1

Raunarsko modelovanje
CILJEVI
Cilj ovog poglavlja je dvojak. Prvo, ono treba da prui pregled naina raunarskog modelovanja i drugo, treba da vam predstavi program Mechanical Desktop 2005 i upozna vas s njegovim korisnikim okruenjem. U ovom poglavlju upoznaete kljune funkcije programa Mechanical Desktop 2005: parametarsko modelovanje punih tela zasnovano na konstruisanju njegovih elemenata, modelovanje sklopova, povrinsko modelovanje i tehniko crtanje. Kada prouite ovo poglavlje, moi ete da:

opiete tri vrste raunarskih modela; opiete glavne funkcije programa Mechanical Desktop; navedete glavne korake u konstruisanju parametarskih punih delova,
sklopite pune delove i izradite odgovarajue tehnike crtee;

objasnite kako se koriste NURBS povrine pri modelovanju tela proizvoljnog oblika

PREGLED
Za precizno prikazivanje projekta u industrijskom i inenjerskom projektovanju oduvek su se koristili modeli. Danas izrada trodimenzionalnih (3D) modela pomou raunara nudi vie prednosti. Prvo, takvi modeli znatno olakavaju naknadni proces kompjuterizovane proizvodnje delova. Drugo, pomou virtuelnih sklopova modela moete da predstavite itave proizvode ili sisteme. Na kraju, od 3D modela i virtuelnih sklopova moete da izradite klasine dvodimenzionalne (2D) tehnike crtee. Program Mechanical Desktop 2005 izveden je iz AutoCAD-a 2005 i koristi isti format datoteka (DWG). Osim osnovnih raunarskih funkcija za projektovanje koje ima i AutoCAD, Mechanical Desktop ima i etiri skupa alatki za projektovanje (tj. modula) koji slue konstruisanju 3D modela, 3D povrina, pravljenju sklopova i podsklopova punih 3D modela, i pravljenju tehnike dokumentacije 3D tela, sklopova i povrina. U alatke za projektovanje spadaju: modul za parametarsko modelovanje punih tela, modul za modelovanje sklopova, modul za povrinsko modelovanje i modul za tehniko crtanje. Korisniko okruenje veoma lii na okruenje AutoCAD-a, ali Mechanical Desktop ima i pretraiva objekata (engl. object browser) koji omoguava da lako sagledate i hijerarhijski organizujete objekte u razliitim prikazima i crteima modela.

KONCEPTI MODELOVANJA
Modeli su korisni u razliitim fazama projektovanja proizvoda ili sistema jer omoguavaju da se proizvod ili sistem analiziraju i da se bolje sagleda njihova zika priroda. esto se u tom cilju pred sam kraj projektovanja pravi maketa (engl. mock-up) modela. Meutim, pravljenje makete je skupo, a gotovu maketu je teko naknadno menjati. Zbog toga je velika prednost raunarskog modelovanja to to vam omoguava da napravite model koji se moe podesiti i izmeniti mnogo lake od njegovog zikog parnjaka.
PREDSTAVLJANJE 3D OBJEKATA NA RAUNARU

Pre nego to napravite raunarski model, morate paljivo razmotriti razliite osobine objekta ili objekata koje model treba da predstavlja. Meu njima su: geometrija objekta (oblik, prol i silueta), spoljni izgled (boja, tekstura) i svojstva (masa, teite i druga zika svojstva). U ovoj knjizi konstruisaemo virtuelne modele 3D objekata drei se uglavnom raunarski konstruisanih digitalnih modela da bismo predstavili geometriju razliitih proizvoda i sistema.
KLASIAN 2D PRISTUP PROJEKTOVANJU

Klasian pristup, po kome se 3D objekat predstavlja pomou njegove tri ortogonalne 2D projekcije, ima vie nedostataka. Prvo, on zahteva temeljno poznavanje nacrtne geometrije. Drugo, 3D objekat proizvoljnog oblika teko se s dovoljnom tanou predstavlja pomou njegove tri 2D projekcije. Slika 1-1 prikazuje tehniki crte sa tri 2D projekcije automobilske koljke. Poto siluete i proli nisu jasno prikazani, na crteu nema dovoljno podataka potrebnih za proizvodnju koljke.

