Nervnisistem

Osnovna funkcija:
integracija aktivnosti izspoljanjei unutranjesredine. sredine

bioloke uloge:
obrada informacija iz ulnih organa (uskladitenje,integracija i selekcija) d donoenje j odgovora d na promene spoljanje i unutranje sredine koji se upuuje efektorima

Osnovniintegracionisistem:
ulniorgan nervnisistem efektorniorgan

Nervnisistem osnovnipodaci
Ljudskimozak: Teina 1,4kg Masa 3%ukupnezapreminetela PotronjaO 20% 0%ukupnepotronje Potronjaenergije(glukoza) 20%ukupnepotronje Protokkrvi 20%minutnog volumenaumirovanju NSpovezujesvedelovetela

Organizacijanervnogsistema
Centralninervnisistem mozak
kimenamodina

Periferninervnisistem
nervnavlaknakojapovezuju centralninervnisistemsaperiferno postavljenimreceptorimai efektorima cerebrospinalni b i l i sistem it (glaveniispinalninervi) autonomnisistem

Neuroniineurologija
neuron osnovna gradivna i funkcionalna jedinica nervnog sistema
dendriti jedro soma akson mijelinski omota

vanove elije Ranvijerovi vorovi telodendriti

Neuroniineurologija
tipovi neurona: unipolarni jedan akson bipolarni dva aksona multipolarni vie aksona anaksoni nemaju akson

Neuroniineurologija
sinapsa spoj dva neurona: 1. presinaptiki neuron 2. sinaptiki prostor 3. postsinaptiki neuron. oto a plo p oa a: motorna sinapsa neurona i miine elije Nervni impuls se prenosi poredno ACh preko sinaptike pukotine

Neuroniineurologija
acetilholin i acetilholin esteraza Acetilholin(ACh)jeneurotransmiterperifernogi centralnog nervnogsistema kojiimaekscitatorni efekat.Nanekimperifernimparasimpatikimnervnim zavrecimamoeimatiiinhibitornodejstvo. Acetilcholinesteraza(AChE)jeenzimkojirazgrauje acetilholinipretvarauholiniacetatnugrupu.Kao recepror,nalazi l isenapostsinapti ti tik komneuronu.

Ontogenijanervnogsistema

ganglija(8)

NSnastajeodnotohorde Odnervnecevinastajuneuroblasti prekursorineurona. prednjideon.ceviformiramozak,azadnjikimenumodinu. k.modinaseudorzalnomdeludiferencirausenzitivne neurone,uventralnomumotorne. senzitivnineuroniobrazovaespinalneganglije interneuroni povezujusenzitivneimotorneneurone

Nervnisistem ontogenija
od prednjeg dela nervne cevi razvija se mozakencephalon: prosencephalon deuterencephalon d h l mesencephalon rhombencephalon Razvojem olfaktornih bulbusa razvijaju se
telencephalon (cerebrum) prednji mozak diencephalon meumozak mesencephalon srednji mozak metencephalon zadnji adnji mo mozak ak sa cerebellum cerebell m-om om (mali mozak) mo ak) myelencephalon zavrni mozak (produena modina)

Nervnisistem ontogenija

Nervnisistem ontogenija
Tokom ontogenetskog razvia mozga prvo se formira tzv. modano stablo (truncus cerebri) koje se prua po centralnoj osovini. obuhvata: diencephalon, mesencephalon, metencephalon i myelencephalon - kao najstariji i najmanje varijabilni deo g kod kimenjaka j mozga dorzalni deo stabla diferncira se u senzitivne strukture ventralni u motorne strukture Svi glaveni nervi osim terminalnog (0. par) i olfaktornog (1. par) direktno su vezani za truncus cerebri

Nervnisistem ontogenija
cerebrum prednji (veliki) mozak i cerebellum mali mozak k su najvarijabilniji j ij bil iji d delovi l i encephalon-a h l tela neurona u mozgu su organizovana u jezgra (nucleuse) i nalaze se na povrini kora (cortex) u kimenoj modini tela neurona nalaze se u centralnom delu, dok su nervna vlakna (aksoni) spolja rast mozga u odnosu na telo pokazuje pozitivnu alometriju

Nervnisistem ontogenija
kod sisara nervne elije, kao visoko diferencirane nemaju sposobnost neurogeneze, neurogeneze tj tj. dalje deobe ili zamene neurocoel ine 4 modane komore ispunjene cerebrospinalnom tenou liquor

Mozak modane komore

I i II komora (lateralne)

III komora (mezencefalna)

IV komora

Periferninervnisistem
Spinalni nervi (nervi spinales p ) parne strukture serijski rasporeene sa dorzalnim i ventralnim korenovima Kod sisara: dorzalni korenovi su senzitivni, ventralni motorni, kod niih kimenjaka: meoviti

Periferninervnisistem
Spinalni nervi ramus dorsalis
dorzalna grana (leni miii i koa) ) ramus ventralis ventralna g grana ( (miii ekstramiteta, trbuni miii) ramus visceralis visceralna grana (lena aorta i komunikacija sa simpatrikim nervni sistemom)

