgusta 1920. Kongres je po razpravi na dveh plenarnih sejah 26. in 28. julija 1920 sprejel Leninove teze 0 nacionalnem in kolonialnem vpra~anju, ki so bile predhodno objavljene v Die kommunistische Internationale,leto II, st. 11, str. 21-27. 21 Ustava Kraljevine SHS je bila sprejela na Vidov dan , 28. junija 1921. Od tad tudi irne Vidovdanska ustava. 2~ Mi~ljena je KPJ. 10 Misljena so unitaristicna stalisca, ki jih je v nacionalnem vprasanju zagovarjala KPJ v prvih letih svojega obstoja.

114

JJ Navedena Leninova misel je vzeta iz Leninove razprave Pravica narodov do samoodlocbe. To razpravo je V. I. Lenin v dveh nadaljevanjih objaviJ v reviji Prosvescenie v casu ad aprila do junija 1914. 12 Misljena sta ustavna razprava v Konstituanti leta 1921, v kateri so bili predloi.eni tudi fede ralisticni in avtonomisticni ustavni nacrti s strani Jugoslovanskega kluba (Slovenske Ijudskc stranke, Hrvatske pucke stranke in Bunjevacko-sokacke stranke) ter Hrvatske zajednice (hrvaskih federalisticnih mescanskih skupin) - in uspeh nacionalnih, proticentralisticnih in protihegemonistii!!nih strank (Slovenske Ijudske stranke, Hrvatske republikanske seljacke stranke, Jugoslovansk e muslimanske organizacije in i!!rnogorskih federalistov) na volitvah v Narodno skupscino Kraljevinc SHS, 18. marca 1923. JJ Misljena so prizadevanja vrhovisticne VMRO Todora Aleksandrova za zdrui.itev Vardarske, Pirinske in Egejske Makedonije, ki naj bi nato obstajala kot avtonomna politicna enota znotraj sirse zveze balkanskih ddav. J' Navedena Leninova misel je vzeta iz Leninovih tez 0 nacionalnem in kolonialnem vprasanju, ki so bile objavljene v Die kommunistische Internationale, leta II, st. II, sir. 21-27. Te teze je nato z nekaj drobnimi popravki sprejel II. kongres Komunistii!!ne internacionale na svojem moskovskero zasedanju od 23. jUlija do 7. avgusta 1920. (0 tem glej tudi op. 27). H Karl Marx je sprva menil, da je odcepitev Jrske ad AngJije nemogoca i.e zaradi geografskih razlogov in neizmerne angleske kolonia1ne moei. Poleg tega je tudi mislil, da leske ne bo osvobodilo nacionalno gibanje tlacenega naroda, marvec delavsko gibanje samega tJai!!iteljskega naroda. Kasneje je to oceno spremenil in spoznal, da angleski delavski razred ne more storiti nitesar, dokler se ne osvobodi lrska, saj je - po njegovih besedah - imela reakcija v Angliji svoj koren ravno v podjarmljevanju leske. Zato je nato pray v interesu angleSkega delavskega razreda in njegove druibene emancipacije zagovarjal odcepitev Irske od Anglije. Svoje stalisce a neizbeinosti odcepitve Irske in moinosti, da bi nato po odeepitvi prislo do federativne zveze med lrsko in Anglijo, je zelo jasno zapisaJ v svojem pismu Friedrichu Engelsu I dne 2. novembra 1867. J6 Navedena Leninova misel je vzeta iz Leninove razprave Krilii!!ne pripombe k nacionalnerou vprasanju. Razprava je izsla v dveh nadaljevanjih v reviji Prosvesi!!enie, v casu od oktobra do deeembra 1913. 17 Navedek je net i.l Leninove razprave Soeialisticna revolucija in pravica narodov do samoodlaebe. Razprava je i:dla aprila leta 1916 v reviji Vorbote. n Mahatma Gandi (pravo ime Mahandas Karamchand); 1869-1948, indijski politik in vodja indijskega ljudstva v boju za osvoboditev izpod angldke kolonialne oblasti. Zagovarjal je specificni naCin protikolonialnega boja, 1. i. gandizem, ki je odklanjal aktivno in oboroieno borbo ter poudarjal pasivni odpor, temelje{l: na religioznih in moral nih nacelih Indusov. Ta nai!!in boja proti angldki kolonialni oblasti sta sprejela tudi indijsko naeionalnoosvobodilno gibanje in Kongresna stranka, ki ju je vodil od konea prve svetovne dalje. J9 Misljena je najmaenejsa slovenska politicna stranka, Slovenska Ijudska stranka, katere vodstvo je v glavnem sestavljala duhovscina.

St.
IZ DISKUSIJE* (K clanku, ki smo ga priobcevali V Glasu Svobode narodnega vprasanja V Jugoslaviji)'
V

15

st. 15 in 17 K problemu

U diskusiji 0 tom pitanju mi ucinise drugovi u drugarskom listu Borba~~ u Zagrebu nekoliko prigovora i napomena' za koje smatram, da je potrebno, da ih odmah ovde iznesem, kao bismo na taj nacin skratili nasu daljnju polemiku. Pre svega moram upozoriti drugove na to, da je ovo sarno jedna shema , jedna skica' mojih misli i da je zbog toga sasvim prirodno, da je ostalo u tom
Clanek Dragotina Guslincica (psevdonim D. Anin). - Glas svobode, lelo H, st. 19,23. 8.

1923.

115

prospektu jos mnogo stosta nejasno. Ja sam postavio pre svega nekoliko teza, nekoliko tvrdnji, tako na priliku 0 privrednom jedinstvu i nejedinstvu pojedinih terotiroja, koje treba tek dokazati. To je moguce sarno na osnovu analize privrednih i drugih prilika, a ova iz vise razloga nije mogia uci. Zatim - ito bese glavni prigovor - misle mnogi drugovi, da je izlaganje primene proleterskog ustava ddave, sasvim suvisna lekcija, zbog cega, da postaje ova rasprava Zukunftsmusik~(4 i da zbog toga nerna vaznosti za nase momentane potrebe, t. j. za izradu partiske taktike. Ovo rnisljenje je iz os nove pogresno. Ko nije razurnio proleterskog uredenja dr.zave, taj badava resava narodnosno pitanje, jer je one van toga neresivo. Badava traiiti pametnu partisku taktiku u tom pitanju, jer ta taktika mora biti izradena u perspektivi proleterskog buduceg poretka. Pravilo valja: da ne srnerno [m]i masarn[a] nista obecavati, sto ne cerno rnoei ispuniti, a da irn s druge strane sve nudimo, sto je njihova fakticka - i ako momentana - potreba, koju mi mozemo uzadovoljiti . Dok se mi vrtimo u krugu bur.zoaskih potreba i bur.zoaske ddavnosti, dotle mi neeemo u tome pitanju prelaziti granica zahteva nacijonaiisticke socijaine dernokratije. A dan as nije vise vreme, da operiramo sa Wilsons kim generalnirn frazama 0 ~.samoopredelenju do otcepljenja,5 jer u takve Wilsonijade mase danas nemaju vise poverenja. Jedno strasno i skakljivo pitanje je za sve nase drugove pitanje .)naroda(~, )narodnosti, "piemena i ).narodnog jedinstva~~. Niko se nije slozio sa mojirn stanovistem po tom pitanju i diskusija po toj definieiji se vukla kao morska zmija. 6 Ali badava: u soeiologiji ne postoji jedna jedinstvena definieija po pojmovirna narod, narodnost, )'pleme. I prirodno jesu ti pojrnovi historicki, koji se uvijek menjaju sa vremenom, ddavom i politikom. A takva naucna definieija i kad bi postojala, bila bi za nas bez vrednosti, jer imamo pred sobom konkretne prilice, konkretne stvari. Mi moramo konstatirati stvari kakve jesu u istini i od njih poiaziti. Ne to sto mi zelimo - narodno jedinstvo - vee to, sto postoji - rnnogo-narodnost u Jugoslaviji - to je za nasu politiku merodavno. Sve dok Hrvati, Srbi, Slovenei i Bugari vele da su Hrvati, Srbi, Slovenei i Bugari i rade kao takvi u svojoj politiei - sporedno iz kakvih razloga - oni su Hrvati, Srbi, Siovenci i Bugari, oni su zasebni narodi i niko nema prava, da im to spori iii da ih siii, da oni to ne budu. Za narod iIi ).narodnost niti ni jedina karakteristika jezik, niti ddavnost, niti vera, niti rasa, ali je sigurno zato neminovno potrebno jedno, a to je valja. Ako ja mislim i hocu biti Italijan, ja sam Jtalijan i niko nema prava, da rni to spori i nameee nesto drugo. Gospodin Pasic nije Srbin - ali idete i kazite mu to - zli jezici vele. da on jos sve do danas ne zoa srpski, no to mu ni oajrnanje ne smeta, da sprovodi velesrpsku politiku u Jugoslaviji, pa i gosp. NinCieu 7 nista ne smeta njegovo nesrpstvo, da ne bude Velesrbin. Da mi u Jugoslaviji nemarno narodnog jedinstva (ovo je uostalom sarno jedna kapitalisticka potreba!) pokazali su nam poslednji skupstinski izbori dovoljno jasno. 8 Pitanje se narnece sarno, da Ii mozemo ziviti u jednoj ddavnoj i ekonomskoj zajedniei i kakva treba da bude ta nasa zajedniea. Tu je jezgra naseg naeionalnog pitanja. Neki drugovi hoee, da si pomazu time, da priznavaju nasu podeljenost na >'plemena, a negiraju postojanje razlicitih naroda i narodnosti. Boze rnili, koliko smo time na boljem. To je sarno igra reci. I stara Austrija je poznavala u svome ustavu sarno VolkssHimme (plemena) i trubila tu svoju parolu sve dok
116

[nilie dozivila ddavni krah. Ne}adi se ni 0 recima, niti 0 recenicama. niti 0 definicijama, vee 0 praksi. Ako Crnogorci traze danas svoju republiku iii autonomiju, mi ju moramo prihvatiti u svoj program i ozbiljno raditi za nju i ako su oni po jeziku i po krvi Cisei Srbi od svih ostalih Srba. To trafi od nas politicka situacija. Mi im sami ne smerno zaboraviti objasniti, da se ce taj njihov ideal obstiniti tek onda, kad se bude nalazila citava politicka snaga u Jugoslaviji u rukama radnika i seljaka, dakle da treba prvo raditi na ostvarenju radnicke i seljaeke vlade. Jedinstvo narodaee moze se kod nas razumevati sarno kao ..jedinstvo kulture Hrvata, Srba, Siovenaca i Bugara, pa i do tog jedinstva je jos daleko, daleko. Svako drugacije jedinstvo je kapitalisticki imperijalizam i mi ga vee zbog drugih naroda u Jugoslaviji: Madfara, Nemaca, Arbanasa, Rumuna itd. ne smemo naglasavati. Federalizam pak nije nikakva zapreka kulturnom jedinstvu (vidi: Svajcarska, Rusija, Nemacka, Sedinjene driave itd.). Nasi drugovi iz Srbije, Cijih zemlja je imala svakako jedan sasvim drugaciji historijski razvoj , no ostale provincije Jugoslavije, moraee poklanjati nekoliko vise painje studiju nasih ekonomskih i kulturnih prilika, te se nekoliko vise umisliti u ovaj tok ideja. Negacija iii izbegavanje pozitivnih cinjenica znaci put jednog Karla Rennera. 9 I on je neprestano tvrdio, da je separatizarn u bivsoj Austriji sarno stvar intelektualaca, sarno burzoaskih politicara, ali mu je povesnica dokazala nesto drugo. Sto se tice lozinka, koje sam izneo govoreCi 0 taktici,lo one su isto tek skicirane. Definitivno ce se izraditi na drugorn rnestu.
I Omenjeni clanek, katerega avtor je Dragotin Gustintic je v zborniku objavljen kot dok . ~t. 8. - K zgornjemu podnaslovu je v opombi pod erto pridano ~e naslednje pojasnilo: V ~tev. 17 od 9. avgusta t. J. se je v clanku Anina (Dragotina GustinCica - op. ur.) 'K problemu narodnega vpra~anja v Jugoslaviji' v pasusu, kako si zami~lja clankar konstitucijo organa Sudobe, vrinila pomota, ki je smisel te konstitucije tisto skvarila. Ta organ (Sudoba) je zami~ljen vedno Ie kot homogen , iz okrajnih delegatov tovarni~kih delavcev in kmetov sestavljen kongres, a ne kakor bi se lahko razumelo napacno, kot nekak 'nacionalni svet' ... (0 tem prim . besedilo v dok . h. 8). 1 Ta trditev ni tocna, kajti v zagreb~kem glasilu NOSJ, Borba, ni v casu razprave 0 nacionalnem vpra~anju iz~el noben clanek, v katerem bi bile izrecene kakr~nekoli pripombe, ki bi zadevale Gustincieev elanek .. K problemu narodnega vprabnja v Jugoslaviji. ) Avtor misli pri tem na svoj clanek .. K problemu narodnega vpra~anja v Jugoslaviji. - Glej dok. ~t. 8. ( Glasba prihodnosti. ) Misljeno je naeelno izhodi~ce 0 nacionalni sa moodloebi, ki ga je vseboval mirovni program, katerega jc B. januarja 191B v 14 tockah podal amcri~ki predscdnik Thomas Woodrow Wilson v kongresu ZOA. 6 Mi~ljena je razprava, ki se je razvila po predavanju, katerega je imcl Oragotin Gustintic konec junija 1923 v jugoslovanskem marksisticnem "Dija~kem klubu na Dunaju 0 nacionalnem vprasanju v Jugoslaviji. Besedilo tega predavanja je nato objavil Glas svobode, leto I, ~t. 15 in 17 , 26. 7. in 9. B. 1923 pod naslovom "K problemu narodnega vpra!anja v Jugoslaviji (dok . St. 8). 1 Momcilo Nineit. a Misljene so volitvc v Narodno skup~cino Kraljevine SHS, lB . marca 1923, v katerih so nacionalne, proticentralisticne in protihegemonisticne stranke dobile veliko veCino glasov. 9 Tu misli avtor predvsem na teoreticno metodo, s katero je avstrijski socialist Karl Renner (1871-1951) obravnaval vprasanje naroda. To vpra~anje si je prizadeval depolitizirati, da bi na ta nacin nevtraliziral ncvarnost politilnega separatizma v mnogonacionalni Habs bur~ki monarhiji in s tem prispeval , da bi se prcprccil njcn razpad. Pri K. Rcnnerju jc prevladovala izrazita ctatisticna miselnost in v tern smislu je na nacionalno vpra~anje gledal Ie kot na administrativno oziroma pravno vpra~anje . V zvczi z nacionalno problcmatiko v Habsbur~ki monarhiji jc uveljavljal teorctieno nacelo nadnacionalne ddave, v kateri naj bi se nacionalna pripadnost in nacionalni interesi izrazali zgolj preko ekstratcritorialnega kultllrnega zdruzevanja posameznih narodov. 10 Glej op. 3.

117

St.

16

D1SKUSIJA 0 NACIONALNOM PITANJU'

Zbog opstinskih izbora, I kojima je morae biti posvecen veliki deo lista,

nemoguce nam je bilo produziti sa objavljivanjem clanaka koji su redakciji stigli po nacionalnom pitanju u Jugoslaviji. Od danas panovo otvaramo stu pee nasega lista svima anima clanovima partije koji fele uzeti llcesca U ovoj diskusiji. No, otvarajuci ovim panovo stu pee naseg lista za vodjenje te diskusije, mi smatramo za potrebno da ucinimo neke konstatacije i napomene. U prvom redu, zapaza se da najveci broj drugova. i to bas oni koji najvise i najbolje mogu pisati po ovoj stvari, do sada nikako nisu oi uzeli llcesca u diskusiji. To apstiniranje svakako nece pridoneti jasnoj razradi ovoga problema i odredjivanju gledista i politike nase partije prema njemu. Uzevsi u obzir aktuelnost i vainost ovoga pitanja i cinjenicll da partija vee trpi od toga sto po njemu nema jasno i potpuno odredjeno glediste i politiku, kao i to da se dogadjaji u plemenskom sukobu razvijaju i sllvise brza i partiji ne dozvoljavaju da i dalje ostane u neodredjenom polozaju prema njima, mislimo da ne treba narocito i jos jedanput naglasiti koliko je potrebno da svi clanovi partije najzivlje saradjuju na izgradnji jednog jasnog i odredjenog gledista bez koga nema i ne moze biti jasne i odredjene politike. Nadamo se da ce u najkracem vremenu to biti nadoknadjeno. I mi se ovim zato obracamo naroCito drugovima iz pokrajina u kojima nacionalno pitanje najjace dominira politickom situacijom, t. j. iz Siovenije, Hrvatske i Makedonije. Drugovi iz tih pokrajina najmanje su uzeli ucesca u ovoj diskusiji, i ako oni imaju najvise da kazu, jer najbolje po-

znaju sve okolnosti i prilike pod kojima se plemenski i nacionalni sukob

razvija. 2

Zatim, nuzno je naglasiti potrebu da se, zbog skucenog prostora nasih listova, izbegavaju dugacka i suvise opsirna opsta, prethodna teoretska razlaga-

nja, a da se odmah predje na konkretne stvari i predloge. Po nasem misljenju, u nasoj partiji ne moze biti spora 0 tome da Ii partija treba iii ne treba da se
angazuje u nacionalnom sukobu. Interesi proletarijata u celom svetu zahtevaju da njegove partije otvoreno ustanu u zastitu ugnjetanih naroda i da brane nji-

hovo pravo na potpuno i stvarno samoopredeljenje. U diskusiji koja se, u

ovom momentu vodi u partiji, moze biti rec sarno 0 tome da Ii iii ne postoji u Jugoslaviji nacionalno ugnjetavanje, t. j. da se konkretnije izrazimo, da Ii srpska bUrZoazija ugnjetava iii ne hrvatski, slovenski i makedonski narod. Posle

toga odmah treba preCi na stavljanje konkretnih predloga 0 tome kakva treba da bude politika partije, u kolikoj meri i do kojih granica i sa kakvim parolarna i ciljevima se ona moze angazovati za pravo sarnoopredeljenja ugnjetanih nacija. Kad bi se svi oni, koji budu uzeli ucesca u ovoj diskusiji, pridrZavali

ovog reda u izlaganju svojih pogleda, diskusija bi mnogo dobila u jasnoCi i odredjenosti i bila bi mnogo plodonosnija. Razume se da je svaki slobodan da pise 0 celokupnom nacionalnom problemu u Jugoslaviji, iii sarno 0 jednom njegovom delu, t. j. npr. sarno 0 makedonskom pitanju.
'" Uredniski clanek . - Radnik-Delavec, leto II,

st.

73, 26.8. 1923.

118

Na kraju, posto redakcija, radi oddavanja reda u Partiji, ne moze objaviti one Clanke koji dolaze bez potpisa i bez overenja mesne partijske organizacije da je pisac zbilja clan partije - a takvih slucajeva je bilo - redakcija stavlja do znanja da ce biti objavljeni sarno oni cianci koji nose potpis pisca (ime iii pseudonim) i overenje mesne partijske organizacije.
1 Mi~Jjene so volitve v obtinske uprave, ki so bile v Srbiji, Makedoniji in erni gori 19. avgu sta 1923. 2 V tern casu so s svojimi prispevki v razpravi 0 nacionalnem vpra~anju sodelovali i2 Sloven ije ie Dragotin Gustineic s svojima tlankoma K problemu narodnega vpra~anja v Jugoslaviji . (dok. ~t. 8) in .. Iz diskusije.. (dok. 51. 15), iz Hrvaske Ante Ciliga s clankoma .. Razvitak i sudbina nacionalnog pitanja kod Jugoslavena .. (dok. ~t. 12) in .. Samoodredenje naroda u Jugoslaviji (dok . st. 13) leT August Cesarec s clankom .. Nacionalno pitanje i nasi zadaci" (dok. St. 14), iz Makedonije pa anonimni avtor iz Velesa s tlank.om Nacionalni problem u Jugoslavijj (dok. k 3).

St.
ZADACI NASE PARTIJE U NACIONALNOJ BORBI*

17

Kad je ree 0 pozitivnom stavu nase partije prema nacionalnim borbarna. 0 akcionorn prograrnu, a ne sarno 0 kritici bUrZoaske nacionalne politike, onda se euju tri prigovora: 1. nas se nacionalno pitanje ne tice, to je stvar bUrZoazije; 2. kod nas je bUrZoazija umetno izazvala i tendenciozno naduvnula nacionalisticku psihozu, stvarne plemenske borbe kod nas nema, niti ima realnih uslova za nju i 3. mi smo preslabi za kakovo aktivno politicko angazovanje, treba najpre da izgradimo jake organizacije. Nacionalizam je politicka zastava kapitalizma i kao sto se nas i te kako tice kapitalizam, tako se nas i te kako tice nacionalizam. Kao sto proti ekonomskom programu kapitalizma postavljamo svoj ekonomski program, tako i proti njegovom politicko-nacionalnom programu trebamo posta viti svoj. No dok imperijalisticka bUrZoazija nije u stanju da resi nacionalno pitanje, radnicka klasa jeste i ona ce ga jedina re!iti. Sto pojedine revolucionarne radnicke partije jo! ne znadu da postave svoj aktivni program po nacionalnom pitanju, to su nasledjeni ostaci II. Internacionale, gde su najbolji delovi bili za neprijateljsku neutralnost prema svim nacionalnim sporovima u protuslovlju sa reformistima, koji su vee pre rata prihvaeali u nacionalnim pitanjima stanoviste svoje burZoazije. Dakle somostalan nacionalan program, a ne potpuna neutralnost koja prakticno ispada tamo, da ide uvek u korist jaee burZoazije. Treba da se setimo, da je bas nemanje samostalnog nacionalnog prograrna, vee stanoviste prikrivenog oportunizma ~~potpune neutralnostill rastrovalo i rascepalo austrijsku socijalnu demokratiju, a radnicke mase nateralo burZoaziji u sluzbu. Mi se nalazimo u slicnoj opasnosti i tu velika odgovornost pada osobito na drugove u Srbiji, gde se nalazi du!evni centar naseg pokreta i gde se ostaci nedostataka II. Internacionale i danas osecaju. U Srbiji je upravo klasicno stanovi!te neprijateljskog bagatelizovanja svakog nacionalnog pitanja. A to
Clanek Anteja Cilige (psevdonim Mt.). - Borba, leto II, !it. 32, 30. 8. 1923.

119

je krivo; nacionalni sjJorovi nisu neprijatelj koji se srne bagatelizovati iii sarno reCirna pobijati, vee koji se treba pobijati pozitivnirn, prograrnatskim, prakticnim stavom. Iza nacionalnih sporova kriju se uvek realni ekonomski sukobi bUrZoazije, a ne neko umetno svadjanje proletarijata sa terena klasne borbe. Time smo presli vee na drugi prigovor. Mi se ni kod njega neeemo dugo zaddavati, jer smo vee u pros lim clancirna I izneli dosta argumenata i cinjenica, iz kojih jasno izlazi, da se plernensko-nacionalne borbe u Jugoslaviji ne baziraju sarno na ostacima plemenske ideologije nego i na ekonomskoj zaostalosti zemlje. Bilo bi dakle apsolutno ne dovoljno, ako bismo se mi ograniCili na pobijanje reakeionarne plemenske ideologije. Mi treba da pobijamo i zaostalu ekonomiju i politicki rezim srpske hegernonije, koji zivi od ekonornske zaostalosti i nastoji da je ovekoveci. Treei argurnenat ne cuje se skoro nikad javno, ali za to tim vise i snaznije privatno. Iza sto se je ispucalo sve radikalne, revolucionarne in principijelne adute, dolazi, kao poslednji, ali za to najjaci, i ovaj - takticki: u interesu obnove i ocuvanja pokreta bit ce bolje da to i to ne poduzmemo. NajveCi deo branica te taktike radi u najboljoj nameri: oni ne oseeaju potrebu i vainost, da nasa partija zauzme pozitivno i jasno glediste u nacionalnom pitanju. Oni se i ne seeaju da bi nase ogranicenje na kritiku, znacilo prakticno ovo: mi neeerno ciniti novih poteskoea vladi 1. j. hegemoniji srpske budoazije u nacionalnom pitanju, koje je danas za nju od i.ivotne vai.nosti, a ona ee za to biti neutralna(( t. j. trpiti obnavljanje naseg pokreta. Ali zar ne vidi svaki revolucionarni borae, da gradjenje pokreta na ovakovim temeljima, bilo bi gradjenje na pesku!! Pokret koji se nije rodio na nemirnom moru politickih akeija, koji se nije podigao iz visokih talasa politickih strasti, koji se nije ocelicio u vatri revolucionarnih kreSeva, koji nije bio narnetnut rei.imu voljorn i aktivnoseu sirokih masa, nego izrasao u seni rna i tihog kompromisa sa vlaseu, takav pokret neee nikad biti sposoban da ispuni svoje krajne ciljeve, on ce u odlucnim momentima pred rei.imom kapitulirati. Danas, kad svetski proletarijat igra takovu ulogu u svetskoj politici, nije potrebno ni U ovako nazadnoj i ekonomski nerazvijenoj zemIji kao sto je Jugoslavija, da bismo <:inili rna i najmanju idejnu koneesiju rdimu. Mi treba da razvijemo nas program u celini; od ojega cemo ostvariti onoliko naravno oooliko, koliko budemo imali snage, ali program mora biti razvinut ceo, po svim pitanjima! Nama, koji imamo iza sebe 3 godine Obznane i Zakona 0 zastiti ddave, troja vesala i nase vodstvo u tamnici nije potrebno niti dopusteno, da rna sta rei.imu presutimo. 2 Sa takovom taktikom mi bismo medjutim mogli da obnovimo pokret sarno u Srbiji i Sloveniji. Mase u Hrvatskoj, Bosni i Dalmaciji, osecajuCi, da mi nernamo u najakutnijem pitanju svog gledista, presle bi sasvim bUrZoaziji, sto su one U ostalom vee danas U vrlo velikoj meri ucinile. U Hrvatskoj, Bosni i Dalmaeiji spali bismo na bezmocnu sektu, a pokret u Srbiji i Sloveniji bio bi separatisticki i oportunisticki svaki na svoju stranu. Slovenci bi pravili jayne sporazume sa svojom bUrZoazijom a Srbijanci tihe kompromise sa svojom. To bi bio krah internacionalnog revolucionarnog radnickog pokreta u Jugoslaviji. Radnicke partije bi se raspale iIi sektacki glodale, razvili bi se tek jaki sindikati, ali ovi bi se bojali politike(( vise nego crnoga vraga. Mi niti za jedan cas ne mislimo, da ce se gore narisana slika ispuniti. Ali mi smo hteli pokazati onima, koji su pripravni da svaki kompromis i propust

120

pravdaju ~>U interesu pokreta, kako bas u interesu pokreta takovi propusti se ne smiju ciniti i to bas ne u nacionalnom pitanju koje je u precanskim stranarna zatalasalo i seJjake i Cinovnike i radnike, koji svi strasno i moralno i materi-

jalno trpe pod rezimom srpske burzoazije. Svako bolje cinovnicko mesto zaposednuto je od Srbina iii Srbijanca, kod radnika proganjaju se na pr. u Bosni kao komunisti svi hrvatsko-katolieki radnici, a od srpsko-pravoslavnih sarno kolovodje; a da i ta Cinjenica, sto partija i sindikati u Srbiji slobodno rade, a kod precana ne, deluje takoder rdjavo na stvaranje nacionalnib predrasuda, ne treba posebno dokazivati. Nije nacionalizam, nego revolucionarni internacionalizam, kad trazimo nacionalnu i plemensku ravnopravnost u Jugoslaviji, i kad trazimo da je nasa partija trali ne sarno na papiru, nego da se i za nju borio Od toga zavisi karakter nase partije u Srbiji i Sloveniji, od toga zavisi sudbina nase partije u Hrvatskoj . Nisu pomislili drugovi, sto bismo mi bili dobili prakticno- politicki u Hrvatskoj, a na moralnom revolucionarnom avtoritetu u celoj Jugoslaviji, da je na pr. vodstvo nase partije na glas 0 stavljanju van zakona Hrv. Rep. Selj. Stranke i bapsenja Radica,' sazvalo jednu protesnu skupstinu u - Beogradu . Do zadnjega sela u lugoslaviji dopro bi glas 0 nasoj akciji. Rezim bi besnio i klevetao nas kod srpskih seljaka, Radic bi se tresao da cemo mu oteti njegove, a - sto je glavno - i srpski i hrvatski seljaci doznali bi da ima i neko treci, ko pokazuje izlaz iz sadasnjeg neprijateljstva i kaosa. Ali, prema nasem najdubljem uverenju, na glas 0 progonima hrvatskog republikanskog seljackog pokreta , vodstvo naseg pokreta trebalo je uputiti Hrv. Rep. Selj. Stranci i formalan, javan i pismen, poziv na zajednicki odbranbeni front radnika i seljaka pred reakcijom. Ako bi Radic taj predlog prihvatio i ne bi bdao po pomoc kod engleskih lordova,' ovaj bi rdim za ne dugo morao da popusti, a ako bi Radic odbio, sto je vrlo verovatno, iz straha da ga onda radikali iSlom ne bi progonili, kad se je on mirotvorac ujedinio sa revolucionarcima, onda ne treba biti prorok, da se kaze, kako dobar deo njegovih seljaka takovu )~politiku ne bi odobrio i njega bi napustio. Radikali, izgleda, da su pripravni da Cine neke koncesije hrvatskoj burioaziji . To dokazuje njihovo drianje prema klerikalcima, ostavljanje Cimica, stvaranje nove hrvatske stranke u Bosni,5 njihova neutcalnost prema Koroscu i Spahi' Ali za to hoce da obracunaju sa seljackim republikanskim pokretom. Nakon pada Stambolijskoga 7 treba da padne i Radic. Zajednicari' nemaju nista protiv toga da oni dodju opet na eelo ~) hrvatskog naroda , a sigurno in Englezi ce unutar bloka gurati napred zajednicare . Borba 0 Radicevu bastinu je na pomolu. HRSS moze se spasiti sarno, ako se ujedini sa radnicima. Ali ako se ujedini sa nama, onda ce morati da vodi i novu politiku, politiku zajednicke borbe protiv kapitalistickog pokreta. Ako Radic odbije zajednicku borbu sa nama, on ce propasti, ali dobar deo njegovih masa ce preCi k nama: ako pak mi ostanemo pasivni i ne ponudimo HRSS zajednicku obranu, onda ne sarno sto ce Radic politicki propasti, a radikali i zajednicari postati gospodari politicke situacije, vec cemo i mi mnogo , vrlo mnogo izgubiti, jer porazeno i razoearano republikansko seljastvo najveCi ce delom postati pasivno, izgubivsi veru u svaku borbu protiv gospodarskog kapitalizma, iIi ce postati opet glasacko roblje burfoaskih partija, kao sto je bi10 pre rata. Zivimo u sudbonosnim danima ne sarno za HRSS nego i za nasu N.R.P.l . 121

I Avtor pri tern misli na svoja clanka .. Razvitak i sudbina nacionalnog pitanja kod lugoslavena" (dok. st. 12) in .. Samoodredenje naroda u lugoslaviji (dok. st. 13). 2 Po sprejemu Obznane (30. decem bra 1920) in Zakona 0 zasCiti driave (2. avgusta 1921), se je zacela splosna ofenziva kapitaia proti revolucionarnemu delavskega gibanju. Prepovedana je bila vsaka komunisticna dejavnost, glavni voditelji KP1, ki se po sprejemu Zakona 0 zasciti drfave niso umaknili v ilegalo, pa so bili aretirani in obsojeni na dvoletne zaporne kazni. 1 Po polomu Markovega protokola je Stjepan Radic na zagrebski skupsCini HRSS, 14. julija 1923, napadel radikalsko vlado, njenega predsednika Nikolo Pasica in beograjski dvor, zaradi cesar se je vI ada odlocila sproziti postopek, da se voditelju HRSS odvzame poslanska imuniteta ter se ga postavi pred sodisce. Radic se je aretaciji izognil z odhodom v tujino (21. juJija 1921), kjer je v Angliji in na Dunaju poizku~al dobiti podporo, da se priznajo tako pravica samoodlocbe HrvatOY kot tudi druge politicne zahteve HRSS. ~ Glej op. 3. S V tistem casu ni bila v Bosni ustanovljena nobena posebna hrvaska stranka, pac pa je \' letu 1922 in zlasti po volitvah v Narodno skupscino marca 1923, HRSS v Bosni zacela ustvarjati mocno mreio svojih organizacij in preko tega pricela v Bosni siriti svoj politicni vpliv. 6 Mehmed Spaho (1883-1939), voditelj Jugoslovanske muslimanske organizacije. V letih 1910-1918 sekretar Gospodarske zbornice v Sarajevu, leta 1918 poverjenik za trgovino, obrt, posto in brzojav v vladi Narodnega sveta SHS za Bosno in Hercegovino. V lMO vstopil ob njeni ustanovitvi leta 1919, za predsednika lMO izbran leta 1921. Veckrat minister v razlicnih jugoslovanskih vladah. J Misljen je krvavi puc, v katerem je fasisticna oficirska Jiga 9. junija 1923 zrusila vlado levega agrarnega demokrata Aleksandra Stamboliskega. 8 Misljena je Hrvatska zajednica, politicna formacija hrvaskih mescanskih federalisticnih skupin. Nastala je leta 1919 - po zdruiitvi ene izmed struj iz Starceviceve stranke prava in Napredne demokratske stranke. Hrvatska zajednica je veJjala za politicno predstavnico hrvaskega naroda do volitev v Ustavodajno skupscino Kraljevine SHS, 28. novembra 1920.

St.

18

NACIONALNO PITANJE U JUGOSLAVIJI*

Retko da je u kojoj driavi na svetu nacionalni problem tako komplikovan kao kod nas u Jugoslaviji. Najvazniji razlozi zato su ovi: I. - Gospodareca nacija iii burzoazija, koja vodi politiku te nacije - srpska burzoazija je ekonomski slabija od hrvatske i slovenacke burzoazije. Ona dobiva pre moe tek s time, sto ima centralizovani ddavni aparat u svojim rukama i pomoeu njega nastoji svom snagom da dostigne, prestigne iIi u najgorem slucaju prisili na kompromis svoje hrvatske i slovenacke kapitalisticke suparnike. Posto joj centralizovani ddavni aparat daje premoe, to se za to i vodi najzesea borba oko centralizma. Kao najorganizovaniji i gotovo kompaktni i hrvatski i slovenacki kapitalisti vode tu borbu na sasvim drugi naCin nego n. pr. arnautski kacaci I iii Makedonci,2 ali u sustini obe su te borbe jcdnake; uzroci su im siicni, a nacin odgo Clanek Sime Miljusa. - Radnik-Delavec, leta II, s1. 74, 75 in 76, 30. 8., 2. 9. in 5. 9. 1923.
Sima Miljui (1894 - jzginil v cistkah v ZSSR). Pred prva svetovno vojna Clan mladinskc rcvo1ucionarne organizacije Mlada Bosna, v zacetku prve svetovne vajne arctiran in \I internaciji do konca vojne. Po prvi svetavni vojni predsednik zdruzenja akademskc socialisticne mladinc na zagrebski univerzi. Leta 1920 poslancc na Iisti KPJ. Po Obznani Clan vodstva ilegalne KP1.

122

vara odnosu snaga u ekonomskom i kulturnom razvitku pojedinih grupacija u Jugoglaviji. Komplikovanost je bas u tome, sto se slabiji kapitalista razvojem prilika dobivsi driavnu vlast bori sa svojim jacim suparnikom, koji ce od njih dvojice vise izrabljivati, a u isti mah srednjovekovni rob bori se za najprimitivnije uslove za zivot. 2. - lstoriskim razvitkom su se i pojedine nacije j plemena taka mesale ,

da je gotovo nemoguce povuCi etnografski gran ice izmedju njih. Kako god ih odredjivali, one moraju biti na stetu ovog iii onog plemena iIi nacije i time stalno klica za sukobe, dok postoje kapitalisticke drlave. A ekonomski razlozi odnosno natin na koji su se i sve pokrajine iz kojih je Jugoslavija sastavljena razvijale i ekonomska struktura i Jugoslavije i svih drzava oko nje su takovi da svaka od njih, ako zeli da prosperira kao kapitalisticka driava, mora potCinjavati druge nacije. Usled toga je resenje nacionalnog problema i u Jugoslaviji i u njenoj okolioi usko vezano sa resenjem ekonomskog problema i ono je kao i u svima kapitaliSlickim driavama no ovakvoj poz; uopste neresivo. 3. - Jugoslavija od svojih okruglo 12 mil. stanovnika ima po prilici 5 mil. Srba, 3 mil. Hrvata, I mil. Slovenaca, po pola milijona Nemaca, Madjara i Arnauta i preko pola milijona bosanskih muslimana i druge manje grupacije. Preratna i ratna politika pojedinih nacionalnih burioazija napravila je dubok jaz i razvila mrinju izmedju svih ovih grupacija. One su medjusobno ratovale i krivile se podstrekavane od svojih burioazija i tako raspirena mrznja ostavila je dubok koren. A danasnja politika, koju vode okolne kapitalisticke drzave, koje imaju svoje sunarodnike u Jugoslaviji s jedne, egoisticka politika srpske burzoazije s druge strane, a time izazvan otpor i borba pojedinih nacionalnih i plemenskih grupacija u zernlji s trece strane napravili su sve te odnose taka akutnim, da jaz postaje sve dubljim i eYDr sve zamrsenijim. 4. - Pojedinim imperijalistickim velikim silama za njihovu medjusobnu borbu ovakovo stanje dolazi kao poruceno. I ako one drie say Balkan u svojim finansiskim mrezama i od njega dobivaju ogromnu do bit, njima je malo bi10, sto su balkanski narodi prolevali krv za interese pojedinih njihovih grupa. Danas, kad predstoje nove borbe i novi imperijalisticki sukobi one narocito podjaruju i iskoriscuju pojedine nacionalne i plemenske grupacije i tako spremaju za sebe slepe i poslusne vazale, koji ce svoje radne mase gurnuti da liju krv za interese domaCih i stranih kapitalista. 5. - Proleterska partija nije uspela, da se i organizaciono i duhovno duboko ukoreni u sirokim slojevima radnih masa . Ona nije uspela, da ih privuce sa jasnim, preciznim i konkretnim parolama u nacionalnom pitanju, i usled toga, sve potlacene burzoazije u svojoj borbi protiv srpske burioazije naSle su uporiste i kad radnih masa - svojih sunarodnika, koji i aka rukovodjeni socijalnim momentima, usled svoje zaostalosti i nase slabosti da dopremo do njih,
veiu svoje socijalno oslobodjenje uz nacionalno.

Nema ni jedne proleterske partije na svetu, koja bi se relativno nalazila i

prema svojoj organizacionoj i duhovnoj snazi i prema kolicini prepreka, koje

ima da savlada u tdem polozaju. Ali is to tako nema ni jedna proleterska partija na svetu, za koju bi stay u nacionalnom pitanju bio sudbonosniji i za njen razvitak i za njenu pobedu. 123

Radi toga treba preCi na razmatranje Oyog problema kod nas sYom ozbiljnoscu i savesnoscu .
Za nas je od vrlo vaznog znacenja u prvom redu stav sa kog mi nacionalni

problem uopste promatramo. Mi nasu borbu vodimo uopste sarno u toliko u koliko ona odgovara klasnim interesima proletarijata. Dobra postavljeni klasni interesi proletarijata, odgovaraju interesima ogromne veCine naroda i za to u nasoj borbi moramo biti nepokoiebivj i neustrasivi.

Dakle, klasni interesi proletarijata i ono sto dovodi njegovoj konacnoj pobedi je osnovno merilo sa kojim mi prilazimo resenju svih problema pa i nacionalnog. Ovom asnovnom merilu moramo dadati jos ovo: momenat, u kame se nacionalni problem kad nas javlja stanju, nas prema tome i
U

ovako akutnom

kakova je tendencija ekonomskog i drustvenog razyitka u zemlji i odnos koje sye snage mogu doprineti i olaksati nasu konacnu pobedu.
Nasa vdtina sastoj i se u tome kako cerna nacionalni problem konkretno

pastaviti, i da Ii cerna mi biti taliko pronicavi, prakticni i okretni, da parole koje cemo posta viti odgovaraju i klasnim interesima proletarijata i svih potlacenih s jedne strane, a 5 druge strane, da Ii so te parole jasne i privlacive i da Ii
cerna s njima osvojiti simpatije rnasa i ucvrstiti nas borbeni front. Moramo biti najkruci realisti, da iz onoga 5to postoji crperno i mobiliserno snagu i u isti

mah graditelji buducnosti, da sa tim snagama stvaramo bolju buduenost. Ja cu da pocnem sa najskakljivijim pitanjem: makedonskim. To je radi toga, jer je Makedonija evor za resenje nacionalnog problema na Balkanu. Ona je zlatna jabuka na koju imaju ape tit sve balkanske kapitalistieke drZave, a narocito srpski i bugarski imperijalisti. Danas de love Makedonije u glavnom dde Srbi, Bugari i Grci. U njoj su nacionalne grupacije pomesane i tesko je te pojedinosti detaljizirati. Sme se reci, da je ona mozaik nacija. .

Glavna vaznost Makedonije je dolina Vardara. Vardar je zila kucavica Balkanskog Poluostrva. Ko gospodari na njom ima sve preduslove za hegemoniju na Balkanu. To znaju sve kapitalisticke klike, i u svom ekspanzivnom radu one i upiru oei na Vardar. Glavni konkurenti su tu srpski i bugarski imperijalisti kao najjaCi. Vee do sad a su za nju pale stotine hiljada srpskih i bugarskih radnika i seljaka. Radi Makedonije su srpski i bugarski imperijalisti stvorili toliku mdnju izmedju ta dva srodna naroda. I ne sarno sto su ta dva naroda do danas toliko krvi prolili, nego htve i danas padaju. U Makedoniji vlada i danas teror i siromasno makedonsko stanovnistvo od toga najvise strada. Ni srpski ni bugarski imperijalisti neee mirovati, dok postoje i Jugoslavija i Bugarska i ostale balkanske drzave kao kapitalisticke. Mi smo stalno u opasnosti od sve gorih i sve tefih sukoba. I dok je sporazum izmedju srpske, hrvatske i slovenaeke budoazije mogue, u pitanju Makedonije nece izmedju balkanskih burzoazija biti nikada sporazuma dokle one postoje. Zato je za sve balkanske proleterske partije ovo pitanje najvainije i njemu treba posvelili najviSe painje. Dok je mlada budoazija predratne Srbije na razne strane yodila brigu oko svojih sunarodnika i pravila pia nove i za oslobodjenje njihovo ispod austrij124

skog, madjarskog i turskog gospodstva i za daljnu ekspanziju, mlada bugarska burzoazija je u glavnom imala da vodi brigu oko Makedonije, ona je tamo kod onog potlacenog stanovnistva svoj uticaj prosirila, planski osnivala skole, odgajila Citav kader inteligencije, jed nom reci: ona je pre doprla tamo. Makedonac se radi toga vise oseca Bugarinom nego Srbinom.

Medjutim je borba izmedju Srba i Bugara u Makedoniji domacem stanovnistvu dozlogrdila. Ono zeli mir i spokojnost. Njemu su dosadile i akcije Ijudi Todora Aleksandrova' i makedonskih revolucionara, koji nisu nista drugo nego orudje bugarskih imperijalista, kao i jugoslovenski zandarmi i vojnici orudje srpskih imperijalista. Ono je upoznalo sta hoce i Srbi i Bugari i zato bi ono viSe volelo, da se resi i jednih i drugih i da bude sam os tal no. Prva dufnost svake proleterske partije je da razjasni siromasnim masama zasto se vodi ova borba i da da konkretne parole za nasu borbu koja ce odgovarali inleresima i bugarskih i makedonskih i srpskih se!jaka i radnika.
Aka mi to nismo u stanju, ooda ne sarno da nismo dostojni, da se zoverno clanovima jedne klasno-svesne proleterske partije, nego sma iIi nesvesne buda-

Ie, koji u partiju u opste ne spadaju iii zakukuljeni zlikovci, koje treba prezreti. Opsta parola koju mi moramo baciti medju mase je vee poznata: pravo svake nacije pa i p/emena na samooprede!jenje do olcep!jenja. Medjutim kako mi sve podredjujemo k/asnim interesima pro/etarijala, tako mi i tu paro/u podredjujemo k/asnim interesima pro/elarijata. Mi smo n. pr. za samoopredeljenje i Hrvatske i Siovenije, pa i Makedonije. Mi bi njima dali, da obrazuju i posebne samostalne drZave. Ali mi bi u nasoj propagandi ovako govorili: interesi i srpskih i hrvatskih i s/ovenackih i makedonskih i bugarskih i I. d. radnika i se!jaka su i radi bo!jeg naseg zajednickog iivota i radi /akSeg organizovanja nase zajednicke radnicke i se!jacke driave da iivimo i radimo zajedno u jednoj Jederaciji. Kad mi to i ne bi hteli borba protiv nasa dva najveca neprijatelja ito: u prvom redu protiv zapadnih imperijalista, a onda domacih kapitalista na to nas nagoni i svaki drugi put je unapred osudjen na neuspeh. To je U osnovi zajednicki interes sviju nas, i kad toga stanovist3 mi moramo ostati.

I kad bi radne mase ucinile drugce i kad proleterske partije ne bi mogle

osvestiti svoja gledista, sam prakticni zillol bi dokazao, do sma imali pravo. Rad nam sasloji se u lOme, da mi unapred predvidjajuCi dogadjaje, prema njima udesavamo svoju borbu. Tragedija i nasa i siromasnih moso i jest U lome. da njih tek praktican iivol nakon gorkog i tdkog iskuslva uverava u opravdanosl naseg slanovifla. Jpak to krvavo iskustvo ucvrscuje vezu masa sa nama i nasu konai'nu pobedu. Nas zadalak je, da uCinimo sve, da o/aksamo /ulanje masa i izvedemo ih na pravi pUI. Tu i lezi velieina nase odgovornosti.

lednu stvar jos moram naglasiti, da ne duljim. Postavljanje nasih konacnih paroia, postalo je masama vee dosadno. Mi moramo, u prvom redu postav-

Ijati uz opste parole i one parole, koje mase jos odmah privlaee u borbu i tako da se sa osvajanjem u eta pam a primacemo konacnom cilju. Bez toga nikada mi necemo oi nauciti da se borimo, ni privuci mase uz oas ni pobediti. To vredi i za nacionalni problem, a narocito za problem u Makedoniji i zato to na ovom mestu i naglasavam. 125

Prerna tome j parole za nasu borbu u Makedoniji ja bi delio na dye vrste. Parole opste, koje cerna rnozda ostvariti SUlra i koje treba stalno rnedju rnasarna popularisati i parole danasnje, kojirna cerno odrnah privlaciti rnase uz par-

tiju i koje su preduslov za pobedu opstih parola , Opste parole moraju biti zajednicke svim proleterskim partijama na Balkanu . one ih moraju sve propagirati i one su ove: I. - Protiv velikih imperijalistickih driava. koje stalno potpomaiu medju-

sobne sukobe balkanskih naroda. a za savez sa Sovj. Rusijom, 2, - Protiv domaCih kapitalistickih vlada. koje u sluibi i velikim imperijalistima i domatim kapitalistima tlace makedonsko stanovnistvo - a za radnicko-seIjacku vladu, 3. - Protiv potlaCivanja makedonskog stanovnistva - a za puno pravo samoopredeljenja makedonskog stanovnistva u svima balkanskim driavama, 4, - Protiv pojedinih malih i za samostalan iivot nesposobnih kapitalistickih driava - a za Balkansku Socijalisticku Federativnu Republiku. u koju bi Makedonija usia kao ravnopravan clan, jer je to jedino resenje za komplikovani i nacionalni i ekonomski problem na Balkanu, Osim ovih opstih zajednickih parol a za sve klasno svesne proleterske partije na Balkanu. svaka proleterska partija morala bi postaviti konkretne parole za svoju zemlju, Za nas u Jugoslaviji ja predlazem ove: I. - Puna autonomija Makedonije, 2, - Najpravednije resenje agrarnog pitanja sa lozinkom: zemlja onome ko je obradjuje, 3, - Najsire gradjanske slobode,
4. - Nacionalna ravnopravnost u najsirem smislu. Svaki gradjanin, da sa

vlastima oJ'hodi u materinjem jeziku,

5. - Skole i kulturne ustanove da se osnivaju kakve stanovnistvo ieli .

6, od gladi, 7, 8, led loseg

kazna.

Najpunija briga za ekonomski slabije, koji su prisiljeni, da umiru, iii iii od kursuma, Amnestija svih politickih krivaca, Najblaza kazna iIi potpuno pomilovanje za ostale zloCine, jer su i usekonomskog stanja i radi slabog kulturnog razvitka i sa losom upra0

vorn bili izazvani.

9, - Ukidanje zakona

zastiti drfave i njime predvidjenih kontribucija i

10, - Najstrozija kazna za pokvareno cinovnistvo, Naravno, da su ove konkretne parole nepotpune, i da ih drugovi, koji poznaju prilike u Makedoniji bolje, mogu upotpuniti, Ali ja sam uveren, da bi sa ovakvim i slicnim parolama mogli zadobiti silne simpatije makedonskih radnika i seljaka , Ako uspemo ovakove parole tamo popularisati i za njih se odlucno boriti, ojacacemo ne sarno jednu vaznu poziciju na Balkanu, nego rnnogo bolje osigurati osnovu za nas napredak, i time stvarati preduslove za nasu ko-

nacnu pobedu, Ja sam u 73, broju .. Radnika naveo pot.skoce nacionalnog problema u Jugoslaviji,4 Posto je taj broj zabranjen i posto su t.skoce u glavnom svima drugovirna poznate, pa i sarna se partija, prcko svojih organa 0 svirn tim negativnim stranama dosta jasno izrazila. ja to nceu ponavijati, nego eu se zabaviti sa pozitivnim, konkretnim stranama, to jest da dajem predloge za stav nase

Partije u tome pitanju,

126

Sarno jednu stvar moram ponoviti. Nas stay sa koga mi nacionalni problem posmatrarno . Naveo sam , da je osnovno merilo sa koga mi posmatramo sve probleme pa i nacionalni: klasni interesi proletarijata i tome sam dodao:

Momenat , u kome se nacionalni problem kod nas javlja u ovako akutnom

stanju, kakova je tendencija ekonomskog i drustvenog razvitka u zemlji i odnos nas pre rna tome i

koje sve snage mogu doprineti i olaksati nasu konaenu pobedu . Momenat iii epoha iii period vremena danasnjeg nam je svima poznat, taj je: imperijalistilki. To je osnovna karakteristika danasnjeg vremena i to mnogo
utice na nas stay u nacionalnom pitanju, jer borba protiv imperijalizma nas nagoni, da nas stay uopste rnoramo postavljati na sto siru osnovu , ako zelimo

ozbiljnu borbu voditi protiv imperijalizma.

Tendencija ekonomskog i drustvenog razvitka u zemlji nam je poznata , a naroeito, razvoj i odnos izmedju finansiskog kapitala, odnosno banaka beogradskih i zagrebackih. 0 tome su drugovi u zagrebackoj "Borbi" pisali dovoljno' i razjasnili u eemu je hrvatski problem i na osnovu dosadasnje diskusije i odluenog stava partije protiv hegemonistiekog srpskog centralizma, jasno je, da mora doti parola za autonomiju iii federaciju. Nasa parola samoopredeljenje do odcepljenja, moze uspeti, sarno kod jednog dela puntarske sitne burzoazije. Niti su krupni kapitalisti, a niti je proletarijat za tu parolu. To isto vredi i za Sloveniju.

Drug Zinovjev' ie na prosirenoj sednici E. K. I. napao uz cehoslovaeku partiju i dosadasnji stay nas u nacionalnom pitanju' Kad je neki drug Vladeti c,S koji sigurno bolje prati nasu stampu od druga Zinovjeva, koji zato nema vremena i ima mnogo preceg posta, na to odgovorio drug Zinovjev je cutao. 9

Medjutim u osnovi ipak ima nesto taenoga, kod druga Zinovjeva. Mi smo negativne strane dobro uocili, ali detaljne, konkretne parole jos nismo dali. Mi ih
tek sad stvaramo i rnislim, da cerna se mi u Jugoslaviji
0

tome sloziti.

Drug Sima Markovic je napisao knjigu 0 nacionalnom pitanju. 10 On zastupa autonomije. Izgleda po dosadasnjoj diskusiji, da ce mala razlika biti izrnedju nas sviju, i koji smo na slobodi i ostalih drugova. 11 Ne zoam u koliko se drug Sima zabavio problemom Makedonije i Vojvodine, ali bi mogao slobodno odgovoriti drugu Zinovjevu, da ako rni i nemamo izradjeno i detaljizirano stanoviste, da to nemaju ni susedne okolne prolet. partije, i da je radi zajedniekog rada sviju klasno svesnih proleterskih partija na Balkanu i okolici potrebno, da imaju jednake parole. slicno nesto onome, sto sam pisao u zadnjem broju "Radnika12 0 Makedoniji.

S pogledom na Makedoniju mi zastupamo Balkansku Socijalistieku Federaciju. Medjutim, s ozbirom na poloZaj Vojvodine, i na ukrstanje sukoba i tarna pa s obzirom i na gravitaciju Slovenije prema severu i Balkanska federacija je preuzak okvir, za rdenje nacionalnog problema kod nas. 0 tome bi trebale
osim nas da vode diskusiju i sve proleterske partije oko nas, narocito rum unska, madjarska. nemacko-austrijska, pa i talijanska, i da se iza diskusije i proventilisanog pisanja kroz stampu sastanemo svi na jednu konferenciju i da tu

odredimo i zajednieke parole i parole posebne za svaku zemlju, kako bi rad sviju nas isao planski i sistematski. Ja mislim, da je mesto Balkanske Socijalisticke Federacije, bas s obzirom na nacionalnu mesavinu, i na ekonomski raz127

vitak najbolji izlaz Balkansko Podunavska Soeijalisticka Federaeija," a da dotIe mi u Jugoslaviji zastupamc federativno stanoviste. Dok dobijem knjigu druga Sime, i dok se cuje misljenje i ostalih drugova, ja cu i zata dati detaljnije predloge.
Kalak - eden izmed srbohrvaskih izrazov za upornika , razbojnika. Misljen je oborozc ni odpor proti velikosrbskemu re:iimu v Makedoniji, katerega je vodila vrhovisticna VMRO Todora Alcksandrova. J Teder Aleksandrov, makedonski oarodni revolucionar pred prvo svetovno vojno, kasneje vod itclj probolgarskega vrhovisticnega krila VMRO, ki se je v Makedoniji posluzevalo nasilne propaganrle, v svoj i politicni akciji pa zela pogosto tud; terorist icnih metod . Avtor lu navaja napalno stevilko casopisa. Morala bi biti navedena 51. 74. v kateri jc Sima Miljus objavil prv; del svojega clanka .. Nacionalno pitanje u Jugoslaviji .. s Mi~ljeni so clanki Anteja Cilige .. Razvitak i sudbina nacionalnog pitanja kod Jugoslavena" (dok. k 12), .. Samoodredenje naroda u Jugoslaviji" (dok. ~t. 13) in Zadaci na50e partije u nacionalnoj borbi .. (dok. ~t. 17) ter cla nek Augusta Cesarca .. Nacionalno pitanje i nasi zadaci (dok. 5ot.
I

14).
6 Grigorij Jefesejevic Zinovjev (Radomilsky); 1883-1936, revolucionar in sovjetski politik. Pred prvo svetovno vojno eden vodilnih boljsevikov in glavnih Leninovih sodelavcev v tujini, udelefenec znane Zimmerwaldske konference leta 1915. V casu Oktobrske revolucije predsednik petrograjskcga sovjeta. Od leta 1919 clan politbiroja RKP(b), kasneje VKP(b), predsednik Izvr50nega odbora Komunisticne internaciona le. 7 Misljen jc III. plenum IKKl, ki je bil v Moshi od 12. do 23. junija 1923. Na tern plenumu je bil v srediscu pozornosti polozaj na Balkanu in G. J. Zinovjev je v lej zvezi ostro napadel odnos balkanskih komunisticnih partij do naciona1nega vpra5oanja. Posebej je orne nil KP Bolgarije in KP Jugoslavije in j ima oCital, da ne razumeta nacionalnega vprasanja kot enega izmed najpomembnejsih vp rasanj tedanjega casa. Odkrito je rudi podvomil v teorijo 'Cistega razred nega boja' , katerega se nacionalno vpra~anje ne tice, kar je takrat bi la ena izmed osnov glcdanja KPJ na nacionalni problem. Zato je opozarjal, da je nacionalno vprasanje v Jugoslaviji zelo pomemben vzvod, s katerim lahko KPJ zru~i vladajoCi rezim. t Gjuro CvijiC. 9 Gjuro Cvijicje v odgovoru na razpravo G. J . Zinovjeva dejal, da do takrat KPJ ni obravnavala nacionaincga vprasanja zaradi svojega ilega lnega polozaja. Drugace pa je poudaril , da bi moralo gledanje KPJ na nacionalno vprasanjc temeljiti v odklanjanju srbskc hegemonije , zahtevi po reviziji Vidovdanske ustave lcr samoodlocbi vseh narodov in plemen. 10 Misljena je knjiga Sime Markovica Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma, ki jc iz~ la v zacetku septembra 1923. Knjiga je v zborniku objavljena kot dok . 5ol. 19. II Sima Markovic je v tistem casu prestajal dvoletno zaporno kazen , na katero je bil obsojen 12. decembra 1922. 12 Misljeno je prvo nadaljevanje elanka Sime Milju50a Nacionalno pitanje u Jugoslaviji .. , objavljeno v Radniku-Delavcu, leto II, ~t. 75, 2. 9. 1923. I) Tu oeitno podpira aVlOr GustinCicevo zamisel Podonavsko-balkanske (Sudobske) federaciie, katero je Dragotin Gustincic uteme ljeval v clanku K problemu narodnega vpra50anja v Jugoslaviji<o. - Glej dok . st. 8.

St.
NACIONALNO PITANJE U SVETLOSTI MARKSIZMA*

19

Sima Markovic, Nacionalno pitanje u svctlosti marksizma. G rafieki institut .. Narodna misao", Beograd 1923, 126 str. Sima Markovic je napisal to knjigo leta 1922 na Dunaju , kjer se je zadrial po povratku iz ZSSR. Knjiga je iz~la v zacet ku septembra 1923. - Opombe so tckoee stevilCenc za vsako poglavje posebej , medlem ko so v izvirniku (pod crto) tekoee stevi lcene Ie na vsako posamezno st ran o Opombe , posebej oznacene z zvezd ico so vstavili uredniki.

128

Napomena Iz obilatog materijala, koji sam spremio za jednu opsirniju studiju nasoj javnosti uopste.

na-

cionalnom pitanju , izdvojio sam sarno ana sto mi se tinilo najpotrebnije da se odmah izda, S obzirom na punu dezorientiranost koja u tom pitanju vlada u

Pisac

I. POJAM NACIJE.

Na pitanje: sta je nacija? ima vrlo mnogo i vrlo razlicitih odgovora. Vec sam taj fakt dovoljno pokazuje da pitanje nije ni pros to ni lako.l Naprotiv. Pitanje 0 bicu nacije je vrlo komplikovano jer je nacija jedna vrlo komplikovana socijalna pojava. Ona je bila i jos uvek je predmet svestranog naucnog proU(':avanja. Kao rezullat toga proucavanja javilo se vise teorija koje pokusavaju da objasne sustinu nacije. Mi cemo, pregleda radi, pomenuti najvaznije od tih teorija. Pre svega, nacija je izvesna Ijudska zajednica - to je zajednicka polazna tacka svih teorija. Odrediti karakter te zajednice, ispitati i utvrditi veze koje spajaju clanove jedne nacionalne zajednice, prouciti njen postanak i razvitak to je zadatak koji treba da resi jedna teorija nacije. Ukoliko pojedine teorije resavaju taj zadatak, odmah cemo videti. Bioloska teorija nacije definise naciju kao zajednicu pore kia, rasnu, krvnu zajednicu. Bitna karakteristika nacije jeste rasa. Svaka rasa ima svoju narocitu specificnu krv. Svi psihicki sadrfaji kako individualne tako i nacionalne svesti sarno su produkt krvi. Razlicita krv proizvodi zato i razliciti duh. Nacija pretpostavlja, medutim, jedan isti duh , nacionalni duh, a jednak duh je nemo-

guc bez jednake krvi. To je, u najkondenzovanijem obliku, sustina bioloske teorije nacije. Bioloska teorija nacije je sarno jedan deo jedne opstije teorije, po kojoj je rasa glavni izvor kulturnih i etnoloskih' razlika, glavni faktor drustvenog razvitka uopste. Citava istorija sveta ispunjena je sarno borbama rasa. U rasi lezi kljuc za razumevanje istorije. To rasoo shvatanje is/aTije formulisali su Gobineau, Lapouge, Chamberlain, Woltmann, Gumplovitz, Lanz v. Liebenfels, itd. Jedan od fanatika rasne teorije Dinter u knjizi Greh protiv krvi veli:
Sima Markovic (1888 - streljan v ZSSR ali urnrl v zaporu leta 1939 ali 1940). funkcionar KPJ. Po izobrazbi matematik in fizik, doktoriral na fakulteti za fiziko v Beo gradu. Kot ~tudent leta 1907 postal clan Srbske socialnodemokratske stranke. Po prvi svetovni vojni poleg Filipa Filipovica oden ad vidn ih nosilcev tefenj za zedinjenje jugoslovanskega delavskega razreda. Na ustanovnem kongresu SDSJ(k) Izbran v Izvr~ni adbor Centralnega partijskega sveta, na II. (Vukovarskem) kongres u KPJ leta 1920 Izbran za sekretarja 10 CPS KPJ. Poslanee oa listi KPJ let a 1920. Udelcicoec I. in II. driavne konfcrencc KPJ, julija 1922 in maja 1923 na Dunaju. Na III. kongresu Ko mintcrne , junija 1921 , Izbran za cla na lzvr~ ncga komiteja Komunisticne internacionaIe. V casu razpravc 0 nac ionalncm vprasanju v Poiarevcu prestajal dvoletno zaporno kazen , na katero je bil obsojen po povratku iz ZSSR (preko Dunaja), 12. decembra 1922.

129

"Rasa je sve. Gna je ne sarno kljuc za istoriju coveeanstva, nacija i porodica, nego i za licnost svakog pojedinog coveka. Za sve sto sam, sto oseeam, mislirn , hoeu, sto je od rnene postalo, postaje iii ce postati, imam da zahvalim jedino i iskljuCivo svojoj rasi.(( Lako je, medutim, uvideti da rasna teorija nacije ne moze da izddi kritiku. Pre svega zbog toga, sto su njene pretpostavke naueno netaene, ne odgova-

raju faktima. Usled naprekidnog mesanja i ukrstanja, koje se jos od pamtiveka

sirom cele zemlje vrsi, danas uopste nema Cistih rasa. Iako antropologija danas

pored kraniometrije (merenja lobanje) upotrebljava , u cilju sto podrobnijeg razlikovanja rasa, s uspehom i razne biohemijske i elektricne metode , ipak se nikako nije moglo doCi do jednog naucnog sistema i klasifikacije rasa' Naprotiv. Ra2.0i antropolozi (Cuvier, Blumenbach, Huxley, Retzing, Haeckel, Quatrefages, itd.) postavljaju razne klasifikacije rasa. ledni smatraju da ima sarno eetiri glavne rase, drugi razlikuju pet glavnih rasa, treci sedam, itd. Rasa se maze uopste definisati kao veca zajednica ljudi, vezanih medu sobom jednim kompleksom naslednih osobina koji ih od drugih slicnih zajednica deli. Posto se specificne duhovne osobine pojedinih rasa nisu jos mogle naucno konstatovati, antropologija je do sada uzimala kao rasne kriterijume sarno urodene telesne osobine.' Isto tako i druga pretpostavka bioloske teorije: da je i individualna i nacionalna psiha sarno produkt krvi, nema nikakvog naucnog osnova, jer krv nije substrat psihickog iivota. Osim toga, rasa je siri pojam od naroda. s Jednoj rasi pripada uvek veti iIi manji broj raznih naroda. Postoji engleski, francuski, nemacki narod, ali nema , u antropoloskem smislu, engleske, francuske iii nemaeke rase, jer je svaki od ta tri naroda rnesavina najrazlicnijih pod rasa, agregat najraznovrsnijih antropoloskih elemenata. Naroda sa homogenom antropoloskom strukturom uopste nema' Rasa i narod su, dakle, dva pojma. 1 jedna od osnovnih gresaka bioloske teorije sastoji se u tome, sto je ona ta dva razliena pojrna pomeSaia. Ako sa profesorom Haberlandtom 7 pod bioloskom konstitucijom jednog naroda razumemo sve telesnc i duhovne sile koje se manifestuju u zivotu toga naroda, ne moze se poreci da te sile velikim delom vode poreklo iz rase i njenog diferenciranja usled mesa vine i ukrstanja iii usled antropogeografskih i kulturno-istorijskih prilika. Rasa - po Haberlandtu nije nista drugo nego jedna lagano ali postojano promenljiva suma naslednih diferenciranih osobina, koje se, za razliku od nenaslednih tradicionalnih kulturnih vrednosti, mogu nazva ti nasledne vrednosti! Te osobine, koje svojim razlienim kombinacijama uslovljavaju karakteristicne etnicke razlike, delom su cisto anatomske' a delom jiziolosko-psiho!oske 9 prirode, pri cemu naroeito ove poslednje pri mnogostrukosti kulturnog i nacionalnog razvitka igraju najznaeajniju ulogu. Nesumnjivo je da prirodna , polna i socijalna selekcija vrse na najrazlienije nacine neprekidno diferenciranje naslednih vrednosti i njihovih najrazlicnijih kombinacija u zivo tu naroda. Ali se sa napretkom kulture nasledne vrednosti pomeraju donekle u pozadinu. Kad tradicionalne vrednosti - veli W. Schall mayer - u krilu jednog naroda dostignu takvu visinu, da narod ne podleze vise iskljuCivo prirodnoj seIekciji, onda je taj narod preSao granicu izmedu prirodnih i kulturnih naroda. Rasa je, prema lome, samo podloga na kojoj se, pod uticajem raznih prilika, razvijaju razni narodi. Dok za antropolosku klasifikaciju Ijudskog roda (podelu na rase) dolaze u obzir skoro iskljuCivo sarno telesne osobine, dolle za etnofgrafsku 10 klasifikaci130

ju (podelu na narode) do laze u obzir pored telesnih osobina jos uglavnom dva momenta: jezik i kulturni zivot. Rasaje, dakle, antropololka, a narod etnografska kategorija. Po Wilseru (Rassen und Volker) .. pripadnici jedne rase imaju jednake telesne osobine i duhovne podobnosti (Anlagen) dok clanovi jednog naroda imaju jednak jezik i obicaje (Sitten). Posto su rasa i narod dva pojma , rasni karakter treba razlikovati od narodnog karaktera. Rasa je sarno jedan od faktora narodnog karaktera, koji spada u istu kategoriju kao klima i geografski polozaj. Kako jc rasa jedan socijalni oblik koji se vrlo sporo i tek u dugim periodima menja, to se i rasa moze smatrati bas kao i klima i geografski polozaj , kao relativno stalni faktor prema ostalim promenljivim faktorima (ekonomski faktori, nacin proizvodnje i podele dobara, naCin zivota itd.), koji su jedino u stanju da objasne razliCite narodne karaktere U okviru jedne iste rase i pod istim klimatskim i geografskim prilikama, kao i promene narodnog karaklera u toku razvitka jednog i5tOg naroda. Rasni karakter, po tacnim recima Goldsteinovim ," stoji prema narodnom karakteru kao faktor prema produktu. Bioloska teorija nacije ima svoju interesantnu politicku pozadinu na koju vredi skrenuti paznju. Njen tvorac Gobineau poznat je kao filozof kontrarevolucije. On je odlucan protivnik ideja velike Francuske revolucije, i bori se protiv njih argumentima rasnog shvatanja istorije. On stavlja rasnu teoriju direkt-

no u sluzbu kontrarevolucije. U jed nom pismu jednom svom prijatelju on

otvoreno veli: nU osnovi, situacija moga duha je ova: mrfnja prema demokratiji i njenom oruzju, revoluciji; ja tu mrfnju zadovoljavam otkrivajuCi prave cr-

te demokratije, ukazujuCi na njih i isticuci otkuda one dolaze i kuda vode. Poznato je da je Francuska revolucija celokupno javno mnenje podelila na dva velika logora, na pristalice starog rdima (konzervativce, feudalee, rojaliste, legitimiste) - neprijatelje revolucije, i na pristaliee ideja od 1789 (Iiberale, demokrate, nacionaliste) - prijatelje revolucije. I dok se Citav niz popova borio protiv novog stanja koje je revolucija stvorila religiozno-crkvenim argumentima . isticuci da je stari apsolutisticko-feudalni rdim bozje delo, pa je zato revolueija koja jc srusila taj rdim, greh protiv boga, dotle je Gobineau to isto Cinio , sarno pomocll . naucnih( argumenata svoje rasoe tearije. Gospodari i robovi , stale!ko uredenje drustva, nejednakost u pravima i duznostima - sve je to uslovljeno prirodom , sve to hoce jevandelje Ciste rase. Cim rase pocnu da se mesaju, pocne Ii da tece neCista krv u zilama gradanina, odmah se pojavljuju demokratske ideje bratstva i jednakosti. Demokratski misli sarno demokratska necista krv . ~~ I onda je sasvim razumljivo sto su ideje rasne teorije najodusevIjenije prihvatili , pre svih, juzno-amerikanski sopstvenici robova , jer su najzad i ))naucnim argumentima mogli pravdati i braniti crnacko ropstvo. Rasna te-

orija je - po tacnoj Goldsteinovoj konstataciji - prirodni saveznik svake reakeionalne politike; ona se bori protiv svih tdnja da se socijalna i politick a nejednakost ne ublazi l2 Dok popovi klasno uredenje drustva svode na bozju Yolju, pristalice rasne
teorije ga svode na rasu. Ammon, na primer, "dokazuje da podela drustva na vladajuce i potistene klase odgovara upravo nepremostivim rasnim razlikama.

Lanz v. Liebenfels veli: .. Treba biti uvek svestan da u jednoj driavi, narocito u
jednoj rasnoj meSovitoj drZavi kao sto je Nemacka, sarno jedna visa rasa sme

da vi ada, jer je sarno tako moguce da i nize rase zive u sredenim prilikama. A
ovo ce biti moguce, ako se uspe da se i najprostijem coveku nemacke krvi ob-

jasni, da ni rang, ni stalel, ni novae, ni partija ne dele Ijude tako ostro kao ras-

131

ne razlike.( J) Zatim: "Klasna podela je uslovljena rasnom podelom. Mi se moramo osloboditi jednom zasvagda bezumne ideje 0 jednakosti svih dvonozaca. Kako fanatizam rasne teorije dovodi do obicne neuracunljivosti, najbolje se vidi iz ovih reci gornjeg autora: ,.eak je i Marx utvrdio da klase proisticll po prirodnim zakonima iz prirodnog diferenciranja. 14 Marxu se, zbilja, mnogo stosta podmetalo i od neprijatelja (burZoazije) i od lainih prijatelja (socijalista oportunista), ali je ovaj rasni cinizam odista prevazisao sve na tome polju. Ko poznaje azbuku marksizma taj zna, pre svega, da su klase ne prirodne nego drustvene kategorije i, zatim, da su ne rasne nego klasne borbe glavni faktor drustvenog razvitka, motor istorije. Nasuprot rasnom , Marx je formulisao klasno shvatanje istorije, pozna to pod imenom istorijskog materijalizma. Rasni naciooalizam je i ranije l S operisao u politici rasnim argumentima , ali je tek za vreme svetskog rata dostigao kulminaciju bezumlja. Nemci i Francuzi nadmetali su se i na tom polju, i teSko je reCi ko je u tom pogledu pocinio vise gluposti. Ali nisu ni ostali narodi mnogo zaostajali. Belgijanci su najednom proglasili Beethovena za Belgijanca, Englezi Kanta za polu-Skota, Cesi su prisvajali i Lessinga i Schillera i Goethea i Nietschea, itd. Poznato je da je za vreme rata bilo Bugara koji su dokazivali da Bugari uopste nisu Sioveni; razume se da je i na srpskoj strani bilo takvih koji su Bugarima odricali slovensko poreklo. Kako su Rumuni taksirani u talijanskoj stampi pre a kako posle ulaska u svetski rat najbolje pokazuju ova dva citata iz Popolo d'!talia, lista fasistickog vode Mussolinia. Popolo d'!talia pre ulaska Rumunije u rat: "Treba vee jed nom prestati s tim da se Rumuni nazivaju nasom sestrinskom nacijom. ani nisu nikakvi Romani, iako se ovim plemenitim imenom krste. ani su jedna smesa varvarskih pranaroda, koji su bili potcinjeni od Rimljana, sa Slovenima, Avarima , Tatarima, Mongolima , Hunima, Turcima i Grcima, i ooda se moze zamisliti kakav je sve 'mismas' pri tom ispao. Rumun je jos i danas varvarin koji na podsmeh Francuzima imitira Parizliju i rado lovi u mutnoj vodi, kad nema nikakve opasnosti, kao sto.ie to pokazao vee 1903. godine. Isti list pise posle ulaska Rumunije u rat: "Rumuni su i ovom prilikom najsjajnije dokazali da su dostojni sino vi starih Rimljana, od kojih i vode poreklo bas kao i mi . ani su nasa najbliza braea, koja se sad sa ojima svojstvenom srcanoseu i odlucnoseu prikljucuju borbi latinske i slovenske protiv germanske rase, tj. borbi za slobodu, kulturu i pravo protiv pruske tiranije. samovlasea, i varvarstva. Zar sve to odista oe pokazuje dovoljno jasno koliko su .. naucni., argumenti rasne teorije objektivni, trajni i nepromenljivi? Mi smo razdvojili pojam naroda od pojma rase. Pokazali smo da su to dva razliCita pojma koja ne treba mesati. Sad nam ostaje da rasvetlimo jos jedno pitanje. Jesu Ii narod i nacija jedno isto? Jesu Ii to sinonimi iii dva razlicita pojma? Vrlo cesto se izmedu ta dva pojma ne pravi nikakva razlika . Bioloska teorija nacije, na primer, kao sto smo vee pomenuli, oe pravi razliku izrnedu naroda i nacije. A kad se uopste i pokusa da se povuee kakva razlika, ona je gotovo uvek maglovita, oeodredena, nejasna. Kaze se, na primer, narod je kulturni, nacija politicki pojam. Ali bi pri tom trebalo, pre svega, razgraniCiti pojam kulture od pojma politike, da bi se gornja razlika uopste mogla shvatiti. [nace, ona ostaje u magli. Profesor Joachimsen: ).Mi razlikujcmo narod od nacije, iako ne uvek tacno i jednoznacno. Ali mi govorimo 0 narodnoj i nacionalnoj pesmi , 0 narodnim i nacionalnim svecanostima, 0 narodnim i naciooalnim obicajima. Mi pri tom pod narodom razumemo oesto prirodoo, dato, sto

132

kroz duga vremena ostaje bitno jednako, dok pod nacijom podrazumevamo
nesto stvoreno, sto je u toku vremena postalo. Istorija sme, dakle, feci, kad govori 0 narodima i nacijama: oarod jeste, nacija poslaje.(( 16 lako De dovoljno jasno, loachimsen ipak tacna ocrtava osnovnu razliku izmedu naroda i nacije. Preciznije formulisana, razlika izmedu naroda i nacije sastoji se u tome, sto je

narod, kao sto smo vee ranije pokazali etnograJska, a naeija istorijska kategorija. Nacija je istorijski produkt. Ona je postala u toku istorije, pa zato kao i sve istorijsko, i ana nije nista stalno, vecito, nego u toku vremena promenijivo , prolazno. Nacija, nije, dakle, staticki nego dinamicki pojam. lezikom socijalne fizike mogli bismo reei: nacija ne spada u kategoriju socijalnih cvrstih tela: ona
je upravo jedan specificni socijalni proces.

Naeije su istorijski produkt Novog doba. Tek krajem Srednjeg veka, sa pojavom kapitalizma, poCinje proces postajanja modernih nacija. Period likvidacije feudalizma i pobedonosnog prodiranja kapitalizma predstavlja u istoriji prvi period stvaranja modernih nacija. To je slucaj sa Englezima, Spancima, Francuzima, Talijanima, Nemcima. Zahvaljajuei specijalnim istorijskim prilikama, koje su u to doba vladale u Zapadnoj Evropi, nacionalno ujedinjenje je moglo odmah dobiti izraza u samostalnoj drZavnoj formi. Tako se franeuska , engleska, talijanska, nemacka naeija pojavljuju odmah i kao francuska, engleska, talijanska, nemacka nacionalna centralizovana ddava. U Istocnoj EVTOpi, medutim, imamo sasvim drugu sliku. Ovde proces stvaranja nacija i likvidacije
feudalne razdrobljenosti nije pao u ista vreme s procesom stvaranja centralizo-

vanih driava. To je, na primer, slucaj sa Austrijom i Rusijom. U tim zemljama, jos dok se kapitalizam nije ni poceo razvijati, pojavila se, usled najezde Turaka i drugih naroda sa Istoka , potreba za stvaranje centralizovanih drfava, koje bi bile u stanju da dadu otpor najezdama spolja. Kako je na istoku Evrope proees
obrazovanja centralizovanih drfava isao brze od procesa stvaranja nacije, to su se tamo obrazovale ne nacionalne nego mnogonacionalne drfave, drfave u ko-

jima je bilo vise naroda. U Austriji su Nemei, kao ekonomski i politicki najrazvijeniji deo stanovnistva, uzeli na sebe ulogu ujedinjenja ostalih austrijskih naroda u jednu drzavu. U Rusiji su to ucinili Velikorusi. Ovaj tip driave mogao je ostati sarno u sredini u kojoj feudalizam jos nije bio likvidiran, u doba slabo razvijenog kapitalizma, dok zapostavljeni mali narodi nisu bili jos uspeli da se ekonomski konsoliduju, kulturno podignu, politicki prosvete i tako razviju u naciju. U mnogonacionalnim drfavama sve manje razvijene nacije bile su,

i u politickom i u ekonomskom pogledu, potCinjene razvijenoj vladajucoj naeiji. Ukoliko u okviru nacionalnih driava na Zapadu nije uopste bilo znatnijih grupa drugih narodnosti, utoliko tamo nije bilo ni nacionalnog ugnjetavanja.
Sasvim je drugacije, medutim, u mnogonacionalnim ddavama. One se zasniva-

ju na naeionalnom ugnjetavanju i zato postaju popriste sve zesCih nacionalnih borbi, ukoliko kapitalizam prodire i u najzaostalije narode, uvlaceCi ih aktivno u ekonomski , politicki i kulturni livot i budeCi na taj nacin nacionalne osecaje
sa zeljom za samostalnim nacionalnim drfavama. Tako su se razvili kao nacije

Cesi, Poljaci, Ukrajinei, Hrvati, Siovenci, Latisi, lermeni itd. Sa prodiranjem kapitalizma pojavljuje se i stupa na istorijsku pozornieu citav niz mladih nacija
na istoku EvropeY Mi cemo se jos osvrnuti na mehanizam procesa postajanja nacija; zasad

smo hteli sarno da utvrdimo jedan istorijskiJakat: daje kapitalizam glavniJaklor u procesu slvaranja nacija. Staljin u svome clanku ,)Marksizam i nacionalno
133

pitanje 18 veli: Nacija nije sarno istorijska kategorija, nego istorijska kategorija jedne odredene epohe, epohe prodiranja kapitalizma. Proees likvidaeije feudalizma i razvilka kapitalizma javlja se u isto vrerne i kao proces spajanja Ijudi u naeije. Pannekoek pise: Moderne nacije su potpuno produkt bUrZoaskog drustva; one se javljaju sa proizvodnjom espapa, naroeilo sa kapilalizmorn. 19 Strasser u jednoj odlicnoj studiji veli: Mi smo vide Ii da se zaostali narodi, cim kapitalizam i kod njih prodre, pretvaraju u moderne kulturne naeije. Najbolji primer pruiaju nam Japanei koji pnpadaju inace tako prezrenoj iutoj rasi.20 I odista, Japanci su se, zahvaljujuci naglorn prodiranju kapilalizrna, za nekoliko decenija razvili od jedne zaoslale feudalne u modernu parlamentarnu ddavu i modernu naciju. Iz dosadasnjeg izlaganja mogla se vee jasno opaziti razlika izmedu naroda i nacije. Narod se moze razviti u naciju, ali ne mora. Sve zavisi od istorijskih uslova. Narod je etnografski materijal za stvaranje nacije. Mnogi narodi su iscezli pre no sto su se mogli razviti u samostalne naeije. Mnogi narodi se tek sada razvijaju u naeije (kolonijalni i polukolonijalni narodi), a mnogi se moida uopste nece ni uzdiCi na visinu naeije. Problem naeije nije problem apstraktne i apsolutne prirode: on se ne sme posmatrati van prostora i vremena nego na osnovu analize konkretne istorijske situacije u kojoj se javlja. PrauCiti praces postajanja u razvitku nacija u vezi sa istoYljskom konste/acijom u kojoj se taj proces vrfi - u lome se sasloji problem nacije, dijaleklicki, marksislicki poslavljen. Posmatrajuci problem sa toga gledista, mi smo, pre svega, dosli do rezultata: da je naeija istorijski produkt razvitka kapitalistickog drustva. Potrebno je, medutim, da se pojam naeije tacnije opredeli. Mi smo do sad utvrdili sarno istorijski karakter pojma naeije. Sad cemo izbliie ispitati sadriinu tog pojma, bitne oznake koje karakterisu naeiju. Jedna od bitnih oznaka, koje karakteriSu svaku naeiju, jeste zajednico jeziko. Zajednicki jezik je iiva veza koja spaja Ijude jedne naeije, i bez koje se trajna nacionalna zajednica ne moze ni zamisliti. Jezik je nesumnjivo najvaznije orude Ijudskog saobracaja u okviru jedne naeionalne zajedniee. On omogucava zajednicko aktivno ucesce u ekonomskom, politiekom i kulturnom zivotu naeije. Otto Bauer veli: Jezik je orude vaspitanja, orude eelokupnog ekonomskog i eelokupnog duhovnog saobracaja. Dokle dopire mogucnost sporazumevanja putem jezika, dotle se prostire oblast dejstva kulture. Sarno dokle dopire zajednica jezika, postoji tesna saobracajna zajednica.2 1 Pannekoek smalra jezik kao najvainiju oznaku naeije. Kautsky ide jos dalje i ponavlja teoriju, po kojoj je nacija upravo zajednica jezika, moderna nacija zajednica knjiievnog jezika. 22 Ova teorija je, rnedutim, netacna, jer se nacija ni u korn slucaju ne moze svesti na prostu zajednicu jezika. Norvezani i Danci govore istim jezikom, isto tako i Englezi i Irei (osim u nekim krajevima), iii Englezi i Severo-Amerikanei, Spanei i Argentinei itd., pa su pri svem tom Norveiani i Danei dye naeije, bas kao i Englezi i Irei, iIi Englezi i Severo-Amerikanei, Spanei i Argentinei itd. To, razume se, zna i Kautsky pa ipak veli da to ne dokazuje da svaka naeionalna zajedniea nije zajedniea jezika, nego sarno to da zajedniea jezika moze obuhvatiti i dYe pa i vise nacija. Ali vee iz samog fakta, da se zajednica jezika ne poklapa sa naeijom nego predstavlja jedan siri pojam, koji moze obuhvatiti i vise nacija, jasno je da sem jezika moraju postojati jos i druge oznake po kojima se nacije razlikuju. Zasto na primer, Englezi i Severo-Amerikanci nisu jedna naeija, iako imaju zajednicki jezik. Na to pitanje Staljin odgovara u rani134

je pomenutom clanku ovako: IIPre svega zato, !ito ne five zajedno, vee na raznim teritorijama. Nacije se obrazuju sarno kao rezultat trajnog i redovnog op~tenja , kao rezultat zajednickog zivota Ijudi s kolena na koleno. A trajni zajednicki zivot je nemoguc bez zajednicke teritorije. Englezi i Amerikanci ziveli su ranije na istoj teritoriji, u Engleskoj i bili su jedna nacija. Zatim se jedan deo Engleza odselio iz Engleske na novu teritoriju, u Ameriku, i tu na novoj teritoriji u toku vremena obrazovala se nova severoamerikanska nacija.(( Razne teritorije su, dakle, dovele do obrazovanja raznih nacija. Zato je zajednica teritorije jedna od bitnih oznaka nacije. Ali zajednica teritorije sarna po sebi jos nije dovoljna da karakterise naciju. Za to je, po Staljinu, pored nje, nuzna i unutamja ekonomska veza, koja spaja pojedine de love nacije u jednu celinu. Severo-Amerikanci ne bi zasluzivaIi naziv nacije, da nisu pojedini krajevi Severne Amerike vezani medu soborn u jednu ekonomsku celinu, zahvaljajuci podeli rada medu njima, razvitku saobracaja, itd. Zato je i zajednica ekonomskog iivota, ekonomska povezanost , jedna od bit nih oznaka nacije. Ne moze se, medutim, sporiti, da se nacije razlikuju i po duhovnom zivotu. Svaka nacija ima svoju duhovnu fizionomiju, koja se ogleda u specificnosti nacionalne kulture. To je jedna empirijska Cinjenica. Englezi, Severo-Amerikanci i Trei su, iako govore istim jezikom, pored ostalog jos i zato tri razne nacije, sto imaju svaka za sebe specificnu psiholo~ku instituciju, koja se razvila pri sasvim razlicnim istorijskim uslovima njihovog zivota. Psihicka konstitucija nacije iii, kako se cesee kaie, nacionalni karakter iii nacionalni duh(c, izrazen u opstoj nacionalnoj kulturi, jeste fakt koji se ne moze poricati. Po sebi se razurne da naciooalni karakter nije oeSto apsolutno dato, nego oesto sto se sa uslovima zivota menja, ali u svakom danom momentu ostavlja svoj pecat na fizionomiju nacije. Zato je i zajednica psihicke konstitucije (Ilnacionaini karakteree), izrazena u zajednici kulturnog zivota, jedna od bit nih oznaka nacije. Na taj nacin smo iscrpeli sve bitne oznake nacije. Prema tome bisrno mogli reCi:

Nacija je istorijski poscolo zajednico jezika, ceritorije, ekonomskog iivoca i psihicke konstitucije, izraiene u zajednici kulture. To je definicija, koju je postavio, u pomenutom clanku, Staljin.

Staljin narocito nagla~ava da svaka od gomjih oznaka, uzeta sarna za sebe, nije dovoljna da definise naciju. Stavik dovoljno je odsustvo sarno jedne od tih oznaka pa da nacija prestane biti nacija. Moguee je, na primer, zamisliti ljude sa istim naeionalnim karakterom, pa da se ipak ne moze reCi da oni cine jedou naciju, ako su oni ekonomski razdeljeni, five na raznim teritorijama, goyore raznim jezieima. Takvi bi bili, na primer, ruski, galicijski, amerikanski, du rdijanski Jevreji, koji, po Staljinu, ne Cine jednu naciju. Moguce je, s druge strane, zamisliti Ijude sa zajednickom teritorijom i ekonomskim zivotom. pa da oni ipak ne pripadaju jednoj naciji, ako nemaju zajednicki jezik i nacionalni karakler. Takvi bi, na primer, bili Nemci i Lali~i u baltickim oblasti rna. Isto tako, kao sto smo vee pomenuli, Norvefani i Danci govore istim jezikom, ali ne pripadaju istoj naciji, zbog odsustva drugih karakteristicnih oznaka . Prema tome, samo skup svih oznaka, uzetih zajedno, saCinjavaju pojam nacije. Ne postoji, dakle, u stvari ni jedna oznaka koja bi sama za sebe bila dovoljna da karakteri~e naciju" Nacija je suma oznaka, od kojih se nekad reljefnije istice
135

jedna (nacionalni karakter), nekad druga (jezik) iIi treea (teritorija, ekonomski zivot). Ali je nacija uvek sarno totalitet tih oznaka. Staljinova definicija nacije podseca na empiricku teoriju nacije, koju Sil postavili talijanski sociolozi. Kao konstitutivne elemente nacije talijanske sociolozi navode: I. zajednicku teritoriju; 2. zajednicko poreklo; 3. zajednicki jezik; 4. zajednicke obicaje; 5. zajednicke dozivljaje, zajednicku istorijsku proslost; 6. zajednicke zakone i zajednicku religiju." Empirijska teorija nabraja elemente koji mogu ali ne moraju biti karakteristicne oznake nacije. Taka, na primer, zajednicko pOTek/o, u rasnom smisiu, De moze se, kao sto sma vee ranije videli, uzeti kao karakteristicna oznaka jedne nacije. Sem toga, kad empirijska teorija navodi zajednicke zakone kao konstitutivni elemenat nacije, ooda ana identifikuje naciju sa driavom, jer su zajednicki zakoni karakterisicne oznake jedne driave a oe jedne nacije. Najzad, Nemci so, na primer, i bez zajednicke reUgije jedna nacija, iako se, s druge strane, oe moze sporiti oi to, da so religiozne razlike igrale vrlo vaznu ulogu, na primer, U otudivanju Srba i Hrvata, na sto cemo se jos vratiti. Za razliku od ove Cisto empirijske teorije, Staljinova teorija bi se mogla nazvati empirijsko-istorijska iIi jos boJje, istorijsko-materijalisticka
teorija nacije.

Kao sto je Kautsky izdvojio iz kompleksa oznaka, koje karakterisu naciju,

sarno jednu, jezik, pa postavio teoriju da je nacija zajednica jezika, tako ima pisaca koji, na primer, zajednicu teritorije i ekonornskog zivota uzimaju kao objektivni kriterijum nacije. Na osnovu toga se katkad govori 0 "svajcarskoj((

iIi .. belgijskoj naciji. U stvari, niti postoji svajcarska niti belgijska nacija. Nacija se ni u kom slucaju ne sme identifikovati sa stanovniStvomjedne driave.25 U

Svajcarskoj zive zajedno uglavnom tri nacije: Francuzi, Nemci i Talijani. U Belgiji takode valja razlikovati Valonce i Flamance kao dve nacije. Postoji i spiritualisticka teorija nacije, po kojoj je nacija ovaplocenje nekog tajanstvenog nacionalnog .. duha (Fichte). I ova teorija izdvaja iz kompleksa oznaka jedne nacije sarno jednu - nnacionalni duh (nacionalni karakter), ali, sem te greske, ova teorija pravi jos jednu veeu, pripisujuCi toj objektivnoj, empirijskoj datoj oznaci metafizicku prirodu. Po ovoj teoriji bi nacija bila jedan metafizicki pojam. Da pomenemo jos i takozvanu psih%sku teoriju nacije, po kojoj je nacionolno svest konstitutivna oznaka nacije: nacija je skup !judi koji su svesni uzajamnog pripadniStva i razlike od drugih nacija. Tako na primer, Rumelin veli: nMoj narod su oni koje ja kao moj narod smatram, koje ja svojima zovern i s kojim se osecam vezan nerazdvojnim vezama.26 S druge strane, ima teoreticara koji u volji zo zajednickim iivotom 27 i samostalnom politickom zajednicom gledaju konstitutivnu oznaku nacije. Tako je, na primer, za Renana 28 i za Kirchoffa" nacija skup Jjudi koji zive u samostalnoj zajednici, brane tu zajednicu i hoce da pod nose htve za nju. Renan veli: nNacija je velika zajednica, osnovana, s jedne strane, na saznanju 0 zrtvama koje je podnela i koje je gotova i ubuduce da podnese, a s druge strane na saglasnosti i jasno izrazenoj zelji da produzi zajednicki zivot .. (str. 27). love psiholoske teorije su jednostrane, bas kao i sve ranije pomenute koje iz nerazdvojnog kompleksa oznaka nacije izdvajaju sarno jednu i njome hoee da objasne sustinu nacije. Psiholoske teorije idu, medutim, u tom pogledu dalje cak i od spiritualisticke teorije, jer dok je ova poslednja u Citavom nacionalnom karakteru ("duhwc) - iako metafizicki shvaeenom - gledala konstitutivnu oznaku nacije, dotle psiholoske teorije iz136

dvajaju iz same te oznake ovaj (svest) iIi onaj (volju) od njenih konstitutivnih elemenata. pa u tim elementima gledaju kriterijume nacije.
Ostaje nam, najzad, da u najkraCim potezima izlozimo i teoriju nacije koju je Otto Bauer razvio u svom delu Die Nalionaliliilenjrage und die Sozialdemokratie. Bauer veli: ),Pitanje nacije moze se razviti jedino iz pojrna nacionalnog karaklera. Kompleks telesnih i duhovnih osobina, koji deli jednu naciju od druge, mi zasad nazivamo njenim nacionalnim karakterom.((30 Zatim: ),Nacija je reJativna zajednica karaktera; Dna je zajednica karaktera, jer se u masu sunarodnika jednog odredenog perioda vremena moze konstatovati citav niz zajedniekih oznaka; iako sve nacije imaju izvestan broj zajednickih oznaka kao Ijudi, ipak je svakoj naciji svojstven jedan niz oznaka po kome se ta nacija upravo razlikuje od drugih nacija; ona je ne apsolutna nego sarno relativna zajednica karaktera, jer pojedini elanovi nacije, pored zajedniekih oznaka, svojstvenih celoj naciji, imaju i individual nih oznaka (i lokalnih, klasnih, profesionalnih), po kojima se jedan od drugoga razlikuju. Nacija ima nacionalni karakter. Ali ovaj nacionalni karakter znaci sarno relativnu zajednicu u pogledu naCina postupa-

nja (Hand lungs weise) pojedinih individua, a ne objasnjenje ovih individual nih nacina postupanja. Nacionalni karakter nije nikakvo objasnjenje; naproliv, njega Ireba objasnili. KonstatujuCi raznolikost nacionalnih karaktera, nauka nije resila nego tek poslavila problem nacije. Kako postaje ta relativna zajednica, otkud dolazi to da svi pripadnici jedne nacije, pri svoj individualnoj razlici, ipak imaju jedan niz zajednickih osobina po kojima se razlikuju od pripadnika drugih nacija - to

ce upravo nauka imati da protumaci.((J!

I Bauer je upravo taj

zadatak bio i postavio sebi u svojoj gore pomenutoj knjizi. U toku obseinog ispilivanja, u kome je taka mnogo marksizam isprepletan sa kantizmom, Bauer dolazi do ovih rezultata. Naglusujuci da razne oznake, koje karakterisu nacionalni karakter, nisu nikako jednake po vrednosti, Bauer istice izrnedu njih na

roeito raznoliku odredenost volje ( .. die verschiedenartige Bestimmtheit des Willens) i dolazi tako do uzeg pojma nacionalnog karaktera, koji sad definise ovako: .. On ne lOaei, dakle, skup svih telesnih i duhovnih oznaka koje su jednoj naciji svojstvene, nego sarno raznolikost pravaca volje (die Verschiedenheit der Willensrichtungen), fakt da isti sadriaj izaziva razlicite pokrete, isti spoljni polozaj razlicite odluke.32 Raznolikost nacionalnih karaktera lOaei raznolikost pravaca volje. Svaka nacija ce se, dakle, pod istim spoljnim uslovima drukcije ponasati od ostalih nacija. Jl Na pitanje: kako postaje zajednica karaktera? - Bauer veti da se karakter Ijudi odreduje uvek sarno njihovom sudbinom, a sudbina naroda odredena je uslovima pod kojima Ijudi proizvode sredstva za odrianje zivota i dele produkte istog rada. Nacionalni karakter je upravo sarno talog (Niederschlag) istorije jedne nacije. Tako Bauer definise naciju kao zajednicu sudbine" ( .. Schicksalsgemeinschaft). On pri tom podvlaCi razliku izmedu pojma zajednice (Gemeinschaft) i pojma jednakosli (upravo jednorodnosti, Gleichartigkeit), pa veli: .. Zajednica sudbine ne znaci potcinjenje jednakoj sudbini, nego zajednieki dozivljaj iste sudbine u neprekidnom saobracaju, neprestanom uzajamnom dejstvu ... Ne jednakost sudbine, nego zajednicki dozivljaj i trpljenje sudbine, zajednica sudbine, stvara naciju." I klasa je zajednica karaktera, ali je ovde jednakosl (jednorodnost) sudbine, a ne zajednica sudbine, ono sto je stvorilo to zajednicu ... Nacija se, dakle, moze definisati kao zajednica karaktera, koja je postala ne na osnovu jednakosti sudbine, nego na osnovu zajednice sudbine.((36 Ova su sredstva pornoc:u kojih aktivni 137

uzroci, uslovi Ijudske borbe za opstanak, spajaju !jude u nacionalne zajednice sudbine. Prvo sredstvo je prirodno naslede, a drugo je kulturno predanje. Nacija nije nikad sarno prirodna nego uvek i kulturna zajednica.J1 Nacija je nikad nedovden produkt jednog neprekidnog procesa, Ciju poslednju motornu silu cine uslovi borbe coveka sa prirodom, promene Ijudskih produktivnih snaga, izmene Ijudskih odnosa fada. Ovo shvatanje Cini naciju istorijskim u nama~( (zu
dem Historischen in uns). 38 U nacionalnom karakteru se ogleda istorija pre-

daka, uslovi njihove borbe za opstanak, produktivne snage kojima su oni vladati, odnosi proizvodnje u koje Sil ulazili. Nacionalni karakter je stvrdnuta iSIOrija (erstarrte Geschichte~(). 39 Zajednica karaktera oe znaCi da su individue iste nacije medu soborn slie-

ne, nego da je na karakter svake individue delovala jedna ista sila - nacionalna
zajednica sudbine. Ova sile, istorijsko u nama, jeste nacionalno u nama, jeste ana sto nas spaja u naciju. 40

Kao sto se prirodno naslede i kulturno predanje mogu shvatiti sarno kao sredstva, preko kojih sudbina ranijih pokolenja odreduje karakter potomaka, tako se i sam nacionalni karakter moze shvatiti sarno kao sredstvo preko kojega istorija predaka utice na zivot potomaka, na njihova misijenje, osecanje, hotenje, delanje." Tako je Bauer najzad dosao do najpotpunije - kako on sam veli - definicije nacije: "Nacija je skup /judi spojenih zajednicom sudbine u zajednicu karaktera,.,42

Kao sto se iz dosadasnjeg izlaganja vidi, Bauer ne ispituje postanak nacija u modernom smislu reci, koje su, prema onome sto sma vee ranije utvrdili,

produkt tek novijeg istorijskog vremena. Ne. On ispituje postanak nacija uopste; on shvata naciju mnogo opstije: po njernu je nacija postojala ne sarno u "Srednjem veku, nego jos i u doba prvobitnog komunizma i primitivne no-

madske zemljoradnje. Bauer je ovako postavio problem: objasniti postanak nacije kao deo borbe covecanstva sa prirodom. 43 Mi se sa tom polaznom tack om Bauerovog ispitivanja ne mozemo sloziti. Bauer je na taj nacin ionako komplikovani problem nacije jos vise komplicir;:to. Zato on i nije mogao doci do jedne

proste, jasne i odredene definicije. Qui veut trop prouver, ne prouve rien. Pa je tako bilo i s Bauerom. Njegova definicija nacije je vrlo opsta, i suvise elasticna,
nejasna i neodredena. Nacionalni karakter, zajednica nacionalnog karaktera,

sudbina, zajednica sudbine - sve su to vrlo komplikovani pojmovi. Doduse i nacija je, kao sto smo to jos odmah u pocetku naglasili, komplikovana pojava. Ali se zadatak naucnog ispitivanja i sastoji bas u tome, da jedan komplikovani pojam rasclani in svede na prostije elemente. Bauer je, medutim, naciju, jedan relativno prostiji pojam, sveo na kompleks komplikovanijih pojmova. A to se protivi duhu naucnog ispitivanja. Zato Bauerova definicija nacije na dozvoljava ni one uslove, koje moderna logika od naucnih definicija uopste trazi. Osim toga, Bauer ne pravi razliku izmedu naroda i nacije u onom smislu kako sma to mi ranije uCinili; njegova nacija obuhvata oba ta pojma. Po njemu, narod posredstvom kulturne zajednice postaje nacija. 44 I on u tome vidi jedinu razliku izmedu pojma naroda i pojma nacije.

Kritikujuci empirijsku teoriju nacije talijanskih sociologa, koja, kao sto

smo videli, navodi sest elemenata ciji skup treba da konstituise naciju, Bauer istice da se preimucstvo njegove teorije sastoji u tome, sto ona, umesto nabra-

janja elemenata, predstavlja jedan sistem. Elementi, koji, po talijanskoj skoli,

138

karakteri~u jedDu naciju, nisu nezavisni jedan od drugog i zato se ne smeju stavljati jedan pored drugog. Bauer pretenduje da je svojom teorijom fiksirao taj sistem zavisnosti: zajednicka istorija je aktivni uzrok, zajednicka kultura i zajednicko poreklo su sredstva njenog dejstva, a zajednicki jezik je posrednik zajednicke kulture." Sto se zajednice teritorije tice, ona, po Baueru, ~.predstavlja odista jedan od bit nih uslova nacije: ali sarno utoliko ukoliko je ona uslov zajednice sudbine~(.46 Bauer, dakle, smatra da zajednica teritorije nije neophodni uslov zajednice sudbine. Na taj nacin on dolazi u logicnu kontradikciju sa sam om svojom teorijom. Jer, ako je zajednicka istorija jedini aktivni faktor stvaranja nacije, kao sto Bauer tvrdi, kakvu zajednicku istoriju mogu imati Jevreji, koji vee stoleCima iive razdvojeni, na primer, u Poljskoj, Italiji i Americi? Kakvu zajednieu nacionalne sudbine mogu imati Jevreji, razbacani po svim stranama sveta , bez ikakve medusobne veze? Pa ipak su, po Baueru, Jevreji jedna nacija." Greska Bauerova potice ocevidno otuda sto je on i ovde pomeSao narod, kao etnografsku kategoriju, sa nacijom, koja je istorijska kategorija. Na drugom mestu, medutirn , u istoj knjizi Bauer veli ovo: ~~Jevreji ne naseljavaju kompaktno nijednu veeu oblast. Oni do laze u sve tesnji dodir sa ostalim stanovnistvom u kraju u kome live ... Tesna saobracajna zajednica. medutim. postaje neminovno kulturna zajednica ... Kad bi saobraeajna zajednica medu Jevrejima bila tako tesna, a njihov saobraeaj sa ostalim nacijama tako slab da bi Jevreji mogli ostati nacija, tada bi se bez sumnje oni razvili u istorijsku naciju. Ali kapitalisticko drustvo im uopste ne dopusta da ostanu kao nacija.,,48 Bauer, dakle, uvida da su Jevreji, zbog svoje rasejanosti po svetu, poceli da se gube u laganom ali neprekidnom i neodoljivom procesu asimilacije. I tako, bas i sam slucaj Jevreja najbolje pokazuje, nasuprot Baueru, da je zajednica teritorije, sa ekonomskom i saobraeajnom zajednicom, neophodno potreban faktor kako stvaranja tako i odrianja nacije. Zajednica teritorije, po Baueru, nije nikako jedan od . elernenata nacije nego, u najboljem slucaju, sarno uslov dejstva ostalih elemenata. Isti je slucaj i sa jezikom. Ni jezik nije. po Baueru, bUna oznaka nacije. On veli: .. Jevreji nemaju zajednicki jezik, pa su ipak nacija.,," Za Bauera je jezik u procesu stvaranja nacije sredstvo drugog reda, sredstvo dejstva zajednicke kulture, orude pomocu kojega se kulturna zajedniea stvara i oddava. so I sasvirn logieno, na osnovu ovih poslednjih tacnih reci, Bauer zakljueuje, negirajuci samoga sebe: ..Bez zajednice jezika nema kulturne zajednice, dakle ni nacije.SI I tako, bas i sarna Bauerova izlaganja najbolje pokazuju, nasuprot Baueru, da je jezik jedna od bitnih oznaka nacije. Po Bauerovoj teoriji , nacionalni karakter nije sarno jedna od oznaka nego jedina oznaka nacije. Sve ostale oznake su iii sarno uslovi razvitka nacije iIi faktori drugog reda. Po njemu je zajednicka istorija jedina aktivna sila pri stvaranju nacionalnog karaktera, ali, apstrahujuCi tu silu od uslova pod kojima ona deluje, Bauer toj inace realnoj sili daje u stvari metafizicki karakter. Istorija postaje neka vrsta spiritualistickog opsteg .. duha" : kao sto je ovde nacija sarno manifestaeija .~duha. tamo bi bila manifestacija .. istorije. Istoriju je, medutim, nemoguee apstrahovati od live socijalno-ekonomske i politicko-kulturne sredine, od uslova pod kojima dela i sredstava kojima se sluli , jer je istorija , pod datirn uslovirna i sa datirn sredstvima, upravo delo zivih Ijudi i ne moze se od njih odvojiti.

139

Na pitanje: sta je nacionalni karakter? - Bauer nije u stanju da dil potpun i precizan odgovor. On je taj pojam, kao sto sma videli, i sUZavao i prosiravao, ali, i pored mestimicno vrlo uspele anaiize, on oe daje jasnu i odredenu definiciju. Bauer u najvaznijim momentima osciluje izmedu Marxa i Kanta, marksisticku sadrZinu oblaCi u kantovsku formu. Od toga pate narocito njegovi zakljucci, konsekvence koje izvlaCi iz postavljene teorije. Uostalom, pecat toga dualizma nasi na sebi eela Bauerova knjiga i to joj je osnovna organska mana. Za nju bismo mogli reCi da ima istorijsko-materijalisticku (marksisticku) osnovu, ali idealisticku (kantovsku) potku. Ook je u spiritualistickoj teoriji nacije nacionalni karakter ("duh) supstrat, supstanca nacije, datle on, naravno, u Bauerovoj definiciji gubi svaki supstancijalni karakter. "Nista drugo nego talog (Niederschlag) istorije, nacionalni karakter se menja svakim easom, sa svakim novim dogadajem koji nacija dozivi.52 Jasno je, iz svega, da nacionalni karakter u Bauerovoj definiciji nacije mora imati vrlo sirok smisao, da bi ta definicija uopste imala, smisla. I to joj je, razume se, slaba strana. Bauerov nacionalni karakter je vrlo sirok pojam, u koji moze - ali oe mora - stati i zajednica porekla, i zajednica kulture, i zajednica jezika, i zajednica teritorije sa ekonomskom i saobracajnom zajednicom, itd. Pojam i suvise obiman i elastican, da bi se njime moglo rna sta jasno i odredeno definisati. Bauer je, s pravorn, protiv fetisizrna nacionalnog karaktera rekao: .. Nacionalni karakter nije objasnjenje, njega treba objasniti. Ali bismo mi, i posle Bauerovih objasnjenja, povodm njegove definicije nacije, mogli varirajuci gornje njegove reCi, reCi: ~~Nacionalni karakter nije definicija; njega treba definisati.~< Nacionalni karakter, rnedutirn, u Staljinovoj definiciji nacije, kao specificna psihicka konstitucija koja se manifestuje u specificnosti nacionalne kulture, ima ocevidno, znatno uzi srnisao nego u Bauerovoj definiciji, i zato je tarno, kao jedna od oznaka nacije, potpuno na svom rnestu. Od svih izlozenih teorija nacije Staljinova je, kao plod cis to marksistickog posrnatranja stvari, nesurnnjivo najprostija, najjasnija i najpotpunija. Zato cemo mi ubuduce pod nacijom uvek razumeti naciju kako ju je shvatila i definisala ta teorija. 53
I Engleski ekonomist W. Bagehot veli: Nacija je jedna od onih mnogih pojava 0 kojima mi znamo sta su dok nas niko ne pita, ali koje ne mozemo ukratko i odredeno da objasnimo. (The origine of the nation, London 1874.) 2 Etnologija je nauka koja uporednim posmatranjem zivota raznih naroda proucava op~te forme narodnog Zivota (op~te zakone z_ivota narodnih zajednica, op~te zakone razvitka Ijudske kuiture, postanak, razvitak i propadanje naroda, itd.). 1 Dr. K. Bruck, Die biologische Differenzierung von Affenarten und menschlichen Rassen durch spezifische Blutreaktion (Berliner klinische Wochenschrift, No. 26, 1907). Renan veli: .. Istorija je kriterijum rase, tj. onoga ~to rase mogu da dadu a sta ne. Renan pravi bilans istorije. zaboravljajuCi pri tom da ona nije sVrSena, da je ona u toku, beskrajna. Istorija nam bas nalaze da ne smemo, da osnovu fakta da su izvesne rase danas zaostale, nikako zakljuciti da je ta zaostalost uslovljena prirodom same rase i da je ona morala nastupiti. Goldstein s pravom veli: .. Kakav Gobineau iii Chamberlain iz Periklovog doba doneo bi sasvim drukcije zakljucke 0 rasnoj sposobnosti Germana no ~to mi danas Cinimo. ~ Biolo~ka teorija ne pravi nikakvu razliku izmedu nacije i naroda. Mi cemo tu razliku docnije istaCi. 6 Jedan od najhomogenijih naroda kao ~to su Francuzi proizasao je iz starih Gala, Rimljana, germanskih plemena Burgunda i Franaka, a na jugu i od Ligura i grckih kolonista.

140

Prof. dr M. Haberlandt, V6lkerkunde, I. Berlin 1917, p. 37. Tu spadaju: oblik lobanje, velicina tela i uzajamni odnos pojcdinih delova, oblik i crte lica, kofa i njena boja, oblik i struktura dlake, oblik i boja ociju, itd. 9 Od veceg znacaja su: o~trina cula,jacina mi~ica, aparat varenja, polne ilezde. hod . instink ti, oseeaji, temperament, strasti, moe misljenja, fantazija, govornicki dar, itd. 10 Etnografija je nauka koja ima za zada tak da opisuje, utvrduje i proucava narodne individualitete. II J. Goldstein, Rasse und Politik, 1921 , p. 85. 12 J. Goldstein, op. cit., 37. 1) L. v. Liebenfels, Grundsotzliches zur Rossen/rage, Berlin 1921 , p. 89. I' Op. cit., 90. 1$ Poznato je da su 1883. godine albanski delegati ulozili protest kod evropskih vJada protiv ustupanja Epira Grckoj. Inicijator i auior protestnog memoranduma bila je albanska prijateljica .. Italija. U obrazJoienju da Grci i Albanci ne mogu da :live pod istom vladavinom upolorava se i na to da Albanci i Grci nemaju isti indeks /obanje (broj koji izraiava sirinu lobanje u procentima du fine): Grci su brahike/ali (sa sirokom lobanjom), a Albanci su dolihoke/a/i (sa dugom lobanjom). 16 P. Joachimsen, Von deutschen Volk zum deutschen Staal, Berlin 1920, p. 5. 17 Vidi Staljinov referat 0 nacionalnom pitanju na X. kongresu RKP. II Izasao u casopisu Prosvesenie, u Becu 1913. 19 Dr. Anton Pannekoek, Klassenkampl und Nation, Reichenberg 1912, p. II. 20 1. Strasser, Der Arbeiter und die Nation. Reichenberg 1912, p. 14. 21 Otto Baucr, Die Nationalitotenlrage und die Sozia/demokratie, Wien 1907, p. 100. n K. Kautsky, Natlona/itot und Internationa/itiit, Stuttgart 1908. B To je navelo izvesne naucnike na pogresan zakljucak kao da se nacija uopste ne moze objektivno definisati. Tako npr. , profesor Goldstein u vee citiranoj knjizi veli: Nacija spada u klasu onih socijalnih pojava, koje se mogu nicim objektivnim, nego sarno necim subjektivnim odrediti, p.70. H Fr. J. Neumann, Volk und Nalion, Leipzig 1888, p. 54. lS Ova teorija je dobila izraz i u "principu,,: Cuius regio, eius natio (cija vladavina, njegova nacija), koji se i za vreme poslednjeg rata cuo u raznim taborima nacionalistickih imperijal ista. 26 Bauer, op. CiL , 121. 17 Bauer avu tcoriju zove psih%Iko-voluntaristitka Ocr uzima volju kao kriterijum nacije) za razliku od psiholosko-inlelektua/islitke teorije, koja uzima SVest kao kriterijum nacije (p. 150). 11 Renan, QU'est ce qu'une nalion? Paris. 1882. 29 Kirchhoff, Zur VerstendigulIg iiber die Begrifle ..Nation und ,.Natjona/ildt Hallea, s., 1905. lOOp. ciL, 2. 11 Op. cit., 5-6. 12 Op. cit., 95-97 . HOp. cit. , J 12. HOp. cit., 97. HOp. cit. 36 Op. cit. , 98. 17 Op. cit. , 99 . lS Op. ciL, 106. )9 Op. cit., 107. '0 Op. ciL, 108. '1 Op. cit. , 112. ~ 2 Op. cit. , 118 . 1 Op. cit., 105. Op. cit. , 44 . s Op. CiL , 114 . 6 Op. ciL, 115. HOp. ciL, I. Op. cit. , 324- 325. (9 Op. cit., I. so Op. cit., 114. SlOp. cit., 115. H Op. ciL, 113. H testo eemo upotrebljavati i narod kao sino nim nacije tako gde to nije u stanju da napravi nikakvu zbrku , kao na primer u izrazu samoopredeljenje naroda ... , itd .
7

4.

141

II. NACIONALNE BORBE.

Mi smo vee u proSlom odoljku istakli da je kapitalizam glavni faktor postanka modernih nacija. Pokazali smo da konstituisanje modernih nacija leZi u opstoj liniji razvitka kapitalizma. Proces toga konstituisanja, medutim, javlja se, kao sto sma vee pomenuli, u Zapadnoj i Istocnoj Evropi u dva razlicita vida, oe sarno zbog toga sto se obavlja u razlicitim socijalnim sredinama. nego i u razlicitim istorijskim epohama. Klasicna epoha ujedinjavanja u nacije u obliku nacionalnih dd3va pocinje sa Francuskom revolucijom i zavrsava se ugJavnom sa 1871. godinom proSlog veka. Na tu epohu se odnose Engelsove reci: "Od kraja Srednjeg veka radi istorija na konstituisanju Evrope iz velikih nacionalnih drZava. Sarno su takve ddave normalni politicki oblik vladavine evropske bUrZoazije, ali Sll one i neizostavni preduslov za vaspostavljanje harmonicne internacionalne saradnje naroda bez koje ne moze postojati vladavina proletarijata. l Istorija nam pokazuje da se oslobodavanje i ujedinjavanje u nacije, bas kao i stvaranje svih danasnjih velikih nacionalnih drZava, nije vrsilo mirnim putem nego ratDvima, osvajanjima, nasiljem . U tome flam dovoljno govori epoha nacionalnooslobodilackih ratova. Stvaranje nacionalnih ddava, kao veCih i jednostavnijih ekonomskih oblasti, postaje, na izvesnom stupnju razvitka kapitalizma, nuini us/ov za njegOY dalji razvitak. Nacionalne drZave postaju tako istorijska nuinost. Bacimo, na primer, jedan pogled na ujedinjenje Nemacke! Egzistencija citavog niza malih ddavica sa razlicitim zakonodavstvom bila je pravi okay za razvitak industrije. Engels u gore pomenutom clanku veli: "Na svakih nekoliko milja drugo menicno pravo, drugi uslovi za obavljanje zanata, svuda, ali svuda druge sikane, birokratske i fiskalne teskoee, a cesto i esnafska organizacija, protiv kojih ni koncesije nisu pomagale! Uz to razlicita ogranicenja u pogledu zavicajnosti i nastanjivanja, koja su kapitalistima onemogueavala da radnu snagu u dovoljnoj koliCini bace na one tacke, gde rude, ugalj, vodena snaga i os tale prirodne udobnosti nalazu instalaciju industrijskih preduzeea. Nesmetana eksploatacija radne snage Citave otadzbine bila je prvi uslov industrijskoh razvitka; ali svuda, gde je patriotski fabrikant skupljao radnike sa svih strana, ustajala je policija i opstina protiv pridoslica. Jedno opstenemacko gradansko pravo i puna sloboda kretanja za sve ddavljane; jedno privredno zakonodavstvo - to nisu vise bile patriotske fantazije odusevljenih studenata. to su bili nuzni zivotni uslovi za razvitak industrije. Tako je, kao sto se vidi, ujedinjenje Nemacke bilo postalo jedna ekonomska nuznost, neophodna potreba za dalji razvitak kapitalizrna. U pravcu tih potreba stvoren je, najpre, kao sto je pozna to, carinski savez, koji je dao znatna podstreka razvitku kapitalizma i koji je, upravo, posluzio kao ekonomska pod/oga za politicko ujedinjenje Nemacke. Biskark je "krvlju i gvozdern~( sarno dovrsio de10 ujedinjenja, koje je otpoceto carinskirn savezorn. Ook su vel ike nacije na Zapadu, za hvaljujuCi specijalnim istorijskim prilikama, uspele da pitanje svoga oslobodenja i ujedinjenja u jednu nacionalnu drzavu rese uglavnom do 1871. godine, dotle se nacionalno pitanje u kapitalisticki zaostalim mnogonacionalnim drzavama na istoku Evrope (Austro-Ugarska, Rusija) tek sa jatim prodiranjem kapitalizma isticalo na dnevni red, izazivajuei i raspaljujuei nacionalne borbe, koje su neprekidno potresale i same temelje doticnih drlava sve do njihovog definitivnog raspada.

142

ProdiruCi i u najzabacenije krajeve, kapitalizarn iz os nova remeti mirni zivot zaostaloh stanovnistva: on revolucionise sve odnose, uvlaceci i najnazadnije narode u vrtlog rnodernog zivota. Razvijaju se trgovina i saobracaj, dovodeci u sve tesnju vezu krajeve koji su vekovima bili razdvojeni. Podizu se sve veCi gradovi, u kojima se sa privrednim koncentrise i kulturni zivot citavih

oblasti. Pojavljuju se no vine i knjige na domacem jeziku. Osnivaju se pozoristao Ozivljavaju istorijske tradieije. Nacija se budi. Razvijaju se naeionalni osecaji, siri se nacionalna svest, radaju se nacionalni ideali. Ali zelja za ostvarenjem tih ideala: zelja za slobodnim ekonomskim, politic kim i kulturnim razvitkom, za apsolutnorn nacionalnom nezavisnoscu, za sam os tal nom nacionalnom ddayom - ta zelja nailazi na najvece prepreke u organizovanoj tudinskoj vladavini, koja se oddava svim sredstvima centralizovane ddavne vlasti. Zaostale nacije koje se bude dolaze, u toku svoga razvitka, neminovno u sukob sa ddavnorn vlascu, koju neustupno ddi u svojim rukama tudinska vladajuca naeija. OrpoCinju nacionalne borbe. U raznirn sredinama one dobijaju razlicite forme, ali se svuda probijaju sa elementamom snagom koja sa preprekama sarno raste. Sa razvitkom kapitalizma u Austriji, na primer, u prvoj polovini XIX veka s!Upaju na istor.!.isku pozornieu pored Ceha jos i Slovenei, Hrvati i Srbi, Rumuni i Ruteni. Cesi su od svih potistenih naeija u Austriji bili ponajpre i najbrZe zahvaceni talasom kapitalizma. Otuda je i naeionalno budenje kod Ceha pocelo ranije i islo brZe no kod ostalih naroda. Razvitak naeionalizma ide uvek uporedo sa razvitkom kapitalizma. U stupnju nacionalnog razvitka, koji su pojedini narodi u Austriji dostigli, ogleda se visina njihovog privrednog razvitka. Dokje godine 1900. kod Ceha sarno 43,1% pripadalo zemljoradnji, kod Slovenaea je zemljoradnji pripadalo 75,4% kot Srba i Hrvata 86,9%, kod Rumuna 90,3%, a kod Rutena 93,3%. Ukoliko je manji proeenat naeije koji se bavi zemljoradnjorn, utoliko je doticna nacija vise zahvacena procesom industrijalizaeije, kapitalizmom, pa je dostigla utoliko visi stupanj i naeionalnog razvitka.2 Ceski primer je za razumevanje prirode nacionalne borbe vrlo poucan. Zato cerno istaCi nekoliko najvaznijih mornenata iz istorije cesko-nemacke borbe, pored ostaloga jos i zato da pokazemo kako su i ceska i nemacka burzoazija rnajstorski iskoriscavale nacionalna pitanja za zastitu svojih klasnih interesa. Kad su ceski radoici, na primer, dolazili iz nerazvijenih agrarnih krajeva u nemacke industrijske krajeve, nemacka budoazija im je vrlo rado otvarala vrata svojih fabrika, jer su oni, nekulturniji od nemackih radnika, predstavljali znatno jeftiniju radnu snagu. Uposljavanje ceSkih radnika u nemackim preduzecima znacilo je za nernacke radnike obaranje nadnica, produzavanje radnoga vremena, uopste: pogorsavanje zivota. Razume se da je to moralo izazvati ogorcenje i rndnju kod rnase klasnonesvesnih nernackih radnika. Nemacki kapitalisti su, na razne naCine, vestacki pothranjivali to ogorcenje i tako udubljivali jaz izmedu nemackih i ceskih radnika. To irn je donosilo dvostruku korist: imali su jeftinu radnu snagu i zavadene neprijatelje. I trebalo je mnogo vremena da prode i rnnogo snage da se utrosi u medusobnim bratoubilackim borbarna dok nemacki i ceski radnici, pod uticajem socijaiizma, nisu dosli do sazoanja da oni, iako pripadaju raznirn nacijarna, irnaju iste interese i iste neprijatelje, da sarno udruzeni u svoje klasne organizacije mogu uspesno zastititi svoje interese od kapitalisticke eksploataeije i povesti borbu za bolji zivot i lepsu buducnost. 143

U gradovima, u kojima je cesko stanovnistvo uveliko pocelo da se mesa sa nemackim, u kojima je ceska bUrZoazija pocela da konkuriSe nemackoj burZoaziji, nemacka bUrZoazija je sa parolom zastite i . odrZanja nemaekog karaktera grada~~ raspaljivala nacionalnu mrinju, koju je vrlo uspesno eksploatisala kao sredstvo u konkurentskoj borbi protiv eesle budoazije. ))Svoj svome(( - eist princip konkurencije - predstavljen je i sa ceske i sa nemacke strane, i od trgovca, i od advokata, i od lekara, kao idealna formula principa narodnosti, iako je u stvari, ekonomski bojkot igrao sarno ulogu zastitnih carina u korist nacionalne industrije. Borba oko pijace tinijezgro nacionalne borbe. "Pijacaje prva skola u kojoj se burioazija uti nacionalizmuff - veli Staljin. Nacionalna mrinja je samo forma u kojo} se manifestuje konkurentska mrin}a izmedu burioazija raznih nacija. Ceske manjine u nemackim gradovima bile su izlozene najraznovrsnijim sikanama u pogledu politickih i gradanskih prava, jezika, skola, slavljenja nacionalnih praznika, bas kao sto su i nemacke manjine u ceskim gradovima bile izlozene najrazlicnijim neprijatnostima i pored toga sto su, kao vladajuca nacija, zakonski bile privilegovane. Politicke uzajamne mdnje, sitne pakosti, glupi prkos, besmislene demonstracije, razbijanje natpisa nad radnjama, politika neprekidnih sikana - tako je, spolja, izgledala nacionalna politika i ceske i nemacke burzoazije. Sitna budoazija je i na jednoj i na drugoj strani bila nosilac najradikalnijeg nacionalizma, ali su u vrtlog nacionalnih borbi bile uvlacene, i sa jedne i sa druge strane, i siroke klasnonesvesne mase radnika. Medutim, krupna burZoazija je, na kraju krajeva, uvek bila ta, koja je zbirala sve plodove nacionalne borbe. Kad je nasuprot nemackoj industriji pocela da se razvija i coSka krupna industrija, eeski industrijalci i bankari, koji su se obieno stavljali na eelo nacionalnog pokreta, uspeli su da proglase nocionalnom duinoscu da se kupuju sarno ceski industrijski artikli, da se novae ulaze sarno u ceske banke, da se osiguranja vrse sarno u ceskim osiguravajucim drustvima. Na taj naCin je ceska krupna burzoazija iskoriscavala nacionalnu psihozu u cilju pljacke sirokih slojeva eeSkog naroda. To je, razume se, u istoj meri cinila i nemaeka krupna burzoazija na drugoj strani. Sugestivne parole kao sto su nnacionalna duznost~(, ))nacionalna cast~( bile su u stvari sarno sredstva pomocu kojih je krupna burzoazija ddala pod svojim ekonomskim i politiekim uticajem i sitnu burzoaziju i dobar deo radnicke klase. Nacionalna mdnja izmedu nemackih i ceskih radnika, koju je bUrZoazija stalno pothranjivala i potencirala, dovodila je do otvorenih bratoubilackih sukoba: ne sarno da je ogroman deo nemaekih i eeskih radnika glasao zadugo sa nemackom odnosno ceskom budoazijom - umesto da ujedinjeni ustanu i protiv jedne i protiv druge burzoazije - nego je bilo slueajeva da su zaslepljeni nacionalnom mdnjom jedni drugima upropasCivali tarifne pokrete i lomili strajkove. Nacionalna mrin}a dovodi radnike do klasnog samoubistva. Da bismo pokazali kako se, u ceskom slucaju, nacionalna borba manifestovala na politick om i kulturnom polju, reCi cemo jos ovo. Poznato je da su se i Cesi 1848. godine borili na strani Beca protiv madarske revolucije, u nadi da se Austrija moze reorganizovati tako, da u njoj svi narodi budu zadovoljni. Razume se da su se u tome gorko prevarali. Palacky je u Ustavnom odboru u Kremsieru (1848-1849) predlagao da se Austrija preobrazi u jednu saveznu drzavu, u kojoj bi se svakoj naciji zagarantovali svi uslovi za slobodan razvitak.

144

To su zahtevali i predstavnici svih ostalih zapostavljenih nacija, medu njima i

predstavnik Siovenaca. Ali kad je trebalo da se poslanici 4. marta 1849. godine skupe i donesu odluku 0 takvom jednom ustavnom projektu, zgrada je bila
vojnicki posednuta: tako je becka reakcija, na najbrutalniji naCin , unistila prvi

pokusaj austrijskih nacija da sporazumno rese ustavno pitanje. I reakcija je trajala sa nesmanjenom zestinom sve do poraza na talijanskim bojnim poljima, koji je tek otvorio novu ustavnu eru.

Za razumevanje politicke borbe, koja se odigravala u CeSkoj , treba, pre

svega , naglasiti ova. Nemci su ziveli u kapitalisticki razvijenijern kraju: kao vladajuca nacija, oni su uspeli da zadugo zadde u svojirn rukama rnonopol industrijskog razvitka. Ceski kraj je, medutim, za sve to vreme imao cisto agrarni karakter. I ta ekonomska suprotnost izmedu kapitalisticki razvijenije i kapitali-

sticke manje razvijene oblasti bila je podloga, na kojoj su se odigravale nacionalne bocbe izmedu Nemaca i Ceha. Ta supcotnost je dobita svoj politic,'. j.
i ;:' 1-

i u ustavnoj borbi. Kako razvitak industrije zahteva uopste sto prostraniju ekonomsku oblast, sto vecu pijacu, Nemci su u ustavnom pitanju, kad je rec 0 uredenju citave ddave, bili centralisti, dok su Cesi, kojima za njihove agrarne

proizvode jedva da je bila potrebna veea pijaca od Ceske, bili iederalisti. Ali kad je bilo reCi 0 unutarnjem uredenju Ceske, onda su se uloge menjale: zato sto su Nemci zeleli da se njihovom poreskom snagom podize sarno nemacki kraj Ceske, bili su, u pogledu unutarnjeg uredenja Ceske, federalisti , dok su Cesi, u zelji da nemacku poresku snagu iskoriste i za svoj racun , u pogledu
unutarnjeg uredenja, bili centralisti. I IBorba izmedu centralizma i federaiizma ,

jedinstvene drfave i ceSkog drfavnog prava, jeste klasna borba izmedu nemacke burfoazije i birokratije, s jedne i velikog posed a, s druge strane - politicki
izraz supro tnosti izmedu profita i zemljisne rente.tC 3 Kako su se, medutim, inte-

resi sitnih sopstvenika, koji proizvode sarno lokalnu pijacu, podudarali u tom
pogledu sa interesima veleposednika , to je ovima bilo lako da u ustavnom pi-

tanju za svoje klasno glediste pridobiju i siroke mase ceske sitne burfoazije i na
taj nacin u formi ustavnog pitanja istaknu nacionalno pitanje na dnevni red.

Ceska inteligencija je, razume se, prihvatila tu formulu i neumorno je branila. Ali je ona, u praksi, obratila najveeu paznju na pitanje jezika i skala, tako da je borba za skole (osnovne, gimnazije i univerzitete) i borba za maternji jezik u
upravnim institucijama i kod sud ova - postala glavna osovina nacionalne borbe.

I u toj popularnoj formi borbe za jezik i skole, nacionalna borba u CeSkoj je, upravo i dostizala najvisi stupanj zestine. Razume se da je, pored vladajuee bUrZoazije, i nemacka inteligencija, iz cis to svojih konkurentskih razloga , ustajala najodlucnije bas protiv tih zahteva i tako jos vise zaostravala nacionalnu borbu , koja se decenijama, sa sve vecim intenzitetom, produzavala, apsorbujuci ogromnc kolicine energije svih drustvenih slojeva i sa jedne i sa druge strane.

Pri tom se moglo jasno konstatovati sarno jedno: ukoliko su Nemei bili nepopustljiviji. ulOliko je ielja Ceha za nacionalnom nezavisnoscu, za nacionalnom driavom bila sve jaca. Da bacimo sto vise svetlosti na prirodu, na sadriinu nacionalnih borbi ,

pomenueemo i interesantni slucaj Madara. Madari su potpali pod Austriju u

isto vceme kad i Cesi, ali su se pri svem tom razvijali pod znatno drukCijim

istorijskim uslovima. Dok je Becu bilo poslo za rukom da i zakonodavstvo i upravu u Ceskoj dobije u svoje ruke, u Madarskoj je do mace plemstvo zadrZa10 i zakonodavnu i upravnu vIas t ugIavnom u svojim rukama. Scm toga, ma-

145

darsko plemstvo je uspelo da svo)o) borbi, koju je vodilo, u cilju zastite svojih
staleskih interesa, protiv apsolutistickih tendencija dri3vne vlasti koncentrisa-

ne u Becu, dii oreal nacionalne borbe cak i onda, kad su pokusaji iz Beca imali cilj da olaksavaju polozaj madarskih seljaka na stetu plemstva. Madarsko plemstvo je smatralo kao svoje sveto nacionalno pravo da oe placa porez i da moze bezgranicno eksploatisati madarske seljake i zato nije nikako dopusta10 da se rna ko sa strane mesa u njihove unutarnje nacionalne odDose. Na upornost Madara Bee je odgovarao nizom ekonomskih represalija, koristeCi se preimucstvom da su privredno zakonodavstvo i carinska politika bili, po stavu,

licna stvar careva. Austrija je pocela, da tretira Ugarsku kao obicnu koloniju: da bi ugarsku pijacu osigurala iskljuCivo za austrijske kapitaliste, Austrija je ometala razvitak industrije u Madarskoj, podizuCi uvazne carinske stavove na sirovine i otezavajuci uopste uvoz robe iz drugih zemalja u Ugarsku. Izvoz iz Ugarske preko Austrije bio je opterecen dvostrukim izvoznim carinama. Aka je ko hteo da izveze iz Ugarske izvesnu kolicinu vina , mogao je to uciniti sarno
pod uslovom da istovremeno izveze istu koliCinu vina i iz Austrije, da bi se na taj naCin i na stranim pijacima onemogucila konkurencija austrijskim proizvo-

dima. Takva politika, koja se iz Beca vodila prema Madarima, izazvala je u prvoj polovini XIX veka veliko nezadovoljstvo u krugovima madarske burZoazije, koja se postepeno razvijala ustajuCi sve odlucnije protiv ekonomske stege i trazeci sve otvorenije slobodu razvitka produktivnih snaga u zemlji. Borbu protiv Beca koju je otpocelo plemstvo prihvatila je i burioazija: tako je ta borba dobila siru bazu i izrazitiji nacionalni karakter. Ali su madarsko plemstvo i burZoazija nasli nacina da za tu borbu iskoriste i ogromnu energiju seljackih rnasa.

To im je poSio sa rukom na pitanjujezika. Pokusaj Beca da i u Ugarskoj zavede kao zvanicni jezik nemacki ogorCio je ne sarno plernstvo i bUrZoaziju, nego

je uvukao u borbu i najsire slojeve sel)ackih masa. Jer, odista, nema zahteva za koji se mogu lakse pridobiti i seljacke mase no sto je zahtev da se u njihovoj zemlji i u svirna zvanicnim institucijama govori njihovim maternjim jezikom. Tako se borba Madara protiv beckog apsolutizma sve vise sirila, dobijajuCi nacionalnooslobodilacki karakter koji se najbolje manifestovao u revoluciji 1848. Mladi deo plemstva, raskidajuci sa tradicijom, postaje zajedno sa burzoazijom
nosilac velikih ideja bUrZoaske revolucije: na mesto staleskog sistema vladavine zahteva se parlamentarna vladavina, nasuprot stales kim privilegijama istice se

misao 0 gradanskoj jednakosti. Zato je madarska revolucija naiSia na opste simpatije svih revolucionara u Evropi. I nije nikakvo cudo sto su Marx i Engels
ulogu Hrvata i Srba, koji su se, kao i Cesi, borili pro/iv madzarske revolucije, na strani austrijskog absolutizma i ruskog carizma, zigosali kao kontrarevolucionarnu. Ako bi se, medutim, uslo u analizu specijalnih prilika u kojima su se

1848. godine u Austriji nalazili mali narodi, moralo bi se doCi do zakljucka da su, na primer, Hrvati i Srbi imali razloga da se boje da ce njihov nacionalni polozaj U otcepljenoj Madarskoj, pod koju su oni imali da potpadnu, biti teti no sto je bio u Austriji. I ta bojazan za nacionalna prava i slobodu upravo je i odvela Hrvate i Srbe u tabor kontrarevolucije. Medutim, iako je ta bojazan, kao sto je dalji tok dogadaja pokazao, bila velikim delom opravdana, ipak se drZanje Hrvata i Srba, sa jednog viSeg svetsko istorijskog gledista - sa kojega marksisti moraju uvek da prosuduju slicne pojave - ne moze pravdati . Bez obzira na

motive kojima su se Hrvati i Srbi rukovodili, njihova uloga 1848. godine bila je
objeklivno kontrarevolucionarna.

146

Borba izmedu nemacke bUrZoazije i birokratije, s jedne, i madarsk og plemstva i bUrZoazije, s druge strane, zavrsena je uglavnom cuvenom .. nagodbom(( 1867. godine. Nemci su osigurali svoju prevlast na zapadu, a Madari na istoku carevine: u tome je sustina nagodbe ... Madari su dali autonomiju sarno Hrvatima, jer su Hrvati bili najbolje organizovani, pa zato i najodlueniji u odbrani svojih nacionalnih prava. Svi ostali narodi u Madarskoj bili su potisteni i

obespravljeni, iako su Madari i u samoj Ugarskoj - bez Hrvatske i Slavonije saCinjavali u stvari manjinu stanovnistva. Madari su bili bezobzirni prema po-

robljenim narodima : proganjali su njihov jezik i njihove knjige; nisu im dopustali nikakve skole; nisu im davali nikakva politicka prava ; svaki nacionalnokulturni pokret gusili so brutal nom silom. Ali je sa prodiranjem kapitalizma poceo proces budenja potistenih nacija i u Madarskoj . I najsvirepije represalije koje su Madari upotrebljavali protiv nacionalnih pokreta nisu bile u stanju da zadrze taj neodoljivi proces. Naprotiv. Politika bezobzirnog ugnjetavanja sarno
je jos jace raspaljivala nacionalne strasti i nacionalnu mrfnju, ubrzavajuci tak o

kraj nasilnickoj vladavini madarske oligarhije.

Tako su nacionalne borbe rastrzale austro-ugarsku carevinu, pripremajuCi

za prvu zgodniju priliku njen definitivni raspad. Centralna pitanja, oko kojih su se razvijale najobimnije nacionalne borbe u Austriji, najceste su bila pitanja jezika i skola. Videli smo kako su i bUrZoazija i plemstvo, u Ceskoj i Ugarskoj, vesta iskoriscavali ta pitanja kao sredstvo za zastitu svojih klasnih interesa. Na tim pitanjima se obicno raspaljivao oganj nacionalne borbe, iako su ona u stvari bila sarno spo/jne elikele, kojima su
maskirani najraznovrsniji klasni interesi. Ali sam fakt da su se nacionalne borbe u Austriji najceste javljale bas uJormi borbe za jezik i skole, naveo je Bauera, Rennera i citavu austrijsku socijalisticku skolu na jedno savrseno netacno shvatanje sustine nacionalne borbe. Oni gledaju sustinu nacionalne borbe u borbi za slobodan kulturni razvitak. Po njima, saddinu nacionalne borbe cine cisto kullurna pitanja kao sto su: jezik, skole, pozorista, muzeji itd. U stvari , borba za jezik i skole je sarno jedna odJormi u kojima se manifestuje nacionalna borba. Osnovu nacionalne borbe cine borba za pijacu i borba za driavnu vlast. Saddinu nacionalne borbe cine, dakle, ekonomska i politicka pitanja. Kulturna pitanja nikako nisu ci/j nego sarno sredslva nacionalne borbe. Ta pitanja nieu iz nacionalne ekonomsko-politicke borbe, i sarno ukoliko sluie ovoj, utoliko irnaju nacionalni karakter. Kulturna pitanja SU , prema tome, sarno sekundarni elemenat u nacionalnoj borbi. Bauer i Renner su, medutirn , iz

kompleksa ekonomsko-politickih pitanja, koji ispunjava nacionalnu borbu , izdvojili u jednu zasebnu grupu sva kullurna pitanja, gledajuti u njima glavni predmel nacionalne borbe. Kako ih je ova skroz anlimarksislicka koncepcija
odvela na jednu eudnu stranputicu i resavanju nacionalnog pitanja, videce se u

taku izlaganja, docnije.

Ook su burioazija i birokratija vladajuce nacije zauzimale, iz imperijali-

stickih i konkurentskih razloga, odlucan stay protiv priznanja jezika, podizanja skola, kao i protiv svih ostalih kulturnih i politickih prava potistenih nacija , dotle je radnicka klasa vladajute nacije imala narocitog in teresa da se bas svom snagom zaloii i za priznanje jezika, kao u za podizanje sto veceg broja skola kod potistenih nacija, kao i za njihovu najpuniju politicku ravnopravnOSI: jer ukoliko je radnicka klasa jedne nacije prosvetenija, utaliko pre dolazi do klasne svesti i saznanja 0 internacionalnoj solidarnosti. Sa prosvetnim uzdi147

zanjem, radnici potistenih nacija prestanu sa obaranjem nadnica i produzavanjem radnog vremena. sa pogorsavanjem uslova rada i zivota radnicke klase vladajuce nacije. I dok je odnos izmedu bUrZoazije vladajuce nacije i burzoazije potistene nacije u svima nacionalnim pitanjima ostao u osnovi odnos konkurenata, dotle su sva ta pitanja proleterijat i jedne i druge nacije sve vise zblizavala i spajala, ukoliko se, pod uticajem internacionalnog socijalizma, klasna svest

sve vise razvijala. Valja, medutim, naglasiti da je taj proces klasnog spajanja
proletarijata raznih nacija, Cije Sil bUrZoazije vodile uzajemnu borbu, uvek bio vrlo lagan . Iskustvo nam pokazuje da i radnicka klasa u izvesnim prilikama neodoljivo podleze nacionalistickoj bujici, i da internacionalni socijalizam pocinje u jacoj meri da osvaja proletarijat tek kad se u njemu izivi nacionalizam. U svima takvim slucajevima dufnost je avangarde proletarijata da propagandom, agitacijom i akcijama skrati taj period prezivljavanja nacionalizma od

strane radnicke klase, i da je putem nepomirljive klasne borbe uzdigne u visinu

internacionalnog klasnog saznanja i internacionalne klasne solidarnosti.

Nacionalne borbe odvlace paznju proletarijata sa socijalnih, klasnih pitanja na ))opsta(( nacionalna pitanja, koja bUrZoazija stalno iskoriscuje da bi pro-

letarijat zadriala u duhovnom ropstvu. Nacionalne borbe stvaraju iluziju

harmoniji interesa izmedu bUrZoazije i proletarijata jedne iste nacije: one mute

cistotu klasne borbe i usporavaju proces klasne diferencijacije. U tudinskom jeziku, na primer, i seljak i radnik gledali su oduvek simbol svoje potistenosti;
u tudinstvu cinovniku nosioca politike ugnjetavanja. I seljaci i radnici su verovali da ce se sa priznanjem njihovog maternjeg jezika i uklanjanjem tudinaca Cinovnika i svih nadlestava njihov polozaj i osnova izmeniti, popraviti. I ta ve-

ra - iako naivna - bila je neodoljiva. Ona je zahvatala siroke mase seljaka i radnika i bacila ih u vrtlog nacionalnih borbi cak i onda, kad je to bilo ocigledno protiv njihovih sopstvenih interesa. Ta vera je davala snagu svima nacionalnooslobodilackim pokretima u XIX veku. Parola protiv tudinske vladavine bila je uvek u stanju da zatalasa najsire mase naroda i da ih uvede u fanaticnu borbu za nacionalnu slobodu i nezavisnost. I to je razumljivo u svi-

rna slucajevima, gde je tudinska vladavina bila nasilnicka i pljackaska prema masama naroda, kao na primer turska vladavina na Balkanu, itd. Borba protiv
tudinske vladavine znaci, tada, borbu protiv tiranije, protiv pljacke: borbu za poboljsanje zivota. Ali tudinska vladavina ne mora uvek da znaCi za siroke

mase naroda pogorsanje: ona moze da donese i poboljsanje zivota. Kad su, na
primer, za vreme Francuske revolucije veliki delovi Nemacke potpali pod Francusku, to je za nemacko stanovnistvo znaCilo nesumnjivo poboljsanje ekonomskog polozaja, jer su velike tekovine Francuske revolucije bile prenete i u te delove Nemacke: srusen je feudalni rezim i zaveden no vi gradanski pore-

dak. Pa ipak, i pored svega toga, u poznatim osobodilackim ratovima, koje su

poveli svrgnuti nemacki feudalci za povracaj svojih privilegija, ucestvovali su i najsiri slojevi naroda, iako je za njih oslobodenje od tudinskog francuskog gospodarstva znacilo ponovni pad u feudalno ropstvo. Francuska rcvolucija

oslobodila je bila, doduse, jedan dec nemackih seljaka feudalnih okova, oduzevsi sve privilegije nemackoj vlasteli. Ali su nemacki seljaci i posle toga ostali
u duhovnom ropstvu, pod duhovnim uticajem nemackih feudalaca. Zato je ovi-

rna i moglo pod za rukom da seljacke mase nacionalno hipnotisu, tj. da ih pod maskom nacionalnooslobodilacke borbe upregnu u jaram svojih feudalnih interesa. Tako, u izvesnim, istorijskim situacijama, nacionalna hipnoza postaje
148

odista neodoljiva. Ona se poput poplave siri na sve strane, dopire i do najnizih
slojeva naroda i uvlaci i njih u zestoke nacionalne borbe, iako cesto protiv njihovih sopstvenih interesa. Nacionalni pokreti su istorijski uslovljeni i neizbezni, ani se nigde i nikad nisu mogli vestackici izazvati pa oi vestacki ugusiti: ani su se elementarnom snagom razvijaii, ruseCi sve stege kojima su sputavani. Pod zastavom nacional-

ne borbe razvijala se energija potistenih naeija, koje su neodoljivo teiile svojoj

slobodi i nezavisnosti.

Mi smo naveli, radi karakteristike prirode naeionalne borbe, pored slueaja ujedinjenja Nemaeke koji je karakteristican za epohu naeionalnooslobodilackih borbi i stvaranja velikih naeionalnih driava na Zapadu, jos i dva slucaja druge vrste, ceski i madarski, iz klasicne zemlje modernih naeionalnih borbi: Austro-Ugarske. Mogli bismo da produzimo sa nabrajanjem primera ne sarno iz bivse Austro-Ugarske (Slovenei, Hrvati, Srbi, Slovaei, Rumuni, Ruteni , itd.), nego i iz earisticke Rusije (Malorusi, Belorusi Elurdijanei, lermeni, Latisi , Litavei, Estonei, itd.), Engleske (irei, kolonijalni narodi Istoka), itd. Ali je to iziisno, jer bi svi ti primeri imali sarno da potvrde one cinjenice, koje sma mi vee utvrdili 0 unutarnoj priradi naeionalnih borbi. Maderne nacianalne barbe se svuda jav/jaju kao borbe izmedu burioazija raznih nacija. BUrZoazija svake nacije, naravno, gleda da pod svojom zastavom okupi i seljacke i radnieke rnase, da na taj naein svajaj borbi da jiri obim i spoljni izgled opste nacionalne borbe. Ali naciona/ne baThe nigde ni nikad nisu bile U osnovi niSta drugo nego konkurentske barbe izmedu buriaazija raznih nacija. To je sri svih naeionalnih borbi , pa rna u kojoj se formi one javljale. Imperijalistieka, kolonijalna politika Engelske izazvala je, na primer, u lrskoj jedan od najzilavijih naeionalnih pokreta, koji vee deeenijama svojom dramatienoseu obraea na sebe paznju eeloga sveta. Taj pokret jos uvek traje i
trajace sve dotle, dok se u potpunosti ne ostvare zahtevi Iraca za neogranicenom nacionalnom nezavisnoscu od imperijalisticke Engleske. Caristicka Rusija gusila je sa sarno njoj svojstvenoj brutalnoscu sve nacionalne pokrete, spreca-

vajuei svim sredstvima jedne tiranske vladavine budenje potistenih naeija. Ali nikakva Ijudska tiranija nije bila u stanju da para lise neumitno dejstvo lOkona drustvenog razvitka. Sa razvitkom kapitalizma poeinje neminovno budenje potistenih nacija i u Rusiji. Svetski rat je taj proces ubrzao, a i Ruska revolucija mu je takode dala, kao sto eemo videti, silnog podstreka. Napominjemo najzad - a i na tu stvar cerna se jos vratiti - da su svetski rat i Ruska revolucija probudili i potistene kolonijalne narode u Aziji, koji malo-pomalo, uz vel ike napore, lomcci teske imperijalisticke okove, krce sebi put na istorijsku pozornicu.

I F. Engels Gewalt und Oekonomie bei der Herstellung des neuen deutschen Reichs (ein nachgelassener Aufsatz, Neue Zeit , Bd., XIV Jahrgang). 1 DUo Bauer, Die Nationalitiitenjrage und die SoziaJdemokrarie , Wien 1907, p. 208 . J O. Bauer, op. cir. , p. 253.

149

III. PRINCIP NARODNOSTI. NACIONALNA DRZA VA. IMPERIJALISTICKA DRZA VA.

Nacionalne borbe, ciju sma prirodu izlozili u prosiom odeljku, imale su, na kraju krajeva, uvek jedan cilj: oslobodenje od tudinskog ropstva i stvaranje nezavisne nacionalne drZave. Velika Francuska revolucija prva je formulisala princip narodnosti: svaka nacija treba do obrazuje jednu driavu; svaka driava treba da obuhvati samo jednu naciju. I u tome znaku su, u toku XIX veka, vodene nacionalnooslobodilaeke borbe u celoj Evropi. Zapadna Evropa se uglavnom do 1871. godine i konstituisala na bazi principa narodnosti. Ali se tendencija u tome pravcu osetila jasno i u Centralnoj i u Istoenoj Evropi. Oslobodilaeke borbe balkanskih naroda protiv Turske, otpocete srpskom nacionalnom revolucijom 1804. godine, ispunile su ceo XIX vek i dovele do delimicnog oslobodenja ne sarno Srba nego i Grka, Rumuna i Bugara. U taj period nacionalnooslobodilackih borbi pada, pored ujedinjenja Italije i Nemacke, i borba Iraca za Home Rule, borba Poljaka za vaspostavljanje poljske nacionalne drzave, kao i otcepljenje juznoamerickih ddava od Spanije. Citava plejada pesnika, knjizevnika i filozofa, narocito u Italiji i Nemackoj, stavlja se u sluzbu ~)svete baTbe za nacionalno oslobodenje i ujedinjenje(c. Jedan od najsimpatienijih ideologa nacionalne drzave, Mazzini, apostol ita lijanske slobode, organizator M/ade l/a/ije pise: .. Nema nacije bez ujedinjenja; oema trajnog ujedinjenja bez nezavisnosti, oi nezvisnosti bez slobode. Zato M/ada /ta/ija trazi ujedinjenje, nezavisnost i slobodu.cc Mazzini poziva sve Talijane, a naroCito omladinu De sarno svoje zemlje nego i svih ostalih potistenih nacija Evrope, da pripremaju revoluciju , da bi zbacili tudinski jaram. Cilj je da se vaspostavi narodni rezirn, zasnovan na jednakosti. Svaku vlast koja ne potice iz naroda Mazzini srnatra kao nasilje, jer je sarno narod suveren. Narod je{{ - veli on - .. princip na kome treba da se podigne celokupna socijalna i politicka zgrada; to je jedna velika jedinica koja obuhvata sve stvari, zbir svih prava, sve vlasti, sve slobode; to je centra Ina tacka, zivi zakon sveta. Polazeci sa gledista da ~bez oslobodenja sopstvenirn silama nema svesti 0 slobodic<, Mazzini naglasava da se oslobodenje Italije, kao i svake druge potistene nacije, ne moze izvrsiti pomocu inostranstva . Moze Ii jedan narod iii jedna lienost imati kakve vrednosti, kad njihova sloboda nosi pecat tudeg dobroCinstva? .. Ne uzdaje se u strance!(C - uzvikuje Mazzini. .~Prava je sloboda sarno ona, koju gradani dobiju svojom sopstvenom krvlju. Tako je govorio i radio nacionalni revolucionar Mazzini koji nije bio socialist, jer je privatnu svojinu smatrao kao ).sveti i neprikosnoveni elemenat drustvene organizacijec< . Jedan drugi Talijan, profesor Manzini, bio je mozda prvi koji je 1851. godine dao jedan interesantan esej 0 principu narodnosti kao bazi medunarodnog prava. Herder izdize princip narodnosti na visinu .. osnovnog principa covecanstva. Fichte u svojim Govorima nemackoj naciji velica i slavi . prineip nacionalne nezavisnosti i ujedinjenja i dize ga do metafizickih visina. Tako su ideolozi revolucionarne burioazije, i pes" niei, i naueniei, i filOloti, svaki na svoj nacin, izrazavali jednu neodoljivu potrebu razvitka kapitalizma: stvaranje nacionalnih ddava. Materijalno i duhovno pripremljeno ujedinjenje Italije - bas kao i ujedinjenje Nemacke - postalo je istorijska stvarnost, jer je bilo istorijska nuznost. 150

Ali je nacionalna driava bila ideal burioazije sarno u njenoj istorijskoj rnladosti, do izvesnog stupnja razvitka kapitalistiekog drustva. SrednjovekovAa drzava, kao politicki izraz feudalne privrede, bila je sastavljena iz vrlo mnogo malih oblasti koje su medu sobom bile, i ekonomski i politicki, vrlo labavo povezane. Zato se u to vrerne u Italiji moglo cuti da se govori Hnatione seneze(( iii Hnatione fiorentina((, kad je bilo reei sarno 0 stanovnistvu odgovarajuCih gradova, Siene i Florence. Prodiranje kapitalistieke privrede, medutirn, sve vise je ekonomski spajalo rasparcane oblasti feudalne ddave, pripremajuci na taj naein rnaterijalnu bazu za njihovo politieko ujedinjenje u nacionalnu driavu. Nacionalna ddava je ornogucila rapidan razvitak produktivnih snaga i dala silnog podstreka svestranom razvitku kapitalizrna. U okviru nacionalne drzave, u kojoj je kapitalisticka klasa, po pravilu, neograniceni gospodar, interesi nacionalne ekonomije((, tj. interesi vladajuce kapitalisticke klase, postaju vrhovni princip naeionalne i driavne politike. Zato naeionalna driava ustaje odlucno protiv doktrine ekonomskog univerzalizma, koja je pocetkom proslog veka dominirala ekonomskim zivotom. Engleska, koja je u to vreme bila industrijski najrazvijenija zemlja na svetu, bila je kolevka doktrine 0 ekonomskom univerzalizmu (kosmopolitizmu, liberalizmu). Slobodna trgovina je, po toj doktrini, osnovni uslov za razvitak produktivnih snaga ne sarno pojedinaca nego i Citavog drustva. Sve saobracajne srnetnje, privilegije, monopoli, earinske graniee, narocito zastitne carine, nanose privredi sarno stetu. Zastitne carine rasipaju i kapital i rad. One su po svojoj prirodi neekonomne. Ko ce biti tako Iud da u svojoj zernlji ornogucava pomocu zastitnih carina proizvodnju dobara, koja se mogu jeftinije dobiti iz inostranstva! Svaka zemlja treba da proizvodi sarno one za sto od prirode postoje u njoj najpovoljniji uslovi. Sarno na taj naCin moze ceo svet da postane jedna privredna oblast, jedna ekonomska celina. Ekonomski zivot razliCitih ddava razlikovao bi se sarno po tome sto bi se u svakoj driavi razvijale sarno one grane proizvodnje koje su prirodom doticnog zemljista uslovljene. Inace ne bi postojale nikakve ekonomsko-politicke mere, koje bi sprecavale iii otezavale slobodan ekonornski saobracaj rnedu svirna driavama. Na podlozi internacionalne podele rada svi bi se narodi ujedinili u jednu harmonicnu ekonomsku celinu. Na taj nacin bi se, iz godine u godinu, sa sve tesnjim ekonomskim vezama razvijali i osecaji medunarodnog bratstva. I tako bi se blagodet ekonomskog kosmopolitizma manifestovala i na politickom polju. Jer, kako je borba za pijace glavni uzrok ratovima, to bi, sa pobedom ekonomskog liberalizma koji svima driavama otvara podjednako sve pijace, otpao taj glavni razlog ratnirn zapletirna, pa bi se tako ostvario i - veCiti mir na zemlji. . Takvu je pesmu pevala Engleska sve dotle, dok je njena hegemonija na svetskoj pijaci bila van svake opasnosti. Tada su engleski liberali, rna kako to na prvi pogled izgledalo paradoksalno, ustajali odlucno i u odbranu principa narodnosti. Oni su iskreno ieleli da i narodi Juine Amerike, i Taiijani, i Madari dobiju svoju driavnu samostalnost, jer bi sve te driave, oslobodene feudalnog ropstva, nerninovno postale nove pijace za engiesku robu i oblasti za rentabilne investicije engleskog kapitala. Tako su se, po duhovitim recima pesnika Grillparzera, EngJezi odusevljeno borili za slobodu zemlja koje nemaju - fabrika. Ali se sa razvitkom kapitalizma i u drugim zemljama priblizavao kraj autokratskoj vladavini engleskog kapitalizma na svetskoj pijaci. Pod zastitom carinskih zidova poCinju i druge driave da razvijaju svoju industriju. One su pro151

zrele osnovnu tendenciju doktrine 0 ekonomskom liberalizmu, pa se nisu dale zavarati ni zanosnim frazama ni primamljivim perspektivama: ekonomski liberalizam znaCio je hegemoniju engleskog kapitala. Borba protiv ekonomskog liberalizma bila je, u stvari, borba protiv engleskog kapitalizma, borba za zastitu nacionalnog kapitala i nacionalnog rada. Kapitalisticke klase ostalih ddava, cim su uspele da se nacionalno konstituisu, tj. da ddavu uzmu u svoje ruke, nisu htele da trpe niCiju konkurenciju. One su htele da svaka u svojoj kuci bude apsolutni gospodar. Pravo na svestranu i neogranicenu eksploataciju jedne ddavne oblasti pripada iskljuCivo vladajucoj kapitalistickoj klasi doticne drzave. Drzava je prCija kapitalisticke klase: to je temelj na kome se podize zgrada nacionalne ekonomije u svakoj kapitalisticki ddavi. Zastitne carine osiguravaju vladajucoj kapitalistickoj klasi svake ddave monopol eksploatacije. Ali zastitne carine koje su u prvo vreme imale Cisto defanzivni karakter: da odstrane englesku robu sa domacih pijaca, malo-po malo pretvorile su se u sredstva, pomocu kojih je otpoceta borba protiv engleske robe i na samoj engleskoj, bas kao i na svetskoj pijaci. Gde god se engleski kapital pojavio, gde god je pokusao da se plasira, svuda je sad nailazio na otpor, na konkurenciju ostalih kapitalistickih ddava. Engleskoj hegemoniji na svetskoj pijaci bilo je odzvonilo: sa njom je otisla i doktrina ekonomskog liberalizma. Englezi su bili prinudeni da se i sami zasticuju od navale strane konkurencije i da nasilnim sredstvima otvaraju nove putove ugrozenoj ekspanziji svoga kapitala. Ideologiju miroljubivog kosmopolirizma zamenjuje ideologija agresivnog nacionalnog imperijalizma . Nacionalne ddave, koje su stvorene kao nufni usJov za razvitak kapitalizrna, postale su u toku vremena smetnja za dalji razvitak produktivnih snaga. Okvir nacionalne ddave postaje tesan za nabujale produktivne snage. Nagomilani kapital trazi prostranije ekonomske oblasti, tezeci u prvom redu da svoju carinsku oblast sto vise prosiri, porobJjavajuCi manje razvijene zemlje i stvarajuCi na taj naCin vece pijace i prostranije oblasti za eksploataciju. Nacionalna driava postaje imperijalisticka. Cim se kapital izlije preko granica jedne ddave, nailazi neizostavno na konkurenciju kapitala drugih ddava. I tada nastaje neminovna borba za prevlast na ovoj iIi onoj pijaci, za jeftine sirovine, za bogate izvore nafte, za sfere uticaja. Ta borba obicno pocinje diplomatskim sukobima, a zavrsava se - ratom. Kapitalisticka klasa svake zemlje predstavlja, pri tom, iz sasvim razumljivih razloga, svoje klasne interese kao opste nacionalne i drzavne interese, pa se trudi da i nasilnickim imperialistickim ratovima d1l nacionalno-odbrambeni karakter. Nasilna ekspanzija kapitala, pracena nizom osvajackih ratova, ispunjava epohu imperijalizma, za koju se moze uzeti da je pocela krajem proslog veka, da bi dostigla svoju kulminaciju u svetskom ratu 1914. godine, koji je, u prvom redu, rezultat konkurentske borbe izmedu engleskog i nemackog imperijalizma 0 prevlast na svetskoj pijaci. Ujedinjenje Nemacke dalo je silnog poleta razvitku nemacke industrije, tako da je Nemacka vee poslednje decenije prosloga veka postala najozbiljniji konkurent Engleske na svetskoj pijaci. Sa bujanjem kapitalizma Nemacka se pretvara iz nacionalne u imperijalisticku ddavu. Ta promena dobila je vidna izraza i u ideologiji nemacke burZoazije. Revolucionarna budoazija borila se protiv apsolutizma za slobodu, protiv ugnjetavanja za bratstvo, protiv privilegija za jednakost. U toj borbi ona se odusevljavala Kantom i Schillerom, Hege-

152

10m i Fichteom. Sasvim je drukCije sa modernom bUrZoazijom u eri imperijalizma. Nasilje, kojega se nekad, dok je bila potistena klasa, gnusala, postalo je najomiljenije sredstvo bUrZoazije za zastitu njene klasne vladavine. Ona se sluzi nasiljem, u vidu ratova, prema konkurentima spolja; ona upotrebljava nasilje u izobilju i prema svom unutarnjem neprijatelju, radnickoj klasi, ciji pokret postaje sve veca opasnost za eksploatatorsku vladavinu kapitalisticke klase. Ne princip narodnosti, nego ugnjetavanje malih naroda - to je politika moderne burzoazije. Ideal modernog kapitalizma nije vise nacionalna nego imperijalistii'ka driava, u kojoj ce kapitalistii'ka klasa vladajuce nacije suvereno ugnjetavati milione driavljana svih nacija. koje su prinudene da five u granicama doticne imperijalistii'ke driave. Kako je moderni imperijalizam politieki izraz vladavine finansijskog kapitala, Hilferding s pravom veli: "Finansijski kapital hoce ne slobodu nego gospodstvo. Njemu je zato potrebna jaka ddava, koja ce mu ne sarno obezbediti carinskom politikom unutarnju pijacu nego i olaksati osvajanje spoljnih pijaca~ ddava, koja svuda u svetu moze intervenisati u cilju da ceo svet pretvori u sfere za plasiranje svoga finansijskog kapitala. Finansijskom kapitalu je neophodno potrebna ddava koja ce biti dovoljno snazna da vodi politiku prosirenja i osvajanja novih kolonija. Zatim: Ideal je sad osigurati svojoj naciji gospodstvo nad svetom: ta je toinja isto tako bezgraniena kao i toinja kapitala za profitom, iz koje je i proistekla ... Izazvana ekonomskim uzrocima, ta teznja se ideoloski opravdava pomocu one strahovite deformacije nacionalne ideje koja vise ne priznaje pravo svakoj naciji na politicko samoopredeljenje i nezavisnost, i koja nije vise izraz demokratske dogme 0 jednakosti svega sto nosi coveCiji oblik: ne, tako deformisana nacionalna ideja izrazava ekonomsko preimucstvo monopoia u prevlasti koja se rezervise za svoju naciju. Ova se javlja izabrana medu svima ostalim. Kako se, medutim, potcinjavanjem tudih nacija ostvaruje silom: dakle, vrlo prirodnim naCinom, to se onda predstavlja kao da je ddavna nacija odredena da bude vladajuca zahvaljajuCi narocitim prirodnim svojstvima, tj. svojim rasnim osobinama. Na taj nacin toinja finansijskog kapitala ka vlasli dobija u rasnoj ideologiji oblandu prirodno-nauenog obrazlozenja, pa zalo i njegova dejslva dobijaju izgled prirodnonauene uslovljenosli i neophodnosli. Na mesto demokralskog ideala jednakosli slupa oligarhijski ideal gospodslva."l Kao najizrazitiji predstavnici imperijalisticke ideologije nemacke bUrZoazije mogu se pomenuti oficijelni isloriear Pruske Treitschke i pruski general Bernhardi. U svome delu Politik pise Treilschke: "Drzava nije akademija umetnosti~ kad zanemari svoju situ u korist ideal nih teinja covecanstva, ona negira svoje sopstveno bice i propada. Odreci se sile, znaci za drfavu greh protiv Sveto$ Duha~ ciniti koncesije stranoj drfavi iz sentimentalnosti, jeste smrtni greh. C;:itava evolucija naseg drustva tefi, ocevidno, unistenju drfava drugog reda. Zivot goni svaku veliku naciju na kolonijalno prosirenje. Veliki kolonijalni razvitak znaCi srecu za narod. Koliko ce miliona ljudi govoriti nemacki u buducnosti? Eto od cega zavisi polofaj Nemacke. .. Ne treba mnogo civilizovati one nad kojima se vlada, jer je njihov razvitak opasan za mali broj vlasnika. "Urodenici (po kolonijama) su duzni da rade za melropolu i da joj daju sve svoje proizvode." U svojoj knjizi, koja je izisla pred svetski ral, Deutschland und niihste Krieg, general Bernhardi veli: Najvisa je moralna duinost svake ddave, da se brine za svoju silu. "Rat je moralna nuznost, . Politicki idealizam je taj koji traii rat, dok ga imperijalizam, bar u teoriji, odbacuje. .. Teznje

153

da se rat ukine moraju se oznaciti kao nemoralne i zigosati kao nedostojne !judi.((

J. Chamberlain i C. Rhodes su engleske varijante Treitschkea i Bernhardia. Oni su u Engieskoj, krajem XIX veka, bili ..junaci dana, koji su otvoreno

propovedali imperijalizam i s najvecim cinizmom primenjivali imperijalisticku

politiku.((2 U takvim herojima nije oskudevala, naravno ni Italija ni Francuska. I tako SU, na izvesnom visem stupnju razvitka kapitalizma, sve velike na-

cionalne drZave do bile imperijalisticki karakter, koji je najjasnije izrazen u njihovoj kolonijalnoj politici. A sta je sa mnogonacionalnim ddavama? Vee prema samom naCinu svoga postanka, mnogonacionalne drzave (Austro-Ugarska, Rusija) nose na sebi pecat imperijalizma. One SU, kao sto smo vee istakli, zasnovane na naeionalnom ugnjetavanju. BUrZoazija vladajuee nacije u mnogonacionalnim driavama zadrZala je za sebe monopol kapitalistickog razvitka. Prema ostalim potistenim nacijama vodila je cisto kolonijalnu politiku. Videli smo kako su Nemci iz Beca tretirali zadugo Ugarsku kao svoju koloniju, a nisu drukcije postupali ni sa Cesima i Slovencima. Vide Ii smo, takode, da su kasnije i Madari tretirali potcinjene nacije kao svoje kolonijalno roblje. To isto su radili i Velikorusi kao vladajuea nacija u Rusiji. Ali je u toku vremena i velika teritorija austro-ugarske carevine postala mala da zadovolji sve apetite austro-ugarskog kapitalizrna, bas kao sto je mladi i bujni ruski kapitalizam bio poceo bacati svoje pohotljive poglede i daleko preko granica ogromnog ruskog carstva. ProdiruCi linijom najmanjeg otpora, austro-ugarski imperijalizam bio je internaeionalnom politickom konstelacijom upucen sarno na jug, na Balkan, put Soluna, dok je ruski imperijalizam, sem Balkana, razapinjao svoje mrZnje i na blizem i daljem Istoku. SukobljavajuCi se na Balkanu, Austro-Ugarska i Rusija su, kao sto nam istorija kazuje, vrlo cesto izravnjavale svoje imperijalisticke sukobe na racun balkanskih naroda. Jedna od bitnih crta epohe kapitalistickog imperijalizma jeste nacionalno ugnjetavanje. To ugnjetavanje javlja se u najraznovrsnijim oblicima, pocevsi od ekonomskog pritiska putem carinske politike (carinski rat izmedu AustroUgarske i Srbije, od 1906. godine), zatim prilikom zakljuCivanja trgovinskih ugovora, zakljuCivanja zajmova, itd. pa do otvorenih nasilnickih osvajackih ratova. Lenjin veli: .. Imperijalizam je epoha finansijskog kapitala i monopola, koji svuda nosi teZnju za gospodstvom a ne za slobodom. Rezultat te teznje je reakcija duz citave linije. NaroCito se zaostrava nacionalno ugnjetavanje i teznja za aneksijama, tj. za unistenjem nacionalne nezavisnosti (jer aneksija nije nista drugo nego unistenje samoopredeljenja nacija).' I Hilferding konstatuje vrlo tacno vezu izmedu imperijalizma i naeionalnog ugnjetavanja: ))Sto se tice doenije otkrivenih zemalja, tamo importirani kapital zaostrava suprotnosti i izaziva sve jaCi otpor naroda kod kojih se budi nacionalna svest protiv pridosliea; taj otpor moze lako da dobije izraza u opasnim merama uperenim protiv stranog kapitala. Iz osnova se revolucionisu stari soeijalni odnosi. rusi se hiljadugodisnja agrarna usamljenost, 'neistorijskih nacija', i one se uvlace u kapitalisticki vrtlog. Sam kapitalizam daje potistenima malo-pomalo sredstava i nacina za oslobodenje. I oni isti6u onaj cilj, koji je evropskim nacijama izgledao nekad najvisi: stvaranje jedne naeionalne ddave kao oruda ekonomske i kulturne slobode. Taj pokret za nezavisnost ugrozava evropski kapital u njegovim najdragocenijim oblastima eksploatacije, koje inace obecavaju najsjajnije per154

spektive; i evropski kapital moze da odrzi svoje gospodstvo sarno na taj naCin vojnu silu . 4 Tako se nacionalno pitanje u eri kapitalistickog imperializma znatno kornplikovalo. I nije nikakvo cudo ~IO je i u 10m vaznorn pilanju u krilu Socijalislicke inlernacionale jo~ pre rala doSlo do zarnasnih razrnirnoilazenja. Ta razmimoilazenja su se, uopste, sve vise udubljivala i zaostrovala, dok nisu, najzad, pocelkorn svelskog rala, dovela do kraha Druge inlernacionale.

sto stalno povecava svoju

I Hilferding, Finansijski kapilal (rusk i prevod Stepanova), str. 511-522, 513-514. Poslednje reCi ilust ruju, jo~ jed nom vise, rea kcionarni karakter rasne teorije, 0 kojoj smo op~irnije govorili u prvom odeljku. 2 Lenjin, imperijalizam, 5 ruskog V. Copic, Zagreb 1920, sir. 62. J Lenjin, op. cit., 99. 4 Hilferding. op. cit., 487.

IV. PRAVO SAMOOPREDELJENJA NARODA.

Irnperijalislicki karakler svelskog rala ne rnoze se doves Ii u surnnju. Druga inlernacionala je na Bazelskorn kongresu, 1912. godine, predvidela svelski ral i jasno iSlakla njegov irnperijalislicki karakler. I 10 nije bilo lesko na osnovu rnarksislickog saznanja 0 razvilku kapilalislickog dru~lva. Marksizarn je rnocno orude pornocu kojega se rnoze najbolje i najdublje shvalili ne sarno priroda svake dru~lvene pojave nego i uzajarnna veza izrnedu svih lih pojava. I Druga inlernacionala, dok je bila profela rnarksislickirn duhorn, davala je odisla sjajne analize i najzarnr~enijih druslvenih pojava, i poslavljala odlicne prognoze i u najkornplikovanijirn siluacijarna. Tako je bilo uglavnorn sve do svelskog rala. lako je za revolucionarne marks isle poslednjih godina i do svelskog rata bilo jasno da je Internacionala u vecini svojoj otisla putem oportunizma i pocela srljali u propasl, ipak je krah, koji je ona pocelkorn svelskog rala prelrpela, bio veci no sto su i najveCi pesimisti mogli ocekivati. Druga internacionala je na jedan najsramniji nacin izneverila interese proletarijata; njena najveca sekcija, nemacka socijalna demokratija, temelj Internacionale, stavila se otvoreno u slufbu nacionalnog irnperijalizrna baciv~i pod noge ne sarno svoj dugogodi~njirn radom sleceni ugled nego i sve one lepe nade koje su se za nju vezivale. To isto su ucinile i francuska i engleska, i austro-ugarska sekcija Internacionale, da pomenemo sarno najvece. ledine dYe partije koje su se odlucno izjasnile proliv imperijalislickog svelskog rala jos od pocelka bile su ruska socijalislicka parlija (boljsevici) i srpska socijalislicka parlija. Mi se na ovom mestu necemo upustati, jer to ne spada u okvir naseg zadalka, u kritiku drianja pojedinih socijalislickih partija za vrerne rala. 0 lome je, uostalom, i pisano i govoreno dosta. Svi toboznji razlozi, kojima su teoreticari Druge internacionale pokusali da pravdaju svoju izdaju, razvejani su u prah i pepeo. Teza 0 "odbranbenom ratu, za koju su se grcevito hvatali svi socijaldernokralski ulopljenici u svirna zernljama, bila je sarno jedna obicna udica, na koju je burioazija hvalala prolelarijal i slavljala ga, pod maskom odbrane otadzbine, u sluzbu svojih imperijalistickih interesa. Danas 0 tome 155

ne moze biti vise nikakve sumnje. Marx i Engels su u Komunistickom manifestu rekli: Radnici nemaju otadibinu. I to je, U okviru kapitalistickog drustva,

apsolutno tacno. Zato nikakav rat, koji vodi jedna kapitalistieka driava, ne moze biti danas, sa gledista radnicke klase, odbramben. Sasvim drukcije, medutim, stoji stvar kad Tadoici osvoje otadibinu, tj. kad svu ddavnu vlast uzmu u svoje ruke. Zilava i pobedonosna borba Sovjetske Rusije, prve proleterske driave, najbolje pokazuje kako radnici mogu i umeju da brane svoju otadzbinu.
Ono sto nas, ovom prilikom, narocito interesuje, to je kontroverza
0

pra-

vu samoopredeljenja naroda. U diskusiji, koja je vrlo zivo vodena u toku svetskog rata, iskristalisala su se, uglavnom, u socijalistickim redovima tri shvata-

nja 0 pravu naroda na samoopredeljenje. Po prvom shvatanju, koje je teorijski najrevnosnije branio danasnji oficijalni ideolog nemaeke socijalne demokratije
Cunow, a prakticki sprovodio Hindenburg, mora se, pre svega, praviti razlika izmedu velikih kulturnih nacija~< i malih nacija. ,.Velike kulturne nacije imaju prava no izvesno prinudno prisvajanje i asimiliranje malih, zakriljalih nacija.i

Pored Cunowa kao zastupnici toga gledista narocito su se istakli David Parvus i nekadasnji marksisticki levicar Lensch (sada glavni urednik centralnog organa Stinnesovog koncerna). Zanimljivi su argumenti koji se navode u prilog ovog cisto imperijalistickog shvatanja.' Socijalimperijalisti tvrde da je njihovo shvatanje zasnovano na cistom marksizmu. I da bi takvo jedno apsurdno tvrdenje dokazali, upotrebili su sve svoje sile da deformisu marksizam, pa da onda izvesne karikature marksizma serviraju lahkovernoj publici kao pravi marksizam. Imperijalizam je najnovija etapa u razvitku kapitalizma - to priznaju socijalimperijalisti. I polazeci odatle, zakljucuju, s jedne strane: posto je 'imperijaiizam savremeni kapitaiizam, a razvitak kapitalizma je neizbezan i progresivan, to je imperijalizam - progresivan. S druge strane, opet, kako se socijalisti ne bore nikad protiv drustvenog procesa, oe mogu se boriti oi protiv imperijaiizma, jeT bi ta borba bila oe sarno uzaludna nego i reakcionarna. Eta, to je bila teorijska ~)marksisticka podloga saveza, koji je nemaeka socijalna demokratija sklopila za vreme rata sa nemackom imperijalistickom burioazijom. Razume se da celo gornjejatalisticko rezonovanje oe sarno oema nicega zajednickog sa marksizmom, nego je direktno antimarksisticko. Ono je moglo postati sarno u glavama Ijudi koji socijalizam ne shvataju kao antitezu kapitalizma, nego kao progresivnu transformaciju kapitalizma. Osnovna greska socijalista oportunista uopste sastoji se, upravo, u tome sto ani sve probleme posmatraju i resavaju sarno U okviru kapitalistickog drustva. Oni su toliko srasli sa kapitalistickim drustvom da,
prakticno, veruju u njegovu vecoost. Oni zaboravljaju da se sustina marksizrna sastoji bas 0 saznanju da na izvesnom stupnju razvitka kapitalizma socijalizam

postaje istorijska nuinost. Epoha kapitalistickog imperijalizma stvorila je sve objektivne us love za socijalizam. To SU, jos pre rata, isticali i Kautsky i Hilferding i svi ostali teoreticari Druge internacionale. Ali kad su se nasli pred istorijskom dilemom: imperijalizam iIi socijalizam, socijaloportunisti, Cija rezonovanja, i kad predu granice nacionalne drZave, nikad ne prelaze okvire kapita-

listickog drustva, odlucili su se za imperijalizam. Za marksiste, medutim, dilema nije ni postojala: nepomirljiva klasna borba protiv imperijalizma. za uniStenje kapitalizma. za socijalizam - to je i u miru i u ratu osnovni i vrhovni zakon za sve marksiste.

156

KonstatujuCi fakt da je kapitalisticki imperijalizam, sa gledista istorijskog razvitka, odista j neizbezan i progresivan, socijalimperijaiisti zaboravljaju, pri tom, na jednu .)sitnicll(c: da je, sa marksistickog gledista, ista taka i socijalizam i neizbeian i progresivan, i da je, po Marxu, sarno ana politika progresivna koja, zaostravajuCi klasne suprotnosti, utire put socija/izmu i ubrzava njegovu pobedu. Prema tome, politika favoriziranja imperijalizma ne sarno nije progresivna nego je reakcionarna, jer ona ne sarno ne ubrzava nego u najvecoj meri oteiava razvitak drustva u pravcu socijalizma. Nemacka socijalna demokratija, a sa njom i druge, umesto da su krizu kapitalizma, izazvanu svetskim ratom, iskoristile u cilju prosiravanja i udubljivanja klasnih suprotnosti i na taj nacin ubrzaIe pad kapitalizma, bacile su pod noge revolucionarni princip klasne borbe i na njegovo mesto istakle reakcionarni princip klasne harmonije. Time je zadat najteii udarac Socialistickoj internacionali, ali je time zapecacena i sudbina pseudomarksizma. I zato socijalimperijalizam, negirajuci princip klasne borbe, predstavlja upravo negaciju marksizma. Kako je nacionalno ugnjetavanje, kao sto smo u proS/om odeljku istakli, jedan od bitnih elemenata imperijalizma, to, prema on orne sto smo malocas izlozili, nije nikakvo cudo sto su Cunow i kompanija posta Ii i apologeti nacionalnog ugnjetavanja. Jer, ako je imperijalisticka politika progresivna, onda i nacionalno ugnjetavanje, kao nerazdvojni sastavni deo te politike, lezi u liniji drustvenog - progresa. Zato Cunow, sasvim dosledno svome shvatanju imperijalizma, i veli da velike kulturne nacije imaju prava na izvesno prinudno prisvajanje i asimiliranje malih, zakriljalih nacija~(. Socijalirnperijalisti navode jos jedan )'marksistickic( argumenat 11 korist svoje teze. Po njima, iz zakona akumulacije i koncentracije kapitala logicki proistice i nuinast koncentracije velikih dd3V3c( putem prisvajanja malih. Po istom zakonu, vele oni, po kome velika kapitalisticka preduzeca gutaju mala, i velike drzave gutaju male. To je neizbezni rezultat kapitalistickog nacina proizvodnje, to je zakon razvitka kapitalizma. Ali nije tdko uvideti da ova quasimarksisticka argumentacija oem a sa marksizmom nicega zajednickoga. Pre svega , pojava ),koncentracije velikih dr:iav3c( u gornjem smislu, kao analogon koncentraciji kapitalistickih preduzeca, uopste ne postoji: socijalimperijalisti su izmislili termin koncentracije velikih dd3V3c( da bi sa koncentracijom velikih kapitalistickih preduzeca stvorili bar formalnu analogiju. Tendencija je ocevidna: koncentracija kapitala je neodo/jivi zakon kapitalisticke ekonomije; ako se sad i koncentracija velikih dd3V3c(, tj. imperijaiisticka politika nacionalnog ugnjetavanja, podvede pod taj zakon, ooda se ima vrlo zgodno pokrice za sva nasilja, koja velike drZave vrse prema malim, onda se svi imperijalisticki apetiti mogu pravdati neodo/jivostu jednog zakona . Eto na koji su nacin, deformisanjem i falsifikovanjem marksizma, izdajnici socijalizma pravdali svoju sramnu sluzbu imperijalizmu. Protiv tako cinickog izvrtanja marksizma morao je ustati eak i Kautsky, iako se i on sam bio inace potpuno izgubio jos odmah u pocetku rata, da se vise nikad i ne vrati na pravi put revolucionarnog marksizma. "Umesto da se u ekonomiji gleda sarno poslednji uzrok pol it ike, zakoni ekonomije se prosto proglasuju za zakone koji vladaju i u politici, sto je isto tako naopako kao kad se zakoni zivotinjskog organizma bez razlike primenjuju na drustveni organizam.3 Da bi dokazali , da su u pravu, socijalimperijalisti se pozivaju cak i na Marxa i Engelsa. Tako se Cunow poziva na izvesne Marx-Engelsove clanke iz
157

1849. godine, koji su izasli u Neue Rheiniche Zeitung. Pisani neposredno pod
utiscima poraza revolucije od 1848, U kojoj Sil se Sloveni borili na strani reakcije, s jedne strane i u vatri polemike protiv Bakunjinovog pansiavizma, s druge strane - nije nikakvo eudo sto je u njima upotrebljena i koja ostrija rec na adresu ondasnjih austrijskih Slovena. lednom naivnom i skroz antimarksistic-

kom interpretacijom tih Marx-Engelsovih clanaka Cunow je pokusao da pravda zavojevacku politiku nemackog i austro-ugarskog imperijalizma prema Siovenima za vreme poslednjeg svetskog rata. Medutim, istorijski razvitak slovenskih naroda od 1849. godine naovamo razbio je u glavnom sve sumnje, koje su 1948. godine mogle izgledati opravdane, i kojima su Marx i Engels dali izraza u pomenutim clancima. Ali Cunow zaboravlja na ceo istorijski period koji nas deli od vremena kad Sil ti cIanci pisani; on oe vodi racuna 0 sasvim razliCi-

tim istorijskim situacijama (1949. i 1914-18. godine): on pokusava, pozivajuei se tendenciozno na Marxa i Engelsa iz 1849. godine, da podgreje mrznju protiv Siovena i da osnovnom principu nemackog imperijalizma Orang nach Osten

da marksisticko opravdanje.
Ali u Marx-Engelsovom dri:anju prema austrijskim Siovenima 1848-1849. godine ima jos jedan momenat koji je od presudnog znacaja za pitanje 0 kome je rec, i koji se zato mora narocito istaci. Bez obzira na Marx-Engelsovo misIjenje 0 Siovenima uopste, 1848. godine postojao je jedan interes koji je bio visi od svih ostalih: to je bie in teres evropske revo/ucije; tome interesu morali su se podrediti svi ostali interesi. Interes revolucije je uvek iznad interesa svake pojedine nacije. I kad rnornentani interes jedne nacije dode u sukob sa interesom revolucije, onda se onaj prvi mora uvek Zrtvovati. I sarno utoliko, ukoliko su

tei:nje austrijskih Siovena 1848. godine bile u suprotnosti sa tokom revolucije,

utoliko su Marx i Engels, kao revolucionari, morali biti protiv tih teznja. Cu-

now, medutim, hoee da jedan konkretan stay iz jedne konkretne situacije generalise i proizvoljno projicira u buduenost; on misli da jedno misljenje, koje je bilo tacno 1849. godine, mora biti tacno i 1914. godine , a to se protivi citavom bieu marksisticke dijalektike. ler, dok simpatije Marx-Engelsove 1848. godine
nisu mogle biti na strani kontrarevolucionarnih austrijskih Siovena, dotle su

simpatije pravih sledbenika Marx-Engelsovih 1914. godine, Lenjina i Trockog, bile na strani bas tih istih Siovena, jer tu teznje Siovena 1914. godine za raspadom anahronicke Austro-Ugarske bile, sa marksistickog gledista nesumnjivo progresivne, ako ne i revolucionarne. Ali je sasvim drukcije bilo shvatanje nemacke socijalne dernokratije, ciji je duhovni vod za vreme i posle rata bio

i ostao Cunow. U poznatoj rezoluciji 0 ratnim ciljevima, donetoj 15. avgusta 1915. godine na zajednickoj sednici partijske centrale i parlamentarne frakcije,
kaze se: ~~U interesu sigurnosti Nemacke i njenog slobodnog ekonomskog raz-

vitka na jugoistoku, nemai'ka socijalna demokratija odbija sve ratne ciljeve Antante, koji su upereni na slabljenje iii ruIenje Austro-Ugarske i Turske. Po
~~marksistickom(( shvatanju nernacke socijalne demokratije trebalo je, dakle, ~~u intersu sigurnosti Nemacke((, tj. u interesu nemackog imperijalizma. posto-po-

to oddati integritet i feudalno-apsolutisticke Austro-Ugarske i feudalno-srednjovekovne Turske. iako je to oddanje znacilo jednu nesurnnjivu srnetnju za

drustveni progreso Sasvim je drukcije mislio, na primer, Trocki. U pocetku rata, oktobra 1914. godine, on piSe: "Kao konglomerat centrifugalnih nacionalnih grupa, Austro-Ugarska predstavlja najreakcionarniju driavu u centru Evrope. Njeno odrianje i posle sadaInje evropske katastroJe ne sarno da ce spreCavat; i 158

da/je decenijama razvitak podunavskih i balkanskih naroda, nego ce biti i garantija do ce se evropski rat jos ponoviti. Zatim: ))Glas istaTije nom veli do put ka politickom progresu srednje i jugois/ocne Evrope vodi preko rusevina Austro-Ugar-

ske monarhije. 4 Za Marxa i Engeisa, kao i za sve njihove siedbenike, interes drustvenog progresa, koji je izrazen, u prvom redu, u oslobodilackoj borbi proletarijata, predstavlja osnovni kriterijum za prosudivanje svih dogadaja. To stanoviste je Engels istakao i u jednom pismu Bernsteinu 1882. godine, povodom ustanka nasih Krivosija (u Dalmaciji): ..Nasa je duznost da radimo na oslobodenju zapadnoevropskog proletarijata i tome cilju moramo sve podrediti. I rna kako bile interesantne balkanske driave, itd., cim njihove oslobodilacke teznje dodu u sukob sa interesima proletarijata, mi ih ne mozemo pomagati. I Elzasani su porobljeni ... Ali, ako bi oni uoCi jedne bliske revolucije hteli da provociraju rat izmedu Francuske i Nemacke i da na taj nacin odloze revoluciju, onda ja kazem: Stante! I vi mozete imati toliko strpljenja koliko ga ima evropski proletarijat. Kad se on oslobodi, i vi cete biti slobodni, a dotle, mi ne mozemo dopustiti da vi stajete na put borbenom proietarijatom. Iz tih jasnih reci, koje izrazavaju ko/egorick; imperativ marksizma: do se u

svakoj konkretnoj situaciji interesima oslobodilacke borbe proletarijata moraju podrediti svi ostali interesi, Cunow i Co. pokusali so da izvedu zakljucak kako je Engels, zajedno sa Marxom, bio uopste protiv prava samoopredeljenja malih naroda! Cunow, na primer, pise, uobrazavajuCi da govori u ime Marxa i Engelsa: ).Ddavno konstituisanje malih, kulturno zaostalih nacija ne sarno da

stoji uopste u suprotnosti sa onim sto je istorijski postalo nego je i protiv pravca opsteg drustvenog razvitka .~s U stvari, ove reci pokazuju sarno to, da se Cunow nalazi u suprotnosti ne sarno sa rnarksistickom definicijom nacije kao

istorijske kategorije jedne odredene epohe u razvitku kapitalizma, nego da uopste ne razume ni dijalekticki karakter drustvenog razvitka. Jer, nista se vise
ne protivi duhu marksizma nego podela na nacije sa veCim i manjim pravom,

sa vecom i manjom kulturnom sposobnoscu. Kultura jedne nacije je, uopste, funkcija njenog istorijskog razvitka: .. kulturna sposobnost, ukoliko je uslovIjena nacionalnom karakterom, sarno je jedna od komponenata toga razvitka.
Momentano kulturno stanje jedne nacije nije kriterijum njene kulturne spo-

sobnosti nego sarno izraz istorijskog stupnja na kome se ona nalazi. Ali se, pri
svem tom socijalirnperijalisti ne stide da marksizrnu imputirajo argumente kontrarevolucionarne rasne teorije, po kojoj su, kao sto smo videli, jedni narodi

rodeni da vladaju i uzivaju, a drugi da robuju i da se muee. To je omiljena teza svih imperijalistiekih i kolonialnih politicara. Tako su i u nas, u Srbiji, za vreme balkanskih ratova, Balkanikus i dr. Vladan Dordevic .. dokazivali da su Arbanasi uopste nesposobni za kulturni razvitak, i time pravdali imperiajalistieku politiku srpske burioazije prema Arbaniji. Sa njima se, u svoje vreme, valjano razraeunao Tucovic u svojoj odlicnoj raspravi Srbija i Arbanija' Drzimo da smo dovoljno istakli pravi smisao socijalimperijalisticke teorije
o pravu samoopredeljenja naroda: ona, u stvari, negira to pravo, rezervisuci ga sarno za Hvelike kulturne nacije . ; ona, u is to vreme, najjasnije pokazuje i to

kako izdajnici socijalizma, pod maskom marksizma, sluze imperijalizmu. Protiv zahteva za samoopredeljenje naroda ostala je odlucno i jedna grupa poznatih poljskih i holandskih rnarksista sa R. Luxemburgovom, K. Radekom 7 i Gorterom na celu. Svoj negativni stay prema pravu sarnoopredeljenja naroda
159

ova grupa zasniva na tvrdenju da je to pravo u okviru kapitalistickog drustva neostvarljivo; one ce se moei ostvariti, u ovoj iii onoj formi, tek u soeijalistic-

kom drustvu . Predstavnici ovoga shvatanja pripadali su krajnjoj levici u Internacionali, ali su se u ovom znacajnom pitanju, iako inspirisani diametralno suprotnim intencijama, nasli, u praksi, na istom terenu sa svojim antipodima sa

krajnje des nice, socijalimperijalistima, a katkad i sa - budoazijom. Povodom irskog ustanka 1916. godine izasao je u socijalistickom Berner Tagwaehtu jedan c;Janak, u kome se irski ustanak tretira kao puc. irsko pitanje svodi na agrarno pitanje, tako da je naeionalni pokret sad, posto su seljaei umireni agrarnom reformom, Cisto varoski sitnoburfoaski pokret iza kojega, uprkos velikoj larmi koju pravi, ~>socijalno stoji vrlo malo elemenata. Konstatujuci da se ova '~po svome pedantizmu i doktrinarstvu cudovisna oeena irskog ustanka potpuno poklapa sa miSljenjem poznatog kadeta A. Kuljisera, Lenjin dodaje: Nadati se je, po poslovici da 'nema zla bez dobra', da ce se sad mnogim drugovima, koji nisu shvatili u kakvo se b/ato zag/ib/juju odricuCi pravo samooprede/jenja i odnoseCi se s prezrenjem prema nacionalnim pokretima malih nacija, otvoriti oCi pod uticajem te 'slucajne' saglasnosti u oceni predstavnika imperijalisticke burfoazije sa predstavnikom socijalne demokratije!!& Ispitujuci krajem proSlog veka industrijski razvitak Poljske, Rosa Luxemburg' je dosla do zakljucka da bi otcepljenje Poljske od Rusije omelo kapitalisticki razvitak zemlje, sto bi bilo od stete i za kapitalisticku i za radnicku klasu. Zato, po njenom misljenju, ne treba ni misliti na otcepljenje Poljske od Rusije za vreme trajanja kapitalistickog drustva. Poljaci moraju sasvim napustiti nadu da jos u kapitalistickom drustvu osnuju samostalnu nacionalnu drfavu. Slicno tome, veli Pannekoek: ),DrZavno-nacionalni eiljevi kao, na primer, vaspostavIjanje nezavisne poljske nacionalne drfave, nemaju nikakva mesta u socijalistickoj propagandi. Ne zbog toga sto bi sopstvena nacionalna drfava bila za proletarijat sasvim beznacajna. Jer, zlo nije za razvijanje Ciste klasne svesti sto zbog ruske tudinske vladavine, koja stiti poljske kapitaliste, mrznja protiv eksploatacije i ugnjetavanja uzima laku formu nacionalne mrfnje protiv stranih ugnjetaca. Nego zato, sto je vaspostavljanje Poljske kao nezavisne driave u veku kapitalizma utopija.IO Danas, kad je Poljska vaspostavljena, ne treba teorijski dokazivati da je doktrinarno shvatanje R. Luxemburg, Pannekoeka i svih onih koji su se sa njima slagali bilo pogresno. Ono je bilo zasnovano na jednoj sasvim netacnoj pretpostavei: da je pravo samoopredeljenja naroda u kapitalistickom drustvu neostvarljivo. U sjajnoj polemici protiv ovog shvatanja, i pre, a naroCito u toku svetskog rata, Lenjin je potpuno obesnazio argumentaciju koja je navodena u prilog ovog shvatanja. On je, pored teorijskih razloga, ukazivao i na poznati slucaj otcepljenja Norveske od Svedske, 1905. godine, koji oCig/edno pokazuje da se pravo samoopredeljenja naroda moze ostvariti i u kapitalistickom drustvu. i to cak i bez rata i bez revolucije. mirnim putem. Rezultat svetskog rata pruzio je takode niz dokaza protiv apodikticne teze 0 neostvarljivosti prava samoopredeljenja naroda u okviru kapitalistickog drustva. Ali, dok socijalimperijalisti smatraju da se drfavno konstituisanje kulturno zaostalih nacija protivi ),opstem pravcu drustvenog razvitka, pa otuda izvlace zakljucak da velike kulturne nacije imaju prava na izvesno ugnjetavanje malih i zaostalih nacija, do tie Rosa Luxemburg, sa svojim pristalicama, iako misli da je pravo samoopredeljenja naroda neostvarljivo u kapitalistickom 160

drustvu, oi u korn sJucaju oe sarno ne priznaje pravo velikirn kulturnim nacijamal' na nacionalno ugnjetavanje, nego svom snagom svoga velikog uma i svoje siroke duse grmi protiv svakog ugnjetavanja i zvoni na proletersku revoluciju, koja ce sa kapitalistickim unistiti jednom zasvagda i nacionalno rop-

stvo. R. Luxemburg, jedna od najsjajnijih marksistickih glava, znala je i oseeala da su u utrobi kapitalistickog drustva vee stvoreni svi potrebni materijalni uslovi za prelaz u socijalizam. Svetski rat je bio stavio covecanstvo pred dilemu: socijalizam iii varvarstvo. R. Luxemburg je verovala u snagu internacionalnog proletarijata; ona je verovala da ce proletarijat biti u stanju da resi tu dilemu u korist socijalizma: i zbog toga da bi se sva paznja i sva energija koncentrisala na borbu za socijalizam, ona nije htela da narocitim isticanjem nacionalnog pitanja zamueuje za nju tako jasnu situaciju, koja je otvarala najlepse nade da ee sa opstim reSenjem socijalnog pitanja ubrzo biti definitivno skinuto sa dnevnog reda i nacionalno pitanje. Za R. Luxemburg socijalizam nije bio muzika buduenosti nego istorijska nuznost, tj. neophodni uslog za daIji razvitak produktivnih snaga, cija je pobuna protiv kapitalistickih okova dobila najreCitijeg izraza u svetskom ratu. I odista, pitanje socijalizma se taka postavljalo za sve marksiste. Svi materijalni uslovi za ostvarenje socijalizma bili su vee tu, i zato je nada u brzu i pobedonosnu svetsku proletersku revoluciju bila objektivno opravdana. Ali se ta nada nije ostvarila. ler Druga internacionala, sa nemackom socijalnom demokratijom na celu, umesto da je, dosledno ucenju nasih velikih ucitelja Marxa i Engelsa, pozvala u odsudnom casu proletarijat celog sveta u veliki, poslednji i odlucni boj za socijalizam, ona je sramno kapitulirala pred imperijalizmom, angazujuei se svom snagom za odrzanje kapitalizma. ler socijalizam sam po sebi neee nikad doei, iako su svi objektivni uslovi za njegovo ostvarenje tu. Njega mora izvojevati internacionalni proletarijato Drustvene epohe se ne smenjuju automatski, nego tek u okrfaju socijalnih snaga, u burn om procesu kJasne borbe. Kao sto se vidi, Rosa Luxemburg je sa svojim jednomiSljenicima htela da, sasvim u duhu marksizma, borbu za pravo samoopredeljenja naroda podredi jednom visem cilju: borbi za socijalizam. Ali se ona prevarila u proceni situacije i zato je, precenjujuei momentanu fakticku snagu internacionalne klasne borbe, potcenila uopste nacionalnu borbu. I tu je njena osnovna greska. Nacio naloe borbe su jedna fiva stvarnost, preko koje se oe moze i oe sme cutke prelaziti. One su uslovljene istorijskim razvitkom i na izvesnom stupnju toga razvitka postaju neodoljive. Njihova klasna saddina je van diskusije, ali one u izvesoim situacijama, kao sto nam celokupno istorijsko iskustvo pokazuje, elementarnom snagom zahvataju i najsire slojeve seljaka i radnika. Nesumnjivo je da ce tek socijalizam uciniti kraj nacionalnim borbama i vaspostaviti punu harmoniju medu narodima. Nesumnjivo je da ee tek socijalizam doneti potpuno resenje oaciooalnog pitanja, jer resenje socijalnog pitanja u socijalistickom smislu saddi vee u sebi i resenje nacionalnog pitanja. Ali bi savrseno pogresna taktika bila kad bi se socijalisti, dok su prinudeni da zive u kapitalistickom drustvu, dezinteresovali za nacionalno pitanje, i potistene nacije, koje vapiju za oslobodenjem od imperijalistickog ropstva, upueivali na - strpljenje dok ne dode socijalizam. ler se nacionalno pitanje neodoljivo postavlja i kategoricki trafi , pa i nalazi - iako De uvek u svoj potpunosti - svoje resenje i u okviru kapitalistickog drustva. Radnicka klasa ne moze i ne sme biti ravnodusna prema tome, kako ce se jos donas resiti nacionalno pitaojc. Zato ona svojom aktiv161

nom politikom mora uticati na resenje toga pitanja u pravcu svojih klasnih interesa. Pored poznate brosure Junius, Rosa Luxemburg je svome pogresnom shvatanju nacionalnog pitanja dala najboljeg izraza u ostroj kritici drianja, koje su boljsevici zauzeli u nacionalnom pitanju jos od prvog dana svoga dolaska na vlast, a narocito za vrerne Brest-Litovskog mira. 11 Boljsevici su, kao SlO je pozna to, oSlajuci dosledni svome programu, Cim su dosli na vlast, proklamovali najpunije pravo samoopredeljenja svih nacija do olcepljenja od Rusije. To je boljsevicka formula resenja nacionalnog pitanja. Kritikujuci tu formulu, Rosa Luxemburg smatra da su takvim stavom boljsevici sami jednim dobrim delom doprineli razpadu Rusije, jer takozvano pravo samoopredeljenja nacija u stvari je znaCilo driavni raspad Rusije. R. Luxemburg se dalje cudi kako su .tako trezveni i kritieki politicari kao Lenjin i Trocki sa svojim drugovima, koji za svaku vrstu utopistieke frazeologije kao: razoruzanje, savez naroda, itd. imaju sarno irooieno sleganje ramena~~, mogli nasesti .)jednoj supljoj frazi iste kategorije, jer ,.famozno pravo samooprede/jenja nadja nije niSta drugo nego suplja sitnoburioaska [razeologija u humbus-" Da je boljsevicka politika u nacionalnom pitanju bila odista pogresna, R. Luxemburg navodi kao dokaz to sto su se Finska, Ukrajina, Litva, Latvija, Estonija, pa onda kavkaske nacije, jedna za drugom, odista koristile pravom samoopredeljenja do otcepljenja, da bi se udruzile sa nemaekim iii antantinim imperijalizmom i razvile zastavu kontrarevolucionarne borbe protiv Sovjetske Rusije. Po R. Luxemburg utopisticko-sitnoburioaski karakter prava samoopredeljenja nacija leii bas u tome sto se ono u surovoj stvarnosti klasnog drustva, a naroeito u vremenu do krajnosti zaostrenih suprotnosti, prosto pretvara u sredstvo bUrZoaske klasne vladavine. i3 Taka su se - produiuje R. Luxemburg - .)boljsevici na veliku stetu, i svoju i revolucije, mogli uveriti da pod v/adavinom kapitalizma nema prava samoopredeljenja nacije.14 KonstatujuCi da je u svima otcepljenim zemljama ad Rusije kontrarevolucija doSla do trijumfa, R. Luxembureg prebacuje boljsevicirna, da su oni frazom 0 samoopredeljenju naveli vodu na vodenicu kontrarevolucije,iS Boljsevici su, na taj naCin, ))ojacali poziciju bUrZoazije, a oslabili poziciju proletarijata.16

Kakvu je, medutim, politiku u nacionalnom pitanju u Rusiji, po R. Luxemburg trebato voditi, vidi se iz ovih njenih reci: )Umesto da, upravo u duhu nove internacionalne klasne politike, koju su oni inace zastupali. teie najkompaktnijoj koncentraciji revolucionarnih snaga na citavoj dr:iavnoj teritoriji, da integritet ruske driave kao ob/asl revo/ucije svim sredSlvima brane, da jedinstvo i nerazdeljivost protetera svih naCija u oblasti ruske revolucije stave kao najviSll zapovest nasuprot svima nacionalistiekim pokretirna za odvajanjern, boljsevici su upravo obrnuto, praskavorn nacionalistickorn frazeologijom, 0 pravu samoopredeljenja do driavnog otcepljenja, pruiili bUrZoaziji u svima otcepljenim zemljama toliko priieljkivani, najsjajniji izgovor, upravo barjak za njihove kontrarevolucionarne teinje. Umesto da proletere u periferoirn zernljama odvracaju od svakog separatizrna kao od eisto bUrZoaske zamke, ani su svojom parolom doveli u zabunu mase u svima tim zemljama i izlozili ih demagogiji bUrZoaskih klasa. Boljsevici su ovim zahtevom nacionalizma sarno doprineli raspadu Rusije i tako svojim sopstvenim neprijateljima dali noi u ruke, d. g. oni zabiju u srce ruske revolucije.~( 17 162

Treba naglasiti da je Rosa Luxemburg pisala ovu kritiku odmah posle Brest-Litovskog mira, kad je Ruska revolucija odista prezivljavala jednu od najkriticnijih svojih faza. Situacija u Rusiji bila je, tada, odista takva da je R. Luxemburg. za momenat, mogla iz nje crpsti argumente za svoju tezu protiv parole 0 pravu samoopredeljenja. Medutim, say docniji razvoj dogadaja, koji Rosa Luxemburg, na zalost, zbog svoje tragicne smrti, nije dozivela, pokazao je najjasnije da je boljsevicka politika u nacionalnom pitanju bila potpuno ispravna. Teorijski genije Rose Luxemburg nije mogao da sagleda sve one fatalne politicke posledice, koje bi i za Rusku revoluciju i za internacionalni proletarijat imala onakva nacionalna poltika kakvu je ona preporucivala. R. Luxemburg sa svojim gledistem nije bila usamljena. Slicno glediste zastupali su i neki boljsevici u Rusiji. Ali je to glediste ostalo u neznatnoj manjini, jer je boljsevicka partija imala vee izradenu jasnu liniju u nacionalnom pitanju, pa se te linije drZala i onda, kad su, izgleda, svi tekuci dogadaji nalagali da se u interesu revolucije ta linija napusti. Da se i u toj prilici ostalo bez kolebanja i do kraja na pravom putu, ima se do brim delom zahvaliti ogromnom uticaju Lenjinovom , koji je, zahvaljujuCi svojoj genijalnoj intuiciji, oduvek umeo da i u najkomplikovanijoj situaciji nade pravi put. VeliCina Lenjinovog genija i sastoji se upravo u tome 5to on, pored izvanrednog smisla za najsuptilnije apstrakcije, ima neobicno razvijeno culo i za najgrublju stvarnost. Komunisticka partija Rusije, koja je sva prozeta duhom ienjinizma, umela je uvek da predvidi razvoj dogadaja, pa se zata u svome radu nikad nije dala zavesti varljivim interesima momenta, nego se stalno inspirisala trajnim interesima i ruske i svetske revolucije. Kao i u nacionalnom pitanju, R. Luxemburg je ostro napala boljsevicku politiku i u agrarnom pilanju. Kako su, medutim, boljsevici oba ova pitanja vrlo zgodno kombinovali u jednu celinu, to cerna se zadriati sa nekoliko reCi i na ovom delu kritike R. Luxemburg. PosmatrajuCi stvar sa jednog cis to teorijskog, apstraktnog stanovista, Rosi Luxemburg se cinilo da boljsevicko resenj e agrarnog pitanja lIne sarno nije nikakva socijalisticka mera, nego ono preseca put ka jednoj takvoj meri." Boljsevicka parola za resenje agrarnog pitanja : idite i uzmite zemlju! - moral. je, po misljenju R. Luxemburg, dovesti do haoticne podele zemlje, stvarajuci uz to "jednu jaku masu seljaka sopstvenika, koji ce svoju novostecenu svojinu braniti svim sredstvima protiv svih socijalistickih atentata. Isticuci kako je francuski seljak, kome je revolucija dala zemlju, bio odista najhrabriji branilac Francuske revolucije, R. Luxemburg misli da su boljsevici - zavedeni tom analogijom - sigurno ocekivali slicno dejstyO i od syoje agrarne parole. ),Medutim( - produzuje ona - ,)ruski seljak, posto je dobio zemlju u syoje ruke, nije ni u snu pomisljao da brani Rusiju i reyoluciju, kojoj ima da zahvali za zemlju. On se zagnjurio u svoj novi posed i predao revoluciju njenim neprijateljima, ddavu raspadu, gradsko stanovnistvo gladi.20 Tako je R. Luxemburg siulila 1918. godine, pisuci gornje redove u jednoj celiji zatvora u Breslavi. Ali se njena slutnja i u ovom slucaju , bas kao i u slucaju nacionalnog pitanja, pokazala kao sasvim neosnovana. Ruski seljak je morem svoje krvi, prolivene u odbranu tekovina revolucije, najpotpunije demantovao sve slutnje R. Luxemburg. Ruski seljak se ako ne sa veCim a one sigurno sa istim onim heroizmom borio za stvar Ruske revolucije, kao 5to se nekad francuski seljak borio za stvar Francuske revolucije. To su danas opste poznata [akla, Cinjenice iskuslya. I u visegodisnjoj borbi protiv citavog sveta neprijatelja, milioni ruskih seljaka i radnika sarno su ucvrstili savez, koji je u

I'

163

ognju revolucije sklopljen za borbu protiv svetskog imperijalizma. A taj savez je sklopljen u prvom redu , na bazi rdenja agrarnog pitanja. Istorijska je cinjenica da su radnici u Rusiji tek u savezu sa seljacima mogli izvesti proietersku revoluciju. Bez toga saveza revolucija bi u Rusiji bila nemoguca, kao sto je taj savez i dan-danji os nova sovjetske vladavine. Taj savez bi, medutim, bio trajno nemoguc, S obzirom na opstu privrednu strukturu Rusije , da nije agrarno pitanje resena denbom zemlje. Rosa Luxemburg, preokupirana cis to teorijskim rezonima , nije vodila racuna 0 oonj revolucionarnoj bujici zivota. koja je, u izvanredno teskoj i nacionalnoj i internacionainoj situaciji u kojoj su boljsevici dasli na vlast, imperativno naiagaia, U interesu odrzanja i do/jeg razvoja revolu-

cije, bas onakvo resenje agrarnog pitanja, koje su boljsevici, kao jedino moguce, morali prihvatiti. Boljscvici su vrlo dobro znali da ce u prvo vreme imati posla sarno sa veleposednickim i kapitalistickirn apetitima na oduzetu zemlju, pa su se zato pobrinuli da odmah stvore sto cvrsCi odbrambeni savez sa seIjacima. I seljaci su, kad su dobili zemlju i zato su dobiN zemlju sa najveCim odusevljenjem i besprimernim samopozrtvovanjem, rame uz rame sa radnici-

sto

rna, branili i odbranili sve tekovine Ruske revolucije od svih kontrarevolucionarnih . atentata. Dosadasnji tok Ruske revolucije, demantujuci sve slutnje R.

Luxemburg, zasnovane na dogmaticno-apstraktnim pretpostavkama, najbolje je pokazao da je boljsevicka taktika i u agrarnom pitanju bila sasvim ispravna. Mi smo pored kritike nacionalnog pitanja naroCito pomenuli i kritiku
agrarnog pitanja, da bismo nasuprot inace logicnoj i sugestivnoj argumentaciji

R. Luxemburg in abstracto istakli zivu elasticnost markSisticke taktike ruskih boljsevika in concreto. Treba narocito naglasiti da su boljsevici, zahvaljujuci
bas resenju agrarnog pitanja, onemogucili trajniji uticaj nacionalne bUrZoazije na siroke seljacke mase u svim perifernim zemijarna. Predstavnici krupne i sitne bUrZoazije : kadeti, socijalisti revolucionari i menjsevici, iako su imali prilike

da rese agrarno pitanje - jer su bili posle Februarske revolucije na vlasti - to

nisu ucinili. Zato su izgubili svako poverenje masa. Najureni sa vlasti, oni su

pokusali da svoju kontrarevolucionarnu akciju produze pod maskom nacionalizma. U slepoj mdnji prema boljsevicima oni nisu prezali ni od otvorenog saveza sa veleposednicama i carskirn generalima. Ali je taj savez sarno jos jace istakao na vidik kontrarevolucionarni karakter njihovog nacionalizma i potpuno

ih diskreditovao u ocima sirokih radnih masa. Ali nije ni to sve. Za Ijubav svojih klasnih privilegija, nacionalna burzoazija je bila uvek gotova da irtvuje i nacionalnu nezavisnost. U cilju drianja klasne vI ada vine burioazije, nacionalne vlade u Ukrajini, Finskoj i Durdijanskoj, na primer, zahtevale su i dobijale ne sarno protektorat, nego su dobrovoljno potpadale i pod apsolutni uticaj
nemackog iii antantinog imperijalizma. To su istorijske cinjenice. lone su ben-

galskom svetloscu osvetlile i pred najsirim masama naroda izoblicile cisto klasnu sadriinu bUrZoaskog nacionalizma .

Nacionalne bUrZoazije su doista pokusale da zloupotrebe boljsevicku parolu )samoopredeijenja od otcepljenja , pokusale su da pod zastavom naciona-

lizma mobilizuju i siroke seljacke mase protiv proleterske revolucije. I u tome

su, zahvaljujuci pomocu ovog iIi onog imperijalizma, trenutno i delimicno, i

uspevale. Ali ni boljsevici nisu sedeli skrstenih ruku. ProklamajuCi pravo samoopredeljenja svih naroda do otcepljenja od Rusije , oni nisu - kao sto se bojala R. Luxemburg - predali radne mase na milost i nemilost nacionalne burzoazije, nego su u najvecoj meri zaostrili klasnu borbu, razvijajuci najiivlju

164

agitaciju u masama naroda protiv svih pokusaja kontrarevolucionarnog iskoriscavanja prava samoopredeljenja od strane nacionalne burioazije . Najjaei ar-

gumenat u boljsevickim rukama protiv svih tih pokusaja bilo je agrarno pitanje. Seljak je znao da je zemlju dobio zahvaljujuCi jedino boljsevicima. Zemlja i boljsevici su dva nerazdvojno vezana pojma u svesti svih seljaka u Rusiji. Otuda njihovo postovanje i Ijubav prema boljsevicima: kao da se neizmerna Ijubav seljaka prema zemlji izlila i na boljsevike.
Nacionalne bUrZoazije, u savezu sa veleposednicima, zelele su otcepljenje od revolucionarne Rusije, da bi u svojim nacionalnim drfavama opet vaspo-

stavile kapitalisticki i veleposednicki sistem, tj. da od radnika oduzmu fabrike a od seljaka zemlju. Tako je bUrZoazija zamisljala pravo samoopredeljenja do otcepljenja. I zar je onda cudo sto su radnici i seljaci svih nacija u Rusiji , prozrevsi sve te kontrarevolucionarne narnere, skoeili kao razjareni lavovi protiv lakvog otcepljenja od Rusije. Radnici i seljaci nisu bili protiv nacionalnoh konstituisanja u samostalne drZave, ali nisu hteli da dopuste da te drZave budu oruda u rukarna ovog iii onog imperijalizrna protiv proleterske revolucije, nego su zahtevali - i te zahteve u odlucnoj borbi i sprovodili - da one budu u najtesnjem savezu sa revolucionarnorn Rusijom, da zajedno sa njom obrazuju veIiki, nedeljivi i neodoljivi crveni front za odbranu tekovina revolucije protiv svih kontrarevoluclonarnih napada, pa rna s koje strani oni dolazili. Tako su radniei i seljaci - i sasvim ispravno - sirorn cele Rusije shvatali pravo sarnoopredeljenja do otcepljenja. Pa su zato, kad je ukrajinska bUrZoazija od samostalne Ukrajine napravila sarno filijalu nemackog imperijalizma, a durdijanski menjsevici pretvorili ,.samostalnu socijalisticku republikut< E>urdijansku u tacku oslonaca engleskog imperijalizma protiv Sovjetske Rusije - zbacili i ukrajinsku bUrZoaziju i durdijanske menjsevike, i uzeli svu vias! u svoje ruke: tako su Ukrajina i Durdijanska uistinu posta Ie samostalne, stupivsi odmah u savez sa Sovjetskom Rusijom , da bi svoju samostalnost osigurale protiv svih imperijalistickih napada. U baltickim drZavicama, medutim, koje bi mogle imati smisla sarno u savezu sa Rusijom, radnicima i seljacima jos nije poslo za rukom da sruse bUrZoasku vladavinu, jer iza nje stoji svom svojom snagom engleski imperijalizam, kome su ove vestaeki stvorene samostalne drzavne konstrukcije potrebne kao baza za eventualne pohode protiv Sovjetske Rusije . ProklamujuCi pravo samoopredeljenja naroda do otcepljenja od Rusije, boljsevici su vrlo dobro znali da ce nacionalne bUrZoazije pokusati da to pravo iskoriste u svoje kapitalisticke i kontrarevolueionarne svrhe. Ali su isto tako bili uvereni da ce takvi pokusaji izazvati ogoreen otpor sirokih narodnih masa , koje su prirodno gravitirale prema Sovjetskoj Rusiji kao centru revolucije . Boljscvici su znali da ce se i na pitanju prava samoopredeljenja razbuktati u krilu svake nacije lestoka borba izmedu proleterskog i burioaskog, revolucionarnog i reakcionarnog shvatanja, i nisu sumnjali da ce u toj borbi, posle svih peripetija, definitivno pobediti revolueionarne snage, kao nosioei drustvenog progresa. Pitanje samoopredeljenja jedne nacije najbolje i najpotpunije se resava u proeesu klasne borbe u okviru same te naeije. Radniei i seljaei svih naeija u Rusiji , kao nosioei revolueije, bili su protiv raspareavanja revolueionarne teritorije i traziJi su sto teSnji savez sa Sovjetskorn Rusijom, jer su u tome savezu gledali najpouzdaniju garantiju i za svoju naeionalnu nezavisnost. Kontrarevolueionarna bUrZoazija svih nacija u Rusiji , naprotiv, osianjajuci se na ovu iIi onu veliku imperijalisticku drZavu , teiila je

165

apsolutnom otcepljenju od revolucionarne Rusije. Tako postavljeno usred naj-

ostrijih klasnih borbi, U otvorenoj revoluciji, pitanje samoopredeljenja resavano je u svakom konkretnom slucaju faktickim odnosom socijalnih snaga. A u slobodnoj igri socijalnih snaga, uvek su, na kraju krajeva, odnosile pobedu progresivne, revolucionarne snage. Tama, pak, gde je nacionalna bUrZoazija bila sarna eksponent ove iIi one imperijalisticke sile, koja ju je svestrano i obilato pomagaia, tamo je dolazilo, za krace iii duze vreme, i do trijurnfa reakcije, ukoliko su revolucionarne snage u neravnoj borbi pod legale. U takvoj situaciji boljsevicka politika se kretala, naravno, uvek u pravcu jacanja revolucionarnog i slabljenja reakcionarnog fronta . Dosadasnje iskustvo Dam nesumnjivo pokazuje da su boljsevici uradili VT10 pameta sto su i na vlasti ostali dosledni svom principijelnom shvatanju nacionalnog pitanja, kako su ga zastupali U opoziciji. U opoziciji, i za vreme carizma i za vreme Kerenskog, boljsevici Sil stalno isticali paroiu samoopredeljenja do otcepljenja, pa su i aktivno pomagali nacionalne pokrete za apsolutnim otcepljenjem od Rusije, da bi se na taj naNn oslabio ruski carizam i imperijalizam. Na vlasti u otvorenoj revoluciji, boljsevici isto tako priznaju pravo samoopredeljenja do otcepljenja, ali istovremeno ukazuju radnicima i seIjacima svih nacija na kontrarevolucionarnu opasnost, koju skrivaju u sebi teznje nacionalnih burzoazija za apsolutnim otcepljenjem od revolucionarne Rusije, pa ih zato pozivaju da aktivnom borbom osujete te teznje i sa svojim nacionalnim, radnickim i seljackim republikama ostanu u najtesnjem savezu sa Rusijom, da bi se ocuvalo jedinstvo revolucionarnog fronta, kao najsigurnije jamstvo za odr.zavanje svih tekovina revolucije. Takvo drfanje boljsevika inspirisano je najcistijim duhom marksizma. Ono je u punoj saglasnosti i sa dr.zanjem samoga Marxa u slicnim prilikama. Marx je pomagao, na primer, nacionalni pokret Iraca za otcepljenjem od EngIeske, jer se na taj nacin slabio engleski imperijalizam; on je takode bio na strani Poljaka koji su tezili za otcepljenjem od Rusije, jer se na taj nacin slabio reakcionarni ruski carizam. U svojim cIanci rna 0 Istocnom pitanju (1853-55) u New York Tribune Marx i Engels isticu da balkanski narodi u teinji da se oslobode turskog jarma zasluzuju svaku potporu, jer "prisustvo Turaka u Evropi znaCi ozbiljnu smetnju za razvitak balkanskog poluostrva(.21 Isto tako Marks i Engels su bili za ujedinjenje Nemacke, jer se tim ujedinjenjem stvaraju uslovi za brfi razvitak produktivnih snaga i ubrzava proces koncentracije radnicke klase, koja ce imati da izvrsi veliko delo socijalisticke revolucije. Za drianje marksista je, dakle, i u nacionalnom pitanju od presudnog znacaja uvek: interes drustvenog progresa, tj. interes oslobodilai'ke borbe radnicke klase kao celine. interes proleterske revolucije. Taj interes je za marksiste najvisi zakon. Mi smo na ruskom primeru malo opsirnije izlozili sustinu marksistickog shvatanja prava samoopredeljenja naroda. Marksisti priznaju bezuslovno svima nacijama pravo na konstituisanje u samostalne nacionalne driave. Ova su elementa, dakle, koja karakterisu marksisticko shvatanje prava samoopredeljenja naroda: I. ravnopravnost svih naroda i 2. suverenost svakog naroda. Pravo samoopredeljenja znaci da svaki norod ima pravo do suvereno resava 0 svojoj sudbini: da niko nema pravo da se nasilno mesa u iivot jednog naroda i da nasi/no sprecava da se manifestuje suverena volja naroda. Tako su pravo samoopredeljenja formulisali Lenjin, Zinovjev, Staljin i ostali marksisti. Staljin veli: Narod ima prava da uredi svoj zivot po svojoj zelji, on ima prava da se konstituise na
166

principu autonomije, on ima prava da stupa s drugim narodima u federativn e odnose, on ima prava i da se savrseno odeli.22 Ali se pri tome moraju jasno razlikovati dYe stvari: prava naroda i duinosl proletarijala. Marksisti priznaju svakom narodu suverenost, ali oni znaju da narod nije homogen pojam i da u suverenoj volji naroda mogu doti do izraza interesi raznih klasa (burZoazije, plemstva itd.) prema njihovoj socijalnoj snazi i uticaju u okviru naroda. Zato mark sisti vele: priznajuci bezuslovno prava naroda, proletarijat ne sme nijednoga momenta prestati da vr5i svoju duinosl; on mora staloo biti oa braniku ioteresa radoog oaroda, interesa drustvenog napretka. Pravo samoopredeljenja naroda, na primer, moze se realizovati u raznim formama. Prolelarijal, priznajuCi pravo samoopredeljenja naroda uopsle, mora uSlali najodlucnije proliv onih formi njegovag realizovanja kaje su u suprOInaslima sa inleresima radnicke klase, sa interesima sacijalizma. Moze se, na primer, desiti ovakav slucaj. Talasi jedne bUrZoaske revolucije sruse feudalne odnose u jed nom malom, recimo, muslimanskom narodu, koji se nalazi na niskom stupnju kulturnog razvitka. Ali zbaceni feudalci, iskoriseujuei moe tradicije i religiozni fanatizam masa, pokusaju da pod maskom prava samoopredeIjenja naroda vaspostave stari feudalni rezim. Narod ima prava da se vrati j unazad. Ali je duinosl pro/elarijala da najodlucnije ustane protiv lakvog samoopredeljenja i da najzivljom agitacijom u masi loga naroda svaki taka v pokusaj po mogucstvu osujeti.

Kao sto se vidi, marksisti u pravu samoopredeljenja naroda ne gledaju neko apso/Ulno, prirodno pravo, jos manje dogmu iIi fetis. Za odnos marksista prema samoopredeljenju jednog odredenog naroda u jed nom odredenom momentu od presudnoga je znacaja konkrelna procena: Idi Ii to samoopredeljenje u liniji drustvenog razvitka iIi ne, tj. odgovara Ii interesima oslobodilacke borbe radnicke klase kao celine iii ne. Otuda, u dvema raznim istorijskim situacijama marksisti mogu zauzeti dva razlicita stava u pitanju samoopredeljenja jednog iSlog naroda, kao sto je to odista i bilo u slucaju Poljske. Lenjin u svom clanku Marksizam iii prudonizam veli: "Pojedini zahtevi demokratije, medu njima i pravo samoopredeljenja, nisu nista apso/ulno, nego sarno jedan deo opsteg demokratskog (sada: opsteg socijalistickog) svelskog pokrela. Moguee je da ovaj deo u izvesnim konkrelnim s/urajevima dode u suprotoost sa celinom i anda se on mora adbaciti. Moguce je da u jednoj zemlji republikanski pokret bude sarno sredstvo klerikalne iIi finansijske monarhisticke intrige drugih zemalja; mada mi ne moramo takav konkretni pokret pomagati.23 Lenjin navodi u istom clanku jos jedan interesantan primer. Jedan deo poljskih socijalista, koji se izjasnio protiv prava samoopredeljenja naroda, motivise to svoje gledi5te, izmedu ostalog, i ovim argumentom: "Mi ne mozemo biti za rat izmedu velikih naroda, za unistenje 20 miliona Ijudi, radi problematicnog oslobodenja jedne male nacije od mozda 10-20 miliona Ijudi! Lenjin na to odgovara: Naravno da ne mozerno. Ali oe zato 5to smo zahtev za punom nacionalnom ravnopravnoscu izbacili iz svog programa, nego zato sto se interesi demokratije jedne zernlje moraju podrediti interesima demokratije viSe iii svih zernalja. Pretpostavimo slucaj da se izrnedu dYe velike monarhije nalazi jedna mala, ciji je mali kralj srodnickim i drugim vezama vezan za monarhe obeju susednih zemalja. Pretpostavimo, dalje, da bi proglas republike u maloj zemlji. proterivanje njenog monarha, znaCio u praksi rat izmedu dveju velikih susednih zemalja oko toga da bi se ovaj iIi onaj monarh male zemlje

167

po novo popeo na presto. Nema nikakve sumnje da bi celokupni internacional-

ni socijalizam, kao i istinski internacionalni dec socijalista male zemlje, u datom slucaju bio protiv zamene monarhije republikom. Zamena monarhije repu-

blikom nije nikakav opsolutni zahtev, nego sarno jedan od demokratskih

zahteva, koji su interesima demokratije (pa, naravno, u jos ve60j meri i interesima socijalistickog proletarijata) kao celini podredeni.(.24

Staljin istice da pravo samoopredeljenja naroda kao nas programatski zahtev pokazuje izvesnu analogiju sa nasih zahtevima za s/obodom veroispovesti.

Po tome zahtevu, svaka grupa Ijudi ima provo da ispoveda kakvu hoce religiju: pravoslavnu, katolicku, protestantsku, muhamedansku, itd. Mi se, kao socijalisti. moramo boriti protiv svih verskih progona kao i protiv verskih privilegija: za punu ravnopravnost svih religija. Ali istovremeno, kao predstavnici proletarijata i nosioci drustvenog napretka, mi moramo voditi sistematsku propagandu protiv svih religijo, za pobedu socijalistickog shvatanja sveta, zo pobedu socijoIistilke jilozojije. Za rdenje nacionalnog pitanja uopste mark sisti ne postavljaju nikakve apstraktne, formalne i apsolutne principe: oni podvrgavaju detaljnoj analizi istorijsku situaciju, u kojoj se nacionalno pitanje javlja, i u vezi sa tom situacijom daju konkretna resenja koja se uvek nalaze na liniji drustvenog progresa, tj . razvitka drustva u pravcu socijalizma. U programu Ruske komunisticke partije kale se: "RKP stoji na istorijsko klasnoj tacci gledista, racunajuci stirn na kakvom stupnju svog istorijskog razvitka stoji data nacija: na putu iz Srednjeg veka ka burloaskoj demokratiji, iIi od burioaske demokratije ka proleterskoj demokratiji. Marksisti vode racuna 0 nacijama i nacionalnim ose6ajima kao 0 necem sto je istorijski dato, ali pri svem tom jasno izdvajaju intrese potistenih klasa iz opsteg pojma takozvanih nacionalnih interesa. U programu Ruske komunisticke partije kaze se: ),U svakom slucaju, sa strane proletarijata onih nacija koje su bile ugnjetacke, neophodno je osobito opreznost i osobito poinjo premo ostacima naciona/nih osecaja radnih masa ugnjelenih iii nepunopravnih nacija. Bilo je i u Marxovo vreme socijalista koji su nacionalnoj borbi odricali svaku vrednost, nacionalno pitanje uopste negirali, a nacije smatrali kao burloaske "zastarele predrasude. Bilo je mladih socijalista koji su predlagali da Internacionalna radnicka asocijacija istakne zahtev za denacionaliziranjem .. radnika. Ali je na sednicama Asocijacije sam Marx ustao protiv tog neozbiljnog predloga "za ukidanje nacija, tretirajuCi ga sa puno ironije i krste6i ga sa "Proudhonisierter Stirnerianismus.25 UstajuCi protiv zab/ude 0 nemogucnosti resenja nacionalnog pitanja u kapitalistickom drustvu, ruski marksisti su na konferenciji Ruske socijaldemokratske radnicke partije (od 7-12. maja 1917. godine),josjednom vise, formulisa Ii svoje shvatanje na ovaj jasni i nedvosmisleni naCin:
U kapitalistifkom drustvu moze se odstraniti nacionalno ugnjetavanje sarno u jednom konsekventno-demokrotskom republikonskom reiimu i pri ustovu koji osigurava punu ravnopravnost svih nacija i jezika. Svima nacijama, koje pripadaju Rusiji, mora se priznati pravo da se otcepe i obrazuju samosta/ne drzave. Negiranje ovoga prava i propustanje mera, koje garantuju njegovu praktifnu ostvar/jivost, znafi u stvari potpomaganje osvajofke i aneksionisticke politike. Sarno priznanje pravo svima nacijama na otcep/jenje od 168

strane proletanjata osigurava potpunu solidarnost radnika raznih nacija i potpomaze iSlinski demokratsko pribliiavanje nacija ... Pitanje prava nacija na otcepljenje ne sme se meSati sa celishodnoscu otcepIjenja ove iii one nacije u ovom iii onom momentu. Ovo poslednje pitanje mora parllja proletarijata u svakom posebnom slucaju sasvim samostalno resavali, i 10 u duhu interesa ciravog drustvenog razvitka i klasne borbe proletarijata za
socijalizam.~(

Za marksisticko shvatanje nacionalnog pitanja nasega vremena karakteristicna je i rezolucija 0 nacionalnom pitanju doneta na Drugom kongresu Komunisticke internacionale. U toj rezoluciji, koju je predlozio Lenjin, kaze se : "Vekovno ugnjetavanje kolonijalnih i slabih naroda od strane imperijalistickih velikih sila ostavilo je za sobom u radnim masama porobljenih zemalja ne sarno osecaje ogorcenja nego i osecaje nepoverenja prema nasilnickim vladajucim nacijama uopste, pa i prema proletarijatu ovih nacija. Sramna izdaja socijalizma od strane veCine oficijelnih voda ovoga proletarijata, u vremenu od 1914-1919. godine, kad su socijalpatrioti pod 'odbranom otadzbine' skrivali 'pravo' 'svoje' bUrZoazije na ugnjetavanje kolonija i pljackanje finansijski zavisnih zemalja - ova izdaja mogla je sarno pojacati to potpuno opravdano nepovereoje. Posto ovo nepoverenje i nacionalne predrasude mogu biti iskorenjeni tek posle unisten}a imperija/izma u naprednim zemljama i posle korenitog preobrazaja svih osnova privrednog iivota u zaostalim zemljama, to ce iScezavanje ovih predrasuda iCi vrlo sporo. Otuda proistice za klasnosvesni proletarijat svih zemalja obaveza naroCitog obzira i naroCite painje prema po sehi preiivelim nacionalnim osecanjima u dugo porobljenim zemlJama i nacijama. a ujedno obaveza da se Cine ustupci kako bi se ova nepoveren}e moglo sto pre suzbiti. Bez dobrovoljnog ujedinjenja proletarijata, a s njim i svih radnih masa svih zemalja i nacija celoga sveta , u jedan savez, ne moze se izvojevati puna pobeda nad kapitalizmom. ~~ U istoj rezoluciji se dalje veli: ~~Potrebno je da se nacionalnorevolucionarni pokreti u zavisnim i neravnopravnim zemljama (lrska, Crnci u Americi , itd.), kao i u kolonijama, od strane KP doticne zemlje direktno pomaiu. Kl treba da ide donekle zajedno, pa cak da sklopi i savez sa revolucionarnim pokretom kolonija i zaostalih zemalja, ali se ne sme oi s njim identifikovati, nego mora bezuslovno zadriati samostalni karakter proleterskog pokreta, pa makar on bio i u klici ... Veliki evropski rat i njegove posledice jasno su pokazali da su narodne mase neevropskih ugnjetenih zemalja zbog centralizacije svetskog kapitalizma nerazdvojno vezane za proleterski pokret Evrope ... (( Marksisticko shvatanje nacionalnog pitanja dobilo je svoj najpuniji izraz i najvisu sankciju u praksi Ruske revolucije: one je stalno dominiralo nacionalnom politikom boljsevika. Dok su Miljukov i Kerenski sa menjsevicima, bas kao i sve caristicke vlade, neodstupno stajali na imperijalistickom gledistu integriteta Ruske carevine, pa su bili gotovi da sve nacionalne teznje za nezavisnoscu nasilno uguse (Finska, Ukrajina), dotle su boljsevici, na osnovu prava samoopredeljenja naroda, priznali i nezavisnu Finsku i Ukrajinu i Durdijansku, ali su pri svem tom uspeli, odricuci se imperijalistickih tendencija za odrzanjem integriteta Ruske carevine j izlazeci u susret nacionalnooslobodilackim teinjama pojedinih nacija, da opiti revolucionami pokret proletarijata i sel}aka spo}e sa pokretom za naciollalno osloboden}e rani}e potistenih nacija. I zahvaljujuci sarno krajnoj obazrivosti prema nacionalnim osecajima narodnih masa, oni su mogli ne sarno paralisati sa uspehom uticaj burioaskog nacionalizma u re169

davin a radnika i seljaka, nego u toku vremena dati na vlast i u Ukrajini i u Dunlijanskoj, da dovrse delo nacionalnog oslobodenja i ostvare istinsku nacionalnu nezavisnost. Nacionalnorevolucionarni pokreti u kolonijama, narocito u Aziji. zasluzuju takode najvecu pafnju klasnosvesnog proletarijata. Izazvani svetskim ratom i uticajem Ruske revolucije, ti pokreti predstavljaju najozbiljniju opasnost za evropski imperijalizam, koji crpi glavnu svoju snagu iz koionija. Zato klasnosvesni marksisticki proletarijat smatra za svoju dufnost da te pokrete diinovskih masa aktivno pomaze. pripremajuci u savezu sa njima jednu antiimperijalisticku revoluciju na Istoku, koja bi uCinila kraj imperijalistickom sistemu i ubrzala opsti trijumf proletarijata nad kapitalizmom.
H . Cunow, Parteizusammenbruch, Berlin 1915, p. 36. Lenjin je predstavnike ovog shvatanja vrlo zgodno nazvao socijalimperijalistima. K. Kautsky, Die Befreiung der Nalionen, Berlin 1918, p. 29. L. Trozky, Der Krieg und die Internalionale, Munchen 1914, pp. 19, 25. H. eunow, Die Marxsehe Gesehiehls-, Gesselschafts- und StaalS/heorie, Berlin 1921, II Bd,

2 1

p. 37.
D. Tucovic, Srbija i Arbamja, Beograd 1914. Radek je kasnije usvojio gledi~te bolj~evicke partije. S Lenjin, Protiv teeenija, lrlandskoe vozetanie, 1916 god., str. 425-426. 9 R. Luxemburg, Die induslrielle Entwicklung Polens, Leipzig 1898. 10 Dr A. Pannekoek, Klassenkampf und Nation, 1912, pp. 39-40. II Aus dem Nachlass von Rosa Luxemburg: Die russische Revolution, 1922. t 2 Op. cit. , 89. IJ Op. cit., 91. t ~ Op. cit. t ~ Op. cit., 96. 16 Op. cit., 95. 17 Op. CiL , 94-95. 18 Op. cit., 84. t9 Op. cit. , 86. 20 Op. cit., 86-87. It Gesammelte Sehri/ten von K. Marx und F. Engels, I Bd., Stuttgart 1917, p. 147. 12 Prosvesenie, 1913, str. 21. 21 Lenjin, Protiv teeenija, str. 415. HOp. ciL, 418. 25 Briefwechsel zwischen Marx und Engels, III Bd., Stuttgart 1921, p. 328.
6

v.
NACIONALNA AUTONOMIJA: TERITORIJALNI I PERSONALNI PRINCIP. Ima jos jedno rdenje nacionalnog pitanja na koje cemo u ovom odeljku obratiti naroCitu painju. Mislimo na resenje koje je dao Otto Bauer u svojoj knjizi Die Nationalitiitenjrage und die Sozialdemokratie. [deja za to resenje nije, doduse, Bauerova, njen autor je Karl Renner. Ali je Bauer tu ideju svesrdno prihvatio, razradio, razvio i uzdigao na visinu jednog socijalistickog principa za rdenje nacionainog pitanja. Sustina Renner-Bauerove koncepcije sastoji se u sledecem:

170

Analizirajuei razvitak nacionalnih borbi u Austro-Ugarskoj , Renner l dolazi do zakljucka da se nacionalnim borbama moze uciniti kraj sarno tako, ako se narnesto centralisticko-atomistickog ustava, koji zna sarno za ddavu, na jednoj, i individuu-gradanina, na drugoj strani, zavede organsko uredenje drfave na principu nacionalne aUlonomije. avo organsko uredenje maze se izvesti na dva naCina. Na osnovu lerilorija/nog principa: valja razgraniciti oblasti prema nacijama koje u tim oblastima zive, tako da se svaka nacija u svojoj

oblasti sarna brine za sve poslove opste nacionalne prirode. Ddava otpravlja
sarno one poslove koji su zajednicki svima nacijama. Nacija bi u ovom slucaju bila jedno terilorija/no le/o. IIi na osnovu persona/nog principa: drzava smatra

svaku naciju kao zajednicu licnosti, ne dajuCi joj iskljucivu vladavinu u jednoj odredenoj oblasti. Na primer, svi Nemci u Austro-Ugarskoj, rna u kom kraju ddave ziveli, obrazuju jednu pravnu celinu, neku vrstu nacionalne zadruge. ani se sami brinu 0 svojim nacionalno-kulturnim zadacima, recirno preko naroCito izabranog Nacionalnog saveta, koji bi se, sa odgovarajuCim organima u celoj zemlji, starao 0 podizanju skola, pozorista, muzeja, 0 pravnoj pomoCi pri sudovima drugoga jezika, itd. Nacionalni savet bi imao pravo da, u cilju pokrica svih troskova, razrezuje na sve clanove nacije izvesne poreze. Centralisticko-atomisticki ustav u rnnogonacionalnoj ddavi znaCi uvek hegemoniju jedne iii vise nacija nad ostalim; on neminovno izaziva nacionalne barbe, grupisanje stanovnistva po nacionalnim partijama i borbu u parlamentu oko deobe ddavne vlasti. Pri centralisticko-atornistickorn uredenju ddave nema ni za jednu naciju drugog nacina za zadovoljenje njenih kulturnih potreba osim borbe za ddavnu vlast. Ali je u Austro-Ugarskoj bilo jos nesto gore. Ustav je pozna tim dualizmom i reakcionarnim izbornim pravom svu ddavnu vlast dao Nemcima i Madarima. Na taj nacin apsurdnost centralisticko-atomistickog ustava dostize kulminaciju: on po svome bieu nagoni sve potistene nacije na borbu za drfavnu viast, a istovremeno ih unapred iskljucuje iz ddavne vlasti! I taj apsurdum je upravo i dao nacionalnim borbarna u Austriji onaj zestoki i ogorceni karakter: on je izazvao onu nepomirljivu mdnju prema ddavi i zivu zelju za njenim raspadorn. Nacionalne borbe su odista rastrzale drfavni organizam Austro-Ugarske monarhije: one su paralisale ne sarno ddavni fivot nego i kulturni razvitak svih nacija. Svaka nacija je dovoljno jaka da ornete i najmanji napredak svome nacionalnom protivniku. Ali to znaci u isto vreme da je svima nacijama zatvoren put ka kulturnom napretku. ukoliko je on vezan za ddavnu pomoe. Nacije su htele da osvoje ddavnu vlast, a dozivele su najsramniju nerooe: nijedna nacija ne moze vise podiCi ni jedan univerzitet, ni jednu srednju skolu bez milostive dozvole nacionalnog protivnika ... 2 Bujica nacionalnih borbi zahvatila je neizbeino i dobar dec radnicke klase svih nacija . U klasicnoj zemlji nacionalnih borbi, u Ceskoj, dolazilo je vise puta i na politickom i na sindikalnom polju do otvorene bratoubilacke borbe izmedu ceskih i nemackih radnika. U momentima je nacionalisticka psihoza bila toliko jaka da i organizovano socijaldemokratsko radnistvo nije moglo potpuno odoleti duhu vremena.3 Svaka nacija nemocna, jer ostali narodi ne trpe da dri.ava njenu volju ispuni; sve klase nemoene, jer uzajamna borba nacija lomi njihovu snagu; politicka vlast potpuno predata u ruke birokratije koja je isto tako nemoena, jer je zakonodavna masina ukocena - to je slika Austrije ... 4 Kostatujuci da je to be171

zizlazno stanje rezultat centralisticko-atomistickog uredenja drzave. Renner i Bauer traze da se odnosi izmedu nacija u ddavi urede tako da se svakoj naciji osigura mogucnost kulturnog razvitka i radnicima svake nacije ucesce u nacionalnoj kulturi . .. Ustav koji svakoj naciji daje snage da svoju kulturu razvija; ustav koji nijednu naciju ne nagoni da ovu snagu osvaja i oddava tek u borbi za ddavnu vlast; ustav koji ne zasniva snagu nijedne nacije na vladavini manjine nad vecinom - to su nacionalno-politicki zahtevi proletarijata .. 5 Te zahteve ne moze da ispuni centralisticko-atomisticki ustav. koji je u svetu suprotan proleterskorn idealu; zato proletarijat ustaje svorn snagom protiv centralisticko-atornistickog ustava i zahteva organsko uredenje odnosa nacija prema ddavi: svaka nacija treba svojom sopstvenom snagom da podrniruje svoje nacionalno-kulturne potrebe; ddava se organicava sarno na cuvanje nacionalno indiferentnih, svirna nacijama zajednickih interesa. Na taj naein nacionalna autonomija. samoopredeljenje nacija, postaje neophodno ustavni program radnicke klase svih nacija u mnogonacionalnoj ddavi.6 Bauer shvata citavu borbu radnicke klase kao borbu za samoopredeljenje, za autonomiju. Po njemu je samoopredeljenje naroda, autonornija, smisao sve demokratije .)Autonomija je smisao sve proleterske borbe. Autonomija je smisao socijalistiekog naeina proizvodnje, smisao demokratije. I autonomija u uzem smislu. kao samouprava, znaCi za proletarijat sredstvo i osIonac za osvajanje vlasti. 7 Ideja nacianalne autanamije asvaja sve vise partijske kruge austrijske sacijaldemokratije i ona, najzad, 1899. godine na kongresu u Brtinnu formulise svoje programatsko glediste nacionalnog pitanja, po kome se zahteva da se Austrija preobrazi u demokratsku saveznu driavu nacija, u kojoj bi se svakoj naciji pravna asigurala puna samoapredeljenje. lstieuci da je nacionalna autonomija u okviru kapitalistiekog drustva sarno jedan karak na putu ka anarn punam samoopredeljenju nacija, kaje ce biti maguce tek na cvrstaj padlozi socijalistickag naCina proizvodnje. Bauer veli: .. Nacionalna autonomija nije program koji su izmislili mudri Ijudi da spasu driavu iz njene nevolje, nego je to zahtev koji proletarijat u mnogonacionalnoj ddavi nuzna istice, zahtev kaji praistice iz potrebe njegove ekanomske i politicke barbe, iz njegove ideje 0 odnasu izmedu kulture i rada. Nacionalna autonomija je nuzni cilj proleterske klasne borbe, jer je ona nuzno sredstvo njegove klasne politike, koja je ujedno i njegova naroCita nacionalna politika - ona evo/ucionislii'ko-naciona/na polilika, Ciji je poslednji cilj da od citavog naroda napravi naciju ... ! Svaka nacija kao takva treba da bude aktivni faktor driavnog zivota; zato ana treba da postane pravna licriost, bilo na osnovu teritorijalnog iii personalnog principa, tj. bilo u obliku jednog teritorijalnog tela iii saveza licnosti. Najprostiji oblik u kome se nacionalna autonomija moze ostvariti jeste konstituisanje nacije kao teritorijalnog tela . Valja razgraniCiti oblasti u kojirna zive pojedine nacije. Svaka nacija se u svajoj oblasti organizuje kao ddava: samostalno se stara 0 svojim kulturnim potrebama i normira uzajamne odnose prema celini svih anih koji u toj oblasti stanuju. Sve nacije Austrije obrazuju jednu saveznu ddavu, koja otpravlja sarno poslove zajednicke svima nacijama i stiti sarno one interese koji su zajednieki svima nacijama. Bauer priznaje da bi sprovodenje nacionalne autonomije na osnovu teritorijalnog principa nesumnjivo ublazilo nacionaln~ borbe. Ali on sumnja da bi to bilo i najpogodnije 172

sredstvo za tu svrhu. Pre svega zato sto je tesko izvesti potpuno nacionalno razgranicenje. Ne sarno da je stanovnistvo raznih nacija u mnogim oblastima tako izukrstano i isprepleteno da ga je tesko razgranieiti, nego se i u homogenim nacionalnim oblastima javljaju sve eeSee i razvijaju sve jace strana naciona/na ostrva (Cesi u Beell, itd.), tako da bi II svima teritorijalno konstituisanim nacijama bilo nacionalnih manjina koje bi bile ostavljene na milost i nemilost nacionalne vecine. Nacionalne manjine bi morale voditi borbu za svoja nacionalno-kulturna prava, pa bi se tako, sarno u manjim razmerama, opet ponavljale iste nacionalne borbe, koje potresaju centralisticko-automisticki uredenu Austriju. Svaka nacija bi, naravno, pomagala svoje manjine u oblastima drugih nacija, tako da bi nacionalni rnir bio u stalnoj opasnosti. I zato sto nacionalno samoopredeJjenje na osnovu teritorijalnog principa izaziva po novo nacionalne borbe, teritorijalni princip, po Baueru, ne zadovoljava zahteve radnicke klase. Nasuprot teritorijalnorn principu za resenje nacionalnog pitanja Bauer istice personalni princip, koji je prvi uveo u diskusiju Renner. 9 Po personalnorn principu nacija se konstituise kao savez licnosti. Svi claoovi jedne nacije, rna u kom kraju ddave ziveli, organizuju se u javno-pravna nacionalna tela, koja sarnostalno upravljaju svim nacionalnim poslovima. U jednoj istoj varosi, na primer, dYe iii vise nacija imale bi, jedna pored druge, svoje nacionalne saveze, koji bi, ne smetajuCi jedan drugom, vodili brigu 0 odgovarajucim nacionalnokuIturnim pitanjima, bas kao sto u istoj varosi katolici, protestanti i Jevreji, na primer, imaju svoje zasebne verske opstine, koje, ne smetajuCi jedna drugoj, podmiruju odgovarajuce verske potrebe. Kao sto se vidi, personalni princip pretpostavlja organizovane nacije. pretpostavlja da je stanovnistvo grupisano po nacijama: na osnovu slobodne izjave svakog punoletnog gradanina, odnosno pripadnistva ovoj iIi onoj naciji izraduje se naciona/ni katastar za celu driavu. Nacionalni katastar predstavlja temelj nacionalne autonomije. Pripadnici iste nacije u opstini, srezu, okrugu, pokrajini, najzad u celoj drzavi, obrazuju javno-pravna tela, koja imaju za zadatak da vode racuna 0 svima kulturnim potrebama dotione nacije: da podizu skoie, biblioteke, razoe prosvetne ustanove, pozorista, muzeje, kao i da osiguraju pravnu pomoc kod svih vlasti onim sunarodnicima kojima zbog neznanja stranog jezika ta pomoc bude potrebna. Ta nacionalna javno-pravna tela imala bi pravo da na sve clanove nacije razrezuju izvesne poreze u cilju podmirivanja troskova. Na taj naCin bi se ostvarila naciona/na autonomija na osnovu 6stog persona/nog principa. 10 Tako bi svaka nacija imala .mogucnosti da se sopstvenim sredstvima stara 0 svom kulturnom razvitku: nijedna nacija ne bi vise morala da i za to vodi borbu za ucesce u ddavnoj vlasti. Driava bi postala neka vrsta saveza nacionalnih kurija. Bauer misli da bi personalni princip iskljucio svako nacionalno ugnjetavanje, ukoliko, razume se, nacionalne manjine uopste mogu bili zaslicene pravnim institucijama. A da bi se nacije osigurale od eventualnih prepada od strane ddave, Renner predlaze da se nacijama poveri i javna uprava. 11 Na taj naCin bi se postiglo to da ddava postane zavisna od nacija: ona nije vise u stanju da unisti nacionalnu samoupravu, jer bi istovremeno unistila i svoju sopstvenu upravu, sebe sarnu. Ako na nacionalnoj samoupravi bude pocivaia i javna uprava, onda ce odnos nacija prema dd3Vi biti takav da se snaga ddave maze isto tako cvrsto asloniti na snagu nacija kao snaga nacija na snagu dd3ve. 173

Renner je ovako zamisljao regulisanje nacionalnih odnosa. Os nova jayne uprave treba da bude samouprava u srezu. Kad je srez nacionalno homogen, onda se njegovo samoupravno telo, koje vrsi i funkciju jayne vlasti, istovremeno stara i 0 nacionalnim potrebama sreskog stanovnistva. Ako srez nije nacionalno homogen, onda njegovo stanovnistvo, bez obzira na nacije, bira jed no opste samoupravno telo, koje uzima na sebe sarno javnu upravu , a istovremeno svaka nacija u srezu, na osnovu nacionalnog katastra , dakle na osnovu personalnog principa , bira svoja nacionalna samoupravna tela, koja bi uzela na sebe sarno brigu 0 kulturnim potrebama svojih sunarodnika u srezu. Ustav, koji bi bio izraden u duhu ovog Rennerovog shvatanja, ucinio bi, po Baueru, kraj nacionalnim borbama, jer bi svima nacijama osigurao pravnu mogucnost da sve svoje nacionalne poslove samostalno svrsavaju. Nacionalne borbe ne bi vise ometale klasnu borbu. Na izborima za samoupravna tela, koja ce otpravljati nacionalno indiferentne poslove, stanovnistvo se nece grupisati po nacijama nego po klasama. Klasna borba dobija slobodno polje za svoj razvitak . Tako je Rennerova ideja ustava jedne rnnogonacionalne ddave, koja nacionalnu samoupravu zasniva na demokratskoj ddavnoj upravi i nacionalnim manjinama osigurava pomocu personalnog principa njihova nacionalna prava, najsavrSeniji ohlik nacionalne autonomije, koji je jedino u slanju da potpuno zadovolji kulturne potrebe radnicke klase . Stvarajuci pravne i psiholoske uslove za zajednicku klasnu borbu radnika svih nacija, ovaj ustav sluzi evolucionisticko-nacionalnoj politici radnieke klase i postaje sredstvo za veliki cilj: da nacionalnu kulturu uCini svojinom celoga naroda , da ceo narod ueini nacijom. 12 Ako se obazremo kriticki na Renner-Bauerovu koncepciju prava samoopredeljenja naroda u obliku nacionalne autonornije, moti cemo utvrditi ove cinjenice. Nesumnjivo je da teritorijalno razgranicenje nacija nailazi na velike teskoce i da ga je, po pravilu, nemoguce u potpunosti izvesti. Engles u londonskom Commonwealth (od 31. marta 1866. godine) pise: Nema driave cije se granice podudaraju sa prirodnim granicama nacije, sa granicama nacionalnog jezika. Ima mnogo Ijudi van Francuske "iji je maternji jezik francuski, bas kao sto ivan Nemaeke ima mnogo njih eiji je maternji jezik nemaeki, i tako ce po svoj prilici i ostati. To je prirodna posledica zamrsenog i sporog istorijskog razvitka, koji je Evropa preiivela za poslednjih hiljadu godina. I u mnogonacionalnim driavama nacije su se u toku istorijskog razvitka u mnogim krajevirna odista tako isprepletale da ih je nemoguce teritorijalno potpuno razgraniCiti. Bauer pretpostavlja zato da u teritorijalno razgranicenim nacijama mora uvek dolaziti do sukoba koji ce raspirivati nacionalne borbe i onemogucavati nacionalni mir. I to je glavni razlog zasto on odbacuje kao resenje nacionalnog pitanja teritorijalni i usvaja personalni princip. U stvari, prava nacionalnih manjina, ukoliko su one neizbezne, rnogu se osigurati i u nacionalnirn drZavarna u istoj onoj meri kao i u rnnogonacionalnim. Tu ne postoji nikakva principijelna razlika. Zato prisustvo nacionalnih manjina u nacionalnim drfavama ne mora eo ipso da znaci neizbezne nacionalne borbe, kao sto se boji Bauer. Jer mi pretpostavljamo demokratsku nacionalnu ddavu, bas kao sto Bauer pretpostavlja demokratsku mnogonacionalnu driavu. U tom pogledu, dakle, ne moze biti nikakve razlike. Sem toga, prisustvo nacionalnih manjina u nacionalnim driavama nikako se ne mora smatrati kao neko zlo. Naprotiv. Engels, na primer. u pomenutom clanku veli: Uostalom. nije to malo preimuc174

sIva da razne nacije, koje obrazuju sopstvene ddave, sadrze velikim delom strane elemente, koji sluze kao kopce sa njihovim susedima i variraju inace suvise monotoniju nacionalnog karaktera.(( S druge strane, medutim, vee sarno sastavljanje nacionalnog katastera, koji bi bio podloga nacionalne autonomije na osnovu personalnog principa, ne-

sumnjivo bi dalo povoda mnogobrojnim sukobima, koji bi raspaljivali nacionalne strasti i raspirivali nacionalne borbe. Personalni princip ne sarno sto ne bi uCinio kraj nacionalnim borbama, kao sto to ocekuju Renner i Bauer, nego bi im dao jos nove hrane. Toboznje preimuestvo personalnog principa nad teri-

torijalnim zasnovano je, dakle, na jednoj zabludi.

Ali ni teritorijalni ni personalni princip nacionalne autonomije, onako kako je Renner i Bauer formulisu, ne mogu se uopste primiti kao resenje nacionalnog pitanja, jer Renner-Bauerova naeionalna autonomija negira ana sto je bitno u pravu samoopredeljenja naroda: polilicko samoopredeljenje, suverenosl naeije. Renner-Bauerova naeionalna autonomija obuhvata sarno jednu , i to sporedniju, oblast nacionalnog zivota: kullurni iivol. Zato nacionalno-kullurna aUlonomija ne maze biti resenje naciona/nog pitanja.

Sto je Bauer mogao pasti u jednu tako duboku zabludu, moze se delimicno objasniti njegovom pogresnom koncepcijom
0

sustini nacije uopste. Bauer

gleda, kao sto smo pokazali, sustinu nacije u kulturnoj zajednici. A to shvatanje je upravo u potpunosti izrazeno u personalnom principu, koji naciju smatra kao savez /iinosti sa zajedniikim kulturnim potrebama. Medutim, nacija je nesto vise od toga , kao sto smo imali prilike da vidimo u ranijim odeljcima . Zato ne moze biti ni reCi 0 tome da personalni princip predstavlja neko resenje

nacionalnog pitanja: njegova podloga je i suvise uska da obuhvati sve strane

nacionalnog pitanja. Personalni princip je i suvise tesan okvir za puno pravo

samoopredeljenja naroda. On je jedna apstraktna konstrukcija kojoj se ne mo-

ze

odreci izvesna logicka vrednost, ali ne moze tmati nikakvu prakticnu vred-

nost. Zato i marksisticka teorija i marksisticka praksa odbacuju personalni

pnnclp.

Ook su po Baueru nacije u sustini sarno ideoloske kategorije, dotle se nacije, kao sto smo videli, javljaju u prvom redu kao borbene organizacije burzoazije, osnovane na principu kapitalisticke konkurencije. Kako je konkurencija uopste podloga egzistencije kapitalisticke klase, osnovni uslov kapitalisticke
privrede , to ona postaje osnovni motor nacionalne borbe. I tako, uslovljena ekonomskirn odnosirna kapitalisticke proizvodnje. nacija postaje kao nuzni

produkt kapitalistickog razvitka. SadrZina nacionalnih borbi nije ideoloska nego ekonomske prirode. Kapitalisticke klase, naravno, imaju najpunijeg interesa da prikriju pravu saddinu nacionalnih borbi, pa se zato uvek i trude da tim borbama dadu Cisto ideolosku formu. S te strane, personalni princip bi
uCinio znatne usluge budoaziji, jer bi omogueio jaci ideoloski uticaj bUrZoazije

na proletarijat.
Bauerova koneepcija nacije ne vodi racuna 0 tome, da razvitak kapitalizrna u okviru svake naeije sa klasnim diferenciranjem izaziva i kuiturno , ide-

olosko diferenciranje. U doba razvijenog kapitalizma, u doba dubokih klasnih suprotnosti koje dobijaju izraze u sve ostrijoj klasnoj barbi, i kulturne potrebe radnika su drukcije od kulturnih potreba burZoazije. Sa razvitkom kapitalizma krug zajednickih kulturnih pot reba postaje sve manji. Proletarijat se, u procesu klasne borbe, pod uticajem socijalizma, postepeno oslobada nacionalne, bur175

zoaske ideologije i stvara svoju in~ernacionalnu, proletersku, socijaiisticku ideologiju. Jaz izmedu radnicke i kapitalisticke klase i na tome polju postaje sve dublji: osnovni pogledi na svet postaju sasvim suprotni, pa otuda proisticu i sasvim suprotna shvatanja 0 kulturnim potrebama i kulturnim vrednos tima uopste. Proletarijat, na primer, [rna 0 skolskom pitanju (0 zadatku i uredenju skola, 0 nastavnom programu i vaspitnim metodima) svoje glediste, koje je izradeno u duhu njegovih klasnih interesa i njegove socijalisticke ideologije; burzoazija, medutim, ima svoju skolsku politiku, koja odgovara njenim klasnim interesima i njenoj kapitalistickoj ideologiji. Burioazija ne gleda , poput Bauera , u skoli sarno jednu kulturnu vrednost. nego pre svega jedno od sredstava svoje klasne vladavine. Skolsko pitanje nije, prema tome, nikakvo kulturno pitanje, nego klasno. socijalno pitanje, pitanje odnosa snaga, vlasti. Klasna borba se protde i na kulturno polje; ona zahvata sve oblasti zivota, povlaceCi sve dublju brazdu izmedu dva sveta: proletarijata i burzoazije. Nacionalno-kulturna autonomija ima tu rdavu stranu sto stvara iluzije da se izvesna "kulturna pitanja, kao na primer skolsko pitanje, itd., mogu resiti i na drugi nacin osim klasnom borbom za osvojenje vlasti. A te iluzije mogu biti vrlo opasne, jer suzavaju i obim i saddinu klasne borbe. U stvari, u klasnom drustvu nema Cisto kulturnih pitanja, koja bi se rnogla izdvojiti iz kompleksa ekonomsko- politickih pitanja kojima je ispunjena moderna klasna borba . Ne u zajednici sa nacionalnom burioazijom, nego u neprekidnoj borbi protiv nje; sarno putem nepomirljive klasne borbe moze proletarijat u kapitalistickom drustvu izvojevati onaj minimum uslova za svoj kulturni razvitak , koji se ogleda ne u ucescu u nacionalnoj kulturi, kako Bauer misli, nego u stepenu klasne svesti, u izgradnji elemenata internacionalne socijalisticke kulture . Po Bauerevoj teoriji, zaostale klase (seljaci [ radnici) postaju clanovi nacije tek kad pocnu uzimati utesca u nacionalnoj kulturi. Za nemackog seljaka iz vremena kad kapitalizam jos nije bio prodro u poljoprivredu Bauer veli: Nemacki seljak ne pripada u osnovi naciji, jer ne ucestvuje u nemackoj kulturnoj zajednici. eei3 Zato Bauer postavlja ovakav zadatak nacionalnoj politici radnicke klase: ~,Planska saradnja u cilju da ceo narod uzme ucesce u nacionalnoj kulturnoj zajednici, da nacionalnom kulturom bude odreden i na taj nacin spojen u jednu nacionalnu zajednicu karaktera.((1 4 Tu politiku, za razliku od burioaske konzervativno-nacionalne politike, Bauer naziva evolucionisticko-nacionalna politika jer ana tezi, )~ne sarno razvitku nacije, nego razvitku citavog naroda u naciju(c . Za Bauerovo shvatanje evolucionisticko-nacionalne politike karakteristiena su ova mesta: ~Kako se proletarijat nuzno bori za kulturna dobra, koja njegov rad stvara i omogucava, to je nuzno dejstvo ove politike da ceo narod uzme ueesca u nacionalnoj kulturnoj zajednici i tek time citav narod postane nacija. 15 Zatim: "BoreCi se za to da svaki sunarodnik primi kulturu nacije j tako postane proizvod, cedo nacije, mi vodimo nacionalnu politiku. 16 Najzad: AIi radnicka klasa zna da ona, rna kako bili veliki uspesi njene borbe, ne moze u kapitalistickom drustvu nikad u potpunosti doci do nacionalne kulture. Tek ce socijalisticko drustvo nacionalnu kulturu uciniti 5vojinom celog naroda i tako ceo narod uCiniti nacijom. Zato je evolucionisticko-nacionalna politika ujedno i socijalisticka polilika.17 Sta Bauer upravo razume pod nacionalnom kulturom. nije dovoljno jasno. Ali je jedno van svake sumnje: on nacionalnu kulturu shvata kao neku apsolutnu vrednost; ona je ideal kome treba teziti , ali koji se moze postici tek u 176

socijalistickom drustvu. Tako bi se, po Baueru, i socijalizam mogao dcfinisati upravo kao borba za nacionalnu kulturu. U stvari, sta je nacionalna kultura? Nacionalna kultura je kultura vladajuce klase, i to ne sarno po obimu nego i po sadriini. Vladajuca klasa daje nacionalnoj kulturi svoje klasno obeleije, svoj klasni iig. Otuda nacionalna kultura ne moze biti uopste nikakav a najmanje socijalisticki ideal radnicke klase. Cilj klasne borbe proletarijata - po ucenju tvoraca naucnog socijalizma - nije osvajanje nacionalne kullure nego osvajanje vlasti i socijalizacija sredstava za proizvodnju; ideal radnicke klase nije nacionalna nego inlernacionalna socijalislicka kullura, ciji se elementi stvaraju u procesu internacionalne klasne borbe, a u potpunosti ce se izgraditi tek na podlozi zajednicke svojine sredstava za proizvodnju , u socijalistickom drustvu. Prema tome, sa gledista marksizma, politika moderne radnicke klase ne moie nikako biIi evolucionisticko-nacionalna nego revolucionarno-internacionalna. Nacionalno-kulturna autonomija zasnovana je jos na jednoj interesantnoj

pretpostavci. Poznato je, da je za stay u nacionalnom pitanju u Austro-Ugarskoj od presudnog uticaja bila procena 0 iivotnoj sposobnosti Austro-Ugarske. Dok su jedni verovali u njen neminovni raspad, drugi su dokazivali njenu Zivotnu sposobnosl. U ovu drugu kategoriju spadaju i Renner i Bauer, autori ideje 0 nacionalno-kulturnoj autonomiji. Vel; sam taj fakt baca cudnu sve!lost na austrijske marksiste. Lenjin i Trocki su, na primer, u tom pitanju bili sasvim drukcijeg misljenja. Ook je i nemacka socijalna demokratija, bas kao i nemacka burioazija, stajala na gledistu da je i radnicka klasa zainteresovana za odrianje Austro-Ugarske, dotle su svi pravi marksisti bili upravo suprotnog gledista: da interesi radnicke klase, interesi drustvenog napretka, zahtevaju raspad Austro-Ugarske. lednom smo vel; pomenuli da je Trocki u pocetku svetskog rata napisao: "Glas istorije nam veli da put ka politickom progresu srednje i jugoistocne Evrope vodi preko rusevina Austro-Ugarske monarhije ... Lenjin istice kao "vrio zdrav sud misljenje, koje je R. Luxemburg izrazila 0 nunutarnjoj fivotnoj nesposobnosti Austrije(' ovirna reCima: "Habzburska rnonarhija nije politicka organizacija jedne burioaske driave, nego sarno jedan slabi sindikat nekoliko klika drustvenih parazita ... Zatim: Likvidiranje Austro-Ugarske je istorijski sarno produienje raspada Turske, pa zato i zahtev istorijskog procesa razvilka. li Ali su Renner i Bauer, kao dobri patrioti, mislili sasvim drukcije. Oni, naraYno, nisu bili slepi za say onaj haos koji je predstavljala Austro-Ugarska, ali ani nisu u njemu gledali simptorne njene fivotne nesposobnosti, nego sarno posledice neregulisanih odnosa medu raznim nacijama. I u cilju regulisanja tih odnosa u okviru monarhije. u cilju slabi/izacije Austro-Ugarske, Renner je i izmislio nacionalno-kullurnu autonomiju. Po misljenju toga ),socijalistickog advokata podunavske monarhije, kako ga Trocki s pravom krsti, nacionalno-kulturna autonomija je ona carobna palica, koja bi uCinila kraj nacionalnim borbama i vaspostavila idealan nacionalni rnir. Tako je Renner mislio da austro-ugarski nacionalni pakao pretvori u neku vrstu nacionalnog raja. Renner nije bio u stanju da prikrije prave pobude kojima se rukovodio pri izmisljanju nacionalno-kulturne autonornije. Da sacuva integritet AustroUgarske, koji je za njega bio neprikosnovena svetinja, on je vapijul;im glasom preklinjao sve nrnerodavne [aktore.( da prihvate i sprovedu nacionalno-kulturnu autonorniju. Sa dubokim uzbudenjem najveceg patriote Renner zavrsuje jedno svoje predavanje bas uoei svetskog rata ovima recima: "Zamasni ustavni
177

cad u cilju stvaranja nacionalne autonomije mora najzad da se uradi! Jer su, prvo, stvari zrele za to i milioni vapiju za resenjem . a drugo , vreme koje nam je iSlOrija jos os/avila za obavljanje log posla pos/alo j e s/rahovi/o kra/ko. I jos jedanput opominjam: Danas lreba raditi, jer ce inace sutra drugi resavati 0 nasoj sudbini! 19 Bauer je. medutim , bio obazriviji. On je mobilisao svu svoju marksisticku energiju da naucno obrazlozi i zivotnu sposobnost Austro-Ugarske i ideju nacionalne autonomije. Tome cilju je posvecen dobar deo vee citirane Bauerove knjige. Mi se na ovom mestu, jer bi nas to daleko odvelo, necemo upustati u blizu analizu Bauerovih ispitivanja. Uostalom, to je danas utoliko manje potrebno, sto je istorija i sllvise svirepo demantovala sve rezuitate toga ispitivanja. Bauer se trudi da svima omili nacionalnu autonomiju, pa veli: ~~Nacional na borba koCi zakonodavni rad, ometa upravu; nevolja ddave postaje nevolja svih klasa, svih nacija; sarno nacionalna autonomija moze povratiti driavi njenu zivotnu sposobnost, osiguravajuCi pravno moe svake nacije. Kako ddava ne moze bez nacionalne autonomije, ova postaje malo-pomalo program svih nacija i svih socijalnih slojeva koji ne mogu bez ddave.((20 Izgubivsi se, povodom analize odnosa izmedu Austrije i Ugarske u najrazlicnijim apstrakcijama, Bauer dokazuje cak i to da ideja nacionalne autonomije "nuzno i neizbezno postaje orude krunel( za spas carevine. 21 Sarno zahvaljujuei nerazumevanju bica imperijalizma i sustine nacionalne borbe. Bauer je mogao napisati: "Kruna ee osloboditi nacije u Ugarskoj , zato sto hoee da zavlada nacijama balka nskog poluostrva; kapitalisti ce se boriti za samoopredeljenje naciia , zato S10 hoee da u svoju eksploatatorsku sferu uvuku narode Balkana.1 122 Steta sto "kruna-- nije slusala ove mudre savete Bauerove: mozda Austrija ne bi tako mizerno zavrsila! Tretirajuci pitanje 0 stabilnosti monarhije, Bauer se Ijuti na sve one koji veruju u njen raspad, jer svi ti "nemaju nikakvu predstavu 0 stvarnoj moCi koja je u ovoj monarhiji jos uvek 0IicenaH.2) Sa "nepristrasnom naucnom objektivnoseu 1 ( Bauer jos jednom zakljucuje: "Austrijski patrioti znaju sredstvo pomotu kojega mogu jedino radi/i na odrzanju monarhije: oni moraju putem nacionalne autonomije da uCine kraj nacionalnim borbama; kad zapomaganje austrijskih nacija ne bude vise prodiralo u inostranstvo, inostrani imperijalizam izgubiee najefikasnije sredstvo da mase sopstvene nacije pridobije za svoju osvajacku politiku. Naciona/na autonomija mora zato nuino postati program svih naClja, k/asa, partija, koje na/aze interesa u odrianju Austrije .(24 Ova iskrena patriotska deklaracija najbolje ilustruje svu "socijalisticku vrednost Bauerove evolucionisticko-nacionalne politike. Ona II isto vreme jasno odaje i poreklo i cilj nacionalno-kulturne autonomije. Bauer nije verovao u raspad Austro-Ugarske, zato sto nije verOVQO u katastro/e, jer ~'polagati nade u raspad ove drzave, znaci voditi neodgovornu politiku katastrofall. 25 Svaki pametan covek mora teziti za tim da se nade forma zajednickog zivota nacija u datom driavnom okviru.26 "Zato najbliii cilj radnika svih nacija u Austriji ne moze biti stvaranje nacionalnih ddava, nego sarno nacionalna autonomija u datom ddavnom okviru . 27 OcekujuCi konacno reSenje ovih pitanja ipak od socijalizma, Bauer misli da se u kapitalistickom drustvu vise ne moze postiCi. Jasno je, medutim , posle svega, da je Bauerovo misljenje bilo zasnovano ne na objektivnom marksistickom posmatranju stvari, nego na subjektivnoj veri u stabilnost Austro-Ugarske monarhije. Za marksi178

ste je, kao sto srno vee naglasili, oduvek bilo van svake surnnje da je Austro -

Ugarska jedna anahronicna driava koja se mora raspasti, jer predstavlja smetnju drustvenom razvitku. U tom smislu raspad Auslro-Ugarske bio je jedna iSlorijska nuinosl. I odista, Austro-Ugarska se raspala prilikom prve veee katastrofe - koje su inace u kapitalistickom drustvu neizbeine - i pored svih .. marksistickih dokaza 0 njenoj zivotnoj sposobnosti i svih pokusaja da joj se, bar u poslednjem casu, injekcijom nacionalne autonomije produzi zivo!. Kao sto se vidi, Renner-Bauerova koncepcija prava samoopredeljenja u
vidu nacionalne autonornije, zasnovana na personalnorn principu, jeste sarno

jedna specific no austrijska konstrukcija, koja sa marksizmom nema niceg zajednickog, i koja, izgleda, nije mogla ni preiiveti Austriju. Negirajuei bitne elemente prava samoopredeljenja naroda, nacionalno-kulturna autonomija ne predstavlja nikakvo resenje nacionalnog pitanja. NegirajuCi polilicko samoopredeljenje i nacionalnu suverenost. princip nacionalno-kulturne autonomije nije progresivan nego reakcionaran, jer on, leieei da odrti ono 1/0 je iSlorijski preiivelo, deluje u suprotnom pravcu druslvenog razvilka. Zato je klasnosvesrii proletarijat odbacio taj princip. Renner-Bauerova koncepcija je, uostalom, van Austrije, naSia pristalica, koliko nam je poznato, jedino u predratnom ruskom jevrejskorn bundu, kao i u izvesnim redovirna ruskih rnenjsevika. 28 Staljin ju je, medutim, u ime ruskih marksista, u vee pomenutom clanku u listu Prosvelenie, definitivno odbacio. Pa je cak i Kautsky ustao protiv nje, polemisuei uopste protiv Bauerove teorije nacije. 29 Na jednoj vee pomenutoj konferenciji (od 7-12. maja 1917. godine) ruski mark sisti vele: ),Partija pro/etarijata od/ulno odbacuje tzl'. 'naciona/no-kulturnu' autonomiju. Ova nacionalno-kulturna autonomija razdvaja radnike koji live na istoj teritoriji i rade cak u islim preduzeeima prema pripadnislvu ovoj iii onoj 'nacionalnoj kulluri', Ij. jaca vezu izmedu radnika i burioaske kullure pojedinih nacija, dok je zadatak socija/ne demokratije upravo u tome da jala internacionalnu ku/turu svetskog proletarijata((. Iako se principijelno nikako ne moie dopustiti da se pravo samoopredeljenja naroda ogranicava neprikosnovenoseu integriteta jedne burioaske driave, kao sto to Cine Renner i Bauer, ipak radnicka klasa dolazi u polozaj kad treba da zauzme jedan odreden stav prema miSljenju nacionalnog pitanja i u okviru jedne burioaske driave. Ruski boljsevici su, na primer, pre rata u ustavnom pitanju, kad je bilo reci 0 unutarnjem uredenju Rusije, isticali kao svoj zahtev oblasnu aulonomiju. Autonomija Poljske, autonomija Finske, Ukrajine, Kavkaza - to su bili boljsevicki zahtevi u pogledu drfavnog uredenja predratne Rusije. Autonomije velikih oblasti, u kojima ee stanovnistvo biti sto je moguee vise nacionalno. homogeno, ali koje ee neizbeino obuhvatiti i nacionalne manjine, a katkad i citave male i jos nerazvijene narode. Po sebi se razume da se za sve nacionalne manjine trali neograniceno pravo upotrebe maternjeg jezika, kao i najpunija sloboda kulturnog razvitka uopste. Nacionalno-kulturnu autonomiju Rusi su odbacili, pored ostaloga jos i zato. sto ona favorizira razvijenije nacije. a otezava u stvari kulturni razvitak malih i zaostalih naroda, kakvih u Rusiji ima naroCito mnogo. Ako bi zaostale nacije - u duhu personalnog principa - bile ostavljene sarno sebi samim, svojoj sopstvenoj krizi, razumljivo je da bi njihov kulturni razvitak bio vrlo spor i surnnjiv. lnteres je radnicke klase, medutim, da se zaostale mase svih nacija sto

179

pre uzdignu na sto visi kulturni nivo, pa zato radnicka klasa mora zahtevati da se u tu svrhu angazuju i sredstva cele dri.ave i sredstva odgovarajuce pokrajinske autonomije. U sastavu jedne prostrane ekonomski. politicki i kulturno naprednije automne oblasti, jedan mali i zaostali narod imao bi, tada, mnogo vise uslova za svoj razvitak nego sto bi imao ako bi potpao pod kulturno tutorstvo svojih reakcionarnih gospodara. Jasno je da bi u ovom slucaju personalni princip sarno pogorsao situaciju. Jer bi se reakcionarni gospodari potrudili da narod odrze sto duze u mraku i neznanju. kako bi svoju fakticku vladavinu osigurali za sto duze vreme. Tako bi se nacionalno-kulturna autonomija od sredstva za ubrzanje kulturnog razvitka naroda - kako su je zamisljali njeni tvorci - preobratila u sredstvo protiv kulturnog razvitka, za oddanje naroda u mraku i neznanju. Najzad. nacionalno-kulturna autonomija zasnovana je jos na jednoj pogreSnoj teorijskoj pretpostavci: u duhu svoje teorije nacija. Bauer tvrdi da se sa razvitkom drustva nacije sve vise i vise diferendraju. pa ce zato nacionalnokulturna autonomija i ubuduce, cak i u socijalitii::kom drustvu, igrati znacajnu ulogu kao najbo!je sredstvo za odrzanje i razvijanje specificnih nacionalnih osobenosti. Ali u toj zabludi bi"e reCi u zasebnom odeljku.
1 Synopticus. Slaal und Nation, Wien 1899; R. Springer, Der Kampf der osterreichischen Nalionen um den Sloat, Wien 1992. (Synopticus in R. Springer sta Rennerjeva psevdonirna.) 2 Bauer, op. cit., 262. J Op. cit., 261. ~ Op. cit., 263. 5 Op. cit., 277. 6 Op. cit., 278. 7 Op. cit., 280. 8 Op. cit., 281. 9 Synopticus, Staat und Nation, Wien 1899. 10 Bauer, op. CiL, 310. II K. Renner, Der Kampf der osterrdchischen Nationen um dem Staat, Wien 1902. 12 Bauer, op. cit., 316. IJ Op. cit., 140. u Op. cit. 139. 15 Op. cit. 16 Op. cit., 143. 17 Op. cit., 142. Ocevidno je da je Bauer ovde napustio teren istorijskog materijalizma i zaplivao u vode nckog nadona/nog idealizma. 18 Lenjin, Protiv teeenija, str. 435. 19 Dr Karl Renner, Die Nation als Rechlsidee Wien 1914, p. 26. 20 Bauer, op. cit., 350. 21 Op. cit., 373. 22 Op. cit., 378-379. 2J Op. cit., 384. Napominjemo da je to napisano 1907. god. 24 Op. cit., 438. 15 Op. cit., 439. 26 Op. cit., 438. 21 Op. cit., 440. l! Tu koncepciju je na kongresu austrijske socijalne dernokratije u Brilnnu, 1899. godine, branio u ime jugoslovenske socijalne demokratije i Etbin Kristan. Zanimljivo je napomenuti da je Renner-Bauerovu politiku, ciji je glavni cilj bio spasavanje Austrije, i usmeno i pismeno pomagao i ondasnji socijalist g. Juraj Demetrovic, danas jedan od najbezobzirnijih reakcionara, kakve je sarno pokojna AustTo-Ugarska mogla da odneguje. 29 Kautsky, Nationalitiit und Internationaliliit, 1908; Kautsky, Die Befreiung der Nationen.

1918.

180

VI. NACIONALNO PITANJE I RUSKA REVOLUClJA. U polemici protiv shvatanja R. Luxemburg 0 pravu samoopredeljenja naroda mi smo vee bacili dovoljno svetlosti na politiku Sovjetske vlade u nacionalnom pitanju, u prvom periodu Ruske revolucije. ProklamajuCi, na dan preuzimanja vlasti, puna pravo samoopredeljenja naroda, tj . pravo na samostalnu driavnu egzistenciju, boljsevici su sarno ostali dosledni svom principijelnom shvatanju nacionalnog pitanja, koje je formulisano jos na Prvom kongresu Ru ske socijaldemokratske partije, 1898. godine. Za marksisticko shvatanje nacionaloog pitanja karakteristicna su cetiri momenta: I 1. ad/ulno odbacivanje svakog prinudavonja, ma u kojoj formi uno bilo, u medusobnim odnosimo pojedinih naroda; 2. priznavanje jednakosli i suverenosti naroda U odredivanju njihove sudbine; 3. saznanje do se trajn; savez naroda moze os/varil; sarno no podlozl dobrovoljne saradnje i dobrovoljnog prislupa u savez; 4. iSlicanje fakla da se oSlvarenje takvog saveza moze potpuna lzvest; samo paste unislenja kapilalislicke vladavine. Ta cetiri momenta predstavljaju srZ nacionalnog programa svake marksisticke proleterske partije. Taj program je, pored ostalih istorijskih potvrda, dobio i najvisu sankciju prve proleterske revolucije. U Deklaraciji prava narodo Rusije, objavljenoj 2. novembra 1917. godine, veli se: ,.Za vreme carizma narodi Rusije sisternatski Sil drazeni jedni protiv drugih. Rezultati takve politike su poznati: pokolj i pogromi na jednoj, ropstvo naroda na drugoj strani. Ta sramna politika se ne sme vise nikad povratiti. Od sada, ona se mora zameniti politikom dobrovoljnoga i casnoga saveza naroda Rusije. U periodu imperijalizma, posle Februarske revolucije, kad je vlast preSia u ruke kadetske burioazije, neprikrivena politika draienja ustupila je mesto politici kukavickog nepoverenja prema narodima Rusije, politici sikana i provokacija prikrivenoj frazama 0 'slobodi' i 'jednakosti' naroda. Rezultati takve politike su poznati: poveeanje nacionainog neprijateljstva, raskid uzajamnog poverenja. Toj nedostojnoj politici lazi i nepoverenja, sikana i provokacija mora se uCiniti kraj. Od sada, ona se mora zameniti otvorenom i posten om politikom, koja vodi punom uzajamnom poverenju naroda Rusije. Sarno se na podlozi takvog poverenja moze stvoriti posten i cvrst savez naroda Rusije. Sarno se na podlozi takvog saveza mogu spojiti radnici i seljaci naroda Rusije u jednu revolucionarnu silu, koja ce biti sposobna da odoli svima napadima sa stranc imperijalisticko-aneksionisticke burZoazije. Kongres Sovjeta je u mesecu julu ove godine proklamovao pravo naroda Rusije na slobodno samoopredeljenje. Drugi kongres Sovjeta u oktobru ove godine' potvrdio je odlucnije i odredenije to nezastarivo pravo naroda Rusije. IspunjavajuCi volju tih kongresa, Sovjet narodnih komesara odluCio je da kao osnovu za svoju politiku u nacionalnom pitanju postavi ova nacela:
I. lednakoSI i suverenost naroda Rusije;

2. Pravo naroda Rusije na slobodno samoopredeljenje do olcepljenja i obrazovanja samostalne driave;

3. Ukidanje svih nacionalnih i nacionalno-verskih privilegija i ogranil!enja; 4. Siobodan razvilak nacionolnih manjina i elnografskih grupa koje live no
teritoriji Rusije .(2

181

Isticuei, u prvim danima Revolucije , sarno opsta nacela Federacije Sovjetskih Republika kao najzgodniju platformu za stvaranje jedne nove zajednice svih naroda bivse caristicke Rusije, boljsevici su ostavili svima narodima neograniceno pravo da se slobodno opredele: hoee Ii uzeti ucesea u toj zajednici iii ne. U sovjetskorn Ustavu nisu predvidene nikakve norrne u medusobnim odnosima pojedinih nacionalnih republika koje bi us Ie u sastav Ruske Socijalisticke Federativne Sovjetske Republike (RSFSR). To namerno nije uCinjeno stoga, sto je unapred bilo jasno da sve stare administrativno- pravne formule nisu u stanju da rese taj problem, jer novo vrerne zahteva nove forme , koje ce sarno novi zivot u toku vremena maei izgraditi. I tako je odista i bilo. Zivot je stvorio nov tip sovjetske autonomije. koja se odlikuje izvanrednom elastic noscu, tako da je bila u stanju da principijelno i prakticno resi komplikovani problem drzavne zajednice na jednoj ogromnoj teritoriji, i pored neizmernih teskoca koje sasvim prirodno proisticu iz cudnog sarenila narodii, koji su se nalazili na svim mogucim stupnjevima ekonomskog, politickog, socijalnog i kulturnog razvitka. Sovjetska autonomija predstavlja citavu skalu uzajamnih odnosa pocevsi od uske administrativne autonomije pa do - konfederacije. U caristickoj Rusiji vladajuca nacija bili su, kao sto je poznato, Velikorusi . Svi ostali narodi bili su potpuno obespravljeni, potisteni i ugnjeteni, tako da je stara Rusija s pravom nazvana tamnica naroda , a u njoj bilo nabrojano 142 koje veCih iIi manjih naroda iIi etnografskih grupa. U duhu svoje imperijalisticke politike caristicka Rusija je sve granicne oblasti, koje su bile naseljene najrazlicnijim narodima, tretirala kao kolonije, ciji se zadatak sastojao iskljucivo u tome, da liferuje sirovine za industrijski razvitak centralne Rusije . Takva politika onemogucavala je ekonomski i kulturni razvitak perifernih delova Rusije i jos vise pojacavala ekonomsku i kulturnu nejednakost koja je, uslovljena raznolikom istorijom pojedinih naroda, i inace bila velika medu narodima Rusije. Ruska revolucija je, proklamajuci pravnu jednakost svih naroda na teritoriji Rusije ucinila jed nom zasvagda kraj nacionalnom ugnjetvanju u Rusiji . I to je, nesumnjivo, jedna od najveCih tekovina Ruske revolucije. Ruska revolucija je ozivela mnoge nacije, koje je carizam bio umrtvia, i stvorila sve potrebne uslo ve da se i najzaostaliji narodi postepeno uzdignu na visinu nacije. Ali sa proklamovanjem pravne jednakosti naroda nacionalno pitanje nije bilo jos reseno: na taj naCin je stvoren sarno prvi uslov za njegovo resenje. Mi smo po menu Ii da je evropski imperijalizam pokusao da probudeni nacionalizam perifernih naroda Rusije iskoristi u kontrarevolucionarne svrhe, pa smo videli da mu je pokatkad i polazilo za rukom .. Periferne nacionalne republike, cim su se oslobodile ruskog imperijalizma, posta Ie su mamac za evropske velike sile, koje su se upinjale iz sve snage da od njih nap rave svoja oruda za borbu protiv Ruske revolucije. Evropski imperijalizam je hteo posto- poto da novostvorene nacionalne republike pretvori u operacionu bazu za kontrarevolucionarne pohode protiv Sovjetske Rusije. Ali su svi ti pla novi, kao sto znamo, uglavnom usujeceni, zahvaljujuci , u prvom redu. ispravnom i odlucnom drzanju boljsevicke vlade: jer su se radnici i seljaci svih nacionalnih republika, koji su se prvi put u istoriji osetili kao samostalni nacionalni faktor , herojski borili zajedno sa ruskim radnicirna i seljacirna za svoju punu nacionalnu nezavisnost, protiv svih irnperijalistickih navala. Oni su prozreli reakcionarnc narnere i evropskog irnperijalizma i svoje nacionalne bUrZoazije, pa su sarno u

182

sto tesnjem savezu sa ruskim proletarijatom, sa Sovjetskom Rusijom, gledali jcdinu pouzdanu garantiju za istinsku nezavisnost svojih nacionalnih rcpublika. I to neograoiceno poverenjc. kojc su radoe mase svih naroda u Rusiji imale

u boljsevike, bilo je jedan od najvaznijih momenata koji je omoguCio boljsevicku pobedu nad Kolcakom i Denjikinom, Judenicem i Vrangelom. Tako je ispravna nacionalna politika boljsevika u najveeoj meri doprinela trijumfu Ruske revolucije nad svima njenim i spoljnim i unutarnjim neprijateljima.

Dok je nacionalnim republikama visila nad glavom akutna imperijalisticka opasnost, dok su na svetovnom redu bile intervencije i gradanski rat, dotle
je odnos nacionalnih republika prema centru revolucionarne Rusije bio uglavnom izrazen u obliku yojnog saveza. Kad su svi oruzani pohodi protiv Sovjet-

ske Rusije definitivno propali, Iikvidirani, i kad se pitanje sto brie ekonomske obnove postavilo kao zivotno pitanje Ruske revolucije, kao uslov njenog daljeg
opstanka - osetila se potreba da se vojni savez, iskovan i isproban u vatri najteze revolucionarne borbe, dopuni sto tesnjim ekonomskim savezom. TeSkoce,

koje su na ekonomskom polju ocekivale radnike i seljake svih naroda Rusije , nisu bile nimalo manjc od onih koje je valjalo savladati na bojnom polju. Vasposta viti produktivne snage koje su dugogodisnjim ratom i blokadom bile satrvene - to je bio problem pred kojim su se nasli radnici i seljaci Rusije, Cim su vojne operacije prestale. Resenje problema je bilo postalo neodlozno, a mnogobrojna neophodna sredstva za to resenje su nedostajala. I zato se tome resenju moglo priCi sarno uz nove napore i nove zrtve, koje je najvisi interes Revo-

lucije nemilosrdno zahtevao od svoje dece. Ali radnici i seljaci Rusije, oceliceni i prekaljeni u zajednickim borbama protiv citavog sveta moenih neprijatelja, nisu klonuli ni pred brdima od tdkoca koja su stala na putu ekonomske obnove Rusije: oni nisu prezali ni od naj-

vecih i najtefih htava kad su u pitanju tekovine Revolucije. Nova ekonomska politika ("Nep") bila je platforma koja je, u novoj etapi revolucije, s pocetka 1921. godine, omoguCila najintenzivniju saradnju radnickih i seljackih masa na polju ekonomske obnove Rusije. Lenjinov genij je bio i ovoga puta taj koji je
blagovremeno ukazao na put nove ekonomske politike kao na jedini izlaz iz

teske ekonomske situacije u kojoj se Rusija nalazila: taj put, osiguravajuci i ucvrscujuci savez radnika i seljaka, koji je os nova sovjetske vladavine, stvorio je sve potrebne us love za najbriu obnovu celokupnog privrednog zivota. I pozitivni rezultati nisu izostali: iako sporo, Rusija se stalno ekonomski oporavlja, snazi i uzdize: privredni zivot, koji crpe svoju snagu iz neizcrpnih prirodnih

bogatstava ogromne Rusije, budi se i pokazuje sve lOake poleta. Sovjetska Rusija je na putu da i na ekonomskom polju odnese pobedu, koja neee biti manja od one kojom se proslavila na bojnom polju. Kako se pitanje odnosa Sovjetske vlade prema ralOim narodima Rusije u
osnovj svodi na pitanje odnosa proletarijata prema seljacima, to je sa resenjem ovog drugog pitanja u osnovi reseno i ana prvo . Tako je nova ekonomska politika stvorila potrebnu bazu da se vojni savez nacionalnih republika prosiri i u

ekonomski savez. Nova ekonomska politika, u kojoj su neprijatelji Sovjetskc vlade gledali prvi korak na putu kapitulacije pred kapitalizmom, pokazala se u stvari kao mocan faktor snazenja i ucvrscivanja sovjetske vlasti. Najzad je, u procesu zajednicke borbe na bojnom i ekonomskom polju , sazrela i ideja 0 vojnom, ekonomskom i politickom savezu nacionalnih republika, koja, krajem 1922. godine, odbija izraza u stvaranju Saveza Socijalislii'183

kih Sovjetskih Republika (SSSR). I to je poslednja ctapa u razvi tku oblika uzajam nih odnosa raznih naroda u revolucionarnoj Rusiji. U pravcu stvaranja jos tesnjeg saveza medu narodima Rusije delovali su uglavnom ovi faktori :3 I. ekonomska saradnja koja je neophodna za obnovu opsteg privrednog zivota Rusije, i koja je sve vise priblizavala narode jedne drugima ; 2. priroda sovjetske vlasti koja, poCivajuci na solidarnosti interesa radnih masa svi h nacionalnih republika, spaja sve te masc u jednu veliku prijatcijsku porodicu i 3. spa ljna imperijaiisticka opasnost, prema kojoj je neophodan veliki jedinstve ni fro nt svi h naroda Rusije. Savez Socijalislickih Savjetskih Rcpublik a predslavlja j ednu mnogonaciooalnu sovjetsku driavu , koja je organizovana no pod/azi !laciona/lle ravnopravnosli i dohrovoljnog opredeljenja svih nactja kaje ulaze U /ljen sastav. Savez Socijalistickih Sovjctskih Republika, koji znaci jednu novu formu zajednickog zivota raznih naroda, novu farmu njihove dobrovo/jne saradnje u jednoj unitarno-saveznoj ddavi , predstavlja prvi pokusaj proletarijata za regulisanje internacionalnih odnosa nezavisnih zemalja, i prvi korak na putu stvaranja buduce Sovjetske Republike Rada. Vrhovni organi Saveza izgradice se taka da budu na visini ne sarno opstih potreba svih nacija u Savezu , nego i specijalnih potreba svake nacije ponaosob. U tome cilju, pored centralnih organa Saveza, koji predstavljaju radne mase citavog saveza bez obzira na njegov nacionalni sastay, stvorice se i jedan specija/ni organ koji ce zastupati nacije na pod/ozi ravnopravnosti. Prilikom sprovodenja u fivot nacionalnog programa Ru ske revolucije, na ilazio se i jos se nailazi na izvesne smetnje, koje je caristicka perioda nacionalnog ugnjetavanja ostavila Revoluciji u naslede , i koje se jednim potezom nisu mogle i ne mogu savladati. Celokupno dosadasnje iskustvo u tome pogledu rezimirano je u tezama 0 nacionalnom pitanju donetim na posJednjem kongresu RKP. Tradicija velikoruskog sovinizma, kao posledica ranijeg privilegovanog polozaja koji su Velikorusi imali u caristickoj Rusiji , zivi jos u glavama dobrog dela velikoruskih radnih masa. l a ko je revolucija , proklamajuCi jednakos t svih nacija na teritoriji Rusije, podse kla koren velikoruskom sovinizmu, vekovna tradicija deluje i dalje kao jedna mocna sila, koja ce se, i uz najvece napore, te k u jed nom duzem periodu vremena moti definitivno unistiti . Boljse vici cine sve da se taj period sto je rnoguce vise skrati, jer borbu protiv velikoruskog sovinizma , koji je sa novom ekonomskom politikom dobio novog poleta, smatraju kao jedan od svojih prvih aktuelnih zadataka. Druga teSkoca, koju je carizam ostavio Revoluciji u naslede, jeste vrlo velika ekonomska i kulturna nejednakost medu raznirn narodima Rusije. Svojom imperijalistickom politikom carizam je medu narodima Rusije stvorio ambis faklicke nejednakosti, koji se nije mogao i ne moze premostiti nikakvim prokiamovanjem pravne jednakosti. Ima naroda u Rusiji, koji se nalaze na najniiem stupnju ekonomskog razvi tka, kod kojih nema jos ni traga od moder nog kapitalizma i proletarijata: i sasvim je razumljivo da tako ekonomski i kulturno zaostali narodi nisu uopste bili u stanju da iskoriste revolucionarnu formulu pravne jednakosti naroda. IS10 tako je jasno da se ovako zaostali narodi bez obilate pomoCi sa strane nece mati sami uzdici na visinu naprednih i razvijenih nacija. Ru ski proietarijat je zato slavio sebi u zadatak da zaostalim narodima Saveza osigura svestranu i trajnu pomoe, koja ce im omoguciti bdi ekonomski i kulturni razvita k. Pomaganjem
184

zaostalih naroda ruski proletarijat stvara osnove za bratsku saradnju medu narodima i postavlja Savez na sve cvrscu i trajniju podlogu. Zato je borba za unistenje fakticke nejednakosti medu narodima, borba za uzdizanje kulturnog i

ekonomskog nivoa zaostalih naroda jedan od najvaznijih zadataka Sovjetske vlade. Najzad, i nacionalizam pojedinih republika javlja se kao smetnja unifikaciji. Neruski narodi su za vreme carizma i suvise dugo bili ugnjetavani, da bi se mogli tako brzo osloboditi osecaja nacionalne ffidnje prema ranije povlascenim Velikorusima. Zaostaci ovog nacionalizma dobijaju prakticnog izraza u izvesnoj dozi nepoverenja ranije ugnjetavanih naroda prema svima merama koje dolaze od strane Rusa uopste. Sem toga, nova ekonomska politika, razvijajuci ekonomski i kulturno sitnu bUrZoaziju i u varosi i na selu, stvara us love za pojavu nacionalizma koji se obicno manifestuje u obliku oacionalistickih sit-

noburZoaskih partija. Sa ozivljavanjem trgovine i kapitalizma budi se neminovno nacionalizam u svima krajevima: i u Burdijanskoj, i u Azerbejdzanu. i u Buhari, i u Turkestanu. Pojava nacionalizma je naroCito opasna u republikama u kojima .live vise raznih naroda, jer on preti, ako se oe bi preduzele efikasne

protivmere, da poneke od tih republika pretvori u popriste nacionalnih borbi .

Prvi simptomi te pojave mogli su se vec naslutiti u izvesnim krajevima, pa su se osetili cak i u odnosu komunista jacih nacija prema komunistima slabijih nacija. Boljsevici su obratili najozbiljniju painju na ovu pojavu, jer ona sprecava

oslobodenje proletarijata od duhovnog uticaja nacionalne burzoazije i otdava

ujedinjenje proletarijata raznih nacija u jednu internacionalnu organizaciju .

Ukoliko je uslovljen tradicionalnim nepoverenjem prema Velikorusima, utoliko on ima, dakle, de!anzivni karakter, nacionalizam mladih republika moze se

najlakse suzbijati aktivnom borbom protiv ostataka velikoruskog sovinizma: i to je prvo sto boljsevici rade. Ali to nije dovoljno: potrebna je i direktna borba
protiv nacionalizma, ukoliko se on okrece protiv slabijih nacionalnih grupa u izvesnim republikama. Zato i borba protiv zaostataka tog agresivnog naciona-

lizma a narobto protiv njegovih sovinistickih oblika, predstavlja takode jedan od najaktuelnijih zadataka boljsevicke Rusije. Pravilno rdenje nacionalnog pitanja u Rusiji, ukoliko se ono komplikuje novom ekonomskom politikom, od prvoklasnog je zllacaja ne sarno za Rusku
revoluciju, nego i za internacionalni proletarijat uopste. Boljsevici su zato tome pitanju obratili najvecu painju. Oni su sasvim pravilno shvatili da u os no vi ima sarno jedan put da se nacionalizam mladih naroda ne izmetne u polugu sit-

noburZoaskih pokreta protiv diktature proletarijata, a taj je: da Sovjelska vlada ina delu pokaze da narodne mase u svima republikama ne moraju pribegavati sitnoburzoaskim nacionalistickim pokretima za zadovo/jenje svojih nacionalnih potreba, jer je Sovjetska vlada u stanju da im osigura sve us/ove za najpuniji nacionalni razvilak. Stvaranje Saveza Socijalistickih Sovjetskih Republika pruza boljsevicima priliku da nadu formu u kojoj ce se u potpunosti izaci u susret nacionalnim interesima najsirih radnih masa i najrnanjih naroda, koji su u savezu sa ruskim proletarijatom. Internacionalni znacaj pravilnog resenja nacionalnog pitanja u proleterskoj Rusiji istaknut je vrlo plasticno ovim Radekovim recima: >der. pokazati primerom da je diktatura proletarijata poluga za nacionalno oslobodenje malih naroda, znab podmetnuti dinamit pod imperijalistieke svetske sile, koje ugnjetavaju stotine miliona ljudi najrazlicnijih narodnosti.cc 4 I Staljin vrlo tacno postavlja alternativu: nIli cerna nacionalno pitanje u

185

okviru Saveza j u praksi resiti ispravno, tako da ceo Istok uvidi da je nas Savez predstraZa Cijim se tragom mora poCi, sto ce znaCiti pocetak kraha svetskog irnperijalizma - iii cerna napraviti kakvu gresku , proigrati poverenje potistenih naroda u proletarijat Rusije. sto ce znaciti dobit za irnperijalizam ... 5 Otuda je sasvim razumljivo sto su boljsevici reseni da sa najvecom obazrivoscu pristupe izgradnji celokupnog drzavnog aparata novostvorenog Saveza. Burzoazija, pa i jedan deo sovjetskih Cinovnika, pokazuju sklonost da u novom Savezu ne gledaju one sto je on u stvari: savez ravnopravnih ddavnih jedinica, koji je pozvan da osigura slobodni razvitak svih nacionalnih republika, nego pokusavaju da Savez predstave kao korak na putu likvidacije nacionalnih republika, kao poeetak stvaranja takozvane njedinstvene nedeljive drfave. Boljsevici ustaju najodlucnije protiv takog izopacavanja. zigosuCi ga kao antiproletersko i reakcionarno i naglasujuci napsolutnu potrebu egzistencije i daljeg razvitka nacionalnih republika. Stvaranje jedinstvenog Saveza Socijalistickih Sovjetskih Republika nema niceg zajednickog sa drzavnim centralizmom kako se on obicno shvata, jer svaka nacionalna republika, koja dobrovoljno stupa u Savez, zadriava pravo i da istupi iz saveza . Na taj nacin je svakoj nacionalnoj republici osiguran bitni elemenat n)ene nezavisnosti. Prakticna izgradnja Saveza vrsice se u duhu ovih direktiva: 1. da se pri stvaranju eentralnih organa Saveza osigura jednakost u pogledu prava i duznosti pojedinih republika, kako u njihovim medusobnim odnosima tako i u njihovim odnosima prema centralnoj vladi Saveza; 2. da se u sistemu vrhovnih organa Saveza stvori jedan speeijalan organ koji ce, na podlozi jednakosti, predstavljati sve nacionalne republike i nacionaloe provineije, i u kome ce po mogucstvu biti zastupljeni svi narodi koji u ovim republikama zive; 3. da izvrsni orgaoi Saveza budu postavljeni na takvu osnovu, koja osigurava stvarno ucesce predstavnika pojedinih republika i vodi raeuna 0 nevoljarna i potrebama svih naroda koji su clanovi Saveza; 4. da se republikama zagarantuje dovoljno siroka finansijska i narocito budzetska kompetencija. koja ce omoguciti sopstvenu ddavno-administrativou, kulturnu i ekonomsku inicijativu; 5. da organi nacionalnih republika i provincija budu sastavljeni poglavito iz liea koja poznaju jezik, obicaje. naCin zivota i navike doticnih naroda; 6. da se donesu specijalni zakoni koji osiguravaju upotrebu maternjeg jezika prema svima drZavnim organima i svima vlastima, zakoni ko)i ce sa revolucionarnom strogoscu kain)avati svakog onog ko)i povredi nacionalna prava, a narolito prava nacionalnih man)ina; 7. da se pojaca vaspitni rad u Crvenoj vojsci u duhu razvijanja ideja bratstva i solidarnosti svih naroda Saveza i da se preduzmu praktiene mere za organizovanje nacionalnih vojnickih odreda zajedno sa svima merama koje su potrebne za osiguranje pune samoodbrambene sposobnosti Republike. Tako izgradeni Savez predstavljace odista najlepsu formu bratske saradnje svih naroda na velikom delu definitivnog oslobodenja iz kapitalistickog ropstva. Jedno je nesumnjivo, sto boljsevici narocito podvlace: dok je kapital na vlasti i dok sitna bUrZoazija i, naroeito, seijaci, puni nacionaiistiekih predrasuda, budu isli sa kapitalistima, dotle su nacionalne borbe uopste neizbeine. Medutim , kad seljaci i ostali sitnoburZoaski slojevi podu sa proletarijatom, tj. kad diktatura proletarijata bude osigurana, onda se moze smatrati, da su osigurani

186

i nacionalni mir i nacionalna sloboda. Zato je diktatura proletarijata u obliku

sovjetske vlasti upravo ana baza na kojoj se jedino moze osigurati trajna bratska saradnja svih naroda u jednoj saveznoj dd3Vi. Ruska revolucija je na putu da to oCigledno. zivim primerom, pokaze celom svetu, a narocito potistenim

kolonijalnim i polukolonijalnim narodima i to ce nesumnjivo biti i ostati jedna od najvelicanstvenijih istorijskih tekovina.
! l

Vidi Staljinov referat na XII kongrcsu RKP. Politiko Sovetskoj "'ost; po nociona/nom voprosu {/917-1920} , 1920, str. 6-7. Vidi pomenuti Staljinov rderat.
Inprecorr , No. 18.

~
S

Referat na XII kongresu RKP(b), 23 . april 1923 . g.

VII. NACIONALNO PITANJE I SOCIJALIZAM.

Raznolika shvatanja 0 bicu nacije dovela su, sasvim prirodno, i do raznolikih zakljucaka 0 buducnosti nacije i njenoj ulozi u socijalistickom drustvu.
Bauer je, kao sto sma videii, postavio problem nacije na jednu vrlo siroku

osnoyu i u tome je, upravo, osnovna slabost njegove teorije. Citavu nemacku
istoriju, na primer, od Pragermana pa naovamo, Bauer posmatra kao niz uza-

stopnih transformacija, pri kojima uvek kao nesta primerno ostaje nacija: nacija se taka , u raznim istorijskim periodima, javlja u raznim oblieima , sa raznim karakterima, ali pri svim tim metamorfozama ostaje nacija. Za Bauera je, kao sto smo vee jed nom naveli, nacija ..jedan nikad nedovrSeni produkl jednog neprekidnog procesQ.i Za Bauera je, prema tome, naeija nesto veeito, apsolutno:

ona je bila i u doba prvobitnog komunizma, pa ce ostati i u socijalistickom

drustvu. Nasuprot tome shvatanju, mi smo, u duhu marksistieke teorije, naciju de-

finisali kao istorijsku kategoriju jedne odredene epohe u razvitku kapitalistickog drustva. Otuda je razumljivo sto ce se nase glediste 0 buducnosti nacije iz osnova razlikovati od Bauerovog. U polemici protiv Beuerovog shvatanja,
Pannekoek pise, u vee ranije pomenutoj raspravi: ).Za Bauera je nacija trajni

fundamentalni elemenat covecanstva; njegova leorija je posmalranje lilave ljudske iSlorije pod uglom nacionalnoga. Privredni oblici se menjaju, klase postaju i
propadaju , ali su sve to sarno promene nacije u okviru nacije. Nacija ostaje ono primarno eemu klase i njeDe promene daju sarno promenljivu saddinu. 2

Za karakteristiku Bauerovog miSljenja

perspektivama nacije u socijali-

stiekom drustvu naveseemo ove stavove: .. Uticanje na nacionalni karakter , odredivanje promena ovog karaktera uzima drustvo na sebe, buduea istorija

naroda postaje proizvod njegove svesne volje. Tako ce nacija buducnosti moci ono sto nacija u drustvu proizvodnje espapa nikad ne moze: da sarna sebe vaspitava, da sarna svoju sudbinu kuje, da buduce promene svoga karaktera sarna
svesno odreduje. Tek socijalizam daje naciji punu autonomiju, pravo sarno-

opredeljenja, otriuCi je od dejstva njoj nepoznatih i od njenog uticaja nezavisnih sita.ll) Zatim: ))Fakt da socijalizam naciju eini autonomnom, njenu sudbinu

187

proizvodom njene sopstvene svesne volje, prouzrukuje sve vece diferendranje nacija u socijalistickom drustvu, sve ostrije izrafavanje njihovih osobenosti, sve

ostrijeg razlikovanja njihovih medusobnih karaktera. Pa onda: .. Autonomija

nacionalne kulturne zajednice u socijalizmu znaCi nuzno, uprkos izjednacavanju malerijalnih kullurnih sadriaja, ipak sve veie diferenciranje duhovne kullure nacija. Uvlacenje celoga naroda u nadonalnu kulturnu zajednicu, osvajanje punog samoopredeljenja od strane nacije, sve vece duhovno diferendranje nacija - to znaci socija/izam.s

Konstatujuci da i kapitalizam pokazuje tendenciju da nacije sto ostrije

razgraniCi, Bauer veli:
~~Ali

ee tek socijalisticko drustvo sve nacije raznolikoseu

nacionalnog vaspitanja i obicaja loliko meausobno razgraniCili, koliko su danas

medusobno razgraniceni sarno obrazovani Ijudi raznih nacija.((6

A kako Bauer zamislja unutarnje uredenje socijalistickog drustva, vidi se iz sledecih reCi: ..Promena Ijudi, koju ce izazvali socijalislicki naCin proizvodnje,
neminovno vodi grupisanju /judi po nacionalnim zaiednicama. Internacionalna podela rada neminovno vodi ujedinjenju nacionalnih zajednica u jedno socijalno lelo viseg reda. Sve nacije su ujedinjene u cilju zajednii!ke vladavine nad prirodom, ali se to jedinstvo sasto}i iz nacionalnih zajednica, ko}e su pozvane na samostalni razvitak i slobodno uiivan}e njihove nacionalne kulture - to je nadonalni princip socija/izma. 7

Kao sto se vidi, Bauer, dosledno svojoj teoriji, zamislja da ce nacije tek u socijalistickom drustvu postati glavni stoieri oko kojih ce se okretati ceo drustveni fivo!. Bauer zamiSlja socijalisticko drustvo kao savez nacija, pa pripisuje nacijama u socijalistickom drustvu otprilike one funkcije koje u kapitalistickom drustvu pripadaju drfavama. Internacionalna podela rada omogucice svakoj naciji da na svojoj teritoriji proizvodi sarno ona dobra za koja na doticnoj teritoriji postoje najpovoljniji prirodni uslovi: u zamenu za ta dobra ona ce dobijati sve ostale potrebne artikle. Tako ce se tek u socijalistickom drustvu ostvariti ideal ekonomskog kosmopolitizma, san klasicne ekonomije. Svaka
nacija ce na taj nacin, ekonomski osigurana, moei do vrhunca razviti svoju nacionalu kulturu i svi clanovi nacije imaee moguenosti da ucestvuju u nacional-

noj kulturi. I pored oCigledne tendencije za izjednacavanjem materijalne kulture, Bauer misli da ee sam fakt nacionalne percepcije neminovno dovesti do sve

veceg duhovnog diferenciranja nacija u socijalistickom drustvu. Bauerova slika socijalistickog drustva ima nekoliko organskih mana, od kojih su najmarkantnije ove dYe. Pre svega, savrseno je proizvoljna pretpostavka da ee socialisticki nacin proizvodnje neminovno dovesti do ))grupisanja

Ijudi po nacionalnim zajednicama. Ta pretpostavka nema niceg zajednickog ni sa marksistickim pojmom nacije, ni sa marksistickim shvatanjem drustvenog
razvitka uopste. To isto vazi i za drugu pretpostavku )~o sve veeem duhovnom diferenciranju nacija(( u socijalistickom drustvu. Jer, sta nam, pre svega, u tom

pogledu kaie dosadasnje iskustvo? Mi smo pokazali da je kapitalizam tvorac modernih nacija: on budi zaostale narode i izvodi ih na istorijsku pozornicu. Kako se konkurentske borbe izmedu kapitalistickih klasa raznih nacija uvek oblace u ruho nacionalne ideologije, to je ocevidno da se u kapitalistickom
drustvu neminovno vdi diferenciranje nacija. To je }edna nesumnjiva tendenci-

ja kapitalizma. Ali nam, s druge strane, iskustvo otkriva i jednu drugu, sasvim suprotnu tendenciju: sve veci saobracaj medu nacijama glaca njihove specificne osobenosti. Ukoliko je saobracaj medu nacijama fivlji, utoliko je njihov medu188

sobni i materijalni i duhovni uticaj vee;: nacije se pribliiuju jedna drugoj ne sarno u pogledu materijalne nego i duhovne kulture. I tako, pored tendencije dijerencijacije postoji istovremeno i tendencija unijikacije nacija. Bauer je zaboravia na avu deugu, dok je cnu prvu proizvoljno uzdigao na visinu jednog zokona drustvenog razvitka. Marksisticki, dialekticki metod ispitivanja, medutim, zahteva da se, prilikom proucavanja jedne pojave, uzmu U obzir sve tendencije koje se manifestuju u toku te pojave, da se sve one svestrano izmere,

da se svaka od njih prouci u vezi sa okolnostima koje joj olakvasavaju iii ometaju dejstvo - pa da se tek onda donese definitivan zakljucak 0 uticaju svake od tih tendencija na tok proucavane pojave. Ako tako postupimo i u slucaju 0 kome je rec, moiemo najpre zakljuciti da jc u kapitalisti<'kom drustvu tendencija
dijerencijacije nacija nesumnjivo dominantna.

A kako ce biti u socijalistickom drustvu? I tamo ce se manifestovati obe

tendencije: diferencijacije i unifikacije nacija. Kapitalizam , naroeilo u svojoj

poslednjoj fazi imperijalistickog porobljavanja i ugnjetavanja zaostalih naroda,

mnogim narodima neee uopste dopustiti da se razviju u nacije. Socijalizam ce, medutim, stvoriti sve potrebne uslove za najpuniji kulturni razvitak svih oaroda. I u tom smislu, socijalizam ce pojacati tendeneiju dijerencijacije nacija. Ta

tendencija ce se naroCito osetiti u prvoj fazi socijalistickog drustva. Ali, s druge

strane, socijalizam ee, na osnovu internacionalne podele rada, organizovati ceo svet kao jednu privrednu zajednicu, koja ce posluziti kao podloga za unificiranje i materijalne i duhovne kulture svih nacija. Na taj nacin ee tendencija unifikacije dobiti silan podstrek. Kako ee se istovremeno i intenzitet saobraeaja u najvecoj meri pojacati, to je jasno da ce u socijalistickom druItvu tendencija unijikacije ubrzo postati dominantna. Ne stvaranje nacionalne, nego izgradnja in-

ternacionalne socijalisticke kulture lefi u liniji razvitka socijalistickog drustva.

Monotonija, dosada, smrt umetnickom stvaranju! - uzviknuee nacionalisticki i

individualisticki nastrojeni umetnik u zabludi. Ali ni traga od svega toga! Jer je jasno kao dan da ce socijalizam, dajuci mogucnost svakom Clanu drustva da razvije u najpunijoj harmoniji sve svoje sposobnosti do krajnjih granica, samo
poveeati , i to nebrojeno puta, raznovrsnost i u oblasti materijalnog i u oblasti duhovnog stvaranja. Tako ce socijalizam i kvantitativno i kvalitativno sarno obogatiti i materijalnu i duhovnu kulturu, ucinivIi je pristupacnom svakom Clanu drustva. To je upravo smisao tendencije unifikacije. Savrseno je, dakle, neosnovana svaka bojazan od dosadne monotonije zivota u drustvu, u kome ce

svi raditi i uzivati u plodovima zajednickog rada.

Pitanje jezika, koje danas zauzima centralno mesto u nacionalnirn borbarna, svesce se u socijalistickom drustvu na svoju pravu vrednost: jezik je naj-

vaznije sredstvo Ijudskog saobracaja, put ka kulturi. Raznolikost jezika, medutim, otefava saobracaj medu Ijudima, a u slucaju malih naroda je i smetnja za njihov brii kulturni razvitak' U kolikom su preimucstvu, u tom pogledu Clanovi velikih prema clanovima malih nacija! U danasnje vreme je neophodno da
covek zna vise jezika, aka hoee da bude na visini moderne kulture. Ali je zna-

nje jezika danas privilegija pojedinaca. U socijalistickom drustvu, medutim,

neee biti tako. Tamo ce svaki imati moguenosti da nauci vise jezika, pa ce mu

tako opsta kultura biti mnogo pristupacnija nego kad je osuden samo na upotrebu svoga maternjeg jezika. Maternji jezik kao takav izgubice svako preimucstvo nad ostalim jezicima. Jezik kao nacionalno obelefje, kao jedna od bitnih
oznaka pojrna nacije, postepeno ee iscezavati. Nije iskljuceno da ce se jezici

189

malih nacija najzad sasvim i izgubiti. Tako ce socljalizam stvorili us/ove za jedan prirodni proces asimilcije nacija. o/aksavajuCi internaciona/ni saobracaj i ubrzavajuCi unifikaciju opsle kulture. Protiv Bauerove teorije diferencijacije nacija ustao je i sam Kautsky, koji nasuprot Baueru veli: Ne diferenciranje nego asimiliranje nacija, ne pristup masa naeionalnoj kulturi nego evropskoj kulturi, koja se sve vise izjednacava sa svetskom kulturom - to je cilj socijalistickog razvitka.((9 Protiv Bauerovog shvatanja buducnosti naeija izjasnio se i Pannekoek, iako, mozda, na jedan i suvise sematski naCin: "Nacija je po svom bicu pro dukt burzoaskog drustva. pa ce sa burioaskim drustvom i isceznuti.(10 Od interesa je podsetiti i na reci pozna tog engleskog ddavnika Disraelia, koji je ukazivao na to kako se u celom svetu, u svim ddavama, sve vise oertavaju sarno dve nacije. misleei pri tom na burioaziju i pro/etarijal. Marx i Engels su bili miSljenja da ce sa prestankom ugnjetavanja i eksploatacije jedne klase nad drugom prestati i ugnjetavanje jedne nacije nad drugom. Medu ddavama i naeijama sve ee se vise isticati teznja ka istim kulturnim ciljevima, pa ce se driave dobrovo/jno pribliiavati i stapati, tako da ce u internacionalnom savezu, koji ee obuhvatiti ceo svet, nacija sve vise gubiti svoj specificni znacaj. Tome miSljenju Marx i Engels su dali izraza u Komunistii.'kom manifeslu ovim klasicnim reCima: Nacionalne podvojenosti i suprolnosti izmedu naroda iscezavaju sve vise i viSe vee sa razvitkom burioazije, sa slobodnom trgovinom, svetskom pijacom, jednolikom industrijskom proizvodnjom i njoj odgovarajucim uslovima zivota. Vladavina proletarijata ee jos vise ubrzali to iscezavanje... U onoj meri u kojoj se ekspJoatacija jedne Jicnosti nad drugom bude unistava/a, unislavaee se i eksp/oalcija jedne nacije nad drugom. Sa suprotnoscu klasa u okviru nacije pada i uzajamno neprijateljstvo nacija. Kao sto se iz dosadasnjeg izlaganja vidi, marksisticko posmatranje stvari dovodi do zakljucaka koji su sasvirn suprotni Bauerovim. Bauer je i na ovom pitanju imao malo pristalica. Njegova teorija diferencijacije nacija naisla je na odusevljeni prijem sarno kod krajnjih oportunista, koju su pokusali da pomocu nje pravdaju svoju sluzbu nacionalnoj burZoaziji. Tako na primer, David , prihvatajuei Bauerovo glediste, tvrdi da je progresivno difereneiranje naeija vee zato jedna nuznost , sto je svaki razvitak sarno finije difereneiranje, pa i u slucaju naeija vredi taj, veliki bioloski zakon. II Po sebi se razume, da ova bioloska argumentacija Davidova nema za marksiste nikakvu vrednost, iz prostag razloga sto se Ijudsko drustvo ne razvija po bioJoskim nego po svojim specificnim zakonima, koje su otkrili i formulisali Ma.rx i Engels. Bauerova pretpostavka 0 sve vecem diferenciranju nacija posluiila je kao teorijska podloga i poznatom personalnom principu kulturno-nacionalne autonomije, 0 cemu je vee bilo reci. Bauerova teorija je vrlo mnogo doprinela u svoje vreme i raspadu jedinstvene austrijske socijalne demokratije na autonomne nacionalne sekcije, pa je, dajuei maha nacionalizmu, unela mnogo zabune i u sindikalni pokret, koji je takode bio izlozen nacionalno separatistickim mahinacijama.

U duhu marksistickog shvatanja mozemo, na kraju, reCi: Socijalizam, obuhvatajuCi ceo svet kao najtesnju privrednu i saobraeajnu zajednicu i stvarajuCi, na temelju socijalislickog nacina proizvodnje. internacionalnu 190

socijalisticku duhovnu kulturu - ima tendenciju da ceo Ijudski rod preobrazi u JEDNU naciju. I ostvarice se prorocke reCi nase himne: L'internationale sera Ie genre humain! (Internacionala da bude rod Ijudski!l
I

Bauer, op. cit., 106.

Pannekoek , Klassenkamp/ und Nation, 1912, p. 36. J Bauer, op. cit., 91-92. ( Op. cit., 92. s Op. cit., 94.
6

Op. cit., 117, Op. cit., 452 . Po poznatoj slarozavetnoj legendi Bog je, iz straha od Ijudi koji su poeeli da dizu gran dioznu vavilonsku kulu, pamutio njihov jezik, take da vi~e jedan drugog nisu mogli razumeti . pa oi raditi zajednicki. Tako je Bog otklonio opasnost koja mu je pretila od Ijudi jednog jezika. Raznovrsni jezici SU, po Bibliji, dakle, postali kao bo!ja kazna! 9 Kautsky, Die Befreiung der Nolionen, 1918, p. 47. In Pannekoek . Klassenkamp/ und Nation, p. 36. II David. Die Sozialdemokratie und der Wellkrieg, Berlin 1915, p. 190.
1

VIII. NACIONALNO PITANJE U JUG OS LA VIJI. Jugoslavija - iii kako se zvanicno zove - Kraljevina Srba, Hrvata i Siovenaca jeste jedna od novih driava, koje su posta Ie kao uzgredni produkti u procesu raspadanja imperijalizma central nih sila posle svetskog rata. Nove driave uopste postaju, po pravilu, iii putem revolucije iii putem ratova. Jugoslavija, koja predstavlja jedan od rezultata svetskog rata, dolazi u ovu drugu kategoriju.! U njoj su se, prvi put u istoriji, posle vekova razdvojenog zivota nasli ujedinjeni skoro svi Srbi, Hrvati i Siovenci.' I zato nije nikakvo cudo sto je ubrzo, cim je presao prvi zanos odusevljenja s kojim su i Srbi i Hrvati i Siovenci pozdravili pro past Austro-Ugarske i fakt ujedinjenja u jednu driavu, nastupilo medu njima trvenje, koje postepeno dobija sve ostrije forme i ispunjava citav politicki iivot nase zemlje od njenog postanka do danas. Mi cemo, u najkraCim
potezima. izloziti u cemu je sustina toga trvenja. osvrnucemo se na najglavnije

forme u kojima se ono javlja i ukazati na perspektive koje otvara. Pre svega. kad je rec 0 sporu izmedu Srba. Hrvata i Slovenaca. sve vise se sa svih strana istice u prvi red pitanje: jesu Ii Srbi, Hrvati i Siovenci jedan narod
iii tr; naroda? Kao sto ce se videti iz docnijeg izlaganja. ovo pitanje, kad se ceo spor 0 kome je rec posrnatra kroz prizrnu rnarksizma, nema u stvari nikakvu prakticnu vrednost. Za nas staY prema spornim pitanjima sasvim je svejedno. jesu Ii Srbi, Hrvati i Siovenci tri plemena jednog naroda iii tri naroda. Ali

kako se bas na tom pitanju uporno insistira i sa jedne i sa druge zavadene strane sa ocividnirn politickim tendencijama, mi cerno, u duhu marksisticke teorije

nacija kako smo je forrr,ulisali u prvom odeljku i primenjivali u svima ostalim, dati odgovor i na to pitanje, nagldujuci jos jednom da ono za nas predstavlja
sarno izvestan teorijski interes. Razume se, mi se na ovom mestu ne mozerno

upustati u opsirnija istorijska ispitivanja - jer bi to zahtevalo zasebnu studiju 191

nego eemo, u najkraeim potezima pomenuti sarno rezultate do kojih ta ispitivanja dovode. Pocnimo sa Srbima. Pocevsi sa nacionalnom revolucijom, koja je izbila 1804. godine u Sumadiji, Srbi su se u pracesu neprekidne barbe za puno oslobodenje i driavnu nezavisnost, borbe koja ispunjava skoro ceo XIX vek, potpuno uzdigli na stupanj moderne nacije. 0 tome ne moze biti nikakvog sp~ra. I to, odista, niko i ne osporava. A kako stoji s Hrvatima? I hrvatska nacionalna svest poCinje da se budi poeetkom XIX veka, sarno se, pod teikim feudalnim uticajem, razvija vrlo spora. Ali ona ipak dobija svoga jasnoga izraza vee u Jelaeieevo vreme, 1848. godine: Hrvati se, dod use, jos ne snalaze u opstoj situaciji, ne idu do kraja, nego, oscilujuCi izmedu Beca i Peste, postaju najzad kontrarevolucionarno orude u rukarna Beca, ali tek uz ).svecana carska obeeanja~~ da ee Bec povesti vise racuna 0 hrvatskirn nacionalnirn pravirna. Razocarenje, koje su Hrvati ubrzo doziveli sa svecanirn carskirn obeeanjima, sarno je jos vise U obmanutim hrvatskim masama raspalilo nacionalni zar, koji se vise nikad neee ugasiti. Hrvati otpoCinju odluenu borbu i prativ Beca i prativ Peite, dok se i Bec i Pesta otimaju 0 prevlast nad Hrvatskom, koju tretirajo kao koloniju, pokusavajuei da Hrvate iskoriste kao orude u medusobnoj konkurentskoj borbi. Hrvatska nacionalna svest osvaja postepeno i sire mase naroda i najizrazitije se manifestuje u nacionalnom pokretu kome je na celu Ante Starcevie. Taj pokret je bio ideoloski izraz interesa mlade hrvatske bur'loazije, koja je poeela da se razvija, ali je na putu svoga razvitka nailazila na nesavladive teskoce u nemaekom i madarskom imperijalizmu, koji su u Hrvatskoj gledali sarno objekt svoje kolonijalne pljaeke. Otuda ona nepomirljivost, ostrina i 'luenost, kojom se odlikuje ceo taj pokret. Kad je, najzad, posle dugogodiSnje borbe izmedu Beea i Peste doslo 1867. godine do "nagodbe (Ausgleich), Hrvati su po toj nagodbi potpali pod madarsko gospodstvo. Ali su u to vreme Hrvati vee predstavljali jednu organizovanu nacionalnu snagu, sa kojom su Madari morali racunati. Zato su Madari bili prinudeni da poznatom madarsko-hrvatskom "nagodbom dadu Hrvatskoj autonomiju. Hrvati su bilijedini od svih potistenih naroda u Ugarskoj koji su uspeli da izvojuju nacionalnu autonomiju i dobrim de/om osiguraju svoja nacionalna prava. U nas se, sa izvesnih strana, cesto sa nekim podsmehorn i potcenjivanjem govori 0 toj nagodbi 0 hrvatskoj autonomiji. Medutim, ako se citava stvar istorijski posmatra i procenjuje, onda se mora priznati objektivna cinjenica: da je nagodba, kao plod dugogodisnje i naporne nacionalne borbe, jedan od najznacajnijih dokumenata 0 naciona/noj svesti i iivolnoj sposobnosti hrvatskog naroda, i da je autonomija, koju su Hrvati dobili po toj nagodbi, otvarajuCi novu eru u istoriji Hrvatske, stvorila us/ove da se ubrza i dovrSi proces jormiranja Hrvata kao moderne nacije. 3 Madari su, ogranicavajuci finansijske i budzetske atribucije hrvatske autonomije, u velikoj meri otezavali razvitak domaCih produktivnih snaga, ali ga omesti nisu mogli. Na svim ostalim poljima, medutim, Hrvatima su autonomijom bila zagarantovana mnogo sira prava i veca sloboda, sto im je omogucilo i brii i potpuniji kulturni razvitak. U neprekidnoj borbi protiv ma'larskog imperijalizma, Hrvatima je polazilo za rukom ne sarno da sva ta prava i slobode zadrie, nego da ih donekle i prasire. I tako su se Hrvati vee krajem XIX veka u svakom pogledu uzdigli na visinu moderne nacije. I u to vreme nije bilo ni192

jednog politicara cak ni u Austro-Ugarskoj, a kamoli u drugom svetu, koji Hrvate oije tretirao kao jednu izgradenu istorijsku naciju. SHean je slucaj i sa Slovencima. Razvitak nacionalne svesti kad Slovenaca datira se uglavnom iz Napoleonovog vremena, kad je jedan deo Slovenije bio potpao pod Francuze. U toku celoga XIX veka Slovenci se malo-pomalo bude kao nacija u tdkoj borbi protiv austrijskog imperijalizma, koji je tdio da Sloveniju pretvori u svoju obitnu koloniju. Ali, zahvaljujuCi organizovanom
01-

poru mlade slovenacke bUrZoazije koja je sve vise podizala glavu, to Becu nije nikad u potpunosti poslo za rukom. Iako je becki imperijalizam ostavio duboke tragove u ekonomskom :iivolu Slovenije, i do maca je bUrZoazija iz godine u godinu pokazivala sve veci i veti napredak. Sa ekonomskim razvitkom isao je uporedo i kulturni razvitak, koji krajem XIX veka dostize veliku visinu. Razvitak nacionalne svesti u Sloveniji nailazio je na velike smetnje u klerikalizmu, koji je zahvatio siroke mase slovenackog naroda, naroCito na selu, i drZao ih pod svojim mocnim uticajem. Poznato je da je klerikalizam, naroCito onaj starijeg datuma, bio anacionalan, kosmopolitski. U cuvenoj poslanici koju je 1849. godine uputio svojim vernima sinod od 35 vladika iz raznih nemacko-slovenskih zemaija, nacije se oglasuju kao ostatak ,)neznabostva c(, jer su "razlike u jeziku sarno posledica greha i otpadnistva od boga.' Ali, ukoliko je kapitalizam prodirao i u sela, dovodeti seljake u sve tesnju vezu sa varoskim stanovnistvom, utoliko su i seljaci neminovno potpadali pod uticaj varoske nacionalisticke sitnoburZoaske ideolodije: i kod klerikalnih seIjaka, pod uticajem zivih sila kapitalistickog razvitka, pocinje da se budi nacionalna svest. Sve ostrija konkurentska borba izmedu povlascene nemacke i
potistene slovenacke bUrZoazije raspaljivala je na obema stranama nacionalne strasti i izazivala sve zesce nacionalne borbe, koje postepeno zahvataju i seljac-

ke mase. Stara klerikalna partija, da ne bi izgubila mase naroda iz svojih ruku ,

oseca se prinudenom da svoj stay prema nacionalnom pitanju prilagodi promenjenim okolnostima, duhu novog vremena. I tako se, kao i u celom svetu u

slicnim prilikama, klerikalna partija i u Sloveniji, pocetkom XX veka, pretvara sve vise u hriscansko-socijalnu partiju , koja, doduse, jos uvek istice u prvi red socijalno-politicke momente, ali vodi racuna i 0 probudenoj nacionalnoj svesti, i ne udruzuje se vise sa nacionalnim protivnicima, nego u nacionalnim borbama stoji na strani svojih sunarodnika.

