PROGRAM PROIZVODNJA SADNOG MATERIJALA I OSNIVANJE ZASADA DIVLJE TRENJE (Prunus avium L.

1. UPOTREBNA VREDNOST VRSTE Divlja trenja je znaajna autohtona vrsta naih uma i kao takva predstvalja polazni materijal za stvaranje mnogobrojnih sorti treanja u vo arstvu u kom cilju danas slui kao podloga za kalemljenje sorti treanja i vianja. Drvo joj je cenjeno kao furnirsko u industriji nametaja pa joj je zna aj sve ve i ako se uzme u obzir da ima i brz prirast. Kao primeana vrsta u etinarskim umama popravlja zemljine uslove s obzirom na to da ubrzava raspadanje etina i smanjuje kiselost zemljita.: sadnog materijala sposobnog za produkciju kvalitetnog drveta brzog rasta, otpornog na bolesti i tetoine, sadnog materijala koji e se koristiti kao podloga za kalemljenje sorti treanja i vianja (dakle materijala sa jakim i razgranatim korenom, kompatibilnog sa plemkom), selekcionisanog kvalitetnog semena koje bi se nalo na doma em i inostranom tritu

2. EKOLOGIJA VRSTE 1. Zahtevi prema zemljitu. to se zemljita tie, trenja nije veliki probira , ali joj odgovaraju bogata zemljita umerene vlanosti i reakcije bliske neutralnoj. Raste i na suvljim, sunanim poloajima. Naj vanije je da je zemljite sa dubljim karbonatnim slojem kao to su peskovite ilova e (bez plitkog sloja gline), aluvijumi, gajnjae, les, karbonatni ernozem. S obzirom da je orijentacija na proizvodnji drvne mase, trenju treba unositi na teka i jako plodna zemljita (kada bujnost dolazi do izraaja u odnosu na rodnost). Trenja se ne sadi na krevinama trenje i vinje (jer je tada ugroava patogen Verticillium albo-atrum). 2. Zahtevi prema klimi. Trenja je otporna na niske temperature pa se moe gajiti i u hladnijim podrujima. Me|utim, divlja trenja je neot porna na temperature nie od 3.8 C pri kretanju vegetacije (kada moe ve do i do pojave oteenja), 2.8C u punom cvetanju i 1.1C nakon zametanja plodova. U procesu zimskog mirovanja divlja trenja izdrava temperature nie i od 28C. Izrazita je heliofitna vrsta te joj odgovaraju june i jugozapadne ekspozicije (ukoliko na tim poloajima ne do|e do pojave oegotina, na ta je ova vrsta osetljiva). Uz uslov da su padavine tokom

godine pravilno raspore|ene trenja uspeva i u podru jima sa suvljom klimom. U Srbiji se trenja javlja u mezofilnim umama (kitnjak-grab, brdske bukve, Acero-Fraxinetum i nekim drugim), ali i u pojasu aluvijalnih uma. 3. Fenologija vrste. Cvetanje trenje zapoinje rano, poetkom aprila, i traje 4-27 dana, a plod se dalje razvija 28-70 dana (dakle dozreva od avgusta do oktobra) u zavisnosti od ekolokih uslova. Otpada nakon dozrevanja.

