22.10.12.

Uvod u gradnju baliranom slamom

I UVOD istorija / danas/ nekoliko rei o autokonstrukciji/ prednosti gradnje bairanom slamom/ prednosti blatnih maltera/ izolacija/ ta treba razumeti pre sveag/zatita protiv vode/ alat II NAJEE POSTAVLJENA PITANJA tri praseta/ vatra/ glodari/ slama ili seno/ zemlja na gomili/ termiti i insekti/ voda-rizik od truljenja/ dugovenost/ dozvola za gradnju/ osiguranje/ cena/ bale- na kant ili ne?/ razliite tehnike III BALE SLAME dobre bale za gradnju/ nai male bale slame/ okrugle bale-preraditi bale/ naruiti bale/ transport i odlaganje bala slame/ cena bala slame/ dimenzije bala/ prilagoditi irinu bala/ zaobljene bale/ velike kvadratne bale (Jumbo Bales) IV OD KROVA DO TEMELJA krov/ izolacija krova/ulananje/ zidovi/ nosei zidovi/ drvena skeletna konstrukcija/ jednna kruna kua ili zid/ zid/ luk/ vrata i prozori/ elektrika/ vodovodne instalacije/ kaenje objekata ne zid/ temelji/ eksperiment: izolovanje poda sa balama slame/ ravnanje V BLATNI MALTERI osnovni sastojci zemlje/ razliiti slojevi maltera/ testovi/ nakon prvih testova/ malter glina-pesak/ malter pesak/ unapreivanje maltera/ traiti zemlju/ pripremiti malter/ nanoenje blatnog maltera/zavrna obrada VI KRE gaeni ili hidraulini kre/ nanoenje krea/ boje na bazi krea/ unapreenje krenih maltera/ kre na zemlji/ cementni malteri-mrea VII OSTALO gips/ blokovi od slame/ malterisati horizontale/ sipanje u oplatu/ druge

serbianforum.org/gradevinarstvo/301664-uvod-u-gradnju-baliranom-slamom.html

2/10

22.10.12.

Uvod u gradnju baliranom slamom

Ko hoce da postane bogat neka ide medju siromahe

Odgovor sa citatom

Poboljaj krvnu sliku

Poveaj nivo hemoglobina i gvoa u krvi na potpuno prirodan nain!

Italijanska kola mode

Studiraj Brand management, Modni dizajn, Dizajn enterijera u centru Beograda.
Dodaj oglas

#2

04-02-2012 06:43

I UVOD ISTORIJA Graenje biljnim vlaknima staro je koliko i oveanstvo, o emu jo i danas svedoe ostaci zaklona od granja i lia. Ljudi su hiljadama godina koristili slamu za izgradnju zidova i za izradu krovova. Ali, najvea i relativno nedavna novina (oko 1850.godine) je izum baliranja slame, to je omoguilo proizvodnju lakih blokova, sa izuzetnim izolacionim kapacitetom koji su, iznad svega, i biorazgradivi. Ideja i njena realizacija su jednostavne, ali ih je neophodno dobro promisliti ! Maine za baliranje su patentirane u SAD-u pre 1850.godine, i ve su bile na prodaju 1873.godine, pokretane konjima. Do 1809.godine, vlasnici eleznica prihvatali su samo transport balirane slame.

Nostradamus

lan od: Lokacija: Postova:

Aug 2009 Stari Ras 16.866

Dodatne Informacije

Ko hoce da postane bogat neka ide medju siromahe

Odgovor sa citatom

#3

04-02-2012 06:43

NEBRASKA U isto vreme, pioniri Kinkaid Sandhills u Nebraski, imali su malo drveta i gline za uobiajenu tehniku gradnje. ini

Nostradamus

serbianforum.org/gradevinarstvo/301664-uvod-u-gradnju-baliranom-slamom.html

3/10

22.10.12.

