LEGALNI NARKOTICI

Danas se pod narkoticima podrazumevaju stvari koje su štetne i izazivaju zavisnost.

Ali kako ćemo videti u današnjoj temi, ljudi su skloni da odrede jedne ili druge stvari
zabranjenim i lošim, dok druge, koje su isto tako štetne i vode do zavisnosti se tretiraju kao da su
apsolutno bezazlene. One se prodaju sasvim legalno uz veliku popularnost. Reklamiraju se na
sav glas njihovi efekti, dok se uporno prikrivaju njihovi veoma veliki defekti.
Sumnjam da ću vam sa ovom temom reći nešto novo, ali se nadam da će vam ona izoštriti pažnju
ka ovim legalnim narkoticima i da ćemo biti mudriji kada posežemo za njima ili odlučujemo da
ih damo svojoj deci.
---
Želeo bih da vam pročitam jedan materijal koji daje specifičnu informaciju jednog legalnog
narkotika. On će u početku zvučati kao zagonetka zato što mu neću reći ime. Ali mislim da ćete
uspeti da odgonetnete pravilni odgovor pre nego što vam kažem. I tako:
Zarada prodaje toga je otprilike ista kao zarada sirove nafte. U dolarskoj vrednosti to je proizvod
sa najvećim značajem za svetsku trgovinu nakon nafte. Veći deo od svetske trgovine tog
proizvoda kontroliše se od Nestle-a, Jakobs Sušarda, Krata i drugih. Najveća kompanija za duvan
"Filip Moris" (Proizvođači "Marloboroa", LM i drugih) važi i za jednog od najvećih proizvođača
tog proizvoda.
Ustvari to je rod zimzelenih žbunova i niskog drveća. Oko 40 sorti. Gaje se u Africi, Aziji i
Južnoj Americi. Semenje sadrži 0,6-2,7% kofeina. Svaki plod sadrži po dve semenke. Omotač
sadrži šećer. Zbog toga u državama proizvođača koristi se za proizvodnju alkohola.
Njegovo poreklo je Etiopija. Njegova stimulišuća svojstva su otkrivena 850. godine pre Hrista.
Pastiri koza su primetili da po celu noć nisu spavali kada bi jeli plodove tog žbunja. Od tada je
započela njegova upotreba. Između XII i XV veka to prelazi u Arabiju, a odatle u ceo svet.
Iako Kuran strogo zabranjuje upotrebu uzbuđujućih napitaka, upravo arapska kultura je doprinela
njegovoj popularnosti. Iz Južne Arabije proniče u celi islamski svet, ali od početka se susreće sa
protivljenjem u religioznim sredinama. 1511. godine u Meki je bio sazvan sabor muslimanskih
teologa, koji su ustanovili da kada je prorok Mohamed zabranio da se upotrebljavaju opijajući
napitci nije imao na umu samo alkohol.
Jedan srednjovekovni arapski autor piše: "Prodaja tog proizvoda je zabranjena. Posuđe korišteno
za spremanje napitaka su bili razbijeni na parčiće. Trgovci su bili tučeni sa toljagama i trebali su
da prežive svakakva druga mučenja bez da prime bilo kakvo izvinjenje. Oni su bili kažnjeni
konfiskovanjem njihove cele imovine. Semena biljaka su bila bačena u velikom broju u vatru i
na mnogo mesta ljudi koji su ih upotrebljavali su bili žestoko tučeni."
Možete li da nazovete to legalnim narkotikom? ... U pitanju je KAFA. Imamo još malo
informacija za nju pre nego što pređemo na njenog srodnika po dejstvu. Saslušajte ih.
---
U Turskoj, Sultanat je izdao ukaz koji je glasio: "Najveći, najpoznatiji i najmoćniji na svetu
vladar i gospodar, kalif i padišah Murad IV, gospodar sveta je doneo mudru odluku da zatvori
sve kafane. Od večeras ni jedna kafana neće raditi. Neće se prodavati ta bolest, taj stup šatora
pijanstva i razvrata. Da se ne nađe razuman čovek koji ne bi poslušao zapovest, zato što će
odsecanje njegove glave biti njegova najmanja kazna."
