PRAVILNA PLODOSMENA [TETO^INE SOBNOG CVE]A AGROHEMIJSKA ANALIZA ZEMLJI[TA

Kraljevakog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, Tel: 034/308 000, Fax: 034/308 016 www.agromarketdoo.com

Distributivni centri:
Kragujevac 034/300-435, Beograd 011/84-88-307, Valjevo 014/286-800, Subotica 024/753-307, Sombor 025/432-410, S.Mitrovica 022/649-013, Ni 018/274-700 BiH: Bijeljina +387/55 355-230, Gradika +387/51 809-840, MNE: Podgorica +382/81 872-165

Mitrovi Dragoslav Mob: 063/10-58-191 e-mail:dragoslav@agromarket.rs Neboja Lugonja Mob: 063/10-58-223 e-mail: lugonja@agromarket.rs Bojan oki Mob: 063/668-165 e-mail: bojan@agromarket.rs Zoran Radovanovi Mob: 063/10-58-091 e-mail: zoran@agromarket.rs Danijel Grnja Mob: 063/438-641 e-mail:sombor@agromarket.rs Radmila Vukovi Mob: 063/105-81-94 e-mail: radmila@agromarket.rs

Dragutin Arsenijevi Mob: 063/657-929 e-mail: drago@agromarket.rs Milo Tomaev Mob: 063/635-495 e-mail: misa@agromarket.rs Renata Karajkov Mob: 063/ 70-17-848 e-mail: renata@agromarket.rs Nea Milojevi Mob: 064/154-92-83 e-mail: nesa@agromarket.rs Goran Petrovi Mob: 063/10-58-320 e-mail: nis@agromarket.rs Duan Savi, program FitoFert Mob: 063/10-60-742 e-mail: dulesavic@agromarket.rs

Struna sluba:
Aleksandar Jotov - ef strune slube Mob: 063/658-310 e-mail: jotov@agromarket.rs Veselin uljagi Mob: 063/658-307 e-mail: suljagic@agromarket.rs Dragan ordevi Mob: 063/102-23-45 e-mail: ganga@agromarket.rs Vladimir Dragutinovi Mob: 063/438-483 e-mail: vlada@agromarket.rs

SADR@AJ
SIVA TRULE AGROHEMIJSKA ANALIZA ZEMLJITA MOGUE GREKE PRI SUZBIJANJU KOROVA SOBNO SAKSIJSKO CVEE MALINA ZASLUUJE BOLJE I VIE USPENI I U RATARSKOJ PROIZVODNJI PRAVILNA PLODOSMENA SYNGENTA NK HIBRIDI KUKURUZA PROIZVODNJA LUCERKE
AGROSVET
Mese~na revija Izdava~ Agromarket doo Adresa: Kraljeva~kog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000, 308-001 fax: 034/308-016 Direktor ~asopisa: dipl. ing. polj. Duan Mojsilovi} Glavni i odgovorni urednik: Dragan \or|evi}, dipl.ing polj. Stru~ni saradnici: Dr Andrija Peji}, Dr Miroslav Ivanovi}, Dr Pavle Senklar Sini{a Ilin~i}, dipl. ing. polj. Lazar Markovi}, dipl. ing. polj. Lazi} Sini{a, dipl. ing. polj. Sibinovi} Slobodan, dipl. ing. polj. Stanisavljevi} Milo{, dipl. ing. polj. Veselin [uljagi}, dipl. ing. polj. Dragoslav Mitrovi}, dipl. ing. polj. [tampa: Kolor pres, Lapovo

5 8 10 12 14 18 20 22 25

Tritikale `itarica za sto~nu hranu i... Vreme sajmova Fertigacija ve{ta~kom ki{om

Agrosvet 21

K Re~ urednika

akav savet ponuditi poljoprivrednim proizvoaima pred sezonu 2008/2009. godine? Na osnovu dugogodinjeg sopstvenog ali i tueg iskustva, znanja i zvanja smatram da se poljoprivrednici mogu i moraju po savet obratiti na tri adrese. Prvo, astrolozima, zatim matematiarima i na kraju ahistima. Zato ba njima, zapitae se potovani itaoe? Odgovori su jednostavni. Astrolozi treba da daju informaciju o najboljem rasporedu planeta i njihovom meusobnom uticaju i odgovor da li uopte da proizvode hranu. Matematiari (mogu i uenici-olimpijci iz Matematike gimnazije) treba da izraunaju koji je stepen verovatnoe da ijedna poljoprivredna proizvodnja bude isplativa. ahisti, pre svega problemisti da razree pretei ahmat koji je pred proizvodnjom jer ne samo da e otii kralj i kraljica, ve mnogo dragoceniji peaci ali i lovci, a o konjima i da ne priamo. Na stranu svo do sada steeno agronomsko znanje, hiljadugodinja iskustva nataloena u kolektivnom pamenju paora i seljaka kada nema objanjivih odgovora na poneka pitanja. Koja pitanja, ponovo e se zapitati potovani itaoe? Pa, sledea naprimer. Kako se kretala cena penice tokom 2008. godine, jednog od stratekih proizvoda ove ipak siromane zemlje? Kako pored toliko nauke i struke i dalje sejemo preko 50% semena iz ambara? Kako je mogue da se regresira nafta koja ide ne samo paorima ve i prevoznicima, taksistima i kome sve ne, a ne regresira se seme, pesticidi i mineralno hranivo? Kako je mogue da poetkom godine sa skupom hranom imamo nisku cenu stoke, pre svega svinja, a da ovih dana uz nisku cenu stone hrane, cena svinja dostie i dvostruko vee iznose nego u januaru i februaru? Kako je mogue da kamioni prepuni kvalitetnog suncokreta ekaju i po sedam dana ispred uljara da predaju jedan od stratekih proizvoda? Kako objasniti disparitet cena crvenog (malina) i crnog (kupina) zlata tokom ovog leta? Kako objasniti da je banana jeftinija od domae jabuke? Kako objasniti da je jeftinije potroiti evre na kupovinu makedonskog vina nego u nabavku kvalitetnog sadnog materijala i podizati sopstvene vinograde? Kako objasniti da su ne nama ve nekima uvek bolja uveena mineralna hraniva od domaih? Uh, zabole glava od mnogo kako, kako... Odgovori su kako rekoe u seriji Tvin piks tamo negde, daleko... Ili neto bile, tu oko nas. Mi sami ili neko drugi kao da namerno nee da ih ponudi. Nita zato, radie i ivee ovaj narod kao i to je navikao. Do jednog dana...pa ili ...ili...

