NEUROLINGVISTIKO PROGRAMIRANJE: INTEGRATIVNI MODEL STANJA SVESTI Gordana Stanojevi-Vitaliano Mindwaves Institute, PO Box 41, Boston, MA 02199, USA

Rezime. Realnost je univerzalna, ali je nae doivljavljanje realnosti individualno, i razlikuje se od oveka do oveka. Korienjem razliitih modela, ljudi mogu suziti ili proiriti svoja iskustva. Neurolingvistiko programiranje (NLP) je jedan od mnogobrojnih naina za izmenu starih modela ponaanja. Fizika bolest, psiholoki problemi, obrazovne i/ili duhovne potrebe, shvataju se u okviru NLP kao deo prirodnih razvojnih mehanizama. Potreba za promenom i potraga za novim resursima (npr. biolokim, psiholokim, kulturnim ili duhovnim) dozvoljavaju ljudima ekspanziju bogatstva svojih iskustava, znanja i svesti.

Klju ne re i: modeli ponaanja, stanja svesti, neurolingvisti ko programiranje, integrativni model.

1.

UVOD

Realnost je univerzalna, ali je na doivljaj realnosti individualan, i razlikuje se od oveka do oveka. Svaka osoba, kao jedinstveno bioloko, psiholoko i socioloko bie, formira svoje sopstvene reprezentacije stvarnosti, koje onda koristi kao model za generisanje ponaanja. Koristei razliite modele ljudi mogu ograniavati ili proirivati svoja iskustva. Na izbor specifinog modela stvarnosti baziran je na individualnim iskustvima - naoj linoj istoriji. Modeli koje biramo u naem ivotu za reprezentaciju sveta formiraju povratno specifine psiholoke strukture; na primer, nae interese, navike, sklonosti, nesklonosti i pravila sopstvenog ponaanja. Neki modeli stvarnosti, koje smo razvili u prolosti pod odreenim okolnostima, nisu vie od koristi u naem ivotu. Neurolingvistiko programiranje (NLP) je jedan od mnogih moguih naina za izmenu starih modela ponaanja, koji osiromauju nae iskustvo i ograniavaju nau sposobnost za efikasno delovanje u novim okolnostima. Naime, nai podsvesni psihosomatski procesi mogu delovati na inteligentan, autonoman i kreativan nain u transformaciji naeg iskustva. Svako ima priliku da napusti svoju identifikaciju sa bilo kojim ograniavajuim svesnim procesima, pomerajui se u kontekst gde postoji pristup nesvesnim biolokim i psiholokim resursima, uz mogunost terapeutskog efekta. Fizika bolest, psiholoki problemi, obrazovne i/ili duhovne potrebe posmatraju se u okviru NLP kao deo prirodnih razvojnih mehanizama. Ovi mehanizmi bili su korieni kao pokuaj adaptacije odreenim uslovima okruenja. Ali svaka osoba ima potencijalnu mogunost da se izmeni. Taj potencijal je deo naih prirodnih mehanizama za preivljavanje. Mada neki ljudi mogu imati ograniene resurse, ovi potencijali za izmenu postoje neprekidno u njihovom telu i psihi. Jer u svakoj osobi uvek postoji sledei razvojni korak, koji se moe realizovati. Potreba za promenom i potraga za novim resursima (npr. biolokim, psiholokim, kulturnim ili duhovnim) dozvoljavaju ljudima ekspanziju bogatstva svojih iskustava, znanja i svesti.

2.

NEUROLINGVISTIKO PROGRAMIRANJE - MODELI

Postoji nekoliko modela neurolingvistikog programiranja: integrativni, biofiziki, socioloki, psiholoki i hipnoterapijski.

2.1

Integrativni model Na integrativni model NLP-a fokusiran je na integrisanje [1] etiri razliita modela: 1) 2) 3) 4) Biofizikog modela, za analizu telesnih funkcija (npr. statusa zdravlja i organskih funkcija); Sociolokog modela, za analizu funkcija ponaanja (npr. neverbalne i verbalne komunikacije); Psiholokog modela, za procenu psiholokih funkcija (npr. panje, percepcije, emocija, motivacije, motornih funkcija, jezika i intelektualnih sposobnosti); Hipnoterapeutskog modela, za terapeutsku intervenciju.

2.2

Biofiziki model

Na nervni sistem, poetno genetski predeterminisan, ini prvi skup filtera koji razlikuju spoljanju realnost od nae unutranje predstave sveta, tj. naeg doivljaja sveta. Postoje mnogi fiziki fenomeni koji lee izvan granica naih pet biolokih ulnih kanala. Na primer, ovek ne moe detektovati zvune talase uestanosti ispod 20 Hz ili iznad 20.000 Hz. Takoe, na vizuelni sistem moe detektovati elektromagnetne talase u opsegu izmeu 380 i 680 nm. Tako, naa genetski data neuroloka ogranienja dozvoljavaju nam da doivimo samo mali deo irokog opsega fizikih fenomena. Na mozak procesira ogromnu koliinu informacija koje neprekidno pristiu preko naih ula, pri emu smo svesni samo manjeg dela procesiranih i memorisanih podataka. Najvanije informacije doseu na svesni nivo svakih 0,1 s [2], a ceo proces analize i sinteze ulnih podataka je potpuno izvan fokusa svesti. U ovom procesu mozak sistematski deformie i modifikuje ulne podatke koji pristiu iz spoljanjeg sveta. Tako, ono to doivljavamo kao "realni svet" samo je naa predstava, ili lina mapa sveta koja se razlikuje od samog sveta. Ovaj unutranji proces je davno prepoznat i opisan kao "maja" (iluzija) u indijskoj tradiciji. Biofiziki model korien u neurolingvistikom programiranju doputa nam praenje i merenje individualnih biolokih sposobnosti i fizikih ogranienja. Moderna tehnologija znaajno poboljava nau sposobnost identifikacije i korekcije telesnih funkcionalnih problema. Dalje praenje toka oporavka omoguava nam razvoj specifinijih strategija i alternativnih terapeutskih programa.

2.3

Socioloki model

Drugi skup filtara, socijalni genetski faktori, slui za meusobno razlikovanje ljudskih jedinki u pogledu drutveno-etnike pripadnosti. Socijalni genetski filtri su slini za sve lanove iste drutvenojezike zajednice (npr. jeziki sistem, prihvaeni nain doivljavanja stvari, drutveno prihvaena pravila). Na doivljaj realnosti i na izbor jezika korienog za njen opis nalaze se pod uticajem okruenja. Na primer, Eskimi imaju 70 rei za sneg, dok Englezi imaju samo jednu. Dok ljudi imaju sposobnost razlikovanja 7.500.000 razliitih boja u vidljivom delu spektra, pripadnici Maidu zajednice grupiu svoja iskustva u samo tri kategorije: lak (crven), tit (zelen ili plav) i tulak (ut, narandast ili braon). Oni su svesni samo tri kategorije kolornog iskustva. Na primer, oni ne prave razliku izmeu utog i braon lonca. Drutveno prihvaena pravila normalnog ponaanja razliita su u razliitim drutvima. U afrikom plemenu Masai, tradicionalni obiaj je da se pije ljudska krv. U zapadnoj kulturi, osoba koja bi pila ljudsku krv bila bi opteprihvaena kao duevno poremeena, poto je njena realnost devijantna u odnosu na opteprihvaenu kod nas. Zato su antropolozi esto u situaciji konfrontacije sa svojim

nesvesnim predubeenjima, pri prouavanju novoistraivanih kultura. Njihova skrivena verovanja mogu postati svesna tek posle susreta sa drutvenom stvarnou koja ih naruava. Naa sposobnost da inkorporiramo novo znanje zavisi velikim delom od toga da li se nova informacija uklapa u ono to mislimo da je istina o stvarnosti. Kada ujemo novu informaciju, na podsvesni kontekst veoma utie na nain obrade te nove svesne informacije. Tako je naa sposobnost uenja i obrade nove informacije kritino zavisna od naeg prethodnog, velikim delom nesvesnog, znanja. to vie znamo, to lake uimo. Socioloki model u neurolingvistikom programiranju koristi specijalne komunikacione modele za analizu i indirektnu promenu devijantnog ponaanja. Verbalna i neverbalna komunikacija izmeu pacijenta i terapeuta je najvaniji faktor u procesu isceljenja. Paljiva analiza jezika pacijenta (npr. rei, fraze i reenice) i njegovog neverbalnog ponaanja (npr. izrazi lica, pokreti oiju, gestovi, poloaji, i intonacija, jaina, tonalitet i tempo glasa) neophodni su za razumevanje pacijentovog modela sveta. "Odziv" pacijentovog verbalnog i neverbalnog ponaanja tokom terapije osnova je za "upravljanje", tj. uvoenje novih modela ponaanja. Ovi modeli omoguavaju brzo prebacivanje izmeu spoljanjeg senzornog oblika obrade podataka i unutranjeg imaginativnog oblika kognitivne obrade. Nova informacija moe se lako kanalisati kroz razliite oblike obrade podataka, to povratno dozvoljava restrukturiranje uobiajenog naina vienja, sluanja i doivljavanja stvari.