Periferninervnisistem
Spinalni nervi ganglije: 1. spinalna ganglija 2. simpatrike ganglije u nivou ekstremiteta obrazuju se nervni pleksusi: 1. 2. 3. 4. plexus brachialis (prednji ekstremiteti) plexus lumbosacralis (zadnji ekstremiteti) plexus cervicalis (vratni region sisara) za vratne miie plexus p e us coccygis coccyg s (pe pelvis ss sisara) sa a) za a mii e karlice a ce

Periferninervnisistem
Spinalni nervi

Odnosbrojanervnih vlakana uzavisnosti odnivoaorganizacije grupekicmenjaka ki j k 3:1 2:2

Periferninervnisistem
Glaveni (kranijalni) nervi redukcija dorzalnih i ventralnih korenova nema meovitih nerava klasifikacija na osnovu 7 vrsta vlakana: 1. posebni senzitivni nervi 2. somaziko-motorni nervi 3. do 3 dorzalni a nervi e

Periferninervnisistem
Glaveni (kranijalni) nervi
0. par - nervus terminalis I par nervus olfactorius mirisni ivci II par nervus opticus vidni ivac III par - nervus oculomotorius ivac pokreta oka IV par nervus trochlearis trohlearni ivac V par nervus trigeminus trograni ivac VI par nervus abducens ivac odvodilac VII par nervus facialis ivac lica VIII par nervus statoacusticus tremno-puni ivac IX par nervus glossopharyngeusjezino-drelni nerv X par nervus vagus ivac lutalac XI par nervus accessorius pomoni ivac XII par nervus hypoglossus podjezini ivac

Periferninervnisistem
Posebni senzitivni nervi
prenose impulse od fortoreceptora i akustikolateralnog sistema, gustatornih i olfaktornih receptora

n. terminalis (0) n olfactorius (I) n. n. opticus (II) n. statoacusticus t t ti (VIII)

Periferninervnisistem
Somatiko motorni nervi
motorna vlakna koja polaze l sa ventralne t l strane modanog stabla

n. oculomotorius (III) n. trochlearis t hl i (IV) n. abducens (VI) n. hypoglossus (XII)

Periferninervnisistem
Dorzalni nervi Inerviu parasimpatiki deo autonomnog sistema
n trigeminus (V) n. n. facialis (VII) n glossopharyngeus (IX) n. n. vagus (X) n. accesorius i (XI)

Periferninervnisistem
Autonomni (vegetativni) nervni sistem Pripada visceralnoj komponenti nervnog sistema iroka inervaciona oblast (crevo, urogenitalni trakt, srce, krvne sudove, lezde, respiratorne organe) Kod amniota autonomni sistem je strukturno i funkcionalno podeljen na parasimpatiki i simpatiki Parasimpatiki sistem je za CNS vezan u glavenom i krstanom regionu Simpatiki sistem - u grudnom i slabinskom regionu

Autonomni sistem

CNS - kimena modina

Medulla spinalis u kanalu kimene modine okruena hrskaviavim ili kotanim prljenovima histoloki podeljena na sivu i belu masu siva masa lptir, okolo b l masa bela aksoni kolousta nisu mijelinizovani ne postoji podela na sivu i belu masu masu.

CNS - kimena modina

afernetna vlakna polaze sa dorzalne strane KM eferentna sa ventralne ovim vlaknima, takoe, ostvarena je i veza unutar CNS: mozakKM)

CNS - kimena modina

Broj spinalnih nerava je jako varijabilan j j Kod oveka je 31 par

CNS - mozak
Mozak (encephalon) je podeljen na 5 regiona: telencephalon (cerebrum) prednji mozak diencephalon meumozak mesencephalon srednji mozak metencephalon zadnji mozak (mali mozak) myelencephalon zavrni mozak (produena modina) Koncentracija nervnog tkiva na prednjem delu tela kimenjaka. j Zajedno j sa koncentracijom j ula ( (izraena cefalizacija)

Mozak - ontogenetsko razvie

genetika regulacija

Hox geni predstavlja grupu srodnih gena koja definie anterior-posteriornu osu i segmentaciju metazoa tokom njihovog ontogenetskog razvia. Oni su kljuni za taan broj i poloaj l j segmenata k kao i embrionalnih bi l ih struktura k ( (noge, antene, oi...).