Sultan se nije šalio i još pre prve noći uhvatio je i obezglavio 146 narušioca. Postepeno je ipak
počela borba njene legalizacije.
Tokom XVI veka, papa Klement VIII naziva kafu "pravim hrišćanskim napitkom".
Sada mislimo da kafa i nije toliko opasna, ali vidite šta je rekao dr Krots (SAD) 1902. godine u
knjizi "Morfinizam i narkomanija od drugih droga":
"Često oni koji piju kafu, nalazeći je za nedovoljno prijatnu, se okreću ka drugim narkoticima -
najviše opijumu i alkoholu. Tokom 1909. godine dr Dikson i ser Kliford (Njihove naučne titule
su sa više od tri reda) pišu: 'žrtva postaje nemirna i gubi samokontrolu, zapada u depresiju,
postaje bleđa i izmučenija. Njen apetit nestaje i pojavljuju se simptomi čira na želudcu. Njeno
srce isto strada. Ono udara ubrzano i aritmično. Kao sa svim sličnim supstancama, nova doza
ovog otrova donosi privremeno olakšanje, ali po cenu buduće nesreće.'
Primljeni kofein se brzo razgrađuje u stomačno crevnom traktu, prerađuje se i izbacuje sa
urinom. Period njegovog prebivanja u krvnoj plazmi je 2-7 sati. Njegovo najjače dejstvo je
tokom prvog sata. Njegov efekt se pojavljuje 15 minuta nakon primanja. Ipak, oslobođane
alkaloida se dešava nakon 24 časa.
Kofein dan pacovima u velikim dozama izaziva eksplozije jake agresivnosti. Pri nedostatku
drugog objekta, ona se ispoljava u samouništavajuće dejstvo koje često vodi do smrti.
Kod ljudi ovaj efekat nije toliko dramatičan, ali u dozama oko jednog grama dnevno može da
učini primetne promene kao što su zvonjenje u ušima, bljeskanje svetlosti, silno uzbuđenje i čak
početne faze delirijuma. Doze od oko 2 grama vode do dezorijentacije, ludila, straha, eksplozija
nasilja i nakraju premorenja i kolapsa.
U knjizi 'Morfinizam i narkomanija od drugih droga' se opisuje slučaj jednog poznatog generala
iz građanskog rata. Nakon što je popio mnogo šolja kafe, on se pojavio na bojnoj liniji, jako se
pokazujući sa nerazmišljanjem, vičući i mašući kapom kao u delirijumu, davajući zapovesti i
psujući na najčudniji način."
Poznato je da je G. Benkovski u periodu pripreme Aprilskog prevrata je pokazivao maniačno
vlastoljublje, sumnjivost ka najbližim prijateljima i neskriveno neprijateljstvo ka svakom
mišljenju drugačijem od njegovog. Mogli bi smo da povežemo te njegove crte sa navikom da
pije po 20-25 šoljica kafe na dan. Kod psihičko bolesnih osoba, pijenje čak i jedne šoljice uvek
vodi do pogoršavanja bolesti.
Možda izgleda čudno, ali je jedan broj ljudi umro od predoziranja kofeina. U veoma visokim
dozama, kofein šteti hromozome. Probe na jednoj bakteriji su pokazale da on uveličava brzinu
razrušavanja DNK i izaziva jake mutacije. Kofein davan laboratorijskim pacovima u dozama
srazmernim 70 šoljica kafe dnevno ima jasno izražen teratogeni efekat. Po pravilima za
registraciju zdravstvenih sredstava, opšte prihvaćenim u razvijenim državama, ove činjenice su
dovoljne kako bi bili momentalno zabranjeni svi preparati koji sadrže kofein - od kafe i crnog
čaja do pilula sedalgin-neo.
Da bi razumeli bolje dejstvo kofeina želim da spomenem moju poznanicu koja je počela da radi
u skladištu kafe, iako je sama ona uopšte ne upotrebljava. Sada je sa neprekidnim alergijama.
Rekla mi je da baš svima koji rade u tim skladištima, prve sedmice kada počnu takav posao curi
krv iz nosa.
