UNIVERZITET U SARAJEVU FAKULTET ZA SAOBRAAJ I KOMUNIKACIJE

PREDMET: Tehnologija cestovnog transporta

TEMA: Projektovanje informacionog sistema u cestovnom transportu -SEMINARSKI RAD-

Predmetni profesor: V.Prof. Dr. Osman Lindov Asistent: Samir Daferovi

Student: Savi Dejan,6102-3

Sarajevo, april 2013 godina Sadraj

Uvod

1. Pojam informacionih sistema

Vrlo teko je odrediti, posebno danas, ta je najbitnije poznavati iz oblasti informacionih sistema sa aspekta razliitih dijelatnosti. Informacioni sistemi mogu pomoi proizvodnim kompanijama da svoje poslovanje jednostavno odvijaju i na udaljenim podrujima, da ponude nove proizvode i servise, da iznova oblikuju poslove i radne tokove, I da pronau nove naine voenja poslova. Kada pogledamo pojmovno IS (informacioni sistem), se sastoji od pojma informacija i pojma sistem, pa ih je potrebno znati definisati. Informacija je openito obavijest, podatak o neemu, predana novost ili znanje, to je formalno, kolekcija simbola koji mogu imati odreeno znaenje. Sistem je ureeni poredak meuzavisnih komponenti povezanih zajedno prema nekom planu za postizanje odreenog cilja. Osnovna uloga informacionih sistema prikazana je na slici.

Informacioni sistemi i saobraaj Suoeni sa problemima formiranja informacione osnove,saobraajni ininjeridovijalisu se na razne naine pri reavanju problema vezanih zainformacije.Jedan od nainaza prevazilaanje ovakvih potekoa suinformacioni sistemi. Razlog za posedovanje informacionog sistema o saobraaju treba traiti uinjenici da izdvajanje materijalnih sredstava za saobraajne sisteme i prateuinfrastrukturu predstavlja veliki napor za bilo koju zemlju.Da bi se povealeanse za donoenje ispravne odluke u ovakvim projektima vezanim zasaobraaj,mnoge drave obrazuju saobraajne informacione sisteme. Informacione siteme ini skuphardvera,softvera,ljudi ,bazapodataka injihove meusobne relacije,pri emu ovakav skup regulie sva ili bar veinupitanja iz oblasti prikupljanja,protoka i obrade informacija.Prvi informacionisistemi pojavili su se jo sredinom 20 veka,a svoj veliki razvoj su ostvarilidevedesetihgodina.Tada, zahvaljujui poveanim mogunostima hardvera iirenju kompjuterske tehnologije, informacioni sistemi postali su dostupniirokom krugu korisnika,od pojedinaca doistraivakih institucija. Informacioni sistemi