2.4

Psiholoki model

Trei nain na koji doivljaj sveta moe da se razlikuje od samog sveta je kroz skup filtera koji moemo nazvati psiholokim individualnim ogranienjima, pod kojima podrazumevamo sve predstave koje kao ljudska bia stvaramo na bazi nae jedinstvene line istorije. Ove jedinstvene mape, koje kreiramo tokom ivota, predstavljaju skup interesa, navika, sklonosti, nesklonosti i pravila sopstvenog ponaanja. ak i sluaju jednojaj anih blizanaca, njihova jedinstvena individualna iskustva dovee do razlika u nainu na koji kreiraju svoje sopstvene modele percepcije sveta. Nae individualne razlike mogu biti ili takve da menjaju nae percepcije u pravcu obogaujivanja naeg iskustva i time pruanja vie izbora, ili mogu biti takve da osiromauju nae iskustvo i time ograniavaju nau sposobnost da efikasno delujemo. Psiholoki model u neurolingvistikom programiranju, korienjem procedure testiranja koja je operativno definisana, ponovljiva i merljiva, omoguava nam merenje, opis i kvantifikaciju specifinih psiholokih aspekata individualnog ponaanja. Ova procedura (a) omoguava praktikantu povezivanje modanih i bihevioralnih funkcija, i (b) daje nove uvide u povezanost biolokih i psiholokih funkcija. Psiholoki model je fokusiran ne samo na globalne karakteristike odreenog ponaanja (npr. panje, percepcije, jezika, kognicije), ve i na specifine strategije ponaanja koje se koriste u proceduri reavanja problema. Precizna, paljiva dokumentacija i kvantifikacija psiholokih funkcija i ponaanja - omoguava bolje razumevanje individualnih moi i ogranienja, i ohrabruje odgovarajui izbor terapeutskog tretmana.

2.5

Hipnoterapeutski model

Hipnoterapeutski model u neurolingvistikom programiranju dizajniran je specifino za svaku individuu. Primena hipnotikih metoda bazirana je na linosti subjekta, njegovim mogunostima panje i kognicije, dominantnom modalitetu obrade podataka, emocionalnom i zdravstvenom statusu, i strategijama ponaanja. Hipnotike indukcije ukljuuju naj ee koriene tehnike, kao to su vizuelna, sluna i kinestezijska imaginacija, verbalna sugestija, ideomotorne tehnike, progresivna relaksacija, i tehnike odvraanja panje. Korienje fenomena transa u hipnozi omoguava promenu psihofiziolokih funkcija i izmenu stanja svesti. U hipnoterapiji sa neurotinim pacijentima, mi uglavnom koristimo simbolike tehnike, metaforine prie i razliite tipove zamiljenih dogaaja, kako bi indirektno proizveli pozitivne

promene i redukovali poremeaje. Primena multi-modalnih i multi-medijskih metoda pojaava hipnoterapeutske efekte kroz audio-vizuelno-kinesteti ke kanale aktivacije i verbalne i neverbalne povratne komunikacije. Jedan primer je tehnika "kotve", koju smo uspeno koristili sa pacijentom koji je imao panini poremeaj. U ovom sluaju "ukotvili" smo telesne signale napada panike na pacijentovo desno rame, tj. svaki put kada bi subjekt imao napad panike mi bismo mu dotakli rame. Slino, "ukotvljavali" smo mu odziv oputanja na njegovo levo rame. Posle jednom ostvarenog "ukotvljavanja", mogli smo da proizvedemo panini odgovor samo dodirivanjem njegovog desnog ramena; i obratno, mogli smo proizvesti oputajui odgovor samo dodirivanjem njegovog levog ramena. Tada smo, istovremenim dodirivanjem njegova oba ramena, namerno stvarali unutranju konfuziju. Takav meoviti signal je proizveo znaajno smanjenje simptoma straha kod pacijenta [3]. PRISTUPI NEUROLINGVISTIKOM PROGRAMIRANJU neurolingvistikom

3.

Postoji nekoliko pristupa eksperimentalni i indirektni.

programiranju:

integrativni,

direktni,

3.1

Integrativni pristup

Integrativni pristup hipnoterapiji [1] koristi najvanije procedure opisane u tri istorijski razliita pristupa hipnoterapiji. On je fokusiran na integraciju sledea tri pristupa: (1) Direktni pristup. Primenjuje se u analizi efekata hipnotikog tretmana na telesne funkcije. Biofiziki metod dozvoljava nam merenje koncentracije jona i elektromagnetnih polja oko tela. Ovaj pristup je fokusiran na odreivanje uloge i energetskog i informacionog transfera u terapeutskim procesima. (2) Eksperimentalni pristup. Primenjuje se u procenjivanju psiholokih funkcija (npr. panje, percepcije, emocija, motivacije, motornih funkcija, jezika i intelektualnih sposobnosti) ne samo pre i posle hipnotikog tretmana, ve i tokom stanja transa. Psiholoki model doputa nam merenje i poreenje promena psiholokih funkcija koje se odigravaju u normalnim i izmenjenim stanjima svesti. (3) Indirektni pristup. Primenjuje se u analizi pacijentovog verbalnog i neverbalnog ponaanja; fokusiran je na izbor ponaanja koje se moe koristiti za izmenu njegovog stanja svesti i pristup njegovom nesvesnom umu. Socioloki model dozvoljava nam merenje opservabilnih promena ponaanja pre, posle, i tokom hipnotikog tretmana. On nam takoe pomae u odreivanju bihevioralnih karakteristika izmenjenih stanja svesti. Tako, integrativni pristup u NLP prihvata upotrebljivost sva tri pristupa u hipnoterapiji. Integrativni pristup ukljuuje najvanije dijagnostike, terapeutske i istraivake procedure koriene u pomenuta tri pristupa. Ovo je posebno vano poto biofiziki i psiholoki efekti hipnoterapije u neurolingvistikom programiranju nisu bili paljivo izueni. Takoe, biofizike, psiholoke i bihevioralne karakteristike izmenjenih stanja svesti jo uvek su nejasne.

3.2

Direktni pristup

Direktni pristup hipnoterapiji istie snagu terapeuta. Saglasno ovom pristupu, autoritativan terapeut ima neku naroitu sposobnost uticaja na zdravlje i blagostanje druge osobe. U 18. veku Mesmer je verovao da poseduje kosmiki fluid ili energiju koje je nazvao "animalni magnetizam". On je verovao da moe da lei ljude hipnotiui ih svojom posebnom energijom. Bio je diskreditovan kao

arlatan od strane Francuske akademije nauka 1779. godine, ali je njegova teorija ostala kao prvi nauni pokuaj objanjenja fenomena isceljenja [4]. Mesmerov pristup su nastavili da koriste mnogi hipnotizeri tokom 19. veka. Samo se teorija menjala. Sada je terapeut posedovao mo sugestije koja je mogla uticati na mozak pacijenta (Braid, 1843). U svojoj najekstremnijoj formi, ova teorija je podrazumevala harizmatinog hipnotizera (obino mukarca) snane volje, koji oprobava svoju mo sugestije na nekim bespomonim subjektima slabe volje (obino enama) da bi isceljivao njihovu histeriju. Ovaj model direktnog pristupa razvio je Charcot 1878. godine u Francuskoj, i on se jo uvek koristi u estradnoj hipnozi. Ovi estradni nastupi su esto od strane laika bili pogreno identifikovani sa klinikom hipnozom. Direktni pristup generalno podrazumeva da je pacijent potpuno pasivan, i da hipnoterapeutska energija "kosmikog fluida", ili informaciona "sugestija", moe lako da se prenosi sa terapeuta na pacijenta. Verovalo se da bilo bioloki bilo psiholoki uticaji proizvode stalne fizike promene u telu pacijenta. Pacijent je potpuno otvoren za prijem prenoene energije ili informacije, koji direktno deluju na njegov mozak ili celo telo. I dalje ostaje problem kako objektivno dokazati postojanje bioenergije i kako meriti promene u ljudskom telu. Ogranienja ovog pristupa terapiji su da direktna sugestija obino ne deluje sasvim dobro, i da ljudi obino ne vole da im se autoritativno govori ta da rade. Frojd je bio prvi koji je shvatio ogranienja ovog pristupa baziranog na moi sugestije. On ne samo da je kritikovao direktni pristup, ve i hipnozu generalno, i prvi je napravio pomak sa terapeuta na sam terapeutski proces.