Uvod u gradnju baliranom slamom

se da je bilo logino da je neko bale slame shvatio kao velike lake cigle. Tako je poela njihova primena u izgradnji. Prvi dokument o gradnji baliranom slamom pojavio se 1886.godine u Nebraski , za jednu kolu. 1920-ih godina, Ministarstvo poljoprivrede severne Dakote u SAD-u, izdalo je manual za gradnju baliranom slamom, za izgradnju poljoprivrednih objekata. Ova inicijativa doprinela je irenju tehnike u nekoliko zemalja SAD-a. Tehnika Nebraska, sa noseim zidovima od bala slame, najvie se koristila izmeu 1905. i 1935.godine, a prestala je da se primenjuje oko 1940.godine kada se, sa dolaskom eleznice, prednost daje loije izolovanim objektima radi prepoznavanja i drutvenog prestia, a slama se poela doivljavati u vezi sa neim prolim, odnosno siromanim. Od tad, kue od slame su, uprkos svemu, graene u nekoliko zemalja, ali je ovo ostalo uvek relativno marginalno.

lan od: Lokacija: Postova:

Aug 2009 Stari Ras 16.866

Dodatne Informacije

Ko hoce da postane bogat neka ide medju siromahe

Odgovor sa citatom

#4

04-02-2012 06:44

RENESANSA Gradnja balama slame je ostala uspavana sve do izlaska lanka o tehnici Nebraska od strane Welsch-a u Shelter 1973. Od izdanja u ovom asopisu, Amerikanci poinju da rade eksperimente i testove u laboratorijama, da organizuju prakse, piu tekstove i knjige, i na taj nain se ostatak sveta upoznao sa ovim neverovatnim nainom gradnje.

Nostradamus

lan od: Lokacija: Postova:

Aug 2009 Stari Ras 16.866

Dodatne Informacije

Ko hoce da postane bogat neka ide medju siromahe

Odgovor sa citatom

#5

04-02-2012 06:44

EVROPA I FRANCUSKA Najstariju dokumentaciju na temu gradnje slamom u Evropi nalazimo u Francuskoj. U jednom izdanju Nauka i ivot iz maja 1921.godine, pie se o postojanju kue od bala slame u Montagris-u. Feuillette ovu tehniku gradnje (brzu i ekonominu) predlae kao reenje za rekonstrukciju posle rata. U svom lanku, on napominje da je u toku nekoliko izvoenja ovakvih projekata. Kua Feuillette je i danas u veoma dobrom stanju i njeni stanovnici su sasvim zadovoljni njenom udobnou i malim raunima za grejanje. Jedan manual za gradnju balama slame takoe je izdat u Danskoj 50-ih godina. U Francuskoj (kao i u drugim zemljama) seosko stanovnitvo oduvek je cenilo dostupnost i izolacionu mo slame i koristilu su je za podizanje ograda, sputenih plafona, pa ak i izgradnju spoljanjih zidova. Iako neomalterisani, neki od njih odrali su se po vie decenija. U junu 1979.godine, u Larzac-u (danas Cun de Larzac), jedna kua od balirane slame je izgraena u borbi protiv proirenja vojnog kampa. Ipak, ini se da je, pre svega zahvaljujui radu Franois Tanguay i Louis Gagn iz Kvebeka, gradnje baliranom slamom je ponovo poela, ovog puta izgradnjom bala. Nakon sastanka sa Amerikancima (i nakon izlaska njihove knjige), gradnja baliranom slamom u Francuskoj ini se da se orjentisala sve vie vie ka razliitim stilovima drvenog skeletnog sistema sa ispunom od balirane slame.

Nostradamus

lan od: Lokacija: Postova:

Aug 2009 Stari Ras 16.866

Dodatne Informacije

serbianforum.org/gradevinarstvo/301664-uvod-u-gradnju-baliranom-slamom.html

4/10

22.10.12.

Uvod u gradnju baliranom slamom

Ko hoce da postane bogat neka ide medju siromahe

Odgovor sa citatom

#6

04-02-2012 06:45

NEKOLIKO REI O AUTOKONSTRUKCIJI (gradnji u sopstvenoj reiji) Sve se ui, gradnja takoe. Ako jo uvek nemate iskustva, omoguite sebi da ih steknete. Dobra priprema je obavezan deo, kako bi projekat i gradilite ostali prijatni za ivot i rad. Ne zaboravite: *u jednoj kui ima vie delova za spajanje nego u jednom kompjuteru, *ona mora odoleti vetru, kii, snegu, suncu, sili gravitacije, i moda ak i zemljotresima, *jedna nesrea za vreme i posle gradnje moe teko povrediti nekoga, *vaa kua e, verovatno, biti najvanija investicija Vaeg ivota. Nije momenat za igru pokera zatvorenih oiju. Treba uzeti u obzir mere predostronosti kojima se mogu izbei ozbiljne neugodnosti.

Nostradamus

lan od: Lokacija: Postova:

Aug 2009 Stari Ras 16.866

Dodatne Informacije

Ko hoce da postane bogat neka ide medju siromahe

Odgovor sa citatom

#7

04-02-2012 06:46

Prednosti blatnih maltera * lepota : * blatni malteri laki su za izradu, * debljina zidova dozvoljava izradu nia, * blatni malteri mogu biti veoma lepih boja. * zdravi : niste obavezni da zatitite kou i oi, kao kod rada sa kreom i cementom. * nema hemijskih dodataka : kao kod nekih maltera koji su prefabrikovani i prodaju se kao stari, ali sa sintetikim voskom. * ekoloki: primena lokalne zemlje smanjuje transport. Jedan blatni malter radi se od nepeene zemlje, nikakvo peenje nije potrebno kao za kre, cement ili gips. Zbog toga su, ak i prefabrikovani blatni malteri sa transportom na velike distance, veoma interesantni sa energetskog aspekta. lan od: Aug 2009 * inercija : jedan mlater poveava masu objekta, to je korisno za smanjenje ekstremnih temperatura. * regulacija toplote i vlanosti: zemlja ima sposobnost vezivanja i oslobaanja vlanosti i toplote. Ovo Lokacija: Stari Ras stvara komfor i tedi novac. Postova: 16.866 * laki za izradu: * blatni malteri se lako lepe za zidove (zahvaljujui glini) Dodatne Informacije * blatni malteri su veoma postojani u unutranjosti, i laki za popravku. Potujui neka pravila, mogu biti takoe korieni i u eksterijeru. * ceo svet moe biti angaovan prilikom nanoenja osnovnog sloja. Izolacija prenos energije toplota (energija) prenosi se na tri razliita naina: * radijacijom: infracrveni, od sunevih zraka ili od jedne pei na drva, npr. * kondukcijom: fiziki kontakt. Kada dodirnemo pe na drva, opeemo se, jer je ovaj transfer brz i veoma intenzivan. * konvekcijom: gas ili tenost koji prenosi energiju cirkuliui kroz prostor. To je vru vazduh pei na drva (ili elektrini radijator) koji se penje i zagreva plafon. ta je izolator? Izolator je materijal koji treba da uspori transfer energije, kako bi odrao enterijer nae zgrade prijatnim i kako ne bi dolazilo do gubitka, tako dragocene, energije. Izolacija se esto bazira na principu da jedan materijal male mase uva i prenosi energiju (hladnou, kao i toplotu), mnogo bre nego materijali sa velikom masom. Materijali male mase su vazduh, ovja vuna, kamena vuna, konoplja i slama. Vazduh je najvei izolator od ovih materijala, ali ga je neophodno zaustaviti; u suprotnom-konvkecija se vraa u igru. Zbog toga je vuna najefikasnija po cm debljine, kao to je bala slame dobar izolator zbog velike debljine lakog materijala, koji spreava kretanje vazduha. Materijali velike mase su: metal, beton, voda, kamen, kre i zemlja. Ne zaboravite da krov takoe treba dobru izolaciju, jer je to prostor u kome je gubitak energije najvei. Mogue je izolovati krov balama slame, ali vodite rauna o njihovoj teini. Ovja vuna je takoe odlian izolator krovova, i mnogo je laka od slame. Vazduni dep Generalno se veruje da je vazduh najbolji izolator; ako bi to bio sluaj, ne bi bilo neophodno zatvarati prozore. Vazduh je dobar izolator jedino kada je nepokretan/zaustavljen. Rupe ili vazduni depovi izmeu bala slame su neefikasni. Suprotno, konvekcija (cirkulacija gasa ili tenosti toplotom) stvara jedan stvarni transport energije. To je ono to zovemo termikim mostom. Termika regulacija (HQE) jedna kua kompletno izolovana balama slame odgovara veoma dobro oznaci HQE i termikoj regulaciji (RT 2001), na snazi od juna 2001. Poreenje vrednosti izolacije nekoliko materijala za konstrukciju(*): sistem R uplji beton 20cm 0,39 uplji beton 20cm+zemlja piljevina 10cm 1,03

Nostradamus

serbianforum.org/gradevinarstvo/301664-uvod-u-gradnju-baliranom-slamom.html

5/10

22.10.12.

