Ekonomski fakultet Subotica Univerzitet u Novom Sadu

Bazel III SEMINARSKI RAD

Ime i prezime: Ivana Popovi P038/07

Ivana Bogdanov B080/07

Novi Sad, 2013

Sadraj:

1. Uvod 2. Istorijat 2.1. Bazelski komitet 2.2. Bazel I 2.3. Bazel II 3. Bazel III 4. Zakljuak

1.Uvod

Ovaj rad ima za cilj analizu Bazelskog sporazuma III. Rad je struktuiran iz vie celina. Kako bi se u potpunosti razumela sutina ovog sporazuma, poinjemo sa kratkom istorijom situacije u ekonomiji sedamdesetih godina prolog veka, koja je osnovni pokreta nastanka kako ovog sporazuma, tako i Bazela I i II nastalih pre Bazela III. Meunarodno irenje banaka poveava delotvornost kako globalnih, tako i nacionalnih trita, ali stvara tekoe prilikom postupka nadziranja. Internacionalizacija stvara mogunost za izbegavanje potovanja propisa i nadzora u situacijama kada se problematina aktiva prenosi u okruenja koje su blae ureena illi imaju manje delotvoran nadzor. Banke koje su aktivne na meunarodnom planu predstavljaju iz tog razloga izazov za nadzorne nadlene vlasti. Propast nekoliko velikih, meunarodno aktivnih banaka podstakla je izdavanje minimalnih standarda nadziranja takvih grupa od strane Bazelskog odbora za nadzor banaka. Pre same analize Bazela III ukratko se osvremo na Bazelski komitet za bankarsku kontrolu, koji je zaduen za formulaciju samih Bazelskih sporazuma. Nakon toga, sledi kratka analiza Bazela I i II, kao podloge za nastanak Bazela III. Bazel III predstavlja nadgradnju Bazela II i u primeni je od 2010. Na razvoj i implementaciju ovog sporazuma se svakako moze rei da je velik uticaj imala upravo svetska ekonomska kriza, te da je on nastao kao rezultat napora Bazelskog sporazuma da uspostavi stabilnost bankarskog sektora na svetskom tritu. Iako uveliko u primeni u svetu, kod nas ovaj princip jo uvek nije uveden, ali za tim svakako postoje tendencije u budunosti.

2.Istorijat

Da bismo bolje razumeli ciljeve i ideje Bazelskog komiteta, vraamo se na velike potrese u globalnoj ekonomiji, nastale poetkom sedamdesetih godina prolog veka. Naftni ok koji je potresao svet poetkom osme decenije 20. veka (1973/74.) brzo se proirio na bankarski sektor. Niz rastuih poremeaja doveo je do bankrotstva Bankhaus Herstatt sredinom 1974. godine. Sa ciljem preduzimanja preventivnih mera kako bi se izbegle vee negativne posledice u oblasti bankarstva, krajem iste godine guverneri zemalja lanica G10 su osnovali Bazelski komitet za kontrolu banaka. Osim navedenog, na razvoj Bazelskih standarda uticaj je imala i kriza dugova, kada su poetkom osamdesetih godina prolog veka najpre Brazil, a kasnije i druge zemlje proglasile nesposobnost da vraaju nagomilane spoljne dugove. U literaturi se esto kao razlog uvoenja ovih sporazuma navodi i namera da se izjednae uslovi za banke koje posluju globalno, odnosno koje posluju na svetskom tritu.

2.1. Bazelski komitet

Bazelski komitet za bankarski nadzor je forum za raspravu izmeu nacionalnih organa za nadzor i mesto za meusobnu razmenu informacija, ukljuujui razmenu iskustava o uspenosti metoda 1 i tehnika nadzora aktivnosti meunarodno aktivnih banaka. Rezultat rada Bazelskog komiteta za superviziju banaka su u poetku bile preporuke i smernice koje nisu imale obavezujui karakter na nadnacionalnom nivou. Dakle, radi se o preporukama i savetima o tome kako na najbolji nain sprovesti odreene aktivnosti u bankama, kako pristupiti upravljanju rizikom itd. Svakom nacionalnom regulatoru ostaje da prilagodi date preporuke konkretnim uslovima u pojedinim zemljama. Komitet je imao kao prvobitni cilj uspostavljanje kontakta izmeu regulatornih vlasti zemalja lanica. Kroz zajedniko zalaganje oekivalo se popunjavanje praznina u mrei kontrolora i unapreenje procesa kontrole. Komitet je definisao tehnike kojima bi se postavljeni ciljevi ostvarili:

Milenkovi, I. (2011), Meunarodno bankarstvo, Subotica, Ekonomski fakultet Subotica

kroz razmenu informacija kroz poveanje efikasnosti tehnika za kontrolu banaka koje posluju na meunarodnom nivou postavljanjem minimalnih standarda tamo gde se to zahteva.

Posebno zalaganje Komiteta ostvareno je na polju kontrole banaka koje posluju internacionalno, i u te svrhe su postavljena dva cilja:

1) ne dopustiti bilo kojoj stranoj bankarskoj instituciji da izbegava kontrolu na bilo kom nivou, 2) kontrola i nadgledanje treba da budu adekvatni.

2.1. Bazel I
Osamdesetih godina prolog veka na pomolu je bila jo jedna kriza - kriza prezaduenosti, to je ostavilo uticaja na rizike na meunarodnom nivou. Koeficijenti adekvatnosti kapitala su se znatno pogorali i sve je govorilo u prilog tekim vremenima pred kojima se nalazi svetsko bankarstvo. Jo jedanput Komitet je pokuao da nizom svojih aktivnosti pobolja tadanje stanje. Akcenat je stavljen na razvoj novih modela za merenje rizika i u skladu sa tim i za merenje adekvatnosti kapitala. Rezultat prvobitnog zalaganja je bio skup standarda pod nazivom Bazel I koji je donet 1988. godine. Prema ovom okviru neophodno je bilo da banke odravaju koeficijent adekvatnosti kapitala na nivou od minimalno 8% sve do 1992. Krajem 1991. godine ovaj okvir je doiveo jo jednu transformaciju ili preciznije reeno, bio je dopunjen delovima u kojima su preciznije data objanjenja u vezi sa optim odredbama za primenu Sporazuma kao i objanjenjima koja su se odnosila na potencijalne stavke u podobnom kapitalu banke (re je o optim rezervama za gubitke po kreditima). Dve godine kasnije, u septembru 1993. potvreno je da su sve banke iz grupe G10 ije je poslovanje bilo meunarodnog tipa ispunile osnovne zahteve u vezi sa odlukama iz 1988. godine. Prvi znaajan dokument sa ovom tematikom je imao i niz nedostataka, a najvie je zamerano to to je prvenstveno tretirao kreditni rizik. Pri tome, zamerke su bile upuene na nain na koji se pristupalo razliitim klasama kredita - za sve kredite, nezavisno od stepena rizinosti, primenjivan je isti koeficijent od 8% u razvijenim zemljama, odnosno u zemljama sa veim izloenostima riziku koristio se i vei koeficijent (kod nas 12%).

2.2.

Bazel II

Korak koji je logino proizaao iz datog stanja je bilo dopunjavanje regulative standardima koji su se ticali trinog rizika. Tako je u aprilu 1993. godine izdat niz normi u kojima se po prvi put pominje, pored kreditnog, postojanje trinih rizika (definisanih kao kamatni, devizni, robni i cenovni rizik). Na detaljan nain je bio utvren pristup novim rizicima. Ovaj dokument je postao sastavni deo Bazel II standarda, i ugraen je u Standardni model. S obzirom na znaaj trinih rizika, Bazelski komitet je krenuo u dalji razvoj ove tematike. Sledea stepenica je bio razvoj modela kojima se bankama dozvoljavalo da same odrede svoje potrebe za kapitalom uz korienje sofisticiranih modela. U Bazel II standardima ovaj deo se odnosi na Interne pristupe procene kapitala. Prethodne faze vodile su stvaranju novog sporazuma poznatog pod nazivom Bazel II, iji je predlog sainjen poetkom 1999. godine, dok je konana verzija usvojena u junu 2004. Iako rezultati rada komiteta na poetku nisu imali obavezujui karakter uvoenje Bazel II standarda za zemlje EU je postalo zakonski obavezujue od januara 2007. dok je u SAD primena kasnila pola godine (jul, 2007). Kao to je opte poznato Bazel II se sastoji od tri meusobno povezana skupa pravila koji se u argonu zovu stubovi: 1) minimalni zahtevi za kapitalom, 2) proces ispitivanja koja vri supervisor, 3) trina disciplina.
2

Bazel II standardi predstavljaju dopunu amandmana iz 1995/1996. uz tri naroito bitne izmene. Prvo, uz kreditni i trini rizik uvodi se sve izraeniji operativni rizik. Drugo, u Standardizovanom pristupu znaajno mesto se daje eksternim kreditnim agencijama iji autputi slue za klasifikaciju svih kompanija iz portfolija banke, to u krajnjoj instanci utie na nivo kapitalnih zahteva. Tree, omoguava se bankama da same ustanove modele za merenje rizika u njihovom poslovanju i u skladu sa tim rezultatima da izdvajaju neophodni kapital. Ovo je i najvea novina koju su doneli Bazel II standardi. Savremene finansije i istraivanja u oblasti rizika, omoguili su razvoj sofisticiranih kvantitativnih pristupa merenja rizika plasmana i verovatnoe neizvrenja dogaaja. Kljuni faktor u upravljanju rizikom postaje VaR - Value at Risk ili na srpskom vrednost pod rizikom, vrednost izloena riziku. On se izraunava za svaku od tri grupe rizika i u skladu sa tim se odreuje visina ekonomskog kapitala.

http://www.ubs-asb.com/Portals/0/Casopis/2009/7_8/B07-08-2009-Ekoleks.pdf

3. Bazel III

Globalna finansijska kriza je ukazala na brojne probleme sa strukturom, iznosom i kvalitetom kapitala banaka kao i to da ispunjavanje minimalnih zahteva za kapitalom ne znai stabilnost bankarskog sektora. Dana 16. decembra 2010. godine Bazelski komitet za superviziju banaka objavljuje Bazel III. Bazel III predstavlja nadgradnju Bazela II. Novi set pravila e, izmeu ostalog, podrazumeva poveanje oprativnog kapitala, odnosno odvajanje dodatne sume, to bi sluilo kao "buffer" u sluaju dodatnih nestabilnosti na tritu. Pravila podrazumevaju da bankarski sektor prikupi stotine milijardi evra kako bi ispunio zahteve. Od banaka se zahteva da odnos kapitala i njihove ukupne imovine iznosi 7%, ali je dugi rok za poetak primene tih propisa umirio strahovanja da e kreditori morati pouriti da prikupe kapital. Novi zahtev koji propisuje koeficijent kapitala prema imovini predstavlja znaajno poveanje u odnosu na trenutni zahtev od 2%, ali je nii u odnosu na oekivanja banaka sa poetka godine. Osim toga, rok za primenu propisa je u nekim sluajevima produen sve do januara 2019. Banke u Evropi e u veini sluajeva morati poveati kapital, posebno u Nemakoj, paniji i jo nekim zemljama. Bie potrebno prikupiti stotine milijardi evra. Banke e morati godinama zadravati ostvareni profit, koji nee moi podeliti deoniarima ili utroiti za isplatu bonusa. Nadalje, neke banke e morati nabaviti dodatna sredstva na tritu kapitala. Prvobitna oekivanja su bila da e Bazel III pri implementaciji imati isti uticaj kao i dolazak krize 2008. godine, to bi ugrozilo rast ekonomija, meutim rok do 2019. godine omoguava postepeno prilagoavanje banaka novim uslovima. I dok je u bankarskom sektoru bilo protivljenja, sa druge strane, uvoenje Bazel III standarda podrali su Evropska komisija, Meunarodni monetarni fond, Komitet evropskih bankarskih supervizora (CEBS) i gotovo sve vlade zapadnih zemalja ukljuenih u rad Bazelskog komiteta.

Slika 1. Poreenje Bazela II i III

Izvor: http://www.bankarskiombudsman.org/slike_i_fajlovi/fajlovi/fajlovi_edukacijski_materijal/bazel2 _bazel3.pdf

7

Predloenim paketom reformi od strane komiteta poveavaju se minimalni zahtevi u pogledu adekvatnosti kapitala, kojima se redefinie koncept Bazela II. Zajedno sa merama za unapreenje standarda Bazel II, iz jula 2009. godine , Bazel III predstavlja sveobuhvatan odgovor komiteta na uticaj krize na regulativu, superviziju i upravljanje bankarskim rizicima. Kao to je ve pomenuto, Bazel III predlae novi kapitalni okvir u vrednosti od 4.5%, vie nego duplo u odnosu na prethodnih 2% u obinim akcijama, ukljuujui i tampon zonuouvanja kapitala banaka od 2,5% njene active, tako da bi efektivni minimalni iznos iznosio 7%. Banke iji kapital padne u zonu izmeu 4,5% i 7% e se suoiti sa ogranienjima na isplatu dividend i bonusa zaposlenima. Prema reenjima Bazela III kapital Tier 1 obuhvata trajni kapital u formi uplaenih obinih akcija, zadrane dobiti, kao i nekih kvalilifikovanih oblika kapitala.Postignuto reenje vodeih svetskih ekonomija dolazi nakon godinjice kolapsa na Wall Streetu u nadi da e se izbei novi krah svetskog bankarstva. Nova pravila e se postepeno uvoditi sve do 1.januara 2019. godine, prema postojeim planovima i podacima. Glavni ciljevi koje Bazelski komitet eli da postigne donoenjem Bazela III jeste doprinos dugoronoj finansijskoj stabilnosti i rastu bankarskih industrija. Jedini put ka ovom cilju je jaanje globalnog kapitalnog okvira banaka, kao brane sigurnosti u odnosu na sve veu izloenost rizicima, koji su redovan pratilac njihovog poslovanja, al ii u odnosu na sistemske rizike koji nastaju iz prociklinog razvoja privrednog sistema. Sledei ovaj koncept Bazelski komitet je preporuio reforme koje obuhvataju sledee segmente: Podizanje kvaliteta, konzistentnosti i transparentnosti kapitalne osnove. Bazelski komitet je preporuio strou definiciju kapitala nivoa 1 i 2 (vie zahteve za minimum kapitala formiranog prodajom obinih akcija i od zadrane dobiti, odbitne stavke i filtere sigurnosti koji su harmonizovani na meunarodnom nivou), kao i zahteve za obelodanjivanjem svih elemenata kapitala.

Jaanje pokrivenosti rizika. U 2009. godini Bazelski komitet je kompletirao broj kritinih reformi kapitalnog okvira po Bazelu II i postigao mnogo obuhvatniju pokrivenost rizika, posebno u odnosu na aktivnosti na tritu kapitala (izloenost derivatima).

Dopunjavanje kapitalnih zahteva za rizik sa racijom leverida. Bazelski komitet je uveo jednostavni leverage racio kao novi element u globalni regulatorni okvir. Ovaj racio bi trebalo da obezbedi zaustavljanje rizinih reima, pomaui bankarskom sektoru da ublai rizik destabilizovanja procesa, koji moe da pogodi finansski sektor i ekonomu.

Redukovanje prociklinosti i promovisanje kontraciklinih amortizera. Komitet je uveo seru mera da bi redukovao prociklinost podigao otpornost bankarskih sektora u dobrim vremenima, kao to su: o odreeni stepen ciklinosti u minimumu kapitalnih zahteva za odreene delove aktive, kao i za izloenosti prema vanbilansnim instrumentima, kao prevence u odnosu na svaki rast ciklinosti, o neke dodatne mere koje mogu preduzeti supervizori da bi postigli bolju ravnoteu izmeu osetljivosti na rizik i stabilnosti kapitalnih zahteva, ukoliko bi bilo neophodno to gledati, o promovisanje energine prakse rezervisanja kroz promene u raunovodstvenim standardima u odnosu na pristup oekivanim gubicima (EL), kroz auriranje uputstva za supervizu da bude dosledna sa promenama u EL pristupu i kroz upuivanje inicative za vee rervisanje u kapitalnom okviru,

o uvoenje kapitalnih amortizera to moe pomoi u zatiti bankarskog sektora protiv kreditnih balona i koji se mogu povui u vreme stresa.

Usmeravanje sistemskog rizika i unutranje povezanosti. Komitet razva predlog metodologe obuhvatajui oba, kvantitativne i kvalitativne indikatore, da proceni sistemsku vanost finansskih instituca na globalnom nivou, zato to bi trebalo da imaju kapacitet za apsorpcu gubitaka daleko ispred minimalnih standarda, da se sprei situaca kada one prenose okove preko finansskog sistema i ekonome.

4. Zakljuak

Kao posledica burnih godina u svetskom bankarskom sektoru u prethodnim decenijama, Bazelski komitet za superviziju banaka predloio je set pravila, koja su nazvana Bazelski standardi. Bazel III, koji je ujedno i najnoviji od ovih sporazuma je nastao kao reakcija na svetsku ekonomsku krizu kao pokuaj da se uspastavi ponovna stabilnost bankarskog sistema na globalnom nivou, kao id a se apsorbuju okovi koji proizilaze iz finansijskih i bankarskih pritisaka. Nova regulativa je naila na razliite reakcije u bankarskom sektoru. Ono to je sigurno jested a e banke postati sigurnije institucije, samim tim to je predvien vei iznos kapitala za pokrie njihovih potencijalnih gubitaka. Meutim, dranje vie kapitala u rezervi istovremeno znai i smanjenje raspoloivih sredstava koje banka moe da plasira. To u stvari znai da se smanjuje sposobnost banaka da pozajmljuju i samim tim utie na poveanje cene sredstava. to se tie naeg trita, potencijalna korist pri uspostavljanju novih standarda na naem tritu moe dovesti, pre svega, do jasnije slike o stepenu izloenosti banaka riziku. Dosadanja kontrola rizika nije omoguavala sofisticirane metode merenja rizika, pa su tako svi plasmani bili gotovo isto rangirani, to nije omoguavalo jasan uvid u nivo rizika kome je banka izloena, i samim tim, i potencijalne gubitke. Pored toga, rizik e biti podeljen na tri nivoa: kreditni, trini i operativni, to e omoguiti uvid u jasnu sliku koji od ova tri rizika najvie moe da ugrozi plasmane banke. Ovo je izuzetno vano, s obzirom da su banke najveim delom izloene kreditnom riziku, i to indeksiranom u stranoj valuti. Za to Nacrt NBS nalae da je banka duna da, za plasmane ugovorene u stranoj valuti ili u dinarima sa valutnom klauzulom, procenjuje uticaj promene kursa dinara na finansijsko stanje i kreditnu sposobnost dunika, a naroito da analizira adekvatnost novanih tokova dunika u odnosu na promenjeni nivo kreditnih obaveza pod pretpostavkom da e doi do odreenih promena kursa dinara na godinjem nivou. Onog trenutka kada banke usvoje novi nain izvetavanja bie ostvarena korist na dva polja, najmanje. Kao prvo, bankama e se isplatiti sredstva koja su uloile u materijalne i ljudske resurse, jer e konano imati izvetaje koji ne ispunjavaju samo formu, ve su zaista od velike koristi za donoenje odluka o iznosu kapitala koji e se izdvajati. Sa druge strane, regulator e na bazi ovakvog izvetavanja imati u vidu pravu sliku stanja u bankarskom sektoru, te e i sa njegove strane biti postignuta optimizacija kod donoenja odluka. Naravno, ove koristi e biti ostvarene samo uz podrku adekvatnog kadra i tehnologije, na obe strane, kako kod banaka tako i kod NBS kao regulatora. Ohrabruje injenica da su neke banke ve krenule sa izradom sopstvenih modela radi poveanja preciznosti izvetavanja prema svojima maticama, ije je sedite najveim brojem u zemljama EU.

10

Literatura:
1. Milenkovi, I., (2011), Meunarodno bankarstvo, Subotica, Ekonomski fakultet Subotica 2. Vunjak, N., Kovacevic, Lj., Curcic, U., (2008), Korporativno i investiciono bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica 3. http://219.219.191.244:1980/upload/jinrong/201103/1-3.pdf

4. http://www.bankarskiombudsman.org/slike_i_fajlovi/fajlovi/fajlovi_edukacijski_materija l/bazel2_bazel3.pdf 5. http://www.bis.org/bcbs/basel3.htm 6. http://www.moodysanalytics.com/~/media/Insight/Regulatory/Basel-III/ThoughtLeadership/2012/2012-19-01-MA-Basel-III-FAQs.ashx 7. http://www.ubs-asb.com/Portals/0/Casopis/2009/7_8/B07-08-2009-Ekoleks.pdf 8. http://www.vwrm.rw.fau.de/Comparison_2011-10-24_WP.pdf

11