SVETI VLADIKA NIKOLAJ OHRIDSKI PROLOG F E B R U A R 1.

FEBRUAR

1. Sveti muenik Trifun Roen u selu Kampsadi u Frigiji od siromanih roditelja. U detinjstvu uvao guske. I j o od detinjstva na njemu je bila velika blagodat Boja, te je mogao isceljivati bol esti na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove. U to vreme zavlada Rimskim ca rstvom car Gordijan, ija erka Gordijana sie s uma, i time baci svoga oca u veliku al ost. Svi lekari ne mogahu ludoj Gordijani nita pomoi. Tada zli duh iz lude devojke progovori i ree da njega niko ne moe isterati osim Trifuna. Posle mnogih Trifuna iz carstva bude i ovaj mladi Trifun pozvat po Bojem Promislu. On bi doveden u Rim gde isceli carevu erku. Car mu podari mnoge darove, koje Trifun pri povratku sve razdeli siromasima. U svom selu produi ovaj sveti mladi uvati guske i moliti se Bo gu. Kada se zacari hristoborni Dekije, sveti Trifun bi istjazavan i ljuto muen za Hrista. No on podnese sva muenja s radou velikom, govorei: "O kad bih se mogao udos tojiti, da ognjem i mukama skonam za ime Isusa Hrista Gospoda i Boga moga!" Sve m uke nita mu ne nakodie, i muitelji ga osudie najzad na poseenje maem. Pred smrt Trifun se pomoli Bogu i predade duu svoju Tvorcu svome 250. godine. 2. Sveti muenici Perpetua, Felicita, Satir, i drugi s njima U vreme cara Septimija Severa behu svi baeni u tamnicu kao hriani. Sveta Perpetua b ila je roda plemikog, i ona je hrabrila sve ostale sunje u tamnici, da se ne ustrae postradati za Hrista. U snu vide Perpetua lestvicu od zemlje do neba, svu naikanu otrim noevima, maevima, kopljima, udicama, ekserima, i drugim smrtonosnim oruima. A na dnu lestvice leae strana zmija. I vide, kako Satir prvi ustra uz lestvicu do vrh a nepovreen, pa sa vrha doviknu Perpetui: Perpetua, ekam te, hajde, no uvaj se zmij e! Ohrabrena time Perpetua stade na glavu zmijinu, kao na prvi stepen, pa redom brzo ustra do vrha. Pa kad se uspe do vrha, ue u nebesa i vide prekrasne dvore neb eske, i bi veoma radosna. Kad ispria svoj san, svi sunji protumaie da im predstoji s kora smrt, i to prvo Satiru, to se brzo obistini. Prvi bi ubijen Satir, pa Perpet ua, pa ostali redom. Kao jaganjci poklani za Hrista, Jagnje Boje. Oni od Hrista i primie venu nagradu u carstvu svetlosti. Postradae svi za Hrista 202-203. godine. 3. Prepodobni Petar Galatijski U sedmoj svojoj godini napustio dom roditeljski Hrista radi, i povukao se u pust inju. Tu se postom i molitvom toliko usavrio da je mnoga udesa inio silom Duha Bojeg a. Oko 429. godine preselio se u veno carstvo Hristovo, u svojoj devedeset deveto j godini. Raslo drvo zlatograno S tri zlatne grane, Na njemu su bele ptice, Bele, sneane. Pa padoe dole ptice, Dole duboko, Osta svetlo zlatno drvo, Drvo visoko. U dubini smrt i tama, Tamno tamnilo, Zloba i glad, alost i jad, Glupost, bunilo. U crnu se smolu ptice Sve zaronie;

Ne mogahu nikad vie Letet navie. Saali se zlatno drvo Bednim pticama, Pa razgovor nasta tajni Meu granama. Tad se savi jedna grana Stranom ponoru, Te podie jato ptica Vrhu na goru. Tako Hristos, zlatna grana, K zemlji se savi I podie pale ljude K Trojiinoj slavi. I sad raste zlatno drvo S tri zlatne grane, Na njemu su bele ptice, Bele sneane. RASUIVANJE Predsmrtna molitva svetog Trifuna: "Gospode Boe bogova i Caru careva, Najsveti ji od svih svetih, bogodarim Ti to si me udostojio da zavrim podvig bez kolebanja. I sad Ti se molim, da me se ne dodirne ruka demona nevidljivog, da me ne svue u dubinu pogibelji. Nego, neka me sveti Tvoji angeli uvedu u krasna naselja Tvoja, i uini me naslednikom carstva Tvog eljenog. Primi duu moju, i uslii molitvu svih on ih koji budu Tebi prinosili rtve za spomen moj; pogledaj na njih iz Tvog svetog o bitalita; daruj im obilne i netrulene darove. Jer Ti si jedini blag i milostiv Dar odavac vo vjeki vjekov, amin." Kako sv. Trifun postrada u Nikeji, i kako se nad njegovim mrtvim telom dogodie mnoga udesna isceljenja, htedoe ga graani nikejski tu u svome groblju sahraniti. No svetitelj se javi nekome u viziji i izree svoju elju da ga prenesu u njegovo selo Kampsadu gde je nekad guske uvao, i tamo sahrane. SOZERCANJE Da sozercavam Gospoda Isusa kao sve i zdrav vazduh due i to: 1. kao sve i zdrav vazduh, kojim dua die i od trulei se spasava, 2. kao sve i zdrav vazduh, koji su proroci, apostoli i svetite lji udisali i zdra vi duom bili, 3. kao sve i zdrav vazduh due moje, koji izgoni zadah greha u meni i ini me sveim i zdravim duevno. BESEDA o rei Bojoj koja kao oganj isti Vi ste ve oieni rijeju, koju vam govorih (Jov. 15, 3) Reju je Gospod svet stvorio, reju svet obnovio, reju grehe pratao, bolesti leio, zle duhove izgonio, bure i vetrove utiavao. Reju Svojom svetom On i sada ljude isti , da bi oieni vei plod doneli. Kao loze kad se saseku i oiste, Re je Gospodnja silna, jer od Svesilnog izlazi. Reju Gospodnjom nebesa se stvorie (Ps. 32,6). Re je Gospod nja svetla kao sunce, no kad treba i vatrena kao sunce, te saie sve ono to ide prot iv Gospoda. Re je Gospodnja slatka kao med, no kad treba i gorka kao lek. Re je Go spodnja dobrodola kao prijatelj koji kuca na vrata ba kad je najpotrebniji, no kad treba re je Gospodnja kao sudija koji zatie u grehu i sudi ne doputajui izgovora. R e je Gospodnja istinita, pravedna, mudra, milostiva: za to je tako svesilna. Niko i nita joj ne moe protivstati ni na nebu ni na zemlji. I re oveja je mona kad je isti

nita, pravedna, mudra i milostiva. No kao to jednoga diva bolest moe da iznuri i o slabi tako da postane nemoniji od deteta, tako la, nepravda, ludost i nemilost one moava re oveju te postaje nita kao kljocanje lisice protiv meseca. Ko tedi rei, taj i uje od istoga srebra. A ko ih nemilice rasipa, taj mora da mea zemlju sa srebrom. Re je Tvoja, o Gospode, ivot i istina. Oisti nas reju Tvojom svesilnom, kao to si oistio apostole. Da mnogi rod rodimo, i carstva se Tvoga udostojimo. Tebi slava i hvala vavek. Amin. 2. FEBRUAR 1. Sretenje Gospodnje U etrdeseti dan po Rodestvu donese Presveta Deva svog boanskog Sina u hram jerusali mski da Ga, shodno zakonu, posveti Bogu i sebe oisti (Levit 12, 2-7; Ishod 12, 2) . Iako ni jedno ni drugo nije bilo potrebno, ipak Zakonodavac nije hteo nikako d a se ogrei o Svoj Zakon, koji je On bio dao kroz Svoga slugu i proroka Mojseja. U to vreme drao je redu u hramu prvosvetenik Zaharija, otac Jovana Pretee. On stavi D jevu Mariju ne na mesto za ene, nego na mesto za devojke u hramu. Tom prilikom po jave se u hramu dve udne linosti: starac Simeon i Ana, ki Fanuilova. Pravedni stara c uze na ruke svoje Mesiju i ree: "Sad otputa u miru slugu svojega, Gospode, po rij ei svojoj..." Jo ree Simeon za Hrista Mladenca: "Gle, ovaj lei da mnoge obori i podi gne u Izrailju, i da bude znak protiv koga e se govoriti" (Lk 2, 29 i 34). Ana pa k koja od mladosti sluae Bogu u hramu postom i molitvama, i sama poznade Mesiju, p a proslavi Boga i objavi Jerusalimljanima o dolasku Dugoekanoga. A fariseji, pris utni u hramu, koji videe i ue sve, rasrdie se na Zahariju to stavi Devu Mariju na mes to za devojke, dostavie to caru Irodu. Uveren da je to Novi Car, o kome su mu zve zdari s Istoka govorili, Irod brzo posla da ubiju Isusa. No u meuvremenu boanska p orodica bee ve izmakla iz grada i uputila se u Misir, po uputstvu angela Bojeg. Dan Sretenja praznovan je od samog poetka, no torestveno praznovanje ovoga dana ustan ovljeno je naroito 544. godine u vreme cara Justinijana. 2. Sveti novomuenik Jordan Rodom iz Trapezunta, kazandija po zanimanju. Zato to je otvoreno branio veru Hrist ovu i izobliavao veru Muhamedovu, postrada od Turaka 1650. godine. u Galati u Car igradu. Isto tako postrada i monah Gavril, kanonarh Velike crkve u Carigradu 167 2. godine. Kada zima susree prolee, Star Simeon bee dobre sree: On susrete Davnoekanoga, Kroz proroke Prorokovanoga, Njega - majdan svih nebeskih blaga On sagleda ko mladenca naga, Pa ovako Simeon proree: - Mom ivotu spustilo se vee; Ovaj lei, da mnoge obori Il' da digne. Tako duh govori Starevo se proroanstvo zbilo: Posta Isus mera i merilo, Izbor sree, mira i radosti, Al' i nian svae i pakosti. Jedne die a druge obara I Raj i Ad ljudima otvara. Nek svak bira to mu srce veli, U Raj s Hristom! nae srce eli. RASUIVANJE Govorei o postepenom irenju i slavljenju Boia, sv. Jovan Zlatoust veli: "Prekrasn

e i blagorodne voke kada se posade u zemlju, uskoro dostiu veliku visinu i bivaju oteane plodom; tako i ovaj dan." Tako i dan Sretenja Gospodnja. Od poetka se taj d an spominjao meu hrianima, no torestveno praznovanje poelo je od vremena velikog cara Justinijana. U vreme ovoga cara udari veliki pomor u narod u Carigradu i okolin i tako da je dnevno umiralo po pet hiljada i vie ljudi. U to isto vreme dogodio s e i strani zemljotres u Antiohiji. Videi nemo ljudskih sredstava, da se te bede otk lone, car u dogovoru s patrijarhom naredi post i molitvu po celom carstvu; a na sam dan Sretenja urede se velike litije kroz gradove i sela. Da bi se Gospod smi lovao narodu Svome. I Gospod se zaista smiluje, te pomor i zemljotres najedanput prestanu. To se dogodilo 544. godine. Tim povodom i od toga vremena Sretenje se poelo praznovati kao veliki praznik Gospodnji. Drvo se vremenom razraslo i poelo donositi obilne plodove. SOZERCANJE 1. 2. 3. 4. Da sozercavam Gospoda Isusa kao zdravlje i to: kao zdravlje uma naeg, jer Njime zdravo mislimo, kao zdravlje srca naeg, jer Njime zdravo oseamo, kao zdravlje volje nae, jer Njime zdravo delujemo, kao zdravlje porodice, crkve, kole, naroda i svake ustanove.

BESEDA o rukovodstvu Duha Bojega Isus pak pun Duha Svetoga vrati se od Jordana, i odvede ga Duh u pustinju (Lk. 4, 1) Vidite, brao, ta znai biti ispunjen Duhom Bojim Svetim. Bez Duha Bojega ovek je isp unjen brigama, kuda e i kako e? A s Duhom Bojim ovek je bez tih briga. Jer tada sam Duh upuuje oveka kuda e hoditi i kako e delovati, i ovek postaje nepogrean u kretanju i u delovanju svome, zato to je nepogrean Duh koji ga vodi i rukovodi. Ne moe ovek n i pravo hoditi ni pravo delovati, ako mu to svemoni i svevidei Duh Boji ne kae. Ko g od se ne rukovodi Duhom Bojim Svetim, taj se rukovodi ili svojim sopstvenim duhom , ili duhom zlim demonskim, zbog ega biva nemoan, ozlobljen, oaloen, gnevan i oajan. M i ne moemo podneti Duha Bojega u punoi kao Hristos Gospod, ali Ga moemo zadobiti u o noliko u koliko nam treba, da bismo znali kuda, ta i kako. Prema istoti srca Duh s e useljava u srce i iz srca upravlja ovekom. Zato crkva tako esto ponavlja ovu molitvu Duhu Svetome: Care nebesni, Uteitelju , Due istine! prii i useli se u nas. Boe, Due Sveti, Tebi slava i hvala vavek. Amin. 3. FEBRUAR 1. Sveti Simeon Bogoprimac U vreme cara misirskog Ptolomeja Fila-delfa izabran bi i ovaj Simeon kao jedan o d znamenite Sedamdesetorice, kojima bi poveren posao prevoenja Biblije sa jevrejs kog na grki jezik. Simeon raae svoj posao savesno, no kada prevoae proroka Isaiju, pa doe do onog proroanstva: evo djeva e zatrudnjeti i rodie sina, on se zbuni, pa uze no da izbrie re djeva i zameni je sa reju "mlada ena", i da tako i prevede na grki. Al i u tom trenutku javi se Simeonu angel Boji i zadra ga od njegove namere, objasnivi mu da je proroanstvo istinito, i da je tano zapisano. A da je istinito i tano, ree mu jo vesnik Boji, uverie se i on sam lino, jer po Bojoj volji nee umreti dok ne vidi Mesiju roenoga od devojke. Obradova se pravedni Simeon takvome glasu s neba, osta vi proroanstvo neizmenjeno, i zahvali Bogu to ga udostojava da doivi i vidi Obeanoga . Kada Mladenac Isus bi donesen Djevom Marijom u hram jerusalimski, Duh Boji to j avi Simeonu, koji bee veoma star i beo kao labud. Simeon brzo ode u hram i u hram u poznade i Djevu i Mladenca po svetlosti to zraae oko glava njihovih kao oreol. Ra dostan starac uze Hrista na ruke svoje i zamoli Boga: "Sad otputa u miru slugu svo

jega, Gospode, po rijei svojoj; jer vidjee oi moje spasenje Tvoje" (Lk 2, 29-30). T u se desila i Ana proroica, ki Fanuilova, koja i sama poznade Mesiju i objavi Ga n arodu. Ani je tada bilo osamdeset etiri godine. Uskoro po tom prestavi se sveti S imeon. Ovaj pravedni starac Simeon smatra se zatitnikom male dece. 2. Sveti muenici Adrijan i Evula Ove dve svete due behu dole na svoga mesta Vaneje u Kesariju Kapadokijsku, da pose te u tamnici zatvorene hriane, te da ih utee i ohrabre. Ali, i oni budu uhvaeni i na smrt osueni. Adrijana poseku maem, a Evulu bace pred zverove 309. godine. I tako, ne alei za ovim ivotom, oni esno i radosno preu u ivot veni. 3. Sveti Jakov, arhiepiskop Srbski Arhiepiskop 1286-1292. godine. O njemu se ne zna mnogo. Zna se da je obnavljao i podizao crkve i da je, verovatno oko 1290. godine, premestio sedite Srbske arhie piskopije iz manastira ie u Pe. Veliku brigu je posveivao manastiru Studenici, snabd eo je bogoslubenim knjigama i crkvenim sasudima. Izuzetnu brigu je posveivao Srbsk im podvinicima. Oreol svetiteljstva zadobio je istotom svoje vere i hrianske ljubavi . Krasile su ga krotost, smirenost i dobroinstva. Molitva za malo dete O Gospode silni, pomiluj i spasi! I plamiak ovaj smru ne ugasi! Detence je ovo ko plamiak svee, A bure su svetske i po zvezde strane; Slabaak se oganj pod pepeo pree A pod Tvoju ruku oveije due. Kad se vode dignu i dou do gue, I plamen se smanji, i oganj ovlai, O Gospode spasi, smiluj se, ublai! Tako David prorok Tebi se moljae Mada on buktinja golema bejae, A nejako dete u podnoju neba I od zlobne elje bolno se koleba I od zlobne misli zaboli ga glava, Svaki vetri zlobe njega raslabljava. Ugaslo bi brzo od vetrova burni', Da ti ne spasava, Pomagau urni. O Gospode, i sad pomiluj i spasi, I plamiak ovaj smru ne ugasi! Molitvama, Boe, Tvog starog ljubimca, Simeona svetog, divnog Bogoprimca. RASUIVANJE Kolike se slave na nebu udostojio sv. Simeon Bogoprimac, koji je drao Spasitel ja sveta na svojim rukama, pokazuje jasno ovaj sluaj, isprian u itiju sv. Petra Ato nskog (12. juna). Kao vojvoda Petar bi u jednom boju zarobljen, okovan i u tamni cu baen, u nekome gradu Samari na obali reke Eufrata. Tamnujui dugo Petar se sa su zama moljae sv. Nikolaju da umoli Boga za njega, te da se oslobodi tamnice, zavet ujui se uz to da e se sav posvetiti Bogu. Javi mu se sv. Nikolaj na snu i ree mu da se on molio Bogu za nj, no da Bog odlae njegovo osloboenje zato to je on, Petar, i ranije davao slian zavet Bogu pa nije odrao. I jo mu posavetova sv. Nikolaj, da se moli sv. Simeonu Bogoprimcu, "koji je mnogo moan pred Bogom, i stoji blizu prest ola Bojeg zajedno s Presvetom Devom i sv. Jovanom Preteom". Petar poslua savet svet itelja Nikolaja i pone se moliti sv. Simeonu. Tada mu se opet javi sv. Nikolaj za jedno sa sv. Simeonom, i to ne u snu nego na javi. Vide Petar Simeona, divna po izgledu, svetla u licu, odevena u odede starozavetnog svetenika, sa zlatnim ezlom u ruci. Sv. Simeon ree Petru: "Hoe li ispuniti zavet i biti inokom?" Na to Petar odgo vori: "Da, gospodaru, s Bojom pomou." Tada Simeon dotae se svojim ezlom okova Petrov

ih, i okovi se rastopie kao od voska. I otvorie se tamnika vrata, i svetitelji izve doe Petra iz tamnice. SOZERCANJE Da sozercavam Gospoda Isusa kao kamen temeljac i to: 1. kao kamen temeljac u zidanju linoga karaktera, 2. kao kamen temeljac u zidanju porodice i naroda, 3. kao kamen temeljac svakog dobronamernog drutvenog preobraaja i oveanskog poduzea. BESEDA o Duhu Bojem koji govori kroz duhonosce Ne brinite ta ete govoriti... jer Duh Oca vaega govorie iz vas (Mat. 10, 19-20) Ovo su rei Onoga, koji sve zna, i koji je objavio svetu znanja, koja niko pre Njegove posete ljudima nije znao. Ako je neko ispunjen Duhom Bojim, onda ne govor i on od duha ovejeg nego Duh Boji govori iz njega i kroz njega. Onda je on samo spr ava ili lira Duha Bojega, kroz koju Bog Duh govori. I kad govori takav ovek, govor i nepogreno, i niko ne moe nai lai u govoru njegovom osim onih koji po suvraenosti um a svoga smatraju istinu za la. Kako govore ljudi, ispunjeni Duhom Bojim, to se pok azalo jasno na primeru proroka, i jo jasnije na primeru apostola. Toliko su izgle dale udne i neverovatne rei apostolske tuincima, tj. onima, koji nisu imali Duha Boj ega u sebi i koji su znali da govore samo od zemlje, da su smatrali apostole pij anim. Uostalom, pijanim i smenim izgledali su neznalicama i svi oni ljudi, koji s u prvi poeli govoriti o skrivenim udesima ovoga fizikog sveta, o snazi pare, magnet izma, elektrike, beine telegrafije, razgovora na daljinu. Kako tek da ne izgledaju pijanim i smenim duhovni ljudi, koji Duhom Bojim govore o bezbrojnim skrivenim ta jnama carstva duhovnoga! Ko god se skrui pred Bogom, Bog ga ini silnim. U skrueno s rce Duh Boji se useljava i odatle govori kroz usta oveja. To je potvreno ne samo na prorocima i apostolima nego i na mnogobrojnim Bojim sinovima i kerima. Gospode blagi, ne uskrati nam Duha Tvog Svetog. Tebi slava i hvala vavek. Ami n. 4. FEBRUAR 1. Prepodobni Isidor Pelusiot Rodom Misirac; sin uglednih roditelja i srodnik aleksandrijskih patrijaraha: Teo fila i Kirila. Prouivi sve nauke svetske, on se odree bogatstva i svetske slave i s av se predade duhovnom ivotu radi ljubavi Hristove. Bio je veliki i usrdni branit elj i tuma vere pravoslavne. Po tvrenju istoriara Nikifora sveti Isidor je napisao preko deset hiljada pisama raznim licima, u kojima je jedne ukorevao, druge save tovao, tree teio, etvrte pouavao: "Vanije je pouavati se dobrodeteljnom ivotu nego li rasnoreivom propovedanju", pie on u jednom pismu. U drugom veli: "Ako ko eli da mu se vrline pokau velikim, neka ih smatra malim, i one e se zaista pokazati velikim" . Prvo i osnovno pravilo za Isidora bilo je: prvo tvoriti, pa onda uiti, po prime ru Gospoda Isusa. U vreme gonjenja svetog Zlatousta, kada se sav svet podeli u d va tabora, jedan za, a drugi protiv ovoga velikog stuba Pravoslavlja, sveti Isid or stade na stranu Zlatoustovu. On pisae patrijarhu Teofilu, kakvo je veliko svet ilo crkve Zlatoust, i moljae ga da se okane nenavisti prema njemu. Poiveo je dugo, uradio mnogo, proslavivi Hrista Boga ivotom i perom i preselio se u Carstvo Hrist ovo oko 436. godine. 2. Prepodobni Nikolaj Ispovednik Ovaj svetitelj bee sa ostrva Krita. Doe u Carigrad da obie svoga srodnika Teodora, igumana manastira Studijskog, pa tu i osta, i zamonai se. Kao monah Nikolaj proe s

ve podvige radi spasenja svoje due. U vreme gonjenja crkve od strane Lava Jermeni na, Teodor i Nikolaj behu ljuto mueni, uniavani bijeni goveim ilama, najzad baeni u t amnicu gde tamnovahu tri godine. Po smrti svetog Teodora Nikolaj posta igumanom studijskim. Jo za ivota inio udesa silom blagodati Boje. Tako: isceli od bolesti Evdo kiju, enu cara Vasilija, i Jelenu, enu patrikija Manuila. Teofilu Melisenu, ugledn om plemiu, kome se ne drahu deca, blagoslovi novoroenu kerku i proree da e iveti i mno oplodna biti, to se i zbi na radost roditeljima. Na sam dan smrti prizva monahe i upita ih ta im nedostaje. ita - odgovorie monasi. Tada ree samrtnik: "Onaj koji je ishranio Izrailja u pustinji, poslae i vama izobilno penice kroz tri dana". I zais ta treega dana doplovi pod manastir laa puna ita, poslata od cara Vasilija. Preseli o se u carstvo nebesko u sedamdeset petoj godini svoga ivota, 4. februara 868. go dine. 3. Sveti novomuenik Josif Rodom iz Alepa. Primoravan od Turaka da se poturi, Josif ne samo da odbije to, ne go pone izobliavati muhamedanske lai i hvaliti veru Hristovu. Zbog toga bi muen i ob ezglavljen 1686. godine. Dajte rtvu Bogu, rtvu zahvalnosti, O vi bogatai po Boijoj milosti! Ko je bogat ime, time nek trguje, Svako svojim darom nek Carstvo kupuje. Ko je bogat novcem, neka novac daje, Ko je bogat itom, ito nek razdaje: Kom se mudrost dade, neka ui druge, Kome snaga ruku, nek ini usluge. Ko zna zanat neki, nek ga dri esno, Kao Boji dunik nek se smatra svesno. Ko pevati znade, neka Boga hvali, Ko za Boga ne zna, samo taj je mali. Ko je ta primio, onim nek se slui, Milou spram ljudi Bogu da s' odui. Svi nisu jednaki, nit' imaju isto, Al' svi mogu Bogu dati srce isto. O istoto srca, rtvo dostoudna. Za spasenje ti si vrlina presudna, I na rtveniku tvoj se tamjan die, I bre od svega pred Gospoda stie. RASUIVANJE Naloi na sebe neku epitimiju za grehe drugih ljudi. Ako si nekoga osudio, ili kaznio, naloi i na sebe neku epitimiju. To je Bogu ugodno. Tu tajnu su znali svet itelji, koji su osuivali sebe zbog greha drugih ljudi. Tu tajnu naziru ak i nehrians ki narodi. U Kitaju postoji ovakav obiaj: kada delat posee zloinca, na smrt osuenog, tada prilazi sudiji i saoptava da je presudu izvrio. Sudija mu daje jedan srebrn n ovac za to to je ubio zloinca, i nareuje da mu se udari 40 batina za to to je ubio oveka. Svetitelji hrianski duboko su poimali tajnu greha i nepravde ljudske. Svaki greh ljudski imao Je za njih onoliko dugu istoriju, koliko je rastojenje od nas do Adama. SOZERCANJE Da sozercavam Gospoda Isusa kao radost i to: 1. kao radost koja razvedrava duh ovekov, 2. kao radost koja oivljava ceo duh ovekov, 3. radost od Njegovog imena, od Njegovih rei, od Njegovih dela, od Njegovog daha.