Slika 1-1 Tehniki crte objekta proizvoljnog oblika

3D MODELI
U osnovi postoje tri vrste raunarskih 3D modela: iani (engl. wireframe), povrinski (engl. surface) i puni (engl. solid) model. Razlike meu njima mogu se ilustrovati na modelu pravougaone kutije. iani model kutije sastoji se od 12 pravolinijskih segmenata. Njen povrinski model sadri est povrina. Puni model kutije predstavlja jedinstven, pun objekat (koji ima zapreminu).

Raunarsko modelovanje

IANI MODELI

iani modeli se na raunaru prave najjednostavnije. iani model predstavlja 3D objekat pomou skupa meusobno nepovezanih krivih koje ine ivice 3D objekta. Model je samo bleda senka 3D objekta krive nisu ni u kakvom meusobnom odnosu. Shodno tome, iani model ne sadri nikakve informacije o povrinama ili zapremini samo o ivicama i temenima. Vi treba da meusobno poveete krive da biste mogli da zamislite povrinu i zapreminu objekta. Na slici 1-2 prikazan je iani model objekta proizvoljnog oblika. Na njoj se vide samo ivice na kojima se susreu povrine, ali samih povrina nema u modelu. Poto nema podataka o povrini i zapremini objekta, a ice su bez debljine, model ne moete da prikaete realistino.

Slika 1-2 iani model objekta proizvoljnog oblika

Ponekada iani model izaziva nedoumice. Jednostavna kockasta kutija na slici 1-3 prikazana je levo kao iani model, dok je desno nekoliko moguih 3D objekata koje moete izvesti iz tog modela.

IANI MODEL
Slika 1-3 Zbunjujui iani model

MOGUI 3D OBJEKTI

iani model ima ogranienu primenu u proizvodnji delova. Takvi modeli se koriste za 2-1/2D CNC maine i 2D prolisanje. Pomou ianog modela ne moete da procenite masena svojstva objekta, da otkrijete neslaganje sastavnih delova niti da izvedete druge vane analize.

POVRINSKI MODELI

Povrinski 3D model je skup 3D povrina koje se u 3D prostoru spajaju u objekat. U poreenju sa ianim 3D modelom, povrinski 3D model osim podataka o ivicama sadri i informacije o konturama i siluetama povrina. Povrinske 3D modele moete da upotebite u kompjuterizovanom sistemu proizvodnje, za realistino prikazivanje modela i za animacije. Poto povrinski model predstavlja skup povrina, za njegovo pravljenje potrebno je konstruisati pojedinane povrine. One se najlake konstruiu ako nacrtate skup krivih od kojih raunar automatski stvara povrinu. Na slici 1-4 prikazan je skup krivih zajedno s povrinom konstruisanom od njih.

Slika 1-4 Krive i povrina konstruisana od njih

Povrinski model moete da sastavite od skupa pojedinanih povrina. Na slici 1-5 prikazan je povrinski model s rasklopljenim povrinama (engl. exploded surfaces). Na slici 1-6 dat je realistian prikaz povrinskog modela.

Slika 1-5 Povrinski model s rasklopljenim povrinama

Raunarsko modelovanje

Slika 1-6 Realistian prikaz povrinskog modela

PUNI MODELI

Puni 3D modeli (engl. 3D solid models) sadre najvie podataka o objektu. Oni obuhvataju integrisane matematike podatke o povrinama, ivicama i zapremini objekta. Osim za vizuelizovanje i proizvodnju, podatke koje sadri pun model moete da iskoristite i za projektne proraune. Na slici 1-7 prikazan je pun model cilindrinog zupanika.

Slika 1-7 Pun model cilindrinog zupanika

Poto su 3D objekti jedinstvenog oblika, integrisani podaci potrebni za prikazivanje punog tela sloeniji su nego oni za prikazivanje povrinskog ili ianog modela. Puni modeli se konstruiu najee od skupa krivih koje se zatim transformiu pomou etiri osnovne metode: izvlaenjem (engl. extrude), obrtanjem (engl. revolve), sloenim izvlaenjem du putanje (engl. loft) i prostim izvlaenjem du putanje (engl. sweep) (slike 1-8 i 1-9).

IZVLAEE (EXTRUDE)

OBRTANJE (REVOLVE)

SLOENO IZVLAEE DU PUTAE (LOFT)

PROSTO IZVLAEE DU PUTAE (SWEEP)

Slika 1-8 etiri osnovna postupka s krivom

Slika 1-9 Realistian prikaz izvuenog tela, obrtnog tela, tela izvuenog metodom loft i tela izvuenog metodom sweep

U osnovi, sloena puna tela konstruiu se tako to se prvo naprave osnovni oblici punih tela koji se zatim kombinuju logikim (Bulovim) operacijama. Na primer, cilindrini zupanik sa slike 1-7 predstavlja kombinaciju dobijenu izvlaenjem i obrtanjem. Telo zupanika dobijeno je obrtanjem, a svaki zubac je naknadno dobijen izvlaenjem (slika 1-10).