3. KARAKTERISTIKE SEMENA (PLODA) I MANIPULACIJA plod divlje trenje je okruglast, debljine oko 1 cm, crvene ili crne boje, gorkast ili sladak; plod je izrazito hranljivo-dijetetske, dijetoprofilakti ne i dijetote rapeutske vrednosti; bogatstvo ploda oituje se kroz sadraj mnogih materija (e eri 12%, org. kiseline - 0.7%, celuloza - 1%, pektini, tanini, antocijani, vitamini - A, B1, B3, B5, B6, C, mineralne materija, enzimi, aromatine materije itd.); osveavajueg, diuretinog, antireumatskog, umirujueg, energetskog, detoksikujueg, samoimunizirajueg, antiinfektivnog i laksativnog dejstva; plod trenje sakuplja se sa stojeih stabala ili otresanjem, odnosno nakon otpadanja sakupljaju se sa tla; sabrani plodovi prostiru se u tanke slojeve (da se ne bi upalili); mesnati deo odvaja se posebnim mlinovima, presovanjem, maceracijom, trljanjem na reetu i ispiranjem vodom, nakon ega se kotice kra e vreme sue; seme se moe dobro uvati 1-2 godine u uobiajenim uslovima, odnosno do idueg prolea moe se uvati u vlanom stratifikatu s peskom na nis koj temperaturi ili, za due od 1 godine, u hermetiki zatvorenim sudo vima na temp. 0-5C; u 1 kg istog semena trenje ima prose no oko 5.700 kotica, a iz 100 kg plodova dobija se oko 8kg semena klijanje je nadzemno, ali je oteano zbog ja e ili slabije izraene dor mantnosti embriona i nepropustljivosti semenjae to se savladava prethodnim tretmanom (Predsetveni tretman vri se na razne naine: a) stratifikacija sa vlanim peskom ili tresetom 90-120 dana na temp. 0-5C; b) stratifikacija sa vlanim peskom (tresetom) 14 dana na temp. 18-25C i zatim 90-120 dana na temp. 2-5C; c) pre same stratifikacije seme se dri 8 dana u dnevno menjanoj vodi, zatim se primenjuje topla i vlana stratifikacija na temp. 21C u trajanju od 4-6 nedelja pre hladne stratifikacije; kona no hladna stratifikacija (na temp. 4C) traje 150 dana nakon ega dolazi do pucanja semenjae i pojave korenka; seme se uklanja i seje).

4. PROIZVODNJA SADNOG MATERIJALA Proizvodnja sadnica divlje trenje moe se vriti na dva na ina, i to gene rativnim (semenom) i vegetativnim putem. Sadnice dobijene na jedan od ova dva na ina koriste se za poumljavanje ili kao podloge za kalemljenje sorti treanja i vianja. Podloge moraju biti prilago|ene zemljitu, klimi i povoljno delovati na razvoj, rodnost i kvalitet plodova (pa se u tom smislu proizvode podloge trenje vrap are - P. avium i raeljke - P. mahaleb). 4.1. Generativno razmnoavanje Proizvodnja sadnog materijala kod trenje svodi se u umarskoj praksi isklju ivo na proizvodnju generativnim nainom (semenom). Bez obzira na to da li se sejanci proizvode u umarske ili voarske svrhe potrebna je pret hodna masovna i individualna selekcija divlje trenje na razliita svojstva, odnosno za umarske potrebe selekcija bi se u divljim populacijama vrila na svojstva kao to su pravnost, brzina rasta, otpornost na bolesti i sl.), dok bi se za potrebe vo arstvaproizvodnje podloga-vodilo rauna svojstvima kao to su masa i razgranatost korenovog sistema, komatibilnost sa plemkom, otpornost na bolesti, teto ine, oteane ekoloke uslove. Sama setva semena (prethodno tretiranog) se sprovodi u jesen ili u rano prole e u Dunemanovim lejama. Razmak izme|u brazdi je 20-30 cm, a gustina setve je cca 60 kotica po metru dunom brazde. Dubina setve je oko 1,2 cm. Za potrebe umarstva na teren se mogu iznositi ve jednogodinje sadnice (1+0). 4.2. Vegetativno razmnoavanje Ovaj vid razmnoavanja sprovodi se ako elimo da budu a sadnica (klon) zadri sva dobra svojstva matine biljke i sprovodi se tek nakon selekcije (ukoliko takav materijal pokazuje napred navedena dobra svojstva). Da bismo proizveli dovoljan broj takvog klonskog sadnog materijala potrebno je napraviti mati njak u kome e se nalaziti, kao matina, ona stabla koja poseduju traena svojstva. Nakon to je takav korak uinjen moe se zapoeti sa proizvodnjom potomstva na slede i nain:

1.1.1.

