1. Sta je finansijsko pravo?

Finansijsko pravo je posebna pravna disciplina koja ureuje finansijsku delatnost drave i drugih javno-pravnih tela. Njega ine skup pravnih normi kojima se regulie prikupljanje, upravljanje i alokacija finansijskih sredstava potrebnih za funkcionisanje drave. 2.Sta obuhvataju javne finansije, sta sadrzi finansijsko pravo? Finansijsko pravo ima sledee odvojene celine: dabinsko (fiskalno-poresko) pravo, budetsko pravo, dravno raunovodstvo.

3.Sta je finansijsko pravna norma? Finansijsko-pravna norma predstavlja ovlaenje, naredbu ili zabranu koja je sadrana u pravnom propisu, a odnosi se na prikupljanje, raspodelu i troenje sredstava za izvravanje javnih rashoda. 4.Sta je Finansijsko-pravni odnos? Finansijsko-pravni odnosi su vrsta drutvenih odnosa u oblasti finansijske aktivnosti drave, koji se reguliu pravnim propisima nadlenih dravnih organa. 5. Institucije javnih finansija? Institucije javnih finansija, odnosno finansijske institucije, obuhvataju sve relevantne instrumente koji ine sveukupni sistem dravnih finansija. U institucije javnih finansija ulaze instrumenti koji ine osnovu sistema javnih rashoda, javnih prihoda, javni zajam, finansijski aranman i dravni bu det. 6.Definicija javnih finansija? Javne finansije izuavaju finansijsku delatnost drave i drugih javnopravnih tela i organa kojima su, na osnovu ustava i zakona, poverene odreene funkcije prikupljanja i troenja materijalnih sredstava, radi ostvarivanja optekorisnih ciljeva. 7.Predmet izucavanja javnih finansija, Tabela?

PREDMET IZUAVANJA JAVNIH FINANSIJA

8.Vrste javnih finansija (specificnosti, sta javne finansije cine kao posebnu naucnu discipline)? Vrste javnih finansija: (1) monetarne finansije, (2) bankarske finansije, (3) finansijska trita i hartije od vrednosti, (4) javne finansije i (5) meunarodne finansije. 9.Sta obuhvataju javne finansije u sirem smislu? Finansijama u irem smislu onda se mogu razlikovati (1) javne finansije (2) poslovne finansije i (3) monetarne finansije. 10.Sta su javni prihodi? Sve transakcije koje poveavaju neto imovinu drave na svim nivoima vlasti kvalifikuju se kao prihod. 11.Sta je transakcija? Transakcija se moe definisati kao uzajamna veza (interakcija) izmeu dve jedinice na osnovu njihovog uzajamnog sporazuma. Transakcija predstavlja razmenu u situaciji kada jedna jedinica obezbeuje dobra, usluge, imo vinu ili rad drugoj jedinici i zauzvrat od nje dobija dobra, usluge, imovinu ili rad u istoj vrednosti.

12.Karakteristike(Nacela) javnih prihoda? Prihodi drave, tj. javni prihodi, imaju brojne karakteristike: 1. da se ubiraju (iskazuju) po pravilu u novcu; 2. da se redovno (ili u nekom drugom intervalu) ubiraju; 3. da plaanje ne dovodi u pitanje postojeu imovinu (izuzetno, realni porez na imovinu); 4. da slue podmirivanju trokova koji imaju opti karakter. 13.Podela javnih prihoda? Javni prihodi se dele na derivativne I originarne. Derivativne javne prihode, do kojih drava dolazi na osnovu svoje poreske vlasti, odnosno poreskog suvereniteta, tako to na osnovu odreenih javnopravnih merila vri preraspodelu nacionalnog dohotka. Derivativni javni prihodi mogu biti: Dabinski (fiskalni) javni prihodi, koji se obezbeuju neposrednim nametanjem obaveze plaanja odreene javne dabine fizikim i pravnim licima koja se nau u zakonom predvienoj situaciji (npr. ostvaruju prihode ili dohodak, poseduju imovinu ili vre neku transakciju), a koja su podvrgnuta poreskoj jurisdikciji drave. U ove prihode spadaju porezi, takse i naknade. Nedabinski (nefiskalni) javni prihodi, koji se obezbeuju posrednim nametanjem od strane drave. U ovu grupu prihoda spadaju: novane kazne koje se izriu u krivinom, prekrajnom ili drugom postupku itd. Originarne javne prihode, koji se ostvaruju obavljanjem ekonomske aktivnosti od strane drave na tritu, na kojem ona istupa ravnopravno sa drugim privrednim subjektima. 14.Sta je porez? Porez odreuje kao instrumenat javnih prihoda kojim drava (tj. politikoteritorijalne jedinice) od subjekata koji se nalaze pod njenom poreskom vlau prinudno uzima novana sredstva, bez neposredne protivusluge, radi zadovoljavanja svojih finansijskih potreba i ostvarivanja drugih ciljeva (ekonomskih, socijalnih, kulturnih, zdravstvenih, ekolokih i dr.). 15.Koje su karakteristike poreza(nacela, obelezja)? Poreze karakterie nekoliko znaajnih obeleja:

Derivativnost poreza- poreski prihodi imaju derivativni karakter izvode se iz poreske vlasti drave); Prinudnost poreza- naplata poreza zasnovana je na prinudi Odsustvo neposredne protivusluge- tj. ne postoji nikakva neposredna veza izmeu, s jedne strane, okolnosti da je neko lice platilo porez i njegove visine i koristi koju ono ima prilikom korienja javnih dobara, s druge strane. Porezima se finansiraju javni rashodi. Poreski prihodi slue za finansiranje javnih rashoda (tj. javnih dobara). U svakom sluaju, poreskim prihodima s e finansiraju javna dobra, iji su korisnici opet ona lica koja su, zapravo, obezbedila te prihode, tj. koja su platila porez; Porez se plaa u novcu. U savremenim dravama pravilo je da se porezi utvruju u novanim jedinicama i plaaju u novcu. Samo u i zuzetnim situacijama, porezi mogu da se plate u naturi ili u radu (npr. kod poreza na prihode od poljoprivrede i umarstva, kod samodoprinosa i dr.).

16.Sta je taksa? Taksa je, fiskalni (dabinski) javni prihod budeta odgovarajue politiko-teritorijalne jedinice, ali se ona upravo plaa kao naknada za odreenu uslugu koju neki dravni organ (npr. sudski ili upravni) prua obvezniku.

17.Razlika poreza I takse? Taksa se placa kao naknada za odredjenu uslugu koju drzavni organ pruza obvezniku za razliku od poreza kod kojeg ne postoji nikakva neposredna veza izmedju okolnosti da je neko lice platilo porez I njegove visine I koristi koju ono ima prilikom koriscenja javnih dobara. Prihodima od taksi se, ne podmiruju opti javni rashodi, ve trokovi koji su prouzrokovani radnjama dravnih organa, koji ine konkretnu uslugu odreenom licu. One su, po pravilu, budetski prihod. Za razliku od poreza, taksu karakterie neposredna protivinidba, a njeno plaanje je inicirano zahtevom samog obveznika 18.Sta je naknada? Naknada, predstavlja administrativno odreenu cenu za korienje dobara od opteg interesa (voda, uma, zemljita, puteva, prirodnog lekovitog faktora i rudnog bogatstva).

19.Klasifikacija javnih priihoda, tabela? KLASIFIKACIJA JAVNIH PRIHODA

JAVNI JAVNI PRIHODI PRIHODI

REDOVNI REDOVNI

VANREDNI VANREDNI

Nefiskalni Nefiskalni

Fiskalni Fiskalni

Javni Javni zajmovi zajmovi

Pokloni Pokloni

Porezi Porezi

Takse Takse

Doprinosi Doprinosi

Naknade Naknade

Ostali Ostali fiskalni fiskalni javni javni prihodi prihodi

Vanredni Vanredni porezi porezi

Donacije Donacije

iz iz imovine imovine

administrativne administrativne

obavezni obavezni

za ta za op op ta dobra dobra

Ostali Ostali vanredni vanredni javni javni prihodi prihodi

Dr avne Dr avne ustanove ustanove

iz iz prihoda prihoda

komunalne komunalne

dopunski dopunski

za za komunalna komunalna dobra dobra

Dr avna Dr avna preduze a preduze a

iz iz rashoda rashoda

sudske sudske

za za gradsko gradsko gra .. zemlji te gra zemlji te

Ostali Ostali nefiskalni nefiskalni porezi porezi

boravi ne boravi ne

20.Klasifikacija poreza po GFS sistemu? GFS sistemu je da se klasifikacija poreza uglavnom vri prema poreskoj osnovici. Tako su porezi u GFS sistemu podeljeni u est velikih grupa, i to: a) porezi na dohodak, dobit i kapitalne dobitke; b) porezi na platni spisak i radnu snagu; c) porezi na imovinu; d) porezi na dobra i usluge; e) porezi na meunarodnu trgovinu i transakcije; i f) ostali porezi. 21.Razlike imedju OECD klasifikacije poreza i GFS klasifikacije poreza? Razlike izmeu OECD klasifikacije poreza i GFS klasifikacije, i to: U OECD klasifikaciji knjienje se jo uvek vri prema principu naplaene realizacije, a u GFS sistemu prema principu fakturisane realizacije;

U OECD klasifikaciji doprinosi za socijalno osiguranje se tretiraju kao porezi, a u GFS sistemu oni su tretirani zasebno; U OECD klasifikaciji porezi na dobra i usluge i porezi na meunarodnu trgovinu i transakcije su obuhvaeni jednom jedinstvenom kategorijom. Meutim, u GFS sistemu porezi na meunarodnu trgovinu i transakcije su izdvojeni u posebnu kategoriju, u odnosu na primanja od poreza na dobra i usluge; Specifinost OECD klasifikacije je da zahteva "presek" poreskih prihoda po odgovarajuim nivoima vlasti, tj. utvruje kriterijume za odreivanje pripadnosti poreskih prihoda odgovarajuim nivoima vlasti (centralna vlast, federalne jedinice, teritorijalne autonomije, lokalna vlast, kao i fondovi socijalnog osiguranja); U GFS sistemu su detaljnije i obuhvatnije razraeni neporeski prihodi. 21.Karakteristike poreza po Adam Smith-u? 1.Opstost; 2.Odredjenost; 3.Ugodnost placanja; 4.Ekonomicnost placanja. 22.GFS klasifikacija prihoda? GFS klasifikacija u sutini obuhvata tri vrste prihoda: tekue prihode, prihode od prodaje nefinansijske imovine, - primanja od zaduivanja i prodaje finansijske imovine. 23.Fiskalno opterecenje? Fiskalno opterecenje podrazumijeva konkretan fiskalni teret nacionalne privrede, grane, grupacije, regiona, preduzeca ili pojedinca u odredjeneoj vremenskoj jedinici. 24.Vrste fiskalnog optereenja (globalno i parcijalno)? Globalno fiskalno opterecenje odnosi se na cijelu zemlju I cijelu kalendarsku godinu. Parcijalno -Posebno su interesantne tri vrste parcijalnih fiskalnih optereenja. Prvo, koje na nivou jedne zemlje utvruje koliko je drutveni proizvod konkretne zemlje "optereen" nekom vrstom dabinskih javnih prihoda. Druga vrsta parcijalnog fiskalnog optereenja bi bila ona koja bi pokazala obim fiskalnog optereenja drutvenog proizvoda dabinskim javnim prihodima

na nivou regiona (optine ili nekog drugog nivoa drutvenopolitike organizovanosti. Trea vrsta parcijalnog fiskalnog optereenja se moe realizovati za nivo konkretnog poreskog obveznika (privrednog subjekta ili za pojedinca). 25.Javni rashodi-def.? Javni rashodi su trosenje materijalnih sredstava koja se vezuju za drzavu I njene funkcije.

26.Vrste javnih dobara? to e obezbediti sledee vrste javnih dobara: (1) ista javna dobra, (2) neista (meovita) javna dobra i (3) zasluna javna dobra: ista javna dobra imaju dva karakteristina svojstva. Prvo, nije mo gue ograniiti njihovu upotrebu. Drugo, nije poeljno organienje nji hove upotrebe. Re je o narodnoj odbrani, policiji, upravi, zatiti ivotne sredine i slino. Neista ili meovita javna dobra su ona dobra kod kojih nisu prisutne, ili ne u istoj meri, karakteristike istih javnih dobara. To su dobra kod kojih osim elemenata javnosti postoje i elementi privatnosti. Re je o saobraajnicama, obrazovanju, zdravstvenoj zatiti i slinom. Konano, drava interevenie tako to namee korienje odreenih dobara pojedincima jer oni od toga imaju koristi. Re je na primer o oba veznom korienju sigurnosnih pojaseva, o obveznom osnovnom obrazovanju i slino. 27.Nacela javnih rashoda? Tri velika, klasina, naela: naelo opteg interesa, naelo tednje i naelo umerenosti i proporcionalnosti. Nacelo opteg interesa.Znai, javni rashodi slue prvenstveno za pokrivanje onih potreba koje su u interesu drutva kao celine. Naelo tednje predstavlja tenju da se sa to manje sredstava postignu to vei efekti. Potrebno je posebno naglasiti da u nekim sluajevima isuvie veliko smanjenje sredstava moe da prouzrokuje vie tete nego koristi, s obzirom da moe da dovede u pitanje funkcionisanje odreene javne slube. Kada se istakne naelo umerenosti javnih rashoda, onda to znai da javni rashodi treba da budu visoki koliko i javni prihodi, odnosno da se finansiraju iz drutvenog proizvoda, a ne iz imovine ili na raun buduih generacija. Ovaj princip zagovara i naelo proporcionalnosti u troenju javnih rashoda ne samo u odnosu na drutveni proizvod, ve i izmeu pojedinih javnih rashoda, odnosno da se pojedine javne potrebe moraju zadovoljavati srazmerno mogunostima. 28.Podela javnih rashoda(klasifikacija)? sledee klasifikacije javnih rashoda: redovni i vanredni, prema objektu troenja,

prema subjektu troenja, proizvodni i transferni, u novcu i u naturi, produktivni i neproduktivni i odgodivi i neodgodivi.

1.Podela na redovne i vanredne javne. Redovni rashodi imaju sledee

karakteristike: mogu se unapred predvideti, po visini su manje-vie stabilni i redovno se javljaju. Vanredni javni rashodi se pojavljuju s vremena na vreme, obino kao rezultat nedovoljno predvidivih ili nepredvidivih uzroka. 2.Klasifikacija javnih rashoda po objektu troenja radi se o podeli javnih rashoda na line i materijalne javne rashode. Lini javni rashodi predstavljaju javne rashode namenjene izdravanju organa uprave (plate zaposlenih u organima uprave, u vojsci, policiji i slino) odnosno isplate penzija, invalidnina, raznih pomoi i slino pojedincima koji na to imaju pravo. Materijalni rashodi obuhvataju javne rashode namenjene vrenju javnih slubi (kancelarijski materijal, sredstva za vojsku, investicije i slino). 3.Prema subjektu troenja javni rashodi se dele na rashode koje vri drava (centralni nivo) i na one rashode koje vri neko ue lokalno telo ili samouprava. Ova podela se moe shvatiti i kao podela javnih rashoda centralnih, regionalnih i lokalnih tela. Ova podela ima specifinu teinu posebno u sloenim (federativno) ureenim dravama. 4.Podela javnih rashoda na proizvodne i transferne. U proizodne javne rashode treba uvrstiti tzv. realne i investicione rashode. Realni rashodi predstavljaju javne rashode kojima drava pribavlja produktivna dobra i usluge, plaa radnike i slubenike i kupuje materijalna dobra. Investicioni (kapitalni) javni rashodi su oni kojima odgovara protivvrednost dobijena u ekonomskim dobrima koja e kasnije donositi prihode to dovodi do direktnog ili indirektnog poveanja drutvenog proizvoda. U transferne javne rashode spadaju tradicionalni administrativni javni rashodi drave (vojska, administracija i slino). U transferne rashode ukljuujemo i sva socijalna davanja (penzije, invalidnine, socijalna davanja, pomo nezaposlenima, otplate kamata za uzete dravne zajmove i slino. 5.Podela javnih rashoda na one u novcu i one u naturi jedna je od nastarijih podela javnih rashoda, koja danas gubi na znaaju budui da se javni rashodi

iskazuju i izvravaju prevashodno u novcu. Meutim, u izuzetnim situacijama (rat, elementarne nepogode i druge neeljene pojave).
6. podele javnih rashoda na produktivne i neproduktivne. Ako javni rashodi

prouzrokuju poveanje proizvodnih kapaciteta i dovode do porasta prihoda, onda se radi o produktivnim (rentabilnim) javnim rashodima. Neproduktivni, odnosno nerentabilni javni rashodi su oni koji ni direktno ni indirektno ne dovode do poveanja privrednih kapaciteta odnosno porasta prihoda. Klasini primer su rashodi za vojsku, administraciju i slino. 7.Podela javnih rashoda na odgodive i neodgodive je vezana za mogunost da se neki javni rashodi, u sluaju nepostojanja dovoljnih javnih prihoda, mo gu ili ne mogu odgoditi na neko vreme. Postoje javni rashodi koji se na osnovu Ustava i zakona moraju izvriti odgovarajueg dana, kako je njihovo izvrenje planirano. Smatra se da je najtipiniji primer za neodgodive javne rashode isplata plata i penzija. Odgodivi javni rashodi su oni ije se izvrenje moe odgoditi u vremenu. Usled nedostatka javnih prihoda, njihovog neblagovremenog priticanja, izvrenje nekih javnih rashoda se moe odgoditi za neko drugo vreme. Na primer, ulaganje u izgradnju nekih objekata, iako su planirani u budetu, se zbog nedostataka sredstava moe odgoditi za neko "bolje" vreme. 29.Klasifikacija javnih rashoda po GFS? koji obuhvata: ekonomsku klasifikaciju prihoda i primanja; ekonomsku klasifikaciju rashoda i izdataka; organizacionu klasifikaciju; funkcionalnu klasifikaciju; klasifikaciju prema raunovodstvenim fondovima.