BESEDA o srei Zakheja maloga Danas doe spasenije kui ovoj (Lk. 19, 9)

Tako je rekao Onaj, ija je re ivot i radost, i obnovljenje pravednim. Kao to se p ocrnela gora oblai u zelenilo i cvet od prolenog daha,tako se i svaki ovek, ma koli ko sasuen i zacrnjen grehom, osveava i podmlauje od blizine Hristove. Jer Hristova je blizina kao blizina nekog ivotvornog i mirisnog balsama, to povraa zdravlje, umn oava ivot, daje miris dui, i mislima, i reima, Jednom reju: udaljenost Hristova znai t ruljenje i smrt, a blizina Njegova znai spasenje i ivot. Danas doe spasenije kui ovoj, ree Gospod uavi u kuu Zakheja grenika, Hristos bee s enje to doe, a Zakhej bee kua, u koju On doe. Svaki je od nas, brao, kua, u kojoj stan je greh, dok je Hristos daleko, i kojoj dolazi spasenje, kada joj se Hristos pri blii. Da li e se pak Hristos pribliiti kui mojoj i tvojoj, to zavisi od nas. Gle, On NIJE samovlasno uao ni u kuu grenog Zakheja, nego kao najeljeniji gost. Mali Zakhej se penjao na drvo, samr da bi video oima Gospoda Isusa. On Ga je, dakle, traio, o n Ga je eleo. I mi Ga moramo traiti, da bismo Ga nali, i eleli Ga, da bi nam se prib liio, i penjati se visoko duhom svojim, da bi susreli njegov pogled. Tada e On pos etiti kuu nau kao to je posetio kuu Zakhejevu. A s Njim e doi i spasenje. Priblii nam se, o Gospode, priblii, i donesi i nama spasenje Tvoje veno. Tebi sl ava i hvala vavek. Amin. 5. FEBRUAR 1. Sveta muenica Agatija Ova slavna devica i muenica Hristova rodi se u sicilijanskom gradu Palermu od rod itelja blagorodnih i imunih. Kada car Dekije podie gonjenje na hriane, bi i Agatija sveta uhvaena i na sud pred sudiju Kvintijana izvedena. Vide sudija Agatiju, prek rasnu u licu, i poeli je imati za enu. Kada on to predloi Agatiji, odgovori mu Agat ija da je ona nevesta Hristova, i da ne moe biti neverna svome obruniku. Sudija je stavi na teke muke: Agatija bude ibana, rugana, uz drvo vezivana i bijena do krvi . Po tom joj sudija ponovo posavetuje, da se odrekne Hrista, i da tako izbegne d alje muke, na to nevesta Hristova odgovori: "Ove muke meni su vrlo korisne, kao to penica ne moe doi u itnice pre nego se oisti od pleve, tako ni dua moja ne moe ui u , ako telo moje najpre ne bude sokrueno mukama". Tada muitelj naredi te joj se ods eku enske grudi, pa je onda bace u tamnicu. U tamnici joj se javi sveti apostol P etar i povrati joj celost telesnu i zdravlje. Ponovo bi izvedena na muenje, i pon ovo baena u tamnicu gde i predade duu svoju Bogu, 251. godine u gradu Katani, a u vreme cara Dekija. Po smrti Agatinoj njen muitelj Kvitijan poe da zagrabi imanje n jeno. No usput se razbesne konji pod njim i pod vojnicima, te ga svega izgrizu p o licu, svale na zemlju i istopotaju nogama namrtvo. Tako ga ubrzo postie kazna B oja za divlji zloin nad svetom Agatijom. 2. Sveta muenica Teodula Postradala za Hrista u vreme Dioklecijana, neastivog cara rimskog. Pri muenju, Teo dula urazumi jednog od muitelja, Eladija, i privede ga veri Hristovoj. Kada Eladi je javno ispovedi svoju veru u Hrista, bi maem poseen. Teodula se drae vrlo hrabro n a sudu, zbog ega je sudija nazva bezumnom. Ree mu na to Teodula: "Bezumni ste vi k oji zaboraviste jedinog istinitog Boga, pa se klanjate mrtvom kamenju". Sudija j e vre na muke ljute koje Teodula junaki izdra, i svojim junatvom na mukama mnoge zad ivi i ka Hristu obrati. Meu onima behu i dva ugledna graanina, Makarije i Evagrije . Sa ovom dvojicom i mnogim drugim Teodula bi baena u usijanu pe gde esno svi skonae i Hristovog se carstva udostojie. 3. Sveti Polievkt, patrijarh carigradski ( 970. godine) Zbog svog visokog uma, revnosti verske i asnoreivosti nazvan drugim Zlatoustom. U vreme patrijarha Polievkta i cara Konstantina Porfirogenita doe u Carigrad Ruska

kneginja Olga, i tu se krsti 957. godine. Patrijarh ju je krstio, a car joj bio kum. Proroki joj rekne sveti Polievkt: "Blagoslovena si ti meu enama Ruskim, jer si zavolela svetlost i odbacila tamu, blagosiljae te sinovi Ruski do poslednjeg kol ena". Iz prostih monaha Polievkt je bio uzet za patrijarha 946. godine i ostao j e na prestolu patrijarijskom do svoje smrti 970. godine. Tamna je tamnica, svetla muenica, U tami se sija sveta Agatija, Nad tamnicom dvori, svetlou obliti, Tu muitelj ivi, sramotom pokriti, Agatiji devi nove muke smilja, Mraan sred svetlosti, mui se, premilja.. Ko se s Hristom veno, tamnica mu sjajna, A dumanu pravde - palata oajna! Tamna je tamnica, svetla muenica, im je Hrista ula sveta Teodula, Za Hristom je pola, ista golubica. Zbog Hrista je rulja u tmu nizrinula, Al' vesela stoji sveta Teodula, Al' vesela stoji, nikog se ne boji. Dok dumani njeni zlobom ispunjeni, Sred dvorova bajnih bednici oajni, Samo o zlu misle, samo zlobi slue, I sve im je prazno, i na sve se tue, Jer nemaju Boga, jer Hrista ne znaju, Sve tajne ivota pogreno itaju! RASUIVANJE

Pitali monasi velikoga avvu Ishiriona: - ta smo mi uradili? - Mi smo ispunjavali zapovesti Boje, - odgovori Ishirion. - A ta e raditi oni to posle nas dou? - Oni e raditi ovo to mi radimo, no upola manje. - A oni posle njih? - Oni pri svretku vremena nee nikako drati monako vebanje, no njih e postii takve napa ti i takva iskuenja, da e oni kroz trpljenje tih napasti i iskuenja pokazati se u c arstvu Bojem veim od nas i od otaca naih. SOZERCANJE Da sozercavam Gospoda Isusa kao jedinog istinitog prosvetitelja i to: 1. kao prosvetitelja svakog pojedinog oveka, 2. kao prosvetitelja, sledstveno, i drutva i vascelog oveanstva, 3. kao prosvetitelja koji osvetljava neprolaznom svetlou i um i srce i volju ovekovu. BESEDA o smrti kao spavanju Lazar, na prcjatelj, zaspa; nego idem da ga probudim (Jov. 11, 11) Gospodar ivota naziva smrt spavanjem. O kakva neiskazana uteha za nas! O kakva slatka novost za svet! Smrt telesna, dakle, ne znai unitenje oveka nego samo zaspa lost od koje moe probuditi Onaj koji je i prvu prainu probudio u ivot reju Svojom. I kad Gospod viknu: Lazare! ovek se probudi i oive. Gospod zna ime svakome od nas.

Kad je Adam znao ime svakome stvorenju Bojem, kako ne bi Gospod znao svakoga od nas po imenu! Ne samo da zna, nego On nas i vie po imenu. O slatkog i ivotvornog g lasa Jedinog ovekoljupca! Taj glas moe od kamenja stvoriti sinove Boje! Kako da nas ne probudi od sna grehovnoga! Neki ovek bee digao kamen da ubije brata svoga. No u tom trenutku uini mu se da u glas majke gde ga zove po imenu. Samo u glas majin - i ruka mu zadrhta. On ispust i kamen i zastide se od greha nameravanog. Glas majin probudi ga od smrti grehovn e. Pa kad glas majin spasava i budi od smrti, kako li tek glas Stvoritelja i ivoto davca! Kad god je Gospod viknuo nekoga ko je bio mrtav samo telom, svaki se probudio i ustao. No nije se svaki probudio i ustao od onih koji su bili umrli duom, kad ih je Gospod viknuo. Jer za ovo probuenje, za ovo vaskrsenje, treba i saglasnost volje umrloga. Juda! zar celivom izdaje? Tako viknu ivotvorni glas, no mrtvac osta mrtvac, i grenik se ne probudi. Savle, Savle, to me goni? viknu isti ivotvorni glas , i uspavan grehom probudi se, i mrtvi oive. Vaistinu, dublji je san grehovni od smrti, i spava se ne budi lako. Slatki Gospode, probudi nas od sna grehovnog, probudi Gospode! Tebi slava i h vala vavek. Amin. 6. FEBRUAR 1. Sveti Vukol, episkop smirnski Uenik svetog Jovana Bogoslova, koji ga i posveti za episkopa grada Smirne. U Smir ni bee tada malo krtenih. U tami neznabotva sveti Vukol svetljae kao jasna svea. Odli kovao se svima vrlinama, a naroito blagou i krotou. Pred smrt svoju Vukol posveti sla vnog Polikarpa sebi za naslednika u episkopstvu, a on mirno skona i ode ka Gospod u. 2. Sveta muenica Fausta Postradala za Hrista u vreme cara Maksimijana (izmeu 305-311. godine.). Svojim ju natvom zadivila i u hrianstvo obratila muitelje svoje: osamdesetogodinjeg reca Evilasi ja i Maksima eparha. Kad je sudija pretio Fausti jo stranijim mukama, ona mu rekne da izradi njenu ikonu sa izobraenjem sviju onih muka, kojima joj on preti. Kada ikona bi gotova i njoj pokazana, rekne Fausta sveta: "Kao to ova ikona ne osea nik akve muke, tako ni moje telo ne osea muke od tvojih kazni, jer je dua moja utvrena u Gospodu". Sudija je baci u kotao vrele vode gde ova sveta trinaestogodinja devo jica skona s molitvom na ustima, i ode duom u Raj. 3. Sveta muenica Doroteja Ugledna i krasna devica iz Kesarije Kapadokijske. Upravnik oblasti Saprikije dad ne Doroteju dvema neznaboakim sestrama, Hristini i Kalisti, da bi je one odvratile od Hrista. No dogodi se obratno; Doroteja uspe te obrati obe sestre u veru Hris tovu. Naljuen Saprikije naredi te veu te dve sestre leima jednu za drugu i bace u k acu sa smolom, pa zapale. Tada i Doroteju osude na smrt. Ona radosno saslua presu du, i uzviknu: "Blagodarim Ti dueljupe Hriste, to me priziva u Tvoj Raj, i uvodi me u presvete dvore Tvoje!" Neki prisutni velmo Teofil nasmeje se na ove rei pa dovikn u Doroteji: "uj, nevesto Hristova, poalji mi jabuka i cvea od ipaka iz Raja tvoga eni ka!" "Zaista u to uiniti!" odgovori mu muenica. Kad je Doroteja bila na gubilitu, na jedanput se pojavi jedan krasan deko sa tri divne jabuke i tri crvena cveta od ipk a. To bee angel Boji. A vreme bee zimsko. Ree Doroteja angelu da to odnese Teofilu i da mu kae: "Evo ti to si eleo!" Kada Teofil primi poruku i vide, dar, bee sav prest ravljen. U njemu se sve prevrnu, i on, okoreli neznaboac, posta hrianin. I on bi mue n i ubijen za Hrista, te ode duom u Raj Gospoda Isusa uskoro za svetim Dorotejom. 4. Sveti Fotije, patrijarh carigradski Veliki svetionik Crkve. Carski srodnik i unuk slavnog patrijarha Tarasija. Neodo ljivi zatitnik crkve od vlastoljublja papskog i ostalih rimskih izopaenja vere. Za est dana proao sve inove od svetovnjaka do patrijarha. Postao patrijarhom na Boi 857

, a skonao u Gospodu 891. godine. 5. Prepodobni Varsonufije i Jovan Veliki podvinici od Gaze, prozorljivci i udotvorci. Ostavili znamenitu knjigu Odgo vora na mnoga pitanja o duhovnom ivotu. iveli u VI veku. 6. Sveti muenici Marta i Marija i brat im Likarion Sve troje raspeti na krst za Hrista, pa onda izbodeni i umrtvljeni kopljem. Sveta Marta i Marija, sestre roene, Likarion brat im malen, snage malene; Majka stara, dua slatka, dobru ih ui: "Ljub'te Hrista. On se, deco, za nas namui." Otud ide vojevoda, straan, silovit. On ubija hristoverne - ovek plahovit. Sestre vrata otvorile od kue svoje, Vojevode se plahovitog nita ne boje. "Hriani smo mi uje, carski vojvodo, Nismo ko vi to vas avo avolu prodo." Plahoviti vojevoda na krst ih die, U tom mali Likarion pristupi blie: "I ja, i ja hrianin sam, raspni i mene.." Na krstu su muke teke; majka se zgrozi, Pa poljupce deci deli, od noge k nozi, to krvave niz krst vise, nogama skrenim, A tee je keri s krsta glasom muenim: "Ne lomi se tugom za nas, nano premila. Ljubavi si naspram Hrista ti nas uila, Muke kratke, Slasti slatke bie u Raju, ekaemo tebe, nano, u rajskom sjaju. Likarion sin ti slavni i keri obe O raduj se plodu takvom tvoje utrobe!" Zasvetli se licem majka ko stub plameni. "Blago vama deco mila, o blago meni!" RASUIVANJE

Sv. Varsonufije, koji je pedeset godina iveo zatvoren u keliji, i nije se dao videti ni od jednog ivog oveka, dostigao je bio kroz bogomislije i molitvu neobinu i stotu i prozorljivost. Evo nekoliko njegovih misli iz knjige odgovori: "Svaka po misao, kojoj ne prethodi tiina smernosti, ne proishodi od Boga. Sve to je od avola, biva sa smuenou i meteom." - "Kada se moli i Bog odlae da te uslii, to On ini na tvo polzu, da bi te nauio dugotrpljivosti." - "Vidljivi razbojnici su sluge razbojnik a nevidljivih, misaonih." - "Gospod Isus Hristos pretrpeo je sve, i najzad se us peo na sveti krst, to oznaava umrtvljenje tela i strasti, i sveto i savreno upokoje nje." - "Gospod hoe da ti potuje svakog oveka vie od sebe samog." Kada su pitali starca da li da uzmu i plate zastupnika u jednom sporu manastira s nekim ljudima, on odgovori: "Ako budete kupili zastupnitvo ljudi, to vas Bog nee zastupiti." SOZERCANJE Da sozercavam Gospoda Isusa kao radnika i to: 1. kao fizikog radnika kroz dug niz godina, 2. kao radnika duhovnog koji je neprestano uio ljude, teio, leio, dajui novi zakon s vetu, 3. kao radnika neumornog koji je ostavio zapovest: delujte dokle svetlost imate.

BESEDA o uzajamnom poznavanju Oca i Sina Ja Ga znam, jer sam od Njega, i On me posla (Jov. 7, 29) Niko se nikad nije usudio rei, da zna Boga. Mnogi su rekli samo, da veruju u B oga. Jedini je Gospod Isus izrekao re: Ja Ga znam. I odmah je obrazloio, otkuda Ga On zna, govorei: jer sam od Njega i On me posla. Prvi razlog jer sam od Njega sv edoi o venom biu Sina; a drugi razlog i On me posla svedoi o vremenoj pojavi Sina u telesnom svetu kao poslanika Svete Trojice. Nama hristovernim nije dao da znamo Oca kao to Ga Sin Njegov jedinorodni zna, ali nam je dano i zapoveeno da verujemo. Zasluga je naa u verovanju a ne u znanju. Kad bismo mi svi znali Boga kroz gledanje, niko ne bi imao zasluge. Jer kakva j e zasluga ugledati i poznati? Meutim, ne videti a verovati - u tome je zasluga, u tome dobrodetelj, u tome spasenje nae. Mi nismo dostojni da Boga vidimo i vienjem poznamo, jer smo grehom raslabljeni i od Boga udaljeni. No milost Boja dala nam je veru u ovom ivotu, koja nas moe pribliiti Bogu i uvesti u carstvo venog gledanja i znanja u onom ivotu. - O brao moja, verujmo Hristu Gospodu, jer On zna. On ne go vori po veri nego po znanju. Gospode milostivi, utvrdi veru u nama. Prui nam skut Tvoj, da ga se drimo do kr aja ivota. Tebi slava i hvala vavek. Amin. 7. FEBRUAR

1. Sveti Partenije, episkop lampsakijski Sin nekoga akona iz grada Melitopolja. Jo kao dete dobro pamtio rei Jevanelja, i tru dio se da ih ispuni. Naseli se ukraj jednog jezera gde je lovio ribu, prodavao i delio siromasima. Po Bojem promislu bi izabran za episkopa lampsakijskog. Oisti g rad od neznabotva, hramove idolopoklonike zatvori, mnoge crkve sagradi i blagoee utvr di. Molitvom leae svaku bolest, a naroito silan bee nad zlim dusima. Jednom kada hte de izagnati zlog duha iz nekog ludog oveka, moljae ga zli duh da ga ne izgoni. "Dau ti ja drugog oveka, u koga moe ui i u njemu obitavati", ree mu Partenije. Upita zli duh: "Ko je taj ovek?" "Ja sam taj ovek", odgovori mu svetitelj, "ui i obitavaj u m eni!" uvi to, zli duh pobee kao ognjem opaljen, viui: "Kako bih ja mogao ui u dom Boji !" Dugo poive sveti Partenije i pokaza na delu svoju obilnu ljubav prema Bogu i l judima. Preselio se u veni pokoj Hristov u IV veku. 2. Prepodobni Luka Jeladski Rodom iz Kastorije. Jo kao dete nikad nije hteo okusiti mesa, i uvek provoae ivot u i stoti i molitvi. Jednom poe na njivu sa semenom ita da seje. No usput razdade siro masima vei deo semena, a manji deo, to mu preostade, poseja. Dade Bog te se od to malo semena sabra vei rod negoli ranije od svega semena. Po tom Luka odbegne od s voje majke udove u manastir. Oaloena majka usrdno se molila Bogu da joj projavi taj nu gde se njen sin nalazi. I Bog uslia molitvu majke. Iguman onoga manastira sanj a tri noi uzastopce, da ga neka ena otro napada to joj je uzeo sina jedinca. Tada ig uman naredi Luki da odmah ide svojoj majci. Luka ode, vide se s majkom, no opet se od nje udalji, sada bespovratno. Ispatao se na tzv. Jovanovoj Gori. Nou se moli o Bogu, a danju je radio u bati i na njivi, ne sebe radi, nego radi siromaha i po setilaca. On pak hranio se samo jemenim hlebom. Bog ga obdario darom udotvorstva. Upokojio se mirno 946. godine. Iz motiju njegovih s vremena na vreme isticalo mir o. 3. Prepodobna Mastridija ivela u Jerusalimu i strogo se podvizavala. Neki mlad ovek zagleda se u nju i pone joj dosaivati. Da bi spasla i sebe i toga mladog oveka od greha, Mastridija uzme u jednu kotaricu malo nakvaena boba i udalji se u pustinju. U pustinji provede sed amnaest godina, i za sve vreme, po sili Bojoj, niti joj je nestalo boba, niti joj je haljina ovetala. Upokojila se mirno oko 580. godine.

4. Hiljadu i tri muenika u Nikomidiji Postradali u vreme Dioklecijana. Grad Nikomidija kano zvezda sija, Ka' zvezda Danica, istona stolica. Al' jednog dana. voljom Duklijana, Poseena behu etiri dvorjana, Evsevije, Vasa, Evtihije smeli I Vasilid udni, slavom neuveli. Poseeni behu za Hristovo ime I Nikomidija zamrai se time. Te etiri glave ne behu kraj strave Ni tek prvo cvee pokoene trave: Hiljadu robova, slugu, poslunika, to sluahu verno etiri muenika, Hiljadu ko Jedan, i trojica vie, Ko da vina pie, graju napravie, Ne, ne pie vina, opi ih istina, I krv, i pobeda Bojega Sina. Hriani smo i mi, care neastivi, Hriani smo i mi, to ti volja ini! I mi svi elimo tamo da hodimo Kud odoe nai dini gospodari. O' udne smelosti! O divne vernosti! Al' to ne umanji carske svireposti. I hiljada dua zemlju ostavie, Rajska im se vrata irom otvorie. RASUIVANJE

Sv. Isidor Pelusiot ovako tumai neke rei Sv. Pisma: Od dvojice koji melju, jeda n e se uzeti a drugi ostaviti (Mat. 24, 41) znai: mnogi se posveuju duhovnom ivotu n o s razliitim umiljajem: jedni iskreno i istrajno, a drugi labavo i sujetno. Prvi e se uzeti u carstvo Boje, a drugi e se ostaviti. ta znai molitva o ai? I zato se Gospod molio da ga mimoie aa stradanja (Mat. 26, 42)? ai, da niko ne treba da trai opasnost, ali kad opasnost doe, hrianin treba da je prim i i izdri hrabro. O pet ludih devojaka (Mat. 25) sv. Isidor veli: sve su one zaista uvale devstv o, ali nisu imale ostale vrline, naroito milosre. A samo devstvo nije dovoljno za ulazak u carstvo Boje. Ne pomae devstvo, ako je devstvenica gorda i sebina. SOZERCANJE Da sozercavam Gospoda Isusa kao sejaa i to: 1. kao sejaa, ije seme lagano no sigurno raste, 2. kao sejaa nove nauke, nove sile i novoga poretka, 3. kao sejaa nove duhovne hrane, kojom e se rod ljudski hraniti do kraja vremena. BESEDA o tesnogrudim, kojima je zloin blii od ljubavi Boje Gledate da me ubijete, jer rije moja ne moe u vas da stane (Jov. 8, 37) Zato re Hrista nije mogla da stane u stareine jevrejske? Zato to su oni bili potp

uno ispunjeni zlobom te u njima nije bilo mesta za boansko seme, za boansku blagov est. Sve to je raslo u dui njihovoj, to je bio usev satanski, antihristovski. Zato su oni i gledali da ubiju Hrista. Kroz blagodatnog Psalmista Gospod govori: isp raznite se i razumite da sam ja Bog (45, 11). Treba se, dakle, prvo isprazniti o d svega bogoprotivnoga, tj. od svega onoga to smeta da se u nama nastani svetlost bogopoznanja. Kada se ovek od toga isprazni, onda, i tek onda, moe on razumeti, d a je Bog - Bog. A dokle god oveju duu ispunjavaju bogoprotivne misli, bogoprotivni oseaji i bogoprotivna hotenja, dotle ovek uopte ne moe da slua ni da prima re o Bogu. Ko god pak nema Boga u sebi, taj se trudi, po nekom paklenom nagonu, da iskoreni Boga iz due onoga, ko ga ima. Gledate da me ubijete. Zato? Zato to nijedna boanska re Hristova nije mogla nai sklonita ni prijema u bezbonim srcima njihovim. Nemajui nie ga slinog sa Hristom Gospodom, jevrejske stareine nisu mogli imati od samog poetka nikakve prijateljske veze s Njim. O Gospode Isuse, blagi Spasitelju na, pomozi nam isprazniti se od svega grehov nog semena u nama, da bi re Tvoja sveta mogla useliti se u nas, i obasjati, i osn aiti, i vaskrsnuti nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin. 8. FEBRUAR 1. Sveti velikomuenik Teodor Stratilat Ima muenitva dragocenijeg od dragocenog. Dragocenost muenitva zavisi od veliine blaga koje jedan hrianin napusti, i mesto toga primi stradanje; i zavisi jo od veliine st radanja, koje on podnese Hrista radi. Sveti Teodor, vojvoda rimski, u vojsci car a Likinija, i gradonaelnik grada Iraklije, prezre i svoju mladost, i lepotu, i in vojvodski, i milost carsku, i mesto svega toga primi na se grozne muke Hrista ra di. Najpre bi Teodor iban, i primi est stotina udaraca po leima i pet stotina po tr buhu; potom bi na krst dignut i sav strelama izreetan. Najzad maem poseen. Zato sve to? Zato to Teodor sveti ljubljae Hrista Gospoda iznad svega u svetu; to prezre glu pu idolopokloniku sujevericu cara Likinija, to skrui idole od srebra i zlata, i raz dade komae od njih siromasima; to obrati mnoge u veru Hristovu, i to pozva i samoga cara Likinija da se odree idola i poveruje u jedinog ivog Boga. Za sve vreme muenj a sveti Teodor je neprestano govorio: "Slava Tebi Boe moj, slava Ti!" Postrada sv eti Teodor 8. februara 319. godine u tri asa po podne, i preseli se u carstvo Hri stovo. On se smatra zatitnikom vojnika koji ga prizivaju u pomo. udotvorne moti njeg ove prenete su iz Evhaite u Carigrad i sahranjene u crkvi Vlaherni (v. 8. jun). 2. Sveti prorok Zaharija Jedanaesti od manjih proroka. Zajedno s prorokom Agejem pobuivao kneza Zorovavelj a da obnovi hram jerusalimski. Prorekao sveani ulazak Hristov u Jerusalim na maga retu, mladetu magariinu; (Zah 9, 9) i Judino izdajstvo za trideset srebrnika: i i zmjerie mi platu, trideset srebrnika; (Zah 11, 12) i beanje apostola od Hrista u vreme Njegovog stradanja: udarie pastira, i ovce e se razbjei. (Zah 13, 7) Prorok Z aharija naziva se Srpovicem, zato to je u viziji video srp to silazi s neba da pok osi nepravednike, naroito lopove i hulitelje imena Bojeg. Upokojio se poslednje go dine carovanja Darija Histaspa, oko 520. godine pre Hrista. 3. Sveti Sava II, arhiepiskop Srbski Sin kralja Stefana Prvovenanog a sinovac svetog Save I. Pre monaenja zvao se Predi slav. Sledujui primer svog velikog strica Predislav se zamonai i revnosno preda po dvigu. Izabran za arhiepiskopa Srbskog posle svetog Arsenija, pod imenom Save II , on je upravljao crkvom s velikom predanou i ljubavlju. Upokojio se 1268. godine. Moti mu lee u manastiru u Pei. Predislav se zagledao, Mlad Predislav zaplakao. Kraljica ga majka pita, Kud mu pogled tako skita ? - U to gleda, Predislave? - U lik strica, svetog Save.