Mozak - ontogenetsko razvie

mozak pokazuje konzervativnost u organizaciji, osim cerebeluma (odsustvo kod kolousta)

Mozak konzervativnost u osnovnoj organizaciji

Modano stablo delovi zavrnog, zadnjeg i srednjeg mozga Cerebellum dorzalna diferencijacija zadnjeg mozga Cerebrum izrazita diferencijacija prednjeg mozga

Myelencephalon - zavrni mozak

slian KM, proiren usled pomeranja j anteriorno (postojanje zadnjeg d j horoidnog pleksusa) vei deo produene modine i retikularne formacije

jezgra j glavenih l ih nerava (V XII)

Myelencephalon - zavrni mozak

Zavrni mozak u najveoj meri ini produena modina medulla oblongata (myelencephalon u uem smislu) dorzalni glaveni nervi XII piramidalni traktovi veza sa kimenom modinom formatio f ti reticularis ti l i filogenetski fil t ki stari t iik konzervativni ti i d deo mozga. Prima informacije iz svih ula, odrava organizam u budnom stanju j i mnogih g autonomnih funkcija j

Metencephalon - zadnji mozak

Kratak segment mozga V par glavenih nerava Cerebellum diferencijacija dorzalnog dela nervne mase etvrta modana komora Varolijev most

Metencephalon - zadnji mozak

u cerebelumu je siva masa na povrini graa sive mase:

1. Granularni sloj 2. Purkinjeovi neuroni 3. Molekulski sloj j graa bele mase: Nuclei cerebelli (cerebealna jezgra)

Metencephalon - zadnji mozak

pons Varolii kod sisara i nekih ptica Ostvaruje vezu cerebeluma sa srednjim mozgom i meumozgom ine ga snopovi aksona koji polaze iz cerebeluma

Mesencephalon - srednji mozak

Tectum i tegmentum - diferencijacija dorzalnog i ventrolateralnih delova nervne mase III modana d komora k - mezencefali f lina komora k III i IV par glavenih nerava

Mesencephalon - srednji mozak

Tectum: opti tika k funkcija f k ij (lobi l bi optici ti i) Kod sisara iza optikih lobusa nalazi se corpora quadrigemina Tegmentum: somatiko-motorne oblasti II i IV para kranijalnih nerava

relejni centri: 1. crveno telo (nucleus ruber) 2. substantia nigra

Diencephalon - meumozak
epitalamus ( (dorzalno) ) talamus (lateralno) hipotalamus (ventralno)

Diencephalon - meumozak
epitalamus ini krov tree modane komore

paraphysis prednja evaginacija krova tree modane komore pinealni kompleks:

1 corpus pinealis 1. i li prva evaginacija i ij 2. corpus parapinealis druga evaginacija (syn. epiphysis) kod nesisarskih grupa funkcionie kao fotoreceptorni organ = pinealno oko. Utie na razmnoavanje kod riba i tetrapoda kao i sezonski bioritam

Diencephalon - meumozak
talamus zadebljali delovi diencefalona centralnog dela meumozga:

1. dorzalni talamus (relejni centri svih senzitivnih impulsa osim olfaktornih) 2. ventralni talamus ine putevi eferentnih nerava sa somatiko-motornom funkcijom Kod koljoriba ima vizuelnu funkciju

Diencephalon - meumozak
hipotalamus ine ga pod i lateralni zidovi tre modane komore. U jezgima u centri za ragulaciju telesne temperature, krvnog pritiska, disanje, balansa vode, crevne aktivnosti, stepena budnosti, Neka jezgra neurosekretornu i fotoreceptornu ulogu. modani levak ima ulogu u formiranju hipofize u krv lui hormone: oksitocin (neurotransmiter) i antidiuretiki hormon.

Telencephalon- prednji mozak

= Cerebrum Uklju Uklj uje j i olfaktorne bulbuse (lobii olfaktorii) anteriorno Do njih vode olfaktorni traktusi

Telencephalon- prednji mozak

Mono razvie hemisfera U hemisferama se nalaze 2 modane komore (ventriculi lateralis) I i II. Foramen Monroi mali otvor koji povezuje I i II cerebralnu komoru sa III u diencefalonu. diencefalonu Hemisfere su meusobno povezane spojnicama corpus p calosum ( (uljevito j telo) ) i fornix (j (je struktura Coblika ssainjena od aksona) Plat sisara, siva masa (neopallium) razvija se iz zone izmeu paleopalliuma i archepalliuma Prvo pojavljivanje je kod gmizavaca, kasnije ptica i snano razvijanje j j kod sisara ( (dominantna tvorevina) )

Telencephalon- prednji mozak

Rinencefalon (olfaktorni deo) hemisfere zadnji d ji deo d prednjeg mozga

Telencephalon- prednji mozak

u neopalijumu je razvijena kora (cortex cerebri), sa brazdama (sulcus) i vijugama (gyrus). ) Na njemu j se diferenciraju: j 1. 2. 3. 4 4. 5. lobus frontalis, l. occipitalis, l. parietalis, l t l. temporalis, li l. piriformes

 Paleopallium - lobus piriformis (kod sisara sa d b i ulom dobrim l mirisa) ii ) Od archipalijuma ostaje hipokampus ili Amonov rog (cornus Ammonis A i ) Hyppocampus je odgovoran za instiktivno i memorijsko ponaanje ivotinja ivotinja. Zajedno sa hipotalamusom ini limbiki sistem (emocionalno motivaciono i seksualno (emocionalno, ponaanje) U kori o se razlikuju a uju motorne, o o e, asoc asocijativne ja ei senzitivne zone

Veliina velikog mozga

IQ = 160 do 180