---
I ja imam jednu zagonetku za vas. Ali da bi je odgonetnuli, biće vam lakše, pošto sam već
spomenula da je ovaj proizvod po dejstvu srodnik kafi. Ali ipak čujte karakteristika ovog
legalnog narkotika:
Njegova domovina je Kina. U Rusiju stiže u 16. veku. Od Evropskih država najpristrasnija
njemu je Velika Britanija. Lekari kažu za njega da je štetniji i od kafe.
Pravi se od listova biljke koja u divljini predstavlja drvo, ali se uzgaja i kao žbun koji se lako
bere.
Već ste odgonetnuli, zar ne. U pitanju je čaj. Ali nastavimo još malo o njemu:
Čaj sa najvišljim sadržajem kofeina se dobija samo od najmanjih listića na vrhu grane. Postoje
dve vrste čaja. Na istoku se pije zeleni čaj - koji se pravi od svežeg lišća, brzo osušenih na vatri,
koji se često obogaćuju aromom, naprimer jasminovog cveta. Na Zapadu je popularniji crni čaj,
koji se dobija od lišća ostavljenih da se dugo suše na suncu, kod kojih se delimično oksidišu. Na
taj način, čaj menja svoju aromu, ali ne i sadržaj kofeina - između 1 i 4%.
Crni čaj ne treba da se upotrebljava pri visokoj temperaturi. Britanski farmaceuti su ustanovili da
jaki čaj ne samo da ne pomaže onima koji imaju visoku temperaturu, nego naprotiv, teofilinat u
čaju povišuje temperaturu tela. Oni koji pate od arterioskleroze i hipertonije isto treba da
izbegavaju crni čaj. Teofilin i kofein koji se nalaze u čaju preuzbuđuju glavni mozak i krvni
sudovi se stišću, što je opasno za bolesnike arterioskleroze i može da izazove formiranje tromba
u mozgu.
Oni koji pate od čira na želudcu i dvanaestopalačnom crevu treba da izbegavaju crni čaj. U
zdravom želudcu postoji mešavina ffosforne kiseline koja snižava sekreciju želudačne kiseline,
ali Teofilin koji postoji u čaju smeta funkciji te mešavine, zbog čega se povišava kiselost
želudačnog soka što iritira čir i ometa njegovo ozdravljenje.
---
Do ovde su zagonetke. Direktno i bez okolišanja, objavljujem sledećeg nosioca naimenovanja
"legalni narkotik". To su čak dvoje - KAKAO i ČOKOLADA.
Domovina kakao drveta je Amerika. Cveće se nalazi na stablu ili debelim granama. Plodovi su
dugački oko 25 cm i sadrže nekoliko desetina semenja koja se koriste za spremanje kakaovog
brašna i kakaove masti. Oni sadrže supstance koje uzbuđuju nervni sistem - uglavnom teobromin
- 1-2%.
Kakaovo piće je bilo otkriveno od drevnih žitelja Amerike - Inki, Asteka i Maja. Napitak nije
sadržao šećer. Pravio se od skuvanih kakaovih zrna sa dodatkom paprika i drugih ljutih začina.
Kakao su pili vračevi, da bi padali u trans i bolje slušali "glas neba", a smrtnici - mnogo ređe - da
bi učestvovali u ceremoniji jednako sa vračevima.
Indijanci su otkrili da je kakao jak afrodizijak, zbog čega je bio cenjen od bogatih muškaraca sa
haremima. Znali su da male količine izazivaju požudu, a velike - transpodobno stanje. Napitak
im je pomagao da padaju pod uticaj zlih duhova za vreme žestokih prinošenja žrtava i rituala.
Oni su nazivali napitak "čokoatl" što znači "gorka voda". Kakaova zrna su igrala ulogu ritualnog
narkotika. Dobri rob je koštao 100 kakaovih zrna.
Nakon španskih osvajanja, crkva ga je zabranila zbog njegove popularnosti kao afrodizijaka,
iako među špancima ne nailazi na dobar prijem. 1924. godine španski trgovac se setio da doda
napitku šećer iz šećerne trske što ju je učinilo ukusnijom.