Kralj Stefane sinu ree: - Da te enim, slatki sine, - Ja se starim, vreme tee, Koju voli? Kai ime! A Predislav oca tuje Al' za enu ni da uje. Predislav se monah gradi, Hristovom se reju sladi, I nazva se Sava Vtori, Suze roni, pa govori: - Nastavljaj me, sveti Savo, Jevaelskim putem pravo! Umre kralje i kraljica I patrijarh Arsenije, Osta crkva udovica. Od asti se Sava krije, Al' ast dvojna na njeg sleti: Bi vladika, i jo - sveti. RASUIVANJE Sv. Serafim Sarovski pie o oajanju: "Kao to se Gospod brine o naem spasenju, tako se ovekoubica avo stara da dovede oveka do oajanja. Juda izdajnik bio je maloduan, i neiskusan u borbi, zato avo, videi ga u oajanju, napao je na nj i prinudio ga da s e udavi. A Petar, tvrdi kamen, pavi u veliki greh, kao iskusan u borbi, nije oajav ao i nije izgubio prisustvo duha, no prolio je gorke suze od topla srca, i avo vi dei to, pobegao je od njega kao ognjem opaljen. I tako, bratije, ui prepodobni Ant ioh, kada oajanje napadne na nas, ne treba da mu se podamo, no ukrepljeni i ograen i svetom verom, s velikim muestvom recimo lukavome duhu: "ta ima ti s nama, otpadnie od Boga, begune s neba i robe lukavi? Ti nam ne sme nita nahuditi. Hristos, Sin Boj i, ima vlast nad nama i nad svim. A ti, pagubnie, udalji se od nas! Ukrepljeni Nj egovim asnim krstom mi popiremo tvoju zmijsku glavu." SOZERCANJE 1. 2. 3. 4. Da sozercavam Gospoda Isusa kao vojvodu i to: kao vojvodu koji je izaao u borbu protiv satane, koji je izaao u borbu protiv greha u ljudima, koji je uzeo u odbranu dobro od zla u svetu, koji je pobedio satanu, greh i smrt.

BESEDA o tome kako pravi hrianin sreta mrnju sveta I svi e omrznuti na vas imena mojega radi (Lk. 21, 17) Svi koji vole sebe vie nego Boga, omrznue na sledbenike Gospoda Isusa; Svi koji vole telo vie nego duu, omrznue na sledbenike Gospoda Isusa; Svi koji vole ovaj svet vie nego veno Carstvo Boje, omrznue na sledbenike Gospoda Isusa; Svi koji vole greh vie nego vrlinu, omrznue na sledbenike Gospoda Isusa. Broj ovih mrzitelja imena Isusovog nekad je vei, nekad manji. No ma koliki da je njihov broj, ne bojte se, brao, jer broj angela i svetitelja jeste ogroman. Br oj vaih srodnika na nebesima, to jest onih koji ljube Gospoda Isusa, previava broj zvezda na nebu i peska u moru. O ne bojte se, s vama je Hristos, a to znai da st e vi uvek nadmoniji od mrzitelja vaih. Kad je Najjai na vaoj strani, vi ste uvek mno gobrojniji, jer ste uvek jai od svakoga broja neprijatelja vaih.

O Gospode Isuse, Gospode svesilni, samo Ti uvek budi s nama, i pomozi nam, da mi uvek budemo neodstupno s Tobom, i straha e naeg nestati. Tebi slava i hvala va vek. Amin. 9. FEBRUAR

1. Sveti muenik Nikifor itije ovoga muenika pokazuje jasno kako Bog odbacuje oholost i uvenava slavom smern ost i bratoljublje. U Antiohiji ivljahu dva prisna prijatelja, ueni svetenik Saprik ije i obian, prost graanin Nikifor. Njihovo prijateljstvo nekako se izvre u stranu m eusobnu mrnju. Bogobojaljivi Nikifor pokuavae vie puta da se pomiri sa svetenikom, no vaj to nikako ne htede. Kada nasta gonjenje hriana, svetenik Saprikije bi na smrt o suen i na gubilite izveden. Oaloeni Nikifor bee pristao za Saprikijem molei ga usput d mu bar pred smrt oprosti, i da se u miru rastanu: "Molim te, muenie Hristov", gov orae Nikifor, "oprosti mi ako ti to sagreih!" Saprikije se ne hte ni obazreti na sv oga suparnika, nego mirno i oholo koraae ka smrti. No videi tvrdost srca svetenikova , Bog mu ne hte primiti mueniku rtvu i uvenati ga vencem, nego mu tajno oduze blagod at. I u poslednjem trenutku Saprikije se pred delatima odree Hrista i izjavi da e d a se pokloni idolima. Tako bee oslepljen mrnjom! Nikifor preklinjae Saprikija da se ne odrie Hrista. "O brate vozljubljeni, ne ini to, ne odrii se Gospoda naeg Isusa H rista, ne gubi venca nebesnog!" No sve uzalud. Saprikije osta pri svome. Tada Ni kifor uzviknu delatima: "I ja sam hrianin, posecite mene mesto Saprikija!" Delati ov o javie sudiji, i sudija im naredi da puste Saprikija a da poseku Nikifora. Rados no Nikifor metnu svoju glavu na panj, i bi poseen. I tako se udostoji carstva i b i uvenan besmrtnim vencem slave. Ovo se dogodilo 260. godine u vreme cara Galijen a. 2. Svetenomuenik Petar Damaskin O ovome svetitelju jedni misle da je iveo u VIII veku, a drugi u XII. Ova razlinos t u miljenjima dolazi svakako otuda to su bila dva Petra Damaskina. Ovaj o kome je re, bio je veliki podvinik. Nesebian do krajnosti, on nije imao nijedne svoje knji ge, nego je pozajimao i itao. A itao je neumorno sabirajui mudrost kao pela med. Bio je neko vreme episkop u Damasku, no kako je govorio protiv muhamedanizma i mani hejske jeresi, Arapi mu odseku jezik i polju duboko u Arabiju na zatoenje. No Bog mu je dao silu govora te je i u zatoenju propovedao Jevanelje i mnoge obratio u ve ru Hristovu. Sastavio je i ostavio potomstvu jednu dragocenu knjigu o duhovnom iv otu. Skonao kao ispovednik i muenik i preselio se u Carstvo Hristovo. Osam vrsta znanja Damaskin nabroja Za ljude duhovnog i boanskog soja: Prvo: znanje skorbi i svih iskuenja, Drugo: znanje sume svojih sagreenja, Svojih sagreenja i Boje dobrote. Tree: znanje jeze, muke i strahote, Pred smrt i u smrti, i po razluenju, Kad dua predstane pravednom suenju. etvrto: poznanje Hrista Spasitelja, Njegovog ivota, i svih svetitelja, Svetiteljskih dela, trpljenja i rei, to ko srebrn-zvono kroz vekove jei. Peto je poznanje prirodnih svojstava. Smena i promena fizikih pojava. esto je poznanje oblika i stvari, Svih uvstvenih bia, prirodnih utvari. Sedmo: znanje sveta umnog, duhovnoga, Angelskog i adskog, i dobrog i zloga. A osmo je znanje - poznavanje Boga, Jedinog Svetoga. Krepkog, Besmrtnoga. Bogoslovljem ovo znanje imenuju

Do njega se retki, retki uzvisuju: Najvea istota bogoslovu treba, Jer neisto srce ne stie do neba. Damaskin prisvoji sedam niih znanja I do osmog doe, do bogopoznanja. A osmo se Bogom daje i daruje, Ono nit se ui, nit se zasluuje. RASUIVANJE Sveti Petar Damaskin pie o optim i posebnim darovima Bojim pa veli: "Opti su daro vi etiri stihije, i sve to od njih biva, kao i sva divna i strana dela Boja, izloena u Boestvenom Pismu. A posebni su oni koje Bog dade svakom oveku ponaosob: bilo bog atstvo radi milostinje, ili siromatvo radi trpljenja s blagodarnou; bilo vlast radi pravosua i utvrivanja vrline. ili potinjenost i robovanje radi brzog spasenja due; bilo zdravlje radi pomoi nemonim, ili bolest radi venca od strpljenja; bilo razum i vetinu u dobitku radi vrline, ili nemo i neumenost radi pokorne smernosti... Sve ovo, iako izgleda suprotno jedno drugom, ipak je po nameni sve vrlo dobro." U za kljuku veli da smo duni Bogu blagodariti za sve darove, a sa strpljenjem i nadom p odnositi sve neduge i zlokljuenja. Jer sve to nam Bog daje ili poputa na nas. koris ti spasenju naem. SOZERCANJE Da sozercavam Gospoda Isusa kao izvor radosti i to: 1. u mukama ivota, koje samo On moe zameniti radou, 2. u ropstvu strasti, koje samo On moe zamenti radou slobode, 3. u smrti, iz koje nas samo On moe vaskrsnuti. BESEDA o rei Bojoj jaoj od smrti Ko odri rije moju, nee okusiti smrti do vijeka (Jov. 8, 52)

Ako svea gori u sobi, nee biti tame dokle svea gori i svetli. Ako se jelo usoli, sauvae se od kvarei. Ako neko dri re Hristovu u dui svojoj, taj dri i so i svetlost, ivot prebivae u njemu. Takva dua nee ni potamneti u ovom ivotu niti trulenu smrt okus iti. Ko dri re Hristovu u sebi, toga dri re Hristova; podrava ga ona iznutra, i hrani, i osvetljava, i oivljava. Bio on u telu ili van tela, on se osea podjednako iv od r ei Hristove. Smrt moe odvojiti duu mu od tela, ali ne od Hrista, to jest od neumirue g venog ivota. Smrt tela dae ivonosnoj dui njegovoj samo slobodnijeg poleta u zagrlja j ljubljenoga Hrista ivodavca. Ali ta znai, brao, odrati re Hristovu u sebi? To znai: prvo - odrati je u umu svome, m slei o njoj; drugo - odrati je u srcu svome, ljubei je; tree - odrati je u volji svoj oj, ispunjujui je na delu, i etvrto - odrati je i jezikom, javno je ispovedajui kad je potreba za to. Jednom reju, odrati re Hristovu znai - ispuniti se njome i ispunit i je. Ko tako bude odrao re Hristovu, vaistinu nee okusiti smrt doveka. O Gospode na, Gospode jaki, jai od smrti, daruj nam jaine i razuma, da odrimo re T voju svetu do kraja. Da ne okusimo smrti, i smrt da ne okusi nas - da se ne dota kne trule due nae. Milostiv nam budi, Gospode svemilosni. Tebi slava i hvala vavek. Amin. 10. FEBRUAR 1. Svetenomuenik Haralampije

Ovaj veliki svetitelj bee episkop u Magneziji i postrada za Hrista u svojoj stotr inaestoj godini. Kada nasta strano gonjenje hriana u vreme cara Septimija Severa, s tarac Haralampije ne krijae se od gonitelja, nego slobodno i javno propovedae veru Hristovu. Sve muke pretrpe kao u tuem telu. A kad s njega iva kou odrae, nezlobivi svetac ree carskim vojnicima: "Hvala vam, brao, za to to ostrugavi moje staro telo, vi obnoviste duh moj za novi, veni ivot". Mnogobrojna udesa uini, i mnoge u veru obr ati. ak i careva ki Galina napusti neznabotvo svoga oca i posta hrianka. Osuen na smrt i izveden na gubilite sveti Haralampije uzdie ruke k nebu i pomoli se Bogu za sve ljude, da im Bog dade telesno zdravlje i duevno spasenje, i da im umnoi plodove z emaljske. "Gospode, ti zna, da su ljudi meso i krv; oprosti im grehe, i izlij bla godat Tvoju na sve!" Posle molitve ovaj sveti starac predade duu svoju Bogu pre n ego to delat spusti ma na njegov vrat. Postrada 202. godine. Njegovo telo uze Galin a i esno ga sahrani. 2. Prepodobni Prohor Lobodnik udotvorac peerski. Nazvat je Lobodnikom zato to za sve vreme ivljenja u manastiru Pee rskom nije okusio hleba, nego se hranio lobodom, mesei je na svoj nain i pravei nek akav hleb od nje. Kad bi on dao nekome od tog svog lobodnog hleba s blagoslovom, hleb je bivao sladak kao od meda; a kad bi mu ga neko ukrao, bivao je gorak kao pelen. Jedno vreme kada nesta soli u Rusiji, Prohor je razdavao narodu pepeo ka o so. Pepeo, koji je on razdavao s blagoslovom, bivao je so; pepeo, pak, koji bi neko sam uzeo, bivao je obian pepeo. Knez Svjatopolk naredi te se u njegov dvora c prenese sav pepeo iz Prohorove elije, bez pitanja i blagoslova monahova. No kad a se pepeo prenese, oni koji okusie uverie se da je pepeo a ne so. Tada ree Prohor narodu to dolaae njemu za so, da idu svi u kneev dvorac, pa kad knez izbaci onaj pep eo iz svoje kue, neka oni uzmu i nose kao so. Narod tako uini, i opet pepeo bee so. Uverivi se u ovo i sam knez ispuni se potovanjem i ljubavlju prema Prohoru svetom , te kad ovaj umre 1107. godine, on ga svojim rukama poloi u grob pokraj velikih Ruskih svetitelja Antonija i Teodosija. Ma zelen zamahnut nad Haralampijem, samo da se spusti! A svetitelj klee, Bogu molbu die: Gospode otpusti! Grehove otpusti svim ljudima grenim. Smiluj se ponova: Trud im blagoslovi, i podaj na njivi obilje plodova! Nek imaju svega, ta krv su i meso! Neka ti pevaju. O podaj im zdravlja, zdravlja i veselja, nek te se seaju! Svako zlo odagnaj, spasi ih od bede, Svima im se smiluj. A po smrti u Raj due im uvedi Gospode pomiluj! Ko god se uzmoli tvom Haralampiju, ime mi pomene, Pomozi mu, Boe, radi muka mojih, pomozi zbog mene! Tad glas s neba doe: molitvu ti primam Daj mi duu sade! Svetac duu pusti, i u Raj uzlete Pre nego ma pade! RASUIVANJE Mnogi teki neduzi koji jednog oveka snalaze, imaju svog uzroka, znanog ili nezn anog, u prolosti njegovoj. Uzroci pak tih tekih neduga, kao recimo ludila, nisu dr

ugo nego povreda moralnog zakona Bojeg. Kada sv. Haralampije bee muen, dozna car mui telj za njegovu udotvornu mo pa naredi te dovedoe preda nj jednog besomunog oveka, da se uveri da li ga Haralampije moe izleiti. Tog oveka muae avo 35 godina, gonei ga po ustinjama i brdima i bacajui ga u blata ili u provale. Kada se taj ludak priblii H aralampiju, oseti demon blagouhani miris od svetog oveka pa povika: "Molim ti se, slugo Boji, ne mui me pre vremena, no naredi mi i ja u izai; a ako eli, ja u ti kazat kako sam uao u ovog oveka." I naredi mu svetitelj da kae. Ree demon: "Ovaj ovek zaht edne da pokrade svoga suseda pa pomisli u sebi: ako prvo oveka ne ubijem, neu moi z agrabiti njegovo blago. I ode i ubi suseda svoga. Zatekavi ga u takvom delu, ja uo h u njega, i evo ve 35 godina stanujem u njemu". uvi ovo, svetitelj Boji naredi demo nu da odmah izae iz oveka i ostavi ovoga na miru. Demon izae, a besomunik posta zdra v i miran. SOZERCANJE Da sozercavam Gospoda Isusa kao krasotu svega stvorenoga sveta i to: 1. kao krasotu svih stvari, krasotu ubleenu od straha i melanholije greha, 2. kao krasotu ljudi, najrazumnijih bia u svetu materijalnom, krasotu ubleenu od s traha i melanholije greha, 3. kao krasotu isto umnog, bestelesnog sveta angela, 4. kao krasotu Svete Trojice, projavljenu Njime i kroz Njega. BESEDA o grehu onih koji tvrde da vide Kad biste bili slijepi, ne biste imali grijeha (Jov. 9, 41) Rei ove rekao je Jevrejima Onaj koji im je dao zakon preko pro roka, da im slui kao vid dui. Jevreji primie taj vid, ali zamurie namerno i zlobno. Zato im pravedni Gospod i ree ove pravedne rei. Ove su rei suta pravda, i onda, i danas, i zauvek. jer slepac nema greha, ako z agazi u tui usev, ili uzme tuu haljinu mesto svoje. Ako li to uini onaj ko ima oi, ui nie greh i primie osudu. Ako li to uini onaj ko ima oi, no namerno ih zatvori, i on e uiniti greh i primiti osudu. ta da se kae pak za one koji su primili krtenje i miropomazanje, kao dva oka due, pa ipak gree kao nekrteni? Na poslednjem Sudu s njima se nee postupati kao sa slep oroenima, nego kao sa prestupnicima, koji sami sebe onakazie, sami sebe oslepie. A ta tek da se kae za one koji primie i ostale tajne blagodatne, u punoi pravosla vnoj, i koji imaju pred sobom primere svetitelja, i koji neprestano sluaju opomen u i ukor crkve Boje, pa ipak idu te idu stranputicom? Na poslednjem Sudu takvi se nee moi izgovoriti nikakvim slepilom, nego e biti sueni kao prestupnici koji sami s ebe, i druge oko sebe, slepilom onakazie. Gospode strani, spasi nas greha. Gospode milostivi, otvori nam oi za put spasen ja. Tebi slava i hvala vavek. Amin. 11. FEBRUAR 1. Svetenomuenik Vlasije Rodom iz oblasti kapadokijske. Bogobojaljiv i krotak iz ranog detinjstva. Zbog sv ojih velikih vrlina izabran za episkopa grada Sevastije. Bee Vlasije veliko duhov no i moralno svetilo u tom neznaboakom gradu. U vreme tekog gonjenja hriana sveti Vla sije hrabrae svoju pastvu i poseivae muenike Hristove u tamnicama, meu kojima naroito istaknut bee slavni Jevstratije. Kada grad Sevastija osta sasvim bez hriana - jedni izgiboe, drugi izbegoe - tada se starac Vlasije povue u planinu Argeos, i tamo se nastani u jednoj peteri. Divlji zverovi poznavi svetog oveka, pribie se oko njega, i on ih neno milovae. No gonitelji naoe svetitelja u tom skrivenom mestu i povedoe ga na sud. Uz put Vlasije isceli jednoga deka, kome bee zastala kost u grlu; i na albu

neke bedne udovice, da joj vuk ugrabio bee prase, uini silom svoje molitve, te jo j vuk vrati prase. Mrane sudije ga estoko muie, bie i strugae. Svojom nepokolebljivou veri Hristovoj Vlasije obrati mnoge neznaboce u veru. Sedam ena i dva deteta tamno vahu zajedno s njim. ene bie najpre poseene, potom i divni Vlasije sa ona dva detet a. Postrada i proslavi se 316. godine. Narod se moli svetom Vlasiju za napredak domae stoke i za zatitu od zverova. Na Zapadu pak mole mu se jo i protiv guobolje. 2. Sveti muenik ore Kratovac Poreklom Srbin, iz grada Kratova. Mladi ore bee po zanatu kujundija, a po srcu i dui uvereni i bogomoljni hrianin. Tek mu bee osamnaest godina kada ga Turci htedoe poturi ti. No ore osta u veri tvrd kao dijamant. Tada ga Turci muie mnogim ljutim mukama, i najzad ga spalie iva na lomai. Postrada za lepu veru Hristovu 11. februara 1515. g odine u Sofiji, za vreme cara Selima i proslavi se slavom neuvelom na nebesima. 3. Sveta Teodora Grka carica, supruga zloga cara Teofila ikonoborca. Po smrti Teofilovoj Teodora s e zacari sa svojim sinom Mihailom III. Odmah uspostavi potovanje ikona na saboru u Carigradu 842. godine. Tom prilikom ustanovljeno je praznovanje pobede Pravosl avlja, koje se do dana dananjega vri u prvu nedelju asnoga posta. Ova sveta, za Crk vu zasluna ena, predade duu svoju Bogu 11. februara 867. godine. U to vreme potpuno g torestva Pravoslavlja nad svima jeresima budu, po Bojem divnom Promislu, poslati sveti Kiril i Metodije meu Slovene kao misionari hrianski. emu se ti tako klanja, hrianine moj, Kad se klanja ikonama, hrianine moj? - Ja se klanjam ivom Bogu, stvoritelju mom. Klanjam Mu se duom celom, srcem i umom. Telesan sam, pa ne mogu da ga sagledam. Zato liku Njegovome ja se poklanjam. ta celiva tako arko, hrianine moj. Kad ikone ti celiva, hrianine moj? - Ja celivam Hrista Boga i Spasitelja, Bogomajku, hor angela i svetitelja. Telesan sam. ne mogu da ih se dotaknem, Pa likove kad im ljubim, srcem olaknem. RASUIVANJE Materija nije zla sama po sebi, kako su uili neki hrianski jeretici (kao manihej ci) i neki filosofi. Ne samo nije zla. nije ona ni jedini pronosilac zla, nego k oliko ona toliko i duh. Sva tvar materijalna melanholina je i straljiva zbog greha ovekova, no nije zla. Materija je trulena, slaba i nitavna u sravnjenju s besmrtni m duhom, ali ona nije sama po sebi zla. A da je zla. zar bi Gospod Hristos ustan ovio Priee od hleba i vina, i zar bi hleb i vino nazvao Svojim telom i Svojom krvlj u? Da je materija sama po sebi zla, kako bi se ljudi krtavali vodom? Kako bi apos tol Jakov nareivao, da se bolesnici pomazuju uljem? Kako bi osvetana vodica stajal a van kvarei i imala udotvorno dejstvo? Kako bi krst imao silu? Kako bi haljina Hr istova pronela lekovitu silu Spasiteljevu, od koje se iscelila ena krvotona? Kako bi moti svetiteljske i ikone toliko udodejstvovale i toliko dobra sprovodile ljudi ma iz carstva blagodati? Kako bi, dakle, moglo dobro doi ljudima kroz zlo? Ne, ne , materija nikako nije zla sama po sebi. SOZERCANJE Da sozercavam Gospoda Isusa kao dobrog trgovca, koji je doao u ovaj svet kao n a pazar da da i da uzme i to: 1. da da trud Svoj, i da primi mnogobrojne plodove radosti od tog truda, 2. da da Sebe poniziti, popljuvati, iamarati, izgrebati, izbosti, raspeti, da bi

u Svoju venu slavu uveo vojsku svojih vernih, 3. da da telo Svoje, da bi izbavio due bezbrojne i bezbrojnih. BESEDA o rasuivanju po telu i po duhu Vi sudite po tijelu (Jov. 8, 15) Tako ree Gospod Sveznajui zlim Jevrejima - vi sudite po tijelu. Jer oni behu uh vatili u preljubi jednu enu i htedoe je kamenovati zbog tog telesnog greha. No Gos pod prozre u duu eninu i vide da se ona da jo spasti i ispraviti, navede ja na poka janje i otpusti. Jer iako uini preljubu telom, ipak dua njena ne bee sva preljubna. Preljubni greh fariseji su ipak neprestano nosili u srcu svome, no oni su to vet o krili, i to nisu osuivali, a osuivali su samo i jedino delo telesno kod onih koj i se u tome uhvate. Duhovni ljudi sude po duhu, a telesni po telu. I dan-danas Jevreji, kanjeni i po celom svetu rasejani, nikako ne mogu da se naue duhovno misliti i suditi, nego uvek jo misle i sude samo telesno, samo po spoljanosti, po odredbama zakona pisan og na hartiji ili u prirodi - tek nikako po duhu. Jer kad bi se nauili suditi lju de i dela po duhu, oni bi odmah priznali Gospoda Isusa kao Mesiju i Spasitelja. uvajmo se mi hriani da ne sudimo samo po telu. uvajmo se, da ne budemo brzi osudi ti onoga ko se zbog nevetine omakne u nedelo, ni pohvaliti onoga ko se vetinom dri da se ne omakne pred ljudima, a srcem je ve sav u ponoru greha. uvajmo se od zablu de, da ljude i prirodu sudimo prema ulnim utiscima, i starajmo se da sve duhom pr osuujemo duhovno. Gle, mi smo deca duha i svetlosti, jer smo krteni. Gospode Isuse, Ti nas ui i rukovodi da ne mislimo i ne sudimo po telu nego po duhu. Tebi slava i hvala vavek. Amin. 12. FEBRUAR 1. Sveti Meletije, arhiepiskop antiohijski Ovaj veliki i sveti mu bee izvanredan tuma i zatitnik Pravoslavlja. Sav njegov ivot p osveen bee borbi protiv Arijeve jeresi, koja ne priznavae Sina Bojega Bogom i huljae na Svetu Trojicu. Sa svog arhiepiskopskog prestola tri puta bee od jeretika udalj avan i progonjen u Jermeniju. Borba meu pravoslavnim i jereticima voae se tako ogore no da jedanput, kada sveti Meletije u crkvi govorae narodu o boanskoj Trojici u je dinstvu, njegov sopstveni akon, jeretik, pritri vladici i zatvori mu usta akom. Ne mogui besediti jezikom Meletije beseae znacima. Naime, on die svoju ruku uvis, otvor i najpre tri prsta, i pokaza narodu, po tom sklopi ruku i uzdie jedan prst. Uestvo vao na II vaseljenskom saboru gde mu je car Teodosije naroitu poast ukazivao. Na t om saboru Bog je projavio udo preko ovoga svetoga arhijereja. Naime, kada je Mele tije dokazivao arijevcima dogmat Svete Trojice, on najpre die tri prsta, razdvoje no, jedan po jedan, pa ih po tom sklopi ujedno, i u tom asu pokaza se pred svima prisutnim iz njegove ruke svetlost kao munja. Na tom saboru sveti Meletije utvrd i Grigorija Bogoslova na prestolu carigradskom. Ranije pak on bee zaakonio Vasilij a Velikog i krstio Jovana Zlatousta. Po svretku sabora sveti Meletije skona svoj z emaljski ivot u Carigradu. Njegove moti su prenete u Antiohiju. 2. Sveti Aleksije, mitropolit moskovski Veliki jerarh Ruske crkve u teko vreme robovanja Ruskog naroda pod Tatarima. Jedn om u detinjstvu lovio ptice, pa zaspi, i u snu uje glas: "Aleksije, zato se trudi u zalud? Ja u tebe uiniti lovcem ljudi". U svojoj dvadesetoj godini zamonai se i vrem enom postane mitropolit moskovski. Dva puta hodio u "zlatnu hordu" tatarsku; prv i put da ublai gnev hana Verdevira protiv Ruskog naroda, a drugi put po pozivu ha na Amurata, da mu isceli enu od slepila. Tri godine bila je ta ena slepa, no ozdra vi i progleda kada joj Aleksije oita molitvu i pomaza osvetanom vodicom. Posle tru dnog i mnogoplodnog ivota upokojio se 1378. godine u osamdesetpetoj godini svojoj i preselio u dvore Gospodnje.