Slika 1-10 Izvueno puno telo (zubac) useeno u obrtno puno telo (telo zupanika)

IZBOR MODELA

iani model predstavlja samo ivice i temena 3D objekta. Zbog nedostatka informacija o povrini i zapremini objekta, on ima vrlo ogranienu primenu u proizvodnji. Osim ivica i temena, povrinski model sadri povrine i siluete 3D objekta. Kada uporedimo povrinski i pun model, treba rei da se pun model lake konstruie. Meutim, on nepotpuno prikazuje sloene objekte proizvoljnog oblika. Za predstavljanje 3D objekata koji imaju sloene prole i siluete, neophodan je povrinski model. Sve u svemu, puni 3D modeli pogodniji su za konstruisanje 3D objekata pravilnih geometrijskih oblika, dok su povrinski 3D modeli prevashodno namenjeni konstruisanju 3D objekata proizvoljnog oblika. (Ako imate povrinski model sastavljen od skupa povrina koje

Raunarsko modelovanje

hermetiki obuhvataju odreenu zapreminu, moete ga pretvoriti u pun model.) Iako se 3D krive ne koriste za konstruisanje ianih 3D modela, moete ih iskoristiti kao podlogu za pravljenje 3D povrina i punih 3D tela.

METODE MODELOVANJA
Kada elite da konstruiete raunarski 3D model, osmotrite objekat u celini i razmislite o tome kako da ga razbijete na jednostavnije elemente. Zatim konstruiite osnovne elemente i spojite ih u 3D model. Elementi na koje ete rastaviti objekat zavise od vrste 3D modela koji elite da konstruiete. Za konstruisanje ianog modela, razmiljajte o ivicama na kojima se susreu dve strane 3D modela. Ne zaboravite ni podrazumevane ivice na mestima gde povrine prelaze u svoje tangentne ravni. Konstruisanje ianog modela je mukotrpan posao jer morate da unosite 3D koordinate da biste denisali ice. Da biste konstruisali jednostavnu kocku, treba da deniete 12 pravih u 3D prostoru. Kada su ivice zakrivljene, posao je jo sloeniji. Kod povrinskog modela razmiljajte najpre kako da 3D objekat razbijete na pojedinane povrine. Zatim napravite povrine tako to ete konstruisati skupove krivih koje e raunar automatski povezati u povrine. Povrina se generie gotovo automatski, ali je konstruisanje skupa krivih sloeno. Kada elite pun model, rastavite 3D objekat na jednostavne pune elemente, konstruiite elemente i sklopite ih u 3D objekat. Ako koristite parametarski postupak (koji objanjavamo kasnije u poglavlju), modelovanje punog objekta mnogo je lake od povrinskog modelovanja ili pravljenja ianog modela.
MODELOVANJE SKLOPA

Proizvod ili sistem obino ima vie komponenata (tj. sastavnih delova). Modeli sklopova se prave tako to se vie komponenata ukljuuje u jedinstvenu datoteku sklopa (engl. assembly le). Poto denicije 3D modela ve postoje u datotekama pojedinanih komponenata, datoteka sklopa samo opisuje nain sklapanja komponenata i njihove geometrijske odnose. Na slici 1-11 prikazan je sklop dejeg automobila.

Slika 1-11 Sklop dejeg automobila

TEHNIKO CRTANJE

Iako se u veini savremenih fabrika koriste raunarski modeli, ponekad treba odgovoriti na specijalne zahteve i izraditi tehnike 2D crtee. Konstruisanje ortogonalnih 2D projekcija na osnovu raunarskog 3D modela izvodi se veoma lako: samo zadate prikaze (engl. views) i njihovu poziciju, a program ostalo radi sam. Crtei se zatim upotpunjavaju oznakama (engl. annotations). Na slici 1-12 prikazan je tehniki crte izraen na osnovu modela sklopa dejeg automobila.

