Duan Vasiljev

ovek peva posle rata

Ja sam gazio u krvi do kolena, i nemam vie snova. Sestra mi se prodala i majci su mi posekli sede kose. I ja u ovom mutnom moru bluda i kala ne traim plena: Oh, ja sam eljan zraka! I mleka! I bele jutarnje rose!

Ja sam se smejao u krvi do kolena, i nisam pitao: zato? Brata sam zvao dumanom kletim, i kliktao sam kad se u mraku napred hrli,

i onda leti k vragu i bog, i ovek, i rov! A danas mirno gledam kako mi eljenu enu gubavi bakalin grli, i kako mi s glave raznosi krov; i nemam volje il nemam snage da mu se svetim.

Ja sam do jue pokorno sagibo glavu i besno sam ljubio sram. I do jue nisam znao svoju sudbinu pravu ali je danas znam!

Oh, ta ja sam ovek! ovek! Nije mi ao to sam gazio u krvi do kolena i preiveo crvene godine Klanja radi ovog svetog Saznanja to mi je donelo propast. I ja ne traim plena: oh, dajte meni samo jo aku zraka i malo bele, jutarnje rose ostalo vam na cast!