za podrku saobraaju moraju imati dravni institucionalni karakter,jer je saobraaj od posebnog drutvenog interesa. Optekarakteristike ovakvih sistema su: Oslanjanje na specijalizovane baze podataka Sistematizacija podataka za nivo odluivanja (dravni,regionalni,gradski) Informacije oputnim pravcima izvan granica posmatrane oblasti Informacije o svim alternativnim vidovima saobraaj Vizuelizacija podataka Saobraajni informacionisistemi sadre i druge podatke,u zavisnosti od toga kojim oblastima saobraaja su namenjeni. Da bi ovo utvrdili transportne zahteve neophodno je da prikupljeni podaci uinformacionoj osnovi budu verodostojni,odnosno da prezentuju predstojeestanje,jer od toga zavisi kvalitet saobraajnog reenja. Sakupljanje informacija, se vri na nivou saobraajnih zona. Najvaniji demografskipodaci su broj stanovnika i broj domainstava nanivou zona. U grupi ekonomskih podataka,vani podaci su :ukupan broj zaposlenih,stepen motorizacije i dohodak po domainstvu. Podaci o nameni povrina i korienja zemljita obuhvataju: intezitetkorienja zemljita,povrine radnog prostora po delatnostima,povrinekolskih prostora, povrina prostora specijalne namene. Podaci o saobraajnoj infrastrukturi i i karakteristikama putovanja su sastavni deo informacione osnove. Budui razvoj planiranja saobraaja Pravci budueg razvoja planiranja saobraaja su jasni,iako na tim putevimapostoje mnoge prepreke.Progres u nekim oblastima je neophodan za dobro ikvalitetno planiranje saobraaja. 1.Poboljati modeliranjezahteva za kretanjem .Postoje nekolikonapora u ovom pravcu,ukljuujui razvoj mikrosimolacije,prognozazahteva na osnovu aktivnosti i modeliranje na osnovu tereta.Nekiprilazi su radikalni i zahtevaju konverziju u nove paradigme.Drugipristupi su inkrementalni,fokusirajui se na proces modeliranjazahteva zakretanjem.Ove druge inovacije moraju se energinorazvijati. . 2.Integracija modela prognoze namena povrina i modela zahteva zakretanjem.Uprkos mnogim godinama napora,modeli prognozenamene zemljita i modeli zahteva za kretanjem su ostali zasebneoblasti,bez imalo ili vrlo malo dodirnih taaka.Ovo je posledicarazdvojenosti namene zemljita I procesa planiranjasaobraaja,nedostatka

tehnikih inovacija i malog transfera tehnologije.Progres na ovom polju zahteva institucionalne I profesionalne promene,koje za sada nisu na vidiku. 3.Razvoj komercijalnih modela zahteva .Investicije u transportnu kojesniavaju trokove poslovanja,vode ka niim cenama i boljojekonomiji.Uprkos ovoj oiglednoj injenici,planeri saobraaja maloznajuputniki obrazac ili uticaj komercijalnog putovanja,koji sadrirobne tokove kao i putnike.Jedan energian program jeneophodan,sa kolekcijom podataka,razvojem i testiranjem modela itransferom tehnologije. 4.Bolju koordinaciju procesa planiranja saobraaja i namenezemljita.Ova preporuka je klju za poboljanje zaguenostisaobraaja.Regionalni forumi za izbor urbanih alternativa nepostoje.Planeri saobraaja mogu doneti inovacije u ovoj oblastisimuliranjem interakcije izmeu razvoja zemljita i putovanja naregionalnom nivou. 5.Poboljati tehnika znanja planera saobraaja .Ovo e biti velikinapredak uplaniranju saobraaja ako planeri budu koristili znanjasteena u praksi. Napredaku ovoj oblasti zahteva veliki transfertehnologije i neprekidne programe poduavanja. 6.Jaanje univerzitetskih programa planiranja saobraaja .Dugoroniproces u planiranju zahteva jak edukativni program koji poinje nauniverzitetskom nivou.Svi nivoi vlasti,kao i privatni sektor morajuprepoznati sopstveni interes u sponzorisanju univerzitetskihistraivanja,kolarina i organizovanju kratkih kurseva]. GIS i GIS-T Jedan od informacionih sistemakoji pomau saobraajnim strunjacima ikorisnicima usluga u saobraaju, da bolje iskoriste saobraajnu infrastrukturusu geografski informacioni sistemi.Ne postoji preciznadefinicija GIS-a, ali jedna od tanijih je da : GIS predstavlja kompjuterski zasnovan sistemza uvanje, analizu i prikaz podataka o prostoru. GIS je jednostavno reeno,velika baza podataka.Geografske lokacije susnimljene kao setovi matematikih koordinata.Informacije o lokaciji su takoesnimljene u tabele koje supovezane sa lokacijom.Razliiti tipovi informacijanalaze se u razliitim bazama podatakaili slojevima.Tako,na primer,jedan slojsadri podatke o karakteristikama puteva,drugi podatke o optereenju svakesaobraajnice,treipodatke o gustini stanovanja itd..Ove slojeve mogue jevideti samostalno ili u kombinaciji sa drugim bazama o emu odluujekorisnik.Jedna od vanijih osobina GIS-a je pravljenje mapa(ulinemree,mrea eleznikih linija,mrea linija JGPP-a) i to ne samo statikihmapa,ve mapa koje je mogue obnavljati izdana u dan ili ak i vie(mapesa trenutnom pozicijom vozila).