Konkurentska borba izmedu slovenacke i nemacke bUrZoazije bila je poluga, koja je Slovence postepeno dizala pa najzad i uzdigla na nivo moderne nacije. Kapitalizam, tvorac nacija, stvorio je, i krajem XIX veka uveo u kol o istorijskih nacija i slovenacku naciju. Kao sto se vidi, jedan letimicni pogled na istoriju Srba, Hrvata i Slovenaca u XIX veku pokazuje, da su se i Srbi, i Hrvati, i Slovenci potpuno nezavisn o
jedni od drugih, razvili u samostalne moderne nacije. I srpska, i hrvatska , i slovenacka nacija odgovaraju svima uslovima koji se, po definiciji koju smo

usvojili u prvom odeljku, od jedne nacije traze.' Tako dolazimo do zakljucka.

da su Srbi. Hrvati i S/ovenci tri nacije iii, ako upotrebirno rec narod kao sinonim nacije, tri naroda. To je neosporna istorijska cinjenica. Srbi, Hrvati i Slo-

venci nisu nikada do ujedinjenja, krajem 1918. godine, ziveli zajedno najednoj teritoriji, iako su bili u susedstvu; medu njima nikad nije bilo saobracajnih i ekonomskih veza koje bi ih spajale u jednu celinu. Naprotiv: vekovna tudinska
vladavina ih je ne sarno teritorijalno razdvajala, nego im je na sve rnoguce na-

193

cine ometala i otezavala i saobracajne i ekonomske veze. Po nasoj definiciji, medutim, bez zajednice teritorije i ekonomskog zivota nemajedne nacije. I vee po tome, Srbi, Hrvati i Siovenci ne bi mogli biti jedna nacija, cak kad bi im ostale bitne oznake nacije, jezik i kultura, bile iste, sto nikako nije slucaj. Jer, dok se srpski i hrvatski jezik mogu smatrati kao jedan jezik, slovenacki jezik je nesumnjivo jedan zaseban jezik, koji je srodan sa srpsko-hrvatskim, ali se nikako ne moze degradirati na stepen srpsko-hrvatskog dijalekta. Sto se tice kulturnog zivota, i tu postoji izmedu Srba, s jedne, i Hrvata i Slovenaca, s druge strane, jedna znacajna istorijska razlika u tome sto su se Hrvati i Slovenci razvijali pod jaCim uticajem Zapada, dok su Srbi za sve vreme bili pretei:no ostavljeni uticaju Istoka. Uticaj religije na pravac kulturnog razvitka rimokatolickih Hrvata i Slovenaca bio je mnogo veti no sto je to slucaj kod istocno-pravoslavnih Srba. Taj momenat se cesto gubi iz vida iii potcenjuje kad se govori uopste 0 odnosu izmedu Srba, Hrvata i Siovenaca. Medutim, zivi primer bosansko-hercegovackih muslimana najjasnije pokazuje kako je religija, u prvom redu, bila u stanju da nacionalno otudi znatan dec naseg naroda. Religija je uopste u ranijim periodima drustvenog razvitka igrala prvoklasnu ulogu u zivotu naroda. Mase naroda su, na primer, mnogo jace osecale versku, crkvenu zajednicu nego ddavnu zajednicu. Ddave su dolazile i prolazile, a crkvene zajednice su se sa neverovatnom zilavoscu, cesto sa divljim fanatizmom, trajno odrzavale. Bilo je vreme kad se moglo reci: Cuius religio, eius natio (cija religija, njegova i nacija). Pa je tako jos uvek i sa bosanskohercegovackim muslimanskim masama. Za njih je religija jedini kriterijum nacije. One sebe smatraju Turcima, iako ne znaju ni reci turske, niti imaju rna kakvih drugih veza sa Turcima osim - vere. I to je najbolji dokaz vel ike istorijske zaostalosti Bosne i Hercegovine. Religija je jedan mocni tradicionalni faktor u zivotu narodnih masa, cije dejstvo tek sa jacim razvitkom kapitalizma pocinje postepeno da iscezava. Kapitalizam, taj veliki revolucionar, menjajuci iz osnova stare uslove rada i zivota narodnih masa, stvara us love i za promenu njihove tradicionalne ideologije, pa i za oslobodenje iz lanaca verskog ropstva. Interes je i duznost proletarijata da taj proces ubrza. Rimska crkva je, zahvaljujuci svojoj izvrsnoj organizaciji, za dugo vreme skoro u citavoj Evropi bila dominantna politicka i kulturna sila. Zato politicki i kulturni fivot i Hrvata, a naroCito Slovenaca~ nosi na sebi pecat toga uticaja, i njegovi tragovi ce se jos dugo osecati. Razvijajuci se pod raznolikim istorijskim uticajima, Srbi, Hrvati i Slovenci su se razvijali i u kulturnom pogledu u raznim pravcima, tako da medu njima nije moglo biti nikakve trajnije i uze zajednice kulturnog zivota. A bez zajednice kulturnog fivota, kao sto smo ranije istakli, oema nacije. Svi socijalisticki pisci, medu njima i Bauer, i Kautsky i Pannekoek, smatraju Siovence kao zasebnu naciju. Pannekoek veli: ~~Stvarni razvitak mora ipak odluCiti 0 tome hoce Ii se Slovenci i Srbi, bas kao j Rusi i Ruteni , razviti u jednu nacionalnu zajednicu sa zajednickim knjizevnim jezikom i kulturom iii ne ... Ne jezik, nego politicko-ekonomski tok dogadaja od/uCice 0 tome.' Isto tako, za Srbe i Hrvate Bauer veli: kao i Englezi i Irci, iii Daoci i Norvezani, i Srbi i Hrvati govore istim jezikom, pa ipak zato nisu jedan oarod. 7 Po Kautskyevoj koncepciji, medutim, po kojoj je, kao sto smo vide Ii, nacija samo zajednica jezika, trebalo bi da Srbi i Hrvati budu jedan narod. Ali to ni sam Kautsky ne tvrdi, nego povodom gornjeg Bauerovog tvrdenja veli: ,,[ u slucaju
194

Srba i Hrvata, kao i u slucaju Engleza i Iraca, postoje istorijske tradicionalne zapreke, koje otezavaju da se zajednica jezika ispolji kao nacionalna zajednica. Ukoliko stare tradicije budu iscezavale, utoliko ce se vise zajednica jezika osecati kao nacionalna zajednica. (~ 8 Kao sto se vidi, iz Kautskyevih reCi izlazi sarno to - sto, uostalom, uopste i nije sporno - Srbi i Hrvati pod izvesnim uslovima mogu postati jedan narod. Interesantno je sta Cunow pise: "Kod Srba i Hrvata je razlika u religiji dovela cak do formiranja naroCitih nacionalnih grupa ... Razlika u religiji dovela je do upotrebe razlicite azbuke (cirilice i latinice), do razllCitih obicaja, narodne poezije i literature ... Uz versku razliku pridrui:ila se, delimicno njome uslovljena i iZ3zvana, i razlika verske kuiture , narodne poezije, istorijske sudbine i politickih tradicija. Zbog toga su se Hrvati dugo vremena smatrali za narocitu naciju, dok nedavno jedna partija, potekla iz kruga hrvatskih intelektualaca, nije otkrila, da, uprkos pomenutim razlikama, Hrvati pripadaju srpskoj naciji, da su oni Cisti Srbi. Zanimljivo je, ko je g. Cunowa natociljao da napise ove poslednje reci 1921. godine i u jed nom delu, koje pretenduje na veliku naucnu objektivnost. ler su one toliko netacne, da mi sumnjamo da ih je mogao inspirisati cak i sam g. Svetozar Pribicevic iii koji od one nekolicine "kralju i drzavi vernih Hrvata koji se oko njega okupljaju. IIi je to, mozda, ucinio partijski prijatelj Cunowa poznati g. H. Wendel , koji dobija specijalne inspiracije iz Ministarstva spoljnih poslova za obavestavanje strane javnosti 0 prilikama u Jugoslaviji? Iz svega dosadasnjeg izlazi jasno da i Hrvali i Siovenci imaju iSIO lako pravo kao i Srbi do se smalraju kao zasebne nacije u modernom smislu reCi. Ali je interesantno da im se to nesumnjivo pravo osporava sa srpske strane, i to sa naroeitom upornoscu bas od dana ujedinjenja u jednu ddavu! Bugari SU, na primer, i po jeziku , i po veri , i po kulturi neosporno bliii Srbima nego Slovend, pa ipak nema toga Srbina koji bi se javno usudio da Bugarima kao celini odreee nacionalnu individualnost. A to se Cini ne sarno prema Hrvatima nego i prema Siovencima! Bilo je momenata, kad su Bugari smatrani kao najbliza srpska braca (to je bilo misljenje i Radikalne stranke u danima njenog stvaranja). Ali je bilo docnije pokusaja i sa srpske i sa bugarske strane, narocito u momentima akutne medusobne borbe, da se jaz izmedu Srba i Bugara sto vise v.slacki udubi, da se minimalne razlike, koje dele ova dva bratska naroda, predstave kao nepremostivi prirodni ambis. 10 Sa srpske strane se najcesce zastupa glediste da su Srbi, Hrvati i Siovenci
tri plemena jednog naroda, da su oni troimeni iIi, kako se Samouprava jed nom izrazila, trojedni narod. Na toj osnovi stvorena je i teorija 0 narodnom jedinstvu Srba, Hrvata i Slovenaca. Medutim, prema onome sto smo ranije izlozili i utvrdili, jasno je, pre svega, da formula ~~tri plemena jednog naroda ne moze imati nikakvu nauenu podlogu. Iz istorije znamo da su svi narodi postali po-

stepenom asimilacijom vise srodnih plemena, pa je to bilo i sa Srbima, Hrvatima i Siovencima. Ali je taj proces uglavnom zavrsen jos u Srednjem veku, tako da se vee od toga vremena moze govoriti
0

srpskom, hrvatskom i slo-

venackom narodu, u etnografskom smislu reci. Videli smo, takode, kako su se kasnije, u XIX veku, i Srbi, i Hrvati i Siovenci razvili u moderne nacije. Pod
plemenom se, u sociologiji razume naroCiti oblik Ijudske zajednice na jednom odredenom nizem stupnju drustvenog razvitka: diferenciranje plemena vrsilo se

obicno u doba prelaza iz nomadskog stadijuma u stadijum stalnog zanimanja 195

zemljoradnjom. Kao sto se vidi, izraz ~~pleme u gornjoj formuli u svakorn slucaju je deplasiran. 11 Zasto se tvorci teorije 0 narodnom jedinstvu Srba, Hrvata i Siovenaca tako grcevito drze formule tri plemena jednoga naroda? Zasto se svrsene nacije degradiraju na plemena? Ako se htelo da se tom formulom istakne kako Srbi, Hrvati i Siovenci imaju uslova da postanu jedan narod, jedna nacija, to se mog10 postici i bez ikakvog zavijanja. Jer je nesumnjivo da su ujedinjenjem tri tako srodna naroda kao sto su Srbi, Hrvati i Slovenei u jednu driavu stvoreni svi potrebni uslovi da oni u toku istorijskog razvitka, u proeesu prirodne asimilaeije. postanu jedan narod, jedna nacija. Jer nacija, kao sto smo videli, nije nista trajno, vecito, apsoiutno, nego, kao i sve istorijsko, u toku vremena promenijivo. Marx u jednom clanku istice da jc, na primer, proces asimilacije kojim je stvorena francuska nacija trajao oko 300 godina. 12 Sa gledista marksizma, takav istorijski proces asimilacije srodnih nacija lezi sasvim u liniji drustvenog razvitka: on je ne sarno verovatan, nego i moguc i nuzan. Karakteristicno je, medutim, za ovaj prirodni proces asimilacije da nikakva prinudna, nasilnicka sredstva ne sarno sto nisu u stanju da ga ubrzaju, nego ga sarno usporavaju i ometaju. To je konstatovao, izrnedu ostalih, i jedan od ideologa nemackog imperijalizma, profesor W. Mitscherlich, proueavajuCi dejstvo svih onih prinudnih mera koje su Nemci preduzimaii u cilju ubrzanja asimilacije Poljaka. 13 Isto tako, sasvim ispravno veii Kautsky: "Ugnjetavanje je oduvek bilo najbo/je sredstvo, da se jedna zajedniea jos bolje ucvrsti, pa bilo to nacionalna zajednica, crkvena oragnizacija, regionalna zajednica iii jedna klasa. Kad osvajac u osvojenoj oblasti zavede izuzetni rezim, vanredno stanje, onda je to najsigurnija metoda da se unutarje stapanje novodobijene oblasti sa citavom driavom spreCi. Religije, na primer, cak i kad su u izumiranju, dobijaju u eri progona novu snagu.14 Kautsky tvrdi da su Cesi, pre nesto jaee od 100 godina, bili na najboljem putu da se gerrnanizuju, ali je pokusaj da se asimilacija ubrza to spreCio. Iz svega dosadasnjeg je jasno da formula tri plemena jednog naroda odista nema nikakve nauene podloge, nikakvog istorijskog opravdanja. Ali se ona, pri svem tom, uporno odrzava. To moze, na prvi pogled, izgledati zagonetno, ali situacija postaje sasvim jasna Cim se utvrdi da ta formula, u kojoj je olicena srpska teorija 0 narodnom jedinstvu Srba, Hrvata i Slavenaca, ima svoju narocitu po!iticku pozadinu. Za stay Srba prema Hrvatima i Slavencima u nacionalnom pitanju ad presudnog su uticaja izvesni po!iticko-ekonomski momenti: oni su kljuc za razumevanje odnosa izmedu Srba, s jedne, i Hrvata i Slovenaca, s druge strane. Kad se ani uace, onda se tek maze u potpunosti razumeti ceo aktuelni problem uzajamnih odnosa izmedu Srba, Hrvata i Slovenaca. A te momente je katkad tesko uaCiti stoga,' !!ito su ani obicno obavijeni haosom ideoloskih f~rmi, u kojima se ti odnosi uopste manifestuju. Mi cemo, u najkraCim potezima, istaci osnovne uzroke koji su doveli do danasnje nacionalne zategnutosti u Jugoslaviji. Ukazacemo na one osnovne politicko-ekonomske momente, kojima se vladajuca srpska buri.oazija rukovodi u svojoj politici prema Hrvatima i Slovencima. Na taj naCin cemo otkriti politicku pozadinu teorije 0 narodnom jedinstvu i prikazati je u njenoj pravoj boji. Srpska burioazija je za vreme svetskog rata pretrpela velike materijalne stete . Trogodisnja okupacija bila je kobna za ceo privredni zivot Srbije: ona je znacila najtezi udarac za razvitak produktivnih snaga u zemlji. Hrvatska burzoazija, medutim, zahvaljujuci ultra-oportunistiekoj politici vladajuce srpsko196

hrvatske koalicije, za sve vreme rata ne sarno sto nije imala nikakve rnaterijal-

ne gubitke, nego se materijalno umnogome jos i podigla. Slicno je bilo i sa slovenackom burioazijom . I u takvoj situaciji doSio je, krajem 1918. godine, do ujedinjenja Srba, Hrvata i Siovenaca u jednu driavu. Srbija, kao stara driava , imala je da posluii kao temelj za izgradnju nove driave. I srpska burioazija je iskoristila taj povlasceni poloiaj, pa je jos od prvih dana postala fakticki gospodar u celoj zemlji. Drieci svu fakticku vlast u driavi u svojim rukama, srpska burioazija postavlja sebi kao prvi cUj: da se kao klasa sto pre ekonomski restaurira i uzdigne bar na visinu svojih hrvatskih i slovenackih kankurenata. Ali je taj cilj zadirao ne sarno u interese srpskog, hrvatskog i slovenackog proletarijata, nego i u interese hrvatske i slovenacke bUrZoazije, jer se on ni u kom siucaju nije mogao ostvariti sarno na racun proleterskih masa nego i na ratun hrvalske i slovenatke burioazije. I to je osnovni ekonomski uzrok, koji je doyen srpsku burioaziju u sukob sa hrvatskom i slovenackom burioazijom. Ratom i okupacijom upropascena, vladajuca srpska burioazija bacila se svom snagom svoga klasnog instinkta na ostvarenje postavljenog cilja. Gladna profita, ona je sa neverovatnom proidrljivoscu legla na posao. Ekonomski nerazvijenija i finansijski slabija od hrvatske i slovenacke bUrZoazije, srpska burioazija nije htela da primi konkurentsku borbu sa hrvatskom i slovenackom bUrZoazijom na ravnoj nozi, pod istim uslovima, jer bi u takvoj neravnoj borbi kao slabija, lleminovno podlegla. Zato je ana cvrsto driala svu driavnu vlast u svojim rukama, da bi sredstvima politicke prevlasli mogla kompenzovati svoju ekonomsku zaostalosl iza hrvalske i slovenacke burioazije. Na taj nacin smo otkrili ekonamsku pozadinu hegemonisticke politike srpske buriaazije. Hegemonisticka politika srpske burioazije jeste izraz njene ekonomske zaostalosti. uslov njene brie klasne restauracije i neaphodna potreba njenog ajirmiranja u konkurentskoj borbi sa naprednijom hrvatskom i slovenackom burioazijom. Hrvatska i slovenacka bUrZoazija imale bi interesa da Srbija ostane Cisto agrama zemlja sa industrijom u povoju, kao sto je bila pre rata, jer bi, po jednom zakonu kapitalisticke proizvodnje, suprotnost izmedu naprednije i industrijski razvijenije Hrvatske i Siovenacke, s jedne, i kapitalisticki zaostale Srbije, s druge strane, znacila jedno nesumnjivo preimucstvo hrvatske i slovenacke burioazije nad srpskom." Ali se srpska burioazija nije htela zadovoljiti tim inferiomim poloiajem, koji bi joj, po prirodi stvari, pripao. I upravo zato da bi spreCi/a da ne dade u takav polaiaj. srpska burioazija je svim sredstvima. koja joj aUlokratska vladavina slavlja na raspolaganje, na sve moguce nacine Javorizirala razvitak srpskog kapitala i industrijalizaciju srpskih oblasti. Citava drfavna politika bila je upucena u tome pravcu. Celokupna dri:avna vlast stavljena je u sluibu klasnih interesa srpske buri:oazije. I u valutnoj, i u carinskoj , i u poreskoj, i u trgovinskoj, i u industrijskoj, i u saobracajnoj, pa i u prosvetnoj politici: svuda, u svima oblasti rna dri:avne politike, hegemonisticke teinje srpske burioazije dobile su najpunijeg izraza. Istu sliku nam pruia i kreditna politika Narodne banke, bas kao i kreditna politika Dri:avne hipotekame banke (prede Uprave fondova)." Kao sto je bilo i ocekivati, protiv politike favoriziranja srpskog kapitala, koja je tako osetno pogadala hrvatski i slovenacki kapital, najodlucnije je ustala i hrvatska i slovenacka burioazija. I tako se jaz izmedu Srba, s jedne, i Hrvata i Siovenaca, s druge strane, stalno prosirivao i udubljivao, preteti da jednog dana postane nepremostiv. 197

IsticuCi, u nekoliko krupnijih poteza, ekonomske uzroke koji su srpsku

bUrZoaziju doveli u sukob sa hrvatskom i slovenackom, mi sma samim tim ot-

krili sustinu srpsko-hrvatsko-slovenackog sp~ra. Sad znamo one osnovne sile, koje odreduju pravac politike i srpske i hrvatske i slovenacke burzoazije. I sad tek upravo maiemo u potpunosti razumeti tu politiku. jer je politika uopste. po tacnim Marxovim reCima, sarno koncentrisana ekonomija. Videli smo ranije da je konkurentska borba izmedu bUrZoazije dva razna naroda glavni pokretac nacionalne borbe. Videli smo da su se i Hrvati i Slovenci razvili kao nacija u borbi protiv nemackog i madarskog imperijalizma. U borbu protiv srpskog imperijalizma Hrvati i Slovenci stupili su vee kao gotove nacije, pa se u toj borbi mogu sarno jos vise izostriti i diferencirati. I odista, kao jedna od prvih vidljivih posledica srpske imperijalisticke politike vee se moze konstatovati sve veee diferenciranje, sve veee otudivanje Hrvata i Sfovenaca prema Srbima. I to je jedan od najociglednijih dokaza da je politika koja se iz Beograda vodi prema Hrvatima i Slovencima u sustini svojoj reakcionarna. JeT se sarno ana nacionalna polilika mole nazvati progresivnom, koja hi tako srodne narode kao sto su Srbi, Hrvati i Siovenci sve vise pribliiavala, spajala, i na taj naCin delovala uopste u pravcu drustvenog progresa. A danas Hrvati i Siovenci stoje u svakom pogledu dalje od Srba no sto su stajali ne sarno u doba ujedinjenja, nego, izgleda, i dalje no sto su ikad ranije bili! Ko u ovim istorijskim pojavama vidi sarno razultat Radiceve zonglerije, Koroscevog jezuitizma i Spahinih marifetluka, taj pokazuje sarno to da je politicki - kreten. Ogorcena konkurentska borba, koju je vladajuea srpska burzoazija izazva1a svojim imperijalistickim stavom prema hrvatskoj i slovenackoj bUrZoaziji , dobila je, sasvim prirodno, neizbezno, karakter nacionalne borbe, jer je nacionalizam uopste, kao sto smo videli, klasna ideologija burZoazije. Kao i u svima slicnim slucajevima u istoriji, i srpska i hrvatska i slovenacka bUrZoazija uzdizu svoje klasne interese na visinu nacionalnih interesa, isticu svoje klasne potrebe kao nacionalne potrebe, predstavljaju svoje klasne ideale kao opste nacionalne ideale. Slucaj Srba, Hrvata i Siovenaca nije nikakav izuzetak nego istorijom

osvestano pravilo. Ekonomska borba je uvek temelj nacionalne borbe. Kapitalisticka konkurencija daje sadrZinu i smisao nacionalnoj borbi. Nacionalni zahtevi su ideoloske forme, u kojima dolaze do izraza klasni interes; nacionalne burio-

azije. I na taj nacin ekonomska borba postaje politicka. Na politickom polju, imperijalisticke tetnje srpske burzoazije dobile su izraza u forsiranju driavnog centralizma, koji je najzad, na dovoljno poznati nacin, sankcionisan Vidovdanskim ustavom. Da bi opravdala jedan reakcionarni simplisticki ustav, koji najbolje odgovara njenim autokratskim prohtevima,

vladajuea srpska burzoazija je izmislila i jednu simplisticku teoriju

narodnom

i drz.avnom jedinstvu: Srbi, Hrvati i Slovenci su jedan i nedeljiv narod, zato i drz.ava Srba, Hrvata i Slovenaca mora biti jedna i nedeljiva! A jedan provincijalac, sa neverovatno uskim politickirn horizontom, kao sto je g. Svetozar Pribicevic, doveo je gornju teoriju do apsurda apsurdnom tezom: da se narodno jedinstvo i sporazum izmedu Srba, Hrvata i Siovenaca uzajamno iskljucuju! Nasuprot hegemonistickom centralizmu srpske bUrZoazije, sa hrvatske i slovenacke strane isticu se, u pogledu drZavnog uredenja, autonomisticki, federalisticki i konfederalisticki zahtevi. Slovenci traze legislativnu autonorniju, hr-

vatska zajednica je bila za federaciju, a Radie zahteva konfederaciju." Valja naglasiti da ni medu Hrvatima ni medu Slovencima nema nijedne politicke grupe
198

koja bi bila protiv driavnog jedinstva, za otcepljenje. Hrvati i Slovenci traze sarno pravo samoopredeljenja U okviru danasnje driave , koju svi fakticki priznaju .
No taj naCin se nacionalno pitanje u JugosJaviji, zasad. paslav/ja kao uslavno

pitanje. Vladajuea srpska burzoazija neee da pravi nikakvu razliku izmedu dva sasvim razlicna pojma: drZavnog i narodnog jedinstva. Dna ta dva pojma identifikuje i tako sarno poveeava svoju ideolosku konfuziju. U stvari, driavno jedinstvo, u smislu zajednice teritorije, predstavlja u nasem slucaju sarno jedan od uslova narodnog jedinstva, ali nikako nije eo ipso narodno jedinstvo. Sem toga, sa srpske strane se cesto tvrdi da autonomije i federacija predstavljaju
uvek sarno odnos izmedu raznih naroda: zato se takvi zahtevi , u slucaju jednog

naroda, moraju a limine odbaciti. To je, medutim , jedna zabluda. Jer, i u ok viru jednog istog naroda mogu se javiti politicki zahtevi za autonomijom i federacijoffi, kao sto centralizam moze postojati i u jednoj mnogonacionainoj drfavi. Narodno jedinstvo i d,iavno uredenje su dYe razne sivari. Narodno jedinstvo moze postojati i pri najrazlicnijem unutarnjem uredenju ddave: anD moze postojati i pri autonomistickom i pri federalistickom dd3vnom uredenju , kao sto ga moze sasvim De biti i pri najpunijem drzavnom centralizmu. Isto tako je poznato da se ddave mogu i stvoriti i unistiti sHorn, ali nacije nikad. Jer
se nacije stvaraju i propadaju sarno pod specijalnirn istorijskim uslovima, kao

rezultat dugog istorijskog procesa. \8

Jasno je da srpska bUrZoazija odrice Hrvatima i Slovencima nacionalnu

individualnost sarno zato da bi mogla lakse ideoloski pravdati svoje imperijalisticke prohteve. Ali je njena argumentacija toliko slaba da, oak i pod pretpostavkom da su Srbi, Hrvati i Slovenci odista sarno jedan "troirneni narodcc, ne moze da izdrZi nikakvu ozbiljnu kritiku. I tako dolazimo do zakljucka: da je srpska teorija 0 narodnam jedinstvu Srba, Hrvata i Siovenaca samo maska srpskog imperijalizma. DrZanje srpske bUrZoazije prema Hrvatima i Slovencima ima svoj klasicni analogon u drZanju caristicke Rusije prema Malorusima (Ukrajincima) i Belorusima. Poznato je da su Belorusi i Malorusi otprilike isto tako srodni, ako
nisu jos i srodniji sa Velikorusima, kao Hrvati i Slovenci sa Srbima. Ali veliko-

ruska vladajuea klika u caristickoj Rusiji nije htela ni da cuje 0 maloruskoj iIi beloruskoj nacionalnoj individualnosti. Svi maloruski i beloruski nacionalni
pokreti ugusivani su sa nernilosrdnom brutalnoscu, koja je sarno caristickoj Rusiji bila svojstvena . Velikoruski naucnici "dokazivaliH su da su Malorusi i

Belorusi sarno velikoruska plemena: da su njihovi jezici sarno dijalekti ruskog jezika. Na taj nacin se i nauka stavljala u sluzbu velikoruskom imperijalizmu. Ali je istorija razvejala u prah i pepeo sve te IInaucne dokaze, i nadjacala i
najjaca nasilja carizma. Uprkos vekovnoj tiraniji ruskih vlastoddaca, sa raz-

vitkom kapitalizma razvijala se postepeno ali neodoljivo i maloruska i beloruska nacionalna svest, rnanifestujuci se u nacionalnoj knjizevnosti i nacionalnoj

kulturi uopste. Ruski vlastodrSci su bili zaboravili da zakoni drustvenog razvitka imaju neodoljivu snagu prirodnih zakana , i da su Ijudski zakoni u sistemu zakona sto pokrecu drustvo sarno IIjedna slamka medu vihorove. Svetski rat je vrlo mnogo doprineo nacionalnom budenju maloruskih i be/oruskih masa, ali je tek Ruska revo/ucija stvorila sve us/ove za njihov najpuniji naciona/ni razvitak. Boljsevici su odmah prizna/i neograniceno pravo samooprede/jenja i Ma/orusima i Be/orusima , tj. pravo na samostalnu ddavnu egzistenciju, ne u/azeCi u suptilno-

199

sti diskusije jesu Ii Malorusi i Belorusi plemenal( iii zasebni narodi. I tako su Malorusi i Belorusi, zahvaljujuCi proleterskoj revoluciji, posle vekovnog nacionalnog ropstva, dobili punu nacionalnu nezavisnost. Zar ovaj ruski primer ne predstavlja odista frapantnu analogiju sa srpskim slucajem? I zar srpska bUrZoazija iz tog primera nije nista naucila? Zar za nju istorijsko iskustvo nema bas nikakve vrednosti? Iz celokupnog dosadasnjeg izlaganja jasno izlazi kakav stav u nacionalnom pitanju treba da zauzme marksisticki proletarijat Jugoslavije. Marksistii'ki proletarijat priznaje i Hrvatima i Slovencima neograniceno pravo samoopredeljenja, tj. pravo na samostalnu ddavnu egzistenciju. Medutim, Hrvati i Siovenci. kao sto smo vee pomenuli, ne iele, bar zasad, otcepljenje od danasnje driave. I to je sasvim razumljivo. Hrvatska i slovenacka bUrZoazija, kao kapitalisticki razvijenije, iele sto prostraniju pijacu za svoje industrijske produkte: one imaju najiivljeg interesa da driavna teritorija, kao jedna carinska oblast, bude sto veca. Svesna i svih ostalih slabih strana jedne male driave u danasnje vreme, hrvatska i slovenacka burioazija moraju najiskrenije ieleti da se danasnja driavna zajednica oddi . Hrvatski i slovenacki proletarijat, takode, ne sarno da nema nikakvog interesa da se odvaja ad srpskog proletarijata. nego mu svi interesi nalaiu da ostane s njim u najpunijem jedinstvu. Parola otcepljenja mogla bi, zato, i kod Srba, i kod Hrvata i kod Siovenaca, naei, zasad, odjeka sarno u izvesnim intelektualnim sitnoburioaskim krugovima, koji nemaju nikakvog stvarnog uticaja na javni zivot. Ali nije nemoguce da Hrvati i Slovenci, pri eventualnim komplikacijama u unutarnjoj iii spoljnoj situaciji, i drukcije postave pitanje svoga samoopredeljenja. Jer ielja Hrvata i Siovenaca da ostanu u zajednici sa Srbima nije apsolutna: sa reakcionarnom srpskom burioazijom, koja bi bila sarno orude u rukama francuskog imperijalizma, koji je svakog casa moie gurnuti u kakvu ratnu avanturu, ni Hrvati oi Slovenci, ocevidno. nemaju interesa da budu zajedno.! Zato se sa njihove strane istice kao prvi usia v za opstanak zajednice: puna demokratija unutra i miroljubiva politika spolja. Sarno na toj podlozi moze se osigurati trajna driavna zajednica Srba. Hrvata i Siovenaca. Pod pretpostavkom da se taj uslov ispuni, i Hrvati i Siovenci ostanu pri svojoj ielji za odrianjem danasnje driavne celine, postavlja se pitanje: kako treba regulisati unutarnje odnose izmedu Srba, Hrvata i Slovenaca u zajednickoj driavi? Resenje nacionalnog pitanja svodi se, u ovom slucaju, na pitanje uoutarnjeg uredenja driave, na ustavno pitanje. U tom pogledu postoje, kao sto je poznato, tri osnovna gledista: centralizam, federalizam i autooomizam. Prvo glediste zastupaju uglavnom Srbi, drugo je glediste Hrvata, a treee Siovenaca. Centralizam je, u jugoslovenskom slucaju, rea~cionarna ideologija imperijalisticke srpske krupne burioazije, i onog dela srpske sitne burioazije i srpske radnicke klase koji se jos nije oslobodio duhovnog uticaja krupne burioazije. Federalizam je uglavnom ideal hrvatske sitoe bUrZoazije,20 a u autonomizmu se sve vise kristalisu zahtevi moderne hrvatske i slovenacke industrijske budoazije. Srpski centralizam, kao ideologiju jedne reakcionarne, ekonomski zaostale burioazije, klasnosvesni proletarijat mora najodlucnije odbaciti. I jedan od najaktuelnijih zadataka radnicke klase u celoj zemlji, a naroCito u Srbiji, jeste: da vodi najenergicniju borbu protiv centraiizma, izoblicujuci pred masama radnog naroda njegov reakcionarni i imperijalisticki karakter.'! Radnicka klasa Srbije ima narocitog interesa da srpsku burioaziju, koja voli da koketira slobodoljubIjem, stalno podseea na onaj elementarni demokratski princip, koji su apostoli

200

proleterske demokratije Marx i Engels i Lenjin toliko puta istakli: Narod koji ugnjetava druge narode ne moze biti slobodan. Federalisticki zahtevj su danas sasvim razumljivi kao reakcija protiv hegemonistieke politike vladajuce srpske bUrZoazije, kao brana protiv srpskog imperijalizma. Ali u jednoj demokralskoj Jugoslaviji - a mi pod tom prelposlavkom uopste i diskutujemo - federalizam ne bi imao, sa gledista proletarijata nikakvo narocito opravdanje. Za autonomije, iako u raznim nijansama, izjasnili su se najpre Siovenci (dr

Koroiec) i Jugoslovenska muslimanska organizacija (dr Spaho). Autonomistickom stanovnistvu u poslednje vreme sve vise naginje i krupna hrvatska

budoazija; za njega se bori i jedan deo naprednije hrvatske inteligencije (grupa oko Siobodne Tribune). Sa srpske strane ideju sirih pokrajinskih autonomija zastupa jedan od najdalekovidijih srpskih ddavnika, mozda najbolji advokat kapitalistiekog drustvenog sistema u nas, g. Stojan Protic, pored jednog niza poznatih politicara kao sto su gg. dr Dragoljub Arandelovic, dr Boza Markovic (sa grupom oko Nedeljnog Glasnika), dr Momcilo Ivanic, itd.
Autonomisticko uredenje. na sirokoj demokratskoj podlozi, pruza, pre

svega, Slovencima i Hrvatima dovoljnu garantiju protiv srpske hegemonije. Hrvatska i slovenacka bUrZoazija oe traze u stvari nista vise nego ravnopravnosl sa srpskom bUrZoazijom u zajednickoj ddavi, jer bi u reiimu ravnopravnosti one, kao ekonomski naprednije, imale ipak izvesTIa preimucstvo nad zaostalom srpskom burZoazijom. Ravnopravnost, koju Hrvati i Slovenci traze, sarno je politicki izraz za njihov osnovni ekonomski zahtev: ravnopravnost kapita/a. Medutim, ravnopravnost kapitala dovela bi nesumnjivo do izvesne he-

gemonije razvijenijeg, organizovanijeg i modernijeg hrvatskog i slovenackog kapitala nad srpskim kapitalom. Zato je srpska budoazija proliv ravnopravnosli, za polilicku hegemoniju koju iskoriscuje u konkurentskoj borbi protiv hrvatske i slovenaeke burZoazije. Ali, ukoliko se srpska budoazija, zahvaljujuCi neogranieenoj pljaeki za sve vreme svoje diktatorske vladavine od ujedinjenja pa do danas, sve vise ekonomski dize, priblizujuci se stupnju na kome se nalazi hrvatska i slovenaeka burzoazija, utoliko ideja ravnopravnosti nalazi postepeno odjeka i u redovima srpske budoazije. I kad se srpska bUrZoazija, na raeun samoddavlja, bude toliko osnazila da moze da na ravnoj nozi prihvati konkurentsku borbu sa hrvatskom i slovenackorn burzoazijom, ooda ce oesumnjivo

prihvatiti i ideju polilicke ravnopravnosli Hrvata i Slovenaca sa Srbima. Ceo taj ekonomski proces ogled a se, izmedu ostalog, i u postepenom skretanju jednog dela radikalne stranke, glavnog politiekog predstavnika srpske budoazije, u pravcu sporazuma sa Hrvatima i Slovencirna.
Autooomije imaju i tu dobru stranu sto daju mogucnosti da se u najpunijoj meri iskoriste sva prirodna bogatstva i razviju sve produktivoe snage svake oblasti. To je nesumnjivo preimucstvo autonomija nad centralizmom. Sem to-

ga , sa zivljim ekonomskim razvitkom, u stalnoj utakmici i uzajamnom ugledanju, autonomije ubrzavaju i opsti politicki interes i ozivljavaju politicku svest

naroda; one obracaju vecu paznju na podizanje skola i prosvetni rad uopste; one se staraju za sto povoljnije higijenske uslove zivota u narodu, itd. Nesumnjivo je, medutim, da skoro nijedna oblast, pa rna kako one bile razgranieene, ne bi mogla biti homogena u nacionalnom pogledu. U Hrvatskoj bi, na primer, bilo i Srba i Nemaca, a mozda i Slovenaca; u Slovenaekoj Nemaca i Hrvata; u Vojvodini , pored Srba, jos i Madara, Nemaca, Hrvata, Slo201

vaka i Rumuna; u Makedoniji, pored Srba, jos i Bugara, Turaka, Arnauta,

Kucovlaha i Orka; u Bosni su uglavnom Srbi i Hrvati, itd. Prema tome postojala bi i dalje opasnost da ce nacionalne manjine u pojedinim oblasti rna biti izlozene nasilju veCine, sto bi izazvalo nove nacionalne borbe i dalo maha raznim iredentistickim pokretima. Ali treba naglasiti da bi ta opasnost postojala soma tada, ako bi rna koja nacija uzivala rna kakve privilegije na stetu ostalih. Ta opasnost, medutim, ne postoji u reiimu pune demokrafije, I}. naciona/ne ravnopravnosti u svakom pogledu (jezik, skola, religija, itd.). Ako se zemaljskim ustavom ukinu sfvarno sve nacionalne privilegije, rna u korn obliku one bile, i ako se nacionalnim rnanjinarna zagarantuje neograniceno pravo upotrebe maternjeg jezika, podizanje skola, sloboda savesti, itd. - onda nema bojazni ni od unutarnjeg nacionalnih trvenja ni od iredente. Zasto u Svajcarskoj, na primer, nema ni unutarnjeg nacionainog trvenja. niti pak nemaeke, francuske iIi talijanske iredente? Tako dolazimo do zakljucka da bi, i sa gledista radnicke klase, pokrajinske autonomije, no podlozi najpunije demokratije, bile najbolje reJenje ustavnog pitanja, reJenje koje bi potpuno moglo zadovoljiti sve nacije i nacionalne manjine koje su izjavi/e ielju da osfanu u driavnoj zajednici. Po sebi se razume da nije ree 0 uskim administrativnim autonomijama, nego 0 sirirn politickim autonomijama, Cije bi atribucije imale odrediti u prvom redu sporazum izmedu Srba, Hrvata i Slovenaca. Za razgranicenje pojedinih autonomnih oblasti mora se istaci kao najvi!i princip: narodna volja, izraiena opstim slobodnim glasanjem u svima spornim slucajevima. To je resenje ustavnog pitanja, za koje se danas klasnosvesni proletarijat Jugoslavije mora svom snagom zaloziti, jer to resenje u danasnjoj konkretnoj situaciji najbolje odgovara interesima radnicke klase eele zemlje. Radnicka klasa je svesna da ce nacionalne borbe isceznuti tek u socijalistickom drustvu, ali je najviJi interes radnicke klase, do se naeionalne borbe jos u okviru kapitalistickog druslva svedu na minimum, na najmanju mogucu meru. BUrZoazija je ta, koja svesno, s planom i raeunom, raspaljuje i vestacki pothranjuje nacionalne borbe, da bi razjedinila radnike raznih nacija i onemoguCila jedinstveni internacionalni klasni front proletarijata. Protiv uticaja bUrZoaskog nacionalizma u radnickim redovima klasnosvesni proletarijat moze se sa uspehorn boriti sarno na jedan nacin: iSlilue; olvorena i za/aiuCi se ad/ulna za sve one naciana/ne zahleve, kaje svima nacijama i naciana/nim manjinama asiguravaju najpuniji naciana/ni, ekonomski i ku/turni razvilak .22 Takvim resenjem ustavnog pitanja bili bi stvoreni svi potrebni uslovi za nacionalni mir u zemlji; grupisanje po naeijama postalo bi bespredmetno; klasna borba dobila bi slobodno polje. Tako bi se ubrzalo klasno diferenciranje u okviru svake nacije i omogucilo bi se brie oslobodenje seljackih i radnickih masa ad uticaja buriaaske ideo/agije uapste, a naraCita ad nacionalizma i k/erikalizma (verskog fanatizma). Takvim resenjem ustavnog pitanja ubrzao bi se razvitak produktivnih snaga u celoj zemlji i stvorili bi se najpovoljniji uslovi za vodenje internaeionalne klasne borbe za soeijalizam. Takvo resenje je, sa gledista marks istickog proletarijata, progresivna, i zato ono predstavlja prakticki aktuelni zahtev radnicke klase Jugoslavije u ustavnom pitanju. Ima jos jedna pitanje, koje se ne maie obici kad god je rec 0 nacionalnim odnosima na Balkanu uopste: mislimo na Makedoniju. Interesantan je stay koji srpska bUrZoazija zauzima peema tom pitanju: ona ga peosto peecutkuje, negira, objavljuje da ono uopste i ne postoji (bas kao sto se to pokusava i sa hr-

202

vatskim pitanjem), kao da se istorijski data pitanja mogu skinuti sa dnevnog

reda precutkivanjem iIi naivnim deklaracijama da ana uopste ne postoje! Beata

simplicitas! Makedonija je, reakcionarnim Bukureskim mirom (1913. god.), kojim je zavrsen Drugi balkanski rat, rascerecena na tri dela: najveci deo pripao je Srbiji, drugi manji Grckoj, a treci najmanji Bugarskoj. Na taj naCin je makedonsko pitanje, jos jednom vise, postavljeno kao jabuka razdora izmedu balkanskih naroda, pa ce to i ostati sve dotle dok balkanski narodi ne uvide, da nacionalni mir na Balkanu moze doneti sarno bratski Savez balkanskih naroda, Ciji bi ravnopravni clan bila i Autonomna Makedonija u granicama koje bi se odredile plebiscitom. U tome smislu se oduvek kretala, pa mora i danas da se krece balkanska politika marksisticke radnicke klase u svima ddavama na Balkanu. Nema valjda kuta u Evropi u kome je istorija tako haoticno izukrstala i isprepletala nacionalne odnose kao u centru Balkana, u Makedoniji. I to etnografsko sarenilo Makedonije u najvecoj meri komplikuje makedonsko pitanje. Makedonsko pitanje se ne moze nikad reSiti ako se posmatra sa gledista interesa sarno jednog balkanskog naroda: ono ce se mob reiiti samo onda, kad se bude posmatra/o sa visine intresa SVIH ba/kanskih naroda, ujedinjenih u JEDAN ekonomski i politick; savez. na pod/ozi apsolutne ravnopravnosti svih nacija i naciona/nih grupa koje live na Ba/kanu. Da Ii ce balkanska budoazija ikad uspeti da se uzdigne do te visine? U to je, posle dosadasnjeg iskustva, tesko verovati. Ali je bas zato, utoliko potrebnije da proletarijat ovome pitanju pokloni najvecu paznju. Postoji jos jedna teskoca. Savez ba/kanskih naroda znaCio bi ekonomsku i politii'ku emancipaciju Ba/kana iz ropstva zapadno-evropskog imperija/izma, koji je ba/kanske narode veC pretvorio u svoje po/uk%nije. Na taj nacin se i zapadno-evropski imperijalizam javlja kao najveb neprijatelj i najveCa smetnja sporazumu i ujedinjenju ba/kanskih naroda. I to je ono sto u najvecoj meri komplikuje ba/kansko pitanje, tako da nema izgleda da ce se ono resiti pre definitivne pobede pro/etarijata.

t CUje se katkad iz redava nacionalista da je Jugoslavija dela nacionalne revolucije. U stvari. poznato je da je nacionalna bUrZoazija u biv~im austrijskim pokrajinama, organizovana u Narodna veca , nakan prevrata brie-bolje pOlvala srpsku i francusku vojsku da odrie red, tj. da sprece eventualnu revoluciju. I taka su Narodna veea odigrala U slvari jednu kontrarevolucionarnu ulogu. Umesto da se stave na telo pokreta narodnih seljackih masa koje su trazile zemlju i slobodu, Naroda veca su se, uz pripomoc srpske i francuske vojske, stavila na branik intresa velikih poseda i svetinje privatne svojine uopste. Takvo drfanje Narodnih veca omogucilo je imperijalistitkoj srpskoj buri:oaziji dominantan polozaj u celoj zemlji jos cd prvih dana ujedinjenja. Napominjemo da su se u tim znatajnim trenucima socijaldemokratske vode, narocito u glavnim centrima kao sto su Zagreb i Ljubljana, bili potpuno identifikovali sa burfoazijom. 2 Nekoliko stotina hiljada Hrvata i Siovenaca ipak je ostalo u talijanskom ropstvu, jer se Antanta, koja je za vreme rata koketirala principom narodnosti, prilikom razgranieenja Jugoslavije, bas kao i Rumunije, i Cdke, i Poljske, nije ni najmanje obzirala na taj princip. Klasitna je motivacija kojom je Vrhovni savel u Parizu nasilno prikljutio istotnu Galiciju Poljskoj: da se De bi petroleumske rafinerije razdvojile od izvora! Dakle, ne princip narcdnosti nego princip na/le postaje imperijalisticki kriterijum za rdavanje nacionalnog pitanja. 1 Valja napomenuti da je Srbija u to vreme bila jos formalni vazal Turske i da je tek Berlinskim ugovorom (1878) dobila svoju driavnu nezavisnost. ~ Poznato jc isto tako da je papa Pije IX bio 1848. godine protiv talijanskog nacionalnooslobodilatkog pokrcta, jer je taj pokret bio uporen protiv - katolicke Austrije. A kad je takvim drianjem izazvao protiv sebe celu Jtaliju, Pije lX se nije ustrutavao da pomoeu plaeenitkih stranih francuskih i spanskih trupa brani despotsku teokratiju Rima.

203

S Nacija je istorijski postala zajednica jezika, tcritorije , ekonomskog fivota i psihicke konstitucije izrazene u zajednici kulture ... 6 Pannekoek, op. cit., 10-11. 7 Bauer, op. cit. , 1- 2. I Kautsky, op. cil. , 32. 9 H. eunow. Die Marxsche Geschichts-Gesellscha/ts- und Staatstheorie, II Bd., 1921 . p. 23. 10 Ima doduse i bUrZoaskih politicara sa ~ irim horizon tom koji ne prave nikakvu razliku izmedu Srba, Hrvata, Siovenaca i Bugara, tretirajuci ih bilo kao ceI;ri najsrodmj"a bratska naroda iii kao ceI;ri plemena jednog naroda (Momtilo Ivanic. Stamboliski, Radic, Koro ~e c , i dr.). liOn moze imati smisla jedino kao sinonim naroda (kao ctnografske kategorije), onako kao sto se narod upotrebljava kao si nonim nacije (kao istorijske kategorije). Ali to, ocevidno, u formuli o kojoj je rec nije slucaj . U Aus dem Iiterarischen Nachlass, III Bd., p. 172. l ) W. Mitscherlich , Notiona/staal und Nationalwirtscha/t und ihre Zukun// , Leipzig 1916. I' Kautsky, Die Be/reiung der Natian en, p. 45. 15 Kapital u industrijski razvijenoj oblasti ima viSe organski sastav, tj. odnos njegovog varijabilnog dela prema konstantnom je manji, sto znaci da na ist u koliCinu rada dolazi vise kapitala. Kako se, medutim, celokupna kolieina viska vrednosti, proizvedena u jednoj razvijenoj i drugoj manje razvijenoj oblasti , ne deli prema kolicini rada, izvrsenog u sva koj od tih oblasti, nego prema ukupnoj kolici ni kapitala plasiranog u svakoj od tih oblasti, to kapitalisti razvijenijih oblasti sta lno prisvajaju i jedan dec viska vrednosti koji se stvara u manje razvijenoj oblasti. (Marx, Kapi/af, I

8d.)
16 Obilje konkretnog materijala, kojim se sve ovo moze ilustrovati, moralo je, 7.asad, uslcd ekonomije prostora, izostati. 17 To je, razume se, maksimaln; zahtev Radicev, ali bi se on, ukoliko sve vise podleie uticaju krupne industrijske bUrZoazije, vrlo verovatno pomirio ne sarno sa federalizmom nego i sa si rim politickim autonomijama. I I Sef Republikanske stranke g. Ljub. Stojanovie bio je prvi od srpskih burzoaskih politicara, koji je jasno povukao razliku izmcdu narodnog i drIavnog jedinstva . Za narodno jedinstvo g. Stojanovic sasvim ispravno veli: .. Nema sumnje da ec nas zajcdnicki f ivot u jednoj drzavi jedno drugom priblifavati, kao sto nas je dosadasnja razdvojenost pod wdinom udaljavala. Do Ii ce to pribliiavanje dovesli do potpunog i pravog narodnog jedinslva. os/avimo do 10 od/uii vreme po neumilnim zako nima druJIvenog razvica. Zatim: Nase politicko ujedinjenje doslo nam je pre duhovnog, i sad je pred nama leJka i spora zadaca da u izvrsenom politick om ujedinjenju stvaramo duhovno ujedi njenje. To duhovno ujedinjenje ne moze se stvoriti napreeac, jedno m odlukom , jednim zakonom, vee dugim napornim radom, ciji ce se rezultati pokazati u buducnosti. Ali ako se svest duhovnog jedinstva ta ko sporo postizava, svest 0 drZavnom jedinstvu moze se postiCi vrlo brzo. Treba sarno smisliti dr!avno uredenje tako prakticno i ta ko zgodno da u njemu budu potpuno zadavoljni i Srbi i Hrvati i Siovenci. Pri tom uredenju valja ozbilj no voditi racuna 0 osecajima i sadasnjem mentali tetu kako Srba tako i Hrvata i Siovenaca, i izbegavati sve sto tu osetljivost moze uvrediti ... I 0 driavnom jedinstvu g. Stojanovic sasvim tac no veli: Mi sma od/ucni prolivnici odrlovanja dri avnog jedinslva silom ... Silom. protiv narodne vo/je odriavali driavno jedinstvo znab radia proliv naroda i prol;v same driave. To bi bio veeili izvor slo/nih /rzavica. koji hi kobo svaki driavfl; napredak. Sve driave koje su tim puum We fie samo slo nisu napredovale. nego su propale i propadaju. Primer su nam Turska. Austrija i Rusija." (Republikanski pogledi no nekoliko savremenih pilanja, Beograd , G. Kon, 1919, 1920.) 19 Ook je srpska bur!oazija vezana za francuski imperijalizam , pored ranijih finansijskih obaveza, jo~ i aktuelnim pitanjem reparacija, dotle hrvatsku i slovenacku burzoaziju to pitanje direktno ne tangira, pa otuda, pored ost~log, proistice i njihova drukCija orientacija u spoljnoj politici. 10 Poznato je da i srpski republikanci stoje na federalistickom stanovistu, ali su oni jos uvek sarno jedna simpaticna idejna grupa, Cija ideologija nije nasla socijalnih snaga da je ponesu. 21 Rec je, razume se, 0 dri avnom centralizmu, jer je za klasnosvesni proletarijat van diskusije da i partijski i sindikalni pokret borbene radnicke klase moraju biti izgradeni na principu proleter skog demokratskog centraJizma. 22 Ima radnickih partija iii partijskih grupa koje smatraju da se nacionalne borbe uopste ne tieu radnicke klase. One zato. u ime principa cisle klasne barbe , negiraju sve nacionalne zahteve . avo glediste, koje ponekom naivnom proleteru moze izgledati vrlo revolucionarno, u stvari je skroz oporlunisticko. antimarksisticko i kontrarevolucionarno. Takva je i fraza 0 samoopredeljenju radnog naroda .. umesto samoopredeljenja naroda U onom smislu kako smo to vee izlozili . Tako, na

204

primer, Komunisticka partija u Engleskoj nije jedno vreme htela da vodi nikakvog racuna 0 nacionalnom pokretu u Irskoj, jer je stajala na stanovistu (;iste klasne borbe, ali se na energicnu intervenciju Internacionale morala korigirati. Takvo revolucionarno drfanje radnickih partija u praksi se pretvara u sluzbu nacionalnom imperijalizmu: u Engleskoj engleskom, u Jugoslaviji srpskom imperijalizmu, itd.

LITERA TURA.
1. Bagehot W.: The origine of the nation, London 1874. 2. Bauer Otto: Die Nationalitatenfrage und die Socialdemokratie, Wien 1907. 3. Bernhardi: Deutschland und niichste Krieg. 5. Bruck K.: Die bioiogische Differenzierung von Affenarten und menschlichenrassen durch Spezifische Blutreaction (Berliner klinische Wochenschrif, No. 26.) 1907. 6. Cunow H.: Parteizusammenbruch, Berlin 1915; Die Marxsche Geschits-Gesellschaftsund Staatstheorie, Berlin 1921. 7. David: Die Sozialdemokratie und der Weltkrieg, Berlin 1915. 8. 'E ngels Fr.: Gewalt und Oekonomie bei der Herstellung des neuen deutschen Reichs (ein nachgelassener Aufsatz, Neue Zeit, XIV Jahrgang); Komunisticki manifest; Gesammelte Schriften von K. Marx und F. Engels, Stuttgart. 9. Goldstein J.: Rasse und Politik, 1921. 10. Haberlandt M.: Volkerkunde, I, Berlin 1917. 11. Hilfferding: Finansijski kapital (ruski prevod Stepanova). 12. Joachimsen P.: Von deutschen Volk zum deutschen Staat, Berlin 1920. 13. Kautsky K.: NatlOnalitiit und Internationalitat, Stuttgart 1908; Die Befreiung der Nationen, 1918. 14. Kirhoff: Zur Verstendigung aber Begriffe Nation und Nationalitiit; Halle 1905. 15. Lanz v. Liebenfels: Grundsatzliches zur Rassenfrage, Berlin 1921. 16. Lenjin: Imperijalizam, s ruskog V. Copic, Zagreb 1920; Protiv tecenija. 17. Luxemburg Rosa: Die industrielle Entwick1ung Polens, Leipzig 1898; Aus dem Nachlass von Rosa Luxemburg: Die Russiche Revollution, 1922. 18. Marx Karl: Kapital: Briefwechsel zwischen Marx und Engels, Stuttgart 1921; Komunisticki manifest; Gesammelte Schriften von K. Marx und F. Engels, Stuttgart 1917. 19. Mitscherlish W.: Nationalstaat und Nationalwirtschaft und ihre Zukunft, Leipzig 1916. 20. Neumann Fr. J.: Yolk und Nation, Leipzig 1888. 21. Pannekoek dr Anton: Klassenkampf und Nation, Reichenberg 1912. 22. Politika Sovetskoj vlasti po nacionalnom voprosu (1917-1920). 1920. 23. Renan: Qu' est ce quO une nation?, Paris 1882. 24. Renner Dr. Karl: Synopticus, Staat und Nation, Wien 1899; R. Springer, Der Kampf der osterreichischen Nationen urn dem Staat, Wien 1902; Die Nation als Rechtsidee, Wien 1914. 25. Staljin: Referat 0 nacionalnom pitanju na X kongresu RKP". Marksizam i nacionalno pitanje, Prosvesenie, 1913, u Beeu; Referat na XII kongresu. 26. Stojanovic Ljub.: Republikanski pogledi na nekoliko savremenih pitanja, Beograd, G. Kon, 1919, 1920. 27. Strasser: Der Arbeiter und die Nation, Reichenberg 1912. 28. Treitschke: Politik. 29. Trozky: Der Krieg und die Internationale, Munchen 1914. 30. Tucovic: Srbija i Arbanija. 31. Wilser: Rassen und Volker.

205

St.

20

K PROBLEMV SLOVENCEV, KI SO VSLED KAPITALISTICNEGA VERZAJSKEGA MIRV POSTALI SVZNJI LASKIH KAPITALISTOV

Revolucijonarni boj delavskega razreda ne gre Ie za tem, da odpravi danasnji kapitalisticni naCin proizvajanja in da dvigne stem gospodarsko in socijalno suinos! pro/elarijala - ne, ta hoj ima se druge ci/je: osvoboditi rna/ega kmela iz mrei kapitalisticnega in veleagrarnega oderustva in pa osvoboditi nacijonaino zasuinjene male narode in narodne manjsine, odpraviti vse vzroke nacijonalne neenakosti in ustvariti pod/ago za enakopravnost in mirno soiilje vseh narodov v delavsko-kmetski federaciji. Mislim, da je danes ze vsem jasno in znano kako je te probleme resila velika ruska revolucija stem, da je dala kmetu zemljo in tlacenim narodom bivse caristicne Rusije enakopravnost in svoboda,l Pred nedavnim casom sma citali eela v trZaski ~)Edinosti<~2 uvodnik, ki pravi, da je nacijonaloa vprasanje na celem svetu edina Ie SOy. Rusija resila popolnoma pravicno in zadovoljila stem vse svoje narode. A ne Ie to. Mi verno, da si je izposodil zapadnoevropski imperijalizem parolo samoodlocbe narodov) I. 1918. 3 od ruske revolucije,' da je z njo demagosko pridobil male narode srednje Evrope zase in jih odvrnil tako od proletarske revolucije. Danes vidimo prakticne sadove. Vsa Evropa se nahaja v ljutih nacijonalnih borbah, medtem ko je Zveza soc. soy. repuhlik S. S. S. R.s ze davno resila vsa ta vprasanja, tako, da tamosnja prebivalstva danes niti sploh ne vedo, kaj se to pravi narodno izkoriscanje in narodna neenakopravnost. In bila je tedaj v obilni meri tudi krivda proletarskega gibanja, da ni pridobilo v sred. Evropi na svojo stran malih narodov, v kolikor je bilo se prepojeno S socijaldemokratskimi tradicijami in je z brezbriznim zamahom z roko resilo vsa nacijonalna vprasanja: },Enostavno) to nas nic ne briga.

A ruska revolucija in izkusnje, ki jih je imel nas proletarijat z nastopom kapitalisticne ofenzive, so nas naucile, kako nam je resevati ta vprasanja: Proletarska revolucija zmaga Ie, ako je njena stvar, njena ideja, stvar velike vecine, sirokih delovnih plasti kakega naroda in v to svrho se mora zvezati z osvobodilnim bojem mal ega kmeta in z osvobodilnim bojem tlacenih narodov. - Na vzhodu, v Aziji je postal narodni osvobodilni boj milijonskih Ijudstev, tlacenih

* Clanek Vladimirja Martelanca (psevdonim Peter Razbojnik). - Glas svobode, leto I, St. 23. 20. 9. 1923.
Vladimir Martelane (1905 - 1944), publicist in funkcionar KP halije. Po koncani slovenski osnovni soli obiskoval nemsko gimnazijo v Trstu, nato v Kranju in Ljubljani. Maturiral v Idriji Ie ta 1923. Leta 1922 se prikljucil komunisticnemu gibanju in bil sourednik Dela, slovenskega glasila KP halije v Trstu. Isto leto postal poverjcnik mladinske komunisticne zveze za lulijsko Krajino. Fcbruarja 1923 aretiran, zaradi pomanjkanja dokazov maja 1923 izpuscen . Oktobra 1923 se vpisal na Visoko solo za mednarodno trgovino na Dunaju in se zaposlil v tamkajsnji sovjetski tiskovni agenciji kot jugoslovanski dopisnik. Hkrati deloval med dunajsko komunisticno mladino in usmer jal komunisticno mladinsko organizacijo v lulijski krajini.

206

in usuznjenih po zapadnoevropskem imperijalizmu, najveeja opora in najboljsi

zaveznik vsega delavskega gibanja.

Pri nas v Evropi si hoee nad nacionalnim eustvovanjem, ki je se zelo glo-

boko ukoreninjeno posebno pri poluproletarskih in kmetskih plasteh, pridobiti monopol kapitalistiena reakcija. V Italiji se ji je posrecilo zmagati na nacin, da je dobila na svojo stran malomdeanske plasti stem, da jih je navdusila za narodne interese.' V Nemeiji, ki jo hoce francoski imperijalizem gospodarsko in politieno zasuznjiti, potem ko jo spravi na rob propada, skusajo Hackenkreuzlerji (fasisti)' dvigniti nemski narod v imenu ohranitve nacijonalne svobode v boj proti proletarskemu pokretu. V Jugoslaviji se je radicevcem,1 klerika1cem,9 muslimanom lO in makedon-

skim avtonomistom II posreCilo pridobiti na svojo stran siroke delovne plasti, posebno kmetskega prebivalstva stem, da jih je navdusilo za boj proti hegemoniji srbskega kapitala, za nacijonalno enakopravnost in avtonomijo oz. federacijo. Tudi pri nas, v Julijski Krajini, vidimo, da imajo slovenski nacijonalci" se vedno veeino poluproletarskih in kmetskih plasti, teh naravnih zaveznikov proletarskega gibanja, na svoji strani, ker so jih znali navdusiti proti na-

cijonalnemu suzenjstvu, v katero jih hoee dovesti italijanska uprava, vladni organ italijanske budoazije. Mi moramo sprieo teh pojavov dokazati, da je nasa stvar, stvar vseh izkoriseanih, da je nas boj, boj vsega trpecega clovestva. II. internacijonala, ki hoce
biti internacijonala na naein, da se ne zanima enostavno za narodna vprasanja,

si je hotela ob svojem zdruzitvenem kongresu v Hamburgu ll razbiti glavo spri-

co

narodnih nasprotstev med posameznimi strankami, ki so branile narodno

politiko raznih kapitalistienih ddav. Med nami pa ni bilo dosedaj se niti sence
kakih narodnih prepirov med raznimi strankami, kajti mi se borimo proti vsem

kapitalistienim ddavam za osvoboditev vseh delovnih Ijudstev in vseh tlaeenih narodov. Na zadnji seji Ekzekutive v juniju 14 se je na dolgo in siroko razpravIjalo 0 vprasanju nacijonalne politike komunistienih strank, ki morajo razumeti, postaviti se na celo ne Ie delavsko-kmetskemu osvobodilnemu gibanju, ampak tudi osvobodilnemu gibanju tlaeenih narodov in narodnih manjsin. V Nemciji je komunistiena stranka ze dokazala, da se ona bori proti usuznjenju Nemcije po francoskem imperijalizmu in ne fasisti, ki bi ta osvobodilni boj radi izrabili v interese nemske velebudoazije, katera zahrbtno ze paktira s francoskim kapitalom. V Italiji mora kom. stranka dokazati, da vede fasizem italijanski narod in Italijo v pogubo, ker dela v interesu i/alijanskega velekapi/ala in proti inleresom delovnih mnoiic. ki tvorijo jedro in veCino ital. naroda. Resitev Italije je Ie v delavsko-kmetski republiki, ki bo stopila kot istovreden clan, brez nacijonalnih predsodkov v federacijo evropskih Ijudstev. Tudi jugoslovanska Ijudstva, ki se danes borijo proti hegemoniji srbske budoazije, bodo morala izprevideti, da bodo resena Ie, ako zdruzijo svoj boj z bojem delavskega
razreda.

Kako se nam predstavlja pa ta problem pri nas, v Julijski Krajini? Italijanska vi ada, predstaviteljica italijanske kapitalistiene burzoazije skusa z nasilnimi sredstvi zatreti slovenski zivelj v Julijski krajini, izganja slovenski jezik iz sol in
uradov in hoee na ta naciD dovesti do )asimilacije(, do nasilnega raznarodenja

teh krajev, anketiranih Italiji ze itak proti volji ogromne veeine vsega prebivalstva Julijske Krajine proti vsem gospodarskim interesom defele. Edino neborbeno razpolozenje nasega kmetskega in malomeseanskega prebivalstva je za-

207

branilo izbruh odkritega iredentistienega gibanja, ki bi imelo sprieo takih

razmer ugodna tla, kaT je revolucijonarnega proletarijata, je pa orientiran nasproti nasi stranki. Politicno drustvo ~)Edinost, IS ki si je postavilo za nalogo zdruziti vse narodne plasti v boju za narodne pravice, vodi, razumljivo, bur-

zoazno politiko kleeeplazenja pred italijanskimi burzoazijskimi veljaki, kajti

njega politiko vodijo interesi slovenskega mescanstva in malomescanstva, ki so vse prej kat revolucijonarni. Nacin po katerem se ono bori za zascito "nase naradne manjsine, je ze tak, da De more dovesti do kakih real nih uspehov. Nasa -

naloga v Jul. Krajini je torej dokazati, da se z burioazno politiko ne da reSili tukajsnjega nacijona/nega vprasanja, ampak Ie s proletarsko. Iz ust narodnih voditeljev samih slisimo navadno govoriti, da pri nas pravzaprav oi kapitalistov in da moramo biti torej vsi edini proti skupnemu narodnemu nasprotniku. Kako more biti resen proletarski revolucijonar edin z Ijudmi, ki priznavajo fasi-

stovsko reakcijo, in se ji klanjajo, z Ijudmi, ki posiljajo svoje zastopnike na medparlamentarne kapitalisticne konference, kjer se zadovoljujejo s takimi zahtevami glede zasCite narodnih manjsin, da aplavdirajo njihovim govorom vsi

visoki bUrZoazni gospodje, ki doma v svojih defelah sami podpirajo narodno zasuznjevanje? Ako torej ni pri nas kapitalistov. bi bilo /ogicno. da bi se nas/onil boj s/ovenske narodne manjsine na boj mednarodnega pro/etarijata. na boj de/avsko-kmetske Rusije in ne na politiko mednarodne burioazne reakcije. na politiko teske in srbske burzoazije, ki vrSita obedve nasi/no nadvlado nad svojimi zasuznjenimi narodi in narodnimi manjsinami.
Pri vprasanju 0 antifasisticnem boju na zadnji seji Ekzekutive Kominterne v Moskvi je imel s. Radek '6 krasen govor, v katerem se je spomnil potnika v nic,17 idealnega in nesebicnega nemskega fasista Schlageterja,'8 ki je dal ziv-

Ijenje za svoje ideje. Svoj govor je Radek korieal sledeee: "Toda mi mislimo, da ne spada vdina nacijona/no cutdih mas v tabor kapita/a. ampak v tabor de/a. Mi hoeemo in moramo do teh mas poti iskati in jo najti. Mi bomo storili vse, da ne bodo mozje, kakor Schlageter, ki so bili pripravljeni iti v smrt za skupno stvar, ostali potniki v nic. ampak potniki v bo/jso bodocnost vsega C1oveStva, da
ne bodo prelivali svoje vroce, nesebicne krvi za profite baronov oglja in zeleza,

ampak za stvar velikega nemskega delovnega Ijudstva, ki je Clan v druzini za svojo svobodo boreeih se Ijudstev. Kom. stranka bo povedala to resnico najsirsim masam nemskega Ijudstva, kajti ona ni Ie stranka, ki se bori za boljsi koseek kruha sarno industrijalnih delavcev, ona je stranka boreeih se proletarcev, ki se bore za svojo osvoboditev, osvoboditev. ki je identicna s svobodo Ijudstva. s svobodo vseh. ki de/ajo in trpijo v Nemciji. Schlageter ne more vee dojeti te resnice. Gotovi smo pa, da bodo to resnico slisale in razumele stotine Schlageterjev ... 19

Tudi nas boj mora postati boj narodno !laeenih manjsin v Italiji, njihov
boj mora zavzeti razredno revolucijonarno stalisce, kajti kdor res dela za svobodo svojega naroda, se mora tudi pri nas nasloniti na realni proletarski po-

kret ako noce biti, kakor nemski Schlageter - potnik v nie.

1 Avtor pri tern misli na Odlok 0 zemlji, ki ga je sprejela prva sovjetska vlada - Svet Ijudskih komisarjev - v noei iz 7. na 8. november 1917 in na Deklaracijo pravic narodov Rusije, razglaseno 15. novembra 1917. Odlok 0 zemljije dajal veleposestni~ko zemljo vaskim sovjetom, da zjo upravIjajo in jo tudi razdelijo med kmete z brez ali malo zemlje, Deklaracija pravic narodov Rusije pa je razglasila pravico vseh narodov Rusije do svobodnega razvoja in popolne enakopravnosti. Vsem narodom je tudi priznavala pravico do samoodloebe, vkljucno s pravico do odcepitve in oblikovanja samostojnih ddav.

208

2 Dnevnik .. Edinost je bilo gJasilo politinega dru~tva .. Edinost za Primorsko, ki je izhaja 10 v Trstu. Politino drustvo Edinostt<, ki je delovalo pO prvi svetovni vojni, je nastalo 3. avgusta 191 9 z zdruzitvijo vseh predvojn ih me~canskih sHank, klerikalne, liberalne in agrarne z Gori~k e. Politinega drustva Za Hrvate in Slovcnce v Istri ter predvojnega tri:a~kega dnevnika Edinosl". Dru~tvo je delovalo v tislih smereh, ki so najbolj vidno zadevale vpra~anje narodne enakopravnosti slovenskega in hrvakega naroda pod italijansko oblastjo stem, da se stranke, ki so ga sestavljaIe niso odrekle svojim idejnopoliticnim programom, odpovedale so se Ie samostojnemu politicnemu delovanju . Enotno politicno drustvo .. Edinost .. se je sredi lela 1922 razcepilo, ko se je v opoziciji do Iiberalno usmerjenega ldaskega vodstva od drutva odcepila gorika struja krcanskih socialistov in jeseni 1922 ustanovila samostojno drustvo .. Edinost za Goriko. Razcep je imcl v zaetku bolj teritorialen znacaj, saj je sprva predstavljala Gorika z delom Notranjske podrocje dclovanja goriskega drustva Edinost", medtem ko je Trst z okolico in Istro predslavljal podrocje , na katerem je delovalo liberal no usmerjeno triasko vodstvo. V zacetku leta 1924 pa je prislo do cepitve, ko sta se na osnovi Ie delitve oblikovali dye stranki, narodno-libera1na in krScansko-socialisticna Z organizacijami po vsem ozemlju Julijske Krajine. l Misljeno je nacelo 0 pravici narodov do samoodlocbe, ki je ob koncu prve svetovne vojne v politicni misli dobilo veljavo na osnovi mirovnega programa , katerega je ameriski predsednik Thomas Woodrow Wilson 8. januarja 1918 v 14 tockah podal v kongresu ZDA . Glej op. 1. , Pravilna okrajsava za Zvezo sovjetskih socialisticnih republik je ZSSR. , Misljcn je prihod italijanskega fasizma na oblast leta 1922. 7 Misljeni so pripadniki Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei, nacisticne stran ke v NemCiji. - Das Hackenkreuz je nemski izraz za kljukasti kri1, simbol nemskih nacistov. I Misljena je Hrvatska republika nska seljacka stranka Stjepana Radita . " Misljena je Siovenska Ijudska stranka. 10 Misljena je Jugoslovanska muslimanska organizacija. 11 Misljena je vrhovisticna VMRO Todora Aleksandrova. 11 Misljen je slovenski meScanski narodnjaski tabor v Italiji , ki je deloval preko politicnega dru~tva EdinOSl. U Misljen je kongres, na katerem so se 21. maja 1923 v Hamburgu seslali predslavniki Druge ter Druge in pol inlernacionale in razglasili zdruzitev v Socialisticno delavsko internacionalo. V lej internacionali je bila zbrana vecina evropskih nekomunisticnih delavskih strank. I. Mi~ljen je m. plenum Izvrsnega komiteja komunisticne internacionale, ki je pOlekal od 12. do 23. junija 1923 v Moskvi. l' Glej op. 2. 16 Karl Bernhardovic Radek (Sobelson); 1885-1939, poljski revolucionar in sovjetski politik. Leta 1904 stopil v poljsko socialnodemokratsko stranko, od 1908 dejaven v nemski socialnodemokratski stranki. Leta 1917 pri~el skupaj z Leninom v Rusijo. Sodeloval v mirovnih pogajanjih v Brest-LilOVsku, nato konec leta 1918 sodeloval pri ustanavljanju KP Nemcije, leta 1919 iz Nemcije izgnan. Od 1919 do 1924 clan CK RKP(b), od leta 1920 sekretar Izvrsnega komiteja komunisticne internacionale. Leta 1924 se je prikljucil trockisticni opoziciji, leta 1927 izkljucen iz VKP(b), leta 1930 v stranko ponovno sprejet. Leta 1936 v stalinisticnih cistkah obsojen na desetletno zaporno kazen. 17 Misljen je naslov romana nemskega pisatelja Friedricha Freksa "Potnik v nic .. (Der Wandere im Nichts) iz leta 1921 , v katerem je opisano zivljenje v boju proti Spartakovcem padlega nemskega oficirja. . I I Tu je K. Radek spomnil na nemskega nacionalisticnega vojaskega prostovoljca iz prve svelovne vojne Lea Alberta Schlagelerja (1894-1923), po vojni udele1enca bojev za ohranitev Reicha (leta 1919) in nato protirevolucionarnega in protikomunisticnega borca iz let 1919-1921 , ki so ga francoske zasedbene oblasti v Porurju spomladi 1923 usmrtile zaradi t. i. sabotaine dejavnosti . Smrt L. A. Schlageterja, ki je bil od jeseni 1922 clan nacisticne stranke je imela v Nemciji velik odmev. Tako je na zalni slovesnosti, ki je bila ob smrti mucenca rurskega boja v Miinchnu, govoril tudi eden od vodilnih nemskih generalov v prvi svetovni vojni, po vojni pa izrazit desnicar in pripadnik nacisticnega gibanja, Erich Ludendorff. Ta za nimiv Radekov govor je v celoti objavljen v Prolokoll der Konferenz der erweiterten Exekutive der Kommunistischen Internationale (Moscau 12.-23. Juni 1923), Hamburg 1923, sir. 240--245. - (Feltrinelli Reprint, Milano 1967).

l'

209

St.
NASE DRZANJE U HRVATSKOM PITANJU*

21

Predstojece razbijanje federalistickog bloka 1 i nasilno gusenje hrvatskog seljackog pokreta' nisu pojave preko kojih N. R. P. J. moze i sme da predje cutke. Jer uciniti to znacilo bi ponoviti jos jednom bugarski slucaj,' ponoviti pogresku koju je ucinila bugarska komunisticka partija u sukobu izmedju Stambolijskog i gradjanskog bloka,' znaCilo bi mirno pustiti jos jace ucvrscivanje ovoga rezima reakcije, zoacilo bi ravnodusno dozvoliti da jedan snaZao pokret revoltovanih seljackih masa bude slomljen, i da te revoltovane seljacke mase svrse u mocvari poraza, pasivnosti i razocaranja. A za nasll partiju pruzi10 bi to nov dokaz nesposobnosti za vodjenje jedne revolucionarne politike i nov dokaz nepoznavanja puta kojim se postaje partija masa. Nacionalni problem je centralni unutrasnje-politicki problem Jugoslavije. Kao takav on predstavlja jednu vaznu dinamicku silu u nasem drustvenom zivotu - jer je u stanju da pokrene najsire mase narodne. Taktika jedne proleterske klasne partije mora da se krece u smislu mobilisanja i koncentrisanja svih dinamickih drustvenih elemenata. Interes burzoazije je odrfavanje drustvene ravnoteze, interes proletarijata je narusavanje te ravnoteze; i zata narocito danas u doba latentne revolucije svaki pokret sirakih masa koji tu ravnotezu narusava ima revolucionaran karakter. Proleterska klasna partija mora da podupre sve dinamicke, antistaticke drustvene pokrete, da ih podrzi i produbi do njihove klasne sustine, ana mora u svima pitanjima koja pokrecu siroke narodne mase da zauzme takvo aktivno drfanje koje ce omoguCiti prevodjenje tih masa na platformu njene borbe, na platformu klasne barbe. Stay partije mora dakle da bude takav da s jedne strane istakne klasnu sustinu sukoba a s druge strane da pruzi tim masama aktivan dokaz da jedino proleterska klasna partija hoce i moze da se bori protiv onoga sto te mase pritiskuje. Nacionalni pokreti - u nasem slucaju hrvatski seljacki pokret - bezuvetno su takve dinamicke drustvene sile pred cijim revolucionarnim znacenjem mi oe mazemo i oe smemo zatvoriti oei i pustiti ih da svrse u mocvarama. Dovoljno bi bilo upozoriti na drfanje nemacke komunisticke partije i na njena nastojanja da nacionalisticka osecanja nemacke sitne bUrZoazije iskoristi protiv krupnog kapitalizma, pa da se shvati kako mora da izgleda ispravno drfanje jedne proleterske klasne partije prema nacionalistickom pokretu. Hrvatski republikanski seljacki pokret ima sve karakteristike seljackih pokreta nastalih posle rata. Rat je s jedne strane bio velika politicka skola za se!jacke mase a s druge strane podigao je ekonomski znacaj sela kao nikada u predratno vreme i time kod seljaka podigao svest 0 njihovoj vaznosti. Rezultat toga je bilo politicko bUdjenje seljackih masa - zahtev za seljackim pravicama .

Clanek Nikole Kotura. - Radnik- Delavec, leta II, ~t. 81, 30. 9. 1923. Nikola Kotur (1899 - izginil po obsodbi v stalinskih cistkah leta 1937), funkcionar SKOJ. Leta 1919 clan in eden od ustanoviteljev Kluba studentov- marksistov v Pragi, nato clan SKOJ-a. V casu razprave 0 naciona1nem vprasanju clan CK SKOJ.

210

Hrvatska bUrZoazija pristupila je tom seljackom staleskom pokretu tek onda kada je srpska bUrZoazija iskoriscujuCi svoju politicku hegemoniju pocela da je pretvara i u ekonomsku. Mase je uz to revohiralo sto je jedan nekuhurniji rdim nametnut jednom kulturnijem milje-u (karakteristican je povik na Srbe da su ~)batinasi). Dve nacionalne svesti koje su postojale iz ranije, srpska i hrvatska, iskoriscene Sil U ovom sukobu i taka je on dobio nacionalisticko obelefje. Bezobzirna hegemonisticka politika srpske bUrZoazije dovela je do koneentracije svih nezadovoljnih elemenata do ostvarenja federalistickog bloka, koji je sa projektovanim ostvarenjem macedonske federalisticke seljacke stranke' postao ozbiljna opasnost za hegemoniju srpske burZoazije. Tim sto je dinastija' vezala sebe uz hegemonisticku politiku srpske burzoazije dobio je prvo hrvatski seljacki pokret a kasnije i federalisticki blok izvestan republikanski karakter. Citav taj sukob izmedju srpske i hrvatske bUrZoazije ima svoju potporu i u imperijalistickim sukobima velikih sila, jer dok srpska bUrZoazija vodi frankofilsku politiku dotle je Radic svoj pokret vezao za kola engleskog imperijalizma i sluzi kao eksponent engleske politike na Balkanu. Radicevoj koneepeiji federalistickog bloka mora se priznati izvesna velicina ali je njegova politika u sustini bUrZoaska politika od koje hrvatski seljaei oe mogu imati nikakve koristi. Dosadasnje nase shvatanje naeionalnog pitanja - a hrvatskog pitanja specijalno - bilo je fatalisticko , mehanisticko, shvatanje karakteristicno za soeijaldemokratski pokret pre rata. DrZanje koje je iz toga rezuhiralo bilo je pasivnost i izgleda da se ni danas kada citavo to pitanje stupa u akutan stadij ne misli da promene. Centralno vodstvo partije nije donelo jos nikakve zakljucke o nekoj akeiji i to je vec dokaz da ono ne shvaca dovoljno vaznost momenta Inc situacije. Opasnost da se ponovi bugarski slucaj je tu, jer rdim zadobijajuci koncesijama bUrZoaske elemente federalistickog bloka preli da prislupi nasi/nom gusenju jednog snainog seljackog pokrela i da lime ucvrsli reakcionarne pozicije i u driavi i no Balkanu, a mi drzimo skdtene ruke . .. Radnik od 2. o. m' pise u clanku .. Razbijanje federalistickog bloka? sledece: .. Radic je u ostalom to i sam priznao . 1 ono sto je trazio to i dobija . BegajuCi od jedinstvenog radnicko-seljackog fronta on je pao u zagrljaj burzoazije i zatim svrsava da se vee predvidja kakvim ce raspietom svrsiti smusena i jalova politika Radiceve stranke ako on umesto saveza sa bUrZoazijom ne bude potrazio savez radnih masa. Zar 10 nije iSlo dr:lanje koje je bugarska K. P. zauzela prema Stambolijskom? Jer ta konstataeija nije nista drugo nego stay cekanja: hoce Ii Radic ponuditi savez iIi ne. Ako ne, neka propadne: .. I ono sto je trazio to dobija. Kao da se nama radi 0 Radicu! Radi nam se 0 onim seIjackim masama koje idu za njim a cije simpatije i poverenje mi mozemo steCi sarno akcijom a oe ovakvim premudrim prorockim ddanjem i izjavama.
U svakom slucaju moramo biti mi Qna aktivna strana koja ce oe sarno

proklamovati parolu radnicko-seljacke vlade, i parolu jedinstvenog fronta nego koja ce se i aktivno boriti da se sto pre dodje do toga jedinstvenog borbenog fronta radnika i seljaka. Kao sto nam nije ni jedinstveni front(( praletarijata pao u usta kao zrela kruska, nego smo za njega morali da podjemo u borbu, isto tako moramo poci i u borbu za jedinstveni front radnika i seljaka. Sa nekoliko platonskih napisa u .. Radniku mi nikada necemo doci u kontakt sa hrvatskim seljackim masama niti Cerna ostvariti taj jedinstveni front.
211

Mi moramo pokazati hrvatskim seljackim masama da one svoje hrvatske i seljacke ciljeve ne mogu ostvariti u savezu ni sa svojom gospodom, ni sa slovenackim popovima,8 ni sa bosanskim begovima 9 - jer ce ih oni cim im se ponude vlasti i koncesije izdati - nego jedino uz pornoc radnika i seljaka Citave dr'lave. A pokazacerno irn to najbolje ako danas, kada se Radic sklanja u inostranstvo,IO kada ih pop Korosec izdaje pregovarajuCi sa radikalima, II stupimo u borbu spojivsi njihove j svoje zahteve. Taktika koju treba da prirnenirno je taktika jedinstvenog fronta. Treba odmah uputiti vodstvu Radiceve stranke otvoreno pismo sa pozivom za stvaranje jedinstvenog borbenog fronta radnika i seljaka sa parolarna: Za jederativnu republiku radnika i seljaka. Za radnicku i seljacku vladu. Agitaciju za taj jedinstveni front moramo sprovoditi najzilavije ne sarno putern starnpe nego i putern zborova i sirenjern letaka narocito po selima. Na svaki napad reiima na hrvatsku republikansku seljacku stranku [moramol odgovoriti najsirom protestnom akcijom a naroCito u Srbiji. Jednorn takvorn akcijom mozemo mi uveriti hrvatske seljacke mase da cerna se rni ozbiljno boriti za njihove ciljeve i jedino tako u borbi mozemo ostvariti jedinstveni front radnika i seljaka. Put kojirn proleterska klasna partija mora da prodje da bi postala partija masa nije put kroz zavetrinu, put neutralnosti, gubljenja inicijative i precutnih sporazurna sa bUrZoazijorn, nego put del a i aktivne borbe. Sarno tako rnoze partija po novo da stekne izgubljeno poverenje rnasa i da ih povede ka pobedi.
I Federalisti~ni blok je predstavljal politi~no povezavo vodilnih opozicijs kih strank iz Siovenije, Hrva~ke ter Bosne in Hercegovine (Slovenske Ijudske stranke , Hrvatske republikanske seljacke stranke in lugoslovanske muslimanske organizacije), ki so se po volitvah v Narodno skup~Cino Kraljevine SHS marca 1923, povezale v t.i . Federalisticni blok, preko katerega so se i.elele zoperstaviti hegemonisticni velikosrbski politiki. Z predvidenim razbijanjem Federalisticnega blob je imel avtor v mislih odlocenost predsednika jugoslovanske vlade Nikole Pa~ica, ki jc potem, ko si jc po sklenitvi Markovega protokola (0 tem glej dok. ~t. 2, op. 14) v Narodni skup~cini zagotovil veCino, junija 1923 izjavil, da bo njegova vlada nadaljevala svojo politiko v duhu nace! Vidovdanske ustave. To je pomenilo. da je Pa~iceva vi ada nameravala dosledno izvesti centralisticni koncept drfavne ureditve, kakr~negaje predvidevala centralisticna Vidovdanska ustava. V ta koncept bi tako sodilo tudi politicno razbijanje Federativnega bloka. 2 Mi~ljeno je hrva~ko nacionalno gibanje , ki se je politicno izrai.alo preko Radiceve HRSS. Z omenjanjem nasilne zadu~itve hrva~kega kmeckega gibanja je avtor opozarjaJ na gJedanje central isticnih in hegemonisticnih velikosrbskih politicnih sil, ki niso pomi~ljale, da bi nad hrvaskim narodom vladale tudi s silo. ) Na tern mestu opozarja avtor na krvavi voja~ki puc, s katerim je bila 9. junija 1923 v Bolgariji zrusena vlada levega agrarnega demokrata, A!cksandra Stamboliskega. 4 Neposredno ob voja~kem pucu, 9. junija 1923, KP Boigarije ni nastopila proti novi, puCisticni v!adi Aleksandra Cankova. septembra 1923 pa je pod vodstvom G. Dimitrova in V. Kolarova dvignila vstajo, ki je bila krvavo zadu~ena. S Stranka s takim imenom ni bila v Makedoniji nikoli ustanovljena . Potrebno pa je omeniti, da je bila v zacetku dvajsetih let (konec leta 1921) v Sofiji iz vrst makedonskega nacionalnorevolucionarnega gibanja v emigraciji. ustanovljena Makedonska emigrantska federativna organizacija (MEFO), ki si je prizadevala za organiziranje Makedonije kot avtonomne politicne enote. MEFO je leta 19221ikvidiral vodja vrhovisticne VMRO Todor Aleksandrov, ki je v letih 1920-1923 veljal za nesporno avtoriteto v makedonskem nacionalnorevolucionarnem gibanju. Vrhovisticna VMRO T. Aleksandrova, v tistem casu imenovana tudi "avtonomisticna. jc razgla~ala. da se bori za osvoboditev Makedonije in njeno zdrufitev v avtonomno politicno enoto. V letu 1922 je razvila ~i roko propagandno politicno dejavnost v Pirinskem. Vardarskem in deloma tudi Egejskem delu Makedonije, pri cemer se je predstavljala kat obnovljena makedonska revolucionarna organizacija,

212

ki nadaljuje pot VMRO Goce Oelceva. Avtonomisticna VMRO T. Aleksandrova je imela med kmeckimi mnoficami mocno podporo, saj je kmecko prebiva!stvo v zelji za svojo nacionalno in social no osvoboditev mno!icno pristopalo k njej in ji dalo masovni znacaj. 6 MiUjena je srbska vladarska dinastija Karadjordjevicev. 1 Radnik-Oelavec, leto II, st. 75, 2. 9. 1923. I Misljena je Siovenska Ijudska stranka, katere vodilno politicno jedro je predstavljala duhovsCina. 9 Misljenaje Jugoslovanska muslimanska organizacija, katero vodstvo so v veliki meri predstavljali begi - veleposestniki. 10 Vodja HRSS, Stjepan Radic, se je 21. julija 1923 umaknil v tujino potern, ko je bil po objavi do tedaj tajnega Markovega protokola (15. julija 1923) v Narodni skupscini uveden postopek , da se rnu odvzame poslanska imuniteta in se ga postavi pred sodisee. S. Radic je v tujini oslal do julija 1924, v tern Casu pa je skusal dobiti podporo za politiko, ki jo je vodila HRSS. - (Glej tudi dok. It. 17, op. 3). II MiSljeno je sodelovanje SLS prj sklenitvi t. i. Markovega protokola, 13. aprila 1923 v Zagrebu, sporazuma med Federalisticnim blokom in Pasicevo Narodno radikalno stranko. - 0 tern glej podrobneje dok. st. 2, op. 14.

St.

22

PREDLOG REZOLUCIJE 0 NACIONALNOM PITANJU

I.

Svetskim ratom razoreno je staro nacionalno ugnjetavanje u imperijalistickom sistemu Srednje Evrope, ali na njegovo mesto stupila su nova nacionalna ugnjetavanja u sistemu posleratnih ugovora 0 miru. ' S ugovorima 0 miru imperijalisticke velevlasti povukle su granice prema svojim interesima, a ne prema volji i interesima naroda. Imperijalisticka politika velevlasti, koja priprema nove ratove, nagnala je male narode u finansijsko i politicko vazalstvo prema ovoj iIi onoj velevlasti. SitnoburZoaske nacionalisticke i pacifisticke iluzije pretrpele su slom, jer se pokazalo da je resenje nacionalnih suprotnosti u epohi raspadanja kapitalizma i bUrZoaske demokratije nemoguce .
Predlog resolucije Gjura Cvijica za drZavno konferenco NOS) (KPJ). - Borba, leto II , St. 36,4. 10. 1923. Cvijicev Predlog resolucije je objavil tudi Glas Svobode, leto I, st. 24 in 25, 27. 9. in 4. 10. 1923.
G'juro Cvijic (1896-1938), publicist in funkcionar KPJ . Pred prvo svetovno vojno vkljucen v nacionalnorevolucionarno gibanje,leta 1912 aretiran in obsojen zaradi sodelovanja v atentalu na bana Cuvaja. S prispev ki sodeloval v socialisticnern casopisju, septembra 1918 glavni urednik "Slobode in sekretar zagrebSke socialnodernokratske organizacije. Na kongresu zedinjenja izbran v Centralni partijski svet SDSJ(k). Leta 1919 sekretar 10 SDSJ(k) za Hrvasko, na Vukovarskem kongrcsu leta 1920 izbran za clana CPS KPJ. Glavni urednik .. Istine .. , .. Nove Istine .. in ,.Novog svijeta" . Od leta 1921 do 1922 v Zamejskem komiteju KPJ na Ounaju. V casu razprave 0 nacionalncm vprasanju urednik zagrebskega glasila NOS), Borba.

213

Dok usled toga u kapitalistickorn drustvu vladaju nacionalna neprijateljstva, ugnjetavanja, sovinizmi i ratavi, i evor se nacionalnih suprotnosti sve vise zarnrsuje, dolle su u taboru socijalistickih radnicko-seljackih republika' nacionaloe ffidnje nestale, a mesta njih vlada medjusobno poverenje i bratska saradnja u slobodnorn savezu jednakopravnih socijalistickih radnicko-seljackih republika. Dok postoji irnperijalizarn velikih ddava irna sarno jedna velevlast, koja rnoze zastititi ugnjetavane male narode: Savez Socijalistickih Sovjetskih Republika, koji u svojoj unutrasnjosti predstavlja uzor ddave u kojoj rnnostvo naroda uziva potpunu nacionalnu slobodu u jednoj privrednoj celini, i koji se celom svojorn spoljasnjorn politikorn pokazuje kao branitelj i zastitnik prava sarnoodredenja naroda. Iz toga sledi da postoji sarno jedan nacin za postignuce nacionalne slobode i nezavisnosti rnalih naroda: oslobodjenje od uticaja imperijalistii'kih velesila i

stupanje u prijatelJske odnose sa Savezom Socijalistii'kih Sovjetskih Republika spolJa, a potpun prekid s politikom nacionalne hegemonije i ugnjetavanja unutra.

2.
Stvaranje ddave Srba, Hrvata i Slovenaca' takodjer je jedan od rezultata svetskoga rata. Ujedinjenje po prvi put u jednu ddavu tih triju jugoslavenskih nacija, koje su se ranije nalazile pocepane pod jarmom austro-ugarskog imperijalizma,4 znacilo je stvaranje objektivnih uslova za proces formiranja jedne nacije iz triju srodnih nacija. Ali mesta da su se stvaranjem zajednicke dd3ve nacionalne suprotnosti izmedju te tri srodne nacije sve vise umanjavale, one se nasuprot tome sve vise zaostravaju. Razlog tom procesu jeste u historijsko- konkretnoj situaciji u kojoj je ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca izvrseno,s odnosno u nacinu na koji je ono izvrseno i u klasnim interesima i ekonomskim suprotnostima triju nacionalnih burioazija koje su ga izvrsile. Ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca nije izvrseno u procesu razvoja nacionalne svesti 0 potrebi tog ujedinjenja, koji se zavrsava nacionalnom revolucijom i samoodredenjem odozdo. Naprotiv, ono je i bez dovoljno priprema i bez pitanja narodnih masa izvrseno sporazumom triju nacionalnih burioazija iz pokrajine bivse Austro-Ugarske sa pobednickom srbijanskom bUrZoazijom 6

i njenorn rnilitaristickorn rnonarhijorn. U strahu pred nezadovoljnirn radnirn narodom grada i sela hrvatska i slovenacka burioazija stavile su se pod zastitu srpske militaristicke monarhije i zajedno sa srpskoll) burioazijom kroz dye godine sprovodile diktaturu nad celokupnirn radnirn narodorn Jugoslavije.' Tako je usled klasnih interesa celokupne bUrZoazije i nametanja monarhije proces formiranja jedne nacije iz triju srodnih nacija bio zaustavljen vee na pocetku. Na njegovo mesto nastupio je proces razvijanja sve dubljih nacionalnih suprotnosti. Osnovni uzrok zaostravanja nacionalnih suprotnosti leii na strani srpske burzoazije. Nakon sto je srpski narod jos u borbarna protiv turskog feudalizrna za stvaranje svoje driave proiivio svoju nacionalnu revoluciju,8 srpska je burzoazija jos pre svetskog rata vodila zavojevacku kolonijalnu politiku u Makedoniji i protiv Albanije.' U svetskorn ratu srpska je budoazija znatno postradala, pa usled toga u ddavi Srba, Hrvata i Slovenaca nastoji, delorn da se 214

ekonomski ojaca, delom da parasitski zivi eksplotacijom i pljaekom naroda u novo dobivenim krajevima, a u prvom redu na racun hrvatske i slovenacke bUrZoazije, koje su se u ratu znatno obogatile. Da bi to postigla, srpska burioazija drii u svojim rukama celi driavni i vojni aparat i pomocu bezobzirnog reakcionarnog rezima, legalizovanog kroz
centralisticki Vidovdanski Ustav,1O sprovodi svoju nacionalnu hegemoniju pro-

tiv hrvatskog i slovenackog naroda i njihove ekonomski jaee razvijene burioazije. Pored toga ana unistuje autonomiju Crne Gore ll i s najgrubljim nacionalnim ugnjetavanjem, kolonizacijom, nasilnim istrebljivanjem i asimilacijom

srbizira Makedoniju i potiskuje nacionalne manjine u drugim krajevima, a narocito u Vojvodini. Neposredni rezultat uvodjenja srpske hegemonije je odbrambeno nacionalno grupisanje hrvatskog i slovenackog naroda i nacionalnih manjina, kao i pokreti za autonomiju Makedonije, Crne Gore i Bosne. Spreeene 1918. god. da dovrse svoju nacionalno-demokratsku revoluciju, bile su seljaeke mase prvi faktor tog nacionalnog odbrambenog grupisanja, narocito u Hrvatskoj. Hrvatska pak i slovenaeka burioazija, koje su najpre protiv tih seljaekih masa iz svojih klasnih interesa stupile u savez sa srpskom burzoazijom, bile su najposle u borbi s hegemonijom srpske burioazije prisiljene, da patraze oslonac i stupe u savez s tim seljackim masama. Privredno jace razvijene one su odvise upueene na celokupno, etnografski isprepleteno, privredno podrucje driave, da bi bile separatisticke. Ali hegemonija srpske burioazije po maze im da s nacionalistickim parolama dovrse nacionalno grupisanje hrvatskog i slovenackog naroda. Tako se danas celi nacionalno ugnjetavani hrvatski i slovenacki narod kao i narodi u Makedoniji nalaze u pokretu da zavrse svoju nacionalnu burioasko-demokratsku revoluciju. Sa svime time nacionalne suprotnosti Srba prema Hrvatima i Slovencirna s jedne, a prema Makedoncima i Crnogorcima s druge strane, posle pet godina zajednickog zivota u jednoj driavi, zaostrenije su nego sto su ikada bile. Nakon sto je proces njihovog nacionalnog ujedinjavanja bio zaustavljen, proces je sve dubljeg nacionalnog razjedinjavanja vee toliko napredovalo, da Se driava Srba, Hrvata i Slovenaca ne moze smatrati kao jedna nacionalna drz.ava s nesto nacionalnih manjina, nego kao jedna nacionalitetna (mnogonarodna) driava.

u kojoj vladajuca klasa jedne (srpske) nacije ugnjetava os/ale nacije.

3. Kao revolucionarna proleterska partija, Nezavisna Radnicka Partija Jugoslavije uvek se u svom radu rukovodi interesima hislOrijskog progresa i oslobodilaeke borbe radnoga naroda. U konkretnoj historijskoj situaciji interes je historijskog progresa: I. da se odstrani hegemonija srpske burioazije i njene militaristicke klike, koja je danas jedno od glavnih uporista kontrarevolucije na Balkanu; 2. da se zavrsetkom burzoasko-demokratske revolucije jos ugnjetavanih naroda u driavi S. H. S. radni narod u gradu i selu oslobodi od uticaja burioazije i tako stvore uslovi za obrazovanje radnieko-seljackih vI ada, i 3. da se ujedinjavanjem radnoga naroda raznih nacija u zajednickoj borbi protiv kapitalizma stvore preduslovi za obrazovanje federacije radnicko-seIjackih republika na Balkanu i u Podunavlju. 215

4.
Vodjena ovim osnovnim interesima historijskog progresa, N. R. P. J. bori

se protiv svakog nasi/nog ujedinjavanja naroda u jednu driavu. Ona odbaeuje i prisilno ujedinjavanje hrvatskog i slovenackog naroda sa srpskim narodom, pogotovo kad neposredno historijsko iskustvo pokazuje da se prisilnim ujedinjavanjem postizavaju suprotni rezultati.

Kao jedini naCin resavanja naeionalnog pitanja N. R. P. J. istice pravo samoodredenja naroda. N. R. P. J. priznaje svakom narodu pravo na suverenost u odredjivanju svojih odnosa, dakle i pravo na slobodno odceplenje i obrazovanje svoje posebne driave. odnosno no prikljucenje svojoj nacionalnoj driavi. Priznanje svakom narodu prava na suverenost, nezavisnost i slobodu odceplenja je dosledan izraz borbe protiv svakog nacionalnog ugnjetavanja, dok odrieanje tog~ prava znaci pogodovanje hegemonistickoj politiei vladajuce srpske burZoazije. Konkretno, priznanje prava samoodredenja do odeeplenja znaci doslednu i odlucnu borbu protiv reakcije a za takove politicke slobode, koje ce omoguCiti potpuno samoodredenje narodnih masa putem plebiscita. Priznanje prava odeeplenja nema prema tome nikakve veze s t. zv. )lamputacijoffi((,12 nego naprotiv ono znaci borbu za takove politicke slobode, koje ce onemogueiti nasilno reSenje pitanja 0 odeeplenju od strane vladajuee burioazije.

5.
Priznavajuei pravo na odeeplenje, N. R. P. J. time ne tvrdi, da je to odceplenje uvek i svrsishodno. Pitanje svrsishodnosti iIi nesvrsishodnosti odeeplenja N. R. P. J. ee reSavati u svakoj konkretnoj historijskoj situaeiji samostalno s glediSta interesa progresa i klasne borbe proletarijata. Prema tome priznanje prava na odeeplenje po N. R. P. J. ne iskljucuje njenu agitaeiju protiv odeeplenja. Odrieanje prava na odeeplenje znaci sa jedne strane jacanje vladajuce bUrZoazije, a s druge strane separatizma, kao rezultata naeionalnog ugnjetavanja. Odeeplenje moze biti svrsishodno sarno tada kad nacionalno ugnjetavanje onemogueuje razvoj ugnjetavane naeije i slobodu klasne borbe proletarijata. Naprotiv, sto ee punija biti sloboda samoodredenja, to slabiji bit ce separatizam, jer ee se u veeini slucajeva, a narocito kod Hrvata i Slovenaea sve vise istieati teskoee odeeplenja, kako usled etnografske isprepletenosti tako i usled geografskih i ekonomskih veza i preimuestva velikog privrednog podrucja za ekonomski razvoj.

6.

U koliko pojedini ugnjetavani narodi (kao dan as Hrvati i Slovenei) tele za samoodredenjem unutar driavnih graniea, N. R: P. J. zastupa pravo svakog narada u driavi, da suvereno i slobodnom narodnom vo/jom. bez obzira no historijske pokrajinske granice, odredi svoj nacionalni teritori}. Isto tako zastupa N. R. P. J . pravo svakog naroda da svoj odnos prema driavnoj celini odredi dobrovoljno i no osnovu nacionalne jednakopravnosli. 216

Polazeci od ovih osnovnih gledista, N. R. P. J. barit ce se za ta, da se putem ovakvog s/obodnog oprede/jivanja svakog pojedinog naroda stvori njihovo dobravo/jno federativno driavno uredjenje, kao najpodesnija forma za privredni i kulturni razvoj kako celine tako i pojedinih delova. Pri tom ce se N. R. P. J.
boriti to najpuniju lokalnu samoupravu unutar ovakovog ddavnog uredjenja.

Premda se ovakova provedba prava samoodredenja naroda ne moze postici samom revizijom reakcionarnog centralistickog ustava, ipak ce se N. R. P. J. u cilju uvodenja jednog demokratskijeg sistema boriti za reviziju ustava, a za ustav koji ce omoguCiti dos/ednu provedbu samoodredenja naroda.

7.

Kako se puno pravo samoodredenja naroda pod kapitalistickim rei.imom

u Jugoslaviji ne moze da postigne, nego se nacionalne suprotnosti mogu sarno

donekle ublaziti sporazumom izmedju vladajuce srpske bUrZoazije i njene militaristicke monarhije sa ostalim nacionalnim bUrZoazijama, N. R. P. J. istice da
takav sporazum nacionalnih burioazija ne znaCi dobivanje pravo samoodredenja, nego naprotiv odricanje ad log provo i ponovno stvaranje jedinstvenog Ironto burioazije proliv radnoga naroda sviju nacija. Takav ponovni bUrZoaski sporazum ne maze resiti nacionalno pitanje, jer ce bUrZoazije svih triju nacija radi svojih konkurentskih kapitalistickih interesa opet stvarati nove nacionalne suprotnosti.

8.
Nacionalne suprotnosti mogu se odstraniti sarno odstranjenjern s vlasti klasa koje su njihovi nosioci. Nacionalne suprotnosti su neizbezne dok vlada

bUrZoazija i dok su seljastvo i srednji slojevi, puni nasledjenih i podjarivanih nacionalistickih predrasuda , u savezu s burzoazijom. Zbog toga N. R. P. J. borit ce se sama i spremna je da se bori zajednilki sa svakim progresivnim i repu-

blikanskim pokretam se/jastva i srednjih slojeva za uspostavu v/ada radnika i se/jaka na teritoriju svake nacije u Jugos/aviji. Radnicko-seljacke vlade lako ce resiti nacionalna pitanja u Jugoslaviji i tako stvoriti preduslove za dobrovoljni savez radnicko-se/jackih republika u ba/kansko-podunavskoj federaciji.

9.
Priznanje prava samoodredenja naroda bez pomaganja borbe za njegovo postignuce bilo bi licemerno. N. R. P. J. odlikuje se i u nacionalnom pitanju od
jugoslavenskih socijalpatriota, Il koji su internacionaliste sarno na recirna, a u stvari pornazu hegemoniju srpske burZoazije. Kao internacionalna partija ,

N. R. P. J. pomaie borbu za samoodredenje naroda protiv nacionalnog ugnjetavanja. Pri tome N. R. P. J. naroCito pomaie se/jacke pokrete ugnjetavanih nacija , nastojeci da ih odvoji od kobnog uticaja bUrZoazije, da ih oslobodi od okova tradicion'alne ideologije i pacifistickih iluzija, da tako uspostavi jedin217

stveni front radnika i seljaka i borbu za nacionalno oslobodenje spoji sa borbom za socijalno oslobodenje i radnicko seljacku republiku. Pomaiuci borbu protiv nacionalnog ugnjetavanja, N. R. P. 1. ce uvek ocuvati svoju potpunu somas/a/naSI, is/ieali svoj principijelni slav i zastupati posebne interese radnicke klase i celoga izrabljivanog radnoga naroda. Zadaca je N. R. P. 1., da sprovede potpuno jedinstvo radnoga naroda ugnjetavajuce i ugnjetavanih nacija. Pritom je narocita zadaca N. R. P. 1. medu srpskim narodom da istice, kako ne moie biti slobodan narod koji gusi slobodu drugih naroda, i da bezobzirno demaskira parolu centralizma u ustima hegemonisticke burioazije. !sto tako je zadaca N. R. P. 1. medu ugnjetavanim narodima da stalno prikazuje klasni karakter parola samoodredenja, federacije i autonomije u ustima opozicijone bUrZoazije, koja pod tim paroiama stvarno razumije sarno monopol nad izrabljivanjem radnoga naroda vlastite nacije. N. R. P. 1. ce demaskirati i stalno kolebanje opozicijonih budoaskih partija izmedju borbe s vladajucom burioazijom (radi konkurentskih kapitalistickih interesa) i sporazumevanja s vladajucom burioazijom (radi podele pljacke). Tako ce N. R. P. 1. uvek povlaCiti jasnu liniju protiv hrvatskog, slovenackog iii bilo kojeg socijalpatriotizma.

10.
!nteresi jedinstvene borbe radnicke klase traie ujedinjenje radnika sviju nacija lugoslavije u jedinstvene radnicke sindikalne organizacije. Sarno jedinstvo radnickih organizacija i jedinstvena Nezavisna Radnicka Partija lugoslavije omogucuju radnickoj klasi uspeSnu borbu i garantiraju pobedu nad dan asnjim drustvenim poretkom, bez koje je nemoguce i konacno unistenje nacionalnog ugnjetavanja i nejednakosti.
I

Mi~Jjene

so mirovne pogodbe, sklenjene v letih 1919-1920 med Antanto in clanicami pora-

zenih central nih sil. Zgledovale so se po mirovni pogodbi, katero sia podpisali Antanta in Nemcija, 28. junija 1919 v Versaillesu. S temi mirovnimi pogodbami je bila oblikovana nova politicna slika
Evrope po koncu prve svetovne vojne, imenovana tudi versajski sistem. Ta sistcm je temeljil v mes canskem dru:lbenem redu in je izkljuceval Sovjetsko zvezo iz mednarodnc skupnosti. V srednji Evropi je od Baltika do ladrana ustvaril vrsto samostojnih nacionalnih drfav, vezanih s prijatelj skimi pogodbami na evropskega hegemona Francijo. 2 Misljena je Zveza sovjetskih socialisticnih republik . J Misljena je Kraljevina SHS, v katero sta se I. dccembra 1918 zdruiili Driava Slovencev, Hrvatov in Srbov ter Kraljevina Srbija . Mi~ljeni so Siovenci, Hrvati in Srbi, ki so bili do leta 1918 vpeti v avstroogrski drfavni ok vir. Jugoslovansko ozemlje habsburskc monarhije so tvorile Siovenija , Istra, Hrvaska 5 Siavoni jo in Dalmacijo, Sosna in Hercegovina (od leta 1908) ler Vojvodina. Na ostalem jugoslovanskem ozemlju pa sta v casu do leta 1918 obstajali ze samoslojna srbska in crnogorska driava - Kraljevi na Srbija in Kraljevina Crna gora. S Jugoslovansko zedinjenjc I. decembra 1918 je bilo izvr~eno na osnovi hegcmonisticnih in unitaristicnih zamisli velikosrbskcga mcscanstva in dvora. Do tega je prislo, ko sta hrvasko in 510 vensko meseanstvo v strahu pred socialnim uporom in zaradi grozeee nevarnosti 5 slrani Italije ter negotovosti gJede severne meje z Avstrijo , pristala na hitro in brezpogojno zedinjenje Driave SHS 5 Kraljevino Srbijo in na brezpogojno podreditev centralistienemu in unitaristicnemu nacelu ler sprejela monarhijo. 6 Kraljevina Srbija je med prvo svetovno vojno pripadala taboru zmagovitih antantnih siL 7 Tu misli avtor na rastoei socialni upor v Driavi SHS, ki je bil eden od vzrokov, kateri so hrvasko in slovensko mdeanstvo navedli k odlocitvi za hitro in brczpogojno zedinjenje s Kraljevi

218

nO Srbijo ter na protirevolucionarno in nadnacionalno solidarnost jugoslovanskega mdcanstva v letih neposredno po nastanku jugoslovanske driave, ko v casu perecih socia lnih vprasanj in revolucionarnega vrenja v Jugosla viji, nacionalna nasprotja niso ovirala razrednega sodelovanja meScanskih opozicijskih strank , centra listicnih radikalov in avtonomisticnih oziroma federalisticnih slovenskih in hrvaskih mescanskih strank v boju proti delavskemu razredu . 8 Misljeni sta prva (1804- 1813) in druga (1815) srbska vstaja, v katerih je srbski narod zrusil tursko fevdalno oblast in organiziral lastno nacionalno driavo. 9 Misljeni so prva in druga balkanska vojna iz let 1912-1913, v katerih je Kraljevina Srbija dobila veeji del Sandfaka, Vardarsko Makedonijo ter Kosovo in Metohijo in takratne operacije srbske vojske na ozemlju Albanije, ki so bile med drugim vodene tudi na osnovi politicnega koncepta srbskega meseanstva, katcro je teiilo k temu , da bi Srbija preko severne Albanije dobila izhad na Jadransko marje. 10 Ustava Kraljevine SHS je bila sprejeta na Vidav dan, 28. junija 1921. Od tad tudi ime Vidavdanska ustava . 11 Misljeno je zanikanje historicne driavnopravne individualnosti erne gore v Kraljevini

SHS.
12 Tu apozarja avtor na grofnjo vladajoCih monarhocentralistienih velikosrbskih politicnih krogov. ki so bili blizu jugoslovanskega driavnega vrha in samega kralja Aleksandra Karadjordjevita 0 izkljucitvi Siovenije in Hrvaske iz Kraljevi ne SHS. Z amputacijo Siovenije in Hrvas ke sta velikosrbsko mescanstvo in dY~r zagrozila poleti 1923. 0 tern glej podrobneje dok . st. 12, op. 9. 1) Misljeni sta jugoslovanska socialna demokracija oziroma Socialisticna stranka Jugoslavije. _ Socialpatriotizem je bil prvotno pejorativni izraz levih, internacionalisticno usmerjenih socialistov za vodstva socialnodemokratskih st rank . ki so se v zacetku prve svetovne vojne priklonila nacionalisticni propagandi svojih bUrZoazij in podprla tezo 0 obrambi narodnih drfav. S te rn so se postavila na 1. i. patrioticno stalisce in tudi glasovala za vojne kredite ter skozi vojni cas podpirala yojne napore lastnih burfoazij. Po prvi svetovni vojni so izraz socialpatriotizem prevzeli komunisti in ga uporabljali za social no demokracijo nasploh .

St.
ZA JASNOCU I ODLUCNOST U NACIONALNOM PITANJU'
I.

23

POVODOM KNJIGE DRUGA SIME MARKOVICA : "NACIONALNO PITANJE U SVETLOSTI MAKSIZMA. Godine 1919. i 1920. razmahao se bio u Jugoslaviji silan komunisticki I radnicki pokret uopce. Setimo se sarno! Preko 200.000 sindikalno organizovanih radnika, 60.000 politicki organizovanih komunista, 200.000 glasaca, 59 zastupnika u parlamentu, opstinska uprava u Zagrebu i Beogradu u radnickim rukama! A danas? Da se na prste prebrojimo! Gde su mase? Otisle su - nacionalnim partijama. Radnicki pokret Jugoslavije ne predstavlja vise direktnu opasnost za bUrZoaski rezim. U tome moze biti bUrZoazija sa Obznanom(( potpuno zadovoljna. Ali mi znamo da je radnicka klasa dozivela vise puta teSke poraze i da se ona uvek od toga oporavila, jer sam historijski razvitak stva Clanek Anteja Cilige (psevdonim Mb1.). - Borba , leto II, Sl. 37 in 38, II. in 18. 10. 1923.V opombi k clanku je uredni stvo Borbe pripisa lo naslednje: "Donasamo bez ikakovih izmena ovaj clanak druga Mbt. - razume se - kao njegoyo lie no misljenje u diskusiji. 0 nekim njegovim izvodima bit ce prilike da se jos pise ...

219

ra materijalne i duhovne uslove za proletersku pobedu. U pojacanoj meri vredi to danas, u eposi razornog kapitalizma. To dakle, sto nas je bUrZoaska prisila za cas potukla, ne treba da niti suvi-

se iznenadi niti baca u ocaj. Ali, ipak kad pogledamo veliCinu naseg poraza
kad sravnimo nasu nekadasnju snagu , sa danasnjom slaboscu, treba da se zapi-

tamo: pa zar je bas tako morale biti, zar je reiim bio bas toliko jab od nas, iii
smo mozda i mi sami u necemu krivi, mozda smo propustili neka obrambena sredstva, koja su nam stajala na raspolozenju? I tu moramo otvoreno priznati, da smo za nasu sadasnju s/abost dobrim de/om (a maida i najveiim) mi sami krivi. U ove poslednje tri godine nas pokret nije stajao na visini svojih zadataka.

Falilo mu je saznanje i odlucnost. On nije imajo pozitivnog politickog programa. Prestajali smo da budeno aktuelna i aktivna politicka snaga, spadali smo
sve vise prema sekti.

Mnogi Ijudi u inozemstvu, nasi prijatelji, pitali su se (i jos se pitaju): .. Postoji Ii u Jugoslaviji nekakav revolucionarni radnicki pokret iIi ne postoji?.

Onaj silan radnicki pokret od 1919. i 1920. godine bio je u Jugoslaviji nosen od dva elementa: prvo, socijalno ogorcenje sirokih narodnih masa na burzoaziju, izazvano ratnim patnjama, drugo, otpor potlacenih i zapostavljenih

naroda Jugoslavije protiv hegemonije, monarhije, hegemonizma i reakcije srpske burZoazije. Ta dva elementa, spojena spontano (sama od sebe a ne zbog nase svesne polit. agitacije) u kornunistickom pokretu, predstavljala su ogromnu opasnost za vladajuCi rezim srpske burZoazije. Za to smo dobili Obznanu . , za to je kod nas reakcija udarila na revolucionarni pokret pre nego u drugim zemljama. Posle rasturanja radnickih organizacija, postalo je jasno, da je rezim 05iguran od socijalne revolucije, pa se je dao na to, da osigura sebi hegemoniju

nad nesrpskim narodima. Nacionalno pitanje postalo je zivotno pitanje Jugoslavije. Mi to nismo shvatili. Mi smo sutili. Tu smo si sam; spremili poraz. Ume-

sto da dame parolu samoodredjenja naroda, mi smo se povukli sa bojista. U

mesto da na tom terenu, koji je rezim nametnuo organiziramo borbu protiv njega, mi smo se izolirali od masa, izjavljujuCi da se nas nacionalno pitanje ne

tice, da su Pasic i Radic jednaki, da su makedonski komite' razbojnici i t. d. Mi

smo proglasili >.neutralnost. Da se razumemo! Ne kazem, da smo trebali postati nacionaliste, Radicevci iii sta slicno. To niti smo trebali, niti sroeh. Ali: mi

smo trebali borbu za obnovu radnickog pokreta spojiti sa borbom potlacenih naroda protiv beloteroristickog rezima 2 i hegemonije srpske burZoazije. Tim
pre, sto nam je moralo biti jasno, da srpska bUrZoazija ne ce moci dugo vremena uscuvati svoju hegemoniju nad mnogobrojnijim i ekonomsko-kulturno jacim nesrpskim narodima. Nasa je "neutralnost<. urodila dvema posledicama: prvo, mi nismo uspe/i, ostavsi osamijeni, da obnovimo radnicki pokret i drugo, mase potlacenih naroda, koje su pre vidile u radnistvu svoje saveznike i 0510boditelje sada su, videci nasu pasivnost, presle svojim bUrZoazijama, ocekiva-

juCi od njih pornoc. Mi smo ih, to je bas najzalostnije, tamo natcrali, jer nismo nasli smelosti, da ih povedemo u borbu. Konacno, nakon tri godine, opaza se i u nasem pokretu teinja, da se ta teska pogrdka proslih godina spravi. Drug Sima Markovic napisao je knjigu: Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma,3 a drug Gjuro evijic spremio je za predstojecu partisku konferenciju rezoluciju 0 nacionalnom pitanju. 4 Kao znak kretanja na bolje, kao pocetak shvacanja 0 sudbonosnoj vaznosti nacionalnog pitanja, ova dva dela treba pozdraviti. Ali
220

kad se ispita njihove pozitivne predloge, onda se mora konstatovati, da oni ne

zadovoljavaju nase potrebe, niti nam otvaraju put za jednu doslednu i odlucnu
revolucionarnu borbu. Mi cerna ovde da se ogTanicimo na knjigu druga

Markovica. Od opsteg dela, koje je vrlo lepo i pregledno sastavljeno, a koje obuhvaca
102 stranice prema 22 stranicama, posvecenim nacionalnorn pitanju u Jugosla viji,S rni cerna izvaditi tek dYe stvari: stanoviste srpske soc. dernokratske partije

prema ratu i spor Lenjin-Roza Luksemburg' Drug Markovic kaze - onako

pausalno - sarno srpska i ruska partija ostale su na pocetku rata verne internacionalizmu. Takova se tvrdnja tesce slusa, ali ona uza sve to nije tacna. Prvo ,

nisu sarno ruska i srpska partija glasale protiv rata, vee i bugarska, talijanska ... A drugo, i vaznije, i onda, kad je Dragifa Lapeevic glasao protiv ratnih kredita' nije mislio isto sto i Lenjin. Srpska partija bila je na pocetku rata duboko
zarazena socijalpatriotizmorn, a druga polovica centrurnastvom, pacifizmom ,

nacionalnim nihilizmom

a la

Roza Luksemburg 8 itd. Da je drug Markovic

0

proveo jednu kriticku analizu nazora srpske partije

nacionalizrnu i ratu , on

bi bio pruzio vrlo zgodan primer jugoslavenskim (a osobito srbijanskim) radnieima, da shvate, sto je to /enjinisticko shvatanje nacionalnog pitanja. Ne bi

bilo skodilo da je podvrgao kritici i nase drZanje osobito od Obznane", Setimo se, da je beogradski Radnik .. ' jos lanjske godine video u srpsko-hrvatskorn sporazumu - jacanje reakcije.

Ali mnogi drugovi u Beogradu tvrde, kao nekoc Roza Luksemburg, da revolucionarna radnicka partija ne treba da se obazire na nacijonalno pitanje, jer, da ce njega nestati sa socijalnom revolucijom. Drug Markovic se sa tim ne slaze i sasvim ispravno veli: Predstavnici ovog shvatanja pripadali su krajnjoj leviei u Internacionali, ali su se u ovom znacajnom pitanju, i ako inspirisani diametralno suprotnim inteneijama (ciljevima), nasli , u praksi, na is tom terenu sa svojim antipodima (protivnieima) sa krajnje desnice socijalimperijalistima a katkada i - burZoazijom.(c10 To se je vec nasim beogradskim drugovima oko

Radnika .. i dogodilo. Oni su se, upozoravajuCi Pasica, da ganjanjem radnika u Hrvatskoj, jaca Radica, iii upozoravajuci policiju neka goni u Makedoniji
komlte, a ne radnicke organizacije, nasli na istom terenu sa Pasicem. Drug

Markovic ucinio je dobro delo pokretu, sto je takvo drZanje osudio. Ali - kad pogledamo na njegovo vlastito konkretno izlaganje spora Lenjin-Luksemburg,
onda osecamo da je on teoretski uz Lenjina a prakticno uz Luksemburgovu , a

kad pogledamo na njegove prakticne predloge u Jugoslaviji onda vidimo, da se je on nasao na istom terenu sa - bUrZujem Pro/item. VZToei nacionalnih borbi ekonomske su naravi. To je nama svima jasoo. Mi smo od prvog dana ustali protiv Pasicevih i Koracevih prica 0 naustrijanstinicc II i t. d. Radi se tek 0 tom koji su to ekonomski uzroci. Prema misljenju druga Markovica, a to je dosada kolektivno miSljenje cele nase patrije, nasa oficijelna paTtijska teorija, stvar se ima ovako. Srbija je agrarna zemlja, ekonomski daleko zostala iza precanskih strana osobito Hrvatske i Siovenacke; za vreme svetskog rata i to malo srbijanske industrije bilo je upropasteno i srpska je burzoazija pretrpela ogromne materijaloe stete. Naprotiv tome hrvatska i slovenacka bUrZoazija koja je i inace jace razvijena, silno se je za vreme rata obogatila. Konkurentska borba izmedu srpske i hrvatsko-slovenacke bUrZoazije - kad bi se bila po vela u Jugoslaviji na bazi ravnopravnosti - bila bi zavrsila sa uspehom razvijenijeg hrvatsko-slove221

nackog kapitala, koji bi nastojao da Srbija ostane tim dalje agramom zemIjom, kako bi je mogao komodnije pljaekati. Drug Markavic veli daslovno: .. I upravo za to da bi spreWa da ne dodje u takav polazaj, srpska je burZoazija ... na sve moguce naCine favorizirala razvitak srpskoga kapitaia i industrijalizaciju srpskih oblasti ... Hegemonisticka palitika srpske bUrZoazije jeste izraz njene ekonomske zaos/a/osli, uslov njene bde klasne restauracije i neophodna po/reba njenog afirmiranja u konkurentskoj borbi sa naprednijom hrvatskom i slovenackom burzoazijom." Kazali smo da je to dosada apste glediste u nasoj partiji. Tek radi upotpunjenja navescemo jos sarno ovaj primer. Drug Trisa Kaderovic u svajoj rezoluciji 0 politickoj situaciji, kaja dolazi pred partisku kanferenciju," kafe u sustini plemenskog sukoba ovo: .. Hrvatska i Siavenija predstavljaju privredno finansijski i opste kultuma razvijenije zemlje. Njihova bUrZoazija raspolaze bolje organizovanim i mocnijim kapitaiom. Ona oseca tu svaju nadmocnost nad srpskom burzoazijom i otuda crpi snagu da se sa izgledom na uspeh bori protiv hegemonije srpske burZoazije. Srpska burioazija pak neee da dopusti ravnopravnost Hrvatskoj i Siovenackoj jer oseea da ne bi mogla izddati konkurenciju sa njima i do bi im uskoro morala us/up;t; prvenslvo u driavi. Srpske zemlje su iscrpljene i opustosene ratom mnoga vise, nega hrvatske i slovenaeke oblasti. To nagoni srpske zemlje da zahvate bogate izvore Hrvatske i Slovenacke i do no njihov Tatun postanu sposoban takmac.14 Vidimo da drug Markovic i Kaclerovic kazu skoro doslovno isto. Ta puna saglasnost vlada na svim stranama. Pa, U ostalom, ko ne vidi, da je Hrvatska naprednija, a Srbija zaostalija i u ratu nastradala?! Aka je dakle tako, a izgleda da je tako, zasto smo mi, drugovi protiv hegemonije i zasto govorimo 0 srpskom imperijalizmu? Srpska budoazija radi dodu!e iz svojih egoistiekih interesa, ali ona kod toga obnavlja i unapredjuje (industrijalizira) apuslosenu Srbiju i brani Citav srpski narod od pljackaskih hrvatsko-slovenackih kapitalista. Ta zar nije historijski napredak, da se Srbiju ekonomski unapredi i obrani od stranog kapitala? Zar smo mi protiv ekonomskog razvitka Srbije i za njena izrucenje hrv.-slov. kapitalu? A zasta da budemo protiv hegemonije, koja brani pravednu stvar i jedino omogucava historijski napredak? Ta zar nismo mi iz istih razlaga za hegemaniju proletarijata nad bUrZoazijom? A kako smemo govoriti 0 srpskom imperijalizmu, kad srpska burfoazija brani Srbiju i srpski narod od hrvatsko-slavenackog kapitalizma? Ako su, dakle, tvrdnje drugova Markovica i Kaclerovica taene, onda ne sarno sto De smemo protestovati protiv hegemonije srpske burioazije, vee je, u neku ruku, moramo podupreti; barem dok se Srbija ne obnovi i srpska bUrZoazija ne postane jednaka sposoban takmac. Takovu konzekvenciju, polazeCi sa istih tvrdnja kao drugovi Markovic i Kaclerovic povukao je - Dragisa Lapcevic l5 i nju povlaee svi sacijaldemokrati. Sarno sto Lapcevic ide jos i dalje. Aka naime srpska burzoazija ne bi mogla odoljeti obrani (odnosna navali) hrvatsko-slovenacke budoazije, onda - veli Lapcevic - treba provesti amputaciju. 16 Izbaciti Zagreb i Ljubljanu iz ddave, a, naravno, iz Dalmacije, Bosne, Hercegovine, Slavonije, erne Gore i Srbije sa Makedonijom uCiniti ujedinjenu nacionalnu driavu - Veliku Srbiju. Nasa nas tearija, povucena do krajnjih konzekvencija, kako vidimo, vodi ravno u zagrljaj Nikale Pasica." J odista, nasa partijska teorija 0 uzrocima hrvatsko-srpskog spora ne predstavlja marksisticko-ekonomsko objasnjenje nacionalnih barbi vee marksisticko ekonomsku obranu srpske hegemanije. Mi na recima srpski imperija/izam pobijamo, ana delima ga branimo. To

222

je zalosna istina. ali - istina . Ona nas je ucinila pasivnim u nacionalnim borbarna, ona nas je fizicki unistila u precanskirn stranama , a duhovno omlohav ila u Srbiji. ona nam je zatvorila vrata k svakoj revolucionarnoj borbi. Tog la znog i kontrarevolucionarnog balasta trebamo se otresti. ako hoeemo da duhovno i brojacno napredujemo. Jer uzaludno je da ne kazemo smesno, zva ti

srpske radnike u borbu protiv srpske hegemanije, kad im se pre dakazuje, da jc hegemanija jedina garancija napretka Srbije. Ali - ti povlacis konzekvencije , a jos nisi dokazao, da je nasa teorija kriva
i kakvo je marksisticko-ekonomsko objasnjenje nacionalnih sporova u Jugos-

laviji - da kinut ce mi drugavi. Dakle - na pasaa! Ja sam gore dakazaa apsurdnost nase tearije, dakazaa da ana lagicki va di
k srpskom socijalimperijalizmu, premda drugovi Markovic i KacIerovic te konzekvencije nisu povukli. Oni su naprotiv, kao internacionalisti, izjavili se protiv srpske hegemonije i imperijalizma , ali opet, vezani teorijom, oni SU, kao sto eemo to za cas videti, dati sasvim re!ormisticki karakter borbi protiv srpske hegemonije i reakcije. Iz sacijalimperijalisticke tearije ne magu se nikad pavuc; revolucionarne konzekvencije. U cemu je garnja tearija netacna, kad je ipak jasna da je Srbija zaastala i apustasena, a Hrvatska i Siavenacka da su ra zvijenije i bagatije? U tome sto te Cinjenice nisu uzrok borbi, kako to tvrdi nasa teorija, vee sarno elementi, koji u

toj barbi imadu svaj uticaj . Prema nasaj aficijelnaj teariji barbe ne bi bila, kaa Srbija ne bi bila zaastalija ad Hrvatske i Slavanije. Zato je to tacna? Ni najmanje! Da je Srbija iziSia iz rata neapustasena i jednaka iii balje razvijena ad Hrvatske i Siavenacke, and a bi barba i apet bila, i to zesce, hegemanija srpske bUrZaazije bila bi silnija, strasnija, duza. A zasta? Zata, jer Srbi i Hrvati nisu jos srasli u jedan narod, imadu dva kapitalizma, dYe kapitalisticke klase. Pastojanje dviju kapitalistickih klasa, bez abzira ka je jaci a ka slabiji, uzrak je barbi. Zar nije Makedanija slabije razvijena ad Srbije, pa zar je to smetala srpsku bUrZoaziju, da nametne svoju hegernoniju i aneksiju makedonskim narodirna? Da su precanske strane slabije razvijene no sta jesu, ne da bi ne bila srpskahrvatskog spora, vee bi srpska bUrZoazija uCinila iz Bosne, Dalrnacije, Hrvat-

ske i Siavenacke drugu Makedaniju. N,aprednast precanskih strana nije uzra k barbi , vee zapreka trajnam uzdrZanju srpske hegemanije. Time sma pabili prvi stup nase tearije, laznu tvrdnju da su patnje i zaastalast Srbije a imperijalisticki kapitalizam precanskih strana uzrak sukabu. Ostaje druga: na kakav naCin moze Srbija da nadoknadi ratne patnje, da se ekonamski razvije i uscuva ad koloniziranja sa strane hrvatska-slavenackag kapitala. Drug Markovic ka ze: sarno putem hegemonije ("Hegemanisticka palitika srpske bUrZaazije jeste ... neaphadna patreba njenag afirmiranja u kankurentskoj borbi sa naprednijam hrv. i slov. burzaazijom). is Ali to je slrahovila zabluda. Srpska bUrZaazija , kaja je imala svaju vajsku i bila clan antante, diktirala je uredjenje ave drzave. Ona je imala i moguenost, da se ustavnirn putern zasigura pred opasnoseu od razvijenijeg hrv. i slov. kapitala. Ta hrvatska i slavenacka bUrZaazija kapitulirale su pred srpskam jas na Krfu!" Zar ne bi na pI. federalisticki sistem , gde bi Srbija mogla imati i dalje svaju samastalnu Skupstinu , adredjivati zakone i pa reze, prerna potrebi makar i carine itd. - mogao Srbiju potpuno uscuvati od

pljacke sa strane precanskag kapitala? Osabita kad je srpska bUrZaazija bez daljnjeg magla zadriati vojsku u svojim rukama, a Francusku apet imala iza svajih ledja. A zar ne bi hrv. i slov. buri aazija i same pristale da pamagnu na 223

obnovi Srbije, kad znadu, da je Srbija uz pomoc antante u stanju da ih na to prisili, ako ne pristanu dobrovoljno? ZnaCi dakle ne sarno biti u zabludi, nego direktno braniti i opravdavati nacionalno nasilje srpske bUrZoazije, kad se tvrdi, da se je Srbija mogla da obnovi i uscuva od hrv.-slov. kolonizovanja sarno putem hegemonije. A, konacno, zar De bi proletarijat pomogao svim snagama opravdanu teZnju Srbije za obnovom i napretkom. Ne, hegemonija apsolutno nije bila potrebna, vec je nju srpska bUrZoazija uvela da uvelica svoja nasilja i neopravdane pljacke. Obnava i razvitak Srbije pa - da kaiema - i ravnapravnost srpske burioazije mogu se zasigurati i bez hegemonije i odmah. To je Jederaeija
ravnopravnih naroda Jugos/avije.

Polazeci sa krivih predpostavaka, drugovi Kaclerovic i Markovic dolaze i k krivim zakljuccima. Drug Kaclerovic gubi se uopstim izrazima da treba zac; u rnase, i pokazati im kako sarno proletarijat mOle resiti nacionalno pitanje itd.20 Ali sve su to reci bez sadrzaja, reCi, koje ne mogu dovesti do nikakvih dela, kad smo u pocetku posta viIi onako netacne tvrdnje. Drug Markovic odbija centralizam, jer da je to ideologija srpske imperijalisticke burzoazije i poziva srpske radnike da ustanu protiv centralizma i hegemonije. Drug Markovic odbija i federalizam jer da je to ideal sitne bUrZoazije, a izjavljuje se za autonomizam, u kojem da se "sve vise kristalisu zahtevi moderne hrvatske i slovenacke industrijske bUrZoazije((,21 Ovako postaviti slvar znac; - duhovno kapitulirati ftred burioazijom, zna!!i uCiniti srpskoj (i jugoslovenskoj) burioaziji ano, sta im je g. 1918. uCinio Korac." Hrvati odista nisu za odcepljenje od Srbije, jer znadu da nije moguce provesti razgranicenje zbog uzajamne pomesanosti u Basni, Slavoniji i Vojvodini, ali svi su Hrvati i Siovenei za Jederaciju. Tek, iz oportunizma, ali De zbog uverenja iIi interesa, hrv. i slav. bUrZoazije pristale bi na autonomiju . Mi znamo da [su] burzoazije potlacenih naroda u Austriji bile takodjer sarno za autonomije, a da su i socijaldemokrati bili za to, ali da su bas taj oportunizam boljsevici osudljivali.2l I drug Markovic ga u svojoj knjizi
osudjuje. A zar je danas oportunizam opravdan, za to jer ga mi cinimo? Mi nismo za raspad Jugoslavije, jer znamo, da historijski razvitak ne ide u tom pravcu, ali mi ne smemo biti za autonomije, jer aUlonomlje ne znale odslranje-

nje srpske hegemonije, nego samo ublaienje. Gospodin Proti" nije sarno dobar advokat kapitalistickog drustvenog poretka, nego i srpske hegemonije. Drug Markovic je medjutim pripravan da ga podupre,jer se i sam i postavio na imperijalislicko slanoviste, da je u ovoj ddavi sarno dvoje moguce hegemonija Srba

iii Nesrba. Kad bi stvar stajala tako, onda bismo se mi kao revolucionarci i internacionaliste, koji ne mogu nikad pristati na tlacenje jednoga naroda drugim,
morali izjasniti za raspad Jugoslavije, pa neka si svako na svom teritoriju bude

svoj gospodar. Bas kao sto je bilo u Austriji. Mi smo medjutim gore dokazali,
da je u Jugoslaviji moguce i nesto trece, a to je politicka i ekonomska ravno-

pravnost putem federalistickog uredjenja driave. No ne varajmo se, srpska burtoazlja apslulno nece da prislane na ravnopravnost, ona zna da je pobednik i hote da pljacka. Ona ce pre i krv izazvati nego pristati na ravnopravnost. Narodnu ravnopravnost u Jugoslaviji nije moguce izvojstiti bez revolucionarne barbe. To

i hrvatska i slovenacka bUrZoazija znade, i - jer se boje revolucije - hrv. i slov.

bUrZoazija voljne Sll da pristanu na autonomije, da se zadovole sa ublaienjem srpske hegemonije. Na to ce verovatno i6i i srpska bUrZoazija, jer, iza sto se

kroz 4-5 godina grdno napljackala, zadovoljit ce se u buducnosti radje sa ublazenom hegemonijom, nego da preuzme riziko revolucije, do koje bi sigur224

no doSlo, ako srpska burzoazija ne popusti. Gospodin Protic ima dakle dobre

Sanse. Ali zasto da mi budemo za autonomije? Zar iz oportunizma. od straha pred revolucionarnom borbom , kao hrvatska bUrZo3zija, iii zata jer zelimo da
pomognemo osigurati srpskoj burioaziji barem ublazenu hegemoniju? Kad bi se radilo 0 kakovoj maloj provinciji, koja u nekoj jakoj driavi ima da ugine iii da se spasi barem uz mrvicu autonomije, ooda bi bio glupi zlatin, kad mi oe bismo poduprli iz svih snaga rna i najograniceniju autonomiju. Ali kad se fadi o tome, da Ii 6e jedna vecina brojcano, kulturno i ekonomski jaca, da vojnicki potlacena od zaostalije manjine, steCi potpuno ravnopravnost ili se ponoviti ,

ooda oe sme biti sumnje koji se vee nalaze

tome, 5tO je dufnost revolucionarne radnicke parti-

je. Mi medjutim imamo u lugoslaviji jos povoljniju situaciju. Mi imamo vec milione hrvatskih, slovenskih, makedonskih pa i crnogorskih seljaka i radnika ,
U

otvorenoj borbi za nacionalnu ravnopravnost, kojoj su dali

izrazaja u paroli: republikanska federacija i gde oni pokazuju nejasnu, ali snaznu teznju, da sa srpskom hegemonijom stresu i jaram domaceg kapitaliz-

rna. Pa zar da mi te mase sad pOYllCernO natrag sa bojista? Da ih uveravarno ,

kako su podlegle jednoj sitno-burzoaskoj iluziji? Kako naprotiv historiski na-

predak u svetlu rnarksizrna zahteva da oni priznadu rnonarhiju i pristanu na autonornije i ublazenu srpsku hegernoninju gospodina Protica?24 Jao! Zar mote iolosniji predlog do izidje iz ustiju jednog revolucionorco? Ah ne, to nije marksizam, to je oportunizarn, reforrnizarn, to je sprernanje unapred poraza radnicke
klase. Ne cemo mi da pravimo kaos, da zavadjamo bratske narode, ali hocemo

i rnoramo da se borirno za potpunu ravnopravnost naroda Jugoslavije svim sredstvim, i revolucionarnirn. Radic ce takodjer pristati na rnonarhisticko-autooornisticki sporazurn, to je oedvojbeno, jer se i 00 boji revolucionarne borbe. 00 je vec izjavio, da ne zeSpaho,26 i Protic 27 pristanemo na rnonarhisticke autonomije, oni su propali za revolucionarnu borbu. Ali ako mi pokazemo sirokim radnim masama potlacenih naroda lugoslavije, da se mi ne zacamo nikakovih zapreka u borbi za nacionalna i socijalno oslobodjenje potlacenih ove zemlje, oni ce dohrliti u nase Ii biti de Valera." Ali u masi nesrpskih sitnih seljaka ima desetine hiljada izvrsnih revoluciooaraca. Sta ce biti od njih? Ako i mi, kao i Radic, i Korosec, i

redove, oni ce postati nepobediva armija, koja ce osoovati carstvo bratstva,

jednakosti, slobode. Na prigovor da nas ova taktika stavlja u sluzbu hrv.-slov. bUrZoazije odgovaram ovo: To bi bio slucaj ooda kad bismo se mi, slicoo kao Radic, posta-

viii na stanoviste potpune ravnopravnosti - federativne republike - a koncano

pak pristali na manje, kad bi dakle citava nasa borba bila vodjena u tom smislu da rim viSe podupremo hrv.-slov. buriooziju, ali da povodom njezine kapitu-

lacije pred srpskom bdoazijom ("sporazum na bazi monarhistickih 3UtOOOmija) kazemo, da se vise nije moglo postici, da je bolje i to, nego Vidovdanski

Ustav itd. Ali rni taka ne cerna Ciniti. Vec cerno rni kazati, da je bUrZoazija kapitulirala zbog svojih kapitalistickih interesa, jer se bojala revolucionarne bor-

be, da ne bi seljaci i radnici sa revolucionarnirn rusenjern svog rezirna srusili i

vlast kapitala. Oakle bas protivno. Sa ovom taktikom mi bismo unapred stvarali pozicije sa kojih cemo tuCi hrvatsku i srpsku burioaziju, sa kojih cemo moCi da prevedemo velike mase na teren (tlo) ciste klasne borbe.

ne manje krivirn nazorima druga Markovic3

0

makedonskom proble225

mu,o pitanju otcepljenja Hrvata i Siovenaca i

usporedjenju borbe Hrvata i

Slovenaca protiv srpskog centralizma sa borbom Ukrajinaca i Belorusa protiv velikoruskog centralizma,28 ne dopusta nam prostor da progovorimo. Isto tako ne dopusta nam prostor, da sc opsirnije pozabavimo uzrocima, koji su druga Markovie~ odnosno celi nas pokret, doveli na gore izlozeoo i opovrgnuto stanoviste. Cetiri su glavna razloga: 1. nacionaloi nihilizarn it la Roza Luksemburg; 2. srbijanski pokret, koji dusevno vodi citav sadasnji jugoslovenski pokret, od pre rata jos odlikuje se frazerskim radikalizmom, a fakticnim oportunizmom, osobito u nacionalnom pitanju, 3. strah pred zesCim progonima. Mnogo drugova misli ovako: vee zbog naseg cisto klasnog radikalizma vlada nas dosta progoni, a sad da jos komplikujemo nasu borbu i sa nacionalnim radikalizmom, no - onda smo gotovi. Ti drugovi oe vide, da ce nas upravo polovicarisle upropaslili i da cerna odoljeti rezimu i njega poraziti jedino onda, ako mi sjedinimo u jedan front sve energije, koje rezim tlaci i eksploatise. Iz gornje oportunisticke psihologije nikla je eto i nova teorija, koja izgleda vrlo radikalna, marksisticka, a u stvari je povrsna i lazna - ali vrlo zgodna, jer nas obavezuje na pasivnost, jer njome ne drazimo rezim. I zato se je mi tako dugo drzimo kao pijan plota. 4. bez sumnje da je i to poduprlo nasu dezorijentiranost, 5to su najbolji nasi drugovi vee 2 go dine u tamnicama,29 dakle od masa i od politickog zivota. Sarno istina i odlucnost - moze da dovede k pobedi jednu revolucionarnu partiju!

II. POVODOM PREDLOGA REZOLUCIJE DRUGA GJURE CVIJICA 0 NACIONALNOM PITANJU. Predlog rezolucije druga Gj. Cvijiea 30 postavlja sasvim druge, radikalnije, zahteve 0 rdenju nacionalnog pitanja u Jugoslaviji, nego sto to cini drug S. Markovic u svojoj knjizi Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma((. Ali je opasan nedostatak projekta rezolucije u tome, sto se perspektive radikalnih zahteva gube u magli, sto su zahtevi suvise apstraktni, daleko od konkretizovanja (zivota). Rezoluciji najrne [ali revolucionarni ternelj, pa joj onda prirodna posledica. [ale i praklicni revolucionarni zahlevi u nacionalnom pilanju. Rezolucija nas gusi svojom revolucionarno-spekulativnorn frazeologijom, ali nema unutarnjeg jedinstva ni u pogledima ni u zahtevima. Ona je delo nedoslednosti i eklekticizma (pabircenja). Rezolucija je vise literarna, nego prakticno-politicka. Ona nam pokazuje balji put u carstvo pricanja, nego u svet akcija. Temeljem rezolucije 0 nacionalnom pitanju treba da je materijalistickomarksisticka analiza spora, jedna opca teorija 0 nacionalnom problemu srpsko-hrvatsko-slovenackom. Tek tako mogu se povuCi sigurne revolucionarne konzekvencije i posta viti prakticni revolucionarni zahtevi. Taj temelj u rezoluciji sasvim fali. Rezolucija nam ne kaze nista 0 pravcu razvitka ekonomskopolitickih odnosaja izmedju Srba, Hrvata i Slovenaca kroz XIX. i XX. stoleee, pa da Ii je zajednicka dr'iava SHS J1 delo pukog pobednickog nasilja antante, i koje je za to kratkotrajno iIi ono odgavara jednom historijskom procesu; da Ii 226

je spor, po tendenciji svog historijskog razvitka prolazan iIi trajan; da Ii idemo ka stapanju iIi k odalecenju triju naroda; sta je pred nama: ravnopravnost, hegemonija iIi razlaz. Na ta pitanja treba odgovoriti jasno i jedinstveno i onda ee
se tek mati ici revolucionarno dalje. Drug Cvijic oe govori nista 0 historijskom procesu, vee nas odmah uvadja

u zajednicku drfavu SHS god. 1918., pa nadovezuje: "To je znacilo stvaranje

objektivnih uslova za praces formiranja jedne nacije iz triju srodnih nacija(. 32

Odkad to? . U Rusiji na pr. bili su kroz stoleea ujedinjeni u jednoj driavi Velikorusi i
Ukrajinci, pa nisu postali jedan narad, premda su vrla srodni. I to:
De

za to ,

sto su Velikorusi tlacili Ukrajinee. Evo dakle, u Sovjetskoj Federaeiji, gde su patpuno ravnopravni, Ukrajinci se sve vise i snaznije razvijaju kao samostalna naeija u svojoj vlastitoj driavi. Zajednicka driava, govorimo 0 nasem vremenu, je sarno sredstvo za ostvarenje nacionalnog jedinstva, gdje je ekonornski razvitak vee stvorio svest 0 nacionalnoj zajednici. Ddava moze biti rezultat procesa, ali De uzrok. Kako 0 prosiosti , taka Dam malo zna rezolucija da kaze i 0 sadasnjosti i 0

buduenosti. Uzroke sadasnjim sporovima ne vidi u jed nom ekonomsko-historijskom procesu, vee za uzrok sporova postavlja niz raznih nesretnih slucajeva ito: mase nisu bile pripravne za ujedinjenje, hrvatska bUrZoazija izrucila je hr-

vatske zemlje srpskoj bUrZoaziji g. 1918. od straha pred revolueijom "svojih

vlastitih radnika i seljaka,33 ali je srpska bUrZoazija, koja je u ratu silno stradala, zavela hegemoniju, da se oporavi i ekonornski razvije.

Kako govori 0 nepripravnosti masa, to izgleda da drug Cvijie misli (i ako to u rezolueiji ne kale) da su vee pre stvaranja zajednicke driave bili dani objektivni uslovi za jedinstvo SHS, da je sam ekonomski livot spajao srpsko-hrvatsku bUrZoaziju, njezine ideo loge i njen kapitalizam. Doduse, da se je to na sire rnase, osobito seljacke, jos vrlo slabo odrazivalo. Odista, i ja mislim, da su seljacke mase bile "nepripravne. Hrvatske (i slovenske) ocekivale su "Jugoslaviju od precanskih krajeva (dakle neku vrstu Velike Hrvatske unutar iii izvan Austro-Ugarske), a srpske Veliku Srbiju. Za to je metafizicka spekulaeija (gola besmisliea), kad se na nekoliko mesta u rezoluciji govori 0 tom, da su hrvatske seljacke mase bile sprecene g. 1918. da dovrse svoju naeionalnu demokratsku revolueiju. Da su one g. 1918. odluCivale, bile bi povele rat: ne za ravnopravno naeionalno ujedinjenje SHS; vee uopee protiv ujedinjenja sa Srbijam. Ali odlucivale su burZoazije. Proees stapanja nije ni kod bUrZoazija bio daleko doSao. Ali shvatanje pravea proeesa i jos vise svetska politicka situaeija prisiljavala ih je na jedinstvo, osobito hrvatsku, ciji je polozaj bio teii. Ali sad je srpska bUrZoazija pocela da stavlja uslove: iii eete priznati u zajednickoj drzavi nasu hegemoniju Hi cerno mi osnovati Veliku Srbiju, a vas rasparciti iz-

medju Velike Srbije i Italije. To je smisao borbe izmedju Pasiea i Jugoslovenskog Odbora." Trumbie je na Krfu kapitulirao pred Pasicem H Godine 1918. alternativa se je ponovila: hrvatskoj bUrZoaziji bilo je saopeeno, ili da prizna hegemoniju iIi da ee biti Hrvatska okupirana. Hrvatska je burfoazija trebala iIi
da kapitulira iii da zapocne revolucionarni rat za narodno ujedinjenje na bazi

ravnopravnosti protiv srpske hegemonisticke i okupatorske sile. Hrvatske seIjacke mase bile bi prihvatile poziv bUrZoazije za takovu borbu, ali hrvat. burloazija nije bila ni duhovno ni materijalno za takovu borbu spremna. Hrv. bUrZoazija postigla je tek to , da je kapitulaeija bila prikrivena. Eto to je uzrok

227

kapitulaeije Narodnog Vijeca, a ne kao drug Cvijic, pa i drug Markovic, sasvim netacno misle, - strah od radnicko seljacke revolucije. Za nju, u ana vre-

me, nije bilo uslova. Jos pocetkom 1919. dobio je Korae na pokrajinskoj partiskoj konferenciji vecinu za saradnju sa bUrZoazijom, a Radic jedva 5to je smio

da zivi. RadniStvo ne sarno sto nije bilo g. 1918. zrelo za soeijalnu revolueiju, ono je preko Koraca pljeskalo kapilulaeiji hrvat. burioazije i pomagalo srpsku hegemoniju, umesto da demaskira sporazumasku kapitulaciju i izda parolu revolue. borbe za ravnopravnost. 0 legendi, da je srpska burioazija zavela hegemoniju za to 5tO je u catu postradala, ne ell da gubim reci; to je sarno zgodan plasl za njezin imperijalizam kao i Poineareu" porusenje franeuskih deparlmana.

Uzroke sadasnjeg spora niti je drug Cvijic pravilno postavio, niti pravilno
ocenio. On treba da revidira, produbi i dade jedinstvenu agumentaciju svojim na-

zorima po tom pilanju. Inare ce da ostane sve na povrSnom ekJekticizmu, ko}i ne moze pos/utili kao po/azna lacka za nikakovu akciju. Sta se lice buduenOSli, drug Cvijie ima dva misljenja, i u lacei 7. i 8., da ee hrvatski i srpski kapilalisli radi svojih konkurenlskih inleresa slvarati naeionalne sporove, a u lacki 6. on pobija odeepljenje i nada se, da ee se Srbi i Hrvati potpuno slopili. I po ovom pilanju Ireba jasnoce i konzekveneije. Ja smaIram da nam je dosadasnji razvilak nesumnjivo dokazao, da Srbi i Hrvali idu k slapanju. Glavna zapreka je u lome, slO nema ravnopravnosli. Za 10 mora bili
nasa parola: ravnopravnost pod svaku cenu! I pod cenu revolucionarne barbe,

gradjanskog rala i makar privremenog oleepljenja! Ravnopravnosl pod svaku

cenu, a ne oportunisticke sofisterije, da Ii je otcepljenje svrsishodno, mora biti

nasa zvezda vodilja u naeionalnom pilanju. Tako eemo najbrie i jedino lako oslobodili mase od burzoaskog utieaja. PUI k resenju naeionalnog spora vidi drug Cvijie u federalislickom uredjenju Jugoslavije. Ali drug Cvijic ne argumenlira pravilno . Da ce se lako oslabili reakeija i osloboditi mase od burioaskog ulieaja, nije dosla ubedljivo. Zaslo da se to isto ne postigne i autonomijama?
Federalizam je za to jedino resenje, 5to sarno on omogucava ravnotd.u

medju burioazijom SHS a lime i ravnopravnosl naroda. Ne radi se tu

razvijenosti.

ne-

kakvim koncesijama du5ama hrvatskih masa{( njihovom raspolozenju (prem-

da je i 10 jedan faklor), vee je federalizam odrazaj ekonomske grupaeije i Federalizam znaCi ravnopravnost, ali la se ni sada. kao ni g. 19/8. ne moze postiei u Jugoslaviji bez revolueionarne borbe, bez porazenja srpske burioazije, bez porazenja njezinog militarizma. A kad b.i se to posliglo, sla bi onda znacila monarhija? Sjenu osuselog debla. Za 10 ravnopravnost, federalizam, antimilitarizam i republika - idu zajedno. U Jugoslaviji nije moguea danas druga federaeija osim republikanske. ZalO drug Cvijie cini veliku nedoslednosl, sto pise lako, kao da je federalizam i radnicko-seljacka vlada moguea u monarhiji SHS.
Kad sve saberemo onda imamo ovaj rezultat: rezolucija ne daje nam niti

leorijsku perspeklivu razvitka, niti pravilne uzroke sadasnjeg spora, nili spaja pravilno pilanje federalizma sa republikom, niti argumenlira pravilno za federalizam. Nije onda cudo, da cilav federalizam druga Cvijie sloji na glinenim nogama i da on u 6. lacki najedanput pise: "Premda se ovakova provedba prava samoodredjenja ne moze postici samom revizijom reakcionarnog centrali-

228

stickog ustava, ipak ce se N. R. P. J. u cilju uvodjenja jednog demokratskog sistema boriti za reviziju ustava (citaj: podupirati Proticev ustav!)37, a za ustav koji ce omogueiti doslednu provedbu samoodredjenja naroda. E ova bas vaIja! Najpre svezati narad lancima Proticevog ustava, a ooda zapoceti borbu za

njegovo oslobodjenje. Revolucionarna frazeologija bez materijalisticko-revolucionarnog temelja osudjena je da trazi spas na tlu - oportunisticke prakse. lma sarno jedna revizija ustava, druie Cvijitu, a to je: republikanska federacija, drugo je sve ponavljanje g. 1918. i ponavljanje Korateve taktike." Treba pravilno shvatiti smisao dogadjaja g. 1918., pa ce se onda moei shvatiti i stanje g. 1923. Ne cemo tako da se jed nom rukom uzimlje sto se drugom daje, da se postavlja revolucionarni cilj, a da se svrsava Proticevom reakcijom. Drug Marko-

vic je barem dosledan. On u kapitulaciji hrvatske bUrZoazije i u ublazenoj hegemoniji g. Protica vidi kroz eelo vreme resenje nacionalnog sp~ra. Pravi, duboki smisao rezolucije druga Cvijica, kojeg si sigurno oi on sam

nije svestan je ovaj: Obzirom na stanje u Hrvatskoj potrebno je da se za propagandu istakne revolucionarna frazeologija, u Srbiji toga ne treba, a praksa ce uopce i svugdje ostati kao i dosada: neutralnost iIi podupiranje Proticevog Ustava. Tu lezi bas sva opasnost rezolucije ona ne vidi pred sobom jedan historijski praces, u kojem treba da mi u nasem smislu delujemo, vee svu nasll akciju snizuje na politicko manevrisanje. I za to je ana taka bogata u frazama, a si-

romasna u prakticnim delima. Ne radi se medjutim sarno 0 jednoj revoluciji. Radi se 0 buducnosti radnickog pokreta, 0 nasoj sudbini u blizoj buducnosti. Trebace dakle doneti vrglo prakticne i konkretne direktive za rad.
Zahtevajuci nacionalne federalisticke ddave, mi cemo na pr. morati za-

htevati i nacionalnu vojsku, dakle povlacenje srbijanske vojske i ostavljanje na svakom teritoriju vojske doticnog teritorija. Takova parola bila bi vrlo dobro primljena i od vojske i od civilnog pucanstva. Slicno je i za Cinovnistvo, na teritorijama teritorijalno. a u centralnim instancama proporcionalno prema na-

rodnostima i t.d.
Kad se izjasnimo za federalizam i ravnopravnost, onda treba to domisliti do kraja, sa svim konzekvencijama, konkretno i prakticno. Inace ostajemo kod samih revolucionarnih fraza .

Kao daljna i najvafnija posledica treba da bude to, da N. R. P. J. treba da ponudi putem otvorenog pisma Radicevoj partiji pregovore za stvaranje jedinstvenog fronta radnika i seljaka za borbu za ostvarenje republikanske federacije i radnicko-seljackih vlada. Treba zaci medu Radiceve seljake i upoznati ih sa tom taktikom i pozivati ih da prisile svoje vodstvo da pristane na jedinstveni front radnika i seljaka. Paralelno sa tim treba voditi intenzivnu skupstinsku i pismenu propagandu i u Srbiji, medju radnistvom i seljastvom, da ih se sa ovom borbom upozna i za nju predobije. Citava nasa akcija treba da jasno pokaze, da nam nije do demagogije, nego do ozbiljne i iskrene borbe. Ako to beogradska konferenca" ne zakljuci, onda se je ona za badava oddala.
Jos dve reCi
0

nacionalnim manjinama. Mi trazimo i za Makedoniju auto-

nomiju. Dobro. Ali moramo jasno - i u rezoluciji - naglasiti, da Makedoniju

De smatramo srpskom, te da sma za samostalnu t-..1akedoniju, a u autonomiji

229

vidimo prvi korak k samosialnosti. Tu treba da se ode limo od srpskih republikanaca, koji vide u autonomiji prvi korak k postepenom srbiziranju Makedonije. Slicno vredi i za severni den Vojvodine.

so pripadniki vrhovisticnc VMRO Todora Aleksandrova. je splo~na ofenziva kapitala proti revolucionarnemu delavskemu gibanju in KPJ. Ta ofenziva je bila sprozena z Obznano, po sprejemu Zakona 0 za~citi driave pa je dobila naj~idi razmah. J Knjiga Sime Markovica, Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma , je v zborniku objavlje na kot dok. ~t. 19. ( MiUjen je .. Predlog rezolucije 0 nacionalnom pitanju, ki gaje Gjuro Cvijic objavil v Bor. bi, leto II, ~t. 36, 4. 10. 1923. - Glej dok. ~t. 22. , Mi~ljeno je VIII. poglavje knjige Sime Markovica Nacionalno pitanje u svetlosti marksiz rna, ki ima naslov Nacionalno pitanje u Jugoslaviji. - Glej dok. h . 19. 6 0 tern pi~e Sima Markovic v IV. poglavju svoje knjige Nacionalno pitanje u svetlosti mark sizma. - Glej dok . st. 19. 7 Tu opozarja avtor na ravnanje edinih poslancev Srbske socialnodemokratske stranke, Dra gBe Lapcevica in Tri~e Kac1erovica, ki sta zvesta delavski internacionalisticni zavesti na zasedanju srbske Narodne s kup~Cine , 31. julija 1914, glasovala proti vojnim kreditom . I Mi~ljeno je teoreticno izhodisce Roze Luxemburg v njenem obravnavanju vpraSanja naroda. R. Luxemburg je ocenjevala, da je narod zgolj fenomen me~canske druibe, ki bo izginil z zmago socializma, z njim pa bo iz druzbenega in politicnega zivljenja izginilo tudi nacionalno vpraIanje sarno. Zato zanjo nacionalni boj tudi ni predstavljal zgodovinske naloge revolucionarnega socialisticnega gibanja. 9 Tednik .. Radnik, ki je zaCeI izhajati novembra 1922 v Beogradu, je billegalno glasilo KPJ . 10 Glej op. 6. II Mi~ljene so pristranske zgodovinskopoliticne ocene, uporabljane z namenom opravicevati velikosrbski hegemonisticni poloiaj v jugoslovanski driavi . Po teh ocenah naj bi bili Slovenci in Hrvati vse do razpada Habsburike monarhije zvesto opredeljeni za Avstro-Ogrsko, kar naj bi pomenilo, da naj bi imeli zasluge za nastanek jugoslovanske drfave edinoJe Srbi. 12 Navedek je vzet iz VIII. poglavja Markoviceve knjige Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma. - Glej dok. ~t. 19. L) MiUjen je Projekt resolucije "Politicka situacija i neposredni zadaci N. R. P. J., ki ga je Tri~a Kac1erovic objavil v Radniku-Delavcu, leto II, h. 59, 8. 7. 1923. - Glej dok. 51. 5. I( 0 tern pi~e Trisa Kaclerovic v III. razdelku svojega Projekta resolucije Politicka situacija i neposredni zadaci N. R. P. J ... - Glej dok . St. 5. IS Dragi~a Laptevic (1864-1939), srbski politik in publicist. Najprej sodeloval v gibanju obrtnikov, leta 1892 sekretar skupsCine, na kateri je bila ustanovljena Srbska obrtnisko-delavska zveza. Eden od ustanoviteljev Radnickih novin (1897). Po prihodu v Beograd leta 1902 sodeloval v de1u t. i. Centralnega odbora, prvega dcjanskega ilegalnega politicnega vodstva razrednega delavskega gibanja v Srbiji. Na prvem kongresu Srbske socialnodemokratske stranke leta 1903 izbran za enega od dveh strankinih predsednikov nato do leta 1907 se veckrat izbran za predsednika SSDS. Kot predstavnik SSDS v letih 1905-1908 in 1912-1918 poslanec v Narodni skupscini Kraljevine Srbije. Neposredno ob nastanku jugoslovanske driave je obsodil ministerialiste in se formalno opredelil za komunisticno usmeritev v delavskem gibanju ter pozdravil ustanovitev III. Internacio nale. Februarja 1919 se je locil od komunisticne skupine v SSDS in na prvem (zedinjevalnem) kongresu KPJ odklonil clanstvo v Centralnem partijskem svetu. Kljub temu kooptiran v CPS in njegOY Izvrsni odbor. Na Vukovarskem kongresu nasproti komunisticnemu programu predloi.i1 svojo, reformisticno programsko resolucijo. Po kongresu se pribliial desnici, ki se je znotraj KP} oblikovala v Vukovaru, t. i. centrumasem. Decembra 1920 izkljucen iz KPJ . Po Obzna ni predsednik Socialisticne delavske stranke Jugoslavije, novoustanovljene reformist icne stranke iz Srbije, ob zdrui.itvi reformisticnih strank v Socialisticno stranko Jugoslavije leta 1921 , predsednik SSJ, ki je podpirala drzavni centralizem in nacionalni unitarizem v Kraljevini SHS. Septembra 1922 dal ostavko na mesto predsednika SS} in iz stranke izstopil. Kasneje si je pri zadeval za volilne kompromise med socialisti in komunisti (1923 in 1927) in zagovarjal sindikalno zedi njenje na osnovi popolne politicnc nevtralnosti. Zadnja leta svojega Zivljenja opustil politicno dejavnost ter se v glavnem ukvarjal z gospodarskozgodovinskimi in etnoloskimi raziskavami .
I

Mi~ljcni

1 Mi~ljena

230

16 Tako gledanje se je - kar zadeva politicne posledice - prakticno ujemalo z groinjo vladajoCih velikosrbskih monarh oce ntralisticnih krogov in kralja Aleksandra Karadjordjevica iz poletja 19230 izkljuCitvi Hrvaske in Slovenije iz Jugoslavije. - 0 tern glej podrobneje dok. st. 12, op. 9. 11 Nikola Pasic, ledaj predsednik jugoslovanske vlade in predsednik centralisticne in unitarislicne Narodne radikalne stra nke, je bil eden izmed glavnih tvorcev velikosrbske hegemonisticne polilike v Kraljevini SHS. II Glej op. 12. 19 Misljen je podpis t. i. Krfske deklaracije, 20. julija 1917, s katero je lugoslovanski odbor, organizacija jugoslovanskih mescanskih politikov-emigrantov iz Avstro-Ogrske monarhije, v bistVU pristal na centralisticno in unitaristicno zamisel srbske vlade in dvora 0 jugoslovanskem zedinjenju. - Podrobneje 0 tern glej op. 35. 20 0 tern glej Projekt resolucije Trise Kac1erovica .. Politicka situacija i neposredni zadaci N. R. P. J. ". (dok. It. 5). 21 Glej op. 12. 12 Misljeno je ravnanje enega izmed vodilnih hrvaskih reformisticnih politikov, Vitomirja Koraea (1877-1941), ki se je ob nastanku jugoslovanske drzave odkrito posta vii v sluibo bUrZoazije v boju proti revolucionarnemu delavskemu gibanju. V. Korae je i.e pred prvo svetovno vojno zagovarjal sodelovanje hrvaske social nodemokratske stranke z mescanskimi strankami. V letih 1918- 1920 je nadaljeval s tako reformisticno usmeritvijo in vodil t. i. ministerialisticno politiko. Leta 1918 je skupaj z razlicnimi mescanskimi skupi nami sodeloval pri ustanavljanju Narodnega Vijeea SHS v Zagrebu, po nastanku Kraljevine SHS pa je vstopil v centralno vlado v Beogradu, v kaleri je bil v letih 191 8- 1920 minister za social no politiko. Svoj vstop v meseansko vlado je skupaj z drugimi nosilci refo rmizma znot raj jugoslovanskega delavskega gibanja utcmeljeval stem, da je ielei vplivati na vladno mescansko politiko. V. Korae s svoj im desnim krilom hrvaske social nodemokratske stranke leta 1919 tudi ni pristopil k Socialisticni delavski stranki Jugoslavije (komuniswv). lJ Misljena je kritika avstromarksisticnega koncepta kulturnonacionalne avtonomije v resoluciji 0 nacionalnem vprasanju, ki jo je sprejel Centralni komite Ruske socialnodemokratske delavske stranke na .. poletnem .. posvetovanju s strankinimi delavci v avstrijski poljski vasi Poronin, med 6. in 14. oktobrom 1913. Resolucijo CK RSDDS 0 nacionalnem vprabnju je napisal V. I. Lenin. 24 Tu misli avtor na ustavni nacrt srbskega politika in pripadnika Narodne radikalne stranke Stojana Protica, ki je v ustavni razpravi leta 1921 predlozil svoj nacrt unitarne decentralizirane drfaye, v katerem je predvideval oblikovanje velikih samostojni h oblasti, utemeljenih znotraj posameznih zgodovinskih mej. n Misljen je irski politik Eamon de Valera (1882-1975), voditelj irskega osvobodilnega gibanja proti angleski nadoblasti - Sinn Feina, ki ga je revolucionarna irska skupsCina (DaiJ) leta 1919 izbrala za predsednika republike Irske. 26 Nasteti - Stjepan Radic, de Anton Korosec in Mehmed Spaho, so bili voditelji glavnih nacionalnih protihegemonisticnih opozicijskih strank - Hrvatske republikanske seljacke stranke, Siovenske Ijudske st ranke in Jugoslovanske muslimanske organizacije. n Glej op. 24. 21 0 tern pise Sima Markovic v VIII. poglavju svoje knjige Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma. - Glej dok. St. 19. 29 Misljeni so glavni voditelji KPJ, ki se ob spreje mu Zakona 0 zasciti dri.ave, 2. avgusta 1921, niso umaknili v tujino ter so bili aretirani in obsojeni na dvoletne zaporne kazni. )0 Glej op. 4. H Misljena je Kraljevina SHS. )2 Ta in vsi ostali nevedki ter omembe, s katerimi opozarja avtor na posamezne ocene in trditve Gjure Cvijica, se nanasajo na Cvijicev .. Predlog rezolucije 0 nacionalnom pitanju ... - Glej dok. Sl. 22. J) Misljen je rastoCi socialni upor, ki je hrvasko in slovensko mdcanstvo - zbrano v zagreb~kem Narodnem Vijecu, vrhovnemu organu oblasti v Ddavi SHS - navedel k odlocitvi za hitro in brezpogojno zedinjenje s Kraljevino Srbijo ter brezpogojni sprejem centralisticnega in unitaristicnega driavnega nacela. )4 Jugoslovanski odbor, organizacija jugoslovanskih mescanskih politikov-emigrantov iz Avstro-Ogrske monarhije, je med prvo svetovno vojno v tujini deloval za zdruiitev jugoslovanskih narodov v skupno driavo. Odbor je bil ustanovljen maja 1915 v Parizu , sedei pa je imel v Londonu . Predsednik Jugoslovanskega odbora je bil hrvaski politik dr. Ante Trumbie.

231

H Na konferenci med predstavniki Jugoslovanskega odbora in srbske kraljevske vlade 0 nastanku in ureditvi bodoce jugoslovanske ddave, julija 1917 na Krfu, de. Ante Trumbie ni uspel zlomiti odpora predsednika srbske vlade Nikole Pasiea proti kakrsnikoli obliki federativne uredilve bodoce ddave. V 1. i. Krfski deklaraciji, podpisani 20. julija 1917 je dosegelle, da se je vprasanje notranje ureditve v bodoci drfavi prestavilo, in sicer tako, da naj bi to re.sila bodoca ustava, ki bi morala biti sprejeta s kvalificirano veCino. Poleg tega je se uspel, da je deklaracija kljub uveljavIjanju jugoslovanskega nacionalnega integralizma, predvidevala enakopravnost posameznih narodnih imen (Srbov, Hrvatov in Siovencev) v novi drzavi. 36 Raymond Poincare (1860-1934), francoski politik. Od leta 1893 veckrat minister, leta 1895 podpredsednik parlamenta, leta 1903 senator. Ministrski predsedllik in minister za zunanje zadeve v letih 1912-1913. Od leta 1913 do 1920 predsednik francoske republike. 37 Glej op. 24. 11 Pod 1. i. Koracevo taktiko je misljeno ravnanje hrvaskega reformisticnega politika Vitomirja Koraea v letih 1918-1920.0 tern glej podrobneje op. 22. 39 Misljena je nacrtovana drzavna konferenca NDSJ v Beogradu (Ill. drZavna konferenca KP1).

St.

24

NACIONALNO PITANJE*

Jos 1896. god. II. Internacionala je na Londonskorn Medjunarodnorn Socijalistickorn Kongresu donela rezoluciju, u kojoj je priznala sarnoopredeljenje naroda.' Ta rezolucija glasi ovako: Kongres objavljuje da priznaje pravo samoopredeljenja svima narodima i izjavljuje svoje sirnpatije radnicirna svake zernlje, koja pati u sadasnje vrerne od vojnog i nacionalnog i u opste od rna kakvog bilo apsolutizrna. Kongres poziva radnike sviju ovih zernalja da stupe u redove svesnih radnika celoga sveta da bi se zajedno sa njirna borili za suzbijanje rnedjunarodnog kapitalizrna i za ostvarenje ciljeva rnedjunarodne socijalne dernokratije.
Clanek Filipa Filipoviea. - Radnik-Delavec, leto II, s1,. 84, 21. 10. 1923.
Filip Filipovic (1378-1938), publicist in funkcionar KPJ. Gimnazijo je koncal v Beogradu in kot visokosolec pod vplivom socialisticnih idej postal clan Kluba socialistov-visokoso1cev. Po atentatu na srbskega kralja Milana Obrenovica odsel v Petrograd, kjer diplomiral na matematicnem oddelku Fizikalno-matematicne fakultete. V tern casu se je povezal z delavskim gibanjem in postal clan RSDS. Hkrati tudi pisal clanke za beograjske Radnicke novine in Borbo. V Srbijo se je vrnilleta 1912 in postal sekretar Delavske zbornice. Med prvo svetovno vojno bil ujet in deportiran v taborisce Aschach, nato bil konfiniran pri Dunaju. Sodeloval pri ustanovitvi KP Avstrije. Po povratku v domovino najprej deloval v srbskem delavskem gibanju. Na kongresu zedinjenja leta 1919 izbran za sekretarja lzvrsnega odbora SDSJ(k). Leta 1920 izvoljen za komunisticnega predsednika obcine Beograd in za komunisticnega narodnega poslanca v Ustavodajni skupsCini Kraljevine SHS. Po Vidovdanskem atentatu aretiran in z drugimi ciani 10 KPJ obsojen na dye leti zaporne kazni, ki jo je prestajal v Poiarevcu.