Slika 1-12 Tehniki crte

RAD S PROGRAMOM MECHANICAL DESKTOP

Mechanical Desktop 2005 je alatka za industrijsko i inenjersko 3D projektovanje, integrisana u AutoCAD 2005. Mechanical Desktop koristi format datoteka s crteima (DWG) svojstven AutoCAD-u i proiruje mogunosti tog programa pomou etiri glavne funkcije: Parametarsko modelovanje punih tela (engl. parametric solid modeling) Modelovanje sklopova (engl. assembly modeling) Povrinsko modelovanje (engl. surface modeling) Tehniko crtanje (engl. engineering drafting)
TIPOVI DATOTEKA

Iako je Mechanical Desktop nadogradnja AutoCAD-a 2005, on ima dve jasno razgraniene vrste datoteka: datoteke delova (engl. part les) i datoteke sklopova (engl. assembly les). Datoteke delova se koriste za pravljenje punih delova, dok datoteke sklopova slue za konstruisanje sklopova. Iako za pravljenje povrina moete upotrebiti i jedan i drugi tip datoteka, zbog doslednosti bi trebalo da za to koristite datoteke delova.

Raunarsko modelovanje

Datoteke delova Kao u AutoCAD-u, datoteka delova ima dva radna okruenja: okruenje za modelovanje (Model) i okruenje za crtanje (Drawing). Pune delove (engl. solid parts) konstruiete u okruenju za modelovanje, dok tehnike crtee punih delova izraujete u okruenju za crtanje. Kada elite da otvorite novu datoteku delova, iz menija File izaberite stavku New Part File.
File>New Part File

Datoteke sklopova Datoteka sklopa ima tri radna okruenja: za modelovanje (Model), za scenu (Scene) i za crtanje (Drawing). Puni delovi i sklopovi, kao i podsklopovi punih delova, konstruiu se u okruenju Model. Izgled sklopa u rasklopljenom stanju (scena) konstruie se u okruenju Scene, a tehniki crtei sklopa u okruenju Drawing. Novu datoteku sklopa otvarate komandom New iz menija File.
File>New

KORISNIKO OKRUENJE

Korisniko okruenje (engl. user interface) programa Mechanical Desktop veoma lii na okruenje AutoCAD-a. Osim uobiajenog skupa komponenata radne povrine AutoCADa, u Mechanical Desktopu postoji i pretraiva Desktop Browser, prikazan na desnoj strani slike 1-13.

Slika 1-13 Korisniko okruenje programa Mechanical Desktop

Desktop Browser Desktop Browser prikazuje objekte konstruisane u razliitim radnim okruenjima (za modelovanje, za scenu i za crtanje) i obezbeuje preice ka komandama u prirunom (kontekstnom) meniju. Za svaki od dva tipa datoteka (delova i sklopova) postoji posebna varijanta Desktop Browsera. Za datoteku delova, Desktop Browser ima dve kartice (Model i Drawing), dok za datoteku sklopova ima tri kartice (Model, Scene i Drawing).

10

Kartica Model prikazuje objekte punog dela ili sastavne delove sklopa. Kartica Scene prikazuje objekte u scenama sklopa, a kartica Drawing objekte crtea. Slika 1-13 prikazuje pretraiva datoteke sklopa, a slika 1-14 korisniko okruenje datoteke delova. Kada elite da neto radite sa objektom u datoteci, izaberite ga u pretraivau, pritisnite desni taster mia i iz prirunog menija izaberite odgovarajuu komandu (slika 1-15). Ako pretraiva nije na ekranu, izaberite stavku Desktop Browser iz podmenija Display menija View.
View>Display>Desktop Browser

Slika 1-14 Korisniko okruenje datoteke delova

Slika 1-15 Priruni meni u pretraivau

Raunarsko modelovanje

11

Sistem menija U vrhu ekrana nalazi se 15 menija. Meniji Surface, Part, Assembly i Drawing sadre etiri glavne alatke za projektovanje Mechanical Desktopa. Ako ne vidite ove menije, upiite MENULOAD na komandnu liniju i pritisnite taster Enter. Otvorie se okvir za dijalog Menu Customization (slika 1-16). Pritisnite dugme Browse i izaberite eljenu datoteku s menijima (amdtacad.mns). U prozoru Select Menu File pritisnite dugme Open, to e vas vratiti u okvir za dijalog Menu Customization. Pritisnite dugme Load; ime datoteke e se pojaviti na listi Menu Groups. Pritisnite dugme Close da biste se vratili na radnu povrinu (engl. desktop).