Nagrtanje

Zdrave matine biljke (prenika u korenovom vratu najmanje 8-10 mm) postavljaju se u rastresitu, plodnu i ocednu zemlju 1 godinu pre nego to po ne njihova eksploatacija. Razmak izme|u matinih biljaka u redu je izme|u 30-38 cm, a razmak izme|u redova mora biti dovoljan da obezbedi nesmetanu obradu u toku
4

prolea i leta (slika 1 i 2). Pre kretanja vegetacije u toku prole a slede e godine matine biljke se seku u osnovi na visinu 1-2cm iznad nivoa zemlje (slika 3). Dva do pet novih izbojaka se najee raz vija u 2. godini (a u viim godinama i ve i). Kada izbojci dostignu visinu od 7-12 cm smeom zemlje i strugotine zagr u se do jedne polovine svoje visine, odnosno kada dostignu visinu od 19-25 cm vri se drugo zagrtanje (opet na polovinu visine) (slika 4). Tre e zagrtanje vri se sredinom leta kada su izbojci dostigli svoju kona nu visinu (oko 45 cm) i tada se osnova izbojka zagre na visinu od 15-20 cm (slika 5). Prestankom vegetacije izbojci koji su razvili koren odvajaju se od mati ne biljke (makazama, to blie osnovi) i prenose u rasadnik na dooiljavanje. Slede e godine postupak se ponavlja. Matina biljka pri ovom nainu vegetativnog razmnoavanja, uz sve potrebne mere nege i zatite, moe biti u eksploataciji 15-20 godina (slike 6 i 7).

5.2.2. Poleganje u rov Osniva se matinjak od jednogodinjih sadnica zasa|enih u razmaku od 45-76 cm (u redu) i 1,2-1,5 m (izme|u redova) pod uglom od 30-45 u odnosu na povrinu zemlje (slika 1). Matine biljke se seku na visinu od 45-60 cm i ostavljaju da rastu jednu sezonu. Pre kretanja vegetacije matina biljka se cela polae u rov dubine oko 5cm uz prethodno uklanjanje slabijih gran ica. Polegnuta biljka se protiv podizanja privruje za tlo drvenom rakljicom (slika 2). Supstra tom (uglavnom treset) debljine 5-7,5 cm treba da se pokrije cela biljka (i to prvo aktivne pupoljke sa 22,5 cm debljine, a kasnije izbojke do jedne polovine njihove visine). Kona na visina supstrata je 15-19 cm (slika 3). Na kraju sezone supstrat se uklanja, a zakorenjeni izdanci odvajaju se pri osnovi makazama (slika 4). Slede e sezone ciklus se ponavlja. Karakteristika ovako proizvedenih sadnica, odnosno podloga divlje trenje vrapare je da omoguavaju izuzetnu vezu sa budu om plemkom, dugu ophodnju i vitalnost voarskog zasada. Raeljka se vegetativno razmnoava listovima koji se lako zakorenjuju u plasteniku pri visokoj vlanosti i uz prethodno tretiranje stimulatorima rasta (indolbuterna kiselina). Treba napomenuti da su sadnice raeljke bolje adaptirane na suvlje uslove stanita zbog izrazitijeg vertikalnog prostiranja korena nego kod divlje trenje (koji ima manje-vie horizontalno rasprostranjenje).

5. BOLESTI I TETOINE DIVLJE TRENJE Najkarakteristinije bolesti divlje trenje su pegavost li a (uzro nik je Caccomyces hyemalis) i izaziva rupiavosti lia ( Clasterosporium carpophilum), a od tetoina divlju trenju napada, kao najzna ajnija, trenjina muva (Rhagoletis cerasi).

