ELEKTRODE

Elektrode su pretvarai struje u jonskoj sredini (organizmu) u struju slobodnih elektrona u provodniku. Elektrode u kontaktu sa organizmom pokazuju rezistivno-kapacitivne efekte Na kontaktu elektroda i organizma dolazi do sloenih biohemijskih procesa koji znaajno smanjuju preciznost merenja biolokih signala.

Elektrode u kojima nema prenosa naelektrisanja kroz graninu povrinu metal - elektrolit su potpuno polarizljive ili nereverzibilne elektrode. Kod ovih elektroda dolazi samo do jedne od prethodno opisanih hemijskih reakcija. Elektrode kod kojih dolazi do prenosa naelektrisanja su nepolarizljive ili potpuno reverzibilne i kod njih su izraene obe hemijske reakcije. Realne elektrode pokazuju osobine i polarizljivih i nepolarizljivih elektroda. Za snimanje snimanja elektrofiziolokih signala se korite nepolarizljive elektrode.

ELEKTRODNI "OFSET" POTENCIJAL

Dva razliita metala u elektrolitu generiu napon. Ako je jedan od metala Ag, a drugi metal Cu napon je V=0,4 V. Ovaj napon je posledica promena na povrini elektroda u dodiru sa elektrolitom. Pojavu potencijalne razlike elektrode zbog kontakta sa elektrolitom nazivamo poluelijski potencijal elektrode. Napon koji se javlja izmeu Ag i Cu elektrode je:

V Ag+ - V Cu 2+ = 0.80 - 0.34 = 0.46V

Formiranje dvojnog sloja na kontaktu metalne elektrode i elektrolita

Poluelijski potencijali nekih metala u kontaktu sa 1 molarnim rastvorom KCl

Elektrode postavljene na povrinu tela daju efekat elektromotorne sile (baterije) koja vri elektrolitiku disocijaciju tkiva. Oslobaa se vodonik, a korodiraju elektrode!!!

Na+, Cl-, H2O

Metali sa visokim negativnim potencijalom elektrode kao to je naprimer Al tee da budu hemijski aktivniji od metala sa pozitivnim potencijalom kao to je Ag. Ako samo jedna elektroda nije inertna formiranje jona meu elektrodama ima toksino dejstvo. Mehanike osobine elektroda su vane u mnogim primenama. Iako je od najvee vanosti da elektrode imaju odgovarajue elektrine osobine, neophodno je i da se lako iste, odnosno steriliu, kao i da se lako privruju na telo.

Ekvivalentno kolo parcijalno nepolarizljive elektrode

Tipine vrednosti pri primeni kvalitetnih elektroda na pripremljenoj koi za merenje

Srebro/srebro-hlorid

elektroda se sastoji od vrste srebrne (Ag) ploe velike istoe (99.9999%) presvuene tankim slojem srebro hlorida (AgCl).

Prisustvo AgCl dozvoljava da se elektrode ponaaju kao skoro potpuno nepolarizljive s obzirom da prisustvo AgCl ne dozvoljava stvaranje dvoslojne elektrode. AgCl u elektrolitu disosuje na jone Ag+ i jone Cl-. Joni Cl- su slobodno kreu izmedju elektrode i elektrolita, i onemoguuju formiranje dvojnog sloja. Ova elektroda ima malu impedansu, i stabilan ofset potencijal.

Rapodela jona Ag+ i Cl- u sloju AgCl na Ag/AgCL elektrodi. Joni Cl se kreu od elektrolita ka Ak i grade jedinjenje AgCl na povrini Ag

Sloj srebrohlorida na Ag/AgCl elektrodama se dobija procesom hlorisanja hemijski istog srebra (99.99%). Ag elektrode postaju pozitivne u rastvoru NaCl u vodi. Struja kroz elektrodu intenziteta 1 mA/cm2 u trajanju od nekoliko minuta formira sloj AgCl na povriini Ag.

Offset potencijal Ag/AgCl elektrode u kontaktu sa rastvorom razliitih koncentracija KCl u vodi. Potencijali su mereni u odnosu na standardnu vodoninu elektrodu

Dugotrajne i kratkotrajne promene elektrodnog ofset potencijala.