1569. godine papa je proglašava za posebno piće. Za vreme Fridriha II čokolada je bila smatrana
za napitak profesionalnih trovača. Pravi bum čokolade u Evropi započeo je u 19. veku.
1828. godine kompanija "Van Guden" počinje da izvlači suvišnu masnoću iz čokolade. 1847.
godine pojavljuje se tvrda čokolada a 1876. - mlečna.
Delovanje teobromina u kakau se ne razlikuje mnogo od dejstva kofeina. Njegovo uzbuđujuće
dejstvo na centralni nervni sistem je slabije, ali mnogo jače utiče na sistem srčanih sudova. On
ubrzava delovanje srca, povećava broj otkucaja srčanog mišića i pojačava dotok krvi u srce.
Teobromin stimuliše funkcije miokarda.
Ako vaše malo kuče pojede čokoladu, biće mu potrebna hitna pomoć. Teobrominat prihvaćen
kod njega izaziva veliko otpuštanje adrenalina, što vodi do usporenog pulsa i srčane aritmije.
Razgrađivanje teobromina u organizmu kera teče polako, zbog čega za njegovo trovanje je
dovoljna jedna čokolada.
Čokolada sadrži hemijska jedinjenja koja su po svom sastavu i mehanizmi delovanja nad
određenim delovima mozga nalik na efekat marihuane.
Grupa naučnika sa Instituta za fiziologiju u San Diegu koji su stavili na potpunu analizu kakaov
prah i otkrili tri hemijska jedinjenja koja po svom sastavu i mehanizmu delovanja nad određenim
delovima mozga imaju potpuno isto delovanje kao od marihuane. Kako saopštava časopis
"Hemija i novosti", u čokoladi i kakaovom prahu je otkrivena supstanca koja se zove anademid
(u prevodu sa originalnog jezika - "blaženstvo") - analog poznatog molekula tetrahidrokarbinola
- supstanca koja izaziva zavisnost kod pušača marihuane. I pored toga, što na svom putu do
mozga ta supstanca se raspada u sistemu za varenje i jetri, ipak treba da imamo jedno na umu za
nju i da ne potcenjujemo opasnost od njegovog zarobljavanja mozga.
Zavisnost od čokolade je Svetska Zdravstvena Organizacija svrstala broju najnepromenljivijih
ljudskih zavisnosti, pored duvanske, alkoholne i kofeinske. U svom većem delu zavisnost od
čokolade je ženska bolest. Kod proučavanja napravljenog u Kanadi ženama je bilo zadavano
samo jedno pitanje: Šta je za vas najveće zadovoljstvo? Niko nije ni očekivao takav neočekivani
odgovor. 30% kandidatkinja su priznale da im je milija čokolada od bilo kojeg drugog
zadovoljstva.
Jako su privučeni od čokolade i ljudi klasifikovani kao besperspektivni, ljudi sa depresijom, kao i
oni koji su još od detinjstva zavisni od čokolade.
Tokom poslednjih nekoliko decenija naučnici i lekari istražuju čokoladu i njenu ulogu na mnogo
bolesti na ljudskom telu. Ustanovljeno je da čokolada može da napravi migrenu, akne, debljanje,
zubni karjes, svrab u rektumu i probleme sa srčanim sudovima. Dr Maršal Mendel u njegovoj
knjizi "Petodnevno olakšavajući sistem kod alergije" primećuje da mlečna čokolada vodi do
smanjivanja pameti i pogoršavanja rukopisa kod posmatranih devetogodišnjih dečaka.
---
Govoreći za legalne narkotike, ne možemo da preskočimo i još jedan - ne nepoznatu KOLU.
U Zapadnoj Africi raste drvo visoko do 20m, čiji orasi sadrže kofein (kao u kafi) i teobromin
(kao u kakau). Presni orasi su gorki, a nakon što odstoje postaju slatki. U Africi se žvaću ili se
koriste za spremanje pića. Ekstrakt kole je obavezni sastavni deo koka-kole i pepsi-kole, ali u
interesu istine, kofein se dodaje i dodatno.