3.3

Eksperimentalni pristup

Eksperimentalni pristup je razvijen kao deo reakcije na neodgovarajue vrednovanje direktnog pristupa, koji je prenaglaavao snagu terapeuta. U eksperimentalnom pristupu, naglasak je na standardizovanim hipnotikim sugestijama. Eksperimentalni pristup generalno podrazumeva da hipnotika osetljivost zavisi od neke inherentne osobine ili sposobnosti subjekta. Hipnotizer je manje bitan. Subjekt je taj koji se moe hipnotisati ili ne. Da bi se objektivno merila individualna podlonost transu, eksperimentalni pristup koristi ponovljene sugestije u kombinaciji sa psiholokim testovima, kao to su nepokretnost ili teina ruke. Ako osoba proe test, smatra se podlonom hipnozi, i standardizovana sugestija e dati dobre efekte. Ako osoba nije dovoljno osetljiva, ona e se smatrati nepodlonom fenomenu transa, i hipnoza nee imati efekta. Eksperimentalni pristup razvijen je poetkom 20. veka [4]. Psiholoku vrednost ponavljajue sugestije prvi put su istakli Bernheim i Leibault 1888. godine. Oni su bili osnivai prve kole hipnoze u Nansiju (Francuska). Njihova tradicija je nastavljena poetkom 20. veka kroz drugu kolu u Nansiju, koju je organizovao Emil Kue. Njegov rad je bio sasvim fokusiran na mo ponavljajue sugestije, sa posebnim naglaskom na autosugestiji. Za Kuea je uloga hipnotizera nevana. Psiholoki uticaj je ostvarivan kroz efekte ponavljajuih sugestija na pacijentov uglavnom svesni um. Ovaj pristup je veoma popularan i dan danas. Jedina razlika je u tome da se takve sugestije danas snimaju na audio kasete koje se mogu putati (skoro) u bilo koje vreme. Eksperimentalni pristup je validan model u istraivakim uslovima, kada je neophodno standardizovati odreene terapeutske procedure. Meutim, on ne deluje dobro kod mnogih subjekata, posebno u klinikim uslovima. Eksperimentalni pristup tumai visok procenat neosetljivih subjekata kao dokaz da neki ljudi nisu podloni hipnotikom transu. Ali neosetljivost nekih pacijenata verovatno je pre posledica ogranienja korienih procedura, nego stvarne neosetljivosti subjekata. Hipnoza je subjektivno iskustvo ije bihevioralne manifestacije veoma variraju od osobe do osobe. Eksperimentalni pristup ne obraa panju na individualne karakteristike hipnotikog ponaanja, niti je zainteresovan za subjektivna iskustva hipnotisanog. Standarduizovane hipnotike indukcije obino su siromane po kvalitetu, i esto koriste samo pojednostavljene procedure oputanja. Uloga subjekta je samo da se uklopi u neke predodreene procedure koje se smatraju najbitnijim. Eksperimentalni

pristup ne moe koristiti niti se nositi sa psiholokim tekoama koje esto spreavaju subjekta ulasku u trans (kao to je strah od hipnotisanosti, gubitka kontrole, povredivosti, ili nemogunosti izlaska iz hipnoze). 3.4 Indirektni pristup

Indirektni pristup baziran je na Eriksonovom pristupu hipnoterapiji [5]. Eriksonovski pristup su detaljno opisali Bandler i Grinder [6] u svojim knjigama o NLP. Oni su paljivo pratili Eriksonov rad, i formirali model koji objanjava glavne principe procesno orijentisane hipnoterapije. Eriksonovska hipnoterapija je aktivni, ciljno orijentisani, paljivo razmatrani, kreativni proces. Procesno orijentisana tarapija je strateki planiran indirektni pristup, baziran na izvoenju korak po korak. Glavni fokus u procesno orijentisanoj hipnoterapiji je subjekt, njegova linost, zdravstveno stanje, sposobnosti panje i kognicije, i bihevioralno/emocionalni status. Terapija nije fokusirana na ono ta je subjekt inio u prolosti, ve na to ta moe uiniti sada i u budunosti. Promena u subjektovom ponaanju bazirana je ne samo na nestanku problema, ve i na kreativnom korienju novih strategija u ivotu. Indirektni pristup podrazumeva da je svaka osoba jedinstvena po nainu korienih strategija u kreiranju sopstvenog iskustva, i da efikasnost terapije zavisi od sposobnosti terapeuta da adaptira svoje strategije subjektovim strategijama. Hipnotiki proces je kooperativni napor u kome se podrazumeva zajednika odgovornost. Zadatak terapeuta je da vodi i nadzire subjekta, dok je zadatak subjekta da odlui da li e, kako, i kada odgovoriti na terapeutovu komunikaciju. Tokom neprekidne povratne interakcije terapeut blisko nadzire, prihvata, i koristi subjektove tekue verbalne i neverbalne odgovore. Terapeut podrazumeva da je kompletno iskustvo validno, i da se moe bihevioralno transformisati u eljeno stanje. Terapeutski cilj je promena slabo adaptivnih funkcija, korienjem postojeih individualnih resursa i razvojem novih psiholokih struktura. Nove strukture razlikovae se od subjektovog sadanjeg stanja, ali e biti konzistentne sa njim i mnogo blie subjektovom eljenom stanju. Najvaniji principi indirektnog pristupa su: (1) prihvatanje i korienje subjektove stvarnosti, i (2) odziv i upravljanje subjektovim ponaanjem. Proces prihvatanja i korienja baziran je na jasnom saoptavanju subjektu da je to to trenutno radi dobro, i da e mu omoguiti da ini neto drugo. Novi psiho/bioloki balans stvoren je "odzivom" i "voenjem" subjektovog verbalnog i neverbalnog ponaanja. Odziv (povratna informacija o subjektovom iskustvu) je baza za upravljanje (promenu dinamikog modela). Promena je omoguena slabljenjem starih "jakih struktura", i pojaanjem novih "slabih potencijala". Novi potencijali proiruju bogatstvo subjektovog iskustva i pruaju mu produktivnije alternative u ivotu. Indirektni pristup podrazumeva da svaka osoba ima unutranje resurse neophodne za transformaciju svog iskustva. Ovi unutranji resursi su nesvesni i mogu delovati na inteligentan, autonomni i kreativni nain. Tako, svaka osoba moe napustiti svoju identifikaciju sa bilo kojim ograniavajuim svesnim modelom stvarnosti i pomeriti se u kontekst (tj. hipnotiki trans) gde ima pristup korienju nesvesnih izvora u terapeutske svrhe. U poreenju sa prethodnim pristupima, glavni fokus u hipnoterapiji pomeren je sa uglavnom svesnih povrinskih procesa na pacijentove duboke nesvesne resurse. Direktni uticaji ponavljajuih sugestija su ustvari aktivirani indirektnim efektima verbalne i neverbalne komunikacije sa pacijentovim nesvesnim umom, dok se nalazi u izmenenom stanju svesti. Tako je indirektni pristup znaajno smanjio pacijentovu neosetljivost na hipnoterapiju, uz istovremeno poboljanje komunikacije izmeu terapeuta i pacijenta. Veina pacijenata moe idirektnim pristupom lako dostii stanje transa poto ceo proces izgleda fleksibilno i prirodno. Indirektni pristup je jednostavan i efikasan model hipnoterapije. Meutim, postoje neka ogranienja: razliiti nivoi svesti nisu standardizovani, i efekti Eriksonovske terapije nisu detaljno istraeni. Takoe, priroda izmenjenih stanja svesti, korienih u ovom pristupu, nejasna je i nije bila paljivo analizirana. NIVOI NEUROLINGVISTIKOG PROGRAMIRANJA

4.