Slika 1-16 Okvir za dijalog Menu Customization

Palete alatki Ispod trake menija (engl. menu bar) nalazi se glavna paleta alatki (engl. toolbar) Desktop Main (prikazana u neusidrenom stanju na slici 1-17). Poto su programi Mechanical Desktop i AutoCAD meusobno integrisani, na paleti su na raspolaganju komande iz oba programa. Meutim, zbog ogranienog prostora u menijima i prozoru, pored menija i paleti alatki Mechanical Desktopa prikazani su samo osnovni meniji komandi AutoCAD-a. Palete alatki su grupisane prema srodnim poslovima (modelovanje dela, modelovanje sklopa, konstruisanje scene i tehniko crtanje). Da biste prikazali paletu alatki Surface Modeling (slika 1-29), iz menija Surface izaberite stavku Launch Toolbar.

Slika 1-17 Glavna paleta alatki Desktop Main

12

Kada hoete da prikaete palete alatki koje nisu na ekranu, iz podmenija Toolbars menija View izaberite stavku Customize Toolbars. U okviru za dijalog Customize izaberite karticu Toolbars, a zatim na listi Toolbars unesite znak potvrde u polja pored paleta koje elite da prikaete (slika 1-18).
View>Toolbars>Customize Toolbars

Slika 1-18 Kartica Toolbars u okviru za dijalog Customize

Skrivene palete alatki prikazaete i ako desnim tasterom mia pritisnete bilo koju vidljivu paletu alatki i zatim ih izaberete iz prirunog menija.
UNOENJE KOMANDI

Kada menije i palete alatki rasporedite po radnoj povrini onako kako vam odgovara, komande Mechanical Desktopa moete da izvravate na vie naina: Biranjem stavke iz menija Pritiskanjem dugmeta na paleti alatki Upisivanjem komande na komandnu liniju Biranjem iz kontekstnog menija koji se otvara kada desnim tasterom mia pritiskate razliite
delove radne povrine

Pritiskajui dvaput objekat u Desktop Browseru

SLOJEVI

Pri radu u Mechanical Desktopu sretaete se s vie slojeva (engl. layers) ija imena poinju na AM. Mechanical Desktop ih koristi iz odreenih razloga. Ti slojevi se generiu automatski. Oni sadre razliite objekte, kao to su vidljive linije, skrivene linije, granice rakursa (engl. viewport borders) tehnikih crtea konstruisanih od punog dela ili sklopa punih delova. Nemojte im menjati imena.

Raunarsko modelovanje

13

ALATKE AUTOCADA 2005

Alatke AutoCAD-a koristite da biste konstruisali krive, neophodne za pravljenje povrina i punih tela, te da biste napravili zaglavlja i uneli odgovarajue oznake na tehnike crtee.
MODUL ZA PARAMETARSKO MODELOVANJE PUNIH TELA

Prva generacija modela punih tela izraenih na raunaru bila je najee statina, to znai da se pun model konstruisan od krivih nije mogao naknadno menjati (dubokim izvlaenjem, obrtanjem, i izvlaenjem du putanja metodama loft i sweep). S pojavom snanijih raunara i savrenijih programa za 3D modelovanje, postalo je mogue da se parametri punog tela menjaju bilo kad u procesu projektovanja. Prvobitna puna tela ona statina obino se oznaavaju kao neparametarska puna tela (engl. non-parametric solids) (AutoCAD-ova puna tela), dok se ona druga nazivaju parametarskim punim telima (engl. parametric solids). Parametarska puna tela modikuju se menjanjem vrednosti njihovih mera (engl. dimensions). Zbog toga je i odgovarajui sistem modelovanja poznat kao sistem modelovanja parametarskih punih tela na osnovu menjanja njihovih mera (engl. dimension-driven parametric solid model system). Modul za modelovanje delova Mechanical Desktopa jeste sistem za modelovanje parametarskih punih delova zasnovan na karakteristikama, tj. elementima (engl. features). Kada elite da konstruiete pun model 3D objekta, prvo analizirajte objekat i razloite ga na elemente punog tela, a zatim konstruiete elemente jedan po jedan. Poto je puno telo razloeno na elemente, a parametri elemenata se mogu menjati, puno telo se zove parametarsko puno telo zasnovano na elementima (engl. parametric feature-based solid). Kada konstruiete pun element (engl. solid feature), prvo pomou AutoCAD-ovih alatki napravite grubu skicu (engl. rough sketch). Zatim je pomou alatki Mechanical Desktopa konvertujete (engl. resolve) u parametarsku skicu (engl. parametric sketch) i od nje konstruiete pun element. Za sloen puni element prvo napravite pojedinane elemente, a zatim ih poveite logikim operacijama. Na slici 1-19 dat je pun objekat dobijen spajanjem elemenata nastalih pomou etiri metode izvlaenjem, obrtanjem, sloenim izvlaenjem du putanje (loft) i prostim izvlaenjem du putanje (sweep). Elementi punog tela koji su konstruisani od skica zovu se elementi skiciranog punog tela (engl. sketched solid features).