Pored bolesti i tetoina znaajni uzronici propadanja divlje trenje su i viroze koje prave znaajne ekonomske tete u vonjacima (prenose se esto preko podloga za kalemljenje). Najznaajnije viroze su: albino, prstenasta pegavost Prunusa, areno lie, r|asto arenilo lia, H-bolest, sitne trenje, uvrnutost lia, viroza kratke peteljke, ruiasti plodovi, virozna smoloto ina. Mere zatite sprovode se prema voarskom kalendaru fungicidima i insek ticidima koji se inae koriste u umarstvu.

6. SEMENSKI OBJEKTI DIVLJE TRENJE U SRBIJI U Srbiji je, prema zvaninim podacima, izdvojeno 3 semenska objekta (karak tera grupe stabala) ije seme se moe koristiti za proizvodnju sadnog mate rijala. To su: 1. G Boljevac, U Kladovo, GJ Kamenika reka II, odeljenja 24, 31 i 32, 2. G Ivanjica, U Ivanjica, GJ KLekovica, odeljenje 30/b 3. umarski fakultet, GJ Go-Gvozdac, odeljenje 6/a 4. G Kruevac, GJ Lomnika Reka, odeljenje 64/a

7. KALKULACIJA POTREBNIH KOLIINA SEMENA I RASADNIKE POVRINE (DUNEMAN LEJE) POTREBNIH ZA PROIZVODNJU 100.000 SADNICA DIVLJE TRENJE Potrebne koliine semena za proizvodnju odre|ene koli ine sadnog mate rijala divlje trenje na povrinu od 1 ha prikazani su u tabeli 1.

8. PODIZANJE INTENZIVNIH ZASADA DIVLJE TRENJE I NJIHOVA EKONOMINOST Kako je navedeno na poetku predloga ovog programa, divlja trenja raste kao stablimino primeana vrsta u prirodnim sastojinama. Do sada ne postoje iskustva sa podizanjem intenzivnih zasada divlje trenje u svrhu proizvodnje, pre svega, kvalitetne drvne mase i plodova divlje trenje, kao nus-proizvoda. Iskustva koja postoje vezana su za prirodne sastojine hrasta lunjaka na aluvijumu u kojima je primeana divlja trenja. Obzirom na to da treba usaglasiti potrebu za kvalitetnom drvnom masom (dakle, zadovoljavanje uslova pravnosti i bezgranatosti) i brzine rasta (jer divlja trenja je brzorastua vrsta), predlaemo razmak sadnje od 3 x 3 m (dakle, oko 1100 sadnica po hektaru). Uz intenzivne mere nege u prvih 5 godina (kresanje od grana i prore|ivanje), kao i predloenu ophodnju (u takvim uslovima intenzivne

proizvodnje) od 50 godina, moemo oekivati, uz prose an prirast od 10m3/ha, masu od oko 500 m3/ha. Za sadnju treba koristiti sadnice 2+0 proizvedene u Duneman lejama. Uzmemo li u obzir iskustva koja govore da oko 60% proizvedene drvne mase ulazi u kategoriju tehnikog drveta (prvenstveno furnira), moemo o ekivati, u 50toj godini, da oko 300 m3/ha ulazi u kategoriju furnirskog drveta. Uz predpostavljenu cenu od oko 500po 1m 3 furnira, ostvarena zarada je oko 150.000/ha intenzivnog zasada u koju nisu ura unati trokovi podizanja zasada, njegove nege, zatite i korienja na kraju ophodnje.