232

U ovoj rezoluciji iznesene su najosnovnije i najvaznije misli. S jedne strane priznaje se svima narodima potpuno pravo na samoopredeljenje, to jest pravo na odcepljenje, na osnivanje samostalne nacionalne ddave, a s druge pozivaju

se radnici sviju zemalja u cilju vodjenja zajednicke klasne borbe. Oakle jos tada je bilo jasno za avangardu medjunarodne radnicke klase, da sc mora voditi borba protiv svakog nacionalnog ugnjetavanja. Karl Marks i Fridrih Engels slaino su iSlicali da narod ko}i ugn}elava lud}e narode ne moie bili slobodan. A Lenjin i Zinovjev' ceslO puta su ponavljali, da proletarijat ne moze da ima marksisticku orijentaciju. ako se mirirno i s najrnanjim nasiljem ))svoje nacije protivu drugih naroda. Praksa je to potvrdila, jer se uskoro pokazalo i dokazalo da se engleska reakcija oslanja na ugnjetavanju Irske. I prema tome i za sam engleski narod bila je velika nesreea sto je drZao u ropstvu tudje narode. Ruski carizam je ugnjetavao potistene nacije i od toga je patio i velikoruski narod, gdje je apsolutizam mnogo vekova besnio u Rusiji. loti je slucaj bio sa Austro-Ugarskom i Turskom. Za vreme svetskoga rata za sve marksiste bilo je jasno, da radnicka klasa ne moze postiCi voj veliki cilj, ako se ne bori protiv ma kakvog bilo ugnjetavanja naroda i s toga su po svaku cenu zahtevali da socijaldemokratske partije velikih sila priznaju potlacenirn narodima pravo na sarnoopredeljenje. Govorilo se, da onaj socijalista koji ovo pravo ne zasticava jeste sovinista. Pisac ovih redova takodje je pisao 1918. god. u pro Ieee u nizu clanaka u organu bosanske socijaldemokratije "Glas Siobode' 0 samoopredeljenju naroda (Nacionalno ujedinjenje, proletarijat i samoopredeljenje naroda u praksi. Renerovo samoopredeljenje naroda, Stanovi!ite Rusa, Poljaka i II. Internacionale prema samoopredeljenju naroda, Samoopredeljenje naroda i demokratija, Marks i Prudon prema samoopredeljenju naroda) i dokazivao, da je duznost sviju socijaldemokrata da se bore za ostvarenje samoopredeljenja naroda, da to pravo predstavlja jedan od zahteva politicke demokratije i [da je] prema tome ostvarIjivo i u kapitalistickom drustvu. Neke socijaldemokratske grupe su jos tada stajale na gledistu da treba odbaciti samoopredeljenje naroda iz socijalistickoga programa, jer je ono neostvarljivo u kapitalistickom drustvu i da se samo sa pobedom socijalizma moze ono sprovesti. Sa slomom Austro-Ugarske otpoceo je u Hrvatskoj i Siovenackoj burioasko-demokralski preobraiaj. A iz istorije nam je poznato, da su pratioci takvog preobrazaja uvek bili nacionalni pokreti. Prema tome nije nikakvo cudo , !ito je na pr. Radieev pokret postao pokret masa, sto je on pored ostalih klasa uvukao u politiku i siroke seoske mase koje se bore protiv hegemonistickog centralizma srpske bUrZoazije a za nacionalna prava, za politicke slobode. Pa ne samo Hrvatska i Siovenacka nego i ostale pokrajine (Makedonija, Bosna, Crna Gora, Vojvodina i Oalmacija) isticu na dnevni red nacionalno pitanje koje se nalazi u tesnoj vezi sa pitanjem oblika drZavnog uredjenja. Oakle nacionalno pitanje postalo je jedno od najvaznijih in najaktuelnijih pitanja jugoslovenske unutarnje politike. Zbog svega toga jugoslovenski proletarijat a pre svega srpski mora da posveti veliku i ozbiljnu paznju nacionalnom pitanju u toliko pre, sto drZavotvorne partije tvrde da je sa donosenjem Vidovdanskog Vstava zavrsen proces bUrZoasko-demokratskog preobrabja u Jugoslaviji. Vee ina burzoaskih politicara i partija Jugoslavije smatra da se proces burzoasko-demokratskog preobrazaja nije zavrsio i pre rna tome traze reviziju Vstava. Nasa partija se takodje izjasnila za reviziju ustava, protiv Vidovdan233

skog Ustava, protiv hegemonistickog centralizma srpske burioazije a lo samoopredeljenje naroda. Ali mi nismo jos dali tacan odgovor na nacionalno pitanje, na pitanje: kakav oblik drZavnog uredjenja mi treba da imamo sada u ovoj konkretnoj situaciji. Dvogodisnje pisanje nase stampe davalo je utisak gotovo svima citaocima, da smo mi pored sviju nasih deklaracija za samoopredeljenje naroda ipak u
praksi za centraiizam, jer sma nacionalno pitanje interpretirali na jedan skroz

pogresan nacin. Oa navedemo nekoliko konkretnih primera. U .. Radnickom Onevniku<" (Br. 286 od 29. okt. 1922.) u clanku .. Hrvatski blok i kumanovska bitka .. citamo ove redove: ..... Razdor izmedju hrvatskog bloka i Beograda je obicna konkurentska borba izmedju dvaju finansijskih kapitala, onog iz Zagreba i ovog iz Beograda ... - Potreba stvaranja jedinstvenog kapitalistickog fronta sve se vise namece jugoslovenskoj bUrZoaziji i ta ce potreba uciniti da do kompromisa izmedju dye zavadjene bUrZoazije ipak dodje. lugoslovenski proletarijat trebao bi budno da motri na dogadjaje i da ne dozvoli da se ujedinjena burzoazija baci svom svojom silinom na njega i lOvede jos ostriji sistem eksploatacije masa ... ~( Posle ovih redova citaocu se nevoljno namece ovakav zakljucak: ako bi se u pogledu revizije ustava sporazumele srpska bUrZoazija i revizionisticki blok, n. pro uvodeci pokrajinsku autonomiju iIi federaciju, onda bi burioazija lOvela jos ostriji sistem eksploatacije masa, reakcionarniji rdim od danasnjeg. Oakle
zasto ooda raditi za sporazum, za reviziju ustava, za samoopredeljenje naroda,

ako ce stanje biti jos gore? U .. RadniCkom Onevniku .. (od 2. okt. 1922.) u uvodnom Clanku nailazimo
na ovakva mesta:

..... Na politick om horizontu se danas javlja jedinstveni ekonomski i politicki front jugoslovenske bUrZoazije, Cije bi definitivno formiranje dobilo izraza u sporazumu hrvatskog bloka sa srpskom burZoazijom. Za proletarijat ovo ujedinjenje znaci pojacanje i inace strahovite eksploatacije masa, juris na nadnice i radoo vreme i udubljivanje ekonomske reakcije ... Oakle tendencija ovoga uvodnog clanka ista je kao i prethodnog, to jest, da bi se posle sporazuma rezim Vidovdanskog Ustava jos vise pogorsao . .. Organizovani Radnik .. ' (od 8. oktobra 1922.) u Clanku .. Na Radicevu vodenicu donosi izmedju ostaloga i ave redove: ..... Hrvatsko radnistvo treba da uvidi da mu Beograd ne donosi ropstvo, vee politiku koja omogucava da se radnicka klasa razvija i zivi bar na osnovu zakona koji postoje. Ne ucini Ii to vlada, nista nece biti cudo ako se iza g. Radiceve politike sutra nadje cela celcata Hrvatska ... Vlada ne bi trebala da tera
vodu na Radiccvu vodenicu. . Procitavsi ave redove citaocu se namece misao, kao da proletarijat zeli 8tO

se hrvatski nacionalni pokret protiv hegemonistickog centralizma srpske burzoazije siri, 5tO se "tera voda na Radicevu vodenicuc< i time rusi danasnji reakcionarni rezim.

U knjitevnom oglasu casopisa .. Borbe .. (vidi .. Radnik .. od 26. Avg. 1923.) nailazimo na ovakve perle: ..... radnicka klasa u pogledu nacionalnog jedinstva stoji daleko iznad i ispred plemenskih bUrZoazija, koje se sve vise udaljuju od jedinstva i teraju u nacionalni razdor i gradjanski rad.6 A redakcija .. Radnika .. u svome komunikeu od 26. Avg. 1923. pise: ..... u
diskusiji koja se u ovome momentu vodi u partiji, moze biti reci sarno
0

tome

234

da Ii iIi ne postoji u Jugoslaviji nacionalno ugnjetavanje, t. j. da se konkretnije izrazirno, da Ii srpska bUrZoazija ugnjetava iIi De ugnjetava hrvatski, slovenski i makedonski narod.( 7 Pod uticajem nase beogradske stampe bila je nasa zagrebacka .. Borba ' i drugi nasi listovi. U svakom slucaju ovakvo nemarksisticko interpretiranje nacionalnog pitanja nije mnogo pomoglo radnickoj klasi , da se jasno i odredjeno opredeli u ovako vaznom i aktuelnom pitanju. Pa i sarna diskusija, koja se vodila u ) Radniku 9 0 samoopredeljenju naroda nije mnago dala nasim citaocirna i nije pomogla radnistvu da izradi jasnu, odredjenu i nedvosmislenu marksisticku orijentaciju. A medjutim bez jasne orijentacije De moze biti oi ispravne partijske strategije i taktike, ne moze da bude ni ispravno vodjenje politike. Prvi uslov za svaku akciju i kampanju jeste ispravna, marksisticka orijentacija. U poslednje vreme nacionalnom pitanju posvecuje se mnogo vise paznje i 0 njemu se pise sa vise razumevanja. Drug S. Markovic napisao je knjigu lO koja se iskljuCivo bavi tim pitanjem i time je u znatnoj meri doprineo, da se jugoslovensko radnistvo sto pre i bolje opredeli u tako znacajnom i aktuelnom pitanju. Svaki clan nase partije trebao bi da je valjano procita ako zeli da se ispraVDa orijentise i da sa razumevanjem sudeluje u diskusiji taka vaznog pitanja.
Dakle, jugoslovensko radnistvo a u prvom redu srpsko radnistvo mora se boriti protiv hegemonistickog centralizma srpske bUTioazije, jeT pri takvom

centralistickom refimu ne moze ni srpski narod da bude slobodan. Interesi srpskog naroda pre svega zahtevaju borbu protiv ugnjetavanja drugih naroda od strane srpske nacije. Hegemonisticki centralizam bremzuje pored ostalog brzi i slobodni razvitak produktivnih snaga; birokratsko-centralisticko mtSanje u cisto lokalna (oblasna i pokrajinska) pitanja sprecava u velikoj meri ekonomski i socijalno-politicki razvitak; centralizam siri politicku reakciju, ometa klasnu borbu, uvodi izuzetne zakone protiv radnicke klase, raspaljuje i podhranjuje
sovinisticke strasti, vestacki razjedinjuje radni narod varosi i sela itd. Na su-

prot svemu tome mi kao najodvazniji neprijatelji svakog ugnjetavanja moramo voditi energicnu borbu protiv hegemonistickog centralizma srpske burioazije,
mi se moramo zalagati za sve one nacionalne zahteve koji svima nacijama. na-

cionalnim manjinama i pokrajinama obezbedjuju najpuniji nacionalni, ekonomski i socijalni razvitak. Mi moramo biti na strani potistenih nacija i dok se burzoazija i seljastvo tih naroda bore protiv ugnjetavajuce nacije, dotle smo mi duzni da ih po maze mo. Ali kada burioazija potistene nacije otpocinje da zastupa svoj cist burzoaski nacionalizam, onda mi treba da budemo protiv nje. Dakle, borba protiv privi/egija i nasilja ugnjetavajuce nacije i istodobno nikakvih koncesija privilegijama potiItene nacije.
Za nas ne moze biti svejedno ciji je nacionalizam strasniji, reakcionarniji,

koji je vise feudalan i koji oznacava vecu prepreku za klasnu borbu i politicke slobode. Valja uvek imati u vidu, da svaki burioaski nacionalizam potistene nacije (i pokrajine) sadrii u sebi nesto liberalno, demokratsko protiv ugnjetavanja a nasa je duznost da bas tu progresivnu sadrfinu potpomazemo po svaku
cenu. Prema tome mi smo obavezni kao jedna marksisticka partija da na suprot hegemonizmu srpske bUrZoazije istaknemo neograniceno pravo samoopredeljenja naroda. Ali s obzirom na okolnost da ni medju Hrvatima ni medju Sloven-

cima nema ni jedne politicke grupe koja bi bila za odcepljenje, a sem toga s

235

obzirom na savremene konkretne prilike mi treba da istaknemo kao nas prak~ tican aktuelni zahtev: sistem najsirih pokrajinskih autonomija, cije bi granice i nadle:i;nost odredila narodna volja, izrazena slobodnim glasanjem na osnovu ekonomskih, geografskih prilika i nacionalnih odnosa. Koji bi poslovi dosli u delokrug pokrajinskih autonomnih sabora a koji u delokrug centralnog, drzavnog parlamenta, to bi se takodje odredilo putem plebiscita. Imajuci sve to u vidu mi se moramo boriti i zalagati za reviziju ustava u ciIju zavojevanja sirokog autonomistickog driavnog uredjenja, jer smo svesni da ce se pri takvom driavnom uredjenju nacionalne borbe svesti na najrnanju me~ ru, da bi klasna borba dobila siroko, slobodno polje, da bi se ubrzalo klasno diferenciranje, omoguCilo intenzivan razvitak produktivnih snaga i stvorili najpovoljniji uslovi za vodjenje medjunarodne borbe, u cilju ostvarenja socijalizrna. To bi bila prva etapa na nasem putu za ostvarenje bratskog Saveza Balkanskih radnicko-seljackih republika koji bi tek bio u stanju da pruzi nacionalni mir balkanskim i podunavskim narodima.
1 Omenjeno resolucijo je Mednarod ni socialisticni delavski in sidikalni kongres. zbran med 27. julijem in I. avgustom 1896 v Londonu, sprejel 30. julija 1896. 2 Grigorij Jefisejevic Zinovjev. V tasu razprave 0 nacionalnem vpra~anju j: bil G. J. Zinov. jev predsednik lzvr~nega komiteja komunistitne internacionale. ) V casu, ko je pisal clanke za sarajevski Glas slobode, se je F. Filipovic nahajal v konfinaciji v bli!ini Dunaja . Radnicki Onevnik, neodvisni politicni list .. , je billegalno glasilo KPJ, ki so ga urejevali Trib KacJerovic, Rajko Jovanovic, Mo~a Pijadc in Milorad Barajevic. Zaradi pogostih policijskih prepovedi je bilo izhajanje tasopisa 19. novembra 1922 ustavljeno. L:asopis je pod novim imenom Radnik-Oelavec pricel ponovno izhajati 26. novembra 1922. } Organizovani Radnik, glasilo Centralnega dclavskega odbora Jugoslavije. 6 Tak oglas, v katerem bi bila objavljena v clanku navedena st a l i~ca, v Radniku-Delavcu , Ie to II, ~t. 73. 26. 8. 1923, ni irlel. Objavljen ni bil tudi v hevilkah. ki so izSle pred ali po 26. avgustu 1923. Enako velja tudi za zagreb~ko glasilo NDSJ, Borba. Avtor je s tali~ca, navedena v clanku. vzel iz drugega vira. 7 Navedck je net iz redakcijskega clanka Oiskusija a nacionalnom pitanju .. , ki ga je objavil Radnik-Oelavec, leta II, ~t. 73.26. 8. 1923. - GJej dok , St. 16. 8 Misljeno je gJasilo NOSJ Borba, ki je izhajalo v Zagrebu. 9 MiSljeni so clanki, ki jih je do tedaj k razpravi 0 nacionalnem vprasanju objavil RadnikDelavec. 10 Misljena je knjiga Sime Markovica, Nacionalno pitanje u svet lost i marksizma. Knjiga je objavljena v zborniku kot dok. ~t. 19.

St.
VZROK NACIONALNEGA BOJA V JUGOSLA VIJI. AVTONOMIJA ALI FEDERALlZEM?*

25

Debata 0 nacionalnem vprasanju V J ugoslaviji je se vedno zivahna V vseh listih NDSJ. V zadnjih dveh stevilkah hrvatskega glasila nase stranke "Borba, je iznesel sod rug Mbt.' svoje miSljenje 0 nacijonalnem vprasanju.' Njegova izvajanja prinasamo tu V skrajsani obliki, ker so mnogo pripomogla k nadaljne Uredniski clanek. - Glas svobode, leto I,
~t.

28, 25. 10. 1923.

236

mu razeiseenju tega velevaznega vprasanja. V teh svojih elankih polemizira sodrug s s. Simo Markovicem in pobija nekatera njegova izvajanja v njegovi knjigi Nacionalno pitanje .. ' in istotako odkriva nedoslednosti v predlogu s.
cvijica za drZ. strankino konferenco."

Po naziranju s. Mbt. je vzrok nacijonalnemu boju v Jugoslaviji v obstojanju raznih narodov, v obstojanju slovenske, hrvatske in srbske burzoazije. Katera izmed teh bUrZoazij je naprednejsa ali razvitejsa, ne igra pri tern vprasanju glavne vloge, kajti srbska bUrZoazija se lahko opomore brez danasnje central istiene hegemonIJe. Pri vprasanju,' ali naj se organizira Jugoslavija na centralistieni ali federalistieni podlagi, moramo biti mi vsekakor za federalizem , ker verno, da zgodovinski razvoj De gre v tej smeri, ali mi De smemo biti za avtonomijo, kef avto-

nomija ne pomenja odstranitve srbske hegemonije, ampak samo njeno ublaienje. Napaeno je stalisee, da je mogoee v Jugoslaviji sarno dvoje: hegemonija (nadvlada) Srbov ali Nesrbov. Ce bi bila stvar taka, potem bi se morali mi kot revolucijonarji in internacijonalisti izjaviti za razpad Jugoslavije, ker mi De maTerna

biti nikdar za nadvlado kateregakoli naroda nad drugim. V Jugoslaviji obstoja se tretja moznost: politicna in gospodarska enakopravnost vseh na podlagi Jederalisticne ureditve driave. Enakopravnost vseh narodov v Jugoslaviji pa je mogoee izvojevati edinole z revolucijonarnim bojem . To vesta tudi hrvaska in slovenska bUrZoazija in ker se bojita revolucije, sta pripravljeni obe burzoaziji pristati na avtonomijo, t. j. se zadovoljiti z ublazenjem srbske hegernonije. Radic, Korosec, Spaho, Protic,' bodo pristali na monarhisticne avtonomije. Mi pa moramo pokazati masam, da ne gre najprej se okovati z verigami
rnonarhisticne avtonomije in sele potem se boriti za enako pravnost, ampak mi

moramo voditi mase naprej v boju za dosego republikanske Jederativne zveze. In mase bodo razumeie, da je hrvatska in slovenska burioazija pristala na tako avtonomijo, ker se je bala revolucionarnega boja, ker se je bala, da ne bi kmetje in delavci zruSiIi " boju za gospodarsko in politicno enakopravnost vseh narodov tudi oblast kapitala sploh. Srbskim sodrugom ocita Mbt., da se srbsko proletarsko gibanje ze izpred vojne odlikuje po svojem frazerskem radikalizmu, a s faktienim oportunizmom, zlasti v nacijonalnem vprasanju. Mi, kat revolucijonarna delavska stranka, pa moramo biti iskreni in dosledni tudi v nacijonalnem vprasanju , dosledni v presojanju nacijonalnega vprasanja, dosledni v nacijonalnih zahtevah in v boju za nje. Stem, da zahtevamo federalizem, kot edino mozno podlago za enakopravnost vseh narodov, moramo zahtevati tudi nacijonalno vojsko, t. j. da je srbska vojska na srbskem ozemlju itd. Isto velja tudi za uradnistvo. Radice;i stranki' moramo v odprtem pismu predloziti pogajanja za stvorjenje enotne fronte krnetov in delavcev za boj za ustvaritev republikanske federacije in delavsko-kmetskih vlad. o narodnih manjsinah pravi Mbt.: Mi zahtevarno tudi za Makedonijo avtonomijo. Dobro. Ali moramo jasno - tudi v resoluciji - naglasiti, da Makedonije De smatramo za srbsko in da sma za samostojno Makedonijo, a vavtono-

miji vidimo prvi korak k samostojnosti. Tu se moramo loeiti od srbskih

237

republikancev, ki vidijo v avtonomiji prvi korak k stopnjevitemu srbiziranju Makedonije. Podobno velja tudi za severni del Vojvodine.
Ante Ciliga. Misljen je cJanek Anteja Cilige .. Za jasoocu i odlucnost u nacionalnom pitanju, objavljen v BOTbi, leto II . lit. 37 in 38, II. in 18. 10. 1923. - Glej dok . 5t. 23. 1 Mis!jena je knjiga Sime Markovica, Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma. Knjiga je objavljena v zborniku kot dok. st. 19. 4 MiJjen je .. Predlog rezolucije 0 nacionalnom pitanju .. , ki ga je objavil Gjuro Cvijic v Bar. bi , leto II. St. 36, 4. 10. 1923. Cvijicc:v Predlog resolucije je objavljen v zborniku kot dok . lit. 22. s Od tega mesta dalje so povzeta stalica iz Ciligovega clanka. omenjenega v ap. 2. 6 Stjepan Radic, voditelj Hrvatske republikanske seljacke stranke . dr. Anton Korosec, voditelj Slovenske Ijudske stranke, Mehmed Spaho, voditelj Jugoslovanske muslimanske organizacije, Stojan Protic, avtor enega izmed ustavnih nacrtov , podanih v Konstituanti leta 1921, v katerem je zagovarjaJ decentralizirano obJiko drZavne ureditve v Kraljevini SHS. 7 Hrvatska republikanska seljacka stra nka.
I

St.

26

NACIONALNO PITANJE U JUGOSLAVIJI*

NASE POSMATRANJE NACIONALNOG PITANJA. U okviru jednoga iii dva novinarska ,Janka ne moze se Ijucki ni posta viti jed no tako obimno pitanje kao sto je nacionalno, te cu i ja biti prinudjen da, poput ostalih drugova koji su na ovom mestu 0 njemu pisali, istaknem sarno najznacajnije momente i podvucem razlike u gledistima - u koliko su se ove dosada pojavile, ostavljajuCi za povoljnije prilike da opsirnije 0 tome pitanju progovonm. Kada mi govorimo 0 nacionalnom pitanju i nasem stavu prema njemu, uvek se pozivamo na dr:ianje jedne od najizrazitijih internacionalistickih revolucionarnih radnickih partija, i u teoriji i u praksi, na rusku boljsevicku partiju .

Clanek Koste Novakovica. - Radnik-De1avec, leto II, !it. 85, 86 in 87, 25. in 28. 10. ter I. II. 1923.
Kosta Novakol!ic (1886-1938), publicist in funkc ionar KP J . Kot ~tudc nt cla n kluba visoko~o l skih socialistov v Beogradu, leta 1907 vstopil v Srbsko socialnodemokratsko stranko. Leta 1917 sodeloval pri ustanovitvi komiteja srbskih socia li stov v Parizu in bil sekreta: Delavske zbornice za Srbijo v Parizu . Po vrnitvi v Beograd leta 1919 sodeloval na ustanovitvenem kongresu SDSJ(k) in bit maja 1919 izbran v Izvrsni odbor SDSJ(k). Leta 1920 sodelova! na II. (vukovarskem) kongresu KPJ in bil poslanec na listi KP] za volitvc v Ustavodajno skupUino. Po Obznani clan namestnis kega IzvrSnega odbora KPJ. Leta 1922 sodelova l na I. drfavni konferenci na Dunaju in bit delegat KPJ na IV. kongresu Komintcrne. Leta 1923 sodeloval na 1[ . dri:avni konfe renci KPJ na Dunaju in bil glavni urednik glasila NOSJ Radnik-Delavec .

238

A to Cinimo zato sto je boljsevicka partija umela nacionalni problem prilagoditi revolucionarnoj praksi i od njega napraviti moe no sredstvo za razvitak klasne borbe i pobedu radnicke revolucije. Upravo vise nego ijedna radnicka partija pre nje, viSe nego ijedna druga radnicka revolucija, boljsevicka partija je u
ruskoj revoluciji dala u primeni punu vrednost marksistickom shvatanju nacionalnog problema - u interesu proleterske revolucije i razvitka medjunarod-

ne misli . Marks i Engels u Komunistickom Manifestu formulisali su proletersko glediste na nacionalni problem recima: "Komunisti se od ostalih proleterskih partija odlikuju time sto u borbi proletera razliCitih nacionalnosti oni isticll i zastupaju opste od nacionalnosti nezavisne interese svega proletarijata , s druge slrane lim SID no razliCitim s tupnjima borhe prole/arijala s burzoazijom oni svagda predstavljaju interese opstega pokreta .. , ),Radnici nemaju otadzbine. Od njih se ne moie oduzeti ono sto nemaju. Ali buduci prinudjeni da prvo osvoji politii'ku vlast da se popne do poloiaja nacionalne klase, da preobrati samoga sebe u naciju. prolelarijat je ; sam jos nacionalan. premda, u istini, u drugom smislu nego SID to shvata burioazija .. , Ni Marks nitl njegovi istinski sledbenici ne smatraju nacionalni problem

kao burioasku predrasudu, vee naprotiv, u procesu razvitka kapitalizma, smatraju nacije i nacionalne drfave kao napredak i stvaranje mogucnosti za bde

zaostrovanje klasnih suprotnosti u drustvu i prema tome pribliiavanje proleterske revolucije. Nacionalno pitanje jeste u stvari produkat nacionalnoga ugnjetavanja, a ovo sprecava puni razvitak svih stvaralackih snaga ne sarno ugnje-

tene vee i ugnjetacke nacije - jer radni narod i ove nije slobodan. Kapitalizam lima] u svome razvitku - veli Marks u I delu Kapitala - "dve istoriske tendencije u nacionalnom pitanju. Prva je: budjenje nacionalnoga zivota i nacionalnih pokreta, borba protiv svakoga nacionalnoga ugnjetavanja, stvaranje nacionalnih driava. Druga je: razvitak i pojava svih vrsta odnosa medju nacijama, kr.senje

nacionalnih pregrada, stvaranje internacionalnoga jedinstva kapitala, ekonomskog iivota uopste, politike, nauke i t. d ...." Lenjin naglasava tu ideju i dodaje: Princip nacionalnosti je istoriski neizbeian u burzoaskorn drustvu, i, morajuCi
da racuna sa tim druslvom, marksizam potpuno priznaje zakonitost nacionalnih

pokreta. No da se to priznanje ne bi obratilo u apologiju nacionalizma, potrebno je da se ono ograniCi strogo ooim slO je progresivno u tim pokretima -

da to priznanje ne bi odvelo zamracavanju proleterskoga shvatanja burioaske ideologije. Progresivno budjenje masa od feudalnoga sna i borbi protiv svakoga
nacionalnoga ugnjelavanja za suverenosl naroda, suverenost nacije. Prema tome , utvrdivsi zoacaj nacionalnoga pitanja, za nas je vazno kako

treba proletarijat da se bori protiv nacionalne nejednakosti i ugnjetavanja. Na to moie doti jedan jedini odgovor: kao i protiv svakoga klasnoga ugnjetavanja
koje zaddava revolucionarni razv itak i sprecava internacionalno ujedinjenje radnicke klase, posto je glavni cilj ave da pripremi i ostvari medjunarodnu re-

voluciju. S kime? "Da bi sto pre ostvario taj svoj cilj - veli Safarov' u svojoj knjizi 'Nacionalno pitanje i proletarijat' - da bi pod svoju zastavu prikupio takodje i zaostale slojeve radnoga naroda eksploatisanoga nacionalnim ugnjetavanjem, proletarijat podriava svaki nacionalni pokret, u koliko je ovaj upravljen protiv nacionalnih privilegija, u koliko on vodi razvijanju, sirenju i udubljivanju klasne borbe, i pod slobodnijim uslovima. Isto kao u burioaskodemokratskoj revoluciji koja teii likvidiranju svih ostataka feudalizma, on zauzima svoju doslednu revoluc:ionarnu poziciju i prihvata u toj borbi svoju hegemo-

239

niju, svoju voddu ulogu u odnosu na seljastvo; u borbi nacionalno- oslobodilackoj, progresivnoj s tacke gledista unistenja [eudalnih, nacionalnih [ormi politickoga ugnjetavanja, on nastupa kao najodlucniji i najdosledniji borae, pridobijajuCi na
svojoj Slrani simpalije zaostalih maSQ i pomaiuCi 1m da se sto pre odvoje od duhovnog ulicaja nacionalisticke burioazije ...

Mi ovde nemamo prostora da citiramo ddanje Marksa, njegovih sledbenika i internacionalnih marksistickih organizacija kroz citavo prosio stolece u mnogim nacionalnim pitanjima i borbama sa reakcionarnom ugnjetackom bUrZoazijom , u kojima su se ani na praksi pokazali kao borci za slobode nacija i zastitnici interesa opstih pokreta~(, radeCi istovremeno na uhrzanju socijalnih revolueija. Nemacka revoiucija, Madjarska revolucija, Francuska revolucija,2 Pariska komuna' - nasle su svoga najboljeg pomagaca u Marksistima i u Medjunarodnoj Radnickoj Asocijaciji stvorenoj od Marksa.' Asocijacija odredjuje rad u Engleskoj: Za ubrzavanje socijalne revolucije u Engleskoj, sto predstavlja glavni zadatak Asocijacije, treba Engleskoj zadati resavajuci udar preko Irske. U rezoluciji Asocijacije veli se: "Prethodni uslov za oslobodjenje engleske radnicke klase jeste pretvaranje sada!mjeg prinudnoga jedinstva, t. j. ropstva Irske, u ravnopravan i slobodan savez, aka je to moguce. iii u po/puna razjedinjenje, ako je 10 neizbeino. Nas interesuje ovde mnago vise kako
Sil marksisticke revolucionarne partije shvatile i kako treba da shvate svoje zadatke u pogledu nacionalnoga pitanja u sadasnjem ratnom i posieratnom periodu, zata sto mi sada u tome periodu zivimo i sto smo sada pozvani da delimo. Pre svega da zagledamo u sustinu proslog evropskog rata, Kapitaiizam, u svima kapit. razvijenim zemijama, razvivsi svoje produk-

tivne snage preko prirodnih nacionalnih granica, dobio je bio jos odavno svoju

novu i poslednju imperijalisticku formu. I rat koji je nastupio izmedju kapitalistickih imperijalizma velikih sila bio je rat radi zadovoljavanja imperijalistickih interesa, rat 0 prevlasti na svetskoj pijaci i zavladjivanje kolonijalnim i polukolonijalnim narodima, a oe rat odbranbeni. Kapitalizam je otvoreno u fazi imperijalizma pokazao da je nacionalni princip za njega postao oe vazeCi, to jest da je on za njega i ranije imao utoliko vrednosti u koliko je on, sluzeci se njime, mogao da ostvari svoje interese, da osigura svoj puni i nesmetani razvitak. U takvoj situaciji proletarijat zapadne i centralne Evrope zaboravio je na

svoje revolucionarne zadatke i njegova socijaldemokratska partija, koja ga je po vela u rat za zastitu imperijalistickih i ugnjetackih otadzbina((,s odvela ga je
dalje da podeli poraz imperijalizma i stavi mu se u sluzbu za oddanje granica i

driavnih osnova. Ruski proletarijat pod vodjenjem svoje boljsevicke revolucionarne partije, shvatio je jos u pocetku rata da u porazu caristicke Rusije lezi

s jedne strane spas ruskoga naroda,

t.

j. - spas i sloboda mnogobrojnih naroda

koje je ruski carizam ugnjetavao i izvodio u rat za imperijalisticke interese svoje i svojih saveznika, a s druge strane razvitak socijalne revolucije u Rusiji. To je stanoviste ruskih boljsevika bilo formulisano u paroli pretvaranje imperijali-

stickog rata u gradjanski ra/. .. Revolucionarna klasa - pisao je Lenjin 1915.

god. - ne moze da ne zeli poraz svojoj vladi.((6

I poraz koji je, vodjen bo!jsevickom partijom, revolucionarni proletarijat Rusije priredio svojoj vladF nije upropastio radnicku klasu vee ju je spasao i

oslobodio.

240

Ostajuei uvek verna marksistickom revolucionarnom shvatanju, boljsevicka partija je pomogla >,progresivno-nacionalisticke borbe, primila svoju vodecu ulogu i u odnosu na seljastvo ii i u pitanju nunistenja nacionalnih formi

politickoga ugnjetavanja. Takvim putem je boljsevicka partija mogla da brw oslobodi mase radnika i seljaka i mase ugnjetenih naroda od duhovnoga uticaja burioazije. Parolama hleba, mira i zemlje,' ona je dodala parolu pune slobode i provo samoopredeljenjo svih nocijo u Rusiji.' Tom parolom ruski proletarijat nije oslabljen za sprovodjenje svoje revolucije vec ojacan. On je u sirokim mosomo predje potCinjenih a revolucijom oslobodjenih naroda dobio najboljeg soveznika u socijolnoj revoluciji za koju ga je istorija pozvala da je zapocne .
Tako je ruski proletarijat, pomazuei nacionalne revolucinarne teznje ruskih naroda, izvrsio ne sarno nacionalno oslobodjenje onih vee - one sto je cilj svake revolucionarne akcije - prikupio oko sebe siroke narodne mase i u jed-

nom povoljnom momentu presao u socijalnu revoluciju, dodajuci objektivnim

uslovima subjcktivne elemente: revolucionarnu volju, klasnu svest i revolucionarnu organizaciju - 0 kojima je uvek kao neophodnim uslovima za uspesnu revoluciju vodio dovoljno racuna.

Iskustva Ruske revolucije i ostalih revolucionarnih pokreta koji su se s uspehom iii bez uspeha nizali u toku ovih nekoliko godina posle rata,' medjunarodni revolucionarni proletarijat iskoristio je da pronadje pravi put i odredi pravilnu taktiku u pogledu nacionalnog pitanja. Mi cemo ovom prilikom navesti one osnovne linije ove taktike koje imaju narocitog znacaja za nas. Saglasno osnovnom cilju revolucionarnog proletarijata - borba protiv

burioazne diktature i demaskiranja njene laii i hipokrizije - proleterska revolucionarna partija, kao svesni izraz proleterske borbe za ukidanje bUrZoaskog jarma, ne sme u pitanju narodnosti postavljati na celo apstraktne i formalne principe. u I I

Ona je duina "da nacini tacan pregled konkretne istorijske a osobito ekonomske situacije i "da jasno odvoji interese potiStenih, radnih, eksploatisanih masa od opsteg pojma in teresa naroda u njegovoj celini, koji su sarno interesi vladajuce klase ... "da isto tako odvoji podjarmljene narode. koji su zavisni i bez provo jednokosti, od naroda koji podjormljuju, eksploatisu i uiivaju puna prava. KonstatujuCi da je .. imperijalisticki rat svima narodima i svima podjarmI jenirn klasama sveta otkrio laz bUrZoaske demokratijei( ... "Revolucionarna In-

ternacionala proletarijata treba da formulise zbliienje proletera i radnih masa

sviju naroda radi zajednicke revolucionarne borbe protiv sopstvenika i burzoazije. Somo takvo zbliienje jeste garancija za pobedu nad kapitalizmom, bez koje je nemoguce uniftenje nacionalnog jarma i nejednakosti prava .

Kao prelazna forma ka punom jedinstvu radnika raznih naroda pokazala se u praksi kao najbolja slobodna federacija.
Revolucionarne proleterske partije oe smeju se ograniciti u svojim zemIjarna sarno na propagandu recju u nacionalnim pitanjima, na demaskiranjc silovanja nacionalne jednakosti u svima kapitalistickim drfavamai(. vee je "potrebno da direktno potpomaiu revolucionarne pokrete zavisnih naroda iii naroda koji su liseni jednakih prava(, kao i "burioasko-demokratske nacionalne oslobodilacke pokrete u tim driavama.((

U toj akciji pak ne sme se nikad izgubiti glavni cilj, internacionalno oslobodjenje, i njemu se ima potciniti, kadgod potreba zahteva, nacionalni ego241

izarn: Interesi proleterske borbe u jednoj zemlji imaju se podrediti interesima proleterske borbe u svetskom okviru. Za nas je od narocitog znacaja naCin kojirn se ta po moe u nacionalnoj borbi moze i mora tiniti pa da dade uspeha, a to je: ... potpomaganje seljackoga pokrela u nazadnim zemljama protiv posednika i protiv svih oblika i ostataka feudalizma. Mora se pre svega leiili lome da se seljai'kom pokrelu da SIO je moguie viSe revolucionarni karakter. Valja narocito naglasiti da se ovakvo nase pornaganje nacionalnih pokreta rukovodi uvek interesima sadasnjosti i buducnosti proletarijata, da su joj regulator i vodja koji im ne da da zalutaju i ne pretvore se u obicne burioasko-demokratske nacionalne partije . Rev. partije su duzne da revolucionarni pokret u kolonijarna i zaostalim zernljama pornazu sarno u tom cilju, da bi u svima zaoSlalim zemljama grupisale saslavne delove iduCih prolelerskih parlija - ne sarno po imenu vee i stvarno revolucionarnih - i vaspitale ih za njihove posebne zadalke, i 10 za zadalke borbe proliv burioasko-demokralskog pravca u okviru sopstvene nacije. Ali angazovati se u borbi u punoj meri: ))Treba iii privremeno zajedno (ako to potreba zahteva), i'ak i zakljui'ili savez sa revolucionarnim pokretom kolonija i nazadnih zemalja, ali se ne sme stopiti s njim, vee bezuslovno mora odriati samostalni karakter proleterskog pokreta - rna on bio u svojoj klici. Iz svih ovih taktickih principa izlazi pred oci jasno nas cilj: sirenje progresa, stvaranje moguenosti za sirenje klasne svesti i ubrzavanje nase proleterske revolucije. Otuda mi moramo izdvajati nazadne i kontrarevolucionarne pokrete i voditi borbu protiv panislamizma i drugih slicnih struja koji oslobodilacke pokrete muslimanskih masa hoce da iskoriste za pojacanje svojih begovskih feudalnih pozicija - kao kod nas; pa po potrebi ))i protiv svestenstva i svih srednjevekovnih elemenata koji su u zaostalim zemljama sacuvali svoj utica}<. Sa ovoga jasnoga i odredjenoga stanovista posmatrajuCi nacionalni problem u Jugoslaviji, mi mozemo odrediti i vainost nacionalnoga problema, okarakterisati teinje pojedinih nacija, zapaziti revolucionarni znacaj svakoga naco pokreta i odrediti nase ddanje. 0 tome u iducem clanku.

AUTONOMIJA ILl FEDERACIJA. Danasnja Jugoslavija je rezultat pocetka, i to sarno pocetka, stvaranja nacionalne misli i ostalih ekonomskih uslova za jednu ddavu, ali najvise rezultat jednoga imperijalistickoga rata. Otuda Jugoslavija .ne predstavlja jednu nacionalnu ddavu ni ,s obzirorn na tri medjusoborn najblize i najsrodnije nacije Srbe, Hrvate i Slovence - vee ima vise nacionalisticki karakter, a s obzirom na sasvim tudje nacije koje je zagrabila, ovaj je karakter postao prevladajuCi, i danas ona predstavlja jasno izrazitu nacionalitetnu ddavu kakva je bila bivsa Austro-Ugarska. Imperijalisticki rat polozio je temelje i Jugoslaviji kao i Poljskoj i Ceho-Slovackoj, ali ih je polozio na imperijalisticki nacin. Princip nacionalnosti - sa kojirn je toboz vodjen rat, a u stvari pomoeu koga su imperijalisticke velike sile uvlacile u rat za svoje interese masu ekonornski iii politicki zavisnih naroda - postao je pri odredjivanju granica sporedan momenat. Glavni momenti postali su irnperijalisticki momenti: ekonornski in strategiski razlozi, te su ugnjeteni narodi postali ugnjetacki. Srpska burzoazija, koja je bi-

242

la u direktnorn savezu sa irnperijalistickirn velikirn silarna, prirnila je i na dalje ulogu eksponenta irnperijalisticke politike velikih sila u spoljnoj politiei, a u unutrasnjoj politiei nove drfave zavela hegernoniju, blagodareci svojoj dorninantnoj vojnickoj organizaciji. Pre rna tome, kada govorimo 0 nacionalnom pitanju u Jugoslaviji, mi irnarno posla sa jednorn naeionalitetnorn drzavorn pod hegernonijorn srpske

burZoazije. Posrnatrajuci konkretno - historijski njene delove Hrvatsku i Sloveniju , mi vidimo da su se hrvatski i slovenacki oarod za sve vreme pod Austrijom razvijali u pravcu stvaranja nezavisnih nacionalnih driava i da su S obzirom na svoje ekonornske interese tezili rnedju sob om, a po nuidi i sa Austrijorn, ka federaeiji . Jdeja 0 njihovoj zajedniei sa Srbima, t. j. ideja 0 Jugoslaviji, nije nikada uzimala forme jedne unitarne centralisticke dd3ve, a njihova nacionalna rnisao bila je hrvatska i slovenacka. Hrvatska i slovenacka burioazija izvrsile
sve pripreme za ostvaranje svojih nacionalnih dri.ava, kao farmi njihove burfoaske vI ada vine. Hrvatsko i slovenacko plerne u borbi protiv ugnjetaca i razvijajuci se pod kapitalistickirn nacinorn privrede, postala su naeije, t. j. zajedniea Ijudi koji zive na jednoj teritoriji, govore jednim jezikorn, zajedniea Ijudi koja se stvorila kapitalistickim razvitkom nacina proizvodnje i razmene i izrazava se u njihovom zajednickom ekonomskom, politickom i kulturnom razvitku, - kako je definise Safarov." Kada su te zajedniee trebale da se oforme u sarnostalnirn driavarna posle kraha Austro-Ugarske, doSlo je njihovo spajanje sa srpskorn nacionalnorn drzavorn i srpskirn krajevirna, koji su se oslobodili od tudjinske vlasti i irnali srpsku nacionalnu misao. Postala je nezdrava nacionalna zajednica, koja nije rnogla zadovoljiti ni Hrvate ni Slovenee - a 0 drugirna da i ne govorirno. Prostor lista ne dozvoljava narn da opsirnije ulazirno u analizu razvitka prilika posle rata u novoj driavi. s toga cerno sarno naglasiti ono sto je bitnije. Hegernonija srpske bUrZoazije, koja je tezila da se ojaca na racun svih naroda, pa i na racun hrvatskog i slovenackog naroda, pojacavala je nezadovoljstvo ovih, ucvrscivala kod njih jos vise nacionalna osecanja i razvijala teznje za sarnostalnoscu i nezavisnoscll , ekonornskorn i politickom. Sve vise i vise se je ispoljavalo koliko je nernoguce razviti jednu zajednicku jugoslovensku naeionalnu rnisao pod hegernonijorn jedne naeije. Sukobi i borbe su bile neizbezne, i oni su se manifestovali prilikom ustavnih boraba. Hegemonisti Srbi sa parol om centralizrna tezili su da sacuvaju svoj gospodareCi polozaj, Hrvati i Slovenci s parolorn federalizrna traiili su da se oslobode gospodarskog polozaja srpskog. Sa nasilnorn pobedom centralista i sprovodjenjern eentralistickog Vidovdanskog ustava neprijateljstva su se jos vise zaostrila i hrvatska i slovenacka misao u masama jos vise ucvrstila. Nepomirljiva hrvatska stranka Hrvatska Seljacka Republikanska Stranka (H. S. R. S.) Radiceva postala je u punorn srnislu reci predstavnik celog hrvatskog naroda, jer je ona izraiavala izrazit i ostar otpor na pritisak srpskog eentralizrna. Ona je postala stozer za celokupnu nacionalnu opoziciju: Slovence, Bosance a zatim i Dalmatince. Nacionalno grupisanje izvrsilo se u Sloveniji oko Korosceve slovenacke pucke stranke, klerikalne,13 u Bosni grupisanje Muslirnana oko rnuslirnanske jugoslovenske organizacije,14 u Vojvodini oko nemacke, madjarske i rumunske stranke. U Makedoniji je to grupisanje izvrseno sarno kod Muslirnana Turaka pod Dzernijetorn, l' dok je kod ostalih narodnosti grupisanje nasiljern spreceno.
Sll

243

Hrvati, Siovenci i Muslimani, grupisani ako Radiceve partije, manifestuju se politicki posle parlamentarnih izbora kao opozicioni blok za reviziju ustava: za autonomiju iii federativno uredjenje ddave. 16 Mi smo govorili gore 0 hrvatskom i slovenackom narodu, 0 njegovom ugnjetavanju kao naroda i 0 njegovim nacionalnim teznjama kao celine, ne ula-

zeCi u teZnju pojedinih slojeva i klasa. Mi smo hteli da konstatujemo da su hrvatski i sloveoacki oarod poteinjeni i zapostavljeni kao oarod, da je svest 0 tome opsta kod svih slojeva i da se ona manifestuje u jednodusnoj opoziciji.

Medjutim, kada mi ulazimo u nacionalno pitanje Hrvata i Slovenaca da ga pomognemo radi rev. ciljeva proletarijata, mi imamo prethodno da zagledamo u posebne interese bUrZoazije i ostalih slojeva koji pripadaju radnickoj klasi iii su joj po svojim interesima bliski. Pod izlikom opstih narodnih interesa, hrvatska i slovenacka burzoazija teze da osiguraju svoje neokrnjene eksploatatorsk~ interese nad hrvatskim i slovenackim narodom, da ceo profit zaddavaju za o;;ebe ... Hrv. i slov. budoazija su zapostavljene, obespravljene, jer im srpska burzoazija smanjuje jedan deo profita. I kada bi to mogle izbeci, njihova bi opozicija vrlo brzo prestala. Otuda se da lako razumeti tvrdjenje koje mi iznosimo da bi hrvatska i slovenacka burzoazija, ako bi stajalo sarno do njih, vrlo lako do!le do sporazuma sa srpskom burzoazijom cak na jednoj blaZijoj , centralistickoj osnovi, da bi lako pristale na jedinstvenu ddavu i zabacile interese svojih naroda - ako bi im ta drZava omoguCila ravoopravnost u eksploataciji cele teritorije. Seljacke i varoske mase osecaju pod nacionalnim pritiskom i ugnjetavanjem konkretnu eksploataciju i pritisak koji nad njim vrsi vladajuca srpska budoazija: u vidu poreza, carina, administracije, militarizma, policije, saobracajnih puteva, drZavnih kredita i t. d. One vide svoje interese u oslobodjenju od policiskog pritiska i od militarizma, u smanjenju poreza, u izgradnji puteva i zeleznica, u dobijanju jevtinijega i svoga einovnistva, u slobodi zbora i stampe, koji im se ugusuju, u dobijanju zernlje i sredstva za njenu obradu, u sto punijem ucescu svome u upravi zemlje. Usled sve veceg pritiska dana!nje srpske drzave, kod njih rna Hrvaskem] se ucvrstila ideja 0 potpunom odvajanju od takve srpske driave i stvaranju potpuno nezavisne, slobodne republike hrvatske. Sa tim radnim, seljackim i varoskim masama i sa njihovim raspolozenjem mi irnamo raeunati u nasoj akciji i u nacionalnom pitanju. Sa tim masama imamo zajednicki da povedemo borbu i za njihove i za nase zadace. Nasi zadatci jesu na prvom mestu uoutrasnja borba protiv rezima beloga terora,l7 protiv vladajuce reakcije koja davi radnicku klasu i izvrgava je strahovitim udarcima bUrZoaske ofanzive, protiv militarizma i monarhije. Zatim, nasi zadatci u medjunarodnoj politici jesu onesposobiti vladajucu bUrZoaziju kao kontrarevolucionarnog eksponenta velikih irnperijalistickih sila, spreeiti je da ponovno uvuee jugoslovenske narode u makakve kontrarevolucionarne pohode za rna cije imperijalistieke interese. Trece, i najvaznije u sadasnjem momentu. Mi se nalazimo u jednoj predrevolucionarnoj periodi na Balkanu koja ce omoguciti balkanskim narodima da kroce jedan veliki korak ka ujedinjenju balkanskih radnih naroda u Federativnoj Republici. Bugarska revolucija Cija je prva faza privremeno u krvi ugusena,18 jeste najznacajniji dogadjaj poslednjeg vremena ne sarno za radnicku klasu Balkana, vee i za razvitak nacionalnog pitanja na Balkanu - ono sto sada raspravljamo.

244

Bugarska revolucija je pokazala puteve i nacine borbe protiv reakcije i stavila na dnevni red kao aktuelno, pitanje Makedonije koje spada u najvaznija nacionalna pitanja u Jugoslaviji i na Balkanu. Ovim dolazimo na makedonsko pitanje, koje po svome znacaju nista ne zaostaje iza hrvatsko-slovenackoga pitanja. Makedonsko stanovnistvo je nacionalno potCinjeno, ekonomski i politicki eskploatisano vise nego hrvatsko i slovenacko. Kod njega je nezadovoljstvo protiv srpskog ugnjetackog rezima dostiglo najveci stupanj i revolucioDarno raspolozenje u punoj meri.
Kada govorimo 0 nasem aktivnom llcescll u nacionalnom pitanju, mor3rno prema tome voditi racuna 0 svima snagama koje delaju protiv hegemonistickog srpskog reiima, aka hocemo da imamo uspeha u akcijama i aka hocemo, iskoriscujuci nacionalna pitanja , da grupisemo aka sebe sastavne delove

buduCih armija za borbe protiv i medjunarodnog imperijalizma i njegovih eksponenata balkanskih bUrZoazija, za borbe za oslobodjenje i ujedinjenje balkanskih radnih naroda. Zato nasa delatnost mora biti upravljena na to da nacionalni pokreti u svima oblasti rna dodju u medjusobni dodir i da se jednovremeno vade; da se sa ovim pokretima spoje svi autonomisticki pokreti oblasti

kao sto su erna Gora, Dalmacija - da se, dakle, stvori zajednicki front protiv srpske hegemonije. Koje je nase resenje i koje su nase parole za nacionalno pitanje? U diskusiji su se do sada pojavila dva gledista. Za autonomije i za federalizam. Prvo glediste zastupaju drug Sima Markovic i Filip Filipovic," a drugo gotovo svi hrvatski drugovi20 i projekt rezolucije N. R. P. J" 0 centralizmu svakako ne moze biti ni reci, niti ima ijednoga druga iz N. R. P. J. koji bi ovo kontrarevolucionarno glediste u danoj situaciji zastupao. Mi sma prinudjeni da se sarno

ukratko osvrnemo na oba gledista. Mi zastupamo federalisticko glediste kao jedino revolucionarno glediste u
danam momentu.

Autonomisticko glediste De mora s toga hiti sarno po sebi oportunisticko i reformisticko, medjutim onako kako ga je drug Sima izneo i obrazlozio, onako kako je on uopste shvatio nacionalno pitanje u Jugoslaviji, njegovo glediste je skroz reformisticko. A evo zasto. Govoreci 0 resenju nacionalnog pitanja u
njegovoj knjizi )~Nacionalno pitanje u svetlosti marksizmacc - uzima u obzir sarno hrvatski i slovenacki narod u celini i teznje hrvatske i slovenacke burzo-

azije kao jedino merodavne za njegovo zakljucivanje. Svesna svih ostalih slabih strana jedne male drZave u danasnje vreme, veli drug S. M. - hrvatska i
slovenacka bUrZoazija moraju najiskrenije zeleti da se danasnja driavna zajde-

nica oddi ... Parola ocepljenja mogla bi , zato, i kod Srba i kod Hrvata, i kod
Slovenaca naCi. za sada. odjeka sarno u izvesnim intelektualskim sitnoburZo-

as kim krugovima, koji nemaju nikakvog stvarnog uticaja na javni zivol.. . Federalizam je u glavnom ideal hrvatske sitne bUrZoazije, a u autonomizmu se sve vise kristalisu zahtevi moderne hrvatske i slovenacke industriske bUrZoazije ...cc 22 Pa onda kao najjace argumente navodi: Autonomistickom stanovistu u

poslednje vreme sve vise naginje i krupna hrvatska budoazija ... Sa srpske strane ideju sirokih pokrajinskih autonomija zastupaju ... - i redja imena svih politicara koji su za izmirenje sa Hrvatima, titulisuci ih dalekovidnim politicarirna. Zatim veli da ce i srpska bUrZoazija, ))kad se bude toliko osnazila da moze na ravnoj nozi prihvatiti konkurentsku borbu sa hrvatskom i slovenackom ... cc , )nesumnjivo prihvatiti i ideju politicke ravnopravnosti Hrvata i Slovenaca sa

245

Srbima. Za autonornisticko resenje, veli drug S. M. , mora se danas proletarijat svom snagom zaloziti, ~~jer to resenje u danasnjoj konkretnoj situaciji najbolje odgovara interesima radnicke klase cele zemlje... Takvim resenjem pitanja i to kao ustavnog pitanja, zavrsava drug S. M., ~~bili bi stvoreni svi potrebni uslovi za nacionalni mir u zemlji ... <~

Steta je da glediste druga Markovica, izneto u njegovoj knjizi u odjelku 0 nacionalnom pitanju u Jugoslaviji , stoji u suprotnosti sa prethodnim odeljcima njegove knjige. Prethodni odeljci knjige druga Markovica sadde jednu veoma inteligentnu interpretaciju najglavnijih marksistickih dela 0 nacionalnom pitanju i zasluzuju punu paznju svih nasih drugova. o Makedoniji drug Markovic je rekao vrlo malo. On je pravilno naglasio resenje makedonskog pitanja: "Bratski Savez Bafkanskih naroda, iiji bi ravnopravni Clan bila i AUlOnomna Makedonija u granicama koje bi se odredile plebiscitom. Ali on zatim vidi u zapadno evropskom imperijalizmu - koji nece lako dopustiti emancipaciju Balkana - najveceg neprijatelja i smetnju ujedinjenju balkanskih naroda, Ie za laj jaklor vezuje nemogucnosl resenja balkanskog pitanja veleci: "I to je ono sto u najvecoj meri komplikuje bafkansko pilanje, tako da nema izgleda da ce se one resiti pre definitivne pobede profelarijala. To prakticno znaci da "silom ovih okolnosti Makedonija ostaje pod Jugoslavijom i da mi necemo moei nista da ucinimo nasom borbom za njenu slobodu i nezavisnos!. Medjutim, tu drug Markovic ponavlja u jos nesrecnijem obliku gr.sku koju cini u posmatranju hrvatsko-slovenackog pitanja, a to je: propuslanje aklivnog ucdca profelarijala u rdavanju lih pitanja. U makedonskorn pitanju on sugerira proletarijatu, pa i ceiokupnom revolucionarno raspolozenom makedonskom stanovnistvu, izlisnost borbe, jer: )~ ... nema izgleda da ce se pitanje resiti pre definitivne pobede proletarijata. Ovde drug Markovic upravo zaboravlja glavne okolnosti koje otvaraju izglede za veliki korak napred ka definitivnom resenju balkanskog pitanja, a to su: budjenje seljackih masa u Bugarskoj , njihovo udruzivanje sa revolucionarnim proletarijatom, kao i ponovno budjenje masa u Makedoniji. Zatim zapadnoevropski imperijalizam ne bi sada imao dovoljno moci da ugusi velike radnicko-seljacke pokrete. Antagonizam zapadnoevropskih sila, njihove velike brige kod svojih kuca, a zatim i blizina Rusije igrali bi veliku ulogu pri ugusivanju oslobodilackih tefnja Balkana - sarno ne na stetu balkanskih naroda. Da imamo mesta citirali bi jos stavova iz izlaganja druga S. Markovica, ali i iz ovoliko citata vidi se da on razvitak nacionalnog problema oe posmatra u procesu borbe, ne ieli ga u procesu borbe. Medjutim za nas marksiste to pitanje ima sarno tada stvarne vrednosti ako ga posmatramo u procesu borbe, ako uspemo da uzmemo najzivljeg udela u toj borbi, i ako uspemo da u toj borbi dodjemo u dodir i stavimo pod svoj uticaj one siroke radne rnase, sela i varosi, koje najvise i stvarno, osecaju nacionalni pritisak. A to mozemo postiei ako vodimo racuna 0 raspolozenjima tih masa, pa i sitnoseljackih krugova koji imaju uticaja na javni tivot u ovim borbama. Konstatacija koju smo ucinili unapred da masa [na Hrvaskem]leii ka nezavisnoj hrvalskoj republici jeste poznat fakat, i da se sarno kao slobodna ddava zeli ujediniti, [ederirali, sa srpskim narodom. Ta je parola i nasa parola, jer ona nam daje mogucnosti da te mase zatalasarno, da im pridjemo i da im pomognemo da svoje ekonomske, politicke i socijalne zahteve koji stoje iza njihove republike, konkretizuju u borbene parole i

246

postanu fakticki levi dec bUrZoaskog nacionalnog pokreta a nas saveznik u bliskim i u daljnim borbama. A njihova shvatanja republike su druksa od shvatanja hrvatske burZoazije. Drugo, jedan aktivni federalisticki pokret u Hrvatskoj i Siovenackoj ima velikog znacaja za nasu federalisticku borbu u okviru Balkana. On podize moralno Makedoniju i radni i seljacki narod u Bugarskoj , te
nam stavlja u izgled da cerno
udruzimo.
fiOei

pokrete u svima ovim zemljama brzo da

Druga Markovica pritiska nacionalno pitanje i fillei zelja za nacionalnim mirom, te gleda da se one sto pre i po svaku cenu resi, te jedva doeekuje kad pronadje da se sve burzoazije slazu u izmirenju. Ali, drug Markovic na lolost
nije nista pronasao. To je ana sto roi svi marksisti znamo: da ce se budoazija izmiriti kada izmiri medjusobne kapitalisticke interese. Stvar je pak u tome da za vreme dok nacionalne bUrZoazije vade za so born mase u nacionalnim borbama ukai:emo De bUrZoazijama vee masama na njihove interese i povedemo ih

putem borbe za njihove interese. Drug Markovic narocito vodi racuna 0 misljenju industriskih krugova i razvitku industrije. Medjutim, on kao marksista vrlo dobro zna da industrijski razvitak ne bi zastao ni u federativnoj JUjloslaviji, ni na federativnom Balkanu, kao sto nije bio zastao i u federativnoj Svajcarskoj , ni u federativnoj Americi , ni u federativnoj Nemackoj. Ali bi doista srpskom industrijalizmu bio onemogucen parazitski napredak. Nema ni malo bojazni da slobodne i nezavisne dd3ve De bi umele da urede medjusobne odnose. Mi sarno treba da teiirno da 5to veCi udeo imamo, mi i seljacki narod. u uredjivanju

tih odnosa.
Da ukratko rezimiramo na5 stav. Mi smo u punoj meri pristalice prava samoopredeljenja naroda. Sa tom parolom izici cerno pred nacionalno ugnje-

tene i obespravljene mase. Situacija u zemlji i situacija na Balkanu, koja zahteva da svi eksponenti imperijalisticke politike velikih sila budu oslabljeni, nalaze nam da u proklamovanju toga prava ostanemo dosledni do kraja i ne bojimo se separatizma koji bi mase jednoga naroda trazile. Istieuci princip prava samoopredeljenja, rni cerno ukazati svirn nacionalnim masama da njihovi zajed-

nicki interesi nalazu im da stvore jednu slobodnu federativnu republiku, koja ce biti garancija i za njihov razvitak i poeetak stvaranja balkanske federativne republike, bez koje nema napretka ni jugoslovenskim narodima.
Dna sto treba narocito imati na urnu jeste nacin i sredstvo borbe protiv

nacionalnog ugnjetavanja. Nacionalni pokret u Hrvatskoj , Siovenackoj, Makedoniji nose na svojim ledjima poglavito seljaeke mase. Stoga se uspeSno ueesce u tim borbama od nase strane ne moze zamisliti bez zajednickog fronta sa seljackirn rnasarna. Parola radnilko-seljalke vlade namece se kao neminovna i stoji u tesnoj vezi sa re!enjem nacionalnog problema. Sa pobedom radnieko-seIjaeke vlade jedino ce se moci resiti nacionalno pitanje u korist sirokih radnih masa varoskih i seljackih - za fla se mi i borimo. Kao pokrelac seljackih masa treba iskoristiti naroCito agrarno pitanje. Nacionalno pitanje za nas nije ustavno pitanje, kako ga shvata drug Markovic, vec pitanje direktnog sukoba protivpoloienih snaga ugnjetackih i ugnjetenih - koje su probudjene. Pa i kad to ne bi bio, mi bi bili duzni da ga napravirno - sarno ako mozerno rnase probuditi. Mase su rnedjutirn probudjene, zato - umejrno se sada udruziti sa njima.

Ja lolim sto ne mogu da se osvrnem na pisanje ostalih drugova: nekih koji nisu rekli nista novo, kao drug Filipovic,21 koji obilno kritikuju greske .. Rad-

247

nika l l , a zaboravili su da u toku od pet meseci, dadu pravilnije glediste svojoj partiji - ako Sll ga vee imali; iii drugih, kao sto je Mbt 24 iz Zagrebacke >,Borbel<.
I Georgij Ivanovic Safarov (1891-1942), boljsevik od leta 1908. Najprej partijsko deloval v Petrogradu, od leta 1913 bil v emigraciji v Svici in Franciji. Leta 1917 se skupaj z Leninom vrnil v Rusijo in sodeloval pri easopisu Pravda. Clan delegacije RKP(b) na II. kongresu Kominterne leta 1920. Od leta 1921 kandidat za clana Izvrsnega komiteja Komunisticne internaeionale, leta 1922 clan IKKI. Znan tudi kot marksistieni teoretik naeionainega vprasanja in med drugim je avtor v besedilu omenjene knjige, Nacionalno vprasanje in proletariat. 2 MiSljena so revolucionarna gibanja socialnega, politicnega in nacionalnoosvobodilnega znaeaja v Nemciji, na Madfarskem in v Franciji v revolucijskem letu 1848. 1 Pariska komuna, oblast delavskega razreda v Parizu, ki je obstajala od 18. marca do 28. maja 1871, je nastala s prvo proletarsko revolueijo v zgodovini. Njen nastanek je vzpodbudilo revolucionarno razpoloi.enje Ijudstva v Parizu, ki je po porazu francoske vojske pri Sedainu v casu francosko-pruske vojne septembra 1870 vrgld s prestola francoskega carja Napoleona III. in razglasilo repubiiko. Proti revolucionarnemu pariskemu Ijudstvu sta nastopili tako pruska vojska kot tudi mdcanska franeoska vlada v Versaillesu, ki je januarja 1871 s Prusijo sklenila premirje. Versaillska vlada je nameravala razoroziti pariski proletariat, vendar je centralni komite narodne garde spredvide1 njene namene in v odloCilnem trenUlku (18. marca 1871) so pripadniki narodne garde zavzeli vse ustanove francoske vlade v prestoinici. Na ta naCin je Ijudstvo v Parizu prevzelo oblast, ki jo je imelo 72 dni. Pariska komuna je uvedla svojo upravo in izdala vee revolucionarnih zakonov (locitev eerkve od drtave, ustanovitev rcvolueionarnih sodisc, enakopravnost zensk, uprava podjetij po delavskih zdruzenjih). Konee maja 1871 je versaillska vlada s prusko pomoejo Pargko komuno krvavo zatrla. V obraeunu francoskega mescanstva z revolucionarnim delavskim razredom je izgubilo zivljenje preko 30.000 pariskih komunardov. 4 Misljena je I. internacionala, uradno imenovana Mednarodna delavska asociacija, ki je bila ustanovljena 28. septembra 1864 v Londonu. V I. internacionali, katere deklaracijo Ustanovni manifest Mednarodnega zdruzenja delavcev je napisal Karl Marx, so bili povezani angieski, francoski, nemski, italijanski, spanski in drugi delavci. S 'Misljeno je ravnanje socialnodernokratskih strank v zahodni in srednji Evropi, ki so v casu prve svetovne vojne podpirale svoje mescanske vlade in leta 1914 glasovale za vojne kredite. Stem so pristale na militaristicno in imperialisticno politiko svojih burtoazij, ki so z vojno ielele doseci novo razdelitev sveta in na ta naCin resiti rivalska nasprotja med kapitalisticnimi velesilami po svetovni nadvladi. 6 To misel je V. I. Lenin zapisaJ v Clanku 0 porazu svoje vlade v imperiaiistieni vojni, ki je izsel v glasilu Socialdemokrat, 26. julija 1915. 1 Misljenaje oborozena vstaja delaveev in vojakov v Petrogradu v noei od 7. na 8. november 1917 (po starem julijanskem koledarju v noci od 25. na 26. oktober), v kateri je bila pod bolj~evis kim vodstvom zrusena zacasna menjsevisko-eserska vlada A. F. Kerenskega. Stem se je zacela Oktobrska revolucija, prva zmagovita proletarska revolueija, ki je predstavljala temeljno prelomnico v delavskih bojih za soeializem. B Na tern mestu opozarja avtor na znana Odloka 0 zemlji in miru, ki ju je sprejel II. kongres sovjetov v noei od 7. na 8. november 1917 v Petrogradu. Odlok 0 zemlji je dajal veleposestni~ko zernljo vas kim sovjetom, da z njo upravljajo ter jo tudi razdelijo med kmete z malo ali brez zemlje, v Odloku 0 miru pa se je nova sovjetska oblast zavzela za samoodlocbo narodov, za mir brez aneksij in kontribueij ter za javnost mednarodnih pogodb in diplomaeije nasploh. V odloku 0 miru je Svet Ijudskih komisarjev, prva sovjetska vlada, ustanovljena na II. kongresu sovjetov, tudi zaprosil centralne sile za premirje. 9 15. novembra 1917 je Svet Ijudskih komisarjev objavil Dekiaracijo pravie narodov Rusije, v kateri je bila razglasena pravica vseh narodov Rusije do svobodnega razvoja in popolne enakopravnosti. Vsem narodom je bila priznana praviea do samoodlocbe, vkljucno s pravico do odeepitve in oblikovanja samostojnih naeionalnih dri:av. Zaradi mocnega nacionalisticnega in protisovjetskega gibanja pri obrobnih narodih bivse earske Rusije (v Finski, Litvi, Letonski, Estoniji, Ukrajini in v Zakavkazju), pa je najvisji sovjetski zakonodajni organ, Vsezvezni centralni izvrsni komite, Deklaraeijo pravie narodov Rusije dopolnil z Deklaracijo pravie delovnega in izkoriscanega Ijudstva, ki je bila objavljena v Pravdi, 17. januarja 1918. Deklaracija je priznavala samoodlocbo narodov Ie v primeru, ce jo zahtevajo sovjeti prizadetih narodov kot revolucionarna telesa, narodom pa je namesto pravice do odcepitve ponujala federativno zdrui.itev s Sovjetsk.o Rusijo.

248

10 Misljen je revolucionarni val, ki je zajel Evropo po Oktobrski revoluciji in koncu prvc svetOvne vojne . .. V tern in ostalih citatih v uvodnem delu Novakovieevega clanka, so navedene posameznc misli V. I. Lenina 0 strategiji in taktiki revolucionarne delavske stranke v nacionalnem vprasanju . 12 Navedena Safarova definicija naroda je vzeta iz njegove knjige Nacionalno vprasanje in proletariat. I) Misljena je Siovenska Ijudska stranka, ki jo je vodil dr. Anton Koro~ec. 14 Pravilni naziv te organizacije je Jugoslovanska muslimanska organizacija (JMO). u Dfemijet je bila politicna organizacija Turkov, Albancev in drugih muslimanov iz Makedonije, Kosova in Metohije ter dela Sandfaka. Osnovana je bila leta 1919, v njej pa so bili zbran i muslimanska mestna burloazija, ve1eposeslniki in begi, ki so letili k ohranitvi svojih razrednih , verskih in nacionalnih interesov. fme organizacije - Dfemijet - pomeni drufba, zbor. 16 27. marca 1923, devet dni po volitvah v Narodno skup~cino Kraljevine SHS, so Siovenska Ijudska stranka, Hrvatska republikanska seljacka stranka in Jugoslovanska muslimanska organi zaeija v Zagrebu ustanovile t. i. Federalisticni blok, 5 katerlm so se kot vodilne opozieijske prot icentralisticne in protiunitaristicne sile v Sioveniji, na Hrva~kem ter v Bosni in Hereegovini, ielele zoperstaviti hegemonisticni velikosrbski politiki. Drfavnopravni program, ki ga je ob tem oblikoval Federalisticni blok je terjal federativno preoblikovanje jugoslovanske dr:!ave. 17 Z .. belirn terorjem .. se je v casu po Oktobrski revoluciji oznaa:valo razlicne oblike nasilja burloazno-veleposestni1kih vladajoeih hogov proti revolueionarnim gibanjem. Re!im .. belega terorja.. je v Jugoslaviji nastopil 5 sprejemom lakona 0 za1citi drlave leta 1921 , ko se je splolna ofenziva kapitaJa, zaeeta I Obznano, razvila v organizirano nasilje nad revolueionarnim delavskim razredom in KPJ. II 9. junija 1923 je bil v Sofiji krvavi puc, v katerem je falisticna ofieirska liga lru~ila vlado levega agrarnega demokrata Aleksandra Stamboliskega. A. Stamboliski je biJ predsednik bolgarske vJade v letih 1919-1923, v tern Casu paje izvedel agrarno, davcno, financno, prosvetno ter vrsto drugih pomembnih reform, v glavnern naperjenih proti interesom velikega kapitaJa. Kot predsednik bolgarske vlade je 22. marca 1923 podpisal tudi 1. i. Nilki sporazum, 5 katerim se je Boigarija odrekla kakrinikoli aktivnosti v Makedoniji. Po pu~u je A. Stamboliski poizkubl organizirati oboroien odpor proti puCisticni vladi Aleksandra Cankova, a je bil pri tern 14. junija 1923 ubit. 19 Sima Markovic in Filip Filipovic sta v razpravi 0 nacionalnem vpra!anju zagovarjala avtonomisticno drfavnopravno ureditev kot edino primerno obliko za rditev nacionalnega problema v jugoslovanski drlavi. Svoja taka stali1Ca sta do objave Novakovieevega clanka predstavila, prvi v 5voji knjigi Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma (glej dok. ~t . 19), drugi pa v ~Ianku .. Nacio nalno pitanje.. , ki ga je objavil Radnik-Delavec, leto II, ~t. 84,21. 10. 1923. (GJej dok. h. 24.) 20 Milljena sta August Cesarec in Ante Ciliga, ki sta se do objave Novakovicevega clanka ic zelo jasno opredelila za federalisticno stalilce in v svojih clankih zagovarjala federativno ureditev kot edina moino drfavnopravno rditev naeionalnega vpra~anja v Jugoslaviji. - Glej dok. ~t. 14, dok. It. 21 in dok. It. 23. 21 Mi~ljen je .. Predlog rezolueije 0 nacionalnom pitanju .. , ki ga je objavil Gjuro Cvijic v Borbi, leto lI,lt. 36,4. 10. 1923 (dok. ~t. 22). - Gj . Cvijic je tako kot A. Cesaree in A. Ciliga izhajal iz hrva~kega dela KPJ . 22 Vsi navedki in druga opolorila na gledanje Sime Markoviea na nacionalno vprabnje se nanabjo na VIII. poglavje njegove knjige Naeionalno pitanje u svetlosti marksizma, ki nosi naslov Nacionalno pitanje u Jugoslaviji. - Glej dok. ~1. 19. 2) Tu misli avtor na clanek Filipa Filipovica .. Nacionalno pitanje.. , objavljen v Radniku-Delaveu, leto II. It. 84, 21. 10, 1923. - Glej dok. ~t. 24. 24 Ante Ciliga. A. Ciliga je svoje clanke, ki jih je v Casu razprave 0 naeionalnem vpra~anju pisal v zvezi z nacionalnim problemorn v Jugoslaviji, objavljal v zagrebSkem glasilu NOSJ Borba.

249

St.
o
POVODOM KNJIGE DR. S. MARKOVICA NACIONALNOM PITANJU

27

U vrlo lepoj tehnickoj opremi izasla je pre dvaestak dan~ prva knjiga Marksisticke Biblioteke, koju je pokrenuo Centralni odbor N. R. P. 1.' Sarno pokretanje biblioteke, koja ima za cilj da poveca nedovoljnu marksisticku kulturu nasih proleterskih masa, mora se najtoplije pozdraviti. Ali je i sam izbor teme za prvu knjigu za ne manju pohvalu. U mnogonarodnoj lugoslaviji, u kojoj su se nacionalne borbe u tolikoj meri zaostrile, nacionalno pitanje jeste jedno od najva:lnijih in najsudbonosnijih pitanja za jugoSlovenski proletarijal. Ali bas po tom pitanju, na :lalost, u ,samim proleterskim redovima postoji velika dezorijentiranost i, sto je najkarakteristicnije, nema skoro nikakve marksisticke literature po ovom pitanju osim klasicne Tucoviceve Srbije i Arbanije,2 ali i ona taj problem sarno delimicno i prakticno posmatra, ne upustajuCi se u dublja teorijska ispitivanja. Prva knjiga Marksisticke Biblioteke Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma od druga Dr. Sime Markovica, jeste prvi pokusaj da se koncizno i jasno, ali i u potpunosti, u koliko je to moguce, iznese pred proleterske mase nacionalni problem onako kako se on za marksiste postavlja. Za preciscavanje ideja po tome pitanju sarna pojava ove knjige znaci jedan napredak. ler 1918. Glavna Uprava Srpske Socijaldemokratije u nekoliko recenicaje pokuSala da skine sa dnevnog reda nacionalno pitanje. J Vukovarski Kongres K. P. 1. sa nekoliko reci dodiruje to pitanje,' a sarna se stampa i cela K. P. 1. u to doba tim problemom vrlo malo bavi, a i kad se tog problema dotakne, to ga se dotice sarno da bi ga sa nekoliko opstih mesta stvarno skinula sa dnevnog reda.' Medjutim sam fakt, da se 0 nacionalnom pitanju poCinje obimno i ozbiljno raspravljati,' da je ono predmet teorijskog i prakticnog raspravljanja, znaci da je proces /ormiranja jedne solidne marksisticke nacionalne politike jugoslovenskog proletarijata vee uveliko zapoceo. Ni po svojoj sadriini knjiga druga Markovica nije u glavnom promasila svoj cilj. NaroCito je dobro razradjen opsti deo knjige, u kome se sa marksisticke tacke gledista raspravlja 0 nacionalnom pitanju u opste i njegovom znacaju za celokupni proletarijal. Tim opstim del om je drug Markovic narocito uspeo, da i u sire slojeve jugoslovenskih proletera dopru pogledi najboljih snaga internacionalnog marksizma oa nacionalno pitanje i njegovo feSavanje . U nasem radnickom pokretu, pa cak cesto i u uzim krugovima, pojam nacije bio je vrlo maglovit, a cesto i vrlo netaCan. Iz netacnih shvatanja bica nacije, proizilazili su i netacni pogledi na sarno nacionalno pitanje. Toj idejnoj konfuznosti u pogledu nacije drug Markovic je nesumnjivo ucinio kraj, iznoseCi u prvoj

Knjii.na ocena Rajka Jovanovica . - Borba , marksistitki casopis, leta 1,51. 3, oktober 1923, str. 116-122. - Opombo, oznaceno z zvezdico. je vstavil avtor clanka. Rajko Jovanovic (1888-1942), pravnik in publicist. Po zakljucku studija prava v Poitiersu se je leta 1919 \lrnil v domovino in stopil v SDSJ(k). Leta 1920 sodeloval kot delegat na II. (vukovar skem) kongresu KPJ, julija 1922 in maja 1923 delegat na L in II. dr:!avni konferenci KPJ na Duna ju. Januarja 1923 sodeloval pri ustanovitvi NDSJ. V letu 1923 bil pokrajinski sekretar NOSJ za Srbijo.

250

glavi svoje knjige sve vaznije teorije nacije i prihvatajuci, posle dobre kritike bUrZoaskih i polumarksistickih teorija, teoriju druga Staljina, koja je postala os nova celokupne marksisticke nacionalne politike. 7 Jasno i precizno izlaganje teorije druga Staljina, dobra kritika ostalih teorija, uCinice da u nasem radnickom pokretu potpuno zavlada marksisticka teorija nacije i da stetna lutanja prestanu. NatoCito je bilo od velikog znacaja da se utvrdi cinjenica da su moderne nacije produkt kapitalizma, da prema tome one nisu nesto vecito i nepromenljivo vee da su jedna istorijska kategorija, plod razvitka kapitalistickih
snaga. Time se proleterskim masama jasno ukazuje na to, da se iza bUrZoaskih [raza 0 vecnom nacionalnom duhu i 0 nacionalnim idea lima krije borba oko pi-

jaca konkurentskih burioazija raznih nacija i da je prema tome podleganje nacionalnoj ffidnji i prilazenje nacionalistickim parolama bUrZoazije za proletarijat smrtna opasnost. I taj je zadatak knjiga druga Markovica, potkrepljena citatima najboljih marksistickih autora, od Marksa i Engelsa pa do Lenjina i Staljina, uspesno izvrsila i time ucinila jednu nesumnjivu korist nasem proleterskom pokretu, koji ima da vodi sve zescu borbu protiv pokusaja, negde i uspesnih, raznih burzoaskih iii sitnoburzoaskih nacionalistickih partija da proleterske mase zatruju svojom sovinistickom ideologijom.

Ne manje je vazno demaskiranje politike nacionalnog ugnjetavanja koja Idi u bicu same imperijalisticke epohe. Jer imperijalizam ne znaci sarno ugnjetavanje proletarijata vee i ugnjetavanje Citavih nacija, u najraznovrsnijim formama, radi zadobijanja novih pijaca, tako da se prema tome u samoj borbi protiv imperijalizma, i vlasti kapitala u opste, proletarijatu namece i borba za puno pravo samoopredeljenja ugnjetenih naroda. To je u knjizi druga Markovica
uspesno izlozeno, blagodareci narocito tome sto se iscrpno iznosi znamenita

polemika izmedju Lenjina i Roze Luxemburg, u kojoj polemici Lenjin obara netacni stav Roze Luxemburg, koja je bila protiv borbe za pravo samoopredeIjenja u okviru kapitalizma, posto je isto moguce tek u socijalizmu. Ta polemika nagnace nesumnjivo i kod nas na razmisljanje mnoge Ievicare(( , koji

smatraju da je borba za pravo samoopredeljenja naroda neka oportunisticka rabota, koja sarno Cini da se odvrate radne mase od pravolinijskog puta ka socijalnoj revoluciji! Celokupno izlaganje druga Markovica 0 stavu marksizma
prema nacionalnom pitanju u opste, koje izlaganje, na zalost, ne mozemo usled nemanja prostora opsirnije prokomentarisati, zavrsava se jednim vrlo lepim

opisom nacionalne politike ruskog proletarijata pre i posle zauzimanja vlasti, koja politika najjasnije pokazuje svakom revolucionarnom proleteru, koji mu put socijalisticka praksa nalaze kao jedini pravilan za resavanje nacionalnog pitanja. Jer lepseg primera resenja nacionalnog pitanja ne moze biti u istoriji od

velike piramide Saveza Socijalistickih Republika izgradjene dobrovoljnom saradnjom slobodnih socijalistickih nacija vel ike ruske i sibirske nizije, koja se piramida slobode i mira medju narodima dize nasuprot kapitalistickom svetu , gde imperijalisticka ugnjetavanja nacija bacaju ceo svet u plamen nacionalnih revolucija i ratova. Toliko 0 ovom opstem pogledu na nacionalno pitanje. Predjimo na poslednju glavu knjige druga Markovica,' koja u stvari prestavlja posebni dec te knjige i koji sadrzi njegove poglede na nacionalno pitanje u Jugoslaviji. Po skromnom misljenju pisca ovih redova ovaj je dec znatno nepotpuniji i slabiji nego glave koje su mu prethodile. Prvo je posmatranju nacionalnog pitanja u Jugoslaviji poklonjeno i manje prostora i manje paznje nego sto je taj dec za251

sluzivao bas s obzirom na prilike u jugoslovenskom radnickom pokretu gde je nacionalno pitanje jed an od najvaznijih problema. U Jugoslaviji je nacionalni problem jako komplikovan. Jer pre svega razliciti stupnji ekonomske razvijenosti pojedinih nacija, zatim sarna njihova izmesanost, cine da je taj problem

do krajnosti zamrsen. Ne manje utice na komplikovanost problema sam internacionalni poloZaj Jugoslavije, kako s obzirom na isprepletanost i sukobe interesa balkanskih bUrZoazija, tako i s obzirom na polozaj Jugoslavije prema velikim imperijalistickim grupacijama niklim iz stanja stvorenog Versaljskim Ugovorom 0 miru. 'o Jedan tako delikatan problem treba mnogo svestranije ispitati. I rna koliko da je materijal u ovoj knjizi morao biti ogranicen, to i sam pisac naglasuje, ipak se to ogranicenje nije trebalo vrsiti prema ovom delu problema, koji je za nas i najaktuelniji i najvazniji, i zbog kojeg je u stvari knjiga i plsana. Drug Markovic se u ovoj poslednjoj glavi skoro sasvim organicio na slovenacko, hrvatsko i srpsko pitanje. Makedonski problem, koji je jedan od najvaznijih i najdelikatnijih za proleterski pokret, sarno je pri kraju glave ovlas dodirnut, dok pi[anje Vojvodine nije ni dotaknuto, sto sve Cini da se u toj g)avi oseca jedna vrlo velika praznina. U samom izlaganju hrvatsko-slovenackosrpskog problema drug Markovic se najvise zadrZao na ova dva pitanja: prvo na tome jesu Ii Hrvati, Srbi i Siovenci jedna iii tri zasebne nacije, drugo, kakav principijelni stav treba u nacionalnom pitanju da zauzme radnicka klasa Jugoslavije. Vrlo solid nom argumentacijom drug Markovic je dokazao da su Srbi, Hrvati i Slovenci Ir; moderne nacije, istorijski formirane i demaskirao je imperijalisticku teoriju srpske bUrZoazije 0 ~)troplemenoj( iii . trojednoj naciji S. H. S.!11 Time je llcinjen jedan vrlo vazan posao preciscavanja pojrnova u nasem radnickom pokretu. 12 Posle ovoga pitanje 0 tome jesu Ii Hrvati i Siovenci zasebne nacije skinuto je pozitivnim resenjem sa dnevnog reda u radnickom pokretu, isto kao sto je i ekonomska pozadina cele ove borbe, konkurentska borba srpske bUrZoazije sa slovenackom i hrvatskom, neobicno izrazito i jasno ocrtana i razjasnjena U ovoj glavi. Koliko se slazemo sa drugom Markovicem u tome da su Hrvati, Siovenci i
Srbi zasebne nacije, taliko se oe mazemo sloiiti sa njegovim pogledirna na stav

proletarijata Jugoslavije prema re!enju nacionalnog pitanja. Ali pre nego sto
na to pitanje predjemo dodirnucemo neke nedostatke i praznine u samom izla-

ganju druga Markovica. Radi postizanja jedne bolje marksisticke nacionalne politike bilo je od vrlo vel ike vaznosti da se kriticki iznese celokupno dosadasnje iskustvo proletarijata Jugoslavije u nacionalnorn pitanju, a naroeito dosa-

dasnji stav proleterske levice i evolucija koja se po tom u njoj izvrsila, i sada vrsi. Iskustvo je za proletarijat jedno od najdragocenijih sredstava za iznahzenje pravilnog stava i taktike i u najvaznijim pitanjima, i prerna tome jedna ana-

liza dosadasnjeg iskustva bila bi od vrlo velike koristi. Zar nije od velikog interesa za radnieku klasu, aka se sarno istakne ova Cinjenica: da je isticanju parole

od strane K. P. J. u njenoj 9. tacki akcionog programa, po kojoj .. K. P. J. ostaje na braniku ideje nacionalnog jedinstva ... J3 sledovalo i jako opadanje proleterskog uticaja medju hrvatskim seljackim i sitnoburzoaskim masama, koje su dotle isle za K. P. J.? Od ne manjeg znacaja bila bi i jedna kriticka analiza stava socijaldemokrata u nacionalnom pitanju.14 Jugoslovenski socijaldemokrati igraju ulogu obicnih sluga srpskog imperijalizma i njegove politike ugnjetavanja nacija, i najbolji su primer celokupnom proletarijatu kojim putem ne treba

252

iCi, ako nece da bude saradnik jedno g od najrea kcionarnijih rezi ma , Vrlo bi karakteristieno takodje bilo podvuci da se u tom svo m sluzenju srpskom imperijalizmu socijaldemokrati oslanjaju na svoje verovanje u bezgranicnu moe progresi~n osti. kapitalizma ~ koji j~ po njima, izasao ~onsolidovan iz posleratne epohe i time c,klus revo luclOnarmh napadaproletaflJata za nedogledna vremena zakljuclO; I od progresa srpskog kapltaiIzma om oeekuJu automatskl I progres radnicke klase , To bi za odmeravanje nase taktike bilo vrlo vazno, Ali da predjemo na najglavnije, ispitujuci nacionalno pitanje u Jugoslavij i drug Markovic je dosao do zakljucka da se nacionalno pitanje u Jugoslaviji, za sad, posla vlja kao ustavno pilanje(( I S i taj zakljucak njemu sluzi kao polazna tacka za odredjivanje pro leterske nacionalne politike u Jugoslaviji, Polazeci sa te tacke, da se nacio nalno pitanje kod nas postavlja kao ustavno i da je prema tome moguce pri sadasnjoj situaciji jedno povoljno resenje nacionalnog pitanja u Jugoslaviji i u okviru vlade burioazije, drug Markovic zastupa glediste da u Jugoslaviji proletarijat treba da se bori za puno pravo samoopredeljenja do odcepljenja za sve narode u Jugoslaviji, ali zastupajuci pri tom ideju pokrajinskih autonomija, na podlozi najpunije demokratije, kao najbolje resenje ustavnog pitanja, rd enje koje bi potpuno moglo zadovoljiti sve nacije i nacionalne manjine koje izjave zelju da u zajednici ostanu i tu zelju izraze slobodnim plebiscitom i to bas zato sto bi i za radnieku klasu autonomije imale i tu dobru stranu sto se daje mogucnosti do se u najpunijoj mer; iskoriste sva prirodna bogalslva i razviju sve produktivne snage svake oblasti, i sto se time stvaraju svi potrebni uslovi za

nacionalni mir u zemlji.

Shvatanje da se nacio nalno pitanje u Jugoslaviji postavlja kao ustavno pitanje ne sarno da je skro z netacno vee bi i za radnieki pokret Jugoslavije bilo vrlo o pasno , Nacionalno pitanje se u Jugoslaviji javlja kao teinja ugnjetavanih nacija do zavrSe svoju nacionalno-burioasku revoluciju . Nosioci toga pokreta bile su seljaeke mase. Te mase su posta vile nacionalno pitanje ne kao ustavno pitanje vee kao pitanje borbe protiv srpskog imperijalizma. Njima su bile prinudjene da pridju i burzoazije hrvatska i slovenacka i da sa njima povedu borbu za dovrsenje nacionalne revolucije. Ali u svakom momentu bUrZoazije i slovenacka i hrvatska gotove su da ovu borbu napuste putem jedne revizije ustava koj a neee resiti nacionalno pitanje vee sarno dovesti do jednog reakcionarnog sporazuma sa srpskorn burzoazijorn i rnonarhijorn. Hrvatska i slovenacka burzoazija gotove su, radi svojih klasnih interesa, da bas izdaju tim putem borbu seIjackih i ostalih radnih masa za njihovo puno pravo samoopredeljenja, i time da sarno zaostre nacionalne borbe. i taj reakcionarni sporazum, taj jedinstveni front bUrZoazije u Jugoslaviji (rna da sumnjamo da Ii se taj front mogao u potpunosti ostvariti) imao bi bas da se ostvari u jednom resenju ustavnog pitanja na bazi pokrajinskih autonomija. Verovati da bi jedan takav rdim donee nacionalni mir i da bi poostreni reakcionarni kurs ujedinjene burzoazije koristio proletarijatu i revolucionarnim pokretirna, bilo bi vise nego naivno. Autonomisticka revi zija ustava bila bi za proletarijat sarno onda celishodna kad bi se kapitalizam u Jugoslaviji nalazio u procesu konsolidovanja i naglog progresa, kad ne bismo bili u revolucionarnoj eposi. Tada bi nagli progres i konsolidacija kapitalizrna stvorili preduslove za jedan normalni razvoj proletarijata i oormalno klasno diferenciranje. Medjutim u ovoj svetskoj revolucionarnoj krizi autonomisticka revizija ustava znacila bi sarno jedinstvenifront burioaske reakcije, jacanje kontrarevolucije. Interesi radnicke revolucije, koji po reCirna En25 3

gelsa, koje citira i drug Markovic, imaju biti najglavniji za proletarijat i kojima sve ostalo treba podrediti, jasno proletarijatu kalu, da bi borba za resenje nacionalnog pitanja kao cisto ustavnog pitanja bila za interese radnicke klase stetna. * Na protiv polazeCi sa tacke gledista, da je burzoazija, s obzirom na posleratnu situaciju u Evropi i na Balkanu, stvorenu imperijalistickim ugotovima 0 miru,16 nemocna da stvarno resi nacionalno pitanje u okviru same revizije ustava, kojorn bi ona sarno imala za tendenciju ojacanje kontrarevolucionarnog bloka, s obzirom na to sto nacionalni pokret seljastva i srednjih slojeva poprima sve vise tendencije revolucionarne borbe protiv srpskog imperijalizrna, dUlnost je proletarijata bas da se bori da te mase u samom toku nacionalne borbe otrgne od uticaja bUrZoazije, demaskirajuci njene ciljeve, pokazujuci nernogucnost definitivnog i stvarnog resenja nacionalnog pitanja u okviru revizije ustava na bazi autonomija i ukazujuCi im na potrebu jedinstvenog Ironta radnika i seljaka za obrazovanje vlada radnika i seljaka na teritoriji svakog naroda u Jugoslaviji; i, prirodno, potpomazuCi svaki pokret seljackih masa ugnjetavanih naroda za njihovo puno pravo samoopredeljenja. Time ce radnicka klasa Jugoslavije radili ina olrzanju se/jackih masa ispod uricaja burioazije, ina slvaranju jednog mocnog Ironta radnog naroda protiv jednog od stubova balkanske reakcije - srpskog imperijalizma, a u iSli mah voditi borbu protiv ostvarenja reakcionarnog bloka nacionalnih burioazija. Parola radnicko-seljackih vlada svih nacija u Jugoslaviji daje ne samoj praksi dokaza da je za proletarijat jedino ispravna. Dok parola revizije ustava na bazi demokratskih autonomija povlaCi za soborn precutan savez sa autonomistickom bUrZoazijom, iIi barem paralelizam akcija, ne dajuci proletarijatu nikakvih pozitivnih parola za demaskiranje nacionalistickih parola bUrZoazije, dotle parola radnicko-seljackih vlada sarna ukazuje na pravi put; na jedinstveni front radnika i seljaka i srednjih slojeva uperen, kako protiv srpskog imperijalizma tako i protiv kontrarevolucionarnih tdnja hrvatske i slovenacke burzoazije, kao i imperijalistickokontrarevolucionarnih teznja vodecih vrhova makedonskih autonornista,17 dakle jedinstveni front uperen protiv klasne vladavine bUrZoazije a za ostvarenje punog prava samoopredeljenja do odcepljenja sviju nacija Jugoslavije. Medjutim da na kraju napomenemo da borbu za jedinstveni front radnika i seljaka i federaciju radnicko-seljackih vlada, koje mogu resiti nacionalno pitanje, ne treba shvatiti kao afirmaciju da sarno socijalizam resava nacionalno pitanje i osigurava pravo samoopredeljenja svih naroda, afirmaciju, koja mnoge ~)levicare uzdrZava od svake akcije za samoopredeljenje naroda jos pre ostvarenja socijalizma. Borba za radnicko-seljacku vladu je jedna aktuelna borbena parola, jedan od neposrednih zadataka proleterskih partija i ta radnicko-seljacka vlada ne znaci ni socijalizam, ni punu vlast proletarijata, i takva parola bas daje odgovora na konkretne nacionalne i socijalne zahteve radnih masa varosi i sela i ona jedina moze biti baza nacionalne politike proletarijata Jugoslavije i celog Balkana. Da rezimiramo. Knjiga druga Sime Markovica ima za jugoslovenski proletarijat vrlo veliki znacaj. Njen prvi deo u kojem je vrlo koncizno i jasno, potkrepljeno misljenjima najboljih internacionalnih marksista, izlozeno marksi Time ne mislimo, da je borba za resenje Ustava u pravcu prosirenja slobodc i prava radnog naroda stetna. Ona se naprotiv namece i daje preduslove za bolju borbu za resenje i nacionalnog pitanja.

254

sticko shvatanje nacionalnog problema biee dragoceno za rasciscavanje konfuznih pogleda na nacionalno pitanje. Drugi, vise originalni deo, u kojem se tretira nacionalni problem u Jugoslaviji mislimo da ee imati tu dobru stranu, kraj sveg toga sto se sa njegovim zakljuccima ne slaiemo, Ito ee pokrenuti iivu diskusiju u radnickom pokretu, probuditi duhove i doprineti da se u jednoj drugarskoj diskusiji priblizi ostvarenju solidne nacionalne politike jugoslovenskog borbenog proletarijata. Diferencijacija po ovome pitanju biee, dakle, samo od koristi. Iz svih tih razloga knjiga druga Markoviea, prva na ovom polju, ima se najiskrenije pozdraviti.

I Mi~ljena je knjiga Sime Markovica, Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma, ki je idla v zacetku septembra 1923 v Beogradu. Knjiga je v zborniku objavljena kat dok. ~t. 19. 1 Dimitrije Tucovic (1881-1914), srbski socialisticni politik in publicist,je napisal knjigo Srbijo i Arbanija leta 1914. V njej je obsodil velikosrbsko burzoazijo in njene razredoe cilje leT podprl boj malih narodav - med njimi tudi albanskega - za nacionalno osvoboditev. } Mi~ljen je razglas GJavne Uprave Srbske socialnodemokratske stranke, ki je bil pod naslo'10m .. Radnicima i socijal-demokratima .. objavljen v Radnickih novinah , 2. deeembra 1918. V tern razglasu je Glavna Uprava 5SDS poudarila , da so 5rbi, Hrvati in Slovenei en narod, ker imajo en jezik in enake ostale etnitne lastnosti. Glede na to je bila po njenem mnenju zdruiitev Srbov, Hr vatov in Sioveneev v enD dr!avo velika polititna, gospodarska in kulturna pot reba, saj je z drfav nim zedinjenjern, I. deeembra 1918, delavski razred dobil ~iroko polje za svojo agitaeijo in organi zacijo ter zanesljivo oporo za razvijanje razrednega boja ter za obratun s svojo nacionalno burZoazijo. Glavna Uprava SSDS je ~e sodila, da je z drfavnim oziroma nacionalnim zedinjenjem odpadla tudi moinost, da bUrZoazija pod naeionalizmom skriva svoj razredni egoizem in pri tern pritegne k sebi dele proletariata. Ocena GJavne Uprave SSDS je tako bila , da je nacionalno vpra !anje vzeto iz dnevnega reda , proletariat pa ima zaradi tega cist prostor za vodenje razrednega boja . Drugi kongres KP J , ki se je zbral med 20. in 25. junijem 1920 v Vukovaru , ni posebej raz pravljai 0 nacionalnem vpra~anju. Poudaril je Ie, da bo KP J ~e naprej ostala na braniku ideje na cionalne enotnosti in enakopravnosti vseh nacionalnosti v drfavi, pri cemer se je z izrazom .. nacio nalnost razumevalo nacionalne manj~ine - Madfare, Albance, Nemee in druge. V pogledu notranje driavne ureditve pa je kongres izjavil, da se KP] bori za vzpostavitev Sovjetske Republikc Jugoslavije, torej za enotno in centralisticno driavo. , Tu spominja avtor na poglede, ki jih je imela KP] v nacionalnem vpra~anju v prvih letih svojega obstoja. KPJ je sprva namrec menila, da je nacionalni boj v Jugoslaviji Ie izraz konku rencne borbe posameznih nacionalnih bUrZoazij, zaradi cesar delavski raned zanj neposredno ni zainteresiran in se zato njegovih interesov dotika sarno v toliko. v kolikor ovira boj proletariata proti vladavini kapitala . 6 Tu misli avtor na sklep II. drfavne konrerence KPJ maja 1923 na Dunaju, da se v partij skem tisku odpre razprava 0 nacionalnem vpra~anju in na dejstvo, da se je nato v Jegalnem tisku KPJ zacela siroka razprava 0 tern vprasanju, ki je tedaj - v oktobru - tekla ie peti mesec. , Tu misli avtor na ;r.nano Stalinovo teoreticno opredelitev naroda, po kateri je narod zgodo vinsko nastala skupnost Ijudi, ki je vzniknila na osnovi skupnega jezika, ozemlja, gospodarskcga zivljenja in psihicne izoblikovanosti, ki se kale v skupnosti kulture. J. V. Stalin je to opredelitev zapisal v svoji znani razpravi Nacionalno vpra!anje in socialna demokracija. ki je iz!la v reviji Pro svescenie (Prosveta) leta 1913. Razprava je nato ~e veckrat i~la v obliki bro~ure pod naslovom Marksizem in nacionalno vprabnje in je v mednarodnem komunistienem gibanju dolgo ve1jala za temeljno marksisticno ~tudijo 0 narodu . V vecletni polemiki, ki je tekla med Rozo Luxemburg in V. l. Leninom 0 nacionalnem vpra~anju in v tej zvezi posebej 0 nacelu samoodloebe narodov, je R. Luxemburg zagovarjala sta )gee, da je samoodlocba zgolj neka abstraktna pravica, na narode pa je gledala kot na renomen mdcanske druibe, ki bo izginil z razsulom kapitalizma. Zato po njej nacionalni boj ni predstavljal zgodovinske naloge revolucionarnega socialistienega gibanja, morebitno re~evanje nacionalne pro ~ blematikc pa je prestavljala v socialisticni cas. Taka stali~ca je V. I. Lenin ocenil kot dogmaticna in poudarjal, da ima osvoboditev tlacenih narodov na politicnem podroeju revolucionarni pomen: po eni strani zagotavlja narodom popolno enakopravnost, po drugi pa jim omogoca tudi uresnicenje

255

pravice do odcepitve, tj . uresnicenje pravice do oblikovanja lastne nacionalne drfave. To je bilo je. dro nacelnih razhajanj med R. Luxemburg in V. I. Leninom v nacionalnem vprasanju. 9 Misljeno je VIII. poglavje knjige Sime Markovica Nacionalno pitanje u svetlosti marksiz_ ma. Poglavje ima naslov Nacionalno pitanje u Jugoslaviji. 10 0 tern glej dok. k 22, op. I. II Misljena je teza jugoslovanskega, zlasti srbskega unitaristicnega mescanstva, da v Jugosla. viji obstaja sarno en, jugoslovanski narod. Ta teza je bila uveljavljena tudi v centralisticni Vidovdanski ustavi, ki je opredelila jugoslovansko drfavno skupnost v smislu nacionalne enotnosti Srbov, Hrvatov in Siovencev, medtem ko drugih jugoslovanskih narodov ni niti omenjala. Po Vidovdanski ustavi naj bi bili Srbi, Hrvati in Siovenci Ie .. plemena .. enotnega, jugoslovanskega naroda. Mdcansko tezo 0 jugoslovanski nacionalni enotnosti so tedaj v KP J oznacevali tudi z izrazorn imperialisticna leorija srbske burloazije. 12 Avtor na tern mestu opozarja na pamen, ki gaje v KPJ imela utemeljitev Sime Markovica, da so Srbi. Hrvati in Siovenci posebni narodi, saj je tudi KPJ v prvih letih svojega obstoja zagovar_ jala teorijo 0 nacionalni enotnosti. II Tu opozarja avtor na 9. locko v III. razdelku resolucije .. Politicna situacija in naloge Komunisticne partije v Jugoslaviji, ki jo je sprejelll. kongres KPJ junija 1920 v Vukovaru. - 0 pogledih II. kongresa KPJ na nacionalno problematiko v Jugoslaviji glej tudi op. 4. I. Socialisticna stranka Jugoslavije, v katero so se Icta 1921 zdruiile Socialdemokratska stranka Jugoslavije, Socialisticna delavska stranka (centrumasev) in Jugoslovanska socialnodemokratska stranka. je v svojem nacionalnem programu zagovarjala nacelo jugoslovanske nacionalne enotnosti. pristajala pa je tudi na centralisticno obliko driavne ureditve. IS Vsi navedki in drugi povzetki Markovicevih pogledov na nacionalno vprasanje v Jugoslaviji, so vzeti iz VIlI. poglavja njegove knjige Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma. - Glej dok . 51. 19. 16 Misljene so versajska mirovna pogodba in druge miravne pogodbe, sklenjene v letih 1919-1920 med Antanto in predstavnicami porazenih centralnih sil. 0 tern glej vee dok. st. 22, op. I. n Misljena je vrhovisticna VMRO Todora Aleksandrova.

St.

28

RAZVOJ NACIONALNEGA VPRASANJA IN NDSJ*

Hrvatski in slovenski narod sta se yes cas pod Avstro-Ogrsko razvijala v smeri ustanovitve svobodnih republik, ki bi bile makar spojene z Avstrijo na federativni podlagi.' Ko se je govorilo 0 zdruzenju vseh Jugoslovanov, se je smatralo, da spadajo semkaj tudi Boigari in revolueionarni borci za naeijonalno osvobojenje Sioveneev in Hrvatov si niso predstavljali ujedinjenja Jugoslovanov na eentralisticno-monarhisticni podlagi. Ko je skrahirala Avstro-Ogrska, ko je napoCila ura za naeijonalno osvobojenje Sioveneev, Hrvatov in Makedoneev, se je pa izvrsilo to osvobojenje drugace, kot si ga je zelelo slovensko in hrvatsko Ijudstvo, kajti ono je bilo zoo pet zapostavljeno z uvedbo eentralisticnega rdima srbske burZoazije. Da se je zgodilo tako, je brezdvomno mnogo krivo slovensko in hrvatsko delovno Ijudstvo sarno, ker je v oni revolucijonarni perijodi prepustifo ad/atanje 0 svoji usodi raznim mdcanskim predstavnikom. 2 ki niso iskreno tdili za osvobojenjem slo
Uredniski clanek. - Glas svobode,leto I, ~t. 29, 1. II. 1923. - Ta tlanek ne predstavlja izvirnega prispevka slovenskih komunistov v razpravi 0 nacionalnem vprasanju, saj so v njem zgolj povzete glavne misli iz clanka Koste Novakovica .. Nacionalno pitanje u Jugoslaviji ... (Glej dok. st. 26).

256

venskega in hrvatskega delovnega ljudstva, tern vee za tern, da razvijejo in pove<ajo svoj kapital - jasno, na skodo delovnega ljudstva. Rusko delovno ljudstvO je bila zavednejse in ko je vrgla caristicni rezim, oi zaupalo in izrocilo
svoje usode ruskemu mescanstvu in njegovim predstavnikom Miljukovu, 3 Ke-

renskemu' in dr., temvee je sarno prevzelo v roke odlocevanje 0 svoji nadaljnji usodi. In tako se je ruski delovni narod osvobodil nacijonalno in on dovrsuje obenem tudi svoje socijalno osvobojenje. Mesto federativnih republik jugoslovanskih narodov je nastala neka nacijonalna drZava, ki ni mogla zadovoljiti niti Slovencev in Hrvatov in seveda se manj os tale narodnosti pod okriljem monarhije SHS.' Z nasilno zmago centraIistov, ki so nprogurali(( vidovdansko ustavo,6 se je nezadovoljstvo Slovencev

in Hrvatov se povecalo in potreba po nadjonalni enakopravnosti se je So bolj ucvrstila v zapostavljenih in t1aeenih narodnostih. Radioeva HRS stranka je postala predstavnica hrvatskega naroda, ker je izrafala najostrejsi odpqr proti srbskemu centralizmu. KlerikaJci in muslim ani' so tudi zbrali okrog sebe mnofice Siovencev in Bosancev, ali oni so vedno oklevali in se oklevajo med kupCijskim sporazumom s srbsko hegemonisticno burioazijo in odloenim bojem za avtonomijo ali federacijo. Se vee. Muslimani so pod ceno debelih grosev omogoeili, da je bila izloeena iz parlamenta in legalnosti najizrazitejsa opozicijonalna stranka - Komunisticna stranka Jugoslavije.' Ko razpravljamo 0 tern, da se NOSJ na svoji drZavni konferend odloci za stalisoe, ki mora odgovarjati t.znjam zapostavljenih in zatiranih narodnosti v
monarhiji SHS, morama premotriti posebne interese bUrZoazije in interese slo-

jev, ki pripadajo delavskemu razredu ali so mu po svojem socijalnem poloZaju najbliiji. Pod krinko boja za splosne narodne interese teii slovensko in hrvatsko meScanstva za tern, do osigura neokrnjene svoje izkoriscevalne interese nod slovenskim Ijudstvom. da yes profit od njenega izkoriscevanja ostane njej [burZoazijiJ. Hrvatska in slovenska burioazija se cutita danes zapostavljeni, ker jima srbska burioazija pozira precejsen del njunega profita. In ko se sporazumeta 0 delitvi dobicka s srbsko burioazijo, bo njihove opozicije hitro konec. Oa je tako, sta veckrat dokazali slovenski in hrvatski burioaziji, ki dkata na to, da je mogoe sporazum z Beogradom tudi na malo milejsi centralisticno-avtonomisticni podlagi, da lahko pristanejo na kompromis - sarno, da jim je osigurana enakopravnost v izkoriscanju jugoslovanskega ozemlja. Kmetske in proletarske mase eutijo pod centralisticnim reiimom, pod hegemonijo srbske bUrZoazije vsa bremena v vidu davkov, carin, uprave, mili-

tarizma, prometa, sol, drZavnih kreditov itd. Vsled vedno vetjega nasilja radikalnega reiima tutijo delovne mnoiice vedno bolj potrebo uspostavitve federativnih republik. In s temi mnozicami delavcev, kmetov, uradnikov in nastavljencev imamo racunati.

Naloga NOSJ je zato predvsem boj proti rdimu reakcije in militaristicnih klik, ker ta reakcijonarni monarhisticno-militaristicno-policijski rdim vedno bolj davi delavce, kmete in uradnistvo. NOSJ mora povesti in voditi stalen in oster boj zunanji politiki vladajoce srbske bUrZoazije, ker ta politika vodi Jugoslavijo v vedno vecjo zavisnost od antentinega kapitala.' ki hoce izkoristiti
jugoslovanske narode v svoje koristolovske namene. ki so v izrazitem nasprot-

ju z interesi delovnega naroda Jugoslavije.

257

Tretjo svojo najvaznejso nalogo na tern polju vidimo takoj, ce pogledamo splosni polozaj na balkanskem polotoku. Boigarska revolucija, katere prva faza je bila sicer v krvi udusena,' je najznaeilnejsi dogodek poslednjega easa ne sarno za razredni boj delavskega razreda, ampak tudi za razvoj nacijonalnega vprasanja, 0 katerem na tern mestu razpravljamo. Boigarska revolucija je pokazala pot in naCin boja proti reakciji in je postavila na dnevni red kot prvo toeko vprasanje Makedonije, najteije nacijonal_ no vprasanje na Balkanu sploh. Ko govorimo 0 aktivni udelezbi NDS], v nacijonalnem vprasanju, moramo torej raeunati z vsemi faktorji, ako hocemo imeti uspeh v nasih akcijah in ako hoeemo, opirajoc se tudi na nacijonalno nezadovoljnost, da zberemo okrog sebe sestavne dele delovnega Ijudstva za boj proti bUrZoaziji, za osvobojenje vseh zapostavljenih in zatiranih narodnosti. Zato mora biti nasa delavnost usmerjena v tern pravcu, da pridejo v stik nacijonalni pokreti v vseh pokrajinah in da se paralelno vodijo, da se stvori enotna fronta proti hegemoniji srbske burZoazije.

I Najverjetneje so misljene dokaj meglene zamisli slovenske in hrvaske socialnodemokratske stranke 0 ureditvi nacionalnega vprabnja skozi republikansko in federativno drfavno ureditev po zmagi socializma v Habsbudki monarhiji. Te zamisli so najbolj jasno prisle do izraza v znani Tivolski resoluciji. (0 tern glej vec dok. h. 13, op. I). 2 Misljena je t. i. prevratna doba, cas vezan na razpad Avstro-Ogrske monarhije in obdobje neposredno po njem. V tern zgodovinskem trenutku je na celu slovenskega in hrvaskega naroda stalo zdruzeno mdcanstvo, ki je vodilo slovensko in hrva~ko naeionalnoosvobodilno gibanje v Habsbur~ki monarhiji in izbojevalo naeionalno owoboditev in politieno osamosvojitev Sioveneev in Hrvatov leta 1918. Po razpadu Avstro-Ogrske, 29. oktobra 1918, sta slovensko in hrva~ko me~ eanslvo ludi prevzeli vso oblast v novi Dnavi Sioveneev, Hrvatov in Srbov, tj. v samostojoi driavni skupnosti Jugoslovaoov iz Avstro-Ogrske, ki je (z izjemo Prekmurja, Medjimurja, Baranje, Backe in Banata) na vsem jugoslovanskem ozemlju biv~e mooarhije obstajala do I. deeembra 1918. Takrat se je na osnovi brezpogojne podreditve unitaristicnemu in eentralistienemu nacelu in na osnovi brezpogojnega sprejemaoja monarhije, Ddava SHS zdruzila s Kraljevino Srbijo v Kraljevino SHS. ] Pavel NikolaJevie Miljukov (1853-1943), znani ruski zgadovinar in univerzitetni profesor, eden ad voditeljev burioazno-liberalne stranke konstitueionalnih demokratov (kadetov). Zunanji minister v mdcanskih vladah, ki so po mareu 1917 sledile padeu earizma. Po zmagi Oktobrske revolueije se aktivno udeleieval boja proti sovjetski oblasti. Kasneje live! kot politicoi emigrant v Franciji. 4 Aleksander Fjodorovie Kerenski (1881-1970), ruski politik, desni eser, od maja 1917 vojaski minister in od jUlija istega leta ministrski predsednik v zacasni me~eanski vladi v Rusiji. Ob zmagi Oktobrske revolueije se je umaknil v ameri~ko ambasado in od tod v Franeijo, kjer je zivel kot eden vodilnih protisovjetskih politikov do leta 1940. Od tega leta dalje zivel v ZDA. 5 Kraljevine SHS. 6 Mi~ljena je Ustava Kraljevine SHS, sprejeta na Vidov dan, 28. junija 1921. Vidovdanska ustava jc bila sprejeta z navadno, ne pa tudi s kvalifieirano veeino, in sieer potem, ko so se predhodno iz skup~Cine umaknili predstavniki revolueionarnega delavskega gibanja in najmocnej~e hrvaske io sloveoske stranke - HRSS in SLS. Za ustavo so glasovale eentralisticne velikosrbske in unitaristiene jugoslovanske stranke, vendar pa so njen sprejem omogoeili kle glasovi slovenske Samostojne kmetske stranke in podkupljeoe Jugoslovanske muslimanske organizaeije ler Dzemijeta, politiene organizaeije muslimanov iz Makedonije, Kosova in dela Sand!aka. 7 Z izrazom .. klerikalei .. in .. muslimani .. sta mi~ljeni Siovenska Ijudska stranka in Jugoslovanska muslimanska organizacija. 8 Misljena je podpora poslaneev JMO pri sprejemanju Zakona 0 za~cili drzave, 2. avgusta 1921. Takoj po sprejemu lega zakona so bili vsem komunisticnim poslaneem v skupUini odvzeti mandali, njihovi nosilei pa so bili aretirani. Stem je bila KPJ izkljucena iz politicnega zivljenja v Kraljevini SHS.

258

9 Misljena je gospodarska naslonitev Kraljevine SHS na drzave, ki SO v prvi svetovni vojni Ivo rile tabor . An~anlnih sil. Med t~mi. drZa~am.i. Sla izstopali .predvsem Francija in Anglija. 10 MislJen Je puc, v katerem Je blla 9. JUnlJa 1923 v SafiJI zrusena vlada levega agrarnega demokrata Aleksandra Stamboliskega. 0 tern glej vee dok . SI. 26, op. 18.

St.
POLlTlCKA SITUACIJA I NEPOSREDNI ZADACI N.R.P.J.*

29

I. MEDJUNARODNA SITUACIJA.

Svetski imperijalisticki rat izazvao je dubok privredni krah u celom svetu. I svi pokusaji bUrZoazije da obnovi svoju predratnu kapitalisticku privredu i da konsoliduje svoj ekonomski poredak ostali su bezuspesni. Ovi su pokusaji ostaIi bezuspesni i pored sve ofanzive kapitala i politicke i socijalne reakcije koje je bUrZoazija preduzela protiv svoga najopasnijeg protivnika, protiv proletarijata. Ovaj privredni krah i nemoguenost konsolidovanja kapitalistickog poretka izazvali su i jednu medjunarodnu politicku krizu koja jos uvek traje i koja nosi na sebi obeleije jedne stalne nesigurnosti. Ova nesigurnost ogleda se u odnosima koji danas postoje izmedju sviju driava koje su ucestvovale u svetskom ratu, bile te driave pobednice iIi pobedjene. Ogromno nezadovoljstvo radnih masa i porobljenih nacija i njihovi pokreti da dodju do svoga ekonomskog i nacionalnog oslobodjenja potresaju celu kuglu zemaljsku i sve silnije potkopavaju temelje kapitalistickog poretka. Teziste danasnje medjunarodne krize leii u Nemackoj, odnosno u sukobu izmedju nje i ostalih sila Velike Antante, a u prvom redu Francuske.' Imperijalisticka politika koja je, po zavrsetku svetskoga rata kodifikovana u raznim
ugovorirna
0

rniru, a poglavitno u Versaljskorn ugovoru,2 produzuje da dej-

stvuje u punoj meri. Francuski imperijalizam, pomognut engleskim i ita lijanskim, davi Nemacku okupacijom, njenih najvainijih privrednih centara. J Nemacka bUrZoazija pokusala je pasivnim otporom da slomi francusku okupaciju, ali je najzad sa tom politikom krahirala i morala je da kapitulira pred francuskom burZoazijom. Nemacki kapitalisti koji su odgovorni za rat i koji say teret rat nih reparacija treba da prime na sebe i da ga isplaeuju iz nagomilanih zlatnih milijardi, ove ratne reparacije svaljuju na pleea proletarijata i ostalih siromasnih masa nemackih. Posto nije uspela u svome otporu protiv francuske bUrZoazije, nemacka bUrZoazija iurno pravi sporazum sa neprijateljskorn bUrZoazijorn, francuskorn i engieskorn ne sarno 0 velicini ratne ostete vee i 0 tome kako ee zajednicki eksploatisati privredu i industriju u Nemackoj, a pre svega na racun proletarijata koji ne sarno svu odstetu ima da plaea vee i ogromne profite da osigura tim udruienim burioazijama. Okupacija Nemacke i politika koju nemacki kapitalisti vode stvaraju sve ocajnije stanje za nemacki
* Projekt resolueije Trise Kaclerovica za drzavno konferenea NOS) (KP) - Radnik-Delavee, leta II, S1. 87 in 88, I. in 4. II. 1923. - Projekt resolueije sta objavila tudi Borba, leto II. st. 40 in 41, 2. in 7. II. 1923 in Glas svobode, leto I, st. 30, 8. II. 1923.

259

narod, a pre svega za proletarijat. Usled sve veeeg obaranja nadnica i plata, sve vece skupoce, usled sve vece besposlice od koje pati vise od polovine celokupnog nemackog proletarijata, radnict, seljaci, srednji slojevi i industrijalci padaju U sve vetll i neizddljiviju bedu. Dvo izaziva stalne strajkove, politicke ustanke i revolucionarna vrenja protiv kapitalista i vlade. Na celu ovih revolucionarnih pokreta stoji Nemacka Komunisticka Partija jedini zastitnik radnog naroda i nosilac revolucionarne misli. Prativ ovih revolucionarnih pokreta digla se sva reakcionarna in kontrarevolucionarna Nemacka u drustvu sa socijaldemokratima ciji predsednik republike Ebert' proglasuje opsadna stanja i salje vojsku protiv revolucionarnog proletarijata, potpomagane Francuskom koja sprovodi svoje separatisticke planove u Rajni i u Bavarskoj' i koja je gotova svojom vojskom da ugusi te revolucionarne pokrete. Revolucionarni proletarijat Nemacke danas jednovremeno vodi borbu na dva fronta: i protiv imperijalizma Francuske i Velike Antante i protiv reakcionarne i fasisticke nemacke bUrZoazije i kontrarevolucionarne socijalne demokratije koja i sada, kao i 1918. i 1919. godine, ugusuje revoluciju ,' da bi spasla kapitalizam. Sadasnje revolucionarne borbe nemackog proletarijata odjekuju u celom Evroporn .' Tok i svrsetak ove borbe biee od sudbonosnog znacaja za svetsku proletersku revoluciju. Ali sudbina ove borbe koliko lefi u rukama nemackog proletarijata, ona u toliko zavisi uprvom redu i od francuskog i engleskog proletarijata koji treba da budu u stanju da sprece napade njihovih vlada na Nemacku. Danasnja medjunarodna situacija karakterise se jos i borbom koju medju soborn vade u prvom redu engleski i francuski imperijalizam 0 prestifu sveta. Francuski imperijalizam stvorio je Malu Antantu' kao orudje svoje politike. Kao clan te Male Antante i Jugoslavija je u pogledu svojih medjunarodnih odnosa vezala svoju sudbinu i finansijski i politicki u prvom redu za Francusku ciji je vazal postala. Francuski imperijalizam ne fali finansijskih sredstava na nova naoTuzanja i za spremanje novih ratova, i jos nikako, i pored svih pokusaja za obnovu ekonomskih veza sa Sovjetskom Rusijom, ne napusta ideju jednog velikog kontrarevolucionarnog pohoda protiv Sovjetske Rusije koju smatra kao izvor novih revolucija. Francuska daje Jugoslaviji finansijska sredstva za naoTuzanje, da bi je bacila u prve redove na novu medjunarodnu klanicu za francuske imperijalisticke interese na istoku gde Francuska teli da dobije prevlast nad engleskim imperijalizmom. I zato obnavljanje veza izmedju Sovjetske Rusije i Jugoslavije zavisi od francuskih imperijalista. S druge strane Engleska isto tako stvara svoj blok na istoku i jugoistoku Evrope. Madjarska i Grcka su vee odavno u njenim rukama. Za sebe je uspela da. pridobije i Bugarsku u kojoj je pomogla, u drustvu sa Jtalijom, reakcionarni prevrat od 9. juna.'o U Bugarskoj Engleska dobija jedan adut protiv Male Antante, odnosno protiv francuske pol it ike na istoku, a pored toga Engleska hoce od Bugarske da stvori i svoju hazu za kontrarevolucionarne akcije protiv Sovjetske Rusije. U sprovodjenju ove politike Engleska gleda da pridobije za sebe i Rumuniju. .

Jtalijanski imperijalizam takodje ne miruje. NemoguCi na medjunarodnim pijacama izdrfati konkurenciju sa Engleskom, Francuskom i drugim drfava-

260

rna Italija se okrenula Balkanu. Balkan predstavlja za Italiju jednu novu Amerik~, ana fell Balkan da osvoji ekonomski. Sve njeDe teznje krecu se u tome pravcu i toga radi ova se slufi i ekonomskim i politickim sredstvima. U svima balkanskim zemljama italijanski kapital sve vise se siri, a narocito u Jugoslaviji. Stvarna aneksija Rijecke drZave, koju je izvrsila Italija," jasan je dokaz ove njene imperijalisticke politike. Kad se Rijeka nalazi i ekonomski i politicki u rukama Italije ona je time dobila kljuc do Balkana. Ali sem ekonomskih, i strategijski razlozi gone Italiju da zavlada istocnom obalom Jadranskog Mora. Svoj imperijalizam Italija je pokazala i nasrtajem na Grcku. Na ovu imperijalisticku politiku danasnja fasisticka vlada je upueena jos i zbog ociglednog opadanja fasizma u Italiji. 12 Mase koje su posle za fasizmom nisu dobile nista. Svestan da ga razocarane mase napustaju i da te mase poCinju uvidjati da je fasizam u stvari stub krupnog industrijskog i posednickog kapitala i da koraca svome bankrotstvu, fasizam se laea imperijalistickih podviga bacajuei na taj naCin prasinu U oci prevarenih masa .

Medjunarodna situacija pokazuje jasno: da Velika Antanta 1l predstavlja jednu skupinu imperijalistickih sila sa malo zajednickih a vise suprotnih interesa koji mogu svakog trenutka dovesti do najostrijih medjusobnih sukoba; da Mala Antanta oe znaCi nikakav vazan faktor za odrZanje mira. jec u njoj se nalaze ddave ciji se imperijalisticki interesi ukrStaju, a koje se u svojoj spoljnoj politici naslanjaju na protivnicke velike sile, da je Liga Naroda" potpun bankrot i stvarni pomagac ugnjetavanja malih a nemoenih prema rna kojoj velikoj sili; da je Versaljski Ugovor takodje pokazao svu svoju neizdrZljivost. I u ovakvoj situaciji dovoljno je da se desi nesto krupniji dogadjaj rna u kom delu Evrope, da on dovede do rata i da taj rat izazove medjunarodne komplikacije. A po sebi se razume da tada i revolucionarni pokreti proletarijata moraju doei
do svoga jasnog izraza.

Objektivni uslovi za delatnost proleterskih partija koje vode revolucionarnu borbu nalaze se danas u svima kapitalistickim ddavama, i oni nalazu partijama revolucionarnog proletarijata da avu situaciju i Dve medjunarodne sukobe iskoriseavaju, da svaka partija bude svesna odgovornosti prema onome sto dolazi i da u danom momentu bude sposobna da iz defanzive predje u ofanzivu.

II. SITUACIJA NA BALKANU.

Haoticna i revolucionarna situacija u Evropi i celom svetu nalazi svoj izraz i na uvek nemirnom i zapaljivom Balkanu. Balkanske vlade i bUrZoazije nisu u stanju da osiguraju mir i dobre odnose medju balkanskim narodima. Imperijalisticke sile Velike Antante cine sve da balkanske drfave sto cvrsee veiu za sebe i ucine ih orudjem svoje politike. To najbolje pokazuje i prevrat u Bugarskoj izvrsen 9. juna,l' u kome je reakcija pobedila blagodareei pomoci Engleske i Italije. Balkanski vlastodrZci, radi svoga odrZanja u drustvu sa kapitalistickim klikama i ugnjetacima radnih masa, prave saveze sa velikim kapitalistickim driavama i sve vise [ih] uvlace u unutrasnje stvari balkanskih naroda.
261

Odnosi izmedju Jugoslavije i Bugarske u stvari su neprijateljski, a u prvom redu zbog Makedonije. I) Albaniji je uvek budno neprijateljstvo prema Jugoslaviji zbog ugnjetavanja arnautskog zivlja 16 tama su neroiri. koji se, pored 05talog, izazivaju i uticajem italijanskog imperijalizma, vrlo cesti. Odnosi izmedju Jugoslavije i Rumunije nisu osobito prijateljski, pored svih dinastickih veza," jer se rumunska i jugoslovenska osvajacka politika sukobljava u Banatu. Zbog Dobrudze postoji mogucnost zapleta izmedju Bolgarije i Rumunije, a do zap leta uvek moze doc; izmedju Grcke i Bugarske zbog Trakije i Makedoni_
Je.

Sa ovakvom situacijom balkanski proletarijat mora da racuna, i da u sukobima koji ce se i na Balkanu pojaviti bude sposoban da se nadje i da te sukobe iskoriscava za pobedu svoju. Proleterskim partijama na Balkanu namece se imperativna duznost: borba protiv svojih burzoazija, a za oslobodjenje balkanskih naroda iz ropstva u koje su ih bacile balkanske bUrZoazije i vel ike imperijalisticke sile. Balkanska Federativna Socijalisticka Republika ovde se namece kao jedini spas za balkanske narode. Ali za klasnu borbu protiv proletarijata na Balkanu situacija se pogorsala sa pobedom reakcije u Bugarskoj . Reakcionarno i krvavo delo bugarske burzoazije od 9. juna ave godine 18 zavrseno je sa krvavim ugusivanjem seljackoradnicke revolucije koja je izbila septembra meseca protiv toga rezima. Pomagana makedonstvujusCim 19 i vrangelovskim bandama 20 reakcionarna Cankov-

ljeva vlada 21 u kojoj jos uvek sedi i socijaldemokratska partija koja je i sada, kao i 9. juna, na jedan najsramniji naCin odigrala kontrarevolucionarnu ulogu, danas sprovodi sirom cele Bugarske nad komunistima i zemljodelcima jedan rdim najbrutalnijeg nasilja i krvolostva. Tako je zajednicka borba bugarskih seljaka i radnika pod parolom seljacko-radnicke vlade, zapecacena zajednickom krvlju i patnjama, a vodjena jednom retkom PoZrtvovanoscu i herojstvom, za ovaj momenat slomljena, i na taj nacin reakcija i kontrarevolucija [je] ovladala celim Balkanom. Ovakva situacija na Balkanu, ni malo povoljna za revolucionarni proletarijat, pokazuje koliko je balkanski proletarijat prinudjen da napregne i prikupi sve svoje snage da stvori najbolju organizaciju i osigura jedinstvo i odlucnost u akcijama, i da u zajednickom frontu sa seljackim masama Balkana preduzme po nova akcija za rusenje reakcije i za pobedu federacije radnicko-seljackih vlada na Balkanu.

III. SITI)ACIJA U JUGOSLA VIJI.

I Jugoslavija se jos uvek bori sa svima ooim teskocama sa kojima se bore sve kapitalisticke ddave ucesnice u svetskom ratu. Sve veci ddavoi budzeti sa

deficitima, pad val ute, opsta finansiska kriza, oslabljeni spoljni krediti, najsvirepija finansiska optereCivanja siromasnih masa, sve veci ddavni dugovi i sve vece trosenje na militarizam i naoruZanje, skupoca i besposlica. - sve su to

znaci da se Jugoslavija nalazi u teskoj krizi koju bUrZoazija vee pet godina nije
u stanju da resi. Ova unutrasnja kriza jos se pojacava neresenim nacionalnim i agrarnim pitanjem, koja bUrZoazija nije u stanju da resi mirnim putem. I u teznji da na racun proletarijata i ostalih siromasnih masa obnovi i razvije svoju privredu i ucvrste svoju vladavinu, vlastodrZci u Jugoslaviji zaveli su i sve vise ucvrscuju reiim reakcije i nasilja. Pored vee postojeeih reakcionarnih zakona

262

~cvrscivanja reakcije. Zakon

dim je donee u poslednje vreme i dva nova, a sprema i druge zakone u cilju 0 cinovnicima i drZavnom saobracajnom osoblju

predstavljaju jedan najgrublji ~kt reakcij~. Ti zakoni onemo.gueavaju osoblju misljenje, slobodu orgamzovanja I prava strajka, a za saobracajno slobodu zavedeni su i preki sudovi u slucaju kad se one bori za popravku svoga poloiaja . A za stampu reiim takodje sprema najteie okove. Socijalna reakcija koraca sve dalje. Proletarijat gleda kako se radnicko zakonodavstvo sabotira pocev od ministarstva pa do najniiih driavnih organa. Koliko je bUrZoazija podivljala u mrinji prema proletarijatu i u teinji da ga baci u sto gori polozaj, vidi se i iz odluke vlade da se ukine cak i ovakvo ministarstvo socijalne politike.
U ovakvom rezimu reakcije i nasilja radnicka klasa najvise strada; ona je kao celina stvarno politicki obespravljena. Siobodan rad nezavisnih radnickih sindikata i Nezavisne Radnicke Partije onemoguean je u Hrvatskoj i Slavoniji i Sremu, Bosni i Hercegovini, Dalmaciji, pa i u Vojvodini." Usled ovogajos vise je pogorsan ekonomski i socijalni poloiaj radnicke klase. Ovaj teiak poloiaj proletarijata i njegovu ekonomsku i politicku organizacionu pocepanost iskoriseuju pojedine bUrZoaske partije, vrbujuCi demagogijom i lainim parolama proleterske mase u svoje l ute sindikate21 i za svoje glasace.

Radikali i demokrati" koji su stvorili u zemlji rdim reakcije i nasilja i koji nose glavnu krivicu sto je radnicka klasa obespravljena,25 nisu sarno eksponenti kapitalisticke klase i orudje dvorskih i militaristickih klika; oni su svojom politikom hegemonije srpske bUrZoazije nad ostalim narodima stvorili jos veee nezadovoljstvo u zemlji i da bi ga ugusili odriavaju i sve vise poveeavaju metode reakcije. Hrvatska Republik. Seljacka Stranka Radieeva, Klerikalna" i Muslimanska Partija 27 sto su uspele da uza sebe drie najveei dec svojih oblasti, pa i siromasnih seljaka i jedan dec radnika, i pored toga sto ove tri partije svojom politikorn ne mogu pomoei ni sirornasnim seljacima, ni proletarijatu, imajo blagodariti jedino nasilnickoj hegemonistickoj politici srpske burioazije koja je pod zastave ovih bUrZoazija gurnula bez malo i sve siromasne slojeve varosi i sela. Zemljoradnicka partija" koja se svojom pojavom predstavila kao nekakav klasni predstavnik interesa siromasnih seljaka, ubrzo je svojim celokupnim radom dokazala da ona to nije i da to ne moze biti, jer nju vode seoske gazde, krupna seoska burioazija i intelektualei koji po svojoj ideologiji nemaju nicega zajednickog sa interesima siromasnih seoskih masa. Socijalisticka partija" je dosada potpuno jasno samu sebe okarakterisala u potlacenim nacijama. Tu se ona sluzi i fasizmom. 30 Fasizam koji je postao jedna internacionalna pojava, koji je karakteristika jedne faze u krizi propadanja kapitalistickog paretka, danas praktikuje i srpska burioazija u cilju !lacenja proletarijata i drugih nacija. A fasizmom se dan as sluie i burioazije potlacenih naroda za odbranu svojih nacionalnih interesa, ne napustajuci, naravno , i borbu protiv svoje radnicke klase." A kad se nacionalne bUrZoazije budu medju sobom u nacionalnom pitanju pogodile, tada ee one udruiiti sve svoje fasisticke snage u borbu protiv celokupnog proletarijata Jugoslavije. 0 fasizmu ee ova zemaljska konferencija partije done!i naroci!u odluku. l2

263

IV. NACIONALNO PITANJE U JUGOSLA VIJI.

o nacionalnom pitanju u Jugoslaviji Partija na ovoj konferenciji ima naroCitu tacku dnevnog reda i donece 0 tome svoje glediste. Ali se ovde morajo spomenuti glavni momenti U OVOID pitanju.
Srpska burioazija koja je od trenutka stvaranja ove driave pa do sada
uspela da u svojirn rukama zaddi say aparat dd3vne i vojne sile, uspela je da sprovede i centralisticko ddavno uredjenje i na taj naCin da osigura svoju hegemoniju nad hrvatskim i slovenackim narodoffi. Oba ova naroda osecaju nacionalni pritisak u taliko jace u koliko su ekonomski i finansijski jace razvijeni od srpskog naroda. Zato ani teie za potpunom nacionalnom ravnopravnoscu

sa srpskim narodom. U Makedoniji, pak, srpska burzoazija sprovodi jednu jos brutalniju, teroristieku politiku nacionalnog ugnjetavanja, istrebljivanja i pljaekanja. Kao neposredni rezultat ovakve srpske hegemonije doslo je odbranbeno nacionalno grupisanje hrvatskog i slovenackog naroda i nacionalnih manjina, kao i pokreti za autonomiju Bosne i Hercegovine, Makedonije, pa i Crne Gore.
Ali metodi kojima se bUrZoazije ugnjetenih naroda i nacionalnih manjina sluie radi resenja nacionalnih sukoba, pokazali su se do sada kao bezuspesni.

Jer dok mase hrvatskog i slovenaekog naroda sve jasnije pokazuju da zele svoje potpuno nacionalno oslobodjenje i svoju nacionalnu ravnopravnost i da taj nacionalni pokret za njih ima i duboku socijalnu saddinu: agrarno pitanje, ekonomski, finansijski, kulturni in socijalni zahtevi, ida su zato voljni da vode

otvorenu borbu, dot Ie vodjstvo hrvatske seljaeke stranke, kao i klerikalne, a to

ce reCi burzoazije ovih dvaju naroda, sve se vise odvajaju od ovog narodnog raspolozenja i sve vise pokazuju gotovost da sa srpskom bUrZoazijom naprave jedan takav sporazum kojim u stvari nece biti reseno nacionalno pitanje, ali ee zato biti osigurani interesi tih burZoazija. Kad dosadasnjom svojom konfuz-

nom i kukaviekom politikom i metodima nije nista uspeo, Radic je otisao u Evropu da diplomatskim i pacifistiekim metodima trazi potporu evropske diplomatije za najpravednije( resenje hrvatskog pitanja,33 a na narodne mase

gleda kao na ndto sporedno i ako mu te mase stoje na raspolozenju da ih povede ne putern diplomatiziranja i nadmudrivanja vee putem otvorene borbe da izvojuju svoju nacionalnu slobodu.

N. R. P. J., boreci se ne sarno za oslobodjenje radnieke klase is pod kapitalisticke eksploatacije vee i za oslobodjenje naroda od ugnjetavanja, nalazi da ni hrvatski, oi sloveoacki oarod, kao ni narodi nastanjeni u Makedoniji neee doCi do svoje slobode metodima kojima se sluie njihove bUrZoazije, niti da se nacionalno pitanje moze resiti revizijom Ustava. 34 Nacionalno pitanje se moze resiti sarno otvorenom borbom pod parol om prava sarnoopredeljivanja naroda, a iz koga opet prava, kad se ana izvojuje, stvara se moguenost svakome naro-

du da stvori sebi takvu driavu koja ce najbolje odgovarati njegovim interesirna. Tek kad svi narodi postanu slobodni onda ee oni, uvidjajuCi svoje interese, stvoriti medju sobom federaciju u kojoj ee biti svi ravnopravni i U kojoj ee naj-

bolje biti zadovoljeni njihovi interesi. N. R. P. J. se is tina mora boriti svima sredstvima koja joj stoje na raspolozenju da se ovaj reakcionarni Ustav izmeni ne bi Ii se i proletarijatu ornoguCiIi sto bolji uslovi za vodjenje njegove klasne borbe, ali za N. R. P. J. resenje nacionalnog pitanja, a po sebi se razume i oslobodjenje proletarijata nije
ustavno pitanje. 3S

264

Partiji se narnece duznost da u ovoj nacionalnoj borbi uzima najaktivnije uCeSce. da se stara da pod svoju zastavu prikuplja mase varosi i sela, da pot-

pomaie pokret seljackih masa ugnjetenih nacija da ih poziva i ubedjuje da se sarno jedinstvenim zajednickim frontom radnika i seljaka, pod parol om obrazovanja republikanske vlade seljaka i radnika moie izvojevati pravo samoopredeljivanja naroda i resiti nacionalno pitanje. Na suprot sigurne kapitulacije hrvatske i slovenacke burioazije, koja je gotova da se sporazume sa srpskom bUrZoazijom i monarhijom od koga sporazuma narodne mase stvarno nece imati velike koristi , Partija je duina da se i u ovom pitanju drfi metoda borbe
revolucionarnog proletarijata.

V. PROBLEM MAKEDONIJE. Poloiaj makedonskog stanovni'tva je najteii i najocajniji u celoj Jugoslaviji. To stanovni'tvo je vise nego i jedno drugo i nacionalno, ekonomski i politicki potiaceno od strane srpske burioazije. Strahovit je teror koji sprovodi osvajacka politika srpske burioazije. Proleterske i siromasne mase bugarskogrckog i arnautskog" naroda jos uvek predstavljaju jednu iivu borbenu snagu
punu revolucionarne energije protiv svakog ugnjetavanja, ali su te mase neorganizovane. One postaju htve s jedne strane nasilja reiima, a s druge strane

makedonstvuju,Cih bandi" koje se stavljaju u sluzbu kontrarevolucionarne Bugarske i koje su u ugu,ivanju radnicko-seljacke revolucije upotrebile i makedonske emigrante. Jedino je turska burioazija uspela da za sebe veie i dobro
nacionalno organizuje sve tursko stanovnistvo,18 blagodareci hegemonistickoj

politici srpske burioazije koja je tursku sirotinju bacila u narucja njihovih aga i begova da je pljackaju. Partija je duina da na Makedoniju gleda kao na jednu od najvaznijih borbenih pozicija protiv reiima be log terora 39 i osvajacke politike srpske bUrZoazije; ona je duzna da kaze ugnjetenom makedonskom stanovnistvu da njegovo nacionalno i ekonomsko oslobodjenje moie doei ne kaskajuei za politikom svojih danasnjih tiaCitelja, za politikom turskih spahija i kontraievolucionarnih vlada i raznih bandi, vee ako se za svoju slobodu bori pod vodjstvom N. R. P. za pobedu principa samoopredeljivanja naroda. Stvaranjem jedinstvenog fronta radnika i seljaka pod parol om radnicko-seljacke vlade moze se jedino doei do federativIle balkanske republike u kojoj ee Makedonija biti ravnopravan clan. Svaku borbu koju bi makedonsko stanovnistvo preduzelo radi svoga oslobodjenja N. R. P. J. je duzna da pomaie, upueujuei ga putem koji vodi krajnjem cilju borbe balkanskog proletarijata i ne dajuei mu da postane irtva kontrarevolucionarnih klika.

VI. PROBLEM NACIONALNIH MANJINA. Ovaj problem se narocito istice u Vojvodini. Ovde Srbi u stvari cine manjinu dok Nemci, Madzari i Rumuni zajednicki Cine ogromnu veCinu stanovniStva. Pa ipak ovim nacionalnim manjinama nisu ogarantovani svi uslovi za njihov pun razvitak na svima poljima. Srpska bUrZoazija i ovde vrsi nacionalni

pritisak. Ali partija mora ovom prilikom da iigose i svu lainu ulogu nemacke,
265

madzarske i rumunske budoazije. koju su one odigrale prema svojim biracima koji su sastavljeni najveCim delom od proletarijata i siromasnih seljaka. U mesto da te budoazije kako su obecavale svojim biraCima za vreme izbora,40 na. stave energicnu borbu protiv imperijalisticke, reakcionarne in fasisticke politike srpske budoazije, one su, radi zadovoljenja svojih klasnih interesa sa njom ubrzo sklopile savez, napustajuCi opravdane zahteve masa tih nacionalnih rna-

njina, oslabivsi na taj nacin poziciju ostalih obespravljenih nacija u njihovoj

borbi za nacionalnu ravnopravnost.

VII. AGRARNI PROBLEM. Agrarni problem u Jugoslaviji predstavlja za Partiju posle nacionalnog problema jednu od najvaznijih oblasti rada a za budoaziju jednu od glavnih teSkoea za konsolidovanje ddave. Vrlo je vazno za Partiju da u temeljnom resenju agrarnog pitanja u korist seljaka bez zemlje iIi bez dovoljno zemlje uzme najvaznije ucesce, jer ce time rasiriti svoj uticaj na siromasne seljacke mase i moei racunati sa njima u daljim svojim akcijama. U propagandi koju Partija ima da povede za radikalno resenje agrarnog pitanja sa svojim programom koji ima da izradi na ovoj Konferenciji i sistematskim radom, ona irna da zigose izdaju Zemljoradnicke partije 41 koja je pune tri godine stisavala nezadovoljstvo seljackih masa i uspavljivala ih nadom da ee ona kroz parlament putem zakona resiti agrarno pitanje. Blagodareei toj izdaji Zemljoradnicke partije i borbi feudalaca u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, koji su se maskirali nacionalizmom, kao i otporu feudalaca u Dalmaciji, Vojvodini i Hrvatskoj jugoslovenska burzoazija je uspela da zadobije jacu poziciju protiv siromasnih seljaka i da sabot ira reSenje agrarnog pitanja. S toga je N. R. P. J. pozvana da sa propagande predje na akciju, i da zahteve seljaka za unistenjem svih ostataka feudalizma i veleposeda napravi svojom najvaznijorn akcionom parol om za pridobijanje siromasnih seljackih masa i za stvaranje zajednickog fronta za stvaranje radnicko-seljacke vlade. Razvijanjem nacionalnih oseeanja kod sitnog seljastva u krajevima gde ne postoji agrarno pitanje burzoazija je uspela da Partiji oteza rad u ovoj sredini koja najvise pati od posledica rata i ekonomske i socijalne bede u koju ju je bacio i oddava kapitalizam. Partija se mora, narocitim izradjenim plan om rada na selu, pribliziti ovim masama i raditi na njihovom pridobijanju za politiku i metode partije. VIII. JEDINSTVENI FRONT PROLETARIJATA.
Proletarijat Jugoslavije je ekonomski i politicki organizaciono pocepan. Ova organizaciona pocepanost onesposobljava proletarijat za akcije i borbu protiv ofanzive kapitala i reakcije. U sadasnjoj situaciji parola jedinstvenog fronta svih proleterskih organizacija vise nego i u jednoj zemlji nameee se kao jedna nasusna potreba. I ne sarno jedinstvo u akcijama, vee i organizaciono jedinstvo sindikalnog pokreta postalo je zivotna potreba proletarijata Jugoslavije. Zbog pocepanosti u sindikalnom pokretu ne sarno da je otdano proletarijatu da se s uspehom brani od nasilja belog terora, vee i da us peS no vodi

266

strajko ve koji. se proletarijatu nam~eu svom nuinoseu, koje proletarijat mora voditi, ali ko]. su se do sada na]vec.m delom zavrsavah neuspes.ma. Veliki znacaj jedinstvenog fronta sastoji se i u tome sto on moral no deluje n3 neorganizovane proleterske rnase, podsti~e ih da potraze svoje organizacije i na taj nacin pojacava akcionu, borbenu moe proletarijata. Sindikalne vodje Glavnog Radnickog Saveza" dugo su se odupirali pozivu nezavisnih radnickih sindikata sakupljenih oko Centralnog Radnickog Sindikalnog Odbora" da se stvori jedinstveni front, ali su ih, najzad, dogadjaji nagnali da napuste taj stav, da prime politiku jedinstvenog proleterskog fronta, pa i organizaci?nog jedinstva sindikata:Ali je ipak zato vodjstvo Socijalisti~ke Partije, na proslom kongresu ove part.]e," odb.lo poz.v Nezav.sne Radmcke Partije za stvaranje jedinstvenog fronta svih proleterskih organizacija u Jugoslaviji protiv refima belog terora i sve zeSee reakcije koji onemogueavaju slobodu borbe proletarijata i ugrozavaju njegove najbitnije interese i tekovine. Na taj naCin je vodjstvo Socijalisticke Partije gotovo potvrdilo svoju cepacku ulogu u radnickom pokretu i ono nosi odgovornost sto proletarijat u borbi protiv ofanzive kapitala i rezima belog terora ni u buduee neee moei jedinstveno istupiti. Zemaljska Konferencija N. R. P. J. konstatuje da je rad na stvaranju jedinstvenog fronta, kao i organizacionog jedinstva sindikalnog pokreta na svom mestu. Partija je duzna da ovaj rad nastavi. Isticuei najaktuelnije zahteve, Partija je dUlna pod parolom jedinstvenog fronta i organizacionog jedinstva sindikata da pokreee one ogromne proleterske mase koje danas stoje van sind ikalnih organizacija i da mase organizuje i sto bolje osposobljava za razumevanje i vodjenje klasne borbe. Jer Dve mase dobra grupisane i organizovane sindikalno predstavljaju glavnu snagu klasne borbe proletarijata. Partija je duzna da pomale rad na stvaranju organizacionog jedinstva sindikata, da se to
jedinstvo postavi na najpravilniju osnovu primenjujuCi u tome nacela suvere-

nosti volje nadlefnih foruma koji ovo pitanje r.savaju, princip proleterske demokratije i slobodu kritike.

IX. RADNICKO-SELJACKA VLADA. Posle prvog imperijalistickog svetskog rata seljastvo vise nije ono sto je bi10 pre rata, ono je u toku rata zadobilo znatna politicka iskustva u veeini zemalja. Kao rezultat ovoga dosli su, poslednjih godina, ozbiljni pokusaji za osnivanje seljackih partija koje tefe da igraju samostalnu politicku ulogu. Ali vee do sada se jasno pokazalo da su svi ti pokusaji seljastva da vodi politiku sredine izmedju bUrZoazije i proletarijata, bezuspesni. Medjutim novija istorija je dala dovoljno primera da siroki slojevi radnog seljastva mogu da brane svoje interese sarno u najtesnjem savezu sa revolucionarnim proletarijatorn, sarno pod uslovom pomaganja revolucionarnih proleterskih partija. Gradski i industrijski radnici ne mogu ostvariti svoj istorijski zadatak oslobodjenja covecanstva ispod jarma kapitalizma i rata, ako se ovi radnici zatvore u krug svojih esnafskih,45 uskostrucnih interesa i aka se ani, zadovoljni samim sobom, ogranice na napore za poboljsanje sarno svoga teSkog polozaja. U savremenom periodu je zadatak jedne proleterske partije u tome da jednom za svagda prekine sa tim esnafskim duhom.

267

Jedna proleterska partija koja vodi klasnu borbu mora u sebi razviti psihologiju partije koja je svesna da ee ona u jednoj vise iii manje bliskoj budue_
nosti povesti radne mase u borbu protiv bUrZoaskog poretka, da ce bUrZoaziju

srusiti i zameniti je u upravljanju driavom. Ogranicena esnafska psihologija mora se zameniti psihologijom jedne partije koja ima volju da otme vlast i kOja olicava hegemoniju proletarijata. Jedna proleterska partija mora se spremiti na to da burioaziju potuce vee sutra i da zbog toga vee danas postavi ciljeve koje zahteva ceo narod. Proletarijat je jedna klasa koja istinski revolucionarno dela sarno pod uslovom ako je ona avangarda sviju radnih i eksploatisanih masa, i ako istupa i radi kao njihov vodj u borbi za obaranje eksploatatora. Ovo je pak neizvodljivo bez prenosenja klasne borbe na sela bez ujedinjenja radnickih masa sela oko revolucionarne partije varoskog proletarijata, bez vaspitanja ovih seoskih masa od strane proletarijata. Zato je dufnost Partije da kao potporu proletarijatu privuce sve one slojeve koji iz svoga drustvenog polofaja mogu u odlucnom momentu rna u cemu da pomognu proletersku borbu. A te seoske mase jesu: poljoprivredni najamni radoici koji se izdd3vaju najamnim radom; poluproleteri i siromasni seljaci koji se izdrzavaju delom najamnim radom u privrednim, industrijskim i kapitalistickim preduzeeima, a delom time sto obradjuju svoj sitan komad zemlje koji im daje tek jedan deo potrebnih fivotnih namirnica; sitni seljaci, mali posednici koji kao sopstvenici iIi zakupci

malih komada zemlje pokrivaju taman potrebe svoje porodice i svoga gazdinstva, a da oe iskoriscuju tudju snagu .

Partija je duina da posveti najveeu painju radu na selu i da radi na oslobodjenju ove veeine seoskog stanovnistva od duhovnog i politickog uticaja eksploatatora i svih burioaskih partija. Cuvanje ekonomskih interesa ovih siromasnih seoskih masa mora biti polazna tacka celokupne agitacije Partije za jednu radnicko-seljacku vladu. Jedan od najvainijih preduslova za uspesnu primenu parole radnicko-seljacke vlade medju sirokim masama na selu leii u energicnom cadu svih revo-

lucionarnih proletera u sindikatima poljoprivrednih radnika. Savezi poljoprivred nih radnika moraju pored ostalih svojih zadataka imati i taj da raznose parolu radnicko-seljacke vlade u sire seljacke mase. Parola radnicko-seljacke vlade za Partiju ima da bude koliko propagandisticka toliko i agitaciona s obzirom na situaciju koja postoji u Jugoslaviji i na Balkanu; kao agitaciona, ova se paroia moze uspesno sprovoditi u Hrvatskoj, Siovenackoj i Makedoniji pre svega pri resavanju nacionalnog pitanja, a i u borbi protiv celokupne reakcionarne i pljackaske politike vladajuee burioazije. Ispravno tumacenje parole radnicko-seljacke vlade, kao jednog prelaznog stadijuma, ka obaranju kapitalistickog poretka omogueiee i revolucionarnom proletarijatu Jugoslavije da mobilise jednovremeno i proleterske mase u gradovirna i da stvara vaina uporista na selu i time da priprema teren za osvajanje
vlasti. Ali svi clanovi Partije moraju znati da Partija po svom drustvenom sastavu i po svojim ciljevima mora ostati partija radnicke klase, ali takve radnic-

ke klase koja povlaCi za sobom sve slojeve radnog naroda i vodi ih u borbu protiv kapitalizma.

268

X. NEPOSREDNI ZADACI PARTIJE.

Iz analize medjunarodne situacije izlazi da objektivni uslovi za sprovodjenje nepomirljive klasne borbe postoje u svima proleterskim partijama koje se klasno bore pa i [uj N. R. P. J. da u solidarnosti sa ostalim partijama sveta vodi energicnu borbu i da stvara subjektivne uslove za pobedu proletarijata. S obzirom na politicku situaciju u Jugoslaviji i na Balkanu i da bi postavljene zadatke koji iz te situacije proisticu mogla da izvrsi, Partija stoji pred ovim neposrednim zadacima:
I. da sto brze i najpotpunije sprovede svoju organizaciju kako bi ona postala partijom masa, a pre .svega da prikupi industrijski proletarijat, i da svoj duhovni i organizacioni uticaj rasprostre i na say ostali proletarijat i siroke mase sirornasnog naroda varosi i sela; 2. da se svom energijom baci na izgradnju, sirenje i obezbedjenje stampe i literature u cilju podizanja umnog i borbenog nivoa i pojedinaca i organizacija; 3. da radi na intelektualnom i tehnickom osposobljavanju funkcionerskog kadra u celokupnom pokretu kao i na osnivanju partijskih i sindikalnih skola i kurseva; 4. da svoj uticaj prosiri na sve radnicke institucije, da organizuje proletarijat, da kroz sportska, umetnicka i kulturna udruzenja siri ideje klasne borbe proletarijata; 5. vrseci gornje zadatke Partija je duina da vodi plansku i neumornu borbu protiv rezima nasilja, politicke i socijalne reakcije, a pre svega da se bori za ukidanje zakona 0 zastiti ddave i svih izuzetnih zakona i mera koji onemogucavaju organizovanu borbu proletarijata, pravo koalicije i prava strajka; 6. da posveti narocitu paznju radu u sindikatima kako bi se ovi sto bolje osposobili za vodjenje te!kih borbi koje se proletarijatu namecu; da radi na sprovodjenju jedinstvenog fronta proletarijata i na organizacionom jedinstvu sindikata; 7. da obrati naroCitu painju na nacionalno pitanje, propagirajuCi parolu
prava svake nacije na samoopredeljivanje za obrazovanje zasebne drZave, da

razgolicava lazi i nesposobnosti bUrZoazije pojedinih nacija u resavanju nacionalnog pitanja i da pokaze proletarijatu i sirokim slojevima sela i varosi potistenih nacija da se nacionalno pitanje jedino moze resiti njihovom zajednickom revolucionarnom borbom pod rezimom radnicko-seljacke vlade; 8. da izradi agrarni program i razvije iivu propagandu' u seljackim masarna i da izradi pravila 0 radu partije na selu; 9. da propagira ideju 0 radnicko-seljackoj vladi i da radi ovoga stupa u vezu sa svima levicarskim elementima iz seljackih organizacija koje postoje u Jugoslaviji; 10. da iskoriscava svaku izbornu borbu u cilju izgradjivanja boraca i nepokolebljivih pristalica klasne borbe proletarijata, a ne sarno radi zadobijanja glasaca; II. da stvara aktivnu odbranu proletarijata za zastitu njegovih tekovina od napada fasizrna; 12. da vodi propagandu protiv rata i da radi na suzbijanju kontrarevolucionarnog rovarenja i politike jugoslovenskih vlasnika protiv Sovjetske Rusije ;

269

13. da stalno stampom, zivom recju i akcijama propagira veliki znacaj parole: mir i savez sa Sovjetskom Rusijom, da u zajednickom radu sa bratskim partijama na Balkanu radi na ostvarenju Balkanske Federativne Socijalisticke Republike.
1 Mi~ljena je huda gospodarska in politicna kriza, ki je zajela NemCijo leta 1923. Nacrtno povzrocena inflacija v letu 1922 je namrec NemCiji onemogoCila, da bi Antanti redno placevala vojne reparacije, zaradi cesar je Francija - da bi si zagotovila svoj dele! reparacij - januarja 1923 vojasko zasedla najmocnejse nemsko industrijsko podrocje, Porurje. Francoska vojaska zasedba je privedla do pasivnega odpora Nemcev in proizvodnja v Porurju je skoraj zastala.V tern odporu je bil yes nemski narod enoten. S francosko zasedbo Porurja se niso strinjale ZDA in Anglija, ki pa sta se - zaradi neizpolnjevanja reparacijskih obveznosti s strani Nemcije - v tej situaciji omejili na ostre diplomatske proteste pri nem~ki vladi. Ta se je septembra 1923 morala odreci pasivnemu odporu, da bi se izognila grozeci gospodarski katastrofi in je privolila v nadaJjnje placevanje reparacij. 2 Misljena je mirovna pogodba, sklenjena med Amanto in Nemeijo 28. junija 1919 v Versaillesu. Pogodba je razglasala NemCijo za izkljucnega krivca prve svetovne vojne, zaradi cesar je NemCija po tej pogodbi izgubila vse kolonije in 73 000 km 2 ozemlja v Evropi, in sicer v korist Poljske, Litve, Cehoslovaske, Danske, Belgije in Francije. Nemciji je bilo tudi prepovedano imeti vojno mornarico in oborozene sile, ki bi stele vee kot 100 000 prostovoljcev, prepovedana pa ji je bila se zdruZitev z Avstrijo. Poleg tega je morala NemCija pristati na popolno demilitarizacijo Porenja in placevati antantnim ddavam veliko vojno odSkodnino. Versajski mirovni pogodbi so v letih 1919-1920 sledile se mirovne pogodbe l drugimi clanicami premaganih central nih sil, ki so se zgledovale po mirovni pogodbi, sklenjeni med Antanto in Nemcijo junija 1919. 1 Glej op. I. ~ Glej op. I. S Friedrich Ebert (1871-1925), nemski socialnodemokratski politik. Leta 1905 st:kretar, v Ietih 1913- 1915 predsednik nem~ke socialnodemokratske stranke. Prvi predsednik Weimarske republike (1919-1925). Pristas parlamentarne demokracije in lata je v novembrski revoluciji leta 1918 in kasneje nasprotoval revolucionarnim koncepcijam sovjetskega tipa, ki jih je zastopala nemska revolucionarna levica. 6 Misljeno je podpiranje separatisticnih tezenj v Porenju in na Bavarskem, ki so bile zelo jasno izraiene v prvi polovici dvajsetih let, posebej pa se leta 1923. Te teinje so predstavljale enega izmed poglavitnih virov politicnih kriz v casu obstoja Weimarske republike. 7 Misljenje konec nem~ke revolucije iz let 1918-1919, ko sta bila 15. januarja 1919 ubita njena voditelja Roza Luxemburg in Karl Liebknecht. V nemski (novembrski) revoluciji, ki se je zacela z uporom mornarjev v severnonem~kih pristanisCih Kiel, 8remenhaven in Wilhelmshaven, je bila 9. novembra 1918 zrusena nemska cesarska vlada in istega dne je na mesto dotedanjega cesarskega ministrskega predsednika kot driavni kancJer stopil predsednik nemske socialnodemokratske stranke Friedrich Ebert. Istega dne je nato nemski socialni demokrat Filip Scheidemann razglasil demokraticno republiko NemCijo, spartakovec Karl Liebknecht pa Nemsko republiko svetov (sovjetov). To je kazalo na velike razlike v pogledih dveh kril znotraj nemskega delavskega gibanja, ki so se povsem jasno izrazile, ko je Vsenemski kongres sovjetov, zbran med 16. in 20. decembrom 1918, pod absolutnim vplivom nemske socialnodemokratske stranke odklonil vzpostavitev sovjetske oblasti v NemCiji in sc odlocil za volitve v narodno skupscino, 19. janarja 1919. Proti temu poIiticnemu sklepu in proti socialnodemokratski vladi je nastopila revolucionarna levica, Spartak, ki se je konec leta 1918 preimenovala v Kp NemCije. Revolucionarni nastop KP NemCije pa ni uspel in po stirinajstih dneh oborozenih bojev je bila sredi januarja 1919 nemska revolucija vojasko zlomljena. 8 Misljena je splosna delavska vstaja v Nemciji, ki se je zacela z oborozenim nastopom ham bUrSkih delavcev, oktobra 1923. Vstajo je vodila KP NemCije, ki pa v tedanjih druzbenopoliticnih razmerah z revolucionarnim prevratom ni uspela prevzeti oblasti. Nemska vojska je bila namrec iz razito protisocialisticno usmerjena in je kljub junaskim bojem delavstva hitro zavzela vstajniska obmocja. <J Mala Antanta je predstavljala zvezo lugoslavije, Cehoslovaske in Romunije, ki je bila osnovana leta 1921 z namenom, da bi se preprecila morebitni madiarski revizionizem in habsbur ska restavracija po prvi svetovni vojni. Ta zveza je bila ustanovljena na pobudo Francije. 10 Misljen je krvavi puc, v katerem je bila 9. junija 1923 v Sofiji zrusena vlada levega agrarnega demokrata Aleksandra Stamboliskega. 0 tern glej dok. st. 26, op. 18.

270

Ii Misljena je postavitev vojaskega guvernerja na Reki, ki ga je na zahtevo aneksionisticnc . proitalijanske stranke v svobodni re5ki drfavi, 18. septembra 1923 imenoval Benito Mussolini. 11 Ta trditev ni tilna. saj je ie po t. i... pohodu na Rim, oktobra 1922, italijanski kralj Viktor Emanuel III. poveril fasistienemu vodji Benitu Mussoliniju mandat za sestavo vlade. To je bil prvi korak, ki je vodil k kasnejsemu popolnemu fasistilnemu prevzemu oblasti v Italiji. 11 Misljene so ddave, ki so bile v prvi svetovni vojni vojasko in politieno vezane v skupni blok proti taboru eentralnih sil. Antanto so v letih 1893-1907 izoblikovale evropske velesile Francija, Rusija in Anglija, med svetovno vojno pa so se k Antanti prikljulile se ZOA, Italija, Japonskat Romunija, Grcija, Srbija in druge drfave. Po zmagi Oktobrske revolucije in v lasu po koneu prve svetovne vojne se pod pojmom antantne drfave ni razumelo Sovjetske Rusije oziroma ZSSR . I. Misljeno je Orustvo narodov, mednarodna organizacija, ustanovljena po prvi svetovni vojni z namenom, da se ohrani svetovni mir in sodelovanje med narodi. Pakt 0 ustanovitvi Orustva narodov je bil podpisan na versajski mirovni konferenei junija 1919. Podpisalo ga je 26 driav, ki so pripadale silam Antante oziroma so bile na novo ustanovljene po koncu prve svetovne vojne. Orustvo narodov je prilelo delovati leta 1920. 1.1 Glej op. 10. 16 Misljeno je albansko prebivalstvo v Jugoslaviji, zlasti na Kosovu in v Metohiji. 17 Hei romunskcga kralja Ferdinanda I. Hohenzollerna, Marija, je bila poroeena z jugoslovans kim kraljem Aleksandrom Karadjordjevicem. 11 Glej op. 10 . .. Misljena je vrhovislicna VMRO Todora Aleksandrova. 20 Z omenjanjem vranglovskih enot misli avtor na ruske protirevolucionarne emigranle, ki so se po vojaskem zlomu protisovjetskih sil v Sovjetski Rusiji razselili po evropskih ddavah - med njimi tudi v JugosJavijo - kjer so jih konservativne sile koristile v boju proti demokratilnim gibanjem. Ime je vzeto po enem izmed najvidnejsih protirevolucionarnih in protisovjetskih vojaskih poveljnikov iz let 1917- 1921, caristicnemu generalu Petru Nikolajevicu Vrangelu. 21 Misljena je vlada Aleksandrova Cankova, ki je v Boigariji prevzel oblast s krvavim oficirskim pucem, 9. junija 1923. 12 V navedenih pokrajinah dele NOSJ ni bilo povsem onemogo~eno, ~eprav je rdim zelo otdil ustanavljanje organizacij NOSJ, zlasti v Bosni in Hereegovini ter na Hrvdkem, kjer je bila NOSJ prisiljena , da je delovala skoraj ilegalno. H Misljeni so reformistilni, socialnodemokratski sindikati. H Misljeni sta Narodna radikalna stranka Nikole Pdica in Jugoslovanska demokratska stranka Svetozarja Pribicevica. H Misljen je Zakon 0 zas~iti driave, ki je KPJ in njene sindikate izlolil iz politicnega iivljenja v Kraljevini SHS. Sprejem tega zakona je v Narodni skupsCini predlagala koalicijska radikalno-demokratska vlada Nikole Pasica. 2~ MiSljena je Siovenska ljudska stranka. 27 Misljena je Jugoslovanska muslimanska organizacija. 28 Misljen je Savez zemljoradnika, ena izmed pomembnejsih jugoslovanskih pOlitienih strank v prvi jugoslovanski drfavi . Podrohneje 0 tej stranki glej dok. st. 5, op. 6. 29 Mi51jena je Socialisticna slranka Jugoslavije , ki je nastala z zdruiitvijo Socialisti~ne delavske stranke Jugoslavije (centrumasev), Jugoslovanske socialnodemokratske stranke in Socialnodcmokratske stranke Jugoslavije, 18. decembra 1921. )0 Ta trditev ni tocna, saj se SSJ ni posluievala fasisticnih metod. Izraz fasizem je prevzel avtor iz komunisticnega (kominternskega) izrazoslovja, v katerem se je za socialne demokrate uporabljal tudi naziv socialfasisti. 11 Avtor pri tem misli na bojne organizacije, ki jih je ustanavljalo jugoslovansko mescanstvo za zascito svojih razrednih in nacionalnih interesov, Vee 0 teh organizaeijah, ki so imele fasisticni znacaj glej dok. s1. 5, op. 21. II 1II. drfavna konferenca KPJ, zbrana med I. in 4. januarjem 1924 v Beogradu, je dejansko sprejela posebno resolucijo 0 fasizmu, ki je nato bila objavljena v tisku legalne NOSJ. H Misljen jc odhod Stjepana Radica v tuji no , 21. julija 1923, kjer je v Londonu in na Dunaju paizkusal dobiti podporo za nacionalne in druge politilne zahtevt: HRSS. Vee 0 tern gJej dok . 5t. 17, op. 3 in dok . S1. 21, op. 10. )4 Avtor pri tern misli na politicni koneept, ki ga je v zvezi z resevanjem nacionalnega vprasanja v JugosJaviji zagovarjal Sima Markovic v svoji knjigi Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma. S. Markovic je occnjeval, da se nacionalno vprasanje v Jugoslaviji glede na to, da zahtevajo Hrvati in Slovenei pravico do samoodlocbe znotraj jugoslovanske driave, niso pa za odcepitev, kate kot ustavno vprasanje in je na tej odnovi predlagal, naj se revolucionarni delavski razred bori za revizijo ustave, po kateri bi se v drfavi uvedel sistem pokrajinskih avtonomij.

271

Glej op. 34. Albanskega. 17 Misljeni so oborozeni oddelki vrhovisticme VMRO Todora AJeksandrova. 18 Misljena je politicna organiziranost muslimanov v Makedoniji, ki so bili povezani znotraj stranke Diemijet, ustanovljene leta 1919. )9 Misljcna je splosna ofenziva refima proti revolucionarnemu delavskemu gibanju in KPJ ki se je zacela s sprejemom Obznane in se je nato se poglobila po sprejetju Zakona 0 zasciti drfave: 40 Misljene so volitve v Narodno skupsCino Kraljevne SHS, 18 . marca 1923 . 1 Glej ap. 28. ~2 V Glavni delavski zvezi Jugoslavije so bile povezane socialnodemokratske in centrumaske strokovne organizacije . Glavna delavska lveza Jugoslavije je bila ustanovljena na drfavni sindikalni konferenci reformisticnega delavskega gibanja, ki je bila 7. in 8. januarja 1922 v Beogradu. () Centralni delavski sindika lni svet lugoslavije je bil osrednji organ zdruienega razrednega sindikalnega gibanja. Ustanovljen je bil na kongresu sindikalne zdruiitve (20.-23. april 1919 v Beogradu), ki je potekal hkrati s kongresom zedinjenja socialnodemokratskih strank jugoslovanskih narodov (21. - 23. april 1919 v Beogradu), na katerem je bila ustanovljena Socialisticna delavska stranka Jugoslavije (komunistov). Na obeh kongresih so sodelova li v glavnem isti delegati. Mi~ljen je I. kongres SSJ, ki je bil od 21. do 23. septembra 1923 v Beogradu . ~ Cehovs kih .
H
J6

St.

30

PROTIV NEJASNOCE I ZABUNE U NACIONALNOM PITANJU'

1. PRECIZIRAJMO SVOJA GLEDISTA!

Dosadasnji tok diskusije 0 nacionalnom pitanju u nasoj partijskoj stampi i po organizacijama ne moie da nas zadovolji u prvom redu zbog toga, sto pre malo drugova ucestvuje u diskusiji, a i oni koji ucestvuju, vrlo cesto iznasaju svoja misljenja bez dovoljno sistema a ne iznose konkretne predloge, kako nasa partija ima da formuhse svoj stay u nacionalnim pitanjima koja pred njom sto je. Mi se nalazimo neposredno pred partijskom konferencijom i u interesu je preciziranja ideologije i prakticne pol it ike nase partije, da se razna gledista jasno i ostro formulisu . Projekt rezolucije 0 nacionalnom pitanju I predstavlja u mnogim tezama reviziju dosadasnjeg stava nase partije. Ah jedan projekat nije jos nikakovo savrsenstvo. Vec kod izrade projekta bilo je moje misljenje, da ce izvesne teze trebati jasnije formuhsati. Mislim na teze u 5. tacci' koje govore 0 svrsishodnosti iii nesvrsishodnosti odceplenja i u drugoj alineji' bacaju izvesne perspektive za bl1ducnost, kao i na stav prema reviziji ustava i sporazumu nacionalnih burioazija u poslednjoj alineji 6. i u celoj 7. tacki.' Kako da se one jasnije formulisu, tada mi jos nije bilo jasno i prepustio sam da to bude rezultat same diskusije. Medutim iako je projekt objavljen jos pred mesec dana, dosadasnja diskusija nije jos iznela nijedan konkretan predlog za izmene, premda postoje razhcita gledista. Drugovi koji se s projektom ne slaiu trebali bi izneti svoj poseban projekl u cehni, iii pred/oge za izmenu onih teza u projektu s kojima se ne slaiu .
Clanek Gjure Cvijica . - Borba , 1 eto II, ~t. 40 in 41, 2. in 7. II. 1923.