Otpornost i kapacitivnost elektrode od nerajueg elika u 0.9 molarnom rastvoru NaCl izmeren pri gustini struje J = 0.025 mA/cm2 (Geddes i Baker, 1989)

Elektrode za snimanje elektrine aktivnosti kore velikog mozga (EEG, evocirani potencijali)

Povrinske EMG elektrode

Matrina EMG elektroda

Povrinske jednoupotrebne elektrode za EKG

Elelktrode za uzemljenje

Ring elektrode za stimulaciju

Actitrode matrina elektroda za stimulaciju

10

Povrinske elektrode sa polimerom

Iglene elektrode

11

Implantibilne elektrode

Intramuskularne tanak provodnik Epimizijalne elektrode na povrini miia Epineuralne elektrode spiralne, cuff Intraneuralne elektrode Intrakortiklane elektrode Itd.

Elektrode za stimulaciju
Intramuskularne elektrode. Jedan posebno pogodan oblik za aktivaciju miia je fleksibilna elina ica koja se privruje za eljenu taku organizma na taj nain sto se njen kraj pravi u obliku sidra. Ova elektroda se postavlja hipodermijskom iglom. ica je izolovana, a bez izolacije je samo priblino 5 mm kod kraja. Ovakva elektroda se realizuje i od legure PtxIr1-x. Elektrine osobine PtxIr1-x elektrode su bolje u odnosu na osobine eline elektrode, ali su mehanike osobine loije

12

Intramuskularne elektrode napravljene od eline ice izolovane teflonom.

Petersson tip intramuskularne elektrode (CWRU, Cleveland, Ohio, U.S.A

Epimizijalna elektroda: prenik Pt diska je 5 mm. Provodnik od eline ice je takasto zavaren i izolovan teflonom, i provuen kroz cev of silikonske gume.

13

Epimizijalne elektrode se prave od platine, iridijuma ili slinog materijala, koji se varenjem spaja sa elinom icom koja vodi do konektora. Ploica se pokriva slojem izolatora od teflona, silikonske gume, ili nekog drugog, tankog, medicinski istog, bio-kompatibilnog materijala. Elektroda se privruje za mii ivenjem za miini omota (epimizijum). Epimizijalne elektrode se nekada prave i kao bipolarne. U ovom sluaju se na povrinu miia postavljaju dve elektrode koje su pokrivene jednim izolatorskim slojem. Na taj nain se dobija bolja lokalizacija elektrinog polja.

BION stimulatori

14

Cuff (Manetna) elektrode su namenjene potpunom okruivanju nerva u cilju snimanja aktivnosti ili stimulacije. Za snimanje nervne aktivnosti je vrlo vano "prekriti" provodnik sa spoljne strane najboljim moguim izolatorom da bi se minimiziralo sakupljanje aktivnosti sa drugih nerava ili miia. Na nerv se direktno postavljaju neizolovani provodnici, i to po mogustvu potpuno cirkumferentno. Rastojanje izmeu ovih prstenastih kontakta mora da bude u granicama koje su odreene akcionim potencijalom koji snimamo i direktno zavise od prenika nerva. Minimalno rastojanje izmeu dva prstena izmeu kojih se snima je reda 6 do 10 mm.

Najbolje rezultate daju tzv. trifazne elektrode kod kojih elektroda ima tri prstena koji su na jednakim rastojanjima, a krajnja dva su kratko spojena. Takva elektroda vrlo dobro potiskuje snimanje svih ostalih aktivnosti osim aktivnost u samom nervu. Primena PtxIr1-x provodnika je povoljna zbog impedanse elektroda, ali i mehanikih osobina ice. Postavljanje ove elektrode je relativno sloeno, jer je neophodno preparirati nerv, tj. odvojiti ga od svih ostalih struktura to je invazivno i moe da dovede do oteenja nerva. Takodje posle postavljanja elektrode doi e do oticanja nerva, i ovaj proces moe da dovede do nekroze nerva.

15

ema i naini zatvaranja cuff elektrode

Selektivna cuff elektroda za stimulaciju/snimanje

16

Intraneuralna elektroda od silicijuma sa naparenim kontaktima od zlata

Intraneuralne elektrode se proizvode od silicijuma, i najee integriu vei broj kontakata sa tkivom. U nekim sluajevima silicijumski nosa ima formu "maa" na ijem jednom kraju se nalazi elektronsko kolo i konektor, a na drugom su elektrode koje ostvaruju kontakt sa tkivom. Uobiajeno je da se elektroda pravi na silicijumskom substratu postupcima razvijenim za proizvodnju integrisanih kola. Konano na elektrodi se s obzirom da je od silicijuma integrie i elektronski kolo koje primarno obrauje i multipleksira signale ako je to potrebno.

17

Specijalne elektrode za stimulaciju korteksa se prave se i u drugim oblicima. Naprimer, za stimulaciju vizuelnog korteksa napravljena je elektroda, od monokristala silicijuma, koja ima 100 tankih igala na rastojanjima reda 150 m, duine oko 2.5 mm, i koje su sve povezane osnovom debljine 250 m, koja ukljuuje i elektronska kola za primarnu obradu signala, multiplekser i konektor. University of Utah, Salt Lake City, Utah

18

Stimulacija kimene modine primenom finih mikroelektroda

artery vein

epineurium endoneurium perineurium

LIFE active site

LIFE elektroda

branching nerve and perineural septum LEFE active site

19

ip koji ima otvore dimenzija koji odgovaraju prenicima pojedinih aksona, tj. oko 50 do 100 m. Ovakav ip moe da se postavi na prekinut periferni nerv, a da se zatim obezbedi da aksoni prorastu kroz otvore. Na ovaj nain je obezbeeno snimanje ili stimulacija sa pojedinih aksona.

Mikroelektrode se upotrebljavaju za

snimanje intracelularnih potencijala, tj. beleenje elektrine aktivnosti u eliji u odnosu na ekstracelularnu tenost. Aktivni elektrodni vrhovi mikroelektroda moraju biti toliko mali da ne ugroavaju normalno funkcionisanje elije. Obino ti vrhovi imaju debljinu izmedju 0.1-10 nm. Mikroelektrode se dele na staklene i metalne mikroelektrode u odnosu na kontakt elektrode i elektrolit u eliji.

20

ematski prikaz mikroelektroda: STAKLENA METALNA

Metalne mikroelektrode se prave nagrizanjem metalnog vrha ipke koja se provlai polako kroz nagrizajui rastvor sa ciljem da se formira kupasti vrh. Tako napravljena tanka metalna ipka se stavlja u kadu sa izolacionim rastvorom da bi se formirao izolacioni sloj. Ulazna otpornost ove elektrode je reda 10 M, a znaajni su i kapacitivni efekti elektrode u odnosu na eliju i ekstracelulalrnu tenost.

21

Metalne mikroelektrode imaju metalni kupast vrh, a ostatak je prekriven slojem izolatora. Kod metalnih mikroelektroda prelaz sa jonske na elektronsku provodnost vri se na vrhu elektrode tj. u samoj eliji. Preteni deo otpora mikroelektrode je u nekoliko prvih mikrona od vrha elektrode (Rm). Ova oblast se prema tome nalazi u eliji. Kapacitet izmeu elektrolita u eliji i metalne mikroelektrode predstavljen je sa Cm.

Staklena mikroelektroda je kapilara ispunjena zasienim rastvorom KCl u kojoj je platinska (Pt) ica. Kontakt metal elektrolit je u elektrodu, a ne u eliji. Kontakt sa elijom se ostvaruje preko elektrolita u elektrodi. Ulazna impedansa ovih elektroda je reda 100 M. Kapacitivnost u odnosu na eliju, kao i u odnosu na ekstracelularnu tenost je velika, kao i u sluaju metalnih elektroda.

22

Moe se slobodno rei da je razumevanje rada i pravilna primena elektroda jedna od najznaajnijih razlika izmedju biomedicinskih i ostalih inenjera!

23