Agrosvet 21

- SIVA TRULE RIZICI PRIMENE FUNGICIDA I REENJA

Dr Miroslav Ivanovi}

itopatogena gljivica Botrytis fuckeliana je veoma rasprostranjena i tetna, naroito u umerenim i suptropskim klimatima. Mnogo je poznatija pod nazivom Botrytis cinerea, koji je opisan znaajan patogen ratarskih, povrtarskih i voarskih biljaka ali i cvea i niza drugih useva, koje se gaje irom sveta. Najei domaini su vinova loza, krompir, paradajz, salata, krastavac, repa, kupus, dinja, graak, pasulj, luk, duvan, konoplja, proso, lan, malina, ribizla, jagoda, jabuka, kruka, ljiva, breskva, kajsija. Velike tete priinjava povru i ukrasnom bilju koje se gaje u zatienom prostoru, kao i na plodovima voa i povra u skladitu. U nas ova gljiva predstavlja problem pri gajenju povra u zatienom prostoru. tete najee nastaju u objektima u kojima nije pravilno regulisana temperatura i vlanost vazduha. Tada se ispoljava u veoma tetnim razmerama. Siva trule je jedan od najveih problema pri gajenju vinove loze, kao i jagodastog voa. Na vinovoj lozi koja se gaji u palirskom uzgoju sa intenzivnom agrotehnikom i ubrenjem azotom, formiraju se bujni okoti. Na njima su veoma povoljni uslovi za pojavu i razvoj sive trulei, posebno ako je nakon cvetanja dui period kinog vremena. tete se tada esto potpune. Na jagodastom vou, pre svega na malini i kupini, kao i na jagodi, u uslovima estih kia i vlanog vremena tokom i nakon cvetanja, u vreme formiranja i sazrevanja plodova, siva trule, u odsustvu adekvatne zatite, prouzrokuje velike tete. U praksi se, pored ostalih problema na koje se vie obraa panja, pojavljuju dva rizika koja imaju ne tako mali znaaj, rizik od nastanka rezistencije patogena prema fungicidima i rizik od ostataka preparata u/na plodovima obzirom na

vreme primene koje je esto u fazi formiranja i sazrevanja plodova. Rizik od rezistencije Primena fungicida je neophodna za uspenu zatitu biljaka od sive trulei, i predstavlja deo integralnog koncepta zatite biljaka. Prema preporuci Meunarodnog komiteta za rezistenciju gljiva prema fungicidima (FRAC) pri primeni fungicida mora se voditi rauna o broju tretiranja istim preparatom zbog brzog razvoja rezistentnosti patogene gljive. Preporuka se odnosi i na kombinovanje preparata razliitog mehanizma delovanja i potovanje preporuke o maksimalnom broju tretiranja jednim fungicidom. Poto je B. cinerea, patogen VISOKOG RIZIKA ZA RAZVOJ REZISTENCIJE, preporuuju se sledee integralne mere suzbijanja: 1. Na mestu gajenja biljaka odravati uslove nepogodne za pojavu i razvoj oboljenja. To se posebno odnosi na kontrolu vlanosti i temperature u objektima zatienog prostora gde se gaji povra, ukrasno bilje, pa i jagodasto voe. Na otvorenom polju obezbediti dobru provetrenost izmeu biljaka i redova, jer se esto ne bez razloga kae da je promaja nabolje sredstvo protiv sive trulei, kao i veine drugih gljivinih oboljenja gajenih biljaka. 2. Odravati inokulum B. cinerea na to manjem nivou, pre svega uklanjanjem obolelih biljaka, odnosno plodova. 3. Ishranu biljaka prilagoditi stvarnim potrebama, zasnovanoj na prethodnoj analizi zemljita. Obavljati folijarnu prihranu ubrivima koja sadre kalijum i kalcijum, elemente koji poveavaju otpornost biljaka.

Agrosvet 21
4. Pri primeni fungicida, kombinovati preparate razliitog mehanizma delovanja, najvie 1 do 2 puta tokom sezone. 5. Koristiti fungicide koji predstavljaju kombinaciju aktivnih materija razliitog mehanizma delovanja, kao to je Switch 62,5 WG. 6. Za tretiranja pred berbu koristiti fungicide krae karence. Rizik od ostataka preparata Siva trule koja nanosi velike tete, pre svega u vreme plodonoenja, suzbija se primenom fingicida kratko vreme pred berbu plodova. Ovo otvara mogui rizik od ostataka preparata koji mogu biti iznad dozvoljenih granica. U takvim sluajevima plodovi nisu za upotrebu, a proizvoai ili izvoznici mogu biti izloeni velikim gubicima. Dodatni problem moe prouzrokovati i nedostatak utvrenih nivoa maksimalno dozvoljenih ostataka (MDK ili MRL) u nekim zemljama, dok je u drugim taj nivo definisan. Neujednaen nivo MDK za ostake aktivnih materija mnogih preparata za zatitu bilja predstavljao je ograniavajui faktor u trgovini sa zemljama EU. Do nedavno je svaka zemlja EU imala svoj, nacionalni maksimalno dozvoljeni nivo ostataka, esto i bez utvrenog nivoa MDK za preparate koji u nekim zemljama nisu bili registrovani za odreene useve. Preparat Switch 62,5 WG, koji je ve dugo vremena lider u zatiti velikog broja useva od prouzrokovaa sive trulei u nas, u mnogim zemljama EU nije bio registrovan za useve u kojima se u Srbiji koristi, pre svega u malini, koja se malo gaji u veem broju evropskih zemalja. U odreenim sluajevima to je stvaralo probleme u trgovini, ali su oni nedavno reeni utvrivanjem MDK na zajednikom nivou EU. Od 1.09.2008. godine, za veliki broj aktivnih materija koje se nalaze u prometu u EU utvren je zajedniki nivo MDK. Na ovaj nain trgovima poljoprivrednim proizvodima bie u znatnoj meri olakana jedinstvenim parametrima kontrole ostataka preparata. Potovanje karence i dalje ostaje veoma vaan uslov ispunjenja makismalno dozvoljenih koliina ostataka. Bazu podataka o vrednostima MDK na nivou EU moe se videti na sajtu http://ec.europa. eu/food/plant/protection/pesticides/index_ en.htm pri emu je pretraivanje mogue na prema aktivnim materijama ili biljnim vrstama.

Agrosvet 21

Dr Andrija Peji}

AGROHEMIJSKA ANALIZA ZEMLJITA

ineralna hraniva predstavljaju mono sredstvo za stabilizaciju i poveanje prinosa poljoprivrednog bilja. Istovremeno treba imati u vidu da mineralna hraniva imaju znatan udeo u tzv. imputima, odnosno trokovima biljne proizvodnje. U zavisnosti od prilika na svetskom i domaem tritu, ceni energenata i ostalim faktorima, udeo moe biti i do 30%. Zato se danas pred svakog poljoprivrednog proizvoaa postavlja zadatak da racionalno koristi hraniva, a posebno u situaciji kada je njihova cena tako visoka kao pred ovu sezonu. Racionalna primena se postie upravo utvrivanjem hranljivih materija tj. njihovog sadraja u zemljitu te unoenjem hraniva na nivo iznetih hraniva prinosom. Uzimanje uzoraka zemljita za analizu

Da bi se dolo do odgovarajueg ili bolje rei pouzdanog podatka o postojeim vrednostima NPK u zemljitu, neophodno je potovati proceduru uzimanja uzoraka. Najbolje je uzimati prosene uzorke koji se sastoje od 20 do 25 pojedinanih uzoraka, a uzimaju se sa povrine od 3 do 5 ha po sistemu dijagonalnog ili ahovskog rasporeda. Dubina uzimanja uzoraka Za potrebe ratarsko-povrtarske proizvodnje uzorci se uzimaju na dubini od 0 do 20 cm, a u izuzetnim sluajevima i sa dubine od 20 do 40 cm. Po pravilu, uzorke treba uzimati u vreme kada elimo saznati potencijal zemljita u hranljivim elementima. U praksi, to je vreme nakon skidanja useva, najee, nakon etve strnina. Uzorci se uzimaju sondom, aovom, a poslednjih godina na naim njivama su prisutna i terenska vozila opremljena posebnom opremom. Pri uzimanju uzorka obavezno se mora voditi zapisnik koji sadri broj uzorka, mesto, oznaku parcele, ime vlasnika parcele, tip zemljita, dubinu uzetog uzorka, predusev, naredni usev, primenjeno djubrenje i datum uzimanja uzoraka. Prikupljeni uzorak (teine 0,5 do 1 kg), stavlja se u platnenu vreu i alje na analizu u odgovarajuu instituciju. Tumaenje rezultata analize Tumaenje rezultata analize uzorka zemljita predstavlja uporeivanje dobijenih vrednosti sa graninim vrednostima pojedinanih elemenata, pre svega azota, fosfora, kalijuma, kalcijuma, reakcije zemljita (pH) i sadraja humusa.