272

2. NE PODVALJUJMO U D1SKUSIJl! Kad se gledista ne preciziraju, diskusija se moze pretvoriti u nadmetavanje retima kojemu se prikljueuje i podvaljivanje. Takavje slucaj s drugo~ M~t 5 i to me sili da se naJpre zaustavlm na nJegovlm tlanClf{l3, da bl se stvonlo Clsto polje za diskusiju s gledistem druga Sime Markovica i onih drugova, koji se s njime slazu, kad je ree 0 stavu kojeg nasa partija treba da zauzme u nacionalnom pltanJu. Drug Mbt nazvao je svoja dva poslednja clanka: .. Za jasnocu i odluenost u nacionainom pitanju(c. 6 Ali on se, postavivsi nekoliko tacnih tvrdnja, prebacio zapleo. On dokazuje opce poznate stvari koje niko ne poriee, ali kao Don Quichotte on se bori s vetrenjacama i to ne priznaje, vee se u zacudnoj smelosti razmece s toliko nepromisljenih tvrdnja, da bi se njegovi cIanci pre mogli nasloviti: za nejasnocu i zbrku u nacionalnom pitanju. Jer drug Mbt u nieemu nije jasan, buduci da svih pet njegovih kilometrickih elanaka' nisu precizirali nista, i danas on jos uvek, uprkos naseg eekanja, nije formulisao nista. Ali ako nije jasan, on je zato odluean i to - u nelojalnosti i podvaljivanju. Pored toga, sto on drugovima Simi Markovicu i Trisi Kaclerovicu podvaIjuje da povlaee konsekvence kao - .. Dragisa Lapeevic i svi socijalni demokratit"S da nas tearija 0 ekonomskim uzrocima hrvatsko-srpskog spora .,vodi ravno u zagrljaj Nikole PaSiC3 i na delima da brani srpski imperijalizam cc , pored toga sto on drugu S. Markovicu podvaljuje .. da se je on nasao na istom terenu sa - bUrZujem Proticem, da se .,postavia na imperijalisticko stanoviste .. ida je to .. oportunizam, reformizam i spremanje unapred poraza radnicke klase , - on i drugu S. Markovicu (s cijim se glediStem na stav koji nasa partija treba da zauzme u nacionalnom pitanju ne slaiem) i meni podvaljuje "ponavljanje Koraceve taktike iz 1918. god. Svi mi znamo, da je ta Koraceva taktika znaeila izdajstvo proletarijata i stupanje u sluibu bUrZoazije koje se zavrsilo ministerijalizmom. Drug Mbt lakomisleno i potpuno bezrazlozno sije nepoverenje u partiji i ostecuje njene interese. On podvaljuje radnistvu u Hrvatskoj i Slavoniji da je 1918 ... preko Koraca pljeskalo kapitulaciji hrvat. bUrZoazije i pomagalo srpsku hegemoniju, dok je naprotiv radnistvo Hrvatske i Slavonije zbog njihovog izdajstva ostavilo i Koraca i os tale socijalpatriote. S tom izmiSljotinom drug Mbt tera vodu na mlin frankovcima 9 i radicevcima. On citira pod navodnim znakovima dva mesta iz projekta rezolucije, kojih u projektu - uopce nema! On u jednom citatu iz projekta umece .. (Citaj: podupirati Proticev ustav!). sto se kako po celoj sustini projekta tako ni po stilizaciji toga stava Citati ne maze. On veli da pisem ta ko, .. kao da je federalizam i radnieko-seljaeka vlada moguca u monarhiji SHScc, dok je naprotiv u projektu jasno istaknuto, da ce se N. R. P. J. boriti sarna i spremna je da se bori zajednicki sa svakim progresivnim i republikanskim pokretom seljastva i srednjih slojeva za uspostavu vlada radnika i seljaka na teritoriju svake nacije u Jugoslavijic<. - i to bas zato. jer se nacionalne suprotnosti rnogu odstraniti sarno odstranjenjem s vlasti klasa koje su njihovi nosioci. (( 10 Nakon sto je stirn podvalama pripremio teren, on pronalazi nekakav pravi, duboki smisao rezolucije druga Cvijica, kojeg si sigurno ni on sam nije

273

svestan. Drug Mbt nije se zadovoljio time sto je u istom clanku na jed nom mestu vee procitao moje misli nego sada ide jos dalje i secira moju podsvest. E, tu vee doista prestaje i marksizam i svaka ozbiljna diskusija 0 nacionalnom

pitanju. Nakon sto je tako ispreskakao i napisano i sarno misljeno i jos niti ne misljeno, drug Mbt konstatuje da je rezolucija ~~bogata u frazama, a siromasna u prakticnim delima. Svakomu je jasno, da nikad nijedna rezolucija nije znacila prakticno delo. Svakomu mora biti jasno. da rezolucija 0 nacionalnom pitanju predstavlja teorijsku bazu, na kojoj partija preko rezolucija 0 politickoj situaciji i u njima formulisanim parolama ima da kroz svoje organe izvodi akcije, t. j. dela. Tako drug Mbt mesto da konkretno formuliSe protuteze, ako vee ne moze da nasu partiju obogati )~prakticnim delima, gubi se ne sarno u magli i u carstvu pricanja, nego u protivrecnostima, podvaljivanju i - studiju podsvesti. Smatrao sam za potrebno istaCi idejnu zbrku i podvaljivanje druga Mbt ne sarno zbog njega, nego zbog jedne opeenitije pojave besplodnog i nelojalnog kriticizma, koja je prouzroCila vee toliko zalosnih pojava u nasem pokretu. Ta pojava nastala je kao nuzna posledica objektivne nemoguenosti otvorenih di5kusija i stalnog obavestavanja u vremenu teskih poraza i progona nasega pokreta. Taj besplodni kriticizam umesto objektivne kritike, koja u nasoj partiji mora uvek da bude ziva i ta nelojalnost umesto lojalnosti, koja treba u nasoj partiji da postoji i onda kad doista postoje razlicita gledista, bile su bolesne pojave u nasem pokretu. U vreme kad nas pokret u celini te bolesne pojave prevladava, cIanci druga Mbt predstavljaju, prvo, konfuznu reakciju na idejnu neizradenost nase partije i drugo, ideoloski odraz tih boles nih pojava, i to bas u onoj formi , u kojoj su one postojale specijalno u nasem zagrebackom pokretu. Mesto da leci poslednje ostatke tih bolesnih pojava, drug Mbt je sam od njih obolio. Ali oni koji su od njih obolili, treba pre svega da se sami izlece, ako hoee da lece radnicki pokret od rana koje su mu zadale iznimne prilike i ako hoee da re!avaju pitanja od kojih zavisi sudbina ne sarno partija nego i nacija.

3. NASE POGRESKE U NACIONALNOM PITANJU. Prvi od svoja dva clanka II zapocima drug Mbt s misljenjem , da smo zbog
neshvatanja nacionalnog pitanja sami 5i spremili poraz, da nismo uspeli da obnovimo radnicki pokret i da su mase potlacenih naroda presle svojim bUrZoazi-

jama. Drugi pak od svoja dva clanka zavrsava drug Mbt s misljenjem da NRPJ treba da ponudi potem otvorenog pisma Radieevoj partiji pregov[or]e za jedinstveni front, i ako pitanje tog pisma nije u direktnoj vezi s rezolucijom 0 nacionalnom pitanju. Mislim da se izmedu takovog pocetka i tog forsiranog zavrsetka moze pronaCi osnovna teza druga Mbt. Ona po svojoj sustini De sarno da nije u suprotnosti s predlozenim projektom, nego i proizlazi iz njega. Ali su te dye misli iznesene na jedan skroz netacan naCin. Drug Mbt je s jedne strane cu~ da jedan kremljski kolokol zvoni 0 nasim pogreskama u nacionalnom pitanju ,12 a s druge je strane jako impresioniran dogadajima u Bugarskoj i njihoyom kritikom, pa i on s jedne strane udara najvecim batom po tim greskama, a s druge odvise sematski primenjuje parolu radnicko-seljacke vlade na prilike u Hrvatskoj. Na taj naCin izradena, ali nigde jasno formulisana osnovna teza

274

druga Mbt pravi na mene ovaj dojam: Nasa partija, velika nacionalna gresnica, treba da se skruseno pokaje za svoje grehe. To ima da bude pocetak. A nakon toga treba da ponudi svoj zagrljaj g. Radieu. To zasada ima da bude svrsetak. Ako to nasa partijsko konferencija ne zakljuci, - onda ee se ona za badava i sastati .. , Kad rasclanimo tu fascinirajueu tezu druga Mbt, koja po mom miSljenju prvO, iznakazuje fakta, i drugo, nosi u sebi opasnost pogrdnog stava prema Radieevoj partiji, videt eemo da se ona sastoji iz tri elementa. Prvi je nemarksisticko shvatanje uzroka porazu radnickog pokreta u Jugoslaviji, drugi je neshvatanje sus tine i zamasaja na5ih pogresaka u procesu razvoja naseg pokreta, a treCi je slabljenje klasnog, principijelnog stava nase partije prema Radieevom pokretu. Na ovaj poslednji elemenat osnovne teze druga Mbt ja se ovde ne eu osvrtati, jer je nas stay prema HRSS dovoljno osvetljen kroz bezbroj clanaka u .. Borbi i jer eu jos zasebno pisati 0 vezi parole radnicko-seljacke vlade s nacionalnim pitanjem, koja je, po mom miSljenju, u predlogu rezolucije tako nedvosmisleno formulisana, da ee tu tesko trebati sto menjati. Ovde eu se tek zaustaviti na gledistu druga Mbt 0 porazu naseg pokreta i 0 njegovim greSkama u nacionalnom pitanju. U jednom poraienom pokretu uvek je glavno pitanje: sta je krivo porazu? To je pitanje posle donosenja Zakona 0 zastiti driave" zauzelo upravo dramatske forme i u nasem, a narocito u zagrebackom pokretu. Svako trali uzrok porazu i nije stoga oi cuda. sto se, eto, U diskusiji 0 nacionalnom pitanju, prvoj javnoj diskusiji, pojavljuje miSljenje, da su bas nase, pogreske u tom pitanju skrivile nas poraz. Ja verujem, kad bi se sada vodila diskusija 0 nasoj sindikalnoj politici, da bi se Dasao uzrok poraza u ranijoj organizacionoj vezi izmedu partije i sindikata i u neizgradenosti frakcija; kad bi se vodila diskusija 0 agrarnom pitanju, U nedovoljno odredenom stavu prema agrarnoj reformi i radu na selu; kad bi se vodila 0 prosvetnom radu, u nedovoljnoj prosveti, a kad bi se vodila 0 organizacionim pitanjima, u nedovoljnoj izgradnji partijske organizacije, i t. d. U stvari, sva bi se ta kritika, u koliko bi bila objektivno vrsena, pokazala tacnom, pa nam ipak ne bi pokazala osnovne uzroke naseg poraza. Jer na kraju kritike bi se ispostavilo, da bi, i pored naJjasnije orijentacije naseg pokreta, usled objektivnih prilika i subjektivnog sastava naseg pokreta u njima, on danas bio .isti samo malo druki'iji. U objektivnim prilikama i u subjektivnom sastavu naseg pokreta leie, dakle, osnovni uzroci nase slabosti . Kad je pak rec specijalno 0 osnovnim uzrocima naseg poraza 1921. god.,u ani lefe u internacionalnoj pojavi ofanzive kapitala i u nastojanju jugoslavenske burioazije, nasuprot jakog radnickog pokreta nemoene da ekonomskim pritiskom produiuje radno vreme i smanjuje realne nadnice, da najpre zavede politicku, da bi onda laglje zavela socijalnu reakciju. I pored toga u nastojanju vladajuee srpske burioazije, da paralizovanjem akcije K. P. J., najveee opozicione partije, preplasi HRSS i nasilnim proguranjem reakcionarnog centralistickog ustava sankcionise svoju hegemoniju." U tim objektivnim prilikama leie dakle osnovni uzroci naseg poraza i kritika koja njih gubi s vida, koliko god ona bila bljestavo demagoska, spada zajedno sa svima svojim nelogicnostima i frazama u podrucje spekulativne filozofije, a ne marksisticke nauke.
275

Bez marksistickog gledanja na uzroke poraza naseg pokreta, drug Mbt

nepravilno ocenjuje i subjektivni sastav naseg pokreta i sustinu i zamasaj nasih

pogresaka u nacionalnom pitanju. On i na proSiost nasega pokreta gleda ocima spekulativne filozofijc, pa i na njegove nedostatke i pogreske ne gleda kao na uslovljene u procesu razvoja jednoga pokreta. Iz organizacione slabosti i nedovoljne idejne izraienosti nasega pokreta, rezultiraju sve nase potreske, pa i pogreske u nacionalnom pitanju. Ja sam na
drugom mestu (u reviji Borbi~()'6 istaknuo, koliko sudbonosnu ulagu su u procesu razvoja naseg pokreta igrali njegovi organizacioni nedostatci, njegova

od socijalne demokratije nasledena forma organizacije. Ja CU ovde s nekoliko

poteza markirati neke osnovne nase pogreske u nacionalnom pitanju, koje su

takoder jednim delom bile uslovljene nasledenom socijaldemokratskom ideologijom. 1. Pored parole samoodredenja naroda historijski ispravna parola balkanske federativne socijalisticke republike, izbacena od balkanskih soc. demo partija jos pre rata, l7 bila je agitaciona parola protiv nemackog Oranga nach Osten, uplitanja ruskog carizma na Balkanu i zavojevacke politike balkanskih burZoazija i njihovih dinastija. Ali ona nije za vreme rata i posle njega bila postavIjena kao baza pozitivne prakticne politike s ciljem, da se sto pre pretvori u akcionu parolu balkanskih partija. 2. Posle obnove radnickog pokreta u Hrvatskoj 1917. 18 god. mi smo u nacionalnom pitanju imali tri gledista, koja su se ispoljavala kroz zagrebacku >Sloboduc< i "Pravdu.(, Bukseg l9 je zastupao neutralnost koja je imala izvesnih dodira s koncepcijom Karla Rennera.20 Korac je zastupao produienje predratne politike hrvatske socijalne demokracije, t. j. pomaganje borbe mlade hrv.-srpske bUrZoazije protiv Beca i Peste i protiv madaronstine i frankovluka. 2I Smitran predstavljao je jugoslavenski nacionalni socijalizam po ':eskom uzoru. Ook su se posle sloma Austro-Ugarske sve te tri linije zavrsile sa - ministerijalizmom, dotle moji pokusaji da preciziram liniju nase politike u naco pitanju na bazi predratnih balkanskih soc. rezolucija i rezolucije levice austrijskih soc.demo partija od juna 1918., (cianci .. Nacionalno pitanje i socijalna demokracija(~ i >.Srednja Evropa u Novom Drustvw< od augusta i septembra 1918 .) nisu uspeli. Otuda, prekinuvsi sa socijalpatriotskim vodstvom, mi kao opozicija u soc.-dem. partiji nismo posle sloma Austro-Ugarske imali dovoljno elasticiteta, da s promenom objektivnih uslova promenimo i nas stav u nacionalnom pitanju. Kako jasniji stay nisu imale ni ostale jugoslavenske soc.-dem. partije, koje su bile blizu gledista Roze Luxemburg, mi smo na kongresu ujedinjenja na Uskrs 1919" nacionalno pitanje za nas u glavnom smatrali zavrsenim. U akcionom programu Socijalisticke Radnicke Partije Jugoslavije (Komunista) mi smo prihvatili ovaj stav: .. Sarno je narod suveren ... Republikanski oblik vladavine ... ledna nacionalna ddava sa najsirom samoupravom oblasti, ok ruga i opcine ... Mi smo, dakle, u tadasnjoj akutnoj borbi izmedu svetske revolucije i
kontrarevolucije polozivsi sve leziste na kJasni momenat, u teznji da nasuprot ujedinjene srpsko-hrvatsko-slovenacke bUrZoazije ujedinimo say revolucio-

nami proletarijat ucinili pogresku koja se dade objasniti ali ostaje pogreska: jedinstvo pokreta identificirali smo sa jedinstvom nacionalne jugoslavenske ddave.
3. Kao komunisticka opozicija protiv centrumasa mi sma pred vukovar-

ski kongres vodili borbu po osnovnim principijelnim pitanjima, koja dele jedne
276

od drugih. Nacionalno pitanje nije bila analizirano i na vukovarskom kangresu uSIa je u akcioni program ova formula: "Za narodno jedinstvo i jednakopravnost plemena.~~2 3 K dvim, po mom misljenju, osnovnim nedostatcima vukovarskog kongresa, prvo sto je ocekivao dalnje sirenje vala revolucije, dok je u stvari vee nastupao val ofanzive kapitala, i drugo, sto pored preCiscenja sa socijaldemokratskom ideologijom nije preCistio i sa socijaldemokratskom formom nasih organizacija, pridruiila se i treea: neopredeljen stay u nacionalnom pitanju. Rezultati pokazali su se kod izbora za konstituantu u Hrvatskoj." Mi smo daleko zaostali za Radicem. Pored ostalih bio je tomu razlog i taj nas nedovoljno preciziran stav u nacionalnom pitanju. Pa i posle, u samoj konstituanti , u ustavnoj borbi , mi nismo mnogo jasnije precizirali nase glediste u nacionalnom pitanju niti izneli nas projekat ustava. 4. Posle donosenja Zakona 0 zastiti ddave mi doduse nismo "izolirali se ad masa~~, >'sutili~( , ,)povukli se sa bojista(~ i taka si ).sami spremili poraz(( kao lto to trubi - i ostaje jos marksist - nas prijatelj Mbt, nego nas je rdim sa onemogueenjem svakog javnog rada izolirao od masa, zacepio nam usta, svezao ruke i - jaci od radnickog pokreta, porazio gao U nacionalnim borbama mi nismo mogli aktivno da ucestvujemo ne zbog toga jer bi ne imali dovoljno precizirane linije u nacionalnom pitanju, nego zbog toga,jer se uopce nismo mogli legalno borili, pa cak ni za obranu livotnih interesa radnicke klase, za sindikaIe, za legalnu partiju. Mase potlacenih naroda nisu zbog toga jer smo mi "bili pasivni(, presle nacional. bUrZoazijama, kao 5to misli drug Mbt, nego je nacionalnim bUrZoazijama bas zbog nelegalnosti naseg pokreta uspevalo da ne sarno nacionalno nego i socijalno nezadovoljstvo iskoriscuju u borbi za svoje konkurentske interese. S obnavljanjem nale stampe mi smo odmah poveli borbu protiv hegemonije srpske bUrZoazije, protiv sovinizma, za temeljitu reviziju ustava, samoodredenje naroda i balkansku federativnu republiku. Ali te nase parole nisu bile dovoljno jasne i sistematicne, bilo je odvise kolebanja; mi nismo imali precizirane linije u nacionalnom pitanju. Zadatak je sada partijske konferencije da nam tu liniju dade . ..Radi se sarno 0 polilitkoj jasnoCi i leorijskoj promisljenosli nasih parola, kao sto je rekao Lenjin, povlaceci rezultate svoje diskusije s Rozom Luxemburg. Mi cemo pak u buducem broju videti, kako su zabune druga Mbt u analizi nacionalnog pitanja u Jugoslaviji, 0 znacaju nacionalno-demokratske revolucije, 0 reviziji ustava i 0 zadacima nase partije daleko i od politicke jasnoce i od teorijske promisljenosli.

4. JED AN KORAK NAPRED, OVA NAZAD. Odlucno odbivsi glediste druga S. Markovica da se nacionalno pitanje zasada pred nas postavlja kao ustavno pitanje i da je zadatak proletarijata da se zaloli za autonomisticko uredenje driave," drug Mbt ucinio je jedan korak napred. Ali on se dao zavesti na tako nepromisljene tvrdnje i u njih se toliko zapleo, da je time odmah ucinio i dva koraka nazad. Zrtvom tog rakovog napredovanja druga Mbt postao je u njegovom drugom clanku moj projekat rezolucije. Da vidimo: kako? Prema drugu Mbt predlog rezolucije ,)nam ne kaze nista(~ iii nam malo zna da kale 0 proslosti, sadasnjosti i buducnosti. U slvari pak, 2. tacka pred277

loga govori 0 proSlosti, I. i 2. 0 sadasnjosti, a 4.-8. 0 buducnosti. 26 Prema njemu, predlog rezolucije Dam ne kaze nista, da Ii je spor, po tendenciji svog historijskog razvitka prolazan iIi trajan; da Ii idemo k stapanju iIi k odalecenju triju naroda; sta je pred nama, ravnopravnost, hegemonija iii razlaz. I to lato, jer da predlog rezolucije ),uzroke sadanjim sporovirna oe vidi u jed nom ekonomsko-historijskom procesu, vee za uzrok sporova postavlja niz raznih nesretnih slucajeV3((, U stvari pak, predlog rezolucije poCiva na analizi historijskih procesa i konkretne historijske situacije (a ne "nesretnih slueajeva) i to u I. taeki u internacionalnom, a u drugoj tacki u jugoslavenskom okviru. Pored toga on u 2.

tacki" analizira ekonomske i politieke uzroke, iz kojih je historijski proces nacionalnog ujedinjavanja Srba, Hrvata i Slovenaca bio zaustavljen, a nastupio proces razvijanja sve dubljih naco suprotnosti, da bi se na kraju te tacke doSlo do osnovne teze, da je ova ddava jedna nacionalitetna ddava i da bi se postavila jasna razlika izmedu ugnjetavajuce i ugnjetavanih nacija. Predlog rezolucije jasno kaze, da je spor prolazan, jer ce nestati s odstranjenjem klasa, koje su njegovi nosioci. Predlog dijalektieki jasno kaie, da smo iSli i ujedinjavanju (teza), da smo danas us led konkretne historijske situacije u procesu razjedinjavanja (antiteza) j da cerna u iz osnova promenjenoj situaciji opet i6i u praces uje-

dinjavanja (sinteza). Predlog zasad vidi pred nama hegemoniju, za buducnost predvida i mogucnost odceplenja (ako naco ugnjetavanje onemogucuje razvoj ugnjetavane nacije) i u slobodi samoodredenja vidi slabljenje separatizma i bratsku jednakopravnost. Ja nemam, kao sto mi opet podvaljuje drug Mbt, 0 buducnosti dva miSljenja, nego i na buducnost gledam kao na borbu klasa, u kojoj ce nacionalne bUrZoazije fadi svojih konkurentskih in teresa stvarati, a sloboda samoodredenja i federacija radnicko-seljackih republika odstraniti nacionalne sporove. Ova miSljenja ima naprotiv drug Mbt, koji najpre porice da je ujedinjenje u jednu driavu Srba, Hrvata i Slovenaca" znacilo stvaranje objektivnih uslova za proces formiranja jedne nacije iz triju srodnih nacija, a posle tvrdi - da nam je dosadasnji razvitak nesumnjivo dokazao da Srbi i Hrvati

idu k stapanju(!) Meslo takovih proluslovnih metafizickih tvrdnja, predlog rezolucije daje materijalistilko-dijalekticko shvatanje historijskog procesa u proslosti, sadasnjosti i buducnosti. Metafizicko pak i skroz nemarksisticko shvatanje nagnalo je druga Mbt, da jedini hislorijsko-materijalisticki ispravan term in zavrsetka nacionalnodemokratske odnosno bUrZoasko-demokratske revolucije okrsti metafizie-

kom spekulacijom (golom besmislicom)(!)i da kao nasu glavnu parolu i

. zvezdu vodilju (!) u nacionalnom pitanju istakne ravnopravnost pod svaku

cenu(!) [Termin] nacionalne ravnopravnosti spada u ideologiju burioaske demokracije i s njome nas drug Mbt vraea za 70 godina nat rag - Mazzini-u" i
pokretu Mlade Evrope, zaboravivsi na sve borbe, koje je s Mazziniem u vreme I. Internacionale vodio Marx. Termin: zavrsetak nacionalno-demokratske revolucije nije nikakva metafizieka spekulacija i gola besmislica, nego je on

opee poznat u marksistickoj literaturi (a naroeito u delima Lenjina). Svaka proleterska revolucija ima najpre da zavrsi burzoasko-demokratsku revoluciju (u prvom redu da unisti nacionalno ugnjetavanje i feudalne odnose), da bi mogla preCi u fazu socijalisticke revolucije. Tako je bilo u ruskoj revoluciji i sarno tako moei ce biti u svima zemljama gde bUrZoazija ne moze dovrsiti bUrZoasko-demokratsku revoluciju, pa i kod nas. Tu je posle ranije izaSle odlicne stu-

278

dije druga A . Cesarca Razvoj i pouke nase nacionalne revolucije u 31. broju Borbec(lO suvisno oduzimati njen prostor.

Samo tako ~to uopee ne moze da marksisticki shvati nacionalno pitanje u Jugoslaviji, drug Mbt moze izneti besmislicu, da bi hrvatske seljacke mase 1918. god. bile prihvatile poziv bUrZoazije na .. revolucionarni rat (!) protiv
srpske hegemonije i poricati da se hrvatska i slovenacka burioazija nisu u stra-

hu pred nezadovoljnim radnim narodom grada i sela stavile pod

osnovni motiv.

za~titu

srpske

rnilitaristicke monarhije. Da je on prouCio historijske dokumente, govore i

Clanke iz tog vremena, on bi vidio, da kroz sve njih taj strah prolazi kao Ne shvatajuei objektivnu situaciju, drug Mbt, ne shvaea ni osnovne zadatke jedne revolucionarne proleterske partije u nacionalnom pitanju, koji su iz-

neseni u 3. tacki predloga rezolucije." Stoga on i moze ustvrditi besmislicu, da smo posle sloma Austrije trebali izdati .. parolu revoluc. borbe za ravnopravnostC( i da nasa zvezda vodiljac( mora biti ravnopravnost pod svaku cenu, a ne oportunisticke sofisterije (!), da Ii je odcepljenje svrsishodno. Slucajno je stay 0 svrsishodnosti iii nesvrsishodnosti odcepljenja s gledi~ta interesa progresa i klasne borbe proletarijata jedan programalski slav svih revolucionarnih proleterskih partija, kojega je jos 1913. god. Lenjin unio u rezoluciju 0 nacionalnom pitanju ruske partije." Drug Mbt narocito me je pocastio, kad me je
pod svojom sretnom zvezdom vodiljorn - strpao medu takove oportunisticke sofistecc kao sto su Lenjin.

Istu teorijsku nepromiSljenost i zbrku, koju pokazuje u analizi nacionalnog pitanja i zadacima koje postavlja naSoj partiji, pokazuje drug Mbt i u po litickim parolama, koje mu nose cisto formalan karakter. Prva mu je: federal izam (kakav?) kao jedino resenje i to zato - jer sarno on omogucava ravnotezu medu bUrZoazijom SHS, a time i ravnopravnost medu narodima. Nakon sto

je, oborivsi se na shvatanje, da je nas zadatak borba za ravnoteZu medu burZoazijama - ucinio jedan korak napred - on sad postavlja kao glavnu parolu ono isto, protiv cega se inace najodlucnije bori i nazivlje to pravilnom argumentacijom, za federalizam. Dok meni podvaljuje da pi~em kao da je radnicko-seIjacka vlada moguea u monarhiji SHS, dotle on sam tvrdi da federalizam znab ravnopravnost (~to ne mora biti), da se federalizam ne moze postiei u Jugoslaviji bez revolucionarne borbe (a moze se postici i obicnim revizijom Ustava) i da u Jugoslaviji nije moguea danas druga federacija osim republikanske (dok je bas obratno slucaj). Zaplevsi se u formalnim pojmovima federalizma, monarhije i republike, jer ih je li~io njihove klasne sadrzine, on pateticki zavrsava s tvrdnjom to je republikanska federacija, dok je jasno, da se republikanska federacija uopee ne
moze postiCi revizijom monarhistickog Ustava. Iz te opce teorijecc, i tih zadataka i parola on zatirn povlaCi ove vrlo prakticne i konkretne direktive za rad: Mi cerno na pro morati zahtevati i nacionalnu vojskuc< . Predratna jauresisticka i pacifisticka soc. demokracija i da-

nas pacifist g. Radie sa zahtevom narodne milicije ipak su revolucionarniji od druga Mbt, koji je jedan ispravan zahtev: da se vojska svake nacije nalazi na
teritoriju te nacije, prosirio u zahtev za nacionalnu, t. j. hrvatsku vojsku. Tak-

va hrvatska vojska bila je domobranstvo" i neka mi drug Mbt veruje, da mu ne eu biti zahvalan ako sa svojim zahtevom postigne, da ja jo~ jednom postanem - ).Matekcc.
279

Da svrsimo: l. Drug Mbt ne precizira nista i teSko ga je uhvatiti bilo Za glavu bilo za rep. 2. On je nelojalan i njegovo podvaljivanje ideoloski je odra, jedne bolesne pojave u nasem pokretu. 3. On nemarksisticki shvata uzroke poraza radnickog pokreta u Jugoslaviji. 4. On krivo ocenjuje i gotovo manijacki precenjuje nase pogreske u nacionalnom pitanju i slabi klasni principijelni stav nase partije prema Radicevom pokretu. 5. On nemarksisticki analizira nacio_ nalno pitanje u Jugoslaviji. 6. On skroz pogresno shvata zadatke nase partije. 7. On izbacuje jos nepromiSljenije i nejasnije parole. 8. On postavlja najneprak_ ticnije i najrnanje konkretne parole za cad ... Jednom reci: On stvara zbrku u nacionalnom pitanju. Nakon sto je ucinio jedan korak napred, on je odmah uCinio dva koraka nazad i njegove su zabune doista vrlo daleko i od politicke jasnoce i od teorij_ ske promiSljenosti. Medutim rezolucija, koju partijska konferencija ima da donese, treba da bude teorijski tako promiSljena i njene parole treba da budu politicki tako jasne, da partija ne ce svoje napredovanje na jednoj strani placati sa embete 34 rakovim korakom na drugoj strani.

t Tu opozarja avtor na svoj "Predlog rezolucije 0 nacionalnom pitanju". ki ga je objavita Borba, leto II, lit. 36,4. 10. 1923. - Glej dok. st. 22. 2 Misljena je 5. tocka Cvijicevega .,Predloga rezolucije 0 nacionalnom pitanju, - Glej dok . 1. 22. 1 Odstavku. 4 Misljeni sta 6.in 7. tocka Cvijicevega "Predloga rezolucije 0 nacionalnom pitanju. - Glej dok . 1. 22. j Ante Ciliga. 6 Clanek Anteja Cilige, "Za jasnocu i odlucnost u nacionalnom pitanju je v enem nadaljevanju objavila Borba , leta II, !it. 37 in 38, II. in 18. 10. 1923. Clanek je v zborniku objavljen kat dok. 23. 7 Ante Ciliga je do tedaj v razpravi 0 nacionalnem vprasanju objavil naslednje clanke: .. Razvitak i sudbina nacionalnog pitanja kod Jugoslavena (dok. St. 12), >.Sarnoodredenje naroda u Jugoslaviji .. (dok. st. l3), Zadaci nase partije u nacionalnoj borbi (dok. st. 17) in clanek .,ZajasnoCU i odlucnost u nacionalnom pitanju (dok. st. 23), ki je izsel v enem nadaljevanju. 8 Ta in vsi ostali navedki ter omernbe, s katerimi Gj. Cvijic opozarja na posamezne ocene in trditve Anteja Cilige, se nanasajo na Ciligov clanek Za jasnocu i odluenost u nacionalnom pitanju. - Glej dok. h. 23. 9 Misljeni so pristasi idej hrvaskega politika Josipa Franka (1844-1911), ki se je leta 1895 10cil ad Stranke prava in ustanovil Cisto stranko prava. Zavzemal se je za zedinjenje hrvaskih defel z Bosno in Hercegovina in popolno izgradnjo hrvaske drzavnosti znotraj Habsburske monarhije. Pri tern je vodil sistematieno protisrbsko politiko in si je prizadeval, da bi se onemogaCilo vsako ofje polilicno sodelovanje med Hrvati in Srbi na Hrvaskem. Njegov vpliv je bil v hrvaskem politicnem iivljenju usoden, saj so iz vrst njegovih naslednikov irlli vodilni e1ementi ustastva. 10 Navedka sta vzeta iz avtorjevega "Predloga rezolucije a nacionalnom pitanju . - Glej dok. 22. 11 Glej op. 6. 12 Tu avtor verjetno misli na razpravo sovjetskega politika in predsednika Izvrsnega komiteja Komunistiene interoacionale G. J. Zinovjeva na III. plenumu IKKI, junija 1923 v Moskvi. Zinovjev je tedaj 06tal KPJ, da ne razume nacionalnega vprasanja kot enega izmed najpomembnejsih vprasanj tedanjega easa in je odkrito podvomil tudi v teorijo KPJ 0 'Cistern razrednem boju', po kateri naj nacianalno vprasanje ne bi zadevala revolucionarne stranke delavskega razreda. 13 Zakan a zasCiti driave, s katerim so bili prepovedani KPJ in njeni sindikati ter vsakrsna komunisticna dejavnost, je bil sprejet 2. avgusta 1921. I~ Misljen je sprejem Zakona a zaseiti driave. IS Centralisticna Vidovdanska ustava je bila sprejeta 28. junija 1921. 16 Misljena je Borba, meseenik NDSJ, ki je izhajal od avgusta do decembra 1923 v Beogradu.

't.

't.

280

11 Idejo 0 Balkanski federaciji je oblikovala prva socialnodemokratska balkanska konferenk" se je zbrala od 7. do 9. januarja 1910 II Beogradu. ca. Itt Delo socialnodemokratskih politicnih in strokovnih organizacij leT delavski tisk so bili na ~kem prepovedani kmalu po atentatu na prestolonaslednika Franca Ferdinanda, 28. junija ~;: v Sarajevu. Ta pr~poved je veljala do maja 1917, ko je hrva~ki ban odobril obnovitev delova. trokovnih delavsklh zvez. nJ3 S I' Vilim 8uk~eg (I 874-1924), hrva~ki socialnodemokratski politik. Pred prvo svetovno vojno urednik glasila. hrva~ke socialnodemok~tske s!ranke .. ~voboda ... (00 1901 do . ~9?2), v lelih 1905- 1914 tajmk Medstrokovnega sveta ID uredmk strankmega gJaslla ..Slobodna r1Jec"'. leta 1905 k paj z V. Koracem sodeloval pri ustanovitvi Hrvasko-srbske koalicije. Leta 1918 c!:lan Narodne5aU Vijeca SH~ v Zagre~u .i n Zaca~neg~, nar?dne~a predsta.vnihv~ .K~aljevine SHS. V let.i.h f919-1920 mimster v vladl LJube Davldovlca. Bil tudl predsedmk Soclaitstlcne stranke JugoslavlJe in Glavne delavske zveze. Leta 1922 ga je rdim imenoval za predsednika Osrednjega urada za zavarovanje delavcev. 20 Misljeno je znano Rennerjevo gledanje na nacionalno problematiko. ki je temeljilo v reduciranju nacionalnega vprasanja na zgolj pravno vpra.sanje, s cemer si je Renner prizadeval nevtralizirati nevarnost politic!:nega 'separatizma' in razpad mnogonacionalne Habsburske monarhije. Vee o tern glej dok. sl. 15, op. 9. 21 Misljeni so I. i. frankovci. 0 tem glej vee v op. 9. 22 Misljen je kongres zedinjenja socialnodemokratskih strank jugoslovanskih narodov (od 20. do 23. aprila 1919 v Beogradu), na katerem je bila ustanovljena Soeialistic!:na delavska stranka Jugoslavije (komunistov). H Na tern mestu avtor smiselno povzema 9. toCko resolucije Politic!:na situacija in naloge Kornunislicne partije v Jugoslaviji, ki jo je sprejelll. kongres KPJ , zbran med 20. in 25. junijem 1920 v Vukovaru. 2. Volilve v Konstituanto so bile 28. novembra 1920. IS Svoje tako gledanje na nacionalno vpraSanje v Jugoslaviji je Sima Markovic zagovarjal v VIII. poglavju svoje knjige Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma. - Glej dok. St. 19. 26 Misljene so locke iz Cvijicevega .. Predloga rezolucije 0 nacionalnom pitanju .. . - Glej dok .

II. 22.
Glej op. 26. Misljena je Kraljevina SHS. 29 Giuseppe Mazzini (1805-1877), italijanski revolueionar in pOlitik, boree za zedinjenje haJije. Leta 1831 ustanovil revolucionarno druhvo Giovine Italia (Mlada Italija), katerega glavni namen je bil osvoboditev ltaJije in ustanovitev republike. V letih 1848-1849 sodeloval v bojih za zedinjenje Italije in nato bil na ceiu .. Rimske republikeM. Ko je v Rimu ZOpel prevzel oblast papez Pij IX. emigriral v lujino in leta 1850 v Londonu ustanovil Evropski demokratic!:ni odbor, ki naj bi po evropskih drfavah siril Mazzinijeve zamisli 0 repubJikanski federativni Evropi. Leta 1870 se vrnil v Italijo in poizkusal izvrsiti republikanski prevrat v Siciliji. Po neuspdnem poizkusu zopet emigriral . Pred smrtjo se je lajno vrnil v ltalijo. )0 Misljeno je prvo nadaljevanje clanka Avgusta Cesarea .. Nacionalno pitanje i nasi zadaei" , objavljeno v Borbi, leta It, st. 31,23.8. 1923. - Glej dok. sl. 14. II Misljena je 3. tocka Cvijicevega .. Predloga rezolucije 0 nacionalnom pitanjuM. - GJej dok. Sl. 22. II Misljena je Resolucija 0 nacionalnem vprasanju, sprejeta na .. poletnem .. posvetovanju CK RSDDS(b) s strankinimi delavci , ki je bilo od 6. do 14. oktobra 1913 v avstrijski poljski vasi Poronin. 8esedilo te resolueije je oblikoval V. I. Lenin . H Misljena je oborofena formacija Ogrsko-Hrvaske kraljevine na Hrvaskem in v Siavoniji, uSlanovljena po Hrvasko-ogrski nagodbi iz leta 1868. ). Z embele misli avtor na Ciligov psevdonim Mbt.
21
21

281

St.
NACIONALNO PITANJE*

31

Dosadasnja diskusija po nacionalnom pitanju jasno je svima ukazal a svu dubinu, komplikovanost i delikatnost nacionalnog pitanja. Ali je ta diskusija kao i ceo pripremni rad za konferenciju, isto tako pokazao koliko dUbokih rasmimoilazenja u pogledu ima kod pojedioih drugova, a naroCito u oacional_ oom pitaoju. I dubinu tih diferencija oe treba po nasem miSljenju oi najmaoje prikrivati, 10 bi naprotiv za proletarijal bilo objeklivno flelno jer bi i prikrivene te diskusije ipak razdirale Partiju i smelale njenoj konslruklivnoj delalnosli. Naprotiv iznosenje svih tih razliCitih pogleda pred partijsku javnost sarno ce pripomoCi da se stvari rasciste i da Partija izradi sebi jednu ispravnu revolucio_ namu politiku . Moji predhodnici u diskusiji a narocito drug K. Novakovic' olaksali su mi u mnogome posao, precistili mnoga pitanja tako da se mogu umesto velikih teorijskih iztaganja zadrzati sarno na nekim pitanjima od prakticke vainosti za nas pokret i njegovu politiku u nacionalnom pitanju.

I. SOCIJALDEMOKRA TSKO I REVOLUCIONARNO MARKSISTICKO GLEDISTE NA NACIONALNO PITANJE.

U dosadasnjoj diskusiji nije sa dovoljnom jasnocom istaknuta niti razlika stava socijalne demokratije to jest II. Internacionale i revolucionarnog marksizma niti prakticoi znacaj te razlike u gledistima za nasu proletersku politiku. Medjutim ispitivanje te razlike jeste od presudnog znacaja za nasu orijentaciju u resavanju nacionalnog problema u Jugoslaviji. Prvi socijaldemokrati su uvek zabasurivali cinjenicu da je nacionalno pitanje u vezi sa pilanjem oslobodjenja kolonijalnih naroda ispodjarma imperijalizma. II. Internacionala havi/a se sarno sudbinom ~~naprednih i civilizovaniht( porobljenih naciJa dok je po/puna zanemarivaia })zaoslale narode k%nija sviju vrs/a. Revolucionarni marksisti ne sarno da tu razliku oe postavljaju vee ani svima silama nastoje da sve te nacionalne pokrete poveiu i povedu ih u borbu protiv svetskog imperijalizma, - zajednickog neprijatelja. Druga internacionala je umesto jasne parole i praya nacija i kolonija na samoopredeljenje do odcepljenja, do obrazovanja nezavisne driave isticala nejasnu i razplinutu parolu prava na samoopredeljenje, koju je ona u praksi svodila na parolu borbe za aUlonomije u opfle. ZahvaljujuCi takvom drianju i takvoj prakticnoj politici i mog.o je svetski imperijaliz.m da mime duse prihvati takyu parolu ))prava na samoopredeljenje~. i pod tom zastayom da yodi ugnjetacki imperijalisticki rat. Revolucionarni marksisti isticu na suprot toj paroli. koja se izvrgl. u orudje imperijalizma parolu i praklii'nu poliliku za pravo samoopredeIjenja do odcepljenja. Takvom praklii'nom politikom revolucionami marksisti dospevaju i da skinu masku sa lie. imperij.lista i da u isto doba uniste svako nepoverenje radnika jedne nacije prema radnicima drugih nacija, stvarajuCi ti Clanek Rajka Jovanovica . - Radnik- Delavec, leto II, ~t. 88 in 89, 4. in 8. II. 1923.

282

~\va politika je ruskom proletarijatu donela simpatije podjarmljenih nacija.

osnovu za njihovo dobrovoljno ujedinjenje u borbi protiv imperijalizma.

a Druga Internacionala, a ovo treba naroCito POdVllCi, posmatrala je nacio-

Ini problem izdvojeno od borbe protiv kapitalizma za njegovo obaranje a za naposravu hegemonije proletarijata. Naprotiv imperijalisticki rat je pokazao a u:volucionarna borba proletarijata je to potvrdila do su nacionalno i kolonijalno r itanje nerazdvojni od pitanja oslobodjenja od kapitalizma i da podjarmljene na~ije mogu biti oslobodjene borbom za obaranje i obaranjem kapitalizma. I svetski pro!elarijat mora da poveie svoju revolucionarnu borbu sa borhom radnih masa podjarmljenih nacija i kolonija protiv imperijalizma - a za vlast prole tarijatao To je mazda najvaznija razlika izmedju revolucionarnih marksista i socijaldemokrata, i avu razliku De treba oi jednog momenta ispustiti iz vida. Zasluga ruskih boljsevika i jeste bas u tome sto su jasno i precizno podvukli i formulisali ove razlike izmedju marksista i socijaldemokrata (koje smo gore citirali) i time svetskom proletarijatu ukazali jasno tdiste celokupnog problema. NaroCito ce takvo postavljanje problema biti vazno i za jugoslovenski proletarijat prilikom izrade njegove prakticke politike u nacionalnom pitanju, a naroCito prilikom ocene pojedinih gledista na nacionalni problem u Jugoslaviji.

2. OPORTUNISTICKI POOLED! NA NACIONALNO PITANJE U NASOJ PARTIJI. Diskusija po nacionalnom pitanju pokazala je da izvestan broj drugova u
nasoj Partiji zastupaju jednom, na prvi pogled revolucionarno ali u sustini

oportunisticko glediste na resenje nacionalnog pitanja u Jugoslaviji. Drug Sima Markovic u svojoj knjigi .Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma(( a za njim i drug Filip Filipovic 2 stali su na glediste da se nacionalno pitanje za sada u Jugoslaviji javlja kao ustavno pitanje, da se posto nijedan vea i ozbiljniji pokret nacionalni u Jugoslaviji ne trazi odcepljenje od Jugoslavije, i posto bi cepanje, kao ideal sitne bUrZoazije, bilo ekonomski neprogresivno, prole-

tarijat Jugoslavije ima se boriti, priznajuci u principu pravo samoopredeljenja

do odcepljenja za autonomisticku reviziju Ustava )koja u konkretnoj situaciji najbolje odgovara interesima radnicke klase cele zemlje~~ tim vise sto je za autonomiju i moderna hrvatska bUrZoazija i sto bi autonomije najbolje razvile

sve produktivne snage zem/je i stvorile potrebne us/ove za n,aciona/ni mir. 3 Posmatrajuci izlaganja druga Markovica a zatim i clanak druga Filipovica vidi se da ti drugovi u svojoj analizi nacionalnog problema imaju pred ocima sarno nacionalne pokrete ))civilizovanijih nacija Jugoslavije - hrvatske i slovenacke i svoju prakticnu politiku prema tome i orijentisu, vodeCi naroCito pri
tome racuna
0

teznjama modernog hrvatskog kapitalizma. Pokretu

zaostalih~~

i "polukolonijalnih makedonskih seljaka i sitnih bUrZoa ti drugovi prilikom

analize nacionainog pitanja i proieterskog stava prema njemu prakticno ne po-

klanjaju nikakvu paznju. Jer mora se sasvim zanemariti makedonski problem

kad se nacionalno pitanje u Jugoslaviji hoee ugurati u okvire ustavnog pitanja!

Kako se pokret makedonskih seljaka moze staviti u okvir ustavne borbe? Gde je taj legalni makedonski pokret koji se bori za reviziju ustava. i kakav mu je program? Zar pokret makedonskih seljaka nije borba za dovrsenje njihove nacio-

283

nalno-demokratske revolucije i zar nije bas ta nesposobnost drugova Markovi. ea i Filipoviea da povezu sve te revolucionarno-nacionalne pokrete seljastva i sitne burzoazije Hrvatske, Makedonije i dr. i da onda pred sobom vide jasno da je to pokret ugnjetenih nacija protiv srpske hegemonije a za dovrsenje na. cionalne revolucije, i uCinila da oni nacionalno pitanje shvate kao ustavno! Po tome sto su po starom socijaldemokratskom nac;nu sarno upirali oc; na civilizo. vanije.{ nacionalne pokrete, a i tu na teinje i pokrete ne radnih vee vladajuCih kla. sa Ii drugovi nisu mog/i marksislii!ki da obuhvale eelokupan naeionalni problem u Jugoslaviji.

Ali ti drugovi nemaju sarno tu pogresan stay. I ako se plalonski izjasnjava. ju za pravo samoopredeljenja do odcepljenja drugovi S. M. i F. F., pOput kla. sicnog stava II. Internacionale, vade ~~prakticno politiku ).samoopredeljenjau u granicama Jugoslavije, politiku autonomija. [stina oni kao razlog za to novo. de da u Jugoslaviji nema pokrela za odeepljenje i nezavisnosl. A pokret make. donski, a pokret hrvatskih seljackih masa za nezavisnom republikom i docni. jom slobodnom fdederacijom? Mi verujemo drugovima da hrvatski i slove. nacki krupan kapital neee momentalno nezavisnost i federaciju, ali zar su te teznje za nas merodavne iii su za nas vise revolucionarne teznje radnih masa? Drugo i kad ne bi bas bilo pokreta za odcepljenje mi bi, a to je drug Novako. vic lepo dokazao, mi bi to pravo morali i u prakticnoj politici priznati.' GIedis. te drugova Markovica i Filipovica ne znaci praklicno glediste borbe za pravo samoopredeljenja do odcepljenja i proletarijat bi, u slucaju da se njihovo gle. diste prihvati, ostoo izvan pokreta radnih mosa za nezavisnoseu i slobodom. I onda kad u praksi takvu politiku sprovodi, koja je politika oportunisticka, nije cudo sto drug Filipovic kao polaznu tacku svoju uzima deklaraciju II. Interna cionale )~o pravu na samoopredeljenje .. s a ne 0 pravu na samoopredeljenje do odcepljenja i pokusava da nam tu rezoluciju koja je sluzila za osnovicu zlo glasnoj nacionalnoj politici II. Internacionale predstavi kao temelj revolucio name marksisticke nacionalne politike! Svi ti pogresni stavovi drugova Markovica i Filipovica do laze od toga Ito oni, kao i teoreticari II. Internacionale praktiino izdvajaju nacionalni problem od problema revolucionarne borbe proliv kapitalizma. Karakteristicno je to da oni nemaju U odredjivanju svoga stava nikad pred oeima situaciju stvorenu raspa danjem svetskog imperijalizma, nacionalno pitanje onakvo koko se ono donas poslavlja u eposi Versaljskog Mira i medjunarodne prolelerske revolueije. Sarno zbog toga sto ne gledaju pred sobom u raspadanje svetskog imperijalizma i hod proleterske revolucije ti drugovi mogu doci do tog menjsevickog zakljucka da ee autonomisticka revizija ustava doneti bolji razvoj produktivnih snaga i uslove za nacionalni mir? Ovaku utopiju moze da poredi sarno menjsevieko verovanje u moguenost progresivnosti kapitalizma u ovoj svetskoj revolucionarnoj eposi!
Boreei se za autonomisticku reviziju ustava proletarijat se ne vezuje sa na cionalnim oslobodilackim pokrelima narodnih masa ugnjelenih naeija Jugoslavije. On se od njih izoluje, ali u naknadu zato on se vezuje sa Qutonomistiekom burioazijom, sto objektivno skodi i proleterskoj klasnoj borbi i nacionalno-revolucionarnim pokretima radnih masa. I boreCi se za menjsevicku iluziju da ce autonomisticka revizija ustava doneti povoljno resenje nacionalnog pitanja po proletarijat i radne mase i po nacionalni mir proletarijat bi se u stvari borio to

284

~a~ijU burioaske k/asne diktalUre u Jugos/aviji.

d favanje se/jackih i sitnoburioaskih masa pod ulicajem burioazije i za konsoli-

3 ZNACI LI AUTONOMISTICKA REVIZIJA USTAVA JEDINSTVENI . FRONT BURZOAZIJE I KONSOLIDACIJU BURZOASKE KLASNE VLADA VINE. U jed nom svom clanku u .. Radnickom Dnevniku od 2. novembra, koji je olanak drug Filipovic inkriminisao,' ja sam eventualni sporazum hrvatske i srpske bUrZoazije prestavio kao ostvarenje jedinstvenog fronta jugoslovenske bUrZoazije i poostrenje ofanzive kapitala. Moje je glediste tada izazvalo veliku kritiku, ali sadasnji dogadjaji to glegiSte potpuno opravdavaju. Ali pre svega da se razumemo. Sta je glavni stub reakcije srpske burzoazije? Centralizam? Ne! Militarizam, monarhija i krupno birokratski vrhovi. Jedna autonomisticka revizija ustava mogla bi se vrsiti sarno na osnovu priznanja ovih triju faktora, na osnovu kapilU/acije pred njima. To uvidja i konferencija Srednje Linije i zato ona i predlale da se vrsi norma Ina revizija Ustava sa unapred odredjenim clanovima za revidiranje, to jest izjava 0 neprikosnovenosti militarizma i monarhlje. 7 To dakle predlazu dalekovidi~( bUrZoaski politicari. Isto u glavnome znaci i protoko! sporazuma.8 Hrvatska bUrZoazija koja Slalno kuka za Proticevom vladom,' gotova je da, uz dobru podelu canka, tako kapitulira - da se sporazume. Pitanje je sada hoce Ii revolucionarni proletarijat da svojim autonomistickim paroiama pomogne bUcZoaziji da u avu kapitulaciju koja bi znacila ocuvanje svih reakcionarnih i kontrarevolucionarnih sila pOYllte i seljacke mase iii ce naprotiv nastojati da bUrZoaziju izoluje i poostri borbu za samoopredeljenje? Parolama druga Markovica prvi ce rezultat biti postignut. Drugo hoee Ii ta revizija doneti nacionalni mir. Sporazum srpske i hrvatske bUrZoazije ne bi resio pitanje nacionalnih manjina, a ni pitanje Makedonije, i tako bi se nacionalno ugnjetavanje, sarno u drugim formama mozda, sarno nastavilo. Ni hrvatski kapital se ne bi odrekao masnog vardarskog zalogaja . Da Ii bi sporazum znacio poostrenje ofanzive kapitala, na to daje odgovor zahtev zagrebackih industrijalaca, bankara i trgovaca Ministru Socijalne Pol iI ke da se zastitno zakonodavstvo ukine i radnicke organizacije razjure! To je progresivna ugnjetena bUrZoazija druga Filipovica! Jasno je dakle da bi ovakva borba proletarijata bila borba za konsolidaciju bUrZoaske diktature a ne borba za slabljenje srpske reakcije da su sarno oportunisticke iluzije verovanje u to da bi autonomisticka revizija ustava donela nacionalni mir. Za takve ciljeve ne sme se boriti proletarijat koji uvek i svoju borbu u nacionalnom pitanju mora podrediti interesirna medjunarodne revolucije. Ali 0 tome kakav stay treba da ima jugoslovenski proletarijat govoricemo u iducem clanku. Pre" nego sto predjem na pitanje kakvo bi glediste trebao da zauzme jugoslovenski proletarijat, hteo bi da sarno sa nekoliko reCi odgovorim na jedno vazoo pitanje, koje su mi neki drugovi iz beogradske organizacje postavili posle mog prvog clanka. Ti su me drugovi sa cUdjenjem pitali kako ja mogu tako valjane borce kao drugove Markovica i Filipovica da proglasim za oportuniste i socijaldemokrate. CUdjenje tih drugova bilo bi sasvim opravdano da sam ja

285

tako sto uradio. Ja ne sumnjam da su drugovi S. M. i F. F. valjani proleterski borci, koji su za svoja klasna ubedjenja podneli i podnose teSke htve. Ali kraj sve njihove opste klasnoborbene orijentacije ani mogu, kao i svaki ad nas - i kao sto se bas desila i piscu ovih redova kad je nepoznavajuci dobra stvar za. stupao oportunistieko glediste da se istakne zahtev indeksne najamnine, po pojedinim pitanjima da zauzmu oportunisticki stav, a narocito na ovako kliza_ vom pitanju kao sto je nacionalno. Ali ni njihove teske podnesene zrtve, oi

njihova nesumnjiva borbenost ne mogu ih postedeti da za neka pogresna shva_ tanja ne istrpe kritiku, koja nije liena, vee je sva nadahnuta ieljom za napret_ korn nase Partije. Ne treba izbegavati i najostrije, ali objektivne i argumentova_ ne kritike, njih treba i feleti, ista onoliko koliko treba izbegavati barustine licnih svadja, intriga i sitnicarenja ... 4. NAJVAZNIJI ZADATAK KLASNOSVESNOG PROLETARIJATA.
Najvazniji zadatak za nas revolucionarne pro)etere, kojima ova epoha

raspadanja kapitalizma i stanja stvorenog Versaljskim Ugovorom jasno govori: da je problem oslobodjenja nacija nerazdvojan od problema borbe za obaranje svetskog imperijalizma i vlasti kapitala, da poveiemo nacionalne pokrete radnih masa ugnjetenih nacija sa pokretom proJetarijata protiv kapitalizma, otdu6i te
radne mase ispod uticaja njihovih nacionalnih bUrZoazija i ujedinjuju6i ih u

opstoj borbi protiv zajedniekog neprijatelja imperijalizma i vlasti kapitala a za njihovo puno socijalno i nacionalno oslobodjenje. Borba od strane proletarijata za dovrsenje nacionalno demokratskih revolucija. koje su kapitalisticke klase u ovoj eposi raspada nesposobne da dovrfe, i za njihovu koordinaciju sa proleterskom borbom za obaranje diktature burioazije to je istorijski zadatak proletarijata u nacionalnom pitanju u ovoj eposi. Kad tame postavimo pitanje onda se i
resavanje problema ukazuje, ali je to resavanje u interesu proletarijata a ne pojedinih autonomistickih iii hegemonistickih burZoazija.

Prema tome prvi je zadatak prilazak radnim masama ugnjetenih nacija koje
piste6i pod dvostrukim nacionalnim i klasnim jarmom i zbog toga idu za svojim nacionalnim bUrZoaskim partijama zeleCi da stresu neposredniji nacionalni jaram i nadajuci se, da ce pad om nacionalnog ugnjetavanja doci i socijalna sloboda. Nepoverenje nacionalnih masa prema proletarijatu moze proletarijat

da razbije proklamovanjem punog prava na samoopredeljenje do odcepljenja

sviju naroda u Jugoslaviji, to jest proklamovanjem prava sviju nacija da formiraju svoju nezavisnu drfavu.

Ali to pravo proletarijat ne sme sarno platonski da istakne. Pred Cinjenicom da postoje u Jugoslaviji pokreti seljackih i sitnoburioaskih masa za nezavisnoscu i slobodom, Partija mora to pravo nacija na nacionalnu samostalnost, na dovrsenje njihovih nacionalnih revolucija, i u praksi da istakne. Sarno to istica-

nje nameee odmah N. R. P. J. dvostruku duznost: prvo da se bori protiv srpskog sovinizma, protiv nasilnicke hegemonije srpske burioazije, koja radi odrzanja svoje hegemonije jos vise pojacava svoj reakcionarni kurs. Boreci se aktivno protiv srpske hegemonije i isticuCi reakcionarne posledice takvog hegemonistickog sistema N. R. P. J. ce stvoriti i preduslove za pribliienje i srpskim sitnoburioaskim i seljackim masama, kojima ima prakticno da objasni potrebu

borbe protiv srpske hegemonije a za punu nacionalnu slobodu u Jugoslaviji.

286

Drugo : sarna borba protiv hegemonije srpske burzoazije namec~ i borbu protiv dr ugog neprijatelja samoopredeljenJa naroda a to ]e borba protlV naclOnalnth b rioazija hrvatskih. slovenackih i drugih koje su gotove da jednim reakcioucoim sporzumom sa srpskom bUrZoazijom iznevere teznje za slobodom i ne:visnos cu ugnjetenih radnih masa svoje ~acij~. Ta borba znaci u stvari demaskiranje nesposobnosti naclOnalmh burzoazlJ3 da dovrse svoJu naclOnalnu revoluciju i njihovu n~spos~?nost da U ovo) eposi revolucija i ~ont~arevolu~ija zas!Upaju interese svo]e naCI]e. Jedan drug IZ beogradske organizaCI]e pogresno 'e i dogmaticki shvatio da je bUrZoazija u kapitalistickom drustvu uvek glavni ~osilac nacionainog problema. Qna je to nesumnjivo u eposi normalnog razvitka kapitalizma. ali u ovoj eposi raspadanja kapitalizma (i tu treba prakticno vezivati problem nacionalni za problem raspadanja kapitalizma, sto izvesni drugovi ne Cine) ona prestaje sve vise da bude nosilac interesa nacije kao celine ita uloga vodja prelazi na proletarijat, koji kao branilac i nosilac interesa nacije povlaci za sobom najsire radne mase. (isto tako nekad nosilac nacionalne borbe moze biti i seljastvo. kao sto je slucaj u Hrvatskoj). Taj proces ne treba oi jednog momenta smetnuti s uma i proletarijat boreei se protiv pokusaja nacionalnih bUrZoazija da problem postave kao ustavni problem i da ga rese reakcionarnim sporazumom sa srpskom burzoazijom u stvari ubrzava proces razdvajanja radnih masa od njihovih nacionalistickih burioazija. Drugovi, koji zastupaju glediste autonomistieko, liseni su medjutirn ovog rnoenog oruz.ja. Sarno takva dvostruka borba moze uspeti tek onda ako ona bude u praksi vodjena energieno i sistematski. Morarno priznati jednu stvar, naroCito mi iz Srbije, da smo borbu protiv srpskog sovinizma vodili dosta mlako, dosta teoretski a ne i sa onom jaCinom sa kolikom su dogadjaji zahtevali da bude vodjena. To je is to toliko tacno koliko je pogresna primedba druga Mbt" iz Zagreba da se u srbijanskom delu N. R. P. J. vodila sovinisticka i paiicevska politika. 12 Drug Mbt je tu ostao duzan malo dokaza. dok je u neargumentisanim afirmacijama bio obila!. Isto tako u borbi protiv bUrZoazija ugnjetenih nacija, naroCito hrvatske i slovenaeke, mi morarno isticati Cinjenicu da autonornisticka revizija ustava ne znaci skidanje sa dnevnog reda nacionalnog problema kao sto pogresno reee jedan drug, vee da ana sarno znaci izdaju nacionalno-oslobodilacke borbe tih nacija. Budemo Ii pak zastupali pogresno glediste da ce posle autonornisticke revizije ustava nacionalno pitanje biti skinuto s dnevnog roda a istaknuta sarno iIi jedino socijalna pitanja onda cemo pasti u greSku Irske Labur. Partije, koja je pristala na autonomiju Irske izjavljujuCi da se time skida s dnevnag reda nacionalno pitanje i da se sada nameeu sarno socijalne borbe, pa se time izolovala od nacionalno-revolucionarne borbe seljastva i sitne bUrZoazije i postala indirektno orudje engleskog imperijalistickog ugnjetavanja i precutan saveznik irske burZoazije. Medjutim Komunisticka Partija frske borila se od prvog momenta, a i sad se bori, protiv burzoaske autonomisticne kapitu/acije pred eng/eskim imperijalizmom a za priznonje punog prava irskoj nociji na s/obodu i nezavisnost, i za docniju njenu slobodnu federaciju sa Engleskom, oslobodjenom vlasti kapitala. 0 ovome primeru trebali bi mnogi drugovi da prornisle.

287

5. RADNICKO-SELJACKI BLOK. - RADNICKO-SELJACKA VLADA.

PristupajuCi paslu odvajanja radnih masa ugnjetenih nacija od njihovih

burzoazija, isto kao i odvajanju srpskih radnih masa od njihovih bUrZoazija, koja ih upotrebaljava za ugnjetavanje drugih nacija, mi moramo prici tim ffiasarna sa pozitivnim paroiama. Mi moramo istaCi masama nesposobnost burzoazija, da usled svojih konkurentskih interesa rese nacionalno pitanje u lugoslaviji. Sporazuma maze biti medju pojedinim i to naprednijim bUrZoazijama i to na Tacun zaostalih i na Tacun radnih masa, sto bi ostavilo otvoreno nacionalno pitanje. Isto tako burzoazija je nesposobna usled isprepIetanih utieaja svetskog imperijalizma, liS led stanja stvorenog Versaljskim i drugim ugovorima o miru da nacionalno pitanje potpuno resi. Potrebno je dakle radnim masama
ukazati prakticno nerazdvojnost nacionalne barhe sa borbom protiv svetskog imperija/izma i vlasti burioazije. To radnicka klasa moze uCiniti jedino isticuCi po-

trebu saveza radnika i seljaka i srednjih slojeva u borbi protiv vlasti burzoazije
i svetskog imperijalizma a za puno pravo samoopredeljenja sviju nacija Jugoslavije. Radnici i seljaci mogu jedini, zato sto nemaju konkurentskih interesa i zato sto nece da robuju svetskom imperijalizmu, da rese nacionalno pitanje.

Zato N. R. P. 1. treba da istakne parolu jedinstvenog fronta, bloka radnika i seljaka, protiv hegemonije srpske bUrZoazije i kapitularske politike naeionalne burzoazije (kao i protiv saveza makedonske burzoazije sa bugarskim beloteroristima) a za dovrsenje nacionalnih demokratskih revolucija putem jedinstve-

nog fronta radnika i seljaka i za obrazovanje radnicko-seljackih vIada na teritoriji svakog naroda Jugoslavije. To je stvarno najpunije pravo samoopre-

deljenja naroda. Tu vee padaju razne primedbe. Neki drugovi kazu: sto isticete tako daleku parolu radnicko-seljacke vlade. To je isto kao i afirmaeija da ee soeijalizam resiti naeionalno pitanje. Ne. Radni.cko-seljacka vlada, blok radnika i seljaka je parola sadasnjiee. Nju istice nesposobnost burzoazije i jace politicko kretanje
sela. Mi imamo taj fakt da su seljacke i sitnoburZoaske mase nosioci nacionalne borbe u Hrvatskoj i Makedoniji. Te mase su jos u savezu sa svojim burioazijama. Ima Ii cega aktuelnijeg nego raditi na njihovom otrzanju iz tog saveza

a za stvaranje radnicko-seIjackog bloka? Drugo, zar bugarski dogadjaji nisu pitanje radnicko-seljacke vlade istakli na Balkanu?" Treee, zar treba ponavljati da radnicko-seljacka vlada nije isto sto i hegemonija proletarijata? Istieanje parole bloka radnika i seljaka nije odlaganje pojedinih problema vee njihovo
aktuelno isticanje, ali is/ieanje u proeesu prole/erske klasne borbe u ovoj eposi raspadanja kapitalizma. Cetvrto, isticanje takve parole od najvece je vrednosti za odredjivanje nasih odnosa prema raznim nacionalnim pokretima. Ook nas taktika radnicko-seljackog bloka odvaja ad svake rna i indirektne kolaboracije sa au/onomistickom burioazijom, do/Ie nas upucuje na potpomaganje svih progre sivnih i republikanskih seljackih pokreta pOliSlenih nacija i na njihovo otrzanje

od utieaja njihovih burZoazija. Da je radnicko-seljacka vIada ispravna parola najbolji nam je dokaz i to
sto jedino ta parola daje nama najsiru bazu za uvlacenje masa u borbu i za slabljenje kontrarevolucionarnih pozicija srpske bUrZoazije, koje pozicije spo-

razum sa hrvatskom bUrZoazijom moze sarno konsolidovati. Siabljenje jednog

od stub ova balkanske kontrarevolucije nesumnjivo je u interesu borbe medju-

288

oarodnog i balkanskog pro\etarijata. Ali je najvaznije to da jedino parola radoieko-seljackih vlada daje proletarijatu mo~uc.nost da istakne, boreb se za priznanje prava samoopr.edeljenja do odeepljenja, 1 eeh~hodnost slobodne. fe : dereije naroda Jugoslavlje 1 balkansko-podunavsklh drzava. Radmel I seljael koji Sll sebi izvojevali nacionalnu slobodu, koji nemaju konkurentskih interesa , mog u tek tada uvideti da odeep/jivanja i komadanja nisu celishodna i da se potreba s/obodne Jederacije radnicko-seljackih v/ada namece. Radnici i seljaei oslobodjeni nacionainog ugnjetavanja mogu jedin; ispunil; svoju is/orijsku misiju da budu skup/jaCi jugos/ovenske i ba/kansko-podunavske zemlje. 6. REVIZIJA USTAVA I N. R. P. J. Pa dobra, upitace mnogi, vi se, dakle, barite protiv revizije ustava! Ne, mi treba da se borimo sarno protiv iluzije da ce revizija Ustava doneti resenje nacionalnog pitanja i da se borimo protiv onaka reakcionarnog sporazumevanja srpske, hrvatske i slovenaeke budoazije; kao sto je tome primer .. Markov protakal !4 gde se svi reakcionarni zakoni i odredbe zadrfavaju u snazi i gde se projektuje sarno podela sfera vlasti. Mi treba i dalje da se borimo za reviziju ovog reakcionarnog Ustava u pravcu prosirenja narodnih prava i sloboda, za puniju i slobodniju klasnu borbu, sto ce stvoriti i preduslove i za bolju borbu za resenje nacionalnog pitanja.

7. MOZE U SE NAtI .. PARTIJSKA SREDNJA UNIJA?"

Kod mnogih drugova javice se pomisao da ce ipak biti moguce da se nadje jedna srednja Iinija izmedju dva glavna glediSta koja su se manifestovala u Partiji povodom nacionalnog pitanja.1S Ja mislim, da, posle ovih izlaganja, moze biti svakome jasno koliki ogromni jaz postoji izmedju ova dva gledista i koliko bi pokusaj neke beskrvne tobol. pomiritelne(( linije u Partiji bio objektivno stetan. Parlija ovoga pula mora da ima jasne i precizne direktive za svoju politiku u nacionalnom pitanju. Svaka dvosmislena ))autonomisticko-federativna , ,)revizionisticko-radnicko-seljacka u rezolucija bila bi vise nego stetna nasoj Partiji. Ta zelja da do takog jednog antiprineipijelnog i partiji stetnog komprornisa ne dodje i uCinila je da sam onako ostro u prvome a i U ovorne clanku istakao ogromne razlike izmedju oba gledista. Neka nam deviza bude: u pogledu prineipa i taktike najveca jasnoca, nikakvih kompromisa! Sarno tako nasa Partija moze postati vodja sviju radnih masa i izvrsiti svoju veliku istorijsku ulogu.
l Avtor na tern tnestu opozarja na ,Janek Koste Novakovica .. Nacionalno pitanje u Jugoslaviji, ki ga jc objavil Radnik-Delavec, leto II , St. 85 , 86 in 87 , 25. in 28. 10. ter I. II. 1923. - Glcj dok . st. 26. 1 Avlo r tu misli na clanek Filipa Filipovica .. Nacionalno pitanje, objavljen v Radniku- Delavcu. lelo II . 5t. 84,21. 10. 1923. - Glej dok. 5t. 24. ) Navedki so vzeti iz VIII . poglavja Markoviceve knjige Nacionalno pitanje u svetlosti mark sizma. - Glej dok. 51. 19. ( Tu opozarja avtor na eno izmed sta lisc. ki jih je zastopal Kosta Novakovic v svojem clanku .. Nacionalno pilanje v Jugoslaviji. - Glej dok . S1. 26.

289

~ 0 tern glej clanek Filipa Filipovica, omenjcn v op . 2. - Z deklaraeijo 0 pravici do sarnuod_ locbe, omcnjeni v bescdilu, je misljella resolucija Mednarodnega soeial istienega delavskega in sindikalnega kongrcsa, zbranega med 27. jUlijcm in I. avgustom 1896 v Londonu 0 polni pravici samood locbe vsch narodov. Kongres je sprejel to resolucijo 30. julija 1896. 6 Misljen jc uvodni (Ianek, objavljen v Radnicko m Dncvniku , 2. novembra 1922. 0 tern glcj tudi dok . st. 24. 7 Tu misli avtor na kongres javnih delaveev, 10. septembra 1922 v Zagrebu. Pobudnik kongresa je bila skupina poslancev Samostojne demokratskc strankc , zbrana okoh Ljube Davidovica. Poleg te skupine so se kongresa udele!ili tudi nekate ri vidni politiki iz drugih mcseanskih strank. Kongrcs je imel znacaj proticentralisticne manifcstacije in se je zanel za revizijo Vidovdanske ustavc. Predlagai jc, da bi se izvedla administrativna dekoneentracija centralne drfavne oblasti, in sieer tako , da bi se njeni organi razbremenili zadev, ki so posebej zadevale interese posameznih krajev in pokrajin. Drugaee pa je kongres poudaril, naj OSlane jugoslovanska skupnost ena in nerazdeljiva in se zanel se za novo driavno ime - Jugoslovanska Kraljevina. Tako gledanje na rescvanje nacionalnega vprasanja v Jugoslaviji se je nato oznaeevalo tudi kot politika 1. i. "srednje linije. I Misljen je Markov protokol , sklenjen med strankami t. i. Federalisticnega bloka (HRSS, SLS in JMO) tcr srbsko Narodno radikalno stranko 13. aprila 1923 v Zagrebu. Vee a tern glej dok. sl. 2, op. 14. 'I Mi sljeni sta vladi , ki ju je vodil Stojan Protic v letih 1918 in 1920. S. Protica , ki je ocenjeval, da se nove drfave ne more urediti na osnovi eentralizma, sta pri oblikovanju obeh vlad podprli Hrvatska zajednica in Siovenska Ijudska stranka. 10 Na tern mestu se zacenja besedilo napovedanega elanka. II Ante Ciliga. Il Tako oeeno je zapisal Ante Ciliga v svojem Clanku .. Za jasnoeu i od lucnost u naeionalnom pitanju .. , objavljenem v Borbi, leto II , st. 37 in 38, I I. in 18. 10. 1923. - Glej dok . s1. 23. lJ Tu misli avtor na krvavi ofieirski puc , s katerim je bila v Boigariji 9. junija 1923 zrusena vlada levega agrarnega demokrata Aleksandra Stamboliskega. - Vee 0 tern glej dok . st. 26, op. 18. i4 Glej op. 8. i5 Misljena sta avtonomisticni driavnopravni koncept, katerega sta v zvezi z rdevanjem nacionalnega vprasanja v Jugoslaviji zagovarjaJa Sima Markovic in Filip Filipovic ter federalisticni, ki so ga podpirali zlasti razpravljalci iz Hrvaske in Siovenije (Ante Ciliga, August Cesarec, Gjuro Cvijic in Dragotin Gustineie), med srbskimi komunist i pa do tedaj ie zelo izrazito Kosta Novakovic, Trisa Kac1erovic in avtor tega clanka.

St.

32

DRUG S. MARKOVIC 0 PRIKAZU DRUGA R. JOVANOVICA*

U razgovoru sa jednirn drugom koji ga je posetio u kaznenom zavodu l drug Sima Markovic povodom prikaza Nacionalnog pitanja u svetlosti marksizma od strane druga Rajka Jovanovica u casopisu ,.Borbi ,2 rekao je i zamolio da se objavi u )~Radniku ovo: Drug R. Jovanovic nije uspeo da shvati sustinu nacionalnog pitanja kako se one konkretno kod nas postavlja. I to nije nikakvo cudo kad se ima u vidu da je drug Jovanovic za poslednje dve godine najaktivnije saradjivao u nasim listovima koji su za sve to vrerne zastupali iz osnova pogresna, oportunisticka i antimarksisticka gledista. Ja ialim sto nisam u mogucnosti da odmah opsirnije odgovorim na zamerke druga Jovanovica, ali bih ieleo da jos odmah podvucern sarno ovo .
Prispevek Simc Markovica. -. Radnik- Delavec, leta II , s1. 89, 8. II. 1923.

290

Drug R. Jovanovic ne pravi u stvari nikakvu razliku izmedju nacionalnog

i ustavnog pitanja, pa svoju sopslvenu konfuziju tih raznih pitanja imputira mojoj knjizi, i ako je ta stvar u njoj izneta sa jasnoscu koja iskljucuje svaku dvosmislenost. Ja sam tvrdio i tvrdim, na osnovu analize konkretne situacije u Jugoslaviji da se nacionalno pitanje za sad svodi na ustavno, t. j. na pitanje unutarnjeg dr:!avnog uredjenja. ' To je konslalacija jednog fakla koji ne prestajc biti fakt ni onda kad ga ne mogu da shvate oni koji nisu naCiSIO ni so lim sla j e nacionalno ni sla je uslavno pitanje. Tvrdjenja druga Jovanovica 0 nekim nacionalno-bur:!oaskim revolucijama koje nose se/jacke mase u Hrvatskoj i Slavoniji'" nisu nista drugo, sa gledista marksizma, nego price za malu decu na koje je sasvim nepotrebno osvrtati se.

Drug Jovanovic vidi put za resenje nacionalnog pitanja jedino u obrazovanju federacije radnicko-se/jackih vlada no leriloriji svakog naroda u Jugoslaviji (I).' Ovo shvatanje, koje inace izgleda vrlo .. moderno , u stvari je sarno najnovija forma oportunislicke negacije marksislickog slava u nacionalnom pilanju u Jugoslaviji. Parola radnicko-seljacke vlade je parola koju je nasa partija istaklajos 1919. godine, tako da ona za nasu partiju ne predstavlja nista novo. Ali se resenje nacionalnog pitanja ne sme odlagati do obrazovanja radnieko-seIjaeke vlade u Jugoslaviji, jer je to , i ako po formi radikalno, u sustini vrlo oportunislicko izbegavanje problema pred kojim se neposredno sloji i koji Irati resenje. Marksisticki proletarijat zna da se nacionalno pitanje maze resiti i u okviru burzoaske drzave: zalo on zahteva rdenje toga pitanja jos danos, i to utoliko upomije ukoliko se burzoazija pokazuje nesposobnija da to pitanje r.si. ReSenje nacionalnog pitanja medjutim, moguce je sarno u refimu najpunije demokralije: zalo se proletarijat Jugoslavije, danas, pre svega, bori za najpuniju demokratiju , koja je uopste jedan od bitnih uslova za razvitak klasne borbe. Valja narocito naglasiti da borba za demokraliju, u danasnjoj siluaciji, ima jedan
eminentno revolucionarni karakter, i zato je savdeno izlisno, kad je rec 0 resenju nacionalnog pitanja u danasnjoj situaciji, izmisljati neke druge nrevolucionarnell parole van zahteva za najpunijom demokratijom. To je osnovni stav

marksistickog proletarijata ne sarno u nacionalnom pitanju nego u celokupnoj danasnjoj praktienoj politici. Ko to ne uvidja, taj treba da se vrati na politicki
bukvar revolucionarnog marksizma.

I Sima Markovic je tedaj prestajal dvoletno zapo rno kazen, na katero je bil po povratku iz ZSSR obsojen 12. deeembra 1922. 2 Misljena je oeena knjige Sime Markovica Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma, ki jo je pod naslovom .. Povodom knjige Dr. S. Markovica 0 nacionalnom pitanju .. objavil Raj ko Jovanovic v revij i NDSJ Borba , leto [, ~ t. 3, oktober 1923, str. 116-122. - Glej dok . k 27. ) Tezo, da se nacio nalno vprasanje v Jugoslaviji javlja kot ustavno vpra!a nje je razvil S. Markovic v VIII. poglavju svoje knjige Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma . - Glej dok . 5t.

19.
, Rajko Jovano vic je zaslopal stalisce, da so kmecke mnozice na Hrvaskem nosilec nacionalno- burZoazne revolucije oziroma revolucionarno- nacionalnega gibanja za dovrsitev njihovc nacionalno-demok raticne revo lucije v prvem delu svojega clanka .. Nacionalno pitanje .. , ki ga je objavil Radnik- Delavec , leta II, st. 88 , 4. II. 1923. Drugi del tega clanka je objavil Radnik- Delavee v st . 89, 8. II. 1923. - Glej dok. St. 31. S To stalisce je zastopal R. Jovanovic v svoji oceni knjige Sime Marko vica Nacio nalno pitanJe u svetlosti marksizma , omenjeni v op. 2.

291

St.
I

33

MALO PARTIJSKE ISTORIE NACIONALNOG PITANJA* Ne bi bilo korisno da makar i mali deo clanova nase partije ostane pod utiskom , kao da se nacionalno pitanje tek sada postavlja kao neko novo pitanje pred revolucionarni proletarijat Jugoslavije. A to bi se moglo desiti, ako se u ovoj diskusiji zaboravi pogledati malo unazad, sarno ne onolisno malo kao sto je to u svome clanku ucinio drug Filip Filipovic, I koji partijske greske racuna od Radnickog Dnevnikac( naovamo, nego malo dalje tama od Vukovar. skog Kongresa, - a ako idemo jos dalje u toliko ce nam stvari biti sarno jasnije. Drug Filipovic poceo je sa rezolucijom londonskog kongresa II. Interna_ cionale od 1896.' g. i okrenuo se odmah na Radnicki Dnevnik od oktobra 1923. Izmedju toga ostaje nam 27 godina bez spominjanja. U tih 27 godina spada i 20 godina srpskog socijalizma, spada vise godina socijalisticke i komunisticke balkanske Federacije, spadaju i godine posle rata do Obznane i Zakona 0 zastiti drzave, godine postanka, razvica i delanja K. P. J., kada je i drug Filipovic bio na celu pokreta. Na sve to drug Filip se ne osvrce, nego se zadovoljava kupljenjem nekih perli iz nase stampe od poslednjeg vremena, hoteCi time valjda da pruzi mustre kako ne umeju 0 nacionalnom pitanju misliti Ijudi, koji su bili na partijskom radu u vreme njegovog osustvovanja ... Ne bih mogao
reci da je takva tendencija za pohvalu , jer se za nju oe moze reci da potice iz

objektivne zelje da se ukaze na greSke pokreta, da bi se za pokret nasao pravi put. A ono sto treba jeste istrazivati greske pokreta. No ovo se cini na drugi nacin , gledanjem u partijsku pros lost, u stavove koje je u datim situacijama partija zauzimala u pojedinim pitanjima . Necu da ulazim daleko u stvari pre ratova, u ideologiju, pravce i teznje jugoslovenskih socijaldemokratskih partija i socijaldemokratske Balkanske Federacije, rna koliko da bi bilo korisno i to uciniti; to nije neophodno. Pocnimo
sa novorn situacijom posle svetskog rata.

25. novembra 1918. g. prvi zbor partije u Beogradu prihvatio je deklaraciju Glavne Uprave Srpske Socijaldemokratske Partije. U toj deklaraciji odeljak V. glasi: Srbi, Hrvati i Slovenci su jedan oarod, jer imaju jedan jezik i jednake ostale etnicke osobine. Oni se kao jedan narod i osecaju i ujedinjenje zele. Otuda je njihovo ujedinjenje u jednu nacionalnu drZavu velika politicka, ekonomska i kulturna potreba, koja je van svake diskusije. Nacionalnim ujedinjenjem proletarijat dobija sire polje za agitaciju i organizaci-

Clanek Mose S. Pijadeja. - Radnik- Delavec, leto II , 51. 90, II. II. 1923.

Moso S. Pijode (1890-1957), slikar, novinar, revolucionar in funkcionar KPJ. Po prvi svelOvni vojni (od marca do oktobra 1919) izdajal dnevnik Slobodna ret, v katerem ostro napadal reiim . Leta 1920 vstopil v KPJ, in bil delegat na [I. (Vukovarskem) kongresu KPJ. Po aretaciji clanov Izvrsnega od bora KPJ leta 1921 clan namestniskega [0 KPJ. Leta 1922 predstavnik KPJ na II. konferenci Balkanske komunisticne federacije v Sofiji, konec tega leta aktivno sodeloval v pripravah na ustanovitev NDSJ .

292

ju i pouzdaniji oslonac za razvijanje klasne borbe i, u krajnjem smeru, za obracunavanje sa svojom nacionalnom burZoazijom. Nacionalnim ujedinjenjem prestaje mogucnost da pod nacionalizmom bUrZoazija skriva svoj klasni egoizam i povlaci za sobom i delove proletarijata. SkidajuCi naciona/no pitanje sa dnevnog reda, proletarijat ima cisto polje na kome se jasno vide klasne suprotnosti i na kome moze da se vidi Cista klasna borba. Nacianalnim ujedinjenjem je, ista tako , definitivno prestao izgovor za oddanje skupog, reakcionarnog i politicki vrlo opasnog militarizma, koji se trajno pravdao potrebom da se nas narod potpuno ujedini. Za nacionalno ujedinjenje je proletarijat delao i za izgradnju toga ujedinjenja ce delati odelito od bUrZoazije, sluzeci se metodima svoje organizovane borbe.c,

U odeljku VII receno je da je u ujedinjenoj ddavi Srba, Hrvata i Siovenaca, pored ostaloga, potrebno izvesti jos i ovo:
Ukloniti sve ustanove koje na sebi nose karakter separatizma i koje bi separatizam plemenski iii pokrajinski mogle pothranjivati. Odeljak VIII kaze: Kao izraz narodnog ujedinjenja potrebno je uspostaviti odmah centralni ddavni parlamenat po srazmeri organizovanih politickih sila u pojedinim jugoslovenskim zemljama, koji bi iz sebe dao ddavnu vladu. Ova bi vi ada bila obavezna da odmah po zavrsenoj demobilizaciji izvrsi izbore za Ustavotvornu Skupstinu na osnovi opsteg, tajnog, jednakog, neposrednog i proporcionalnog prava glasa za oba pola. Ustavotvorna Skupstina valja kao najvisa suverena vlast da utvrdi celokupan ustavni poredak ddave.

Uzgred budi receno, u ovoj deklaraciji nema ni jedne reci 0 nacionalnim manjinama, 0 tudjim narodima koji su upali medju granice nove ddave. Valjda radost zbog postignutog nacionalnog ujedinjenja nije dopustala da se vidi ropstvo drugih ... Potpuno u duhu ove prve deklaracije bila je i druga deklaracija partije, koju je Dragisa Lapcevic' procitao na poslednjoj svecanoj sednici srpske Nar. Skupstine 29. decembra 1918. g. povodom vladine deklaracije 0 ujedinjenju .' Glavni delovi ove deklaracije uzeti su tekstuelno iz prve. Ovakav slav doiao je sarno kao najprirodniji rezullat i posledica svega miSIjenja i delovanja i teinja jugoslovenskih socijalnih demokratija pre ratova. To je bilo jedno nasledje prihvaceno bez razmisljanja kao najvece bogatstvo. Pisac clanka Klasna osnova ujedinjenju Jugoslovenac( u Radn. Novinama ad 16. febr. 1919. kaze: .. Negda smo sarno mi socijalisti bili one be Ie vrane koji smo dokazivali jednu tako prostu istinu: da su J ugosloveni jedna te ista nacija. Sad je ta istina postala oCigledna cak i nekim citavim partijama, koje su ranije stajale na gledistu bezmerno uskog sovinizma. Ta je istina zahvatila vee i one partije, koje su do skora bile do blesavosti zanesene najodvratnijim pokrajinskim partikularizmom. Nije se tako mislilo sarno u Srbiji. Akcioni Odbor ujedinjene socijalisticke opozicije u Hrvatskoj i Slavoniji veli u svome proglasu od marta 1919. g.: Samo jos suradnjom i pomoc.u nasih masa moglo je Narodno Vijeee provesti prevrat od 29. oktobra,' te suzbijati separatisticke elemente i potajne prijatelje srusenog austrougarskog rezima. Pokrajinska konferencija socijaldemokrat-

293

ske stranke u Dalmaciji, odrzana 25. marta 1919. u Splitu poCinje svoju rezol u_ ciju ovim stavom: Konferencija pozdravlja delo nacionalnog ujedinjenja i oslobodjenja
naseg troimenog naroda Srba, Hrvata i Slovenaca, ali jednovremeno izjav.

Ijuje da ona to delo ne smatra kao skrajnji cilj politickih teinja jugoslo_ venskih socijalista, nego sarno kao jedan od preduslova za razvijanje i ja. canje klasne borbe jugoslovenskog proletarijata, grupisanog u jednoj jedinstvenoj i slobodnoj nacionalnoj drZavnoj organizaciji. U interesu sto potpunijega i snaznijega nacionalnog jedinstva, - konferencija osudjuje i odbacuje od sebe sve one stetne predrasude, koje, bilo u nacionalnom, bi10 u vjerskom pogledu vode k separatizmu i antagonizmu triju plemena
istoga naroda. Eta, sa ovako zavezanim oCirna, sa ovakvim nasledstvom llsle su jugoslovenske socijalisticke partije u novu ratom stvorenu situaciju. Narodno jedinstvo, cenlralisticka driava - to je bilo ispisano na nasem barjaku, bas kao i na barja-

ku vladajuCih burioaskih driavotvornih partija. Nacionalno pitanje smatralo

se u partiji stvaranjem dri:ave S. H. S.? skinuto s dnevnog reda, kako u prvim

danima nove drZave, tako i docnije:

kongresu ujedinjenja 1919.,'

Vukovar_

skarn Kongresu 1920.,9 prilikom izbora za Konstituantu 10 i u ceiokupnom de-

lovanju komunistickog poslanickog kluba do donosenja Ustava" i Zakona 0 zastiti driave." ledna mrtva tacka od koje se nije pomaklo ni koraka. Necemo ovde ispitivati jesu Ii pre ratova objektivni uslovi opravdavali teinju i rad jugoslovenskih socijalistickih partija na nacionalnom ujedinjenju
Jugoslovena , necemo ispitivati je Ii takva ideologija bila pod onim uslovima

progresivna i revolucionarna; to bi nas odvelo daleko preko granica jednoga

clanka i naseg zadatka u ovoj diskusiji. To se moze ostaviti za drugu priliku.

Ovo pozdravljanje nacionalnog ujedinjenja ustupa docnije mesto odbrani ideje narodnog jedinstva od vladajuce burioazije, - parlija uzima na sebe ulogu
cuvara i zaloge narodnog jedinstva prema burioaziji koja ga razorava . Narodno jedinstvo i centralisticko uredjenje drfave postaje osnovicom 0 kojoj se i ne

diskutuje, i onda kada se rashladilo prvobitno odusevljenje zbog ujedinjenja. Ni kongres ujedinjenja od 1919.]J dok je nova ddava bila jos u pocetku svoga organizovanja, ni Vukovarski Kongres drfan nekoliko meseca pred izbore za Konstituantu 14 koja je imala da uredi drfavu, nisu se zabavljali nacionalnim pi~ lanjem. niti pitanjem driavnog uredjenja, jer se pros/o sma/ralo da su narodno je~ dins/va i cen/ralizam izvan diskusije i pros/o se nije drialo da se i 0 /akvim pro~ blemima ima sta gavoriti. Tako akcioni program kongresa ujedinjenja" kaze u stavu 0 politickoj organizaciji: "Zastita nacionalnih manjina i potpuna pravna i politicka jednakost nedr~ zavljana sa drfavljanima. Jedna nacionalna driava sa najSirom samoupravom oblasti, okruga i opstina. "Mi imamo prava kad tvrdimo da su neprijatelji narodnog jedinstva bur~ zoaske partije . Sarno je proletarijat sa svojom radnickom partijom zaloga toga jedinstva ... (( vele maja 1919. ~,R. Novine(( . 16 - Drug Filipovic kaze na zboru 10. avgusta 1919.: Rezim pljacke, korupcije i nasilja doyen je u tesku krizu i pitanje toliko vafno i potrebno narodno jedinstvo, zaradi koga je toliko krvi pro liveno i ta liko dobara unisteno. (Moglo bi se - ja to ne Cinim - zakljuciti da je i rat vodjen za tako vafnu i potrebnu stvar bio opravdan.) - Septembra 1919.

294

kaie se u proglasu P?krajinskog Izvr :Odb~ra" za Hrvatsku: 1 danas .mozemo k nstatovati pO burzoazlJu poraznu CIOJemcu, da U pltanJu narodnog Jedtnstva to 'imo mnogo dalje nego u prve dane posle sloma Austro-Vgarske ... " Otrovs oJseme Habsburgovaca, sto ga ovi posejase u redovima jugoslovenskog naro~~ raspirajuci plemenske i verske razlike do fanatizma, mrinje i sovinistickih tr~sti, iskoriscuju se danas panoya do pravih orgija, i time se dovodi U opass ost i propast ujedinjenje nasega naroda i onemogucuje mu se da stupi u redo~e kulturnog sveta ... " - .. R. N."li od 15. septembra 1919. donose uvodni claoak pod naslovom ,.Za ujedinjenje(, Tu se pronalazi da nisu sarno Frankovci l9 i Radicevci protiv nacionalnog i drzavnog jedinstva Srba, Hrvata i

Siovenaca. Danas je ocigledno postalo da su separatisticki elementi u burioaziji i sve popularniji i sve agresivniji ... Ali, jos se upravo De zna - ani to kriju -

sta misle ti separatisticki, partikularisticki i federalisticki politicari burioazije. Zatim: Jos jedina partija, koja dosledno i iskreno radi na ujedinjenju svih produktivnih i revolucionarnih sila u Jugoslaviji jeste nasa socijalisticka radnicka partija. Bez ujedinjenog proletarijata, nema socialnog jedinstva. Manifest C. P. Veca" od 20. septembra 1919. konstatuje da burioaske vlade i partije pokazuju nesposobnost i izbegavanje da izvrse bar svoj istorijski zadatak u pogledu nacionalnog ujedinjenja, rusenja feudalnih ostataka i izvodjenja socijalnih i politickih reforama, I to se ponavlja na zborovima, na raznim progiasima, u izbornoj agitaciji i na protestnim mitinzima kroz celu 1919. i 1920. godinu, pa se to uzima i kao jed no jako oruzje protiv vladajucih partija i za sve vreme Vstavotvorne Skupstine. Tako akcioni program Vukovarskog kongresa" kaze: I,K. P. J. ce ostati i dalje na braniku ideje naciona/nog jedinstva i ravnopravnosti sviju nacionalnosti u zemlji. Ona ce sve site ulofiti da se spreCi poniStavanje politickih i gradjanskih prava stranim nacionalnostima koje su sastavni deo jugoslovenske driave. Oakle ostaje jedna ujedinjena vladajuca nacija koja daje gradjanska i politicka prava drugim nacijama koje su sastavni deo driave vladajuce nacije! Prilicno smo daleko od prava samoopredeljenja ... Na zboru od 21. novembra 1920. god. na kome se govorilo 0 zadatcima K. P. J. u Konstituanti, rekao je referent drug S. Markovic: Sa zaljenjem mota se konstatovati da smo danas dalje od narodnog jedinstva nego Ito smo ikad biIi. Zahvaljujuci reakcionarnoj i protivnarodnoj politici jugoslovenske burioazije narodno jedinstvo prezivljuje tesku krizu. Nikada separatistirke struje nisu bile tako fatalno jake. nikada plemenski antagonizam nije izbijao u oItroj formi nego danas. To je prvi rezultat protivnarodne vladavine jugoslovenske burioazije. I to nisu bile sarno obicne govornicke reci, to su bile forrnalne parole. U Konstituanti je uzet pogresan stav od samog pocetka i teralo se tako do kraja. Drugovi koji danas govore da treba prvo proCi kroz period pune dernokratijell znali su tada sarno za sovjetski ustav, a u nacionalnorn pitanju ostali su cvrsto na braniku narodnog jedinstva(( j centralisticki uredjene drfave. Ovakvo drianje 58 radnickih poslanika" ucinilo je da je partija izgubila svaku vezu sa sirim masarna, narocito sa masama na selu i sa masama ugnjetenih nacionalnosti. Nije potrebno ovde davati citate iz mnogih govora; uostalom svako moze prelistati stenografske beleSke.2J
11

295

los neke rnornente iz proslosti treba napornenuti. lnternacionalne instance irnale su drukcije glediste 0 nacionalnorn pitanju u Jugoslaviji. Pre svega za njih je to pitanje poslojalo.

Tako proglas [zvrsnog odbora Kominterne partijama u BugarskOj, Rumuniji, Jugoslaviji, Grckoj i Turskoj, od maja 1920'4 kaze: .. Novo nacionalna grupisanje, izvrseno posle pad a Austro-Ugarske i propasti Bugarske i Turske komplikuje nacionalni problem na Balk. Poluoslrvu jos vise nego pre rala. Pod vladavinu pobedilaca potpalo je mnogo vise stranoga nacionalnog elementa i politika nacionalnog ugnjetavanja. rnilitarizrna sa prirodnorn teznjom ugnjetenih ka oslobodjenju, ne sarno da nije prestala nego uzima sve lire razmere. Novi period jos zesce nacionalisticke agitacije. nacionalnoga trovanja i nacionalno_ bUrZoaskih ratova preti balkanskim podunavskim narodima ... Sarno pobeda radnicke i seljaeke revolucije moze da ujedini u jednu federativnu socijalistieku balkansko-podunavsku republiku sve balkanske narode i da ih oslobodi kako od spahijsko-kapitalistieke eksoploatacije svoje i strane burzoazije i kolonijal_ nog ropstva, tako od nacionalne pocepanosti. K. Parlija pozvana je, okolnoSli_ rna, do na Bolkanskom Poluostrvu igra jolliru ulogu nego u CiSlO nacionalnim kapitalistickim zemljama, gde ne postoji nacionalno pitanje. Sto je najlepse, kao sastavni dec Vukovarskog akcionog programa, koji sadrii onakvo glediste 0 nacionalnorn jedinstvu i nacionalnim manjinama, kakvo smo naveli, ide i rezolucija balkanske Kom. Federacije od januara 1920. god'S gde je receno: .. Spas balkanskih naroda od politickog, finansijskog i ekonomskog gospostva antantskog imperijalizma, njihovo nacionalno osiobodjenje i ujedinjenje kao i stvarni uslovi za razvitak njihovih produktivnih snaga
mogu da se postignu sarno pornocu proleterske revolucije ... Zato konferencija

nalazi da ce sarno pro!. revolucija osloboditi balkanske narode svakog gospodstva, dat ce im mogucnosti da se siobodno opredeljuju .. ." Izgleda kao da su ti stavovi, iIi Citave internacionalne rezolucije i manifesti
ostajali neprocitani, iii u gorern slucaju neshvaceni. U svakom slucaju ostali su neprimenjeni. Rezolucija II. Kongresa Kominterne 26 0 nacionalnom pitanju jos

je dozivela srecu, bolju od drugih rezolucija toga kongresa, da bude bar

ostampana u
~.R. Novinama~(,27

ali ona partiji nije nicemu posluiila. Rezolucija

o nacionalnom pitanju, koju sam bio izradio u drustvu sa pok. drugom Zivkom ]ovanovicem. na osnovu rezolucije II. Kongresa Kominterne. i koja je bila podneta partiji februara 1921. nije nikad izneta na diskusiju, jeT se izbegava-

10 da se 0 tom pitanju donese odredjeno partijsko glediste." Poslanieki klub" Ijutio se do poslednjeg dana na vladajucu srpsku bUrZoaziju sto upropascuje ideju narodnog jedinstva ...

Sve je to tako bilo i sve je to poznato. Pa ipak je korisno da se to u ovoj diskusiji opet redom iznese, ne zato da se pokazu greSke pojedinaca nego gre.ke pokreta i greske vodjstva. Greske do Obznane padaju na teret celog pokreta, greSke poslaniekog kluba medjutim padaju iskljueivo na vodjstvo. I ako je u 1922. i 1923. bilo konfuzije u nacionalnom pitanju, ta je konfuzija dosla kao najprirodnija posledica konfuzijc u kojoj je pokret grcao 1918.-1921. Zaslo se onda onako mislilo i greSilo jeste jedno drugo pitanje, kojim bi isto tako bilo vredno zabaviti se, ali bi nas to ovde odvelo daleko. Ovde bi se ukratko moglo reci sarno to, da je na K. P. suvise tesko lezalo socijaldemokratsko nasledje kojega se nije mogla da otrese. To s ponosom nose no nasledje 296

~ nacionalnom pitanju naneo je pokretu veliku stetu, osobito u nekim oblasti-

duzimalo je partiji karakter prave revolucionarne partije. Osobito rdjavi stay

mao Kako Sll se sada one onako proste istine(( koje je propovedala pre rata ocijalna demokratija, a posle rata i K. P., da su Srbi, Hrvati i Siovenci jedan Sarod, sada, 1922. i 1923. najednom pretvorile u lazi? Zbog cega to centralizam ~i!e nista ne valja i smatra se najkontrarevolucionarnijim, kad je 1919.,20. i 21. godine bio um~lo ne rekoh revolucionaran? ... Kako se doslo do toga da narodn o jedinstvo Vise mJe mkakav cilj, a pre se tako 5 ponosom stajalo na njegOyom branidku? d' .. .. d' k ' Ok . k b'l I' Vreme, oga J3Jl, poraZl I stra anJa, gor a 1 tes a IS ustva I a SU llclte J koji je prevrnuo stare vrednosti i stare procene vrednosti. Naucilo se, skupim placanjem, da u onom stavu nije bilo nicega, nicega revolucionarnog. Odbacajuci stare greSke sacuvajmo se novih opasnosti. Buduci centralisti i branioci narodnog jedinstva nesvesno smo posluzili srpskoj bUrZoaziji, srpskoj hegemoniji i ugnjetavanju drugih nacija; pricuYajmo se da shYatajuCi nacionalno pitanje kao pitanje revizije ustava i uzimajuCi stav autonomista,)O ne posluiimo i hrvatskoj i slovenackoj i srpskoj bUrZoaziji, da ne posluzimo sarno izmirenju svih bUrZoazija u ovoj zemlji na raeun sirokih masa i proletarijata i potlacenih naroda, za cije interese treba da se borimo.
o

iO II , st. 84, 21. 10. 1923. - Glej dok. st. 24.

Misljen je clanek Filipa Filipovica Nacionalno pitanje, objavljen

II

Radniku-Delavcu, le-

2 Mednarodni socialisticni delavski in sindikalni kongres se je zbral med 27. jUlijem in I. avgustom 1896 v Londonu. 1 Misljen je cas po Vukovarskem kongresu, ko je bil Filip Filipovic sekretar 10 KPJ. Oragisa Lapcevic je bil tedaj poslanec Srbske socialnodemokratske stranke v Narodni skupsCini Kraljevine Srbije. s 29. decembra 1918 se je zadnjic sestala Narodna skupsei na Kraljevine Srbije in ratificirala prvodecembrski akt 0 zedinjenju Oriave SHS in Kraljevine Srbije v Kraljevino SHS. 6 Misljeno je pretrganje drfavnopravnih vezi med jugoslovanskimi deielami in Avstro-Ogrsko manarhijo, 29. oktobra 1918. Tega doe je Narodno Vijece SHS v Zagrebu prevzelo vrhavno oblast v novonastali Driavi Slovencev. Hrvatov in Srbov. v kateri je bilo z izjemo Prekmurja, Medjimurja, Backe, Saranje in Banata zdruieno vse jugaslovansko ozemlje iz bivse manarhije. Orlava SHS je obstajala do 1. decembra 1918, ko se je s Kraljevino Srbijo zdruZila v Kraljevino SHS. 7 Misljen je naslanek Kraljevine SHS. Prvi (zedinjevalni) kongres KPJ je bil od 20. do 23. aprila 1919 v Beogradu. 9 II. kongres KPJ je bil od 20. do 24. junija 1920 v Vukovaru. 10 Volitve v Ustavodajno skupsCino Kraljevine SHS so bile 28. novembra 1920. II Ustava Kraljevine SHS je bila sprejeta 28. junija 1921. 12 Zakon 0 zasCiti driave je bil sprejet 2. avgusla 1921. Il Glej op. 8. I. GJej op. 9. 15 Misljen je Prakticni akcijski program, ki ga je sprejel prvi kongres KP J, zbran med 20. in 23. aprilom 1919 v Beogradu. 16 .. Radnicke novine , dnevnik KPJ. 17 Mistjen je Pokrajinski izvr: Wni odbor KPJ. I I .. Radnicke novine ... 19 Misljeni so pristasi idej hrvaskega politika Josipa Franka. Vee 0 J . Franku in frankovcih glej v dok. !it. 30, op. 9 . 20 Misljen je Centralni strankin svet SOSJ(k). 1 1 Misljena je resolucija Politicna situacija in natoge Komunisticne partije v Jugoslaviji, ki jo je sprejel 11. kongres KPJ, zbran med 20. in 24. junijem 1920 v Vukovaru. 12 Mi!iljeni sa komunistieni posianci, izvotjeni v Ustavodajno skupscino Kraljevine SHS 28 . novembra 1920. Po nekaterih podatkih je tedaj bilo v Ustavodajno skupsCino izvoljenih 59 komunisticnih poslancev.

297

lJ Misljeni so objavljeni Stenografski zapisniki 0 delu Ustavodajnega odbora Ustavodajne skupsCine Kraljevine SHS. 24 Izvrsni odbor komunisticnc internacionale je izdal Razglas proletariatu balkanskih in podonavskih deiel - Komunisticnim partijam Bolgarije, Romunije, Srbije in TurCije, 5. maja 1920. 23 Resolucija je bila sprejeta 15. januarja 1920 na prvi povojni konferenci Balkanske socialisticne federacije, ki se je na tej konferenci preimenovala v Balkansko komunisticno federacijo. Na konferenci so bili prisotni delegati komunisticnih partij Boigarije, Socialisticne delavske stranke Jugoslavije (komunistov), Socialisticne delavske stranke GrCije in Socialisticne stranke Romunije. 16 II. kongres Kamiterne se je zacel 19. junija 1920 v Petrogradu, nato pa se je preselil v Moskvo, kjer je zasedal ad 23. julija do 7. avgusta 1920. 27 Posamezne resolucije in drugo gradivo II. kongresa Komiterne je bilo objavljeno v Radnitkih navinah v juliju, avgustu in septembru 1920. uTez, katere je 0 nacionalnem vprasanju napisal Mosa Pijade in zanje dobil soglasje Zivka Jovanovica, ki jih je dopolnil, Sima Markovic oi hotel dati v obravnavo, pa tudi sam ali s pomocjo sodelavcev ni ielel izdelati drugih tez, katerih naj bi se razpravljalo. Tako je pisal M. Pijade oktobra 1922 Kominterni in obenem pripominjal, da je teze 0 nacionalnem vprabnju izdelalzato, ker je - v casu po Obznani in v zacetku kampanje za Konstituanto - po njegovem mnenju potreba, da ima KPJ jasne direktive 0 nacionalnem vprasanju, postala nujna. - 0 tern glej Dr. Dubn Lukac, Radnicki pokret u JugosJaviji i nacionalno pitanje 1918-1941, Beograd 1972, str. 93. 29 Misljen je komunisticni poslanski klub v Ustavodajni skupscini Kraljevine SHS. III Tu opozarja avtor na stalisca, ki jih je v zvezi z resevanjem nacionalnega vprasanja v Jugoslaviji zagovarjal Sima Markovic v svoji knjigi Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma.

St.

34

SE 0 NACIONALNEM VPRASANJU*
Dosedaj sta se V naeijonalnem vprasanju V glavnem izoblieila dva stalisca. Sodrug Sima Markovic V svoji knjigi Naeijonalno vprasanje v svetlosti marksizma((i in za njim tudi s. Filip Filipovi(;2 se je izjavil, da se nacijonalno vprasanje za sedaj javlja v Jugoslaviji kot USlavno vprasanje; ker bi bila odeepitev kot ideal malomescanstva ekonomski nazadnjaska in ker ne obstoja niti eden vecji in resnejsi pokret v Jugoslaviji, ki bi zahteval odeepitev od Jugoslavije, se mora proletarijat Jugoslavije, priznavajoc v prineipu samoodlocbo narodov, boriti za avtonomisticno revizijo ustavf, ki v konkretni situaciji najboljse odgovarja interesom delavskega razreda cele drfave(, in to tern bolj, ker je za avtonomijo tudi modern a hrvaska bUrZoazija in ker bi avtonomije najbolje razviIe vse produktivne sile ddave ter tako ustvarile potrebne pogoje za nacijonalni mir.3 Proti temu staliscu je nastopilo vee sodrugov. Njihova kritika vsebuje pred vsem sledece tocke: S. Sima Markovic ima pred ocmi sarno nacijonalne pokrete civiliziranejsih narodov Jugoslavije. Pozablja pa na pokret zaostalih(( in napolkoionijalnih makedonskih kmetov, kajti problem Makedonije se mora popolnoma zanemariti, ce se hoce nacijonalno vprasanje v Jugoslaviji spraviti v okvir ustavnega vprasanja. Pokret Makedonskih kmetov pa ni nikaka ustavna borba .
Uredniski clanek. - Glas svobode. leto I, st. 31,15. II. 1923.

298

Avtonomisticna revizija llstave pomenja sporazum srbske in hrvaske in slovenske bUrZoazije, pomenja kapitulacijo hrvaskega in slovenskega kapitala
pred srbskim centralizmom, militarizmom in birokratizmom. Ta kapitulacija bi znacila obvarovanje vseh reakcijonarnih in kontrarevolucijonarnih sil in vchutega bi ne r.sila vprasanja nacijonalnih manjsin.

Vsi oportunisticni pogledi sodrugov Markovica in Filipovica izhajajo iz tega, ker prakticno razdvajajo nacijonalni problem od problema revolucijonarne borbe proti kapitalizmu. Karakteristicno je to, da nimata pred ocmi nikdar polozaja, ki je nastal vsled razpadanja svetovnega imperializma in se ne ozirata no nacijonalno vprasanje, kakrsno se postavlja v epohi versajskega miru in mednarodne proletarske revolucije. Sarno radi tega, ker ne gledata na razpadanje svetovnega imperializma in na potek proletarske revolucije, mareta sod ruga priti

do taksnega socialdemokratskega zakljucka, da bo avtonomisticna revizija ustave prinesla boljsi razvoj produktivnih sil in pogoje za nacionalni mir. To je utopija! Ce se proletariat bori za avtonomisticno revizijo ustave, se ne more zdruiiti z nacionalnimi osvobodilnimi gibanji narodnih zatiranih mas Jugoslavije. Pac pa se od njih izolira, loci; obratno pa se veze z avtonomisticno bUrZoazijo in tako prepusca kmetske in malomescanske mase pod vplivom bUrZoazije ter na ta nacin konsolidira bUrZoazno razredno diktaturo v Jugoslaviji. Epoha razpadanja kapitalizma in stanja, ki ga je ustvaril versajski mir, govori jasno vsakemu proletarcu, da je problem osvobojenja narodov nerazdvojen od problema borbe za strmoglavljenje svetovnega imperializma in oblasti kapitala . Radi tega je najvaznejsa naloga razredno zavednega proletariata, da zdruii nacionalna gibanja delovnih mnoiic zatiranih narodov z gibanjem proleloriala prot; kapilalizmu. Borba s strani pro[etariata za dovrsitev nacionalno-demokratskih revolucij, ki jih kapitalisticni razredi v danasnji dobi razpadanja ne morejo dovrsiti , in njihova koordinacija s proletarskim bojem za strmoglavljenje burioazne diktature - to je zgodovinska naloga proletariata v nacionalnem vprasanju danasnje dobe. Zato delavstvo ne sme sarno platonski priznavati pravice do samoodlocbe,
to se pravi, do proklamiranja pravice vseh narodov, da stvorijo svojo neodvisno ddavo. Stranka mora to pravico narodov do nacionalne samostojnosti tudi

v praksi pokazati. To nalaga NOSJ dvojno dolZnost: prvic, da se bori proti drugemu sovrazniku samoodlocbe, proti hrvatski, slovenski itd. burZoaziji.
Delovnim mnozicam je torej treba raztolmaciti in prakticno predociti ne-

locljivost nacionalnega boja z bojem proti svetovnemu imperializmu. Oelavski razred mora naglasati zivo potrebo po mocni zvezi delavcev in kmetov in srednjih slojev. Edino delavci in kmetje lahko resijo narodnostno vprasanje. NOSJ mora ozivotvoriti blok delavcev in kmetov, jih povesti v boj proti hegemoniji (nadvladju) srbske bUrZoazije in proti kompromisni po Ii tiki nacionalne budoazije, a za dovrsitev nacionalno-demokratskih revolucij potom

enotne fronte delavcev in kmetov ter za ustvarjenje delavsko-kmetskih vlad na ozemlju vsakega naroda Jugoslavije. Taktika delavsko-kmetskega bloka preprecuje sodelovanje z avtonomisticno bUrZoazijo in nas navaja, da podpiramo vsa

kmetska gibanja tlacenih narodov in da jih osvobodimo burzoaznega vpliva. Ali najvaznejse je to, da daje edino parola delavsko-kmetskih vlad delavstvu moznost, da prizna umestnost in neobhodnost svobodne federacije vseh narodov Jugoslavije in balkansko-podonavskih driav.

299

NDS] se mora boriti - ne proti reviziji ustave, nego sarno proti iluiziji, da bo revizija ustave prinesla fditev nacionalnega vprasanja. To je stalisce, ki ga v glavnem zagovarja s. Rajko Jovanovic.' Bistvo tega je, da se nacionalni boj zdruii z bojem delavcev proti kapitalizmu, da se zdruieni delavci in kmetje bore tako proti srbski kakor tudi lastni burioaziji zaJederacijo delavsko-kmetskih vlad na ozemlju vsakega naroda Jugoslavije.
I Knjiga Sime Markovica, Nacionalno pitanje 11 svetlosti marksizma . je v zborniku objavlje_ na kot dok. !t. 19. 1 Mi~ljena so stali~ca, ki jih je zagovarjal Filip Filipovit v clanku .. Nacionalno pitanje, abjavljenem v Radniku-Delavcu. leto II, ~t. 84, 21. 10. 1923. - Clanek je v zborniku objavljen kot dok. !it. 24. J Omenjena staliUa in navedeno besedilo so vzeti iz VIII. poglavja knjige Sime Markovica Nacionalno pitanje 11 svetlosti marksizma. - Glej dok. st. 19 . Svoje tako stajgce je zagovarjal Rajko Jovanovic v clanku Nacionalno pitanje". objavlje_ nem v Radniku-Delavcu. leto II, sf. 88 in 89, 4. in 8. 11. 1923. - Glej dok. st. 31.

St.
JEDNO OBJASNJENJE*

35

U diskusiji 0 nacionalnom pitanju drug R. Jankovic ne sarno da nije uspeo da shvati sustinu nacionalnog pitanja I nego je, nepoznavajuci dobro istoriju radnickog pokreta, prestavio netacno stanoviste II. Internacionale i ruskih boljsevika na samoopredeljenje naroda. Svima je vrlo dobro poznato, da je ruska socijaldemokratska partija predstavljala jednu sekciju II. Internacionale sve dok nije otpoceo slom II. Internacionale za vreme svetskog rata. Povodom rezolucije Londonskog Medjunarodnog Socijalistickog Kongresa 1896.' g. pisao je V. Lenjin, da su u njoj iznesene najvainije misli i da ona ne dopusta nikakva dvosmislena tumacenja. I kada posle toga drug R. Jankovic tvrdi, kako je .. II. Internacionala posmatrala nacionalni problem izdvojen od bOTbe protiv kapitalizma,3 on time sarno manifestuje puno nepoznavanje is torijata nacionalnog pitanja. Sto se tice zasluga ruskih boljsevika za nacionalno pitanje one su nesumnjivo od velike istoriske vrednosti, ali drug R. J. nije mogao ni njih prikazati u pravoj svetlosti, posto vrlo malo. zna 0 njima. Pre svega treba znati, da su ruski socijaldemokrati (boljsevici) 1913. g. bili doneli jednu rezoluciju, koja je bila specijalno posvecena nacionalnom pitanju. 4 U prvom stavu te rezolucije izmedju ostaloga veli se i ovo: Ako se u opste moze govoriti 0 nacionalnom miru u kapitalistickorn drustvu, on se rnoze ostvariti sarno u demokratskom , republikanskom uredjenju, gde bi bila obezbedjena puna ravnopravnost sviju nacija ... Potrebno je uneti u Ustav osnovni zakon po kome ne bi nijedna nacija uiivala nikakve privilegije, niti bi bilo moguce gazenje prava nacionalnih manjina. Uz to valja is Clanek Filipa Filipovica. - Radnik-Delavec, leto II,

st. 91 ,

15.11. 1923.

300

taCi, da je narotito potrebna siroka pokrajinska autonomija i potpuno demokralska mesna samouprava. Granice tih samoupravnih i autonomnih pokrajina odredjuje mesno stanovnistvo na osnovu ekonomskih , geografskih i nacionalnih odnosa .. . U cetvrtom stavu te rezolucije Citamo aye redove: .. Sto se tice prava potistenih nacija na samoopredeljenje t. j. odcepljenje i osnivanje samostalne driave, to je socijaldemokratska partija obavelOa po
svaku cenu da brani to pravo ... A u petom stavu iste rezolucije nalazi se i ovo : Pitanje 0 pravu nacija na samoopredeljenje oe treba brkati sa pitanjem

celishodnosti odcepljenja ove iii one nacije. Ovo poslednjc pitanje socijaldemokratska partija resava u svakom posebnom slucaju sasvim samostalno imajuCi u vidu interese celokupnog .drustvenog razvitka i interese klasne borbe pro letarijata za socijaiizam, Dakle, kao sto se vidi iz ovih redova ruski socijaldemokrati jos dok su bili u II. Internacionali potpuno su ispravno, korektno i marksisticki shvatali sustinu nacionalnog pitanja. Drug R. Jovanovic veli, kako .. nije cudo sto drug Filipovic kao svoju polalOu tacku uzima deklaraciju II. Internacionale 0 pravu na samoopredeljenje a ne 0 pravu na samoopredeljenje do odcepljenja ... "s Kada su ruski socijaldemokrati (boljsevici) uzimali za polaznu tacku svoje rezolucije deklaraciju II. Internacionale od 1896.,' onda ne treba nista da cudi druga R. J. zasto je pisac ovih redova otpoceo svoj clanak 0 nacionalnom pitanju sa tom deklaracijom . Dobro bi bilo da je i nas drug R. J. uzeo ovu rezoluciju II. Internacionale za polaznu tacku pre dye godine, kada je otpoceo da pise 0 nacionalnom pitanju . To bi ga moida uzdrialo od antimarksistickog pisanja po nasim li stovima 0 nacionalnom pitanju i olaksalo bi mu da jasno razume: da pravo na samoopredeljenje i jeste u samoj stvari pravo na samoopredeljenje do odcepljenja. Uzgred budi receno, mnogi nasi mladi drugovi greie, kada zamiSljaju, da je sve ono pogresno i rdjavo, sto je radila II. Interncionala. Po neke rezolucije te Internacionale bile su dobee i marksisticke, a sto su one ostale mrtvo slovo na hartiji, to je druga stvar. II. Internacionala imala je i svoju levicu, na kojoj su se pored ruskih socijaldemokrata (boljsevika) nalazili i srpski socijaldemokrati. I kada drug R. J. govori 0 teoreticarima II. Internacionale, 0 nekom menjsevickom zakljucku i 0 zloglasnoj nacionalnoj politici, ne bi bilo zgoreg da se malo porazmisli i prilOa, da je bas moida on taj bio koji je ove poslednje dye godine stvarao konfuziju 0 nacionalnom pitanju i vodio zlogiasnu nacionalnu politiku ,1

Sto se tice neke npartijske srednje linije ja driim, da se drug R. J. Ijuto vara, ako misli da u redovima borbenog jugoslovenskog radnistva postoje dva gledista i kako medju njima toboi postoji ogromni jaz. Srpski proletarijat je
svestan toga , da se mora i dalje boriti protiv hegemonistickog centralizma srp-

ske burioazije, jer takvom borbom on stice poverenje i simpatije proletera potistenih nacija i olaksava svoj poloiaj. Radnici potistenih nacija imaju svog
),domaceg( klasnog neprijatelja , svoju sopstvenu budoaziju, koja eksploatise u svome klasnom interesu srpski centralizam i prosiruje svoj bUrZoaski uticaj na

radni narod varosi i sela i time razjedinjuje radnike i seljake u Jugoslaviji. Borba srpskog proletarijata protiv hegemonistickog centralizma srpske burioazije olaksava proleterima potistenih nacija i pokrajina da vode borbu pre svega
301

protiv "svog~( budoaskog nacionalizma. Ako se ova borba bude vodila dosled no i konkretno, onda drug R. 1. ne treba da se boji jaza izmedju dva gledista koja toboz postoje u redovima jugoslovenskog proletarijata. Sad sarno nekoliko reCi povodom clanka druga K. Novakoviea' Drug K. N. zavrSava svoje clanke sa zaljenjem,9 ~to ne maze da se osvrne na pisanje ostalih drugova , koji nisu rekli nista novo, kao drug Filipovie, koji obilno kritikuje greske .. Radnika, a zaboravili su da u toku od pet meseci, dadu pravilnije glediste svojoj partiji - ako su ga vee imali. Ovakav zavrsetak clanka K. N. mene ludi. Svima je vrlo dobro poznato, gde se "u toku od pet meseci(~ nalazia pisac ovih redova 10 i traziti od njega da dade pravilnije glediste sasvim je neozbiljna stvar, kada se imaju u vidu okolnosti u kojima je ziveo. Da Ii sam ja imao odredjeno glediste na nacionalno pitanje, 0 tome ee najbolje znati oni koji su pratili moje clanke 0 samoopredeljenju naroda u sarajevskom .. Glasu Slobode u proleee 1918. Mozda se toga drug K. N. ne seea,jer je tada bio u Parizu. Kao tada, ja i sada zastupam glediste, da svi narodi treba da imaju provo samoopredeljenja. Ali s obzirom na savremene konkretne prilike ja zastupam miSljenje, da nas praktican zahtev treba da bude sada: sis/em najiirih pokrajinskih autonomija, cije bi granice i nadleznosti odredilo mesno stanovnistvo na osnovu ekonomskih, geografskih i nacionalnih odnosa. Koji bi poslovi doSli u delokrug pokrajinskih autonomnih sa bora a koji u delokrug centralnog, drzavnog parI amenta, to bi se takodje odredilo putem plebiscita. Da Ii ee drug K. N. ovaj zahtev nazvati autonomijom iIi federacijom, za mene je to sporedna stvar. Glavna je saddina a ne forma. Da Ii je to neSto novo i to je sporedno. Sto se tice clanka druga M. S. Pijade ll prostor lista mi ne dopusta, da se na njega osvrnem malo opsirnije. Mogu reei sarno toliko , da u clanku ima dosta netacnosti, koje poticu od neobavestenosti a koje su i razumljive, kad se ima u vidu da drugu M. S. P. nije bas tako dobro i u detaljima poznata istorija srpskog i medjunarodnog radnickog pokreta. Ja ovim zavrSavam svoj {Hanak, jer sam misljenja da cianci ne smeju biti kilometarski. Centralni organ N. R. P. 1.12 izlazi sada svega dva puta nedeljno (pre kratkog vremena i jedan put nedeljno) i prema tome cIanci treba da budu kratki i jasni, inace ce ani oduzeti mesta mnogo vaznijim pitanjima radnickog zivota. Radnicki list ne sme da se pretvori u organ jednog diskusionog kluba. Diskusiju kako 0 nacionalnom tako i drugim pitanjima treba preneti u teorijski casopis )) Borbu(~.13 cim ona poCinje da uzima vece razmere.

1 Avtor ima v mislih clanek Rajka Jovanovica .. Nacionalno pitanje, objavljen v RadnikuDelavcu, leta n, lit. 88 in 89, 4. in 8. 11. 1923. - Glej dok . lit. 31. 2 Mednarodni socialisticni delavski in sindikalni kongres je zasedal v Londonu od 27. julija do I. avgusta 1896. ) Navedek je net iz clanka, omenjenega v op. I. ~ Misljena je Resolucija 0 nacionalnem vprabnju, sprejeta na "poletnem posvetovanju CK RSDDS(b) s strankinimi delavci, ki je bilo od 6. do 14. oktobra 1913 v avstrijski poljski vasi Poronin. Besedilo te resolucije je oblikoval V. I. Lenin . s Glej op. 3. 6 Misljena je resolucija, sprejeta na Mednarodnem socialisticnem delavskem in sindikalnem kongresu, 30. julija 1896 v Londonu. V tej resoluciji se je II. internacionala zavzela za polno pravico samoodlocbe vseh narodov. 7 Glej op. 3. Misljen je clanek Koste Novakovica .. Nacionalno pitanje u Jugoslaviji, objavljen v Radniku-Delavcu, leto II, st. 85, 86 in 87, 25. in 28. 10. ter I. II. 1923. - Glej dok. St. 26.

302

9 Mi~ljen je zakljucek drugega nadaljevanja clanka Koste Novakovica Nacionalno pitanje u Jugoslaviji , objavljenega v Radniku-Delavcu, lelo II, ~t. 87, I. II. 1923. - Glej dok. ~t. 26. !O Avtor na tern rnestu opozarja na cas, ko je prestajal dvoletno zaporno kazen v kaznilnici v Pafarevcu. Na 7..aporno kazen je bil obsojen leta 1921 patern, ko je bil zaradi Vidovdanskega aten~ tata skupaj z drugimi ciani 10 KP J aretiran in obsojen na t. i. Vidovdanskern procesu. II Mi~ljen je clanek M. S. Pijadeja, .. Malo partijske istorie nacionalnog pitanja, ki ga je objavil Radnik-Delavec, leto II, St. 90, II. II. 1923. - Glej dok. ~t. 33. !2 Mi~ljen je Radnik-Delavec, centralna glasilo NDSJ. IJ Mi~ljena je marksisticna revija Borba, mesecnik NDSJ, ki je izhajala v Beogradu od avgusta do decembra 1923.

St.

36

U CEMU JE SU8TINA SPORA?* Oslobodivsi diskusiju od balasta koji je u nju navalio drug Mbt, I mi cemo sad moei da vidimo u cemu je sustina sp~ra. Dva su se suprotna gledista na nacionalno pitanje i zadatke nase partije u njemu iskristalizovala u nasoj partiji. ledno je izneto u mom projektu rezolueije 0 nacionalnom pitanju 2 i u projektu rezolucije 0 politickoj situaciji i neposrednim zadaeima NRPJ druga T. Kaclerovica,' kao i u clancima A. Cesarea, K. Novakovica, R. Jovanovica i M. Pijade u Radniku i Borbi' Drugo je glediste izneto u poslednjoj glavi brosure druga S. Markovica.' kao i u po jednom clanku drugova S. Markovica i F. Filipovica.' (Drug F. Filipovic pokusava donekle i da nade srednju liniju izmedu ta dva gledista, ali po mom misljenju, dosad bez uspeha.) Na zalost, mi zbog toga sto se drug S. Markovic nalazi u kaznioni 7 nemamo jos ovo drugo glediste precizirano u formi predloga za konfereneiju. Ali se ipak vec sada moze jasno videti da su ta dva gledista bas u osnovnim pitanjima dijametralno suprotna, jer po svojim prakticnim konzekveneama predstavljaju dye razne politike. Na konferenciji partija ce imati da odluci kojim ce putem da udari i za sve nas postavlja se osnovno pitanje: u cemu je sustina sp~ra? U cemu je osnovna razlika izmedu ta dva gledista? Po mom misljenju moze se ona, apstrahirajuci sporednije razlike, na koje sad nceu da se obazirem, pronaCi u ova cetiri momenta: I. Procena objektivne situacije. Glediste druga S. M' poCiva na pretpostavci jednog, barem privremenog, procesa konsolidaeije bUrZoaske demokraeije u drzavi SHS,' konsolidaeije kakvu je otprilike stavio u izgled lanjski kongres pristasa revizije Ustava, tj. srednje linije u Zagrebu. 'o On vidi pred sobom dolazak jedne demokratske Jugoslavije; on, kao sto to i sam naglasuje, pod tom pretpostavkom uopce i diskutuje. On smatra da se za ovo resenje danas klasno svesni proletarijat mora svom snagom zaloziti, jer ee ono u refimu pune demokracije stvoriti ),nacionalni mir u zemlji~( i .. ubrzati klasno diferenciranje. Upravo drug S. M. izgradio je eelo svoje glediste na nacionalno pitaoje i zadatke nase partije na toj pretpostavei .
Clanek Gjure Cvijica. - Borba, leto II, st. 42, 15. 11. 1923. - Clanek je objavil tudi Radnik-DeJavec, leta II, ~I. 96 in 97, 16. in 23. 12. 1923.

303

Medutim , nasa partija uopce oe sme izgraditi svoj staY na jednoj pretpo_ stavci, pogotovo kadfakta govore protiv te pretpostavke. Jer celi politicki razvoj u Jugoslaviji, a naroCito u poslednjoj godini, dokazuje da je pretpostavka pod kojom diskutuje drug S. M. dozivela slom. Istovremeno u internacional_ nom omeru celi period predratnih ugovora
0

miru pokazuje razvijanje sve dUb-

Ijih nacionalnih suprotnosti, bankrotstvo burzoaske demokratije u nacional_ nom pitanju, raspadanje burzoaske demokracije. Mi vee imamo pred soborn puno raspadanje burzoaske demokratije, tj. osnovne pretpostavke druga S. M. i u jugoslovenskom i u internacionalnom omeru. Zbog toga predlog rezolucije daje bazu za stay nase partije u analizi raspadanja bUrZoaske demokracije i sve veeeg zamdavanja nacionalnih suprotnosti i u Jugoslaviji i u celom kapitali_ stickom svetu, u vreme kad su te suprotnosti nestale i kad su nacionalna pitanja resena u socijalistickom svetu II pod vladama radnika i seljaka. U toj proceni objektivne situacije prva je i osnovna razlika izmedu oba gledista. 2. Teorijski in teres iii prakticne konzekvence? Buduci da drug S. M. vidi
reSenje nacionalnog pitanja 12 u reviziji ustava, to za njega pitaoje jesu Ii Srbi. Hrvati i Sloveoci jedan iii tri naroda, )~kad se gleda kroz prizmu rnarksizma, nema u stvari nikakvu vrednost, one je za njegov stay ~)sasvim svejedno ic , jer za njega predstavlja sarno izvestan teorijski interesi~ .

Medutim, posve drugacije gleda na to pitanje predlog rezoiucije. Bez cinjenice da je progresivni proces formiranja jedne nacije iz triju srodnih nacija, koji se jo~ vrSio paralelno s njihovim razvijanjem u samostalne moderne nacije,

bio zaustavljen, a nastupio je proces nacionalnog razjedinjavanja, predlog rezolucije dolazi do konstatacije koja je osnovna po stay jedne marksisticke partije; on na drZavu SHS gleda kao na jednu naciona/itetnu (mnogonarodnu) driavu. Iz konstatacije, koja za druga S. M. ima sarno . teorijski interes Ci , predlog rezoiucije povlaci sve one prakticne konzekvence koje ima da iz nje povuce jedna revoluciona marksisticka panija, a koje ne pov/aei drug S. M. 3. Autonomisticka revizija ustava iii dos/edna provedba samoodredenja naroda. Za druga S. M. nacionalno se pitanje 14 u Jugoslaviji postavija, zasad, kao ustavno pitanje, zbog toga sto Hrvati i Siovenci ne zele, barem zasad, otcepijenje od danasnje drzavne celine. Iz te cinjenice drug S. M. dolazi do zakljucka da se nacionalno pitanje danas u Jugoslaviji svodi na ustavno pitanje, tj. da se nasa partija ima zaloziti za njegovo resavanje odozgo autonomistickom revizijom ustava kroz centralni parlament i na osnovu ustanova Vidovdanskog ustava u njegovoj reviziji. Tu, u melodu resavanja nacionalnog pitanja, treea je osnovna razlika iz-

medu oba gledista, jer tu predlog rezolucije povlaCi sve one prakticne konzekvence iz konstatacije koja za druga S. M. ima sarno teorijski interesiC.

Predlog rezolucije istupa za resavanje nacionalnog pitanja odozdo, doslednom proved born prava samoodredenja naroda. Dok drug S. M. priznaje suverenost za resavanje nacionalnog pitanja svima trima nacijama zajednicki i kroz centra/ni par/amenat, dotle predlog rezolucije priznaje svakoj pojedinoj naciji i
pravo da se otcepi i pravo da unutar drZavnih granica suvereno i samostalno,

slobodnom voljom nacije, odredi i svoj nacionalni teritorij i svoj odnos prema
drzavnoj celini. Prema tome, za predlog rezolucije i sarno se pitanje autonomije iii federa-

cije ne postavlja kao pitanje uredenja drzave revizijom ustava. Po mom misljenju, niti autonomisticka niti federalisticka revizija ustava ne moze biti zadatak

304

nase partije. U federalistiekom nemackom ca rstvu npr. Prusi su zadriali i svoju prusku i dinastieku hegemoniju. U Austriji najpre ceski nacionalist Palacky" , pa onda austrijski socijalimperijalist Renner" zastupali su federalizam, koji bi ipak saeuvao hegemonij~ nemackog imperijalizma i habzburske dinastije. U driavi SHS Hrvatska zaJedntca Je za federaltstlcku revlzlJu ustava. \6 Alt, kao lto bi autonomisticka revizija ustava znaOila oeuvanje (iako oslabljene) srpske hegemonije i monarhije, isto bi to (iako u manjoj meri) znacila i federalisticka revizija ustava. Nasuprot, predlog rezolucije postavlja se, po mom misljenju, na jedino ispravno, konzekventno i marksistieko glediste. On je za federaciju , ali za Jederaciju koja ce poCivati na dobrovo/jnom sporazumu suverenih nacija. Sarno takova federacija moze dovrsiti burioasko-demokratsku revoluciju ugnjetavanih nacija, obuhvatiti sve stupnjeve u raznolikosti ekonomskog, nacio-

nalnog i kulturnog razvitka od industrijske Slovenije do primitivne feudalne

Makedonije, odstraniti nacionalne suprotnosti. unistiti separatizme i stvoriti uslove za dovrsenje procesa formiranja jedne nacije iz triju srodnih nacija.

Za predlog rezolucije ne postavlja se dakle pitanje autonomije iIi federacij e programatski; programatski je postavljen sarno princip dobrovoljnog opredeljivanja svake nacije premo driavnoj ce/ini, a sporedna je stvar u kojoj ce farm i pojedina nacija opredeliti taj svoj odnos, da Ii u formi autonomije, federacije iIi jednostavnog sporazuma .
S ovog gledista, borba nase partije za reviziju ustava nije nista drugo nego,

s jedne strane borba protiv reakcionarnih odredaba tog ustava, a s druge straoe borba oe za autonomisticki ustav nego (suzhijajuCi iluziju da se nacionalno

pitanje uopee moze resiti sarno revizijom ustava) za ustav koji ce omoguciti doslednu provedbu samoodredenja naroda, t.j. koji ee svakoj pojedinoj naciji priznati suverenost da slobodnom narodnom voljom odredi svoj teritorij i svoj odnos prema dri avnoj celini. S ovog gledilta, iz konstatacije da Hrvati i Slovenci zasad neee otcepljenje, izvuei zakljucak da je nacionalno pitanje za sad u Jugoslaviji ustavno pitanje, znaeilo bi u praksi se pribliziti politici srednje linijell u nacionalnom pitanju.17 A ta politika ne znaci doslednu provedbu samoodredenja, nego odricanje od prava samoodredenja i ublaienje nacionalnih suprotnosti putem sporazuma nacionalnih bUrZoazija s vladajucom srpskom bUrZoazijom i njenom militaristiekom monarhijom u cilju stvaranja jedinstve-

nog fronta jugoslovenske burioazije radi podele vlasti i pljaeke nad radnim naradom.
4. Za najpuniju demokraciju iii za spajanje borbe za naciona/no os/obodenje s borbom za socija/no os/obodenje i Jederaciju radnicko-se/jal!kih republika? Za druga S. M. je ))savrseno izlisno, kad je ree 0 resenju nacionalnog pitanja u danasnjoj situaciji, izmisljati neke druge 'revolucionarne' parole van zahteva za najpunijom demokracijom. \8 Najpunija demokratija, to ima da bude dakle jedina nasa parola u nacionalnom pitanju danas. S druge strane, za druga S. M. usled uplitanja zapadno- evropskog imperijalizma na Balkanu "nema izgleda da ee se balkansko pitanje re!iti pre definitivne pobede pro/etarijata" Jaz izmedu teorijskog tumaeenja sovjetskog ustava i prakticnog zauzimanja za narodno jedinstvo i centralisticko-autonomisticko uredenje drZave, fatalni jaz izmedu revolucionarne teorije i oportunistieke prakse, produi uje drug S. M. u novoj formi: u teorijalnom tumacenju definitivne pobede proletarijata i prakticnom zauzimanju za politiku srednje linije 20 za politiku izmirenja srpske, hr-

305

vatske i slovenaeke opozicione Iiberalne burzoazije na raeun sirokih masa rad_ noga naroda. Taj jaz prebrodio je projekat rezolucije. Ne nasion na opozicionu burzo_ aziju, nego demaskiranje njenog kolebanja izmedu borbe i sporazumevanja s vladajucom bUrZoazijom, odvajanje seljaslva i srednjih slojeva od uticaja nacio_ nalnih bUrZoazija putem uspostave jedinstvenog jronta radnika, seljaka i srednjih slojeva radi zajednieke borbe za uspostavu vlada radnika i se/jaka na leritoriju svake nacije u Jugos/aviji, za njihovu jederaciju; spajanje borbe za nacio_ nalno oslobodenje sa borbom za social no oslobodenje i radnicko-seljacke republike - to je put koji nam daje predlog rezolucije, put koji spaja danas Sa sutra i zatrpava svaki jaz izmedu teorije i prakse. Ako je taj put jedini put kojim moze da pode jedna revolucionarna marksisticka partija u danasnjoj situaciji u Jugoslaviji, jedini put koji nas vodi progresu, jedini put koji nam otvara izlaz iz danasnje situacije. jedini put na kojem moze da se nade celi radni narod sviju nacija u ovoj zemlji i da pobedonosno dovede do pobede svoju borbu i za socijalno i za nacionalno oslobodenje U stvari sarno najnovija forma oportunistieke negacije marksistiekog stava u nacionalnom pitanju u Jugoslaviji kao sto to tvrdi drug S. M. u Radniku od 8. o. m.21 - onda su se svi pojmovi oportunistiekog i marksistiekog stava u nacionalnom pitanju obrnuli naglavce. Oportunizam U nacionalnom pitanju okrsten je revolucionarnim marksizmom. a revolucionarni marksizam oportunizmom i stvarna diskusija, kojoj je sarno do stvari i nieega drugog, snizena je na nivo besplodnog nadmudrivanja reCima.
I Ante Ciliga. Tu misli avtor na prispevke A. Cilige, ki jih je do tedaj objavil v razpravi 0 nacionalnem vpra~anju. - Glej dok. St. 12, dok. st. 13, dok. h. 17 in dok. st. 23. 1 Na tern in drugih mestih v clanku, kjer je omenjen Predlog resolucije, opozarja avtor na svoj "Predlog rezolucije 0 nacionalnom pitanju, objavljen v Borbi, leto II, St. 36.4. 10. 1923. Glej dok. ~t. 22. 3 Projekt resolucije Trise Kaclerovica .. Politicka situacija i neposredni zadaci N. R. P. J., na katerega opozarja avtor, je objavil Radnik-Delavec, leto II, St. 87 in 88, 1. in 4. II. 1923. - Glej dok st. 29. ~ MiSljeni so clanki Augusta Cesarca Nacionalno pitanje i nasi zadaci (Borba, leto II, st. 30,31,32 in 33,16.,23.,30.8. in 6. 9. 1923.), Koste Novakovica Nacionalno pitanje u Jugoslaviji (Radnik-Delavec, leto II, St. 85, 86 in 87. 25. in 28. 10. ter I. 11. 1923.), Rajka Jovanovica Povodom knjige Dr. S. Markovica 0 nacionalnom pitanju (Borba, marksisticni casopis, I. ~t. 3, oktober 1923, str. 116-122) in Nacionalno pitanje (Radnik-Delavec, leta II, st. 88 in 89, 4. in 8. II. 1923) ter M. S. Pijadeja, Malo partijske istorie nacionalnog pitanja (Radnik-Delavec, leto II, It. 90, II. II. 1923.). - Glej dok It. 14, dok. It. 26, dok. It. 27, dok. It. 31 in dok. It. 33. S Mis!jeno je VIII. poglavje v knjigi Sime Markovica, Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma, ki ima naslov Nacionalno pitanje. u Jugoslaviji. - Glej dok. st. 19. 6 Misljena sta clanek Drug S. Markovic 0 prikazu druga R. Jovanovica, objavljen v Radniku-Oelavcu, leto II, st. 89, 8. II. 1923 (dok. st. 32) in clanek Filipa Filipovica Nacionalno pitanje .. , objavljen v Radniku-Delavcu, leto II. st. 84,21. 10. 1923 (dok. st. 24). 1 Sima Markovic je tedaj prestajal dvoletno zaporno kazen, na katero je bil po vrnitvi iz ZSSR obsojcn 12. decembra 1922. I Avtor na tern mestu opozarja na poglede in stalisca, ki jih je glede resevanja nacionalnega vprasanja v Jugoslaviji zastopal Sima Markovic v VIII. poglavju svoje knjigc Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma. - Glej dok. st. 19. '} Na tern in na drugih mestih v clankuje pod oznako drfava SHS misljena Kraljevina Srbov, Hrvatov in Slovencev. 10 Tu misli avtor na kongres javnih dclavcev, 10. septembra 1922 v Zagrebu. - Vee 0 tern glej dok. s1. 31, op. 7. II Misljena je Zveza sovjetskih socialisticnih republik.

306

Glej op. 8. Glej op. 8. t. Mi~ljen je ce~ki zgodovinar in liberalni politik Franti~ek Palacky (1798-1876), ki je zastopal avstroslavisticni program. Kat predsednik vseslovanskega kongresa leta 1848 v Pragi se je izrekel za Avstrijo, ki naj bi bila skupnosl enakopravnih narodov, preoblikovana v federativno drfavo. IS Karl Renner je bil poleg Dua Bauerja najvidnej~i teorelik avstromarksizma. Zavzemal se je za mo.deJ decentr~li~irane nadnacionalne ~rZave z nek~ ~rste n~~io~al.nofederativni'!l admi~istra tivnirn sistemom, kl bl strogo upo~teval dehtev druzbemh In pohucmh mteresov od Clsto naclOnalnih interesov. - 0 tern glej tudi dok. st. 15, op. 9. 16 Hrvatska zajednica je bila politicna stranka, ki je na Hrva~kem nastala leta 1919 z zdruiitvijo ene izmed struj Starceviceve Stranke prava in Napredne demokratske stranke. Najprej je pristajala na monarhijo in unitarizem ter je bila leta 1920 v vladi, nato pa je preSla v opozicijo in se opredelila za federalizem. Zacela je sodelovati tudi z Radicevo HRSS in je sprejela njeo republikanizem. 17 Podrobneje glej 0 politiki t. i. srednje linije" dok. h. 31, op. 7. J8 Navedek je net iz clanka Drug S. Markovic 0 prikazu druga R. Jovanovica", ki ga je objavil Radnik-Delavec, leto II, ~t. 89, 8. 11. 1923. - Glej dok h. 32. 19 Glej op. 8. 20 Glej op. 17. 21 Glej op. 18.
12
Il

51.
PREDLOZI ZA IZMENE PROJEKTA REZOLUCIJE*

37

Drug Mbt' stavlja partijskoj konferenciji' odnosno njenoj komisiji sledeb predlog za izmenu projekta rezolueije druga Gjure Cvijica 0 naeionalnom pita-

nju: 3
Da se ispusti poslednja alineja 6. tacke projekta rezolucije, koja glasi: .. Premda se ovakova provedba prava samoodredjenja naroda ne moze postiCi samom revizijom reakcionarnog centralistickog ustava, ipak ce se N. R. P. J, u cjlju uvodjenja jednog demokra tskijeg sistema boriti za reviziju ustava, a za ustav, koji ce omogueiti doslednu provedbu samoodredjenja naroda, jer se taj deo moze tumaCiti kao da ce se partija zalagati za monarhisticko-autonomisticku reviziju ustava. Mesto toga da se umetne ovaj stavak: Podizuci parotu za revizijom ustava N. R. P. J. ne ogranicava se na onaj okvir revizije, kakav si je srpska budoazija odglasala u Vidovdanskom Ustavu, vee traii da srpski, hrvatski i slovenacki narod suvereno i slobodno odlucuje 0 svima izmenama ustavnog uredjenja i svojih uzajamnih odnosaja .(( Isto tako stavlja drug Mbt predlog za promene u projektu rezolueije druga TriSe Kacierovica 0 politickoj situaeiji i neposrednim zadaeima N. R. P. J. :' I. Da se ispusti pretposlednji deo tacke IV" koji glasi: N. R. P. J. se istina mora boriti svima sredstvima koje joj stoje na razspolozenju da se ovaj reakcionarni ustav izmeni, ne bi Ii se i proletarijatu omoguciIi sto bolji uslovi za vodjenje njegove klasne borbe, ali za N. R. P. J . rdenje
Predlog Anteja Cilige, sprejet na konferenci Mestne organizacije NDSJ, v prvi polovici novembra 1923 v Zagrebu. - Borba, leto II, 51. 42, 15. II. 1923.

307

nacionalnog pitanja, a po sebi se razume i oslobodjenje proletarijata nije

ustavno pitanje~( jeT se i ovo mesta moze tumaciti, kao da ce se partija zalagati za monarhisticko-autonomisticku reviziju ustava.

2. Da se poslednji deo iste tacke IV. koji glasi:

Partiji se narnece duznost da U ovoj nacionalnoj borbi uzima najaktivnije uCeSce, da se stara da pod svoju zastavu prikuplja mase grada i sela, da potpomaze pokrete seljackih masa ugnjetenih nacija, da ih poziva i ubedjuje da se sarno jedinstvenim zajednickim frontom radnika i seljaka, pod parolom obrazovanja republikanske vlade seljaka i radnika, moze izvojevati pravo samoodredenja naroda i resiti nacionalno pitanje. Na suprot sigurne kapitulacije hrvatske i slovenacke burzoazije, koja je gotova da se sporazumi sa srpskom bUrZoazijom i monarhijom od koga sporazuma narodne mase stvarno De ce

imati velike koristi, partija je duzna da se u ovom pitanju drfi metoda borbe
revolucionarog proletarijata

ovako izmeni i nadopuni: Na suprot sigurne kapitulacije hrvatske i slovenacke burZoazije. koja je

gotova da se sporazumi sa srpskom burfoazijom i monarhijom, od koga sporaluma narodne mase stvarno De ce imati velike koristi, partija je duzna da se U ovom pitanju dd:i metoda baTbe revolucionarnog proletarijata i iskustva ruske revolucije. Partiji se namece duznost da U ovoj nacionainoj borbi uzima najaktivnije ucesce, da se stara da pod svoju zastavu prikuplja mase grada i sela, da potpomaze pokrete seljackih masa ugnjetenih nacija da ih poziva i ubedjuje da se sarno jedinstvenim zajednickim frontom radnika i seljaka, pod parolom obrazovanja republikanske vlade seljaka i radnika moze izvojevati pravo samoodredenja naroda i rditi nacionalno pitanje. U tome cilju N. R. P. l . ponudit ce pregovore. jedinstveni front i zajednicku borbu zemljoradnickim strankama lugos/avije. u prvom redu Hrvatskoj Repub/ikanskoj i Seljackoj Stranci. 3. Da se tacka 7. u glavi Xl. Neposredni zadaci partije, koja glasi: ,,7. da obrati narocitu paznju na nacionalno pitanje propagirajuci parolu prava svake nacije na samoodredivanje do obrazovanja zasehne dd3ve, da razgolicava lazi i ncsposobnosti bUrZoazije pojedinih nacija u resavanju nacionalnog pitanja i da pokaze proletarijatu i sirokim slojevima sela i grada potistenih nacija da se nacionalno pitanje jedino moze resiti njihovom zajednickom
revolucionarnom barbom pod rezimom radnicko-seljacke vlade(
nadopuni ovako: "i da u 10m cilju ponudi pregovore za stvaranje jedinslvenog [ronta i zajed-

nii'kih akcija zemljoradnickim partijama lugos/avije, u prvom redu Hrvatskoj Republikanskoj Seljackoj Stranci. 4. Da se izmedju tacke 7. i 8. iste XI. glave: Neposredni zadaci partije unese posebna tacka sa konkretnim neposrednim zahtevima za nacionalne manjine i da glasi ovako: "da se bori za slobodan kulturan i politicki rad svih naroda Makedonije, da trazi uz srpske i turske skole i otvaranje arnautskih ,' bugarskih, makedonskih (I. j. u makedonskom dialektu , gde narod ne ce ni srpskih ni bugarskih), rumunjskih i grckih, da trazi slobodno izlazenje knjiga i novina u svim tim jezicima, da trazi da se namesta domace cinovnistvo i da se u svakom kraju Makedonije uredjuje u jeziku doticnoga kraja; obzirom na to sto se nasilna denacionalizacija u Makedoniji vrsi narocito i preko crkve to partija traZi, da narod svake parohije' sam bira svoga svestenika i da sam odredjuje crkveni jezik; da
308

trazi slobodan povratak emigranata; da se bori za otvaranje potrebnih skola Nemcima , Madzarima i Rumunima u Vojvodini, odnosoo Slavoniji i Slovenackoj kao i to da se sa tim narodima ureduje u njihovom jeziku. 5. Da se tacka 9. iste glave XI.: Neposredni zadaci partije, koja glasi: ,,9. da propagira ideju 0 radnicko-seljackoj vladi i da radi ovoga stupa u vezU sa svima levicarskim elementima iz seljackih organizacija koje postoje u Jugoslaviji izmeni i nadopuni ovako: ,,9. da propagira ideju 0 republikanskoj radnicko-seljackoj vladi i da radi ovoga stupa u vezu sa svim levicarskim republikanskim elementima i se/jackim organizacijama koje postoje u Jugosiaviji, jer se De radi 0 savezu sa nasim eelijama, vee 0 savezu sa seljackim masama. Konferenca Mesne Organizacije NRPJ u Zagrebu saglasila se je vecinom glasova sa ovim predlozima za izmene i prihvatila posebnu rezoluciju u kojoj su te izmene obrazlozene. U sledecem broju Borbe do net cerno tu rezoluciju. 7
I

2 Mi~ljena

1 0 nacionalnom pitanju". objavljen v Borbi , leto II , St. 36, 4. 10. 1923. - Glej dok. st. 22. 4 Mi~ljen je KacJerovicev projekt resolucije .. Polilicka situacija i neposredni zadaci N.R.P.l ., objavljcn v Radniku-Delavcu. lelo II , st. 87 in 88, I. in 4. II. 1923. - Glej dok . ~I. 29. S Albanci . 6 Srbohrva~ki izraz za pravoslavno iupnijo. 1 V naslednji in kasnej~ih stevilkah Borbe taka resolucija ni bila objavljena.

Anle Ciliga. je drfavna konferenca KPl. MiUjen je Cvijicev ., Predlog rezolucije

St.

38

TRESLA SE BRDA, RODILO SE NISTA*

Sa svojim clancima u diskusiji 0 nacionalnom pitanju i svojirn istupima u zagrebackoj partijskoj organizaciji napravio je drug Mbt l mnogo buke, potresao je celim partijskim organizmom, oapravio je seozaciju. Jer se ton kojeg je 00 uveo u diskusiju, oe da ni usporediti s diskusijom sa ceotrumasima, koju smo vodili pred vukovarski kongres 2 , to su njegovi cianci na mnoge drugove , narocito u proviociji, uCinili dojam - kao da se nasa partija nalazi pred rasceporn. Medutim od svega toga nema - nista. Nateran , da konacno precizira to svoje glediste kao predlog za partijsku konferenciju, drug Mbt objavio je u proslom broju Borhe predlog za izmenu projekta rezolucije 0 nacionalnom pitanju] I sta se ispostavilo? Drug Mbt je posle silnih ispada protiv projekta usvojio celi projekt i predlolio samo izmenu jedne ad triju alineja u jednoj ad 10. tatako projekla. Pa i s tom alinejom drug
Clanc k Gj ure Cvijica. - Borba, leto II, ~t. 43 , 22. II. 1923.

309

Mbt se slaze; on u svom predlogu za izmenu panavlja misao projekta. On sarno tu misao na drugi nacin stilizira, da se, po njegovom misijenju, ne bi mag/a tu. matiti krivo. U stvari, dakle, drug Mbt s tim predlogom nije izmenio apsolutno - niSta. 1 sad se nasi Citatelji zabezeknuto pitaju: .. Zar je drug Mbt usvojio 'Kora_ cevu taktiku iz 1918.',' 'radnicko-seljacku vladu u monarhiji', onaj 'duboki smisao' projekta rezolucije, one 'bogate [raze i siromasna dela', onu 'maglu' i 'carstvo prica', ona 'dva misljenja', one 'metafizicke spekulacije (gole besmisli_ ce)', one 'oportunisticke sofisterije' itd.5 06to da jest, kada po svima tim sta. vovima oe predlaze partijskoj konferenciji - niSta. Zar se odrekao da kaze partijskoj konfereociji sve 000 0 cemu nam pro. jekt ne kaze nista; zar se odrekao svoje zvezde vodilje{(, svoje pravilne ar. gumentacije za federalizam, svoje glavne misli da >.ima sarno jedna revizija ustava, a to je republikanska federacija? Zar se konacno odrekao da predloii partijskoj konferenciji one svoje vrlo prakticoe i konkretne direktive za rad?6 Ocito da jest, kada po svim tim stavovima ne predlaie partijskoj konferenciji _ nista. Takav nacin diskusije pokazuje nam, kako se jedna diskusija, ako hocemo postignuti obnovu naseg pokreta, ne sme voditi. Mi smo drugu Mbt dosad neograniceno stavljali na raspolozenje prostor Borbe (njegovih pet clanaka 0 nacionalnom pitanju 7 iskoristilo je dosad vee punih 6 stranica, iii celi jedan broj Borbe) bas zato, da drugu Mbt omoguCimo da u interesu partije pokaie, kaka se jedna diskusija vise nikada ne sme vaditi. Drugovi koji su se preplasili opasnosti rascepa, mogu biti potpuno spokojni. Drug Mbt sarno je prouzroCio - mnogo buke a ni zasto. Tresla se brda, rodilo se - niSta.

Ante Ciliga. Tu misli avtor na dosti ostro in nacelno razpravo rued levico in centrumasi v okviru Socia listicne dclavske stranke Jugoslavije (komunistov) glede organizacijskih vprasanj, oblikovanja stalisc do parlamentarne demokracije in stalisc do boljseviskih revolucionarnih konceptov v casu peed Vukovaeskim kongresom. Na Vukovarskem kongresu centrumasi niso sprejeli levicarske usmeritve vecine. Predlagali so svoj program, po kongresu pa so iz stranke izstopili. Tako v casu pred Vukovarskim kongresom kat na samem kongresu niti centrumasi niti levica nacionalnega vprasanja niso obravnavali. 1 Glej dok. St. 37. 4 Nacin sodelovanja Anteja Cilige v razpravi 0 nacionalnem vprasanju in stalisca, ki jjh je pri tern zastopal, se niso mogla v nicemer primerjati z ravnanjem hrvaskega socialnodemokratskega politika Vitomira Koraca. Ciligova stalisca so bila v tistem casu ravno toliko marksisticno-Ieninisticna kot stalisca ostalih udelezencev v razpravi. - Podeobneje 0 1. i. Koracevi taktiki glej dok. st. 23, op. 22. ~ Z gornjimi navedki opozarja avtor na nckatere ocene, ki jih je Ange Ciliga zapisal v svojem clanku "Za jasnocu i odlucnost u nacionalnom, pitanju (glcj dok. st. 23), v katerem je kriticno obravnaval Cvijiccv .. Predlog rezolucije 0 nacionalnom pitanju (dok . st. 22) in stalisca, ki jih je zagovarjal Sima Markovic v knjigi Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma (dok. st. 19). 6 Glej op. 5. 1 Misljeni so naslednji clanki, ki jih jc do tedaj v Borbi objavil Ante Ciliga: Razvitak i sudbina nacionalnog pitanja kod Jugoslavcna (dok. S1. 12), Samoodredenje naroda u Jugoslaviji (dok. st. 13), "Zadaci nase partije u nacionalnoj borbi .. (dok.~1. 17), clanek v enem nadaljevanju .. Za jasnocu i odlucnost u nacionalnom pitanju (dok. St. 23) in "Predlozi za izmene projekta rezolucije (dok. st. 37).
I

310

St.
PROTIV KONFUZIJE U NACIONALNOM PITANJU* (povodom dva clanka u Borbi br. 37 i 38)'

39

Ima jedna nesimpalicna posleralna pojava koja je manje-vise konSlalovan3 u radnickim pokretima U svim zemljama: posleratni socijalisti, mahom inteleklualei, koji nisu prosli kroz skolu marksislickog socijalizma nego ih je u

radnicki pokret Daneo onaj posleratni revolucionarni talas - pokazuju De sarno jedno savrseno neznanje nego i zaprepascujucu nesolidnosl i nesavesnost u svome cadu. Tipicni primer neznanja, nesolidnosti i nesavesnosti te vrste pruzaju nam cianci u Borbi br. 37 i 38.' kao SIO cemo odmah pokazali. Clanke je morao pisali neki rataborni junosa koji se junacki sakrio iza sifre Mbt.' Knjiga Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma' nije pisana za polilicke analfabele; ona prelposlavlja znanje bar abecede marksizma. Mbl je, medulim, pokazao ne sarno da ne zna abecedu nego da ne zna nijedno slovo iz Ie abecede. Jer je vrlo lako pokazali da je gledisle koje zaslupa Mbl produkt ne samo socijalpatriotizma 5 nego najCistijeg burioaskog nacionaiizma, uvijenog, naravno, u revolucionarnu Ijusku, kao sto se to, za opsenit prostotu , po pravilu uvek radio Oa predemo preko onog konfuznog objasnjenja danasnjeg slanja radnicke klase u Jugoslaviji, pa da se odmah zaddimo na konkrelnim primedbarna koje je Mbt uCinio u svojoj kritici. 6 Mbt tvrdi , najpre, da se nisu sarno ruska i srpska parlija jos od pocelka izjasnile proliv imperijalislickog svelskog rala, nego su 10 bile i bugarska i lalijanska. Ovo Ivrdenje pokazuje sarno 10 da Mbl ne poznaje drzanje ni lalijanske ni bugarske parlije.' Ali kako ovo pilanje nerna aktuelnu vrednost, to dokazni materijal mozerno ostaviti, bez ikakve stele, i za drugu priliku. Mbl ne poznaje, razume se, ni drzanje srpske parlije. Na slranu ono neozbiljno Ivrdenje da Lapcevic kad je u ime srpske partije glasao proliv rala nije mislio (1) islo SIO i Lenjin. Mbl izglcda veruje da je i ona famozna pariska grupa' koja se bila odmelnula od parlije i propovedaJa za sve vreme rala socijalpalriolizam najodvralnije vrsle - da je i la grupa govorila u irne srpske partije! Ali su to sve pitanja koja imaju his/orijsku vrednost i zato preko njih. kao za mornenat rnanje vaznih, mozerno preci na aktuelnije zamerke. Druga zarnerka je rnnogo interesantnija. Ne rnareCi uopste za dokaze. Mbt tvrdi prosto-naprosto da je ~>osetioii kako je drug Markovic teoretski uz Lenjina , a prakticno uz Luksernburgovui~. Ali nije ni to sve. Mbt je Osetioi( jos i neslo vise. On veli: .. Kad pogledamo na njegove praklicne predloge, onda vidimo da se je on nasao na istom terenu sa bUrZujem Proticern.it I upravo u ovom tvn1enju neznanje i nesolidnost naseg kriticara dostizu kulminaciju. Mnogo je besmislica, na zalost, izaslo u poslednje vreme u nasoj starn pi 0 nacionalnom pitanju, ali je Mbt nesumnjivo odneo rekord. Da bi odbranio svoju sitnoburzoasko-nacionalisticku tezu, Mbt daje neku svoju skroz antimarksisticku analizu siluacije u JugosJaviji. Njegova argumenlacija odaje jedno ocajno nerazumevanje najelementarnijih stvari. Mbt yeti: Srpska bUrZoazija radi doduse iz svojih egoislickih inlresa, ali ona kod taga obnavlja i unapreduje i 0puslosenu Srbiju i brani titav srpski narod od pljackaskih hrvatsko-slovenackih
Clanek Sime Markovica. - Borba, leto II , ~t. 43, 22 . II. 1923.

311

kapitalista (kurziv je originalan). Ta zar nije historijski napredak da se Srbija ekonomski unapredi i odbrani od stranog kapitala? A zasto da budemo protiv hegemonije koja brani pravednu stvar i jedino omogucava istorijski napredak?~.
(kurziv originalan). Naprotiv, produzuje Mbt , u tom slucaju mi oe sarno sto oe smemo protestovati protiv hegemonije srpske burzoazije vee je, u neku ruku, moramo podupreti. Taka Mbt >'gustira srpskom proletarijatu socijaJpa-

triotizam, ali uzalud : jer je srpski proletarijat i na delu dokazao da se ne hvata na taj lepak. KonstatujuCi da gornja analiza vodi pravo u socijalpatriotizam, Mbt u besprimernoj nesavesnosti podmece tu svoju vlastitu analizu meni, iako je dovoljno samo pogledati u moju knjigu pa izobliCiti svu nesolidnost Mbt-a. Ko je i gde rekao da hegemonija srpske burzoazije brani citav srpski narod od pljaekaskih hrvatsko- slovenaekih kapitalista? Ko je i gde rekao da srpska hegemonija "jedino omogucava historijski napredak? To SU, ocevidno, najordinarnijifalsifikati koji bacaju eudnu svetlost na moral naseg kritieara. Nemajuci pojma sta je marksistieka dijalektika, Mbt poput svih socijalpatriota, ne samo sto identifikuje marksisticko objasnjenje jedne pojave sa odbranom te pojave, nego se u beskrajnoj nesavesnosti upusta u falsifikate, da bi samo prikrio svoju intelektualnu sirotinju. On podmece meni jednu besmislenu analizu da bi dokazao.( kako ).nasa partijska teorija vodi srpskom imperijalizmu, pa yeti: .>leT, uzaludno je, da oe kazemo smesno, zvati srpske radnike u borbu protiv srpske hegemonije, kad im se pre dokazuje da je hegemonija jedina garancija naprelka Srbije. Ogrezao u nacionalistiekoj ideologiji, Mbt govori 0 nekom ~~napretku Srbije : on nije u stanju da shvati da marksisticku radnicku klasu interesuje samo napredak klasne borbe, razvoj prolelerske revolucije, i da napredak Srbije znaci danas napredak reakcionarne bUrZoazije koji se vrsio iskljuCivo na raeun radnicke klase. Ko god je proeitao Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma zna vrlo dobro da je tamo jasno izlozeno i naroCito naglaseno da hegemonisticka vladavina srpske burioazije oteiava k/asnu borbu, ometa razvoj revolucionarnih snaga, i zato marksisticka radnicka k/asa mora svom snagom uSlali protiv te vladavine' I kad i posle svega toga Mbt javno podmece da se rnojorn teorijom dokazuje da je hegernonija jedina garancija napretka Srbije(( - onda se to ne moze objasniti sarno odsustvom pameti.
Posto je tako junacki )'oborio(( nasu oficijelnu teoriju((, Mbt u znoju ne sarno svoga lica nego i svojih citalaca postavlja novu teoriju. I to doista uzor od teorije! U prvom delu svoje teorije, Mbt razbija otvorena vrata: ponavljajuci banalne istine da je u slueaju Srba i Hrvata postojanje sviju kapitalistiekih klasa, bez obzira ko je jaei a ko Slabiji, uzrok borbi Mbt veli, polemisuCi protiv necega sto nikad niko , koliko je meni poznato, nije tvrdio: Naprednost precanskih krajeva nije uzrok borbi. Mbt ne moze nikako da se odvoji od burioaske terminologije, pa stalno govori, poput svih bUrZoaskih nacionalista, 0 precanskim stranama(. Time smo - produzuje Mbt - pobili prvj stup nase leorije, lainu tvrdnju da su patnje i zaostalost Srbije i imperijalisticki kapitalizam preeanskih strana uzrok sukobu. Ali, Cija je to teorija? Ko je i gde mogao tvrditi i takvu besmislicu da su patnje i zaostalost Srbije i imperijalizam precanskih krajeva uzrok sukobu((? Ocevidno je da se i ovde ima posla opet sa jednorn ordinarnom izmisljotinom koju je u svojoj bujnoj masti konstruisao nas kriticar da bi imao samo na sta da napada kao Don Kihot na vetrenjace.

312

Ali tek sad dolazi ono sto je najzanimljivije. Mbt postavlja jedno pitanje koje je on - davo bi ga znao kako i otkud - pronasao kao najvaznije u diskusiji, naime: "na kakav naCin moie Srbija (opet Srbija!) da nadoknadi ratne patnje, da se ekonomski ~azvije i llscllva od koloniziranja sa strane hrvatsko-slovenackog kapitala? (Sta sve ne muci naseg Mbt-a!) Ali je on, dosledan sebi, i ovo pitanje postavio sarno zato da piasira jos jednu ordinarnu izmiSlJolinu. On sa drskoscu koja zbilja zadivljuje tvrdi: "Na gornje pitanje drug Markovic odgovara: samo putem hegemonije. I posto mi je podmetnuo taj besmisleni odgovor koji mi naravno nikad ni na kraj pameti nije mogao pasti Uer nikad nisam ni postavio ono pitanje koje muci Mbt-a), Mbt produzuje, pobijajuci
svoja sopstvena podmetanja:
~)Ali

to je strahovita zabluda.( ] sad tek nastaje

onD sto pokazuje jednu odista ocajnu nesposobnost naseg kriticara da razume i najprostije stvari. Molirn Citaoce za izvinjenje, ali ne mogu a da u celini ne navedem ceo sledeci pasus koji predstavlja jedan besprimeran ricet kome je uopste tdko naci konkurenta. Na gornje pitanje Mbt daje odista ovaj divljenja dostojan odgovor: "Srpska burzoazija, koja je imala svoju vojsku i bila clan Antante, diktirala je uredenje ave dd3ve. Ona je imala i rnogucnost da se ustavnim putem osigura pred opasnoscu od razvijenog hrv. i slov. kapitala. Ta hrv. i slov. burzoazija kapitulirale su pred srpskom jos na Krfu! Zar ne bi npr. federalisticki sistem, gde bi Srbija mogla imati i dalje svoju samostalnu Skupstinu, odredivati zakone i porcze, prema potrebi i carine itd . - mogao Srbiju potpuno uscuvati od pljacke sa strane precanskog kapitala? Osobito kad je srpska burioazija bez daljnjega mogla zaddati vojsku u svojim rukama, a Francusku opel imala iza svojih leda. A zar ne bi hrv. i slav. burzoazija i same pristale da pomognu obnovi Srbije , kad znaju da je Srbija uz pomoc Antante u stanju da ih prisili, ako ne pristanu dobrovoljno? Znaci dakle ne sarno biti u zabludi , nego direktno braniti i opravdati nacionalno nasilje srpske bUrZoazije, kad se tvrdi da se je Srbija mogla da obnovi i uscuva od hrv.-slov. kolonizovanja sarno putern hegernonije.