Uvod u gradnju baliranom slamom

uplji beton 20cm+upljina+celuloza 8cm 3,08 kamen 50cm ili naboj 45cm 0,62 slagana drva 40cm ili celularni beton 25cm 1,70 masivno drvo 20 cm ili ekspandirana glina 30cm 1,70 monomur 37,5cm ili zemlja-slama 30cm 3,00 zemlja-slama 30cm ili konoplja 3,00 drveni skelet+celuloza 12cm 3,70 masivno drvo+celuloza 10cm 4,70 balirana slama 45cm 6,00 (*) izvor : ekoloka izolacija * JP Oliva, Editions Terre Vivante panja: ne moe sve biti reeno samo kroz brojeve i predlaem Vam da prostudirate knjigu JP Oliva Lisolation cologique, deo o razliitim materijalima/ tehnikama i veoma jasno objanjava ta je termika udobnost i kako je postii. Inercija (masa) jedne kue od slame Neki smatraju da jedna kua od balirane slame nema veliku masu (za apsorpciju i povratak toplote). Meutim, jedna kua od balirane slame pokrivena dobrim slojem maltera, ima znantu masu. Jedan blatni malter debljine 5cm ima oko 65kg/m2, to je mnogo vie nego gipsane ploe. Na primer, jedna kua od 100m2 u osnovi, imae u enterijeru oko 30m2 blatnih maltera, to predstavlja oko 5 tona zemlj; ne raunajui pregrade, pod i ostalo. Za poveanje mase, takoe se mogu napraviti i pregradni zidovi od zemlje, pa ak i nametaj kao to su klupe i police. to je vea masa, treba vie energije da bi se kua zagrejala; ali je prednost to e ona due ostati topla. Bitna stavka gradnje slamom je da je masa (malter) u enterijeru izolacije, i da ne gubi svoje kalorije (ili svoju sveinu) u kontaktu sa eksterijerom. Prema testovima realizovanim u SAD-u, jedan blatni malter od 5cm je optimalni minimum za povratak, tokom veeri i noi, akumulirane toplote tokom dana. ta treba razumeti, pre svega lateralne(bone) sile Bone sile su rezultat vetrova i zemljotresa. Ove sile mogu prouzrokovati klizanje, rotaciju, ili deformaciju zidova. One se takoe mogu javiti zajedno, i potpuno unititi objekat. Dakle, imperativ je razumeti ove sile i osmisliti i konstruisati potujui ogranienja materijala i tehnika, kako bi se izbegla oteenja. Ako ne vladate temom, naite pomo od ljudi koji imaju znanja u ovom domenu.