Agrosvet 21
Sadraj azota (N) u zemljitu utvruje se N-min metodom (minimalne vrednosti pristupanog azota) i na osnovu istih programira se vrsta i koliina azotnog hraniva za ishranu u zavisnosti od vrste i njenih potreba za azotom. prisustva kalcijum karbonata u zemljitu smatra se sadraj od 5 do 10%. Reakcija zemljita (pH) ima veliki znaaj kod primene mineralnih hraniva posebno ako se utvrdi da se radi o zemljitima ija je vrednost blizu graninih vrednosti. Optimalna pH vrednost za Fosfor (P) i kalijum (K) ulaze u adsorptivni kom- veinu ratarskih kultura se kree izmeu 6,5 i 7,7. pleks zemljita te se moraju uneti sa osnovnom Na osnovu utvrenih vrednosti bira se i mineralobradom kako bi bili pristupani za ceo profil no hranivo, a opte poznato je da se na kiselim zemljitima (vrednost ispod 6) primenjuju alkalkorenovog sistema gajene biljke. na, a na alkalnim (preko 8) kisela hraniva. Zemljita koja sadre ispod 10 mg fosfora i kalijuma u 100 grama zemljita spadaju u siroma- Humus je znaajan sastojak zemljita jer je izvor na zemljita te je potrebno vratiti od 50 do 100% hranljivih materija, faktor ouvanja plodnosti i hranljivih materija vie od iznetih vrednostida bi dobrih fizikih osobina zemljita. Mineralizacijom humusa u zemljini rastvor prelaze joni hranljise obezbedila optimalna proizvodnja. Zemljita vih elemenata ime postaju dostupni biljkama. sa sadrajem P i K izmeu 10 20 mg/100 g, Optimalan sadraj humusa u zemljitima na su srednje obezbeena te je potrebno vratiti kojima se odvija ratarska proizvodnja kree se 30 do 50% hraniva vie nego to je izneseno od 2 do 4%. prinosom. Ukoliko se u uzorku utvrdi sadraj od Na osnovu utvrenih sadraja hranljivih materija preko 20 mg fosfora i kalijuma u 100 g zemljita, u zemljitu, te poznavanjem koliina hranljivih dovoljno je uneti one koliine hraniva koje se materija koje iznose pojedine biljne vrste prinoprinosom iznose. som, daje se preporuka za vrstu i koliine hraniva u cilju obezbeenja planiranog prinosa. Sadraj kalcijum karbonata (CaCO3) u zemljitu ima znaajnu ulogu jer svojim prisustvom delu- Biljna proizvodnja nuno zahteva primenu mineje na promenu pH vrednosti ime se menjaju ralnih hraniva. Postupak uzorkovanja i agroheprocesi usvajanja hranljivih materija u zemljitu. mijske analize pomae u pravilnom pozicioniraUkoliko je sadraj kalcijum karbonata u zemlji- nju proizvodnje, racionalnoj primeni mineralnih tu vei, dolazi do slabijeg usvajanja gvoa hraniva i pospeivanju stabilizacije i poveanja (Fe) i cinka (Zn). Istovremeno antagonista je i prinosa. To je osnov od koga se mora poeti i prema fosforu i kalijumu. Za optimalnu vrednost zato ga treba kvalitetno odraditi.

Graf. 1. - Uzimanje pojedina~nih uzoraka po dijagonalnom rasporedu

Graf. 2. - Uzimanje pojedina~nih uzoraka po {ahovskom rasporedu

Agrosvet 21

MOGUE GREKE PRI SUZBIJANJU KOROVA U KUKURUZU, SUNCOKRETU I SOJI

Sini{a Ilin~i}, dipl. ing. polj.

rite ove tri kulture u Srbiji iznosi oko 1.7 miliona hektara, tako da su one veoma znaajne za nau poljoprivredu. Kao jedan od problema koji se javlja u ovim kompleksnim proizvodnjama je svakako i suzbijanje korova. O znaaju ovog problema govori i broj herbicida koji su registrovani za ovu namenu odnosno preko 200. Veina njih prati reklama da su veoma efikasni i izuzetno jednostavni za primenu. Ako je to doslovce tako, onda bi suzbijanje korova u ovim kulturama bilo izuzetno lako i ne bi trebalo da zahteva puno iskustva. Da li je u praksi ba tako?

Tretmani u kukuruzu, suncokretu i soji poinju posle setve, a pre nicanja ovih useva. Da bi primenjeni herbicidi uspeno delovali potrebno je da zemljite bude kvalitetno pripremljeno, bez grudvi, jer u suprotnom nema delovanja. Suncokret i soja ne smeju biti u fazi nicanja, jer ukoliko ih u tom periodu zahvati hemija dolazi do trajnih oteenja. Da bi ovako primenjeni zemljini herbicidi uspeno delovalo, potrebno je da u odreenom vremenskom periodu padne dovoljna koliina padavina, u suprotnom ne dolazi do aktivacije preparata, tako da u potpunosti izostaje eljeni efekat. U suprotnom sluaju kada imamo padavina u velikim koliinama, od te iste hemije dobijamo fitotoksini efekat koji se kod kukuruza manifestuje u vidu promene boje (ut, ljubiast ili beo), a da bi se takve biljke oporavile neophodno je toplo i sunano vreme. Kod suncokreta oteenja mogu biti jo drastinija, vegetaciona kupa moe da sraste i da se ukovrda tako da je potrebno dosta strpljenja

da se ti listovi otvore i da suncokret nastavi sa rastom i razviem. Soja je posebno osetljiva na neke grupe herbicida (u SAD acetohlor nije registrovan za primenu u soji), to kod nje moe da prouzrokuje i potpun zastoj u porastu, slabije grananje, deformacije listova itd. Dodatni problem u primeni ovih herbicida pravi i injenica da ako velike koliine padavina prati i niska temperatura onda se stepen fitotoksinosti dodatno poveava. Posle primene herbicida po setvi, a pre nicanja, dolazi malo komplikovaniji deo koji se odnosi na primenu herbicida u post emergence tj. nakon nicanja useva. Naravno, i tu se razdvaja pria na suzbijanje posebno irokolisnih, a posebno uskolisnih korovskih vrsta. to se tie suncokreta, ovaj segmenat primene herbicida je bio dosta siromaan do pojave Clearfield sistema proizvodnje koji je omoguio primenu herbicida Pulsar 40 u IMI hibridima suncokreta, ija je namena bila suzbijanje najvanijih i najtvrdokornijih irokolisnih i nekih uskolisnih korova. I kod ovog sistema proizvodnje je bilo greaka u praksi zbog pokuaja nekih proizvoaa da gore spomenuti herbicid primene u nekim drugim hibridima suncokreta koji nisu prilagoeni ovoj tehnologiji. Za suzbijanje irokolisnih korova u kukuruzu pored izbora adekvatnog preparata jedna od najbitnijih stvari je i odreivanje optimalne faze tretiranja tj. porast biljaka kukuruza ili jednostavno brojanje listova kukuruza u kojoj moemo da primenimo odreeni herbicid. Veoma esto u praksi se deava da se zakasni sa primenom izabranog herbicida to dovodi do fitotoksinog efekta u vidu krivljenja biljaka kukuruza, on postaje krt, lako se lomi, oteano je ili nemogu-