Zar je, sa glediSta materijalistickog shvatanja istorijskih pojava, moguce u

manje reci skupiti vise besmislica? Uzmite sarno onaj biser od pitanja: A zar ne hi hrv. i slov. bUrZoazija i same pristale da pomognu obnovu Srbije ... ?~~

(opet "obnova Srbije!). Mbt zagovara dod use dobrovoljnu pomoc, jer ocevidno veruje u krscansko milosrde svoje bUrZoazije, ali ne zaboravlja da ukaie prstom i na Damoklov mac vojske, Antante, reparacija. Lijepo Ii ova sablja cita! Mbt zavrsuje svoju mudrost ovim ))klasicnim marksistickim recima: ))Ne,

hegemonija apsolutno nije bila potrebna, vec je nju srpska bUrZoazija uvela da
uvelica svoja nasilja i neopravdane pljacke. Pa naravno! Steta sarno sto se

Mbt nije javio ranije da uveri srpsku bUrZoaziju kako joj hegemonija apsolutno nije bila potrebna! Vostalom, mozda bi ona i danas odustala od hegemonije kad bi joj Mbt - naravno ako bi imao za to mandat - osigurao dobrovoljnu pomoc hrvatske i slovenaeke bUrZoazije! Rezonovanja Mbt-a su upravo ironija na marksizam, satira na mmenjaJisticko shvatanje istorlje , i to bez konkurencije. I ja bih svima drugovima najtoplije preporuCio da jos jednom procitaju gornje elukubracije (izljeve) Mbt-a da bi tako na jednorn odista klasicnom primeru saznali kako se nemarksisticki i konjuzionisticki rezonuje i argumentira. Posto je dokazao da .,hegemonija apsolutno nije bila potrebna , Mbt pronalazi kamen mudrost; U ovom pasusu: .,Obnova i razvitak Srbije pa - da ka313

zemo - Uedna jednom!) j ravnopravnost srpske budoazije mogu se zasigurati i

bez hegemonije i odmah. To je federacija ravnopravnih naroda lugoslavije . Dakle: federacija je ta carobna pa/ica koja ce po Mbt-u resiti nacionalno pitanje u Jugoslaviji .)Mi ne smemo - pise Mbt - biti za autonomiju, jer autonomije ne znace odstranjenje srpske hegemonije, nego sarno ublaienje. Jasno je da Mbt nema pojma 0 tome ni sta su autonomije ni sta je Jederacija. On zato ne pokusava da ude u sustinu tih ustavnih stanja: on se zadrz.ava sarno na golim recima i supljim frazama koje cine svu saddinu njegove teorije. Medutim, krajnja je neuracun/jivost identifikovati autonomije koje mi trazimo sa autonomijama Protiea, iii Spahe i Koroseca ." I sarno se u takvoj jednoj neuracunljivosti moglo reci da nasi zahtevi za autonomijama znace kapitulaciju pred budoazijom! Autonomisticko uredenje, na bazi najpumje demokratije, koje mi trazimo, U stanju je da zagarantuje apso/utnu naciona/nu ravnopravnost u driavi: to moraju znati i politicki puckoskoici, ali to Mbt ne zna. U svojoj izbezumljenosti Mbt ide i dalje: on mi podmeee neke monarhistii!ke autonomije i ima drskosti da napise: Drug Markovic u kapitulaeiji hrvatske budoazije i u ublazenoj hegemoniji srpske budoazije vidi kroz eela vreme resenje nacionalnog pitanja. Posle ove infamije, za cijeg autora svi oni koji su procitali i razumeli Naciona/no pitanje u svet/osti marksizma mogu imati sarno prezrenje, Mbt bi imao da ide pred - partijski sud, pa i iz Partije. IIi on misli da je nasa partija toliko moralno pala da moze ostati indiferentna prema ovako bestidnim podmetanjima? I posto mi je podmetnuo takvu jednu infamiju, Mbt u partijskoj histeriji sa patosom jednog r(lavog glumca placnim glasom uzvikuje: "lao! Zar moze zalosniji predlog da izade iz ustiju jednog revolucionara! Ah ne, to je oportunizam , reformizam, to je sprernanje unapred poraza radnicke klase. 11 I suvise smesno i bljutavo da bi moglo imati tragicnog efekta! Mbt nerna, ocevidno, nicega zajednickog sa soeijalizrnom. On ne zna ni za osnovnu aksiomu da je minimum naseg zahteva, kad je ree 0 uredenju jedne burioaske driave, demokratska republika, i da je to po/azna tacka, pretpostavka nase diskusije 0 uslavnom pitanju. Jeli on ikad ista CUO 0 radu nase parlamentame frakcije u Ustavnoj skupstini?" Kao da je s Marsa pao iii jeo bunike! Za Mbt-a su autonomije neka vrsta antiteze federaciji , jer je Mbt politicki ignorant. On ne zna ni tako elementarne stvari , da izmedu sirokih politickih autonomija i federacije ne postoji nikakva bitna, nego sarno graduelna razlika. Po Mbt-u sarno federalizam znaci ravnopravnost - i u tome se iserpljuje sva njegova mudrast. Mbt i ne pokusava da istakne preimucstvo federativnog uredenja nad autonomistickim iz pros tog razloga sto on ne zna oi sta su autonomije ni sta je federacija. Mi mu, " razume se, na ovom mestu ne mozemo davati lekcije 0 tome, nego ponovo kazemo: na jednoj tako ma/oj teritoriji kao sto je Jugos/avija i sa takvim naciona/nim sastavom - politicke autonomije. na pod/ozi najpunije demokratije, daju danas najbolje rdenje ustavnog pitanja, jer one garantuju svima nacijama i naciona/nim manjinama apso/utnu ravnopravnost i najpuniji naciona/ni, ekonomski, politicki i ku/turni napredak, ostvarajuCi s/obodno po/je za razvitak najpunije k/a.<ne borbe. Ali za Mbt-a sve je to malo: on se razbaeuje nekim revolucionarnim frazama, ne uvidajuci da borba za gore pomenuto resenje, borba svim sredstvima revolucionarne klasne barbe, ima u dana,njoj situaciji jedan duboki revolucionarni karakter. Federacija sa konfederacijom maze biti, u nasem s/ueaju. samo paro/a separatistickog burioaskog
314

nacionalizma, protiv kojega marksisticka radnicka k/asa mora se isto tako od/ulboriti kao i protiv srpskog centralistickog imperijalizma. U potpunoj konfuziji nacionalnog i ustavnog pitanja Mbt u federaciji gleda lek za sve, resenje i nacionalnog i ustavnog pitanja: to je, medutim, stara oportunisticka taktika, da se za rdenje nacionalnog pitanja trampi federacija. Ko je procitao Nacionalno pitanje u svet/osti marksizma, taj ce razumeti oportunisticki smisao Mbt-ove konfuzije. Celokupna argumentacija Mbt-a sastoji se u ovoj recenici: "Federalizam je zalo jedino resenje s10 samo on omogucava ravnoteiu medu burioazijom SHS, a time i ravnopravnost naroda. Za Mbt-a je ravnoteia medu burioazijom SHS i ravnopravnost naroda jedna ista stvar! Zato on celo pitanje i posmatra iskljucivo sa gledista budoazije i sva se njegova muka sastoji u tome - odista vrlo revolucionarno! - da uspostavi ravnotei:u medu budoazijom, uobrai:avajuCi da se samim tim postii:e ravnopravnost naroda! Strasniju i reakcionarniju konfu ziju nemoguce je zamisliti. UzimajuCi pozu nekog vrhovnog sudije u diskusiji 0 nacionalnom pitanju Mbt nije moida ni "osetio da se na putu za Olimp, stropostao u blato hrvatskog nacionalizma. U partijskoj ekstazi za nacionalnu hrvatsku ddavu, za nacionalnu hrvatsku vojsku (1) ("Zahtevajuci nacionalne federalisticke ddave, mi cerno, npr. morati zahtevati i nacionalnu vojsku) Mbt je vrlo ratoboran: on proklamuje i gradanski rat i otcepljenje! ler: Dulce est pro pat ria mori! (Slatko je za domovino umreti!) Zar ne? Tako je borba za jasnost i odlucnost u nacionalnom pitanju odvela Mbt-a jasno i odlucno u ponor budoaskog nacionalizma ... Jedan bitni elemenat nacionalnog pitanja: da se pitanje eventualnog otcepljenja procenjuje iskljucivo sa gledista celishodnosti, s obzirom na interese revolucionarne klasne borbe - za Mbt-a je sarno )oportunisticka sofisterija(( ("Ravnopravnost po svaku cenu, a ne oportunisticka soflsterija da Ii je otcepljenje celishodno, mora biti nasa zvezda vodilja u nacionalnom pitanju). Sit noburzoaski nacionalizam u najgorem izdanju! Ali neka bude za sad dosta, iako bi se jos mnogo moglo pisati protiv Mbt-ovih svastarija . la se nadam da ce uskoro izaci jos nekoliki cianci, koji ce bacati viSe svetlosti na ova pitanja, u kojima je Mbt pokazao toliko konjuzije, neznanja, nesolidnosti, i nesavesnosli. Ja slucaj Mbt-a posmatram kao jednu bolesnu posleratnu pojavu, koja se svom snagom mora suzbiti u interesu intelektualnog i moralnog zdravlja naseg pokreta.
nO
I Mi ~ ljen jc clanek Anteja Cilige .. Za jasnocu i odlucnost u nacionalnom pitanju", objavljen v Borbi, leto II , ~l. 37 in 38, II. in 18. 10. 1923. Clanek je objavljen v zborniku kot dok. st. 23. I Glej op. I. 1 Ante Ciliga. 4 Knjiga Sime Markovica, Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma, katero je Ante Ciliga kriticno ocenil v svojem clanku .. Za jasnocu i odlucnost u nacionalnom pitanju, je objavljena v zborniku kot dok. st. 19. 5 Z uporabo izraza socialpatriotizem pripisuje avtor Anteju Ciligi socialnodemokratske pogtede in ga 06tno nima za komunisticnega marksista. - Podrobneje glej 0 pomenu oznake socialpatriotizem dok. ~t. 22, op. 13. 6 Vse omembe in navedki, s katerimi Sima Markovic v tern clanku opozarja na posamezne ocene in trditve Anteja Cilige, se nanasajo na Ciligov clanek .. Za jasnocu i odlucnost u nacionalnom pistanju. - Glej dok. s1. 23. 7 Markovicevo pobijanje omenjene Ciligove trditve ni tocno, kajti v okviru italijanske socialnodemokratske stranke je Serratijeva frakcija, v Boigariji pa so 1. i. tesni socialisti glasovali proti vojnim kreditom.

315

Misljena jc cna izmed opozicijskih skupin znotraj Srbske socialnodemokratske stranke. 0 tern pise Sima Markovic v VIII. poglavju svoje knjige Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma. - Glej dok. !it. 19. 10 Misljeni so avtonomisticni driavnopravni nacrti in zahteve Stojana Protica, Jugos)ovanske muslimans,ke organizacije in Slovenske ijudske stranke. II Na tern mestu Sima Markovic parafrazira Ciligovo osnovno aeena njegovega gledanja na resitev nacionainega vprasanja v Jugoslaviji. J2 Misljcn je komunisticni poslanski klub v Ustavodajni skups6ni KraJjevine SHS.
I
<,1

St.

40

USTAVNO PITANJE I RADNICKA KLASA JUGOSLAVIJE*

Napomena

Iako pisani na brzu ruku, nadam se da ce ovi cIanci, pored Nacionainog pi0 izvesnim vaznim pitanjirna u nasoj javnosti vlada.
lanja u svetfosti marksizma doprineti da se razbije konfuzija koja

Pisac
I. Nekoliko opstih napomena.
Ustavno pitanje stoji jos uvek u centru politickog iivota Jugoslavije. Ono je glavna osovina oko koje se okrecu danas sve politicke borbe u nasoj zemlji. I vee sam taj fakt moze nesumnjivo posluiiti kao najocigledniji dokaz da reakcionarni Vidovdanski ustav, kao sto je uostalom bilo lako predvideti, nije resio ustavno pitanje. U svome govoru u nacelnoj debati 0 ustavi ja sam u Ustavotvornoj skupstini (18. aprila 192!. godine) u ime Komunisticke partije Jugoslavije rekao: ~>Donosenjem ovakvog ustava bice sankcionisane zelje sarno jedne rnanjine nasega naroda protivu nesumnjivog raspolozenja ogromne vecine. I ne varajmo se, gospodo, ustavna borba donosenjem ovoga ustava nefe biti svrSena. Bice sVrSena sarno njena prva [aza. USlavna borba ce se lek pos/e donosenja ovo go ustava razvili i rasp/amteti, i u p/amenu te borbe ovaj ce uslav sigurno izgoreli.1 I dogadaji su mi potpuno dali za pravo: jer je odista tako i bilo. Doduse, nekoliko poslednjih feCi iz gornjeg citata jos se nije doslovice ostvarilo, ali izgleda da se ni na to ostvarenje nece jos dugo cekati .
Sima Markovic, Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije. Graficki institut Narodna misao, Beograd 1923, 58 str. Bro~ura Sime Markovica, Ustavno pitanje i radnicka kJasa Jugoslavije je idla konec novembra 1923. S. Markovic je to bro~uro napisal v zaporu v Poi.arevcu, kjer je prestajal dvoletno zaporno kazen, na katero je bil po povratku iz ZSSR obsojen 12. decem bra 1922. Brosura je bila napisana kot odgovor kritikom njegove knjige Nacionalno pitanje u 5vetlosti marksizma. pa tudi kot dopolnilo k tej knjigi. - Opombe pod erto 50 tekoee hevilcene za vsako poglavje posebej, medtem ko so v izvirniku tekoee stevilcene Ie na vsako posamezno strano Vse opombe, ki so v oklepajih ali pa so posebej oznaeene z zvezdico so vstavili uredniki.

316

Ustav je, kao .5to je poznato, osnovni zakon jedne dri:ave. On je temelj na kome stoji Citava pravna zgrada mode me ddave. I kao sto se solidna zgrada ne moze podici na nesolidnom temelju, tako se jedna pravna dri:ava ne moze stabilizirati dok je rastdu ustavne borbe. Najnovija istorija Srbije - da ne idemo dalje - dokazuje to u dovoljnoj meri. Pa se ta istorija ponavlja i sa Jugoslavijom. Vidovdanski ustav pokazao se kao vrlo uska baza za organizaciju danasnje ddave. Svojim birokratsko-centralistickim ultrareakcionarnim karakterom Vidovdanski ustav onemogueava uopste izgradnju demokratske Jugoslavije, a Jugoslavija u danasnjim granicama, moie opstati jedino kao demokratska driava - ilije neee biti. To je politicka aksiomo koja mora posluziti kao polazna tacka za resavanje ustavnog pitanj. u Jugoslaviji. Ali vladajuea srpska burZoazija. zaslepljena svojim klasnim interesima, nije jos u stanju da shvati tu aksiomaticnu istinu: ona uporno produzuje da vodi jednu bezumnu politiku ciji se kraj tesko moze sagledati. Vidovdanski ustav.ie u najvecoj meri zaostrio nacionalne odnose u zemlji; on je raspalio oganj nacionalne borbe na kome neproduktivno sagoreva ogroman deo narodne snage. Donosenjem zakona koji izviru iz reakcionarnog ustava sarno se jos vise pogorsavaju prilike i povecava haos: to je upravo sipanje ulja u vatru. Eto, to bi bilo, u nekoliko reci stanje u kome se danas nalazi ustavno pitanje u Jugoslaviji. Kakav ustav treba da zauzme radnicka klasa Jugoslavije prema ustavnim borbama u kojima se sve vise koncentrise citav politicki zivot Jugoslavije? Kakve zahteve treba radnicka klasa Jugoslavije da istakne danos u pogledu resenja ustavnog pitanja? Pre no 5tO odgovorimo na postavljena pitanja, moramo uCiniti jos nekoliko napomena opstijeg karaktera. Pre svega , pitanje 0 uredenju jedne buriooske ddave za radnicku klasu nije pitanje principa nego pitanje toktike. Marksisticka radnicka klasa je principijelno, kad je rec 0 organizaciji proleterske ddave, za sovjetizam. Diktatura proletarijata u obliku sovjetske vlasti - to je princip uredenja proleterske ddave. Prema uredenju jedne buriooske ddave, medutim, bas kao i prema svakom drugom pitanju iz oblasti toktike - radnicka klasa zauzima odreden stay tek na osnovu analize konkretne istorijske situacije u kojoj se nalazi ddava 0 cijem je uredenju u datom momentu rec. Radnicka klasa, prema tome, u pitanju uredenja jedne buri:oaske ddave ne maze biti principijelno ni za centraJizam, ni za autonomizam, ni za federalizam iz pros tog razloga sto to pitanje uopste ne ide U oblast principa, ali pri svem tom, ona moze u raznim situacijama u raznim ddavama iii u raznim situacijama u toku razvitka jedne iSle ddave biti i za centralizam, i za autonomije, i za federalizam, i za konfederaciju , pa i za potpuno otcepljenje izvesnih oblasti. Sve zavisi od procesa opste istorijske siluacije u danom konkretnom slucoju. To je osnovno marksisticko glediste za praktienu politiku u ustavnom pitanju. Sem toga, ustavno pitanje ne sme se identifikovati sa nacionalnim pitanjem: to su dva rozno pitanja. Marksisticko shvatan)e nacionalnog pitanja ja sam, i teorijski i prakticno, dovoljno jasno izlozio na drugom mestu. 2 Sarno u izvesnim specljalnim prilikama nacionalno pitanje moze se svesti na ustavno. Ja sam pokazao u svojoj knjizi Nacionalno pitonje da je to, zasad, slueaj u Jugoslaviji. Dokle Hrvati i Siovenci ostaju pri svojoj zelji za oddanjem danasnje drzavne celine, dotle se nacionalno pitanje postavlja kao pitanje unutarnjeg uredenja ddave: kao ustavno pitanje. Medutim, sma tram za potrebno da i
317

ovoga puta podvucem ove reci koje sam vee jednom napisao: 3 ~~Ali nije nemo_ guoe da Hrvati i Slovenci pri eventualnim komplikacijama u unutarnjoj iIi spoljnoj situaciji, i drukcije postave pitanje svoga samoopredeljenja, ler zelja Hrvata i Slovenaca da ostanu u zajednici sa Srbima nije apsolutna: sa reakcio_ narnom srpskom bUrZoazijom koja bi bila sarno orude u rukama francuskog imperijalizma koji je svakog casa moze gurnuti u kakvu ratnu avanturu, ni Hrvati ni Slovenci, ocevidno, nemaju interesa da budu zajedno. Zato se sa njihove strane istice kao prvi uslov za opstanak zajednice: puna demokratija unutra i miroljubiva politika spolja. Sarno na toj podlozi moze se osigurati trajna drzavna zajednica Srba, Hrvata i Slovenaca.~~ Da uCinim jos jednu napomenu. Protiv principijelnog marksistickog shvatanja prava samoopredeljenja nacija iznoseno je, sa strane oportunista svih vrsta, izmedu ostalog ito: da to shvatanje nije ~~dovo1jno jasoo, da oe daje nikakva }}prakticoa uputstva~~ za svakodnevnu politiku proletarijata, za }~prakticno resenje~~ nacionalnih problema. Lenjin je u nizu clanaka,4 na jedan briljantan naCin, izobliCio svu prakticnost ovih oportunistickih prigovora. Isticuoi dijalektiCki karakter proleterske politike u nacionalnom pitanju, Lenjin je najodlucnije ustao protiv svih prakticnih formula za resenje nacionalnog pitanja, jer se sve te >~prakticne formule u praksi svode iii na obicne metafizicke apstrakcije iii na prakticnu sluzbu burZoaziji. Protiv bUrZoasko- oportunistickog prakticizma~( proletarijat istice svoju principijelnu politiku u nacionalnom pitanju: za ravnopravnost i suverenost svih nacija. To moze sa gledista bUrZoazije i oportunizma, izgledati ~>neprakticno , ali je to bilo i ostalo sri marksisticke politike u nacionalnom pitanju. Ookle svaka burzoazija prilikom rdenja nacionalnog pitanja uvek gleda da obezbedi rna kakvu privilegiju za svoju naciju, tj . za sebe, dotle se proletarijat, sasvim prirodno, bori protiv svih ddavno-nacionalnih privilegija i ima uvek pred ocima, pre svega, razvitak svoje klase: zato se proletarijat u nacionalnom pitanju - po Lenjinovim reCima ogranicava tako reCi negativnim zahtevom priznanja podjednakog prava samoopredeljenja svima nacijama, ne obvezujuei se i ne garantujuei nijednoj naciji nista na raeun druge nacije. )~Traiiti od njega prakticizam, znaCi iii za burioazijom. pasti u oportunizam.(~s Sve sto je receno protiv )~prakticizma(~ u nacionalnom pitanju moze se mutatis mutandis primeniti i na ustavno pitanje, i to jos u vecoj meri. Jer ustavno pitanje po svojoj prirodi, kao sto smo naglasili, ide u oblast taktike, pa samim tim predstavlja jedno sire polje na kome radnicka klasa ima jos vise slobode za manevriranje nego u nacionalnom pitanju. Ustavna politika marksisticke radnicke klase mora se zal0 odlikovati dijalektickom elasticnofcu: ona se u svakoj konkretnoj nacionalnoj i internacionalnoj situaciji mora inspirisali interesima radnicke klase kao celine. interesima drustvenog progresa i proleterske revolucije. lake radnicka klasa mora, u svakoj konkretnoj situaciji, imati u ustavnom pitanju jasan, odreden i odlucan stay, to nikako ne znaCi da se mora spustati u blato bUrZoaskog prakticizma. Naprotiv: ona ostaje uvek na visini klasnih interesa revolucionarnog proletarijata; ona se oe vezuje ni za kakvu krutu prakticnu formulu~( za resenje ustavoog pitanja; ona se, da se posluzim Lenjinovim recima, zadovoljava i ovde jedoim nizom manje-vise negativnih zahteva, ostavljajuCi bUrZoaziji i reformistima da vode takozvaou )~pozitivnu~( politiku. Jer, jos vise nego za nacionalno pitanje, vaze gore pomenute Lenjinove reCi za ustavno pitanje: Traziti prakticizam, znaci iCi za bUrZoazijom, pasti u
318

oportunizam. Ali to, sa svoje strane, nikako ne znaCi, kao sto ce se iz daljeg izlaganja videti, da se radnicka klasa sme zadovoljiti sarno opstim frazama u ustavnom pitanju . Naprotiv: ona mora u svakoj prilici, posmatrajuci stvari pod ug lom interesa razvitka klasne borbe, izgraditi dovoljno jasno osnovne limje svoje ustavne politike, da bi tako mogla, pred masama radnoga naroda, oCigledno, konkretno, i na tom pitanju istaCi preimucstvo svoje politike nad politikom raznih burioaskih grupacija i oportunistickih panija. I ukoliko jedna proleterska partija u tome, ne uvek lakom, zadatku pokaie vise uspeha, utoliko ce jace dokumentovati svoju politicku sposobnost i revolucionarno-marksisticku zrelos t . Posle ovih opstih napomena, koje se nikako ne smeju gubiti iz vida, motemo poci dalje.

II. Jedan pogled na razvoj nacionalnog pitanja u Jugoslaviji.

Ja sam u poslednjoj glavi svoje knjige Nacionalno pitanje podvrgao analizi unutarnju situaciju Jugoslavije i, otkrivajuCi pozadinu nacionalnih borbi, ukazao na osnovne ekonomsko-politicke momente koji dominiraju danasnjom situacijom. Za raspravu pitanja 0 kome je sada rec vazoo je istaCi ave cinjenice. Stvaranje Jugoslavije kao driave rezultat je sloma Austro-Ugarske monarhije U svetskom ratu. Oslobodenje Hrvata i Slovenaca iz kandza austrougarskog imperijalizma i ujedinjenje u jednu driavu sa Srbijom bilo je nesumnjivo jedan progresivni istorijski cin. Mali narodi na istoku Evrope nisu imali sreee da dele svoga nacionalnog oslobodenja i ujedinjenja izvrse u istorijskom periodu nacionalnooslobodilackih borbi koji je, pocevsi od Francuske revolucije, trajao uglavnom do 1871. godine. To je bila epoha progresivnog kapitalizrna , epoha burioasko-demokratskih revolucija na evropskom Zapadu. Medutim, specijalne istorijske prilike pod kojima su se razvijale Centralna i Istocna Evropa uCinile su da su tamo tek pocetkom XX veka, sa pojavom prve Ruske revolucije (1905. godine), pocela sa sve vecom snagom izbijati nacionalna pitanja koja su na ovaj iIi onaj naCin traiila svoja rdenja. Feudalno-birokratska Austro- Ugarska, caristicka Rusija, kao i jedan deo Balkana bili su zaostali za Citavu jednu istorijsku epohu iza Zapadne Evrope. Oni su stajali pred istorijskom nuinoscu burioasko-demokratskih revolucija. I to je bio istorijski smisao prve Ruske revolucije, nacionalno-revolucionarnih tendencija u bivsoj Austro-Ugarskoj monarhiji, kao i Prvog balkanskog rata (1912). Prva Ruska revolucija (1905) bila je, kao sto je poznato, u krvi ugusena. Caristicka reakcija je trijumfovala. Na drugoj strani veleizdajnicki procesi sirom cele zemlje bili su odgovor austro-ugarske vlasnicke klike na oslobodilacke teZnje potistenih nacija u Austro-Ugarskoj. U Austro-Ugarskoj i Rusiji, bas kao i u Aziji, iiveo je jos mracni Srednji vek. Ali je do"a znamenita 1917. godina da razbije tu srednjevekovnu tamu najpre na prostranoj teritoriji Ruske carevine: Februarska ruska revolucija znacila je krah carizma, pobedu burioazije nad feudalcima, kraj Srednjeg veka. Ali se ruska burioazija, u komplikovanoj nacionalnoj i internacionalnoj situaciji, u kojoj je do"a na vlast, pokazala nesposobna da svoju revoluciju izvede do kraja: zato je ubrzo morala siCi sa istorijske pozornice. 31 9

Proleterska Oktobarska revolucija, koja je znatila pobedu proletarijata nad bUrZoazijom, imala je za zadatak da izvede burioasku revoluciju do kraja i stvori jedno prelazno stanje iz kapitalizma u komunizam. I ana je odista taj istorijski zadatak sjajno izvrsila. Kako je Ruska revolucija posta vila nacionalno pitanje i u kojim se sve formama Dna javljalo u toku revolucije - 0 tome je dovoljno opsirno bila feci u knjizi Nacionalno pitanje. A sta je bilo posle vojnickog sloma Austro-Ugarske? Vojnicki poraz feu_ dalno-birokratske monarhije dao je mogucnosti za lakse izvrsenje jednog niza nacionalnih bUrZoasko-demokratskih revolucija koje bi imale da raskrste sa ostacima Srednjega veka, da oslobodi produktivne snage feudalnih okova. I sarno ukoliko je krah Austro-Ugarske doprineo faktickom rusenju feudalizma, utoliko je on imao nesumnjivo revolucionarni karakter. Da De idemo dalje od slucaja koji nas direktno interesuje; zapitajrno se: da Ii je bUrZoasko-demokrat_ ska revolucija izvrsena u Hrvatskoj, Sloveniji i U ostalim oblastima koje su ranije pripadale Austro-Ugarskoj a danas su u sastavu Jugoslavije? Na to pitanje mozemo odmah odgovoriti negativno. Jer, dok su seljaci radnici , narocito ani koji su se vracali iz Rusije, u danima prevrata zahtevali radikalni obracun sa veleposednicima, dotle su burzoasko-socialpatriotska Narodna veea koja su bila uzela svu vIast u svoje ruke najodIucnije ustala protiv svih revolucionarnih pokusaja rdenja agrarnog pitanja: i, dobrim delom iz straha da revolucija ne prede okvir budoaske revoIucije, Narodna veca* su bde-bolje pozvala srpsku i francusku vojsku da odrie red, tj. da spreee svaku revoluciju. Tako su Narodna veta, uz pripomoc srpske i francuske vojske, odigrala jednu kontrarevalucionarnu ulogu: tako su hrvatska i slovenacka bUrZoazija jos prvih dana prevrata dobrovoljno kapitulirale pred srpskom burzoazijom Ciji su diktatorski apetiti sve vise rasli. Jer je srpska bUrZoazija, koja je stvaranje nove driave oduvek smatrala kao prosirenje Srbije u Veliku Srbiju, iskoristila u cilju utvrdenja svoje hegemonije ovu jasno manifestovanu slabost i nesposobnost (a moida i naivnost) hrvatske i slovenacke burioazije: hrvatska i slovenacka burzoazija nije umela da se nade na visini svojih istorijskih zadataka u novostvorenoj situaciji. I sve dotle dok je trajala posleratna akutna revolucionarna situacija, za sve vreme demobilizacione krize, i srpska i hrvatska i slovenacka budoazija iivele su u ljubavi i istupale sioino i brutalna protiv radnickih strajkova i seljackih pobuna. Hrvatska i slovenacka burzoazija blagosiljala je u to vreme srpske bajonete koji su u krvi ugusivali radnicke strajkove u Hrvatskoj i Sioveniji bas kao i u Srbiji i ostalim pokrajinama . U doba velikih socijalnih potresa u Evropi i sve ostrijih i obimnijih klasnih borbi u zemlji, u doba kad se na polititkom horizontu ocrtavala opasnost za odrianje klasne vladavine bUrZoazije - u to doba ni hrvatskoj ni slovenatkoj bUrZoaziji nije ni na pamet padalo da pokreeu pitanje 0 svom ,)nacionalnom individualitetu i 0 svojim posebnim nacionalnim interesima. Zajednica klasnih in teresa u pogledu odrianja kapitalistickog drustva, zajednicka opasnost od eventuelne proleterske revolucije - bila je ta veza koja je spajala srpsku, hrvatsku i slovenacku bUrZoaziji u jednu ))nacionalnu celinu, u jedan kontrarevolucionarni front. Ali, Cim je ta zajednicka opasnost pros la, pocelo je sve ostrije podvajanje po nacijama kao izraz sve ostri'" Narodni sveti so bili organi oblasti, preko katerih so habsburski Jugoslovani vzpostavili lastno dri.avnost ob zlomu Avstro- Ogrske monarhije.

320

J~ razlog a koji su istaknuti u poslednjoj glavi Nacionalnog pitanja,

1

, konkurentske borbe koja je uzimala maha ispoljavajuci se u sve ostrijoj formi

Kad je rec, dakle,

razvoju prilika u Jugoslaviji od njenog postanka pa

do danas, ooda se moraju jasno razlikovati uglavnom dva perioda: period za-

~rajao do pred kraj 1920. godine, i period iskljuCive vladavine srpske budoazije

'ednicke vladavine udruiene srpske, hrvatske i slovenacke budoazije koji je

koji od kraja 1920. godine jos uvek traje. Ta dva perioda su karakteristicna i za formu u kojoj se postavljalo i nacionalno pitanje u Jugoslaviji. Ook su i srpska i hrvatska i slovenacka bUrZoazija u prvom periodu isticali sarno one momente koji su ih spajaJi, dot Ie se u drugom periodu udaralo glasom sarno na momente koji su ih sve vise razdvajaJi. Ook je bilo izgleda da ce se postici sporazum 0 ravnopravnom uCeScu u driavnoj oblasti i eksploqtaciji prirodnog bogatstva zemlje, dotle su i srpska i hrvatska i slovenacka budoazija bile pristalice teorije 0 narodnom jedinstvu Srba, Hrvata i Slovenaca' Cim je, medutim, postalo jasno da je imperijalisticka srpska burzoazija resena da po svaku cenu zaddi u svojim rukama lavovski dec drzavne vlasti i gotovo iskljuCivi monopol eksploatacije svega bogatstva u celoj zemlji - hrvatska i slovenacka budoazija su, sasvim prirodno, okrenule front: nacionalno pitanje uSio je u drugu fazu. Jer su, kao i svuda u svetu u slicnim prilikama, i srpska i hrvatska i slovenacka budoazija svoje posebne klasne interese uspeJe da uzdignu na visinu opstih nacionalnih interesa i svojim konkurentskim borbama dadu oreal nacionalnih borbi. Teoriju 0 narodnom jedinstvu Srba, Hrvata i Slovenaca, koja je dominirala u medenim mesecima Jugoslavije, zaddala je sarno vladajuca srpska budoazija, naravno kao masku svoga imperijalizma, dok su hrvatska i slovenacka burZoazija razvile i razradile svoju posebnu nacionalnu ideologiju. Ook su u prvom periodu politickim zivotom Jugoslavije dominirali socijalni i klasni momenti , u drugom periodu je to slucaj sa nacionalnim mom entima, koji uopste imaju tu osobinu da maskiraju i zamracuju socijalnu strukturu politickog zivota, muteCi klasnu borbu i otezavajuCi klasno diferenciranje drustva. Kakvo je bilo ddanje radnicke klase Jugoslavije u nacionalnom pitanju? Dok srpska, hrvatska i slovenacka budoazija u periodu svoje zajednicke vladavine nisu uopste isticale na dnevni red nacionalno pitanje, radnicka klasa mje imala nikakvog interesa da 10 pitanje pokreee. Naprotiv: radnicka klasa je sasvim ispravno stala ))na branik ideje nacionalnog jedinstva i ravnopravnosti sviju nacionalnosti u zemljj; 1 citava njena politika kretala se u pravcu nacionalnog priblizavanja, sjedinjavanja, stapanja, jer je najvisi interes jedne internacionalne proleterske partije da ubrza prirodni proces slivanja slicnih nacija u jedno i izbegne nacionalna trvenja koja su ogromna smetnja za vodenje revolucionarne klasne borbe. Tu politiku je osim toga, imperativno nalagala i otvorena revolucionarna situacija koja se nije smela mutiti nikakvim sporednim momentima koji bi sarno slabili revolucionarnu snagu radnicke klase . To je bio osnovni stay marksistickog proletariata u nacionalnom pitanju sve do pred kraj 1920. godine. Medutim, ukoliko se na svirna poljima dd3vnog zivota sve otvorenije i bezobzirnije manifestovala hegemonisticka politika vladajuce srpske burzoazije, izazivajuci nacionalna pregrupisavanja i organizaciju nacionalnog otpora od strane Hrvata i Slovenaca koji su sve vise stavljani u polozaj neravnopravnih nacija - u toliko je radnicka klasa sve odlucnije ustajala protiv vladajuce srp-

321

ske bUrZoazije koja nije vodila progresivnu politiku nacionalnog spajanja nego
reakcionarnu politiku nacionalnog razjedinjavanja, rasparcavanja, vracanja

unazad. Protiv srpskog reiima politickog nasilja, ekonomske pljacke i nacio_ nalnog zapostavljanja i ugnjetavanja revolucionarni proletarijat Jugoslavije vodio je neumornu i neustrasivu borbu za najpuniju demokratiju i apsolutnu ravnopravnost svih nacija i nacionalnih manjina koje su izjavile zelju da ostanu
u zajednickoj dd3Vi. U tome se sastoji sustina stava revolucionarnog proletari~ jata u nacionalnom pitanju u drugom periodu unutarnjeg zivota Jugosiavije.8 Taj stav je potpuno ispravan i u punoj saglasnosti sa Lenjinovim recima: Neka bUrZoazija obmanjuje narad raznim, 'pozitivnim' nacionalnim progra-

mirna. Svesni radnik eSe joj odgovoriti: ima sarno jedDO resenje nacionainog pitanja i to resenje je - dosledni demokratizam.9
III. Ustavno pitanje u Jugoslaviji.

Posto se dosad nijedna politicka grupa nijedne nacije nije ni na ko}i nai'in izjasnila protiv danasnje ddavne zajednice za otcepljenje, to se nacionalno pitanje u Jugoslaviji ocevidno svodi. zasad. kao sto smo vee ranije pomenuli. na ustavno pitanje. lako je istorija donosenja Vidovdanskog ustava dovoljno poznata, bas kao i priroda ustavne borbe koja je donosenjem Vidovdanskog ustava sarno
potencirana, ja eu ipak istaei nekoliko znacajnijih momenata radi bolje karak-

teristike stanja u kome se danas nalazi ustavno pitanje u Jugoslaviji. Kao sto je pozna to, Ustavotvorna skupstina otpocela je svoj rad u znaku Obznane. Obznana je bila i ostace, nadajmo se, najsramniji akt u politickom iivotu Jugoslavije: jedan poltronski, podmukli razbojnicki prepad Vesnic-Draskoviceve vlade' na radnicku klasu Jugoslavije, prepad kome nije bilo ravnoga u istoriji radnickog pokreta u celom svetu. Komunisticka partija je preko svojih predstavnika prilikom interpelacije
0

Obznani u Ustavotvornoj skupstini razvejala

u prah i pepeo sve one infamne detektivske lazi kojima je DraskoviC pokusao
da pravda i brani varvarske mere protiv radnicke klase. Ali je mamelucka vetina pri svem tom sankcionisala Obznanu: tako je Ustavotvorna skupstina postala u stvari Obznanotvorna. Obznana je signatura rezima policijske samovo-

Ije koja besni sirom cele zemlje. Ona je, proklamajuCi svemoc policije, udarila glogov kolac demokratiji u Jugoslaviji; ona je, kao negacija svake zakonitosti inaugurisala eru policijske diktature koja jos uvek nesmetano orgija u nasoj zemlji.
Poznato je da je vladajuea srpska budoazija u izborima za Ustavotvornu

skupstinu pretrpela poraz. Ali se ona nije dala time zbuniti. U naslonu na
oruzanu silu, ona je bila odlucila da po svaku cenu nametne zemlji jedan reakcionarni ustav koji bi osigurao princip monarhije i sa njim hegemoniju srpske burZoazije. I da hi stvorila 5to povo/jniju atmosferu za taj svoj podvig. v/adaju... Obznana je bila sprejeta 30. decem bra 1920. v casu koalicijske vlade Milenka Vesnica (ad 18.8. 1920 do I. I. 1921). Avlor Obznane je bil clan Vesniccvc vlade, notranji minister Milorad Draskovic. *'" Mi~ljen je uspeh KPJ na volitvah v Konstituanto. 28. novembra 1920, ko je postala KPJ tretja najmocneHa stranka v lugoslaviji.

322

to burioazija izmislila je Obznanu. Tvrdeci da je ).iz pouzdanih izvora saznala da je Komunisticka partija Jugoslavije hila naumila da bas )onih dana izvede "krvavu revoluciju po primeru ruskih boljsevikac(, Vesnic-Draskoviceva vlada imala je nameru da zap/as; sve opozicione partije: ana je pokusala da pred izmisljenom zajednickom neposrednom opasnoscll jos jed nom izvrsi koncentraciju celokupne jugoslovenske bUrZoazije, koju bi u takvoj jednoj zabuni, ako bi ooa sarno uspela, vrlo zgodno iskoristila u svoje imperijalisticke svrhe. Ali je taj plan jedva delimicno uspeo, jer su se ozbi(jniji (judi cak i iz vladajutih partija ustezali da veruju u one glupacke detektivske izmiSljotine koje im je Draskovie servirao. Posle nase interpelacije 0 Dbznani, medutim, koja je izobliCila svu perfidiju tvoraca Dbznane, nije vise bilo nijednog ozbiljnog coveka kome oisu bile jasne one odvratne pobude iz kojih je potekla Dbznana. Ali ni taj strahoviti fijasko nije dekurazirao tada vee Pasie-Draskovieevu vladu" brez stida i obraza. Doduse, Draskovic je, kao neposredni tvorac Obznane, morao odmah posle nase interpelacije napustiti ministarsku stolicu,"" ali je na njegovo mesta dosao Pribicevic da sa jos vecom bezobzirnoscu i nekulturnoscu produli nasilnicku politiku svoga prethodnika. Sasvim u duhu gore pomenutih intencija, Vesnic-Draskoviceva vlada bila je oktroisala i poznati monstrllozni poslovnik za rad Ustavotvorne skllpstine. Predvidajuci zakletvu Kralju kao cenu koju je svaki poslanik morao platiti ulazeei u Skupstinu, poslovnik je bacio pod noge suverenost Ustavotvorne skupstine, odllzevsi joj na taj naCin svaki smisao, jer je suverenost bitni atribllt jedne Ustavotvorne skupstine. Energiena borba koju su jos na prvoj sednici Ustavotvorne skupstine otpoceli predstavnici Komunisticke partije protiv reakcionarnog poslovnika, za sllverenost Ustavotvorne skupstine, borba koju je prihvatila sa vise iii manje odlllcnosti, i sva opozicija, nije na zalost mogla uspeti , pored ostaloga dobrim delom i zbog odsustva Radieeve partije iz skupstine. """ Jer je vlada. koristeCi se odsustvom Radicevim, llspeia, oesto terorom a jos vise korupcijom , da napabirci jednu bednu vetinu i osigura Pirovu pobedu. Eto, pod takvim okolnostima je donet Vidovdanski ustav koji ne sarno sto nije zavrsio ustavou borbu u Jugoslavlji nego ju je u najvecoj meri rasplamteo. Svojim birokratsko-centralistickim i hegemonisticko-nasilnickim karakterom Vidovdaoski llstav je jos vise raspalio nacionalne strasti, lldubljajuci u neverovatnoj meri jaz izmedu Srba. na jednoj , i Hrvata i Siovenaca, na drugoj strani. Vidovdanski ustav znaCi trijumf monarhisticke reakcije i srpskog imperijalizma: on je sankcionisao hegemonisticke prohteve krupne srpske burzoazije i diktatorske apetite militaristicke kamarile koja svu fakticku vlast u ovoj zemlji drzi u svojim rukama. Protiv Vidovdanskog ustava ustale su najodlucnije sve opozicione hrvatske i slovenaeke partije koje su s pravom mogle pretendovati da u tom pitanju predstavljaju Citav hrvatski i slovenacki narod. Protiv drZavnog centralizma koji je politicki izraz srpskog imperijalizma, sa hrvatske i slovenacke strane isticano je i zahtevano autonomisticko, federalisticko iii konfederalisticko uredenje. Borba protiv ddavnog centralizma znaCi, pre svega, borbu protiv hegemonije reakcionarne srpske bUrZoazije: to je osnovni ton koji i dan-danji
Milorad
Pa~ica (od I. I. 1921 do 18.7. 1921), v katcri jc bil notranji minister. ** Milorad Draskovic je izstopil iz Pa~iceve vladc 18. julija 1921. *** HRSS se je abstinirala od dela Ustavodajnc skup~Cine Kraljevinc SHS. Dra~kovic

* MisJjcna jc koalicijska viada Nikole

323

dominira citavim pokretom za reviziju Ustava, to je spona koja sve revizioni_ sticke politicke grupe spaja u jedan front, i pored svih veCih iii manjih razlika koje, naravno, postoje izmedu pojedinih grupa u samom revizionistickorn taboru. I za pristalice autonomistickog kao i za pristalice federalistickog iii konfe_ deralistickog drZavnog uredenja glavno je bilo da se osiguraju protiv srpske hegemonije: i upravo po meri nepoverenja prema srpskoj budoaziji isticani su autonomisticki, federalisticki iii konfederalisticki zahtevi. Srpska bUrZoazija je, medutim, Cinila sa svoje strane sve da to nepoverenje sarno pojaca. I ukoliko je ona sve viSe i sve bezobzirnije ispoljavala svoje imperijalislicke teinje, utoliko su,
sasvim prirodno. sa hrvalske i s/ovenacke slrane trazene sve veee garantije protiv srpske prev/asti. U tome smislu se razvijaia i jos razvija ustavna borba u 1ugos-

laviji. Tefnje srpske bUrZoazije za nacionalnom, politickom i ekonomskom prevlaseu u dr,avi, na jednoj, i borba Hrvata i Siovenaca protiv te tefnje: borba za nacionainu, politicku i ekonomsku ravnopravnost u ddavi, s druge strane - to je bitno obelezje ustavne borbe koja se sa sve vise zarnaha razvija u Jugoslaviji. Pristalice Vidovdanskog ustava vrlo cesto, braneci ustav, isticu da su po ustavu Srbi , Hrvati i Slovenci u svernu potpuno ravnopravni: Ustav oe zna ni za kakve nacionaloe privilegije; prema tome, prigovori da Vidovdaoski ustav favorizira Srbe na stetu Hrvata i Siovenaca nemaju nikakvog osnova. I odista, Vidovdanski ustav ne predvicla explicite nikakve privilegije za srpsku naciju, tako da sa gledista pravnog formalizma pristalice Vidovdanskog ustava imaju potpuno pravo. Ali, ako covek neee da se zadovolji samoformom nego zagleda i u sadriinu Vidovdanskog ustava - onda se dobija sasvim druga slika, jer se sad stvari pokazuju u drukcijoj, pravoj boji. Po Vidovdanskom ustavu svi gradani, pa bili oni Srbi, Hrvati iii Siovenci, imaju podjednaka politicka i gradanska prava. Pa kako je jednakost gradana pred zakonom osnovni princip demokratije, branioci Vidovdanskog ustava zakljucuju - i na prvi pogled sasvim logicno - da je Vidovdanski ustav u stvari demokratski ustav. Njegov demokratski karakter ogleda se i u tome sto je kroz njega isto tako sproveden i drugi osnovni princip demokratije: princip vladavine veCine. Pretpostavimo za momenat da je odista sve tako, iako znamo da nije tako: jer je i ranija radikalsko-demokratska vlada vladala kao notoma manjina, kao sto to cini danas i homogena radikalska vlada. Ali recimo, pri svem tom, da je tako: uzrnimo narocito najpovoljniji slucaj za Vidovdanski ustav, da bas na njemu pokazemo svu njegovu reakcionarnost. Princip veCine nema nikakvu apso/utnu vrednost: on nema, rna kako to oa prvi pogled izgledalo paradoksaJno, u svakoj prilici i pod svima okolnostima, demokratski karakter. Naprotiv: demokratski princip veCine vazi sarno u izvesnirn granicama, pod izvesnim us/ovima. I u tome srnislu, on ima sarno re/ativnu vrednost. Princip veeine, ako hoee da zaddi demokratski karakter, oe moze se primeniti na svaku proizvo/jnu srediou nego sarno na homogenu sredinu. Us/ov vazenja demokratskog principa veCine jeste homogenost sredine na koju se taj princip primenjuje. U heterogenoj sredini princip veeine od sredstva demokratske vladavine pretvara se u instrumenat reakcionarne, hegernonisticke, nasilnicke vladavine. I mi u Jugoslaviji nalazimo se upravo u tom slucaju. lugos/avija je jedna naciona/no heterogena sredina i zato se, u interesu demokrallje. na nju ne moze i ne sme primeniti prost princip veCine, kako je to u najgorem 324

obliku ucinio Vidovdanski ustav. Jer, hegemonisticka vladavina srpske burzoazije u Jugoslaviji rezultira upravo iz primene prostog principa vecine na jedDu nacionalno heterogenu sredinu. I zato je Vidovdanski ustav, koji omogucava takvu vladavinu, po svojoj stvarnoj saddini, reakcionaran, a po svome dejstvu hegemonisticki i nasi/nicki. Sad ce biti jasniji i smisao borbe za kvalifikovanu veCinu kojom je trebalo doneti ustav, borbe koju je, kao sto je pozna to, uz Hrvate i Siovence najodlucnije vodila i Komunisticka partija Jugoslavije. U borbi protiv srpskog hegemonistickog centralizma, najjaca slovenacka
partija, dr. Koroseca,* izjas.ni.l~ se za .,!!onar~isticko-aulon~m:zisti~~o u~edenje.

Partija dr. Koroseca, po SVO)O) Ideologl)1 klenkalna, po SVO)O) soel)alno) strukturi preteioo sitnoburZoaska. postala je, zahvaljujuCi nacionalnom momentu , predstavnik skora citave slovenacke nacije. ledna mala nacija koja, iz vise razloga ne bi bila u stanju da stvori danas, u eri imperijalistickog besa, jednu trajnU samostalnu dd3VU, nije oi pokretala svoje pitanje drukcije nego u zelji za oddanjem danasnje drzavne celine. Ali u okviru te celine, Siovenei, iz nacionalnih, ekonomskih i kulturnih razloga, neodstupno zahtevaju siroku aUlonomiju, koja bi im bila dovoljna brana protiv srpskog imperijalizma. Hrvatska varoska bUrZoazija, Cije je interese zastupala u Ustavotvornoj skupstini Hrvatska zajednica, borila se za federativno driavno uredenje, dok je Hrvatska republikanska seljacka stranka (Radic), koja je, dobrim delom zbog intransigencije vladajuce srpske bUrZoazije postal a predstavnik skoro citave hrvatske nacije, istakla kao svoj programaticni zahtev konjederaciju, pa makar i U okviru monarhije. Sa srpske strane, jedino je ustavni nacrt Stojana Protica predstavljao jedan korak na putu priblifenja Srba, Hrvata i Siovenaca i, sa toga gledista, taj nacrt jet u sravnjenju sa reakcionarnim Vidovdanskim ustavom. nesumnjivo progresivan. Ali Proticev ustavni nacrt ne bi, ni u kom slucaju, mogao resiti ustavno pitanje u Jugoslaviji, poglavito iz ova dva razloga: I. sto je monarhisticki i 2. sto je kompeteneija pokrajinskih autonomija po tome nacrtu i suvise uska da bi mogla zadovoljiti sve opravdane zahteve Hrvata i Siovenaea. Eto, to bi bilo, u najkraCim potezima, stanje u kome se danas nalazi ustavno pitanje u Jugoslaviji. IV. Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije. Kao sto smo vec naglasili, marksisticka radnicka klasa je principijelno za sovje/ski us/av, za sovjetsko ddavno uredenje. U nacelnoj debati 0 ustavu u

Ustavotvornoj skupstini, predstavnici proletarijata izlozili su osnovne linije sovjetskog ustava i ukazali na sva preimucstva koja sovjetski ustav, sa gledista interesa radnog naroda, ima nad svima ostalim ustavnim koncepcijama. Sovjetska drZava je jedna visa forma drz.ve koja odgovara prelaznom periodu od kapitalizma ka komunizmu. Ponikla u Ruskoj revoluciji, ana se razvija i usavrsava, prilagodavajuci se potrebama revolucionarnog progresa. Ali radnicka klasa nije bila i ne sme nikad biti indiferentna prema uredenju jedne burzoaske drfave dok je prinudena da u njoj Zivi. Kad je izvestilac Ustavnog odbora g. dr Laza Markovic u svom izveStaju u Skupstini rekao: .. U
Misljena je Siovenska I judska stranka, ki jo jc vodil dr. Anton Korosec.

325

Ustavnom odboru jedino je bio g. Donovic iz republikanskog kluba koji je bezuslovno i apsolutno pledirao za republiku. Komunisticki odbornici su bili

protiv monarhije, ali nisu bili za svaki republikanski oblik vladavine, nego za sovjetsku republiku - ja sam mu dobacio da je to falsifikat, pa sam povodom toga u svom vec pomenutom govoru u Skupstini (18. aprila 192!. godine),
prema stenogramu, rekao ovo: Mi sma, principijelno, pristalice sovjetske re-

publike, sovjetskog ddavnog uredenja. Ali, dok ne budemo imali dovoljno snage da sprovedemo svoje principe u fivot, i dok sma prinudeni da zivimo u kapitalistickom drustvu, nama nije ni u kom slucaju svejedno da Ii cemo ziveti u demokratskoj iii despotskoj budoaskoj ddavi. To je osnovni stay nase prakticne politike, i sa toga prakticnog stano vista ja sam sa svojim drugovima i u Ustavnom odboru i u nacelnoj i u specijalnoj debati, nastojavao, a i ovde ell sa svojim drugovima nastojati, da Ustav koji se daje nasoj zemlji zagarantuje 1310 sire i sto punije narodne slob ode i sto punija gradanska i politicka prava. Jednom feci, nase nastojavanje isla je u tome pravcu da Ustav koji se donosi bUde sto balji, sto demokratskiji.lo Zatim: 1 dok sma mi u nacelnoj debati u

Ustavnom odboru zastupali princip sovjetske republike, ja sam, kad se preslo na specijalnu debatu, povodom pitanja 0 obliku vladavine rekao ovo: dokle se od strane nekih govornika diskutovalo 0 tome da Ii je svaka republika bolja od monarhije, dotle se moglo govoriti u prilog i protiv toga misljenja. Niko ne moze tvrditi da je svaka republika bolja od svake monarhije. To nismo tvrdili ni mi. Ali, iako moze biti uopste spora 0 tome da Ii je svaka republika bolja od
monarhije, s obzirom na stanje u kome se danas nalazi ideja naseg narodnog jedinstva is obzirom na ostale potrebe radnoga naroda, u ovom momentu, kad

je rec 0 Jugoslaviji, vredi nesumnjiva istina: svaka republika je bolja od danasnje monarhije. To je glediste Komunisticke partije. Prema tome, savrsen je falsifikat kad g. izvestilac kaze: komunisticki odbornici su bili protiv monarhije, ali ne za svaki republikanski oblik vladavine vee za sovjetsku republiku. Ja ponovo kazem: dok smo prinudeni da Zivimo u burzoaskom drustvu i kad je rec 0 danasnjoj Jugoslaviji, mi smo za republikanski oblik vladavine, pa makar
kakav on bio, pre nego za danasnju monarhiju. I! Mi smo dalje trazili da se pitanje oblika vladavine resi slobodnim plebiscitom, jer smo uvereni da bi se ogromna veCina gradana u Jugoslaviji izjasnila protiv monarhije. za republiku.

Borba za najpuniju demokratiju, tj. za demokratsku republiku kao najvisu

formu bUrZoaske drZave bila je i ostala danas polazna locka za resenje ustav-

nog pitanja. To je pretpastavka svake diskusije 0 ustavnom pitanju u socijalistickoj stampi uopste. 12 Najpunija demokratija je usia v trajnog odrianja jedne mnogonacionalne ddavne zajednice kao sto je Jugoslavija. Sve nacije zele, jer im to nalazu njihovi zajednicki interesi, da se Jugoslavija odrfi. Ali se ona moze odrfati sarno pod uslovom ako se u njoj uzajamni odnosi medu nacijama regulisu na bazi
najpunije demokratije, tj. apsolutne ravnopravnosti svih nacija u svakom po-

gledu. Na taj nacin ustavno pitanje, tj. pitanje unutarnjeg uredenja, postaje zivotno pitanje za Jugoslaviju. Radnicka klasa, ako hoce da se oseti kao aktivni faktor u politickom zivotu, mora u ovom znacajnom pitanju imati jasan i odreden stav. Kakav treba da bude taj stay?
Ustavno pitanje u Jugoslaviji komplikuje se sarenim nacionalnim sastayom, raznolikom socijalnom i ekonomskom strukturom i raznovrsnim politickim tradicijama pojedinih pokrajina koje su usle u sastav nove drZave.

326

Marksisticki proletarijat nije uopste Ijubitelj malih driava. On pretpostavIja. ceteris paribus. velike dd3ve. Lenjin veli: Pri inace istim us/ovima , svesni proletarijat ce uvek bili za veco ddavu. On ce se uvek boriti protiv srednjovekovnog partikularizma i uvek ce pozdravljati sto tesnje ekonomsko spajanje velikih teritorija na kojima bi se mogla razviti siroka borba proletarijata sa burioazijom."ll Sa toga gledista, marksisticki proletarijat lugoslavije ne bi mogao ieleti manju driavu no sto je danasnja. Ali pri svem tom, integritet jedoe bUrZoaske driave nije za proletarijat nikad noli me angere nego uvek sarno predmet politike. Radnicka klasa ima duznost da se zalozi svom snagom za donosenje takvag ustava koji bi omoguCio najpuniji razvitak klasne borbe. Kako nacionalne borbe ometaju klasnu borbu i oteiavaju klasno spajanje radnika raznih nacija , to radnicka klasa zahteva da se, pre svega, zagarantuje apsolutna stvarna ravnopravnost svih nacija i nacionalnih manjina u svakom pogledu, kako bi se na taj naCin otvorio put slobodnom razvitku revolucionarnih socijalnih snaga i olaksala internacionalna klasna borba za socijalizam. U tome pogledu za nas su od fundamentalnog znacaja ove reci ruskih marksista koje sam ja jed nom vee citirao: ))U kapitalistickom drustvu moze se odstraniti nacionalno ugnjetavanje samo u jednom konsekventno-demokratskom republikanskom rezimu i pri ustavu koji osigurava punu ravnopravnost svih naclja i jezika.!4 Mi smo vee ranije izobliCili sofistiku Vidovdanskog ustava u pitanju formalne ravnopravnosti Srba, Hrvata i Siovenaca u danasnjoj driavi. I zato su i Hrvati i Slovenci odlucno odbili takvu ravnopravnost, jer je formalna ravnopravnost Srba, Hrvata i Siovenaca po Vidovdanskom ustavu sarno maska za srpsku hegemoniju. Hrvati i Slovenci traze stvarnu ravnopravnost u ddavi: inace oni ne bi imali nikakvih interesa u odrzanju danasnje ddavne zajednice. I tako stvarna ravnopravnost Srba, Hrvata i Slovenaca postaje uslov opslanka danasnje driavne celine. Ali tu ocevidnu istinu ne uvida, u svojoj zaslepljenosti, vladajuea srpska budoazija, koja uobrazava da se nasiljem i korupcijom moze trajno odriati u .livotu jedna mnogonacionalna ddava u kojoj je vise od dYe treCine stanovnistva apsolutno nezadovoljno! StojeCi na gledistu da je najvisi interes radnicke klasc da se nacionalne borbe jos U okviru bUrZoaske ddave svedu na najrnanju mogueu meru, marksisticki proletarijat zahteva ustavne garanlije za stvarnu ravnopravnost svih nacija u driavi. Vidovdanski ustav, kao dele nasilnicke srpske bUrZoazije, ne daje Ie garantije. Jer samo onaj ustav moze dati garantije za nacionalni mir u Jugoslaviji ko}i bude delo sparazuma izmeau Srba, Hrvota i Siavenaca. Zato radnicka klasa, ustajuCi najodlucnije protiv imperijalisticke vladavine srpske bUrZoazije, istice, kad je rec 0 ustavnorn pitanju u Jugoslaviji, u prvi red ide}u sparazuma izmedu Srba, Hrvata i Siovenaca. Valja naglasiti da Hrvati i Slovenci, sa svoje strane, insistiraju na ideji sporazurna, dok je Srbi uporno odbijaju. Sa srpske strane potekla je, kao 'to je poznato, i ona famozna teza g. Pribieevica koja principijelno odbacuje ideju sporazuma, zaklanjajuCi se iza laine, irnperijalisticke teorije 0 narodnom jedinstvu Srba, Hrvata i Siovenaca. Radnicka klasa lugoslavije zahteva da se ustavno pitanje resi na bazi slabodnog sporazuma izmedu Srba, Hrvata i Slovenaca kao potpuno ravnopravnih [aktora. ler je sporazum uopste jedan dvostrani akt koji ima sarno onda smisla ako su obe strane ravnopravne. Ideja sporazuma pretpostavlja, prema tome , i pravo na nesporazum. I zato radnicka klasa zahteva, da se eventualni nespora-

327

zum ne bi izmetnuo u nasilje jedne strane nad drugom, da se obema stranama zagarantuje puno pravo samoopredeljenja, tj . pravo na obrazovanje samOstal_

ne driave. Priznanje punog prava samoopredeljenja, dakle i prava na otceplje_ nje od danasnje driave, predstaylja prvi i osnovni uslov za dobrovoljni sporazu,"
izmedu Srba, Hrvata i Slovenaca. Bez priznanja toga prava Hrvatima i Sioven_ cima od strane Srba, ideja sporazuma nema nikakvog smisla, postaje obicna hipokrizija koju treba nemilosrdno izoblicavati.

Marksisticki proletarijat smatra priznanje prava samoopredeljenja kao

prelposlavku resenja ustavnog pitanj . I pod tom pretpostavkom istice pokra_ jinske aUlonomije kao najbolje resenje ustavnog pitanja, resenje koje u danas_

njoj konkretnoj situaciji najbolje odgovara interesima radnicke klase cele zem_ Ije. Siroke politicke autonomije, u rdimu najpunije demokratije, u stanju su da
u potpunosti zagarantuju slvarnu nacionalnu ravnopravnost, ne podiiuCi izme_ du pojedinih nacija izliSne pregrade koje bi sarno oleiavale progresivni proces pribiiiavanja, slapanja i slivanja ujedno lako srodnih nacija kao 510 su Srbi, Hrvali i Slovenci. Lenjin veli: . Proletarijat ne moze poddavati nikakvo snazenje nacionalizma. Naprotiv: on podriava sve SIO pomaie brisanju nacionalnih razlika, rusenju nacionalnih pregrada, sve SIO veze medu nacijama cini sve leSnjim i tefnjim, sve SIO vodi slivanju nacija. Poslupali drukcije - znaCi slali na slranu reakcionar_ ne nacionalislicke burioazije. IS Da bi se osigurala Irajna ravnopravnost, radnicka klasa zahteva da se uslavom zagarantuje svima nacijama pravo na iSlupanje iz driavne zajednice. To pravo bi bila Irajna brana protiv prevlasli rna koje nacije nad ostalima, pa samim tim i najpouzdanija garantija za oddanje Irajne ddavne zajednice. Marksisticki proletarijat zahteva za sve nacije u jednoj mnogonacionalnoj ddavi pravo na otcepljenje ne otcepljenja radi - jer se nacionalno rasparcavanje protivi duhu marksistickog shvatanja drustvenog razvitka - nego kao neophodno potrebni uslov dobrovoljne saradnje, slobodnog savez' medu raznim nacijama u

jednoj dri.vi. Pravo na otcepljenje u rdimu najpunije demokratije, ne predstavlja u stvari nikakvu koncesiju reakcionarnom nacionalnom partikularizmu, nego je, naprotiv, najpouzdanija garantija protiv tog partikularizma: jer sarno one mnogonacionalne driave mogu imati trajnu egzistenciju koje su zasnovane na dobrovoljnom sporazumu nacija koje u njoj iive, a dobrovoljnog sporazuma nema i oe moze biti bez priznanja neogranicenog prava svima nacijama na ot-

cepljenje, tj. na obralOvanje s.mostalnih drz.va. "Ko je protiv slobode otccpIjenjau - veli Lenjin - ntaj je za aneksije<',16 jer je sloboda otcepljenja jedina realna garantija slvarne ravnopravnosti pri sporazumu . Nema sumnje da bi u reiimu najpunije demokratije u jednoj mnogonacio-

nalnoj driavi uvek bilo sitnoburZoaskih nacionalistickih pokreta koji bi teiili

da imaju ,.svojU nacionalnu ddavu, "svojunacionainu vojsku, itd. , ali bi

marksisticki proletarijat imao duinost da povede najodlucniju barbu protiy

ostvarenja tih reakcionarnih sitnoburZoaskih ideala, da ustane energicno protiv

svakog separatistickog nacionalizma koji truje radnike i se!jake i predst.ylja

jednu ogromnu smetnju za internacionalno spajanje radnika i seljaka u zajednicki revolucionarni front protiv kapitalizma. Jer se po sebi razume da priznanje prava na otcepljenje niukoliko ne iskljucuje nasu agilaciju proliv otcepljenja u svakom konkretnom slucaju kad to nacionalni i internacionalni interesi rad-

nicke klase nalaiu, kao sto mogu nastupiti i lakyi slueajevi, u toku razvitka
nacionalne iii internacionalne situacije, kada ce i marksisticki proletarijat imati 328

duino st da se aktivno zal?zi za otcepljenje. Len)in .veli: ~)Pr~vo .na sa~?oprede fenje je jedna stvar, a ce"shodnost samoopredel]en]a, otcepl]en]a ove III one naJ" e u ovom iii ooom slucaju - druga stvar. To je - azbuka.'1 eL] Radnieka klasa zahteva, dalje, da i u slucaju postignutog sporazuma i u pitanju eventualnog otcepljenja definitivnu odluku donosi uvek doticni narod utem slobodnog plebiscita. P Eto, pod tim uslovima pokrajinsk< autonomije predstavljaju najbolje resenje ustavnog pitanja. Centralni parlament, iz kojega bi proisticala centralna vlada, zaddao bi sarno one poslove koji su zajednieki svima nacijama i koji se tieu ddave kao celine, kao na primer: spoljna poIitika , organizacija drzavne odbrane, carinska i trgovinska politika, glavna saobracajna sredstva, gradansko i krivieno pravo, politicke slobode (sloboda stampe, zbora, pravo koalicije), opsti principi poreske, socijalne: prosvetne politike itd. Svi ostali mnogobrojni poslovi IZ prostrane oblasti naclOnalnog, ekonomskog I kulturnog iivota, pripali bi pokrajinskim parIamentima. Na celu pokrajinskih parIamenata stoje pokrajinske vlade, koje proisticu iz pokrajinskih parlamenata, ali se u njima koncentrise i centralna vlast na teritoriji doticne pokrajine. Sve Cinovnike u svakoj pokrajini (u oblastima svoje kompetencije) iIi postavlja pokrajinska vlada iii ih narod direktno bira. Princip samouprave sprovodi se i kroz niie administrativne jedinice, jer je dugogodisnje iskustvo u potpunosti potvrdilo poznate Niebuhrove feci da sloboda poCiva viSe no upravi nego no ustavu. Narodu treba osigurati sto neposredniji uticaj na izbor cinovnika s kojima posvednevno dolazi u dodir: to je najbolji put da se dode do dobre uprave. Za razgranicenje pojedinih autonomnih oblasti mora se istaci kao najviii zakon: narodna volja izrazena slobodnim plebiscitom . Na taj nacin ce biti najbolje zadovoljeni i nacionalni i ekonomski i kulturni interesi celokupnog
stanovnistva. To su osnovne linije za resenje ustavnog pitanja koje bi stvorilo sve potrebne uslove za nacionalni mir u zemlji i omogucilo najpuniji razvitak revolu-

cionarne klasne borbe za socija/izam. IS To su osnovne linije koje obeleZavaju ustavnu politiku koju radnicka klasa Jugoslavije, u danasnjoj situaciji, treba da vodi. Iz dosadasnjeg izlaganja je jasno u kome smislu se nacionalno pitanje svodi na ustavno, i kako se ustavnim putem moze zagarantovati najpunija nacionalna ravnopravnost u zemlji. Sto se tice nacionalnih manjina (Madara, Bugara, Nemaca, Turaka, Arnauta, Grka, Rumuna , Talijana, Slovak a) u pojedinim pokrajinama , njima se ustavnim putem mora, pored apsolutne politicke i gradanske ravnopravnosti. zagarantovati i neograniceno pravo upotrebe maternjeg jezika U opstenju sa svima vlastima, skolovanje dece na maternjem jeziku, sloboda savesti. itd. Sa takvim ustavnim garantijama pitanje nacionalnih manjina dobija svoje najpovoljnije rdenje. Makedonsko pitanje nije jugoslovensko, u onom smislu kao sto je to hrvatsko i slovenaeko, nego balkansko pitanje, jer Makedonija ne pripada cela Jugoslaviji: dobar dec pripada Grckoj , a jedan manji Bugarskoj. Makedonija je 1913. godine dozivela sudbinu Poljske iz 1795.* godine: rascerecena na tri dela, ona se moze vaspostaviti sarno pobedom ideje Saveza balkanskih naroda, u kome bi Autonomna Makedonija bila ravnopravni clan. U Jugoslaviji, Make Po smrt i zadnjega poJjskega kralja Stanislava Ponjatovskega leta 1795 so si poljsko ozcmIjc medscboj no razdelile Prusija , Avstrija in Rusija .

329

donija bi imala biti jedna od autonomnih pokrajina u kojoj bi sve nacije imale najpuniju slobodu nacionalnog, ekonomskog, i politickog i kulturnog razvitka. I to bi nesumnjivo bio jedan znacajan korak na putu definitivnog resenja rnakedonskog pitanja.

V.
Malo odgovora kriticarima. Sa oniro sto je izneto u Nacionalnom pilanju ovo je, po nasem misljenju, sve sto je potrebno i dovoljno feci da se jasno i odlucno obeleze osnovne linije ustavne politike revolucionarnog proletarijata Jugoslavije u danasnjoj situaciji. lei preko toga, znaCilo bi - da se posluzim Lenjinovim recima - pasti U oportunisticki ~)pozitivizam i bUrZoaski )'prakticizam, protiv cega su se svi marksisti u celom svetu uporno i stalno borili. Ali se to, pri svem tom, desila, na primer, Mbt-u* u zagrebackoj Borbi (br. 37 i 38)** koji je, u besprimernoj konfuziji nacionalnog i ustavnog pitanja i u teznji za jasnocll i odlucnost, zapao do guse u blato hrvatskog sitnobudaskog nacionalizma. NemajuCi pojma sta znace nase pokrajinske autonomije na podlozi najpunije demokratije, Mbt ih - ohne wei teres - odbacuje kao masku neke ublaiene srpske hegemonije (!) i istice na jedan konfuzni naCin za resenje nacionalnog pitanja u Jugoslaviji parolu federalizma, oe pokusavajuCi, oaravno, oi jed nom jedinom feci da kaze sta on upravo zamislja pod federalizmom. U savrsenom nepoznavanju socijalisticke literature Mbt ide dotle da nas zahtev za autonomijama identifikuje sa nekim skucenim monarhistickim autonomijamaP9 U prilog federalizma Mbt navodi ave argumentc: .federalizam znaci ravnopravnost~( i ,.federalizam je zata jedino resenje sto sarno on omogucava ravnotezu medu bUrZoazijom SHS a time i ravnopravnost naroda, Identifikovati ravnoteiu medu burioazijom i ravnopravnost naroda tesko da bi se SIDeD usuditi i najzatucaniji ideo log burzoaskog nacionalizma, a to je kurazno napisao nas revoiucionarni Mbt! I sve razmetanje revolucionarnim [razama ima10 je upravo za cilj da prikrije ultraburioaski karakter gledista koje Mbt zastupa u nacionalnom pitanju. Mbt tvrdi a priori da federalizam znaci ravnopravnost. To je, medutim, smesno. Jer je federalizam jedan elasticni sistem ddavnog uredenja koji ne iskljucuje eo ipso ni hegemoniju, ni imperijalizam jedne nacije prema ostalima. Traziti federalizam ne znaCi, prema tome, ni u korn slucaju samim tim zagarantovati ravnopravnost nacija: ito je osnovna greska svih drugova koji federalizmu kao takvom pripisuju, iz neobjasnjivih razloga, neku carobnu moe ravnopravnosti, Stvarna ravnopravnost svih nacija koje su izjavile zelju da ostanu u jednoj ddavi moze se osigurati tek specijalnim ustavnirn garantijama koje smo mi istakli u proslom odeljku kad smo kao najprogresivniju formu za danasnje ddavno uredenje istakli unitarno-autonornisticko uredenje. Mbt, dakle, nalazi resenje nacionalnog pitanja u - federaciji. Ali on na taj naCin cini onu istu principijelnu gresku kao socijalpatrioti u bivsoj Austro'" Ante Ciliga. Misljen je clanek Anteja Cilige "Za jasnocu i odlucnost u nacionalnom pitanju, objav* Ijen v Borbi, leto II, ilt. 37 in 38, II. in 18. 10. 1923. - Glej dok. St. 23.

**

330

Ugarskoj koji su r.senje nacionalnog pitanja gledali u - autonomijama. Mbt ne odi racuna 0 tome da, sa gledista marksizma, ima sarno jedno resenje nacio~alnog pitanja, a to je: neograniceno pravo samoopredeljenja sv.ke nacije. A kako se, u izvesnim konkretnim slucajevima, U ust3vnim garantijama mogu
stvoriti uslovi za nacionalni miT u jednoj mnogonacionalnoj driavi, 0 tome je

bilo dovoljno govora u proslom odeljku. Lenjin veli na jednom mestu: .. Nije tesko uvideti zasto se pod pravom 'samoopredeljenja' nacije oe moze, sa socijalisticke tacke glediSta , razumeti ni federacija ni autonomija (iako, apstraktno govoreCi, i jedno i drugo potpada pod 'samoopredeljenje'). Pravo na federaciju jeste uopste besmislica, jeT je federacija dvostrani dogovor. Staviti u svoj program zahtev za federalizmgm uopste marksisti oi u kom slucaju oe mogu, 0
tome oe treba oi govoriti. Sto se lice autonomija, marksisti ne traze 'pravo na autonomiju' nego samu aulonomiju kao opfti univerzalni princip demokratsk e driave sa sarenim nacionalnim sastavom, sa ostrim razlikama u pogledu geografskih i drugih uslova.20 Mbt je potpuno pobrkao nacionalno i ustavno pitanje, strpao sve u jedan cup, i onda u federaciji pronasao - Miidchen fUr alles! Ta konfuzija, koja je karakteristicna za sve oportuniste, znaci negaciju marksistickog posmatranja stvari, jer i onda kad se reScnje nacionalnog pitanja svodi na ustavno, nacionalno pitanje se ne sme izgubiti u ustavnom, nego mu se, na naCin kao 5to smo to pokazali u proSlom odeljku, moraju uvek ostaviti otvorena vrata. lako je, kao sto smo vee naglasili, federacija vrlo sirok pojam, Mbt nije ni pokusao da je blize odredi. Kod njega i u tom pogledu vlada velika konfuzija : dok on federativno driavno uredenje shvata kao neki anti pod autonomistickorn uredenju , iako se tu u stvari ima pasla ne sa esencijelnom nego sarno sa graduelnom razlikom - dotle on dopusta da se njegova federacija pretvoIi i u konfederaciju, ),zahtevajuci nacionalne federativne drfave, ),nacionalnu vojsku (svakako u cilju antimilitaristicke propagande!), pa dopusta i carinske zidove medu pojedinim driavama. Tu slabost oseea donekle i sam Mbt pa veli : Kad se izjasnimo za federalizam i ravnopravnost, onda treba to domisliti do kraja, sa svima konzekvencijama, konkretno i prakticno. Pa onda: Treba dakle doneti vrlo prakticne i konkretne direktive za rad.(( Kao sto se vidi, nas Mbt se ne zadovoljava sarno obienim praktienim i kookretnim, nego trazi I>vr/fJ prakticne i konkretne direktive. Zanimljivo bi, medutim, bilo da je Mbt pokusao da da makar konture tim ,>vrlo praktienim(( direktivama kako ih 00 zamisja, da bismo mogli i mi abieni smrtni bar naslutiti kako one izgledaju, ali Mbt, naravno , nije ni pokusao tako stogod; a to je steta , jer da je to pokusao , mozda bi i sam uvideo da, kad se njegovo glediste domisli do kraja, sa svima konzekvencijama, prakticno i konkretno , onda se neizbezno zapada u - 60rsokak burzoaskog nacionalizma. Da navederno jos sarno jedno interesantno mesto. Mbt veli: Hrvati odista nisu za otcepljenje od Srbije, jeT znadu da nije moguce provesti razgranieenje zbog uzajamne pomesanosti u Bosni, Slavoniji i Vojvodini, ali su svi Hrvati i Slovenci za Jederaciju (kurziv originalan). Tek iz oportunizma, ali ne zbog uverenja ili interesa , hTvatska i slovenaeka bUrZoazija pristale bi na autonomiju. Interesantno je pre svega to da Mbt upotrebljava protiv eventualnog otcepljenja onaj isti razlog koji je Pasi" toliko puta naveo protiv federacije: .. Zbog uzajamne pomesanosti nemoguce je provesti razgranieenje. A kako ce se, molimo, izvrsiti razgranicenje izmedu ,.federativnih nacionalnih drzava(( za koje se 331

Mbt bori? Mi smo, medutim, i u Nacionalnom pitanju i u ovoj knjizici, jasno pokazali da za nas ne sarno sto ne postoji goroja ~)oemogucoost (koja je najglavniji izgovor za srpski imperijalisticki centralizam), nego smo istakli, iako smo protivoici vrio prakticoih i kookretoih direktiva, i konkretne uslove pod kojima se problem razgraoiceoja moze bez teskoca reSiti. Pored uobrazenja da federalizam znaci ravnopravnost, izgleda da je Mbt pristalica federacije i zato sto su svi Hrvati i Sioveoci za federaciju. Na stranu to sto su skoro svi Hrvati, koje predstavlja Radi6eva partija, za konfederaci_ ju, a skoro svi Sloveoci, koje predstavlja Korosceva partija, za autonomije (dok Mbt tvrdi da su )~svi Hrvati i Slovenci za federaciju): - i kad bi odista ).svi Hrvati bili za federaciju, to jos oe bi bio oikakav razlog da i marksisticki proletarijat u Hrvatskoj bude za federaciju. Po toj logici bi , zato sto su nsvi Srbi( za centralizam, i srpski proletarijat moran biti za ceotralizam! Mbt ocevidno nije shvatio onu elementarnu istinu: da su prava nacije jedna, a program; duznost; proletarijata druga stvar. 21 Revoluciooarni proletarijat posmatra sva pitanja, pa i pitanje forme nacionalnog samoopredeljenja, iskljuCivo pod uglom razvitka klasne borbe, interesa proleterske revolucije. PosmatrajuCi i aktuelno ustavno pitanje sa toga gledista, autonomisticko uredenje, kako smo ga izlozili u proslom odeljku, predstavlja najbolje resenje ustavnog pitanja koje revolucionarni proletarijat Jugoslavije treba danas da zahteva. Ima jos jedan marksisticki kuriozum u poslednjem citatu. Mbt veli: )~Tek iz oportuoizma, ali oe zbog uverenja iii interesa, hrvatska i slovenacka bUrZoazija pristale bi na autonomiju. Dakle: ni zbog uverenja ni zbog interesa, nego iz - oportunizma! Kao da je oportunizam nesto van prostora i vremena, neki metafizicki faktor koji opredeljuje politiku bUrZoazije! Povodom kritike druga R. Jovanovica u casopisu Borba (br. 3)* valja naglasiti, pre svega, da je on svoju sopstvenu konfuziju nacionalnog i ustavnog pitanja imputirao mojoj knjizi, iako je ta stvar u njoj izneta sa jasnoscu koja iskljucuje svaku dvosmisleoost. Ja sam tvrdio i tvrdim, vodeCi racuna a Cinjenicama, da se nacionalno pitanje, kako je danas postavljeno u Jugoslaviji, svodi na ustavno. Ali tu elementarnu istinu, koja je sarno konstatacija jedne cinjenice, drug Jovanovic nije bio u stanju da shvati. Tvrdnja druga Jovanovi6a 0 nekim nacionalno-burzoaskim revolucijarna koje nose seljacke mase u Hrvatskoj i Sloveniji (!) rnogu biti sarno revolucionarne halucinacije druga Jovanovica; zato cemo preko njih preci. Drug Jovanovic vidi put za rdenje nacionalnog pitanja u Jugoslaviji jedino u obrazovanju Jederacije radnii!ko-seljai!kih vlada na leriloriji svakoga naroda u Jugoslaviji (!). Ova shvatanje, koje inace izgleda vrlo rnoderno, u stvari je sarno najnovija forma oportunisticke negacije marksistickog stava u nacionalnom pitanju. Resenje nacionalnog pitanja ne sme se odlagati do obrazovanja radnicko-seljackih vlada u Jugoslaviji, jer je to, iako po formi radikalno, u sustini obicno oporlunislii!ko izbegavanje problema pred kojim se neposredno sloji i koji zahteva resenje. Marksisticki proletarijat zna da se nacionalno pitanje moze resib i u okviru budoaske ddave: zato on zahteva to resenje jos danas, i to utoliko upornije ukoliko se bUrZoazija pokazuje nesposobnija da to pitanje resi. Resenje naciooalnog pitanja, medutirn, moguce je, kao sto sma taliko puta naglasili, sarno u rdimu najpunije demokratije. To je polazna tack a koja se nikaka ne sme gubiti iz vida. S druge strane, valja staloo imati na urnu da borba za
* Misljena je knjifna aeena Rajka Javanovica "Pavodam knjige Dr. S. Markavica nalnom pitanju (dole 5:t. 27). Vsi navedki v besed.ilu so vzeti iz te ocene.
0

nacio

332

demokratiju, u danasnjoj siluaciji u Jugoslaviji, ima objeklivno revolucionarni ka-

rakter: zata je njen dosledni nosilac donas sarno radnicka klas3. Ko to ne uvida, taj jos nije savladao - azbuku marksizma. _ U diskusiji se javio i drug K. Novakovie (Radnik, br. 86 i 87). Sta je on
sve hteo da kaze , ja nisam mogao da razberem. Ali ima nekoliko stvarcica koje bodu oei i na koje bih ieleo da obratim painju. Drug Novakovie se, na primer, pita: .. U diskusiji su se do sada pojavila dva gledista: za autonomije i za federa -

lizarn. Jasno je odmah da drug Novakovic deli sa svima nasim kriticarima konfuziju naeionalnog i ustavnog pitanja. Jer sarno onaj koji nije shvatio sustinu marksistickog shvatanja nacionainog pitanja moze kao resenje . iii "paroIe za nacionalno pitanje . isticati: autonomije, federalizam, itd. Marksisti imaju . da to po n-ti put ponovimo, svega jednu parolu za resenje nacionalnog pitanja : to je samoopredeljenje nacija, tj. pravo svake nacije na obrazovanje samostalne driave. Medutim, kad naeije 0 kojima je rec izjave ielju da ostanu u jednoj driavi, onda se nacionalno pitanje postavlja kao ustavno i onda se maze govoriti
o autonomijama , federalizmu , itd. Sarno zahvaljujuci tome sto nije shvatio tu osnovnu stvar, drug Novakovic je mogao napisati da glediste druga Markovica izneto u njegovoj knjizi u odeljku 0 nacionalnom pitanju u Jugoslaviji, stoji u suprotnosti sa prethodnim odeljeima njegove knjige. Ali je drugu Novakovieu trebalo da pokaie da je moje glediste "skroz reformisticko, pa se poiurio da nasuprot mome i druga Filipa Filipovica ~~reformizmu(( istakne svoju ~)revolu cionarnostH: svoje )~federalisticko glediste kao jedino revolucionarno u danom momentu('. U cemu se sastoji ta jedina revolucionarnost(( gledista druga Novakoviea, ja mislim da ee se uzalud pitati svi oni koji su procitali njegove clanke. Jer drug Novakovic niti je shvatio sta mi podrazumevamo pod autonomijama, niti je bio Ijubazan da nas upozna sta on upravo razume pod federalizmom. To je, medutim, bio duian uciniti, jer pretpostavljamo da je znao da je federalizam tako sirok pojam da, bez bliie odredbe, ostaje neodreden. Ja nisam smatrao za potrebno da u knjizi Naciona/no pitanje opsirnije govorim 0 ustavnom pitanju u Jugoslaviji, nego sam sarno ovlas skicirao osnovnu ideju za njegovo resenje. Pokazalo se, medutim, potrebno da se 0 tom pitanju odmah kaie nesto vise, da bi se izbegli izvesni nesporazumi, S obzirom na vrlo slabu obavestenost nasih kriticara. I eilj je ove knjiiiee da, pored onoga sto je receno u Nacionalnom pilanju, stvori 5to jasniju sliku 0 ddavnom uredenju koje bi u danasnjoj situaciji najbolje odgovaralo interesima radnicke klase eele zemlje. . Drug Novakovic, slicno drugu Jovanovicu , veli: ~~Sa pobedom radnickoseljacke vlade jedino ce se moei reSiti nacionalno pitanje u korist 5irokih radnih masa varoskih i seljackih. Ma kako izgledalo na prvi pogled plausibel, ovo glcdiste je u osnovi pogresno . Jer isticati donas parolu radnicko-seljacke vlade u nacionalnom pitanju u Jugoslaviji znaci vraeati se na staru levo-oportunisticku tezu 0 ,.sa moopredeljenju radnog naroda(c. To je najnovija maska za negaciju doslednog marksistickog stava u naeionalnom pitanju. Naeionalno pitanje se ne sme odlagati do pobede radnicko-seljacke vlade: ono se moze reSiti i U okviru jedne obcine demokratske burioaske driave. Zato je duinost marks isticke radnicke klase da u svojoj agitaeiji stalno naglasava da se naeionalno pitanje moze jos sad resiti i ukazivati na us/ove toga resenja, u onom smislu kako smo to vee ranije izloZili. Sarno na taj naein moze radnicka klasa uvuei jos sad
.... Misljen je clanek Koste Novakovica Nacionalno pitanje u Jugoslaviji (dok . St. 26). Vsi navedk i v besedilu so vzeti iz tega clank a.

333

u borbu za resenje nacionalnog pitanja siroke mase svih nacija, i u loj borbi izvojevati sve potrebne uslove za nacionalni mir u zernnji. 22 Sarno jasnim, odluc_ nim i doslednim stavom u nacionalnom pitanju radnicka klasa ce biti u stanju da za revolucionarnu borbu protiv srpskog imperijalizma mobilizuje i ogrom_ nu snagu svih nacionalnih pokreta u zemlji. U tome se sasloji sav smisao nose praklicne potilike u nacionalnom pilanju. Kad drug Novakovic kaze: nacionalno pitanje za nas nije ustavno pitanje, kako ga shvata drug Markovic, vee pitanje direktnog sukoba protivpolo. zenih snaga ugnjetackih i ugnjetenih - onda on ne sarno sto ponavlja suplje fraze koje je pre njega drug Jovanovic napisao, nego pokazuje jasno da nece d. vodi racuna 0 Cinjenicama koje su bitna karakteristika situacije u kojoj se donas nacionalno pitanje u Jugoslaviji postavlja. Kad Radiceva partija, koja dan.s ima svih kvalifikacija da govori u ime hrvatskog naroda, postavljajos uvek pi. tanje sarnoopredeljenja kao ustavno pitanje, pa to is to Cini i u ime Siovenaca i Korosceva partija - onda je smesno kad drugovi Novakovic, Jovanovic, Kacle. rovic," Cvijic, Pijade (ne znam da Ii ce biti jos ko s njima) tvrde da nacion.lno pitanje za nas nije ustavno pitanje, kao da linjenice prestaju biti cinjenice ako ih nekoliko rdavih teoretic.ra ne vide iii nece d. vide! Sem toga zanimljivo je to da drug Novakovic ne vidi da samim lim sto se izjasnjava za federalisticko ddavno uredenje i sam svodi nacionalno pitanje na ustavno. Najzad, drug Novakovic, inspirisan ocevidno nekom vrstom nacionalnog anarhizma, uzvikuje: pa kad nacionalno pitanje i ne bi bilo pitanje direktnog sukoba protivpolozenih ugnjetackih i ugnjetenih snaga - mi bi bili duzni do ga napravimo((. Nedoslaje jos samo uzvik: fiveo haos! - pa da stika bude komplelna. U ovim reCima je kljuc za razumevanje cilavog skroz i skroz antimarksislii'kog stava druga Novakovica. 1 onda nije nikakvo cudo sto mi drug Nova kovic u ironiji dobacuje: Druga Markovica pritiska nacionalno pitanje i muei zelja za nacionalnim mirom.(~ Sasvim tacno. Jer nacionalno pitanje pritiska kao teska mora ceo nas radnicki pokret, i jer je nacionalni mir jedan od bitnih uslova za vodenje revolucionarne klasne borbe za socijalizam. To je bar azbuka.

Isticuci notorni [akl da se zapadnoevropski imperijalizam javlja kao naj veci neprijatelj i najveca smetnja sporazumu i ujedinjenju balkanskih naroda, ja sam u svojoj knjizi rekao: ,,1 to je one sto u najvecoj meri komplikuje bal kansko pitanje, tako da nema izgleda da ce se one resiti pre definitivne pobede pro/elarijala. Vrio cudnu svetlost na logiku druga Novakovica bacaju ove fra ze kojima on propraea moje gornje reci: To prakticno znaci(~ - veli drug Novakovic - "da 'silom okolnosti' Makedonija ostaje pod Jugoslavijom i da mi necemo moei nista da uCinimo nasom borbom za njenu slobodu i nezavisnost{(, pa onda: '" U makedonskom pitanju on sugerira (!) proletarijatu, pa i celokup nom revolucionarno raspolozenom makedonskom stanovnistvu, iziisnost borbe.( Neverovatno, ali istinito! I ja ddim da je za svakoga jasno da ovako neozbilJne zamerke najbolje odaju ocajno odsustvo argumenata druga Nova kovica, pa zato i prelazim preko njih utoliko pre sto je 0 makedonskom pitanju vee bilo ranije govora. Ostaje nam najzad da se osvrnemo ukratko i na gledista druga D. Cvijica, izlozeno u njegovom projektu rezolucije 0 nacionalnom pitanju 14 za narednu Zemaljsku konferenciju NRPJ. 334

Na stranu to sto je, u cehni uzevsi, bezbojna i nedosledna, rezolucija druga cvijic a sadrZi, pored vise sitnijih, jos i nekoliko krupnih gresaka koje sve prois'Cll iz sasvim pogresne procene sadrzine i smisla nacionalnih pokreta u danast1 joj istorijskoj situaciji koju prei:ivljuje Jugoslavija. Osnovna teza druga Cviji~a da se danas celi nacionalno ugnjetavani hrvatski i slovenacki oarod kao Carodi u Makedoniji nalaze u pokretu da zavr.se svoju nacionalno-burZoasku ~evoluciju - iz os nova je pogresna. Ne.sumnjivo je da burioaska revolucija u Hrvatskoj, Sioveniji i Makedoniji, kao ni u ostalim pokrajinama bivse AustroUgarske, nije zavrsena, ukoliko /eudalni os/aei nisu likvidirani. Ali je nedopustena zabluda danasnjim nacionalnim pokretima u Hrvatskoj i Sioveniji, na primer, pripisivati tu socijalnu saddinu koju ani apsolutno nemaju. Radiceva partija koja je nosilac nacionalnog pokreta u Hrvatskoj, bas. kao i Koroseeva partija kOja je nosllac naclOnalnog pokreta u Siovemjl nemaJu mkakve namere da na jedan radikalni naCin raskrs/e sa /eudalizmom. Naprotiv: oni to pitanje u svojoj nacionalnoj propagandi uopste nikad i ne istiell, jer se u lome pilanju vr10 malo iii nimalo ne razlikuju od vladajuce srpske burZoazije. lako snagu i hrvatskom i slovenaekom nacionalnom pokretu daju seljaeke mase, krupna varoska i seoska bUrZoazija je ta koja te pokrete iskoriscuje u pravcu svojih interesa. To je istorijski smisao nacionalnih pokreta i u Hrvatskoj i u Sioveniji u danasnjoj situaciji. I to je sasvim razumljivo. Jer nam is torijsko iskustvo pokazuje da seljaeke mase kao takve nemaju uopste sposobnosti da samostalno vode rna kakav politieki pokret: one idu iii za burioazijom iii
za proletarijatom . Danas su one i u Hrvatskoj i Sloveniji sa burZoazijom. Isto

tako su u svoje vreme seljaeke mase i u Ceskoj i u Madarskoj, na primer, nosi/e

no svojim ledima nacionalne pokrete koje su vodili, cesto na ocevidnu stetu se-

Ijaka, krupna bUrZoazija i plemstvo.

Nesumnjivo je da je in teres istorijskog progresa da se burioaska revolucija u svima pokrajinama zavrsi, ali je opasna zabluda ocekivati tako sto od danas-

njih nacionalnih pokreta u Hrvatskoj i Sioveniji. Jer je marksistieki proletarijat u Hrvatskoj i Sioveniji danas jedina revolucionarna sila koja dela u tome pravcu. Ali je on, na falost, i suvise slab. Zato je nasa dufnost ne da se zavaravamo revolucionarnim karakterom danasnjih nacionalnih pokreta, nego da, izoblicu-

juci njihov klasni karakter, istieemo, pored ostalih socijalnih pitanja, i agrarno
pitanje sve vise u prvi red - da bismo tako otrgli bar seoske proletere i siromasne seljake ispod uticaja nacionalisticke budoazije. Razume se da ova nasa

akcija ni u kom slueaju ne bi slabila, nego naprotiv sarno jacala opste pokrete
ugnjetenih nacija protiv srpskog imperijalizma, jacajuCi njihove revolucionarne komponente. Pitanje 0 otcepljenju (odeljak V) trebalo je jasnije i preciznije formulisati.

Trebalo je, u duhu Lenjinovom, naroeito naglasiti da se sa strane srpskog proletarijata mora sve jaee udarati gJasom na slobodu o/cepljenja, a sa strane hrvatskog i slovenaekog proletarijata na slobodu saveza. Na taj naein najbolje dolazi do izraza internacionalistieka politika radniek.e klase u ovako komplikovanim nacionalnim situacijama.

U odeljku VI drug Cvijic veli: .,Ukoliko pojedini ugnjetavani narodi (kao

danas Hrvati i Siovenci) teie za samoopredeljenjem unutar ddavnih granica,

NRPJ zastupa pravo svakog naroda u dr:iavi da suvereno i slobodnom narodnom voljom, bez obzira na istorijske pokrajinske granice, odredi svoj nacionalni teritorij.(( Iako receno i suvise opste, ovo je u osnovi sasvim ispravno: jer

335

se konstatu}e slucaj kad se nacionalno pitanje svodi na ustavno. Ali drug CVijic nije mogao da ostane dosledan. PredlazuCi da se putem slobodnog opredelji_ vanja svakog pojedinog naroda stvori njihovo dobrovoljno federativno drzav_ no uredenje, kao najpodesnija forma za privredni i kulturni razvoj kako celine tako i pojedinih delova. on zavrsava: ~~Premda se ovakva provedba prava samoopredeljenja naroda ne moze postici samom revizijom reakcionarnog centra_ listickog ustava , ipak ce se NRPJ u cilju uvodenja jednog demokratskijeg sistema boriti za reviziju ustava, a za ustav ko}i ce omoguCiti doslednu provedbu samoopredeljenja naroda (kurziv originalan). Ovde drug Cvijic tuce samoga sebe. Najpre konstatuje, naravno bez ikakve motivacije, da se })ovakova proved_ ba prava samoopredeljenja ne moze postiCi samom revizijom jednog ustava, a poste veli da ce se boriti Hza ustav koji ce omoguCiti doslednu provedbu samo_ opredeljenja naroda<.. Pa borba za tokav ustav i znaCi upravo reviziju uSlava kako je mi shvatamo, kao sto se iz celokupnog naseg izlaganja jasno vidi. Se~ ako drug Cvijic u nedopustenoj naivnosti ne misli da roi borbu zo reviziju USlava vezujemo za proceduTu revizije kako je propisuje Vidovdanski ustav! Drug Cvijic veli za federativno ddavno uredenje da je najpodesnija forma za privredni i kulturni razvoj kako celine tako i pojedinih delova. Kao i svi nasi federalisti, i drug Cvijic ne pokusava da kaze rna sta sto bi kod citalaca moglo izazvati bar iluziju da je federativno ddavno uredenje odista ~)najpo desnija forma ..... I drug Cvijic je zaboravio da se opstim frazama, koje mogu imat~ najraznovrsniju saddinu, politika ne vodi, i da se na golu Tee nikom ne veruJe. U odeljku VII drug Cvijic pravi jos jednu gresku. On tvrdi da se puno pravo samoopredeljenja naroda pod kapitalistickim refimom u Jugoslaviji ne moze da postigne, nego se nacionalne suprotnosti mogu donekle ublaziti sparazumom izmedu vladajuce srpske budoazije i njene militaristicke monarhije sa ostalim nacionalnim burZoazijama. Ovo je sasvim pogresno. Jer drug Cvijic pominje sarno kombinaciju sa militaristickom monarhijom , kao da je ana neoboriva! Danasnji reakcionarni refiro u Jugoslaviji odista ne priznaje Hrvatima i Slovencima pravo samoopredeljenja, ali je principijelno netacno tvrditi da se pravo samoopredeljenja ~~ne moze postici pod kapitalistickim rezimom u Jugoslaviji. Naprotiv: nasa je duznost da stalno naglasavamo da se nacionalno pitanje moze resiti i u kapitalistickom rezimu, i da istovremeno ukazujemo i na konkretne uslove za njegovo resenje, 0 kojima je bilo reCi u proslom odeljku - da bismo mogli jos danas uvuci i sve ugnjetene nacije u borbu protiv srpskog imperijalizma, za rusenje svih smetnja na putu nacionalnog mira. Tako shvacena, borba za resenje nacionainog pitanja postaje sastavni dec aktuelne klasne borbe: siroki pokreti masa ugnj'etenih nacija predstavljaju bogat rezervoar iz kojega radnicka klasa moze crpsti snagu za revolucionarnu borbu protiv kapitalizma. Dosledno gornjoj gresci, i drug Cvijic pokusava, bez ikakve potrebe, da nacionalno pitanje komplikuje parolom radnickih i seljackih vlada na teritoriji svakog naroda u Jugoslaviji , koje ce . lako resiti nacionalno pitanje u Jugoslaviji. Jasan i odreden marksisticki stav u nacionalnom pitanju ne sme se zamracivati nicim pa ni parolom radnicko-seljacke vlade. Parola radnicko-seljacke vlade je osnovna politii'ka paro/a nase partije jos od 1919. godine, jer je za nas oduvek bilo jasno da je radnicko-seljacka vlada jedina mogucnost u Jugoslaviji u prelaznom periodu iz kapitalizma u komuni336

zam. Parola radnicko-seljacke vlade mora biti i danas ideja vodilja nase opste partijske politike, ali se obrazovanje radnicko-seljacke vlade ni u kom slucaju ne sme smatrati kao uslov resenja nacionalnog pitanja: to, doduse, drug Cvijic explicite, ne kaze ali su to ucinili drugi kriticari koji su izgleda bili dosledniji od druga Cvijica u - pogreSnom shvatanju nacionalnog pitanja u Jugoslaviji. Najzad, jedan veliki nedostatak u rezoluciji druga Cvijica sastoji se u tome lto se u njoj ne pominje pitanje nacionalnih manjina koje je jedan od bitnih e1emenata u resenju nacionalnog pitanja u jednoj zemlji U kojoj ima taka mnogo nacionalnih malljina kao sto je to slucaj u Jugoslaviji. Mi smo, medutim, i u Nacionalnom pitanju i U ovoj knjifici davaljoo jaso~ istakli u cemu se sastoji re!enje problema nacionalnih manjina.

VI. Zakljucak.

ZavrSujuCi, hteo bih da obratim, jos jednom, paznju na sledece. 1. StojeCi pred ustavnim pitanjem koje razdire ceo politicki livot Jugoslavije vee godillama, radnicka klasa mora imati jasne i odredene linije za resenje ustavnog pitanja u danasnjoj situaciji. To resenje mora biti u punoj saglasnosti sa marksistickim shvatanjem nacionalnog pitanja: ono oe sme niukoliko ogranicavati puno pravo samoopredeljenja svake nacije. Ustav mora zagarantovati stvarnu ravnopravnost svih nacija i nacionalnih manjina. Kako Sll nacionalne borbe ogromna smetnja za razvitak revolucionarne klasne borbe, marksisticki proletarijat ima najpunijeg interesa da se nacionalne borbe sto pre svedu na najmanju mogucu meru. Zato autonomisticki ustav u demokratskoj republici prcdstavlja danas, sa gledista interesa drustvenog progresa i proleterske revolucije, najbolje resenje ustavnog pitanja: jer je to reSenje u stanju da zagarantuje maksimum nacionalnog mira u jednoj mnogonacionalnoj ddavi i da otvori slobodno polje za najpuniji razvitak revolucionarnih snaga . Demokratija je ideologija bUrZoazije u njenoj istorijskoj mladosti: ona je u osnovi politicki izraz kapitalisticke ekonomike, potreba razvitka kapitalizma. I utoliko je ona progresivna, revolucionarna. Ali u doba raspadanja kapitalistickog drustva bUrZoazija sve vise oseca demokratiju kao jedan tefak i opasan balast: ona pribegava nasilju i laca se i najbezobzirnijih sredstava u borbi za odrianje svoje poljuljane klasne vladavine, u borbi protivu revolucionarne radnicke klase i probudenih potistenih nacija. Ali, ukoliko burioazija postaje sve reakcionarnija, utoliko proletarijat ima sve vise intresa da se aktivno zalaze za demokratiju, jer borba za demokratiju ima, po svojim konzekvencijama u danasnjoj situaciji. revolucionarni karakter. To je dijalektika burzoaske demokratije. 2. Uslov za sporazumno resenje ustavnog pitanja u Jugoslaviji jeste priznanje od strane Srba najpunije ravnopravnosti i suverenosti hrvatskoj i slovenackoj naciji. U tome pogledu, radnicka klasa ce svom snagom pomoci opravdane zahteve hrvatskog i slovenackog nacionalnog pokreta i insistirace na njima i ooda kad ih ova iii ona bUrZoaska nacionalisticka partija napusti. Ukoliko imaju defanzivni karakter, hrvatski i slovenacki nacionalni pokreti imace uvek svu potrebnu potporu radnicke klase. Ali ce se radnicka klasa boriti protiv agresivnosti i hrvatskog i slovenackog nacionalizma is to tako kao sto se bori i protiv agresivnosti srpskog nacionalizma. Jer, De treba se varati, kao sto su

337

srpska i hrvatska bUrZoazija u stanju da sutra izvedu narod na klanicu, na primer, u pitanju Srema, to bi isto uradile hrvatska i slovenacka bUrZoazija, na primer, u pitanju Medimurja. Nasuprot metodama krvavog obracuna na stetu'

naroda, radnicka klasa istice u pogledu razgranicenja pokrajina kao najvi,i princip: slobodni plebiscit. 3. Radnicka klasa mora svoje glediste braniti dos/edna, do kraja. Dok je na primer, Radic gotov da se pomiri sa nekom fiktivnom hrvatskom republj: kom u okviru monarhije, radnicka klasa ne moze nikad, principijelno, da pristane na takav kompromis, nego ce produziti svoju borbu uvek do kraja. Na tome putu, radnicka klasa ce pod zastavom svoje revolucionarnooslobodilacke borbe okupljati sve sire slojeve potistenih nacija, utoliko vise, ukoliko se one budu neminovno razocaravale u svoje oportunisticke buri:oaske vode. Radnic_ ka klasa treba da zadobije poverenje potistenih nacija: a ona ce ga dobiti sarno onda kad mase potistenih nacija uvide da se radnicka klasa odlucno, iskreno i dosledno bori za apsolutnu nacionalnu ravnopravnost. 4. Posto niko od nasih federalista nije ni pokusao da kaze sta upravo razume pod federalizmom, to mi nismo u stanju da kazeno nista konkretno protiv njihovog apstraktnog federalizma. Mozda neko od njih pod federativnim uredenjem podrazumeva i one sto smo mi obelezili kao autonomisticko uredenje? Ako nije u zelji za verbalistickom opozicijom, onda u cemu se sastoji razlog njihovom federalizmu? U cemu se on razlikuje od autonomistickog uredenja? Kakva su njegova preimucstva nad autonomijama kako smo ih mi ocrtali? Ako im je malo one sto daju nase autonomije, ita i iz kakvih raz/oga traze jos? o svemu tome nasi federalisti mudro cute, ocevidno u teznji da izbegnu odgovor na jedno konkretno pitanje koje danasnja situacija namece. Teorijski govoreci: posto razlika izmedu federativnog i autonomistickog uredenja nije esencijelna nego graduelna, federativno uredenje moze se smatrati kao autonomisticko sa centrifugal nom tendencijom, dok se autonomisticko uredenje moze smatrati kao federativno sa centripetalnom tendencijom, jer nema nikakvog apsolutnog kriterijuma za razlikovanje izmedu ta dva drZavna uredenja. Kako se politika marksisticke radnicke klase uvek krece, da jos jednom upotrebim Lenjinove reci, u pravcu brisanja nacionalnih razlika, rusenja nacionalnih pregrada, u pravcu zblizavanja i stapanja nacija - to je autonomisticki ustav koji garantuje svima nacijama potpunu ravnopravnost, ne podizuci pri tom izmedu njih nikakve izlisne pregrade i vestacke smetnje na putu njibovog prirodnog slivanja ujedno, najbolje resenje ustavnog pitanja. Marx i Engels dopustali su federaciju sarno izuzetno, u izvesnim specijalnim slucajevima (na primer, u slucaju Irske i Engleske, i to sarno kao ,)korak napred), dok su bespostedno kritikovali reakcionarnost malih drZavica. Ruska Federativna Sovjetska Republika postala je, kao sto je poznato, takode u izuzetnim prilikama, na ogromnoj teritoriji sa vrlo heterogenim nacionalnim sastavom, sa neizmernim razlikama u pogledu ekonomske i socijalne strukture, pri vrlo raznolikim geografskim prilikama. Lenjin je inace oduvek bio ogorceni protivnik federalizma. Federalisticku decentralizaciju Lenjin je smatrao kao smetnju razvitku i nasuprot njoj isticao autonomisticki unitarizam, koji je on zvao demokratski centralizam. Ustajuci najodlucnije protiv birokratskog centralizma kao i protiv svakog drugog nasilnickog centralizma, Lenjin veli: Demokratski centralizam ne sarno ne isklju338

cuje mesnu samoupravu sa autonomijom oblasti koje se odlikuju narocitim konomskim i zivotnim uslovima, narocitim nacionalnim sastavom stanovnis:va itd., nego naprotiv zahteva i jedno i drugo. c(2S Pa ooda: ).Savrseno je ocevid~o da se ne moze oi zamisliti savremena uistinu demokratska dd3va bez

davanja autonomije svakoj oblasti s koliko bilo specificnih ekonomskih i zivotnih osobenosti, sa sarenim nacionalnim sastavom, itd. Princip centralizma, neophodnoga u interesu razvitka kapitalizma, ne sarno da se ne podriva takvom (mesnom i oblasnom) autonomijom, nego se, naprotiv, upravo zahvaljujuci njoj spro~o~i u ziv~t - ~emokrals~i,.~ ne. birokra.ls~i. Sirok, ~slobodni i brzi razvitak kapltahzma bw bl nemoguc, Ih bl bar bw Jako otezan, bez takve autonomije, koja olaksava taka i koncentraciju kapitala, i razvitak produktivnih snaga, i spajanje kako bUrZoazije taka i proletarijata u opsledriavnim razmerama. Jer birokratsko mdanje u Cisto mesna (oblasna, nacionalna itd .) pitanja jeste jedna od najveCih smetnja ekonomskom i politickom razvitku uopste, i, narocito, jedna od smetnja centralizmu u ozbiljnom, krupnom, osnovnom.(26 Od interesa su i ove Lenjinove reci: ),Dokle i ukoliko razne nacije sastavljaju jednu driavu, marksisti ni u kom slueaju nece propovedati ni federativni princip, ni centralizaciju.27 Razume se: decentralizaciju u ozbiljnom, krupnom, osnovnom. Iako se gornje Lenjinove reci ne smeju shvatiti apsolutno,
kao dogma koja vaii u svima ddavama i svima istorijskim situacijama, one su inspirisane jednim dubokim marksistickim duhom 0 kome se mora voditi racuna u svima ddavama i svima istorijskim situacijama. Ono sto Lenjin zove >lcentralizam u ozbiljnom, krupnom, osnovnom(, s pogledom na razvitak drustva i interese klasne borbe, to je osigurano autonomistickim ustavom kako

smo ga mi skicirali. Borba radnicke klase Jugoslavije, u danasnjoj konkretnoj situaciji, za takav ustav, ruseci pozicije srpskog imperijalizma, uti race put sjedinjavanju i stapanju svih nacija, stvarajuci uslove za sve savrsenije forme nji-

hovog zajednickog zivota. To je smisao nase danasnje ustavne politike. 5. Nasa stampa je, bez izuzetka sva, za poslednje dYe godine vodila skroz pogrdnu politiku u nacionalnom i ustavnom pitanju. I onda je i nastupila danasnja konfuzija u nasoj javnosti. Iako je bilo pokusaja sa raznih strana, 0 cemu postoje i dokumenta koja ce se u svoje vreme objaviti, da se tafatalna politika izmeni, sve do poslednjih dana to je bilo uzaludno. Odgovornost za takav
rad mora se jasno utvrditi i pasti na prave krivce. Karakteristike radi navescu sarno ova dva slucaja (iako bi se Citava knjiga rnogla ispisati nakaznim citatima iz nasih listova, od kojih je nekoliko izneo

drug F. Filipovic u jednom svom clanku u Radniku). Program NRPJ donet je, kao sto jc poznato, na konferenciji januara 1923. godine, dakle u doba kada se, bas kao i danas, citav politieki iivot nase zemlje okretao oko nacionalnog i ustavnog pitanja. I umesto da je najglavniju painju posvetio tim pitanjima, i program i akcioni program NRPJ gotovo i ne dodiruju ta pitanja! IIi, ukoliko ih dodiruju, tretiraju ih sa savrsenim nerazumevanjem stvari. U programu NRPJ kaie se, na primer, 0 nacionalnom pitanju ovo:

"NRPJ stoji na stanovistu da je jedan od bitnih razloga plemenskih sporova u

Jugoslaviji jos neresena ekonomska borba izmedu raznih pokrajinsko-plemenskih centara. U zelji za narodnim jedinstvom borice se protiv nasilnog i hege-

Misljen je clanek. Filipa Filipovica Nacionalno pilanje - dok. k 24.

339

monistickog centralizma za samoopredeljenje radnog naroda sa punim unutar~ njim slobodarna. Idealna konfuzija ekonornizrna i oportunizma! o ustavnorn pitanju nalaze se u Akcionom prograrnu u odeljku za politic~ ka prava i slobode sarno ove dye jadne i rndave recenice: ~>Ukidanje svih reak~ cionarnih odredaba u danasnjem ustavu(' (tac. 5), i Organizovati driavu na SOci~ jalislii'kim republikanskim nai'elima (tac. 7). Kao dr~gi slucaj navodim projekt rezo.lucije 0 p~lilickoj. siluaciji drug. T. Kaclerovlca (Radmk br. 59). Ta rezolucl]', plsana cltavlh sest meseci po. sle donosenja prograrna NRPJ, nije se ni u nacionalnorn ni u ustavnom pitanju pomerila ni za jednu dlaku od programa. Rezolucija ilustruje jedno savrseno nepoznavanje sustine nacionalnog pitanja uopste: ona i ne pokusava da, na osnovu analize nase konkretne situacijc, da jasne parole u tom pitanju. Sem toga - neverovatno ali istinito! - rezolucija uopste i ne porninje ustavno pitanje kao da one u Jugoslaviji i ne postoji, a gubi se u beznacajnim detaljima najprostijih tehnickih pitanja." 6. Kao reakcija na dvogodisnje neispravno drZanje nase starnpe u nacio_ nalnom pitanju, drZanje koje je objeklivno iSio u prilog srpskom imperijalizmu danas se javljaju isto tako neispravna gledista koja na prvi pogled izgledaju vr: 10 revolucionarna a u stvari su sarno produkt sitnoburZoaskog nacionalizma i oportunizma. Mi smo, nadamo se, dovoljno jasno i nedvosrnisleno izneli, u svetlosti marksistickog posmatranja stvari, i nacionalno i ustavno pitanje. Simptomaticno je, medutim - i to je pojava koja pobuduje na razmisljanje - da se izvesni drugovi, koji su nesumnjivo odgovorni za dvogodisnje pogrdno pisanje nase stampe, najedanput poslednjih dana javljaju u ulozi velikih "revolucionara, kojima je nase glediste skroz reformisticko.d Umesto da kola .skripe, to goveda ricu! IIi je to mozda naivna zelja da se pokaju stari gresi? U sv.kom slucaju, marksisticki proletarijat Jugoslavije mora uciniti sto pre kraj ovom fatalnom lutanju i tapkanju za bUrZoazijom: on mora izaci sa svojim jasnim i odredenim parol am a i u nacionalnom i u ustavnom pitanju, da bi u neprekidnoj borbi mogao sto pre okupiti sve revolucionarne snage u zemlji za ruienje srpskog imperijalizma.

" Misljen je Projekt Resolucije Trise Kac1erovica .. Politicka situacija i neposredni zadaci N.R.P.l ." - dok. St. 5. Nacelna debata 0 USlavu: stenografski zapisnik govora dr Sime Markovica, 1921, str. 37. S. Markovic, Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma, 1923 - (Dok. st. 19). J Op. cit. str. 118-119. - (Glej VIII. poglavje Markoviceve knjige Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma). . Lenjin, Sobranie soCinenii, tom XIX, 1921. s Op. cit. , str. III. 6 Poznato je da je krajem 1918. godine g. St. Radic govorio u Hrvatskom saboru i Narodnom vecu 0 Srbima, Hrvatima i Siovencima kao 0 trima plemenima jednog naroda. 7 Vidi 9. tacku Vukovarskog akcionog programa. Ko tvrdi da je ova tacka oslabila uticaj na~e partije u Hrvatskoj, taj ne sarno ne zna ni~ta 0 razvoju na~c partije u Hrvatskoj, nego uopste nema smisla za proletersku politiku. B Na zalost, mora se priznati da taj stay nije ni za poslednje dye godine dosledno sprovoden hoz nasu stampu, ~to jc za najvecu osudu. 9 Lenjin, op. cit. , str. 41. 10 S. Markovic, op. cit. , str. 31-32. II Op. cit., str. 33- 34.
I 2

340

12 Pa ipak je bila nasih .. reorelicara .. koji su u poslednje vreme sa velike visinc pisa li , a nisu i!T1 ali pojma . ~i 0 ovoJ najelemenlarnijoj socijalistickoj aksiomi. 11 LenJIn, ap. CIt., sir. 62-63. !~ S. Markovic, Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma, str. 68. IS Lenjin, ap. cit., str. 53-54. 16 Op. cit. , str. 218, 11 Lenjin, ap. cit., str. 218. Za Mbt-aje to, medutim, oportunisticka sofisterija (vidi zagrebalku Borbu, br. 38). Siromah Lenjin! II Ovakyo drfavno uredenje maglo bi se najzgodnije nazvati unitarno-aUlonomisticko, iako se sa gledista raznih pravnih teoreticara moze zvali ifederalisticko i demokralsko-centralistifko. Za "as SU, naravno, pravne elike/I! sporedna stvar, glavno je sadriina. Na ovu stvar cerna se jos vratiti . 19 To isto se desilo i R. Jovanovicu u Radniku. (Misljen je clanek Rajka Jovanovica .. Nacional no pitanje.. - dok . St. 31) . 20 Lenjin, op. cit., str. 139. 21 Ne vodeci racuna 0 toj elementarnoj iSlini, drug Anin u slovenackom Glasu slobode (br. 19) pise, ocevidno pogreSno: Ako Crnogorci traIe danas svoju republiku iii autonomiju, mi ju moramo prihvatili u svoj program i ozbiljno raditi za nju. 1510 tako Anin parolu sarnoopredeljenja do olcepljenja nazi va u ironiji (naravno na rnarksizam!) vilzonijada .. ! - (Tu opozarja Sima Markovic na clanek Dragotina Gustincica .. iz diskusije ... - Dok. st. 15). Z2 Vise nego smeSno kad drug Novakovic kaie da ja nacionalni problem ne sarno ne posma!Tam u procesu borbe nego ga i ne ielim u procesu borbe .. - i to u originalnom kurzivu! 2J U najnovijem izdanju njegovog projekta rezolucije za Zemaljsku konferenciju NRPJ . (Misljen je Projekl resolucije Trise Kaclerovica ... Politicka situacija i neposredni zadaci N. R. P. J. dok. \1. 29). 24 Radnik br. 80. - MiSljen je Cvijicev Predlog rezolucije
0 nacionalnom pilanju (dok. sl. 22). Vsi navedki v bcsedilu so vzcti iz tega prcdloga. H Lenjin, op. cit., str. 63. 26 Op. cit., str. 64- 65. 2J Op. cit. , str. 63. 21 Ni ..drugo izdanje.. relolucije nije niukoliko izmenilo njen osnovni konfuzionisticki karakler. - (Misljen je Projekt resolucije Trise Kaclerovica .. Po liti cka situacija i neposredni zadaci N. R. P. J ... - dok . Sl. 29).

St.
JEDINSTVEN FRONT .REVOLUCIONARA" I .OPORTUNISTA,,*

41

Drug Cvijic tvrdi i naroc;to istice, kako su se u partiji iskristalizovala dva suprotna gledista,1 a drug Jovanovic u ).Radniku oznacuje,2 jedno kao ..oportunisticko (S. Markovic i F, Filipovic) i drugo neoportunisticko, dakle revolucionarno-marksisticko( (Cvijic, Kaclerovic, Jovanovic ... ). Ta se "dva gledista vodeCih drugova bore izmedju sebe u "Borbi i jos vise u ,.Radniku. Padaju ostre reci, ali ipak oba su sluzbeno priznata(( kao dostojna marksisticke diskusije,
Clanel< Anleja Cil ige (psevdonim Mbt.). - Borba, leta II. ~t. 44 in 45, 30. II. in 6. 12. 1923. - K Ciligovemu clanku je urednihvo Borbe dalo naslednji pripis: .. Da bi se za u buduce spreCiJo da diskusija 0 nacionalnom pitanju ne sade sa terena stvarne diskusije na teren podmetanja i licnih invektiva, koje od napadnutog nuzno izazivlju rekaciju, mi smo iz ovog clanka druga Mbt brisali sve one stavove, koji po na~em misljenju niSla ne doprinose proCiscenju ovog tako komplikovanog pitanja. Mi upozorujemo drugove koji jos kane ucestvovati u diskusiji, da cerna u interesu stvarne diskusije Stampati sarno o ne clanke , koji ce se strogo dri.ati predmeta i precilno formulisati predloge la partijsku konferenciju."

341

Prema marne shvatanju oba gledista tretiraju nedosledno i povrsno nacio. nalno pitanje, oba imadu, u svojoj dosadasnjoj neiskristalizovanosti, Opotlln'.

sticka zadnja vratasea. Umesto stvamog odgovora (pa makar i u ostroj formi) oba su se gledista uz neke cutke ucinjene napretke bacila na to da me viribu' unitis(( moraine i politicki onernoguce u proleterskoj javnostLl S

1. DESNI I LEVI POOLED! DRUOA MARKOVICA. Drug Markovic zapoceo je svoj clanak' proglasivsi me za nesolidnog posleratnog soeijalistu, koji nije prosao skolom radnickog pokreta.' Ja sam za vreme rata jos za Austrije postao socijalista, ali sto je jos vaznije, zar nije po. sleratna psihoza vec davno prosla i oni koji su sa talasom dasli sa talasom su i otplivali. Petgodisnji rad u pokretu valjda znab takodjer neku skolu, osobito u nase vreme. Ali to sve zoa i drug Markovic. K prvoj tvrdnji dodao je drug Markovic odmah i drugu i to upravo nedostojnu njegove osobe, da sam se junacki sakrio iza sifre Mbt(,6 premda i on i ostali merodavni drugovi poznadu pisea, dakle se nisam sakrio pred partijskorn odgovornoscu. To vredi tim vise, sto je i drug Markovic nedavno pisao vrlo polemicne clanke pod sifrorn. Prerna tome mogu svi nepristrasni drugovi da zakljuce, koliko se je drug Markovic na svoju vlastitu stetu, prebaeio u tim i u ostalim psovkama, optuzivanjima i pozivanjirna na - partijski sud. 7 Prelazim za sada i ja preko pitanja srpske partije, premda ce me intereso. vati objasnjavanje druga Markovica, koji je pre rata bio vecna opozieija partijskom vodstvu u Srbiji i oazivao ga centrumaskim. Stvaran dio odgovora druga Markovica mene - zadovoljava. Uza sve psovke i galamu, drug Markovic daje indirektno pravo mojim tvrdnjama. Evo kako. 1a sam citirao temeljne tvrdnje druga Markovica 0 sustini srpsko-hrvatskog spora (37. broj "Borbe;' usporedi str. 112 i 113 knjige druga Markovica)' i dokazao, da bi iz njih kao logicka konzekveneija izaSio opravdanje hegemonije srpske burzoazije. UkazujuCi na netacnost i apsurdnost tih konzekveneija, ja sam dokazivao i netacnost samih polaznih tvrdnja. Zadatak je bio druga Markovica da dokaze, da se spomenute konzekveneije iz njegovih tvrdnja ne mogu povuCi. On to u svom odgovoru nije ucinio. On se je cutke - indirektno odrekao svojih prvotnih tvrdnja 0 sustini spora. On se uopce ne bavi sa svojim tvrdnjarna i konzekvencijarna, koje on iz njih povlaci, ali za to tvrdi netacno, da ja prikazujem povucene konzekvencije kao njegove polazne iii izrecene tvrdnje, kao neku analizu situacije, odnosno posle kao da se ja sa tim konzek vencijama slazem. 1o Nista od toga. 1a ne gustiram srpskorn proletarijatu socijalpatriotizam, ali pobijarn oe sarno konzekvencije nego i temeljne tvrdnje iz kojih logicki ovakovo gustiranje - u manje iii vise prikrivenoj formi - sledi. Drug Markovic treba da se Ijuti ne sarno na konzekvencije, nego i na premise. Ooda nece imati razloga, da se ljuti - na mene. Propustivsi da citira svoje tvrdnje 0 sustini spora, on citira ovo obraz/oienje autonomistickih zahtjeva: u knjizi je ..jasno izlozeno i narocito naglaseno, da hegemonisticka vladavina srpske bUrZoazije otdava klasnu borbu, ometa razvoj revoluciooarnih snaga, i zato marksisticka radnicka klasa mora svom snagorn ustati protiv te vladavine. 11 Ova je tvrdnja tacna i istinita, ona sluzi na cast prakticno-politickom shvatanju druga Markovica, ona ga je spasila, da nije 342

_ u desno - povukao oportunisticke konzekvencije, koje bi inace morae logicki

. svoje teorije 0 sustini srpsko-hrvatskog spora povuci. Ali, na drugoj strani IZ'egova kriva procena sustine srpsko-hrvatskog spora uzrokom je, da je on - i nJlevo _ povukao sarno polovieaste konzekvencije. lz takovog teorijskog obraz~oienja srpsko-hrvatskog spora, kako ga je dao drug ~arkovic, mi bism,o morali podupreti (Iii bare~ tolemati) hegemonlJu srpske burzoazlje, sa stanovlsta praktiene politike ml Je moramo pobljatl. Tu Je suprotnost teonJe I prakse, kOJu marksisticko istrazivanje mora da odstrani. Jer za nas postoji sarno graduelna a ne principijelna razlika izmedju teorije i prakse. Tu je temeljna slabost gledista druga Markovica. Lomeci se izmedju te dye suprotnosti (medju kojima se pak lome i cita.oci), on m~i~ da ,ih pri".'i sarno na racun., nedo.slednosti i polovicatosti. Za to Je on u sVOJOJ knJlZl 12 plSao sa omalovazavanJem 0 repubhkancima-federalistima, a sa simpatijom
0

monarhistima-autonomistima, za to je

on nejasan u opredeljivanju konkretnih zahteva, za to on diplomatski zaobilazi makedonsko pitanje, za to on nije u stanju da jasno i uspeSno pobija ni drugo glediste drugova Cvijica i Kaclerovica,13 koji sa svoje strane znace eklekticizam i nedoslednost. 1a sam sa svojim malim snagama kusao da jedinstvo teorijskog i prakticnog kriturizma uspostavim. Drug Markovic, aka se na taj posao da, obavit ee

ga sigurno daleko bolje. Ali je potrebno da se on na taj posao - baci. Ako ostane kod eklekticizma, onda ce ostati i u svojim praktienim zahtevima eklekticar, t. j. nedosledan, polovieast, opoturnistieki. Nedoslednost i polovienost nisu u stanju da spreme radnicku klasu za njezine velike historijske zadatke i u tom pogledu sam ja bio u pravu, kad sam rekao da se ovakovim polovicastim radom spremaju za buducnost porazi proletarijata. Tvrditi, da je kritika, koju
sam izvrsio, neki hrvatski patriotizam,14 znaCi govoriti u vetar. Ne radi se
0

na-

cionalizmu, vec

njegovom pobijanju. Njega se medjutim ne moie pobiti deklamacijama iIi polovicnostima, nego jasnom, doslednom i nekompromisnom internacionalistiekom politikom.
0

Prelazim na ono, sto smatram, iza indirektnog odstupanja od tvrdnje 0 sustini spora, drugim i to pozitivnim napretkom u clanku Markoviea. 15 To je njegova izjava, da je on za republikansko-autonomisticko uredjenje ddave. Ste-

ta sto to on nije napisao vee u svojoj knjizi. Jer se o[dat]le namecu mnoge vaine praktiene konzekvencije. On to nije smio obib. Svako zna da smo svi (pa i socijaldemokrati) u principu za republikansku driavnu formu, ali se radi 0 tom, da Ii mi donas, konkretno tu parolu izdajemo, kao agitacionu i borbenu
parolu momenta, kao nas predlog za resenje nacionalne krize. iii je ona sarno

cilj (daleke) buducnosti.

Ja CU, za osvetijenje i blize opredeljenje naseg stava, povuci iz te pozitivne

izjave niz pozitivnih zakljueaka. Nase reei treba da teie za tim, da postanu dela. U tom slucaju nastaje novo pitanje, treba povuCi nove konzekvencije. Drug Cvijic kliee: Republikansko-autonomistieko odnosn() republikansko-federalisticko preuredjenje ddave De maze se postiCi revizijom ustava, jer je to vee novi ustav. Tacna. Novi ustav medjutirn moze doneti sarno konstituanta i drug

Markovic, koji izjavljuje, da je nacionalno pitanje u Jugoslaviji ustavno pitanje, treba da se izjavni za konstituantu. Za razliku od prve nazovi konstituante

nova bi morala biti suverena, t. j. imati pravo da odlueuje i 0 pitanju republikanske iIi monarhisticke driavne forme. Ne sarno to. Posto drug Markovic pri343

znaje Hrvatima i Slovencima potpuno pravo samoodredjenja, to ce, nadam s e drug Markovic priznati Hrvatima i Slovencima suverenost, dakle da novi usta , mora biti primljen od vecine zastupnika svakog naroda. Prema tome: iii d ~ brovoljni sporazum svih triju naroda iii razlaz. Dalje. Drug ce Markovic p~_ zn~ti da je .suverenost ,zastupn.ika fiktivna, ~ok su terit<:rije, .~de ti narodi st~. nUjU, okupIrane od vOjske, kOjom gospodan srpska burzoazlja, pa ce se slozit' sa zahtevom, da se srpska vojska povuce u gran ice Srbije i demobilise, a u osta~ lim pokrajinama da se organizuju privremene pokrajinske vojne snage, dok konstituanta ne danese novi ustav i novi zakon 0 uredjenju vojske. (Vazno je da se oslo bode od srpske vojnicke okupacije i mesane pokrajine: Bosna, Voj: vodina, jer bas tamo vrsi srpska burfoazija, opiruci se 0 svoju vojsku, najzesci teror nad Hrvatima, muslimanima i naco rnanjinama, pa da se i tamo privre. mena pokrajinska vlast uspostavi na bazi proporcionalnosti. Da Ii se sa ovim konzekvencijama drug Markovic slaze iii ih smatra hrvat. skim nacionalizmom i u tom slucaju koje on prakticne konzekvencije povlaci od svoje parole republikansko-autonomistickog uredjenja drZave? Priznaje Ii drug Markovic, da je srpska bUrZoazija sprecila g. 1918. i 1920. Hrvate i Slovence da slobodno i suvereno odluce 0 nacinu ujedinjenja i 0 drfavnom ured~ jenju pros to time, sto je okupirala sve t. zv. precanske krajeve?16 Na koji nacin dakle da Hrvati i Siovenci dodju u polozaj da slobodno i suvereno, kao Jaktieno ravnopravni ugovaraju sa Srbima 0 drfavnom uredjenju Jugoslavijc? Par reCi 0 autoIJomijama i jederaciji. DolazeCi pred konstituantu mi mora~ rna imati i neke osnovne zahteve drfavnog uredjenja. Mi ne mozemo biti za tri drfave, jer interesi Bosne, erne Gore, Makedonije i Vojvodine traze da budu to posebni clanovi uz Srbiju, Hrvatsku, Dalmaciju i Siovenacku. (Konstituisanje pojedinih clanova kao i poblize odredjenje granica ima da se naravno izvr!i pre rna zelji pucanstva). Obzirom na ekonomsku nepovezanost i razlicite historijske tradicije pojedini clanovi moraju dobiti lokalne vlade, odgovorne lokalnim saborima, koji ce imati i legislativnu vlast. Vzor: Nemacka odnosno Rusi ja. Mislim, da ce priznati i drug Markovic, da za takovo drzavno uredjenje bolje pristaje termin federacija nego autonomija. (IIi je drug Markovic sarno za administrativne autonomije?) Bez sumnje da republikansko preuredjenje Jugoslavije znaCi jedan revolucionaran cilj i da jedino to znaci reSenje nacionalnog i ustavnog pitanja na bazi najpunije demokratije. Svaka drugaCija revizija ustava znaCi sarno reorgani~ zaciju hegemonije srpske bUrZoazije i nastavak nacionalnih borbi. Za republikansko-federalisticko uredjenje Jugoslavije izjavljuje se i veliki dec seljastva potlacenih naroda. Nasa partija treba da stupi sa njima u pregovore, u prvom redom sa HRSS kao najvaznijom i najradikalnijom seljackom strankom u Jugoslaviji. Iza toga treba povesti najzivlju agitaciju medju srpskim radnistvom i seljastvom, da se i njih predobije za borbu za federativnu republiku SHS sa radnicko-seljackim vladama na celu. Saglasi Ii se drug Markovic i sa ovom posljednjom konzekvencijom?

2. MINIMALNI I MAKSIMALNI PROGRAM DRUGA CVIJICA. Buducnost, i kako izgleda vrlo bliska, pokazat ce od kolike je bila koristi diskusija 0 nacionalnom pitanju, koju vodim sa drugovima Markovicem i Cvijicem i koliko je ona doprineJa da partija jzade u tom vain om pitanju na Cistac.

344

S a izoblicavanja mojih feCi sve pogrde primam

v uveren da se borim za dobru i pravu stvar. nO,

De sarno mirno nego

0

i po nos-

Drug Cvijic kao da zeli da izbegne javnu diskusiju u .. Borbi

onome sto

. po Ddto nejasno receno u njegovoj rezoluciji,l7 ali sto je jasno receno u rezo{~ciji druga Kaclerovica , I8 sto je jasno branio drug Jovanovic u Radniku .. 19

(iako na stew logicnosti svojih elanaka), da se n.aim", njihov program u nacional nom pitanJu deh na dva dela: prv', teorelsk" pnnclp'Jelnt , maks,malan, a drugi prakticni, minimalan (ime je sporedno) revizije ustava u granicama, koje propisuje Vidovdanski ustav. Ja sam pred zagrebaekom organizacijom dokazivaa, kako svaka revizija ustava, izvrsena po proceduri koju trafi Vidovdanski

Ustav (dvotrecinska veeina centralnog parlamenta i pristanak kralja) ne moze prevaziCi granice monarhisticko-autonomisticke revizije, u kojoj bi 051ala i hegemonija i militarizam i reakcija, tek u ublazenoj formi. 20 Drug Cvijic priznao je toenost mojih zakljueaka,21 ali je on i dalje branio zahtev takove revizije ustava, jer da ona znaCi prvi korak k izvojstenju politiekih sloboda za radnieku klasu i prvi korak resenju nacionalnog pitanja na bazi potpunog samoodredenja.
Ali misliti da monarhisticko-autonomisticka revizija ust3va moze znaCiti

prvi korak ka republikanskoj federaciji - znaCi tiveti od iluzija i fraza. Treba sada, kad se nacionalno pitanje nalazi u najakutnijoj fazi, pozivati mase na potpuno t. j. revolucionarno resenje tog pitanja. Ako dodje do monarhistiekoautonomisticke revizije ustava (a to znaCi do sporazuma izmedu srpske i hrvatske bUrZoazije), pa jos i nasim zalaganjem za takovom revizijom ustava, onda znaci da ce nacionalno pitanje u Jugoslaviji izgubiti svoju akutnost a da ce se reSavati kronicnim sitnim borbama, pod vodstvom j na korist bUrZoazije, sto ce nam biti kronicna (trajna) smetnja u revolucionarnom razvitku klasne bor-

be. Borbena jednodusnost masa bit ce razbijena i republikanska federacija trebat ce da ceka na neku krizu. Medutim kriza, koju je izazvalo nacionalno pita-

nje, pruza nam dovoljno objeklivnih us/ova da skoncentrisemo svoje snage za barbu za republikansku federaciju. Odbocivanje od tog puta i raspareavanje
energije mase na neke manje zahteve, znaCi u danasnjoj situaciji objektivno promatrajuei spasavanje ugroiene monarhije, militarizma i hegemonije, znaCi po-

navlJanje Korateve 10k/ike ad 1918-1920-" Ostajuci na terenu revolucionarne klasne borbe, mi mozda ne cemo dospeti zbog kukavieluka i oportunizma burtoazije potlaeenih naroda da nasu borbu krunisemo sa ostvarenjem federativne republike, ali cemo prisiliti srpsku burzoaziju da ucini i nasoj partiji i potlacenim narodima daleko vece koncesije, nego sto bismo je prisilili , kad bismo mi sami istakli u prakticnoj borbi parolu monarhisticko-autonomisticke revizije ustava i tako moei cemo da uspesno zigosemo pred radnim masama potlacenih

naroda oportunizam njihovih burzoaskih partija. Ciano vi zagrebaeke organizacije trazili su da svoje glediste formulisem kao predlog rezolucije. !sto je trazio i drug Cvijic. Odgovorio sam, da posto mi
je nemoguce, da odem na partijsku konferenciju, to vee za to ne mogu izaCi sa

svojim posebnim predlogom rezolucije; drugo, posto misljenja u partiji nisu jos iskristalizovana, vee se dosada zaobilaze neke temeljne i najskakljivije tacke, to
treba najpre terati na cistac, a onda tek pristupiti k sastavljanju nove rezolucije, ako, naravno, ne bi drug Cvijie pristao na potrebne izmene. 23 Sastavljati odmah rezoluciju znaCilo bi stvarati unapred vestacku pregradu za sporazum

sa mnogo drugova , a to veCina zagrebaeke organizacije nije zelela. Kako se je

345

to dogadjalo tik pred 18. novembrom," a za odgodu partijske konferencije Se jos nije znala, trebalo je nesta uCiniti odmah, a da se ipak objasnjivanjima sa drugovima iz Beograda i pokrajine kao i sa drugovima referentima, Cvijicem i Kaclerovicem, De prejudicira. Zato sam se ogranicio na dYe izmene, na dlla lemeljna zahteva. Ta dva temeljna aksioma jesu ova: I. Federativna republika SHS ne predstavlja deo naseg programa u nacionalnom pitanju (minimalni, prvi korak, iii kako cerna ga vee nazvati), vee nas }edini i }edinstveni program i parotu. Svako zatagan}e nase partije u danasnjoj situaciji za monarhisticko-autonomisticku reviziju llstava smatramo oponuni_ stickim i kontrarevolucionarnim. U tom smislu predlozena je izmena za rezoluciju druga Cvijica i druga Kaclerovica." 2. Borbu za federativnu republiku maze se u nasoj konkretnoj historij_ skoj situaciji spojiti sa borbom za radnicko-seljacku vladu. Jer to spajanje ide u korist revotucionarne ktasne barbe, to treba da mi to spajanje i uCinimo. Nacionalne borbe jednim su delom smetnja, a drugim mogu biti i saveznik klasne borbe, kao sto su to boljsevici 1917. god. pokazali. Ali spajanje treba provesti ne sarno U teoriji((, kako to cine drugovi Cvijic i Kacierovic, vee i u zivotu, u praksi. Za to treba ponudifi pregovore za stvara. nje jedinstvenog fronta radnika i HRSS. (U tom smislu predlozene su nadopune rezoluciji druga Kaclerovica.).26 Drug evijic}e u teoriji za federativnu republiku - u praksi za monarhisticko_ autonomisticku reviziju ustava, t. j. za srednju Iiniju. 27 Drug Cvijic je u teoriji za jedinstveni front radnika i seljaka i za radnicko-seljacku vladu - u praksi protiv pregovora sa seljackim strankama za ostvarenje jedinstvenog fronta i radnicko-seljacke vlade. Drug Cvijie hoee da kroz "Borbu prikaze kao da nisu nikakove bitne promene predlozene i kao da se ja s njime slazern." Ali sta je sa ostalim tackama rezolucije druga Cvijiea? Ko se postavi na teren gornjih dviju temeljnih izmena, za njega logicki sledi izmena odnosno nadopuna i ostalih tacaka. Ko primi ta dva zahteva, sporazum je sa njime brzo gotov. Cudim se sto se drug Cvijic ne Ijuti i na druga Markoviea, koji je napisao vee drugu knjigu," a jos nije napisao posebnu rezoluciju. Neka bude drug Cvijie uveren, da ne bih ja bio predlozio ni ove izmene, da smo znali pravovremeno za odgodu konferencije, vee bih vodio tek principijelnu novinsku diskusiju, jer se predlozi daju tek kad se miSljenja iskristalizuju. Danas stojimo bolje, i ako ima jos Scila i Haribda (opasnosti). Nadam se da ce uspeti do konferencije doCi do jednog odista revolucionarno-marksistickog gledista, i da ce ono na konferenciji pobediti. Zbog toga ja se uzdrfavam da sada i ovde pobijam gledanje druga Cvijica na dogadjaje g. 1918. i 1920. Cinim tek ove konstatacije: 1. ne sastoji se marksizam u citanju dokumenata iz g. 1918. , vee u njihovom razumevanju, u konstatovanju onoga, sta seje krilo iza reCi; 2. buduci da je zajednicka drfava jedna historijska potreba Hrvata i Srba, to je uredenje te ddave na bazi ravnopravnosti konkretizovanje (izrazaj) njihovog prava samoodredenja. Pravo na otcepljenje znaCi tek osiguranje od hegemoniziranja; 3. da smo mi znali da u god. 1918.-1920. postoji u Jugoslaviji uz socijalno i nacionalno pitanje i da sma ih u nasoj taktici marksisticki spojili, mi bismo bili drugacije docekali Obznanu; 4. da smo barem posle donosenja Obznane shvatili postojanje nacionalnog pitanja i da smo imali nase
346

parole za to pitanje, mi bismo bili u stanju da drugaCije iskoristimo pauzu od Dbznane do Zakona 0 zastiti ddave,JO ako bi uopce do njega u onoj formi bilo . dos lo . Nije apsolutno tacno, da mi nismobili u stanju da kroz to vreme i kro z ~arlament i inace oe istaknemo nase parole i De dodjemo sa masama u ' zapocetl - ' lznova . d'IS k USl. kontakt. . na d e De'Ispune, on d a' ce tfe b aU Tek a k0 se gornJe ju. Onda ce trebati pisati da se stvori jasnoca i odlucnost a da se pobiju oportunizam i diplomatska zaobilazenja - De sarno ~)kilometricne~. clanke, nego i posebnu knjigu.
I Taka aeena 0 gledanju na nacionalni problem znotraj KPJ v casu razpra ve 0 nacionalnem vprasanju. je zaslopaJ Gjuro ,?vij ic v clanku " U ~emu je sU~lina spora'?, objavJjenem v Bo rbi,leto 11 I\. 42. 15. II. 1923. - GleJ dok. I\. 36. , 2 Mi~ljcne so Qcene Rajka Jovanovica v njegovem clanku Nacionalno pitanje .. , objavJjenem v Radniku-Delavcu , leto 11 , 5t. 88 in 89, 4. in 8. II. 1923. - Glej dok. st. 31. } V razp ravi 0 naci onal nem vprasanju so stal i ~ca in poglede, ki jih je v svoji h clankih zaslO pal Ante Ciliga zelo ostro napadali ~ Ia s t i Gjuro Cvijic, Sima Markovic in R.ajko Jovanovic. - Glej dok. ~t. 30, dok . k 36, dok . U. 38 10 dok. st. 44; dok. st. 39, dok . st. 40 10 dok . st. 42; ter dok. It. 31. 4 Misljen je clanek Sime Markovica, "Protiv konfuzije u nacionalnom pitanju, objavljen v Borbi, leto II , St. 43 , 22. 11. 1923. - Glej dok. sf. 39. ~ 0 tern glej clanek, o menje n v op. 4. 6 Glej op. 5. 7 Glej op. 5. I Avtor na tern mestu o pozarja na prvi del svojega clanka Za jasnocu i odlucnost u nacio nalnorn pitanju .. , ki je bil objavljen v Borbi , leto II, st. 37, 11. 10. 1923. - Glej dok. St. 23. 9 0 bistvu srbo-hrvaskega spora pi~c Sima Markovic v VIII . poglavju svoje knjige Nacio nalno pitanje u svetlosti marksizma, ki ima naslov Nacionalno pitanje u Jugoslaviji. - Glej dok . ~t. 19. 10 Glej op. 5. II Navedek je vzet iz clan ka . omenjenega v op. 4. II Mi~ljena je knjiga Sime Markovica, Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma . 11 Mislje na je Markoviceva polemicna obravnava Cvijicevega "Predloga rezolucije 0 nacionalnom pitanju (dok . st. 22) in Kaclerovicevcga Projekta resolucije za drzavno konferenco NOSJ , (KPJ), "Politicka situacija i neposredni zadaci N. R. P. J ... (dok. St. 5) v V. in VI. poglavju Markoviceve brosure Ustavno pitanje i radnicka kJasa Jugoslavije. - Glej dok. st. 40. 14 Sima Markovic je v svoje m clanku .. Protiv konfuzije u naeionalnom pitanju .. mcd drugim ludi zapisa l, da se je Ante Ciliga v pozi "nekega vrhovnega sod nika v diskusiji 0 naeionalnem vpraSanju" - "zrusil v blato hrvaskega naeionaJizma ." - Glej dok. sf. 39. IS Glej op. 5. 16 Avtor na tern mestu spo minja na zedinjenje Ori.ave SHS in Kraljevine Srbije v Kraljevino SHS, 1. dccembra 1918, ki je bilo v skladu z zamislijo velikosrbskega mdcanstva in srbskega kraIjevskega dvora izvedeno na osnovi brezpogojne podreditve unitaristicnemu in centralisticnemu nacelu ler brezpogojnega sprejema monarhije; in na dela Ustavodajne skupscine Kraljevine SHS , izvoljene 28. novembra 1920, v kateri je bila z majorizaeijskim naeelom sprejeta centralisticna Vidovdanska ustava. Besedo ok upacija je treba v besedilu razumeti zgolj metaforicno, kajti srbske vojske, ki je lcta 1918 prisla v t. i. precanske kraje na zeljo zagrebskega Narodnega Vijeca, ne morerno imeti za okupacijsko, ceprav je bila srbska in je bil tudi yes njen oficirski kader srbski ter je predvsem sluzila zasCiti velikosrbskih interesov. n Mi ~ ljen je .. Predlog rezolucije 0 naeionalnom pitanju .. , ki ga je objavil Gjuro Cvijic v Bor bi, leto II , St. 36, 4. 10. 1923. - Glej dok. St. 22. I' Misljen je Proje kt resolucije za ddavno konferenco NOSJ (KPJ) .. Politick a situacija inc posredni zadaci N. R. P. J.", ki ga je objavil Trib Kaclerovic v Radniku-Oelaveu,leto II. 5t. 87 in 88, I. in 4. 11. 1923. - Glej dok . sl. 29. 19 Mi sljcn je Clanek Rajka Jovanovica .. Nacionalno pitanje .. , objavljen v Radniku- Oelaveu . leta II. St. 88 in 89, 4. in 8. 11. 1923. - Glej dok . sl. 31. 20 Ante Ciliga je svoje take oeene zagovarjal na konferenci Mestne organizacije NOSJ ki je bila v prvi po lovici novembra 1923 v Zagrebu, ko je predlagal . naj se na driavni konferenci NOSJ

347

(KP] ) sprejm ejo nekatere sprem embe in dopolnila k Cvijicevemu Predlogu resolucijc 0 na c ional~ nem vpra5anju (dok. st . 22) in Kaclerovicevemu Projektu resolucije za driavno konferenco NDS] (dok. st. 29). Ciligove predloge je zagrebska Mcstna organizacija NOS] sprejela, pod naslovom "Predlozi za izmene proje kta rezolucije pa so bili objavljeni v BOTbi, leta II, h . 42 , 15. II. 1923. _ Glej dok. ~ t . 37. 21 Avtor pri tern misli na clanek Gjure Cvijica Tresla se brda, rodi lo se ni ~ ta .. , ki ga je objavila Borba, leta II, st. 43, 22. II. 1923. - Glej dok. S1. 38. 22 0 tern glej pojasnilo v dok . ~t. 23, op. 22. 2) Misljene so spremembe in dopolnila k Cvijicevemu Predlogu resolucije 0 naci onalnem vpra~anju (dok. st. 22), objavljene v clanku .. Predlozi za izmene projekta rezolucije. - Glej dok. It. 37. 24 Orzavna konferenca NOS] je bila sprva sklicana za 18., 19. in 20. november 1923 v Beogradu . Sklep 0 sk licu drtavne konference NOSJ je sprejel Centralni Odbor NOS] 18. septembra 1923. 2S 0 tern glej op. 20. 26 0 tem glej op. 20. 27 Vee 0 1. i. srednji liniji .. oziroma 0 politiki srednje linije glej dok . 5t. 31, op. 7. 11 G lej op. 21. 29 Misljena je brosura Sime Markovica, Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije, ki je iz~ 51a konec novembra 1923 v Beogradu. )0 Mi~lj e n je cas med 30. decembrom 1920 in 2. avgustom 1921.

St. 42
GRESKE DRUGA CVIJICA*

Povodom clanka Gjure Cvijica .. U cemu je sustina spora (Borba br. 42)' smatram za potrebno da, pored onoga sto sam vee rekao na drugom mestu,2 uCinim jos ove dve-tri napomene. To je utoliko potrebnije, sto je drug Cvijic jos jednom vise pokazao da nije u stanju da shvati u cemu je sustina nacional nog pitanja u Jugoslaviji. Drug Cvijic nalazi, i s pravom, prvu i Dsnovnu razliku izrnedu nasih gledista u proceni objektivne situacije. Ali drug Cvijic u pos/ednjem Cianku' i ne pokusava da da svoju analizu situacije, nego se zadovoljava sarno opstorn konstatacijom da se mi nalazimo u periodu raspadanja burioaske demokratije. Ako drug Cvijic misli da je time rekao nesto novo i konkretno, onda se ljuto vara, jer je ta opsta konstatacija jedna banalna istina koja svakome bode oei. Drug Cvijic je istakao narocito fakt raspadanja burioaske demokratije, da pokaze kako je pretpos/avka pod kojom sam ja diskutovao 0 nacionalnom pitanju u Jugoslaviji neosnovana. Ja sam is.takao, u punoj saglasnosti sa Lenjinom i svirna ostalirn marksistima, da je resenje nacionalnog pitanja moguce sarno u reiimu najpunije demokratije: najpunija demokratija je pretpostavka resenja nacionalnog pitanja. Drug Cvijic, naravno, nerna kurazi da ustane direktno protiv tog osnovnog marksistickog stava u nacionalnom pitanju. Ali on taj stav negira jednim zaobilaznim zakljuckom koji, razume se, nema niceg zajednickog sa marksistickom logikom. Konstatujuci raspadanje bUrZoaske demokra tije drug Cvijic misli da je samim tim dokazao da .fakta govore protiv gornje pretpostavke .' Cudna logika! U stvari: danas, i dokle god se u istoriji budu uopste postavljala nacionalna pitanja, uvek ce najpunija demokratija biti i ostati pre Clanek Si me Markovica. - Borba, leto II,

st.

45, 6. 12. 1913.

348

tpostavka njihovog resenja. Bez najpunije demokratije nema rdenja nacionalnog pitanja. Zato radnicka klasa, kad je rec 0 nacionalnom pitanju, istice pre svega zahtev za najpuniju demokratiju, jer sarno taj zahtev, dosledno sproveden, sadrZi potpuno resenje nacianalnag pitanja. I mi taj zahtev marama utalika doslednije i jace isticati, ukoliko vladajuca budoazija postaje sve reakcionarnija. To je jedini i najpouzdaniji put za demaskiranje burioazije i revolucionisanje radnika i seljaka. I tu leii say smisao naseg zahteva za najpunijom demokrati-

jam.
Drug Cvijic se strasno vara ako odista misli da ja )~vidim pred sobom dolazak jedne demokratske Jugoslavije ja vidim i osecam, ako ne vise a ono bar kao i drug Cvijic, sve vecu reakcionarnost danasnjeg rezima i bas zato isticem potrebu da se sto pre udruienom borbom radnicke klase i potistenih nadja srusi rezim srpskog imperijalizrrta i izvojuje reiim najpunije demokratije. Samo taka ie radnicka klasa biti u stanju da u pravcu svojih in teresa iskoristi borbenu energiju pOlistenih nacija. Ja sam u Nacionalnom pitanju u svetlosti marksizma primenio dosledno marksisticku teoriju nacija na slucaj Srba, Hrvata i Sovenaca (i to, koliko je meni pozna to, prvi put u nasoj literaturi) i izvukao sve najvainije konzekvencije za nasu praklii'nu palitiku. Drug Cvijic misli da ja to nisam uradia. Kaka an za to svoje misijenje ne navodi ni jedan jedini razlog, meni ne ostaje nista drugo nego da druga Cvijica i sve one, ako bi i takvih bilo, koji se s njim slaiu zamolim da jas jednam proCitaju maju knjigu. Kao i svi ostali nasi kriticari, i drug Cvijic ne sarno ne zna sta se u proleterskoj socijalistickoj literaturi podrazumeva pod autonomistickim ustavom, nego ne zna ni kako se u proleterskoj partiji shvata ustavno pitanje. I sarno zahvaljujuci tome nedopustenom neznanju drug Cvijic je mogao da napise ovu burgiju: Drug S. M' dalazi da zakljucka da se nacianalna pitanje danas u Jugoslavij i svodi na ustavno pitanje, tj. da se nasa partija ima zaloiiti za njegovo resavanje odozgo autonomistickom revizijom ustava kroz centralni parlament i na osnovu ustanova Vidovdanskog ustava 0 njegovoj reviziji.(~ Po sebi se razume da meni ave besmislice (stampane kurzivam) kaje mi podmeee drug Cvijic, nikad ni na pamet nisu mogle pasti. Resavanje ustavnog pitanja odozgo i na osnavu ustanova Vidovdanskog ustava 0 njegovoj revizijil! To su kojestarije kojima u proleterskaj stampi uapste ne maze i ne sme biti mesta. Sta je trebala drugu Cvijicu da taka sta izmiSlja? Ista je taka abicna izmisljotina druga Cvijica i ta da drug S. M. priznaje suverenost za reSavanje nacionalnog pitanja svima trima nacijama zajednicki i kroz centralni parlamenat. Ja ddim da bi bila neazbiljno odgovarati na tako ne.ozbiljne primedbe; zato preko njih prelazim, upozoravajuci drugove na moju paslednju brosuru Ustavno pitanje i radnii'ka klasa Jugoslavije, u kajaj ce nab i detaljnija abrazlazenja stava kaji marksisticka radnicka klasa treba da ima u nacionalnom i ustavnom pitanju u Jugoslaviji. Na stranu skraz pagreSna glediste druga Cvijica da se nekam Jederacijom maze davrsiti burioasko-demokralska revolucija ugnjetenih nacija (!): hacema da se na kraju zaddimo jos sarno sa nekoliko reci na zanimljivom stavu koji drug Cvijic zauzima u ustavnorn pitanju. Drug Cvijic veli: Borba nase partije za reviziju Ustava nije nista drugo nego, s jedne strane borba protiv reakcionarnih odredaba toga ustava, a s druge strane borba ne za autonomisticki ustav nego (razbijajuci iluziju da se nacionalno pitanje uopce moze reSiti sa-

349

mom revizijo m Ustava) za ustav koji ce omoguciti doslednu provedbu sa mo~ opredjeljenja naroda . Kao sto se vidi, drug Cvijic, s jedne strane, smatra da Se nacionalno pitanje uopste ne moze fditi ustavnim putem, a na drugoj strani predla,e borbu za Ustav koji ce omoguciti doslednu provedbu samooprede_ Ijenja naroda , tj. resiti nacionalno pitanje. Odista, idealan primer konfuzije! Drug Cvijic ocigJedno oe zna da je autonomisticki ustav za koji se mi borima upravo ~>ustav koji ce omoguciti doslednu provedbu samoopredeijenja naroda drug Cvijic je a priori protiv autonomistickog ustava (iako ne zna u cemu se on sastoji!)~ on ne misli , doduse, kao na primer drug Novakovic6 iii Mbt / da je federacija kao takva jedino spasavajuca,8 ali zata drug Cvijic mudro cuti i izbegava da kaze rna 1ta iz cega bi se moglo zakljuciti kako on zamislja osnovne Iinije svoga ustava. Mi smo , medutim , bas s obzirom na neverovatnu neobavestenost nasih kriticara, bili prinudeni da izlozimo i nesto detaljnije svoje glediste u brosuri USlavno pilanje i radnicka klasa Jugos/avije, tako da ce posle te brosure, nadamo se, otpasti mnogi nesporazu mi na kojima se, velikim delom , zasniva kritika naseg stava .
Omenje ni clanek je objavila Borba , lela 11 ,51. 42 , 15. II. 1923. - G lej do k. 51. 36. Avlor lu opola rja na svoja clanka " Drug Markovic 0 prikazu druga R. Jovanovica .. (dok. 51. 32) in "PrOliv konfuzije u nacionalnom pitanju (dok. St. 39). J Mi~ljen je ze omenjeni clanek Gjure Cvijica .. U cemu je sU~l ina spora? . - Glej op. I. 4 Ta in osta li navcdki so vzeti iz clanka Gjure Cvijica "U cemu je sustina spora? .. (dok. 5t. 36). Enako vclja ludi za posamezna sta li ~ca Gj . Cvijica, na katera avtor posebej opozarja. 5 Sima Mark ovic. 6 Kos ta Novakovic. 7 Ante Ci liga. I Tu ima avtor v misl ih pogledc Koste Novakovica in Antcja Ciligc, ki sta v svoji h t lankih po udarjala , da Ie federativna oblika driavne ured itvc zagotavlja rd ilev nacio nalnega vp rab nja v Jugosla viji. - G lej dok. S1. 26, dok. ~t. 13, dok . 5t. 23 in dok . ~1. 41.
I

St.
GLOSE K NARODNOSTNEMU VPRASANJU*

43

Moj namen je bil pravzaprav pisati kritiko 0 brosuri sod ruga S. Markovica.' Toda po takih kritikah, kakrsne sta napisala sodruga Kosta Novakovic in Rajko Jovanovic,2 mi je to nemogoce. Markoviceva brosura vsebuje gotovo velike napake. Jaz se ne ujemam z njim niti v teoretskem delu, niti v prakticnem, kjer se je sodr. Markovic eelo sam sebi izneveril, toda odkrivati danes te napake, bi znaCilo odkrivati novo orotje sodrugom, ki ga sami ne vidijo, da ga izrabijo v nehoteno in nclojalno frakcijsko borbo proti Markovicu in njegovim pristasem. 3 Priddujem si torej to kritiko za slovensko izdanje te brosure" ki je pri vseh njenih napakah vendarle prvo pomembnejse delo 0 tern vprasanju v Jugoslaviji in torej nujno potrebno ter se omejim za sedaj sarno na nekoliko splosnih pripomb k obravnavanju tega vprasanja od letosnje spomladi dalje.'
C lanek Dragotina GustinCica (inicialke D. G.). - Glas svobode , leta 1,51. 34 in 37, 6. in 27. 12. 1923 ter lelo 11 ,51. 1, 3. I. 1924. - Opombe, oznacene z zvezdicami, je vstavil avlor clanka .

350

Slepa frakeijska strast je zavela sodruga K. Novakovica in It. Jovanovica taka dalec, da sta oznaCila Markoviceva izvajanja za kontrarevolucionarna.( , "sociainodemokraticna, menjseviska itd., docim predstavljata svoja razpravljanja kot nekak atavistieni marksizem, ki je nesporna last sarno njih dveh
in menda njune frakcije. 6 V resnici pa je stvar taka-Ie: Do pred par meseci - in rekli bi lahko: do Markoviceve brosure 7 - sma imeli v nasi stranki dYe tendenci: srbijansko,8 t. j. centralisticno, kateri je bila narodno edinstvo,(9 nedotakljiv aksiom in pa izvensrbijansko: federalisticno, katere se oi upal nikdo javno izpovedovati in se manj uciti. 1O Na mojem predavanju na Dunaju v Dijaskem klubu meseca junija, ki je priobceno dosedaj samo v Glasu Svobode,( II in ki se je na potu v Zagreb in menda tudi v Beograd ))izgubilo,12 sta nastopala sodruga K. Novakavic in P. Pavlovic!3 od-

locno proti mojim federalistienim teorijam. Federalistiena uredba sudetskopodonavske-balkanske gospodarske enote" je bila sodr. Novakovicu nepotrebna lekcija iz sovetizma in vprasanje kot taka ))neaktualno . Sodr.

P. Pavlovic, ki je ravno v tistih dneh jugoslovansko narodnostno vprasanje v Radniku sploh negiral, IS je kategorieno zahteval od mene, da svoje predavanje publieiram, ces da ne bi pozneje oporekal svojim izvajanjem ali njih negira!. Moje dokazovanje, da smo Slovenei, Hrvatje in Srbi ravnotako narodi zase, kakor Nemei, Madjari, Romuni, Albanei i. dr. narodi v Jugoslaviji in da
torej ne gre govoriti sarno
0

treh narodnostih v Jugoslaviji, je vzbudilo v dis-

kuziji splosno skepso in se je sele poeasi poeasi udomaeilo. Sodrug Trisa Kaelerovic misli se v svoji politicni resoluciji,!6 ria irnarno opraviti v Bosni, Crni gori in Makedoniji sarno z avtonomisticnirn gibanjern in sod rug Cvijic se doti-

ka federalizma, v kolikor se tiee balkanskih deiel Jugoslavije z rokavieami. 17 Sodrug Pavlovic je bil mnenja v svojem elanku, da je treba biti z vporabo avtonomistienih parol zelo previden, ker da lahko postanejo kontrarevolueionarne, oziroma ).menjseviske.!8 Sodrug K. Novakovic nam se v svojih clankih proti S. Markovicu ponuja sarno Balkansko Federacijo,!9 za katero

dobro ve, da bi jo mi Slovenei sprejeli sarno kot ultima ratio,. t. j. ee bi priSli v tak nov polozaj, v kakrsnem smo se nahajali !. 1918. Tako stojimo z razumevanjem nasega narodnostnega problema v Srbiji do najnovejsega easa. Toda
naj bi rni radi tega ocitali tern nasim srbijanskirn sodrugom .)rnenjsevizem in "kontrarevolucionarnost? Ali se ne bi pokazali tu kot rnalenkostni politicni streberji? Ne! Kdor pozna zgodovinski in ekonomski razvoj nasih provine - in so-

drugi v Srbiji poznajo splosno te stvari zelo slabo! - temu je Cisto jasno, da
stremi Srbija naravno za centralizmom in da se tega naravnega gospodar-

sko-zgodovinskega zakona tudi nasi srbijanski sodrugi ne morejo kar tako, kar eez noe, otresti. Najvisji ideal Srbije do veeraj je bil ujediniti vse Srbe veno drzavo in nic vee. Nikdo v Srbiji si tega ujedinjenja ni mogel drugaee predstavIjati, kakor poveeanje ekonomsko in kulturno zaostale kraljevine Srbije in njeno gospodarsko okrepitev z novimi deli srbstva. Torej eentralizem. Ako se je zgodilo !. 1918 vee, se je zgodilo to vsekakor proti custvovanju in proti zelji Srbije. Drugaee [je) pri nas. Slovenija, Hrvatska, Vojvodina so se borile skoro eel
vek za svojo samostojnost in cetudi je bil ta boj sarno politicen, ideoloski. Po-

leg tega imamo mi vse druge gospodarske in kulturne potrebe. To vedo pri nas
Zadnji izhod.

351

celo nasi stari liberalci. Razlieno pojrnovanje drZave, avtonornizma in federa_ lizrna rned narni je torej utemeljeno v nasi zgodovini in nasern gospodarstvu _

torej si ne moremo misliti nic bolj politicno neodpustljivega, kakor ce Savli napadajo Pavle. Ako imajo sodrugi okrog Trise Kaclerovica pravilnejse poglede20 - nika_
kor pa se ne pravilne! - moramo predvsem ugotoviti, da ti pravilnejsi pogledi niso zrasli na njihovem gnojiseu. Oni so ziveli v zadnjih easih vee z nami in

imeli priliko, da

pravem casu zaduhajo veter, ki piha iz Orienta. Od tu datira

njihovo . ispravno marksistieko stanoviste v narodnostnern vprasanju v po-

slednjih letih. Sodrug S. Markovic i F . Filipovic sta livela v tem casu za varnim zidovjem21 in do njiju niso se prodrli niti nasi glasovi, niti veter iz Orienta in odtodi njihovo napaeno stalisee. Toda izzivati radi tega v stranki nove kon-

traverze, to je politicno nelojalno. Proletariat v Sioveniji se bo temu odlocno

uprl. laz priporoeam, da se elanki sodr. Novakovi6a in 10vanovica 22 spravijo

si ne moremo predstavljati nie konkretnega pod tern izrazom. 24 Sodrugi iz Srbi-

po vseh nasih sekeijah v diskusijo in da jih proletariat primerno oeeni. Dovolj takih osebnih sporov v stranki, ki ji izpodkopavajo v masi tla! Samo par besedi se 0 Balkanski Federaeiji. Sod rug Cvijic je privzel v svojo resolueijo naso tezo 0 Podonavsko-balkanski Federaeiji 2l toda v taki obliki, da
0

je nam se vedno govorijo

Balkanski Federaeiji, kakor da se to samo po sebi

razume. Mi moramo zato tu dvoje odloeno poudariti:

I. Da nocemo slovenski proletarei 0 kaki balkanski federaeiji sploh nicesar vee slisati - vsaj za blilnjih 50 let ne vec. Sodrugi iz Srbije, ki to parolo se forsirajo, morajo vedeti, da bi liveli v balkanski federaeiji brez Sioveneev, pa tudi brez nekaterih drugih jugoslovanskih provine, ako bi se Ie osnovala v eentralni Evropi kaka druga soeialisticna federaeija . Siovenski smo le do grla siti
balkanske Jugoslavije in res nismo pripravljeni potencirati svoje balkanizaci-

je se s kako .. balkansko federaeijo. To so gotovo trpke besede, toda politicna morala, njihovi osebni medsebojni boji, njihovo gospodarstvo in njihova kompletna organizaeijska nesposobnost nas niti najmanje ne vabi v Balkansko federaeijo. Mi moramo to koncno - kakor teiko - vendarle odkrito povedati, zakaj ako so se pripravljala tudi v nasi stranki cesto federalisticna stremljenja, je v prvi vrsti kriva politicna praksa nasih sodrugov iz Srbije. In ako zahteva sodr. R. Jovanovic od sodruga Mbt" za to dokazov," mu jih bomo 0 priliki nanizali, kolikor jih bo lelel. 2. Ako se govori 0 federaeiji, pa bilo to tudi 0 Podonavsko-balkanski federaciji, ki jo zastopamo mi, zahtevamo njeno toeno definicijo. Besede )federacija in ).avtonomija niso nikaki nedvomno opredeljeni pojrni. Tudi Radic zahteva federacijo27 in tudi slovenski klerikalci avtonomijo,28 toda rni se

pray lepo zahvaljujemo za oboje!

Cvijiceva resolucija se bo gotovo temeljito korigirala, ali kakrsnakoli izsla

na konferenei iz diskusije, jaz sem globoko preprioan, da bo ostala za enkrat

sarno prvi poskus take resolucije in da bode rnorali tudi ispravni maksisti se v marsieem korigirati razliena svoja mnenja 0 narodnostnem vprasanju.

352

II. S. MARKOVICEVI ODGOVORI.

Pri sodrugu Markovicu sma doziveli nemalo razocaranje. Nikoli bi se ne bili mogli misliti, da bo on odgovarjal svojim kritikom v njihovem tonu. Sodrug Markovic oi advokat, tern vee znanstvenik in zata sma hili uverjeni, da bo njegov odgovor umerjen, da ne bo nikdar iskal cenenih uspehov, da se ne bo posluzeval neumestnih zaijivk, ki sarno povecujejo frakcijsko mrinjo,29 uverjeni smobili, da bo stvaren in hladen, kakor to liCi treznemu politiku in resnemu zoanstveniku. Toda varali sma se: sodr. Markovic se oi sarno posluzil vse frakcijske frazeologije svojih nasprotnikov, ampakjo uel se intenzificiral. In se vee: on celo grozi na koncu svoje poslednje brosure "Ustavno pitanje i radnieka klasa Jugoslavije , da bo treba ugotoviti odgovornost za dosedanjo fatalno poIitiko v narodnostnem vprasanju v nasi stranki! Torej novi oblaki prahu! Sodrug Markvic se moti, ako misli, da bomo mi te pravde za oslovske sence trpeli
v stranki. Mi mu povemo ravno taka iskreno in odlocno, kakor sma povedali

sodr. Rajku Jovanovicu in Kosti Novakovicu, da proletariat severnih provine ne bo vee mirno gledal teh osebnih kampanj, tern vee da bo vse potrebno ukrenil, da jih, ako ne pojde drugaee, tudi energieno likvidira. Toliko principielno glede forme in tendence. Predmetno pa hoeemo napraviti nekoliko pripomb, ki bodo mogoee tudi sod ruga Markovica preprieale, da njegova izvajanja ne slone na tako trdnih fundamentih , kakor si on misii, in da je njegova samozavest precej pretirana. Oglejrno si predvsem njegovo tearija "narodnosti. Sadr. Markovic haee biti dosleden pristas Stalinove teorije .. nacije.~, ki jo on nazivlje ernpirijsko-historicno ali historicno-rnaterialisticno .. , odnosno kakor jo pozneje skoro dosledno on oznacuje .> rnarksisticno.~ teorijo nacije in ki se glasi: Naclja je his/oricno nas/ala skupnos/ jezika. ozemlja. ekonomskega iivljenja in psihicne konstituclje. izraiene v skupnosti kulture. 3o Pustirno na stran vprasanje, koliko je ta teorija .~rnarksisticna in v koliko je ona Stalinova** in poglejmo pred vsem, kolike te:1koee ima sodr. Markovic v prirneni te teorije na nase dornace razmere. Niti Bosna in Hercegovina, niti juina Dalmacija niso imele s Srbijo ne skupnega ozemlja, ne skupne kulture , ne skupnega gospodarskega iivljenja in vendar prihaja Markovicu ravno tako malo na urn, da bi odrekal Srbom teh pokrajin skupno narodnost, kakor Safaroy Zidom. Sodrug Markovic pozna v Jugoslaviji - izven narodnostnih manjsin - sarno Srbe, Hrvate in Slovence in previdno obide, kakor v ostalern vsi nasi srbski sodrugi celo narodnost Makedoncev.'l Naravno: ker makedonska ).nacija . ne obstoja, a za kar se Makedonci sarni smatrajo se pri nas tudi v socialisticnih krogih ne sme javno priznavati. 32 In pozabljajoc, da postaja nezvest svoji teoriji, zahteva sodr. Markovic .. avtonomije .. sarno za Slovenijo, Hrvatsko in Makedonijo.31 Tu smo kajpada na najlepsern potu novega velesrbizrna in novega velehrvatizma in sod rug Markovic ne vidi, da bi znaCilo to ne odstranitev nacionalnih bojev v lugoslaviji. temvec ravno obratno, njihovo intenzifikacijo .
.. Isto tcorijo razvija n. pr. tudi Safarov v svoji knjigi Nacionalny vopros i proletariat. Petrograd 1922, toda on vidi jasno njeno nedoslednost in priznava tudi :Z;ide kot zasebno narodnost, pa ce pray nimajo ne skupnega ozemlja. ne jezika, ne skupne kulture.

353

~~Nacija*** je pac historicno nastali pojem, ki je nestal~n. On se v zgodovini in v razvoju gospodarstva in gospodarskih enot menja. Se nobena formula

je ni popolnoma objel., pa je tudi ta cisto empiricna ne more. Ona se menja oct driave do driave, od naroda do naroda, od gospodarskih razmer do gospodar_ skih razmer in da nam je podal Markovic njen razvoj historicno, kakor Safaroy, bi si bil prihranil marsikatero zmesnjavo. Da se sodrug Markovic ni zagrizel sarno v to abstraktno teorijo, temvec

da se je potrudil analizirati tudi gospodarske in zgodovinske razmere nasih posameznih provine. ki jih on zelo slabo pozna in povrsno razumeva - bi nedvomno drugace razumeval nase naeionalno vprasanje. On bi bil v tern slucaju lazje osta1 zvest svoji teoriji 0 narodu in bi mu bilo jasno, da so kulturna strem-

Ijenja naroda enD in gospodarska drugo. Prva, ki izvirajo iz drugih, bodo tern mocnejsa, Cim manj se bodo posamezne nacionalne grupe medsebojno gospodarsko ovirale. In danes mora biti vsakemu jasno, da srbska budoazija - ker

mora! - kolosalno ovira gospodarski razvoj vseh ostalih, historicno nastalih

provine. Drugo, kar je zavelo sodr. Markovica na to napacno teoretsko pot, je nje-

gOY aksiom

obstoju Jugoslavije. On argumentira

volji posameznih narodov

0

z ozirom na njihovo zivljenje v Jugoslaviji, kakor Renner med vojno

volji

avstrijskih narodov." Sodr. Markovicu jc popolnoma dovoljno, da se niti Korosee, niti Radic nista izrekla javno za odeepitev od Jugoslavije - bolje od Balkana. On gleda v tern neoporecno voljo vseh narodov v Jugoslaviji, da ostanejo v vsakem slucaju v tej driavi - z edina izjemo Makedonije." Markovic si pray nic ne stavi vprasanja, kako bi se opredelili Hrvatje, Siovenei in Vojvodina, v kateri je komaj tretjina slovanskega elementa v slucaje posrecene prole-

tarske revolueije, kjer bi jim bile zagotovljene samostojne republike v srednjeevropski zvezi in kjer se ne bi imeli vee bati niti za svoj narodni obstoj niti za svoj ekonomski razvoj. Markovic se ne vprasa, kako bi se ti narodi obnasa-

Ii, ako bi se postavilo n. pr. zanje vprasanje (ob popolni njihovi svobodi namrec tako-Ie: proletarska balkanska federaeija ali proletarska srednjeevropejska federaeija (brez Balkana)? Naj sodr. Markovic nekoliko premotri naso geografsko lego in nasa gospodarska vprasanja, pa bo morda kmalu uvidel, koliko je vreden njegov aksiom 0 drzavotvorni volji jugoslovanskih narodov. Stvar stoji pac tako, da so Hrvatje in Siovenei pri danasnji politicni konstelaeiji v Evropi in v kapitalisticnem gospodarskem redu tudi za Jugoslavijo radikalske gospode, ker bi jim samostojnost ali vsaka druga zveza trenutno njihovo stanje sarno se poslabsala. Radi tega Stefan Radic rajsi bezi v inozmstvo in se izogiba odprtega boja s Srbijo.16 Toda v politicni situaeiji, ki sem jo naznaeil zgoraj, bi sodr. Markovic najbrZe lahko stel na prste tiste slovenske in hrvatske proletaree in proletarske intelektualce, ki bi glasovali za Balkansko federaeijo. Mi nismo hrvatski in slovenski naeionalisti, kakor Markovic zlobno podtika
sodrugu Mbt,37 mi se nocemo zapreti v ozke meje svojih provine, toda mi fa-

cunamo z gospodarskimi fakti, s katerimi bo morala racunati tudi proletarska

ddava in nismo vee sentimentalni, kakor je bila nasa bUrZoazija in nase malomescanstvo leta 1918-19. 38 Mi nikakor ne marerno razumeti, zakaj bi marali

biti rajsi v skupni drzavi s Srbijo, Bosno in Hereegovino, Crno goro, Makedo To oznako je skoval sodr. Markovic za srbski jezik, odnosno za Srbe . Slovenccm in Hrvatom je nepotrebna, ker na~a beseda .. narod .. pomeni iSIO, kakor tujka .. nacija ... . Narod pomeni v Srbiji .. Ijudstvo, puk.

354

nijo, Boigarijo, Grcijo in Romunijo, kakor pa z Avstrijo, Ogrsko, Cesko, Moravsko itd. V tern slucaju mora torej sodr. Markovic resno racunati stem, da bo dabil lak-Ie odgovor: >,Oo tavo, prijateiji, mi sma z varni, z vsem Balkanom, mi hocemo z varni v skupno federacijo, tada kat gospodarsko in tehnicno mnogo slabsi, pridite vi k nam, v srednjo Evropo! Vi rabite velike pomoci, da se uredite in organizirate v moderno gospodarsko zivljenje in te pomoci yam mi, Slovenei in Hrvatje sami ne marerna nuditi. Za to je treba mocnejsih sil. Mi sami bi bili tudi v proletarski federaciji sarno vase zrtve, kakor sma danes zrtve radikalske Jugoslavije in bi morali gospodarsko in kulturno zaostajati, kakor se to danes godi.(~ Ne sarno sodr. Markovic, tern vee vsi srbijanski sodrugi smatrajo za nekak aksiom, da moramo v Balkansko federacijo kot Jugoslavija. Tako si gotovo te federacij e Diso mislili ani, ki so jo ustanovili. To je zmota na5ih sodrugov na jugu in tim prej se bodo korigirali v tern vprasanju, tern bolje za naso skupno stvar. Ko bi torej hoteli biti zlobni, bi sedaj obrnili Markovicevo ost, s katero zbada sodr. Mbt, proti Markovicu samemu in bi rekli: ne Mbt, temvec sodr. Markovic je nacionalist v svojih izvajanjih. Toda mi smo dalec od tega in smo prepricani, da izvirajo te Markoviceve zmote sarno iz njegovega zelo povrsnega poznavanja nasih gospodarskih in zgodovinskih razmer . To je sploh podedovani greh vseh nasih srbskih sodrugov, da poznajo tako malo nase gospodarske in zgodovinske razmere in od todi tolike njihove politicne napake. Oni gledajo na nase razmere in na bivso Avstro-Ogrsko se vedno z naocali svoje bUrZoazije in zato jim nedostaja fundamenta za razumevanje marsikatere stvari pri nas. Toda obrnimo se k vprasanju spora avtonomija ali federacija? Tu je napravil sodr. Markovic gesto, ki se zdi njemu mogoce zelo spretna, toda ki nam ne imponira ravno prevec. Sodrug Markovic je uvidel, da mora retirirati 0 svojem avtonomisticnem staliscu, toda ne napravi tega kat resen znanstvenik, ki se tudi vcasih lahko zmoti, tern vee kot advokat pred sodnijo, ko vidi, da bo izgubil svoj praces. On koneno definira svoj avtanomizem, ki po njegovi definiciji skora ni vee avtonomizem in oeita pot em svojim kritikam, da ani tega niso storili. Neverjetno: sodr. Markovic nam napise colo knjigo 0 narodnostnem vprasanju in ne smatra za potrebno, da bi nam povedal, kaj si on predstavlja pod besedo ~>avtanomija((,)9 med tern ka se mu zdi neodpustljiv greh, da niso definirali federalisti***** v svojih par elankih svojega federalizma. 40 On se za Sodr. Markovic pise n. pro v svoji brosuri Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma tako-Ie: .. Madja ri su potpali pod Austriju u iSlo vreme kad Cesi. (Podpali?). Dalje: .. Vee prema samom naCinu svoga postanka, mnogonacionalne drfave (Austro-Ugarska, Rusija) nose na sebi pecal imperiali zma ... (Niti je posta la Avstro- Ogrska, niti Rusija na imperijalisticni nalin!). Dalje: ... Hrvatska i slovenacka bUrZoazija imale bi imeresa , da Srbija ostane Cisto agrarna zemlja sa industrijom u povoju, kao sto je bila pre rata ... (teorija je cisto marksisticka in velja za vse resnicno kapitalisticne drzave, kakor Anglesko, Francijo itd. in njihove kolonije - toda ona ne velja za hryatsko in slovensko industrijo.) Da Markovic pozna njeno strukturo, gotovo ne bi napisal kaj takega. Kaj naj bi nasa industrija zacela [pocela] s tako Srbijo. kakorsna je bila pred vojno? Nji je gotav ra zvoj Srbije ravno nujna potreben, zata vidimo tudi n. pro vse slovenske industrijalne kroge v Pa~icevem taboru , itd . Koncno oi tocna Markoviceva trditev, da ni noben federalist definiral svojega federalizma. Anin (Dragotin Gustineic - op. ur.) je precej jasno povedal v svojih clankih (mi~ljen je clanek "K problemu narodnega vpra5anja v Jugoslaviji; dok . 51. 8 - op. Uf.), kako si predstavlja SuDo-Ba federacijo.

355

dovoljava v svoji brosuri )Nacionalno pitanje u svetlosti marksizmacc stern, da nas opozori: "Posebi se razume, da ne govorim 0 ozkih administrativnih avto-

nomijah, nego

sirokih politicnih avtonomijah, katerih atribute bi moral v pr-

vern redu odrediti sporazum Srbov, Hrvatov in Slovencev. Za razdelitev posa-

meznih aVlonomnih oblasti je treba uveljaviti kot najvsiji prineip: Ijudska

volja, izrazena s splosnim in svobodnim glasovanjem v vseh spornih slucajih.41 Eto, to je vse, kar nam je povedal sodr. Markovic 0 avtonomijah v svoji knjigi. In interesantno, da zahteva plebiscit za razmejitev in ne za notranje

kompetenee avtonomnih oblasti! Razmejitev? 0, to bi bilo lepo delo! Posebno v Bosni in Vojvodini! To bi bilo nove naeionalisticne burje v Jugoslaviji! Markovic ve pray dobro, da je izvor vseh nasih nacionalisticnih borb ekonomske narave - tako docira sam - in vendar misii, da je potrebna nekaka razmejitev

med Hrvati in Srbi in menda tudi drugimi narodi, dasi bi bila taka razmejitev
seveda popolnorna iluzorna.

Sodrug Markovic pa si je dovolil se enD advokatsko finto. On podtiee (v

brosurici ),Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije) svojim kritikom, da mend a ne poznajo razlike med avtonomizmom in federalizmom in da morda mislijo is to v federalizmu, kakor on 0 avtonornizrnu. 42 No, koneno pa se poka-

ie, da si Markovic sam ni dovolj na jasnem glede teh pojmov. Sodr. Markovic pise:
))Teoretieno govorjeno: ker razlika med avtonomisticno in federalisticno

ureditvijo ni bistvena, ampak graduelna (stopnjevana), se federalistiena ureditev lahko smatra kot avtonomisticna, s sredobeino tendenco, docim se avtonomisticno ureditev lahko smatra kot federativno, s sredoprivlacno tendenco, ker ni nikakega kriterija za razlikovanje med tema dvema drfavnima ureditvama.43

Tako? Ni nikakega kriterija?

Po Markovicu avtonomisticna ustava garantira vsern narodom popolno

ravnopravnost, ne postavljajoe pri tern med njimi nikakih nepotrebnih pregrad

in utemeljenih ovir na potu njihovega zlivanja v eno, najboljso resitev ustavnega vprasanja.44

V tern grmu torej tici zajee! Ako sodrug Markovic ne pozna bistvene razlike med avtonomisticno in federalisticno ureditvija, naj nam davoli, da mu jo tu razlozimo mi, ki smo ziveli v avtonomisticno urejeni drfavi in obcutili vse blagodate tega avtonornisticnega sistema. Bistvena razlika tici v tern, da so pri

federativni ustavi posamezne driave (deiele, kantoni) v vseh onih zadevah, ki spadajo v njihovo legislativno prerogativo (v njihov parlament) popolnoma suverene (sviearski kantoni, posamezne republike Ameriske Unije), docim v avtonomiji to ni slueaj. V avtonomnem defelnem zboru (pokrajinskem parlamentu) sklenjen zakon ne potrebuje sarno sankeije kralja ali driavnega predsednika, tern vee tudi odobritve osrednje vlade. Avstrijski notranji minister je

lahko predloiil ali pa tudi ne predloiil avstrijskemu eesarju v avtonomnih deielnih zborih sklenjeni zakon. Cesto pa je avstrijs~a vi ad. vsebino lakeg. naravnost diktirala: ali bo tak zakon, ali ga pa ne born predloiila eesarju v podpis. Tako je sodr. Markovic! In kako bi izgledala ta .. popolna ravnopravnost jugoslovanskih provine, katerih zakoni bi ,Ii kralju v podpis po rokah gospoda
Pasica;s si vsak slovenski krnet in vsak nas delavec pray hitro izracuna in bi bi-

356

10 torej smesno misliti , da je mogoce napraviti iz avtonomije kako bojno po liticno parolo. Sodr. Markovic misli torej , da dela federativna ustava nujno prcgraje med posameznimi narodi ali bolje med posameznimi federalnimi dd3vicami? Naj si sodr. Markovic ogleda Svicarsko kot federacijo, ali pa Zedinjene driave in bo videl koliko je opravicena ta bojazen. Sicer pa prepustimo fraze 0 zlivanju nasih narodnosti burioaziji, ker to spada v njen delokrog!
Zahtevamo torej
~)dvostranski

dOgOYOf, odnosno ).mnogostranski dogo-

vor" , kajpada, sodr. Markovic! In tega dogovora med Srbijo, Hrvatsko, Vojvodino, Slovenijo , Bosno in Hercegovina. Crna goro in Makedonijo,*** nocemo napraviti nasim burioazijam kolikor mogoce lahkega, temvec kolikor mogoce teikega. Ali jim ga moremo z naso propagando za maksimalne zahteve tako zagreniti, da ga bodo koncno sklenili nasi kmetje in delavci sami. Sodr. Markovic prav lepo uCi svoje kritike - ne vern, koliko je ta pouk potreben - da nam nobena oblika bUrZoazne dd3ve oe morc biti princip, temvec
sarno taktika .46 Toda sodT. Markovic ostaja ravnotako malo temu svojemu nauku zvest, kolikor empiricni teoriji 0 narodnosti. Da , ravno fadi tega, ker nam

je ustavno vprasanje takticno vprasanje, ne smemo capljati za dr. Koroscem in bosanskimi agi in begi, tern vee moramo hoditi svoja radikalnejsa pota. Kako bi izgledalo n. pro nase delavsko gibanjc v Sloveniji, da akceptiramo Koroscevo formulo," ki ni nic drugega, kakor skromna ponudba za kravjo kupCijo, ki je SLS krvavo potrebna za njen razvoj. Dr. Korosec se ravno tako boji federalizma v Jugoslaviji, kakor gospod Pasic, ker njemu sluii centralizirana policija
in ogromen vojaski aparat, ki ddita delavske in kmetske mase v suznjosti, ka-

kor Pasicu.
Sodr. Markovic je za unicenje hegemonije srbske bUrZoazije, tada kako misli on to doseCi z avtono mijami , nam ne pove. On izsmejava sodr. Mbt , ki

zahteva povratek vojakov v respektivne deiele." Toda za boijo voljo, hegemonija srbske burioazije ne sloni vendar na nekih imaginarnih temeljih! Ona temelji ravno na vojaskem in policijskem aparatu! Brez tega aparata ni hegemonije! Kdor hoce torej zadeti hegemonijo srbijanske burioazije, ta mora hoteti razdeliti policijo in vojastvo. Zahtevati moramo torej, da se vojaski kadri
do skrajne mere zmanjsajo, da se vojastvo vrne v svoje domace province ter iztde iz rok srbskih oficirjev. Nam seveda ne more biti vseeno , kdo ima v rokah nase domace vojastvo. In ravno isto velja za policijo, ki mora preiti v roke

provincial nih uprav. Pomen vprasanja vojske razumejo slovenski klerikalci

pray dobro in zato so ie zdavnaj lansirali v maso parolo: slovenske vojake

domov! Mi smo torej tudi tu korak za radikalno burioazijo in zato Markovicevih izsmejavanj ne razumemo.

Markoviceva formula za avtonomijc je taka, da bi je niti nasi klerikalci ne mogli sprejeti." Sprejeli bi kot skupno: vnanjo politiko, carinsko politiko ,
glavna prometna sredstva , toda pri organizaciji driavne obrambe , trgovinsk e

politike in driavljanskem pravu bi si gotovo pridriali gotove rezerve. Skupnost v urejevanju kazenskega prava in politicnih svoboscin, davcne politike (v kolikor ne bi bila federalna), socia Inc in prosvetne politike pa bi federalisti gotovo
.......... Tudi Mark ovic je mnenja , da je Makedonija v Jugoslaviji nek poseben pro blem . Ka ko dati Mak edo niji svobodo, da stopi v prostovo ljno federacijo , ko pa ni vsa v Jugoslaviji? Tudi Slovenija ni vsa v Jugoslaviji, pa nam ne dela to nikake preglavice.

35 7

zavrnili . Sod rug Markovic bo moral torej najprej sam posvetiti tern vprasanjcm se preeej studija in potem sele zahtevati definieije od svojih kritikov. Sodr. Markovic nam hoce dokazati s pomocjo vsemogocih citatov, kako napacno je zavzemati se v nacionalnem vprasanju za gotovo konkretne obI ike in kako je z nasega stalisca edino pray, zahtevati najsirso pravico samoopre_ delitve narodov. Toda on sam se cuti koneno prisiljenega, da se zneveri svoji teoriji in definira svoj avtonomizem. Zakaj? Zato pac, ker je nemogocc operirati z wilsonsko abstrakeijo tam,' kjer prihajajo druge stranke z vedno konkretnejsimi zahtevami. Zato, ker se s samoopredelitvijo ne da jugoslovanskemu delaveu in kmetu jasno predociti, za kaj se pravzaprav borimo. Pred in med vojno je bila taka parola mogoea, danes pa ni vee, ker jo je verzaljski mir'! popolnoma diskreditiral. Danes moramo pred mase z zahtevami, ki so njihova neposredna Ziva potreba in ki jih one lahko zagrabijo z rokami. Situaeija je ona, ki zahteva od nas konkretnosti, pray materialne konkretnosti. Mi morarno biti danes bolj konkretni, kakor nase malomescanstvo, ako hocemo napraviti iz narodnostnega vprasanja kako bojno parolo in ako hocemo, da pojdejo mase za nami in ne za malomescanskimi voditelji. Sodr. Markovic (in mnogi drugi) pa iivi se v eni usodepolni zablodi glede nasega naeionalnega vprasanja, t. j . da je dana mogoenost, da pridemo v Jugoslaviji do nekega sirokega burioaznega demokratizma, kjer bi se to vprasanje resilo in napravil narodnostni miT. 52 Teoretieno da, prakticno pa ne v doglednem casu. Srbijanska burioazija si bo na podlagi logicnih sklepov ravno tako malo hotela odiagati vejo, na kateri sedi, kakor nemska burioazija v bivsi Avstriji. Rditev nove ustave Jugoslavije se bo resevala na bojnem polju, kakor se resavajo vsi taki konflikti. Mi bi imeli k izvajanjem sodr. Markovica se marsikaj pripomniti , toda njegovo staliSce v nasem naeionalnem vprasanju pripada ie proslosti in zato se ustavimo pri teh glavnih tockah. Glede njegove brosure Nacionalno pitanje mu priporoeamo, da jo primerno ocisti in zlasti, da izpusti iz nje poglavje 0 Renner-Bauerjevi teoriji" ter da jo publieira tudi za Slovenee. Najbolj moder ni tisti - pravi Lenin - ki ni napravil nikoli nobene napake, ampak tisti, ki ni napravil nikoli nobene usodepolne napake. Zato je tudi nepotrebno, da skusa Markovic prikriti te svoje napake z vehemeneo svojih replik. Sodr. Markovic se mora navaditi tolerance nasproti svojim mlajsim sodrugom in vedeti, da tudi on ni ne vecen in ne vsega veden. S takim svojim nastopom sarno potrjuje obdolzitve svojih nasprotnikov, da je on sam najvec kriv za razmere v stranki. In ker imarno pred vsem pred oemi stranko, se bomo mi takim maniram odlocno upirali, pa naj prihajajo od katerekoli strani!
I Misljena je knjiga Sime Markovica , Nacionalno pilanje u svetlosti marksizma . Knjiga je v zborniku objavljena kot dok. St. 19. 2 Misljeni so clanek Kosta Novakovica, .. Nacionalno pitanje u Jugoslaviji" , ki je v dveh nadaljevanjih izsel v Radniku- Delavcu, leto II, St. 85, 86 in 87. 26. in 28. 10. ter I. II. 1923 (dok. 51. 26), knjizna oeena Rajka Jovanovica, .. Povodom Knjige Dr. S. Markovica 0 nacionalnom pitanju, objavljena v marksislicni reviji Borba,leto I, st. 3, oktober 1923, si r. 116- 122 (dok . St. 27) ter clanek istega avtorja, .. Nacionalno pitanje", objavljen v Radniku-Delavcu, lelO II, ~l. 88 in 89,4. in 8. II. 1923 (dok . It. 31). I Posebej obstojeCih frakeij in frakcijskih bojev, kakor so se pojavili kasneje, ledaj v KPJ ni bilo. V drugi polovici razprave jugoslovanskih komunistov 0 nacionalnem vprasanju, katere vsebinsko izhodisce je predstavljala Markoviceva knjiga Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma, je bilo kot temeljno obravnavano predvsem vprasanje, za kaksno obliko drzavne ureditve naj se za-

358

vzema revolucionarna stranka dclavskega razreda glede na to, da nacionalni problem v JugosJaviji

m rden. V zvezi stem vprasanjem pa sta se v razpravi oblikovali dye nasprotujoci si gledanji, avtonomisticno in federalisticno. Avtonomisticnim zamislim, ki jih je utemeljeval Sima Markovic v omenjeni knjigi in v brosuri Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije ter clankih, ki jih je objavii k razpravi 0 nacionalnem vprasa nju , so nasprotovali predvsem v hrvaskem in slovenskem delu KPJ ob poudarku, da je nacionalno vprasanje v Jugoslaviji mozno rditi Ie na osnovi federativne driavne ureditve. Tako gledanje sta v srbskem delu KPJ izrecno zagovarjala se Kosta Novakovic in Rajko Jovanovic, in poleg njiju tudi M. S. Pijade in Trisa Kac1erovic. Med srbskimi komunisti paje bil izrazit zagovornik Markovicevega gledanja na vprasanje driavne ureditve Filip Filipovic. ~ Markoviceva kjiga Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma v slovensCini ni izsla. GustinCiceva kritika se nanasa na izdajo v srbskem jeziku. S Avtor misli na cas po zacetku razprave 0 nacionalnem vprasanju, tj. od 31. maja 1923 dalje. 6 G\ej op. 3. 7 Knjiga Sime Markovica, Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma je izsia v zacetku septern bra 1923. 8 Izraz srbijansko se nanasa izkljucno na podrocje Srbije. 9 Tu so rnisljena stalisca, ki jih je KP J v nacionalnem vprasanju zagovarjala v prvih letih svojega obstoja. Temeljila so v gJedanju na Jugoslavijo kot na enonarodno drzavo, v kateri nasproti enemu, jugoslovanskernu narodu obstaja raznonarodnost sarno v odnosu do nacionalnih manjsin ter v zagovarjanju izkljucno centralisticne oblike drzavne ureditve. Taksna stalisca so bila najbolj iiva v srbskem delu KP1. 10 Pod federalisticnimi tei:njami v KPl avtor razume posamezne nastope jugoslovanskih kornunistov, ki v casu pred razpravo 0 nacionalnem vprasanju niso v celoti pristajaii na nacelo (jugoslovanske) nacionalne enotnosti, obenem pa so odklanjali tudi centralisticni dri:avnopravni princip. Med njimi lahko predvsem omenimo enega izmed vodilnih slovenskih komunistov v zacetku dvajsetih let, sekretarja Pokrajinskega sveta KPJ za Siovenijo v letih 1921-1923, Lovra KlemenCica, ki je i.e julija 1921 v poroCilu namenjenemu CK KP J ali IKKI, opozarjal na historicno-driavnopravne, gospodarske, verske in jezikovne razlike med Siovenci, Hrvati in Srbi. Dvom v naeionalno istorodnost teh treh narodov je izrazil se na I. ddavni konferenei KPJ julija 1922 na Dunaju, ko je obenem tudi zahteval, naj KPJ nasproti obstojecemu driavnemu centralizmu v KraIjevini SHS zagovarja nacionalno samoodlocbo in federaeijo vseh balkanskih narodov. Podobno je tudi bosanski komunist Bogdan Krekic ie junija 1920 v svojem clanku Pred partijskim kongresom. Pred ujedinjenje uposteval etnicne razlike med Siovenci ter Hrvati in Srbi, na ie omenjeni I. driavni konferenci KPJ pa tudi Kosta Novakovic (v svojem Predlogu resolucije 0 politicni situaeiji v JugosJaviji in nalogah KPJ), ni;:ledal na Srbe, Hrvate in Siovence kot na nacionalno homogeno rnaso, marvec so le-ti, skupaj s Crnogorci, zanj predstavljali zgodovinske grupacije.. , ki morajo svoj polozaj v driavi resiti svobodno in na osnovi pravice do samoodlocbe. - 0 tern glej Desanka Pdic, Jugoslovenski komunisti i nacionalno pitanje (1919-1935), Beograd 1983, str. 56-57, 61-62, 68,37- 38. Podrobneje glej 0 odstopanjih od nacela nacionalne enotnosti v KPJ v casu pred razpravo nacionalnern vprasanju se pray tam, str. 37-39,54-62,68, in v Janko Prunk, Zveza delovnega Ijudstva (Savez radnog naroda) za opstinske izbore u Ljubljani decem bra 1922. godine, Prilozi za istoriju socijalizma, 5t. 8, 1971, str. 175-213, Dr. Dusan Lukac, Radnicki pokret u Jugoslaviji i nacionalno pitanje 1918-1941, Beograd 1972, str. 46- 47, 84-87,105, Latinka Pcrovic, Od centralizma do federalizma. KPJ u nacionalnom pitanju, Zagreb 1984, str. 240-241, 243, 245 in Gordana Vlajcic, KPl i nacionalno pitanje u Jugoslaviji 1919-1929, Zagreb 1974, str. 80-81, 114-116, ista, KP J i problemi revolucije, Zagreb 1979, str. 58-61, 82-83, 115, 173-1276, ista, Jugoslavenska revolucija i nacionalno pitanje (1919-1927), II. dopunjeno izdanje, Zagreb 1987, str. 85, 97, 103-107. I I A vtorjevo predavanje, ki ga je imel konee junija 1923 v jugoslovanskem marksisticnem Dijaskem klubu na Dunaju je objavil Glas svobode, leto I, 51. 15 in 17,26.7. in 9. 8. 1923 pod naslovom "K problemu narodnega vprasanja v Jugoslaviji. - Glej dok. st. 8. 12 Avtor je na tern mestu verjetno zelel opozoriti, zakaj ni bilo njegovo predavanje objavljcno tudi v drugih glasilih NDSJ - zagrebski Borbi in beograjskem Radniku-Delavcu. IJ Pavle Pavlovic. I~ Na omenjenern predavanju je zagovarjal Dragotin Gustincic oblikovanje posebne Podonavsko-Bal~anske federacije delavsko-kmeckih republik, ki bi obs~ala ozemlje med Krkonosi, Karpati in Crnim, Egejskim ter ladranskim morjem, torej tedanjo CeSkoslovasko, Avstrijo, Madiarsko, Jugoslavijo, Romunijo, Boigarijo, GrCijo, Albanijo in grske otoke v Egejskem morju. To federacijo je glede na njen ozemeljski obseg in geografske karakteristike na kratko imenoval Sudoba (Sudeti-Donava-Balkan). Driavnopravni ustroj Sudobske federacije kot si ga je zamisljal, je

359

podrobno razclenjen v njegovem predavanju, ki ga je pod naslovom "K problemu narodnega vpra. 5anja v Jugoslaviji objavil Glas svobode. - Glej dok. 51. 8. IS Pavle Pavlovic je objavil svoj clanek .. Nacionalni problem u Jugoslavijj , v katerem je de. jansko zanikal obstoj nacionalnega vpra~anja, v Radniku- Delavcu, leta II, 51. 55 in 56, 24. in 28. 6. 1923. - Glej dok. 51. 2. 16 Na tern mestu opozarja avtor na Projekt resolucije za driavno konferenco NDSJ (KPJ), ki ga je pod naslovom .. Politich situacija i neposredni zadaci N. R. P. J." objavil Tri5a Kaclerovic v Radniku-Delavcu, leto II, ~t. 87 in 88, 1. in 4. II. 1923. (Glej dok. ~1. 29). Kaclerovicev Projekt re. solucije je objavil tudi Glas svobode, leto I, 5t. 30, 8. 11. 1923. 17 Tu misli avtor predvsem na nacin, kako je obravnaval Gjuro Cvijic vprasanje Balkanske federacije v svojem .. Predlogu rezolucije 0 nacionalnom pitanju. Gj. Cvijic je izhajal iz ocene, da se nacionalna protislovja v Jugoslaviji lahko razreSijo samo z vzpostavitvijo nacionalnih delavsko_ kmeckih vlad, pri cemer je menil, da bo stem ustvarjena osnova za zvezo delavsko-kmeckih repu_ blik v balkansko-podonavski federaciji. (Glej dok. 51. 22). Ob vpra~anju Balkanske federacije se je Gj. Cvijic na kratko ustavil 5e v clanku .. Protiv nejasnoce i zabune u nacionalnom pitanju, ki ga je objavila Borba, leto II, st. 40 in 41, 2. in 7. 11. 1923. V tern clanku je zapisal, da je potem, ko se je po sprejemu Zakona 0 zaSCiti drfave obnovilo revolucionarno casopisje, zacel delavski razred voditi tudi boj proti hegemoniji srbske burfoazije in za revizijo ustave, samoodlocbo narodov ter balkansko federativno republiko. (Glej dok. !it. 30). 18 Misljen je clanek Pavia Pavlovica, omenjen v op. 15. 0 gledanju P. Pavlovica na vkljuce. vanje t. i. avtonomisticnih parol v politicno strategijo in taktiko KP J glej podrobneje dok. St. 2. 19 Kosta Novakovic je zagovarjal oblikovanje Balkanske federacije nasproti Markovicevi zamisli 0 avtonomisticni driavnopravni preureditvi Jugoslavije v svojem clanku Nacionalno pita nje u Jugoslaviji, ki gaje objavil Radnik-Delavec,leto II, 51. 85,86 in 87, 25. in 28.10. ter I. II. 1923. (Glej dok. 5t. 26). V objavi z dne 25. 10. 1923 je imel clanek podnaslov .. Nase posmatranje nacionalnog pitanja, obe nadaljevanji pa sta imeli podnaslov Aulonomija iii federacija. 21) Misljeni so zagovorniki federalisticnega gledanja na resevanje nacionalnega vprasanja iz srbskega dela KPJ, ki so nasprotovali Markovicevi zamisli 0 avtonomistieni driavnopravni pre ureditvi jugoslovanske drZave. Vee 0 tern glej v op. 3. 21 Avtor misli na prestajanje zapornih kazni, na kateri sta bila obsojena Sima Markovic in Filip Filipovic. Sima Markovic je bil po povratku iz Sovjetske zveze, 12. decem bra 1922 obsojen na dye leti zapora, Filip Filipovic pa je bil po t. i. Vidovdanskem atentatu leta 1921 skupaj z drugimi ciani Izvr~nega odbora KP J aretiran in ravno tako obsojen na dye leti zapora. 22 Glej op. 2. . 21 Tu misli avtor na svojo idejo 0 Podonavsko-balkanski (Sudobski) federaciji, ki jo je razvil na predavanju konec junija 1923 v jugoslovanskem marksisticnem Dijaskem klubu na Dunaju. Vec 0 tern glej v op. 14. 24 Gjuro Cvijic je sicer v svojem Predlogu resolucije 0 nacionalnem vprasanju tudi predvideval balkansko-podonavski okvir federacije, v katero bi bile vkljucene jugoslovanske pokrajine, to da vec 0 tem, kako si to federaeijo zamislja - tj. katere federativne enote (delavsko- kmecke repu blike) naj bi jo tvorile, kako bi se v driavnopravnern pogledu izvajala driavna oblast in kaksni naj bi bili v njej mehanizmi urejanja druibenih, politicnih in gospodarskih vprasanj, pa ni pojasnil. Glej dok. st. 22. 2S Anteja Cilige. 26 Tu misli avtor na zahtevo, ki jo je postavil Rajko Jovanovic v svojem clanku .. Nacionalno pitanje (dok. st. 31), ko je zavraca1 oeeno Anteja Cilige, da se je v srbskem delu KP J vodila sovi nisticna in pasicevska politika in terjal, f)aj A. Ciliga to dokaze. (Glej dok . St. 31). - 0 Ciligovem ocenjevanju nekaterih dotedanjih teoreticno- politicnih usmeritev med srbskimi komunisti glej podrobneje dok. 51. 23. 27 Mi~ljene so zahteve voditelja Hrvatske republikanske seljacke stranke po federativni pre ureditve jugoslovanske ddave. 28 Misljene so zahteve Slovenske ljudske stranke za zakonodajno avtonomijo upravno enotne Slovenije v Kraljevini SHS. 29 Glej op. 2. )0 To svojo znano definicijo naroda je J. V. Stalin zapisal v razpravi Nacionalno vprasanje in socialna demokracija, ki je izsia v reviji Prosvescenie (Prosveta) leta 1913. Razprava je leta dni kasneje izsla kot brosura pod nas(ovom Nacionalno vpraSanje in marksizem. Brosura je nato v vseh kasnejsih izdajah imela naslov Marksizem in nacionalno vpra5anje. JI Ko je Sima Markovic v VIII. poglavju svoje knjige Nacionalno pitanje u svetlosti mark sizma obravnaval vprasanje t. i. pokrajinskih avtonomii, je med drugim zapisal , da skoraj niti ena

360

?i bila homogena v. naeion~lnem p:ogledu. ~ako je npT. .z.a Mak~donij o .oce nje~al, da bi v nje) zlveh "po leg Srbov ludl Boigan. Turkl, ArnavlI, Kueovlahl In Grkl. (GleJ dok . st. 19). Pri tern je torej v resnici - kot pise D. Gus tinCi~ - previdno obsel cclo narodnost Makedoneev. 12 V zvezi z gledanjcm srbski h in drugih, zlasti slovenskih komunistov na vprasanje naeionalne individualnosti Makedoncev v casu razprave 0 naeionalnem vprasanju lela 1923 gJej podrobneje Jure Perovsek, Slovenski komunisti in vprasanje makedonskega naroda leta 1923, Prispe vki za zgodovino delavskega gibanja, XVUI-XIX, 1978- 1979, Sl. 1-2, str. 17-44 (Jure Perovse k, Slovenackite komunisti i makedonskoto nacionalno prasanje vo 1923. godina, Osnovanjeto i razvojol na Komunistiekata partija na Makedonija, prva knjiga , Skopje 1980, str. 437-474). H V svoji knjigi Naeionalno pitanje u svetlosti marksizma in brosuri Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije, Sima Markovic ni posebej pojasnil na katere avtonomne pokrajine naj bi bila razdeljena jugoslovanska driava. Na tern mestu je zato imel avtor verjelno v mislih Markovicevo oeeno, ki jo je la zapisal v VIII. poglavju svoje knjige Naeionalno pitanje u svetlosti mark sizma , ko je menil, da avtonomistiena ureditev , na siroki demokraticni osnovi, omogoca predvsem Sloveneem in Hrvatom zadostno garancijo proti srbski hegemoniji - in pa sklepni odstavek IV. poglavja v brosuri Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije, v katerem Markovic pravi, da bi Makedonija bila v Jugoslaviji ena od avtonomnih pokrajin , v kateri bi vsi narodi imeli najpolnejso svobodo nacionalnega, ekonomskega, politicnega in kulturnega razvoja. Glej dok. Sl. 19 in dok . It. 40. H Avstrijski socialist Karl Renner, poleg Oua Bauerja najvidnejsi teoretik avstromarksizma . je v svojem gledanju na nacionalno problemaliko v Habsburski monarhiji med drugim zagovarjal ludi idejo, naj se monarhija pretvori v nadnacionalno ddavo tudi zato, ker naj bi to bil cilj internacionalnega avslrijskega delavskega razreda nasproti te!njam posameznih avstrijskih budoazij po ustanovitvi naeionalnih driav. Uveljavitev avstrijskega dri:avnega principa je imel za Irajno nalogo delavskega razreda in je zato branil obstoj avstrijske driave tudi v casu prve svetovne vojne, ceprav so proti koncu vojne revolucionirani tlaceni narodi v Avstriji ze pricakovali razpad monarhije in z njim tudi svojo nacionalno osamosvojitev. - 0 gledanju K. Rennerja na naeionalno problemarik o v Habsburski monarhiji glej tudi dok. Sl. 15, op. 9. H Tu verjetno misli avtor na Markovicevo oeeno , zapisano na koneu IV. poglavja njegove brosure Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije, kjer S. Markovic pise, da makedonsko vp rabnje ni jugoslovansko vprasanje v tistem smislu kot je 10 hrvasko in slovensko, ampak da je balkansko vprasanje, ker Makedonija ne pripada eela Jugoslaviji . S. Markovic je zalo bil mnenja, da se Makedonija, razdeljena med Iri drfave, lahko vzposlavi kot avtonomna enota sa rno v Zvezi balkanskih narodov, v kateri bi bila enakopravni Clan. Slednje je zagovarjal tudi v VIII. poglavju svoje knjige Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma. - Glej dok . St. 40 in dok. Sl. 19. 16 0 tern glej dok. st. 17, op. 3 in dok. St. 2, op. 10. n AVlor tu misli na C1anek Sime Markovica "Protiv konfuzije u nacionalnom pitanju ... (dok . h. 39), v katerem je S. Markovic zelo kriticno obravnaval slalisea, ki jih je zastopal Ante Ciliga v clanku Za jasnocu i odlucnost u nacionalnom pitanjut< (dok. st. 23). S. Markovic je menil, da so stalisca, ki jih je A. Ciliga zaslopal v tern C1anku ne Ie produkt socialpatriotizma, marvec najcislej$ega burioaznega nacionalizma. lB Tu spominja avtor na zanos, s katerim sta slovensko in hrvasko me!canstvo vstopila v skup no drfavo jugoslovanskih narodov , Kraljevino SHS, ko jima je bila pred oemi predvse m osamosvojitev izpod habsbursk e oblasti, zaradi cesar sta - brezjasnih predstav, kako bo izgledalo notranjepoliticno delovanje nove drfave - jugoslovansko driavno skupnost ter njeno bodoeo druzbeno in politicno stvarnost povsem nekriticno sprejemala in idealizirala. )9 V svoji knjigi Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma je Sima Markovic kot nacin za re sitev nacionalnega vprasanja v Jugoslaviji zagovarjal revizijo Vidovdanske ustave, s katero naj bi se uvedel sistem pokrajinskih avtonomij, pri tern pa ni pojasnil niti ozemeljskega obsega, niti dr!avnopravnega znacaja oziroma pristojnosti teh pokrajinskih avtonomij. Glej dok. st. 19. 40 Sima Markovic je izrekel oCitek, da nih&: od zagovornikov federalizma ni niti poizkusal pojasniti, kaj razume pod federalizmom v sklepnem, VI. poglavju svoje brosure Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije . - Glej dok. st.40. 41 Poleg navedene razlage je v VIII. poglavju omenjene knjige v zvezi s I. i. pokrajinskimi avtonomijami Sima Markovic se ocenjeva l, da bi uvedba avtonomij ublazila konkurencni boj posameznih naeionalnih burioazij in predvsem naeionalni boj sam, poleg tega pa je ludi menil , da bi avtonomije budile spJosni politicni interes in ozivile politicno zaves! ljudslva ler omogocile. da bi se v najvecji meri izkoristila vsa naravna bogastva in razvile vse produktivne sile vsake pokrajine.Glej. dok . st. 19. 42 Navedeno misel je za pisal Sima Markovic v sklepnem, VI. poglavju omenjene brosure. Glej dok. Sl. 40 .
pokraji~a .ne

361

' 1 Glej op. 42. " Glej op. 42. ' j Nikola P. Pa~ic , srbski politik in driavnik ter vodja eentralisticne in unitaristicne Narodne radikalne stranke, je bil v casu razprave 0 naeionalnem vprasanju predsednik jugoslovanske vlade. 46 To misel je zapisal Sima Markovic v I. poglavju svoje brosure Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije. - Glej dok. st. 40. 47 Tu misli avtor na avt()nomisticno politiko Siovenske Ijudske stranke in njenega vodje dr. Antona Korosea, ki je v zvezi z nacionalnim vprasanjem v Jugslaviji terjal sporazum med Srbi, Hrvati in Siovenei, s katerim bi bila uvedena avtonomisticna drfavnopravna ureditev, na tej osnovi pa bi se znotraj Jugoslavije oblikovala tudi upravno enota, aVlOnomna Siovenija . .. Tu misli avtor na odziv Sime Markovica v brosuri Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugos. lavije (dok. st. 40) in v clanku "Protiv konfuzije u naeionalnom pitanju (dok. 51. 39), na zahtevo Anteja Cilige po uvedbi nacionalnih vojsk v federativno preurejeni jugoslovanski driavi , katero je A. Ciliga postavil v svojem clanku .. Za jasnocu i odlucnost u nacionalnom pitanju (dok . St. 23). 49 V lelu 1923 je Siovenska Ijudska stranka - zlasti v casu pred volitvami v Narodno skups. cin~ Kraljevine SHS, 18. marea 1923 - zelo natancno predstavila svoj avtonomisticni nacrt in po jasnila, kako si v dr1avnopravnem pogledu zamislja slovensko avtonomijo. Po njenem politicno. programskem nacrtu naj bi imela Siovenija svoj pariament , ki bi tako na podrotju zakonodajne kot izvrSne oblasti odlocal 0 avtonomnih slovenskih zadevah, in svojo, slovensko vlado . Ta avto nomija bi bila precej siroka, saj je kot skupne driavne zadeve SLS predvidevala Ie zunanjo politi ko, deloma obrambo drfave, denar, najvaznejsa prometna sredstva in kritje skupnih finane, med tern ko bi bile v vsem ostalem posamezne avtonomne driavnopravne enote povsem samostojne. (Podrobneje glej 0 drzavnopravni vsebini takih avtonomisticnih zahtev SLS v Jurij Perovsek , Oblikovanje programskih nacrtov 0 naeionalni samoodlocbi v slovenski politiki do ustanovitve Neodvisne delavske stranke Jugoslavije (december 1922 - april 1923), Zgodovinski casopis, 38, 1984, S1. 1- 2, str. 12-17). - Markovicev avtonomisticni nacrt, kot ga je jasneje razlozil v IV. po. gJavju svoje brosure Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije, pa je predvideval oblikovanje centralnega parlamenta, iz katerega bi izhajala centralna ddavna vlada, ki bi si v svoji pristojnosti pridriala zunanjo politiko, organizacijo drzavne obrambe, carinsko in trgovsko politiko, promet, civilno in kazensko pravo, vprasanje politicnih svoboscin (svoboda tiska in zdrufevanja) ter splosne principe davcne, soeialne in prosvetne politike. Ostala vprasanja iz nacionalnega, gospodarske ga in kulturnega fivljenja pa naj bi sodila v pristojnost posameznih pokrajinskih parlamentov. Glej dok. It. 40. ~o Mislj~no je nacelo 0 pravici narodov, da sami odlocajo 0 svoji usodi , katero je po januarju 1918, tj. po predstavitvi svojega mirovnega programa, ki gaje v 14. tockah podal v kongresu ZOA , pogosto zagovarjal ameriski predsednik Thomas Woodrow Wilson v zadnjih mesecih prve svetov ne vojne. H Misljena je mirovna pogodba , ki so jo 28. junija 1919 podpisale sile Antante z Nemcijo v Versaillesu . S2 Sima Markovic je zagovarjal tezo, po kateri bi bilo za mark sisticni proletariat sprejemljivo rdevanje nacionalnega vprasanja tudi v okviru burioazne drfave, ce bi se v njej vzpostavil reiim najpolnejse demokracije, v knjigi Naeionalno pitanje u svetlosti marksizma (dok. S1. 19), brosuri Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije (dok. h . 40), ter prispevku Drug S. Markovic 0 pri kazu druga R. Jovanovica.. (dok. ~t. 32) in clanku Gre~ke druga Cvijica .. (dok . st. 42). ~l Tu misli avtor na V. poglavje v knjigi Sime Markovica Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma , ki ima naslov Nacionalna autonomija: teritorijalni i personalni prineip. V tern po glavju S. Markovic obravnava koncepcij.e, ki sta jih glede reeSevanja nacionalnega vprasanja obli kovala najuglednejsa predstavnika avstromarksizma, Karl Renner in Otto Bauer.

362

St.

44

DVA ODGOVORA*

I.

DRUGU SIMI MARKOVICU. Dva su osnovna pitanja u kojima su se kroz diskusije ispoljile diference: pitanje nasih parola u vezi sa opcom procenom situacije i napose pitanje, kako se postavlja parola radnii'ko-seljai'ke vlade u Jugoslaviji. Ostavljajuci zbog privremenog prekida u izlazenju ~,Borbe da ta dva pitanja prikazem u januarskoj svesci mesecnika HBorbc,1 ogranicujem se ovde sarno na ave momente: 1. Clanak druga Sime Markovica u pros 10m broju .. B' .. Gre!ke druga CVljicQI< J nije od mene mogao napraviti pokajnika. JeT moze da bude Tee sarno u toliko 0 greskama, u koliko sam pisao svoj clanak na osnovu prve brosure druga S. M. Nacionalno pitanje,4 oe znajuci da on pise drugu brosuru USIGVnO pilanje 5 i u njoj oe sarno okajava neke nejasnosti iz prve brosure , nego ipak jednom , posle tri godine ustavne borbe, daje i iscrpno glediste na ustavno pitanje. Ali je drug S. M. u svojoj prvoj brosuri pisao 0 nacionalnom pitanju kao zasada ustavnom pitanju onaka, kako 0 njemu pise bUrZoaska revizionisticka stampa, pa se i pozivao na tll revizionisticku stampu. Zbog toga rnislirn da ga nijedan , pa i najrafiniraniji Citatelj nije rnogao shvatiti drugacije, nego 5to sam ga shvatio i ja. Sada je drug S. M. uklonio jedan nesporazum, kojega je on sam skrivio. 2. Ali je istovremeno s uklanjanjem toga jednog nesporazuma drug S. M. u obrani svoje parole najpunije dernokratije stvorio drugi jos veti nesporazurn . Kad se, nairne , istice osnovni rnarksisticki stay, da je najpunija dernokratija uvek predpostavka za resenje naco pitanja, onda naravno da ja ~~nernarn kurafet. protiv toga stava ustati, jer se s njirne potpuno slafern i ja i rnoj projekat rezolucije.6 Borba protiv reakcionarnog rezirna glavni je zadatak nase partije u nacionalnorn kao i U ostalirn pitanjirna, - irna Ii koga u njoj koji se s tom banalnom istinom ne slaze? Ali sam ja ustvrdio nesto sasvim drugo, sto je drug S. M. u svom odgovoru zaobisao. 3. Ja sam ustvrdio da glediste druga S. M. poCiva na predpostavci jednog, barem privremenog, procesa konsolidacije burioaske demokracije (koja ce zameniti danasnji reakcionarni rezim), konsolidacije kakovu je otprilike stavio u izgled lanjski kongres pristasa revizije ustave, t. j. srednje linije. 7 Drug S. M. u svom odgovoru' uopce nije porekao, da njegovo glediste pociva na loj predpostavci. 4. Ustvrdio sam dalje, da drug S. M. pod tom predpostavkom uopce i diskutuje, dok fakta govore proliv Ie predpostavke.' Drug. S. M. zaobiSao je i to pitanje, identificirajuCi to pitanje procene objektivne situacije so predposlavkom za resenje naco pitanja. 1o To su, medutim, dye posve razliCite stvari. 5. Ustvrdio sam dalje, da parola borbe za najpuniju demokratiju u onoj formi, kako ju drug S. M. preporuca nasoj paniji, u praksi svodi politiku nase
Clanek Gju re Cvijica. - Borba, leto 11 , ~t. 46, 13 . 12. 1923.

363

partije na srednju liniju , !. j. na pomaganje sporazuma izmedu naciona/nih libera/nih burzoazija-" Pa ni na tu tvrdnju drug S. M. nije dao odgovora. 6. Ustvrdio sam dalje, da nasa partija nema naroCicog intresa, da se za IQkav sporazum zalaze i da on ne moze resiti nacionalno pitanje u Jugoslaviji. 12 Drug S. M. medutim smatra da mi morama stat no naglasavati , da se nacional_ no pitanje moze r.siti i pod kapitalistickom refimom u Jugoslaviji (str.49 "Us!. pit.).ll Za potporu tog stava drug S. M. citira (" Ustav. pit. str. 17)" Lenjina iz god. 1913.: "Ima sarno jedno resenje nacionalnog pitanja, a to je - dosledni demokratizam. Ali drug S. M. iz sredine te iste Lenjinove recenice ispusta Dve reCi, koje bas njega biju po prstima: "u koliko je uopee moguee njegovo reienje u svelu kapilalizma, svelu p/jacke, sporova i eksp/oalacije. U danasnjem poslerat nom periodu rnedutim je jasno. da se nacionalna pitanja oe mogu resiti pod kapitalistickim refimom u Jugoslaviji, pa ni pod onim , kojeg ce predstavljati sporazum srpskih, hrvatskih i slovenaekih kapitalista. 7. "Mi taj zahtev (za najpuniju demokratiju moramo utoliko dos/ednije i jace iSlicari, ukoliko vladajuca bUrZoazija postaje sve reakcionarnija~( - veli drug S. M.I' - Medutim takav je stay mogla imati jedna marksistieka partij. pre 10 godina, u predratnom periodu mirnog razvoja kapilalizma. Zato drug S. M. i maze za potporu tog stava .>Ustavnom pitanju) citirati Lenjinove ctanke, ali samo iz god. /9/3 i pro/jeea 1914. - Ali danas? Danas, u periodu raspadanja burioaske demokratije i njenog sloma i u nacionalnom pitanju taj zahtev ima smisla sarno kao borba protiv rekacije i nacionalnog ugnjetavanja. U tom smislu on je unesen i u projekat rezolucije. 16 Sam pak zahtev za najpunijom demokratijom moze danas imati sarno demonstrativan karakter u borbi protiv reakcije. Inafe, on je jedna opca jraza nerealnog karaktera , jer ne moze pocivati na naucnoj analizi objektivne situacije. I zbog loga on ne moze da bude osnovna parola nase partije, ako hocemo da njena politika pociva na nauenoj osnovi. 8. Drug S. M. veli, da say smisao nasega zahteva za najpunijom demokratijom lezi u tome, sto je to ))jedini i najpouzdaniji put za demaskiranje burZoazije i revolucionisanje radnika i seljaka. 17 Ali se tu drug S. M. vara. BurZoazija ce se demaskirati i radnici i seljaci osvescivati mnogo brie i pouzdanije, jer naueno, realnije i shvatljivije, s parolama koje spajaju borbu za nacionalna oslobodjenje s borbom za socijalno oslobodjenje i sa laklikom , koju predstavIja parola radnicko-seljacke vlade, nego Ii s parol om najpunije demokratije, n. koju se u nacionalnom pitanju danas ogranieuje drug S. M.

II. DRUGU Mbt-u. Uobrazenje da se moj predlog rezolucije 0 naco pitanju deli na minimalni i maksimalni program (u ~Ianku )Minimalni i maksimalni program druga Cvijica) 18 najnovija je vetrenjaca , na koju jurisa drug Mbt. 19 Ona ce isceznuti isto tako kao sto su vee iseeznule i mnoge druge fata morgane , koje je drug Mbt, u pustas ove diskusije zedan saznanja ali jos uvek u nemogucnosti da se do njeg. dovine, vidio pred sobom. Jos u clanku )Precizirajmo svoja glediSta u 40. broju )B( 20 naglasio sam, da ce trecu alinejll 6. taeke,'1 iz koje je drug Mbt sada crpio to svoje uobraienje," trebati jasnije formulirati i da sam prepustio da bude rezultat diskusije,

364

kako da se ona jasnije formulise. Ali je za mene vee i onda bilo jasno, da se nasa partija u borbi za reviziju ustava ima boriti za ustav koji ce (u projektu velim "omoguciti",2J a jasnije hi se moglo feCi: znaCiti, t. j. koji ce to sarno sobom predstavljati), doslednu provedbu samoodredenja naroda. Drugim reCima: 1. Mi u treeoj alineji 6. tacke 24 isticemo parolu za reviziju ustava,jer bi bez te parole nasa parllja daista otisla u sfere nerealnosti i u cars/vo prica. 2. Istovremeno mi otvoreno kazemo da se dosledna provedba prava samoodredenja naroda ne moze postiCi samom revizijom reakcionarnog Vidovdanskog Ustava, jer bi to bila jedna opasna i oporlunistii'ka i1uzija. 3. U borbi za reviziju ustava (negacija nasuprot danasnjeg ustava), mi isticemo i pozitivni nas program "za ustav koji ee omogueiti (I. j. znaCiti iii sarno predstavljati) doslednu provedbu samoodredenja naroda .. , t. j. koji ce poCivati no onim principima, ko}; su istaknuti u prve dye alineje Ie tacke: 25 prava svake nacije da suvereno i svojom slobodnom voljom odredi svoj nacionalni teritorij i pravo svake nacije da dobrovoljno odredi svoj odnos prema driavnoj celini i na osnovu tih prava njihovo dobrovoljno federativno driavno uredenje." Jasno je da tu nikakve pode/e na minimalni i maksimalni program nema i ne moze bili. Uobraziti si, da je ). drug Cvijic u praksi za monarhisticko-autonornisticku reviziju ustava, t. j. za srednju liniju , rnogao je sarno Mbt. 27 Cela se nasa propaganda, agitacija i prakticna politika sa svojim graduiranjem na propagandistii'ke, agitacione i akcione parole duboko razlikuje od podeIe na minimalni i maksimalni program predratne socijalne demokratije. Parole koje su istaknute u predlogu rezolucije, koja bi imala da postane teorijska baza nase politike u torn pitanju, jesu propagandistii'ke i agitacione parole. Ne zavisi od nase volje nego od razvoja i procene aktuelne konkretne situacije, kada ee i u kojoj formi one biti izbacene i kao akcione parole. Da predemo sad na drugi prigovor druga Mbl. Sarno covek kao sto je Mbt sposoban je za tvrdnju da sam ja "u praksi protiv pregovora sa seljackim strankama j protiv radnicko-seljacke vlade . 28 Drug Mbt tu govori izvan prostora i vremena. A po nuda pregovora za jedinstveni front sa zemljoradnickim strankama i sa HRSS stvar je koja zavisi od procene prostorne situacije i vremenskog momenta, u kojem se takovi pregovori radi spremanja kakove akcije predlazu. Zbog toga je savrseno dostatno, da se u rezoluciji naglasi taktika parole radnicko-seljacke vlade u nacionalnom pitanju. Traziti pak, da ponuda za te pregovore ude u rezoluciju, najblaze receno, nema apsolutno nikakvog smisla.
Mililjena je Borba, marksisticna revija, ki je zaccla izhajati avgusta 1923 v Beogradu. Mililjena je Borba, glasilo NOS] za Hrvaliko, ki je izhajaJa v Zagrebu. 1 Navedeni clanek je objavila zagrebSka Borba, leto If, lit. 45 , 6. 12. 1923. - Glej dok . St. 42 . ~ Polni naslov omenjene knjige Sime Markovica je Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma. , Polni naslov omenjene brosure je Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije . 6 Misljen jc .. Predlog rezolucijc 0 naeionalnom pitanju, ki ga je objavil avtor v Borbi, leto II , st. 36,4. 10. 1923. - Glej dok. It. 22. 1 Tako aceno je zapisal Gjuro Cvijic v clanku .. U cemu je sustina spora? .. , ki ga je objavila Borba, leto II, st. 42 , 15. II. 1923. - Glej dok . lit. 36. Mililjen je clanek Sime Markovica Grclike druga Cvijica, ki ga jc objavila Borba, Ie to II , lit. 45, 6. 12. 1923. - Glcj dok . lit. 42. 9 Glej op. 7. 10 Na tern mestu opozarja avtor na oeene, ki jih je zapisal Sima Markovic v clanku .. Greske druga Cvij ica . - Glej dok . St. 42 .
I

365

Glej op. 7. Glej op. 7. 11 0 tern je pisal Sima Markovic v V. pogla vju svoje brosure Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije. - Glej dok . 51. 40 . I. Glej II. poglavje v Markovicevi brosuri Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavij e. Dok. 51. 40. IS GJej op. 10. 16 Glcj op. 6. 11 Glej op. 10. IS Mi51jen je cianek Anteja Cilige, Jedinstven front 'revolueionara' i 'oportunista '''' ki ga je v enem nadaljevanju objavila Borba, leto II, St. 44 in 45 , 30. II. in 6. 12. 1923. Nadaljevanje Ciligovega clanka je irnelo podnaslov ... Minimalni i maksimalni program druga Cvijica... - Glej dok . st. 41. 19 Ante Ciliga. 10 Misljen je prvi razdelek v clanku Gjure Cvijica Protiv nejasnoce i zabune u nacionalnom pitanju, ki ga je objavila Borba, leta II, st. 40 in 41, 2. in 7. 11. 1923. Razdelek irna naslov .. Preeizirajmo svoja gledista ... - Glej dok. 5t.30. 1I Misljcn je tretji odstavek 6. tocke v avtorjevern .. Predlogu rezolucije 0 nacionalnom pitanju" . - Glej dok. h. 22. H Glej op. 18. H Avtor na tern mestu opozarja na besedilo v tretjern odstavku 6. tocke svojega .. Predloga rezolucije 0 nacionalnom pitanju. - Glej dok. 51. 22. u Glej op. 21. 2S MiSljena sta prvi in drugi odstavek 6. loc ke avtorjevega .. Predloga rezolucije 0 nacionalnom pitanju. - Glej dok. st. 22. 16 0 tern glej prvi in drugi odstavek 6. tocke avtorjevega .. Predloga rezolucije 0 naeionalnom pitanju (dok. 51. 22). 21 Tako oeeno je zapisal Ante Ciliga v svojem clanku "Jedinstveni front 'revolueionara' i oportunista ... - Glej dok . st. 41. 11 Glej op. 27.
II

12

St.
NACRT TEZ 0 NACIONALNEM VPRASANJU V JUG OS LA VIJI*
I.

45

!DEJA NARODNOSTNEGA UJEDINJENJA PRED SVETOVNO VOJNO. Ob izhodiscu fevdalizrna so nudile jugoslovanske dolele sledeeo sliko: skoro V vseh jugoslovanskih dolelah sede tuji plerniei kot veleposestniki in sicer: v Sloveniji - nernski, v Dalrnaciji - italijanski, v Vojvodini - rnadjarski, v Srbiji in Makedoniji - turski; v Bosni in Hercegovini so veleposestniki sicer domaci plemiCi, ali oni so muslimanski in cutijo se kot Turki; hrvasko plemstvo je uradovalo in govorilo nemski; edina izjema je patriarhalicna ern a gora, ki pa je kot taka rnnogo prernajhna in presirornasna, da bi nastopala kot nosilka nacijonalne ideje. Nosilec nacijonalne ideje je sarno krnet, ta pa je radi svoje nesvo Teze Dragotina Gustincica (psevdonim Stepanski). - Glas svobode, leto 1,51. 35 in 36, 13. in 20. 12. 1923 in leto II, 51. I. 3. I. 1924. V opornbi pod crto, ki jo je Oragotin Gustincic dopisal k naslovu clanka, je bilo receno naslednje: .. Nacrt 0 taktiki stranke v narodnostnern vprasanju bo predlozen kasneje. Takega prispevka nato O. Gustincic nj objavil.

366

bode in znacaja svojega gospodarskega iivljenja nesposoben, da bi razvil nacijonalno gibanje v vecjem obsegu. On ga ni potreboval. Njegov najbliiji cilj je: osvoboditev od grude in bremen, ki mu jih nalaga njegov gospodar. Njegovo dusevno obzorje naravno ne more seci preko tega. Tako se pricenja osvobojenje srbskih kmetov izpod turskega jarma. Nacijonalno idejo prinese v jugoslovanske dolele sele francoska revolucija 1 Napoleon I. ustanovi kraljestvo I1irija, stem da zdruii Siovenijo, Hrvatsko in Dalmacijo.' On osvobodi kmete tlacanskega dela in fevdalnega sodstva in uvede nacijonalne jezike v sole. 3 Tako so bili torej stvorjeni pogoji za razvoj novega mescanskega razreda, ki je imel postati nosilec nacijonalne ideje. Ali to je trajalo Ie malo casa. Y I. 1813 je I1irija propadla, zmagala je fevdalna reakcija. razvoj mescanskega gospodarstva je bil aviran in ))ilirska ideja4 je ostala Ie kot refleksija francoske revolucije, kateri pripada v prvi polovici 19. stoletja Ie

bolj literaren pomen. Novo vzplamtenje nacijonalne ideje prinese leto 1848, ali to ni nikak .. ilirizem5 vee, De sanjari se vee 0 zdruzitvi vseh jugoslovanskih piemen, kat se je to dogajalo za easa Ljudevita Gaja, vsaj literarieno' Prvi pocetki hrvaskega meseanskega razreda, vodeni po reakcijonarnem domaeem plemstvu, ki je prislo v nasprotje z ogrskim plemstvom radi stremljenj Ogrske, da se loci s carin skim zidom od Avstrije in uvede mescanske novotarije, mislijo, da bodo dosegli od
Dunaja neodvisnost Hrvatske. Pri tern De mislijo niti na zdruzitev s Siovenci,

niti z Yojvodino, niti z drugimi jugoslovanskimi pokrajinami, ki so bile se pod turskim gospodstvom, izvzemsi Dalmacije. Siovenija nastopi v tej avstrijski revoluciji za svojo samostojnost in zahteva avtonomno zdruzenje vseh slovenskih
deiel v okviru Avstrije. 7 Hrvatska in Vojvodina res tudi dosezeta svojo samostojnost, oziroma quasi-samostojnosl.' Ali po pogodbi z Ogrsko (1859 in 1866)

izroei Dunaj Yojvodino popolnoma Madjarski in Hrvatska dobi videz samostojnosti' Hrvatsko vladajo od tega easa dalje ogrski satrapi.
Goljufani po Dunaju, zatirani po Budimpesti, nastane s prvim razvojem

hrvatskega narodnega gospodarstva iz kmetskega stanu nacijonalisticno ogorceno malomescanstvo. Ono je kratkovidno kot milje, iz katerega se poraja. Zakoplje se v zgodovino lastne dezele in jo falzificira. Njegov cilj je osvoboditev izpod madjarskega zatiranja ali ne vee s silo s pomocjo Dunaja, ampak z last no silo ... Yelika Hrvatska je politicno geslo, kajti so sami Hrvati na jugoslovanskem jugu (Ante Stareevi':)." Y zasedeni Bosni,11 da so sami Hrvatje, isto
taka v Srernu in v Vojvodini, Slovenci da so sarno pogorski Hrvatje,12 Reseda ilirsko je pozabljena in nadomescena s )~hrvatsko~~ . Hrvatsko ddavna pra-

doseze najmoenejso noto. Tudi jugoslovanstvo Strossmayerja 14 v poslednji eetrtini prejsnjega stoletja ostane sarno literarna smer. Po teh teorijah [je] razplamtelo strastno soYrastvo med hrvatskim in srbskim malomescanstvom: Dunaj in Budimpesta [gal umetno pridno netita in politicno izkoriscata. Avstrija in Ogrska ostaneta do svojega konca dye napol fevdalni driavi. To je znatno oyiralo razvoj njihove industrije. Kljub temu dosole industrija v Avstriji zaeetkom prvega desetletja 20. stoletja znaten razvoj in v Ogrski je bila
VOI3

v hitrem prospevanju. To ne spravi sarno vodilnih budaazij v astro medseboj-

no nasprotstvo, tako da Ogrska stremi po graduelni locitvi od Avstrije, temvee nastane tudi ostra gospodarska konkurenca med poedinimi nacijonalnimi burzuazijami sploh . Na Hrvatskem vodi to do politicnega realizma. Malomescansko premlevanje driavnega prava poneha in ko sta si bila Dunaj in Budimpesta
367

najbolj v laseh (1905)," proklamira hrvatska in srbska bUrZoazija Hrvatske in Dalmacije na vzpodbudo dr. Trumbica in Supila enotnost srbohrvatske nacije (ReSka konferenca) in stvori v zagrebskem saboru koalicijo." Realizem nove hrvaske pol it ike je sel tako dalec, da se Siovencev ni pritegnilo k Reski konferenci. 17 Siovenija bi mogla tvoriti kamen spotike med Italijani in Hrvati. Kot tako jo proglasi le vojvodinski idealist Miletic v "Zastavi.. leta 1872 18 in to motivacijo ponovi tudi Lujo Vojnovic v I. 1915 v svoji, v Rimu izisii brosuri (~>La Dalmazia((),19 Siovenija se razvija do svetovne vojne nacijo~ nalno popolnoma samostojno. Njena politicna stremljenja ne gredo do predvecera svetovne katastrofe eez okvir ujedinjene Slovenije,2 ki je hila razkosana v 7 provinc," ali tudi ta ideja je tvorila sarno do devetdesetih let politicni program. Potem je narascala lojalnost in servilnost slovenske uradniske bUrZoazije. Bosna in Hercegovina je bila od 1878-1908 pod vojaskim rezimom" in se je skrajno slabo gospodarsko razvijala. Tvorila je po rezimu in muslimanskih agah in begih izkoriscano kmetsko mnozico, ki jo je vodila slabotna in pocasi se razvijajoca lastna burZoazija. Vojvodina od I. 1866 dalje ni obstojala vee" Makedonija je bila sarno geografski pojem. Srbija , ki dosefe v letu 1804 avtonomijo, ki je postal a v letu 1829 samostojna in leta 1878 neodvisna od TurCije," ne dosefe do svoje revolucije leta 1903" radi notranjega dinasticnega rovarjenja nobenega gospodarskega in nacijonalnega razvoja. Vpliv na duhove svojih plemskih sorodnikov dosefe sele po bitki na Kumanovem" in ko se je nadjonalni razpad Avstro-Ogrske blizal svojemu visku.

II. IDEJA NACIONALNEGA ZDRUZENJA MED BALKANSKO IN SVETOVNO VOJNO.

Nacionalna stremljenja niso imela torej do predvecera balkanskih vojn in svetovne vojne nobene enotne gospodarske podlage in nobene enotne smeri. Med Srbijo in jugoslovanskimi provincami, lezetimi v Avstro-Ogrski, ni bilo skoro nobenega znatnega izmenjavanja blaga. Hrvatska, Vojvodina in Bosna so izrazite agrarne dezele kot Srbija. Avstro-Ogrska je vodila s Srbijo gospodarsko vajna, se je zaprla z zascitno carino pred njo, da bi varovala svoje mo-

derniz(ir)ajoce se poljedelstvo v Ogrski in jugoslovanskih pokrajinah in prisilila Srbijo na kolena. Siovenija je tvorila z nemskimi alpskimi dezelami vedno bolj izrazito gospodarsko eeloto. V aneksiji Bosne" se vidi ojacenje jugoslovanskega elementa v monarhiji in tedaj se pojavi ideja trializma,28 ki sicer zada smnen udarec hrvatski driavnopravni ideji, ki pa ne gre iz okvira zascitnih stremljenj hrvatske in slovenske burZoazije. Ne upa se niti od dalec misliti na popolno 10citev. Tudi Siovenija ni imela skoro nobenih gospodarskih odnosajev s Hrvatsko. Imenujejo se radi bratje, ali poznajo se slabo. Srbija, kateri je bilo usojeno po vojaski revolti 1903 29 mirnejse notranje zivljenje, si skusa pomagati iz polnaturalnega gospodarstva. To je osnovni pogoj njenega gospodarskega razvoja in postane gonilna sila specificno srbskega nacionalizma in ima pota prek Bosne in jUlne Dalmacije, preko Albanije in So368

luna. In ker si ne upa preko Bosne , pri eemer, pripomnjeno, zadene ob gospodarske in naeionalne tezkoee bUrZoazije, se orientira po pol noma proti jugu .

lugoslovanske pokrajine ne tvorijo torej nobenega v sebi zaokroienega gospodarskega polja. Med seboj se gospodarsko ne izpopolnjujejo. Nastopajo mnogo bolj kot konkurentni deli. To konkurenco se znatno poostri razlicno prosvetno stanje poedinih bUrZoazij v poedinih pokrajinah. Balkanske vojne JO razvijejo sieer enormno navdusenje avstro-ogrskih Jugoslovanov za Srbijo, ali to ni no be no gospodarsko ratunanje. Komaj se poznajo med seboj. Srbija ni torej v letu 1914 nobena gospodarsko in politicno vodilna Pruska ali Piemont. Kot tako jo gleda Ie jugoslovansko dijastvo v Avstro-Ogrski, ali sarna ne ve se nie 0 tern. Po porazu generala Potioreka pri Beogradu 31 izda sicer srbska vlada proklamacijo, v kateri pravi, da se bori tudi za svobodo HrvatoY in Sloveneev,32 ali ve se, da se je Slovenee(( vpisalo sele po popravi proklamacije na ieljo nekega Slovenca in s svincnikom. Oficielni list srbske vlade La Serbie(( v Genfu, urejevan po nekem srbskem univerzitetnem profesorju,J3 oznacuje se v letu 1915 Slovence kot "Slovake. Srbska burioazija se trudi kovati spletke proti "jugoslovanskemu odboru" z Italijani. Njena vlada podpira hrvatsko in slovensko buriuazijo in v njenih politicnih stremljenjih, ko dr. Trumbic popolnoma kapitulira s svojim jugoslovanskim odborom pred Pas icem. B

III. GONILNE SILE JUGOSLOVANSKEGA NACIONALNEGA ZDRUZEN1A. Nacionalna ideja srbske bUrZoazije v stari kraljevini ni Sla preko svojih neposrednih gospodarskih potreb. Zahtevalo se je zdruzenje vseh Srbov v veliki Srbiji, da bi prisla do morja. Bosna in Hercegovina, Crna gora, Albanija in kvecjemu se en del Srema in juine Ogrske - to je bil njen najvisji cilj. Vsega drugega si ni sarno ne zelela, tern vee se je eelo bala. V Sloveniji in na Hrvatskem je zacetkom 20. stoletja kapitalisticni razvoj ie tako dalec uspel, da je bila gnana slovenska in hrvatska bUrZoazija v od dne do dne ostrejsi konkurencni boj in da je morala stremeti po politicni avtonomiji. Ta stremljenja so nasla izraza v vedno nujnejsi zahtevi po trializmu v Avstro-Ogrski. 16 Svetovna vojna pa napravi to zahtevo iluzoricno, kajti zmaga centralnih velesil je vendar morala utrditi hegemonijo nemske in ogrske burzoazije v Avstro-Ogrski. Tudi so stremeli gotovi industrialni krogi v NemCiji in Avstriji po carinski uniji obeh drZav, s cimer bi bila jugoslovanska burioazija v Avstro-Ogrski se bolj potisnjena v ozadje. Na drugi strani se ne bi cutila Hrvatska po veliki Srbiji sarno prikrajsana, ampak se je tudi bala, da ne bi izgubila Dalmacije, svoje morske obale na Italijo. Istotako je napolnjeval tudi slovensko bUrZuazijo strah, da bi izgubila svoje obreije s Trstom. Slovenska in hrvatska bUrZoazija sta se nahajali med kladivom in nakovalom. Edin izhod iz te nevarnosti se je videlo v tern, da se vsili Srbiji lastno osvobojenje. To se je zgodilo zlasti potom Anglije, ki ni imela nobenega zaupanja do velike Srbije in si je zelela zapadno orientirano jugoslovansko drZavo. Nobene gospodarske potrebe torej, nego sarno strah pred Vae vietis(( (gorje prernaganeem) goni

369

slovensko in hrvatsko bUrZoazijo v driavno skupnost s srbsko. Sarno tako je mogoee pojasniti popolno kapitulacijo gospoda Trumbica na Krfu" in gospoda Korosca v Genfu 38 in nacionalno zdruzenje Jugoslavije. 39 Jugoslovansko

nacionalno zdruzenje ni torej sledilo dialektienemu pravilu v Nemeiji in Jtaliji, ampak njega je zmotila zmaga entente nad centralnimi velesilami: gospodarsko
in tehnicno zaostala in nerazvita bUrZoazija osvoji s pomocjo tujih sil gospo-

darsko in tehnieno naprednejse pokrajine.

IV. DRZAVNA USTAVA. Nujna logika teh gospodarskih razmer je zahtevala od srbske bUrZouazije, da si zagotovi svojo nadoblast kot osvojevalka v novi drzavi. To je bilo mogoee Ie na ta naein, da si stvori centraliziran ddavni stroj, kajti Ie tako je mogla upati, da si zagotovi IUdi materialne prednosti. Ona je morala obdrZati vojsko, policijo in zunanje urade. Federativna ureditev na demokraticni podlagi, ali ce10 sarno siroka avtonomistiena ustava bi jo morala kot gospodarsko najslabotnejso takoj potisniti v ozadje. Stem slueajem sta hrvatska in slovenska bUrZuazija tudi raeunali in da ni do tega prislo, se ima srbska burzuazija zahvaliti
edina Ie splosnemu nepoznavanju srbskih razmer s strani hrvats ke in slovenske burzuazije; splosni dezorganizaciji ljudskih mnozic, ki so si obetale vse mogoce od nacionalnega ujedinjenja; italijanskim cetam, ki so stale v Daimaciji in Pri-

morju in napravile slovensko in hrvatsko burzoazijo uklonljivi;40 kratkovidni po Ii tiki Stepana Radica in pomanjkanju solidne delavske stranke. BUrZoazija Srbije ne more popustiti centralizma , ne da bi se oropala podlage lastnega prvaskega polozaja in gospodarskega uspevanja.

V.
GOSPODARSKE POSLEDICE CENTRALIZMA IN VZPLAMTENlE NACIONALNIH BOlEV V lUGOSLA VIJI. Gospodarsko razmerje sil jugoslovanskih pokrajin se more sledeee oznaeiti: Balkanske province (Srbija, Makedonija, Bosna in Hercegovina) obsegajo tri petine ozemlja in dobro polovico prebivalstva lugoslavije ter plaeujejo enD tretjino celokupnih davkov. Severne pokrajine (Vojvodina, Hrvatska, Dalmacija in Siovenija) tvorijo torej dYe petini ozemlja s slabo polovico prebivalstva in plaeujejo dYe tretjini celokupnih davkov. Vojvodina in Siovenija plaeata trikrat vee celokupnih davkov na glavo kot Srbija. BUrZoazija Srbije, ki si je popolnoma zagotovila svojo premoc s centralizacijo drZavnega llstroja , oi sarno ne-

omejena gospodarica dotekajoCih davkov, ampak poskusa tudi v svojo lastno korist zatirati gospodarski in kulturni napredek severnih pokrajin, in sicer na sledeCi natin: 1. da porablja nerazmerno vecje proracunske vsote za lastno pokrajino kot za severne daveno-obvezne province; 2. da pusti dotok denarja iz vseh drzavnih zavodov v Srbijo in ga porablja sarno v Srbiji, s Cimer nastaja pomanjkanje denarja v drugih pokrajinah in ovira trgovino in industrijo; 3. s
tern, da si pridduje vse izdajanje koncesij. da ovira industrijski razvoj v indus-

trijskih centrih severa in forsira njen poeetek v Srbiji; 4. stem, da ne daje iz dr-

370

iavne hipotekarne in narodne banke podjetjem v severnih pokrajinah nobenih kreditov; 5. da plasira vsa driavna posojila v Srbiji. Z eno besedo, ona vrsi izrazito kolonialno roparsko gospodarstvo v bolj razvitih pokrajinah. Gospodarska povzdiga Srbije in obogatenje srbske buriuazije naj se izvrsi na raeun razvitejsih pokrajin. To tvori glavni vzrok za nacionalne boje v Jugoslaviji . Po tern roparskem gospodarstvu, ki se razvija dalje radi gospodarskega in politienega pritiska od strani Francije in radi stain ega povecevanja izdatkov za armado, pripravljeno proti vzhodu, so pa prizadeti v prvi vrsti delavci in kmetje severnih pokrajin, na katere so zvaljena davena bremena. Drugojezicne (Slovenija, Vojvodina, Makedonija) in drugoverske (katoliska , ortodoksna, muslimanska) burioazije z lahkoto torej nahujskajo ne sarno meseanskih in malomeseanskih elementov, ampak tudi proletarske in kmetske duhove proti srbski bUfzuaziji, odnosno proti Ysem Scborn in razvijejo centrifugalne sileo VI. PREDPOGOJI ZA RESITEV NACIONALNEGA VPRASANJA V JUGOSLAVIJI. Gospodarskega in kuIturnega izenaeenja v jugoslovanskih pokrajinah ni prieakovati pred polstoletjem. Radi tega so predpogoji za izpremembo nacionalnih odnosajev v Jugoslaviji sledeci: Unieenje nadoblasti burioazije Srbije vdriavi, prepreeenje izkoriseanja naprednejsih pokrajin na racun gospodarsko zaostalih, odstranitev militaristienega monopola, ki se nahaja izkljucno v rokah burioazije Srbije in se vedno veea, razkosanje centralnega policijskega aparata in popolno odstranjenje junkerstva v razvitih pokrajinah 41 in fevdalizma v zaostalih. To pa more izvrsiti edinole delavsko-kmetska vi ada, ki uvede nesebicno in brez predsodkov federalisticno, zgodovinskim momentom in gospodarski razvojni stopnji poedinih pokrajin odgovarjajoco ustavo v Jugoslaviji in ki bo pustila svobodo onim delom deiele ali celim pokrajinam, ki si iele zveze z drugimi driavami. Kot dele take svobodne federacije je smatrati: Srbijo, Hrvatsko, Bosno in Hercegovino, Crno goro, Makedonijo, Siovenijo in Vojvodino.

VII. KONCNA RESITEV NACIONALNEGA VPRASANJA V JUGOSLA VIJI.

Proletariat si vendar ne dela nobenih iluzij 0 vrednosti take federacije v rokah burioazije. Federacija, obvladana po burioaziji, bi varovala sarno gospodarske in nacionalne interese lastnega razreda in zatirala tec izkoriscala De sarno tujejezienih elementov, tern vee tudi lastne delavce in kmete. V onih pokrajinah, kjer bi priSie na krmilo klerikalne meseanske stranke (Slovenija), bi se pridruiilo nacionalnemu in gospodarskemu pritisku se stremljenje po dusevnem zasuinjenju. Koncnoveljavno osvobojenje vseh narodnosti Jugoslavije je mogoce sele z odpravo profita in upostavitve svobodne socialistiene sudetsko-podonavsko-balkanske federacije," pri eemer bi se zdruiile tudi one nacionalnosti 5 svojimi konacionalnimi, ki se nahajajo na cni strani v Jugoslaviji

371

in na drugi strani izven Jugoslavije kot manjsine. Dokler je pa taka osvobodi_ tev narodnosti nemogoca, stoji NDS] za vse nacionalne zahteve nacionalnih manjsin v Jugoslaviji in je pripravijena, iste z vsemi razpolozljivimi silami podpirati.

VIII. KULTURNA SPOJITEV SRBOV IN HRVATOV. NDSJ je prepricana, da se bodo Srbi in Hrvatje spojili v eno kulturno enoto v doglednem casu z odstranitvijo gospodarskih locilnih vzr<,?kov, da pa vendar to ne predpostavlja nobene centralizirane driavne uredbe (Svica, Ame~ rika, Nemcija itd.). Ravno tako misli, da se bo stvorila iz razlicnih jugoslovanskih pokrajin s casom visja gospodarska enota, posebno po izgradbi prometnih sredstev. Ona ta cas vendar smatra za gospodarsko in kulturno skodljivo in nasprotno ciiju, vsiliti jih v centralizirano upravo.

IX. SU-DO-BA FEDERACIJA.

NDSJ je miSljenja, da je bila zahteva po socialisticni balkanski federaciji na predvecer balkanskih vojn" takticno dobro in upraviceno geslo, da pa jo je smatrati v bodoce za odpadlo, kajti pri srednjeevropski revoluciji bi se morala izkazati brezpogojno kot ovira nacionalnega vprasanja in bi vedla v razcepljenje Jugoslavije. Iz tega vzroka gre v bodoce njena tozadevna zahteva za tern , v kateri bi bile poedine republike Jugoslavije pod proletarsko ustavo kot enakopravni deli.
1 Ta trditev ni tacna, kajti nacionalna ideja se pojavi npr. pri Slovencih i.e pred francosko mescansko revolucijo. in sicer z narodnim prerodom v drugi polovici 18. stoletja - v delih Marka Pohlina, Anlena Tomaia Linharta in Blala Kumardeja. 2 Z mirom , sk lenjenim med Napoleonom I. Bonapartejem in avslrijskim cesarjem Francem I. v Schonbrunnu, 14. oktobra 1809. je Napoleon odvzel Avstriji Dalm acijo. Dubrovnik, Boko Kotorsko. Istre, Gorico, Trst, Kranjsko , zahodno Korosko, civilno Hrvasko in Vojno Krajino od Save do morja in na tern ozemlju oblikoval posebno administrativno-politicno enoto, imenovano I1irske province, kalerih center je bil v Ljubljani. lIirske province so obstajale do njihovega zloma v Ictu 1813, ko je avstrijska vojska septembra 1813 zasedla vse ozemlje teh provine. V njih je nato ie 13. oktobra 1813 v imenu avstrijskega cesarja prevzel oblast civilni in vojaski guverner Lattermann. ) V lIirskih provincah so se za tasa francoske oblasti uveljavile nekatere pridobitve mestanske revolucije, ki jih je utemeljilo zmagovito mdeanstvo po zrusenju fevdalizma. Fevdalni odnosi so sicer ostali, kat upravna enota pa je bilo odpravljeno zemljisko gospostvo. Ukinjeni so bili tudi cehi. namesto njih pa je bila uvedena svoboda obrti in trgovine. Uvedena sta bila se moderna uradniska uprava in sodstvo, pri cemer je bila uveljavljena enakost pred zakonom, odpravljeni pa so bili tudi privilegiji vladajocih razredov. Velika pozornost je bila namenjena se razvoju solstva, saj je bilo ustanovljeno veeje stevilo osnovnih in srednjih sol, v katerih je bil za ucni jezik doloeen domaCi oziroma deielni jezik. 4 Misljen je ilirizem. 0 tern glej vee v op. 5. 'i I1irizem je v letih 1835-1848 predstavljal obliko nacionalnega odpora med Hrvati in Slovenci proti madiarskemu in nemskemu nacionalnemu pritisku. Temeljil je v ideji, da so vsi Juini Siovani od 8eljaka do Skadra in Varne en narod z enim knjiznim jeziko m in je v politicnern pogle-

372

du predstavljal tudi idcjo 0 ustanovitvi ncke sirse, juznoslovanske politicne enote, h kateri bi sodile tudi slovenske deiele. Ti nacrti v prakticnem politicnem tivljenju niso imeli vecje tde. Najpomembnejso vlogo je imel ilirizem na Hrvaskcm, kjer je predstavljal pomembno kulturno in politicno narodno gibanje. Na Siovenskem iliri7.em ni imel takega pomena. saj je zaradi neupostevanja nacionalnih posebnosti pri lufnih Siovanih zajel Ie posameznike in ozje intelektualne hogc. 6 Ljudevit Gaj (1809-1872), je bil ideolog in splosno priznani vodja ilirskega gibanja na Hrvaskem. V casu studija v Pesti jc spreje l ideje ideologa pansJavizma pri Siova kih, Jana Kolarja, katerega idejo 0 enem slovanskem narodu in enem slovanskem jeziku, ki ima Ie stiri narecja, je i.e povsem jasno zagovarjal v spisu .. Kratka osnova horvatsko-slavonskog pravopisanja. Stem spisom. napisanim leta 1830, je hotel ustvariti skupen pravopis za vse Juzne Siovanc. ki so pisali v latinici . Ljudevit Gaj si je ves cas ilirskega gibanja prizadeval za kulturno in politicno enotnost Juznih Siovanov, ne glede na njihove razlike v veri, tradiciji in takratnem drui.benem in politicnem poloiaju. 1 Misljena je zahteva po Zedinjeni Sioveniji, prvem slovenskem narodnopoliticnem programu, postavljena v revolucijs kem letu 1848. Bistvo te zahteve je bilo zedinjenje vseh slovenskih ozemelj, ne glede na obstojece zgodovinske meje, v enD avtonomno enoto (Zedinjeno Siovenijo), znotraj katere naj bi imel slovenski jezik enake pravice kot nemski v nemskih deielah. Program Zedinjene Siovenije je nato predstavljaJ enD od osnovnih prvin slovenskega narodnega gibanja vse do konca druge svetovne vojne. I Leta 1848 je revolucionarni val zajeJ tudi Habsbursko monarhijo, v kateri je poleg social nega dobil se nacionalni znacaj. Poleg Madfarov, Italijanov in Cehov, so tcdaj v boj za svoje narodnostne pravice stopili tudi Hrvati in Srbi, ki so na Hrvaskem in v Jufni Ogrski sprozili siroko nacionalno gibanje. Tako je bila po vesti 0 revoluciji na Dunaju, v Zagrebu znana Marcna konfcrenca, ki je sprejela t. i. Narodna zahtijevanja, v katerih je terjala zedinjenje Hrvaske, Dalmacije in Vojne Krajine v enD politicno enoto ter samostoj no vlado, podrejeno hrvaskemu Saboru. Na marcni konfercnci je bil za hrvaskega bana izbran Josip Jelacic. katerega je dunajski dvor na ta polofaj imenoval fe dva dni pred to konferenco. Podobno so se odzvali na vest 0 dunajski revoluciji tudi Srbi v Juini Ogrski, ko je pod vplivom narodnega gibanja karlovaski metropolit Josip Rajacic v Sremskih Karlovcih sklica l 1. i. Majsko skup~cino, na kateri je bila sprejeta odlo6tev ooblikovanju Srbske Vojvodine, J. Raja6c pa je bil razglasen za srbskega patriarha. Dunajski dvor je hrvas ko in srbsko nacionalno gibanje podprl, saj se je postavilo na njegovo stran, ker revolucionarna madfarska vlada iz leta 1848 ni bila pripravljena sprejeti hrvaskih in srbskih nacionalnih zahtev. Ko je dY~r na Dunaju zace l z obracunom z Madzari, so bili Hrvati na celu z Jelacicem in Srbi na celu z Rajacicem vkljuccni v cesarsko vojsko, hrvasko in srbsko gibanje pa sta izgubila nacionalni znacaj. 9 Na tern mcstu opozarja avtor najprej na ukinitev vsakrSne avtonomije Vojvodine, ki je bila leta 1869 (po porazu Avstrije proti Italiji in padcu Bachovega refima leta 1859) prikljucena Ogrski, ad nastanka dualisticne Avstro-Ogrske leta 1867 (potem ko so se po porazu Avstrije proti Prusiji leta 1866 dunajski vladajoei krogi adloCili za trajno zvezo z Ogrsko), pa je hila pod neposredno madfarsko upravo, in na hrvasko-ogrsko nagodbo iz leta 1868, na osnovi katere je v ogrski driavni polovici imela Hrvaska relativno samostojen drfavnopravni polofaj. Imela je svoj Sab~r, svojega bana in avtonomno vlado, ki je samostoj no odlocala na podrocju notranjih zadev, pravosodja, prosvete in verskih zadev. 10 Ante Starcevic (1823-1896), hrva~ki politik in publicist, je bi! poleg Eugena Kvaternika utemeljitelj Stranke prava. Ta stranka se je na osnovi hrva~kega drfavnega prava (glej op. 13) zavzemala za samostojno hrvasko driavo pod oblastjo Habsburfanov. A. Starcevic je bil borben nacionalist in s svojimi ostrimi nastopi proti Srbom je mnogo prispeval k zaostrovanju srbsko-hrvaskih odnosov. II Bosna je bila tedaj pod tursko obla~tjo. 11 Tezo 0 "gorskih Hrvatih .. je prvi oblikoval hrvaski pravaski politik Eugen Kvaternik (1825-1871) v delu La Croatie, tiskanem leta 1859 v Parizu. V tern delu je v Veliko hrvasko dri.avo vkljuccval tudi Slovcnijo in Siovence ter jih imenoval gorskc Hrvate in jim tako odrekal nacionalno individualnost. Tezo 0 Siovencih kot gorskih Hrvatih .. je pravasko gibanje bolj ali manj zastopalo vse do prve svetovne vojne. n Hrvasko driavno pravo je predstavljalo nacionalnopoliticno idejo, po kateri naj bi hrvaske narodnopoliticne pravice izhajale iz hrvaske srednjeveSke drfavnosti in na njej grajenih pravnih podlaga h, ki so se oblikovalc v casu hrva~kega zgodovinskega razvoja pod ogrs ko in od 16. stoletja dalje pod Habsbursko oblastjo. Do ilirskega preporoda je to idejo branilo hrvasko plemstvo, organizirano v avtonomnih iupanijskih zastopih in v hrvaskem Saboru, ad ilirskega narodnega preporoda dalje pa je to idejo v svoj narodnopoliticni program sprejelo tudi hrvasko meScanstvo. Ta

373

ideja je nato ostala temelj hrvaskega naeionalnopoliticnega gibanja prakticno vse do nastanka jugoslovanske drzave leta 1918, pa tudi v tej ddavi se hrvasko mdcanstvo lej ideji ni odreklo. l ' Josip Juraj Strossmayer (1815-1905), skof in politik, jc bil eden najvidnejsih zagovornikov slovanske vzajemnosti in ilirske ideje na Hrvaskem. Po padcu Baehovega absolutizma leta 1859 se je aktivno vkljucil v politicno zivljcnje in zahteval uvedbo hrvaskega jezika v sole in drzavne ustanove ter zedinjenje Dalmacije s Hrvasko. Kot dejanski vodja Narodne st ranke je zastopaltezo popolne enakopravnosti Hrva~ke z Ogrsko in se zavzemal za federativno ureditev Habsburske monarhije, ker je sodil, da predstavlja ustavna in federativna monarhija najboljse jamstvo za razvoj v njej bivajocih slova nskih narodov. Bil je ludi velik hrva~k i narodni meeen. Med drugim je leta 1860 z velikim denarnim darilom postavil temelj Jugoslovanski akademiji znanosti in umetnosti v Zagrebu. J. J. Strossmaycr je do konca svojega Zivljenja zastopal osnovno misel ilirskega gibanja 0 nacionalni enotnosti Juznih Siovanov. IS Misljena je t. i. ogrska kriza, ki jc nastopila leta 1905 po zmagi opozicijske independemske stranke Ferenca Kossutha v zacetku tega leta. Kossuthova stranka je zahtcvala driavno neodvisnost Ogrske, ki naj bi bila vezana na Habsbursko monarhijo Ie se preko pcrsonalne unije. Take zahteve so privedle do hude notranjepoliticne krize, v kateri pa so avstrijski vladajoci krogi in dvor zagrozili, da bodo v Ogrski uvedli splosno volilno pravico, na osnovi katere bi Maduri v budimpestanskem parlamcntu izgubili veCino nasproti nemadfa rskim narodom. Te groznje se je independentska stranka ustrasila in je zacela popuscati dunajskemu dvoru. Taka je F. Kossuth naslednje leto, ko je bila oblikovana Wekerlejeva koalicijska vlada, tudi stopil v vlado in v njej postal minister za trgovino in promet. 16 Potem ko so se v letu 1905 zaradi 1. i. ogrske krize (glej op. 15) skrajno zaostrili odnosi med Dunajem in madzarsko opozicijo, jc bila na osnovi prizadevanj glavnih nosilcev politike novega kurza" , dr. Anteja Trumbica in Frana Supila, 2. in 3. oktobra 1905 na Reki konferenca hrvaskih predstavnikov iz pokrajinskih saborov v Dalmaciji in Istri ter iz Cesarskega sveta in predstavnikov saborske opozicije iz Zagreba. Konferenca se je sestala z namenom opredeliti sta lisce hrvdke me.scanske politike glede na politicno krizo v drfavi. V resolueiji. ki jo je sprejela. je v skladu z novim kurzem, ki se je zavzemal za slogo s Srbi ter pomiritev z Jtalijani in Madfari s ciIjem ustvariti siroko fronto proti nemskemu Dunaju kot pornembnemu oporiscu imperialisticnega Dra ng nach Osten konferenca izjaviJa, da so Hrvati pripravljeni pomagati madiarski opoziciji v njenih prizadevanjih za driavno samostojnost Kraljevine Ogrske. Kot nadoknado za to pornoc pa je konferenca v svoji resoluciji terjala, da njihovi rnozni novi zavezniki sogJasajo s prikljucitvijo Dalmacije k Kraljevini Hrvaski in Siavoniji. Opozicijska Kossuthova stranka je taka ponudbo sprejela , t. i. Reska resolucija pa je bila ugodno sprejeta tudi v krogu neodvisnih srbsk ih politikov v banski Hrva!ki in v Dalmaeiji. kjer so se hrva!ko-srbski odnosi v letih 1903- 1904 zoalno poslabsa Ii. Postopna uveljavitev .. novega kurza je tako ustvarila pogoje za sodelovanje hrvaske in srbske politike. kar se je odrazilo na skupsCini srbskih predstavnikov iz Dalmatinskega Sabora in Carskega sveta ter predstavnikov Srbske samostojne in Srbske radikalne stranke iz banske Hrvaske. SkupsCina srbskih politi~nih predstavnikov iz banske Hrvaske je bila 17. oktobra 1905 v Zad ru , kjer je bila sprejeta 1. i. Zadarska resolucija, ki je podpiraJa isto usmcritcv kot Reska resoJucija. Zadarska resolueija je predstavljala pristanek srbsk ih strank na Hrvaskcm za skupno politi~no akcijo s poiiticnimi predtavniki veCine hrvaskega mescanstva, kar je 1I. decembra 1905 privedlo do oblikovanja Hrvasko-srbske koalicije, pomembne politicne skupine v hrvaskem Saboru. V tej koalieiji so bile zdruicne hrvaske in srbske mescanske stranke, njihov cilj pa je bil zru!iti madzaronski reiim na Hrvaskem in izbojevati boj proti nemski prevladi v Avstro-Ogrski. 17 0 tern glej op. 16. Misljen je odziv politicnega voditelja vojvodinski h Srbov Svetozara Miletica na izjavo, ki jo je sprejeJ jugoslovanski kongres v Ljubljani, decembra 1870. V izjavi kongresa, katerega so se udeJe!ili slovenski in hrvaski politiki ter vojvodinski Srb Laza Kostic, je bilo poudarjeno, da cutijo Siovenei, Hrvati in Srbi, ki zive v mejah Habsburske monarhije in zunaj nje enake narodne potrebe in da felijo v primeru vecjih politicn ih sprememb - npr. razpada monarhije - iiveti skupaj. S. Miletic je taki izjavi nasprotoval in v glasilu Iiberalne srbske vojvodinske stranke .. Zastava (v decembru 1870) zaslopal mnenje, da slovenskega vprasanja ni potrebno povezovati z nacionalnim bojem Srbov in Hrvatov, ker bi taka povezovanje ta boj sarno otezevalo. Po njegovi oceni se namre~ zdruiena Nemcija, ki bi razbi la Avstro-Ogrsko, ne bi bila pripravljena nikoli odreci cdkim in slovenskim deielam in Trstu. S. Mileticu je tedaj ostro ugovarjal slovenski pisatelj in casnikar Josip JurCic. ki je opozarjal, da Miletic izkljucuje Siovence iz jugoslovanske zvcze ter sili Hrvate, naj prepustijo Siovence Nemcem. 19 .. La Dalmazia e ltalia.. je polni naslov v besedilu omenjene brosure Luja Vojnovica. ki je izsla leta 1915 v Rimu. Lujo Vojnovic (1864- 1951) je bil projugoslovansko-unitaristicno usmerjeni

l'

374

dubrovniski politik in diplomat. Najprej je do leta 1896 opravljaJ odvetnisko slufbo v Dubrovniku , potem je bil sekretar crnogorskega kneza Nikole in v letih 1899-1903 pravosodni minister Crne gore. Od leta 1901 do t902 je bil tudi opolnomoceni poslanec Crne gore v Vatikanu, nato leta 1913 in 1914 crnogorski delegat na Londonski konferenci, v letih 1915-1919 pa je bil v slufbi srbske vlade v Rimu in Parizu. 10 Glej op. 7. 11 Siovensko ozemlje je bilo po uvedbi dualizma leta 1867 in vse do konca prve svetovne vojne razdeljeno na posamezne dezele, ki so v Avstro-Ogrski vecidel pripadaJe avstrijski driavni polovici. V Avstriji so bile Kranjska , Koroska , Stajerska, Goriska, Istra in mesto Trst, medtem ko je bilo Prekmurje vkljuceno v ogrski drfavni okvir. 22 Po vojni Turcije s Srbijo, Crno goro in Rusijo v letih 1876-1878, je Turcija poleg drugega ozemlja izgubila tudi Bosno in Hercegovino, ki sta hili v skladu z dolocili Berlinskega kongresa iz leta 1878 pod okupacijsko upravo Avstro-Ogrske monarhije v Jetih 1878- 1908, leta 1908 pa sta bili k monarhiji anketirani in od tedaj dalje pod kondominijem Avstrije in Ogrske. B 0 tern gJej op. 9. l ' Leta 1804 se je v beograjskem pasaluku zacela prva srbska vstaja, ki je potekala vse do leta 1813. V tej vstaji, v kateri so vstajniki fe leta 1804 zavzeli vee mest, oblegaJi Beograd in zahtevali avtonomijo , je srbski narod zrusil tursko fevdalno oblast in posta vii temelje srbske nacionalne drzave. Srbija je nato leta 1830 s pomocjo Rusije postala vazalna knezevina pod vrhovno tursko oblastjo, v osvobodilnih vojnah med leti 1876-1878 pa je dosegla neodvisnosl. l ' Maja 1903 je bil v Srbiji po dolgotrajni politicni krizi izvr~en dvorni prevrat , v katerem so zarotniski oficirji ubili absolutislicnega in avstrofilskega kralja Aleksandra Obrenovica. Po prevratu je srbska skupscina izbrala za kralja Petra I. Karadjordjevica , pod katerim sta bila v Srbiji uvedena parlamentarni rezim in meseanska demokracija. 1(; Srbska vojska je v casu prve ba1kanske vojne, 23. in 24. oktobra 1912 v Kumanovskem rajonu premagala tudko vardarsko armado. V Kumanovski bitki je Srbija dosegla odlocilno zmago proti Turciji, na osnovi katere je nato osvojila vso Vardarsko Makedonijo. 17 Glej op. 22 . . 28 Trializem je predstavljal drfavnopravni nacrt , po katerem naj bi se v Habsburski monarhiji poleg avstrijskega in ogr<>kega driavnega dela, ustvarila se tretja , jugoslovanska dri.avnopravna enota, v katero bi bile vkljucene Sosna in Hercegovina, Hrvaska in Siavonija ter ostalo jugoslovansko ozemlje iz ofje Ogrske , Dalmacija, Istra in slovenske dezele iz avstrijske drfavne polovice. Ta nacrt je stopil v ospredje v zadnjem desetletju pred prvo svetovno vojno, v slovenskem politicnem fivljenju pa ga je zastopala Vseslovenska ljudska stranka. 19 Glej op. 25. 10 Balkanske vojne so bile v letih 1912- 1923. Prvo balkansko vojno (od oktobra 1912 do maja 1913) so vodile Bolgarija, Srbija, Grcija in Crna gora proti Turciji, da bi osvobodile svoje sona~ rodnjake, drugo balkansko vojno (od junija do avgusta 1913) pa je vodila Boigarija proti Srbiji in Grciji zaradi makedonskega vpra~anja. 31 Misljen je poraz avstroogrske balkanske vojske v Kolubarski bitki, enomeseenem spopadu med srbsko in avstroogrsko vojsko, ki je potekal od srede novembra do srede decem bra 1914. Kolubarska bitka, v kateri je srbska vojska pognala avstroogrsko iz srbskega ozem1ja, se je vrsila na obmocju vzhodno od obale Kolubare in Ljiga ter na bojni crti Varovnica planina- Kosmaj- VoganTakovo-Kablar-Ovcar-Jelica planina ter se je koncala s prihodom srbskih eet v Beograd. Zaradi neuspeha avstroogrske vojske v Kolubarski bitki je bil avstroogrski voja~ki poveljnik, general Oskar Potiorek decembra leta 1914 upokojen. II Misljena je Niska deklaracija, svecana izjava srbske kraljevske vlade 7. decembra 1914 v srbski Narodni skupscini v Nisu, kamor sta se srbska Narodna skupsCina in vlada preselili takoj po zacetku prve svetovne vojne . V tej izjavi je srbska vlada razglasila, da med drugim predstavlja njen cilj v vojni tudi boj za osvoboditev in zdruzitev ~e neosvobojenih bratov Srbov, Hrvatov in Slovencev". Srbska skupscina je s posebnim sklepom na seji dne 23. avgusta 1915 Nisko deklaracijo se enkrat potrdila. H .. La Serbie", nedeljni politicki list, je v francoskem jeziku izhajal v Zenevi v letih 1916-1919. Glavni urednik lista je bil dr. Lazar Markovic, profesor beograjske Pravne fakultete. H Glej dok. st. 23 , op. 34. U Misljen je podpis 1. i. Krfske deklaracije , 20. julija 1917.0 tern glej podrobneje dok . SI. 23.

op.35.
Glej op. 28. G1si op. 35. II V Zenevi (Genfu) je bila od 6. do 9. novembra 1918 konferenca 0 jugoslovanskem zedinjenju. ki sta se je udelei:ili delegacija predstavnikov Narodnega Vijeca SHS v Zagrebu in JUJ:!.oslo16 11

375

vanskega odbora in deJegacija predstavnikov srbske kraljevske vlade in srbskih opozicijskih skups_ Cinskih skupin. Delegaciji sta vodila dr. Anton Korosec, predsednik zagrebskega Narodnega Vijeca (vrhovnega organa oblasti v Dri.avi SHS) in predsednik srbske vlade in zunanji minister Nikol a Pasic. Delegaciji sta 9. novembra 1918 sklenili sporazu m 0 jugoslovanskem zedinjenju, znan tudi kot Zenevski sporazum, ki je predvidel zedinjenje Drfave SHS in Kraljevine Srbije v skupno driaYO, zgrajeno na federativnem nacelu . Ob skupni vladi za vso drzavo naj bi namrec kot organa oblasti se vedno obstajala Narodno Vijece in srbska vlada, ki bi v skupno vlado tudi imenovala vsak po eno polovico njenih clanov. Skupna vlada za Kraljevino Srbijo in obmocje Narodnega Vijeea bi opravljala posle na podrocju driavnega organiziranja v novi jugoslovanski skupnosti vse dokler v konstituanti ne bi bila sprejeta ustava. Tak sporazum pa za srbske vladajoce kroge in dvor, ki so v novi drfavi hoteli imeti prevlado, ni bil sprejemljiv. Srbska vlada in N. Pasic sta odstopila in preklicala Zenevski sporazum. )9 Mis!jeno je zedi njenje Drzave SHS in Kraljevine Srbije v Kraljevino SHS, I. decembra

1918.
40 Tu misli avtor na ravnanje zagrebskega Narodnega Vijeea, ki se je potem, ko so italijanske cete v novembru 1918 prieeie zasedati ozemlje, obljubljeno haliji z Londonskim sporazumom, med drugim tudi zaradi tega vlToka odloCilo za hitro in brezpogojno zedinjenje s Kraljcvino Srbijo in s tern za podreditev unitaristicnemu in ce ntralisticnemu nacelu in za sprejem monarhije. 41 Z aluzijo na ju nkerstvo je imel avtor v mislih predslavnike veleposesti in velike burzoazije. 42 Na tern mestu je avtor ponovno spom nil na svojo zamise l 0 Podonavsko-balkanski (Sudobski) federaciji, ki jo je razvil na predavanju v jugoslovanskem marksistiencrn Dijaskem klubu konec junija 1923 na Dunaju. 0 tern glej dok. s1. 8. H Zahtevo po Bal kansk i federaciji, zvezi svobod nih balkanskih narodov, je postavila prva socia lnodemokratska balkanska konferenca, ki se jc zbrala med 7. in 9. januarjcm 1910 v Beograduo Konference so se udeleiili predstavniki socialnodemokratskih strank iz Srbije, Boigarije. Turcije, Hrvaske in Siavonije, Slovenije, Bosne in Hercegovine in Romunije, medtem ko je socialnode~ mokratska stranka Grcije konferenci poslala solidarnostni telegram.

St.

46

POLlTlCKA SITUACIJA I NASI ZADACI. NASA NACIONALNA POLITlKA*

Clanek Zivote Milojkoviea . - Radnik-Delavec,leto II, k 96 in 97,16. in 23. 12. 1923. - Z. Miljkovie je k naslovu clanka pripisal naslednjo opombo: Iz sasvim pojmljivih razloga, meni do sada nije bilo mogucno da iznesem svoje glediste na nacionalno pitanje u Jugoslaviji kao ni na odnos jugoslovenskoga proletarijata prema tom pitanju. To mi nije mogucno uciniti, sa potrebnom potpunoscu i pot reb nom argumentacijom ni sada, u ovom clanku koji pruzam nasoj partiskoj jav~ nosti. Ja eu svoje glediste na nacionalno pitanje u Jugoslaviji u vezi sa odnosom jugoslovenskoga proletarijata prema tom pitanju, glediste potkrepljeno konkretnim dokazima i argumentima, izloziti kroz kratko vreme u posebnoj brosuri. U toj brosuri koju sada ne mogu publikovati zbog tehnickih i finansiskih teskoea ja C:U prikazati u potpunosti svu netacnost i apsurdnost federalistickoga glediha Dzure C}ijiea, kako i nepotpunost i neodlucnost autonomistickoga gledista druga Sime Markoviea. Ja eu pokazati da ni jed no ni drugo gledi~te, u ovoj konkrelnoj istoriskoj situaciji, ne moze biti glediste proleterske nacionalne politike u Jugoslaviji. U ovom cla nku ja iznosim sarno svoje glavne misli u pogledu postavljanja i rdenja nacionalnoga pitanja u Jugoslaviji sa gledista proleterske klasne borbe, ne upustajuci se ni u kakve detaljnije analize i kritike. Molim drugove da ovo prime znanju i da me zbog toga izvine. - Z. M.
tivolo Milojkovii (1888-1947), publicist, knji!evni kritik in funkcionar KPJ. Kot student knjizevnosli na 8eograjski univerzi pristopil k socia list icnemu gibanju. Po prvi svetovni vojni s prispevki sodeloval v delavskem casopisju - .. Radnick ih novinah .. , "Jednakosti .. ler v reviji .. Borba ... V letih 1919-1920 urednik .>Radnickih novin . Na Vukovarskem kongresu leta 1920 izbran za clana Izvr~nega odbora Centralnega partijskega sveta KPJ. Na volitvah v Ustavodajno skupUino Kraljevine SHS, novembra 1920, izbran za poslanca na listi KPJ. Po atentatu na kralja Aleksandra leta 1921 aretiran in sk upaj z drugimi vodilnimi funkcionarji KPJ obsojen na dvoletno zaporno kazen. Pripadal 1. i... desni struji v KPJ in bil konec leta 1924 izkljucen iz KPJ.

376

Nacionalno pitanje je, nesumnjivo, jedan od najslozenijih socijalnih fenomena. Ali ono ne igra sarno vrlo vazou ulagu u socijalnim naukama no i u po/itici. Nacionalno pitanje stoji u najtesnjoj vezi sa spoljnom i unutarnjom politikom jedne dd3ve. To naroCito vai.i U ooim ddavama koje nisu Cisto nacionaine, koje su nacionalitetne. Proletarijat je najdublje zainteresovan rese-

njem nacionalnoga pitanja tamo gde se one javlja. Svaka proleterska partija
mora imati u nacionalnom pitanju jasnu i pravilnu orijentaciju; svaka mora izraditi svoju konkretnu i odredjenu nacionalnu politiku. Ali ta politika ne moze se

i oe sme se izradjivati na osnovu apstraktne analize nego na osnovu brizljivoga i savesnoga proucavanja konkretnih i real nih pojava i odnosa koji sacinjavaju nacionalno pitanje u jednoj zemlji. Marksizam je i ovde kljuc pomocu kojega se ulazi u komplikovani aparat nacionalnoga pitanja. Nacionalno pitanje, bas zbog toga sto je socija/no pitanje, oe moze se definitivno resiti U okviru kapitalistitkoga drustva. To je aksioma marksisticke teorije. i svi oni drugovi koji veruju da se nacionalno pitanje moze konacno resiti i pod kapitalizmom zive u

teSkoj zabludi. Kapitalizam nije u stanju da definitivno skine sa dnevnoga reda nacionalno pitanje ni u jednoj zemlji gde one kao takvo postoji. Nacionalni
mir kojem tezi proletarijat ne moze se potpuno vaspostaviti u kapitalistickom

drustvu. imperijalisticka politika savremenoga kapitalizma cini to nemogucnim. To je poznata tacka pri odredjivanju proleterske nacionalne politike.
Ali , ako kapitalizam nije u stanju konacno resiti nacionalno pitanje niti vaspostaviti trajni nacionalni mir - to ne znaCi da se pod kapitalizmom uopste De mogu odstraniti iii ublaziti nacionalne suprotnosti i nacionalne borbe koje u

jednoj zemlji postoje. Nacionalno ugnjetavanje koje postoji u mnogim kapitalistickim drzavama i koje se javlja kao plod imperijalisticke politike tih drzava mogucno je odstraniti iIi ublaziti i pod kapitalizmom. To se moze postici - kako nam 0 tom jasno svedoci celokupno dosadasnje p.rakticno iskustvo marksisticke politike u nacionalnom pitanju - ako se proletarijat aktivno angaluje u pravcu vaspostavljanja jednoga doslednoga demokratskoga republikanskoga relima i jednoga ustava koji osigurava punu ravnopravnost sviju nacija i sviju jezika u zemlji gde postoje nacionalne suprotnosti i nacionalne borbe. U tom lezi sustina proleterske nacionalne politike pod kapitalizmom. Ali proletarijat ne sme znacaj nacioDalnoga pitanja niti potcenjivati niti precenjivati. Nacionalno pitanje, kao i nacionalizam uopste, niti je prazna bUrZoaska predrasuda preko koj e

treba ravnodusno preci, niti pak kakav faktor oko kojega se vrti celokupna klasna borba proletarijata. i jedno i drugo shvatanje znacaja nacionalnoga pitanja je pogresno. Vopste, u shvatanju nacionalnoga pitanja valja se cuvati kako doktrinarskoga stava potcenjivanja tako i posibilistickoga stava precenjivanja nacionalnoga pitanja.

V dosadasnjoj diskusiji koja je u nasoj partijskoj starn pi vodjena po nacionalnom pitanju, kako se ono konkretno postavlja u Jugoslaviji, istaknuta su jasno dva gledista: federalisticko i autonomisticko. Protagonist prvoga gledista,

federalistickoga, je drug Djura Cvijic koji je ujedno i predlagac rezolucije 0 nacionalnom pitanju na zemaljskoj konferenciji N. R. P. 1.,' rezolucije u kojoj se federalisticko glediste propagira i brani. Drugo glediste, autonomisticko, formulisao je drug Sima Markovic u svojim brosurama Nacionaino pitanje u svetlosti marksizma' i Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije. J Razumljivo je sarno po sebi, da se i jedno i drugo glediste, i federalizam i autonomizam, pre377

porucuju od strane njihovih branilaca kao jedina pravilna i marksisticka glediSla. Sto se tice federalistickoga gledista druga Djure Cvijiea, ono je, nesporno, pogresno. Ja sam to duzan odmah reCi. Ono je pogresno ne sarno po svojoj sadrfini no i po svojoj formulaciji. Drug Cvijic je sasvim pogresno shvatio sustinu nacionalnoga pitanja kako se one konkretno postavlja u Jugoslaviji. Po njemu, teiiste nacionalnoga pitanja u Jugoslaviji leii u nacionalnim pokretima hrvalskoga i slovenai'koga naroda, kako i naroda u Macedoniji, koji leie da zavrse svoju nacionalno-burioasku revoluciju!4 J a mislim da nije potrebno nicim dokazivati pogresnost ovoga tvrdjenja. Po cemu to drug Cvijie izvodi da u Hrvatskoj, Slovenackoj i Maeedoniji postoje nacionalni pokreti koje nose karakter burzoaskih nacionalnih revolucija? I zasto drug Cvijic tako revolucionarne nacionalne pokrete" ne vidi i u Vojvodini, Bosni i Hercegovini, Dalrnaciji i Crnoj Gori? Po njegovoj logici oni bi trebali i tamo da postoje. Ocevidno je, medjutim, da 0 kakvoj revolucionarnosti i progresivnosti nacionalnih pokreta u Hrvatskoj i Slovenackoj ne moze biti ni reci. Nacionalnih pokreta sa takvim karakterom nema ni u jed nom delu Jugoslavije, pa ni u Maeedoniji. BUrZoaski nacionalni pokreti sa revolucionarnim tendencijama postoje sarno tamo gde se radi 0 borbi potistenih narodnih masa protivu feudalizma. U Jugoslaviji taj slucaj nije, premda u njoj i danas postoje ovde-onde ostatci feudalizma. Pokret hrvatskih narodnih masa koje stoje pod uticajem Hrvatske Republikanske SeIjacke Stranke nije ni revolucionaran ni progresivan u nacionalnom smislu. To je pokret kojim stvarno diriguje krupna hrvatska varoska i seoska bUrZoazija kojoj nije stalo do revolucije no do kompromisa u cilju podele vlasti u drZavi. To isto, u vecoj iIi manjoj meri, vazi i 0 nacionalnim pokretima u drugim delovima Jugoslavije. Postavivsi teziste nacionalnoga pitaoja u Jugoslaviji na ovako pogresnu i nerealnu osnovicu, drug Cvijic je, sasvim prirodno, morae doci i de jedne pogresne i nerealne solucije toga pitanja. Drug Cvijie je, putem jedne apstraktne analize, - analize koja oe racuna sa stvarnim no sa proizvoljnim cinjenicama konstruisao svoje federalisticko glediste koje se sastoji u tom da se nacionalno pitanje u Jugoslaviji moze rditi samo putem vasposlavljanja federalivno-radnii'ko-seljai'ke republike u Jugoslaviji!' Ovo glediste druga Cvijica na nacionalno pitanje u Jugoslaviji je ne sarno apstraktno i nerealno nego i protivurecno i nedosledno. Meni se cini da je drug Cvijic, rna i nesvesno, konstruisao svoje glediste ne radi toga da bi pornocu

njega dosao do rdenja nacionalnoga pitanja u Jugoslaviji kako ga je sam postavio nego da bi to resenje izbegao! Jer, ako u Jugoslaviji doista postoje nacionalni pokreti sa progresivnim i revolucionarnim tendencijama. pokreti koji idu u pravcu bUrZoasko-demokratske revolucije - onda ja ne vidim razloga zasto drug Cvijie, kao marksist, neee da po maze te pokrete. Valjda ne misli da negira demokratsko-revolucionarni karakter tih pokreta samo zbog toga sto je njegov nosilac burzoazija? Zato drug Cvijie obilazi oko ovih pokreta koji, po njegovom tvrdjenju, stvarno postoje, pa trazi nesto sto ne postoji? Gde to danas postoje u Jugoslaviji samostalni seljacki nacionalni pokreti i mogu Ii oni uopste postojati? Je Ii se pravi smisao njegove federativne radnicko-seljacke republike, kao i parole radnicko-seljacke vlade, sastoji u tom da se jedinstveni front radoika i seljaka vaspostavi na nacionalnim mesto na socijalnim i ekorn378

skim zahtevima? Hoee Ii i treba Ii jugoslovenski proletarijat nacionalne suprotnosti i nacionalne sukobe da iskoriscava u cilju svoje klasne borbe, iii ce tefiti da te nacionalne suprotnosti i nacionalne sukobe otklanja i ublazava u interesu

svoje klasne borbe? To

o bjasnjenj~

nam duguje drug Cvijic kao i svi oni dru-

govi koji dele njegovo misljenje. Sto se mene tice, ja mislim da nema vece i

kobnije zablude no prelposlavljali egzisleneiju nekih samoslalnih seljackih nacionalnih pokrela u Jugoslaviji i na osnovu te prelposlavke pravili rna kakve laklicke i slralegiske planove u klasnoj borbi prolelarijala. To romanlicarsko i nemarksislicko shvalanje klasne borbe prolelarijala mora se najodlucnije odbaeiti. Marksisticki proletarijat ne sme te.z.iti tom da stvara kontakt sa seljackim masama podupiruei njihovu naeionalisticku ideologiju; on mora te.z.iti tom da taj kontakt stvara pomocu svojih soeijalnih i ekonomskih zahteva, i boreci

se prolivu Ie ideologije. Olkuda je drug Cvijic dosao do uverenja da je federacija najbolja forma driavnoga uredjenja u Jugoslaviji pri danasnjim odnosima? Svakako oluda SIO on stoji na stanovistu da je Jugoslavija nacionalilelna (mnogonarodna) driava i do su Srbi. Hrvali i Slovenci Iri nacije. OSiffi toga , on smatra da je jederalivn o driavno uredjenje najpodesnija forma za privredni i ku/turni razvitak kako celine taka i pojedinih de/ova!' Medjulim, ni prvi ni drugi njegov argumenat u korisl federalivnoga driavnoga uredjenja nije lacan . Pre svega, ne moze se slali na gledisle da je Jugoslavija naeionalitetna ddava
U

on am smis'..u u kojem su to, na primer, bile

slara Auslrija i Rusija, ali su sada Amerika, Svajearska i druge drfave. Fakal
je to da u Jugoslaviji five mnoge etnografski i naeionalno razliCite grupe, ali da sve one, prema svojoj brojnoj jacini, iseezavaju prema etnografski i nacionalno najrazvijenijern i najrnnogobrojnijern jugoslovenskom jezgru stanovistva sastavljenom iz Srba, Hrvata i Slovenaea. Teoriski i naueno jos nije preeisceno

pilanje da Ii su Srbi, Hrvali i Slovenei jedna naeija iii lri naeije? Ako se uzme da je zajedniea jezika glavna oznaka naeije, - kako 10 Ivrde mnogi pisei, pa medju njima i Kaueki,' Panekuk' i drugi - onda su Srbi, Hrvati i Slovenei jedna naeija. U tom slueaju bi i Bugari sacinjavali istu naciju sa Srbima, Hrvatirna

i Sloveneima. Ako se pak stane na glediste da je "naeija skup Ijudi spojenih zajednieom sudbine u zajednieu karakterau, (Oto Bauer),9 onda Srbi, Hrvati i

Slovenei nisu jos jedna no Iri naeije. Po leoriji nacije koju je dao Slaljin ("Naeija je istoriski postal a zajedniea jezika, teritorije, ekonomskoga fivota i psihieke konstitueije , izrazene u zajedniei kulturc),JO Srbi, Hrvati i Slovenei nisu takod-

je jos jedna naeija. Ali oni mogu bili jedna naeija po leoriji naeije koju je formulisao Safarov ll u svojem delu Nacionalni vopros i proieiarijal, I 2 (Petrograd 1922). Na strani 32 Safarov veli: "Naeija je lakvo ujedinjenje Ijudi koji zive na iSloj leritoriji i koji (obiono) govore jednim jezikom, ujedinjenje koje stvara razvitak kapitalistiekoga naCina proizvodnje i razmene i koje se izra.z.ava u zajedniei njihovoga ekonomskoga, poliliokoga i kuhurnoga razvitka. Koja je od
ovih nekoliko marksistiekih teorija naeije koje su ovde pomenute najtaenija?

Svakako da je ova poslednja teorija, leorija Safarova najlacnija. Ali se i njena taenost moze osporavati, kao i taenost sviju drugih . U svakom slueaju, kada je konkretno ree 0 Srbima, Hrvalima i Slovencima, oni - ako nisu jos jedna nacija nisu ni Iri nacije. Oni su j edna nac(ia u procesu poslojanja. Nacija kao, soeialnoiSloriska pojava, nije slaticki no dinamicki pojam. Ona nije nesto slO je stalno i
svrseno no nesto sto postaje i sto se razvija.

379

U vezi sa ovim postavlja se pitanje na koje treba dati tacan i precizan odgovor: da Ii marksisticki proletarijat, u interesu svoje klasne borbe u sadasnjo-

sti i krajnjega cilja te borbe u buducnosti, kao i u interesu opsteg drustvenog progresa, treba da potpomaie i jaca tendencije koje idu u pravcu ujedinjavanja i stapanja Srba, Hrvata i Siovenaca u jednu nacionalnu celinu , iii tendencije koje idu u pravcu razjeriinjavanja i razbijanja te nacionalne celine? Nesumnjivo da marksisticki proletarijat Jugoslavije mora voditi takvu nacionalnu politiku koja ce potpomagati i razvijati proces ujedinjavanja i stapanja Srba. Hrvata i Siovenaca u jednu naciju. jer taj proces olakSava njegovu klasnu borbu. u sadasnjosli
priprema us/ave za njegavu krajnju pobedu u buducnosti i ide u pravcu drustvenog progresa uopste. Otuda nije nimalo pogresna ona nasa nacionalna politika koja jc isticala potrebu nacionalnoga jedinstva Srba, Hrvata i Siovenaca 13 na osoovici najpunije ravnopravnosti i slobode sviju nacionalnosti u Jugoslaviji.

Federalisticki driavni sistem u lugoslaviji sto ga predlaie drug Cvijic, pri

danasnjim njenim stvarnirn nacionalnim odnosima, nije nikakav progresivan i revolucionaran zahtev, i ako se kao takav hote da predstavi. Federalizam u Jugoslaviji zoaCio bi ne sarno politicko cepanje nacionalnoga terena klasne borbe

proletarijata no u isto vreme i pojacavanje ekonomskih i kulturnih razlika medju delovima srodnih nacija sto nikako ne ide u korist proleterske klasne borbe. Drugovi federalisti se varaju ako misle da bi federativno driavno uredjenje bilo u stanju da otkloni nacionalno ugnjetavanje iii nacionalnu hegemoniju. Nemal'ka Carevina 14 je bila federalisticki uredjena, pa je ipak u njoj Pruska vrSiia hegemoniju. Prema tome se federalisticki ddavni sistem u Jugoslaviji ne moze prihvatiti, pa bila ona burioaska iii proleterska driava, jer taj sistem ne odgovara njenirn stvarnim nacionalnim odnosima. Federalizam kao sistem driavnoga uredjenja moze biti podesan na jednoj velikoj teritoriji gde iivi vise nacija sa relativno podjednickom brojnom jacinom i sa potpuno diferenciranorn etnickom, jezicnorn, privrednom i kulturnom strukturom. U lugoslaviji taj slucaj nije, posto u njoj - izuzev strogo diferenciranih grupa nacionalnih rnanjina kao ~to su Madjari, Nemci, Turci, Arnauti lS pa donekle i Bugari - postoji jedna etnicki i jezicno kompaktna jugoslovenska nacionaloa masa koja se nalazi u procesu prirodne asirnilacije. Ako se taj proces stapanja Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu nacionalnu celinu privremeno ometa i koCi, to ipak ne znaci da se on ne vrSi i da se neee i dalje vrsiti. Tvrdjenje druga Cvijica da je proces nacionalnoga ugnjetavanja Srba, Hrvata i Siovenaca ne sarno zaustavljen nego i da se pretvorio u proces njihovoga razjedinjavanja je apsolutno netacno. To tvrdjenje nema nikakve nauene podloge, kao sto nema nikakve naucne podloge ni tvrdjenje da je lugoslavija jedna nacionalitetna ddava u pravom znacenju te reci. 16 Ali kada drug Cvijic i njegovi jednomisljenici bas insistiraju na tvrdjenju da su Srbi, Hrvati i Siovenci tri istoriske nacije i da je lugoslavija zbog toga nacionalitetna ddava, i kada veruju da je to oesto suvise revolucionarno onda je to i razumljivo. Kada Srbi, Hrvati i Siovenci ne bi bili tri istoriski posebne nacije, onda njihova federalistil'ka koncepcija ne bi imala bas nikakve podloge. Kako bi oni drukCije mogli pravdat; svoj federalizam kada ne bi tvrdili da je lugoslavija nacionalitetna driava u kojoj se vrsi .oak i proces razjedinjavanja srodnih nacija? Ali je veoma cudnovato kada ovo tvrdjenje potrie i drug Sima Markovic" Cije je shvatanje nacionalnoga pitanja u lugoslaviji sas-

380

vim suprotno shvatanju druga Cvijica. Sta je drugu Markovicu trebalo da se u

argumentaciji svojega shvatanja nacionalnoga pitanja u Jugoslaviji koje se, po njemu, svodi na uSlavno pitanje, to jest na pitanjejedne demokratske aUlOnomislilke revizije centralistilkoga us/ava, posluzi i glavnim argumentom federalista da su Srbi, Hrvati i Slovenci tri istoriske nacije?18 Taj argumenat, pod pretpo-

stavkom da je uopste tacan, mogao bi iCi u prilog federalisticke koncepcije, ali on nikako ne ide u prilog autonomisticke koncepcije druga Markovica" Ako Sll Srbi, Hrvati i Slovenci doista tri posebne nacije u istoriskom smislu i aka je Jugoslavija doista jedna nacionalitetna ddava, onda federalisticki sistem mnogo pre odgovara njenom dd3vnom uredjenju no autonomisticki iIi centralisticki. Zaveden ovim laznim argumentom federalista, drug Markovic je u prvoj brosuri (Nacionalno pitanie u svetlosti marksizma) i mogao doci do toga da nam preporuci pokrajinske autonomije so legislativnom kompetencijom, kao neSto radi cega marksisticki proletarijat treba da se angazuje' Mada on pojam tih svojih pokrajinskih legislativnih autonomija nije bio jasno precizirao, ipak se da!o zakljuciti da one, u krajnjem svojem rezultatu, u prakticnoj svojoj primeni, nisu niSta drugo no delovi jedne federalisticke ddave. VideCi kuda ga je odvela jedna pogresna argumentacija, drug Markovic je u drugoj svojoj brosuri (Ustavno pitanie i radnicka klasa Jugoslavije)" pokusao da taj pojam pokrajinskih autonomija ublazi precizirajuci ga blize. Ali kao sto je tamo bio nejasan i neodredjen tako je nejasan i neodredjen i ovde. Medjutim, u pitanjima ove vrste mora se biti ne sarno jasan i odredjen nego i odlulan. Drug Markovic je duian da Dam jasno i precizno kaze kakve autonomije on stvarno trazi? Iz njegove poslednje brosure vidi se jasno da je odbacio legislativne autonomije, ali se De moze razabrati na kakvim se zaddaa: da Ii na kulturnim autonomijama u
smislu Ota Bauera 22 iii na administrativnim autonomijama koje nisu nista dru-

go no siroke pokrajinske samouprave. Ako on svoje autonomije shvata kao siroke pokrajinske samouprave, ali bez legislativne kompetencije, - onda ih ja primam, pogotovu kada se iz njih izbaci say onaj birokratski bagaz koji im je drug Markovic nepotrebno naturio. Drug Markovic je, uopste, duzan da nam objasni: kakvo ddavno uredjenje Jugoslavije on hoce trazeci reviziju ustava: unitarno autonomistii'ko, federalistii'ko iii demokratsko centralistii'ko? U jednoj primedbi na strani 34 svoje brosure Ustavno pitanie i radnicka klasa JugoslavijeD on veli da se njegovo unitarno-autonomisticko glediste maze nazvati i fe-

deralistickim iii demokratsko-centralistickim, jer to je svejedno! Medjutim, to nije nimalo svejedno no su to tri sasvim razlicite stvari. U ddavnom pravu se
tacno zna sta je unitarno-autonomisticka, sta je federalisticka a sta je demo-

kratsko-centralisticka ddava. Kada bi to bile identicne stvari onda ne bi bilo nikakvoga spora uopste. Van svake sumnje je da se nacionalno pitanje u Jugoslaviji javlja u ovoj situaciji kao ustavno pitanie. Ja se u pogledu ovakvoga postavljanja nacionalnog pitanja u Jugoslaviji potpuno slazem sa drugom Markovicem. Nacionalno pitanje u Jugoslaviji donas nije nista drugo no pitanje Jedne revizije ustava u doslednom demokratsko republikanskom duhu, revizije koia bi, primenom provo
samoopredeljenja naroda kao i principa suvereniteta narodne volje. imala da realizuje ne sarno u teoriji no i u praksi najpuniju ravnopravnost i slobodu sviju nacionalnosti u Jugoslaviji. kao i najvecu mogucu zastitu nacionalnih manjina. Dru-

gim reCima, nacionalno pitanje u Jugoslaviji, sa gledista proletarijata, svodi se prakticno na borbu protivu danasniega birokratskoga i policiskoga centralizma
381

koji daje podrSke hegemonistickoj politici srpske burioazije sa jedne i koji usfovfjava danasnju politicku. socijafnu i nacionafnu reakciju sa druge strane. Ali, boreci se protivu hegemonisticke politike srpske bUrZoazije, kao i protivu srpskog agresivnog nacionalizma i sovinizma uopste, jugoslovenski proletarijat se mora u podjednakoj meri boriti i protivu hrvatskoga i slovenackoga nacionalizma i sovinizma. lugosfovenski profetarijat mora najodfucnije ustati kako protivu srpskog sovinizma taka protivu hrvatskoga i slovenackoga separalizma. kao i proti~
vu svakoga iridentizma uopste. On ne sme oi u kakvoj formi podupirati nacio-

nalisticke predrasude koje u jugoslovenskim radnim masama jos postoje nego se mora protivu tih predrasuda boriti. Najuspe!nije sredstvo te borbe jeste
marksisticko prosveCivanje i vaspilovanje moso.

Kada je rec 0 konkretnim zahtevima sto ih jugoslovenski proletarijat mora da istakne u pogledu resenja nacionalnog pitanja u Jugoslaviji, pitanja koje se
u ova} mah svodi na reviziju llstava , ooda njemu nije potrebno oi najmanje da

luta trazeci te zahteve. Jugoslovenski proletarijat je otpocetka imao jasnu i odredjenu liniju u svojoj nacijonalnoj politici. On je otpocetka stajao na braniku nacionainog jedinstva Srba , Hrvata i Slovenac3,24 smatrajuci da je ovo jedinstvo jedan, progresivan istoriski proces kako sa gledista njegove klasne borbe u sadasnjosti tako i sa gledista trijumfa te borbe u buducnosti. Boreti se protivu birokratskoga i policiskoga centralizma, protivu politike nasilnoga ujedinjavanja triju srodnih nacija, protivu hegemonije srpske burzoazije i srpskoga sovinizma, kao i protivu hrvatskoga i slovenackoga separatizma - jugoslovensko radnistvo je vazda isticalo demokratski centralizam izgradjen na prin~ cipu najpunije i najsire pokrajinske. okruine. sreske i opslinske samouprave kao

najpodesniju formu ddavnog uredjenja Jugoslavije u ovoj situaciji i pri ovim nacionalnim odnosima koji u njoj postoje. 2S Ja ne vidim apsolutno nikakvoga stvarnoga razloga da jugoslovenski proletarijat menja ovu svoju politiku koja mu je u proSlosti donela i ugleda i uspeha. Procena objektivne situacije u Jugoslaviji ni najmanje ne govori u prilog menjanja te politike. Drugovi koji ustaju protivu ovakoga centralizrna u Jugoslaviji uopste nazivajuci isti oportunistickorn iii kontrarevolucionarnorn teorijom pokazuju sarno da nernaju ni

pojma 0 marksistickom shvatanju uredjenja jedne budoaske ddave, kaogod sto oni drugovi koji odbacuju celokupnu dosadasnju nacionalnu politiku jugoslovenskog proletarijata pokazuju da su siSH sa terena marksisticke teorije iIi da na tom terenu nisu nikada ni bilL [rna centralizrna i centralizrna. Dernokratski centralizam je nesto sasvim suprotno birokratskorn centralizmu. Veliki

proleterski uCitelji Marks i Engels bili su najodlucniji privdenici demokratskog centralizma kada se radilo 0 uredjenju jedne budoaske ddave. U svojem delu Driava i Revofucija26 Lenjin je takodje izlozio marksisticko shvatanje 0 uredjenju jedne budoaske ddave. Tu on citira i kako je Engels mislio 0 formi uredjenja budoaske ddave iz kojega se vidi da je Engels, sa gledista marksizma,
zastupao odlu~no dernokratski centralizam, to jest takav centralizam koji nerna nicega zajednickoga sa birokratskirn centralizmom i koji obuhvata soborn siroku mesnu sarnoupravu. To svoje misljenje 0 dernokratskom centra-

lizmu, kao i 0 federativnoj republici i demokratskoj centralistickoj republici, Engels je izneo u Kritici Erfurtskog Programa koju je poslao Kauckom 29. juna 1891. i koja je posle deset godina bila odstampana u Neue Zeit-u. Tu on veli 0
federativnoj republici u vezi sa nacionalnim delovima stanovnistva, izmedju ostaloga, i ovo: nSta treba da dodje na mesto sadasnje Nernacke? (sa njenim

382

reakcionarnim, monarhistickim ustavom i sa reakcionarnom podelom na male drl:ave, podelom koja ovekovecava osobine pruskog sistema umesto da ih rastvori u Nemackoj kao celini) ... Po mojem mi~ljenju proletarijat mora da upotrebi sarno formu jedne, nedeljive republike. Federativna republika javlja se jo~ i sarna kao neophodna potreba na kolosalnoj teritoriji Sjedinjenih Americkih drZava, premda se na njihovom istoku javlja kao smetnja. Ona bi bila za Englesku korak unapred gde na dva ostrva five cetiri nacije i, bez obzira na jedinstvo parlamenta, postoje jedan pored drugog tri sistema zakonodavstva. Ona je odavno postala smetnja za malu Svajcarsku i, ako se tamo jo~ moze trpeti federativna republika, onda je to sarno zbog toga ~to se Svajcarska zadovoljava ulogom pasivnog clana evropskog drl:avnog sistema. Engels odbacuje federalizam uop~te kao sitno-burzoasku i anarhisticku koncepciju. Mesto federativne republike Engels trazi da se istakne zahtev za jedinstvenom centralizovanom republikom u kojoj neee biti komesara, nacelnika, gubernatora, uopste Cinovnika postavljenih odozgo. Prema tome Engels predlaze da se u programu formuliSe tacka 0 samoupravi. Ovako: .. Potpuna samouprava u provinciji, okrugu i opstini sa cinovnicima izabranirn na osnovu opsteg prava glasa; ukidanje sviju mesnih vlasti koje je drZava postavila. Osim toga Engels sa faktima u ruci utvrdjuje da centralisticka republika (na primer Francuska Republika 1793-1798)27 pruza mnogo vise slobode no federalisticka republika. Ali ovo su , kako Lenjin tacno primecuje, zaboravljena rnesta marksizma," jer se na ceiokupno pitanje 0 federalistickoj i centralistickoj republici obraealo i obraea malo paznje u nasoj partiskoj propagandi i agitaciji. Medjutim, krajnje je vreme povratku ovim zaboravljenim mestima marksizma. Marksisticka politika jugoslovenskoga proletarijata dakle ima se u pogledu postavljanja i resavanja nacionalnoga pitanja u Jugoslaviji, nacionalnoga pitanja koje se danas svodi na ustavno pitanje, formulisati u duhu ovih ideja. Ali program proletarske nacionalne politike u Jugoslaviji ne obuhvata sarno nacionalno pitanje u uiem smislu nego i nacionalno pitanje u sirem smislu. Ona nam pruza direktive i parole [ne sarno] u pogledu regulisanja nacionalnih odnosa u Jugoslaviji nego i u pogledu regulisanja sarno [?] nacionalnih odnosa na Balkanu i u svetu. Taj program nije bilo moguee izloziti ovde sa potrebnom potpunoscu. To se mora uCiniti na drugom mestu.
(Op. ur.: Zivota Milojkovic je v casu razprave 0 nacionalnem vprabnju objavil v RadnikuDelavcu obsei:en clanek, ki je pod glavnim naslovom .. Politicka situacija i nasi zadaci in razlicnimi podnaslovi izsel v petih nadaljevanjih. (Glej Zivola Milojkovit, .. Politicka situacija i na~i zadaci. Pred zemaljskom konferencijom N. R. P. 1., Radnik-Oelavec, leto II, st. 91 , 15.11. 1923; isti, "Politicka situacija i nasi zadaci. Kriza jugoslovenskog radnickog pokreta.", Radnik-Delavec, leta fI, !t. 92, 18. II. 1923; isti, "Politicka situacija i na~i zadaci. Koji je izlaz iz danasnje krize nasega pokreta?.. , Radnik- Delavec, leto II, ~t. 93 in 95, 25. II. in 2. 12. 1923; in isti "Politicka situacija i na~i zadaci, Nasa nacionalna politika,, Radnik-Delavec, leto II, st. 96 in 97, 16, in 23. 12. 1923). Vprasanje nacionalne politike KPJ je Z. Milojkovic posebej obravnaval v zadnjih dveh nadaljevanjih svojega clanka, ki sia v zborniku tudi objavljena. Tedanje obravnave nacionalne problematike v KPJ pa se je - v enem odstavku - dotaknil tudi v drugem nadaljevanju svojega clanka "Politicka situacija i nasi zadaci, ki je izSel s podnaslovom Koji je izlaz;z danainje krize naiega pokrela? v Radniku-Delavcu, leto II, Sl. 93, 25. II. 1923. V tern odstavku je napisal naslednje: "U na~oj partijskoj stampi se ovih dana, nadugacko i nasiroko, diskutuje 0 nacionalnom pitanju. Neki drugovi SU, odnekuda , uvrteli sebi u glavu da je to, u ovoj situaciji kada se radi 0 egzistenciji radnickog pokreta i radnicke klase , najvainije i najakluelnije pitanje. Oni su uobrazili da to pitanje danas najvise interesuje proleterske i seljacke mase Jugoslavije, i da od resenja toga pitanja, naroCito od onoga

383

rdenja sto ga oni predlaiu, zavisi sudbina celokupnoga nasega pokreta. Ja neeu da sporim valnost nacionalnoga pitanja u Jugoslaviji niti potrebu da nasa partija ima jasnu i odredjenu orijentaciju u tom pitanju koje doista postoji. Ali ja sam daleko ad IOga da tom pitanju pridajem onu vainost koju ana nema niti moze imati 0 ovoj situaciji u kojoj se sada nalazi na ~ pokrel. Ja CU 0 nacional~ nom pitanju govoriti u posebnom clanku, i tom prilikom cu pokazati u kolikoj su zabludi oni dru ~ govi koji od nacionalnoga pitanja i drugih slicnih ne vide najvainije i iivotno pitanje nasega pokre~ la u ovoj situaciji: pitanje opste organizacije i konsolidacije nasega pokreta u vezi sa pitanjem leoriske i laklitke izgradnje toga pokreta . Ja cu tim drugovima pokazati, da oni, relisizmom kojim obavijaju nacionalno pilanje i isticanjem IOga. pitanja u prvi red , ne doprinose mnogo organizaciji i konsolidaciji nasega pokreta. Pri tom, ja ne mislim sarno na konkretne solucije koje oni predlalu nego i na nacin kako jih rormulisu .) 1 Mis!jen je .. Pred log rezolucije 0 nacionalnom pitanju .. , ki ga je objavil Gjuro Cvijic v Borbi, leto II , Sl. 36, 4. 10. 1923. - Glej dok. sl. 22. 2 Dok. Sl. 19. lOok. Sl. 40. o tern glej Gjuro Cvijic, "Predlog rezolucije 0 nacionalnom pitanju, dok. St. 22. S Glej op. 4. 6 Glej op. 4. 1 Karl Kautsky (1854-1938), nemsk i socia lni demokrat ler vidni teoretik in eden izmed vodij II. internacionale. Sprva marksisl in nasprotnik Bernsteinovega revizionizma. Po zmagi Oktobrske revolucije postal izrazil revizionis[ in napisal vrsto proliboljseviskih clankov, v katerih je zastopal idejo ciste demokracije. Kot teoretiku je K. Kautskemu narod pomenil predvsem jezikovno in komunikacijsko skupnost, ki ima vlogo spremljevalnega ekonomskega pojava v smislu uCinkovitega delovanja druzbe. , Anton Pannekoek, levi holandski socialist. V casu prve svetovne vojne je zastopal izrazilo internacionalisticna stalisca in bil pripadnik zimmerwaldske levice. Pristopil k Kominterni. Avtor dela Razredni boji in narod (izslo leta 1912), v katerem je predvsem zagovarjal stalisce, da je narod prehoden dru!beni pojav, ki bo izginil z nastopom socializma. V svojem gledanju na vprasanje naroda je izhajal iz ekonomisticne metodoloske predpostavke in na tej osnovi je retisiziral razredni interes nasproti nacionalnemu. Ocenjeval je, da nacionalni obCutki sarnO ovirajo proces samoosveseanja delovnih mnozic 0 bistvenih , tj. ekonomskih vidikih razrednih nasprotij. 9 To svojo znano opredelitev naroda je zapisal avstrijski socialni demokrat in eden najvidnejsih teoretikov avstromarksizma, Otto Bauer, v svojem najtehtnejsem delu Nacionalno vpra~anje in socialna demokracija, ki je idlo leta 1907. ]0 Glej dok. Sl. 43, op. 30. B Gregorij Ivanovic Safarov. ]2 Nacionalno vprasanje in proletariat. ]) Tu opozarja avtor na tezo 0 nacionalni enotnosti jugoslovanskih narodov, ki jo je zagovarjala KPJ v prvih letih svojega obstoja. ]. Misljen je I. i. Orugi Reich, zdru!ena nemska driava iz leI 1871-1918. Nemskemu cesarstvu oziroma Orugemu Reichu sta vladala cesarja Wilhelm I. in Wilhelm II . iz dinastije Hohenzollern. IS Albanci. 16 Glej op. 4. 17 Tu misli avtor na poglede, ki jih je v zvezi z nacionalnim vprasanjem v Jugoslaviji zastopal Sima Markovic v svoji knjigi Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma. - 0 tern glej dok. Sl. 19. ]8 Glej op. 17. ]9 Sima Markovic je v svoji knjigi Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma menil, da se nacionalno vprasanje glede na to, da Hrvati in Siovenci zahtevajo nacionalno samoodlocbo znotraj drfave, niso pa za odcepitev - v Jugoslaviji javlja kot ustavno vprasanje. V tej zvezi je zato zagovarjal revizijo uSlave, po kateri naj bi se v Jugoslaviji uvooel sistem pokrajinskih avtonomij . w Glej op. 17. 21 Brosura je v zborniku objavljena kOI dok. st. 40. 22 Tu misli avtor na Bauerjev koncept idealne mnogonacionalne driave, v kateri naj bi obstajala siroka kulturna avtonomija njenih narodnostnih segmentov. Ta koncept je izhajal iz Bauerjevega razumevanja naroda kot skupnosti znacaja in kulture. ki se kale v okviru skupne usode, in dejstva, da je povezoval tak teoreticni pogled na narod s politicnim interesom za ohranitev mnogonacionalne Habsburske drfave. H Avlor tu opozarja na op. 18, ki je vstavljena v zadnjem delu besedila IV. poglavja Markoviceve brosure Ustavno pitanje i radnicka klasa JugosJavije. - Glej dok. Sl. 40.

384

24 Glej Op. 13. a Misljeni so pogledi, ki jih je imela KPJ v prvih letih svojega obstoja v zvezi z driavnopravnim vidikom nacionalnega vprdanja v Jugoslaviji . 26 To dele je V. I. Lenin objavil leta 1918. 27 Mililjeno je obdobje Prve francoske republike, ki je idla iz francoske melilanske revolucije. 21 Navedeno misel je V. I. Lenin zapisal v svojem delu DrZava in revolucija.

St.
JEDNO OBJASNJENJE*

47

I. - U svom poslednjem clanku drug Z. Milojkovic' tvrdi da sam ja u svojoj drugoj brosuri' odustao od zahteva za autonomijama sa legislativnom (zakonodavnom) kompetencijom. avo tvrdjenje me cudi. Jer sam ja bas u drugoj brosuri naglasio da se u central nom parlamentu koncentrisu sarno one grane zakonodavstva, koje su za ekonomski, politicki, socijalni i kulturni razvitak zemlje neophodno potrebne. Svi ostali mnogobrojni poslovi koji se tieu sarno pojedinih pokrajina do laze pod kompetenciju pokrajinskih parlamenta. Osim toga, pokrajinski pariamenti do nose i ostale zakone u okviru centralnog zakonodavstva (razradjuju i prilagodjuju pokrajinskim prilikama principe koje utvrdjuje centralni parlament, i t. d.).'
Ja, dakle, smatram da sarno administrativne autonomije u danasnjoj situa
4

ciji ni u kom slucaju ne bi mogle osigurati onaj minimum nacionalnog mira koji je potreban za brii razvitak klasne borbe.
2. - Ja nigde nisam tvrdio da se unitarno-autonomisticko uredjenje mo-

ze nazvati i federalistickim i demokratsko-centralistickim, jer je to svejedno kako drug Milojkovic veli' - nego sam rekao, da razni teoreticari, cesto jednu
iSlu stvar krste raznim imenima, pa sam narocito naglasio da se nas ne tieu

spoljne etikete, nego saddina. S koju sam ja dovoljno jasno izlozio. Drug Milojkovic se vara kad misli da se .u dr.zavnom pTavu tacno zna sta je unitarno-

autonomisticka, sta federativna i sta je demokratska centralisticka driava.' Ja driim da bi na ovom mestu bila izlisna svaka ddavno-pravna diskusija, ali
mOTam uciniti sarno ovu napomenu. Necu da citiram strane autore, ali
UPOZ04

ravam druga Milojkovica na publikacije G. L. Polica, prof. driavnog prava na zagrebackom univerzitetu, g. Siobodana Jovanovica, prof. drfavnog prava na beogradskom univerzitetu, kao i na publikacije pok. Stojana Protica. To su tri nesumnjiva nasa autoriteta na polju teorije i prakse driavnog prava, ali i njih trojica razlicilo shvataju i autonomizam i federalizam i centralizam. To dolazi otuda - i ja sam sarno to tvrdio - sto ne postoji nikakav odredjeni i op!te primljeni kriterijum za gornju driavno-pravnu klasifikaciju .
Clanek Sime Markovica. - Radnik-Delavec, leto II, lit. 98, 30.12.1923.

385

! Misljeno je peta nadaljevanje clanka Zivate Milojkavica "Paliticka situacija i nasi zadaci, objavljeno v Radniku-Delavcu, leto II, st. 97, 23. 12. 1923. - Glej dok. st. 46. 2 Tu opozarja avtor na svojo brosuro Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije. 1 Tako razlago a razdelitvi pristojnosti rned centraJnirn in pokrajinskimi pariamenti znotraj jugoslovanske driave, v kateri bi bil uveden sistern pokrajinskih avtonomij, je padal S. Markovic v IV. poglavju svoje brosure Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije. - Glej dok. st. 40. ~ Taka trditev je zapisal Z. Milojkovic v clanku, omenjenem v op. I. S Na tern mestu opozarja avtor na besedilo v op. 18, ki jo je vstavil v zadnji del besedila IV. poglavja svoje brosure Ustavno pitanje i radnicka klasa JugosJavije. - Glej dok. k 40. 6 Glej op. 4.

St.

48

NACIONALNO PITANJE U JUGOSLAVIJI I RADNICKA KLASA*

Zemaljska Konferencija Nezavisne Radnicke Partije Jugoslavije (13., 14. m 15. januar 1924. g.)' ima da izradi svoje glediste 0 nacionalnom pitanju u Jugoslaviji. Ovo krupno pitanje izazvalo je i dosta veliku, pa i zucnu, diskusiju u nasoj partijskoj stampi, u nasim organizacijama i medju nasim drugovima. Dosada N. R. P. J. nije imala svoje jasno glediste 0 ovom pitanju. Ona nije imala ni mogucnosti da na merodavnom forumu, na Kongresu, 0 ovom pitanju izradi precizno glediste. U svom sadasnjem privremenom programu koji je radjen pod naroeitim prilikama i za narocitu situaciju N. R. P. J. nije dala 0 ovome pitanju ni potpuno jasno glediste. Ovo su sve istine. Ali nece biti sramota ni za N. R. P. J., ni za pojedine drugove koji u njoj rade, ako su u ovom pitanju bili kolebljivi, pa u njemu i gresili i to javno da se prizna. Ali naein na koji se vodi diskusija 0 ovom pitanju pokazao je dosta netakticnosti, zucnosti pa i napucenosti sa vise strana. Tako i drug Sima Markovic, koji je usao u ovu diskusiju sa mnogo zucnosti,2 hoce i u ovom pitanju da zauzrne staY nepogresivog sudije: svi drugi ne znaju, svi su drugi bukvarci, konfuzni, oportunisti i nemarksisti, sarno on ima jedino pravilno marksisticko glediste 0 nacionalnom pitanju. Ne 'znam sta mu je eak i ovde' bilo potrebno da pise, pa skoro i da preti, "0 pokajanju starih grehova' nekih drugova koje on Cini odgovornim za dvogodisnje pogresno pisanje nase stampe 0 ovom pitanju, pa je na raeun tih drugova prisio i narodnu ree: "U mesto da kola skripe, to goveda rieu.' Ali kad je ree 0 nacionalnom pitanju drug Markovic gresi sto zauzima ovakav nadrnen stay. Ima dosta pogresaka i u njegovorn drfanju, kao i u drianju Komunistieke Partije Jugoslavije i u ovom pitanju. A 0 starim gre-

* Clanek Trise Kaclerovica. - Radnik-Delavec, leta II, st. 98, 30. 12. 1923.

386

sima i 0 tome ko treba da rice, a cija kola da skripe, ja mislim bar drug Sima Markovic ne bi trebao tako da pise. Nije potrebno da se sada komplieiraju stvari. Zar ne bi bolje bilo da se ne potriu stare stvari? Pa ipak nesto se mora reCi pravde radio Komunisticka Partija Jugoslavije bila je velika partija, radila je pod daleko povoljnijim i objektivnim i subjektivnim okolnostima nego Nezavisna Radnicka Partija Jugoslavije, pa ipak ni Qna nije izradila glediste 0 nacionalnom pitanju oi pre Konstituante, ni u toku njenog cada. U njenom programu nije bila oi jedne reci 0 nacionalnom pitanju, sem jednogjedinog reda u tacei 9. Akcionog Programa, u kojoj Partija kaie da ce i dalje os/a/i na braniku ideje nacionalnog jedins/va.' A u 1920. godini, kad je donesen program K. P. J., postojalo je naeionalno pitanje na suprot tvrdjenju druga Markovica da ono tada nije postojalo. U 1921. god. kad je Konstituanta resavala i nacionalno pitanje 7 K. P. J. nije takodje imala jasno i odredjeno glediste 0 njemu. Danas u polemiei drug S. M. prebaeuje pojedinim drugovima sto su oni, na primer, Srbe, Hrvate i Siovenee smatrali sarno kao plemena jednog istog naroda , i aka su u stvari to tri nacije. Medjutim on je u Ustavnom Odboru 8. maja 1921. godine govorio:
,.Sve do/Ie dok SIDltne hiljade nasih sunarodnika ne budu U okviru nase nacionalne driave. sve dotle za nas nadona/no pitanje nije reJeno ... ,.AIi, aka je nesumnjiv [okl do je ceo nas norad u svima krajevima sa najveiim oduJevljenjem pozdravio ujedinjenje Srba, Hrvata i Siovenaca u jednu nacionalnu driavu ... 1 Slepan Radii je u polelku slllaranja Jugoslalllje ollioreno gOllorio da smo mi jedan narod sa Ir; plemena ... A danas g. Radii izlazi sa idejam 0 hrvalskom narodnom individua/ilelu, sa lezom 0 lome da m; u slllari nismo jedan narod. 110 nije miJljenje samo g. Sljepana Radiia, to je miJljenje i oseianje citavog hrvatskog dela naJeg naroda .. . Jer po samom nalinu kako je nasa driava postala Irebalo je uSllojiti princip plemenskog samoopredeljivanja po pokrajinama ..... 8

A jos I. maja 1923. g. drug Sima Markovic je smatrao da su Srbi, Hrvati i Slovenci sarno piernena, !ito se da izvesti iz ovih reci:
~,Kad klasa lIodi rat protill klase ondaje to gradjanski ral, ali kad bijedno pleme SIUpilo ural protiv drugog. onda bi 10 bio plemenski rat (npr. srpsko-bugarski rat).

Ovo je drug S. M. napisao povodom sukoba izmedju Srba, Hrvata i Slovenaea. Iz gornjeg citata vidi se da on Srbe i Bugare smatra kao dva plemena jednog naroda, pa prerna tome izlazi da su i Srbi, Hrvati i Slovenci sarno plemena jednog naroda. Medjutim, od uvek je ceo svet tretirao Bugare kao jednu zasebnu naciju. Ai u novernbru 1922. godine, u svojoj knjizi ),Komunizarn u Jugoslaviji(( ,9 drug S. M. kaie da se Srbi, Hrvati i Siovenci mogu smatrati kao tri grane jedne iste narodnosti. Iz ovih citata vidi se da je drug S. M. do skora smatrao Srbe, Hrvate i Siovenee kao plemena, kao delove jednog naroda, a Jugoslaviju kao jednu nacionalnu driavu. Medjutim on je na kraju ove godine napisao dYe knjige, jednu veliku (nNacionaino pitanje()10 i jednu malu ("Ustavno pitanje((),11 u kojima on smatra Srbe, Hrvate i Slovence kao Ir; nacije, a Jugoslaviju kao jednu heterogenu, nacionalitetnu ddavu. Pa je drug S. M. (a s njim su se u ovome sloZili i neki drugovi) I. maja ove godine napisao ovo:

387

Parola radnicko-seljacke vlade u nasoj danasnjoj situaciji nema nikakva smisla, zato

je treba iz rezolucije p,OSI0 itbadti. Parola radnit kfJ-seljacke vlade poslOvlja Sf! lamo (n. pro u Nemackoj) gde ima objeklivnih us/ova za njeno ostvarenje ... Takv; uslovi zo sada ne
postoje ni u jednoj zemlji... fzaei danas sa tom parD/om ne sarno do nema nikakva smisla nego znali sarno poveeavoti konJuziju.

On, dalje, parolu radnicko-seljacke vlade smalra kao nekakvu revolucionarnu izmiSljolinu (vidi 43, broj zagrebacke Borbe)," dok zahtev za najpunijom demokralijom u danasnjem kapitalistickom poretku smatra i kao oSlvarljiv i kao revolucionaran u najvecoj meri. 13 Ali na drugom mestu, u svojoj knjizici Ustavno pilanje, on kaze opet OVO:
.,Parola radnicko-seljacke vlade mora bit; i danas ideja vodilja naSe opIre partijske politike ... I "

Ali sarno De u nacionalnom pitanju! No u toj istoj knjizici on kaze i to da

se
jasan ; odredjen marks;st;cki staY u naciona/nom p;tanju ne sme se zamracavat; nicim, pa ni par%m radnicko-seljacke viade . IS

Ja sam naveo ove citate da se vidi kako se mogu menjati misljenja , kako se moie biti "konfu zan, kako to 0 drugom kaie drug S. M. Nalazim da diskusiju i 0 ovom, kao i 0 svakom drugom pitanju, treba voditi hladno i objektivno. pa i sa nesto vise Iojalnosti i skromnosti . te da bez mnogih i izlisnih rekriminacija i aluzija partija i 0 nacionalnom pitanju izradi najbolje glediste.

I.
U nacionalnom pitanju ima jedna stvar koja je van spora za svaku proletersku partiju koja vodi klasnu borbu: samoopredeljivanje naroda , pravo na odcepljenje i pravo na stvaranje zasebne ddave jeste osnovno nacelo i za N . R. P. J. U ovome se svi slaiemo. Ali razlike se odmah javljaju Cim se postavi pitanje: kako i kad je moguee sprovesti ovo pravo samoopredeljivanja, u kakvoj se formi javlja nacionalno pitanje u Jugoslaviji i koji su metodi kojim se N. R, p, J, mora sluiiti za jedina pravilno resenje ovog pitanja? BUrZoazija nije u stanju da resi nacionalno pitanje u okviru kapitalistiokog poretka. Danas kad se kapitalizam nalazi u jednoj neizleCivoj krizi, kad ooigledno pokazuje nemoe da se konsoliduje i kad se on raspada, bUrZoazija je manje sposobna da resi nacionalno pitanje nego ikad ranije, Burzoazija gospodareee nacije koja ugnjetava druge nacije neee nikad na lep naCin dopustiti da ugnjetene nacije dodju do svoje slobode. Ali i burioazije ugnjetenih nacija ne iele, u borbi za nac, oslobodjenjem, da idu do kraja; one ne zele da rizikuju ono sto je za njih pre svega najdragocenije i sto stoji iznad slobode njihovih nacija: ne iele da rizikuju svoje klasne interese, To nam danasnjica pokazuje, Otuda u svima nacionalnim drZavama u kojima postoje nacionalni pokreti na cijem su celu budoazije ugnjetenih nacija. vidimo da se ove na kraju krajeva sporazumevaju sa burioazijom vladajuee nacije, da bi sarno sacuvale svoje kapitalisticke klasne interese, i one na taj nacin izneveravaju borbu za potpuno nacionalno oslobodjenje, Zato je pravo samoopredeljivanja naroda, a to ce reCi unistenje nacionalnog ugnjetavanja . moguce danas ostvari-

388

ti sarno putcrn rcvolucije i, tu revoluciju jedino mogu voditi sarno one drustve-

ne klase koje se bore protiv svakog ugnjetavanja u opste, pa i protiv nacionalnog, a to su radnicka i seljacka klasa. Tek kad radnici i seljaci putem revolucije
uzrnu vlast - moguee je resiti i nacionalno pitanje. A kako radnici i seljaci da-

nas moraju voditi borbu za svoje ekonomsko i socijalno oslobodjenje od burzoazije i ugnjetacke nacije i od budoazije svoje ugnjetene nacije, to, vezujuCi

nacionalno oslobodjenje za svoje socijalno oslobodjenje, ove dYe klase, u jednoj ddavi u kojoj postoji nacionalno ugnjetavanje, jedino mogu reSiti i naco pitanje. I sarno sa ovog stanovista proletarijat i treba da polazi u resavanju nac.

pitanja. I kad mi danas kazemo da resenje nacionalnog pitanja u jednoj visenacionalnoj drzavi olaksava klasnu borbu proletarijata i utire put za njenu konacnu pobedu, rni time nc mislirno da se moze n. pr. resiti pod rezirnorn burioazije, vee da se ono moze resiti sarno van nje, protiv njene voije, voljom onih

klasa koje vezuju nacionalno i socijalno oslobodjenje jed nom borbom radi unistenja svakog ugnjetavanja i nacionalnog i socijalnog. Kad mi usvajamo kao tacno utenje: da je danas vodjenje drustva na kapitalisticki natin postalo nemoguee , da danas to drustvo prolazi kroz ratove, privredno i finansijsko raspadanje, kroz najbrutalniju socijalnu i politicku reakciju, onda kako bi mogli verovati da je ta i takva burzoazija sposobna i voljna da resi i nacionalno pitanje? Ja na nacionalno pitanje u Jugoslaviji gledam kao na jedan vrlo vazan momenat u borbi za socijalno oslobodjenje radnika i seljaka. Ono se danas svom svojorn vaznoseu narnece ovim dvema klasarna i goni ih da i ojega uzrnu u resavanje u borbi za svoje socijalno

oslobodjenje. Uspesno vodjenje klasne borbe goni proletarijat da ucestvuje u reSavanju

naco pitanja ida u tome vezuje za sebe, svoje rnetode i ciljeve i sve one socijalne

klase, koje, nasuprot kapitalistickim klikama, imaju zivog in teresa da se dobije

oe sarno nacionalna , vee i socijalna sloboda. U zemljarna u kojima postoji na-

cionalno pitanje, i u kojima seljastvo cini glavnu snagu, i u kojima jos nije reseno agrarno pitanje, u kojima i seljastvo kao i radnistvo strahovito pati pod jednom brutal nom pljackaskom ekonomskom i finansiskom politikom kapitalisticke klase, u kojima militarizarn i reakcija dave narodne mase - , tu ne sarno

da je potrebno, vee je i duznost jedne proleterske partije da stupi u najtesnju vezu , da stvori savez za zajednicku borbu, radi zajednitkog oslobodjenja. Jer nacionalno oslobodjenje za seljastvo i radnike danas ima sarno tako smisla ako nam ono donese i socijalno oslobodjenje ...

II.

Sa ovog gledista i N. R. P. J. treba da podje kad je rec 0 resenju nacionalnog pitanja u Jugoslaviji. Na ovom gledistu stoji i projekt rezolucije druga Djure Cvijiea 16 Protiv ovog gledista ustali su izvesni drugovi koji nalaze da se naco pitanje u Jugoslaviji moze resiti jos danas u okviru kapitalistickog poretka, da je npr. pitanje revizije Ustava putem autonomija (drugovi S. M., F. F.),17 a jedan drug (Zivota Milojkovie) je miSljenja da se nacionalno pitanje moze resiti kroz demokratski centralizam, izradjen na principu najpunije i najsire pokrajinske, okruine, sreske i opstinske samouprave. 18 Drug S. M. kaze:
389

.. Nasa je duinost da stalno naglasavamo da se nacionalno pitanje mole reiiti i u kapitalisliikom reiimu. .. Pravo samoopredeljenja moze se postiCi i pod kapitalistitkim relimom u Jugoslaviji ..... Priznanje punog prava samoopredeljenja, dakle i prava no odcepljenje od danasnje drzave, predstavlja prvi i osnovni us/ov za dobrovoljni sporazum izmedju Srbo, Hrv. i Slov. .....Marksisticki pro/etarijal smatro priznanje prova samoopr. kao pretpostavku resenja ustavnog pitanja. (Ustavno pitanje). 19 Marksisticki proletarijat zna da se nacion. pitanje moze resiti i u okviru burZoaske driave; zato on zahteva rdenje toga pitanja jos danas ....( A resenje naco p. medjutim, moguce je sarno u rdimu najpunije demokratije: zato se proletarijat lugoslavije danas, pre svega bori za najpuniju demokratiju ... Nacionalno pitanje).20 Autonomisticko uredjenje na bazi najpunije demokratije, koje mi trazimo u 5tanju je da zagarantuje ap50lutnu nacionalnu ravnopravno5t u drfavi: to moraju znati i politicki puckoskolci ..... "Da je minimum naseg zahteva, kad je rec 0 uredjenju jedne bUrZoaske drZave, demokratska republika, i da je to polazna tacka, pretpostavka nase diskusije 0 ustavnom pitanju (Zagreb, Borba, br. 43).21

Ali na drugom mestu drug S. M. kaze:

AIi u doba raspadanja kapil. drustva burioazija sve viSe oseea demokratiju kao jedan telak i opasan ba/asl, ona pribegava nasilju i laca se i najbezobzirnijih sredslava u borbi zo odrlonje svoje poljuljane klasne vladavine u borbi protiv revolucionarne radnicke k/ase i probudjenih potiSlenih nacija. (Ustavno pitanje).22

U svima svojim napisima 0 nacionalnom pitanju drug S. M. cesto govori 0 slobodnom plebiscitu, kojim bi putem narodi u Jugoslaviji trebali da se izjasne 0 svojoj sudbini. Ja sam ovde izneo sva glavnija mesta iz svih napisa druga S. M., mesta koja i medju sobom, kao i sa stvarnom situacijom u zemlji, stoje u prilicnoj protivurecnosti. I kako sam ja protiv njegovog shvatanja i kad je rec 0 oceni situacije, i 0 metodima za resenje nacionalnog pitanja, to sam ja sarno njega citirao. Da vidimo da Ii ova miSljenja druga S. M. mogu izdrzati kritiku i da Ii metode, koje on preporucuje u ovom pitanju moze usvojiti N. R. P. J. Ja se ovde neeu upustati u opsirna teoriska izlaganja; u ovom pogledu mnogi su drugovi i suvise opsirno i dobro pisali. Ja eu na stvar gledati prakticno. Mi smo u potetku rekli: ,~Burzoazija nije u stanju da resi naco pitanje u okviru kapitalistickog poretka (Zinovjev). I da nije ovo rekao Zinovjev u ciji autoritet i drug S. M. veruje, tako je u stvari. Medjutim, drug S. M. tvrdi da je nacionalno pitanje moguce resiti u kapitalistickom rezimu. Ali zato on trazi da u tom kapitalistickom rezimu postoji najpunija demokratija pomoeu koje se moze reiiti nacionalno pitanje. Mi opet smatramo da je drug S. M. u zabludi kad veruje da se, u danasnjem kapitalistickom poretku moze res iIi nacionalno pitanje i da je u njemu moguea takozvana najpunija demokratija. Iz osnovne nase teze 0 raspadanju kapitalizma i nemogucnosti i privrednog i demokratskog konsolidovanja kapitalistickog poretka, izlazi jedino tacna misao 0 nemogucnosti najpunije demokratije u njemu . BUrZoaska, kapitalisticka demokratija i parlamentarizam su oCigledno bankrotirali. Na mesto njih je doSla reakcija, diktatura kapitalisticka, koja se manifestuje u raznim oblicima u raznim zemljama: u jednoj zemlji je diktatura fasizma (Italija), u drugoj diktatura generala (Spanija); u Madjarskoj i Rumuniji diktatura feudalaca, u Bugarskoj i Grckoj diktatura oficira; u Nemackoj diktatura kapitalista i fasistickih klika. A u Jugoslaviji besni jedna najodvratnija reakcija, Ciji su nosioci monarhisticke, militaristicke i kapitalisticke klike srpske burzoazije, koja jednovremeno gnjavi

390

i radnicku klasu i ostale naeije. Da Ii je moguce govoriti 0 izvojevanju najpunije demokratije u jednom takvom rezimu koji se, radi svoga odrianja, kao davIjenik za slamku, hvata za najbrutalnije nasilje? Moze Ii biti reci 0 najpunijoj

demokratiji u Jugoslaviji, u kojoj se proletarijatu ne dozvoljava ni da se organizuje, u kojoj se gaze najosnovnija gradjanska i politicka prava , u kojoj se za-

branjuje zemaljska konferencija nase partije, u kojoj se zabranjuju cak i zabave koje zene proleterke u korist bednih priredjuju?! Zar i sam drug S. M. ne kaze:
Ali u doha raspadanja kapitalistickog druSlva burioazija sve vise oseia demokraliju kao jedan ,eiak i opasan balasl, ona pribegava nasilju i laca se i najbezobzirnijih sredstava u borbi za odrianje poljuljane klasne vladavine u borb; protiv revolucionarne rad. klase i probudjenih poristenih nacija.21

Najpunija demokratija je nemoguea u danasnjem kapitalistickom poretku. Ali bas zbog toga je ta demokratija i jedino moguca sa unistenjem vlasti burzoazije i sa pobedom radnicko-seljacke vlade. I za to, sto je danas najpunija
demokratija nemoguca, Dna za nas i ne moze predstavljati metod za resenje

nacionalnog pitanja. Drug S. M. kaze da je priznanje punog prava samoopredeljenja, slobodan

plebiscit, prvi osnovni uslov za dobrovoljni sporazum Srba, Hrvata i Sloven a-

ca." Da, to je tacno. Ali kako da se dodje do toga prava, do toga plebiscita? To drug S. M. ne kaze. Hoee Ii ugnjetacka srpska bUrZoazija sarna dati samoopredeljivanje svima ugnjetenim naeijama? Nece zaeelo, jer inace ne bi vodila ovu sadasnju poklitiku. To pravo moraju ugnjeteni narodi izvojevati revolucionarnim putem. I tek kad ga izvojuju tim putem oni ce se moti sporazumevati kao ravan s ravnim 0 tome kako ce urediti driavu. Tako isto stoji stvar i sa demokratskom republikom. Minimum naseg za-

hteva je demokratska republika, prvo ona, pa onda sporazum slobodnih naroda. Da, tako je. Ali tu demokratsku republiku danas neee ni hegemonisticka srpska burzoazija pa ni bUrZoazije drugih ugnjetenih naroda. Demokratska republika je jedan revolucionarni cilj. Taj cilj mogu ostvariti sarno udruzeni radniei i seljaci stvarajuci svoju republiku. Drug S. M. pledira za autonomisticko uredjenje drZave na bazi najpunije
demokratije; on govori
0

eentralnom parlamentu i njemu daje izvesne nadlez-

nosti, i 0 pokrajinskim parlamentima, kojima takodje daje izvesne nadleinosti." Ali kako da se stvori i to, pod pretpostavkom da je to uredjenje koje on preporucuje najbolje? On na to ne odgovara. Prema tome kako on stvar izlaze
izlazi da se do takvog uredjenja ima doti revizijom Ustava ozgo. BUrZoazije raznih naeija treba da se sporazumu 0 reviziji Ustava. Ta revizija treba da stvori dye stvari: centralni parlament i demokratsku vladu, i pokrajinske par-

lamente i pokrajinske vlade. Ali ovi pokrajinski parlamenti i pokrajinske vlade

dobijace svoju vlast od centralnog parlamenta. 26 A ovaj moze tu vIast i suzavati. Pri tom kakva bi to revizija Ustava bila, odnosno kakav bi to bio sporazum za resenje naeionalnog pitanja u kome su strane koje se sporazumevaju nejednake? Na jednoj strani stoji srpska bUrZoazija sa monarhijom i celim driavnim aparatom i mocnim militarizmom koji se rasirio po eeloj zemlji, a na drugoj ugnjetene nacije. Takvim sporazumom, radi autonomistickog uredjenja, na koje ce verovatno pristati i slovenacka i hrvatska bUrZoazija, guta se monarhija i militarizam. A , receno je da je demokratska republika minimum nasih zahteva, da bez nje nema ni najpunije demokratije!

391

A ovakvo sporazumevanje mi neeemo, ovako uredjenu driavu mi ne zelimo, ovako resenje nacionalnog pitanja mi ne mozemo primiti. Resenje nacionalnog pitanja ozgo, putem revizije Ustava i nekakvih autonomija, po proceduri koju sadasnji, reakcionarni Ustav i sa monarhijom, u stvari i nije nikakvo resenje. To je krpez. Sta sve ovo dokazuje? To da se resenje nacionalnog pitanja u Jugoslaviji moze jedino izvesti ozdo, iz naroda, otvorenom, revolucionarnom borbom. Koji ee narod jedino da se zalaze za ovo resenje? Radnici, seljaci i sitna burioazija. Krupna burioazija ugnjetenih nacija ne zeli da podje ovim revolucionarnim putem. Ona je to pokazala i u 1918. godini,17 a to pokazuje i svojom sadasnjom politikom. Strah od revolucije radnika i seljaka, koja bi oduzela spahijarna, kapitalistima i bankama zemlju i predala je seljacima, koja bi ukinula monarhiju i militarizam i koja bi zavela preobrazaj u socijalnim, ekonomskim i finansiskim odnosima, odbija burfoaziju ugnjetenih nacija da rade na potpunom resenju nacionalnog pitanja. Ako bi se uzelo, - rna da to nije kazao - da drug S. M. pod ustavnim pitanjem u smislu resenja nacionalnog pitanja podrazumeva oe obicnu reviziju Ustava, vee korenitu izmenu, da se danasnji Ustav prosto slisti, i donese nov putem jedne suverene Kostituante, a ne onakve Konstituante kakva je bila pro!la, - onda i u tom slucaju ne moze se primiti shvatanje druga S. M. Tu se odmah postavlja pitanje: kako da se dodje do jedne takve suverene Konstituante? Ocigledno borbom. Pre nego sto se narodi u Jugoslaviji sastanu u Konstituanti, oni moraju vee biti potpuno slobodni, moraju se konstituisati kao nezavisne nacije, moraju biti oslobodjene od svakog nacionalnog tlacenja. (Tada kazemo da su te nacije do bile pravo samoopredeljivanja.) Svaki narod treba da bude gospodar u svojoj kuCi, da dobije svoju naco upravu. A ovo se postizava sarno revolucionarnom borbom. Kad se nacionalno pitanje u Jugoslaviji ovako posmatra i kad se do njegovog resenja dodje metodima koje mi iznosimo, onda ee tako slobodne nacije lako naei i najbolju formu za svoj zajednicki zivot 'u jednoj drfavi. Kako svi interesi upueuju danasnje nacije u Jugoslaviji da zive u zajednici, onda je sasvim logicno da ee ta drfavna zajednica biti federalisticki uredjena, jer bi "Iudacki bilo da se jedna nacija prema drugoj zakljuca i tako cepaju svoje privredne snage" (Radek)." Srbi, Hrvati i Slovenci su tri nacije, i kao takve, stvarajuei jednu zajednicu, one se federiraju . Federativni Ustav, stvoren voljom tih nacija, garantuje svakoj najpuniju n'acionalnu slobodu, on svakoj garantuje i pravo da se odcepi, izdvoji iz federacije ako to ona zahteva. Na jednom mestu sam citao da federacija nije osnovana sarno na potrebi nacionalnoj, nego i na potrebi proleterske revolucije. Federativlla Jugoslavija je put, etapa do federativne balansko-podunavske proleterske republike. Ovaj siri federalizam zahteva i uzi. Federalisti u merilu balkansko-podunavskom, mi ne mozemo biti ni centralisti, ni autonomisti, u merilu jugoslovenskom (Cesarec).29 Ovo je sasvirn tacno. U idueem Clanku 30 eu kazati nekoliko reci 0 makedonskom problemu, kao i 0 problemu Vojvodine i erne Gore. Tada eu izvesti i zakljucke koji se nameeu oasoj partiji u resavanju nacionalnog pitanja.
I Misljen je datum, na katerega naj bi se zbrala III. driava konferenca KPJ. Ta jc nato de jansko zasedala med I. in 4. januarjem 1924 v Beogradu. 2 Misljen je ton, v katerem so bili napisani ~lanki .. Drug S. Markovic 0 prikazu druga R. Jo vanovica (dok. st. 32), Protiv konfuzije u nacionalnom pitanju (dok. st. 39), "Greske druga Cvi

392

jica (dok. st. 42) in .. Jed no objasnjenje (dok. st. 47) ter brosura Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije (dok. s1. 40), ki jih je Sima Markovic objavil kot odgovor na krilicne zapise 0 njegovi knjigi Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma (dok. st. 19). ) Misljena je brosura Sime Markovica Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije (dok. 5t.
40).
4 To je zapisal Sima Markovic na koncu besedila svoje brosure Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije. - GJej dok. st. 40. ~ Glej op. 4. 6 Mi51jena je 9. tocka iz resolucije Politicna situacija in naloge Komunisticne partije v Jugos laviji , ki jo je sprejel rI o kongres KPJ, zbran med 20. io 24. junijem 1920 v Vukovaru . 1 Misljena je ustavna razprava v konstituanti leta 1921, v kateri so razlicne jugoslovanske poIiticne stranke predloiile svoje ustavne nacrte 0 drbvni ureditvi v Jugoslaviji. 1 Avtor na tern mestu opozarja na nekatere odlomke iz govora Sime Markovica na XVII. rednem zasedanju Ustavodajne skupscine, 8. maja 1921. 9 Omenjena kojiga je izSla v nemskem jeziku pod naslovom Der Kommunismus in Jugoslawien. 10 Polni naslov knjige je Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma. II Polni oaslov brosure je Ustavoo pitanje i radnicka klasa Jugoslavije. 12 Mi51jen je clanek Sime Markovica .. Protiv konfuzije u nacionalnom pitanju, objavljen v Borbi, leto II, k 43, 22. II. 1923. - GJej dok . S1. 39. !l Avtor na tem mestu opozarja na tovrstna stalisca, ki jih je Sima Markovic zagovarjaJ v IV. poglavju svoje brosure Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije. - Glej dok. 51. 40. I. Navedek je net iz V. poglavja Markoviceve br05ure Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije. - Glej dok. st. 40. IS Glej op. 14. 16 Misljen je "Predlog rezolucije 0 nacionalnom pitanju, ki ga je Gjuro Cvijic objavil v Borbi , leto II, k 36, 4. 10. 1923. - Glej dok. 5t. 22. 17 Sima Markovic , Filip Filipovic. II Omenjeno sta lisce je Zivola Milojkovic zagovarjal v cetrtem in petem nadaljevanju svojega clanka Politicka situacija i naSi zadaei ... - Glej dok . s1. 46. 19 Besedilo v navedkih je vzeto iz IV. poglavja Markovieeve brosure Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije. - Glej dok. st. 40. 20 Navedki 50 neti iz VIII. pogJavja Markoviceve knjige . Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma. - Glej dok . st. 19. 11 Navedki so vzeti iz clanka Sime Markovica .. Protiv konfuzije u nacionalnom pitanju ... Glej dok. !it. 39. 12 Navedek je net iz VI. poglavja Markoviceve bro~ure Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije. - Glej dok . ~ 1. 40. II Glej op. 22. 24 GJej op. 19. 2S 0 tern pise S. Markovic v IV. poglavju svoje bro~uee Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije. - G lej dok . ~t. 40. 26 Glej op. 25. 21 Misljena jc od locitev hrva~kega in slovenskega mescanstva, ki sta v strahu peed rastocim socialnim uporom (pa ludi zaradi nevarnosti s strani Italije in negotovosli glede severne meje z Avstrijo), pristala na hitro in brezpogojno zedinjenje Dr:tave SHS s Kraljevino Srbijo. To zedinjenje , izvr~eno I. decembra 1918, je temeljilo v podreditvi unitaristicnemu in ee ntralisticnemu nacelu in v brezpogojnemu sprejemanju monarhije in je opredelilo poglavitne probleme nacionalnih odnosov v Kraljevini SHS. 21 Karl Radek. 29 Na tem meslu opozarja avtor na glavne vsebinske poudarke v clanku Augusta Cesarea .. Naeionalno pitanje i nasi zadaci .. , - Glej dok. st. 14. 10 Napovedanega clanka avtor kasneje ni objavil.

393

St.
USTAVNO PITANJE I RADNICKA KLASA JUGOSLAVIJE*

49

Drug Markovic je stavio na eelu brosure napomenu: Iako pisani na brzu fuku, nadam se da ce ovi cianci, pred Naciona/nog pitanja u svetlosti marksizrna, doprineti da se razbije konfzuzija koja 0 izvesnim vaznim pitanjima u na-

soj javnosti vlada.~( Prema tome, Citalac bi u poeetku mogao zakljuciti da je drug Sima Markovic hteo ovom knjigom doista ukloniti neke konfuzije u nacionalnom pitanju 0 kome postoji jedno neosporno glediste. Medutim, kada se proCita brosura, vidi se da ju je drug Markovic pisao ne zbog toga da razbija konfuzije vee da brani svoje stanoviste u nacionalnom pitanju protiv koga se do sada izjasnila ogromna verina Nezavisne radnicke partije. Drug Markovic je pokusao ovom brosurom da odbrani svoje stanoviste: da se i sada nacionalno pitanje za nos, tj. za revolucionarnu proletersku partiju, pojavljuje kao pitanje revizije us/ava, da je nasa parola za r.senje nacionalnog pitanja unitarno-outonomistii'ko uredenje Jugoslavije i da borba za demokratiju, u danasnjoj situaciji u Jugoslaviji ima objektivno revolucionarni karakter.
Mi cerna se ograniciti da ukratko Ul potrebne napomene notiramo saddaj brosure. U prvom delu brosure' drug Markovic daje sustinu i istorijat nacionalnog pitanja u Jugoslaviji posle rata, da bi pokazao kako je nacionalno pitanje u svome razvoju doslo u tu fazu koja traii od marksistiekog proletarijata da povede borbu za reviziju ustava danasnje drfave za koju su, veli, svi narodi u Jugoslaviji. I u ovom delu, kao i u celoj knjizi, drug Markovic se neprekidno i jedino poziva na druga Lenjina i citira ga vrlo cesto. I da bi odbranio svoje gornje prakticno glediste, on dodaje da moramo voditi racuna 0 tome da Hrvati i Siovenci traie reviziju sa punom demokratijom unutra i miroljubivom pol itikom spolja, te da mi na taj nacin, braneci tu njihovu pretpostavku, vodimo dovoljno racuna 0 njihovom pravu samoopredeljenja - sledujuci dijalektiekom karakteru proleterske politike u nacionalnom pitanju koje je Lenjin formulisao. On navodi zatim "da je Lenjin najodlucnije ustao protiv svih 'praktienih formula' za resenje nacionalnog pitanja, jer se sve te 'prakticne formule' u praksi svode iii na obiene metafizicke apstrakcije iii na praktienu sluibu burloaziji. Ovim Lenjinovim reCima drug Markovic najjace osuduje svoje skroz prakticno glediste u nacionalnom pitanju koje se poklapa sa gledistem hrvatske i slovenacke krupne i industrijske budoazije (vidi S. M. Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma). U drugom delu' koji govori 0 razvitku nacionalnog pitanja u Jugoslaviji, drug Markovic govori u nuinosti burioasko-demokratskih revolucija, koje se moraju dovrsiti. makar i od strane proletarijata. ako se bUrZoazija pokaze nesposobnom da ih dovrsi, i veli, pravilno: .. Proleterska Oktobarska revolucija u Rusiji, koja je znaeila pobedu proletarijata nad burioazijom, imala je za zadatak da izvede budoasku revoluciju do kraja i stvori jed no prelazno stanje iz kapitalizma u komunizam. Ali, dok drug Markovic ovde, na 12. strani brosu Knjizna ocena Koste Novakovica 0 brosuri Sime Markovica Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije. - Borba, marksisticki casopis, I, St. 5, december 1923 .

394

re, pravilno izn05i stvari, dotle na 40. 5trani, odgovarajuCi kriticarima, veli: ~.Tvrdnje druga Jovanovica 0 nekim nacionalnim budoa5kim revolucijama u \ Hrvatskoj i Sioveniji mogu biti sarno revolucionarne halucinacije druga Jovanovica,' zaboravljajuci sta je pre toga rekao i padajuCi u oeite kontradikcije. Govoreci 0 stavu komunisticke partije u nacionalnom pitanju, 1920. godine, kada jugoslovenski proletarijat apsolutno nije isticao nacionalno pitanje na dnevni red, drug Markovic smatra da je to bio dobar stay, jer radnicka klasa nije imala nikakvog interesa da to pitanje pokrece~( , jer bi ono bilo .ogromna smetnja, i jer je ~)sem toga to imperativno nalagala otvorena revolucionarna situacija, koja se nije smela mutiti nikakvim sporednim momentima ... 4 Drug Markovic je pri tom zaboravio da je bas boljsevicka partija, na koju se on rado poziva, u tako otvorenoj revolucionarnoj situaciji - otvorenija nije mogla biti od one iz 1917. godine - naroCito istakla kao parolu slobodu i nezavisnost nacija' i poznjela velike uspehe sa njom: postigla je ono cemu i mi teiimo, tj. odvojila je od burfoazije i pridobila za sebe siroke radne varoske i seljacke mase za sprovodenje revolucije do kraja. U ovom kratkom prikazu meni je nemoguce izneti sve omaske i netacna pozivanja na Lenjina, koje je pocinio drug Markovic, za to ce biti potrebna citava brosura, i ona mora uskoro izaci. U trecem odeljku' drug Markovic, vec po koji put, naglasava svoju om iIjenu misao protiv tefnji za otcepljenjem, potkrepljujuci tu misao starim argumentima: da se nijedna politicka grupa nijedne nacije nije ni na koji nai'in izjasnila protiv danasnje ddavne zajednice za otcepljenje. "Otuda se i nacionalno pitanje u Jugoslaviji svodi, zasada, kao sto je ranije reeeno, na ustavno pitanje. Cestim i pojaeanim dokazivanjem da je danasnja drfavna zajednica ta koja odgovara interesima sviju nacija, drug Markovic slabi nasu parolu samoopredeljenja i dovodi je u sumnju. Nesumnjiv je fakt da su usled rdavog i ugnjetackog srpsko-hegemonistickog rezima, kod izvesnih nacija u masama, a naroCito kod hrvatskih masa, teinje za nezavisnoscu i samosta/noscu postale tako jake da, dok u tome pogledu ne budu zadovoljene, mase nece imati poverenja pre rna drfavnoj zajednici. Jedan od burfoaskih politicara, g. Smodlaka,' u Knjiievnom glasniku konstatuje to raspolozenje hrvatskih masa koje nece da cuju za danasnju drfavu - sto je uostalom dovoljno poznato i svima nama. Organizacija hrvatske republikanske stranke vodi u punoj meri racuna 0 tom raspolozenju - iako u javnosti, sto je razumljivo. ne izlazi otvoreno. Da predemo istorijat oko donosenja ustava u ovom odeljku brosure sarno sa napomenom da drug Markovic za rezim Obznane veli da je ).proklamajuCi svemoc policije, udario glogov kolac demokratiji u Jugoslaviji. Time drug Markovic slabi svoju poziciju borbe za punu demokratiju kao najglavnijeg, revolucionarnog zadatka proletarijata u ovom periodu. U cetvrtom odeljku' (brosure] Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije, drug Markovic podvlaci da i radnicka klasa ima "da istakne u prvi red ideju sporazuma izmedu Srba, Hrvata i Siovenaca~( , .. da se ustavno pitanje resi na bazi s/obodnog sporazuma ... ~(, .. da je najvisi interes radnicke klase da se nacionalne borbe jos u okviru kapitalistickog drustva svedu na najmanju mogucu meru ... (~ Sve to, misli drug Markovic, postizava se insistiranjem na reviziji ustava, za koju su se izjasnile sve napredne krupne i industrijske bUrZoazije Hrvata i Siovenaca, u autonomistickom duhu koji osigurava razvitak produktivnih snaga i ubrzanje opsteg kulturnog razvitka. Za nas se to pitanje drukse
395

postavlja i za nas je mnogo vafnije ko ce sklopiti laj slobodni sporazum, ina kojt" ce se nacin doc; do log momenta do se sklapa sporazum . Mi uzimamo U obzir hrvatske i slovenacke mase za koje borba protiv srp-

skog hegemonistickog refima ima pored politicke i socijalnu podlogu, i to kao glavnu. Da, hrvatska i slovenacka budoazija iskoriscavaju te rnase, zavaravaju te mase. Ali nas zadatak je da otmemo te mase od njih, da seljake u njihovoj socijalnoj borbi poddimo i u savezu sa njima izvojujemo mogucnost za doista slobodan i ravnopravan sporazum sa srpskim narodom - a to je kada Hrvatska i Slovenaeka dobiju svoju nezavisnost. Tada ce i nacionalne borbe biti svedene na najmanju meru . .. Sloboda otcepljenja je jedina realna garancija stvarne ravnopravnosti - veli Lenjin.

Mi se razlikujemo ovde zato sto ne shvacamo podjednako taktiku. Rukovodni principi nase taktike jesu bas teze druga Lenjina i mi, po njemu, ~~jasno

odvajamo interese potistenih, radnih, eksploatisanih masa od opsteg pojma interesa naroda u njegovoj ceiini, koji su sarno interesi vladajuce klase((, sto drug

Markovic ne Cini, iako neprekidno misli da sleduje Lenjinu. Mi, opet po Lenjinu, ,.treba da direktno pomaiemo revolucionarne pokrete zavisnih naroda iii

naroda koji su liseni jednakih prava," da .. podredujemo interese proleterske bache u nasoj zemlji interesima proleterske baTbe u svetskom okviru( - i blize, balkanskom okviru; mi .. moramo pre svega tefiti tome da se seljackom pokretu

da sto je moguce vise revolucionarni karakteT, "da u svima zaostalim zem-

Ijama grupisemo sastavne delove buduCih proleterskih partija i vaspitavamo ih za posebne zadatke, i to za zadatke borbe protiv burfoasko-demokratskog
pravca u okviru sopstvene nacije ... ( Eto zato mi smatramo da treba da se naslonimo na prvom mestu na se-

Ijacke i siromasne rnase, da stvorimo s njima zajednicki front, da ih revolucionisemo i iskoristimo ovaj momenat za borbu protiv reakcije i za stvaranje no-

vih snaga za nase dalje klasne borbe. Stapanje nacija, za kojim teli drug
Markovic, islo bi tada mnogo bde, i u interesu naroda.

U petom odeljku.' "Malo odgovora kriticarima. drug Markovic se najpre

cudi zasto se pise
0

nacionalnom pitanju kad je on

njemu rekao sve sto je

pot reb no i dovoljno. Bas i kad bi se slagali u jed nom gledistu, moralo bi se mnogo pisati da se tome gledistu da punoga opravdanja. da se one svakome predstavi jasnim, a kamoli u ovome slucaju kada imamo dva iIi tri gledista. Drug Markovic, odgovarajuCi na moje clanke u Radniku,' veli da ih nije razumeo. On kale jos nesto vise: da sam ja i zaboravio na nase reSenje nacionalnog pitanja, koje se saddi u pravcu nacija na samoopredeljenje, upravo u reSenju pobedom proletarijata, u socijalistiekom drustvu, pa govori 0 paroli federalizma kao 0 nasem resenjunacionalnog pitanja. Drug Markovic vrlo dobro zna da sam ja, kao ion, govorio 0 nasem sadasnjem stavu, isticuci poma-

ganje hrvatskih sirokih masa sa parolom federacije , odnosno tacnije reeeno, konfederacije. Drug Markovic dopusta sebi slobodu da kafe da ja traiim odlaganje resenja do pobede radnicko-seljacke vlade, a eitaoci mojih clanaka ce se setiti da sam ja istakao parolu radnicko-seljacke vlade kao aktuelnu parolu, koja ce Dam pomoCi da razvijemo i prikupimo sDage u seljastvu i radnistvu za resenje nacionalnog pitanja, prema tefnjama tih sirokih slojeva. Drug Markovic ne
uvida aklueinosl i revo/ucionarnost te parole, jer on ima sasvim drugo glediste

na medunarodnu kao i unutrasnju balkansku situaciju ... Zato i mora biti dva

396

gledista u ovom taktienom pitanju: pomaganja i iskoriscavanja nacionalnih pokreta. Mi vidimo ne u Radieu vee u hrvatskim seljaekim masama revolucionarne teznje, mi ih vidimo u bugarskim seljaekim masama, mi ih dovodimo u velO i predvidamo da ce se uspeh seljacko-radnicke revolucije u Bugarskoj odazvati jako i kod nas, te stoga dajemo veliki znacaj paroli radnicko-seljacke vlade i dovodimo je u velO sa nacionalnim problemom - koji u seljackim masarna vise oblasti ima i agrarnu podlogu. Drug Markovic je napravio jedan napredak u ovoj brosuri, u sravnjenju sa prvom svojom knjigom 0 nacionalnom pitanju, II jer se seea prvi put da radnieka klasa ima za zadatak da svojim drZanjem, svojim parolama uvuce jos sad u borbu za resenje nacionalnog pitanja siroke mase svih nacija. Sarno sto i posle ovoga drug Markovic ne uvida da se parolom autonomistieke revizije ustava ne mogu uvesti mase u borbu. On se cudi nasem tvrdenju da se pitanje za nos ne javlja kao pitanje revizije ustava. 12 A to je sasvim u duhu nase revolucionarne taktike i gornjeg zadatka (uvlacenje masa u borbu), i kad se zna da hrvalski narod nije uopSle forma/no priznao ovu driavu i bojkotovao je rad oko ustava. Njemu je ustav nametnut. Mi stojimo ne pred revizijom ustava nego pred pokretom nacionalnih masa da se oslobode toda nametnutog ustava i izrade, kao slobodne, ustav koji ce doista osigurati njihovu ravnopravnost. Mi isticemo federaciju, odnosno konfederaciju kao oblik toga novoga ustava i pokalOjemo da i u sadasnjem bUrZoaskom drustvu radnicka klasa mora zauzeti jedan najbolji prakticni stay u tom pitanju. Drug Markovic je otisao unapred u ovoj brosuri i time sto je naglasio republikansku formu drZave. Drug Markovic ne shvata jednu osnovnu stvar iz mojih tvrdenja a to je da smo duzni da u nacionalnom pitanju, kad to ne bi bilo u stvarnosti, napravimo direktan sukob izmedu protivpolozenih ugnjetenih i ugnjetackih snaga ,13 i uzvikao je: .. Ziveo haos! 14 A to je taeno izrazena misao iz teza Lenjinovih, da imamo za zadatak "da seljackom pokretu damo sto je moguee vise revolucionarni karakter~(. Isto tako pokusava on ostrim praznim reCima da sakrije svoje pogresno stanoviste u makedonskom pitanju IS 0 kome sam mu sa nekoliko reCi odgovorio u svojim elancima u Radniku. 16 Ovom knjigom drug Markovic nije uspeo ni u najmanjoj meri odbraniti svoje pogresno glediste 0 nacionalnom pitanju. On ga u stvari nece moci odbraniti nikako, dok ne promeni glediste na politicku situaciju, a tada ce - promeniti glediste i 0 nacionalnom pitanju.
I Misljeno je I. poglavje Markoviceve brosure Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije. (Dok. 51. 40). 2 Misljeno je II. poglavje Markoviceve brosure Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije . J Navedek je vzet iz V. poglavja Markoviceve brosure Ustavna pitanje i radnicka klasa Jugoslavije. - Glej dok. h. 40 . Navedki so vzeti iz II . poglavja Markoviceve brosure Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije. - Olej dok. st. 40. S MiSljena je Deklaracija pravic narodav Rusije, ki jo je prva sovjelska vlada. Svet Ijudskih komisarjev.objavila 15. novembra 1917. V tej Deklaraciji je bila razglasena pravica vseh narodov Rusije do svobodnega razvoja in popolne enakopravnosti. Vsem narodom je bila priznana tudi pravica do samoodlocbe, vkljucno s pravico do odcepitve in oblikovanja samostojnih driav. 6 Misljeno je III. poglavje Markoviceve brosure Ustavno pitanje i radnicka klasa lugoslavijc. 1 Josip Smodlaka (1869- 1956), hrvaski paUlik. Pred prvo svetovno vojno clan Izvdnega adbora dalmalinske Stranke prava , poslanec v dalmatinskem Saboru in eden vodilnih predstavnikov

397

politike .. novega kurza ... Leta 1905 ustanovil Hrva~ko demokratsko stranko, ki je zastopala intere. se kmetov in se borila proti kolonatu in cc:rkvenim dajatvam. Po sprejemu Reske resolucije leta 1905 politicno deloval v okviru Hrvasko-srbske koalicije. V jugoslovanski ddavi vodja kluba ne opredeljenih poslancev v Zacasnem narodnem predstavnihvu. Sodeloval tudi v delu Ustavodajne skupstine, v kateri je predJozil svoj ustavni nacrt, po katerem naj bi bila dr!ava razdeljena na 12 pokrajin, ki bi nasproti osrednjemu parlamentu imele omejene pristojnosti. V spopadu med centra lizmom in federalizmom se opredelil za t. i. srednjo linijo. Bil tudi v diplomatski sluzbi - v Vatika nu, BerJinu in v Madridu. I Misljeno je IV. pogJavje Markoviceve bro~ure Ustavno pitanje i radnic!:ka klasa Jugoslavije. 9 Misljeno je V. poglavje Markoviceve brosure Ustavno pitanje i radnic!:ka klasa jugoslavije. 10 Avtor pri tem misli na svoj c!:lanek .. Nacionalno pitanje u JugoslavijiM. - Glej dok. h. 26. II Misljena je knjiga Sime Markoviea, Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma. (Dok . h. 19). 11 Tu opozarja avtor na kljucna stalisc!:a, ki jih je zagovarjal v svojem clanku .. Nacionalno pi tanje u Jugoslaviji ... - Glej dok. st. 26. II Glej op. 12. 14 S takim vzklikom je med drugim Sima Markovic v V. poglavju svoje brosure Ustavno pi tanje i radnicka klasa Jugoslavije (glej dok. h. 40), oznaCiI poglede, ki jih je v zvezi z nacionalnim vprdanjem zastopal Kosta Novakovic v tlanku .. Nacionalno pitanje u JugoslavijiM (dok. st. 26). U GJej V. poglavje Markoviceve brosure Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije (dok. st. 40). AVlor tu opozarja na tisti del besedila, v katerem Sima Markovic zavrac!:a njegovo kriticno obravnavanje Markovicevih pogledov na makedonsko vprasanje. 16 Glej op. 10.

St.

50

REZOLUCIJA 0 NACIONALNOM PITANJU'

Pobedom Antante nad centralnim vlastima l raZOTen je njihov sistem nacionalnog ugnjetavanja, ali je na njegovo mesto uveden nov sistem nacionalnog ugnjetavanja, sankcionisan posleratnim ugovorima 0 miru. 2 Ugovorima 0 miru pobednicke imperijalisticke velevlasti povukle su granice prema svojim interesima, a ne prema volji i interesima naroda. Imperijalisticka politika velevlasti, koja priprema nove ratove, nagnala je male narode u finansijsko i politicko vazalstvo prema ovoj iIi onoj velevlasti. Sitnoburioaske nacionalisticke i pacifisticke iluzije da se nacionalne suprotnosti mogu reSiti u epohi raspadanja kapitalizma i burioaske demokratije pretrpele su slom. Dok usled toga u kapitalistickom drustvu vladaju nacionalna neprijateljstva, ugnjetavanja, sovinizam i ratovi, i evor nacionalnih suprotnosti se sve vise zamrsuje, dotle su u taboru socijalistickih radnicko-seljackih republika' nacionalne mrinje nestale, a mesto njih vlada medjusobno poverenje i bratska sa Resolucija, ki jo je po zakljucku razprave 0 nacionalnem vprabnju sprejela III. drzavna konferenca KPJ, zbrana med I. in 4. januarjem 1924 v Beogradu. - Istorijski arhiv Komunisticke par,tije Jugoslavije, Tom II, Kongresi i zemaljske konferencije KPJ, 1919-1937, Beograd 1950, str. 67-73. Op. UT.: Kot osnova za to resolucijo je sluzil .. Predlog rezolucije 0 nacionalnom pitanju, ki ga je objavil Gjuro Cvijic v Borbi, leto II, st. 36,4. 10. 1923. - Prim. dok. S1. 22.

398

radnja u slobodnom savezu jednakopravnih socijalistickih radnicko-seljackih republika. Ook postoji imperijalizam velikih drfava ima sarno jedna velika sila koja moze zastititi ugnjetavane male narode: Savez Socijalistickih Sovjetskih Republika, koji u svojoj unutrasnjosli prelslavlja uzor drfave u kojoj mnostvo naroda uziva potpunu nacionalnu slobodu u jednoj privrednoj celini, i koji se celom svojom spoljnom polilikom pokazuje kao branitelj i zastilnik prava samoodredjenja naroda. Iz toga sledi da postoji sarno jedan naCin za postignuce nacionalne slobode i nezavisnosti malih naroda: I. oslobodjenje od uticaja imperijalistickih velevlasti; 2. borba prativ sistema imperijalistickih mirovnih ugovora;4 3. stupanje u prijaleljske odnose sa Savezom Sovjetskih Socijalistickih Republika spolja, i 4. potpun prekid s politikom nacionalne hegemonije i ugnjelavanja unutfa.

2
Stvaranje drfave Srba , Hrvata i Siovenaca' takodje je jedan od rezultata svetskog rata. Ujedinjenje po prvi put u jednu drZavu lih triju jugoslovenskih nacija, koje su se ranije nalazile pocepane pod jarmom austro-ugarskog imperijalizma,' znaCiio je stvaranje objektivnih uslova za proces formiranja jedne nacije jz triju srodnih nacija. Ali mesta da su se stvaranjem zajednicke drz.ave nacionalne suprotnosti izmedju te tTi srodne nacije sve vise umanjivale, one se nasuprot tome sve vise zaostravaju. Razlog tome procesu jeste u istorijski konkretnoj situaciji u kojoj je ujedinjenje Srba, Hrvata i Siovenaca izvrseno,' odnosno u naCinu na koji je ana izvrseno. Ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca nije izvrseno u procesu razvoja nacionalne svesti
0

potrebi tog ujedinjenja, koji se zavrSava nacionalnom revolu-

cijom i samoodredjenjem odozdo. Naprotiv, ono je bez pitanja narodnih masa izvrseno pod diktaturom imperijalislicke politike Antante i srpske vladajuce klase' Hrvatska i slovenacka burfoazija kapitulirale su pred tim diktalom. U strahu pred nezadovoljnim radnim masama grada i sela one su se stavile pod
zastitu srpske militaristicke monarhije, i zajedno sa srpskom burioazijom kroz

dye godine sprovodile diktaturu nad celokupnim radnim narodom Jugoslavije. 9 Tako je, usled klasnih interesa celokupne burioazije i nametanja monarhije, proces formiranja jedne nacije iz triju srodnih nacija bio zaustavljen vee na

pocetku. Na njegovo mesto nastupio je proces razvijanja sve dubljih nacionalnih suprotnosti. Osnovni uzrok zaostravanja nacionalnih suprotnosti lezi na strani srpske

burZoazije. Nakon sto je srpski narod jos u borbama protiv turskog feudalizma
za stvaranje svoje driave preziveo svoju nacionalnu revoluciju, 10 srpska je bur-

zoazija jos pre svetskog rala vodila zavojevacku kolonijalnu politiku u Makedoniji i protiv Albanije-" U drfavi SHS srpska burfoazija nastoji delom da se ekonomski ojaca, delom da parazitski zivi od eksploatacije i pljacke naroda u
novodobijenim krajevima, pa i na racun hrvatske i slovenacke burZoazije. Srpska bUrZoazija postizava to na ovaj nacin: ona ddi u svojim rukama celi driavni i vojni aparat i pomoeu bezobzirnog reakcionarnog rezima, legali-

399

zovanog kroz centralisticki Vidovdanski ustav,12 sprovodi svoju nacionalnu hegemoniju protiv hrvatskog i slovenaekog naroda i njihove ekonomski jaee razvijene budoazije. Ona sprovodi zavojevacku privrednu politiku: 1. nesrazmernom raspodelom budzetskih prihoda i rashoda; 2. prenasanjem drzavnih sredstava putem ddavnih finansijskih institucija u Srbiju, u cilju jednostranog jaeanja srpske privrede; 3. uskraeivanjem drzavnih kredita ostalim pokrajinarna; 4. plasiranjern ddavnih zajrnova najveCirn del om u srpskim krajevima, a naroCito u cilju jacanja militarizma, i 5. monopolizovanjem koncesija i liferacija. Pored toga ona unistava autonomiju Crne Gore 13 i najgrubljim nacionalnim ugnjetavanjem, kolonizacijom i nasilnim istrebljivanjem i asimilacijom srbizira Makedoniju i potiskuje nacionalne manjine. Neposredni rezultat uvodjenja takve hegemonije srpske burzoazije je odbranbeno grupisanje hrvatskoga i slovenackoga naroda i nacionalnih manjina, kao i pokreti za autonomiju Crne Gore, Bosne i Vojvodine, kao i za nezavisnost Makedonije. Seljaeke mase postale su prvim faktororn tog nacionalnog odbranbenog grupisanja, naroeito u Hrvatskoj. Hrvatska pak i slovenaeka budoazija potrafile su, pod pritiskom sve silovitije hegemonije srpske budoazije, oslonac u tim seljackim masama. Privredno jace razvijene, one su toliko upucene na celokupno, etnografski isprepleteno privredno podrueje ddave, da tde za zajednickom ddavorn ali na bazi jednakopravnosti. Ali hegemonija srpske burzoazije po maze irn da s nacionalistiekirn parolarna dovrse nacionalno grupisanje hrvatske i slovenaeke nacije, nastojeei da pokret sirokih rnasa iskoriste za svoje interese. Tako se danas ceo hrvatski i slovenacki narod kao i narodi u Makedoniji nalaze u pokretu za svoje narodno sarnoopredeljenje. Sa svim tim nacionalne suprotnosti Srba prema Hrvatima i Slovencima s jedne, a prema Makedoncima i Crnogorcima, s druge strane, posle pet godina zajednickog iivota u jednoj ddavi, zaostrenije su nego sto su ikad bile. Nakon sto je proces njihovog nacionalnog ujedinjavanja bio zaustavljen, proces sve dubljeg nacionalnog razjedinjavanja je vee toliko napredovao da se driava Srba, Hrvata i Slovenaca ne moze smatrati kao homogena nacionalna ddava s nesto nacionalnih rnanjina, nego kao ddava u kojoj vladajuca klasa jedne (srpske) nacije ugnjetava ostale nacije.
3

Kao revolucionarna proleterska partija, Nezavisna radnicka partija Jugoslavije uvek se u svorn radu rukovodi interesima istorijskog progresa i oslobodilacke borbe radnog naroda. U konkretnoj situaciji interes je istorijskog progresa i oslobodilaeke borbe radnog naroda: I. da se ostvarenjem punog prava sarnoopredeljenja naroda otstrani hegernonija srpske burioazije i njene rnilitaristieke klike, koja je danas jedno od glavnih uporista kontrarevolucije na Balkanu; 2. da radnicka klasa pomaie borbu seljaekih rnasa i ugnjetavanih nacija i da je udruzi s borbom radnieke klase protiv kapitalizrna; 3. da se ujedinjavanjem radnog naroda nacija u zajedniekoj borbi protiv kapital;zrna stvore preduslovi za obrazovanje federativne (savezne) radniekoseljaeke republike u Jugoslaviji, na Balkanu i u Podunavlju.

400

4 Vodjena ovim osnovnim interesima istorijskog progresa, NRPJ priznaje svakom narodu pravo na suverenost U odredjivanju svojih odnosa, dakle i pravo na slobodno o/cepljivanje i obrazovanje svoje posebne driave. odnosno no prikljui'enje svojoj nacionalnoj driavi. Priznavanje prava samoopredeljenja do otcepljenja znaCi doslednu i odlucnu borbu protiv reakcije, a za slvaranje lakve polilii!ke siluacije koja ce omogUCiti puna pravo samoopredeljenja naroda. Priznavanje prava na otcepljenje nema prema tome nikakve veze sa takozvanom amputacijoffi,14 koja bi znacila sarno novu fOfmu nacionainog ugnjetavanja. PriznajuCi pravo na otcepljenje, NRPJ time ne Ivrdi da je 10 olcepljenje uvek i svrsishodno. Pitanje celishodnosti i necelishodnosti otcepljenja NRPJ ce resavati u svakoj konkretnoj istorijskoj situaciji samostalno s gledista interesa progresa i klasne borbe proletarijata. Prema tome, priznavanje prava na otcepljenje od strane NRPJ ne iskljucuje njenu agilaciju protiv otcepljenja. Sto ce punija biti sloboda samoopredeljenja, to ce slabiji biti separatizam, jeT ce u veCini slucajeva, a narocito kad Hrvata i Srba i Siovenaca, sve vise isticati t.skoce otcepljenja, kako usled etnografske isprepletanosti, tako i usled geografskih i ekonomskih veza i preimucstava velikog privrednog podrucja za ekonomski razvoj.

5
Ujedinjenje srpskog, hrvatskog i slovenackog naroda u zajednicku drzavu lezi u pravcu istorijskog progresa i interesa klasne borbe proletarijata. Ali da bi to ujedinjenje maglo ispuniti svoju misiju, zajednicka drzava mora se zasnivati na bazi dobrovoljnosti saveza i pune ravnopravnosti sviju svojih delova, 5to dosada nije bio slueaj. Otuda NRPJ zastupa pravo svakog naroda u driavi da suvereno, slobodnom narodnom voljom i na osnovu nacionalne jednakosti, bez obzira na pokrajinske graniee, odredi svoj odnos prema ostaUm delovima i driavnoj celini. PolazeCi s ovog osnovnog gledista, NRPJ ce se boriti za to da se pUlem ovakvog slobodnog opredeljivanja svakog naroda slvori, s obzirom na njihove nacionalne, geografske i privredne odnose, njihovo dobrovoljno federalivno (savezno) driavno ujedinjenje, kao najpodesnija forma za privredni i kulturni razvoj kako celine tako i pojedinih delova. Pri tom ce se NRPJ boriti za najpuniju 10kalnu samoupravu unutar ovakvog drZavnog uredjenja.

6
Kako se nacionalne suprotnosti pod kapitalistickim reZlmom u drz.avi SHS mogu sarno donekle ublaziti revizijom Vidovdanskog ustava, na bazi sporazuma izmedju vladajuce srpske burz.oazije i njene militaristicke monarhije sa ostalim nacionalnim burz.oazijama, NRPJ istice da takav sporazum nacionalnih burioazija ne znaCi dobijanje p,aYa samoodredjenja nego naprotiv odricanje od toga p,aYa i ponovno s/varanje jedinstvenog Jronta burioazije protiv radnog naro401

da sviju nacija. Otuda ce se NRPJ boriti za ukidanje Vidovdanskog ustava, a za takav republikansko-federalisticki ustav koji ie znaciti najpuniju ravnopravnost sviju nacija.
7

Puno pravo naroda na samoopredeljenje, kao i interesi ~irokih narodnih masa, mogu biti obezbedjeni sarno borbom seljastva i srednjih slojeva u najtesnjoj saradnji sa proletarijatom. Otuda je stvaranje jednoga moinoga radnilkoseljackog bloka prvi uslov za uspesnu borbu u interesu sirokih masa radnog naroda protiv nacionalnog ugnjetavanja. A obrazovanje radnicko-seljackih vlada i njihova dobrovoljno ujedinjenje u savez radnicko-seljalkih republika jedina je forma vladavine koja ce definitivno resiti nacionalno pitanje i radni narod sviju nacija zastititi ad mahinacija burzoazija, koje teie da se sporazumeju na
racun radnoga naroda.

8
Kako ni jedna od narodnosti koje nastanjuju Makedoniju nema vecinu, to vladavina rna koje balkanske driave nad Makedonijom zna~i nacionalno porobljavanje vecine makedonskog stanovnistva. Osvajanje, teror, progon u masarna, nasilno denacionalizovanje, jesu vladavinski metodi sviju balkanskih drZava" nad Makedonijom. Makedonsko stanovnistvo vodilo je kroz duge godine upornu i herojsku borbu za svoje oslobodjenje. Posle balkanskih ratova, kada je Makedonija poznala nacionalisticke reiime svih susednih burzoazija,16 teznja za nezavisnoscu sarno se poja~ala kod makedonskog stanovnistva . .. Nezavisna Makedonija jeste i danas lozinka ~itavog njenog stanovnistva. Borba za nezavisnost Makedonije treba u prvom redu da bude vodjena od makedonskih seljaka, zbog ~ega oni moraju uzeti vodjenje ove borbe u svoje Tuke, moraju se izjasniti solidarnima sa svojom bracom radnicima i seljacima ostalih zemalja i obezbediti stvaranje radnicko-selja~ke vlade u nezavisnoj Makedoniji, koja ce dobrovoljno uci u federaciju nezavisnih balkanskih republika. Zato ce se NRPJ boriti, kako za klasno oslobodjenje makedonskih radnika i seljaka ispod jarma kapitalizma i krupnih posednika zemlje (begova), tako isto i za njihovo nacionalno i politi~ko oslobodjenje, na podlozi jed instvenog fronta sa organizacijama makedonskih naroda, koje oko sebe grupisu radno stanovnistvo u ime njegovih nacionalnih i kulturnih interesa, iigosuCi i onemogucavajuCi svaki pokusaj da borba makedonskog stanovnistva bude iskoriscena rna od koje burfoazije susednih balkanskih ddava u njene osvaja~ke i ugnjetacke ciljeve.
9

Imperijalisticki ugovori 0 miru, koji su s jedne strane Hrvate i Siovenee u Julijskoj Krajini podvrgli nasilju italijanskog imperijalizma,17 s druge su strane podvrgli ugnjetavanju srpske bUrZoazije kompaktne mase Madjara, Nemaea i

402

Rumuna u Vojvodini,18 i Turaka, Arnauta, Bugara i Kucovlaha u najvecem delu Makedonije. Ali madjarska, nemaoka i rumunska budoazija kao i turski begovi , mesta da se bore protiv hegemonisticke i fasisticke politike srpske burfoazije, stu pile su u savez s vladajucom srpskom budoazijom. One su izdale sve opravdane zahteve masa, koje su u ogromnoj vecini proleterske i seijacke, i one zastupaju sarno interese imucnih slojeva. Ovakvim ddanjem one slabe poziciju drugih ugnjetenih nacija. NRPJ ce demaskirati politiku ovih bUrZoaskih partija i apelovati na mase da se ne daju varati, vee da se skupe oko revolucionarnog proletarijata i radnog naroda drugih nacija. NRPJ borice se da se nacionalnim manjinama, pored pune polilicke i gradjanske jednakosti, zagaran/uje i neograniceno pravo upo/rebe ma/ernjeg jezika u opstenju sa svima v/as/ima, obavezno skolovanje dece na maternjem jeziku u svima driavnim skolama i najpunija sloboda savesli. Na taj nacin ce radni narod svih nacionalnih manjina jasno uvideti da u NRPJ ima jednog istinskog zastitnika i branioca.

10
Priznanje prava samoodredjenja naroda bez pomaganja borbe za njegovo poslignuce bilo bi lieemerno. NRPJ odlikuje se i u nacionalnom pitanju od jugoslovenskih socijal-patriota,19 koji su internacionalisti sarno na recirna, a ustvari pomafu hegemoniju srpske burZoazije. Kao internacionalna partija NRP J pomaie borbu za samoodredjenje naroda protiv nacionalnog ugnjetavanja. Pri tome NRPJ naroCilo pomaie seljacke pokrele ugnjelavanih naeija; nastojeci da ih odvoji od kobnog uticaja bUrZoazije, da ih oslobodi od okova tradicionalne ideologije i pacifistickih iluzija, da tako uspostavi jedinstveni front radnika i seljaka i borbu za nacionalno oslobodjenje spoji sa borbom za socijalno oslobodjenje i radnicko-seljacku republiku. PomafuCi borbu protiv nacionalnog ugnjetavanja, NRPJ ce uvek ocuvati svoju pOlpunu samos/a/nosl, is/ica/i svaj principijelni slav i zastupali posebne inlerese radnicke klase i eeloga eksploalisanog radnog naroda. Zadaca je NRPJ da sprovede potpuno jedinstvo radnog naroda ugnjetavajuce i ugnjetavanih nacija. Pri tome je narocita zadaca NRPJ medju srpskim narodom da iSlice kako ne mofe biti slobodan narod koji gusi slobodu drugih naroda i da bezobzirno demaskira parolu centralizrna u ustima hegemonisticke burZoazije. Isto tako je zadaca NRPJ medju ugnjetavanim narodima da stalno prikazuje klasni karakter parola samoodredjenja, federacije i autonomije u ustirna opozicione bUrZoazije, koja pod tim parolarna stvarno razume sarno monopol nad izrabljivanjem radnog naroda vlastite nacije. NRPJ ce demaskirati i stalno kolebanje opozicionih bUrZoaskih partija izmedju borbe s vladajucom bUrZoazijom (radi konkurentskih kapitalistickih interesa) i sporazumevanja s vladajucom burfoazijom (radi podele pljacke). Tako NRPJ uvek povlaci jasnu liniju protiv hrvatskog, slovenackog iii bilo kojeg socijal-patriotizma. II Interesi jedinstvene borbe radnicke klase trafe ujedinjenje radnika sviju nacija J ugoslavije u jedinstvene radnicke sindikalne organizacije. Sarno jedin403

stvo radnickih organizacija i jedinstvena Nezavisna radnicka partija Jugoslavije omogucuju radnickoj klasi uspeSnu borbu i garantuju pobedu nad danasnjim drustvenim poretkom, bez .koje je nemoguce konacno unistenje nacionalnog ugnjetavanja i nejednakosti.

I Z nazivom Centralne oblasti sta misljena Nemsko cesarstvo in Avstro-Ogrska monarhija . Nazi" seje prvic pojavil na Dunajskem kongresu leta 1815, uveljavil pa seje v lelih 1873-1878, ko St3 Nem6ja in Avstro-Ogrska. dye sili v centralni Evropi, ustanovili s cesarsko Rusije 1. i. Trojno zytze. Nazi ... se je najbolj pogosto uporabljal v casu prve svetovne vojne, ko se je pod njim razume10 drfave, ki so pripadale vojaskopoliticnemu bloku central nih sil. l Glej dok. st. 22, op. I. 1 Misljena je Zveza sovjetskih socialisticnih republik. 4 Glej dok. S1. 22, op. l. , Misljena je Kraljevina SHS. I> Glej dok. S1. II, op. 4. 1 Glej dok. ~t. 22, op. 5 . Glej dok. ~t. 22, op. 5. MiUjena sta rastoci socialni upor v Driavi SHS, ki je bil eden izmed vzrokov, kateri so hrva~ko in slovensko me~eanstvo navedli k OOloCitvi za hitro in brezpogojno zedinjenje s Kraljevino Srbijo ter protirevolucionarna in nadnacionalna solidarnost jugoslovanskega meScanstva v letih neposredno po nastanku jugoslovanske drfave, ko v casu pereCih socialnih vpra~anj in revolucionarnega vrenja v Jugoslaviji, nacionalna nasporotja niso ovirala razrednega sodelovanja meScanskih opozicijskih strank, centralisticnih radikalov in avtonomisticnih oziroma federalistienih slovenskih in hrva~kih me~canskih strank v boju proti delavskemu razredu. 10 Glej dok . ~t. 22, op. 8. IL Glej dok . ~t. 22, op. 9. 12 Ustava Kraljevine SHS je bila sprejeta na Vidov dan , 28. junija 1921. Od too ime Vidovdanska ustava. IJ MiUjeno je zanikanje historicne driavnoporavne individualnosti trne gore. I~ Tu opozarja resolucija na groinjo vladajoeih monarhocentralisticnih velikosrbskih politicnih krogov, ki so bili blizujugoslovanskega driavnega vrha in samega kralja Aleksandra Karadjordjevica 0 izkljueitvi Slovenije in Hrva~ke iz Kraljevine SHS. Z amputacijo Siovenije in Hrva~ke sta velikosrbsko meSeans(vo in jugoslovanski dvor zagrozila poleti 1923. 0 tern glej podrobneje dok. ~t. 12, op. 9. IS Mi~ljene so Jugoslavija, Bolgarija in GrCija. '6 Mi~ljena je razdelitev makedonskega ozemlja po drugi balkanski vojni, ko je z Bukare~ko mirovno pogOObo, sklenjeno 28. julija 1913, Srbiji pripadel Vardarski del Makedonije, Boigariji Pirinski, Grciji pa Egejski del. Vse te driave so po delitvi makedonskega ozemlja, vsaka na svojem delu, vzpostaviJe nasilni in denacionalizatorski reiim. 17 Mi~ljen je sporazum 0 driavni razmejitvi med Kraljevino SHS in Kraljevino ltalijo, sklenjen 12. novembra 1920 v Rapallu. Stem sporazumorn, s katerim se je Italija ozemeljsko raz.sirila skladno z dolocili Londonskega sporazuma. so Jtaliji pripadli Julijska Krajina, slovensko Primorje s Trstom. Istra brez dela obCine Kastav -in otoka Krka, Dalmacija in Zadar z otoki Cres, Lo~inj , Lastovo ler Dalagruia. Stem je pod italijansko oblast pri~lo vee kot pol milijona Siovencev in Hrvatov. II Mi~ljena je rnirovna pogodba, sklenjena med Antanto in Madiarsko, 4. junija 1920 v Trianonu pri Versaillesu . S to pogodbo se je Madzarska v korist Kraljevine SHS mednarodnopravno OOrekla Vojvodine, Medjimurja in Prekmurja. 19 Mi~ljeni sta jugoslovanska socialna demokracija oziroma Socialisticna stranka Jugoslavije. Podrobneje glej 0 pomenu oznake socialpatriotizem dok. h. 22, op. 13.

404

St.

51

REZOLUCIJA 0 MAKEDONSKOM I TRAKIJSKOM PITANJU' 1. Posedovanje Makedonije obezbedjuje, usled njenog geografskog poloiaja, gospodstvo nad celim Balkanskim Poluostrvom. Iz ovog razloga ta je zemlja stalno bila predmet osvajackih teZnja , kako zainteresovanih imperijalistickih zemalja, tako i susednih balkanskih driava. Povod za tudjinsko mesanje u makedonske prilike pruiao je uvek sareni etnografski sastav makedonskog stanovnistva. Sve narodnosti koje vladaju susednim zemljama zastupljene su u Makedoniji. ali u takvoj srazmeri da nijedna od njih nema aps[olulnu veiinu. Prema tome, vladavina rna koje balkanske dd3ve nad Makedonijom znaCi nacionalno porobljavanje veCine makedonskog stanovni~tva i izaziva nacionalnu borbu, koju zainteresovane dd3ve poddavaju i za svoje osvajacke ciljeve iskoriseuju. Ugovori koji su 1912. godine zakljuceni izmedju Bugarske i Srbije i Bugarske i Grcke' imali su prividno za cilj .. oslobodjenje porobljenog stanovnistva od turskog jarma, dok su ustvari oni pripremali osvajanje i podelu Makedonije izmedju saveznika. Oba balkanska rata vodjena su od strane balkanskih drzava u cilju osvajanja sto je moguee veeeg dela Makedonije.2 Gospodstvo Srbije i Grcke nad tom zemljom, koju su izmedju sebe podeliIe posle balkanskih ratova, znaCi takodje nacionalno porobljavanje za veeinu stanovnistva. Nezadovoljstvo stanovnistva, izazvano ovim pritiskom, sluzilo je kao povod za mesanje Bugarske u imperijaiisticki svetski rat na strani centralnih drzava. koje su joj obeeale Citavu Makedoniju.' 2. Makedonsko stanovnistvo vodilo je kroz duge godine upornu borbu za svoje nacionalno oslobodjenje. Mrinja i razdor izmedju pojedinih makedonskih narodnosti, koje su bUrZoazije susednih driava pothranjivale i koji su se cesto penjali do istrebljujuCih ratova, jesu doduse oslabili borbu protiv zajednickog neprijatelja, turskog sultana i begova, ali nisu kod makedonskih Slovena mogli unistiti svest da sarno jedna jedinslvena i autonomna Makedonija moze svima svojim narodnostima obezbediti pravo i slobodu. Na jacanju te svesti radila je Makedonska revolucionarna organizacija,4 istinski organizator i vodj revolucionarne borbe makedonskog roblja bez razlike na narodnost. Ta svest izbila je na videlo u I1indenskom ustanku (1903.), koji je bio prvi pokusaj da se zadobije autonomija Makedonije' Ratovi od 1912-13' i 1915-18,' koji su zavrseni podelom i ekonomskom propaseu Makedonije i njenim novim politickim porobljavanjem, jos viSe su povecavali teznje stanovnistva za nacionalnom i politickom nezavisnoscu. Jedinstvena i autonomna Makedomja - sada je lozinka Makedonaca u svim krajevirna njihove opustosene otadzbine. U ime te lozinke oni organizuju i vode borbu' Prevarena bugarska burioazija, koja je dobila najmanji udeo u makedonskoj pljacki,' pokusava da makedonski revolucionarni pokret ponovo iskoristi u interesu svojih osvajalackih ciljeva i da ga dovede pod svoj uticaj.1O Ali upr Resolucija, ki jo je po zakljucku razprave 0 nacionalnem vpra~anju sprejela III. ddavna konferenca KPJ, zbrana med I. in 4. januarjem 1924 v Beogradu. - [storijski arhiv Komunisticke partije Jugoslavije , Tom II , Kongresi i zemaljske konferencije KPJ 1919- 1937, Beograd 1950, str.

74-77.

405

kos svima naporima njenih agenata u makedonskoj revolucionarnoj organizaciji, njoj nikad neee poCi za rukom da za sebe zadobije simpatije radnih masa makedonskih oblasti i da ih odvrati sa puta samostalne borbe. Makedonski narod je u proslosti doziveo tolika gorka iskustva da se vise nikada neee podvrei uticaju svojih blizih i daljih ~~prijatelja~~ i ~>zastitnika(~. 3. Etnografski izmesano stanovnistvo ima i Trakija, koja je u balkanskom ratu, u imperijalistickorn svetskom ratu i u poslednjem grcko-turskom ratu bila predmet spora izmedju Turske, Bugarske i Grcke," a sada je izmedju njih razdeljena, izaziva i sada jos medju njima utakmicu oko poseda te oblasti, koja se ponovo moze razbuktati u plamen jednog oruzanog sukoba. Trakijske narodnosti vodile su, kao i makedonske, dugu borbu za svoju politicku i nacionalnu nezavisnost, a tu su borbu vel ike i male ddave iskoriscavale u interesu svojih osvajackih planova. Dugotrajni ratovi pretvorili su tu cvetnu zernlju u rusevine i narodnosti koje je nastanjuju bacili u novo politicko i nacionalno ropstvo; veti deo narodnosti bio je prisiljen da napusti sve sto ima i da bezi u tudje zemlje. Zbog toga one ne vide drugog izlaza osim u stvaranju jedne autonomne Trakije. 4. Makedonske i trakijske narodnosti mogu, u svojoj borbi za svoje nacionalno i politicko oslobodjenje, racunati sarno na simpatije i potporu radnika i se!jaka sviju zema!ja. Revolucija ruskih radnika i seljaka, koja je stvorila sadasnji Savez Socijalistickih Sovjetskih Republika, prva je priznala pravo samoopredeljenja svakog naroda do otcepljenja i stvaranja nezavisne ddave. Pod zastavom proleterskih partija, koje vode nepomirljivu klasnu borbu, vode sada radne mase sviju zemalja borbu protiv svakog nacionalnog, politii'kog i privrednog porob!javanja. Savim je prirodno da one stoje na strani makedonskih i trakijskih boraca. Medjutim su radnici i seljaci balkanskih zemalja zainteresovani neposredno za uspeh borbe makedonskih i trakijskih naroda, jer ee se sarno stvaranjem aulOnomne Makedonije i Trakije i njihovim ujedinjenjem sa ostalim balkanskim zem!jama u jednu federativnu balkansku republiku vaspostaviti zauvek mir medju balkanskim narodima, stvoriti povoljni uslovi za njihov privredni razvitak i biti obezbedjena njihova egzistencija i njihova politicka nezavisnost. Proleterske partije Balkana ukazuju makedonskim i trakijskim narodnostirn a na opasnost koja preti njihovoj borbi od strane budoazije drugih zemaIja, i pozivaju ih da budu budna oka, da paze na to da njihova krv ne posluzi opet za ostvarenje tudjih planova. U isto vreme one izjavljuju tim narodnostirna da one mogu ostvariti svoj cilj sarno u savezu sa radnirn masama svih balkanskih zemalja. Opasnost da budu orudje u tim rukama vrlo je velika u makedonskoj i trakijskoj emigraciji. Tako je na primer jedan deo makedonske emigracije bio od bugarskog kontrarevolucionarnog pokreta iskoriseen za ugusivanje ustanka bugarskih radnika i seljaka." Postupak ovih zaslepljenih Makedonaca, kaji su pod maskom "makedonskih revolucionara pos/ali placeni iandarmi bugarske burioazije i dielati bugarskog radnog naroda, jeste udarac protiv stvari oslobodjenja same Makedonije i makedonsko stanovnistvo mora ga odlulno asuditi. 5. Makedonsko i trakijsko stanovnistvo, bez razlike na narodnost, izlozeno je svugde nepodnosljivom pritisku. Budoazija balkanskih zemalja ne poznaje nikakvi drugi metod za resenje makedonskog i trakijskog problema osim

406

osvajanja, lerora, progona u masama i denacionalizovanja. To su bili metodi bugarskih nacionalista kada su bili gospodari Makedonije i Trakije.lJ Istim putem idu srpska i grcka burZoazija. Srpska bUrZoazija sprovodi u Makedoniji najostriji teroristicki rezim, unistava iii goni na iseljavanje svesni dec bugarskog, turskog i arnautskog 14 stanovnistva i dovodi naseljenike iz drugih oblasti Jugoslavije na njihovo mesto. ona potlacuje sve nesrpske narodnosti, zatvara njihove erkve i skole, zabranjuje njihovu stampu i progoni njihov jezik. Na svaki fin revolta i'protesta od strane stanovnistva dovedenog u ocajanje odgovara srpska vlada krvavim represalijama. Isla se dogadja u Makedoniji koja je pod grckom vlascu, i u Trakiji. Turska vlada nasilno je rasterala bugarsko i grcko stanovnistvo iz Istocne Trakije, a bugarski naeionalisti opljackali su muslimanske Rugare (Pomake), gonili ih da prime hriscanstvo i naterali ih da emigriraju. S naroCitom iustrinom proteruje sada grcka vlada bugarsko i tursko stanovnistvo iz Trakije i Makedonije, da bi u njihovim kucama smestila grcke begunee iz Male Azije. Proleterske partije Ralkana smatraju za svoju duinost da se najvecom energijom zaloie za politicka, naeionalna i kulturna prava i slobodu potlacenih naroda Makedonije i Trakije. One ee otvoreno iigosati sva nasilja vlasti protiv potfacenih naroda i, u zajednickom frontu sa njima, boriti se protiv vladajuceg terora i bespravlja. 6. Radne mase Makedonije i Trakije izloiene su, osim politickog i naeionalnog ropstva, jos i bezgranicnoj eksploataeiji od strane velikoposednika, kapitalista, zelenasa i drugih badavadiija. Jedan veliki deo seljaka koji nemaju zemlje iii su siromasni zemljom, ustvari je rob begova (velikoposednika) i zelenasa. Proleteri nemaju ni najprostiju zastitu svoga rada. a zanatiije i sitni trgovei, kao i sva radna mesta, bivaju nemilosrdno pljackani teskim porezima, spekulantskim mahinaeijama itd. Prema tome je, kako u Makedoniji, tako i u Trakiji, klasna borba izmedju radnog naroda i njegovih eksploatatora u punom jeku. U toj borbi proleterske partije stoje na strani eksploatisanih i zahtevaju konfiskaciju zemljisnog poseda begova, zajedno sa inventarom, i njegovo dodeIjivanje bez otstete seljacirna koji nernaju zemlje iii su siromasni zemljom ; uklanjanje zelenastva i drugih oblika pljackanja rada radnog stanovnistva; ogranicenje kapitalisticke eksploataeije; garantije za pravo udruiivanja, zbora i strajka za radnike i zastita njihovog rada; svaljivanje poreza na ledja bogatasa, ogranicenje spekulaeije itd. Za uspesno vodjenje ove borbe one organizuju radne rnase, bez razlike na narodnost, u partijske grupe, radnicke sindikate i kooperative. Ali proleterske partije nemaju odbijanja ni prema organizaeijama makedonskih i trakijskih naroda, koji oko sebe grupisu radno stanovnistvo u ime njegovih nacionalnih i kulturnih interesa. Naprotiv, one teie da u njihovom vodjstvu i delatnosti obezbede radnim masama prestii nad bUrZoaskim, krupno agrarnirn i avanturistickirn elernentirna, koji ove organizacije cesto iskoriseuju radi postizanja klasnih eiljeva, i u svako doba su sposobni da interese sirokih radnih masa izdadu . 7. Naeionalno, politicko i privredno oslobodjenje balkanskih naroda postici ce se samo putem zajedniike borbe radnika i seljaka svake balkanske zemIje, a za postavljanje jedne radniiko-seljacke vlade i putem saveza radnih masa sviju balkanskih zemalja u interesu stvaranja federativne balkanske republike. I borba za nezavisnost Makedonije i Trakije, u prvom redu, moraee biti vodjena od makedonskih i trakijskih radnika i seljaka; zbog toga oni moraju uzeti

407

vodjenje ove borbe u svoje ruke, moraju se izjasniti solidarnima sa svojom bracom, radnicima i seljacima ostalih balkanskih zemalja, i obezbediti stvaranje jedne radnicko-seljacke vlade u nezavisnoj Makedoniji i u nezavisnoj Trakiji. Izdajuci parolu radnicko-seljacke vlade, proleterske partije Balkana izjavljuju istovremeno da ce federativna balkanska republika obezbediti svima balkanskim zemljama mir, nezavisnost i slobodni razvitak, i da ce ona biti dobravo/jan savez nezavisnih ba/kanskih republika, medju kojima ce biti i makedonska i trakijska.
I MiUjena je Balkanska zveza iz leta 1912, nastala z bilateralnimi pogodbami med Bolgarijo, Srbijo, Grcijo in Crno goro zaradi boja za osvoboditev svojih sonarodnjakov izpod tur~ke oblasti. Najprej sta 13. marca 1912 sklenili zvezo Srbija in Boigarija, ki sta si hkrati tudi razdelili interesna obmoeja v Makedoniji. Srbija je Bolgariji priznavala bodoce osvobojeno ozemlje vzhodno od reke Strume in planine Rodopa, Boigarija pa je za srbsko interesno obmoeje priznavala ozemlje severno in zahodno od Sar-planine. medtem ko je bilo obmocje med planino Rodopa in Sar-planino razgla~eno za sporno cono. 12. maja 1912 je bila sklenjena ~e bolgarsko-srbska vojna konvencija, ki je predvidevala voja~ko sodelovanje v bodoei vojni. Nato je bila 29. maja 1912 sklenjena zveza med Boigarijo in Greijo, vojna konvencija med njima pa je bila podpisana 5. oktobra 1912. Med Crno goro in Boigarijo je bil sklenjen ustni sporazum, pri cemer se je Boigarija obvezala, da bo v casu vojnih operacij financno pomagala Crni gori. Balkanska zveza je bila koneno ustanovljena jeseni 1912, ko sta Srbija in Crna gora 27. septembra 1912 v Luzernu sklenili politieno in vojno konveneijo, s katero je bilo predvideno voja~ko sodelovanje obeh driav na podroeju Sandfaka ter na Kosovu in v Metohiji. Pokrovitelj Balkanske zveze je bila Rusija, ki je to zvezo zelela uporabiti proti avstroogrskim nacrtom na Balkanu. 2 Prvo balkansko vojno (oktober 1912-maj 1913) so proti Turciji vodile Srbija. Bolgarija, Grcija in Crna gora, da bi osvobodile svoje sonarodnjake izpod tur~ke oblasti, drugo balkansko vojno (junij-avgust 1913) pa je vodila Boigarija proti Srbiji in GrCiji zaradi makedonskega vpra~a nja. Prva balkanska vojna se je koncala z mirovno pogodbo, sldenjeno v Londonu, 30. maja 1913, po kateri je Tureiji v Evropi pripadal sarno ~e del Trakije do erte Enos-Midye. Boigarija je dobila drugi del Trakije in vzhodno Makedonijo do Rodope in Strume. Grciji je pripadla jugozahodna Makedonija, Srbiji in Crni gori pa ozemlje severozahodno od Sar-planine do meje z novoustanov Ijeno albansko driavo. Makedonija od Strume do Sar-planine in Ohridskega jezera, vkljueno s So lunom pa je bila odstopljena balkanskim zaveznikom, ki naj bi si jo razdelili v skladu z obstojeeimi zavezni~kimi pogodbami med Srbijo in Boigarijo ter Boigarijo in GrCijo. - Po drugi balkanski voj ni, koneani z mirovno pogodbo, sklenjeno 10. avgusta 1913 v Bukare~ti.je bilo ozemlje Makedoni je razdeljeno med 1olgarijo, Srbijo in Grcijo taka, da je Boigarija dobila Pirinsko, Srbija Vardarsko, GrCija pa Egejsko Makedonijo. J Bolgarija je avgusta 1915 stopila v tabor eentralnih sil, ko je podpisala vojno zvezo z Avs tro-Ogrsko in Nemeijo ter pogodbo 0 zvezi in prijateljstvu z Nemcijo, s katero so ji bili zagotovljeni eela Makedonija, del stare Srbije v izHvu luzne Morave ter vzhodna Srbija med Timokom in Veliko Moravo. Na osnovi teh pogodb je nato Bolgarija 10. oktobra 1915 brez vojne napovedi na padla Srbijo. ~ Mi~ljena je Vnatrdna makedonska revolueionarna organizaeija (VMRO), tajna organizaei ja makedonskega nacionalnoosvobodilnega gibanja iz konea 19. in zacetka 20. stoletja. Osnovana je bila leta 1894, njeni ustanovitelji pa so bili makedonski revolucionarji in rodoljubi Dame Gruev, Goee Deleev, Petre Pop-Arsov in drugi. Cilj VMRO je bil zediniti vse nezadovoljne elemente v Makedoniji in ledrenski oblasti, ne glede na narodnost in z revolueijo izbojevati samostojno ma~ kedonsko drfavo, ki bi potem kot posebna enota vstopila v balkansko federaeijo. 5 Ilindenska vstaja, organizirana voja~ka akeija makedonskega naroda proti turski oblasti, se je zacela na Ilinden, 2. avgusta 1903. Vstajo je organizirala VMRO, njen vrhunee pa je predstavljala t. i. Kru~evska republika, ko so vstajniki pod vodstvom soeialista Nikole Kareva zavzeli mesto Krusevo in v njem posta viii svojo zacasno vlado - za katero je postala obieajna oznaka Kru~evska republika. Vstaja je bila zadu~ena novembra 1903, za posledieo pa je poleg turskih represalij imela tudi emigracijo priblizno 30 000 !judi v sosednje drfave in v ZDA. 6 Mi~ljeni sta prva in druga balkanska vojna. 1 Mi~ljen je cas po napadu Boigarije na Srbijo, 10. oktobra 1915, do konea prve svetovne vojne. V tern easu je Bolgarija okupirala Makedonijo severna od erte Ohrid-Orfanski zaliv, del Kosova in jugovzhodni del Srbije. Na okupiranem makedonskem ozemlju, ki so ga bolgarske oku

408

pacijske oblasti obravnavale kot anektirano obmo~je in je imelo naziv Makedonska vojaskoinspekcijska oblast, sta bolgarska vojska in administracija izvajali brutalen reiim ter nasilno denacionalizacijo in gospodarsko eksploatacijo. 8 Nosilec boja, v katerem je bilo poudarjeno geslo enotne in avtonomne Makedonije, je v tistem ~asu bilo vrhovisticno krilo VMRO Todora Aleksandrova. 9 Misljena je razdelitev makedonskega ozemlja po prvi svetovni vojni, ki je temeljila - kar zadeva Makedonijo - v potrditvi doloeil mirovne pogodbe, sklenjene po drugi balkanski vojni, 10. avgusta 1913 v DukareSti. Te odredbe so bile potrjene z enim samim popravkom v mirovni pogodbi, ki sta jo sklenili Antanta in Boigarija 27. novembra 1919 v NeuiJlyu. Po tern popravku je 801garija odstopila Kraljevini SHS mesto Strumico Z okolico. 10 Misljena je naravnanost bolgarskega me~~anstva v za~etku dvajsetih let, da preko desnice v makedonskem nacionalno-revolucionarnem gibanju, ki jo je vadil Tador Aleksandrov, popolnoma podredi politicne sile makedonskega nacionalnega gibanja velikobolgarskim driavnim inleresom. II V prvi balkanski vojni so se na ozemlju Trakije vodili boji med bolgarskimi, grSkimi in srbskimi silami na eni strani in turskimi na drugi strani. Po prvi balkanski vojni, kon~ani z mirovno pogodbo, sklenjeno 30. maja 1913 v Londonll , seje Turcija odrekla vsega ozemlja na Balkanskem polotoku zahodno od crte Marica-Midye, Boigarija pa je zasedla vzhodno Trakijo. Po prvi svetovni vojni je najvecji del zahodne Trakije pripadel Grciji, manjsi pa je zadriala Boigarija. V grsko-turski vojni iz let 1919- 1922, ki jo je sprofila Grcija zaradi zascite grlke manjsine in uvedbe miru v Anatoliji, pa je Grcija v teku vojne presta vila svojo voj~ '" 0 tudi na ozemlje Trakije, da bi vpadla v Carigrad in na ta natin prisilila tursko vlado, da bi pn,.::ala avtonomijo zahodnega dela Anatalije. Gr~ko-turska vojna iz let 1919-1922 se je koncala z mirom, sklenjenim 23. jUlija 1923 v Lausanni, s katerim je bila potrjeno, da ostane Anatolija sestavni del TurCije. 12 MiSljeno je sodelovanje vrhovisticne VMRO Todora Aleksandrova pri zadusitvi septembrske vSlaje , ki jo je leta 1923 organizirala KP Bolgarije proti vladi Aleksandra Cankova. Ta vlada je prevzela oblast po krvavem pu~u, s katerim je bila 9. junija 1923 zrusena vlada levega agrarnega demokrata Aleksandra Stamboliskega. Il Misljeni sta bolgarska okupacija Makedonije v letih 1915-1918 in bolgarska zasedba zahodne Trakije v letih 1912- 1918. 14 Albanskega.

St.

52

GLEDISTE BALKANSKE K. FEDERACIJE ZA NARODNOSNO PITANJE U JUGOSLA VIJI*

V' Konferencija Balkanske Kom. Federacije odriana u novembru,' donela je sledecu rezoluciju 0 nacionalnom pitanju u Jugoslaviji:

I.

Pobeda Antante nad centralnim silama 3 razorila je njihov sistem nacionaloog ugnjetavanja, ali sarno zato da ga zameni novim sistemom. koji nije oi manje mrzak, oi manje brutalan. Saveznici i sticenici krupnih imperijalistickih sila Antante - srpska, rumunska i ceska bUrZoazija - iskoriscujuCi snagu svojih vojsaka, zaposele su velike oblasti koje su nastanjene drugim narodnostima i

Radnik- Delavec, LelO III . S1. 99, 6. I. 1924.

409

oduzele im svako pravo, osim prava da so bezuslovno podvrgnu njihovoj vladavini, i vode prema njima najbrutalniju politiku potlacivanja. ~~Mirovni~~ ugovori, Versajski,4 TrijanonskiS i Nejski,6 blagoslovili su ovaj nov sistem podjarmljivanja naroda, brutalno povredili pravo samoopredelenja naroda, povukli granice ne po slobodnom odluCivanju tih naroda (nad bugarskim narodom u caribrodskog oblasti izvrseno je nasilje), nego prema interesima krupnih imperijalistickih sila i njihovih vazala, u prvom redu srpske burzoazije i monarhije. Prema tome, Jugoslavija nije, kao sto branioci srpske hegemonije tvrde, produkt .. nacionalne revolucije i slobodnog odluCivanja naroda koji je nastanjuju. Ona je, na protiv, produkt oruzane pobede velikih imperijalistickih sila Antante i odricanja prava na samoopredelenje svima narodima koji five u oblastima, koje je zaposela vojska srpske monarhije i budoazije. Na taj nacin borba za oslobodjenje podjarmljenih naroda, po nuznosti je borba protiv imperijalistickih ugovora 0 miru,' koji zapecacuju njihovo ropstvo pod imperijalistickom srpskom budoazijom i monarhijom. Stoga proletarijat Jugoslavije mora naglasiti svoju borbu protiv imperijalistickih mirovnih ugovora Tame uz Tame sa medjunarodnim proletarijatom.

II. SRPSKO-HRVATSKO-SLOVENACKISPOR
Koristeci se pobedom svojih saveznika i sluzeci se svojom vojskom a oslanjajuci se na kontrarevolucionarnu ulogu narodnih veca,8 srpska bUrZoazija i monarhija nametnuli su svoju hegemoniju svima drugim narodima. 9 Ta hegemonija, koja se internacionalno oslanja na imperijalisticke mirovne ugovore, dolazi do izrazaja u monarhistickom i centralistickom Vidovdanskom Ustavu, kao i u citavoj politici beogradskih vlastoddaca, u kojoj preovladjuju apsolutno interesi srpske bUrZoazije i monarhije.

Protiv te politike hegemonije i ugnjetavanja, podize se sve jaci otpor svih ugnjetavanih naroda. Zbog brojne, privredne i politicke snage hrvatskog i slovenackog naroda, njihova borba dobija sve vecu vaznost i sve druge narodnosti grupisu se oko njih. Moze se reci da taj otpor protiv srpske hegemonije ujedinjuje sve klase hrvatskog i slovenackog naroda. No hrvatska i slovenacka bUrZoazija spremne su da priznaju monarhiju, a time i srpsku hegemoniju, ako im se za to u zamenu ucine politicki i privredni ustupci (oblasne autonomije) koji bi zagarantovali njihove klasne interese. Naprotiv, najsire mase naroda su rdene da se protiv srpske hegemonije bore do potpunog ostvarenja prava na samoopredelenje. Interes i duznost je revolucionarnog proletarijata Jugoslavije da ugnjetene narodnosti pomogne u njihovoj borbi protiv srpske hegemonijei za njihovo pravo na samoopredelenje od otcepljenja. On treba pre svega da se stara da u tu borbu uvuce citav srpski radni narod, ukazujuci mu na reakcionarni karakter te hegemonije i monarhije. Razume se, da u svojoj borbi protiv srpske hegemonije proletarijat mora voditi borbu protiv manevara hrvatske i slovenacke

410

bUrZoazije, koje tde da sa srpskom bUrZoazijom dodju do kompromisa, koji bi obezbedio njihove klasne interese, izdajuci interese i teinje sirokih narodnih maS3. Nasuprot tim manevrima bUrZoaskih partija, koje hace da se posluze masama, da bi ih u zgodnom casu odgurnule u stranu, kako bi u svojim cenjkanjima sa srpskom burioazijom i monarhijom imale slobodne ruke, - proletarijat je duzan da masama potlacenih naroda ukaze na to, da njihovi interesi i tefnje za samoopredeljenje mogu biti ostvarene sarno u borbi masa u punam jedinstvu sa proletarijatom. U tome cilju proletarijat nece se zadrzati na jalovim teorijskim razglabace preduzeti intenzivnu kampanju protiv prodjarmljivanja a za oslobodjenje podjarmljenih naroda, predlazuci jedinstveni front svim organizacijama koje se bore za pravo naroda na samoopredeljenje. Na prvom mestu obratice se HRSS i pozvati je da napusti svoju politiku pacifistickog konfuzionizma i da prekine politiku nekih njenih vodecih elemenata, politiku sluzenja burZoaziji. koja je uvek spremna da izda interese masa - vee da same mase povede u energicnu borbu fame uz Tame sa revolucionarnim proletarijatom. U Sloveniji ce neprestano razotkrivati dvosmislenu politiku klerikaiaca,lo koji su gotovi da izigraju rnase, tim bi srpska bUrZoazija i monarhija ucinile koncesiju slovenackom krilu" i burioaziji. On ce stalno predlagati obrazovanje jedinstvenog fronta za borbu protiv srpske hegemonije svim radnickim i seljackim organizacijama u Sloveniji, pozivajuci ih da se oslobode uticaja bUrZoaskih partija i da pristupe revolucionarnom proletarijatu.
njima, nego

U borbi za pravo naroda na samoopredeljenje, proletarijat ce istaCi sledece parole:

I. - Pravo naroda, da potpuno slobodno odlucuje 0 svojoj sudbini mora biti apsolutno priznato i svaka prepreka koja stoji na putu ostvarenja toga prava ima se otkloniti. Sva borba za samoopredelenje naroda mora imati za cilj stvaranje jednoga takvoga stanja u kome nikakva sila nece moCi spreciti narodne mase da same odluce 0 svojoj sudbini i da sebi stvore vladu po svojoj volji.

2. - Slobodno odlucivanje naroda moguce je sarno putem ukidanja hegemonistickog i monarhistickog Vidovdanskog Ustava. Revizija toga Ustava bi znacila sarno jedan kompromis burzoazija na racun narodnih masa sviju narodnosti. Ne dirajuCi u hegemoniju srpske bUrZoazije i monarhije revizija bi donela sarno male koncesije imucnim klasama ugnjetenih naroda. 3. - S obzirom na naklonost hrvatske i slovenacke burzoazije da kapituliraju pred srpskom bUrZoazijom i monarhijom, puno pravo naroda na samoopredelenje i interesi sirokih narodnih masa, mogu biti obezbedjeni sarno borborn ovih masa u najtesnjoj saradnji sa revolucionarnim proletarijatom. Stvaranje jednoga mocnoga radnickoga i seljackoga bloka jeste prvi uslov za uspesnu borbu protiv srpske hegemonije. A stvaranje radnicko-seljackih vlada u svakoj naciji posebno, pa onda njihovo dobrovoljno ujedinjavanje u jedan savez radnickih i seljackih republika, jeste jedina forma vladavine, koja je u stanju da zagarantuje slobodno odlucivanje naroda i radne mase svih narodno411

sti zastiti od mahinacija burZoazija. koje teze da se sporazumeju na raeun radnih masa. 4. - Braneci prayo syiju naroda na samoopredelenje. proletarijat se izjayIjuje protiv izdvajanja nacija neprohodnim zidovima. Ovo delo razdvajanja i mrtnje jeste delo sviju burZoazija. Medjutim, revolucionarni proletarijat je jedina sila koja moze sve narode ujediniti i sve granice izbrisati. Ali da bi se oyaj cilj postigao istorijski je nuzno da .vaka nacija moze slobodno nezavisno od drugih nacija odlucivati 0 svojoj sudbini.

III. NACIONALNE MAN1INE.

Imperijalisticki ugovori 0 miru podvrgli su ugnjetavanju srpske bUrZoazije kompaktne mase Madzara, Nemaca, Rumuna u severnoj Vojvodini, i Turaka, Arnauta, Bugara i Kucovlaha u lavovskom delu makedonske pljacke." Makedonski problem biee tretiran u posebnoj rezoluciji,13 a u ovoj smatraju se kao nacionalne manjine sarno Madzari, Nemci i Rumuni. Srpska burzoazija vrsi prema njima najbrutalnije nacionalno ugnjetavanje i nezadovoljstvo ovih naroda (razume se) vrlo je veliko. Ali ovde se mora predstaviti u pravoj boji sramna uloga madzarske, nemacke i rumunske burZoazije. Mesto da stvarno vode energicnu borbu protiv imperijalisticke, fasisticke politike srpske burzoazije, burzoaske partije ovih nacionalnih manjina stupaju u savez sa srpskom radikalnom strankom," koja je najizrazitiji pretstavnik hegemonisticke politike. One su izdale sve opravdane zahteve masa, koje su u ogromnoj veeini sastavljene iz proletera i seljaka, i one se iskljuCivo bore za zahteve imucnijih klasa. Ovom politikom su one oslabile poziciju drugih ugnjetenih nacija protiv hegemonije srpske bUrZoazije i monarhije. Proletarijat mora demaskirati politiku svih burzoaskih partija, i apelovati
na narodne mase da se ne dadu varati, nego da se okupe oko revolucionarnog

proletarijata i radnih masa drugih ugnjetenih nacija.

Lapsus scribere - misljena je VI. konferenca Balkanske komunistic!ne fed eracije. VI. konferenca Balkanske komunistic!ne federacije je zasedala konec novembra in v zaeetku decembra 1923 v Berlinu , na svojem zasedanju pa je med drugim sprejela tudi posebno resolucijo 0 nacionalnem vpraJanju v Jugoslaviji . Ta resolucija je v do loceni meri prispevala k uveljavitvi tiste usmeritve, na osnovi katere je bil nato na III . drtavni konferenci v Beogradu oblikovan federativni nacionalni program KPJ . Kot ugotavlja dr. Dubn Lukat so se namret mnoga stalisca t.i ... Ievice .. , tj. tistih udeleiencev v razpravi iz leta 1923 . ki so zagovarjali federalizem kot edino moi.no obliko resitve nacionalnega vprdanja v Jugoslaviji - v zadnjem delu razprave in na HI. drfavni konferenci KP J skladala, .. testo pa tudi gradila na staliscih VI. konference Balkanske komunisticne federacije. ki je bila konec novembra in v zacetku decem bra 1923 in na kateri je bila izdana posebna resolucija 0 nacionalnem vprabnju v Jugoslaviji ... - Glej Dr. Dubn Lukac, Radnicki pokret u Jugoslaviji i nacionalno pitanje 1918-1941. Beograd 1972, str. 190.
I

412

) Mi~ljene so Nem6ja, Avstro-Ogrska , Boigarija in Turcija - driave, ki so bile rned prvo svetovno vojno povezane v voja~kopoliticnem bloku t.i. central nih sil. - Glej tudi dok . ~t. 50, op. I. ~ Mi~ljena je mirovna pogodba, sklenjena med Antanto in Nemcijo, 28. junija 1919 v Versaillesu . S Miljena je mirovna pogodba, sklenjena med Antanto in Madlarsko, 4. junija 1920 v Trianonu pri Versai'llesu. 6 Mi~ljena je mirovna pogodba, sklenjena med Antanto in Bolgarijo 27. novembra 1919 v Neuillu sur Seine. 7 MiUjene so mirovne pogodbe, ki jih je v letih 1919-1920 sklenila Antanta s elanicami v prvi svetovni vojni poraienih central nih si l. S temi mirovnimi pogodbami je bila ustvarjena nova poli tiena slika Evrope po koncu prve svetovne vojne. I Miljeni so Narodni sveti, organi oblasti, preko katerih so v zadnjih mesecih obstoja Avstro-Ogrske monarhije priCeli habsbudki Jugoslovani vzpostavljati svojo nacionalno oblast nasproti zamiraj06 avstrijski in madfarski driavni oblasti. 9 Miljene so razmere, v katerih je prilo do jugoslovanskega zedinjenja, I. decembra 1918.Vee 0 tern glej dok. 5t. 22, op. 5. 10 Miljena je Siovenska Ijudska stranka. II Z izrazom .. krilo .. je mi!ljena duhov!eina, ki je v glavnem tvorHa vodstvo Siovenske Ijudske stranke. 12 Mi!ljena je razdelitev makedonskega ozemlja po prvi svetovni vojni - med Kraljevino SHS, Boigarijo in Greijo, ki je temeljiJa {kar zadeva Makedonijo} v potrditvi doloeil mirovne pogodbe, sklenjene po drugi balkanski vojni, 10. avgusta 1913 v Bukardti. (0 razdelitvi makedonskega ozemlja po drugi balkanski vojni glej dok. !t. 50 , op. 16. Glej tudi dok. !t. 51, op. 9). 11 Med resolucijami , ki jih je izdala VI . konferenca Balkanske komunisticne federac ije v Berlinu, je bila tudi .. Resolucija 0 makedonskem in trakijskem vpraanju .. , ki je bila s strani KPJ sprejela na njeni III. drlavni konferenci, 1.-4. januarja 1924 v Beogradu. (Glej dok . !t. 51). I. Mi!ljena je Narodno radikalna stranka, ki jo je vodil Nikola P. Pasic.

St.
REFERENDUM U PARTIJI* U BEOGRADU DISKUSIJA 0 NACIONALNOM PITANJU.

53

U proslu nedelju' vrsenje u beogradskoj organizaciji N. R. P. referendum o nacionalnom pitanju.' Referent drug Kosta Novakovic iznosi kako je nacionalno pitanje i pred rat izazvalo u radnickim partijama velike diskusije i razna misljenja, no da to nije mnogo ometalo jedinstvenu borbu proletarijata, jer nacionalni problemi nisu bili dobili ostre forme. Ali od pocetka svetskog, imperijalistickog rata ovo je pitanje dobilo ogromnu vainost za internacionalni radnicki pokret. I zato sto nije bilo pravilnoga gledista na njega, pretrpelo se

* Porocilo 0 referendumu v organizacijah NOS) 0 resolucijah, sprcjetih na m. drfavni konferenci KP) , 1.-4. januarja 1924 v Beogradu . - Radnik-Oelavec, leto 111, t. 105, 106 in 107, 10., 17. in 24. 2. 1924.
413

mnogo poraza. I ako je toboi rat vodjen radi nacionalnih sloboda obespravIjenih nacija, nacionalno pitanje nije resena oi u jednoj od oslobodjenih<~ 00vih driava. Nacionalno pitanje rdeno je jedino revolucijom u Rusiji, i tako je

na praksi pokazato kojim putem treba revolucionarne proleterske partije da

idu
U

ovom pitanju.

Referent dalje otkriva vainost parole samoopredelenja naroda i slobode malih naroda u ustima zapadne burZoazije. Te parole bile su u rukama imperijalistickih driava lai i zlocin, sredstvo za podvrgavanje masa svojim imperijalistickim ciljevima. Te parole bile su isto tako sredstvo i kod jednog del a vodje internacionalnog proletarijata. Ral nije oslobodio nacije niti kapitalisticki rat to i moze pastiCi, vee je sarno jedan sistem nacionalnog ugnjetavanja zamenio drugim sistemom nacionalnog ugnjetavanja. Referent zatim prelazi na nacionalno pitanje u Jugoslaviji, utvrdjujuci da Jugoslavija nije nacionalna, vee nacionalitetna dd3va, gde live vece kompaktne mase raznih nacija i kompaktne mase manjina u vise oblasti, koje zajedno, U odnosu prema gospodarecoj na-

ciji , sacinjavaju vecinu stanovnitva u tim oblastima. Te nacije nisu dale [dobiIe] slobodu vec ugnjetavanje od strane srpske burioazije. Govoreci 0 nacionalnim pokretima koji su ponikli zbog obespravljenosti pojedinih nacija, narocito hrvatske i slovenacke, referent izlaze teinje hrvatske i slovenacke burioazije za razliku od teinja irokih radnih masa tih naroda. Teinje tih masa slaiu se sa naima u odnosu na reiim [i mil se moramo angaiovati u borbi tih najirih radnih masa, da bismo ojacali borbu protiv reakcije i da bismo oslabili ulogu
nase bUrZoazije u internacionalnom zivotu kao eksponenta imperijalistickih si-

la i da bi kroz tu borbu iz tih masa odvojili sve ono sto po svome polozaju , pripada nama i prikljuCili naoj borbenoj koloniji za borbu za dalje ciljeve. Zatim referent izlaie sutinu balkanskih nacionalnih problema, odnosno makedonskog i trakijskog pitanja, iznosi da postoji nesumnjiva teinja stanovnistva tih pokrajina za slobodu i nezavisnoscu, da postoje revolucionarni elementi u tim oblastima koji su gotovi da se rame uz rame sa proletarijatom bore

za unitavanje onog strahovitog ugnjetackog reiima koji tamo vlada. Naa rezolucija' pokazuje nam put kojim cemo doci do tog stanovnistva. Nasa rezolucija pokazuje nam marksisticku taktiku u angazovanju za nacionalno pitanje, put koji ce pripomoci razvitku klasne borbe, jacanju nasih snaga i ubrzanju istoriskog procesa. Nacionalno pitanje je s obzirom na politicku situaciju jedno od najvaznijih pitanja. Na to se razvila diskusija. Drug P. Marl;nov;c veli da je u Bosni pre rata, pa i [u] drugim pokrajinama, nacionalno pitanje bilo kamen spoticanja za radnicku klasu, ali on ipak nalazi da to pitanje za radnicku klasu nije od vainosti. Drug Drag. Slepanov;c veli , da je nacionalno pitanje jedno od najskakljivijih pitanja, a to se najbolje vidi po tome sto nae vodje imaju 0 njemu 99 raznih misljenja. Ali, veli, proletarijat ima sarno jedno glediste i on ce 0 njemu govoriti kao proleter. Za njega je to pitanje prosto, zna da se [od] tog pitanja ne
jede: sa resenjem socijalnog ropstva resice se i nacionalno ropstvo. Nacionalno pitanje interesuje sarno burZoaziju. Burioazija je internacionalna, i onda je sarno sad podeljena. Najzad veli da nije oportuno nase aktivno mdanje u to pi-

tanje kad smo aka jada te preti opasnost da sahranimo i ono malo sto imamo. Mi smo i ovako prokaieni, pa sada treba jos i ovo to ide dalje od Radical On to ne govori iz nekog straha, nego za to sto smo saka jada, a to treba uzeti u
obzir. 414

Drug Sima Miljus: Nasa partija mora dati jasan i precizan odgovor na sva pitanja koja iskrsnu pred proletarijat. A takvo jedno pitanje od sudbonosne vaznosti jeste i nacionalno. Dokazuje da pitanje nije oi najrnanje prosto, nego bas naprotiv veoma komplikovano, potkrepljujuci to primerom iz istorije ruskog radnickog pokreta. Napada usko glediste druga Stepanovica i veli da se mase oe mogu privuci, jef one beze od nas z~og toga sto nemamo svoga stava
u zivotnim pitanjima, koja njih interesuju. Zeli da se jednodusno prime ave rezolucije. 4 Drug Velja Petrovic, konstatuje da bismo po recima druga Stepanovica is-

pali i suvise Srbijanci, kada ne bismo pokazali nikakvo interesovanje za pitanja koja zasecaju mase drugih nacija i pokrajina. Nalazi da se moramo interesovati za nacionalno pitanje, prihvata rezolucije,5 sarno mu je nejasno da Ii rezolucije treba razumeti taka da cerna mi ici s Radicem i s makedonstvujuscima. 6 Drug Pijade:' Diskusija 0 nacionalnom pitanju vodjena je u nasoj partiji vise od pola godine i 0 tome se pitanju uopste najvise diskutovalo. Svi su clanovi mogJi u diskusiji ucestvovati i interesovati se za nju, to je cudoo da se sada govori pogresno 0 najosnovnijim stvarima. Laka je to kazati: nacionalno pitanje je prosto, i napraviti nekoliko viceva na racun toga pitanja, koje u na-

soj zemlji ima sudbonosni znacaj za proletarijat i njegovu klasnu oslobodilacku borbu. Lako je to reci, kao drug Stepanovic, da ce sa obaranjem kapitalizma biti oboreno i nacionalno ugnjetavanje. Ali ne rece nam drug Stepanovic: kako ce se oboriti kapitalizam? Koje su snage potrebne za to? !ita treba mi da radimo da do toga cilja dodjemo? Potrebna je pre svega jedna avangarda klasnosvesnog proletarijata, svesna svoga cilja, svesna svojih zadataka i dobra organizovana. Ali se avangarda nikad sarna ne salje u borbu. Nijedan vojskovodja nije Iud da u bitku salje samu avangardu. Zbog toga je potrebno da se dobije vecina u radnickoj klasi za konacni obracun s kapitalizmom. Ali i to nije sve, narocito u jednoj zemlji, gde su mase ogromnom vecinom seljacke. Potrebni su saveznici proletarijata u tim najsirim masama radnog stanovnistva. Bez toga nema obaranja kapitalizma, bez toga nema klasnog oslobodjenja proletarijata. A da bi se te mase do bile za saveznike treba da uzmemo aktivnog ucesca u resavanju onih krupnih pitanja koja te mase interesuju, a to su u prvom redu nacionalno i agrarno pitanje. I kada drug Martinovic kaze da je nacionalno pitanje za radnicku klasu bilo i da je sada kamen spoticanja, onda je neiogicno kazati da ono nije vazno za radnicku klasu. Drug Vukicevic veli da diskusija koja je vodjena 6 meseci nije bila dovoljno jasna, da proleterima nije jasno i razumljivo objasnjena sustina toga pitanja, a to je trebalo uciniti. On je slusao cak i od nekih funkcionera da to pitanje nije vazno. Sasvim je pogreSno kada neki drugovi misle da je moguce srusiti kapitalisticko drustvo bez ucesca proletarijata u reSavanju agrarnog i nacionainog pitanja . Slaze se sa rezolucijom 9 i glasace za nju, jeT je skroz marksisticka. Drug Filip Filipovic objasnjuje da kod naseg sveta vlada jos uvek slabo interesovanje za nacionalno pitanje zbog prilika koje su bile u predratnoj Srbiji. Treba imati na umu da su se te prilike izmenile i da Srbi danas cine 42-45 % stanovnistva u Jugoslaviji. U 1919. g. bila je druksa situacija, mase su bile revolucionarno ustalasane i aka nisu imale rezolucije 0 nacionalnom pilanju , ipak su ulazile iz akcije u akciju i na taj naCin vodile nepomirljivu borbu protiv srbijanskog hegemonistickog centralizma. - Sada smo u jednoj druksoj situaci415

ji. Krajnje je vreme da partija d. jedno jasno glediste u rezoluciji. Radek' je rekao da je jedna od velikih genijalnosti Lenjinovih bila ta sto je prvi podvukao flufnost da proletarijat aktivno istupi kao nacionalni oslobodilac ugnjetenih nacija. On je dokazivao da ruski proletarijat mora biti i nacionalni oslobodilac od carizma ugnjetenih naroda. Za to je bilo potrebno dugo, vrlo dugo vaspitavanje ruskih proletera. Lenjinova teza bila je u tome da se ni ruski proletarijat ne maze osloboditi aka ne stvori tesnu vezu sa proleterima ugnjetenih nacija. I blagodareei tome ruski proletarijat je ujedinio sve potiStene nacije u borbi protiv svetskog kapitala. I u Jugoslaviji mora se raditi u tome pravcu. Srbijanski proletarijat, i ako nije nacionalno ugnjetavan, mora pokazati da je shvatio veliku Marksovu istinu: da onaj narod koji tlaCi lUdje narode ne moze biti ni sam slobodan. testa mi pod maskom internacionalizma vidimo u stvari nacionalizam. Pominje kao primer 1919. i 1920. god. sporove oko sedista sindikalnih centrala, u kojima su centrumasi pod mask om marksizma sprovodili svoj pokrajinski sovinizam. Drugi jedan vazan momenat jeste da zivimo u eri izuzetnih zakona protiv radnicke klase,lo te oema mogucnosti za potpuno svestrane diskusije na jednoj

zemaljskoj konferenciji. Zato smo diskutovali sa predstavnicima naseg pokreta iz sviju pokrajina, jer ne postoji sarno Sumadija. I ja sam na rezoluciji saradjivao, i aka se mazda oe slazem sa ooim iii sa ovim izrazom iii mislima ja je primam, jer ona predstavlja znatan korak unapred prema dosadasnjem nasem radu u toj oblasti. Rad na vaspitanju nasih masa biee dug, ali ga treba vrsiti. Sada iz rezolucije 11 treba iZVllCi proste, jasne i konkretne parole za otimanje masa od burzoazije. Drug Bukvic. 12 PrateCi nasu stampu vide Ii smo da postoje raznolika misIjenja. Pitanje je veoma komplikovano i potrebno je mnogo godina studije. Ne treba se pozivati stalno na ruske drugove jer su tamo prilike drukcije. Lenjin sam je kazao da se boji da ee evropski drugovi hteti suvise ruski da rade. Nalazi da se rezolucija 13 odmice od klasnog terena i da se hvale nacionalni pokreti, sto ne smemo ciniti. I nacionalno i agrarno pitanje treba prvo dugo vremena da proucavamo. Najzad iznosi da su nase snage slabe i da zbog toga ne moze glasati za ovu nezgodnu rezoluciju. Drug Plecev;c: Nije tacno da bUrZoazija ne moze resiti nacionalno pitanje, ona ga je u proslom veku resavala. Ali ona ne moze danas da ga resi, jer danas nije vise bUrZoazija nosilac nacionalnih interesa, nego je ta uloga presla na proletarijat. Ali svakojako mi treba da odmerimo nase snage i da istupamo prema svojoj snazi. Drug Dragomir Marjanovic smatra za potrebno da podvuce jednu karakteristiku, da se u ovom pitanju pokazala podela na intelektualce i na radnike, da intelektualci zastupaju jedno, a radnici drugo glediste. (Protesti i uzvici: Nije istina!) Nacionaloo pitaoje jeste vazoo ali s obzirom na stanje u kome se oalazi radnicki pokret ono dolazi na drugo mesto. Samoopredelenje do otcepljenja! to je proletersko stanoviste. (Uzvik: Pa to ima u rezoluciji!)14 Medjutim konkretoe parole koje mi danas, s obzirom na nase snage, mozemo dati jesu za industrijski i varoski proletarijat: socijalne reforme i sloboda sindikalnog pokreta, a za seljacke mase opet socijalne reforme, borba protiv kuluka, teskih poreza itd. 416

Posto je vreme odmaklo, to je trebalo skupgtinu zakljuciti, podneta su dva predloga: jedan druga Dusana Djordjevica da se diskusija odlozi za jedno veee u toku iduce nedelje, a druga druga Pijade da se da zavrsna ree referentu i vrsi glasanje. Za prvi predlog glasalo je 40 za drugi 44. No tada je nastala buka, te nije maglo doci do glasanja 0 rezoluciji, IS i aka se referent l6 odrekao zavrsne reCi, te je predsednik prekinuo skupstinu s tim da se zakaze jOg jedna u toku nedelje.

PRODUZENJE DISKUSIJE 0 NACIONALNOM PITANJU U sredu, 6. februara, uveee odrZana je skupstina na kojoj je zavrsena diskusija 0 rezoluciji po nacionalnom pitanju. Usled nedostataka prostora mi cemo tu diskusiju objaviti u iducem broju. Kad je diskusija zavrsena izvrseno je glasanje. Glasalo je: za rezoluciju 57, protiv 18, I se uzdrZao od glasanja. Na predlog druga Grojica glasanje je vrseno poimenicno.

VALJEVO Mesna organizacija je 31. januara na konferenciji clanova vodila diskusiju: o izvestaju C. O. N. R. P., 0 rezolucijama 0 politiekoj situaciji, 0 nacionalnom , o makedon. i trakijskom pitanju.17 Nekoliko drugova trazilo je objasnjenj'e po izvesnim parolama i ta su im objagnjenja data. Od prisutnih 43 clanova svi su jednoglasno primili ove predloge. Kontrapredloga nije bilo. ( ... l"

MLADENOVAC Organizacija piSe: saljemo yam izvestaj 0 rezultatu referenduma. Na odrzatoj konferenciji 27. jan. prisustvovalo je 16 clanov, a 4 su bila odsutna. Sve su rezolucije proCitane,iO kao i kandidatska lista,'O i vodena je diskusija. Konferencija je konstatovala da zbog toga sto nije mogla biti odrfana Zemaljska konferencija Partije, moralo se pribeci referendumu, da su drugovi koji su sa referentima podneli rezolucije ulozili sve svoje snage i volju da Partija izide iz sadanje nezgodne situacije i da drugovima i rezolucijama organizacija poklanja svoje poverenje. Sve rezolucije i kandidatska lista primljene su jednoglasno.

SLOVENACKA Osim u Ljubljani, referendum u nasim organizacijama u Slovenackoj zavrsen je i u ovim mestima: Zalogu, Trbovlju, Mariboru, Vrhniki, lesenicama, Triicu i Kamniku. Svugde su rezolucije 21 i predlozena lista Zem. Veca" primljene jednoglasno.
417

SKOPLJE Na konferenciji na kojoj je prisustvovalo 60 clanova vodena je diskusija

0

svima rezolucijama. 21 Svi 60 clanova jednog/asno i sa odusevljenjem primili su sve rezolucije i kandidatsku listu. 24

VELES Sve rezolucije i kandidatska lista" primljeni su jednadusna.

U BEOGRADU ZAVRSETAK DISKUSIJE 0 NACIONALNOM PITANJU I ako je redakcija opsirno beleiila svu diskusiju, smatrajuci da je korisno izneti je pred sve elanove, usled oskudice prostora i mnogog drugog aktuelnog materijala, nismo u stanju da beogradski referendum tako opsirno beleiimo. Zbog toga moramo tu diskusiju izneti u kratkim potezima. Na produienju diskusije 0 naco pitanju govorio je prvo drug Janko Petakovic. On je misijenja da se ovom rezolucijom 26 obecava seljacima ana sto im se ne moie dati, pozivajuci se na Engelsa, koji je rekao da pokusaj da se zastiti privatna svojina ne oslobodjava seijaka, nego ga zadriava u ropstvu . Seljaka treba oducavati od borbe za privatnu svojinu, a rezolucija ga na to gura. Koliko je potrebno uveriti i seljaka u to. Smatra da ce [ako se] bori za krajnje ciljeve, treba tako isto uveriti i seljaka u to. Smatra da ce drugovi uCiniti veliku pogresku ako rezoluciju prime. Drug Dusan Djardjevic. Nezadovoljan je dosadasnjom diskusijom, jer su se cula cak i miSljenja da naco pitanje ne postoji za proletarijat. Govori 0 nedoslednosti i pogresnim shvatanjima izvesnih drugova i kritikuje pisanje ~)Slob. ReCi((27 0 nacionalnom pitanju. Istice da se naco pitanje maze resiti i u kapitalistickom drustvu, ali aka se ooim stavom u rezoluciji mislilo da se ana oe maze po/puna resiti, onda se slaie. Srpska, hrvatska i slovenaoka burioazija mogle bi se sporazumeti bas oa ooim tackama. u kojima rezolucija 28 i2nosi zavojevacku privrednu politiku srpske burioazije. Taj nesporazum ne bi njega Ijutio, jer bi skinuo rna sku sa hrvatske i slovenaeke burioazije koje hipnotizuju rnase, koje ooekuju da im sporazum burioazije neSto donese. Svojim stavom za federal istieko- republikanski ustav, ova rezolucija resila je spor 0 tome da Ii se naco pitanje postavlja kao ustavno. Protivan je federalistiekom stavu, jer federacija moie da smeta borbi radnieke klase. Drug Rajka Jovanovic priznaje da je pisanje "Slob. Rec; .. u naco pitanju bi10 pogresno, ali je redakcija smatrala da treba da se drii starog akcionog programa, nemajuci prava da radi protivno. Treba praviti razliku izmedju epohe imperijalizma do rata, i sadanje epohe raspadanja imperijalizma. Kad je nastupila katastrofa od 1914., revolucionarna marksisticka levica uvidela je odmah da imperijalizam vise ne moie reSiti nacionalno pitanje. Veliki preokret levice bio je u tome, sto je naglasila potrebu da proletarijat ima da iskoristi nacionalne suprotnosti za borbu za obaranje kapitalizma. Tu je bitna razlika. U ovoj epohi ne moze biti resenja putem demokratije; mora se pro':; kroz proces borbe za razdvajanje nacija, pa tek posle da proletarijat skuplja nacije i federacije . U
418

Jugoslaviji su seljacke mase nosilac nacionalne ideje. Sporazum burioazije ne bi resia naco pitanje i bio bi izvdcn na racun masa. U takvoj situaciji ne mozema biti za reviziju ustava. Nasuprot sporazumu burioazije isticemo savez radnika i seljaka jer danas sarno proletarijat moze povesti siroke mase. Morarno iskoristiti nacionalne suprotnosti, sve suprotnosti fadi obaranja kapitalizrna. Lenjin je rekao: ).Ko ceka 'cistu' socijalnu revoluciju, neee je nikada

docekati. Zatim govore drugovi VI. Milenkovic'7.9 i M. Arsenijevic, braneci rezoluciju,' i drug M. Kaljevic, II koji nalazi da je rezolucija izraz tolerancije pokrajinskog sovinizma i da ne odgovara proleterskom duhu. Zatim je dao zavrsnu ree drug K. Novakovic odgovarajuci na razne primedbe predgovornika i konstatujuei da nema nikakvih kontrapredloga. Rezultat glasanja objavili smo vee u proslom broju. (... )"

U SUBOTICI Od 3. do 10. februara izvrsen je referendum. Prisutno 32 elana, nije prisutno 5. Sve rezolucije" primljene su jednoglasno od svih prisutnih elanova. PRILEP Svi predlozi" primljeni su u prilepskoj organizaciji jednoglasno. KRIZEVCI (HRV ATSKA) Referendum je izvrsen I. februara. Prisutno 62 clana. Svi predlozi" primljeni su jednoglasno. PALANKA (SMED.) Referendum pOCet 5. februara, zavrsen 8. Rezolucije 0 pol it. situaciji, nac., agrarnom i makedonskom pitanju primljene su sa 19 glasova jednoglasno. (... )" KOTOR Referendum je oddan 5. ov. m. u prisustvu 15 clanova. Sve rezolucije" primljene su jednoglasno. (...)" JAGODINA Referendum je izvrsen 31. januara i I. februara. Ueestvovalo je 35 elanova. Sve rezolucije i kandidatska lista" primljene su jednoglasno. 419

POZEGA (UZICKA) Referendum izvrsen 3. februara. Ucestvovalo 16 clanova, 5 clanova odsustvovalo. Sve rezolucije i kandidatska lista' primljene su jednoglasno. PANCEVO Na konferenciji clanova Partije 31. januara, posle svrsene diskusije, svih 15 prisutnih clanova jednoglasno su primili sve rezolucije i kandidatsku Iistu" ( ...)" U ZEMUNU Referendum je izvrsen 3. februara. Prisutno 18 clanova. Svi predlozi" usvojeni su jednoglasno od svih prisutnih. Kontrapredloga nije bilo. SISAK Ovde je referendum izvrsen 28. januara i 3. februara . Ucestvovalo je u diskusiji i glasalo 10 clanova. Sve rezolucije i kandidatska lista" primljeni su jed-

noglasno.
SABAC Referendum izvrSen od 25. januara do I. februara. Za izvestaj C. O. Partije glasalo 24, niko protiv; za rezoluciju 0 politickoj situaciji glasalo 31, a protiv I; za rezoluciju 0 nacionalnom pitanju za 24, protiv niko; za rezoluciju 0 makedonskom pitanju za 24, protiv niko. ( ...)" SARAJEVO Mesna Organizacija Sarajevo odrfala je cetiri konferencije na kojima se opsirno diskutovalo 0 svima rezolucijama i kandidatskoj listi." U referendumu ucestvovalo je 85 clanova koji su se jednoglasno izjasnili za rezolucije i listu. NEGOTIN (Krajina) OVdasnje poverenistvo jednoglasno (7 clanova) primilo sve predloge (... )" KARLOV AC (Hrv.) Referendum odrian 2. februara. Prisutno 19 clanova. Svi predlozi" primljeni su jednoglasno. 420
7

KUMANOVO Na referendumu prisutno 20 clanova. Svi predlozi" primljeni su jednoglasno.

Organizacija je izvela referendum od 28. do 31. januara. U diskusiji i gIasanju ucestvovalo je 72 clana. Sve rezolucije i kandidatska Iista" primljene su jednogiasno. KRUSEVAC Od 30 clanova ucestvovalo 15 na referendumu. Svi predlozi" primljeni su jednoglasno (15 glasova) osim rezolucije 0 polit. situaciji, gde je bilo 12 za, 3 protiv i 0 nacion. pitanju, gde je bilo 13 za, 2 protiv. Kandidatska Iista primljena jednoglasno. NIKSIC Rezolucija 0 naco pitanju, 0 maked. pitanju, usvojene su jednoglasno. Broj nije javljen.
0

agrarnom pitanju i fasizmu

ALEKSINAC Poverenistvo u Aleksincu usvojilo je predloge C. Odbora" jednoglasno .. Broj glasova nije jos javljen. POZAREVAC Svi predlozi" primljeni su jednoglasno od 15 prisutnih clanova.

DELNICE (Hrvatska) Svc rezolucije" primljene su jednoglasno od prisutnih 10 clanova.

BROD n. S. Sve rezolucije" primljene su jednoglasno od 30 prisutnih clanova, osim rezoIucije 0 naco pitanju, po kojoj je jedan glasao protiv. Jedan kontrapredlog po naco pitanju podneo je drug Ivan Fajerbah. Predlog njegov sastoji se u izme421

nama prema clancima druga Z. Milojkovica u ~~Radniku.57 Za ovaj predlog glasao je sarno predlagac. Kandidatska lista" usvojena je jednoglasno. (... )"

STARA PAZOVA Svi predlozi 60 primljeni su jednoglasno sa 19 glasova. Kontrapredloga nije bilo. OBRENOVAC Od 22 clanova ucestvovalo u referendumu 15. Ovi su jednoglasno usvojili sve predloge" C. Odbora. KRALJEVO Svi predlozi" primljeni su jednoglasno od prisutnih 14 clanova. GOR. MILANOVAC - SUTCI Zajednicki izveStaj za Gor. Milanovac i selo Sutci. Primljen izvestaj C. 0., rezolucije 0 polit. situaciji, nacion. i maked. pitanju jednoglasno od 15 prisutnih. ( ... )" KRAGUJEVAC Rezultai referenduma je sledeb: I.) Izvestaj C. Odbora 18 protiv, ni jedan za. 2.) Rezolucija 0 polit. situaciji 26 za, protiv niko. 3.) Rez. 0 naco pitanju 26 za, protiv niko. 4.) Rezo!. 0 maked. pitanju 35 za, protiv niko. (...)64 Kontrapredloga je bilo na dva izvestaja C. Odbora. Jedan blafiji, dobio je 5 glasova, drugi koji se salje dobio je 18 glasova. Osim ove odluke protiv izvestaja C. Odbora, jednoglasno su usvojene izmene na rezoluciju 0 polit. situaciji i o nacionalnom pitanju, tako da se jednoglasno primanje predloga C. Odbora 0 tim pitanjima ima smatrati kao usvajanje sa izmenama. ( ... )65 LESKOVAC Na referendumu ucestvovalo 90 clanova. Sve su rezolucije" primljene jednoglasno . ( ... )" NIS Konferencije na kojima je vrsen referendum nisu bile brojno posecene, ali su kvalitetno bile dobre. Diskusije su vodene drugarski. Izvestaj C. Odbora 422

primljen je jednoglasno sa 38 glasova; jednoglasno su primljene i rezolucije 0 naco pitanju sa 36 glasova. ( ... )" Rezolucija 0 makedonskom pitanju primljena je sa 19 protiv 3 glasa. ( ... )" VEL. BECKEREK U referendumu, na dvema konferencijama, ucestvovalo je 17 od 22 clana. Svi su predlozi C. Odbora 70 usvojeni jednoglasno. PIROT Referendum izvrsen od 10. do 12. februara. Prisutno 14 clanova. Sve su rezolucije 71 primljene jednoglasno, osim rezolucije 0 nacion. pitanju, po kojoj je drug Drag. Zivkovic podneo kontrapredlog za reviziju ustava po misljenju druga S. Markovica. (Pirotska organizacija nije izvestaju prilozila taj kontrapredlog.) SMEDEREVO Odriate su dve konferencije za referendum. Prisustvovalo 30 clanova. Jednoglasno su primljeni izveStaj C. Odbora i sve rezolucije 72 osim 0 naciQnalnom pitanju, za koju je glasalo 25, a protiv 5. Kontrapredlog po nacopitanju i po kandjdatskoj listi podneo je drug A. Curkovic. Prvi kontrapredlog organizacija nije poslala. ( ... )" UZICE Referendum izvrsen od 13. do 17. februara. Ucestvovalo 22 clana. Jednoglasno su primljeni: izvestaj C. Odbora, rezolucija 0 pol it. situaciji, 0 agrarnom i sindikalnom pitanju i fasizmu. Rezolucije 0 nacionalnom i makedonskom pitanju i kandidatska lista za Z. Vece" odbacene su jednoglasno: Jednoglasno je usvojen predlog za clanove C. Odbora" Kontrapredloga ima trio po rezoluciji o polit. situaciji, podneli drugovi Petar Celovic i B. Ignjatovic, po naco i maked. pitanju, podneo drug B. Ignjatovic i po kand. listi za Zem. Vece podneo drug Djor. M. Draskic. Za predlog druga Celoviea, glasali su svi clanovi, ali kako se njime trazi sarno izmena u t. 29, to je rezolucija 0 polit. situaciji usvojena. Za druga dva predloga glasali su svi clanovi. (... )76 HRELJIN (Hrvatska) Svi predlozi C. Odbora 77 primljeni su sa 16 glasova jednoglasno.
3. februarja 1924. je referendum 0 resoJuciji III. drtavne konference KPJ 0 nacionalnem vpra~anju (dok. ~t. 50). Sk lep 0 tern, da se preko organizacij NOS] izvede referendum 0 resolucijah . sprejelih
I

2 Mi~ljen

423

na III. driavni ko nferenci KPJ, je sprejel Centralni odbor NOSJ 15, januarja 1924, Stem referen dumom je CO NOSJ ielel preseci zlasti razlike v gledanju na nacionalno vpra~anje, ki so kljub sta Ii~cem , sprejetim na III . drfavni konferenci KPJ, 1.-4. januarja 1924 v Beogradu, se vedno obstaja Ie v vodstvu KPJ . Tista struja v njenem vodstvu. ki je objektivno zagovarjala nacelo unitaristicne in centralisticne driave (njena najbolj vidna predstavnika sta bila Sima Markovic in Zivota Miloj kovit), je namrec kljub temu, da je na konferenci glasovala za resolucijo 0 nacionalnern vprasanju, po konferenci resoluciji nasprotovala in je naslopala proti njenim sklepom . Ker 0 teh razlikah ni moglo razpravljati zgolj vodstvo KPJ, je zato prislo do enomesecnega referenduma v NDSJ, ko se je 0 vseh temeljnih vprasanjih partijske politike opredelilo tudi clanstvo NDSJ (KP J). Rezultati re ferenduma so pokazali , da je velika vecina clanstva sprejela vse resolucije III. driavne konference KPJ, zaradi cesar je nato CO NOSJ ugotovil, da so stem stopile v veljavo. - Vee 0 omenjenern re ferendumu v NOSJ, njegovih rezultatih in 0 sporu v KPJ, kije v letih neposredno po Ill. driavni konferenci v KP J nastopil zaradi vprasanja njene nacionalne politike glej Or. Ousan Lukac, Rad nieki pokret u Jugoslaviji i nacionalno pitanje 1918-1941, Beograd 1972, str. 191-227, Oesanka Pesic, Jugoslovenski komunisti i nacionalno pitanje (1919-1935), Beograd 1983, str. 198-229 in La tinka Perovic, Od centralizma do federalizma. KP J u nacionalnorn pitanju, Zagreb 1984, str.

340-351.
) Misljena je resolucija 0 rnakedonskern in trakijskem vprasanju (dok. St. 51), ki jo je izdala VI. konferenca Balkanske komunisticne federacije, zbrana konec novernbra in v zacetku decem bra 1923 v Berlinu. Ta resolucija je bila s strani KPJ sprejeta na njeni III. driavni konferenci, 1.-4. ja nuarja 1924 v Beogradu. , Misljeni sta resolucija 0 nacionalnem vprasanju (dok. St. 50) ler resolucija 0 makedonskem in trakijskem vprasanju (dok. St. 51), sprejeli na Ill . driavni konferenci KPJ, zbrani med 1. in 4. januarjem 1924 v Beogradu. s Glej op. 4. 6 Misljena je vrhovisticna VMRO Todora Aleksa ndrova . 1 Mosa Pijade . Misljena je resolucija 0 nacionalnem vprasanju (dok. St. 50). sprejeta na III. driavni konfe renci KPJ , zbrani med I. in 4. januarjem 1924 v Beogradu. 9 Karl Radek, sekretar Izvrsnega komileja komunistiene internacionale. 10 Misljena sta Obznana (sprejeta 30. decembra 1920) in Zakon 0 zasciti driave (sprejet 2. av gusta 1921), s kate rima se je zacela splosna ofenziva kapitala proti revolucionarnemu delavskemu gibanju, ki se je najbolj ostro pokazala v prepovedi KPJ in njeni izkljucitvi iz politicnega sistema Kraljevine SHS. 11 Glej op. 8. 11 Dragutin Bukvic. !l Glej op. 8. 14 Glej op. 8. 15 Glej op. 8. 16 Kosta Novakovit. J1 Navedene resolucije - resolucija 0 politicni situaciji in neposrednih nalogah NOSJ (KPJ), resolucija 0 nacionalnem vprasanju ter resolucija 0 makedonskem in trakijskem vprasanju. je spre jela III. drtavna konferenca KPJ, 1.-4. januarja 1924 v Beogradu. II Izpusceno je besedilo, ki se nanaSa na glasovanje 0 resoluciji 0 agrarnem vprasanju, resolu ciji 0 sindikalnem gibanju in resoluciji 0 fasizmu ler besedilo. ki se nanasa na glasovanje 0 kandi datni listi za clane Driavnega sveta NOSJ (KPJ). Omenjene resolucije in kandidatno listo je spreje la Ill. drfavna konferenca KPJ , zbrana .med I. in 4. januarjem 1924 v Beogradu. 19 Misljene so resolucije 0 politicni situaciji in neposrednih nalogah NOSJ (KP J), 0 nacionalnem vprasanju. makedonskem in trakijskem vprabnju, agrarnem vprasa nju v Jugoslaviji in 0 delu na vasi. 0 fasizmu ter 0 sindikalnern gibanju. Omenjene resolucije je sprejela III. driavna konfe renca KPJ, zbrana med l. in 4. januarjem 1924 v Beogradu. 20 Misljena je kandidatna lista za clane Driavnega sveta NOSJ (KPJ) in Centralnega odbora NOSJ, oblikovana na III. driavni konferenci KPJ, 1.-4. januarja 1924 v Beogradu . 21 Glej op. 19. 12 Misljena je kandidatna !ista za clane Oriavnega sveta NOSJ (KPJ), oblikovana na III . dr iavni konferenci KPJ, 1.-4. januarja 1924 v Beogradu. 1) Glej op. 19. 24 Glej op. 20. 25 Glej op. 19 in op. 20. 26 Glej op. 8.

424

Slobodna Rec... Glej op. 8. 29 Vlada Milenkovic. JO Glej op. 8. JI Milivoje Kaljevic. 12 Izpu~ceno je besedilo. ki se nana~a na razpravo agrarnem vpraSanju in fdizmu. H Glej op. 19. 34 Glej op. 19 in op. 20. B GJej op. 19 in op. 20.
!1 ..

28

resolucijah III. drfavne konference KP] .

J6 Izpusceno je besedilo, v katerem so navedeni rezultati glasovanja 0 resoluciji III. driavne konference KP] 0 fa~izmu, kandidatni listi za clane Orfavnega sveta NOSJ (KPJ), Centralnega odbora NOS] in rezultati glasovanja 0 resoluciji III. driavne konference KP] 0 sindikalnem gibanju. Izpu ~~no je tudi besedio. ki se nanab na protipredlog Nikole Ivo~evica k resoluciji 0 sindikalnem gibanju. 17 Glej op. 19. 11 Izpu~ceno je besedilo, v katerem so podani spreminjevalni predlogi h kandidatni Iisti za clane Oriavnega sveta NOS] (KP]), hkrati pa se Oriavnemu svetu NOS] (KPJ) in CentraInemu odboru NOS] priporoca, da posvetita cim vecjo pozornost organizaciji, delu in iivljenju v Partiji. 19 Glej op. 19 in op. 20. 40 Glej op. 19 in op. 20. 41 Glej op. 19 in op. 20, 41 Izpusceno je besedilo, ki se nanab na predlog 1.. Petkovica 0 spremembi naziva NOS]. Po tern predlogu, ki ga je konferenca NOS] v Pan~evu sprejela soglasno, naj bi se NOS] preimenovala v Neodvisno delavsko in kmecko stranko ]ugoslavije. 4] Glej op. 19 in op. 20, u Glej op, 19 in op. 20. 4S Izpu~ceno je besedilo, v katerem so navedeni rezultati glasovanja 0 resolucijah III. dr'Zavne konference KP] 0 agrarnem vprabnju, fasizmu in sindikalnem gibanju ter rezultati glasovanja kandidatni listi za clane Oriavnega sveta NOS] (KPJ). Jzpusteno je tudi besedilo, ki se nanab na spreminjevalni predlog Petra Ta~ica k resoluciji III, driavne konference KP] 0 politicni situaciji in neposrednih nalogah NOS] (KPJ) in k resoluciji 0 agrarnem vprasaoju, Pray tako je izpusceno tudi besedilo, ki se nanasa na spreminjevalni predlog P. Tasica h kaodidatni Iisti za clane Centralnega odbora NOS]. 46 Glej op. 19 in op, 20, H Glej op. 19 in op. 20. 41 lzpusceno je besedilo. ki se nanasa na spreminjevalni predlog Jova Stojanovica h kandidatoi listi za Oriavni svet NDSJ (KPJ), 49 Glej op. 19 in op. 20, so Glej op. 19 in op. 20, 51 Glej op. 19 in op. 20, H Glej op, 19 in op. 20, B Glej op. 19 in op. 20. S4 Glej op. 19 in op, 20, ss Glej op. 19. 56 Glej op. 19. 51 Misljeno je celrto in pete nadaljevanje C1anka :livote Milojkovica .. Politi~ka situacija i nasi zadaci", ki je s podoaslovom ..Nasa nacionalna politika izSlo v Radniku-Delavcu. leto II, ~t. 96 in 97, 16. in 23. 12. 1923. - Glej dok. It. 46. 51 Glej op. 20. H Izpu~ceno je besedilo. ki se nana~a na spreminjevalni predlog Ivana Fajerbaha h kandidatni listi za clane Centralnega odbora NOS}. 60 Glej op. 19 in op. 20. 61 Glej op. 19 in op. 20. 62 Glej op, 19 in op, 20. 61 lzpusceno je besedilo, v katerem so navedeni rezultati glasovanja 0 resolucijah III . dr!avne konference KPJ 0 agrarnem vprasanju, fa~izmu in 0 sindikalnem gibanju ter rezultati glasovanja 0 kandidatni listi za ~Iane Centralnega odbora NOSJ.

425

6. Izpu~ceno je besedilo, v katerem SO navedeni rezultati glasovanja 0 resolucijah III. driavne konference KP J 0 agrarnem vpra~anju, fa~izmu in 0 sindikalnem gibanju teT rezultati glasovanja 0 kandidatni listi z.a clane Odavnega sveta NOSJ (KP J). 6S Izpu~ceno je besedilo, v katerem so dane pripombe na nekatere ocene v resoluciji III. drZavne konference KPJ 0 politi~ni situacij i in neposrednih nalogah NOSJ (KPJ). 66 GJej op. 19. 67 Izpu~~eno je besedilo, ki se nana~a na pripombe k poroeilu CO NOSJ. Enako je izpuscen tudi tisti del besedila, ki se nanab na spreminjevalni predlog V. Cvetkovica h kandidatni listi za clane Oriavnega svela NOSJ (KPJ) in Centralnega odbora NOSJ. 68 Izpu~cen je del besedila, ki se nana~a na rezultate glasovanja resolucijah III. driavne konferenee KPJ 0 agrarnem vprdanju in 0 sindikalnem gibanju. 69 Izpu~ceno je besedilo, ki se nanasa na rezultate glasovanja 0 resolucijah III. drfavne konferenee KPJ 0 politicni situaciji in neposrednih nalogah NOSJ (KPJ), na rezultate glasovanja 0 kandidatni listi za clane Oriavnega sveta NOSJ (KPJ) in Centralnega odbora NOSJ, na spreminjevalne in dopolnilne predloge Voja Jankicevica k resoluciji 0 politicni situaciji in neposrednih na10gah NOSJ (KPJ) ler na spreminjevalna predloga V. Jankicevica in Ousana Todorovica h kandidatni listi za ~lane Centralnega odbora NOSJ. 70 Glej op. 19 in op. 20. 11 Glej op. 19. 72 Glej op. 19. 11 Izpusceno je besedilo, ki se nanasa na spreminjevalni predlog A. Curkovica h kandidatni listi za clane Orfavnega sveta NOSJ (KPJ) in Centralnega odbora NOSJ. 7. Odavni svet NOSJ (KPJ). 7S Centralni odbor NDSJ. 7' lzpu~ceno je porocilo 0 referendumski konferenci NOSJ v 8eogradu, ki je razpravljala 0 poToeilu CO NOSJ in kandidatni listi za clane Oriavnega sveta NOSJ (KP1). 77 Glej op. 19 in op. 20.

426

SEZNAM OSEBNIH IMEN

Aleksander l. Karadjordjevii: (glej Karadjord jevii: Aleksander L) Aleksandrov Todor 51, 52, 83, 85, 115, 125, 128, 209, 212, 213 230, 256, 271, 272, 409, 424 Ammon Otto 131 Angelovski Dubravka 8 Anin (glej GustinCic Dragotin) Anin D. (glej Gustincic Dragotin) Arandelovic Dragoljub 201 Arsenijevic M. 419 Bach Alexander Freiherr von 373, 374 Bagehot Walter 140,205 Bakunin Mihail Aleksandrovic 158 Balkanikus (glej Prolic Slojan) Barajevii: Milorad 236 Bauer Otto 134, 137-141 , 147, 149, 170, 172-180, 187- 191, 194, 204, 205, 307, 358, 361,362,379,381,384 Beethoven ludwig van 132 Bernhardi Friedrich von 153, 154, 205 Bernstein Eduard 113, 159,384 Bismarck Otto Furst von B. Sch6nhausen lOt, 142 Blumenbach Johan Friedrich 130 Bruck K. 140, 205 BuUeg Vilim 276, 281 Bukvic Dragutin 416, 424 Cankov Aleksander 71, 73, 212, 249, 262, 271 , 409 Cesarec August 9, 10, 14-16, 19, 20 , 22 , 23,26, 27,32-34,97, 119, 128, 249 , 279, 281, 290, 303, 306, 392, 393 Chamberlain Houston Stewart 129, 140 Chamberlain Joseph 154 Ci1iga Ante (MI .; Mbl.) 14, 15, 19, 20, 27, 28, 89,94,97, 119, 128, 219,236-238 , 248 , 249, 273-281, 287, 290, 303, 306, 307, 309-316, 330- 332, 341, 342, 347, 348, 350, 352, 354, 355, 357, 360-362, 364-366 Cunow Heinrich 156-159, 170, 195, 204, 205 Cuvaj Slavko 213 Cuvier Georges 130 Cvetkovic V. 426 Cvijic Gjuro (Vladetic; Djuro; Djura, Duro) 6, 14,15,22,26- 28 , 127,128, 21l, 220, 226-231, 237,238,249,272,273,280,281,290,303, 307, 309, 310, 3l4-337, 341, 343-352, 360, 362-366,376-381 , 384, 389,392, 393,398

topic Vladimir 155, 205 Celovic Petar 423 Cimic 121 Curkovic A. 423, 426

David Eduard 190, 191 , 205 Oavidovic Ljuba 281. 290 Oetlev Goce 213, 408 Demetrovic Juraj 180 Denikin Anton Ivanovil 183 D. G . (glej Gustincic Dragotin) Dimitrov Georgi 212 Dinter Artur 129 Disraeli Benjamin 190 Djordjevic Du~an 417, 418 Djurisic Marko 49 Dra~kic Djordje M. 423 Dra!kovic Milorad 322, 323 DrnovSek Darinka 8 Donovic Jovan 326 Dordevic V1adan 159 Ebert Friedrich 260. 270 Engels Friedrich 86, 81, 89, 98, 101 , 115. 142, 146, 149, 156-159, 161, 166, 170, 174, 190, 201,205,233,239, 251, 253, 338, 382, 383, 418 Fajerbah Ivan 421. 425 Ferdinand I., von Hohenzollern-Sigmaringen 70,271 F. F . (gJej Filipovit Filip) Fichte Johann Gottlieb 136, ISO, 153 Filipovic Filip (F. F .) 15, 30, 129, 232, 236, 245, 247, 249, 283-286, 289, 290, 292, 294, 297- 303, 306, 333, 339, 341, 352, 359, 360, 389,393,415 Franc I. Habsbudki 372 Franc Ferdinand Habsburski 28 t Frank Josip 280, 291 Freks Friderich 209

Gaj Ljudevit 90, 93, 367, 313 Gandi Mahatma (Karamchand Mahandras) 109 Garkovic F. 83

427

Gligorijevic Branislav II Gobineau Joseph Arthur 129, 131, 140 Goethe Johann Wolfgang 132 Goldstein J. 131, 140, 141,205 Gorter Herman 159 Grillparzer Franz 151 Grojic 417 Grol Milan 10 Gruev Dame 408 Gump10vitz Ludwig 129 Gustin6c Dragotin (Anin; D.; D. G.; Stepan

Karadjordjevic Peter I. 375 KaradjordjeviCi 66, 213 Karamchand Mahandras (glej Gandi Mahatma) Karev Nikola 408 Kautsky Karl 9, 134, 136, 141, 156, 157, 170,

179, 180, 190, 191, 194-196, 204, 205, 379, 382, 384
Kemal Mustafa Ataturk 70 Kerenski Aleksander Fjodorovic 166, 169,248,

257, 258
Keynes John Maynard 74, 82 KirchofT 136, 141, 205 KlemenCic Lovro 359 Klopcic France 17 K. N. (glej Novakovic Kosta) Kokotovic Lj. Svetozar 52 Kolar Jan 373 Kolarov Vasil Petrov 212 Kolcak Aleksander Vasiljevic 183 KoprivicaOstric Siavica 9 Korac Vitomir 221, 224, 228, 229, 232, 273,

sk;) 19,20,26,32,73,82, liS, 117, 128,290, 341,350,355,359,361,366

Haberlandt Michael 130, 141,205 Habsburiani 103-105, 295, 373 Haeckel Ernst 130 Hegel Georg Wilhelm Friedrich 152 Herder Johann Gottfried 150 Hilferding Rudolf 153-156, 205 Hindenburg Paul von 156 Horthy de Nagybanya Miklos 48 Huxley Thomas 130 Ignjatovic B. 423 Ivanic Martin 8 Ivanic Momblo 201, 204 Ivosevic Nikola 425 Jagic Vatroslav 85, 88 Jankicevic Vojo 426 Jelaeic Josip 114, 192, 373 Joachimsen Joachimsohn Paul 132, 133, 141,

276,281,310, 345
Korosec Anton 28, 43. 48, 49. 56, 58,121.198 ,

201,204,212, 225,231,237,238 , 243,249, 314,325,332,334,335,354,357,362,370, 376

Kossuth Ferenc 374 Kostic Laza 374 Kotur Nikola 14, 28, 210 Kraljevic M. 37 Krekic Bogdan 359 Kristan Etbin 180 Krlda Miroslav 97 Kuliser A. 160 Kumardej Blai: 372 Kvaternik Eugen 373 Lapcevic Dragib 98, 113,221 , 222,230,273,

205
Jovanovic Rajko (R. J.) 6, 15-18. 20, 21, 29,

30, 236, 250, 282, 290, 291, 300-303, 306, 307, 332-334, 341, 345, 347, 350-353, 358-360, 362, 392, 395, 4.8
Jovanovic Siobodan 385 Jovanovic Vladimir 38 Jovanovic Zivko 296, 298 Judenie Nikolaj Nikolajevic 183 Junius (gJej Luxemburg Rosa) Jureic Josip 374 Kaclerovic Trisa 15,30,53,98, 113,222-224,

293, 297, 311

Lapouge Georges Bacher de 129 Lauermann Kristof 372 Lenin Vladimir IIjic (Uljanov) 38, 87, 98, 101,

230, 231, 236, 259, 273, 290, 303, 306, 307, 309, 334, 340, 341, 343, 345-348, 35 I, 352, 359, 360, 386
Kaljevic Milivoje 419, 425 Kant Immanuel 132, 140, 152 Karadjordjevic Aleksander 1. 48, 66, 70, 94,

106, 108, 109, 112-115, 128, 154, ISS, 158, 160, 162, 163, 166, 167, 169, 170, 177, 180, 183,201,205,209,221,231,233,239,240, 248,249,251,255,256,277-279,281,300, 302, 311, 318, 322, 327-331, 335, 338-341, 348, 358, 364, 382, 383, 385, 394-397, 416, 419
Lensch Paul 156 Lessing Gotthold Ephraim 132 Liebenfels Lanz von 129, 131, 141,205 Liebknecht Karl 113. 270 Linhart Anton Tomai: 372

219,231,271,376,404
Karadjordjevic Marija 271

428

Ludendorff Erich 209 Lukac Dusan 9,41,298,359,412,424 Luxemburg Rosa (Junius) 87, 98,113,159-164,

Novakovic Kosta (K. N.) 10, 15,21,22 ,24,27,

170, 177, 181,205,221,226, 230,251,255, 256,270,276,277,311

Mann Karl 87 Manzini 150 Maretic Toma II Marjanovic Dragomir 416 Markovic Boia 20 I Markovic Laza 325, 375 Markovic Sima (S. M.) 5-7, 10, 14, 15, 17, 18,

29, 30, 33, 34, 238, 249, 282, 284, 289, 290, 302, 303, 306, 333, 334, 41, 350-353, 358-360, 394, 398, 413, 419, 424
Obrenovic Aleksandar 375 Obrenovic Milan 232 Palacky Frantisek 144, 305, 307 Pannekoek Anton 134, 141, 160, 170, 187, 190,

191, 194, 204, 205, 379, 384

Parvus David 156

20, 21, 23-27, 29-32, 127-129, 219-226, 228- 231, 235-238 , 245- 247, 249-256, 271, 273,277,281,283-286,289-291,295,298-300, 303-307, 310, 31 I, 313-316, 332-334, 340-344, 346-366, 376, 377, 380, 381, 384-398, 423, 424,
Markovic Svetozar 38 Martelanc Vladimir (Razbojnik Peter) 14, 206 Martinovic P. 414, 415

Pasie Nikola P. 46, 49 , 66, 67, 70, 90, 91, 93, 116, 122, 212, 213, 220-222, 227, 231, 232, 271, 273, 323, 331, 355-357, 362, 369, 376, 413
Pavlovic Pavle (Vidojevica; Vidojevic) 13, 18 ,

25,42,351,359,360
Periklej 140 Perovic Latinka 5, 8-10, 41,359, 424 Pcrovsek J urij 361, 362 PeSic Desanka 8, 10, 41 , 359, 424 Petakovic Janko 418 Petar I. Karadjordjevic (gJej Karadjordjevic Pctar I.) Petkov'it Z. 425 Petrovic Velja 415 Petrovic V, S, 67

Marx Karl 86-89, 94, 98, 101, 103, 109, 114, 115, 132, 140, 146, 156-159, 161, 166, 168, 170, 190, 196, 198,201,204,205,233,239, 240,248,251,278,338,382,416
Masaryk Tomas Garrigue 74, 82 Mazzini Giuseppe 150,278, 281 Mbt. (gJej Ciliga Ante) Mihailov Vance 66 Mik10sic Fran 88 Mi1enkovic VI ada 419, 425 Miletic Svetozar 368, 374 Miljukov Pavel Nikolajevic 169,257,258 Miljus Sima 14, 19, 122, 128,415 Milojkovic Zivota 15, 18, 19,23,24,29,31,32,

Pij IX 203, 281 Pijade S. Mosa (M. S. P.) 15, 18,21,30,236, 292,298,302, 303, 306, 334, 359, 415, 417, 424
Pleccvic 416 Pleterski Janko 9, 10 Pohlin Marko 372 Poincare Raymond 228, 232 Polic G. Ladislav 385 Ponjatovski Stanislav 329 Pop-Arsov Petre 408 Popovic Olga II Potiorek Oskar 369, 375 Potocnik Tomai 8 Pribicevic Svetozar 49, 67, 69, 70, 90, 93, III ,

37, 376, 383, 385, 386, 389, 393, 422, 424, 425
Mitscherlich Waldemar 196. 204, 205 Mrkonjic Petar 66

M. S. P. (glej Pijade S. Mosa)

Mt. (glej Ciliga Ante) Mussolini Benito 132, 271

195, 198,271,323, 327

. Pribicevic Valerijan 45, 49 Prodanovic M. Jasa II Protic Stojan M. (Balkanius) II, 12, 96, 97 ,

Napoleon I. Bonaparte 193 , 367. 372 Napoleon lit . Louis Charles Bonaparte 248 Naumann Friderich 78 Neumann Franz J. 141,205 Niebuhr Barthold Georg 329 Nietzsche Friderich 132 Nikola I. Petrovic 375 Nincic MomCi10 46, 49, 116, 117 Nitti Francesco Saverio 74, 82

159,201,221,224,225,229,231,237,238, 273,285,290,31 1,314,316,325,385

Proudhon Pierre Joseph 233 Prunk Janko 70, 359 Quatrefages de Breau Jean Louis Armand de

130

429

Racic Punisa 49 Radek Karl Bernhardovic (Sobelson) 159, 170,

185,208,209,392,393,416,424
Radetzky Joseph 86 Radic Stjepan (Stepan) IS, 27-29, 44, 46, 47,

49,56,58,69,70,92,93,109, 111, 121, 122, 198, 204, 209, 211-213, 220, 221, 225, 228, 229,231,233,234,237,238,243,244,257, 263,264,271,274,275,277,279,280,307, 323, 325, 332, 334, 335, 338, 340, 352, 354, 370, 387, 397, 414, 415 Rajacic Josip 373 Razbojnik Peter (glej Martelanc Vladimir) Redfic Enver 10 Renan Ernest 136, 140, 141,205 Renner Karl ( R. Springer; Synopticus) 117, 147, 170-175, 177, 179, 180, 205, 233, 276, 281,305,307,354,358,361,362 Retzing 130 Rhodes Cecil 154 R. J. (glej Jovanovic Rajko) Riimelin 136
Safarov Georgij Ivanovic 239, 243, 248, 249,

Stepanski (glej GustinCic Dragotin) Stinnes Hugo 156 Stipetic Zorica to Stojanovic Jovo 425 Stojanovic Ljubomir 204, 205 Strasser Josef 134, 141,205 Strossmayer Josip Juraj 90, 93, 367, 374 Supilo Franjo 70, 368, 374 Synopticus (glej Renner Karl) Smitran 276 Stempihar Nusa 8 Tasic Petar 425 Todorovic Dusan 426 Treitschke Heinrich von 153, 154,205 Trocki Lev Davidovic (Bronstejn) 98, 99, 101,

102, 113, 158, 162, 170, 177,205

Trumbic Ante 91, 93, 227, 231, 232, 368-370,

374
Tucovic Oimitrije 38, 159, 170,205,250,255
Val~ra Eamon de 225, 231 Vesnic MiJenko 44, 49, 322, 323 Vidojevica (gJej Pavlovic Pavle) Vidojevic (glej Pavlovic Pavle) Viktor Emanuel III. Savojski 271 Vladetic (gJej Cvijic Gjuro) Vlajcic Gordana 10, 359 Vojnovic Lujo 368, 374 Vrangel Peter Nikolajevic 183, 271 VrCinac Julijana 9 Vukicevic 415

353, 354, 379, 384 Schallmayer Friderich Wilhelm 130 Scheidemann Filip 270 Schiller Friderich 132, 152 Schlageter Leo Albert 208, 209 Schulze Friderich 86 Serrati Giacinto Menotti 315 Seton-Watson Robert 74, 82 Siton Vetzon (glej Seton~ Watson Robert) Sizif III S. M. (glej Markovic Sima) Smodlaka Josip 395, 397 Smodlaka Nikola 73 Spaho Mehmed 121, 122, 198, 201, 225, 231, 237,238,314 Springer R. (glej Renner Karl) Stalin Josif Visarionovic (Dfugasvili) 20, 113, 133-136, 140, 141, 144, 166, 179, 185, 187, 205,251,255,353,360,379 Stamboliski Aleksander 73, 121, 122, 204, 210-212,249,259,270,290,409 Stankovic Dj. Djordje II Stanojevic Ljuba 11 Starcevic Ante 90, 93, 122, 192,307,367,373 Stepanov 155, 205 Stepanovic Drag. 414, 415

Wekerle Alexander 374 Wendel Herman 195 W'ilhelm I. von Hohenzollern 384 Wilhelm II. von Hohenzollern 384 Wilser Ludwig 131, 205 Wilson Woodrow Thomas 52, 116, 117, 209,

362
Woltmann Ludvig 129 Zinovjev Origorij Jefesejevic (Radomilsky) 127, 128, 166,233,236,280,390

Zivkovic Drag. 423

430

SEZNAM ZEMLJEPISNIH IN KRAJEVNIH IMEN

Afganistan 70

Afrika 39
Albanija (Arbanija) 32, 40, 73, 77-79, 159, 170,

214, 219, 250, 255, 262, 359, 368, 369, 399

Aleksinac 421 Amerika (glej Zdrufene driave Amerike) Amerika (juina) 151 Amerika (severna); glej Zdruiene drfave Ame-

Beograd 7-9, 12,35,42,52,56,65,67,68,73, 83, 88-90, 94, 97, 110, 121 , 129, 198, 219, 221,230-232, 234, 238, 255, 257, 271, 272, 280,281,292,297,303,346, 348,351,365, 369,375,376,392,398,405 , 412,413,418 , 424, 426 Berlin 68, 82, 88, 203 , 375, 398,412, 41l, 424
Besarabija 79 Boka KOlorska 372

rike
Ameri~ka

unija (glej Zdruiene ddave Ameri-

ke)
Anatolija 409

Anglija 52, 67 , 68, 70, 86, 105, 106, 109, 114, 115, 122, 135, 149, 151, 152, 154, 166,205, 240,259-261 , 270,271,287,338,355,369, 383 Arbanija (gJej Albanija)
Aschach 232

Bolgarija 32, 40, 51, 65 , 68 , 70-72, 77-79, 112, 124, 203, 212, 246, 247, 249, 260-262, 265, 271,274 , 290, 296, 298, 315, 329, 355, 359, 373, 375, 376, 390, 397, 404-406, 408, 409, 41l Bosna 26, 28, 56, 68, 77, 79, 82, 89-91, 94, 120-122, 202, 215, 222-224, 233, 243, 331 , 344,351,356,367-369,400,414
Sosna in Hercegovina 49, 58, 60, 65 , 66, 72,

Avstrija 9,15,24, 43 , 48,67, 68,72,74,75 ,78, 82, 87, 90, 95, 104, Ill, 116, 117, 1l3, 143- 147, 171-173, 177-180, 203, 204, 218, 224, 243, 256, 270, 279, 305, 307, 329, 342, 355, 358, 359, 361 , 367, 369, 372, 373, 375, 379, 393
AVslTo-Ogrska 14, 21, 22, 24, 27, 48, 67- 70, 90, 91 , 93 , 94 , 97,98,102, 104, Ill, 142, 149, 154, 158, 159, 171, 177- 180, 191 , 193, 214,

114, 122, 194, 212, 218, 249, 263, 264, 266, 271, 280, 353, 354, 357, 366, 368-371, 375, 376, 378
Bremenhaven 270 Breslav (glej Wroclaw) Brest-Litovsk 113, 162, 163,209 Srno (Brunn) 172, 180 Brod na Savi (Slavonski BrOO) 421 Brunn (glej Brno)

227,230,231,233 , 242,243,256,258,276, 295-297, 319, 320, 330, 335, 355, 368, 369, 373-375, 404, 408, 413
Azerbejdfan 185

Budimpe!'a (Pe!.a) 48, 93, 192,276,367,373

Buhara 185 Bukardta 203, 404, 408, 409, 413

Azija 39, 68, 149, 170, 206,319,407 Carigrad 32, 45, 67, 68, 77, 78, 86,409 Backa 258, 297 Bagdad 68
Bakar 94 Balkan (Balkanski polotok) 19, 32, 35, 37, 43, Cetinje 90 Cres404

48 ,55,60,65,67-71,77,78,81,84,87,89, 98 , 101 , 112, 123, 124, 126-128, 148, 154, 178, 202, 203, 211, 215, 244-247, 254, 258, 261 , 262, 268-270, 276, 288, 296, 305, 319, 354, 355, 359, 383, 400, 405-407, 408, 409
Balkanski polotok (glej Balkan) Baltik 218

Cacak 13, 19, 85, 421 Cehoslova!ka 32, 70, 72, 78-80, 82, 242, 270, 359 Cejka 79-81,102,145, 147,171,203,335,355
trna gora (Kraljevina trna gora) 14, IS, 20,

Bana. 258, 262, 297 Baranja 258. 297

Bavarska 260, 270

26, 30, 66, 70, 72, 79, 82, 84, 93, 102, 119, 215,218,219,222,233,245,264,344,351 , 354,357,366,369, 371 , 375,378,392,400, 404,408
trno morje 78. 359 Dalagruza 404

Bazel 155
Bec (gJej Dunaj) 8elgija 136, 270

Beljak 372

Dalmacija 30, 68, 72, 79 , 89, 90 114, 120, 159, 218, 222, 223, 233, 245, 263, 266, 294, 344, 353, 366-370, 372-375, 378, 404

431

Danska 270 Delnice 421 Dobrudza 79, 262 Drugi Reich (gJej Nemcija) Driava Siovencev, Hrvatov in Srboy (Drzava

SHS) 218, 231, 258, 297, 347, 376, 393,404

Dubrovnik 69, 372

Dunaj (Bee) 41, 42, 53, 73, 74, 79, 82, 88, 89, 93, 101, 113, 117, 122, 128, 129, 144-146, 154, 173, 192, 193,206,213,232,236,238, 250,255,271,276,351,359,360,367,373, 374, 376, 404
Durdijanska (glej Gruzija) Egejski otoki 78, 79, 359 Egejsko morje 78, 359 Egipt 70 Enos 408 Epir 141 Estonija 162, 248

84,89-94, 103, 104, 110, III, 113, 114, 118, 120, 121, 125, 147, 192, 197,201,212,213, 215, 218, 219,221-223, 227, 229, 231, 233, 234, 243, 244, 246, 247, 249, 263, 266, 268, 271,273,274,276,277,280,281,284,287, 288,290,291,293,295,307,320,332,335, 340, 344, 351, 353, 357, 367-376, 378, 395, 396,400, 404, 419, 421, 423
Idrija 206 I1idia 10 lIirija (glej lIirske province) I1irske province (llirija) 367, 372 Indija 68

lrska 109, 115, 149, 169, 205, 231, 233, 240, 287, 338 Istra 114, 209, 218, 372, 374, 375,404 Ita1ija (Kra1jevina Italija) 40, 43, 48, 67-70, 97, 98,113,139,141,150,151,154,203,207-209, 218,227,260,261,271,281,369,370,373, 374, 376, 390, 393, 404
Jadransko morje (Jadran) 67, 78, 84, 218, 219,

Evropa 22, 38, 39, 41, 55, 66, 74, 75, 77, 82, 86, 87,89,98,99, 103, 106, 133, 142, 146, 150, 158, 159, 166, 174, 177, 194,203,206,207, 218,240,248,249,254,260,261,264,270, 278,281,319,320,354,408,413 Evropa (srednja; centralna) 72, 78, 81, 82, 99, 150,206,213,218,240,248,276,319,352, 355,404 Finska 162, 164, 169, 179,248
Firence (Florenca) 151 Florenca (gJej Firence)

261,359
Jagodina (Svetozarevo) 419 Japonska 271 Jedrenska oblast 408 Jelica Planina 375 Jesenice 417 Jugoslavija 7, 9, 10, 12-18,20-24,26,27,29,

Francija 52, 60, 67, 70, 105, 106, 113, 114, 148, 154, 159, 174, 218, 223, 248, 258-260, 270, 271,313,355,371,383,385 Francoska republika (gJej Francija)
Galicija 203 Genf (glej Zeneva) Gibraltar 68 Gorica 372 Goriska 209, 375

30, 32-47, 50, 52, 55, 57, 60, 61, 64, 65, 67-73, 77-80, 82- 85, 88- 100, 105, 106, 108, 112, 115-124, 126-128, 191, 195, 196, 199-203, 205, 207, 210, 214, 217-221, 223-228, 230, 231, 233, 235- 238, 242, 243, 245-247, 249-257, 260-271, 273, 275, 277, 279-286, 288-292, 295, 296, 298-306, 308-311, 314, 316, 317, 319-327, 329, 330, 332-337, 339, 340, 343-366, 370-372, 376-395, 397-400, 403, 404, 407, 409, 410, 412, 414-416, 419, 424, 425 JuJijska Krajina 79, 81, 206-209,402,404
Kablar 375 Kacanik 51 Kamnik 417 Karlovac 94, 420 Karlovci (Sremski) 373 Karpati 78, 359 Kastav 404 Kavkaz 179 Kiel 270 Kitka 51 Koritska Glava 51

Grcija 32, 40, 51, 67, 70, 77-79, 82, 141,203, 260-262, 271, 296, 298, 329, 355, 359, 375, 376,390,404--40<5,408,409,413 Grubisko po1je 94 Gruzija (Durdijanska) 164, 165, 169, 170, 185
Hamburg 207, 209 Hercegovina 79, 222 Hreljin 423

Hrvalka 10, 12, 14-16, 19, 22, 26-32, 49, 56-58,65,66,68,69,71,72,77,79,81,82,

432

Koro~ka

372, 375

Kosmaj 375

Kosovo 66, 79, 81, 82, 89, 219, 249, 258, 271, 408
Kotar 77. 419 Kragujevac 422 Kraljevina Crna gora (glej Crna gora)

272, 284, 285, 288, 298, 305, 308, 329, 334, 335,344,351,353,354,357,361,366,368, 370, 371, 378, 399, 400, 402, 403, 405-409, 413
Makedonija (Egejska) 51,115,212,404,408 Makedonija (Pirinska) 51, liS, 212, 404, 408 Makedonija (Vardarska) 51, 115,212,219,375,

Kraljevina ItaJija (glej Jtalija) Kraljevina SHS II, 48. 49, 51, 52, 65-67, 70, 73,82,84,88,93,94,97, 114, liS, 117, 122, 191,212,218, 219, 23()"232, 238, 249, 258, 259,271,272,281,297,298,306,316,323, 347, 359, 360-362, 376, 393, 404, 409, 413, 424
Kraljevina Srhija (glej Srbija)

404, 408
Maribor 417 Maroko 70 Medjimurje 258, 297. 338, 404 Mehika 113

Metoh;ja 79, 82, 219, 249, 271, 408

Midye 408, 409 MiJanovac (Gornji) 422 Mitteleuropa (glej Evropa, srednja; centralna) Mladenovac 417 Modena 113 Moravska 79, 355

Kraljevo 422 Kranj 206 Kranjska 372, 375

Kremsier (gJej KoromHi!)

Krf 27, 73, 223, 227, 231, 232, 313, 370, 375
Kriievci 419

Moskva 114, 128, 208, 209, 280, 298

Munchen 209 Negotin (Krajina) 420
N'm~;ja

Krk 404
Krkono~i

78, 359

Kromerif (Kremsier) 144 Kru~evac 421 Krusevo 408 Kumanovo 51, 368. 375, 421

38, 41, 67-69, 82, 98, 100, 113, 117, 131, 142, 148-150, 152, 153, 158, 159, 166, 174, 207-209, 218, 247, 248, 259, 260, 270, 305, 344, 362, 369, 370, 372, 374, 380, 382-384,388,390,404,408,413

Lastova 404 Latvija (gJej Letonska) Lausanna 409 Leskovac 422 Letonska (Latvija) 162, 248 Litva (Litvanija) 87, 162,248,270

demokraticna republika (glej Nemcija) cesarstvo (glej NemCija) Neuill sur Seine 65, 409, 410. 413 Nica 113 Nik~ic 421
Nem~ko

Nem~ka

N;! 73, 249, 375, 422

Norvdka 70, 160 Notranjska 209 Obrenovac 422 Odesa 88 Ogrska (glej Madzarska)

Litvanija (gJej Litva) Lj;g 375 Ljubljana 7, 8, 43, 48, 49, 70, 82, 97, 203, 206, 222, 359, 372, 374, 417
Lombardija 113

London 86, 231, 232, 236, 248, 271, 281, 290, 297, 300, 302, 375, 376,404,408, 409 Losinj 404 Luzerno 408

Ohdd 9, 52, 408

Orfanski zaliv 52, 408 Orient 352 Ovcar 375 Palanka (Smederevska) 419 Paneevo 420, 425

Madrid 398 Mad!arska (Ogrska) 32, 43, 48, 72, 78, 79, 82, 90, 113, 114, 145-147, 154, 178, 192,248, 260, 281, 335, 355, 359, 367-369, 373-375, 390,404, 413 Makedon;ja 14, IS, 19, 20, 26, 28-30, 48, 50-52,59,60,66,68,72, 79, 82, 83, 85, 118, 119, 124-128, 202, 203, 212, 214, 215, 221-223, 229, 230, 233, 237, 238, 243, 245-247,249,258, 262, 264, 265, 266, 268,

Pad, 70, 203, 231, 238, 248, 302, 373, 375

Parm 113 Pazova (Stara) 422

Pee 89
Peleponez 79 Perzija 70 Pdta (glej Budimpdta)

433

Pelrograd 88, 114, 232, 248, 298, 379 Piemont 15, 113, 369 Pirot 423 Podonavje 35, 215, 400 Poitiers 250

Siavonski Brod (gJej Brod na Savi) Slova~ka 79 SJovenija 12, 14, 19, 22, 27-30, 32, 37, 49,

Poljska 82, 86, 87, 89,113,139,160,167,179, 203, 205, 242, 270, 329
Porenje (Rajna) 260, 270 Poronin 231, 281, 302 Porurje 209, 270 Poiarevac 129, 232,303,316.421 Poiega (Uficka) 420 Praga 89, 210, 307 Prekmurje 258, 297, 375, 404 Prilep 419 Primorje 370 Primo rje (hrva~ko) 94 Primorje (slovensko; Primorska) 209, 404 Prim o rska (glej Primorje; slovensk o) Pri zren 89

56-58,65, 68,70-74,77,79,81,82,84, 85, 91 ,94, 104, 114, 118-121 , 125, 127, 193, 197, 201, 211, 218, 219, 221 - 223, 231, 233 , 243, 247, 249, 268, 290, 305, 309, 320, 332, 335, 344, 351-353, 357, 359, 360, 362, 366-371, 373,376,378,395,396,404,411,417
Smederevo 423

Sofija 68, 85, 212, 249, 259, 270, 292 Solun 68 , 72, 77, 154, 368, 408
Sovjetska Zveza (glej Zveza sovjetskih sociali sticnih republik)

Split 294
Srbija (Kraljevina Srbija) 10 , 13-16,27,28,30,

Pru,ija 15,248,329,369 ,373,380

Rajna (glej Porenje) Rapallo 404

Reka 94, 261 , 271, 368, 374, 398 Rim 203, 271 , 281, 368, 374, 375
Rodopa 408 Romagno 113

33,36,37,43,48,49,51,66,68,70-73,79, 82-84,86,90-95,98,102-104,110, III, 113, 114, 117, 119- 121, 124, 154, 159, 170, 196, 197, 200, 203 , 212, 218, 219, 221-224 , 227, 229-232, 238 , 250, 255, 258, 271, 287, 293 , 297 , 298 , 311 -3 13, 317, 319, 320, 331, 342, 344, 347, 351-355, 357, 359, 366,368- 371 , 375, 376, 393,400, 404 , 405 , 408, 415 Srem 90, 263, 338, 367, 369
Stambol (glej Carigrad) Strumica 409 Subotica 419 Sudeti 32, 78, 359 Suez 68 Svetozarevo (glej Jagodina)

Romunija 32, 40, 69, 77-79, 132,203,260,262 , 270,271,296,298,355,359,376,390 Rusija 39, 55, 61, 65 , 67, 70, 72, 75, 79, 86, 87, 97,99,105,106,112-114,117,126,133,142, 149, 154, 156, 160, 162-166, 168, 169, 179, 181 - 186, 199,204,206,208,209,227233 , 240, 241, 246 , 248, 258, 260, 269, 270, 271 , 3 19, 320, 329, 344, 355, 375, 379, 394, 397, 404, 408, 414
Ruska socialisticna federalivna sovjelska repu

Sabac 420
~ar.planina 408

~panija 150, 390 Stajerska 375

Stip 51
Sumadija 89, 192, 416 Sutci 422 Svedska 160

blika 182, 338 Sand!ak 66, 68, 219, 249, 258,408

Sarajevo 122,281,420 Sardinija 1 J3 Savoja 113 Schonbrunn 372 Sedain 248 Sedmograska (Transilvanija) 79 Sicilija 281 Siena 151 Sisak 94, 420 Skadar 372

Svica 70,117,136,202,247,248,357,372,379, 383

Takovo 375 Toskana 1 J3

T<akija 79, 82, 262 , 406-409

Transilva nija (glej Sedmogra~ka) Trbovlje 417 Trianon (pri Versllillesu) 404, 410, 413

Skopje 51, 418 Siavonija 56, 66, 89, 90, 114, 147,218,222-224, 263,273,281,291,293,309,331,374-376

Trst 72 , 74, 80, 206, 209, 369, 372, 374, 375, 404
Trfic 417

434

Turcija 70, 87, 114, 150, 158, 177, 203 , 204, 233, 296, 298, 368, 375, 376, 406, 408 , 409, 41l Turkestan 185 Ukrajina 162, 164, 165, 169, 170, 179,248 Uiice 423
Valjevo 417 Varna 372 Varovnica Planina 375 Vatikan 70, 375, 398 Veles 13,50,51 , 119, 418 Velika Britanija (glej Anglija) Veliki Beckerek (Zrenjanin) 423 Versailles 41 , 82, 218 , 248, 252, 259, 261, 270, 284,286,288.362,404,410, 413 Virovitica 94 Vogan 375 Vajna Krajina 114, 372, 373 Vojvodina 20 , 26, 37, 66, 68,72,77,79,81,82, 89,90, 113,127,201,215,218,224,230, 233, 238 , 243,252,263,265,266, ){)9, 331 , 344, 351, 354, 356, 357, 366-368, 370, 371, 373, 378, 392, 400, 403, 404, 412 Vrhnika 417 Vukovar 74, 129, 213,230,238 ,250,255, 256, 281,292,294-297 , 310.340, 376, 393

Weimarska republika 270 Wilhelmshaven 270 Wroslaw (Breslav) 163

Zadar 314, 404 Zagreb 7, 10,48,67,70,88,110,114,115,203, 21l , 219, 222 , 231, 234, 236, 248, 249, 281 , 287, 290, 297 , 303, 306, 307, 309, 347, 351, 365, 373- 375, 390

Zakavlc.azje 248 Zalo8 417 Zdruzene drzave Amerike (Amerika ; Amerika - severna; Ameri~ka Unija; Zedinjene drzave) 52, 68, 70. 117, 135, 1l9, 169, 209, 247, 258,270,271, 356, 357, 362, 372, 379, 383, 408 Zedinjene driave (gJej Zdruzene drfave Amerike)

Zcmun 420 Zimmerwald 53 Zrenjanin (Veliki Beckerek) 423 Zurich 113 Zveza sovjetskih socialisticnih republik 33 , 38 , 71,72, Ill, 122, 128, 129, 182-186,206,209, 214, 218 , 227 , 251 , 271,291,306, 316,360, 399,404,406
Zeneva (Genf) 73, 369, 370, 375, 376

435

RAZPRAVA 0 NACIONALNEM VPRASANJU V KPJ LETA 1923 Dokumenti 0 oblikovanju federativnega nacionalnega programa KPJ Zbral in uredil ter opombe napisal mag. Juri} Perovsek v sodelovanju s prof dr. Jankom Prunkom in prof dr. Jankom Pleterskim Uvodna studija: dr. Latinka Perovii Seznam osebnih ter zemljepinih in krajevnih imen sestavil: mag. Jurij Perovsek Oprema: Pavle Utakar Izdal Institut za novejso zgodovino v Ljubljani Zanj dr. Jasna Fischer Zalozila Partizanska knjiga, TOZD Zalozba v Ljubljani zanjo Metka Pipan Tisk in vezava: Birografika BORI, Ljubljana V Ljubljani, 1990 Izid knjige je omogocila Kulturna skupnost Siovenije.