Po Vebsterovom rečniku, "Kola je karbonatno gazirano piće, obojeno ekstraktom lišća koke,
semenja kole, šećera, karamele i aromatnih supstanci". Osim toga, ovaj rečnik nam otkriva da je
kokain gorki kristalni alkaloid, izvučen isto iz lišća koke. Za "semenje od kole" ovaj rečnik kaže
da su "gorka semena koja sadrže kofein, izvučena iz drveta kola".
Kakvo je dejstvo koka-kole?
1886. godine u državi Džordžiji pukovnik Džon Pemberton - farmaceut po obrazovanju, koji je
izveo prvu seriju proizvoda koka-kole, koje je dobilo naziv u čast listova koke i semenja kole,
koji učestvuju u njenom sastavu. Ustvari, to na početku nije bilo piće nego lek. Apotekar
Pemberton, poznat po svojim lekovima za bolesti jetre i kašljeva, širio je po pijacama varijantu
popularnog evropskog vina "Mariani" napravljenog na osnovi koke. Napravljeno je od Anželo
Mariani koji je pravio najveću reklamu koke u svetskoj istoriji. Upoznaje se sa tradicionalnim
legendama za koku, okružuje se sa različitim predmetima od života inke, uzgaja koku u bašti
pred svojom kućom i rukovodi trgovinskom imperijom koja proizvodi i rasprostranjuje njegovo
vino za raspoloženje. Zahvaljujući svom reklamnom geniju, on uspeva da zapali svet sa svojim
proizvodom. Stotine poznatih ljudi javno hvale svojstva njegovog vina za raspoloženje. Čak je i
papa Lav II uručio Marianiju specijalnu medalju za otkrivanje ovog eliksira.
Za to vreme - 1885. godine u Aglanti je bio zabranjen alkohol i Pemberton je bio prinuđen da
promeni formulu vina. On ga je pretvorio u bezalkoholni gazirani sirup, dodavajući u njega list
od koke, semenje kole i kofein. Reklamno objavljivanje je jasno pokazalo da je mister
Pemberton rasprostranjavao novo "piće" kao lek za lečenje nervnih bolesti, glavobolje i kašlja, a
ne kao vino. To je bila prva koka-kola.
Prve godine Pemberton je zaradio jedva 50 dolara, a rashodi puštanja napitka na prodaju su bili
70 dolara. Sam Pemberton je bio jako zavistan od morfijuma. Zbog manjka para on prodaje deo
akcija svojem kolegi, koji stavlja napitak u metalnu kutiju i meša je sa sopstvenim patentom -
"balzam od krvi biljaka".
U južnim državama za to vreme postojala je popularna navika da se zovu jedni kod drugih "na
koku", a novine su pisale da napitak koji sadrži u sebi kokain "dovodi crnce do bezumlja".
---
Ne razumete šta ima toliko loše kod kafe, kole, kakaâ, čokolade i crnog čaja? Mislite da kako
narod kaže: "Od malo glava ne boli" je tačno i ovde? Ustvari, potpuno grešite ako mislite tako -
zar niste čuli kakvi su efekti od kofeina, koji se nalazi u ovim legalnim narkoticima i teofilina i
teobromina.
Postoji mišljenje da "ako je droga, koja izaziva ove efekte kod pacova, morfijum ili amfetamin,
podaci bi bez sumnje pali na prve stranice novina po celom svetu. Cilj sa kojim kafa, crni čaj,
kakao i čokolada se određuju kao "ne droge", je da se sačuvaju od kritike koju mediji iznose o
nelegalnim drogama". (Edvard Beker)
Sama činjenica da čaj i kafa uzbuđuju nerve treba da zabrani njihovu upotrebu kod dece. Iz istog
razloga Koka-Kola koja sadrži 1,5 zrna kofeina po čaši ne treba da se koristi od dece. Navika da
se upotrebljava kafa, čaj, koka-kola i drugi proizvodi na bazi kofeina može lako da se zadobije
kod svih i u nekim slučajevima da načine toliko štete koliko alkohol i duvan" (Oliver T. Osbor -
profesor na univerzitetu Jejl).