Centralni zadatak naeg novog integrativnog NLP modela [1], bilo eksperimentalni ili primenjeni, jeste razumevanje prirode ljudske svesti. Da bi razumeli normalna i izmenjena stanja

svesti, model istrauje razliite, relativno odvojene oblasti ljudskog ponaanja (npr. percepcije, uenja, jezika, kognitivnih procesa, motornih vetina). Svest se manifestuje kroz svojstva koja su parakonceptualna sa naim uobiajenim konceptima prostora i vremena, pa zato zahteva razumevanje u svojim sopstvenim terminima. Sa daljim razumevanjem ovih razliitih oblasti psihologije, postii e se napredak i u otkrivanju struktura ljudske svesti. U poslednjih nekoliko decenija Zapad je svedok rastueg interesovanja naunika, psihologa i filozofa za ono to je Ken Wilber [7] nazvao perenialna (neprolazna) psihologija - univerzalni pogled na prirodu ljudske svesti. Cilj ove psihologije je da razvije univerzalni model svesti koji integrie zapadne i istone filozofske doktrine i praktina iskustva. Kljuni uvid perenialne psihologije je da je ljudska psihologija viestepena manifestacija Univerzalne Svesti. Svaki nivo spektra je karakterisan razliitim i lako prepoznatljivim oseajem individualnog identiteta. ovek se moe identifikovati sa svemirom i imati iskustvo konane identifikacije sa Kosmikom Sveu; ili se moe fokusirati samo na svoje egoistine tendencije i imati krajnje sueni oseaj identiteta sa ego-sveu. Postoje brojni nivoi ili zone svesti, opisani od strane razliitih autora. Ovde emo prikazati osam glavnih nivoa u naem hijerarhijskom integrativnom modelu svesti. Perenialna psihologija pretpostavlja da su razliiti nivoi svesti (iskljuujui nivo same Univerzalne Svesti) proizvod dualizma [8]. Dualizam je akt otrenjavajueg razdvajanja sveta na posmatraa i posmatrano, subjekat i objekat. Trostruko znaenje svesti dolazi od latinskih rei conscio, to znai presei ili napraviti razliku, i con-scire, znati. Prvobitni dualizam je opisan u mitologiji kao razdvajanje neba i zemlje, mukog i enskog, sunca i meseca. U epistemologiji, to je razdvajanje subjekta i objekta, posmatraa i posmatranog, dok je u ontologiji to prikazano kao razdvajanje sebe i drugih, organizma i okruenja. Sa pojavom primarnog dualizma, ljudska svest se pomera sa nedualnog uma na svoje telo. 4.1 Perceptivni nivo

ovek se prvo identifikuje sa svojim telom koje postoji u prostoru i vremenu. Odnosno, uspostavlja se linija izmeu sebe i drugih, organizma i okoline. Iz prvobitne identifikacije sa Univerzalnom Sveu, pojavljuje se perceptivni nivo. ovek postaje svestan svoga tela odvojenog od okoline. Ovo saznanje istovremeno omoguava da ovek postaje svestan prostora - to predstavlja primarni dualizam. Primarni dualizam su antropolozi istraivali u kontekstu perioda ljudske evolucije kada je ovek prvi put nauio da razdvoji sebe od okoline. Takoe, primarni dualizam su istraivali psiholozi koji su prouavali razvoj deteta, opisujui ga kao period kada dete izdvaja sebe od neposrednog okruenja. Tokom prvih est meseci ivota, ovekovo ja identifikuje se sa svojom okolinom i, posebno, sa maj inom okolinom (Mahler-ova "simbiotska faza" [9]). Novoroene ne moe jasno sebe da izdvoji iz okruenja, poto neophodne modane strukture jo nisu razvijene. Vei deo vremena novoroene provodi u dubokom spavanju. U uzrastu od est meseci, dete postaje svesno svog tela i moe prepoznati sebe u ogledalu. Deije ja, bazino kao senzornomotorno i instinktivno telo, izdiferenciralo se iz okruenja. Perceptivni nivo ukljuuje prvi skup filtera nazvanih bioloki filtri. Na nervni sistem sa svojim ulnim organima, inicijalno genetski predodreen, ini prvi skup biolokih filtera, koji razdvajaju spoljanju stvarnost od nae unutranje reprezentacije sveta, tj. naeg doivljaja stvarnosti. Naa genetski-data bioloka ogranienja dozvoljavaju nam da doivimo samo mali deo irokog opsega fizikih fenomena. Razvoj deijeg ja praen je razvojem centralnog nervnog sistema. Funkcionalna specijalizacija nervnih struktura povezana je sa procesom mielinizacije modanih struktura. Prvih est meseci ivota odigrava se mielinizacija retikularne formacije (odgovorne za stanje budnosti), kao i primarnih zona modane kore (odgovornih za razvoj perceptivnih vetina). Neuroni primarnog senzornog sistema reaguju samo na usko specijalizovana svojstva senzornih stimulusa (npr. nijanse boja, karakter linija, pravac kretanja, glasnou zvuka) i odravaju svoju striktnu funkcionalnu specifinost [10].

Perceptivni nivo je nivo izmenjenog stanja svesti, koji ispoljava dominantno (3,5 - 8 Hz) i (0,5 - 3,5 Hz) modanotalasnu aktivnost. Ovi modani talasi obino odgovaraju normalno nesvesnim informacionim sadrajima [11]. Na tom nivou jonski akupunkturni sistem je delimino dislociran od tela, i svest (tj. subjektivni posmatra) je pridruena elektromagnetnoj komponenti ekstremno niskofrekventnih (ELF) modanih talasa, zarobljenih u dislociranoj niskodielektrinoj blagojonizovanoj gasovitoj strukturi [12]. Jonska koncentracija u ovoj difuziono nestabilnoj strukturi posle ~ 1 as dosee onu u atmosferskom vazduhu izvan tela, i ELF modani talasi mogu da se prostiru i kroz okolnu slabo jonizovanu atmosferu. Ceo sistem je tada potpuno otvoren za informacionu razmenu u ELF domenu, to onda moe dati oseaj jedinstva sa okolnim svetom. Subjektivno, ovo stanje se doivljava kao stanje okeanske euforije, neuslovljene svemoi i pleromatskog raja. Objektivno, ovaj nivo je karakterisan u naem integrativnom NLP [1] dubokom miinom relaksacijom, veoma sporim metabolizmom, i smanjenim sranim i disajnim ritmom. Ovo stanje svesti moe se ostvariti u integrativnom NLP unutranjim fokusiranjem na neku telesnu funkciju (npr. disajni ili srani ritam), ili na proste senzacije svetlosti, zvuka, mirisa ili ukusa. Prolongirano fokusiranje na neki spoljanji objekat moe takoe proizvesti ovakvo stanje svesti.

4.2

Emocionalni nivo

im se ovek identifikuje sa svojim telom, i postane svestan prostora, pojavljuje se problem ivota i smrti. U tom trenutku pojavljuje se egzistencijalni strah od smrti. Razdvajanjem roenja od smrti, ovek diferencira prolo od budueg, i postaje svestan istorijskog vremena. Na emocionalnom nivou svesnosti ovek se identifikuje samo sa svojim organizmom postojeim u prostoru (primarni dualizam) i vremenu (sekundarni dualizam). Ovo znanje stvara egzistencijalnu potrebu za preivljavanjem, i strah od smrti. To je nivo na kome ovekovi emocionalni i misaoni procesi, kao i njegova volja, po prvi put poinju da se razvijaju. U razvojnoj psihologiji, ovaj period je opisan kao poetak emocionalnog ivota, i prikupljanje jezikih podataka. Senzornomotorne funkcije sada postaju mnogo sloenije. Dete poinje da eta i pria. Ono postaje nezavisnije od drugih, i svesno sebe kao odvojenog emocionalno/fizikog bia [13]. Do 18. mesaca ivota razvija se i relativno stabilno jezgro polnog identiteta. Na kraju druge godine, dete poinje da koristi re "ja" kada misli na sebe. Na biolokom nivou, naunici takoe opisuju dalji razvoj mielinizacije limbikog sistema (odgovornog za emocionalno iskustvo) i sekundarnih zona modane kore (odgovornih za dalji razvoj perceptivnih i jezikih funkcija). Sekundarne zone slue kao aparat za percepciju, analizu, i skladitenje informacija specifinih modaliteta, koje pristiu iz spoljanjeg sveta [10]. Emocionalni nivo ukljuuje drugi skup filtara nazvanih sociogenetski filtri. Ovi filtri su internalizovana matrica specifinih kulturnih premisa, porodinih relacija i socijalnog sjaja, kao i socijalnih institucija jezika, logike, morala i zakona. Sociogenetski filtri predstavljaju one aspekte okruenja koji su bili umetnuti tokom razvojnog procesa. Na emocionalnom nivou vrednosti drutva se preslikavaju na bioloki organizam, koji postoji u prostoru i vremenu. Emocionalni nivo je nivo izmenjenog stanja svesti, sa dominantnom (8 - 13 Hz) i donekle (3,5 - 8 Hz) modanotalasnom aktivnou, to obino odgovara normalno podsvesnim informacionim sadrajima. Na tom nivou je jonska gasovita struktura i dalje delimino dislocirana od tela, i svest je pridruena elektromagnetnoj komponenti ELF modanih talasa zarobljenih u dislociranoj niskodielektrinoj blagojonizovanoj gasovitoj strukturi. Razlika u odnosu na prethodno opisano stanje je da su periodi spavanja znaajno smanjeni, a time i efikasnost integrisanja normalno svesnih i nesvesnih sadraja. Subjektivno, ovo stanje se doivljava kao stanje prijatnih i neprijatnih emocija, u krajnostima od blaenstva i ekstatikog oputanja do straha i gneva. To je takoe stanje bezlinosti, multivalentnih likova i arhetipskih formi [14], distance i disocijacije. Objektivno, to je nivo koji je u integrativnom NLP karakterisan brzim pokretima oiju ili njihovom fiksacijom, miinom aktivacijom srednjeg uha, neregularnim sranim i disajnim ritmovima, znatno redukovanim miinim tonusom sa povremenim

miinim trzajima, drhtanjem, ili katapleksijom i katalepsijom. U integrativnom NLP u ovaj nivo moe se dospeti koncentracijom na razliite oseaje, emocije i vizuelne oblike. Simboliki nivo

4.3

Na emocionalnom nivou ovek se plai smrti i bori se za svoj ivot. Da bi prevladao iskonski strah od smrti, ovek formira permanentnu sliku sebe zvanu "ego", koja se sastoji od fiksiranih i stabilnih simbola. Na ovom nivou ovek se identifikuje sa naizgled neumiruom idejom sebe - svojim "egom". On postaje svestan sebe kao "ja". Njegov identitet se pomera od njegovog sveukupnog psihofizikog organizma na njegovu mentalnu predstavu sopstvenog organizma. To je tercijarni dualizam koji formira sledei glavni nivo - simboliki nivo. Na simbolikom nivou ovek nije vie direktno identifikovan sa svojim sveukupnim psihofizikim organizmom, egzistirajuim u prostoru i vremenu. On se sada identifikuje samo sa mentalnom predstavom ili slikom sebe samog. Drugim reima, on je svestan svoga ega, svoje sopstvene slike. On osea da postoji u sopstvenom telu, a da nije smo svoje telo. Njegova svest nije vie vezana za emocionalni nivo, ve se pomera na nivo svesti gde se pojavljuju intelektualni i simboliki procesi. Njegovi telesni procesi veinom postaju nesvesni, a na svesnom nivou poinju da dominiraju simboliki procesi. U razvojnoj psihologiji, ovaj period je opisan kao poetak kognitivnog razvoja preoperacionalnog miljenja [15]. Od druge do sedme godine, dete je sposobno za formiranje simbola i koncepata, ali ne moe jo da operie ili koordinira tim predstavama. Na primer, dete moe da prebrojava objekte ali ne moe lako da ih mnoi ili deli. Ono ne moe da shvati vie od jedne dimenzije ili svojstva objekta, i ne moe da razume zapreminu ili masu. Na primer, dete ui da grupie objekte po boji ili obliku, ali ne oboje istovremeno. Takoe, ako objekat menja oblik dete ne shvata da objekat zadrava svoju prvobitnu masu ili zapreminu. Glavna karakteristika ovog perioda je egocentrizam, jer je dete nesposobno da se postavi u poloaj drugoga. Simboliki nivo ukljuuje trei skup filtera nazvanih individualna ogranienja, ili individualni filtri. Pod individualnim ogranienjima podrazumevamo sve predstave sveta koje ovek stvara tokom ivota, bazirane na sopstvenim linim iskustvima. Ovi modeli ili mape formirae skupove interesa, navika, sklonosti, nesklonosti i pravila sopstvenog ponaanja. Svaka osoba ima razliit skup ivotnih iskustava, koji stvara razliite modele ili mape sveta koje upravljaju njenim ponaanjem. U isto vreme, na modanom nivou naunici opisuju dalji razvoj i mielinizaciju tercijarnih zona modane kore. Tercijarne zone su ukljuene u integraciju ulnih podataka, i prelazak sa nivoa prostih vizuelnih predstava na nivo kompleksnih simbolikih procesa (npr. operacije sa svetom znaenja, sa kompleksnim gramatikim i logikim strukturama i sa sistemima brojeva). Tercijarne zone igraju sutinsku ulogu u pretvaranju konkretne percepcije u apstraktno miljenje [16]. Simboliki nivo je nivo sa dominantnom (13 - 30 Hz) i (8 - 13 Hz) modanotalasnom aktivnou. Na tom nivou ovek je istovremeno svestan normalno svesnih i normalno nesvesnih sadraja - jedino u izmenjenim stanjima svesti REM faza spavanja, kada je svest i dalje pridruena elektromagnetnoj komponenti ELF modanih talasa zarobljenih u niskodielektrinoj gasovitoj blagojonizovanoj strukturi delimino dislociranoj od tela [17]. Subjektivno, ovo stanje se doivljava kao stanje preoperacionalnog ili mitskog miljenja, privremenih elja, specifinih sklonosti i nesklonosti, napetosti i oputenosti, sigurnosti i pripadnosti. Objektivno, u integrativnom NLP ovo je nivo na kome se svest pomera sa oputenog stanja dnevnog dremea u normalno budno stanje, u kojem sve aktivnosti mogu biti u potpunosti ostvarene. Na tom nivou, u integrativnom NLP primenjujemo razliite tehnike koje ukljuuju "ukotvljavanje" ili redefinisanje specifinog iskustva; transformisanje negativnog iskustva u pozitivno kroz igru ili ritual, imaginarno razreavanje problema, starosnu regresiju i metaforike prie.

4.4

Racionalni nivo

Konano, ovek se identifikuje samo sa delom psihikih procesa koje poistoveuje sa sobom. On postaje svestan samo svojeg idealnog lika, a svi drugi neeljeni aspekti njegovog ega postaju nesvesni. U pokuaju da uini svoju sopstvenu sliku prihvatljivom, on potiskuje sve svoje "loe" aspekte egoistikih tendencija, stvarajui tako novi nivo, nazvan racionalni nivo. Na ovom racionalnom nivou, ovek namee dualizam ili cepanje sopstvenog ega, potiskujui onaj deo svojih egoistikih tendencija, i projektujui ova dva dela kao "personu" nasuprot "senke". Tako se stvara kvaternarni dualizam. Na racionalnom nivou, ovek se identifikuje sa veinom netanim i velikim delom ogranienim aspektima svog ega, sa svojom idealnom slikom sebe - svojom "personom". U isto vreme, svi neprihvatljivi aspekti samog sebe potiskuju se i projektuju kao "senka" [14]. ovek se otuuje i distancira od psihikih tendencija koje smatra bolnim, jadnim i neeljenim (npr. neprijatne misli i emocije kao strah ili bes, seksualni i agresivni instinkti, i drutveno zabranjeno ponaanje) i konano ih projektuje u "senku". Na racionalnom nivou ovek je ve izgubio direktan kontakt sa sopstvenim telom, i delovima svoga ega. Psihoanalitiki, nesvesno sadri elje i ideje povezane sa eljama koje su izgnane sa svesnog nivoa kroz mehanizam potiskivanja. Na racionalnom nivou ovek se distancira od drugih nivoa koji su postali potpuno nesvesni. Normalan odrastao ovek obino provodi veinu svakodnevnog ivota na racionalnom nivou svesti. On je dominantno svestan svog idealnog lika u odnosu na okruenje. U razvojnoj psihologiji, ovaj nivo je opisan kao nivo konkretnog i formalnog operacionog miljenja [15]. U priblino sedmogodinjem uzrastu dete poinje da shvata viestruku klasifikaciju, kao dve ili vie klasa istovremeno (npr. dete moe reati objekte serijalno du jedne dimenzije, recimo od najmanjeg do najveeg). Njegovo miljenje nije vie egocentrino i narcisoidno. Ono postaje sposobno da se postavlja u ulogu drugih; i da izvodi operacije kao to su mnoenje, delenje i pripadnost klasi. Konkretno operacionalno miljenje jo uvek je ogranieno na konkretan i oigledan svet, i ne moe da shvati mogue ili hipotetike relacije. Pri uzrastu od oko jedanaest godina adolescenti stiu sposobnost apstraktnog miljenja sa viestrukim varijablama. Ono moe posmatrati problem sa vie taki gledita. Adolescent moe analizirati svaku varijablu nezavisno, ili kao deo celine. Apstraktni koncepti kao to su istina ili vrlina podvrgavaju se diskusiji i analizi. Erikson tretira ovaj proces kao formiranje ego identiteta [18]. Ovo je konani stupanj razvoja ega. Sazreli ego postaje sposoban da zamilja mogunosti koje nisu samo ulno oigledne ili ulnokonkretne operacije. Na biolokom nivou, nastavlja se mielinizacija mozga kod meuhemisfernih veza koje koordiniraju funkcije leve i desne modane hemisfere. Na racionalnom nivou svest, vezana za elektromagnetno polje ELF modanih talasa, vei deo dana dominantno proima mozak. Tokom ovog perioda, postoji dobra razdvojenost normalno svesnih i nesvesnih modanih sadraja, dok je njihovo meanje mogue samo tokom REM faza spavanja [17]. Na ovom nivou, modanotalasnim spektrom budnog stanja dominiraju dva via ELF kanala: (30 - 50 Hz) i (13 - 30 Hz), i informacije veinom odgovaraju normalno svesnim sadrajima [11]. Subjektivno, ovo stanje doivljava se kao stanje konkretnog i formalnog operacionalnog miljenja, unutranjih dijaloga, ciljeva i elja, potreba samoprocenjivanja, samokontrole i eljom za moi, razliitih emocija (npr. ponosa, krivice, ljubavi, mrnje). Objektivno, ovo je nivo gde je svest u potpunosti pridruena normalnom budnom stanju, u kojem se mogu realizovati sve aktivnosti. To je najpovrniji nivo integrativnog NLP [1]. Tehnike koje pripadaju ovom nivou su: ciljno i vremensko planiranje, anticipiranje budunosti i samopotvrivanje. 4.5 Kreativni nivo

Na kreativnom nivou formalni um integrie sve ideje i iskustva u jedno, model integralne slike sveta. ovek je sada u stanju da sagleda kako istina ili la u vezi neke ideje mogu uticati na istinu ili la vezane za druge. ovek sada shvata itavu mreu ideja, kako jedne utiu na druge, i kakve su njihove relacije. Ovo je Aurobindov "vii um" koji moe formirati veze, povezivati istine, koordinirati ideje i integrisati koncepte.

To je najvia integrativna struktura u individualnoj stvarnosti, "samo-sagledavanje u integralnoj celini". Sve strukture ljudske psihe kompletno su integrisane u jednu celinu. Ovo je kreativna faza u razvoju ljudske svesti. Vie nema razdvojenosti, ve naprotiv dolazi do inegrisanja psihe. Potpuno integrisani racionalni i simboliki nivoi pripremaju se da se poistovete i sa emocionalnim nivoom. Sada se kompletira modani razvoj, i odigrava se konana mielinizacija svih moguih meu- i unutar-hemisfernih veza. Na kreativnom nivou svest, pridruena elektromagnetnoj komponenti ELF modanih talasa, zajedno sa jonskim akupunkturnim sistemom moe se po elji dislocirati od visokorazvijenog mozga [17,19]. Na ovom nivou prolongiranog izmenjenog stanja svesti odigrava se efikasna integracija normalno svesnih i nesvesnih sadraja. Modanotalasni spektar sada ispoljava normalnu aktivnost koja odgovara , i talasima. Budizam ovo stanje naziva "manovijnana" ("intelekt"), dok ga Hinduizam naziva "manomaya" ili "linga sarira" ("finotvarno telo"). Subjektivno, ovo stanje doivljava se kao samo-aktualizacija, viziono-logiko, sintetiko miljenje visoke fantazije, spontanosti, kreativnosti, i supersenzitivnosti. Objektivno, ovo je nivo gde se svest moe lako pomerati sa racionalnog na simboliki nivo, i konano natrag na emocionalni nivo svesti. Kompletna informacija sa ovih nivoa moe se u potpunosti procesirati i integrisati u kreativni nivo svesti. U integrativnom NLP, tehnike koje se koriste da pojaaju kreativni nivo svesti jesu kreativno modeliranje, starosna progresija, kreativna vizualizacija, i svesnost svakog trenutka.

4.6

Supra-individualni nivo

Ovo je nivo visoke religiozne intuicije i literalne inspiracije, simbolikih vizija, jasnih iluminacija plave, zlatne i bele svetlosti. Ovo je nivo viih prisutnosti, vodia, aneoskih bia, boanstava - koji predstavljaju visoke arhetipske forme svakog bia [14]. Subjekt se identifikuje sa objektom sudbine. Na svom vrhuncu, subjekt se rasplinjava u objektu. Oboavanje, oboavalac i oboavani postaju jedno. Na ovom nivou ovek transcendira svoje normalne sposobnosti individualnog uma i tela, i vraa se natrag na vii nivo egzistencije. On manipulie svetom, svojim telom i umom, na nain koji se obinim ljudima ini fantastinim i izuzetnim. On razvija vanulnu percepciju, prekogniciju, vidovitost, psihokinezu itd. ovek upravlja nivoom psihikih fenomena i paranormalnih moi potpunom integracijom svog racionalnog, simbolikog i emocionalnog nivoa. On je prvobitno doao sa ovog nivoa, i moe se povremeno vraati natrag, ali kompletna integracija se odigrava samo posle individualnog razvoja i sinteze uma i tela. Ovaj novo je isti kao emocionalni nivo deteta, sa razlikom da je dete svesno ali nije u stanju da deluje na ovom nivou poto ni mozak ni um nisu potpuno razvijeni. Dete je pasivni posmatra, dok je mistik aktivni kreator. Ovo je nivo gde se jonska gasovita struktura po elji kompletno dislocira od tela. Svest pridruena elektromagnetnoj komponenti ELF modanih talasa sada je u potpunosti locirana u niskodielektrinoj nehomogenoj gasovitoj blagojonizovanoj strukturi [17,19]. Odigrava se intenzivno meanje i integracija normalno svesnih, podsvesnih i nesvesnih sadraja. Mozak pokazuje normalni spektar , , , i talasa. U Hinduizmu ovaj nivo nazivaju "vijnanamaya" ili "suksmasarira" ("mentalno telo"), dok ga Budisti nazivaju "manas", i definiu ga kao neprekidni izvor egzistencijalne, racionalne i voljne panje. Subjektivno, ovo stanje doivljava se kao stanje ushienja, blaenstva, milosra i zahvalnosti, vanulne percepcije, razvijene intuicije i inspiracije, arhetipskih formi, jasne iluminacije i otkrovenja svetlosti i zvuka. Objektivno, to je nivo na kome svest moe lako obraivati kompletnu informaciju (koja pristie iz potpuno integrisanih racionalno-simboliko-emocionalnih nivoa) na jednom Supraindividualnom nivou. U integrativnom NLP, tehnike koje se koriste da pojaaju razvoj ovog nivoa jesu lucidno sanjanje, astralna projekcija, astralno putovanje, hipnotika reinkarnacija, i vizualizacija linih vodia ili spiritualnog uitelja.

4.7

Trans-individualni nivo

Proces integrisanja i transcendiranja nastavlja se i dalje utapanjem u viu "drugu" stvarnost, vodei konano do samog Sjedinjenja. Ovaj proces je opisan i u istonim i u zapadnim tradicijama [7,20-25]. Na Supra-individualnom nivou, ovek je svestan svog arhetipskog Boanstva (kao itadeva, jidam, diani-Buda), i konano se sjedinjuje sa svojim Arhetipom. Na trans-individualnom nivou, ovek-kao-boanstvo utapa se u krajnjeg-Boga, koji je opisan kao intenzivna finotvarna "jasna iluminacija", konani izvor iz koga su se pojavile sve Arhetipske forme. ovek postaje sjedinjen sa Bogom. U konanoj transcendenciji, svi prethodni nivoi postaju potpuno integrisani, i utopljeni u bezoblinu, beskonanu, neogranienu svest. Na ovom nivou, dislocirana jonska gasovita struktura potpuno se rasplinjava, i postaje homogena. Jonska koncentracija ove strukture dostie normalnu jonsku koncentraciju u vazduhu, i ELF modani talasi mogu tei kroz okolnu slabojonizovanu atmosferu. Ceo sistem je sada otvoren za informacionu razmenu u ELF domenu, to dovodi do oseaja sjedinjenosti sa okolnim svetom. U isto vreme, odigrava se kompletna integracija svih rasploivih informacija [17,19]. Mozak pokazuje ceo opseg modanotalasnog spektra: , , , i . U Mahajana Budizmu ovaj nivo svesti naziva se "alayavijnana" ("supra-individualna spokojna svest"), dok se u Hinduizmu naziva "anandamaya" ili "karanasarira" ("kauzalno telo" ili "karmiko telo"). Subjektivno, ovo se stanje doivljava kao stanje konane iluminacije, bletavog blaenstva, bezoblinog sjaja, transcendentne ljubavi u sjedinjenosti, bezoblinog ostvarenja, i bezgranine svesti. Objektivno, ovaj nivo je karakterisan konanom integracijom svih nivoa: racionalnog/simbolikog/emocionalnog/perceptualnog u jedan Trans-individualni nivo. Ovo stanje svesti moe se ostvariti kroz inegrativni NLP praktikovanjem molitvi i meditacije [1].

4.8

Univerzalni nivo

ovekova najdublja svest identina je apsolutnoj i konanoj kosmikoj stvarnosti. Na ovom nivou ovek se identifikuje sa Kosmikom Sveu, i njegova svest postaje vanprostorna i bezvremena, i zato vena i beskonana. Ovo stanje naziva se "nirvana", "samadi", "satori" ili "prosvetljenje", i karakterisano je potpuno osloboenom sveu i smirenim umom. U tom trenutku nema razlike izmeu subjekta i objekta, ja i ne-ja, posmatraa i posmatranog. Zato nema vie mogunosti za slanje i primanje bilo kakve informacije - ovek je sve to postoji i sve je on. Na ovom nivou nema razlika izmeu organizma i okoline. Ovo je stanje u kome se homogena dielektrina struktura potpuno rastvara, omoguujui smireni um, bez toka svesti [17,19]. Subjektivno, svi kosmiki procesi pojavljuju se iz trenutka u trenutak kao sopstveno Bie, izvan koga i pre koga nita ne postoji. To je krajnja Sjedinjenost, u kojoj sve stvari i dogaaji, ostajui savreno odvojeni i diskretni, jesu Jedno. Ovo je krajnje, nediferencirano stanje Svesti, stanje savrene transcendencije, koja nije transcendencija u svetu ve transcendencija sveta samog. Interpretacijom i integracijom svih nivoa, svetova i ravni, visokih i niskih, svetih i profanih, svest sada funkcionie kao sam kompletan svetski proces. "Forma nije drugo do Praznina, Praznina nije drugo do Forma", kae najpoznatija Budistika Sutra ("The Heart Sutra"; v. ref. [22]) U toj taki, izuzetno i obino, natprirodno i ovozemaljsko, jedno su te isto. Ovo je konano Sjedinjenje kojem tei sva evolucija, ljudska i kosmika. Konani cilj integrativnog NLP isti je kao i u jogi i srodnim ezoterijskim disciplinama neprekidno prolongiranje izmenjenih stanja svesti 24 asa dnevno, sa neprekidno otvorenom dislociranom jonskom strukturom. Ovo takoe znai da ultradijalni ritam, odgovoran za izmene stanja svesti [26], vie ne postoji. Bioloka osnova ovog fenomena verovatno je pojaanje i kompletiranje svih moguih meuveza izmeu leve i desne modane hemisfere, to onda doputa dislociranje i

kompletno rasplinjavanje jonskog akupunkturnog sistema, praeno oslobaanjem "subjektivnog posmatraa" - tj. elektromagnetne komponente ELF modanih talasa. ZAKLJUAK

5.

U integrativnom NLP modelu stanja svesti pokazano da je svesna modana neuronska mrea u stanju da procesira informacije na bilo koji od sledeih naina: Modani: Procesiranje se odigrava biohemijski, u modanim neuronskim mreama. Modanotalasni: Procesiranje se istovremeno odigrava i biofiziki na nivou modanih talasa, unutar jonske "optike" neuronske mree koju ini jonski akupunkturni sistem sa zarobljenim elektromagnetnim poljem ekstremno niskofrekventnih (ELF) modanih talasa. U izmenjenim stanjima svesti, kada je deo jonskog akupunkturnog sistema dislociran izvan tela, ovo procesiranje se odigrava i izvan tela. Meoviti: Procesiranje se odigrava kombinacijom biohemijskog (modanog) i biofizikog (modanotalasnog) procesiranja. Kao rezultat, pojavljuju se dve znaajne implikacije: (1) superbrzo procesiranje (meovitim procesiranjem u izmenjenim stanjima svesti ostvaruju se brzine koje znatno nadmauju brzinu modanog biohemijskog procesiranja) i (2) kontaktno uenje (svesna modana neuronska mrea je u stanju da prenese svoje uskladiteno znanje na drugu modanu neuronsku mreu u svojoj brzini, mehanizmom ELF elektromagnetne indukcije (to je takoe osnova isceljenja u NLP hipnoterapiji). Mogue eksperimentalno ispitivanje svesnih neuronskih mrea ukljuuje sledee procedure: Testiranje kapaciteta procesiranja informacija u izmenjenim i normalnim stanjima svesti, korienjem kompjuterski-baziranih testova. Praenje modane aktivnosti u normalnim i izmenjenim stanjima svesti, korienjem EEG i SQUID modanog mapiranja. Detekcija niskodielektrine jonske strukture praenjem lokalnih promena jonske koncentracije u blizini tela, korienjem visokoosetljivog termovizijskog procesiranja slike. Merenje korelacije izmeu kapaciteta procesiranja podataka i parametara teorijski predskazane jonske strukture (jonska koncentracija, jonske struje, magnetna polja) u normalnim i izmenjenim stanjima svesti. Testiranje slabog ELF prenosa informacija izmeu biolokih neuronskih mrea sa ugraenim modanotalasnim aktivnostima: jedna od njih e preneti svoju nauenu informaciju na susednu mreu, mehanizmom elektromagnetne indukcije (ovo bi takoe mogla biti osnova kratkodometnih transpersonalnih interakcija, poput isceljenja). ZNAAJ Prednosti koje pruamo klijentima naim NLP modelom [1] su sledee: Precizna i paljiva dokumentacija i kvantifikacija psiholokih i biofizikih funkcija integrativne NLP dijagnostike procedure; Odgovarajui, strateki razraen i paljivo razmotren izbor integrativnih NLP terapeutskih intervencija; Fleksibilnost i inventivnost u selekciji i primeni integrativnih NLP terapeutskih metoda. Znaaj integrativnog NLP modela stanja svesti za medicinu i nauku je viestruk:

6.

 Ovaj model se fokusira ne samo na individualno razliite nedostatke i klinike prezentacije, ve takoe i na pacijentove sadanje sposobnosti, i potencijalne snage u normalnim i izmenjenim stanjima svesti. Ova poslednja su posebno vana za dizajniranje odgovarajuih terapeutskih procedura. iroke, fleksibilne, efikasne i standardizovane biofizike i dijagnostike procedure omoguie bolje razumevanje pacijentovih snaga i ogranienja u razliitim stanjima svesti, i olakae odgovarajui izbor hipno-terapijske intervencije. Paljivo merenje efikasnosti date integrativne NLP intervencije, i dalje praenje tokom perioda oporavka, dae terapeutu korisnu informaciju o moguoj daljoj intervenciji. To e povratno omoguiti razvoj specifinijih integrativnih NLP strategija i alternativnih terapeutskih programa. Naredna prouavanja rezultata i ishoda primenjenih integrativnih NLP intervencija mogu biti od velikog znaaja za dalje optezdravstveno stanje i blagostanje oveka.

LITERATURA

[1] [2]

G.Stanojevi-Vitaliano, Spectrum of psychotherapies, Proc. Shenandoah Healing Exploration Meeting (Rappahanock, Virginia, 1993), pp. 1-6. C.T.White, Temporal numerosity and the psychological unit of duration, Psychol. Monogr. 575 (1963); J.M.Stroud, The fine structure of psychological time, in R.Fisher, ed., Interdisciplinary perspective of psychological time, Ann. N.Y. Acad. Sci. 138 (1967). G.Stanojevi, Hypnosis in integrative psychotherapy, Proc. 5th Yugoslav. Cong. Psychother. (1987), pp. 40-41. G.Stanojevi, Neuro-linguistic programming: Meta model, Belgrade Avalske Sveske: Psychotherapy Dilemmas and Perspectives, Vol. 9 (1989), pp. 197-199. M.H.Erickson and E.Rossi, Hypnotherapy: An Exploratory Casebook (Irvington Publisher, New York, 1979). R.Bandler and J.Grinder, Patterns of Hypnotic Techniques of Milton H. Erickson MD, Vols. 1, 2 (Meta Publication, 1975, 1977). K.Wilber, The Spectrum of Consciousness (Theosophical publishing House, Wheaton, 1977). E.Deutch, Advaita Vedanta: A Philosophical Reconstruction (East-West Center Press, Honolulu, 1969). M.Mahler, F.Pine, and A.Bergman, The Psychological Birth of the Human Infant (Basic Books, New York, 1975). G.Stanojevi, Neuropsychological model of consciousness, Proc. Int. Summer School Neurocomp. (1990), pp. 23-59. E.Basar, EEG - Brain Dynamics (Elsevier, Amsterdam, 1980); E.Basar, EEG-dynamics and evoked potentials in sensory and cognitive processing by the brain, in E.Basar, ed., Dynamics of Sensory and Cognitive Processing by the Brain (Springer, Berlin, 1988) D.Rakovi, .Koruga, .Martinovi, and G.Stanojevi, Molecular electronics and neural networks: Significance of ionic structure, Proc. 11th Ann. Int. Conf. IEEE/EMBS, Vol.11, Part 4/6 (1989), pp. 13661367; D.Rakovi, .Koruga, .Martinovi, and G.Stanojevi, On biophysical structure of brain-like bocomputers, in P.I.Lazarev, ed., Molecular Electronics (Kluwer, Amsterdam, 1991), pp. 211-217. Freud S. (1923), The Ego and the Id. In Standard Edition, Vol. 14 (Hogarth Press, London, 1961).

[3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11]

[12]

[13]

[14] [15] [16] [17]

C.G.Jung, The Collected Works of C.G.Jung, 2nd ed., Vols. 5-9 (Princeton University press, Princeton, 1967). J.Piaget, The Construction of Reality in the Child (Basic Books, New York, 1954). G.Stanojevi, Neuro-linguistic programming: Meta model of language, Linguistic and Speech Recognition, Belgrade School (1990), pp. 1-43. D.Rakovi, Neural networks versus brainwaves: A model for dream-like states of consciousness, Proc. Ann. Int. Conf. IEEE/EMBS 14 (1992), pp. 2651-2; D.Rakovi, Brainwaves, neural networks, and ionic structures: Biophysical model for altered states of consciousness, this book. E.Erickson, Identity and the Life Cycle, D.Rapaport, ed., (International Univ. Press. New York, 1959). G.Stanojevi-Vitaliano and D.Rakovi, Neural networks versus brainwaves: A biophysical model for states of consciousness and energy medicine, Proc. 1st Int. Yan Xin Qigong Sci. Symp. (1995, in press). K.Wilber, The Atman Project (Theosophical Publ. House, Wheaton, 1980). K.Wilber, Up from Eden: A Transpersonal View of Human Development (Doubleday/Anchor, New York, 1981). K.Wilber, Eye to Eye (Doubleday/Anchor, New York, 1981). K.Wilber, The Holographic Paradigm and Other paradoxes (Shambhala, Boulder, 1982). K.Wilber, A Sociable God (Shambhala, Boulder, 1982). K.Wilber, J.Enger, and D.Brown, Transformations of Consciousness: Conventional and Contemplative Perspectives development (Shambhala, Boston, 1986). E.L.Rossi, Altered states of consciousness in every day life: Ultradian rhythms, in B.B.Wolman and M.Ulman, eds., Handbook of States of Consciousness (Van Nostrand Reinhold, New York, 1986).

[18] [19] [20] [21] [22] [23] [24] [25] [26]

Dopunska probrana literatura

[1] R.Bandler, J.Grinder, R.Dilts, and J.Delozier, Neuro-Linguistic Programming (Vol. 1): The Study of the Structure of Subjective Experience (Meta Publication, 1980); R.Bandler and J.Grinder, TranceFormations: Neuro-Linguistic Programming and the Structure of Hypnosis (Real People Press, 1981); R.Bandler and J.Grinder, Reframing: Neuro-Linguistic Programming and the Transformation of Meaning (Real People press, 1982); R.Bandler and J.Grinder, The Structure of Magic, Vols. 1, 2 (Science and Behavior Books, 1982). M.H.Erickson and E.Rossi, The February Man: Evolving Consciousness and Identity in Hypnotherapy (Brunner and Mazel, New York, 1989); E.L.Rossi, ed., The Collected Papers of Milton H. Erickson on Hypnosis, Vols. 1-4 (Irvington Publisher, New York, 1980). J.Zeig, Ericksonian Approach to Hypnosis and Psychotherapy (Brunner and Mazel, New York, 1982); J.Zeig and M.Munion, What is Psychotherapy? - Contemporary Perspectives (Josey Bass. Publ., San Francisco, 1990). G.Stanojevi, ed., Handbook of Hypnosis (Vol. 1): Hypnosis in Medicine (Medical Book Public, Belgrade, 1989), in Serbian. A.Lowen, The Language of the Body (Macmillian, New York, 1967). A.Watts, Psychotherapy East and West (Bellantine Books, New York, 1969). A.Maslow, Toward a Psychology of Being (Van Nostrand, New York, 1968); A.Maslow, Religion, Values and Peak-Experiences (Viking Compass Book, New York, 1970); A.Maslow, The Farther Reaches of Human Nature (The Viking Press, New York, 1971). E.W.Russell, Consciousness and the unconsciousness: Eastern meditative and western psychotherapeutic approaches, J. Transpers. Psychol. 18 (1986), pp. 51-72. F.Perls, Gestalt Therapy Verbatim (Real People Press, 1969). R.Assagioli, Psychosynthesis (Viking Press, New York, 1971). S.Freud, The Ego and the Mechanisms of Defense (International Univ. Press, New York, 1936).

[2]

[3]

[4] [5] [6] [7]

[8] [9] [10] [11]

[12] [13] [14] [15] [16] [17] [18] [19] [20] [21] [22] [23] [24] [25] [26] [27] [28] [29] [30] [31] [32] [33] [34] [35] [36] [37]

E.Fromm, D.T.Suzuki, and R.De Martino, Zen Buddhism and Psychoanalysis (Harper Colophon Books, New York, 1970). J.Kagan, The Grow of the Child: Reflections on Human Development (Norton, New York, 1978). M.Washburn, The Ego and the Dynamic Ground: A Transpersonal Theory of Human Development (New York State Univ. Press, New York, 1988). D.Galin, Lateral specialization and psychiatric issues: Speculation on development and evolution of consciousness, Ann. N.Y. Acad. Sci. 299 (1977), pp. 397-411. M.Gazzaniga, The Social Brain: Discovering the Networks of the Mind (Basic, New York, 1985). K.H.Pribram, The cognitive revolution and mind/brain issues, Am. Psychol. 41 (1986), pp. 507-520. A.R.Luria, Higher Cortical Function in Man , 2nd ed. (Basic, New York, 1980). S.Spring and G.Deutch, Left brain, Right Brain (Freeman, San Francisco, 1981). A.Brodal, Neurological Anatomy (3rd ed.) (Oxford Univ. Press, New York, 1981). C.T.Tart, Altered States of Consciousness (Anchor Books, New York, 1969) K.R.Popper and J.C.Eccles, The Self and Its Brain (Springer, Berlin, 1977). B.B.Wolman and M.Ulman, eds., Handbook of States of Consciousness (Van Nostrand Reinhold Comp, New York, 1986). B.J.Baars, A Cognitive Theory of Consciousness (Cambridge Univ. Press, Boston, 1988). E.Neumann, The Origins and History of Consciousness (Princeton Univ. Press, Princeton, 1954). R.Ornstein, The Psychology of Consciousness (Freeman, San Francisco, 1972). S.Grof, Realms of the Human Unconsciousness (The Viking Press, New York, 1975); S.Grof, Beyond the Brain: Birth, Death, and Transcendence in Psychotherapy (New York State Univ. Press, Albany, 1985). N.O.Brown, Life Against Death (Wesleyan Univ. Press, Middletown Conn, 1959). A.Huxley, The Perennial Philosophy (Harper & Row, New York, 1970). S.Arieti, The Intrapsychic Self (Basic Books, New York, 1967). M.Heidegger, Being and Time (SMC Press, London, 1962). M.Eliade, Images and Symbols (Sheed and Ward, New York, 1969). D.Benoit, The Supreme Doctrine (The Viking Press, New York, 1955). A.Comfort, Reality and Emphaty: Physics, Mind and Science in the 21st Century. (New York State Univ. Press, Albany, 1984). D.Bohm, Wholeness and the Implicate Order (Routledge & Kegan, London, 1980). Aurobindo, The Life Divine (Centenary Library, Pondicherry, XVIII- XXI.n.d.). A.K.Coomaraswamy, Hinduism and Buddhism (Philosophical Library, New York, 1943).