Bone sile i nosei zidovi Jedan zid od slame sa svojim malterom ve ima odreenu otpornost protiv bonih sila. Dokaz za to je Nebraska kua, gde je slama nosei konstruktivni element, bez ikakve druge strukture ili ojaanja. Pravljeni poetkom veka, neki od ovih zidova su preiveli do danas, bez da su ak bili i omalterisani. etiri elementa koja osiguravaju otpornost su: 1. gustina balirane slame: to su bale gue, vie su krute. Ipak, bale ostaju uvek malo fleksibilne: po jednom testu raenom u SADu, (StrawBale Code testing od strane Catherine Wanek), jedan zid od slame bez maltera je bio optereen za testiranje njegove vrstoe na pritisak. Zid je, bez problema, primio optereenje; i rezultat testa je bio pozitivan. Zatim, kako bi bolje razumeli zid od slame, dodatno su opteretili zid: nije se desilo nita, osim sleganja zida. Kad su skinuli optereenje, istraivai su, na njihovo veliko iznenaenje, primetili da se zid ponovo popeo do svoje originalne visine! U realnosti (dakle, sa malterom), malter puca i ( ili pada); ovo e biti znak za stanovnike da napuste zgradu. Interesantno je da, kad se jedan zid od betona ili upljeg betona optereti preko njegovih kapaciteta, on pada odjednom, bez prethodnih upozorenja. 2. optereenje zidova (krova ili drugih sistema optereenja) 3. malteri su najrigidniji deo (kao beton), nije fleksibilan kao slama, ve reaguje vie kao jedan veoma tanak zid. Izgleda da je prvo malter (ba zato to je najrigidniji) otporan na optereenje (gravitaciju i bone sile). Ali, irina bala slame daje mu podrku, jer je on previe tanak da bi mogao primiti optereenje sasvim sam. U sluaju zemljotresa ili oluja, ovo fleksibilno srce zida takoe dozvoljava jedan izvestan pokret, bez da se zid kolapsira. Jeedan pesnik mogao bi iskoristiti koreografsku metaforu: zidovi od zemlje mogu igrati Salsu! 4. na kraju, snaga jednog zida od slame je u vezi koja postoji izmeu maltera i dobro nabijenih bala slame. Zbog toga je veoma vano raditi tako da malter dobro prianja uz bale. Bez prethodnih testova, nemogue je predvideti otpornost zidova od slame, jer ovaj kapacitet zavisi od: * kvaliteta, gustine i irine bala slame, * kompresije zia, * kvaliteta i debljine maltera, * kvaliteta prianjanja maltera. Zemljotresi za arhitekturu otpornu na zemljotrese neki koriste princip dva rigidna zida sa fleksibilnom sredinom, koji se na engleskom zove Stressed Skin Panel. Ali, kako bi kua od slame stvarno bila otporna na zemljotrese, potrebno je poveati performanse celine. Neophodno je postojanje metalne armature (ne samo mrea), koja je fiksirana za temelje i grede. Osim metalne, struktura moe biti i drvena. Posetili smo jednu kuu u San Francisku u Kaliforniji (region esto uzdrman zemljotresima), koja je ve pretrpela nekoliko zemljotresa: nismo primetili ni jednu pukotinu! Bone sile i skeletna konstrukcija Kako bi se poveala otpornost zida od bonih sila i gravitacije, veliki broj graditelja koristi skeletnu konstrukciju. U nju treba integrisati dijagonalne elemente (spregove protiv vetra), kako bi bolje odoleli bonim silama. Ako ne, ispuna od slame i malter su ti koji osiguravaju ovu otpornost. Otpornost na vetar od temelja do krova Kako bi se odolelo bonim silama, trougao je oblik mnogo superiorniji od kvadrata. Zbog toga ga esto sreemo u arhitekturi. Ali, u jednoj skeletnoj stukturi, ovi dijagonalni elementi ometaju ispunu balama slame. Tako da je mnogo jednostavnije postaviti spregove protiv vetra u eksterijeru (na povrini bala slame). Sile se i prenose od grede do temelja uz pomo jedne trake, kabla ili tapa (slika 04)

serbianforum.org/gradevinarstvo/301664-uvod-u-gradnju-baliranom-slamom.html

6/10

22.10.12.

Uvod u gradnju baliranom slamom

Slabe take nalaze se u spojevima izmeu razliitih materijala. (slika 05)

(1)greda (2)stub (3)traka (4)metalna ploa (5,6,7) sistemi za fiksiranje trake korektno za pod (8) armatura Ojaanje uglova Drugi nain ojaanja zidova je da se ojaaju uglovi. Evo dva primera:

slika levo: metalne ploe ili paneli u drvetu : (1) greda (2)stub (metalna ploa) slika desno: (1)greda (2)stub (4)kosnik (5) tap sa navojem (6) zavrtanj ovaj sistem koristi spregove protiv vetra sa jednim tapom sa navojem, zbog ega ovaj sistem funkcionie na pritisak i na napon. panja: kapacitet ovog sistema je veoma ogranien, jer sve bone sile treba da budu apsorbovane veoma malom povrinom (kao na slici 08)

Zatita od vode Vlaga je, naravno, najvei neprijatelj konstrukcije od slame (kao i bilo kom drugom tipu konstrukcije.) ta vie, jedna takva kua je nezdrava, tako da je imperativ razmotriti sve neophodne mogunosti da bi se garantovala jedna zdrava konstrukcija. Voda u objekat moe ui na vie naina: tena u vidu kie, gasovita kao respiracija koja se transforimie jednako u kapljice, kondenzacija, ako je okolnosti uzrokuju. Prva uloga jednog objekta je (sa klimom kao u Francuskoj) da zatiti svoj sadraj od kie. Dakle, ini mi se oigledno da je prva uloga njegove arhitekture da zatiti zgradu od vode, zbog ega estetika arhitekture prelazi u drugi plan.

serbianforum.org/gradevinarstvo/301664-uvod-u-gradnju-baliranom-slamom.html

7/10

22.10.12.