Slika 1-19 Puno telo sa etiri skicirana elementa: izvuenim (centar), obrtnim (gornji deo), elementom dobijenim pomou metode loft (levi kraj) i elementom dobijenim pomou metode sweep (desni kraj)

Osim elemenata skiciranog punog tela, postoje i gotovi puni elementi (engl. pre-constructed solid features). Dodajete ih modelu tako to ih birate iz menija ili sa paleta i zadajete im parametre i poloaj. Poto ih konstruiete tako to ih postavljate u model, to su postavljeni puni elementi (engl. placed solid features), no mi emo ih zvati gotovi puni elementi. Na slici

14

1-20 prikazan je pun model sa etiri vrste gotovih punih elemenata (zarubljenje engl. chamfer, zaobljenje engl. llet, otvor engl. hole i koljka engl. shell).

Slika 1-20 Puno telo sa etiri vrste gotovih punih elemenata (zarubljenje, zaobljenje, otvor i koljka)

Kada konstruiete pun element, koristite i radne elemente (engl. work features) kao geometrijske reference. Prema tome, pun deo moe da ima tri vrste punih elemenata: skiciranog tela, gotove i radne. Na slici 1-21 prikazani su meni Part i paleta alatki Part Modeling u programu Mechanical Desktop. Pomou tog menija i te palete moete da konstruiete parametarske pune delove zasnovane na elementima.

Slika 1-21 Meni Part i paleta alatki Part Modeling u programu Mechanical Desktop

Ako ste ve radili u AutoCAD-u, verovatno znate da i on ima zbirku alatki za modelovanje punih tela. (Pogledajte na slici 1-22 podmeni Solids menija Design.) Za razliku od parametarskih alatki, ova zbirka alatki omoguava konstruisanje samo neparametarskih punih tela

Raunarsko modelovanje

15

(tj. AutoCAD-ovih matinih punih tela). Zapamtite, parametarska puna tela konstruiu se alatkama Mechanical Desktopa, a neparametarska puna tela alatkama AutoCAD-a.

Slika 1-22 Podmeni Solids menija Design

U 2. poglavlju nauiete da konstruiete parametarske skice, a u 3, 4. i 8. poglavlju kako se prave parametarska puna tela.
MODUL ZA MODELOVANJE SKLOPOVA

Modul za modelovanje sklopova (engl. assembly modeling module) predstavlja jedinstven skup alatki za okupljanje komponenata u sklop nekog proizvoda ili sistema. Komponente sklopa su, u stvari, njegovi pojedinani sastavni delovi. Meutim, ako radite s proizvodom ili sistemom koji imaju veliki broj delova, pogodnije je i praktinije da delove slaete u manje podsklopove (engl. subassemblies) koje kasnije objedinjujete u konaan sklop. Prema tome, komponente sklopa u ovom smislu jesu puni delovi ili podsklopovi. Konstruisanje sklopa podrazumeva povezivanje zbirke potrebnih komponenata (punih delova ili podsklopova), razmetanje komponenata na odgovarajue pozicije i uspostavljanje odnosa meu njima. Sve to postiete primenjujui uslove sklapanja (engl. assembly constraints)

16

na odabrane parove elemenata komponenata. Sklop koristite da biste modelovali itav proizvod ili sistem, da biste sagledali sklop u celini, proverili eventualno neslaganje komponenata i prikazali izgled proizvoda ili sistema u rasklopljenom stanju. Na slici 1-23 prikazani su meni Assembly i paleta alatki Assembly Modeling u programu Mechanical Desktop.

Slika 1-23 Meni Assembly i paleta alatki Assembly Modeling u programu Mechanical Desktop

U 5. poglavlju nauiete da od komponenata konstruiete sklopove, a u 6. kako se prave scene (izgled sklopa u rasklopljenom stanju).
MODUL ZA POVRINSKO MODELOVANJE

Povrinski modeli se najee koriste za predstavljanje 3D objekata proizvoljnog oblika (engl. free-form objects). Kada elite da napravite povrinski model, prvo treba da konstruiete njegov skelet (engl. framework) od 3D krivih. Posle toga zadajete vrstu povrine koju raunar automatski generie. Modul za povrinsko modelovanje je sistem povrinskog modelovanja koji radi pomou objekata tipa NURBS (neuniformna racionalna kriva tipa B engl. Non-Uniform Rational B-Spline) i namenjen je projektovanju i proizvodnji. Moete ga upotrebiti za konstruisanje povrina proizvoljnog oblika (engl. free-form surfaces) (slika 1-24). On obuhvata i skup alatki za konstruisanje i modikovanje 3D krivih pomou kojih moete da napravite sloen skelet kao podlogu za povrinu.

Slika 1-24 Povrina proizvoljnog oblika

Raunarsko modelovanje

17

Modul ostvaruje i vezu izmeu povrina i punih tela tako to vam omoguava da: povrini dodelite debljinu i tako je pretvorite u puno telo sa 3D prolom proizvoljnog oblika meusobno poveete (engl. stitch) vie nepropusnih povrina u jedno puno 3D telo proizvoljnog oblika

povrinu upotrebite kao otricu za prosecanje punog tela Moete takoe i da povezanu povrinu, AutoCAD-ovo matino puno telo ili puno telo napravljeno u Mechanical Desktopu pretvorite u skup NURBS povrina (slike 1-25 do 1-28).

Slika 1-25 Puno telo konstruisano tako to je povrini dodeljena debljina

Slika 1-26 Prikaz odozgo punog modela automobilske koljke konstruisanog od skupa povezanih povrina

Slika 1-27 Puno telo preseeno povrinom

18

Slika 1-28 Puno telo pretvoreno u skup povrina

Na slici 1-29 prikazani su meni Surface i paleta alatki Surface Modeling u programu Mechanical Desktop. Nemojte ih meati sa AutoCAD-ovim alatkama za povrine (iz podmenija Surfaces menija Design i s palete alatki Surfaces) koje su prikazane na slici 1-30.

Slika 1-29 Meni Surfaces i paleta alatki Surface Modeling u programu Mechanical Desktop

Slika 1-30 Podmeni Surfaces menija Design i paleta alatki Surfaces u AutoCAD-u

Raunarsko modelovanje

19

Alatke za rad s povrinama u AutoCAD-u znatno su jednostavnije one deniu povrinu kao poligonalnu mreu (engl. polygon mesh). Svaka sloena glatka povrina predstavlja se mreom sastavljenom od poligonalnih faseta (engl. polygonal face) i krivolinijskih ivica izgraenih od pravolinijskih segmenata. Na slici 1-31 prikazan je skup povrinskih mrea (engl. surface meshes) koje samo priblino predstavljaju prvobitne povrine. Nasuprot tome, povrine koje konstruiete alatkama programa Mechanical Desktop, predstavljaju glatke, neprekidne povrine, tako da moete dobiti tane koordinate svake take povrine. Kako se prave povrinski modeli nauiete u 7. poglavlju.

Slika 1-31 Povrine predstavljene poligonalnim mreama, dobijene alatkama za rad s povrinama u AutoCAD-u

MODUL ZA TEHNIKO CRTANJE

Modul za crtanje i oznaavanje (engl. drawing and annotation module) (zvan i modul za tehniko crtanje) generie tehnike 2D crtee meusobno povezanih prikaza povrina, punih tela i sklopova, i omoguava da generisane crtee oznaite na odgovarajui nain. Poto konstruiete 3D model, generisanje tehnikih crtea ide poluautomatski. Pomou modula za crtanje treba da zadate samo prikaze i njihovu razmeru (engl. scale), a raunar ostalo radi sam. Poto napravite crtee kakve elite, moete u njih uneti odgovarajue oznake (engl. annotations). Na slikama 1-32 i 1-33 prikazani su meniji Drawing i Annotate, i paleta alatki Drawing Layout programa Mechanical Desktop. U 9. poglavlju nauiete da pravite tehnike crtee punih delova i povrina, a u 10. poglavlju tehnike crtee sklopova.

20

Slika 1-32 Meni Drawing i paleta alatki Drawing Layout programa Mechanical Desktop

Slika 1-33 Meni Annotate

Raunarsko modelovanje

21

KOMPATIBILNOST I SARADNJA SA AUTOCADOM

Naglasimo jo jednom, Mechanical Desktop 2005 je nadogradnja AutoCAD-a 2005 i koristi datoteke njegovog matinog formata (DWG). Prema tome, puna tela i povrine izraeni u Mechanical Desktopu i AutoCAD-ova matina puna tela potpuno su meusobno kompatibilni. Moete ih kombinovati bez ogranienja.