3. Prepodobna Marija Devojka muke odvanosti. Po smrti njene majke otac njen poeli da se zamonai. No Marij a se ne htede razdvajati od svoga oca, te dogovorno oboje se upute u jedan muki m anastir, i to Marija sa ostrienom kosom i u mukom odelu, kao mladi. Umre otac, a Ma rija se zamonai kao muko i dobije ime Marin. U blizini manastira bila gostionica, i ki gostioniareva zagleda se u tobonjeg monaha Marina, i posle neuspenog obletanja optui Marina za nezakoniti odnos s njome, poto ona s nekim drugim zane i rodi sina. Marija se nije branila te bude izgnana s porugom iz manastira. S tuim detetom u rukama ona proivi u dubravi manastirskoj tri godine podnosei i glad i mraz i svaku muku i oskudicu. U tom ki krmareva poludi, a uskoro za tim i Marija umre. Tek po smrti sazna se da je "monah Marin" bio ensko. Luda ki krmareva pak, im se dotae motiju svete Marije, ozdravi, i po tom prizna svoj strani greh. Sveta Marija upokoji se i preseli u besmrtnu radost 508. godine. 4. Sveti Antonije, patrijarh carigradski Najpre veliki podvinik neobinoga milosra i potom patrijarh u vreme cara Lava Mudrog (889-912). Zamonaio i svoga oca. Ustrojio manastir nad motima svete Kalije. 5. Sveta Kalija Izdane ruke prema bednim iz istog hrianskog milosra i kao devojka i, docnije, kao uda ta ena. Mu njen bio je bogat no tvrd. Vrativi se jednom sa svoga poslovnog puta, on vidi da mu je ena rastoila njegovo bogatstvo na siromahe. I on je ubije. No Bog p roslavi ovu milosrdnu duu na taj nain to se od njenih motiju iscelie mnogi bolesnici. Uverivi se u to sveti patrijarh Antonije podigne manastir nad njenim motima. Jedinica i Trojica, Jedno i Troje, Hristos - Bog je i ovek je, Jedno i Dvoje. Te dve tajne najvee su i najdivnije, U njima se klju ivota i bia krije. Sveto Trojstvo u jedinstvu, plamen veiti. Tri buktinje - plamen jedan, plamen veiti. Jedinica i Trojica - Jedno i Troje. Hristos - Bog je i ovek je - Jedno i Dvoje. RASUIVANJE Sv. Jovan Zlatoust navodi iz ivota sv. Meletija sledei primer koji pokazuje vis oku plemenitost ovoga velikog jerarha. "Bilo bi nepravedno propustiti ono to se d ogodilo pri samom izgnanstvu (Meletijevom iz Antiohije). Kada je gradonaalnik seo u kola i posadio svetitelja pored sebe, pa poeo urno da vozi preko pijace, ospu g raani kamenjem kao grad sa svih strana na njegovu glavu, jer oni nisu mogli lako da se razlue od svog arhijereja, i bili su gotovi pre da se razlue sa ivotom nego s a ovim svetiteljem. No ta uini ovaj blaeni mu? Videvi kamenje kako leti, on pokri gla vu naalnikovu svojom odeom. Tako zastide on neprijatelje svojom prevelikom krotou, a sledbenicima svojim time dade pouku, kakvu nezlobnost treba pokazivati prema on ima koji nas vreaju; kako ne samo ne treba im initi nikakva zla, nego svom silom o tklanjati od njih opasnost koja im grozi." O samom spoljanjem izgledu Meletijevom veli dalje Zlatoust: "U istini najvea je naslada bila videtn njegovo sveto lice. Ne samo kad je uio, ili govorio, nego kad su ljudi prosto gledali u njega, on je bio u stanju da unese, u duu gledalaca svaku dobrodetelj." SOZERCANJE Da sozercavam Gospoda Isusa kao isposnika i to: 1. kako je On postio ne da bi ukrotio telo Svoje preisto, nego da bi dao primer n ama, 2. kako je On postio mene radi,

3. kako ja treba da postim radi moga spasenja i radi ljubavi Njegove. BESEDA o udesnoj poseti Sina Bojega Izioh od oca, i dooh na svijet, i opet ostavljam svijet, i idem k ocu (Jov. 16, 28)

Ove rei su, brao, od sudbonosne vanosti po nas. Jer od svega na ovome svetu najv anije je znati: ima li Boga i ima li ivota posle smrti? Ove rei su dragocenije od s vega bisera na svetu, i od sunca i od zvezda, jer te rei izgovorio je Onaj koji j e najpouzdaniji i najistinitiji svedok. Vaistinu, rei su ove izvor najvee radosti za nas, pognjurene u oajanje, i u smrt posle oajanja. One svedoe da ima Boga i ivota posle smrti. Izioh od Oca - to pre svega znai da postoji Bog, od koga Gospod Isus izie. I idem k Ocu - i to znai, da postoji Bog Otac, kome se Sin Boji vraa. Obe ove rei znae u isto vreme da postoji ivot veni, i da smrt ne znai nae unitenje. Jer ove r Gospod je izgovorio pred samu smrt Svoju. O slatke i divne blagovesti! Ono to je srce svih ljudi i plemena kroz sve veko ve tamno nasluivalo, Gospod je posvedoio kao fakt, kao istinu. Jo ove rei potvruju jedinstvo Oca i Sina, i boanstvo Gospoda i Spasa naega. Bog na s je posetio, brao moja, sam Svevinji Bog - sveti, krepki i besmrtni Bog. To je vr hunac utehe nae i radosti nae. O Gospode Isuse, Sine Boji, svedoe istiniti svega dobra za kim srca naa danonono u de, osveti nas, okrepi nas i obesmrti nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin. 13. FEBRUAR 1. Prepodobni Simeon Mirotoivi - Stefan Nemanja Veliki vladalac Srbskog naroda, ujedinitelj Srbskih zemalja, tvorac nezavisne Sr bske drave, branitelj Pravoslavlja, istrebitelj jeresi. Najpre bio krten u latinsk oj crkvi, no docnije oslobodi se od te crkve i postane lan crkve pravoslavne. Naj pre zavisio u dravnom pogledu od Grka, no docnije oslobodio se te zavisnosti i po stao potpuno samostalan. Kada je utvrdio dravu, i veru pravoslavnu u dravi, tada, po primeru svoga sina Save, primi monaki in u manastiru Studenici 1195. godine i d obije ime Simeon. ena njegova Ana takoe primi monaki in, dobije ime Anastasija i pov ue se u enski manastir. Posle dve godine inoestva u Studenici Simeon ode u Svetu Go ru. Tu se nastani najpre u manastiru Vatopedu, zajedno sa Savom. Otac i sin prov odili su dane i noi u molitvi. Tu su sagradili est paraklisa: Spasitelju, Besrebre nicima, svetom Georgiju, svetom Teodoru, Pretei i svetom Nikolaju. Kupe ruevine Hi landara i sagrade divan manastir, u kome Simeon poivi samo osam meseci pa skona. K ad je bio na izdisaju, Sava ga, po njegovoj elji, poloi na prostu rogozinu. Sa oima upravljenim u ikonu Bogomatere i Spasitelja blaeni starac izusti ove rei: "Vsjako je dihanije da hvalit Gospoda!" I preseli se ka Gospodu 13. februara 1200. godin e. 2. Prepodobni Martinijan Divno je i predivno itije ovoga svetitelja, i vredi ga proitati u celini. ta on sve nije pretrpeo samo da ispuni zapovesti Gospodnje! U osamnaestoj godini udaljio se u planinu, zvanu Kovena, u Kapadokiji, i tu proveo dvadesetpet godina u postu, bdenju, molitvi, i borbi sa mnogim iskuenjima. Kad je jedna ena dola da ga kua, i on vidi da e pasti u greh s njom, skoi bos u oganj i postoji u ognju dok mu bol ne n agna suze na oi i ne ubije u njemu svaku poudu. Kad su nastala druga iskuenja, on p obegne na neku usamljenu stenu u moru, i tu je iveo. No kad, pri nekom brodolomu, i na tu stenu ispliva neka ena, on skoi u more da se udavi, ali delfin ga doeka na lea i iznese na obalu, po Bojem Promislu. Tada se rei da se vie nigde ne nastanjuje stalno, nego neprestano da putuje. I tako za dve godine proe 164 grada, ispravlj ajui i savetujui ljude. Najzad stigne u Atinu gde i skona 422. godine.

3. Sveta Zoa i Fotonija Zoa bee najpre razvratnica i kuateljka svetoga Martinijana, pa kada vide ovoga isp osnika da skoi u oganj, da bi ubio u sebi svaku poudu, ona se gorko pokaja, ode u jedan manastir u Vitlejemu gde se kao isposnica i zatvornica junaki podvizavala. Iskajavi sve grehe svoje, ona dobi od Boga dar udotvorstva. Svetu Fotiniju bura mo rska izbaci na ostrvo, na kome se sveti Martinijan bee usamio. Martinijan se odma h udalji s ostrva, a Fotinija skona tu u postu i molitvi. Sa uasom Zoa vide u ognju monaha Kako gori bez aljenja, straha i uzdaha! Sa uasom i sa stidom Zoa pokaja se: - O ta ovaj ovek ini tek duu da spase! Zaplaka se, pokloni se, oprotaj zamoli, I upita ta da radi te zlu da odoli, Da odoli zlu i telu, i da duu spase. Od radosti ovek Boji - i on zaplaka se. Pa je alje u Vitlejem blaenoj Pavlini: - Idi eno, spasavaj se, idi ne pogini, Sve ostalo kazae ti blaena Pavlina. Sva skruena ode Zoa preko mora sinja. Pavlina je kao sestru primi i uputi. Zoa plae, Zoa slua, i trpi i uti. Dvanaest leta tako prolo, dvanaest godinica, Proula se sestra Zoa kao isposnica. A pred smrt Boga pita, suzama se mije, Da li joj je Bog prostio? je li ili nije? U tom enu slepu vode. pa pred vrata Zoi: - Da progleda pomoli se! pomoli, pomoli! Pomoli se plaem Zoa, i progleda ena; Pozna Zoa, tako pozna, da je oprotena. Kroz grenike Bog se slavi, kada se pokaju, Tad na zemlji udesima ko zvezde sijaju. RASUIVANJE Veliki Stefan Nemanja, iju vladarsku re svak je bezuslovno sluao, i od koga su s trepeli narodi i carevi, postavi monahom, sluio je monasima svetogorskim uzoritim primerom krotosti, smernosti, dobrote i molitvenosti. I smrt njegova bila je smr t jednog istinskog Bojeg oveka i duhovnika. Pao je u postelju 7. februara. On priz va Savu, poloi ruke svoje na nj i blagoslovi ga govorei: "edo moje vozljubljeno, sv etlosti oiju mojih, uteho i uvaru starosti moje! evo prispe vreme naeg rastanka; ev o Gospod me otputa s mirom. No ti se ne alosti, edo, zbog rastanka. To je opta aa svij u i svakoga; ovde se mi rastajemo, ali sastaemo se tamo gde vie nema rastanka." 12 . februara sv. Simeon naredi Savi da ga obue u samrtniku mantiju, da mu prostre ro gozu na zemlju, metne kamen pod glavu i tako poloi ga. Tada prizove sve monahe i s njima se oprosti. Na osvitku 13. februara, kada su monasi pojali jutarnje prav ilo u crkvi, i glasovi njihovi dopirahu do elije samrtnikove, sv. Simeonu se jo je dnom zasvetli lice, i on predade duu svoju Bogu. SOZERCANJE 1. 2. 3. 4. Da sozercavam Gospoda Isusa kao jagnje Boje i to: kao jagnje roeno u stanu jaganjaca, kao jagnje gonjeno od ljudi vuje udi, kao, Iroda i dr. kao rtveno jagnje koje je trpeljivo podnelo muke i smrt, kao pobedonosno jagnje Boje na prestolu nebeskom.

BESEDA o ljubavi iznad svake ljubavi Koji ljubi oca ili mater vie nego mene, nije mene dostojan (Mat. 10, 37) Celo Jevanelje ui da treba ostaviti manje radi veeg, prolazno radi neprolaznog, gore radi boljeg, jevtinije radi dragocenijeg. Kad ne bi Jevanelje obeavalo vee vre dnosti, ko bi onda ostavio manje? Kad ne bi otkrivalo sjaj dragocenijih blaga, k o bi napustio blaga jevtinija? Ko bi ostavio med i mleko, ako nije naao neto slae? Ko bi ostavio oca i majku, ako nije naao nekog srodnijeg? Ko bi napustio decu i p rijatelje, ako nije poznao nekog milijeg? Ko bi dragovoljno predao ovaj ivot muenj u i smrti, ako nije nazreo ivot besmrtni? Gospod Hristos je slai od meda i mleka; blii nam srodnik od naeg oca i majke; miliji od dece i prijatelja; dragoceniji od svih blaga vidljivih, skuplji od ovog ivota, jer daruje ivot besmrtni. Sve je u sv etu gore od Njega, i manje i gore, i slabije, i jevtinije i prolaznije od Njega. Ko Njega primi, tome je lako sve ostaviti, sve, zato to je primio najbolje i najb oljeg. O Gospode Isuse, riznico svih blaga neprolaznih, pomozi nam odreiti se od sveg a i priljubiti se Tebi, ivote na i dobro nae. Tebi slava i hvala vavek. Amin. 14. FEBRUAR 1. Prepodobni Aksentije Vrlo ugledan vlastelin u Carigradu meu vlastelom i dvorjanima cara Teodosija Mlaeg a. Zagrejan ljubavlju Hristovom, Aksentije se zamonai i prebivae jo ne dugo vreme u Carigradu. Kada se poee o njemu pohvale govoriti, on pobee od ljudskih pohvala i n astani se na jednoj gori blizu Halkidona, koja se posle prozva Aksentijeva gora. Ne ostvari mu se elja da ostane tu zauvek skriven od ljudi, jer naoe ga obani i raz glasie ga. I poee k njemu dovoditi bolesnike na isceljenje. I on isceli mnoge. Slep ome povrati vid, gubave oisti, pomazav ih jelejem, tako i uzetoga podie, i mnoge d emonijake oslobodi demona. Sve je to za divljenje, ali je njegova smernost jo za vee divljenje. Kad god su ga molili da nekoga isceli, on se branio reima: i ja sam ovek grean! No prinuen mnogim molbama on je pristupao isceljenju na sledee naine: il i je pozivao sve prisutne da se s njim zajedno pomole Bogu za bolesnika; ili je prvo utvrivao veru u ljudima, pa onda im govorio, da e im Bog dati po veri; ili je govorio nad glavom bolesnikovom: isceljuje te Gospod Isus Hristos! To je sve ini o, samo da se ne bi udotvorstvo pripisivalo njemu nego Bogu Svemoguem. Uestvovao na IV vaseljenskom saboru u Halkidonu i silno titio Pravoslavlje od jeresi Evtihije ve i Nestorijeve. U dubokoj starosti uze Gospod njegovu mladu duu k Sebi 470. god ine, a staro telo osta na zemlji, od koje je i sazdano. 2. Prepodobni Isakije, zatvornik peerski iveo je u vreme svetih Antonija i Teodosija. Doao u manastir kao bogati trgovac. O stavi sve i razdeli sirotinji, a on se preda najstroem podvigu u zazidanoj eliji. Sam sveti Antonije kroz okance dodavao mu po jednu prosforu, i to svaki drugi da n. Preleten od demona, koji mu se jave u svetlosti angelskoj, on se pokloni njima , potom i samom satani, verujui da je to Hristos. Od toga se razboli, i odlei dve godine, posle ega ozdravi i postane obazriviji i iskusniji podvinik, zbog ega mu se pred kraj dade blagodat obilna. Upokojio se 1090. godine. Aksentije, ukras Pravoslavlja, Jedne noi u tiini nemoj Moljae se Bogu sa suzama, I duhom se k nebu uznosae Ko heruvim s plamenim krilima, Dok se svecu pogled omakao U roj zvezda na svodu nebeskom; Zagleca se starac, zaplaka se,

Pitaju ga sveteni monasi, Da im kae, ta je ugledao, I zato ss starac rasplakao? - Deco moja, sveteni monasi, Videh duu svetog Simeona, Simeona velikog Stolpnika, Stuba vere, stuba Pravoslavlja, Noas nam je Stolpnik preminuo, Dua mu se na nebo uznosi, Sjajni plamen, sjajniji od zvezda, Pored nas se dua navratila, Mene grenog ljupko pozdravila. Od te noi mnoge noi prole, Dok vest dola o smrti Stolpnika, Svi poznae istinu vizije to je vide sveti Aksentije. RASUIVANJE Zato ljudi ostavljaju jedno mesto i sele se na drugo? Uglavnom zato to se nadaj u biti sreniji na drugom mestu. I zaista, s gledita svetskog ivota i zadovoljstva, mesta mogu biti razliita, bolja i gora. Ko god se ne nada boljem ivotu posle smrti , taj trai bolju ulnu pau u ovom ivotu. No ako oslune srce onih ljudi, koji su mogli i umeli iveti na takozvanim najboljim mestima na zemaljskoj kugli, opazie nezadovolj stvo, jad i oaj. Nisu nali ono to su traili. Jeli su do presita na svakom mestu, i n ajzad gladni gledaju smrti u oi. A pogledaj svetitelje hrianske! Oni su birali mesta s najmanje svetske pae, mesta " suha, neprohodna i bezvodna", mesta usamljena i strana, mesta koja najmanje privl ae panju, i o koja se niko ne otima. Sva su mesta na zemlji oni smatrali podjednak o bez vrednosti no birali su ova mesta samo zato bi se lake pribliili duhom i umom svojim besmrtnoj domovini svojoj. I ako bi ko oslunuo srcu njihovom, opazio bi r adost i zadovoljstvo. SOZERCANJE Da sozercavam Gospoda Isusa kao roditelja koji u pustinji plae za decom svojom , viui ih i skupljajui ih, i to: 1. decu naroda izrailjskog (u ono vreme), 2. decu svih naroda na zemlji, 3. decu svih vremena od stvorenja do kraja. BESEDA o obrnutim vrednostima u carstvu Bojem Ali e mnogi prvi bii poljednji i poljednji Prvi (Mat. 19. 30; Lk. 13. 30) Kako je premudar Onaj koji izree ove rei! On ne ree da e svi prvi biti poslednji a svi poslednji prvi, nego mnogi. Nijedne pogreke nema u Jevanelju i nigde ni jedn og preuvelienja. Zato Gospod ogranii i ne ree svi, nego mnogi. Iskustvo nas ui, da su neki od onih ko ji su bili prvi u asti na zemlji, ostali prvi u asti i kod Boga. Bilo je careva ko ji su sa prestola svoga ugodili Bogu, a bilo je ljudi van svake vlasti koji su d o smrti gnevili Boga. Bilo je bogataa koji su se dobroinstvom i verom spasli, a bi lo je siromaha koji su zbog zlobe i neverovanja primili osudu. Bilo je ljudi uven ih koji su odbacili i veru i dobrodetelj. I tako neki koji su bili prvi ovde, os

tali su prvi i tamo, a neki koji su poslednji ovde, ostali su poslednji i tamo. Ali, avaj, mnogi prvi ovde postali su poslednji tamo. I o radosti, o pravde B oje: mnogi poslednji ovde, postali su prvi tamo! Gospod niti je isticao niti pohvaljivao ijedan stale, ijedan zanat, mimo sve osta le, nego je regrutovao (i dan-danas regrutuje) vojsku svetlosti iz svih stalea, o d svih zanata i zanimanja. Za njega nije merilo oveka ni kruna ni prosjaka torba n ego vera - vera i dobrodetelj. Gospode premudri, seti se i nas u carstvu Tvome. Tebi slava i hvala vavek. Am in. 15. FEBRUAR 1. Sveti apostol Onisim Jedan od Sedamdeset. Bi rob Filimona, oveka bogata i ugledna u gradu Kolosaju u F rigiji, no pogreio neto svome gospodaru i pobee u Rim gde u Jevanelje od apostola Pav la i krsti se. Pa kako je apostol Pavle i Filimona ranije bio priveo pravoj veri , to on izmiri ovu dvojicu, Filimona i Onisima, gospodara i roba, napisavi naroitu poslanicu Filimonu, jedan od najdirljivijih pisanih sastava koji uopte postoje u Svetom Pismu. "Molimo te", pie apostol Filimonu, "za edo moje Onisima, kojega rod ih u okovima svojim... Jer moda se zato i rastade s tobom za kratko da ga dobije z a vjenost, ne vie kao roba, nego vie od roba, brata ljubljenoga..." (Fil 1, 10 i 15 -16). Tronut ovim pismom Filimon zaista primi Onisima kao brata oslobodivi ga rob ovanja. Docnije Onisim bude postavljen za episkopa od samih apostola i primi Efe sku stolicu po smrti apostola Timoteja. To se vidi iz poslanice Ignjatija Bogono sca. U vreme Trajanovog gonjenja Onisim ve kao starac bi uhapen i u Rim doveden. T u je odgovarao pred sudijom Tertulom, tamnovao i najzad poseen bio. Telo njegovo uze neka bogata ena, stavi u srebrni koveg i esno sahrani 109. godine. 2. Prepodobni Evsevije Pustinjak sirijski. Najpre se podvizavao pod rukovodstvom svetih mueva, a docnije udaljio i osamio u pustinji. Hranio se iskljuivo biljnom hranom. ak ni voa nije ok uao. Sve vreme provodio u otvorenom prostoru na molitvi, trpei svaku nepogodu vrem ena. Doiveo starost od 95 godina i mirno se upokojio u Gospodu 440. godini. Onisim preslavni ko rob ivot poe, Ko apostol Hristov i muenik doe. Bezakoni Tertul pita ga za ime. - Hrianin mi ime, Onisim prezime. - Da li si slobodnjak, ili rob nekoga ? - Rob bih Filimonov, sad rob Hrista Boga. - Za kakvu te cenu Filimon prodade? - Krv svoju za mene Gospod Hristos dade. - Reci, potuje li dravne bogove? - Ne vidim bogove no samo kipove - ivotinja raznih, sve kipove mrtve: Vola volu, vidim, prinosite rtve, Ovna ovnu tako, tice ukovima ivotinje ive mrtvim skotovima. ivlje mrtvijima, jae slabijima. Ne, ja se ne klanjam takvim bogovima! No Gospodu ivom, Gospodaru mome I Tvorcu, Tertule, i mome i tvome. - Tertul se naruga Boijem oveku, Naredi da maem glavu mu poseku! Vlasnici nad telom posekoe glavu, Al' ne posekoe ni duu ni slavu. Osta slavno ime - sveti Onisime I nebo i zemlja da se die njime.