Uvod u gradnju baliranom slamom

Da bi se obezbedila dobra zatita od vode, sledei detalji se preporuuju: 1)preputen krov-jedan od najekonominijih naina zatite zidova 2)oluci smanjuju koliinu vode koju vetar nanosi na fasadu. 3) ventilacija ispod pokrivaa je imperativ kako bi se izbegla akumulacija vlage (kondenzacija) 4)izbegavati horizontalne povrine ispod prozora- treba da su dijagonalne i da odvode vodu ka spolja (ako je mogue van povrine maltera). Koristite nepropusne proizvode dobrog kvaliteta. Zavretak na kap vode je interesantniji nego klasini. Prozori postavljeni ka spoljanjosti zida su manje osetljivi na ulazak vode. 5)zatitite kvalitet disanja zidova od slame. Voda koja se vraa (to je sasvim normalno), treba biti evakuisana. Izbegavajte bojenje spoljanjeg zida-bolje je koristiti pigmente u zavrnom malteru ili je jednom okreiti. 6) zavretak maltera sa jednom kapi vode pomae drenai maltera, kako ova vlaga ne bi dugo dodirivala bale slame. 7) drenaa oko temelja je neophodna, kako bi se izbeglo stagniranje vode u dnu kue. 8)vazduni sloj za venitlaciju izmeu izolatora i pokrivaa kako bi se izbeglo akumuliranje vlage. 9)dva razliita materijala koja se dodiruju (malter i drveni okvir npr.) su osetljive take, zbog toga to svaki materijal reaguje drugaije na toplotu i hladnou. Obratite panju oko okvira, naroito sa spoljne strane. Rupe izmedju okvira (drvenog) i maltera (zemlja ili kre) mogu biti mesta prolaska vode, vazduha (gubitak izolacije) i zvuka. 10)sa unutranje strane nije neophodno postavljanje spreavanja isparavanja. 11)postavite bale slame na drvenu podlogu, nekoliko centimetara iznad nivoa tla kako bi se izbeglo da voda ue u zid 12) pesak sa geotekstilom 13)ljunak, kako bi se zaustavilo kapilarno podizanje vode i odravanja ploe suvom 14)postaviti jednu nepropusnu barijeru kako bi se izbeglo da vlaga moe da se podigne.

ULOGA ZAVRNOG MALTERA Zavrna obrada povrine zida je osnovna za dobro funkcionisanje objekta. Ona predstavlja barijeru za vazduh, vatru, vodu i ivotinje. Distribuirana masa (malter) ima takoe visoke performanse za pasivno grejanje. Idealno bi bilo imati povrinu koja odoleva okovima, osipanju i prljanju. Kako bi bile svetlije, unutranje povrine su esto u svetloj boji (ne sjajnoj), koja dobro reflektuje svetlost.

serbianforum.org/gradevinarstvo/301664-uvod-u-gradnju-baliranom-slamom.html

8/10

22.10.12.