9. KOOPERANTSKI ODNOSI U RATNOM OKRUNJU VEZANI ZA PROGRAM PROIZVODNJE SADNOG MATERIJALA I PODIZANJA ZASADA DIVLJE TRENJE Osnovni ciljevi kooperantskih odnosa u ratnom okruenju su ekolokog, biolokog, socijalnog i ekonomskog karaktera. Na bazi kooperantskih odnosa sa seoskim doma instvima moe se ostvariti proirenje proizvodnje vokarica, a time i divlje trenje na poljoprivred nim povrinama koje nisu u funkciji intenzivne poljoprivredne proizvodnje. Na taj nain bi se stvorili uslovi za znaajnu proizvodnju sirovine za proizvodnju hrane bez upotrebe pesticida, a to je u ovom trenutku vanije i kvaltetne drvne sirovine. itava proizvodnja bi se odvijala u organizaciji i pod imenom Javnog preduze a "Srbijaume". Proizvodnja plodova i drveta divlje trenje bila bi u funkciji proizvodnje i snabdevanja sirovinom kapaciteta za proizvodnju xemova, sokova, alkoholnog pia, konditorskih proizvoda i proizvodnju kvaltetne drvne mase, pre svega. Pored proizvodnje industrijskih sirovina zasadi vokarica bi u budunosti predstavljali i dragocenu semensku bazu za proizvodnju sadnog materijala. Kooperativna proizvodnja sa seoskim domainstvima bi dala zna ajan doprinos ekonomskom razvoju sela brdsko-planinskin podruja, a na taj na in bi se u izvesnoj meri smanjio intenzitet socijalnih migracija iz tih podru ja i zaposlili dodatni ljudski kapaciteti koji su u ratnom okruenju ostali bez posla. Sa gledita interesa drave i preduzea mogue je znaajno unapre|enje kori enja ukupnih funkcija uma, kao i mogunosti ostvarivanja znaajnih ekonomskih efekata. U razvoju kooperantskih odnosa bie obuhvaene ove aktivnosti:
1. 2.

Sakupljanje plodova i proizvodnja semena vo karica za proizvodnju sadnog materijala Namenska proizvodnja sadnog materijala divlje trenje generativnim i vegetativnim putem vrsta obra|enih u ovom programu proizvodnja i isporuka sadnog materijala izrada uputstava za osnivanje, negu i korienje zasada vo karica organizacija i nain otkupa plodova vokarica
7

procena uroda, kontrola sakupljanja i kvaliteta plodova i uvo|enje u primenu mehanizovanih sredstava za sakupljanje plodova sklapanje kooperantskih ugovora pri isporuci sadnog materijala sa neophodnom dokumentacijom za osnivanje zasada (posedovni list, skaica parcela, analiza zemljita, struno miljenje o mogu nosti uzgoja oda brane vrste i dr) ekonomska analiza opravdanosti osnivanja zasada u cilju obezbe|ivanja ekonomske dobiti Javnog preduzea i kooperanata uz osiguranje trajnih prihoda izrada programa prerade plodova u sopstvenim pogonima i prera|iva kim kapacitetima kooperanata sklapanje dugoronih ugovora za isporuku plodova vokarica sa proiz vo| aima konditorskih proizvoda iznai mogunost sklapanja ugovora sa inostranim partnerima u cilju angaovanja stranog kapitala u proizvodnji plodova vokarica obezbediti finansijsko uee kod Fonda za ume i Fonda za razvoj nerazvijenih podruja za proizvodnju sadnog materijala i osnivanje zasada

1 2 u 000 kom 3 POTREBAN BROJ SADNICA kom. 4 % 5 kom. 6 % 7 kom. 8 kg 9 gr/m 10 m 11 12 13 14 15 16 m m2 m2 kom. m2 NORMA SETVE % GUBITKA U SEJAL. POVR. JEDNOG POLJA POVR. POD STAZAMA (20%) BROJ POLJA U PLODOREDU % KLIJAVOSTI POTENC. BROJ SADNICA IZ 1kg SEMENA semena)BROJ SADNICA SA GUBICIMA (iz 1 kg POTR. KOLI. SEMENA ZA 1 CIKLUS PROIZ. UKUPNA DUINA BRAZDI U SEJALI[TU RAZMAK SETVE (IZME\U REDOVA) UKUPNA POVRINA SEJALITA Hsr BROJ ZRNA U 1kg (za realizaciju) VRSTA SADNOG MATER.