10

Agrosvet 21
e partanje. Kardinalne greke mogu dovesti i do potpunog izostanaka formiranja klipa i naravno roda. O posledicama neadekvatne, odnosno zakasnele primene herbicida u usevima govori i podatak da je na VIII Kongresu o korovima koji je odran septembra meseca 2008. godine u Vrnjakoj Banji jedan od tema koja je posebno apostrofirana je i pomenuta je upravo ta fitotoksinost koju izaziva primena odreenih grupa herbicida. Sline posledice po gajenu biljku mogu da izazovu i visoke temperature u vreme tretiranja. Svaka temperatura preko 260 C je potencijalno opasna i moe da izazove neeljene efekte na gajenu biljku, sve u zavisnosti od duine trajanja. Svakako jo jedna veoma bitna stvar jeste i prepoznavanje vrste korova koje suzbijamo. To manje vie svi znamo, da li je to palamida, ambrozija ili divlji sirak. Meutim, i tu stvari mogu da se iskomplikuju. Naime, u pojedinim regionima Vojvodine pojavila se drugaija forma palamide otporna na klasine herbicide koji se koriste za njeno suzbijanje. Nakon njihove primene, palamida posle kratkotrajnog zastoja u porastu i prolaznih simptoma delovanja, nastavlja da se razvija dalje, tako da je potrebno biti veoma obazriv kod izbora herbicida za njeno suzbijanje tj.moramo imati dobro oko ili jednostavno znati razlikovati ove dve vrste palamide. O suzbijanju divljeg sirka se sve zna i nita se ne zna. Pre svega treba rei da su sirak iz rizoma i sirak iz semena dve razliite korovske vrste slinog imena, samim tim i izbor i nain suzbijanja ovih korova je razliit. To ujedno opredeljuje i od izbor herbicida. Herbicidi koji se koriste za ovu namenu spadaju u grupu jakih i rizinih za upotrebu, jer mora da se vodi rauna o broju listova, temperaturi (ne samo dnevnoj ve i nonoj to se posebno pokazalo u toku ove kalendarske godine), mogunostima meanja sa drugim herbicidima. Dalje, treba povesti rauna da li je kukuruz pod stresom, koji je hibrid u pitanju, da li je nanesen neki insekticid na seme i mnogo jo drugih stvari koji nepovratno utiu na to da li emo suzbijanju dati prelaznu ocenu ili ne. Kod irokolisnih korova u soji treba voditi rauna o dominantnim prisutnim vrstama.Na prvom mestu je palamida. Zato? Palamida rano kree, soja se seje kasnije, ukoliko ekamo uzrast soje da bi suzbili palamidu ona preraste. Kada soja preraste onda moramo da poveamo koliinu herbicida. Poveana koliina herbicida suzbija palamidu ali tada imamo poveani rizik fitotoksinosti na gajenu biljku. Kod soje je problematina i pepeljuga. U usevu soje suzbija se kada je vrlo mala. U sunim godinama ratari prave veoma esto greku ekajui da iznikne to vie korova. Oni koji to ekaju kod pepeljuge ne doekaju je da je suzbiju jer ona u tima sunim godinama formira jaku pepeljastu prevlaku koja spreava efikasno suzbijanje od strane primenjenog herbicida. Ambrozija se u soji suzbija kada je mala, u porastu. Ambrozija kada naraste biva stopirana od strane herbicida, ali posle izvesnog vremena nastavlja sa rastom i razviem. Najvei problem koji nam stvara ambrozija je njeno razvueno nicanje tako da herbicidima veoma teko u potpunosti moemo reiti njen problem. Neno suzbijanje mora biti kombinacija agrotehnikih mera i primenom efikasnog herbicida. I moemo navoditi jo mnogo primera i primera za razliite korove u razliitim usevima tako da se na kraju moe rei suzbijanje korova u kukuruzu, suncokretu i soji nije komplikovano i ne zahteva mnogo iskustva, samo treba paziti na par sitnica... koje uspeh znae

Greske u kukuruzu

11

Agrosvet 21

Dragoslav Mitrovi}, dipl. ing. polj Dragan \or|evi}, dipl. ing. polj.

jubitelji ili pre svega ljubiteljice cvea ponekad muku mue da sauvaju sobno cvee i zadre lepotu enterijera koje su same kreirale. Problemi u gajenju sobnog cvea su mnogobrojni veoma razliite potrebe razliitih biljnih vrsta za svetlou i vlagom, supstratom u kome se gaje, negom tokom uzgoja. U estoj razmeni ukrasnih ili sobnih biljaka uestalo je i prenoenje odreenih prouzrokovaa gljivica ili tetnih insekata. Uvoz inostranog cvea je kontrolisan ali se esto desi da proe i pokoja obolela jedinka rairi tetnike. ta treba uraditi kako bi se izbegle neeljene posledice na vaim ljubimcima? O svakoj vrsti, bila ona nova ili stara o kojoj se sve zna, neophodno je kroz literaturu doi do informacijma o zahtevima koje za svoj pravilan i zdrav uzgoj trai.Trai li puno svetlosti ili zasenu, odgovarali joj da bude pored izvora toplote ili ne, podnosi li neke druge vrste pored sebe, kakve zahteve prema vodi ima, trai li navodnjavanje u supstrat, podmeta ili voli oroavanje itd. Posebna pria je supstrat u koji se sadi ili seje, potrebe za mineralnim hranivima... Poseban problem predstavljaju mere hemijske zatite s obzirom na veoma suen izbor registrovanih pesticida s jedne strane i pesticidni depozit koji moe da uprlja lisnu masu, stablo ali i cvet. Zatitu od bolesti tipa pegavosti, pepelnice, re ali i trulei treba bazirati na primei preparata na bazi kaptana Captan 80WG, strobilurina StrobyDF, Zato 50-WG, Flint plus ... Mnogo znaajniji problem predstavljaju tetoine meu kojima se izdvajaju vai, grinje, tripsi i muice

SOBNO SAKSIJSKO CVEE KAKO GA ZATITITI? L

titasta va Lepidosaphes ulmi, jedna je od ekonomski najznaajnijih tetoina. Prepoznatljiva je po okruglom titu koji je na naliju lista ili odrvenjenim izdancima. Ispod tita se nalaze larve koje su tek ispiljene pokretne dok su u kasnijim stadijumima nepokretne. U suzbijanju najbolji efekat se postie mehanikim ukljanjanjem titia sa biljnog tkiva ili tretmanom mineralnim uljima samim ili u kombinaciji sa insekticidom. Mineralno ulje naneto na tit spreava razmenu kiseonika te dolazi do uguenja insekta. Na tritu se mogu nai preparati Belo ulje, Belol, Crveno ulje, a moe se primeniti i kombinacija Belo ulje + Actara 25 WG.

Panonichus ulmi
Crveni pauk Panonychus ulmi, takoe je veoma prisutna na sobnom saksijskom cveu. Biljka napadnuta ovom tetoinom ima uvijene listove, mestimino sa hlorotinim zoniranim pegama i pauinom na naliju listova. Odrasla jedinka je sporo pkretna, veliine oko 0,5 mm. U zatiti se mgu primeiti Demitan 200-SC ili Sanmite.

Lephidosaphes ulmi

Thrips spp.

12

Agrosvet 21
Trips Thrips spp. insekti veliine do 1mm. Oteenja se javljaju na cvetovima i lisnoj masi. Svojom ishranom mogu zaustaviti porast biljke i spreiti otvaranje cvetnih pupoljaka. Na laticama cvetova pojavljuju se bele pege , a na listovima sitne takice koje se u uslovima prenamnoenja spajaju u srebrnaste crtice. Na naliju listova se mogu uoiti tamne takice koje su feces (izmet) insekta. U zatiti se mogu koristiti neonikotinoidi Actara 25WG... brojne palete proizvoda, za primenu u cvearstvu se mogu preporuiti FitoFert Humi super 10:5:10, FitoFert Liquid 12:4:6, FitoFert Combivit, FitoFert bloom 8:4:7, kao i najnoviji proizvod, prvi put na naem tritu spororazgradljivi Fito Cote. Ovaj proizvod se umean u supstrat razgrauje u periodu 5 do 6 meseci i ravnomerno obezbeuje biljku neophodnim hranivom. Doza primene je 30 do 40 g na 10 litara supstrata. U prodaji se nalaze razliite formulacije (20:8:10, 12:16:14, 9:7:9).