Uvod u gradnju baliranom slamom

(1)Prozor istine-kad se zidovi omalteriu, niko vie ne moe videti slamu. Zato je, kako bi se pokazalo da je ispod maltera slama, potrebno ostaviti jedan prozor istine u veini kua- to je jedan ram oko mesta koje nije omalterisano, ostavljajui slamu vidljivu. Postoje razliite vrste, na Vama je da kreirate Va! Savetujem Vam da stavite staklo ispred slame, kako biste izgbegli da zimski vetar ue suvie lako unutra. Postoji nekoliko moguih tipova maltera, ali nije dovoljno samo izabrati dobar malter, jer performanse i otpornost jednog objekta i njegovog maltera zavise od kvaliteta: * koncepta: * preputenog krova i prilagoene arhitekture * oluka * malter ne treba da se spusti do poda * simsovi prozora * jedna urezana obrva u malteru iznad jednih vrata ili prozora odvodi vodu na stranu * priprema: testovi/eksperimenti koji odreuju procenat sastojaka u malteru * konstrukcija i aplikacija: npr.meanje maltera i panja poklonjena izradi detalja. * odravanje: npr.popravka pukotina /oteenja. PASIVNO GREJANJE U veini klimatskih zona, kvalitet pasivnog grejanja i hlaenja su poveani uvodei masu u objekat. Superizolacija sa jednim debelim zavrnim malterom daje jednu kombinaciju visokih performansi, jer takav blatni malter od oko 5cm je optimum za distribuiranu inerciju. Ovo omoguava da se apsorbuje dnevna toplota i da se oslobodi tokom veeri i noi. Ako provetravate vau kuu tokom noi (leti, naravno), temperatura ostaje svea tokom dana. ZIDOVI KOJI DIU Kad lokalna klima zahteva grejanje u kui, vazduh koji je unutra je usisan ka eksterijeru kroz zidove i vlagu ovim tokom (vodena para iz kuhinje, kupatila, nae disanje i transpiracija.) (proitati: ekoloka izolacija) Kako se vlanost ne bi zadravala iza spoljanjeg maltera, potrebno je da i ovaj moe da die najmanje kao i onaj unutra. Zbog toga ne savetujem cementni malter, ve pre kreni i/ili zemljani malter. panja: neophodno je uvek provetravati Vau kuu! takoe je potrebno izbei bilo kakav kontakt izmeu zemlje i maltera, jer voda moe da se popne kroz malter kapilarno. Savetuje se da se prekine na minimalno 25-30cm od nivoa zemlje. Izbegavajte takoe vrste povrine du zida (beton, ploe itd.), tako da se voda ne odbija od zida. ALATI

(1)depni no : traka i fluorescentna boja omoguavaju da se ne izgubi u slami (2)kuka za transport bala slame. Obratite panju da je ne ostavite da se povlai negde okrenuta ka gore (retko se koristi) (3)ica za povezivanje predmeta.

(1)nabija i drugi ekii (svih dimenzija). Najvee napravite Vi sami, sa ostacima drveta na gradilitu. (2)bambus tapovi (3)metalni tapovi (4)klipovi velikih dimenzija (5)klipovi malih dimenzija za privrivanje predmeta za bale slame (6)builica moe pomoi za stavljanje tapova u bale slame (7)drveni eki za lake zakucavanje tapova (8)motorna testera-uvek je drite istu,i radite oprezno (9)testera za seno (za seenje bala), stari alat koji nalazimo na buvljaku (10)runa testera, za detalje (11) brusilica (sa zubima za kamen), efikasno, ali opasno!

serbianforum.org/gradevinarstvo/301664-uvod-u-gradnju-baliranom-slamom.html

9/10

22.10.12.

Uvod u gradnju baliranom slamom

(12)trimer sa plastinom icom ili diskom za zube, za seenje zidova (13)skalpel (14)igle. Drugi pribor: *boja (fluo) za oznaavanje na balama slame nia itd. *makaze *sigurnosna oprema *aparat za gaenje poara *maska za prainu (dobrog kvaliteta) *eir, krema za sunanje i koulja sa dugim rukavima *zatita za oi i za ui *dakovi za skupljanje slame na gomilu. prevod sa francuskog: GRADITI SLAMOM praktini vodi za konstrukciju od balirane slame prakse, ateljei, konferencije, posete

Ko hoce da postane bogat neka ide medju siromahe

Odgovor sa citatom

Zahvalili se:
mirjanasc

+ Odgovor na temu

Prethodna tema | Sledea tema

Kontaktirajte nas SerbianForum.org Na vrh

Pravila Foruma - Uslovi Koritenja - Politika Privatnosti - Marketing - DMCA Vremenska Zona je GMT +2. Trenutno je 10:16. -->

-- Srpski

serbianforum.org/gradevinarstvo/301664-uvod-u-gradnju-baliranom-slamom.html

10/10