---
Nekoliko mitova o proizvodima citiranim u ovoj temi:
Prvi MIT: Male količine kafe nisu štetne. Ranije su specijalisti smatrali da su neophodne više
od 5 šoljica kafe nadan da bi se napravili znakovi zavisnosti. Već je ustanovljeno da jedna šoljica
kafe od 140g, koja sadrži samo 100g kofeina može da napravi to. Glavobolja i umor su klasični
primeri kofeinske gladi. Iako ljudi koji primaju mnogo kofeina, stradaju najviše kada se
oslobađaju zavisnosti, glavobolja oslobađanja najviše pogađa one koji umereno piju jednu do
dve šoljice na dan.
Drugi MIT: Ima kafa bez kofeina. Proces vađenja kofeina /dekofeinizacija/ obično zahteva jak
nagrizajući hemijski rastvor koji zadire u zrna kafe i treba da bude razgrađen od organizma. U
procesu otstranjivanja kofeina se dobijaju supstance koje mogu da budu opasnije od samog
kofeina. To mogu da budu ugljen dioksid, etilacetat, metilen hlorid - koji izaziva rak.
Drugi MIT: Ima tehnologija za odstranjivanje kofeina sa vodom /u Švajcarskoj/. Ali i kada
se izvadi kofein, kafa sadrži i benzapiren i hlorogenu kiselinu, koje smetaju opuštanju endorfina,
a benzapiren je jedan od najotrovnijih elemenata duvana. Ima ga u katranu kamenog uglja.
Treći MIT: Kafa normalizuje niski krvni pritisak. Oni koji često pate od niskog krvnog
pritiska, koriste kafu za povećavanje sposobnosti za rad, ali trebaju da imaju na umu da kao
rezultat privikavanja, tonizirajući efekat slabi, što vodi do povećavanja doze. Ranije ili kasnije
kofein počinje da pokazuje otrovno delovanje nad srčanim mišićem, a pri najvećoj upotrebi može
da dovede do hipertonije.
Četvrti MIT: Bela čokolada je manje štetna. Istina je da u toj čokoladi nema nastruganog
kakaâ i da je mnogo bogatija mastima od svoje tamnije sestre, ali to je prava čokolada, zato što
ukus, aroma i narkotičnost čokolade duguje njegovoj masnoći. Ona se dobija kroz presovanje
ispečenog kakaovog semenja koja su očišćena od omotača i stvarno sadrži supstance teobromin i
kofein koje izazivaju zavisnost.
---
Neke preporuke ako smo odlučili da ostavimo proizvode koji sadrže kofein:
1. Pijte više vode.
2. Umesto proizvoda koji sadrže kofein, upotrebljavajte biljne čajeve, kafu Inka, kafu od raža,
leblebije itd.
3. Hranite se ispravno
4. Pravite vežbe
5. Nađite motivaciju. Naprimer: Neću konzumirati ove stvari, zato što neću da imam bubuljice
na licu i naboranu kožu. Ili možda: Bolje je da ne kupujem ove loše stvari, nego nešto bolje i
korisno; ili možda da dam novac ne za čokoladu, nego u crkvu.
6. Oni koji koriste čokoladu bi bilo dobro da primaju magnezijum. Proizvodi koji sadrže
magnezijum su: suncokretove semenke, bademi, soja, orasi, pšenično brašno od punog zrna,...
7. Dobro je da se uključimo u aktivnosti koje će nam pričinjavati zadovoljstvo.
8. Za one koji su zavisni od kofeina može da se utrljava lavandino ulje na slepoočnice.
9. Konzumirajte više voća i povrća.
---

Na kraju ćemo završiti sa jednom veoma poučnom mišlju, koja važi za sve što saznajemo i
vidimo u svom životu: "Da gledaš je jedno. Da vidiš to što gledaš je drugo. Da razumeš to što
vidiš je treće. Da naučiš to što razumeš je još nešto drugačije.
Ali da deluješ po tome što si naučio je jedinstveno što ustvari ima značaj".
Činite u životu i sa životom samo ono, što stvarno ima smisla i zaslužuje!