RASUIVANJE Za svakoga oveka dragocen je mir duevni. Kod onih koji su stekli mir duevni, tel o moe biti neprestano u pokretu, u radu, u muci, ali dua njihova, priljubljena Bog u, ostaje uvek u nepokolebljivom miru. Sv. Serafim Sarovski ui: "Treba se starati svim nainima, da se odri mir duevni. Ne uzmuivati se uvredama od ljudi. Zato je nuno po svaku cenu uzdravati se od gneva, i pomou straenja (nad samim sobom) uvati um i srce od nepristojnih pokreta... Za ouvanje mira duevnog potrebno je takoe izbegavat i osuivanje drugih. Neosuivanjem i utanjem mir duevni se da sauvati. Kada se ovek nala zi u takvome stanju, on dobija boanska otkrovenja. Da bi se ovek pak sauvao od osuiv anja drugih, mora straiti nad samim sobom; ne sme ni od koga primati neduhovnih m isli, i treba da je prema svemu (svetskome) mrtav. Mi moramo neumorno uvati srce svoje od nepristojnih pomisli i utisaka (Prie 4, 23). Od stalnog straenja nad srce m, u srcu se raa istota, u kojoj se vidi Gospod, po reima vene istine: blaeni isti src em, jer e Boga videti (Mat. 5, 8)." SOZERCANJE Da sozercavam Gospoda Isusa kao putnika i to: 1. kako se putujui zamara, znoji, gladni i edni radi spasenja moga, tvoga i svih l judi, 2. kako se i nou trudi za spasenje moje, tvoje i svih ljudi, 3. kako na svima putovima misli, brine i eli spasenje meni, tebi i svima ljudima. BESEDA o vernom narodu i nevernim stareinama Kad doe Hristos, eda li e vie udesa initi nego ovaj to ini? (Jov. 7, 31) Gospod Hristos injae udesna dela pred svima, i svi videe, ali svi ne verovae. Naro d vide udesa Njegova i poverova u Njega. Sluge ue rei Njegove i poverovae u Njega. A voe naroda i stareine slugu takoe videe udesa Njegova, ali ne poverovae u Njega. I tak o se jo u one dane obistinie rei Spasitelja: mnogi e prvi biti poslednji i poslednji prvi. Oni koji behu prvi u asti i vlasti, behu poslednji u veri u Njega; a oni k oji behu poslednji u asti i vlasti, behu prvi u veri u Njega. Zato narod i sluge poverovae a kneevi i knjievnici ne poverovae? Zato to narod i sluge smatrahu sebe malenim i neznatnim, te nemahu ni gordosti line, niti pak zavisti prema Hristu. Narod i sluge bez zlobe i predrasude gledahu boanska udesa, i sluahu boanske rei, i divljahu se i radovahu se. A kneevi i knjievnici smatrahu sebe za prv e u narodu i u svetu te behu ispunjeni gorodu i zaviu, pa ne mogahu ni asa gledati ude sna dela niti sluati boanske rei bez zlobe i zavisti. Vidite li, brao, kako ovek bez smernosti i skromnosti ne moe ni poznati istinu, ni radovati se istini? Vidite li kako gordeljivac i zavidljivac ne dadu ni Bogu isp red sebe? Isto kao negda satana! Gospode Isuse, istino vena, oisti srca naa od gordosti i zavisti. Da bismo Te mo gli videti i Tebi se radovati. Tebi slava i hvala vavek. Amin. 16. FEBRUAR 1. Svetih dvanaest muenika Svetih dvanaest muenika, to postradae u vreme cara Dioklecijana. Prvi iz njih, Pamf il, prezviter crkve u Kesariji Palestinskoj, ovek uen i blagoestiv, ispravi tekst N ovog Zaveta od greaka raznih prepisivaa; sam prepisivae ovu spasonosnu knjigu i dav ae onima koji to eljahu. Drugi bi akon Valent, star godinama i sed mudrou. On bi odlia

n poznavalac Svetog Pisma, i znaae ovo gotovo naizust. Trei bi Pavle, mu estan i ugle dan, koji jednom pre toga bi bacan u oganj za Hrista. Uz to, jo pet brae, po telu i duhu, rodom iz Misira, vraahu se sa osude iz rudnika Kilikijskih u svoju otadbin u, no na kapiji grada Kesarije rekoe da su hriani, zbog ega dooe pred sud. Na pitanje kako im je ime, rekoe: "Neznaboaka imena koja nam je majka dala, odbacili smo i naz vali smo se Ilija, Isaija, Jeremija, Samuil i Danilo". Na pitanje, odakle su, re koe: "Iz Gornjeg Jerusalima". Svi ovi bie poseeni, a s njima postrada i mladi Porfir ije, koji potrai tela njihova da sahrani. Ovaj u ognju izgori. Jo i Selevkije, koj i prie i poljubi muenike pre nego ma pade na glavu njihovu. Selevkije pre toga bi o ficir. Jo i starac Teodul, sluga rimskog sudije, koji pri sprovodu poljubi jednog a muenika. Najzad i Julijan, koji mrtva tela muenika celivae i hvaljae ih. I tako dad oe malo za veliko, i jevtino za dragoceno, i smrtno za besmrtno, i preselie se ka Gospodu 308. godine. 2. Sveti Marut Sveti Marut, episkop grada Tagrita u Mesopotamiji. Slavan zbog vere i dobrote. M arut ublai gnev persijskog cara Izdegerda prema hrianima, isprosi od njega moti etiri stotine muenika u Persiji, i osnova naroiti grad, Martiropolj, gde poloi te svete moti. U tome gradu i on skona svoj zemaljski put 422. godine i preseli se ka Gospo du. 3. Sveti prepodobnomuenik Roman Prost i nepismen seljak iz Karpenisa. Saznavi o junatvu i slavi muenika Hristovih, mladi Roman poeli i sam muenitva. Ode u Solun gde pone na ulici hvaliti veru Hristov u, a Muhameda nazivati basnoslovcem. Turci ga strano namue, pa ga prodadu nekom ka petanu galije. Hriani ga otkupe od kapetana i poalju na Svetu Goru gde Roman postan e monah kod uvenog starca Akakija. No on je i dalje eleo muenitva za Hrista. S blago slovom starca ode u Carigrad, napravi se sulud i pone voditi pseto kroz ulice tur ske. Na pitanje ta to radi, Roman odgovori da on hrani to pseto kao to hriani hrane Turke. Turci ga bace u suv bunar gde je bez hleba proveo erdeset dana. Potom ga i zvade i poseku. Iz njegovog tela tri dana izbijala svetlost. Neki Englez uzme te lo i odnese u Englesku. A monah neki umoi pekir u krv muenika. Taj pekir se i danas u va u manastiru Dohijaru. Postrada ovaj slavni Hristov vojnik 1694. godine. Muenici Hristovi, blagorodno cvee, to nikad i za nikad uvenuti nee. Muennci Hristovi, ivi zimzeleni, to se k nebu pruaste, krvlju obojeni. Muenici Hristovi, mirisi tamjana, i kandila jelejna, Bogom obasjana. Za krasotom Hristovom trkom potekoste, U Raju se sa Hristom navek sastadoste. Svet e biti i ne biti, a vi ete biti. U Raju se s Gospodom veno veseliti. RASUIVANJE U livadi najvanija je trava. U njivi ito. U gradini zelen. Niko se ne hvali ogr adom livade vie nego senom. Niti se ko hvali kolibom na njivi vie nego itom. Niti s e ko hvali jendecima u gradini vie nego povrem. to se ljudi hvale dravama? I drumovi ma u dravi? I jendecima po ivicama drave? I gradovima po dravi? I svim ostalim to ni je vanije od ograde u livadi, niti od kolibe u njivi, niti od jendeka u gradnni, kad se sravni sa glavnim usevom, sa ljudima? Nisu ljudn radi drave, no drava radi ljudi. Hristos nije doao da spasava drave nego ljude. Od dobrih graana drava dobija cenu. A ta dobijaju zli ljudi od velike drave? Trnje u prostranoj njivi! SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa kako se po tamnim noima sam u gorama moli za spase nje moje i tvoje i svih ljudi i to: 1. kako uzdie ruke k nebu, kako se savija do zemlje i kako klei na molitvi mnoge n oi, na molitvi za spasenje moje i tvoje i svih ljudi, 2. kako se znoji na molitvi i plae za spasenje moje i tvoje i svih ljudi, 3. kako bdi i bodrstvuje na molitvi i mui Svoje telo bez sna i odmora za spasenje moje i tvoje i svih ljudi. BESEDA o stranom kamenu Svaki koji padne na taj kamen razbie se; a na koga on padie satre ga (Lk. 20, 18) Kamen temeljac je Hristos Gospod. Juda je pao na taj kamen, i razbio se. Irod je pao na taj kamen, i razbio se. Julijan Odstupnik pao je na taj kamen, i razb io se. Arije je pao na taj kamen, i razbio se. Odricatelji i rugatelji Hrista pa daju na taj kamen, i razbijaju se kao grnarski sudovi. Na Sodom i Gomor pao je taj kamen, i Sodom i Gomor satrli su se. Na Misir pao je taj kamen, i Misir se satro. Na Jerusalim je pao taj kamen, i Jerusalim se s atro. Na narod jevrejski pao je taj kamen, i narod jevrejski se u komade rasprtao . Na mnoga grena kolena i carstva pao je taj kamen, i ta grena kolena i carstva ra spala su se u prah i pepeo. Sedamdeset i sedam puta, i vie, Gospod oprata grenicima, no ako i preko toga gren ici ostanu grenici, hoe li ih Gospod nasuprot njihove volje spasavati? Nee, jer to nije naelo spasavanja ljudi. Naelo je da ljudi dragovoljno pristanu na spasavanje od strane Boga. Ako ljudi sedamdeset i sedam puta, i vie, nee da poele spasenje od Boga, onda i Bog nee. Onda se ljudi razbijaju o kamen, mimo koga se ne moe proi, i satiru se kamenom, koji su izdigli da bace daleko od sebe. Zar se moe rei da je ne milostiv Bog, koji je pokajanog razbojnika na krstu spasao? Zar se moe rei da je n epravedan kad je predao propasti razbojnika koji mu se i na samrtnom asu rugao? Gospode svesilni, spasi nas! Tebi slava i hvala vavek. Amin. 17. FEBRUAR

1. Sveti velikomuenik Teodor Tiron Tiron znai regrut. Tek to sveti Teodor bee stupio u vojsku, u puk Marmaritski, u gr adu Amasiji, kada otpoe gonjenje hriana pod carevima Maksimijanom i Maksiminom. Kak o Teodor ne hte kriti da je i on hrianin, to bi potegnut na sud i vrgnut u tamnicu , i tamnica zakljuana i zapeaena. Jer, neastivi sudija hoae Teodora umoriti glau. U ta nici se javi Teodoru sam Gospod Hristos i ohrabri muenika Svoga govorei mu: "Ne bo j se, Teodore, Ja sam s tobom, ne uzimaj vie zemaljske hrane i pia, jer e biti u dru gom ivotu, venom i neprolaznom, sa Mnom na nebesima". U tome se javi mnotvo angela u tamnici, i sva tamnica se osvetli presjajno, i straari tamniki videe angele u bel o odevene, i vrlo se uplaie. Potom bi Teodor sveti izveden, istjazavan i na smrt o suen. Baen bi u oganj, i predade duu svoju svetu Bogu vinjem. Postradao 306. godine. 2. Prepodobni Teodosije Bugarin i Roman, uenik Teodosijev Kao monah sveti Teodosije nastanio se nedaleko od grada Trnova gde je osnovao ob itelj, koja se po njemu prozvala Teodosijeva. Vidno se istakao na saboru u Bugar skoj protiv bogumila 1360. godine. titei veru pravoslavnu na tom saboru on je razl ozima posramio bogumile. Skonao svoj zemaljski ivot u Carigradu 1362. godine. Njeg ov uenik Roman produio je podvizavati se u Teodosijevoj obitelji do svoje smrti. 3. Sveta Marijamna (Marija) Sestra svetog apostola Filipa. Putovala sa svojim bratom i zajedno s njim propov edala jevanelje u Jerapolju i po drugim mestima. Posle muenike smrti Filipove Marij

amna produi svoj misionarski rad u Likaoniji, gde i skona. "Ne bojte se sveta, jer ja svet nadvlada'!" To su rei svete i onda i sada. To je melem pravi za sve stradalnike, Najvie za divne Boje muenike. Nato se bojati mnogobojaznoga? O ta svet se boji i od hlada svoga! Nato strah od silnih i od vlastvujuih. I od smrtnih tvari, stalno umiruih? Ko je s Domainom, ne boji se doma, Domain sve vidi ta u domu ima, A tu nita nema, to On ne bi znao, E pa sluga Njegov to bi se bojao? Pa jo kada uje Gospoda gde veli: "Ne bojte ss sveta!" ta vie da eli? "Ne bojte se sveta, jer ja svet nadvlada'!" Hristos na nad svetom caruje i vlada. Teodor se ognju i smrti podsmehnu, Zato dobi vence to nikad ne venu. RASUIVANJE Umetnik je onaj ko iz grubog i bezoblinog kamenja istee i izvaja oblike sline ivi m stvorenjima. Umetnik je onaj ko iz vune ovije izatka raznobojan ilim. Umetnik je i onaj ko iz zemljanih cigala sagradi velianstven dvorac. No kakav umetnik u sve tu da se sravni s Umetnikom Hristom, koji iz ljudi neukih stvara mudrace, iz rib ara apostole, iz straljivaca junake, iz razvratnika svetitelje? Ali sve se mora p odati ruci umetnika da bi se stvorilo ono to umetnik zna i ume. I sve stvari se u istini podaju ruci umetnika. I ljudi se moraju podati ruci Hristovoj, da bi On od njih istesao, izatkao ili sagradio ono to jedini On zna i ume. Devetnaest minu lih stolea svedoe nam, da svi oni koji se ne usprotivie, nego se podadoe Hristu Umet niku, postae od grubijana i neznalica angelovidna deca Boja. SOZERCANJE Da sozercavam Gospoda Isusa kao Umetnika nad umetnicima i to: 1. koji od podivljalog od strasti tela ljudskog stvara blagorodni organ svake do brodetelji, 2. koji od haosa u dui ljudskoj stvara kozmos, isto i svetlo ogledalo slave Boje, 3. koji od oblagoroenih ljudi stvara carstvo neporonih, dravu svetih - umetniko delo bez primera i bez sravnjenja. BESEDA o smrti kao spavanju On ree: ne plaite, nije umrla nego spava. I podsmajevahu mu se znajui da je umrla (Lk. 8, 52-53) Re je ovde o umrloj keri kneza Jaira. I sam Jair rekao je, da mu je ki umrla, i sluge njegove to su potvrdile. No Gospod ivodavac ree: ne plaite, nije umrla. Ljudi mu se podsmevahu znajui da je umrla. Neznalice se prave da znaju bolje od Znanca . Slepi se prave da vide bolje od Vidovitog. A kada devojka vaskrse i pokaza se i va, neznalice se zaudie udom velikijem (Mk. 5, 42). I dan-danas neznalice se podsmevaju kada uju boansku istinu. Boanska istina govori: ima Boga ivoga! a neznalice se podsmevaju kao znajui da Boga nema. Boanska istina govori: ima carstva nebeskoga! a neznalice se i tu podsmevaju kao znajui da carst

va nebeskoga nema. Boanska istina tvrdi: vaskrsnue mrtvi! a neznalice i to odriu ka o znajui da to biti nee. A kada se pokae Bog, i jave angeli Boji, i objavi carstvo n ebesko, i vaskrsnu mrtvi, onda e se neznalice zauditi udom velikijem. Ko moe spasti svet od neznalica? Niko osim Hrista Sveznajueg i Svemonog. A ime se mo gu spasti neznalice? Niim osim verom u Hrista i verom Hristu. Ko su najvee neznali ce u svetu? Oni koji poriu ma ta to je Hristos tvrdio, i tvrde ma ta to je Hristos po ricao. Jednom reju: oni koji misle da znaju neto nasuprot Hristovom znanju. To su najvee i najopasnije neznalice, najopasnije i po sebe i po druge. Brao moja, znajte da nas sve i svako moe prevariti, samo ne Hristos, Gospod i P rijatelj na. On zna uvek, a mi ne znamo uvek, izuzev kad gledamo u Njega i sluamo Njega. Gospode milostivi i premilostivi, pomozi svima neznalicama, da se pre smrti i Suda zaude udom velikijem, da bi se i oni spasli u carstvu svetih Tvojih. Tebi sl ava i hvala vavek. Amin. 18. FEBRUAR 1. Sveti Lav I, papa rimski Roen u Italiji od roditelja blagoestivih. Bi najpre arhiakon kod pape Siksta III, a po smrti ovoga uzveden, i preko svoje volje, na presto pape rimskoga. Kad je At ila sa Hunima doao blizu Rima i spremao se ve da razori i sagori ovaj grad, Lav iz ae pred njega u arhijerejskom odjejanju, ukroti gnev hunskog voe i otkloni propast Rima. Koliko se Atila dao usavetovati od svetoga oveka, toliko se morao ustraiti od vizije apostola Petra i Pavla, koji stajahu pored Lava, i plamenim maevima prea hu Atili. I ne samo da je Lav spasao Rim, nego je on pomogao mnogo spasenju Prav oslavlja od jeresi Evtihijeve i Dioskorove. Jeres ova sastojala se u slivanju boa nske i oveanske prirode Hristove u jednu i, sledstveno, u odricanju dve volje u lin osti Gospoda Spasitelja. Zbog toga bi sazvan IV vaseljenski sabor u Halkidonu, n a kome se proita poslanica Lava, koju Lav bee napisao i poloio na grob svetog Petra , a sveti Petar ispravio. Pred smrt proveo je etrdeset dana u postu i molitvi na grobu apostola Petra, molei ovoga da mu javi da li su mu gresi oproteni. Apostol m u se javi i ree da su mu svi gresi oproteni, osim grehova u rukopolaganju svetenika (iz ega se vidi koliko je teak greh nedostojnog rukopolagati). Svetitelj ponovo p ripadne na molitvu dok nije bio izveten da su mu i ti gresi izglaeni. Tad mirno pr eda duu Gospodu. Sveti Lav upokojio se 461. godine. 2. Sveti Flavijan Sveti Flavijan, patrijarh carigradski posle svetog Prokla. Savremenik svetog Lav a pape. Borio se odluno protiv Evtihija i Dioskora, no iv ne doeka trijumf Pravosla vlja na IV vaseljenskom saboru, jer pre toga na jednom jeretikom saboru u Efesu b ude bijen i gaen tako bezduno da tu i umre. Verni vojnik Hristov, hrabri branilac i ispovednik vere pravoslavne. Upokojio se 449. godine. "Kad oholost doe, doe i sramota" To je re Boija, to nauk ivota. Jeretici ko su? Deca oholosti, Deca oholosti, oevi ludosti. ta htedoe oni? Sramotu naneti, Zato moradoe sramotu poneti. Evtih se pouzda u pomo evnuha, Flavijan u pomo Bojega Duha. Oholosti uvek i pogib'o sledi: Evtihij propade, Flavijan pobedi. Dioskoru nada u pesnicu bee, Zato svi vekovi i njega prezree. Flavijan izbijen i nogama zgaen Sad na zemlji slavljen, a na nebu blaen. On istinu brani bez stra' i zastoja, Istinu odstoja, nita s' ne uboja.

Lav rimski mu pomo lavovsku ukaza U odbrani svetlog Hristovog'obraza. Ova dva jerarha, i Evlogij - trei Uputie crkvu pobedi i srei. Bez 'vakih duhova crkva ta bi bila? Ustreljena ptica salomljenih krila. RASUIVANJE S tekom i pretekom mukom i portvovanjem trebljen je kukolj jeresi iz penice pravo slavne istine. Jeretici su se od uvek sluili niskim sredstvima i niskim osobama u podrivanju Pravoslavlja. Arhimandrit carigradski Evtihije i patrijarh aleksandr ijski Dioskor, koji su pronosili jeretiko uenje da u Hristu nisu bile dve prirode: boanska i oveanska, nego jedna, imali su za svoga saveznika u carskom dvoru niskog evnuha Hrisafija. Uz njih je potajno bila i carica Evdokija. Pravoslalje je lav ovski branio neustraivi patrijarh Flavijan, u emu ga je pomagala careva sestra, sv . Pulherija. Evnuh je donosio caru Teodosiju najgnusnije klevete protiv Flavijan a, samo da bi car ovoga oterao s prestola i doveo za patrijarha jeretika Evtihij a. Kada ni ovo ni sve drugo ne uspe, jeretici se ree da ubiju Flavijana. I zaista , na razbojnikom saboru u Efesu oni ga toliko izbiju i izgaze da je sv. Flavijan trei dan predao Bogu duu. ta se dogodilo na kraju? Na IV Vaseljenskom saboru Evtihi je i Dioskor budu prokleti. Evnuh izbaen iz dvora sa sramom izgubi svoj ivot. Cari ca Evdokija proterana iz Carigrada u Palestinu. Flavijan i Pulherija proglaeni za svetitelje. I vera pravoslavna pobedonosno utvrena. SOZERCANJE Da sozercavam Gospoda Isusa posred fariseja i knjievnika i to: 1. kako se On trudi da digne fariseje i knjievnike i da ih spase, a kako se oni t rude da Njega obore i ubiju, 2. kako On eli da ispravi svaku njihovu pomisao i re, a kako oni ele da iskrive sva ku Njegovu pomisao i re. 3. kako je On alostan to ne moe da ih oivi, a kako su oni alosni to ne mogu Njega da u mrtve. BESEDA o borbi nemonih sa Svemonim A glavari sveeniki dogovore se da i Lazara ubiju (Jov. 12, 10) Dogovorie se prvo da ubiju Delatelja, pa onda i delo Njegovo. Jer vaskrsli Laz ar bee delo Hristovo. ta vredi. pomiljali su oni lukavo, ubiti udotvorca a ostaviti i va svedoka Njegovog najveeg uda? Tek onda bi se narod raspalio na njih kao na zloin ce! Pa ipak se dogodilo, da su ubili Hrista a promaili Lazara. Pa onda? Pa onda s u oni -ili njihovi jednomiljenici - poubijali desetinu Njegovih apostola, a promai li stotine. Pa onda su poubijali hiljade, a promaili stotine hiljada. Pa onda su poubijali stotine hiljada, a promaili milione. Najzad se pokazalo da su i pobijen i iza njihovih lea vaskrsavali u ivot kao pokoena trava a namenjeni ubistvu pred li cem ubica rasli kao posejana trava. Uzalud je mudri Gamalil govorio: ako je ovo djelo od Boga, ne moete ga pokvariti (Dela Ap. 5, 39). Bogoborci su kroz sve veko ve uzalud otrili svoju nemo, da poseku usev Boji. No to su ga oni vie sekli, to je us ev Boji bujnije rastao. O bezumni hristoborci, i ondanji i sadanji! Va topuz odbija se od grada Hristovoga, i udara u vau sopstvenu kolibu, i rui je u prah i pepeo. Kroz sve vekove imali st e dovoljno saveznika: osim avola uz vas su bili jeretici, idolopoklonici, fanatic i, gatari i vraari, razvratni kneevi i bogatai, nasilnici i svi otupeli grenici. Pob

eeni ste do sada, i bez svake sumnje svi saveznici vai sa vama zajedno bie pobeeni d o na kraj vremena. Neka je za to Tebi, svemoni i neodoljivi Gospode, slava i hvala vavek. Amin. 19. FEBRUAR 1. Sveti apostoli Arhip, Filimon i Apfija Arhip bee jedan od Sedamdeset. Apostol Pavle pominje ga u poslanici Koloanima i Fi limonu, nazivajui ga svojim drugarom u vojevanju. U gradu Kolosaju sredite hrianstva bee u kui Filimonovoj. Tu se sabirahu hriani na molitvu. To nazivae apostol Pavle, p iui Filimonu, tvoja domanja crkva. U to vreme apostoli rukopolagahu svoje uenike za episkope, i to neke od njih na stalno mesto, a neke kao misionare putujue po razn im mestima. I Filimon je bio jedan od ovih poslednjih. Apfija, Filimonova ena, poae se i sluae domanjoj crkvi. U vreme nekog praznika neznabokoj boginji Artemidi, svi v erni u Kolosaju behu po obiaju sabrani u dom Filimonov na molitvu. Neznaboci, sazn av za ovaj skup, jurnu i pohvataju sve hriane, Filimona, Arhipa i Apfiju, kao voe, najpre stave na ibu, a posle ih zakopaju do pojasa u zemlju i ponu ih kamenjem tui. I tako ubiju Filimona i Apfiju, a Arhipa izvade iz rupe jedva iva, i ostave ga n a zabavu deci. Deca, pak, izbodu ga svega noevima. I tako i ovaj Pavlov drugar u vojevanju dobro skona tok svoga zemaljskog puta. 2. Prepodobni Dositej Prepodobni Dositej, uenik slavnoga Avve Doroteja, koji ivljae u kinoviji prepodobno g Serida, Jovana i Varsonufija Velikog. Bi Dositej srodnik nekoga vojvode, i doe u Jerusalim da vidi svetinje. Kada on jednom gledae sliku Stranoga Suda u jednoj c rkvi, priblii mu se jedna ena u porfirnoj haljini i objanjavae mu. I najzad, pri ras tanku, ree mu, da ako se eli spasti, treba da posti, da ne jede mesa, i da se esto moli Bogu. To bee Presveta Bogorodica. I razgore se srce mladoga Dositeja, te poel i ivota inoeskog. Dorotej ga primi za svog poslunika i naredi mu da potpuno odsee sv oju volju i da slua svog duhovnog oca. Nekoliko dana davae mu da jede koliko hoe, p osle izvesnog vremena uskraivae mu po jednu etvrt, pa posle nekog vremena opet jedn u etvrt, dokle ga ne navie da prolazi s najmanjom merom hrane, vazda govorei mu: "J edenje je navika i koliko ko navikne, onoliko i jede". I spase se i proslavi se potpunim posluanjem. I osta za navek primer monake poslunosti i predanosti svom duh ovnom ocu. ivljae ovaj mladi svetitelj u VI veku. Bezropotno posluanje - gotovo spasenje, Prvi biser me 'duhovno predrago kamenje. Ovaj biser odniza se Evi sa erdana. Za njim i sva druga blaga Bogom darovana. avo i tad, i sad, zbori: ne sluajte Boga, No ivite po mislima samo uma svoga! Tako zbori vrag iskoni to svetlost omrze, Tako zbore, neposlune svojom zamkom vrze. Hristos doe, ljude viknu, posluno dovika, Neposluni na svu viku' ne dae otklika. Rajska scena ponavlja se od Hrista do sada, Posluan se u Raj die, neposluan pada. Pravi inok posluan je ocu duhovnome. Otac Crkvi, Crkva Hristu. Gospodaru svome, Poslunost je ka spasenju staza pouzdana, Prva svetlost, prvi biser - duhovnog erdana. RASUIVANJE Sv. Antonije ui: "Kao to ovek izlazi iz maternje utrobe go, tako dua izlazi iz te la gola. I jedna dua biva ista i svetla, druga umrljana gresima, a trea crna od mno

gih grehova. - Kao to izaavi iz maternje utrobe. niega se ne sea ta je bilo u utrobi, ako izaavi iz tela, nee se niega seati ta je bilo u telu. - Kao to izaavi iz utrobe postao bolji i lepi telom, tako izaavi iz tela, bie bolji i lepi na nebesima. - Ako t elo izae iz maternje utrobe nezdravim, ne moe iveti: i dua tako, ako ne dostigne bog opoznanje kroz dobro vladanje, ne moe se spasti niti biti u optenju s Bogom. Organ vida telesnog jeste oko, organ vida duevnog jeste um. Kao to je telo slepo bez oij u, tako je slepa i dua bez pravoga uma i pravoga ivota". SOZERCANJE Da sozercavam Gospoda Isusa posred prostoga naroda i to: 1. kako On s ljubavlju ui narod, kao roditelj decu svoju, 2. kako prost narod s ljubavlju prima rei Njegove, divi se delima Njegovim, i pro slavlja Boga, 3. kako i danas ljudi prosti i nerazvraeni primaju rei Njegove s radou i blagodarnou. BESEDA o ispitu Ko je nevjeran u malom, i u mnogom je nevjeran. I ako u tuem ne biste vjerni, ko e vam dati vae? (Lk. 16, 10-12) Tako govori Domain oba sveta, materijalnog i duhovnog. Bogatstvo materijalno n aziva On malo, a bogatstvo duhovno naziva On mnogo. Kome se da materijalno bogat stvo, pa se pokae sebian, tvrd, ohol, nemilostiv i bezboan, tome se ne moe dati duho vno bogatstvo, jer kad je neveran u malome, bie neveran i u velikome; kad je neve ran u telesnom, bie neveran i u duhovnom. U tuem svetu polae ovek ispit, pa ako ga poloi, dobie svoj svet; ako li pak padne, ko e mu dati njegov svet? Pravi ovekov svet, domovina njegova, to je nebeski uzvieni, boanski svet; zemaljski svet pak, svet grubosti i propadljivosti, tuina je za ovek a. No u tu tuinu on je poslat da polae ispit za onaj pravi njegov svet, za njegovu nebesku domovinu. Obe izreke Spasiteljeve, dakle, slinog su znaenja. O kako je duboko i istinito znaenje njihovo! Kao to svetlost razgoni tamu. tako ove rei Spasiteljeve razgone ne doumicu nau odnosno toga: zato smo mi poslati u ovaj ivot? i ta nam treba initi? Ko u me da ita istim razumom, tome je u ove dve reenice reeno sve. Znajmo, dakle, da Bog nee dati dar duhovni, dar razuma, ni vere, ni ljubavi, ni is tote, ni prorotva, ni udotvorstva, ni vlasti nad demonima, ni prozorljivosti, na v ienja nebeskoga sveta onome ko je proigrao, i na zlo upotrebio - kao bludni sin dar telesnog zdravlja, ili zemaljskog bogatstva ili slave i poloaja meu ljudima, ili poznanja materijalnog sveta, ili neke druge vetine i umenosti. Gospode preblagi, podri vernost nau prema Tebi u onome to si nam poverio. Tebi s lava i hvala vavek. Amin. 20. FEBRUAR

1. Sveti Lav, episkop katanski Pod vulkanskom planinom Etnom, u gradu Katani, bi Lav sveti dobrim pastirom i mi losrdnim nastavnikom ljudi. Veliko popeenje imae oko bolnih i sirotnih. I revnost njegova za veru bi onako isto velika kao i milosre njegovo prema nevoljnim. Pojav i se u tom gradu neki maioniar Iliodor, koji opsenjivae narod raznim matarijama, i v eoma razvraae mlade. Jednom za vreme Boje slube ue u hram Boji i poe svoje opsenarije veti Lav prie k njemu, veza ga jednim krajem omofora i odvede na trite gradsko. Tu naredi da se naloi velika vatra, i kad se vatra razgori, on stade posred ognja i uvue u nj i Iliodora. Iliodor sav izgori, a Lav osta iv i netaknut. Postidee se od

toga svi oni koji behu zalueni Iliodorom i koji gledahu u njemu neko boanstvo. A m ilosrdni i revnosni Lav prou se po celome carstvu kao veliki udotvorac, koji svoji m svetlim udesima pomae ljudima. Kada skona svoj tok, preseli se duom ka Gospodu, a iz njegovih moti potee celebno miro. Skonao u VIII veku.

2. Sveti svetenomuenik Sadok Bi episkop u Persiji posle svetog Simeona. Jednom u snu javi mu se sveti Simeon i ree mu: "Jue ja, danas ti!" Ove rei Sadok protumai pastvi svojoj kao da znae: lane ja postradah, ove godine e ti. I zaista te godine uhvati ga car Sapor sa mnogim kl irom i narodom i izvede na sud. Prvo im naredi, da se poklone ognju i suncu kao boanstvu. Odgovori Sadok: "Mi smo gotovi usrdno umreti za Boga naeg, ali suncu i o gnju neemo se pokloniti". Potom bie mueni i osueni na poseenje maem. Pred poseenje uzd Sadok molitvu Bogu: "Operi nas, Gospode, u krvi naoj od grehova naih!" I slavno p redade Sadok sa svojim svetenicima i vernima tela smrti a due Bogu besmrtnome. Pos tradae 342. ili 344. godine. ta je sunce? oko to ne vidi. ta je oganj? sluga bez pameti. Car Sapore Sadoku govori: Pokloni se suncu i plamenu, Bogovima to vladaju svetom, Po nauci mudrog Zoroastra. Sadok caru blago odgovara: - Zdravlje tebi, care, i veselje, No gde umni klanja se bezumnom? Gde slovesni slavi - beslovesnog? Sunce - krasno kako tvar Boija, Plamen - divan kako sluga ljudi; No tvar moe l' Tvorca zameniti? Moe l' mrtvac mesto ivog biti? Je li slika bolja od slikara? Je li ralo skuplje od oraa? Jedan Bog je, care, na nebesi, Uman, krasan, dobar i svemoan, Tvorac sveta vidnog i nevidnog, Promislitelj svakoga stvorenja, Darodavac svih dobrih darova, Svedritelj i ovekoljubac, Njega javi Sin jedinorodni. On nas spase persijske zablude, Naui nas stati vrh prirode, I licem se Tvorcu ustremiti, Celom duom k nebu uzvisiti, Tamo gde je naa domovina, Domovina angela i ljudi Sadok ree - Sapor ga posee. RASUIVANJE Finija je voda od zemlje; finiji oganj od vode; finiji vazduh od ognja; finij a elektrina od vazduha. Pa ipak je vazduh debela stihija prema duhovnom svetu; i elektrina je debela stihija prema duhovnom svetu. Vrlo je fina elektrika, no glas je finiji od elektrike, misao je finija od gl asa, duh je finiji od misli. Fini je vazduh, i sprovodi glas na veliku daljinu. Fina je elektrina, i sprov odi svetlost na veliku daljinu. Kako li tek svako delo i svaka re i svaka misao t voja biva sprovoena do svih krajeva duhovnoga carstva. O kako je strano uiniti greno delo, i rei grenu re, i pomisliti bezumnu misao! Do kako neizmerne daljine nabiraj u se od toga talasi na moru duhovnom! No ne idi u daleke pojedinosti sveta nepoz

natoga. Glavno je da zna i da meri kako svako tvoje delo, re ili pomisao, neizbeno in i utisak na etiri strane: na Boga i svet duhovni, na prirodu, na ljude i na tvoju duu. Ako se izveba u ovom saznanju, dostii e vii stupanj spasonosne opreznosti. SOZERCANJE Da sozercavam Gospoda Isusa u razgovoru sa Nikodimom (Jov. 3) i to: 1. kako Nikodim, iako uitelj u Izrailju, savreno ne shvatae duhovne stvari, 2. kako Gospod namerno otpoinje razgovor pitanjem duhovnog roenja - pitanjem najne pristupnijim umu Nikodimovu - da bi time priveo Nikodima smernosti, a potom dalj e ga obdelavao kao dobru zemlju, 3. kako je Nikodim u poetku sa snebivanjem i stidom prilazio Hristu (kao i danas t o mnogi iz uenih ine), a posle sve odvanije. BESEDA o sudu i osudi Koji Njega (Hrista) vjeruje, ne sudi mu se, a koji ne vjeruje, ve je osuen (Jov. 3, 18) Ne sudi se onome ko veruje Hrista Gospoda, jer on sam sebe sudi i ispravlja s tope svoje prema svetlosti koja ide pred njim. Kao ovek u dubokoj tami to podeava k orake svoje prema svei u ruci, tako i onaj ko veruje Hrista, to jest ko se uputio za Hristom kao za svetlou u tami ivota. A onaj ko ne veruje - ve je osuen. To jest, onaj ko nema putovoe na nepoznatom p utu, tek to je koraio prvi korak, izgubio je put i zalutao. Ko ne veruje u Hrista, osuen je na neznanje, na nemo, na gnev, na teturanje po krivim i izukrtanim putevi ma, na porok, na oajanje, a moda i na samoubistvo. Osuen je u dva sveta: u ovome sv etu na besmislenu, telesnu i varljivu egzistenciju, a u onom na venu propast. O k ako je taman put dece neverovanja, i kako dubok bezdan izmeu svakog njihovog prvo g i treeg koraka! Gospode svemilosni, zaista nemamo ni u koga i ni u ta verovati van Tebe. Ti si na Spasitelj od tame, greha i smrti. Tebi slava i hvala vavek. Amin. 21. FEBRUAR 1. Sveti Zaharija, patrijarh jerusalimski U vreme grkog cara Iraklija udari persijski car Hozroe na Jerusalim 614. godine, opljaka grad, odnese asni Krst u Persiju i povue u ropstvo ogroman broj hriana, meu ov ima i patrijarha Zahariju. Jevreji mu pomagahu u injenju zla hrianima. Izmeu ostalih jevrejskih pakosti pominje se i ova: otkupe Jevreji od Hozroja devedeset hiljad a hriana i kao svoje roblje sve pobiju. Ostao je etrnaest godina stari patrijarh u ropstvu. A od asnoga Krsta projave se mnoga udesa u Persiji, tako da su Persijanci govorili: "Hrianski Bog doao je u Persiju". Docnije primora Iraklije cara persijsk og da vrati asni Krst s patrijarhom i preostalim robljem u Jerusalim. Sam car Ira klije unese Krst na svojim leima u sveti grad. Ostale dane svoje provede sveti Za harija u miru i preseli se ka Gospodu 631. godine. Na prestolu ga zameni patrija rh Modest, posle koga doe sveti Sofronije (v. 11. mart). 2. Prepodobni Timotej Pustinjak na mestu zvanom Simvoli na Olimpu azijskom. Izmalena stupi Timotej u m anastir, zamonai se, i sve do duboke starosti provede zemno vreme u postu, molitv i, bdenju i neprestanom trudu. ist i celomudren ostao kroz ceo ivot. A istim i celo mudrenim Bog daje vlast nad duhovima zlobe, pa je dade i Timoteju. Svojim trudom oko due svoje sveti Timotej uspe, da u sebi sazida divan dom Duha Svetoga. Ovaj sveti ovek upokojio se 795. godine.

3. Sveti Evstatije, arhiepiskop antiohijski Veliki revnitelj i zatitnik Pravoslavlja. Kao takav naroito se istakao na I Vas. s aboru gde je ueno i razloito pobijao uenje Arijevo. Sa ostalim Svetim Ocima Evstati je ispovedae pravilno da je Isus Hristos kao Sin Boji ravan Ocu i Duhu Svetom po b oanskom sutatstvu. Po smrti cara Konstantina arijevci opet nekako dobiju prevagu, te ponu ljuto goniti Pravoslavlje. Sv. Evstatije bude svrgnut sa svoga prestola i proteran najpre u Trakiju a potom u Makedoniju. Stradae mnogo i dugo, dok najzad ne predade svetu duu svoju Bogu, 345. godine. 4. Sveti Jovan III Sholastik, patrijarh carigradski Kao advokat rukopoloen u in svetenika, potom postao patrijarh 565. godine. Pisao ka none koji su uli u Nomokanon. U vreme njegovo uneta je u liturgiju boanstvena pesm a: Ie heruvimi, a isto tako i Veeri Tvojeja Tajnija. Mirno skonao i predao duu svoju Bogu 577. godine Spasonosno Krsno Drevo, krvlju obliveno, Dugo bee ko u grobu tamom pokriveno! Junak s tebe do tri dana u tmi stanovae, A ti trista godin dana pod zemljom leae. Gospod usta kad praoce oslobodi ada, I ti usta kad za crkvu sloboda zavlada. Potom Gospod jo na zemlji zadra se malo, I ti jo si neko vreme vernima sijalo, Dokle dobro ne pomoe veru utvrditi, Dokle svako ne naui krstom se krstiti, Dok krteni ne poznae silu krsta sveu Tim si i ti zavrio slubu svoju s eu. No tisua jo vremena da doe i mine. Slika tvoja, sila tvoja, nee da ugine. Pred asnim se Krstom verni Hristu Bogu mole, asnim Krstom lee muke, lee svake bole. RASUIVANJE ta je to gatanje? To su tri vrste verovanja: verovanje u slepi sluaj, verovanje u stvari, i verovanje u svemo duhova tame. Gatanjem se proriu sluajevi, razlikuju moi stvari i zaklinju duhovi tame. Nijedna vera nije tako odsudno osudila i odbac ila gatanje kao vera hrianska. Nijedna vera, osim hrianske, nije slobodna i ista od g atanja. Ostale su vere vie ili manje gatanja, i neke se sastoje jedino iz gatanja . Gatanje znai potinjavanje oveka niim tvarima i biima od oveka. Otuda se gatanje moe azvati verom u mrak. Zato apostol Pavle i govori: a poganijeh i bapskijeh gatali ca kloni se, a obuavaj se u pobonosti (I Tim. 4, 7). Hrianstvo je vera svetlosti u d va smisla: prvo - to ono uzdie oveka nad sluajem, nad svim tvarima i nad duhovima ta me; i drugo- to ono potinjava oveka samo vlasti ivrg, mudrog i svemonog Boga. Postoji svevidei Bog, zato ne postoji slepi sluaj. U duhovnom savezu s tim svevideim i ivim Bogom ovek moe biti uzvieniji od svih tvari i moniji od svih duhova tame. SOZERCANJE Da sozercavam Gospoda Isusa u razgovoru s bogatim mladiem (Lk. 18, 18) i to: 1. kako bogata iskae saveta no ne bee pripravan na rtvu, 2. kako mu Gospod ukaza na rtvu, potrebnu za kupovinu ivota venog, 3. kako bogata ode razoaran, jer se ne mogae rastati od bogatstva svoga. BESEDA o postu i molitvi

Ovaj se rod niim ne moe isterati do molitvom i postom (Mk. 9, 29) Ovo je spasonosan propis najveeg Lekara dua ljudskih. Ovo je lek oproban i doka zan. I drugog leka sumaestviju nema. A kakva je to bolest? To je prisustvo i gosp odarstvo zlog duha u oveku, opakog zlog duha, koji se trudi da konano upropasti i telo i duu ovekovu. Deka, koga je Gospod oslobodio od zlog duha, bacao je ovaj opak i duh as u vatru, as u vodu, samo da ga pogubi. Dokle god jedan ovek samo mudruje o Bogu, dotle je on nemoan, potpuno nemoan prema zlom duhu. Zli duh se podsmeva nemonom mudrovanju svetskom. No im jedan ovek pone da posti i Bogu se moli, zli duh biva ispunjen strahom neopisanim. Miris molitve i posta on ne podnosi nikako. Blagouhani boanski miris gui ga i raslabljava do kraj nje iznemoglosti. U oveku koji samo mudruje o veri, demonu je prostrano mesto. No u oveku koji pone iskreno se moliti Bogu i postiti, sa strpljenjem i nadom, demon u postaje tesno, pretesno, i on mora da bei iz takvog oveka. Protiv nekih telesnih bolesti postoji samo jedan lek. A protiv najvee bolesti duevne, demonijatva, posto je dva leka koji se moraju jednovremeno upotrebljavati. Post i molitva. Apostoli i svetitelji postili su i Bogu se molili. Zato su bili onako moni protiv zlih du hova. O Isuse blagi, Lekaru na i Pomonie u svima bedama, ukrepi nas silom Duha Tvoga S vetoga, da se moemo drati spasonosnog propisa Tvoga o postu i molitvi, radi spasen ja naega i naih blinjih. Tebi slava i hvala vavek. Amin. 22. FEBRUAR

1. Sveti muenik Mavrikije i sedamdeset vojnika U vreme cara Maksimijana bi veliko gonjenje hriana. U gradu Apamiji sirskoj Mavrik ije bee stareina mesne vojske. Neznaboci ga tuie caru kao hrianina i kao sejaa vere h ke meu vojnicima. Sam car doe i povede istragu. S Mavrikijem bi izvedeno pred cara i sedamdeset vojnika hriana, meu kojima i sin Mavrikijev Fotin. Ni laska ni pretnj a careva ne moe pokolebati ove junake. Na pretnje careve odgovorie: "O care, nema straha u dobroumnoj i monoj dui onih koji ljube Gospoda!" Kada car naredi te svukoe s njih vojnike pojase i haljine, oni mu rekoe: "Bog na obui e nas haljinama i pojasi ma netrulenim, i venom slavom!" Kada ih car ukorevae to su prezreli ast vojniku, datu im od njega, oni odgovorie: "est tvoja je beee, jer si zaboravio Boga koji ti je dao c arsku vlast!" Tada car naredi, te pred oima Mavrikijevim posekoe mu sina Fotina, d a bi time ustraio oca i ostale. No Mavrikije ree: "Ispunio si nau elju, o muitelju, i poslao si napred pred nama Fotina, vojnika Hristova". Tada ih car osudi na najn eoveniju smrt: odvedoe ih u neko blato, obnaie, privezae za drvee i namazae medom, da komarci, ose i strljenovi izujedaju. U stranim mukama predadoe due Bogu tek desetog dana i odoe da se veno raduje s angelima svetim na nebu. Hriani tajno uzee tela njih ova i esno pogreboe. Ovi hrabri Hristovi vojini postradae oko 305. godine. 2. Mnogi muenici u Evgeniji, blizu Carigrada U vreme cara Arkadija otkopae se moti mnogih muenika Hristovih, meu kojima i apostol a Andronika i pomonice mu Junije (Rm 16, 7). Ove moti pronaoe se prema otkrovenju od Boga nekome kliriku Nikoli Kaligrafu. "Njihova imena zna samo Gospod, koji ih j e zapisao u Knjigu ivih na nebesima". Nad motima apostola Andronika sagradio je ca r Andronik I, divan hram u XII veku. 3. Prepodobni Talasije i Limnije Pustinjaci sirijski. Jedan od njihovih naroitih podviga bilo je utanje. Po smrti s vetog Talasija 440. Limnije pree ka svetom Maronu (14. febr.) i tamo se podvizava o na vrhu planine pod otvorenim nebom. 4. Sveti Papije Jerapoljski Uenik svetih apostol i patroloki pisac. Od njega imamo svedoanstvo o Jevanelju Matej evom i Markovom, o etiri Marije i brai Gospodnjoj, kao i jedan nepotpuno sauvan spi s: Izjanjenje Rei Gospodnje.

Od korena blagorodna - loza blagorodna Fotin mladi - rtva Bogu krasna i ugodna! Otac vide gde mu sinu glavu odsekoe, I mlazeve rujne krvi kako potekoe. Mavrikije, otac bodar. srcu svom odoli, Niti viknu, nit zaali, niti suzu proli. Ti si mi ga, dragi Boe, ree, darovao, Za svu ljubav Tvoju, Blae, ta bih bolje dao? Udostoj i mene smrti kao i Fotina, Ti to za nas portvova Svog Jedinog Sina! Mavrikije, vojnik slavan nebeskoga cara, Od zemaljskih poglavara on ne prima dara, No on bodri svoju etu, ponosnu legiju, Pred bezdunim idolima da se ne poviju, U smrt vodi svoju etu, i kroz smrt ivotu Slab je jezik da iskae tu retku krasotu... Nek se naim mesom hrane ose i strljeni, Ipak nismo, o vojnici, nismo pobeeni. Nek komarci krv nam siu, neka se nahrane, Skoro emo, brao moja, biti s one strane, Gde caruju svi koji su za Krst vojevali, Rei emo Hristu Bogu: nismo Te izdali! RASUIVANJE O neprestanom prebivanju s Bogom sv. Antonije ui: "Dua tvoja neka bude s Gospod om u svako doba, a telo neka ti je na zemlji, kao neka statua. Stoj uvek pred li cem Gospodnjim pravo. Strah od Boga neka ti je neprestano pred oima; isto tako i seanje smrti i odvratnost od svega svetskoga. - Umiri svaki dan, da bi iveo; jer k o se boji Boga, taj e iveti va veki. Budi bodar neprestano, da ne bi pao u lenost i besposlicu. - Omrzni sve, svetsko i udalji od sebe, inae e ono tebe udaljiti od Boga. Omrzni sve, to ti donosi tetu dui. - Ne odstupaj od Boga radi prolaznih stvar i. Neka ti poslue obrascem i primerom oni, koji su ljubili Gospoda svim srcem svo jim i tvorili dobra dela. - Pre svega neprestano izlivaj molitvu i odaji Bogu bl agodarnost za sve to bi se sluilo s tobom. - Bude li ispunjavao sve to je zapoveeno, to e primiti nasledstvo, koje oko nije videlo, ni uho ulo, niti srce oveje pomislilo" (Kor. 2, 9). SOZERCANJE 1. 2. 3. ga Da sozercavam Gospoda Isusa u razgovoru sa Martom i Marijom i to: kako obe sestre srdano primaju Gospoda i ele uti Njegovu re, kako se Marija vie brine o duhovnom a Marta o telesnom ugoenju boanskoga Gosta, kako se Gospod vie raduje da On nekoga ugosti duhovnom hranom nego li neko Nje telesnom.

BESEDA o budalama mudrijim od sveta Mi smo budale Hrista radi (I Kor. 4, 10) Tako govori veliki apostol Pavle, koji se najpre rukovodio svetskom mudrou, koj a je protiv Hrista, dok nije poznao la i gnilost mudrosti svetske i svetlost i po stojanost mudrosti Hristove. Tada se sveti apostol nije srdio na svet, to ga nazi va budalom Hrista radi, niti je se pak, prkosei svetu, sam libio da se nazove tim imenom.

Nije ni od kakve vrednosti za nas kako e nas svet smatrati i nazivati. Vano je pak i prevano, kako e nas angeli sveti na nebesima smatrati i nazvati, kad se posl e smrti sretnemo s njima. To je od sudbonosne vanosti, a ostalo je sve nita. Ili smo mi budale za svet zbog Hrista, ili smo budale za Hrista zbog sveta. No, o kako je malotrajan zvuk rei svetske! Ako nam svet kae: budala! svet e umreti, i r e njegova e umreti. ta onda vredi re njegova? No ako nam besmrtnici nebeski kau: buda la!, to niti mre, niti se skida s nas kao vena osuda. Ko ne veruje u ivoga Boga, ni u besmrtan ivot, ni u vaploenje Gospoda Hrista, ni u Hristovo vaskrsenje, ni u istinu jevanelsku, ni u venu Boju milost i pravdu - je li udo ako on smatra budalom onoga ko u sve to veruje? O neka bi svak od nas, koji se krstom krstimo, ne samo lako podnosio nego sa zadovoljstvom primao naziv budale Hrista radi! Radujmo se i veselimo se, ako nas nevernici tako nazovu, jer to znai da smo blizu Hrista a daleko od nevernika. Ra dujmo se i veselimo se, i ponovimo silnim ehom svetu u ui: da, da, zaista mi smo budale Hrista radi! Gospode premudri, krepi nas silom Tvojom, da se ne straimo nevernoga sveta ni kad nas iba bievima niti pogrdnim reima Tebe radi. Tebi slava i hvala vavek. Amin. 23. FEBRUAR 1. Sveti svetenomuenik Polikarp, episkop smirnski Ovaj veliki mu apostolski rodio se bee kao neznaboac. Sveti Jovan Bogoslov uvede ga u veru Hristovu i krsti ga. U ranom detinjstvu Polikarp osta siroe i prema nekom snovienju, primi ga jedna plemenita udova, Kalista, koja ga kao sina podie i vasp ita. Bee Polikarp od detinjstva blagoestiv i milosrdan. Starao se da podrava ivotom svetog Vukola, tadanjeg episkopa u Smirni, a i svete apostole Jovana i Pavla, koj e je poznavao i sluao. Sveti Vukol ga rukopoloi za prezvitera, a pred smrt oznai ga za svoga naslednika u Smirni. Apostolski episkopi, koji se sabrae na pogreb Vuko lu, hirotonisae Polikarpa za episkopa. Od samoga poetka bi Polikarp obdaren silom u dotvorstva. Tako, izgna zlog duha iz sluge nekoga knjaza, zaustavi molitvom stran i poar u Smirni. Videi ovo mnogi neznaboci smatrahu ga jednim od bogova. Nizvoae kiu u suho vreme, isceljivae bolesti, prozirae, proricae itd. Postrada za vreme cara Mar ka Avrelija. Na tri dana pred smrt proree sveti Polikarp: "Kroz tri dana u biti saee n na ognju radi Gospoda Isusa Hrista!" I kad ga trei dan vojnici uhvatie i povedoe na sud, on uzviknu: "Neka bude volja Gospoda Boga moga!" A kada ga sudija saveto vae da se odree Hrista i prizna rimske bogove, ree Polikarp: "Ne mogu promeniti bol je za gore!" Naroito Jevreji mrahu Polikarpa i nastojavahu da se Polikarp spali. K ada ga vezana stavie na lomau, on se moljae dugo Bogu. I bee vrlo star, i sed, i sve tao kao angel Boji. I videe svi ljudi, kako ga plamen obavija, ali njega ne dodiru je. Ustraeni takvom pojavom neznabone sudije naredie delatu da ga kopljem kroz plame n probode. I kada bi proboden, iz njega istee veoma mnogo krvi, tako da se sav og anj pogasi, a telo njegovo osta celo i neopaljeno. Po nagovoru Jevreja naredi su dija da se mrtvo telo Polikarpovo spali po obiaju jelinskom. I tako spalie neastivi mrtvog onoga koga ivog nisu mogli spaliti. Postrada sveti Polikarp 167. godine n a Veliku Subotu. 2. Prepodobni Damjan Prepodobni Damjan, monah manastira Esfigmena na Svetoj Gori. Bio savremenik i dr ug velikog Kozme Zografskog. Podvizavao se na gori Samariji, izmeu Esfigmena i Hi lendara. Upokojio se mirno 1280. godine. Kada se upokojio, iz njegovog, groba kr oz 40 dana ishodio je divan i blagouhan miris. uva Gospod svoje izbranike Da ne zginu do suena dana, Da ne zginu dok pos'o ne svre. Svetac Boji i starac Polikarp Sa akonom svojim putovae, Zanoie u drumskome hanu. akon spava a starac se moli.

Dok se starcu angel Boji javi I naredi hitro da se diu, I izlaze iz drumskoga hana, Jer han skoro ima da se srui. Budi starac mladoga akona, Ali akon umoran pa spava. U tom opet angel se pojavi, Opet istu opomenu daje, Opet starac svog akona budi, Ali akon tekim snom savladan as se trgne, as u san potone. I trei put angel ss pojavi. I trei put opomenu daje. Vide svetac da to nije prelest, No istinska Boja opomena. Skoi svetac i akona die. Pa iz drumskog hana iskroie. Tek iz hana to su iskroili, Sva se kua srui do temelja, Izgiboe svi to u njoj behu Zbog nekakvih skritih bezakonja. Mladi akon strahom ss ispuni, A svetitelj u molitvi uti. Vinjem Bogu hvalu odadoe Ispod zvezda put svoj nastavie. RASUIVANJE Sv. Polikarp pie Filibljanima o nekom sveteniku Valentu, koji je pao u greh sre broljublja i utajio crkvene novce, sledee: "Mnogo sam se oalostio zbog Valenta, ko ji je nekada bio kod nas prezviter, to je tako zaboravio dani mu in. Zato vas moli m, uvajte se srebroljublja, i budite isti i pravedni. Uzdravajte se od svakoga poro ka. Ko se sam ne moe uzdrati, kako e uiti drugoga uzdranju. Ko se predaje srebroljubl ju, skrnavi sebe idolosluenjem i ubraja sebe u red neznaboaca. Ko ne zna suda Boije ga? ili zar ne znamo, da e sveti suditi svetu? (I Kor. 6, 2) - kao to ui Pavle. Ja, uostalom, nisam nita slinoga primetio u vas. niti sam to uo, u vas, meu kojima se po dvizavao blaeni Pavle i o kojima se on s pohvalom odaziva u poetku svoje poslanice (Filibljanima). Vama se on hvali po svima crkvama, koje su u to vreme poznale B oga; a mi Ga jo ne besmo poznali (tj. Polikarp i itelji Smirne). Zato se ja vrlo al ostim. brao, zbog Valenta i njegove ene. Neka im da Bog da se istinski pokaju. A v i budite u tome blagorazumni, i ne smatrajte ih za neprijatelje (II Sol. 3, 15), no postarajte se da ih ispravite, kao stradajue i zabludele lanove, da bi sve tel o vae bilo zdravo. Postupajui tako, vi sami sebe naziujete." Tako su svetitelji pos tupali s grenicima: obazrivo i boleivo; obazrivo, da bi druge predupredili od slino ga greha, i boleivo, da bi grenike ispravili i spasli. SOZERCANJE Da sozercavam Gospoda Isusa u razgovoru sa enom Samarjankom (Jov. 4) i to: 1. kako je um enin najpre sav zakorovljen telesnim mudrovanjem, 2. kako krotki Gospod postepeno uzvodi njen um ka viem i duhovnijem umovanju, 3. kako se taj susret zavrava obraanjem mnogih ka Hristu, 4. kako baeno seme Gospodnje najpre kao truli u telesnom umu, pa kako posle vaskr sava, raste, sazreva i donosi mnogi plod duhovni. BESEDA o poslovima Hristovim

Poslovi koje mi dade otac da ih svrim, ovi poslovi koje ja radim svjedoe za mene da me otac posla (Jov. 5, 36)

Kakvi su to poslovi Hristovi, brao? To su poslovi Domaina koji se vratio s puta i naao kuu opljakanu i opustoenu. To su poslovi Lekara koji je uao u najkuniju bolnic u. i doneo lekove i poeo da lei. To su, dalje, poslovi Cara koji se vratio u dravu svoju i naao je podeljenu i razvaljenu i podanike svoje kao roblje u tuini. To su poslovi starijega Brata koji je otiao u daljinu da potrai mlau brau, odlutalu i zabl udelu, osiromaelu i podivljalu. To su jo poslovi Uitelja, i Pastira, i Junaka. i Hr anitelja. Vaistinu, to nisu mali poslovi! Obian ovek, sa najveom svetskom uenou i umen i hrabrou, ne bi mogao svriti ni za tri hiljade godina one poslove koje je Hristos svrio za tri godine. Ne jedan ovek, nego svi ljudi sviju vremena zajedno ne bi mog li posvravati Hristove poslove ni za svu venost. Kako je Gospod posvravao tolike poslove? Pomou pet glavnih uda: ponienjem, reju, d elom, krvlju i vaskrsenjem. ta svedoe poslovi Hristovi? Svedoe prvo, da Ga nije zemlja poslala nego nebo; drugo , da Ga nije poslao angel. nego Sam Otac nebeski; tree, da za takve poslove niko nije dovoljan osim Onoga koji je veliki koliko i Bog, mudar koliko i Bog, moan ko liko i Bog, milostiv koliko i Bog - da, koji je sam ravan Bogu. Kako su svi nai poslovi neznatni prema poslovima Hristovim! Samo jedno zrno Hrist ove dobrote i revnosti, vrednoe i istinitosti, i mi nae poslove moemo svriti savreno. Podari nam to zrno, Gospode Isuse, jer ga mi ne moemo na zemlji ni nai niti zaslui ti. Tebi slava i hvala vavek. Amin. 24. FEBRUAR 1. Obretenije glave svetog Jovana Krstitelja Veliki i slavni Krstitelj Jovan bi poseen po elji i nagovoru zlobne Irodijade, ene Irodove. Kada Jovan bi poseen, naredi Irodijada da mu se glava ne sahranjuje zaje dno sa telom, jer se bojae da strani prorok nekako ne vaskrsne. Stoga uze njegovu glavu i zakopa je na nekom skrivenom i beesnom mestu, duboko u zemlju. Njena dvork inja bee Jovana, ena Huze, dvorjanina Irodova. Dobra i blagoestiva Jovana ne mogae t rpeti da glava Bojega oveka ostane na mestu beesnome, iskopa je tajno, odnese u Jeru salim i sahrani na Gori Jeleonskoj. Ne znajui o svemu tome, car Irod kada dozna o Isusu kako ini velika udesa, uplai se i ree: "To je Jovan koga sam ja posjekao, on ustade iz mrtvih" (Mk 6, 16). Posle izvesnog vremena neki znamenit vlastelin pov erovavi u Hrista, ostavi poloaj i sujetu svetsku i zamonai se, i kao monah, s imeno m Inokentije, nastani se na Gori Jeleonskoj ba na onom mestu gde je glava Krstite ljeva bila zakopana. Hotei da zida sebi eliju, on kopae duboko i nae zemljan sud i u njemu glavu, za koju mu se javi tajanstveno, da je Krstiteljeva. On je celiva i zakopa na tom istom mestu. Po Bojem promislu ta udotvorna glava docnije ila je od ruke do ruke, ponirala u mrak zaborava i opet objavljivana, dok najzad nije u vr eme blagoestive carice Teodore, majke Mihailove i ene Teofilove, i u vreme patrija rha Ignjatija, preneta u Carigrad. Mnoga udesna isceljenja dogodie se od glave Pre teine. Vano je i interesantno je, da dok bi iv, "Jovan ne uini nijedno znamenje" (Jn 10, 41) a, meutim, njegovim motima dade se blagodatna udotvorna mo (v. 7. januar; 2 5. maj.; 24. jun; 29. avgust i 23. septembar). 2. Prepodobni Erazmo, inok peerski Nasledi veliko bogatstvo od svojih roditelja, i sve utroi na ukraenje crkava, naroi to na posrebrenje i pozlaenje ikona. A kada osiromai i osta bez ita, bi prezren od sviju. Naapta mu avo da je on uludo straio svoje imanje: mesto da ga razda siromasi ma, on ga je dao na ukraenje crkava. Podade se Erazmo tome iskuenju i poverova, zb og ega prezre sebe i pade u oajanje i poe iveti besputno i bezakono. Kada mu se prib lii as smrtni, skupie se bratija oko njega i razgovarahu o njegovim gresima, jer on ne znaae za sebe. Na jednom ispravi se on u postelji i ree: "Oci i brao, tako je ka ko velite, grean sam i nepokajan, no evo javie mi se sveti Antonije i Teodosije, a

potom i Presveta Bogorodica i rekoe da mi je Gospod dao jo vremena za pokajanje". Jo mu je Bogorodica rekla ohrabrujue rei: "Siromahe imate sa sobom na svakom mestu a crkve moje nemate". I poive jo tri dana, i pokaja se i usnu u Gospodu. Ovo nas ui da je revnost za crkvu i ukraavanje crkava bogougodno delo. Sveti Erazmo se upo kojio 1160. godine. Da molimo Jovana, Slavnog Krstitelja. Trubu Spasitelja. Slugu Stvoritelja, Bogom poslana, Da nam pomae Kako on moe. Da molimo Jovana, Svetog i stranog. Da bi nam kroz njega Pomog'o Vinji Bog. O Jovane pomozi Gde god opasnost grozi! Vera da se ouva Pomozi, Jovane, I da nam bude kruva Do kraja u sve dane, I da vidimo u snopu, U svakom snopu Boiju stopu! Kad mrkne da svane Pomozi Jovane, Greni da se pokajemo Pre nego kraju stignemo. Pre no Dan Suda grane. Pomozi Jovane. (Narodna zdravica) RASUIVANJE Nisu nam ni dobri uitelji ni prijatelji, koji nam ine sve po naoj volji. Prep. J ovan Mosha pie o nekoj znamenitoj eni, senatorske familije, kako je posetila Svetu Zemlju. "Doavi u Kesariju reila se ostati tu i obratila sa episkopu s ovom molbom: "Daj mi devojku, da me naui strahu Bojem." Episkop joj pristavi jednu smernu devi cu. Posle izvesnog vremena episkop se sretne s onom enom pa je zapita: "Kako je o na devica koju sam ti pristavio?" "Dobro je", odgovori ena, "no ona je malo koris na mojoj dui, zato to mi dozvoljava da vrim svoju volju; a to je otuda to je ona sme rna, a meni je potrebno da me ona grdi i da mi ne dozvoljava da inim to ja hou." Ep iskop joj da neku drugu, s karakterom dosta grubim, koja stane enu grditi, naziva ti je bezumnom bogatakom i tome slino. Posle izvesnog vremena episkop opet upita en u: "A ta devojka kako se ophodi s tobom?" "Ona istinski koristi dui mojoj", odgov ori senatorka. - I tako ona postane vrlo krotka (Lug Duhovni). SOZERCANJE Da sozercavam Gospoda Isusa kao kamen spoticanja i to: 1. za greniko samomnjenje, tj. za razvraen um ljudski koji umuje ulno i telesno i pr otivi se umu Hristovom, 2. za greniko samoljublje, t. j. za razvraeno srce ljudsko koje ne prima u sebe ni bogoljublja ni ovekoljublja, 3. za greniku samovolju, tj. za razvraenu volju ljudsku koja se kao takva protivi v olji Bojoj.

BESEDA o pokajanju i oprotenju grehova Da se propovijeda pokajanje u ime njegovo i oprotenje grijeha (Lk. 24, 47) Ovo je zavrna poruka Spasiteljeva svetim apostolima. U ovim reima, kao u orahov oj ljusci, sadri se Jevanelje izmirenja Boga sa ljudima. ta trai Bog od ljudi, i ta i m daje? Trai pokajanje, a daje oprotenje grehova. Trai malo, a daje sve. Neka se sa mo ljudi pokaju za uinjene grehe i neka prestanu greiti, i primie od Boga sve; ne s amo sve to im srce moe poeleti, nego i vie. mnogo vie. Uistini, bezgrenima je obeavao ve. Bezgrenici e biti naslednici carstva Bojega, sinovi Boji, deca svetlosti, deca b esmrtnosti, drugovi angela, braa Hristova. Bezgreni e imati izobilje moi, izobilje r adosti. Bezgreni e imati sve, jer im je sve obeano. Neka se samo ljudi pokaju, i primie sve. Neka se samo prosjak oisti i okupa i p reobue u istotu pred vratima carskog dvora, i bie odmah uveden u carski dvor, i bie sretnut i zagrljen od cara. i imae sve. ivee s carem, sedee za carskom trpezom, imae sve, sve, sve! O brao moja, ovo nisu samo rei, nego je ovo iva i sveta istina. Jer mi znamo, da mnogi pokajnici i pokajnice primie sve ovo to je obeano. Mnogi se javie iz onog sve ta i potvrdie istinitost ovih rei, posvedoivi kako sad ive kao carski sinovi i carske keri. Ali se oni pokajae blagovremeno; a nama jo ostaje da se pokajemo, ako elimo b iti s njima zajedno kao naslednici carstva. Gospode milostivi, pomozi nam da se pokajemo pre smrti da bismo i mi veno iveli . Tebi slava i hvala vavek. Amin. 25. FEBRUAR 1. Sveti Tarasije, patrijarh carigradski Njegov prethodnik, Pavle patrijarh, tajno napusti presto, ode u manastir i primi shimu. Vladahu tada Irina i Konstantin. Po savetu Pavlovom, Tarasije, senator i savetnik carski, bi izabran za patrijarha 783. godine. Ubrzo proe sve inove crkve ne i posta patrijarh. ovek visokog obrazovanja i velike revnosti u veri pravoslav noj, Tarasije se primi i nevoljno ovoga ina, da bi pomogao pobedi Pravoslavlja na d jeresima, naroito nad ikonoborstvom. Pod njim bi sazvan VII vaseljenski Sabor u Nikeji 787. godine, gde se osudi ikonoborstvo i povrati i utvrdi potovanje sveti h ikona. Tarasije bee vrlo milostiv prema sirotnim i bednim, stvarae im sklonita i davae hranu. No prema silnim bee Tarasije odluan u odbrani vere i morala. Kada car Konstantin otera svoju zakonitu enu Mariju, uze nekakvu svoju srodnicu, te ivljae s njom, traei od patrijarha blagoslov za venanje. Tarasije mu ne samo da ne dade bla goslov, nego ga najpre posavetova, potom izoblii, i najzad odlui od priea. Pred smrt videli su ga kako odgovara demonima govorei: "Nisam kriv u tome grehu! Nisam kriv ni u tom grehu!" dok mu ne iznemoe jezik, te se on poe rukama braniti odgonei ih o d sebe. Kada izdahnu, lice mu se zasvetli kao sunana svetlost. Ovaj u istini jera rh upokojio se 806. godine. Crkvom je upravljao dvadesetdve godine i etiri meseca . 2. Prepodobni Pafnutije Kefalas Ovaj svetitelj bio je savremenik svetog Antonija Velikog. Za njega se kae, da je osamdeset godina nosio jednu istu rasu. Sveti Antonije visoko ga je cenio i svim a je govorio da je to istinski podvinik koji ume leiti i spasavati due. Tvorac luezarni, svetlou krunisan. Niim neizreen, nikim neopisan, On podie crkvi mudre strojitelje, I pastire dobre, revne branitelje. Zbog grehova naih i muke poputa.

Mada je On milost i dobrota suta. Ko to tvrdu zemlju ljutim mrazom spravlja I ine je mekom za usev pripravlja. Tako srca naa meka ljutom mukom No sve k dobru vodi Svojom blagom rukom. Kroz tamninu muke On u svetlost gleda. I tmi posle roka zadrat se ne da: Kroz alost i suze On radost prozire. U krajeve svakog poetka prodire. Jer On je sve po'o, On i svrit' eli Ko e protivstati kada On poveli? Nejak je, rek'o bi jer se veto sklanja. I senkom se dela skriva i zaklanja. Kada senka proe i svet kraju stigne. I crkva gotova nebu se uzdigne, Tad e Sunce Pravde, to nikad ne trne, Crkvom ka' porfirom Sebe da ogrne. RASUIVANJE

Hrianin je slian isproenoj devojci. Kao to isproena devojka neprestano misli o obru iku svome. tako i hrianin o Hristu. Iako je obrunik daleko preko deset brda, svejed no, devojka se ponaa kao da je on neprestano tu, kod nje i s njom. Ona misli na n jega, peva njemu, govori o njemu, sanja o njemu, sprema darove za njega. Isto se tako ponaa i hrianin prema Hristu. I kao to obrunica zna, da prvo mora da izae i udal ji se iz kue gde se rodila, da bi se sastala i potpuno sjedinila s obrunikom svoji m, tako i hrianin zna da se i on ne moe potpuno sjediniti s Hristom dok ga smrt ne razlui od tela, tj. od materijalnog doma, u kome je njegova dua od roenja obitavala i rasla. SOZERCANJE Da sozercavam Gospoda Isusa kako sedei u lai ui narod na obali (Mk. 4. 1) i to: 1. kako se veliko mnotvo naroda tiskae da Ga uje, tako da morade ui u lau, 2. kako ih uae priama o sejau. semenu i zemlji. tj. onim sravnjenjima i primerima ko ji se iz dana u dan ponavljaju od poetka sveta i ponavljae se do svretka, 3. kako ih ne ui pomou nekih retkih i udnovatih dogaaja nego pomou onih obnnih, koji s u zajedno s ovekom uli u vreme i zajedno s ovekom izai e iz vremena. BESEDA o nemogunosti tajne Nema nita tajno to nee biti javno (Mk. 4, 22) Sve tajne radnje ljudske bie javne jednoga dana. I nikakvo se delo ljudsko ne moe ukriti. Jevreji su mislili da e sakriti od Boga ubistvo tolikih proroka, i da e krvavi zloin nad Hristom moi sakriti, i od Boga i od ljudi. Meutim to to su oni mis lili sakriti, postalo je danononom priom i na nebu i na zemlji evo kroz hiljade go dina. Juda je mislio sakriti svoj izdajniki dogovor protiv svoga Gospoda, no Gospod je provideo taj dogovor i objavio ga Judi u lice. A Isus mu ree: Juda, zar cjeliv om izdaje sina ovejega? (Lk. 22, 48) Jo je Gospod prozirao u srca fariseja i pogaao njihove zle pomisli. Zato zlo pom iljate u srcima svojijem? (Mat. 9, 4). Kakva dela, kakve stvari, kakvi dogaaji u o vome svetu da se sakriju od Onoga koji vidi i objavljuje ak i najtajnije pomisli srca ljudskog? Nema nita tajno to nee biti javno. Da strahujemo zbog ovoga. i da se radujemo zb

og ovoga. Da strahujemo - jer e se sva naa tajna zla dela, zle elje i zle pomisli i zneti na javnost. Da se radujemo - jer e se sve dobro to smo stvorili, ili poeleli, ili pomislili u tajnosti, izneti na javnost. Ne iznese li se sve pred ljude na javnost, iznee se pred angele nebeske. Utoliko vei strah za grenike. i utoliko vea r adost za pravednike. Gospode ovekoljubni, oprosti nam grehe nae i ne objavljuj ih na propast nau i na tugu svetih angela Tvojih. Tebi slava i hvala vavek. Amin. 26. FEBRUAR 1. Sveti Porfirije, episkop gaski Ovaj veliki arhipastir rodi se u Solunu od roditelja bogatih. Svoju mladost do d vadesetpete godine provede u rodnome gradu, potom napusti dom roditeljski i svet ski ivot i udalji se u Misirsku pustinju. Pod rukovodstvom opitnoga duhovnika mla di Porfirije se tu zamonai i provede pet godina. Onda poseti Svetu Zemlju u drutvu sa svojim vernim drugom, inokom Markom. Blizu Jerusalima podvizavae se u nekoj p eteri opet pet godina. No tada se raslabi u nogama te ne mogae ii. Ipak, puzei na ko lenima, on je stalno poseivao slube Boje. Jedne noi u viziji javi mu se sam Gospod i isceli ga od neduga u nogama, te posta potpuno zdrav. Kada bi izabran za episko pa u Gazi, Porfirije se s tekim srcem primi te dunosti. U Gazi on zatee samo dvesto osamdeset hriana; svi ostali itelji behu idolopoklonici, i to vrlo fanatini. Samo sv ojom velikom verom i strpljenjem Porfirije uspe da Gazane prevede u veru Hristov u. Morao je lino putovati u Carigrad caru Arkadiju i patrijarhu Jovanu Zlatoustu, da ite potporu u neravnoj borbi s idolopoklonicima. eljenu potporu on i dobije. I dolski se hramovi zatvore, kumiri porue i sazida krasna crkva sa trideset mermern ih stubova. Zidanje ovoga hrama pomogla je naroito carica Evdoksija. Porfirije je poiveo dovoljno dugo da vidi ceo grad Gazu obraenu u veru hriansku, no to tek posle mnogih svojih napora, stradanja i suznih molitava Bogu. Upokojio se mirno 421. godine. udotvorac bio za ivota i posle smrti. Moti mu poivaju i sada u Gazi. 2. Sveti muenik Jovan Kalfa Ovaj svetitelj rodio se u Galati u Carigradu. Po zanimanju bio je neimar, zidar (Kalfa znai neimar). Zbog usrdnog ispovedanja vere hrianske zamerio se Turcima i Tu rci ga ponu primoravati da se poturi. "Neu se ja odrei moga slatkoga Isusa Hrista", odgovori Jovan hrabro, "u Njega verujem, Njemu sluim, Njega ispovedam". Posle teki h muenja Turci ga poseku 26. februara 1575. godine u Carigradu. esno postrada za l jubljenog Hrista i preseli se u dvore Gospodnje. Inok Marko Porfirija pita: - Sveti oe, ti raslabljen bee. Na koleni u crkvu puzae, Ruku moju u svojoj drae; Jue tako - a danas inako! Bolan mrknu, evo zdrav osvanu! Ko te tako nenadno isceli? Reci ime retkoga lekara! Porfirije Marku odgovara: - Moj Stvoritelj moj je iscelitelj, Sino zaspah na svetoj Golgoti Sav savladan od tekoga bola, U snu videh jasno ko na javi Mog Gospoda na krstu visea. A na drugom krstu razbojnika. Kako videh, tako i zavikah: - Pomjani mja, Boe i Gospode, Pomjani mja u carstvu Tvojemu! Gospod blagi razbojniku ree: - Sii dole, telo mu izlei, Ko ja tebi to izleih duu. -

Razbojnnk se brzo s krsta spusti, Zagrli me, poljubi i die: - Prii, veli, naem Spasitelju! U tom s krsta i Gospod se sie, Krst uzdie i poloi na me. - Primi ree, ovo drvo sveto, I nosi ga rad venog spasenja. im se krsta dohvatih rukama, Namah stadoh, namah zdrav postadoh Slava Bogu, mome Stvoritelju, Slava Hristu, mome Spasitelju! RASUIVANJE Protiv onih koji u crkvi larmaju i izlaze iz crkve pre svretka slube Boje, pie sv . Zlatoust ovako: "Neki ne pristupaju (k prieu) s trepetom nego s guvom, tiskajui jed an drugog, plamtei gnevom, viui, grdei, gurajui svoga blinjeg, puni metea. O tome sam a esto govorio, i neu prestati govoriti. Zar ne vidite, kakvo blagoinije vlada na o limpijskim igrama (neznaboakim), kada rasporeditelj prolazi po igralitu, s vencem n a glavi, odenut u dugaku haljinu, drei u ruci tap, a vika objavljuje, da bude tiina i red! Nije li runo, da tamo gde avo torestvuje, biva takva tiina, a tamo gde Hristos priziva k Sebi, biva velika larma? Na igralitu utanje, a u crkvi vika! Na moru tiin a, a u prnstanitu bura!... Kad si pozvat na obed, ti ne sme izai pre drugih, makar se i pre drugih nasitio, a ovde dok se jo svrava strana tajna Hristova, dok jo traje svetenodejstvo, ti u samoj sredini ostavlja sve i izlazi! Kako se to moe oprostiti? Kako li opravdati? Juda priestivi se na poslednjoj veeri one poslednje noi, brzo je izaao, dok su jo svi ostali bili za trpezom. Eto ijem primeru sleduju i oni koji ur e da izau pre poslednjeg blagodarenja!" (Iz Besede na Bogojavljenje). SOZERCANJE Da sozercavam Gospoda Isusa u lai sa uenicima (Mat. 8, 24) i to: 1. kako se die bura dok Gospod spavae, 2. kako Ga ustraeni uenici razbudie i pozvae u pomo, 3. kako Gospod ukore uenike zbog maloverstva. i utia more i vetrove 4. kako ja ne treba da se bojim nikakve bure u ivotu, ako Go spoda drim u srcu svome kao na krmi lae. (Telo - laa, srce - krma). BESEDA o milostinji unutranjoj Ali dajite milostinju od onoga to je unutra, i gle, sve e vam biti isto (Lk. 11, 41) istota spoljanja dolikuje oveku. No to je mala istota. istota unutranja nesravnjeno je vanija od istote spoljanje. To je velika istota. Jedan sud moe korisno posluiti samo ako je on iznutra opran i ist, ma spolja bio garav i pepeljav. Ako je aa iznutra pr ljava, njena spoljanja istota nikoga ne e privui da iz nje pije. Ako je zdela iznutr a garava i pepeljava. ko e se usuditi da iz nje jede? Vie je u svetu uitelja i prim era spoljanje nego unutranje istote. Jer je lake i uiti i primerom pokazati istotu spo ljanju nego unutranju. No pogledajte, brao, kako Uitelj i Primer velike istote stavlja ovu veliku istotu u zavisnost od unutranje milostinje. Milostinja, koja se ini od srca, isti ovekovo src e. Milostinja, koja se ini od due, isti ovekovu duu. Milostinja, koja se ini od sveg u ma, isti ovekov um. Jednom reju, unutranja milostinja isti celoga oveka. Ako li je mil

ostinja samo od ruke, ona ne isti ni ruku a kamoli srce, i duu, i um. Neophodna je i milostinja od ruke, no ona isti darodavca samo onda kada srce pokree ruku na mi lostinju. No osim te milostinje od ruke postoje i druge vrste milostinje. Molitv a za ljude jeste milostinja unutranja, a tako isto i alostivost prema ljudskom bol u i radost u radosti tuoj. To je milostilja to ide od srca i stvara istotu u srcu, i u dui, i u umu. Preisti Gospode, pomozi nam da istinskom milostinjom zadobijemo veliku istotu, Tebi slava i hvala vavek. Amin. 27. FEBRUAR 1. Prepodobni Prokopije Dekapolit Ovaj svetitelj bee iz Desetograa (Dekapolisa) okolo mora Galilejskog, zbog ega se i prozva Dekapolit. U mladosti odade se ivotu isposnikom i proe sve propisane trudov e, kojima se srce isti i duh uzviava k Bogu. No kada nasta gonjenje zbog ikona od strane zloga cara Lava Isavrjanina, Prokopije ustade u zatitu ikona, dokazujui da ikonopoklonstvo nije idolopoklonstvo, jer hriani znaju da klanjajui se pred ikonama ne klanjaju se mrtvoj materiji nego ivim svetiteljima koji su naslikani na ikona ma. Zbog toga bi Prokopije zverski muen, hapen, bijen i elezom strugan. Kad zli car Lav bi ubijen telom, poginuvi duom ranije, ikone bie povraene u crkve i Prokopije s e povrati u svoj manastir gde provede ostatak dana u miru. U starosti preseli se u carstvo Boje gde gleda s radou ive angele i svetitelje, ije je likove na ikonama es tvovao na zemlji. Skonao mirno u IX veku. 2. Prepodobni Talalej, isposnik sirijski Bee najpre u manastiru svetog Save Osveenog, no posle se nastani na nekom groblju mnogoboakom, uvenom zbog pojava zlih duhova i strailita. Da bi pobedio strah u sebi v erom u Boga, Talalej se nastani na tom groblju gde proive mnoge godine, pretrpevi mnogo od napada duhova i danju i nou. Zbog velike vere u ljubavi prema Bogu darov a mu Bog dar udotvorstva, te uini mnoga dobra bolesnim i stradalnim ljudima. Skonao oko 460. godine. 3. Prepodobni Tit Peerski Bee Tit prezviter i imae ljubav nelicemernu prema akonu Evagriju, kao brat prema br atu. No kolika bi njihova prva ljubav, tolika potom nasta meusobna vrada i mrnja, p osejana avolom. Tako se omrzoe, da kad je jedan kadio u crkvi, drugi se okretao i izlazio napolje. Tit pokuavae vie puta da se izmiri sa svojim protivnikom, no uzalu d. Razbole se Tit, i svi miljahu, umree. Zamoli da mu dovedu Evagrija, da se opros te. Silom dovukoe Evagrija do postelje Titove, no Evargije se ote i pobee govorei, da nee Titu prostiti ni ovoga ni onoga sveta. Kako to ree, tako se prostre na zeml ju i izdahnu. A Tit se die iz postelje zdrav i ispria kako su demoni obletali oko njega sve dok on ne oprosti Evagriju, a kada mu oprosti, demoni odbegoe i napadoe Evagrija, a njega okruie angeli Boji. Skonao 1190. godine. 4. Prepodobni Stefan Najpre bio dvorski inovnik kod cara Mavrikija. Potom ostavio dvorsku slubu i gonje n ljubavlju Hristovom podigao dom milosra za starce u Carigradu. Skonao mirno 614. godine. 5. Sveti muenik Julijan Podagrik Stradao od podagre te nije mogao ni stajati ni ii. Donet na nosilima pred sud za veru Hristovu. iv saeen na lomai, sa svojim uenikom Kronionom, u vreme cara Dekija u Aleksandriji. Prostimo ljudima da Bog nama prosti, Svi smo mi na zemlji privremeni gosti. Ne vredi molitva ni duga poenja Bez milosti prave i bez oprotenja. Grehovi su guba, Bog je lekar pravi,

Koga Bog oisti, toga i proslavi. Svaku milost ljudi Bog milou plaa Bez milosti gine ko greh grehom vraa. Gnojem se ne isti gnoj iz gnojnih rana, Nit se tamom goni iz tamnice tama, No ist melem ranu gnojnu isceljuje, A tamninu tamu svetlost rasteruje. Milost je ko melem tekom ranjeniku, Svak se njoj raduje kao svetilniku. - Ne treba mi milost! - To bezumnik zbori, A za milost vie kad ga jad obori! Na milosti Bojoj sunaju se ljudi, Ta, milost nas Boja u ivot probudi! Prostimo ljudima, da Bog nama prosti, Svi smo mi na zemlji privremeni gosti. RASUIVANJE Kad god smo van blagodati Boje, mi smo i van sebe, i sravnjeni sa blagodatnom prirodom svojom mi se ne nalazimo u boljem stanju nego jedan sumaedi u sravnjenju sa takozvanim zdravim ovekom. Samo je blagodatan ovek prirodan ovek, tj. ovek vie, ne pokvarene prirode, u kojoj vlada i upravlja blagodat Boja. Veli sv. Simeon Novi B ogoslov: Svetilnik, mada je napunjen uljem i ima fitilj, ostaje sav taman ako se ne zapali ognjem. Tako i dua, po izgledu ukraena svim vrlinama, ako nema svetlosti i blagod ati Svetoga Duha, pogaena je mrana" (Beseda 59). Kao to i veliki apostol govori: po blagodati Boijoj jesam to jesam (I Kor. 15, 10). Biti pak bez blagodati, znai biti udaljen od Boga, pa udaljen i od stvarnosti svoga sopstvenog bia. Nae bie, naa linos t utvruje svoju stvarnost i dobija svoju punou samo u blizini Boga i Bogom. Zato na grenike treba gledati kao na bolesnike, kao na nemone senke, bez stvarnost i i bez - uma. SOZERCANJE Da sozercavam Gospoda Isusa kao okot (Jov. 15, 1) i to: 1. kao okot iz koga su nikle bezbrojne plodne loze u licu svetitelja, 2. kao okot koji svojim sokom, krvlju svojom, poji i hrani sve loze na sebi, 3. kao okot iz koga se razgranila crkva boanska na zemlji i na nebu, 4. kao okot, od koga i ja ne smem odvojiti lozu moga ivota. BESEDA o moi Vaskrsitelja tela Razvalite crkvu ovu i za tri dana u je podignuti (Jov. 2, 19) To Gospod govori za crkvu tela Svoga. Razorite Telo ovo i ja u ga za tri dana vaskrsnuti! To govori Onaj koji zna mo svoju, i koji je po moi Svojoj ispunio rei S voje. Jer telo Njegovo bi razvaljeno, izlomljeno, izbodeno, sahranjeno i tri dan a tamom pokriveno. A treega dana On ga podie; podie ga ne samo iz groba na zemlju n ego ga uzdie do nebesa. I tako On ree re, i re se Njegova obistini. Znak dade Gospod Jevrejima, jer oni traahu znak od Njega. A kad im dade znak, kakav nikad niko pre Njega nije mogao dati, oni mu ne poverovae, nego zbunjeni i ustraeni, potplaivahu straare sa Golgote da slau, i da objave la, kako taj udesni znak nije se desio, nego kako su ga uenici ukrali iz groba! Ne pomae nikakav znak onima koji nee da veruju. Jevreji su svojim oima gledali m

noga udesa Hristova, pa ipak nisu hteli verovati nego su govorili, za opravdanje svoga neverovanja, da On ta udesa ini pomou knjaza avolskoga! Ko nee da veruje u dobr o, tome ne pomau svi znaci koje nebo moe dati. Srce ispunjeno zlobom tvre je od gra nita kamena. Um pomraen grehom ne moe osvetliti sva svetlost nebeska, vea od hiljad e sunaca. A kad ovek istera zlobu iz srca i spase um svoj od tame grehovne, tada on vidi be zbrojne znake koje Bog daje onima koji hoe da veruju - vide i veruju. O brao moja, ne greimo se o milost Boju, i ne podajimo se zlobi jevrejskoj. O br ao moja, svi su znaci ve dati, i svi bljete kao zvezde po nebeskom svodu svakome ko ima blago srce i pravomisaon um. Gospode udotvore, Tebi slava i hvala vavek. Amin. 28. FEBRUAR

1. Svetenomuenik Proterije Ovaj svetitelj bee prezviter u Aleksandriji u ono vreme kada patrijarh u tom mest u bee jeretik Dioskor, jedan od pokretaa monofizitske jeresi, koja uae da u Hristu n isu dve prirode nego jedna. U to vreme carovae Markijan i Pulherija. Proterije, m u svet i blagoestiv, ustade protiv Dioskora, zbog ega pretrpe mnoge bede. Tada bi s azvan IV vaseljenskom sabor u Halkidonu, na kome jeres monofizitska bi osuena, Di oskor zbaen s prestola patrijarijskog i poslat u zatoenje. Na njegovo mesto bi izab ran ovaj pravoverni mu Proterije. On upravljae crkvom sa revnou i ljubavlju istinsko g sledbenika Hristova. No sledbenici Dioskorovi ne prestae stvarati mete u Aleksan driji. Pri jednom takom krvavom meteu Proterije izae iz grada s namerom da se priv remeno udalji, ali mu se na putu javi prorok Isaija i ree: "Vrati se u grad, ja ek am da te uzmem". Proterije se vrati i ue u crkvu. uvi za ovo, obesni jeretici naval ie u crkvu, uhvatie patrijarha i noevima ga izbodoe. S Proterijem pogiboe tada jo esto ica hriana. Tako primi mueniki venac za istinu pravoslavnu ovaj divni pastir stada H ristova, 457. godine. 2. Sveti Vasilije ispovednik Drug i stradalnik svetog Prokopija Dekapolita. Vasilije verno sledovae svome uitel ju Prokopiju i u miru i u gonjenju. Mnoge muke pretrpe od ikonoboraca. A kada ik onoborci propadoe, po Bojem Promislu, Vasilije se vrati zajedno s Prokopijem u svo j manastir gde se u postu i molitvi dugo podvizavae, i mirno skona 747. godine. 3. Svetenomuenik Nestor, episkop magidijski Odlikovao se velikom krotou. U vreme Dekija bi izveden na sud i ljuto muen za Hrist a. Pred smrt vide u viziji rtveno jagnje, to on protumai kao znak svoje skore rtve. Bi muen od eparha Publija, i najzad na krst raspet u Pergiji 250. godine. 4. Sveti blaeni Nikolaj, jurodivi pskovski iveo ivotom juroda u gradu Pskovu u vreme cara Ivana Groznoga i upokojio se 28. fe bruara 1576. godine. Dve prirode Gospod spoji, Da ih vie ne razdvoji: oveansku i boansku, Da ih vie ne razdvoji. Bog i ovek - linost jedna Na dve strane neposredna. Bogoovek i Spasitelj, Razdvojenog Sjedinitelj, Venih tajni Tolkovatelj, Carstva svetih Osnovatelj. Bog oveku prie blie, Venost spusti, vreme die, Hristos - truba Svetog Trojstva, Hristos - tajna udnog Dvojstva:

Bog istini ovek posta. Dole sie, gore osta. Niti pade nit posrnu. No telom se zaogrnu. To je sveta ljubav ista. Ljubav vena. veno ista: Malim prstom die diva, A za um je nepojmljiva. RASUIVANJE Retkom neustraivou odlikovali su se jurodivi Hrista radi. Blaeni Nikolaj trao je p o ulicama grada Pskova pravei se lud, ukorevajui ljude za njihove tajne grehe i pr oriui ono to e im se dogoditi. Kada car Ivan Grozni ue u Pskov. sav grad bee u strahu i uasu od groznog cara. Pred svakom kuom bee poloen hleb i so kao dobrodolica caru, n o narod se ne pojavljivae. Kada naalnik grada pred crkvom podnese caru na posluavni ku hleb i so, car oturi posluavnik i hleb i so pade na zemlju. Tada se pred carem pojavi blaeni Nikolaj, u dugakoj koulji, opasan konopom, jaui na tapu, kao dete, pa u zviknu: "Ivanuka, Ivanuka, jedi hleba i soli a ne oveje krvi." Pojurie vojnici, da ga uhvate no on odjuri i sakri se. Saznavi car o ovom blaenom, ko je on i ta je, pose ti ga u njegovoj tesnoj odaji. Bila je prva nedelja asnog posta. uvi da mu car dola zi u posetu, Nikolaj nae komad sirovog mesa, pa kad mu car stupi u keliju, Nikola j se pokloni i ponudi caru meso: "Jedi, Ivanuka, jedi!" Ljutito mu odgovori grozn i car: "Ja sam hrianin i ne jedem mesa uz post." Tada mu brzo odgovori Boji ovek: "T a ti ini i gore: hrani se oveijim mesom i krvlju, zaboravljajui ne samo na post nego i Boga!" Ova lekcija ue u srce cara Ivana i on postien odmah napusti Pskov gde bee n aumio uiniti veliki pokolj. SOZERCANJE Da sozercavam Gospoda Isusa kao hleb ivota (Jov. 6, 48) i to: 1. kao hleb kojim se dua hrani i ivi, 2. kao hleb kojim se um hrani i prosveuje, 3. kao hleb kojim se srce hrani i oblagoroava. BESEDA o hrani duevnoj Ja sam hleb ivota (Jov. 6, 48)

Tako ree Gospod Isus gladnome rodu ljudskom. I re se ta obistini kroz vekove na bezbrojnim sledbenicima Hristovim, koji Gospoda primie kao hranu due svoje. Neki oajni mladi, koji stajae blizu samoubistva, ispovedi se jednom duhovniku. Saslua ga duhovnik paljivo pa mu ree: "Sine moj, sam si kriv nevolji svojoj. Dua je tvoja izg ladnela do smrti. Ti si celoga ivota uio samo kako da hrani telo, no nisi nikad ni pomislio da i dua potrebuje svoju hranu. i to veu i eu nego to telu treba. Dua je tvoj na umoru od gladi. Jedi i pij Hrista, sine moj. Samo to moe povratiti duu tvoju o d smrti. Svaki dan i neprestano jedi i pij Hrista; On je ivotvorni hleb dua naih." Poslua mladi starca i povrati se u ivot. Hrannmo, brao, duu svoju Hristom, da bi dua naa bila iva i zdrava. Hranimo neprest ano um na mislima Hristovim, da bi um na bio prosveen i vedar. Hranimo neprestano s rce nae ljubavlju Hristovom, da bi srce nae bilo sito i radosno. Hranimo neprestan o volju nau zapovestima Hristovim i primerom Hristovim, da bi volja naa svakominut no inila dobra dela. Neka Hristove misli budu nae misli; i Hristova ljubav naa ljub av; i Hristova dobra volja naa dobra volja. Neprestano hranimo due nae Hristom Gosp odom; neprestano duom jedimo Njega i pijmo Njega. Nema hranljivijeg hleba od Njeg a, nema slaeg pia od Njega. U prieu On se sav daje nama, telom i krvlju. No priee je

mena, da due nae treba neprekidno da hranimo Njime. Neprekidno Njega da jedemo i p ijemo, kao to neprestano diemo. O blagi i slatki Gospode na, pokreni due nae, da se neprestano Tobom hrane i ive budu. Ti si na hleb ivota. Tebi slava i hvala vavek. Amin. 29. FEBRUAR 1. Prepodobni Jovan Kasian Ovaj veliki duhovnik rodio se u Rimu od roditelja slavnih. U mladosti izui sve na uke svetske, naroito filosofiju i astronomiju. Potom se sav predade izuavanju Svet oga Pisma. Prostirui se od dobra na bolje i elei sve vii stepen savrenstva, Kasian od e iz Rima u Carigrad, da lino uje i vidi svetog Jovana Zlatousta. Zlatoust ga poui i posveti za akona. Koristivi se mnogo mudrim Zlatoustom, Kasian se uputi dalje na Istok, da se jo vie naui i usavri. Najvie se zadrao u Misiru, u Nitriji, meu uvenim ovnim atletima, od kojih se nauio vebanju u svakoj dobrodetelji. Napokon se vrati opet na Zapad, i nastani se u gradu Marselju. Tu osnova dva manastira, jedan muki i jedan enski. Na molbu monaha napisa Kasian vie spisa, od kojih je naroito korist an za ljubitelje duhovnog ivota: "Osam knjiga o borbi protiv osam glavnih strasti ". Vrlo mu je vaan spis protiv jeretika Nestorija. Ovaj spis napisa Kasian na mol bu arhiakona Lava. Poslui verno Gospodu i obogati mnoge mudrou pa se preseli u veni iv ot 435. godine. Moti svetog Kasiana i danas poivaju u Marselju. 2. Prepodobni Varsonufije Rodom iz Palestine. Roen kao neznaboac on se krsti u osamnaestoj svojoj godini i o dmah zamonai dobivi ime Jovan. Kada se prou zbog svoga dobrodeteljnog ivota, bi izab ran za arhiepiskopa u Damasku. No on ne osta dugo na tom poloaju. udei sa usamljeni m duhovnim podvigom, on tajno napusti Damask i ode u pustinju Nitrijsku. Tu se p rijavi kao monah Varsonufije, i odmah dobi kao posluanje da bude vodonoa manastirs ki. Negdanji arhiepiskop s radou primi to posluanje. Svojim umnim rasuivanjem, krotou vrednoom Varsonufije uskoro postade uzoriti primer svima monasima. Tek pred njeg ovu smrt bi otkriveno monasima ko je bio Varsonufije. I tako ovaj svetitelj posl ui svojim primerom za ukor gordim i vlastoljubivim, a za utehu smernim i krotkim. Upokojio se mirno i preselio ka Gospodu 457. godine. Osim stranih strasti Kasian isisli I Devsto jote - neiste pomisli. Prodrljivost prvo u piu i jelu. Pa blud, otrov drugi i duhu i telu, Srebroljublje - okov to za metal vee. Gnev - 'mraz ljudskog srca, to ledi i stee. Peal - crv nesiti to duu razjede, Uninije - dreme to smrt dui prede, Sujetljivost - zmija, zmija mnogoglava. Svud je i nigde je - prikriva je trava, Gordost - ma dvorezni to see i rubi, I mlade i stare nemilosno gubi. I mladie ile, ohole zbog snage. I duhovne starce, samim sebi drage. Od svih ovih strasti Bog nam je odbrana Molitvama svetim svetog Kasiana. RASUIVANJE Sv. Jovan Kasian pie o borbi s duhom bluda ovako: "Borba s duhom bluda, borba je ljuta, dua od drugih, svagdanja i samo od malog broja ljudi potpuno k pobedi pr ivedena. Ova se borba poinje s prvog zrelog uzrasta i ne prestaje sve dok se osta le strasti ne pobede. U ovoj borbi potrebno je dvojako oruje. Za dostignue savrene i iste celomudrenosti nije dovoljan samo telesni post (premda je on pre svega nuan

), potrebna je uz to i sokruenost duha n neodstupna molitva protiv ovoga najneisti jeg duha; za tim neprestano pouenje iz Sv. Pisma ujedno s umnim delovanjem, zatim trud telesni i rukodelje, koje zadrava srce od bluenja i povraaga k sebi, a iznad svega duboka i istinska smernost, bez koje se nikada i ni nad kojom strau ne moe za dobiti pobeda. Pobeda ove strasti uslovljena je savrenim oienjem srca, iz koga po rei ma Gospoda istie otrov i ove bolesti. Jer od srca izlaze pomisli zle ... preljube , kurvarstva itd. (Mat. 15, 19)... Treba imati postojanu smernost u srcu i trplj enje, kao i paljivu predohranu sebe u toku dana od gneva i ostalih strasti. Jer u koliko u nas ue oganj gneva, utoliko lake posle pronikava u nas ar pohoti." Interesantno je da i mnogi drugi veliki duhovnici dovode u uzronu vezu strast gneva i strast bludne pohoti, iz ega sleduje da su gnevnici najvei pohotljivci. SOZERCANJE Da sozercavam Gospoda Isusa kao budnog straara nad crkvom Svojom (Mat. 28, 20) i to: 1. kako On bdi nad celim stvorenim svetom, a naroito nad crkvom Svojom, krvlju steenom, 2. kako On bdi nad svakom krtenom duom kao vrtar nad usevom svojim, 3. kako on kroz tiinu i kroz buru vodi crkvu Svoju, vodei je krajnjoj pobedi, 4. kako On bdi i nad mojim ivotom, da uzraste i uzida se u carstvo Njegovo veito. BESEDA o ivom prisustvu Hristovome Ja sam s vama u sve dane do svretka vijeka (Mat. 28, 20) Evo utehe nad utehama! Evo utehe za one koje bura lomi! Neka se samo sete: tu je Hristos pored njih, i neka se ne boje. On je krmano. Evo utehe za one koji stare! Neka ne gube iz vida, da Hristos s njima putuje kro z vreme sve do u venost u venu mladost, i neka udu spokojni. Evo utehe za one koje ljudi mue! Neka ne misli da su ostavljeni, jer Hristos j e uz njih u svima mukama, i na sudu, i u tamnici. i eka se raduju. On je sudija. Evo utehe za one koje zli duhovi uznemiruju! Neka pojme, da je Hristos. pobed ilac zlih duhova, na njihovoj strani, i neka se krepe. On je Pobedilac. Evo utehe za sve one koji trae svetlost pravde i istine! Neka veruju, da je Hr istos blii dui njihovoj od oiju njihovih, i neka se dre Njegovog rukovodstva. On je svetlost. O brao moja, vaistinu, Hristos je neprestano s nama kao svetlost to je nepresta no sa oima koje gledaju. No o alosti nae, kako su oi nae due zatvorene, te uzalud se s vetlost trudi da se sretne sa zenicom vida naeg! O tuge i alosti nae, kada mi nismo sa Hristom! On ide u susret nama - idemo li mi u susret Njemu? On hoe s nama - hoemo li mi sa Njim? Ako hoemo utehu, mi moramo biti sa Njim u sve dane do svretka naega veka. Gospode, uteho naa jedina, ne ostavi nas! Tebi slava i hvala vavek. Amin. Preuzeto sa stranice Svetosavlje.org