AutoCAD-ova matina puna tela AutoCAD-ovo matino puno telo (engl. native solid) moete da pretvorite u osnovni element punog tela (engl. base solid feature) u Mechanical Desktopu, kome moete da dodajete druge parametarske pune elemente. Isto tako, fasete AutoCAD-ovog matinog punog tela moete da pretvorite u skup NURBS povrina. Povrine Mechanical Desktopa U Mechanical Desktopu moete da vie nepropusnih povrina poveete u jedinstveno puno telo. Pomou NURBS povrine kao povrinskog elementa, moete da proseete dobijeno puno telo ili matino telo AutoCAD-a. Parametarska puna tela Mechanical Desktopa Parametarsko puno telo napravljeno u Mechanical Desktopu moete da pretvorite u AutoCAD-ovo matino puno telo. Parametarsko telo moete i da pretvorite u skup NURBS povrina.
OPCIJE

Podeavanja u okviru za dijalog Options odreuju nain rada sistema i ono to vidite na ekranu (slika 1-34). Izaberite Assist>Options

Slika 1-34 Okvir za dijalog Options

Okvir za dijalog Options ima vie kartica koje se odnose na razliite poslove. Ponimo, na primer, od kartice User Preferences. Ovde, izmeu ostalog, treba da budu izabrane opcije Synchronize Browser with Modes i Synchronize Toolbars with Modes. Kada ih izaberete, pretraiva i palete alatki sinhronizovae se s radnim okruenjem (Model, Scene i Drawing). Okvir za dijalog zatvarate pritiskajui dugme OK.

22

SAETAK
Osnovni cilj korienja raunarskog modela jeste tano predstavljanje 3D objekta u raunaru. Postoje tri vrste raunarskih modela (iani, povrinski i pun model). Pun model sadri najvie podataka o objektu i najpogodniji je za kasniju primenu u proizvodnji. Povrinski modeli bolje predstavljaju sloene 3D objekte proizvoljnog oblika. Prema tome, metode modelovanja pomou punog tela (izvlaenje, obrtanje, loft i sweep) primeniete na 3D objekte pravilnih oblika, a metode povrinskog modelovanja na sloene objekte proizvoljnog oblika. Ako vam treba pun model objekta sloenog oblika, pretvorite njegov hermetiki zatvoren povrinski model u pun model. iani modeli imaju ogranienu primenu u raunarskom modelovanju. Ipak, ponekad treba da napravite iani skelet kao podlogu za povrinski ili pun model. Mechanical Desktop 2005 je programska alatka za inenjersko projektovanje koja se izvrava u AutoCAD-u 2005. Program sadri etiri modula: za modelovanje parametarskih punih tela, za modelovanje sklopova, za povrinsko modelovanje i za tehniko crtanje. Pomou modula za modelovanje parametarskih punih tela moete da konstruiete parametarske pune delove zasnovane na elementima. Puna tela se konstruiu od grubih skica i gotovih elemenata, i mogu se podeavati. U puno telo mogu se ukljuiti i povrine. Modul za modelovanje sklopova omoguava da konstruiete sklop komponenata punih delova ili podsklopova punih delova. Pomou njega moete i da prikaete sklop u rasklopljenom stanju. Pomou modula za povrinsko modelovanje moete da konstruiete povrine proizvoljnih oblika i da ih upotrebite za pravljenje punih delova. Pomou modula za inenjersko crtanje moete da izradite tehnike crtee punih tela, sklopova i povrina. Korisniko okruenje Mechanical Desktopa veoma lii na okruenje AutoCAD-a, uz nekoliko bitnih razlika. U njemu postoje dodatne stavke u menijima, neki meniji su preureeni, a tu je i pretraiva Desktop Browser koji prikazuje objekte iz datoteke delova ili datoteke sklopova i obezbeuje preice ka komandama.

PITANJA ZA PROVERU ZNANJA

1. Navedite tri vrste 3D modela i ukratko opiite njihove osobine. 2. Navedite etiri modula (alatke) Mechanical Desktopa i opiite njihove glavne funkcije. 3. Na koliko naina moete da izvrite komandu Mechanical Desktopa? Navedite ih. 4. Kako ete modelovati proizvod ili sistem koji se sastoji od vie komponenata? 5. Kako ete napraviti tehniki crte 3D modela?