Prunu s avium VRST A DRV EA Tabela br. 1.: Potrebna rasadnika povrina i koliina semena za proizvodnju 100.000 sadnica starosti 2+0 2+0 100 5,700 80 4.560 15 3,420 29,3 60 489 0,3 147 29 2 352

10. KALKULACIJA TROKOVA PROIZVODNJE SADNOG MATERIJALA , PODIZANJA I ODRAVANJA INTENZIVNOG ZASADA DIVLJE TRENJE I TROKOVI SEE I IZRADE

10.1. Trokovi proizvodnje sadnog materijala Ulazne parametre predstavlja koliina semena i potrebna rasadni ka povrina (Duneman leje) za proizvodnju 100.000 sadnica divlje trenje (tabela 2 i 2a).

Tabela 2: Trokovi proizvodnje sadnog materijala i semena (za 100,000 sadnica) Potreb na koliin a semen a (kg) 1 29.3 Raunato za broj sadnica (2+0) (kom) 4 100000 Ukupna cena sadnog materijala (Eu) 6 30000 Ukupna cena semena i sadnog materijala (Eu) 7 30366.25

Cena 1 kg semena (Eu) 2 12.5

Ukupna cena semena (Eu) 3 366.25

Cena sad. mat.

(Eu/kom) 5 0.3

Tabela 2a: Trokovi proizvodnje sadnog materijala i semena (za 1 ha zasada) Potreb na koliin a semen a (kg) 1 0.80 Raunato za broj sadnica (2+0) (kom) 4 2300 Cena sad. mat. prema cenovniku JP "Srbijaume" (Eu/kom) 5 0.3 Ukupna cena sadnog materijala (Eu) 6 690 Ukupna cena semena i sadnog materijala (Eu) 7 700

Cena 1 kg semena (Eu) 2 12.50

Ukupna cena semena (Eu) 3 10

10.2. Trokovi podizanja i nege zasada (u prve 3 godine) Trokovi podizanja i nege zasada prikazani su u tabeli 3. Tabela 3: Trokovi podizanja i nege zasada (u prve 3 godine) Cena podizanja 1ha intenzivnog zasada Cena nege 1 ha zasada u prve 3 godine Ukupni trokovi podizanja i nege

() () () 1 2 3 700,00 500,00 1200,00 Napomena: Kolona 1 je zbir trokova oranja, pripreme, kopanja jama i sadnje sadnica po hektaru. Kolona 2 predstavlja polovinu trokova prikazanih u kol. Trokovi see i izrade na kraju ophodnje (od 50 godina) Trokovi see i izrade na kraju ophodnje (od 50 godina) prikazani su u tabeli 4. Tabela 4: Trokovi see i izrade na kraju ophodnje (od 50 godina) za 1 ha intenzivnog zasada Trokovi see i izrade po 1m3 1 (15 ) Predpostavljena masa na kraju ophodnje po 1ha (m3) 2 (300 ) Ukupni trokovi see i izrade (din) 3 (4.500)

11. EKONOMINOST PROIZVODNJE 1 HA INTENZIVNOG ZASADA DIVLJE TRENJE ZA PROIZVODNJU FURNIRSKOG DRVETA Prostom raunicom oduzimanja trokova proizvodnje 1 ha intenzivnog zasada divlje trenje od mogueg prihoda moe se ostvariti slede a dobit. Tabela 5: Mogua dobit od podizanja 1 ha intenzivnog zasada divlje trenje Red Troak/prihod . br. 1. Ukupni trokovi semena i sadnog materijala 2. Ukupni trokovi podizanja i nege zasada 3. Trokovi see i izrade na kraju ophodnje UKUPNO TROKOVI 4. Mogui prihod od drvne mase sa 1 ha intenzivnog zasada UKUPNA DOBIT 1.113,00 1.200,00 4500.00 6.813,00 30.000.00 29.318,00

U proizvodnju, odnosno trokove nije ukljuena mogunost kori enja i ploda trenje (kao nus-proizvoda), te se i dodatni prihodi naknadno mogu uklju iti kao pozitivan efekat proizvodnje ove vredne vrste drve a.

13