Osnove geografskih informacionih sistema Geografski informacioni sistemi nazvani suupravo tim imenom zbogjedinstva tehnologijeujedinjenjainformacija o prostoru iz razliitihizvora.Najznaajnije osobine geografskih informacionih sistema susposobnost integracije informacijai prilagodljivosti zahtevima korisnika.GISintegracija ima nekoliko znaenja: 1) ujedinjenje prostornihpodataka iz brojnih izvora(mape,merenja sa terena,satelita) 2)snabdevanje irokog seta geografskih informacija koji funkcioniu unutar unificiranog softverskog okvira 3)povezivanje prostornih podataka o objektima i atributima u jedinstven koherentan model Veze izmeu podataka su prilagoene upitima,koji mogu biti prostorne ineprostorne prirode.Na ovaj nain se opisuje realni svet,tj. korisnik je umogunosti da na osnovu prostornih i neprostornih informacija o odreenimobjektima bolje shvati irazume odnose i uticaje u stvarnosti i da na osnovunjih donese bolju odluku]. Savremeni GIS usvaja georelacioni model prostoraza ostvarivanje veza izmeu podataka o prostoru i atributa.U geografskiminformacionim standardnerelacione baze. Formiranje GIS-a i njegovi elementi Do formiranja geografskog informacionog sistema neophodno je ispotovatidva principa.Prvi princip se odnosi na informacionu integraciju i sastoji se izdva koraka: prvi korak podrazumeva otklanjanje neskladnosti izmeu odreenih baza,a drugi korak se sastoji u primeni softvera za povezivanjetakvih baza radi ostvarivanja susreta sa korisnikim zahtevima.Drugi principse odnosina ureenost i dostupnost. Ureenost,kao princip se odnosi napoznavanje uzroka koji su doveli dorazlika o informacijama (bilo zboginstrumenata,bilo zbog tehnikemerenjetj.osmatranja vremenskog perioda iliintervala pomou instrumenata ili klasa).Ureenost se takoe odnosi i naprecizne definicije prostora i atributa,koncept terminologije i nomenklature ikoherentnost institucija koje sabiraju informacije.Ureenost i dostupnost sepostie iz odnosa etiri elementa:hardvera,softvera,baza podataka i ljudi. Hardver i softversu elementi u kojima se nalaze ureene informacije oprostoru,a njihova dostupnost zavisi od ureenosti baza podataka i ljudi koji tepodatkepakuju i koriste.Generalno gledano,princip ureenosti idostupnostise postie skladnim odnosom ova etiri elementa i njihovom meusobnomhijerarhijom, pri emu su baze podataka najvei i najvaniji deo. sistemima podaci o lokacijama predstavljeni su topolokimmodelom prostora,dok su tematski podaci spakovani u tabele kao