Trialeurodes vaporariorum
Bela muica Trialeurodes vaporariorum - jedna od ekonomski najznaajnijih tetoina koja se ujedno i tee suzbija. Prisutna je na naliju sonih listova brojnih sobnih biljaka. Usled isisavanja biljnih sokova listovi ute, venu i sue se. Brojne kolonije imaga (odrasli insekti) daju utisak da je list posut belim prahom. Larve su utozelenkaste boje. U zatiti treba kombinovati insekticide sa razliitim mehanizmima delovanja i iz razliitih grupa tako da se mogu koristiti Vantex 60SC, Actara 25WG, Talstar, Fastac, Calipso, Actellic i dr.

Euphorbia pulcherrrima
Simptomi nedostatka magnezijuma na Boinoj zvezdi Euphorbia pulcherrima Za uspeh u gajenju cvea pored sveg ostalog neophodna je i ljubav. Cvee to trai i dajte mu. Uivaete u njegovom rastu i razviu.

Zdravstveno stanje biljaka umnogome je zavisno od kondicionog stanja biljke. Ukoliko biljka raste u optimalnim uslovima to je i njena odbrambena sposobnost vea. Zbog toga je neophodno obezbediti joj i kvalitetnu ishranu. Kompanija Agromarket Grupa u svom sastavu ima i specijalizovanu fabriku za proizvodnju mineralnih hraniva Fertico Ni. Iz

13

Veselin [uljagic,dipl.ing polj.

MALINA ZASLUUJE VIE RADA I BOLJU NEGU

i tokom vegetacije u fazi punog listanja, a pogotovu i u zatiti mladih lastara, kako onih 2007.godine, tako i ovih, sada, posle berbe, koje emo ostaviti za rod 2009. A tete od grinja su poznate svim proizvoaima, pa 100 ml preparata Abastate u 100 litara vode na 10 ari, nije bila preterano velika investicija. Na kraju, mora se posle dve godine doneti jedan realan i poten zakljuak! Cenu niko nije komentarisao, ni proizvodjai, ni,,struka. Guali su jedino, pomalo, hladnjaari, ali dabe, jer su oni i formirali cenu. Gde smo mi? Proizvoai i struka! Ponovili smo greku iz avgusta i septembara 2007.god. Uljuljkali se koliko-tolikom veliinom roda, a naravno i cenom, kako prole, tako i ove godine i zaboravili na ono, to nas ini zadovoljnim i materijalno sigurnijim ve dva meseca nau malinu. Ne zaboravite, proizvoai ,,crvenog zlatanije jo kasno! Vreme je za jedan pravi tretman - 500 g fungicida Cuprablau-Z u 100 litara vode na 10 ari, kako zbog spreavanja razvoja biljnih bolesti, tako i zbog diferenciranja rodnih pupoljaka za narednu vegetaciju koje pomae cink iz navedenog preparata. Svaki savet je dobrodoao pogotovu ako dolazi iz prave ruke. A dobrobit iz toga mogu da batine svi, a pogotovu proizvoai.

ikada u poslednjoj deceniji cena jednog poljoprivrednog proizvoda nije tako prijatno iznenadila proizvoae, kao ove vegetacijske 2008. godine. Cena jednog kilograma maline, od poetnih 140 -180 dinara u junu mesecu, koliko se plaao 1kg maline na teritoriji abako-valjevskog malinogorja, dostigla je 160-190 din/kg u julskoj isplati na teritoriji ariljsko-ivanjikog malinogorja. Istovremeno, ova dva reona proizvodnje ine, slobodno moemo rei vie od 95% sveukupne produkcije ,,crvenog zlatazemlje Srbije. Ona je u 2008.godini bila orijentaciono na nivou oko 60.000 t, to predstavlja nekih 10% manje roda, nego one, ekstremno sune, 2007.godine, kada je sveukupni rod iznosio oko 65 000 t. Situacija je ove godine pogodnija sa aspekta sveukupnog kvaliteta roda. Zna se da je procenat rolenda roda 2007.godine varirao od 55 do 60%, zavisno od hladnjae do hladnjae. Ceni se da e rod 2008.dati minimum 60-65% rolenda, to on uistinu ve i pokazuje. Kada se sagledaju ovi dvogodinji parametri na potezu su: Znate ko? Vi, dragi nai proizvodjai! injenica je da je ova vegetacijska godina bila ipak puno povoljnija za proizvodnju maline, nego prola, a mora se priznati, manjkalo je ,,pomalo zatite na vreme. Ovde, prvo mislim na jedan preskoen tretman, poetkom godine preparatom na bazi bakra. Naa preporuka je bila tretman u fazi zimsko mirovanje ili sami poetak vegetacije sa 500g preparata Cuprablau-Z u 100 litara vode za povrinu od 10 ari. Zatim je u jednom broju malinjaka izostao i fungicidni tretman u fenofazi diferenciranja cvetnih pupoljaka. Trebalo je tada primeniti, preparate na bazi Kaptana u koncentraciji 0,25% odnosno 250 g u 100 litara vode za 10 ari povrine. Morate se sloiti, dragi proizvodjai, da skoro nema malinjaka u kojima je ova preporuka ispotovana. Struka na terenu smatra da je osim propusta u spreavanju biljnih bolesti, dosta nedostataka ispoljeno i u suzbijanju tetnih insekata, pogotovu grinja, u prvom redu tzv. eriofidnih. Ovaj tretman zatite nedostajao je

14

Agrosvet 21

15

Agrosvet 21

16

Agrosvet 21

17

Agrosvet 21

Uspeni i u ratarskoj proizvodnji

Veselin [uljagi}, dipl. ing. polj. Lazar Markovi}, dipl. ing. polj.

edna od lanica Agromarket Group,

Skoro polovina ove povrine, tanije 145

PIK Juni Banat iz Bele Crkve, nadale- ha bilo je pod suncokretom. Prinos u 2008. ko je poznati proizvoa jabuke, bre- godini, bio je zadovoljavajui i kretao se od skve i nektarine, kako na tritu Srbije, 2,2 do 2,5 t/ha. Zato prinos nije vei? Razlog

tako i na podruju zemalja bive Jugoslavije, je pre svega kiselo zemljiste, koje je nastalo Rusije do Moskve i San Petersburga ali i nekontrolisanom primenom urea-e i drugih zemalja EU. Poslednjih par godina, ovaj kom- azotnih ubriva u prihrani biljaka tokom binat na delu svoje obradive povrine proi- prethodnih decenija ali i vodno-vazduna zvodi i ratarske kulture. Ovo se radi, kako sua tokom prolea i leta. Mi upravo kvalitet bi odreenu povrinu slobodnog zemljista ovog zemljita popravljamo i pripremamo priveli kulturi, popravili njen kvalitet i na za novi vocnjak. Na 120 ha zasejan je mernjemu u nekom narednom periodu, kada kantilni kukuruz. kvalitet bude zadovoljavajui, podigli nove zasade. Iskustva u postizanju visokih prinosa i kvalitetnog roda iz vonjaka, preneta su ove godine veoma uspeno na oko 330 ha ratarske proizvodnje. Po veliini, ovo nije ampionska povrina ali nije ni zanemar-

ljiva, s obzirom u kakvom se stanju nalazi srpska poljoprivreda. S obzirom na veliku suu, na okantno visoke temperature sa vrelim vetrom, sa prosenih 7,5-8,0 t/ha i ovom proizvodnjom smo zadovoljni. Okrenuli smo se i semenskoj proizvodnji kukuruza na 20 ha, gde je ostvaren izuzetno dobar kvalitet istog semena, sa prosenim prinosom od 1600 do 2000 kg/ha. Na 30 ha tokom prolea zasejan je merkantilni ovas, a ostvaren je prosean prinos od sa 2,5-3,0 t/ha.

18

Agrosvet 21

Ono ime se ovo uzorno imanje svakako ponosi je prinos i kvalitet semenskog krompira, koji je proizveden na povrini od 15 ha. Najbolji prinos od 30 t/ha, ostvarila je sorta Kenebek, na povrini 2,40 ha. Slian prinos, tanije, 29 t/ha, na istoj povrini, ostvarila je sorta Carera. Sorta Desire ostvarila je prinos od 23 t/ha. Na svim povrinama korieno je seme kategorije A, holandskog proizvoaa HZPC. Posebna panja u ovoj proizvodnji posveena je suzbijanju biljnih vai i cikada, koje su osnovni vektori u prenoenju biljnih Sve ovo dokazuje staru maksimu ko je virusa. Ovaj problem je veoma uspesno dobar u jednom poslu, i u bilo kom drugom reen, tretmanom u pet navrata (Actara nee zakazati. Primer PIK Juni Banat Bela 25WG, Nurelle- D). Uspenoj proizvodnji svih ratarskih kultura, doprinela je primena novih prikljunih sredstava u predsetvenoj pripremi zemljita, u prvom redu, setvospremaa Lenken i gredera za ravnjanje terena. Proizvodnja krompira bila je olakana primenom nove etvororedne holandske sadilice Gremmini, zagrtaem-finierom zemljita i novim kombajnom za vaenje krompira. Crkva je to potvrdio.

19

Agrosvet 21

Dr Andrija Peji}

PRAVILNA PLODOSMENA OBEZBEUJE STABILNU I RACIONALNU PROIZVODNJU

Idealan predusev za strnine su krompir, soja, graak, suncokret, eerna repa i kukuruz ranijih grupa zrenja. Treba znati i da u sunim godinama suncokret i eerna repa u znatnoj meri iscrpljuju vlagu iz zemljita to moe uticati na narednu kulturu. Kukuruz i monokultura

eorijska zapaanja praena eksperimentalnim radom potvrdila su da se odgovarajuom i pravilnom smenom useva ostvaruje vea i racionalnija poljoprivredna proizvodnja. Pojava biljnih bolesti, tetoina i zakorovljenost useva, karakteristini su za odreene kulture te se smenom useva spreava njihov razvoj i negativni uticaj na prinos. Brojni su primeri da je upravo gajenje pojedinih useva u monokulturi doprinelo irenju pojedinih biogaenasa divlji ovas, kukuruzna zlatica, divlji sirak, plamenjaa krompira i paradajza...

Sve do pojave kukuruzne zlatice, a prethodno i kukuruznog plamenca i kukuruzne pipe, gajenju kukuruza u monokulturi se nije posveivala znaajnija panja te su tako formirani tzv Svaka gajena biljka pozitivno odgovara na kukuruzni pojasevi (Banat, Stig). I naravno tu promenu koja se ostvaruje plodoredom tj. plo- su se prvo javili, a i danas su tu prisutni najopadosmenom. Razliita obrada zemljita, nivoi pri- snije tetoine kukuruza. Takoe i prouzrokova menjene agrotehnike i ostalih mera rezultiraju fuzarijuma prezimljava na etvenim ostacima. poboljanju sveukupnih uslova za rast i razvie Kukuruznoj pipi su arita koja formira u blizini biljaka. parcela sa kukuruzom odskona daska za novi napad. Slino je i sa zlaticom, a plamenac preziStrnine i monokultura mljava u kukuruzovini na njivi i takoe eka svoj trenutak tokom maja kada polae jaja na mlade Sejane u monokulturi, strnine obezbeuju biljice. skoro idealne uslove za jo intenzivniji napad bolesti i tetoina. Jer tetne jedinke (gljivice Kukuruzu kao predusev najvie odgovaraju i tetoine) su odmah na izvoru svoje hrane. strnine, uljana repica, suncokret i eerna repa. Prouzrokovai re, pepelnice i fuzarioza su tu, u etvenim ostacima, te ekaju nove biljice da Suncokret i monokultura niknu i da budu iznova zaraene. Slino je i sa tetoinama. Prema istraivanjima, pojava itSuncokret je jedna od biljnih vrsta koja je nog bauljara je sedam puta vea na usevima u veoma osetljiva na gajenje u monokulturi. Bolesti monokulturi nego u plodoredu. itna stenica se tipa trule korena i glave, mrka i siva pegavost javlja dva puta vie, lisne vai i itne muve dva lista i stabla prezimljavaju na etvenim ostacima do tri puta su ee u monokulturi strnina. i u zemljitu i ekaju isti obrok. Ustanovljeno

20

Agrosvet 21
je da spore mogu da u zemljitu preive i do deset godina to samo pomera rokove setve suncokreta na isto mesto. Parazitnoj cvetnici, volovodu takoe gajenje suncokreta u monokulturi izuzetno prija jer od suncokreta volovod krade hranljive materije i iskoriava ih za svoj rast i razvie. Selekcioneri suncokreta iznali su gene otpornosti na volovod i uspeno ih ugradili u nove hibride, dok selekcija otpornosti prema navedenim biljnim bolestima jo trai dobro reenje. Uljana repica i monokultura Uljana repica ili biljna vrsta budunosti jer ima iroku primenu kako u ishrani preivara, ljudskoj ishrani ali jo vie kao sirovina za proizvodnju biodizela. Naravno, i kod njene proizvodnje, prisustvo tetnih insekata u znaajnoj meri moe ugroziti usev od nicanja do plodonoenja. Lisne ose i buvai tokom jeseni, a buvai i repiin vilinjak tokom prolea, kao i repiin sjajnik u fazi cvetanja mnogo su opasniji ukoliko se gaji u monokulturi. I literatura i praksa pokazuju da je i tu potrebno uvesti plodosmenu Suncokretu kao predusev pogoduju strni- u periodu od 4 do 6 godina. ne, eerna repa, uljana repica, a i kukuruz pod Zbog ranije setve idealan predusev za uljauslovom da u zatiti od korovskih biljaka nisu nu repicu su sve strnine. primenjivani triazinski preparati (atrazin). eerna repa i monokultura Meutim prilikom planiranja setve useva, pored plodosmene neophodno je voditi rauna i koji su herbicidi primenjeni u predusevu. Za svaki herbicid, proizvoa u uputstvu za primenu duan je da navede ogranienja u primeni, odnosno osetljivost pojedinih gajenih biljaka prema primenjenom herbicidu. Takoe, treba imati u vidu i klimatske prilike koje su vladale nakon primene herbicida, osobito zemljinih. Suni period moe da blokira razgradnju pojedinih herbicida i da se s jesenjim padavinama aktiviraju i otete naredni usev.

Slino prethodnim okopavinskim usevima, i eerna repa ukoliko se gaji u monokulturi podlona je napadu tetoina, bolesti kao i intenzivnijem razvoju viegodinjih uskolisnih i irokolisnih korovskih vrsta. Repina pipa je jedna od ekonomski najznaajnijih tetoina eerne repe. Izolacija, kopanje zatitnih kanala i primena insekticida su mere kojima se smanjuje njena prisustnost, a samim tim i tete, ali potovanje plodoreda je neizostavno. Slina pria je Brojni problemi u gajenju najvanijih ratari sa dominantnom bolesti na repi cerkospori. Brojni problemi koji nastaju njenom pojavom i skih ali i povrtarskih biljaka mogu biti izbegnuti irenjem izbegavaju se setvom eerne repe na potovanjem plodosmene tj. plodoreda. Takoe, poznavanjem primenjenih herbicida u prethodistoj parceli nakon pet do est godina. nom usevu, njegovog mehanizma delovanja, klimatskim prilikama nakon primene herbicida Kao i kod drugih okopavina, i eernoj repi potpomaemo stvaranje optimalnog ambijenta su strnine najbolji predusev, a takoe i krompir za nesmetan rast i razvie gajene biljke. A to je s tim da se prethodno obavi pregled zemljita samo poetak ali pravilan poetak. na prisustvo nematoda.

21

Agrosvet 21

SYNGENTA NK HIBRIDI KUKURUZA

Dr Pavle Sklenar

ompanija Syngenta svetski lider u agro biznisu u svom sastavu ima jednu od najpoznatijih oplemenjivakih kua u svetu Northrop King (NK). Hibridi i sorte NK su visoko kvalitetna semena kukuruza, suncokreta i uljane repice stvorena primenom najsavremenijih metoda oplemenjivanja, proizvodnje i dorade semena zatiena Syngenta fungicidima i insekticidima. Asortiman od preko 100 hibrida kukuruza koji se seju na preko 18 miliona hektara u Evropi, ukljuujui i Srbiju dokaz su poverenja poljoprivrednika u Syngenta hibride. U procesu stvaranja hibridi prolaze rigorozne provere u ogledima. Za poljoprivrednike su vana viegodinja ispitivanja na velikom broju lokaliteta u Centralnoj i Istonoj Evropi koja za cilj imaju izlaganje hibrida razliitim uslovima stresa, pre svega sue i toplote. Kao rezultat, sve Syngenta NK hibride kukuruza za Srbiju odlikuje: visok prinos zrna, stabilnost prinosa i u uslovima stresa (sua i toplota) brzo otputanje vlage i niska vlaga u berbi, otpornost na poleganje, tolerantnost na plesnjivostii klipanizak sadraj mikotoksina tolerantnost kod napada kukuruznog plamenca visoka hraniva vrednost zrna Poljoprivrednicima u Srbiji e u setvi 2009. godini, a zahvaljujui distributivnoj mrei Agromarket Group biti na raspolaganju iroka paleta Syngenta NK hibrida kukuruza. Tako e nai ratari moi da izaberu jedan od sledeih hibrida:

22

Agrosvet 21
Hibridi Syngenta NK su se poslednjih godina pokazali i dokazali na poljima u Srbiji u mrei makro, mikro i demo ogleda. Ostvarivali su visoke prinose zrna i u nepovoljnim godinama za gajenje kukuruza. Pored genetike i kvaliteta semena, poljoprivrednici koji se odlue za Syngenta NK hibride kukuruza imae kvalitetno seme zatieno kombinacijom sisteminog fungicida Maxim XL 030 FS i sisteminog insekticida Cruiser 350 FS. U 2009. godini, na tritu Srbije pojavie se i najnoviji sistemino-kontaktni insekticid Force Zea 280 FS. Novost na tritu Srbije, insekticid Force Zea 280 FS se sastoji od dve aktivne materije, Teflutrin - Force 1.5G i Thiametoxam - Cruiser 350 FS. Ovo je gotova kombinacija jednog nesistemika i sistemika. Seme se titi od napada iara i ostalih zemljinih tetoina tokom klijanja i nicanja tako to u dodiru sa vlagom u zemlji Teflutrin prelazi u gas, ispunjava pore zemljita i deluje protiv zemljinih tetoina. Istovremeno Thiametoxam biljka usvaja i prenosi u nadzemne delove ime se biljka titi od vaiju, buvaa i pipa. Uz herbicide koji su ve prisutni na naem tritu Dual Gold 960EC, Peak 75WG, Casper 55 WG, Callisto, hibirde kukuruza Syngenta NK, stvoreni su odlini preduslovi za stabilne i kvalitetne prinose kukuruza ve u narednoj, 2009. godini.

23

Agrosvet 21

24

Agrosvet 21

PROIZVODNJA LUCERKE PROBLEMI I REENJA

Lazi} Sini{a, dipl. ing. polj. Sibinovi} Slobodan, dipl. ing. polj. Stanisavljevi} Milo{, dipl.ing. polj.

ucerka Medicago sativa, spada u viegodinje mahunarke izuzetno znaajne za proizvodnju stone hrane najvieg kvaliteta. Sam usev lucerke je livada, koja se ne ore i obrauje nekoliko godina, pa je ona pravo arite za tetne organizme (korovske vrste, insekte, glodare i gljivice).. Prisustvo korova, insekata, bolesti i glodara mogu smanjiti prinos za 80% i skratiti ivotni vek u odnosu na zdravo lucerite. Osim toga kvalitet stone hrane je mnogo loiji to se odraava i na zdravstveno stanje ivotinja koje se hrane lucerkinim senom, lucerkinim senom. Korovske vrste u znaajnom meri mogu umanjiti prinos kvalitetnog sena i prinos semena. Najznaajnije irokolisne korovske vrste koje svojim stepenom pokrovnosti i stalnosti konkuriu lucerki i kvare seno su: pepeljuga - Chenopodium album, goruica - Sinapsis arvensis, mrtva kopriva - Lamium amplexicaula, hou-neu - Capsella bursa pastoris, tavalj, zelje - Rumex crispus, maslaak - Taraxacum officinale, mijakinja - Stellaria media Suzbijaju ih sredstva na bazi bentazona Bentamark, Basagran, Galbenon, imazetapira Pivot, Ritam, propizamida Kerb, i metribuzina Sencor, Damkor Jedan broj uskolisnih korovskih kao to su pirevina - Agropyrum repens, muhar mali Setaria glauca i divlji sirak -Sorghum halepense, stalni su pratioci useva lucerkeSali je suzbijanje olakano jer su brojni graminicidi na raspolaganju. Na tritu se nalaze preparati na bazi cikloksidima Focus ultra, kvizalofop-P-etila Targa

super, haloksifop-r-metila Gallant Super, i fluazifop-p-butila Fusilade super Pa ipak, najvea opasnost po useve lucerke predstavlja vilina kosica - Cuscuta spp. Ova parazitna cvetnica spada u grupu zemljinih korova specifinog ivotnog razvoja. Ona nema hlorofil ve sva hraniva uzima od biljke domaina ime je vremenom potpuno unitava. Klijavost semena moe sauva i preko 40 godina, a istovremeno ni prolazak kroz crevni trakt preivara je ne onesposobljuje za dalju produkciju, pa je borba protiv nje sledea: - potovati plodored tj. plodosmenu od 8, 10 godina pa i vie - koristiti samo zdravo i deklarisano seme - redovno tretirati lucerku protiv korova preparatima na bazi dikvata Reglone forte i propizamida - Kerb - kositi i spaljivati arita viline kosice Pored korovskih vrsta i brojni insekti se hrane na lucerki unitavajui korenov sistem, lisnu masu, seme. Istovremeno, insekti su i vektori brojnih virusa kojima je lucerka domain ili samo prelazno reenje ka drugim biljnim vrstama. tetama koje nanose izdvajaju se: injaci - Agriotes spp., veliki majski gundelj - Melolontha melolontha, lucerkina pipa Otorrhynchus sp., mala lucerkina pipa - Sitona humeralis, lucerkina bubamara - Subcoccinella vigintiquatuorpunctata, lucerkina buba - Phytodecta fornicata, lucerkina crna va - Apis craccivora, Muica galica cveta i pupoljka - Contarinia medicaginis, lucerkina osica - Bruchophagus roddi.

25

Agrosvet 21
U zatiti od insekata moraju se koristiti brojne preventivne mere utvrivanje brojnosti zemljinih tetoina po jedinici povrine, obodni rovovi, metode prognoze pojave naroito kod semenskih useva i sl. Naravno, osnov je na hemijskoj zatiti, a modu se primeniti preparati na bazi hlorpirifosa + cipermetrina Nurelle-D, lambda-cihalotrina Vantex 60SC, dimetoata Dimetogal, Perfection, Fosfamid, fenitrotiona - Fenitrotion, hlorpirifosa Pyrinex, i cipermetrina - Cipkord. Prouzrokovai biljnih bolesti, gljivice crnilo lia - Phoma sp., crna pegavost Pseudopeziza sp., ra lucerke - Uromyces sp., antraknoza -Coletotrichum spp., i fuzariozno uvenue - Fusarium sp. i bakterije, bakterijsko uvenue - Pseudomonas spp. i bakterijska uvelost Clavibacter spp., mogu da ugroze nadzemnu masu. Tretiranja fungicidima su veoma retka osim kod semenskih useva, a mogu se primeniti Suzbijaju se preparatima na bazi metalaksila Ridomil, mankozeba Dithane DG, Dithane M-70, bakarhidroksid Cuprablau Z, Funguran-OH, cineba Cineb S-65, propineba - Antracol. Pored ovih tetnika, ozbiljne tete nanose i glodari, a pre svega obina poljska voluharica, hrak, poljski mi, slepo kue. U zavisnosti od broja aktivnih rupa koje se utvruju tokom jeseni vri se rasturanje mamaka na bazi bromadilona Gardentop, Ratimor, Galibrom cinkfosfida Cinkosan, Cink-fosfid mamak. Uspena nega i zatita od pobrojanih ekonomski najznaajnijih tetnika osnov su dobre proizvodne prakse u gajenju lucerke. Tehnologija proizvodnje lucerke Za jesenju setvu lucerke obaviti oranje (30 cm) do poetka avgusta, a za prolenu setvu izvesti jesenje oranje u novembru ili poetkom decembra. Obavezne mere nakon toga su sitnjenje zemljita (tanjiranje, drljanje. i valjanje.. Zemljite pre pripreme poubriti sa 300-400 kg/ha NPK. U zavisnosti od prethodnog useva poeljno je izvesti tretman preparatom na bazi trifluralina inkorpracijom u koliini 1,2-1,8 l/ ha protiv uskolisnih korova i zemljinim insekticidima Force 1,5G, Galition G-5. Ne preporuuje se redukovana obrada zemljita (samo tanjiranje, freziranje itd). Prinosi su u takvim sluajevima 30-50% slabiji. Stajnjak treba dodati u godini pre zasnivanja useva u koliini 25-30 t/ ha. Voditi rauna o zemljinim preparatima koji su se koristili u prethodnom usevu (triazinski preparati itd). Setvu semena lucerke obaviti je u optimalnom agrotehnikom roku, po mogunosti neposredno pred kiu. Koristiti iskljuivo deklarisano i doraeno seme. Veina domaih sorti ima visok rodni potencijal slian evropskim ili amerikim sortama. Norma setve zavisi od mnogih faktora. U naim uslovima preporuujemo setvu od 15 kg/ha semena za merkantilni usev. Napominjemo da 1 kg semena lucerke ima oko 500 000 zrna. Kod setve od 20 kg/ha 1 kg pokriva 500 m. Znai da se seje 1000 semenki na 1 m. U treoj godini nema vie od 100 biljaka po 1 m. Seje se mainski na rastojanje od 12,5 cm red od reda, a 2 cm biljka od biljke u redu. Dubina setve 1-2 cm. Lucerka pri povoljnim uslovima nie 10-15 dana. Jesenju setvu treba obaviti u III dekadi avgusta do I decade septembra, a prolenu u II i III dekadi marta, odnosno I dekadi aprila. Nega useva podrazumeva niz kombinovanih mera za uspenu proizvodnju lucerke koje se sprovode tokom perioda mirovanja lucerke - drljanje, lananje ili tanjiranje lucerke. Tretirati lucerite preparatom na bazi metribuzina - Sencor u koliini 0,5-0,7 kg/ha ili tifensulfuron metila - Harmony 8 g/ha, kada je prosena dnevna temperature 2-8C

26

Agrosvet 21
Tokom vegetacije lucerku treba tititi u fazi prvog otkosa porasta 8-15 cm sa 2,5 litara bentazona Bentamark, Basagran ili 0,6 litara imazetapira Pivot, Ritam protiv irokolisnih korova. U ovoj fazi pratiti razvoj insekata (lucerkine bube, crne lucerkine vai), a po potrebi se mogu primeniti preparati navedeni u zatiti od tetnih insekata uz upozorenje da se mora voditi rauna o karenci preparata.. Nakon skidanja prvog otkosa nastupa faza drugog otkosa koja podrazumeva obavezno uklanjanje svih etvenih ostataka. Uraditi drljanje, lananje i obavezan tretman sa 1,0 do 1,5 litara preparatima na bazi cipermetrin + hlorpirifos Nurelle-D ili dimetoata Dimetogal, Fosfamid. Najei uzrok nekretanja lucerke u drugom otkosu su lucerkina pipa i ostali insekti. Zatita protiv korova je obavezna i to 1 l/ha imazetapira, imazetapir+bentazon 0,5+1,5 l/ha ili 1 litar imazamoksa protiv irokolisnh korova, a ako ima potrebe i zatitu od uskolisnih korova u koliini od 1,0 do 4,0 l/ha u zavisnosti od vrste koje su zastupljene. Primeniti preparate koji su preporueni za ovu namenu. Po potrebi uraditi i fungicidni tretman. Uz sve tretmane koristiti folijarnu prihranu iz palete proizvoda FitoFert. U fazi treeg otkosa treba pratiti zdravstveno stanje useva lucerke. Potruditi se da trei otkos ostane to due, jer na taj nain lucerka bolje ulazi u zimu. Po skidanju zadnjeg otkosa skloniti etvene ostatke lucerke drljanjem. Uraditi tretman prepartom na bazi bifentrina - Talstar u koliini 0.2 l/ha (zatita od prezimljujuih formi insekata) i izvriti suzbijanje glodara rodenticidima ubacivanjem istih u aktivne rupe. U periodu od decembra do februara prihraniti lucerku sa 150 kg/ha NPK. Idealna visina lucerke za ulazak u zimu je 8-10 cm. Samo kombinacijom hemijskih i agrotehnikih mera moe se izvriti uspeno suzbijanje svih tetoina koje napadaju lucerku, bilo da je re o korovima, insektima ili bolestima. Na taj nain se jedino mogu dobiti visoki prinosi sena i semena. Osim ovoga treba napomenuti da je lucerka spremna za kosidbu kada je 20% biljaka procvetalo i kada su donji pupoljci veliine 3-5 cm. Ne treba praktikovati vei broj koenja od 4 jer se na taj nain izaziva proreivanje useva lucerke. Ovaj tekst sublimira steeno kolsko znanje ali i dugogodinju praksu u gajenju useva lucerke za seno i seme. To je osnov za dobru poljopriuvrednu praksu u proizvodnji lucerke.

27

Agrosvet 21

28