Dizajniranje baze podataka je veoma vano,jer od organizacije baze zavisidostupnost informacije korisnicima.Mogue strukture baza podataka kojesreemo u geografskim informacionim sistemima su: Hijerarhijski model.Kod ovog modela podaci su organizovani u vie nivoa,uobliku drveta.Svaki element ima jednu vezu sa elementom vieg nivoa i vieveza sa elementima nieg nivoa.Nedostatak je to to ne postoji veza izmeuelemenata istog nivoa,a nove veze nije mogue formirati. Mreni model.Mrena strukturabaze podataka dozvoljava vie veza izmeupodataka sa razliitog nivoa,dok veza izmeu entiteta1 istog tipa nisudozvoljene to je mana ove strukture podataka. Relacioni model.Ova vrsta baza podataka sastoji se iz mnotva tabela ukojima su smeteni odreeni podaci.Tabele su meusobno povezanerelacijama inei pritom povezanu logiku celinu.Ovakva struktura podatakau zadnje vreme pokazalase kao najbolje reenje za bazu podataka. to se tie ljudi ljudi koji e koristiti GIS,osnovno pitanje koje se namee je dali kreiranje i korienje GIS-a poveriti strunjacima za GIS ili strunjacima izdrugih oblasti.Prevagu polako,ali sigurno odnosi ova druga opcija.Razloga zato ima vie,a najvaniji su svakako potreba za otvorenom programskomstrukturom GIS-a i specifinosti svake oblasti koje zahtevaju velikopoznavanje problematike i pravilno podeavanje baze podataka u skladu satim specifinostima. Veliki razvoj hardvera u drugoj polovini XX veka,omoguio je da mnogeplatforme, od onih sa vrlo skromnim mogunostima do onih veomamonih,postanu nosiociGISa.Dostupnost hardvera irokom krugu korisnikapresudno je uticalana razvoj i popularnost geografskih informacionihsistema,a samim tim na ostala tri elementa. Razvoj softverskih paketa je u stopu pratio razvoj hardvera.Od sredineosamdesetih, zahvaljujui velikom razvoju hardvera,softverski paketi,iz raznihoblasti,su postajali sve jeftiniji i jeftiniji.Taj veliki razvoj harvera i softveraosamdesetih,poveao je dostupnost GIS-a i njegovu popularnost. Sastav softverskog paketa Svi softverski paketigeografskih informacionih sistema sastoje se iz pet komponenti: 1)Obrada ulaznih podataka 2)Skladitenje podataka i upavljanje bazom podataka 3)Izlazni podaci i njihova prezentacija 4) Transformacija podataka

5)Interakcija sa korisnikom

3. INFORMACIONI SISTEMI U PROIZVODNOM SISTEMU-PROCESU Proizvodni sistem kao kompleksan sistem opisan je aktivnostima i njihovim uzajamnim vezama u okviru pojedinih funkcija. Kreiranje pojedinih aktivnosti, njihovo izvodenje, usaglaenost i sinhronizacija u okviru pojedinih funkcija praceni su tokovima informacija. Tokovi informacija zajedno sa mestima na kojima se informacije stvaraju, prikupljaju, obraduju, cuvaju i sa kojima se informacije neposredno koriste predstavljaju informacioni sistem proizvodnog sistema. Specificnosti informacionih modela ogledaju se u sledecem: - za formiranje organizacione funkcije potreban je najmanje jedan skup informacija, a najcece ucestvuje vie takvih skupova. - svaka organizaciona funkcija pracena je odgovarajucim skupom informacija. - jedan skup informacija ucestvuje u formiranju vie organizacionih funkcija. - osnovna karakteristika informacionih sistema jeste da u kreiranju, obradi i prenosu ucestvuju ljudi to bitno utice na njegovo funkcionisanje. Zajednicko za proizvodne sisteme je da se njihovo funkcionisanje moe podeliti u tri osnovne aktivnosti-procesa: - proces postavljanja zadataka i ciljeva poslovanja (funkcija cilja) - proce upravljanja proizvodnim sistemom sa ciljem da se realizuju proizvodni zadaci i ciljevi ( funkcija upravljanja ) - proces realizacije poslovnih ciljeva ematski se osnovne funkcije proizvodnog sistema mogu prikazati sledecom emom:

4. TOKOVI INFORMACIJA U PROIZVODNOM SISTEMU-PROCESU Za identifikaciju bilo kog proizvodnog sistema potrebno je odrediti tokove materijala i tokove informacija. Osnovne aktivnosti unutar jednog proizvodnog sistema predstavljene su ematski a zajednicka osobina im je da su svi povezani sa centrom za prikupljanje, cuvanje i obradu informacija: