PRAVILNIK

O PREVENTIVNIM MERAMA ZA BEZBEDAN I ZDRAV RAD PRI IZLAGANJU AZBESTU

("Sl. glasnik RS", br. 106/2009, 6/2010 - ispr. i 15/2010 - ispr.)
I. Osnovne odredbe lan 1
Ovim pravilnikom propisuju se: 1) minimalni zahtevi koje je poslodavac duan da ispuni u obezbeivanju primene preventivnih mera sa ciljem otklanjanja ili svoenja na najmanju moguu meru rizika od nastanka povreda ili oteenja zdravlja zaposlenih koji nastaju ili mogu da nastanu pri izlaganju azbestu; 2) zahtevi koje su duni da ispune pravna lica sa licencom za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne okoline u postupku preventivnih i periodinih ispitivanja uslova radne okoline; 3) granina vrednost izloenosti azbestu.

lan 2
Azbest, u smislu ovog pravilnika, jesu sledei vlaknasti silikati: 1) azbestni aktinolit, CAS broj 77536-66-4; 2) azbestni grunerit (amosit), CAS broj 12172-73-5; 3) azbest antofilit, CAS broj 77536-67-5; 4) krizotil, CAS broj 12001-29-5; 5) krokidolit, CAS broj 12001-28-4; 6) azbestni tremolit, CAS broj 77536-68-6.

lan 3
Ovaj pravilnik se primenjuje na radnim mestima na kojima se obavljaju poslovi pri kojima zaposleni jesu ili mogu biti izloeni praini koja potie od azbesta ili materijala koji sadri azbest. Odredbe l. 9. i 18. ovog pravilnika nee se primenjivati na radnim mestima na kojima se obavljaju poslovi pri kojima je izlaganje zaposlenih praini koja potie od azbesta ili materijala koji sadri azbest povremeno i niskog intenziteta i za koje je na osnovu procene rizika oigledno da granina vrednost izloenosti azbestu nee biti prekoraena, a koja obuhvataju:

1) kratkotrajne povremene poslove na odravanju pri kojima se koriste samo nevlaknasti materijali; 2) poslove uklanjanja bez deformisanja nerazgraenih materijala kod kojih je azbest vrsto povezan; 3) poslove hermetikog zatvaranja ili plombiranja materijala koji sadre azbest, a koji su u dobrom stanju; 4) poslove pri kojima je obezbeeno praenje i kontrola kvaliteta vazduha i izvreno uzimanje uzoraka sa ciljem da se utvrdi da li odreeni materijali sadre azbest.

lan 4
Granina vrednost izloenosti azbestu je 0,1 azbestno vlakno u 1 cm vazduha u toku osmoasovnog radnog vremena.
3

Azbestno vlakno, iz stava 1. ovog lana, je vlakno duine vee od 5 m, irine manje od 3 m i odnosom duina/irina veim od 3:1.

lan 5
Zabranjeno je obavljanje poslova pri kojima se prskanjem nanosi azbest ili materijali koji sadre azbest i koriste izolacioni materijali gustine manje od 1 g/cm koji sadre azbest.
3

Zabranjeno je obavljanje poslova eksploatacije azbesta, izrade i prerade proizvoda od azbesta ili izrade i prerade proizvoda kojima je namerno dodat azbest, a pri kojima su zaposleni izloeni azbestu, osim poslova koji se obavljaju radi uklanjanja azbesta ili materijala koji sadre azbest.

lan 6
Pravno lice sa licencom za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne okoline duno je da u postupku preventivnih i periodinih ispitivanja uslova radne okoline: 1) odredi merna mesta tako da su uzorci uzeti na tim mernim mestima reprezentativni za zaposlene koji su izloeni praini od azbesta ili materijala koji sadre azbest; 2) izvri uzimanje reprezentativnog uzorka u vremenskom intervalu tolikom da moe da se utvrdi izlaganje tokom osmoasovnog radnog vremena. Pravno lice sa licencom za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne okoline duno je da se u postupku odreivanja mernih mesta konsultuje sa zaposlenima ili njihovim predstavnikom za bezbednost i zdravlje na radu. Pravno lice sa licencom za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne okoline duno je da u postupku preventivnih i periodinih ispitivanja uslova radne okoline za brojanje azbestnih vlakana koristi metod faznokontrastne optike mikroskopije u skladu sa preporukom Svetske zdravstvene organizacije ISBN 92 4 154496 1 ili da broj tih vlakana utvrdi drugom metodom koja daje ekvivalentne rezultate. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije iz stava 3. ovog lana odtampana je u prilogu ovog pravilnika i ini njegov sastavni deo.

II. Obaveze poslodavca 1. Opte obaveze lan 7

Poslodavac je duan da obezbedi zaposlenom, koji jeste ili moe biti izloen praini koja potie od azbesta ili materijala koji sadri azbest, rad pri kojem su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, a naroito da obezbedi: 1) da radna mesta na kojima se obavljaju navedeni poslovi budu: (1) jasno razgraniena, (2) obeleena odgovarajuim oznakama u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu i natpisom "OPASNOST - AZBESTNA VLAKNA!", (3) obezbeena od pristupa zaposlenih koji ne rade na tim radnim mestima; 2) odgovarajue pomone prostorije, kao i da u tim prostorijama zaposleni ne budu izloeni praini koja potie od azbesta ili materijala koji sadri azbest; 3) odgovarajua sredstva i opremu za linu zatitu na radu. Poslodavac je duan da obezbedi da se sredstva i oprema za linu zatitu na radu: 1) ne iznose van lokacije poslodavca, a ukoliko se njihovo ienje i odravanje vri u za to opremljenim servisima, sredstva i oprema za linu zatitu na radu se do tih servisa moraju transportovati u zatvorenim kontejnerima; 2) uvaju odvojeno od line odee i stvari zaposlenih; 3) odlau u za to odreeno mesto; 4) redovnim ienjem odravaju u zadovoljavajuem higijenskom stanju nakon svakog korienja; 5) popravljaju i zamenjuju pre korienja ukoliko su oteena. Poslodavac je duan da na svim radnim mestima na kojima zaposleni jesu ili mogu biti izloeni praini koja potie od azbesta ili materijala koji sadri azbest obezbedi sprovoenje zabrane puenja.

lan 8
Poslodavac je duan da za sva radna mesta u radnoj okolini, na kojima postoji mogunost izlaganja zaposlenih praini koja potie od azbesta ili materijala koji sadre azbest izvri procenu rizika od nastanka povreivanja i oteenja zdravlja zaposlenih sa ciljem da se utvrde priroda i stepen izloenosti zaposlenih i nain i mere za otklanjanje ili smanjenje tih rizika, odnosno da izvri deliminu izmenu i dopunu akta o proceni rizika ukoliko:

1) je procena rizika izvrena tako da nisu evidentirani i procenjeni svi faktori rizika koji nastaju usled izlaganja zaposlenih praini koja potie od azbesta ili materijala koji sadre azbest; 2) postoji razlog da se poveruje u netanost procene rizika; 3) je dolo do promene u obavljanju poslova, odnosno pojave novih opasnosti i tetnosti. Poslodavac je duan da se u postupku procene rizika konsultuje sa zaposlenima ili njihovim predstavnicima za bezbednost i zdravlje na radu.

lan 9
Poslodavac je duan da nadlenoj inspekciji rada prijavi obavljanje poslova pri kojima zaposleni jesu ili mogu biti izloeni praini koja potie od azbesta ili materijala koji sadri azbest, najmanje osam dana pre poetka obavljanja tih poslova. Prijava iz stava 1. ovog lana mora da sadri podatke o: 1) lokaciji na kojoj se izvode ti poslovi; 2) vrsti i koliini azbesta koji se koristi; 3) poslovima i radnim procesima koji se izvode; 4) broju zaposlenih koji su angaovani na tim poslovima; 5) datumu otpoinjanja i predvienom vremenu trajanja tih poslova; 6) merama koje e se preduzeti sa ciljem da se ogranii izlaganje zaposlenih azbestu. Poslodavac je duan da nadlenoj inspekciji rada dostavi auriranu prijavu iz stava 1. ovog lana, kada se uslovi rada promene tako da je znaajno poveano izlaganje praini od azbesta ili materijala koji sadre azbest, najkasnije u roku od osam dana od dana nastanka tih promena. Poslodavac je duan da zaposlenima i/ili njihovim predstavnicima za bezbednost i zdravlje na radu omogui uvid u prijavu iz st. 1. i 2. ovog lana.

lan 10
Poslodavac je duan da pri obavljanju poslova iz lana 3. stav 1. ovog pravilnika izloenost zaposlenih praini koja potie od azbesta ili materijala koji sadri azbest svede na najmanju moguu, a u svakom sluaju na vrednost koja je manja od granine vrednosti izloenosti azbestu.

lan 11
Poslodavac je duan da, u cilju smanjenja izloenosti zaposlenih praini koja potie od azbesta ili materijala koji sadre azbest, obezbedi primenu preventivnih mera, a naroito da: 1) broj zaposlenih koji jesu ili mogu biti izloeni praini koja potie od azbesta ili materijala koji sadri azbest svede na najmanji mogui;

2) obezbedi da se pri radnim procesima ne stvara praina koja potie od azbesta ili materijala koji sadre azbest ili ukoliko je to nemogue da se sprei oslobaanje te praine u vazduh; 3) obezbedi sredstva za rad koja se mogu redovno i efikasno istiti i odravati; 4) obezbedi da se azbest ili materijal koji sadri azbest skladite i transportuju u odgovarajuoj, hermetiki zatvorenoj ambalai; 5) obezbedi da se otpad sakuplja i uklanja sa radnog mesta to je mogue pre u odgovarajuoj, hermetiki zatvorenoj i propisno oznaenoj ambalai. Odredba take 5) stava 1. ovog lana ne primenjuje se na povrinsku i podzemnu eksploataciju mineralnih sirovina, a sa ovim otpadom postupa se u skladu sa propisima koji ureuju upravljanje otpadom.

lan 12
Poslodavac je duan da, na osnovu prepoznatih tetnosti koje nastaju ili mogu da nastanu na radnom mestu u radnoj okolini usled prisustva praine koja potie od azbesta ili materijala koji sadri azbest, angauje pravno lice sa licencom radi sprovoenja preventivnih i periodinih ispitivanja uslova radne okoline sa ciljem da se primenom preventivnih mera obezbedi da se izloenost zaposlenih praini koja potie od azbesta ili materijala koji sadri azbest svede na najmanju moguu ili na vrednost koja je manja od granine vrednosti izloenosti azbestu.

lan 13
Poslodavac je duan da to je mogue pre, ukoliko je izloenost vea od granine vrednosti izloenosti azbestu, utvrdi razloge zbog kojih je dolo do prekoraenja granine vrednosti izloenosti azbestu i da preduzme odgovarajue mere. Poslodavac je duan da obezbedi da se na radnim mestima gde je izloenost vea od granine vrednosti izloenosti azbestu zaustavi obavljanje poslova sve dok se ne preduzmu odgovarajue mere. Poslodavac je duan da nakon sprovedenih preventivnih mera koje treba da smanje izloenost ispod granine vrednosti izloenosti azbestu angauje pravno lice sa licencom radi sprovoenja preventivnih ispitivanja uslova radne okoline sa ciljem da se proveri efikasnost sprovedenih mera.

lan 14
Poslodavac je duan da zaposlenima, koji obavljaju poslove na radnim mestima na kojima se primenom drugih mera izloenost zaposlenih praini koja potie od azbesta ili materijala koji sadri azbest ne moe smanjiti ispod graninih vrednosti izloenosti azbestu, obezbedi korienje odgovarajuih sredstava i opreme za linu zatitu na radu i kontrolu njihove upotrebe u skladu sa namenom. Poslodavac je duan da obezbedi da korienje sredstava i opreme za linu zatitu na radu bude privremeno i svedeno na neophodan minimum za svakog zaposlenog.

Poslodavac je duan da pri obavljanju poslova iz stava 1. ovog lana zaposlenima obezbedi potrebno vreme odmora u zavisnosti od linih i klimatskih uslova.

2. Posebne obaveze lan 15

Poslodavac je duan da pre otpoinjanja radova na ruenju ili odravanju preduzme sve potrebne aktivnosti da bi se utvrdilo prisustvo azbesta ili materijala koji sadre azbest i da pri tome pribavi sve neophodne informacije od vlasnika sredstava za rad. Poslodavac je duan da, kada je utvreno prisustvo azbesta ili materijala koji sadre azbest, postupi u skladu sa optim obavezama koje su propisane ovim pravilnikom i primenljive u konkretnoj situaciji.

lan 16
Poslodavac je duan da, pri obavljanju radova ruenja, uklanjanja, popravke i odravanja kada se moe pretpostaviti da e granina vrednost izloenosti azbestu biti prekoraena i pored toga to su primenjene tehnike preventivne mere za smanjenje koncentracije azbesta u vazduhu, sprovede ostale preventivne mere, a naroito: 1) da zaposlenima obezbedi korienje odgovarajuih sredstava i opreme za linu zatitu na radu i kontrolu njihove upotrebe u skladu sa namenom; 2) obezbedi i istakne oznake upozorenja da granina vrednost izloenosti azbestu moe biti prekoraena; 3) da sprei irenje praine od azbesta ili materijala koji sadri azbest van radnog mesta.

lan 17
Poslodavac je duan da izradi Plan rada pre poetka otpoinjanja radova: 1) na ruenju objekata, konstrukcija, instalacija, postrojenja ili plovila koji sadre azbest i/ili proizvoda koji sadre azbest; 2) na uklanjanju azbesta i/ili proizvoda koji sadre azbest iz objekata, konstrukcija, instalacija, postrojenja ili plovila. Poslodavac je duan da izvoenje radova planira tako da se azbest, odnosno proizvodi koji sadre azbest uklone pre nego to se otpone sa ruenjem, osim ukoliko bi takav redosled izvoenja radova poveao rizik po bezbednost i zdravlje zaposlenih. Plan rada, iz stava 1. ovog lana, pored preventivnih mera sadri podatke o: 1) lokaciji na kojoj se izvode radovi; 2) nainu izvoenja radova i planiranom vremenu njihovog trajanja; 3) sredstvima i opremi za linu zatitu na radu i nainu kontrole njihove upotrebe; 4) nainu i postupku prenoenja azbesta ili materijala koji sadre azbest;

5) opremi koja e se koristiti s ciljem zatite i dekontaminacije zaposlenih koji obavljaju te radove i zatite drugih lica koja su u neposrednoj blizini; 6) nainu i postupku utvrivanja prisustva azbesta nakon zavretka radova. Poslodavac je duan da Plan rada, iz stava 1. ovog lana, dostavi nadlenoj inspekciji rada najkasnije osam dana pre poetka otpoinjanja radova.

III. Praenje zdravstvenog stanja zaposlenih lan 18

Praenje zdravstvenog stanja zaposlenih koji rade na radnim mestima iz lana 3. stav 1. ovog pravilnika vri se kroz prethodne i periodine lekarske preglede zaposlenih na radnim mestima sa poveanim rizikom i ciljane lekarske preglede, u skladu sa propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i zdravstvene zatite. Poslodavac je duan da zaposlenog koji radi na radnom mestu iz lana 3. stav 1. ovog pravilnika, a koje nije aktom o proceni rizika utvreno kao radno mesto sa poveanim rizikom, upuuje na ciljane lekarske preglede pre poetka rada i sve dok zaposleni jeste ili moe da bude izloen praini koja potie od azbesta ili materijala koji sadri azbest. Ciljani lekarski pregledi, iz stava 2. ovog lana, vre se na nain, po postupku i u rokovima kao i prethodni i periodini lekarski pregledi zaposlenih na radnim mestima sa poveanim rizikom. Praenje zdravstvenog stanja zaposlenih vri se na osnovu predloga slube medicine rada, na teret poslodavca, i posle zavretka obavljanja poslova iz lana 3. stav 1. ovog pravilnika, odnosno prestanka radnog odnosa. Zaposlenom se, na osnovu rezultata lekarskih pregleda, mogu odrediti mere za linu zatitu, kao to su ogranieno korienje sredstava i opreme za linu zatitu na radu, potrebno vreme odmora, zabrana izlaganja azbestu i druge mere.

IV. Obavetavanje zaposlenih lan 19

Poslodavac je duan da zaposlenima ili njihovim predstavnicima za bezbednost i zdravlje na radu obezbedi sve informacije koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, a naroito o merama koje se preduzimaju s ciljem ostvarivanja bezbednih i zdravih uslova za rad pri izlaganju azbestu. Informacije moraju da sadre minimum podataka koji se odnose na: 1) rizike od nastanka povreda ili oteenja zdravlja zaposlenih koji nastaju ili mogu da nastanu pri izlaganju praini koja potie od azbesta ili materijala koji sadri azbest; 2) postojanje propisane granine vrednosti izloenosti azbestu; 3) postojanje obaveze vrenja preventivnih i periodinih ispitivanja uslova radne okoline; 4) higijenske zahteve;

5) sprovoenje zabrane puenja; 6) znaaj primene preventivnih mera za smanjenje izloenosti praini koja potie od azbesta ili materijala koji sadre azbest; 7) znaaj pravilnog korienja i odravanja sredstava i opreme za linu zatitu na radu. Poslodavac je duan da obezbedi zaposlenima i/ili njihovim predstavnicima za bezbednost i zdravlje na radu uvid u rezultate ispitivanja uslova radne okoline uz objanjenje o znaaju dobijenih rezultata. Poslodavac je duan da obezbedi da su zaposleni i njihovi predstavnici za bezbednost i zdravlje na radu u najkraem moguem roku informisani da je dolo do prekoraenja granine vrednosti izloenosti azbestu, o razlozima zbog kojih je do toga dolo i merama koje su preduzete.

V. Osposobljavanje zaposlenih lan 20

Poslodavac je duan da u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad zaposlene koji jesu ili mogu biti izloeni praini koja sadri azbest upozna sa svim vrstama rizika koji se mogu pojaviti na radnom mestu i u radnoj okolini, a posebno sa rizicima koji se mogu pojaviti u zavisnosti od: 1) osobina azbesta i njegovog uticaja na zdravlje ukljuujui sinergetski efekat puenja; 2) vrste proizvoda ili materijala koji sadre ili se pretpostavlja da sadre azbest; 3) vrste poslova pri kojima moe doi do izlaganja azbestu. Poslodavac je duan da u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad iz stava 1. ovog lana zaposlene upozna sa znaajem primene preventivnih mera za otklanjanje i smanjenje izloenosti, kao i sa konkretnim merama za: 1) bezbedan i zdrav rad, kontrolu obavljanja poslova i sredstva i opremu za linu zatitu na radu; 2) dekontaminaciju; 3) postupanje sa otpadom; 4) praenje zdravstvenog stanja. Poslodavac je duan da u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad iz stava 1. ovog lana zaposlene upozna sa ulogom, odreivanjem, izborom, ogranienjima pri korienju i pravilnom korienju sredstava i opreme za linu zatitu organa za disanje. Poslodavac je duan da u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad, putem instrukcija u pismenoj formi, upozna zaposlenog sa procedurama po kojima je duan da postupa u sluaju kada je izloenost vea od granine vrednosti izloenosti azbestu.

VI. Saradnja poslodavca i zaposlenih

lan 21
Poslodavac i zaposleni, odnosno njihovi predstavnici za bezbednost i zdravlje na radu duni su da sarauju u vezi sa svim pitanjima koja se odnose na primenu preventivnih mera pri izlaganju azbestu, a naroito na mere koje treba ili se preduzimaju u sluaju kada je granina vrednost izloenosti azbestu prekoraena.

VII. Prelazne i zavrne odredbe lan 22

Poslodavci koji su, pre stupanja na snagu ovog pravilnika, zapoeli obavljanje delatnosti, odnosno obezbedili primenu preventivnih mera pri izlaganju azbestu koje nisu u suprotnosti sa odredbama ovog pravilnika, duni su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog pravilnika u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, osim sa odredbama lana 18. ovog pravilnika - koje su duni da primenjuju od dana stupanja na snagu ovog pravilnika. Pravno lice kome je reenjem ministra nadlenog za rad izdata licenca za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne okoline pre stupanja na snagu ovog pravilnika duno je da uskladi svoje poslovanje sa odredbama ovog pravilnika u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

lan 23
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Preporuka Svetske zdravstvene organizacije

Odreivanje brojane koncentracije vlakana u vazduhu
Preporueni metod, faznokontrastne optike mikroskopije (metod membranskog filtera) SZO katalogizacija biblioteke o podacima publikacije Odreivanje brojane koncentracije vlakana u vazduhu: preporueni metod, fazno-kontrastne optike mikroskopije (metod membranskog filtera). 1. Zagaivai vazduha, profesionalna analiza, 2. Metode monitoringa ivotne sredine, 3. Faznokontrastna mikroskopija ISBN 92 4 154496 1 (NLM klasifikacija: WA 450)

Svetska zdravstvena organizacija pozdravlja zahteve za dozvolu delimine ili potpune reprodukcije ili prevoda svojih publikacija. Zahtev sa opisom namene bi trebalo poslati Kancelariji za publikacije, Svetska zdravstvena organizacija, eneva, vajcarska, koja e rado pruiti najnovije informacije o bilo kakvim promenama koje su napravljenje u tekstu, planovima za nova izdanja, reprintima i ve dostupnim prevodima.

 Svetska zdravstvena organizacija 1997.

Publikacije Svetske zdravstvene organizacije uivaju zatitu autorskih prava u skladu sa odredbama Protokola 2 Univerzalne konvencije o autorskim pravima. Sva prava rezervisana. Koriene oznake i prezentacija materijala u ovoj publikaciji ne ukljuuju izraze bilo kakvih miljenja o delu Sekretarijata Svetske zdravstvene organizacije koja se tiu zakonskog statusa bilo koje zemlje, teritorije, grada ili oblasti, ili o njenim ovlaenjima, ili koja se tiu razgranienja njenih granica ili administrativnih linija. Pominjanje odreenih kompanija ili proizvoda proizvoaa ne ukljuuje da su oni potvreni ili preporueni od strane Svetske zdravstvene organizacije i da imaju prednost u odnosu na druge sline prirode, koji nisu pomenuti. Greke i propusti izuzeti, imena vlasnikih proizvoda su odreena poetnim velikim slovima. Grafika priprema u Hong Kongu tampano u Engleskoj 95/10760-Best set/Clays-7000 Ministarstvo rada i socijalne politike garantuje za tanost prevoda originalnog teksta "Determination of airborne fibre number concentrations, A recommended method, by phasecontrast optical microscopy (membrane filter method)", na srpski jezik i Svetska zdravstvena organizacija, eneva, vajcarska je saglasna za publikaciju navedenog teksta.

Predgovor
Inhalacija vlakana koja se prenose vazduhom na radnom mestu moe prouzrokovati brojna profesionalna oboljenja disajnih puteva, koja znatno doprinose oboljevanju i smrtnosti meu radnicima u zemljama u razvoju kao i u razvijenim zemljama. Praenje koncentracije vlakana u vazduhu je vaan instrument strunjacima medicine rada za procenu izloenosti i potrebe da se ona redovno kontrolie, kao i za evaluaciju efikasnosti primenjenih mera i karakterizaciju izloenosti u epidemiolokim studijama. Ipak, brojnost razliitih metoda je do sada ometala uporedivost rezultata, kao i mogunost provere osposobljenosti kako bi se obezbedila pouzdanost dobijenih podataka. Metodoloki okvir koji dozvoljava smisaona poreenja izmeu rezultata dobijenih od razliitih istraivaa i laboratorija je od izuzetne koristi za sve aspekte higijene rada, a naroito za procenu izloenosti i monitoring ivotne sredine. Osim provere osposobljenosti, eme za osiguranje kvaliteta, poreenje i razmena podataka kao i meunarodne zajednike studije zavise od upotrebe kompatibilnih metodologija. Pouzdanost i komparabilnost rezultata monitoringa i izloenosti su takoe od sutinskog znaaja za osiguranje da su preventivni sistemi kontrole radnih mesta adekvatni i efektivni. Nadzor medicine rada i mogunost da se uspostave korelacije izmeu epidemiolokih indikatora i onih iz ivotne sredine, takoe zavisi od mogunosti da se uporede podaci iz razliitih izvora. Zbog toga je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) sprovela projekat koji za cilj ima da uspostavi jedinstvenu metodologiju za brojanu procenu koncentracije vlakana u vazduhu radne sredine. Nacrt teksta o specifikaciji ovog metoda je inicijalno pripremio Dr N.P. Kraford, Institut medicine rada, Edinburg, kotska. Tokom etiri sastanka meunarodne radne grupe eksperata (pogledajte Aneks 3 spisak uesnika sa poslednjeg sastanka), trenutne metode evaluacije su uporeene, a njihove razlike identifikovane i analizirane, sa osvrtom na razumevanje efekta ovih razlika na rezultate brojanja vlakana u vazduhu. Radna grupa je postigla konsenzus o preporuenom metodu za brojano odreivanje koncentracije

vlakana u vazduhu putem faznokontrastne optike mikroskopije. Uloga Dr Kraforda kao izvetaa na poslednjem sastanku i njegov rad u revidiranju nacrta rukopisa su zahvalno priznati. Saradnja izmeu Meunarodne organizacije rada (ILO), Evropske Komisije (EC), Meunarodne organizacije za standardizaciju (ISO), Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN), Meunarodne grupe za bezbednost vlakana (IFSG), kao i nacionalnih agencija, naroito Zdravstvenih i bezbednosnih izvrnih tela (HSE), Ujedinjenog kraljevstva i Nacionalnog instituta za bezbednost i medicinu rada (NIOSH), SAD-a, je bila osnova za ovaj projekat i takoe uz veliku zahvalnost prepoznata. Posebna zahvalnost zbog finansijske podrke koju su pruili duguje se EC i IFSG. Posebno priznanje bi takoe trebalo odati izuzetnom linom doprinosu nekoliko lanova radne grupe, naroito Dr N.G Vestu (SZO), Dr P. Baronu (NIOSH) i gospodinu S. Hjustonu (IFSG) kao i gospoi B. Goecler, Medicina rada, SZO. U svojoj prvoj fazi ovaj projekat se fokusirao na metodologiju, tako da autoritativno nauno znanje moe biti upotrebljeno da se obezbede tana i precizna merenja brojane koncentracije broja vlakana u vazduhu. U svojoj drugoj fazi projekat e razmatrati svetske napore za proveru osposobljenosti, osiguranje kvaliteta i tehniku saradnju, ukljuujui obuku i edukaciju. Dr. M.I. Mikhev ef, Medicina rada Svetska zdravstvena organizacija

Kratki opis karakteristika metode

Princip metode Uzorak se skuplja povlaenjem poznate zapremine vazduha kroz membranski filter posredstvom pumpe za uzorkovanje. Filter bi trebalo da bude providan ("oien"), i montiran na mikroskopsko predmetno staklo (ploicu). Vlakna na izmerenoj oblasti filtera se vizuelno broje korienjem faznokontrastne optike mikroskopije (PCOM), i izraunava se brojana koncentracija vlakana u zapremini vazduha. Uzorkovanje Filter: Dra filtera: Transport: Protok: Slepa proba: Membrana od meavine celuloznih ili nitroceluloznih estara, veliine pore od 0.8-1.2 m, prenika 25 mm. Uklopljen sa elektrino provodljivim poklopcem. U zatvorenim draima. 0.5-16 l min . Prilagoen da daje 100-650 vlakana mm . Medij za uzorkovanje, 4% filtera. Polje, 2% uzoraka. Laboratorija, opciono. Priprema uzorka Aceton-triacetin za estice sa indeksom refrakcije >1.51: stabilan 1 godine. Aceton/nagrizanje/voda za vlakna sa refraktivnim indeksom 1.51; nestabilan.
-1 -2

Procena uzorka Tehnika: Faznokontrastna optika mikroskopija. Mikroskop: Pozitivni fazni kontrast, objektiv x 40, uveanje x 400-600. Walton-Beckett merna skala okulara, tip G-22 (prenik 100 2m). Test preparat sa HSE/NPL oznakom. Kalibrisano mikroskopsko predmentno staklo (mikrometar) (duina 1 mm, podela 2m). Kalibracija: Da se ispune zahtevi vidljivosti test mikroskopskog predmetnog stakla. Analit: Vlakna (vizuelni broj) Pravila brojanja: Odaberite nasumino polja za brojanje, u skladu sa definisanim kriterijumima. Vlakno koje se rauna je dugako >5m, iroko <3m i sa odnosom duine i irine >3:1, u skladu sa definisanim pravilima kada se preklapa sa mrenom skalom okulara i kada dodiruje ostala vlakna ili estice. Donja granica merenja: 10 vlakana po 100 polja okulara. Uticaji i reproducibilnost: Pogledajte odeljke 4 i 5.

1. Uvod
Mnoge zemlje su uspostavile svoje granice izloenosti za vlakna koja se nalaze u vazduhu radnih mesta u smislu brojane koncentracije vlakana, na primer, broj vlakana u jednom mililitru vazduha. Metod koji se tipino koristi za odreivanje ovih koncentracija za poreenje sa granicama izloenosti je takozvani metod membranskog filtera. Ipak, iskustvo je pokazalo da ovaj metod ne daje uvek uporedive rezultate kada ga koriste razliite laboratorije i razliiti analitiari. Zapravo, njegova preciznost je meu najslabijima u odnosu na bilo koji drugi metod procene u higijeni rada. Razlike u rezultatima mogu nastati usled varijacija u metodi uzorkovanja, pripremi uzorka, optikoj mikroskopiji, izraunavanju rezultata i drugim faktorima, ali naroito kao rezultat subjektivnih efekata povezanih sa vizuelnim brojanjem vlakana. Takve razlike imaju i sistematine i nasumine komponente. Primena standardnih procedura i uspostavljenje reproduktibilnih rutina je jedini nain za kontrolisanje veine izvora greaka prisutnih u metodi membranskog filtera, koja je uprkos svojim ogranienjima jedini metod pogodan za iroko rasprostranjenu upotrebu u razvijenim i zemljama u razvoju. Meunarodne, regionalne i nacionalne organizacije objavile su brojne opise za metodu membranskog filtera. Razlike u detaljima izmeu specifikacija su pronaene u oba sluaja i kada se one primenjuju na razliite vrste vlakana ali i na istu vrstu vlakna (na primer: EEC, 1983; SZO, 1985; ISO, 1993; NIOSH, 1994). Sada postoji manje razlika u specifikacijama nego ranije, ali razlike jo uvek postoje, i mogu imati vaan sistematski efekat na rezultate. Veliina ovih sistematskih varijacija zavisi od metode uzorkovanja, vrste filtera i korienog procesa. Dalje usklaivanje je potrebno da bi se eliminisala specifikacija metoda kao izvor varijacije i uz adekvatnu obuku i kontrolu kvaliteta obezbedila komparabilnost izmeu rezultata izmerenih od strane razliitih mikroskopiara i laboratorija. Metod koji preporuuje SZO, kao to je navedeno u glavnom tekstu ove publikacije, u vezi je sa merenjima brojane koncentracije vlakana u vazduhu svih vrsta, u svrhu procene line izloenosti u radnoj sredini. Potrebne modifikacije za primenu u statistikom monitoringu su opisane u Aneksu 1. Ove specifikacije su nastale na osnovu prethodno pripremljenog prikaza relevantne literature (Kraford, 1992. godine).

Strategije uzorkovanja nisu pokrivene ovom publikacijom, ali prirunik za obuku za ovaj metod, kao i strategije uzorkovanja specifine za vlakna, su predviene. Strategije uzorkovanja su takoe dobro pokrivene u specijalistikoj literaturi (na primer: NIOSH, 1977; ACGIH, 1991; AIHA, 1991; BOHS, 1993; NIOSH, 1994; ACGIH, 1995; CEN, 1995). Pouzdani rezultati zavise od uea u adekvatnom programu osiguranja kvaliteta. U tom cilju trebalo bi pratiti opte zahteve za tehniku kompetenciju mernih laboratorija objavljenih od Meunarodne organizacije za standardizaciju (ISO, 1990). Mikroskopisti bi trebalo da uestvuju u intralaboratorijskim proverama brojanja, a laboratorije bi trebalo da uestvuju u shemama provera osposobljenosti. Nadamo se da e ova publikacija motivisati pregled brojnih specifikacija metoda koje su trenutno u upotrebi i da e ovde predstavljeni metod na kraju koristiti sve zemlje, bez obzira na vrstu vlakna koje se procenjuje.

2. Obim primene
Metod prikazan na narednim stranicama primenljiv je na procenu koncentracije vlakana u vazduhu na radnim mestima (najee se odnosi na personalnu, linu, izloenost) za sva prirodna i sintetika vlakna, ukljuujui azbestne vrste, druga prirodna i vetaka mineralna vlakna. Metod se moe koristiti u uzorkovanju i monitoringu obavljenom za svrhe: - poreenja sa granicama izloenosti na radnom mestu, - epidemiologije, - procene efektivnosti primenjenih kontrolnih mera kao i monitoringa efekata modifikacija procesa. Metod je adekvatan za gorepomenute primene kada je potrebna informacija o brojanoj koncentraciji vlakana u vazduhu. Granice izloenosti na radnom mestu za neka vlakna mogu biti izraene i gravimetrijskim jedinicama (mg m ); u ovim sluajevima, koncentracije mase se mere drugim metodama opisanim u Bezbednost pri korienju mineralnih i sintetikih vlakana (ILO, 1990). Za razliku od metoda membranskog filtera, ove gravimetrijske metode nisu karakteristine za vlakna, s obzirom da su estice i nebrojiva vlakna ukljuena u masu.
-3

Metod koji je ovde prikazan meri brojanu koncentraciju vlakana u vazduhu, definisanih kao predmete duine >5m, irine <3m i odnosa duine/irine (aspekt razmere) >3:1, koristei faznokontrastnu optiku mikroskopiju. Postavljajui gornju granicu irine znai da se, kod nekih tipova vlakana, neka iroka vlakna nee brojati. Sva vlakna koja zadovoljavaju kriterijume dimenzije i pravila brojanja definisana u odeljku 3.2.3. ovog metoda bi trebalo da se raunaju. Mnoga vlakna su suvie mala da bi bila vidljiva optikom mikroskopijom. Minimalna vidljiva irina zavisi od razdvojne moi optikog sistema, razlike u indeksu refrakcije izmeu vlakna i sredine koja ga okruuje i vizuelne otrine mikroskopiste. Sa dobrim, tano podeenim mikroskopom koji je usklaen sa specifikacijom ovog metoda, granica vidljivosti je u naelu oko 0.13-0.15 m. Ipak, u praksi, najmanja vidljiva vlakna e biti iroka oko 0.2-0.25 m. Poto neka vlakna padaju ispod granice vidljivosti, broj PCOM vlakna predstavlja samo odreen odnos ukupnog broja prisutnih vlakana (taan odnos varira i zavisi od faktora kao to su tip uzorka i analitiar). Stoga broj predstavlja samo indeks brojane koncentracije vlakana i nije apsolutna mera broja prisutnih vlakana.

Korienje ove metode ima druga ogranienja kada se primenjuje na uzorke koji sadre "tanjiraste" (ravne) ili acikularne (igliaste) estice i shodno tome ne bi trebalo da se primenjuje bez potpunog razumevanja atmosfere radnog mesta (ISO, 1993). Metod ne dozvoljava odreivanje hemijskog sastava ili kristalografske strukture vlakana i stoga se ne moe samostalno koristiti za odreivanje razlike izmeu razliitih tipova vlakana. Ipak, dodatna informacija o vrsti ili veliini vlakna se moe dobiti korienjem drugih metoda kada je to potrebno, kao to je mikroskopija sa polarizovanim svetlom, skenirajua elektronska mikroskopija i transmisiona elektronska mikroskopija. Aneks 2 prua smernice o obimu i primeni ovih metoda. Takve metode mogu biti posebno adekvatne kada su razliite vrste vlakana prisutne na istom radnom mestu i kada je praina koja se prenosi vazduhom meavina vlakana i drugih vrsta estica. Dodatne metode su takoe korisne za epidemioloke studije, gde se obino trai detaljnija karakterizacija svojstava azbestnih zagaivaa.

3. Specifikacija parametara
Za parametre metoda koji su dole prikazani, preporuena specifikacija je obino prikazana u kurzivu posle naslova odeljka. Dodatne informacije su prikazane normalnim slovima. Ovaj dodatni materijal moe ukljuiti jednu ili vie drugih specifikacija koje se mogu koristiti, pod uslovom da je korisnik dokazao da daju ekvivalentne rezultate onima koji su dobijeni preporuenom specifikacijom.

3.1. Uzorkovanje 3.1.1. Filter

Membrana filtera bi trebalo da bude sastavljena od meavine celuloznih ili nitroceluloznih estara i trebalo bi da ima pore veliine od 0.8-1.2 m i prenik od 25 mm. Korienjem filtera sa veim porama uoen je manji broj vlakana. Opseg veliine gorepomenutih pora ima pogodnu filtraciju i karakteristike opadanja pritiska. On takoe dozvoljava opseg za razumne varijacije u brzini protoka koji moe biti potreban da bi se postigle optimalne gustine vlakana. Filteri sa porama veliine <0.8 m pruaju povean otpor protoku koji moe izazvati probleme za neke pumpe. Utvreno je da su izmerene koncentracije vlakana sa filterima prenika 13 mm, 25 mm i 37 mm komparabilne, kada su izloene istoj povrinskoj brzini tokom uzorkovanja. Ipak, filteri od 25 mm imaju prednost nad filterima od 37 mm u tom smislu to je manja veliina ureaja za uzorkovanje pristupanija personalnom (linom) uzorkovanju, jer se, ukoliko je potrebno, ceo filter moe namontirati, a imajui u vidu da su sada drai filtera od 25 mm iroko rasprostranjeni i imaju meunarodnu upotrebu. Postoje izvetaji o nejednakosti naslaga kako na filterima od 25 mm tako i na onima od 37 mm. Uprkos ovom problemu, preostaje veliki broj opsega za varijacije u preniku filtera koji se mogu koristiti da bi se dobile optimalne gustine vlakana. U budunosti, naroito filteri od 13 mm mogu postati korisni usled progresivnog smanjenja koncentracije vlakana na veini radnih mesta. Mogu se koristiti i mreasti i nemreasti filteri. tampane mree pomau i pri fokusiranju mikroskopa na ravan deo vlakana i pri identifikovanju pozicije. tavie, bilo kakvo krivljenje linija mree filtera ukazuje na poremeaj distribucije vlakana povezan sa grekama u procesu montiranja filtera. Kvalitet svake partije filtera bi trebalo proveriti pre upotrebe (pogledajte odeljak 3.1.8).

Prenik izloene oblasti filtera takoe mora biti poznat. Ukoliko su komponente draa filtera koje mogu uticati na ovo (na primer O-prsten) promenjene, efektivni prenik bi trebalo ponovo izmeriti. Prihvatljiv metod ukljuuje sakupljanje uzorka iz gustog oblaka tamne praine i montiranje filtera na predmetno staklo mikroskopa na normalan nain. Prenik tamnih naslaga se moe izmeriti razmernikom, ali pri tome treba imati u vidu da je predmetno staklo uglavnom smeteno na stoi mikroskopa, a filter posmatran malim uveanjem dok je prenik tamne oblasti iskoen pomeranjem stoia. Razdaljina pomeranja se dobija iz skale razmernika stalka. Trebalo bi da se izmere dva prenika na svakom filteru, a na ovaj nain treba proveriti tri filtera u razliitim draima. Ukoliko se koriste razliite vrste draa filtera, proces bi trebalo ponoviti za svaku vrstu. Pod uslovom da se tri izmerena prenika filtera ne razlikuju za vie od 1 mm, uzima se aritmetika sredina izmerenih vrednosti i ona se koristi kao efektivni prenik filtera. Ukoliko se otkrije da su razlike u preniku vee od 1 mm, trebalo bi ispitati tehnike uzorkovanja i montiranja filtera. Opti izgled filtera bi mogao otkriti probleme sa draima filtera ili procedurom montiranja (na primer, curenje ili nejednaka naslaga). Efektivni prenik filtera ne bi trebalo da bude manji od 20 mm. Zabeleena je pojava igliastih predmeta na uzorcima prikupljenim na membranskim filterima koji su pre montiranja pokvaeni (i koji su zadrali neto vlanosti). Predmeti, koji se pojavljuju oko 4 dana posle ienja i montiranja sa aceton-triacetinom, zadovoljavaju definiciju brojivih vlakana u odeljku 3.2.3. Filteri bi trebalo stoga da se osue pre nego to se oiste i namontiraju. Elektrostatiko odbijanje vlakana od strane filtera se moe javiti i verovatnije je da e se desiti u uslovima nie vlanosti. U takvim sluajevima, filter se moe prethodno tretirati odgovarajuim surfaktantom da bi se eliminisao elektrostatiki naboj. Surfaktant bi trebalo da bude sa sertifikatom da je bez estica. Jedna od pogodnih procedura je uranjanje filtera u 0.1% rastvor benzetonijumhlorida i suenje preko noi na upijajuem papiru da bi se spreilo da lokalizovane kuglice deterdenta blokiraju deo filtera (Mark, 1974).

Slika 1. Prikaz razdvojenog personalnog (linog) uzorkivaa

3.1.2. Dra filtera

Uglavnom bi trebalo koristiti dra filtera sa otvorenom eonom stranom uklopljen sa provodnikim poklopcem. Primer draa filtera pogodnog za personalno (lino) uzorkovanje je prikazan na Slici 1. Poklopac pomae da se filter zatiti od sluajnih kontaminacija i nenamerne fizike tete, dok doputa jednoobrazne naslage vlakana. Duina poklopca je uobiajeno 1.5-3.0 puta vea od efektivne veliine filtera. Krai poklopci se mogu koristiti ukoliko se pokae da mogu davati iste rezultate kao i dui. Trebalo bi voditi rauna da je poklopac dobro nameten tako da curenje bude minimalno. Skupljajua traka se moe upotrebiti da bi se pomoglo privrivanje poklopca za dra filtera; ona odrava spojeve istim i spreava zagaivae da dospeju na filter kada je dra filtera rasklopljen. Sprovodniki poklopac bi trebalo da se koristi za smanjenje rizika gubitka vlakana usled elektrostatikih efekata. Do njih moe u uslovima veoma niske vlanosti i sa aerosolima sa vlaknima visokog naboja. Za brojanje bi trebalo odabrati polja posmatranja prema centru filtera (izbegavajui spoljanji region 4 mm od oboda filtera), poto zbog akumulacije statikog elektriciteta u blizini ivice filtera moe doi do gubitka vlakana u tom delu filtera (pogledajte odeljak 3.2.3). Vano je pobrinuti se da popunjenost filtera bude u okvirima optimalnog opsega gustine vlakana, navedenog u ovom metodu (pogledajte odeljak 3.1.5), da bi se sluajna greka brojanja svela na minimum. U nekim situacijama, vlakna se mogu nataloiti na poklopcu zbog elektrostatikih efekata ili sluajnog prepunjavanja filtera. Povremeno se poklopci ispiraju da bi se sakupila i izbrojala ova vlakna. Mogue je da ispiranje vlakana sa poklopca i njihovo taloenje na filter mogu uvesti sluajnu greku brojanja. tavie, nekorieni plastini poklopci mogu u velikoj meri biti kontaminirani "pozadinskim" vlaknima (na primer opiljcima plastike) koja se mogu osloboditi pri ispiranju. Stoga bi, sva vlakna isprana sa poklopca trebalo zanemariti kada se odreuje koncentracija vlakana u vazduhu. Kada je predvieno da se naslage vlakana na poklopcu raunaju, moe se koristiti dra filtera sa otvorenom glavom bez poklopca. Ukoliko se koriste O-prstenovi, oni bi trebalo da budu napravljeni od politetrafluoretilena. Za hermetiko povezivanje draa filtera sa pumpom neophodno je primeniti fleksibilno crevo. Pri pravilnoj upotrebi, poklopac e pokazivati nadole. Za personalno (lino) uzorkovanje, dra filtera bi trebalo da bude privren za gornji rever ili rameni deo odee radnika, to je mogue blie ustima i nosu, ali u svakom sluaju ne dalje od 300 mm. Kada god je mogue, ista pozicija aparature za uzorkovanje bi trebalo da bude usvojena za svakog radnika. U nekim okolnostima, vea koncentracija se moe oekivati sa jedne strane radnika nego sa druge; aparatura za uzorkovanje bi tada trebalo da bude pozicionirana na stranu na kojoj se oekuje vii rezultat. U budunosti e, aparatura za uzorkovanje sa selekcijom veliine estica, zameniti aparaturu sa poklopcem. Ona se moe usvojiti kao specifiniji i taniji nain za uzorkovanje vlakana to bi otklonilo potrebu da se odreuje irina vlakana, a i smanjilo bi pozadinske smetnje izazvane prisustvom velikih estica.

3.1.3. uvanje i transport

Ne bi trebalo koristiti fiksative. Filtere bi trebalo transportovati u zatvorenim draima, koje bi trebalo otvarati samo neposredno pre upotrebe i zatvarati odmah potom. Iskustvo je pokazalo da je privrivanje vlakana za povrinu filtera citolokim ili drugim fiksativima nepotrebno i da to ne treba raditi. Poeljno je transportovati filtere u glavama filtera. Ukoliko je ovo nepraktino, mogu se koristiti iste, odmaene konzerve sa poklopcima koji se uklapaju pri zatvaranju ili slini kontejneri za transport filtera. Lepljiva traka se moe koristiti da se za konzervu privrsti ista, neizloena ivica filtera (ukoliko je koriena konzerva), a traka se potom moe isei sa filtera hirurkim skalpelom. Drai filtera ili konzerve bi trebalo da budu spakovani u vrste kontejnere sa dovoljno mekanog materijala za pakovanje da bi se spreilo lomljenje i vibriranje filtera. Kontejneri bi trebalo da budu jasno obeleeni, a neophodan je oprez kako bi se izbeglo sluajno ponovno korienje filtera. Sami filteri ne bi trebalo da budu obeleeni u ovu svrhu, zbog rizika da se ne otete. Trebalo bi voditi rauna da se elektrostatiki efekti pri rukovanju filterima svedu na minimum. Kutije obloene stiroporom ne bi trebalo da se koriste. Da bi se minimizirala kontaminacija, drai filtera i poklopci se moraju oistiti pre upotrebe, a filtere bi trebalo pakovati, raspakivati i analizirati u oblasti koja je to je mogue vie osloboena kontaminacije. Pri rukovanju sa filterima, mora se stalno voditi rauna, da se oni hvataju samo po ivici i to samo dobrim, kvalitetnim pincetama. Ulaz u poklopac bi trebalo da bude zatvoren zatitnom kapom ili epom pre i tokom transporta.

3.1.4. Pumpa za uzorkovanje

Prenosiva pumpa koja radi na baterije se uobiajeno koristi za personalno (lino) uzorkovanje. Kapacitet baterije bi trebalo da bude dovoljan za kontinuirani rad tokom odabranog vremena za uzorkovanje. Protok, sa filterom povezanim na pumpu, bi trebalo da bude bez pulsacija. Pumpa bi trebalo da obezbeuje ravnomeran protok, koji bi trebalo da bude u okviru 10% od potrebnog protoka za predviene brzine protoka 2 l min i u okviru 5% za brzine protoke >2 l min . Ona bi trebalo da bude u stanju da odrava ovu brzinu protoka kroz filter tokom itavog perioda uzorkovanja. Ova prihvatljiva varijacija ukljuuje svaku promenu brzine protoka izazvanu promenama u orijentaciji pumpe. Pumpa bi trebalo da bude laka i prenosiva, ukoliko je ona previe velika da bi stala u dep radnika treba je privrstiti kaiem oko pojasa. Baterija bi trebalo da bude dovoljnog kapaciteta da pokree pumpu u okvirima navedenih granica protoka tokom itavog perioda merenja. Iako su pumpe uglavnom ve opremljene priguivaima pulsacija protoka, spoljanji priguiva bi moda trebalo instalirati izmeu pumpe i filtera.
-1 -1

Moda e biti neophodno da se pumpa zagreje, u zavisnosti od vrste pumpe i uslova sredine. Da bi se ovo uradilo, pumpu treba povezati fleksibilnim crevom sa napunjenim draem filtera i pustiti je da radi na izabranoj brzini protoka 15 minuta kako bi se brzina protoka stabilizovala (iskustva mogu pokazati da je zagrevanje nepotrebno kod nekih tipova pumpi sa stabilizovanim protokom). Filter bi tada trebalo odbaciti i staviti novi za prikupljanje uzorka (takoe, posebni dra filtera, sa postavljenim filterom, se moe koristiti za zagrevanje nekoliko pumpi). Posle zagrevanja protok bi trebalo ponovo podesiti na odabranu brzinu protoka, koristei kalibrisani mera protoka vazduha. Jedna od zadovoljavajuih procedura je da se povee kalibrisani mera na ulaz poklopca putem epa ili cevi. Po zavrenom podeavanju protoka, pumpu bi trebalo iskljuiti i staviti zatitnu kapu na ulaz u

poklopac. Pumpa ne bi trebalo da radi bez filtera, da bi se izbegla svaka teta od estica praine. Curenje u sistemu za uzorkovanje bi se moglo proveriti aktiviranjem pumpe sa zatvorenim draem filtera i povezanim ureajem za merenje protoka. Svaki merljivi protok naznaava curenje koje se mora eliminisati pre nego to se zapone uzorkovanje.

3.1.5. Optimalno punjenje filtera vlaknima

Kada je kontaminacija od nevlaknastih estica niska, ciljani opseg za gustine vlakana za optimalnu tanost i preciznost bi trebalo da bude oko 100-650 vlakana mm . Gornja granica ciljanog opsega gustine vlakana se moe poveati na 1000 vlakana mm ukoliko je prisutno relativno malo interferirajuih estica ali moe i smanjiti u sluaju prisustva dosta nevlaknastih estica ili aglomerata. U posebnim okolnostima donji nivo opsega gustine moe biti takoe smanjen.
-2 -2

Greke pri proceni koncentracije vlakana mogu proistei iz subjektivnih razlika u vizuelnom brojanju vlakana. Uopteno, ali ne i redovno, brojevi vlakana su potcenjeni pri visokim gustinama i precenjeni pri niim gustinama. Takoe, pri niim gustinama varijabilnost brojanja vlakana se poveava. I subjektivna pristrasnost i varijabilnost koja zavisi od gustine su minimizirani kada su opsezi gustine vlakana u okvirima gore navedenih granica za "iste" uzorke. Brojanje vlakana u tom opsegu gustine uzorka se moe postii adekvatnim izborom brzine protoka, duinom uzorkovanja i prenikom filtera. U situacijama kada su prisutne nevlaknaste estice ili aglomerati, moe biti neophodno da se smanji maksimalna gustina vlakana sa ciljem da se minimizira zatamnjivanje vlakana drugim esticama. Kada su punjenja vlakana manja od oko 100 vlakana mm , rezultati su podloni veim grekama pri brojanju. Takvi rezultati se i dalje mogu koristiti u odreenim okolnostima (na primer, kada indikacije za merenje koncentracije vlakana dozvoljavaju nisku preciznost), pod uslovom da su oni iznad najnie merljive gustine vlakana (pogledajte odeljak 4.3).
-2

3.1.6. Brzina protoka

Brzina protoka pri uzorkovanju bi trebalo da bude u opsegu od 0.5-2.0 l min kada se poreenje rezultata merenja obavlja sa graninim vrednostima koncentracije vlakana definisanim za referentni period od 4 sata ili 8 sati. Brzina protoka bi trebalo da se podesi, kada god je to mogue, kako bi se dobile gustine vlakna u optimalnom opsegu radi tanosti i preciznosti.
-1

Za poreenja sa graninim vrednostima definisanim za krae periode (na primer, 10 minuta) brzina protoka se moe poveati na 16 l min .
-1

U irokom opsegu brzina protoka, efikasnost uzorkovanja je u velikoj meri nezavisna od brzine protoka. To znai da brzina protoka moe varirati, pod uslovom da daju isto punjenje filtera ili punjenja u okviru optimalnog opsega za gustinu vlakana navedenu u ovoj metodi. Najnia brzina protoka u okviru definisanog opsega bi trebalo da bude takva da minimizira gubitak preciznosti, a najvia brzina bi trebalo da bude unutar efikasnog radnog kapaciteta pumpe za uzorkovanje pri radu pumpe u normalnim uslovima. Gore navedeni opsezi brzine protoka uzimaju u obzir ove faktore u veini sluajeva. Iz praktinih razloga, bilo bi najzgodnije koristiti jedinstvenu brzinu protoka za veinu radnih mesta u fabrici; brzinu protoka bi trebalo menjati samo za ona radna mesta gde iskustvo ili

podaci ukazuju da je potrebna druga brzina protoka (ili promena prenika filtera) kako bi se dobila prihvatljiva punjenja filtera. Kalibrisani radni mera protoka je neophodan pri prvoj upotrebi pumpe i kada se potom proverava protok. Ovo bi, uobiajeno, trebalo da bude prenosivi mera protoka promenljive oblasti merenja ili mera protoka zasnovan na plovku (na primer, "rotametar"), prethodno kalibrisan prema glavnom merau protoka. Glavni mera protoka bi po mogustvu trebalo da bude mera protoka ija je tanost u skladu sa nacionalnim standardima, i koji se koristi sa velikom panjom na uslove sertifikata o kalibraciji. Mera protoka tipa "mehuria" se takoe moe koristiti (Slika 2). Ovo je ureaj u kome pumpa koja se testira provlai film sapuna kroz kalibrisanu cev. Prolaz filma je podeen izmeu dve oznake ije razdvajanje definie poznatu zapreminu. Litarska bireta moe posluiti kao pogodna cev. Zapremina izmeu oznaka se moe proveriti punjenjem birete destilovanom vodom i omoguavajui temperaturama da se stabilizuju. Odlivanjem zapremine i merenjem vode omogueno je izraunavanje zavisnosti zapremine od temperature. Adekvatan rastvor sapunice se moe napraviti meanjem jednog dela koncentrisane tenosti za ispiranje (deterdent), dva dela glicerola i etiri dela vode. Bireta mora biti temeljno nakvaena rastvorom, i moda moe biti neophodno nekoliko pokuaja provlaenja filma kroz cev pre nego to cev bude dovoljno mokra da bi se ovo dosledno postiglo. (Da bi se ova kalibracija mogla pratiti potrebno je takoe uporediti asovnike sa vremenskim standardom kao i upotreba sertifikovanih teina).

Slika 2. Kalibracija brzine protoka putem meraa brzine protoka sa "mehuriima" Burette - Bireta Soap - Sapunica Beaker. Can be raised to capture a film of soap - Laboratorijska aa. Moe biti podignuta da bi se uhvatio sapunski film Bubble trap - Hvata mehuria Pressure gauge - Mera pritiska

Sampling head or adjustable clamp - Uzorkiva ili podesiva tipaljka Pump - Pumpa Radni mera protoka mora biti dovoljno osetljiv da dozvoli oitavanje protoka unutar 10% za stepene protoka 2 l min i unutar 5% za stepene > 2 l min . Ukoliko ispunjava ove zahteve, mera protoka ugraen u pumpu se takoe moe koristiti, ali mora biti kalibrisan sa draem filtera i postavljenim filterom. Ukoliko se radi o ugraenom merau protoka tipa rotametra oitavanje se mora vriti pri vertikalnom poloaju pumpe. Ukoliko ima bilo kakvih curenja izmeu glave uzorkovaa i meraa protoka, oitavanje e biti netano.
-1 -1

Brzinu protoka bi trebalo proveriti najmanje pre i posle uzorkovanja. Ukoliko je izmerena razlika u oitavanju vea od 10%, uzorak bi trebalo odbaciti. Glavni mera protoka bi trebalo koristiti samo za kalibraciju radnog meraa protoka, i ni u jednu drugu svrhu. Uestalost rekalibracije glavnog i radnog meraa protoka e zavisiti od iznosa i vrste upotrebe kojoj su izloeni merai protoka. Uopteno, kalibraciju bi trebalo vriti najmanje jednom godinje za glavni mera protoka i jednom meseno za radni mera protoka, ukoliko nema dokumentovanih dokaza koji bi opravdali due. Sledee dodatne take u vezi sa procedurom kalibracije bi trebalo naglasiti: - Radni mera protoka bi uobiajeno trebalo da bude kalibrisan u skladu sa glavnim meraem protoka. - Da bi se svele na minimum greke usled pada pritiska izmeu dva meraa, cev koja povezuje merae protoka ne bi trebalo da bude prenika manjeg od povezujuih portova meraa protoka i njena duina bi trebalo da se odrava na minimumu. Sve veze bi trebalo da budu hermetike. - Nikakva ogranienja ili ventili ne bi trebalo da budu uklopljeni izmeu dva meraa protoka. - Kada su odabrani merai protoka promenljive oblasti merenja i za glavni i za radni mera protoka, duina skale glavnog meraa protoka bi trebalo da bude jednaka ili vea od duine skale radnog meraa protoka. - Kalibracija bi trebalo da pokriva oekivani opseg brzina protoka za svaki korieni mera protoka. Radni merai protoka se koriste u uslovima sredine koji u velikoj meri variraju. Sva merenja uzoraka vazduha su uzeta u obzir sa zapreminskom brzinom protoka (na primer, stepen protoka izmeren i izraen pri preovlaujuoj temperaturi i pritisku) a ne brzini protoka mase (na primer, brzina protoka korigovana na standardnoj temperaturi i pritisku). Rekalibracija ili korekcija brzine protoka je stoga od sutinske vanosti ukoliko pumpa radi pod uslovima koji su znatno drugaiji od uslova kalibracije (na primer, razlike u visini). Ukoliko je mogue, kalibraciju bi trebalo sprovesti na mestu uzorkovanja. Ukoliko ovo nije mogue, korekcija moe biti potrebna ukoliko su na pumpu uticale promene temperature i pritiska. Realna brzina protoka e biti data putem jednaine:

Pri emu je Qa= realna brzina protoka Qc= kalibrisana brzina protoka (vrednost rotametra) Pc = pritisak vazduha na mestu kalibracije Pa = pritisak vazduha na mestu uzorkovanja Ta = temperatura vazduha na mestu uzorkovanja Tc = temperatura vazduha na mestu kalibracije Brzina protoka bi trebalo da bude korigovana ukoliko su razlike u temperaturi ili pritisku sredine izmeu mesta kalibracije i uzorkovanja vee od 5%. Na poetku perioda uzorkovanja, zatitna kapa se mora otkloniti sa draa filtera, pumpa se mora pokrenuti i zabeleiti vreme. Brzinu protoka bi trebalo periodino proveravati (na primer, na svakih sat vremena) tokom uzorkovanja, koristei kalibrisani mera protoka, koji je ponovo podeen na odabranu brzinu protoka. Iskustvo bi moglo ukazati da je ovo nepotrebno kod nekih tipova pumpi, ali je ipak preporuljivo potvrditi da oprema funkcionie zadovoljavajue. Na kraju perioda uzorkovanja trebalo bi zabeleiti vreme, proveriti brzinu protoka, iskljuiti pumpu i zameniti zatitnu kapu na drau filtera.

3.1.7. Vremensko trajanje uzorkovanja

Vremensko trajanje uzorkovanja za svaki uzorak bi trebalo da uzme u obzir razmatranje punjenja filtera detaljno objanjena u odeljku 3.1.5. Sledea formula se moe koristiti za odreivanje vremenskog trajanja uzorkovanja za svaki uzorak:

pri emu je t = trajanje uzorkovanja (min) A = efektivna povrina filtera (mm )

2

a = povrina merne skale okulara (mm )

2

L = potrebno punjenje filtera (vlakna/povrina merne skale okulara) cc = prosena koncentracija vlakana (vlakana ml ) koja se oekuje tokom trajanja uzorkovanja
-1

r = brzina protoka (ml min )

-1

Kada je informacija o prethodnim merenjima dostupna, trebalo bi je koristiti u proceni trajanja uzorkovanja, inae granina vrednost je korisna polazna taka. Kada je granica izloenosti u nacionalnom zakonodavstvu navedena za kratak vremenski period, taj period se moe koristiti kao trajanje pojedinanog uzorkovanja. Dobijanje optimalnih punjenja vlaknima zahteva uzimanje u obzir interakcije izmeu vremena uzorkovanja, zapremine, brzine protoka i mogue koncentracije vlakana. Vreme uzorkovanja bi trebalo da se meri precizno (do u okviru 2.5%), koristei po mogustvu asovnike ija se tanost redovno uporeuje sa nacionalnim standardom.

3.1.8. Slepa proba

Maksimalan prihvatljivi broj vlakana za prazne filtere je 5 vlakana na 100 oblasti merne skale okulara. Prazni filteri se koriste da bi se proverila kontaminacija filtera po nabavljanju i tokom rukovanja, uvanja i transporta na svim nivoima (na terenu i u laboratoriji). Postoje tri vrste slepe probe: (1) one koje su izvuene iz svake kutije od 25 filtera u laboratoriji i namontirane i prebrojane pre uzorkovanja da bi se proverilo da li je ta serija filtera zadovoljavajua (slepe probe "medija koji se koristi za uzorkovanje-filtera"); (2) one koje su odnete u zonu uzorkovanja i podvrgnute istom tretmanu kao i normalni uzorci ali bez skidanja kapice sa draa filtera, bez provlaenja vazduha kroz njih i bez kaenja na radnika. One se onda montiraju i broje ("terenske" slepe probe); (3) one koje su izvuene iz zadovoljavajuih serija filtera [pogledajte pod (1)] i namontirane i prebrojane da bi se proverila laboratorijska kontaminacija ("laboratorijske" slepe probe). Za uzorkovanje slepe probe medija koji se koristi za uzorkovanje, uobiajena procedura je da se odaberu etiri prazna filtera iz svake serije od 100 (tj. po jedan iz svake male kutije od 25). Proporcija terenskih slepih proba bi trebalo obino da bude oko 2% od ukupnog broja uzoraka, ukoliko ne postoje razlozi da se veruje da je potrebno vie terenskih slepih proba. Laboratorijska slepa proba se moe proceniti zajedno sa svakom serijom rutinskih uzoraka, ili posle ako je kontaminacija usled laboratorijskih izvora oekivana. Srednja gustina vlakana za prazne filtere koji su ukljueni u poreenje varira u opsegu od 0.3 do 6.7 vlakana mm . Poslednja vrednost odgovara vrednosti od oko 5 vlakana na 100 oblasti okulara, maksimalnom prihvatljivom broju za prazne filtere u ovom metodu.
-2

Kada god je mogue, identitet praznih filtera bi trebalo da bude nepoznat mikroskopisti dok se ne zavri proces brojanja. Ukoliko se dobiju povieni brojevi, prvo bi trebalo ispitati potencijalne interne razloge (na primer, greku mikroskopiste, kontaminaciju pokrivke). Ukoliko se zakljui da je problem u filteru, cela serija od 100 komada bi trebalo da se odbaci. U sluaju kontaminacije, merenja bi trebalo smatrati samo grubom procenom koncentracije vlakana u vazduhu. Broj vlakana na terenskim slepim probama bi uobiajeno trebalo da se oduzme od broja vlakana uzorka, ali ako je broj vlakana u terenskim slepim probama visok (tj. iznad maksimalno prihvatljive granice) trebalo bi ispitati razloge.

3.2. Evaluacija

3.2.1. Priprema uzorka

Trebalo bi koristiti aceton-triacetin metod za ienje i montiranje filtera za vlakna sa refraktivnim indeksima veim od 1.51. Za neorganska vlakna sa niim refraktivnim indeksima, trebalo bi koristiti metodu aceton/nagrizanje/voda. Ceo filter, ili njegov deo, se moe montirati. Moe biti neophodno da se deo filtera ostavi nemontiran, da bi se ispratilo da li evaluacija namontiranog dela ukazuje da je potrebna dodatna analiza (na primer, identifikacija vlakna). Ako je potrebno uraditi podpodelu filtera, seenje bi trebalo obaviti skalpelom "kotrljanjem" seiva od napred ka pozadi du filtera. Ne treba koristiti makaze. Filter bi trebalo sei du prenika na klinaste segmente koji su veliine bar jedne etvrtine povrine filtera. Za neka organska vlakna, seenje filtera moe rezultovati znaajnim gubitkom vlakana. Sistematske varijacije u nivoima brojanja od najvie 20-30% prate razliite metode montiranja filtera. Za dato vlakno, upotreba istovetne procedure eliminie takve razlike. Metod ienja filtera zasnovan na upotrebi acetonskih para je u irokoj meunarodnoj upotrebi, ali se mora paljivo primenjivati. Bilo kakvo ozbiljno krivljenje filtera prouzrokovae nevalidni uzorak. Takoe, za neka organska vlakna, ovaj metod bi trebalo potvrditi adekvatnim kontrolama, jer se vlakna u nekoj meri mogu rastvoriti u acetonu. Princip ovog metoda ienja filtera se sastoji u tome da je filter izloen parama acetona, koje kondenzuju na filteru, skupljajui njegove pore i inei ga providnim. Filter se potom privruje za staklenu stranu gde izgleda kao providan, a idealno, kao jednoobrazni plastini film sa svim vlaknima na gornjoj povrini. Tenost se mora dodati da bi se obezbedio optimalni kontrast. Ukoliko indeks refrakcije (RI) vlakana prelazi 1.51, triacetin (glicerol triacetat) je zadovoljavajui; za neorganska vlakna sa RI 1.51, povrina filtera mora biti nagriena da bi vlakna bila izloena, a kao kontrastna tenost se koristi voda. Montirani filteri za koje se koristi metod aceton triacetina kvare se veoma sporo, ukoliko do toga uopte i doe; metoda aceton/nagrizanje/voda nije ni izbliza tako stabilna. Vano je da se provere reagensi i materijali koji se koriste za montiranje zbog eventualne kontaminacije. Preporuuje se veba za montiranje filtera da bi se steklo znanje pre korienja pravog uzorka. Filtere za uzorkovanje koji su izloeni visokoj vlanosti bi trebalo paljivo osuiti pre izlaganja acetonu, da bi se poboljala njihova jasnoa. Panja: Pare acetona su izuzetno zapaljive i blago toksine. Nikada ga ne treba koristiti u blizini otvorenog plamena. Pare acetona se mogu proizvesti putem jedne od tri metode: metod "vrue kade" (preporuuje se), metod "bojlera" i metod "refluks kondenzatora". Dva poslednja metoda se moraju koristiti u digestorima. Prilikom metode vrue kade, koji je prikazan na Slici 3, u kadu sa integralnim grejaem ubrizgano je tek toliko acetona koliko je dovoljno da se oisti jedan filter. Aceton isparava i javlja se kao mlaz pare iz otvora, ispod kog je smeten filter. Komercijalnu verziju vrue kade bi trebalo koristiti u skladu sa uputstvima proizvoaa. Filter se postavlja centralno na isto mikroskopsko predmetno staklo, sa stranom sa uzorkom okrenutom nagore, sa ivicama mree paralelnim sa ivicama predmetnog stakla. Oko 0.25 ml acetona se ubrizgava u kadu, tako da se para pojavljuje kao tok iznad filtera. Filter se isti. Mala koliina acetona koja se koristi minimizira rizik od poara, iako bi zapaljive izvore trebalo drati podalje, a bocu sa acetonom uvati zatvorenu kada nije u upotrebi.

Slika 3. Metod toplog kupatila Pipetted acetone liquid - Pipetirani teni aceton Pipette - Pipeta Acetone vapour - Pare acetona Heated aluminium block - zagrejani aluminijumski blok Polytetrafluoroethylene plug - Politetrafluoretilenski (teflonski) umetak Slide with filter - Mikroskopsko predmetno staklo sa filterom Surface thermometer - Povrinski termometar

U metodu bojlera, ilustrovanom na Slici 4, aceton isparava u visokom, uskom sudu sa ravnim dnom sa rashladnim namotajem pri vrhu. Poklopac bi trebalo da ima vrstu ianu podlogu koja je za njega zakaena, da bi vrsto drala mikroskopsko predmetno staklo. Namotaj nosi hladnu vodu, koja zadrava veinu para acetona u najniem delu suda. Linija vode bi trebalo da ukljui indikator koji jasno pokazuje kuda voda tee. Potreban je izvor toplote koji ne moe zapaliti pare acetona, kao to je recirkuliua uljana kada. Mogui izvori paljenja, ukljuujui elektrine prekidae podlone varnienju, bi trebalo izbegavati. Vodena para proizvedena u toplom kupatilu, alternativni izvor toplote, moe dovesti do slabije jasnoe oienih filtera. Upotreba digestora je neophodna kod bojlera, a savetuje se primena kolektora koji bi se nalazio oko bojlera i koji bi u sluaju prosipanja acetona zadrao prosuti aceton. Acetonski bojler stvara oblast para ogranienih namotajem za hlaenje, koji umanjuje rizik od vatre. Koliinu korienog acetona bi trebalo svesti na minimum, i ne bi ga trebalo ostavljati u aparaturi kada ona nije u upotrebi, takoe, ne bi ga trebalo ostaviti da vri kada ienje zapravo nije u toku. Poklopac bi trebalo drati na mestu kada god je to mogue. Izvore plamena bi trebalo drati dalje od opreme, a pravilo "Zabranjeno puenje" bi trebalo da bude na snazi.

Slika 4. Metod bojlera Wire frame to hold slide - iani ram (podloga) koji nosi mikroskopsko predmetno staklo In - Ulaz Cooling water - Voda za hlaenje Out - Izlaz Lid - Poklopac Cooling coil - Namotaj hladnjaka Metal vessel - Metalni sud Acetone - Aceton Voda za hlaenje na namotaju je ukljuena, zapremina od oko 30 ml acetona je stavljena u sud, poklopac je zamenjen i sud zagrejan. Kada aceton provri, poklopac se sklanja, mikroskopsko predmetno staklo se stavlja na postolje sa membranskim filterom koji je centralno postavljen na mikroskopsko predmetno staklo, sa stranom sa uzorkom okrenutom nagore, a linijama mree paralelnim sa ivicama mikroskopskog predmetnog stakla. Poklopac se menja, sputajui preparat u isparenje u sudu; mikroskopsko predmetno staklo bi trebalo da se oisti za nekoliko sekundi, i zatim se sklanja. Pri metodi refluks kondenzatora, prikazanog na Slici 5, tenost acetona je sadrana u boci sa tri grlia koja je uklopljena sa refluks kondenzatorom na otvoru jednog od grlia. Jedan od preostala dva otvora grlia se zapuava, a preostali otvor se uklapa sa dvosmernom esmom kojom se oslobaaju pare acetona. Aceton vri dok ujednaena para isparenja acetona ne pone da izlazi kroz otvor. Filter se postavlja sa stranom sa uzorkom nagore na isto mikroskopsko predmetno staklo, koje se potom dri istom pincetom direktno u pari, oko 15-25 mm od otvora, u trajanju od 35 sekundi; filter se polako pomera du otvora da bi se obezbedila jednaka pokrivenost dok filter ne postane providan. Previe isparenja (a naroito kapljica tenog acetona) e unititi filter razjedinjavanjem ili lepljenjem istog do te mere da se ne moe upotrebiti. Mikroskopsko predmetno staklo ne bi trebalo da bude prethodno zagrejano, sa obzirom na to da se isparenja acetona moraju kondenzovati na ploici radi dobrog ienja filtera.

Slika 5. Metod refluks kondenzatora Cooling water - Voda za hlaenje Condesing colum - Kondenzaciona kolona Slide to be cleared - Mikroskopsko predmetno staklo sa filterom koji se "isti" Acetone - Aceton Water-bath - Vodeno kupatilo U svakoj metodi, dozvoljeno je da aceton isparava iz filtera nekoliko minuta i tada se koristi mikropipeta da bi se kapljica triacetina (oko 10 l) stavila na filter ili pokrivno staklo. To je

dovoljno da se prekrije ceo filter, kada je pokrivno staklo na mestu, bez suvinog prelivanja oko ivica. Pokrivno staklo se paljivo sputa na filter pod uglom, tako da je sav vazduh izbaen, ali ga ne treba pritiskati na filter. Filter postaje manje granularnog izgleda u kratkom roku, i brojanje moe poeti im je preparat ist. U nekim sluajevima, ako je ienje sporo, moe biti potrebno da se preparat ostavi 24 asa ili da se zagreva 15 minuta na oko 50 C pre brojanja. Fiksirani uzorci e obino ostati godinu dana ili due bez primetnih oteenja, iako se neka mala kretanja vlakana mogu dogoditi. Preporuljivo je uvati fiksirane preparate u ravnom poloaju. Kvaliteti dugoronog uvanja se mogu poboljati farbanjem oko ivica pokrivke sa agensima za mikroskopsku fiksaciju. Ukoliko je RI vlakna 1.51 (to je i tano za veinu neorganskih vlakana), trebalo bi koristiti sledee metode. Procedura ienja acetonom skuplja filter do oko 15% njegove prvobitne debljine, formirajui jasan plastini film koji ima minimalnu deformaciju i ne kvari se. Vlakna se utisnu u povrinu, ali mogu biti nevidljiva pod faznokontrastnim osvetljenjem ukoliko je indeks refrakcije vlakna blizak indeksu refrakcije filtera. Vlakna stoga moraju biti izloena, nagrizanjem povrine filtera i njihovim potapanjem u tenost sa izrazito razliitim RI. Da bi se obavilo nagrizanje, mikroskopsko predmetno staklo i filter se stavljaju na plazma ista da bi se otklonila povrina filtera. Ovim su vlakna izloena, ali jo uvek zakaena za filter. Primena kiseonika sa brzinom protoka od 8 cm min tokom oko 7 minuta uz primenu direktne i reflektovane radiofrekventne energije snage od 100 i 2 W se preporuuje od Le Guen-a i saradnika (1980). Informacija je dostupna i na drugim mestima o kalibraciji drugih vrsta plazma istaa (Burdett, 1988).
3 -1

Kap ili dve destilovane vode se stavlja na nagrieni filter, a pokrivno staklo se stavlja na vrh; opet bi trebalo voditi rauna da se ne zarobe mehurii vazduha. Koliina vode bi trebalo da bude dovoljna da popuni prostor izmeu filtera i pokrivnog stakla bez suvinog odlivanja. Voda ima RI 1.33 i prua dobar kontrast, ak i sa vlaknima niskog RI. Neophodno je pripremiti slepe probe filtera da bi se utvrdilo da u vodi nema vlaknastih ili bakterijskih kontaminacija; u zavisnosti od nalaza, moe biti potrebno da se voda filtrira. istou bi trebalo odravati sve vreme. Neista priprema preparata e rezultirati u kontaminaciji i pogrenim rezultatima. Mikroskopska predmetna stakla, pokrivna stakla, skalpel i pinceta bi trebalo da budu oieni maramicom za staklo ili industrijskom papirnom maramicom, a trebalo bi proveriti da su bez kontaminacije i poloeni na istu povrinu, na primer na papiri maramice za staklo pre montiranja uzoraka.

3.2.2. Optiki zahtevi

Mikroskop Mikroskop bi trebalo postaviti tako da su brazde u bloku 5HSE/NPL Oznaka II test preparata vidljive; one u bloku 6 mogu biti delimino vidljive, ali one u bloku 7 ne bi trebalo da budu vidljive.
1

Ostale karakteristike zadovoljavajuih mikroskopa su: - Khler-ovo svetlo ili Khler-ov tip izvora svetlosti, da bi se obezbedilo ravnomerno osvetljenje uzorka. - Sklop podstepena koji sadri Abbe ili ahromatski faznokontrasni kondenzator u centralnom fokusnom postolju i faznokontrastni prsten sa centralnim podeavanjem nezavisnim od mehanizma centralnog kondenzatora.

- Ugraeni mehaniki stalak, sa draima preparata i x-y pomeranje. - Objektiv slabog uveanja, na primer uveanja x10, koji je koristan za lociranje kalibrisanog mikroskopskog predmentnog stakla i reetke test preparata kao i za obavljanje preliminarnih provera jednakosti naslaga praine na filteru. - Pozitivni faznokontrastni objektiv velikog uveanja, sa uobiajenim uveanjem x40, objektiv koji se koristi za brojanje. Numerika apertura objektiva, koji odreuje rezoluciju mikroskopa, bi trebalo da bude izmeu 0.65 i 0.75, a poeljno izmeu 0.65 i 0.70. Apsorpsija faznog prstena bi trebalo da bude izmeu 65% i 85%, a poeljno je izmeu 65% i 75%. - Binokularna soiva, poeljan je tip irokog polja, koji proizvodi ukupno uveanje od 400-600 puta, ali poeljno je 500 puta (koje odgovara objektivu sa uveanjem od 40 puta i okularu od 12.5 puta). Barem jedno od soiva mora biti fokusirajueg tipa sa mogunou umetanja merne skale okulara. - Walton-Beckett merna skala okulara, tipa G-22, uklopljen sa mikroskopom korisnika. - Brojni dodaci, ukljuujui: - Centrirajui teleskop ili Bertrand soivo, da bi se obezbedio taan poredak faznih prstenova u kondenzatoru i objektivu; - Zeleni filter, koji olakava posmatranje s obzirom na to da je optika mikroskopa projektovana za talasnu duinu zelenog svetla; - Kalibrisano mikroskopsko predmentno staklo (mikrometar); - HSE/NPL Oznaka II faznokontrastni test preparat; - Pokrivna stakla debljine kompatibilne sa dizajnom objektiva (na primer, br. 1 1/2, uobiajeno 0.16-0.19 mm debljine) i oko 25 mm prenika ili irine; - Mikroskopsko predmentno staklo od oko 76 x 25 mm i debljine 0.8-1.0 mm. Razlike u najmanjim irinama vlakana koje se mogu otkriti pomou razliitih faznokontrasnih mikroskopa, mogu doprineti interlaboratorijskim razlikama pri brojanju, s obzirom na to da se tipine distribucije prenika vlakna proteu daleko ispod granice detekcije faznokontrasnih mikroskopa. Stoga je od presudne vanosti da se odri jednoobrazni nivo detekcije na granici vidljivosti i zato je kvalitet mikroskopa, ukljuujui njegovo podeavanje i odravanje, od kritine vanosti. Zadovoljavajui kvalitet brojanja mogu postii laboratorije koje koriste razliite mikroskope sa specifikacijama koje su u skladu sa gore opisanim karakteristikama. Savetuje se da sve komponente mikroskopa budu od istog proizvoaa. Mikroskop bi trebalo redovno kalibrisati i odravati; obavljanje kalibracije i odravanja bi trebalo dokumentovati. ____________ HSE/NPL=Direktor za zdravstvo i bezbednost, Nacionalna laboratorija za Fiziku, UK
1

Merna skala okulara

Skala G-22 Walton-Beckett je jedina skala koja je posebno osmiljena za brojanje vlakana ije su dimenzije naznaene u ovoj metodi. Ova skala (Slika 6) je krunog oblika, sa prenikom od 100 m u ravni objektiva i podeljen je na kvadrante linijama razmere u 3-m i 5-m podelama; tu se oko periferije nalaze prikazani i oblici kritinih vrednosti duine, irine i aspektnih odnosa. Svrha merne skale okulara je da odredi oblast u vidnom polju u okviru koje se vri prebrojavanje vlakana i da prui referentne slike i razmere poznatih dimenzija koje se koriste za odmeravanje veliine vlakana. Razliiti oblici i veliine merne skale okulara mogu uticati na rezultate brojanja. Skala mora biti napravljena za mikroskop sa kojim se koristi, uzimajui u obzir pravo uveanje.

Slika 6. Okular Walton-Backett, vrsta G-22 Kada se merna skala okulara naruuje, neophodno je da se naznai vrsta mikroskopa, spoljni prenik staklenog diska skale okulara i takoe, udaljenost izraena u milimetrima za mernu skalu koja korespondira sa 100 m u ravni objektiva mikroskopa. Ta udaljenost moe biti izmerena i bilo kojom drugom mernom skalom okulara na sledei nain: - mikroskop bi trebao da bude postavljen kao i kada se koristi za brojanje raspoloivom mernom skalom. - kalibrisano mikroskopsko predmetno staklo (mikrometar) bi trebalo koristiti za merenje oigledne duine L, izraene u m, merne skale. - mreu bi tada trebalo ukloniti sa okulara i meriti pravu duinu Y, izraenu u mm, skale na mrei; pravu duinu X, izraenu u mm, koja korespondira sa oiglednom duinom od 100 m bi trebalo izraunati na sledei nain: X=100 Y/L

Vrednost X je duina na skali koja korespondira vrednosti 100 m na ravni objektiva koji bi trebalo da bude dobijen prilikom naruivanja mikroskopa. Y bi trebalo meriti u okviru 2%. Ukoliko mikroskop ima pomino merilo sa vijkom za merenje unutranjeg prenika i gustine objekta na svom postolju i ukoliko nijedan bolji metod nije na raspolaganju, Y se moe izmeriti postavljanjem raspoloive skale na postolje, posmatranjem iste na malom uveanju i posmatranjem koliko daleko (u milimetrima) postolje mora biti pomereno da se obuhvati/ pokrije duina Y na skali. Nakon prijema, skalu Walton-Beckett bi trebalo uneti u mikroskop za koji je naruena. Njen vidljivi prenik u ravni objektiva bi trebalo proveriti kalibrisanim mikroskopskim predmentnim staklom i on bi trebao da iznosi izmeu 98 i 102 m. Ovaj dijametar bi trebalo proveriti posredstvom mikroskopa koji je postavljen za upotrebu i sa odgovarajuom korektivnom duinom tubusa ukoliko se moe podesiti. Kod nekih mikroskopa podeavanje interokularne udaljenosti menja uveanje, pa bi taj efekat trebalo proveriti kod korienog mikroskopa. Ukoliko je taj efekat oigledan, prenik skale bi trebalo meriti pri istoj interokularnoj udaljenosti/razdvojenosti koja je koriena i tokom raunanja. Izmereni dijametar bi trebalo koristiti u raunanjima. Kalibrisano mikroskopsko predmentno staklo (mikrometar) Kalibrisano mikroskopsko predmentno staklo (mikrometar) se koristi da bi se izmerio prenik Walton-Beckett merne skale okulara. Kadgod je to mogue, mikrometar bi trebao da bude kalibrisan prema nacionalnim ili meunarodnim standardima. Bilo bi poeljno da laboratorija raspolae sa najmanje dva takva mikrometra: Jedan koji je interni referentni standard i kome se moe pratiti veza sa nacionalnim ili meunarodnim standardom. Takav referentni standard bi trebalo koristiti za interno kalibrisanje drugih mikrometara i ni u jednu drugu svrhu. Veza sa nacionalnim standardom se postie korienjem usluga organizacije koja poseduje nacionalnu akreditaciju za kalibrisanje ove vrste ili organizacije koja poseduje nacionalni standard. Laboratorija za merenje vlakana bi od organizacije za kalibrisanje trebala da pribavi dokaz o kalibrisanju u obliku zvaninog sertifikata. Mikrometar kojim se moe pratiti veza sa nacionalnim standardom treba ponovo kalibrisati samo ukoliko se uini da je dolo do promene u njegovom stanju ili preciznosti. Jedan (ili vie) koji se koriste za merenje prenika merne skale okulara. Ovaj radni mikrometar mora biti kalibrisan kada je nov i najmanje jedanput godinje nakon toga (ili ee ako je potrebno), korienjem mikrometra kojim se moe pratiti veza sa nacionalnim standardom. To se ini merenjem prenika merne skale okulara koristei svaki mikrometar i uporeivanjem rezultata. Kao to je ve navedeno, u zavisnosti od mikroskopa, duina tubusa i interokularna udaljenost mogu da utiu na uveanje; njih bi mikroskopista trebao da precizno podesi pre nego to se pristupi merenju merne skale okulara. Prenik merne skale okulara u ravni objektiva bi trebalo proveravati svakog dana, pre svake sesije brojanja vlakana. Svaki analitiar, posle preciznog prilagoavanja mikroskopa svom vidu, zasebno treba da izmeri prenik vidokruga. Za ovu svrhu bi bilo poeljno da mikrometar ima skalu dugu 1 mm sa podelom od 2 m, poto merna skala okulara treba da bude merena do 100 2 m. Rezultat bi trebao da bude zabeleen, a izmereni prenik korien u raunanju gustine ili koncentracija vlakana. Test preparat

HSE/NPL Mark II test preparat (vidi sliku 7) je jedini komercijalno dostupni preparat za testiranje limita detekcije. Ovaj test preparat proverava ili standardizuje vizuelni limit detekcije faznokontrasnog mikroskopa. Vaan faktor koji doprinosi meulaboratorijskim razlikama u rezultatima su razlike u najmanjim irinama vlakana koje mogu biti detektovane. To je naroito sluaj kada mikroskopi nisu dobro podeeni pre poetka ispitivanja uzoraka. Test preparat HSE/NPL Mark II se sastoji od konvencionalnog mikroskopskog predmetnog stakla sa paralelnim naborima smole ija se irina smanjuje (nije prikazano na slici 7) u sedam blokova, na kojima se nalazi pokrivno staklo sa drugim slojem smole malo nie vrednosti RI. Prvi sloj smole je replika glavnog preparata; drugi sloj proizvodi promenu optike faze koja oslikava onu koja se vidi kada se postave filteri sa vlaknima. Mikroskop (i posmatra) se mogu oceniti na osnovu najfinijih nabora smole koje mogu videti. Da bi kombinacija mikroskop/posmatra bila zadovoljavajua, nabori u bloku 5 bi trebali da budu vidljivi; oni u bloku 6 mogu biti delimino vidljivi, ali oni u bloku 7 ne bi trebali da budu vidljivi. Mikroskop bi trebao da bude podeen u skladu sa instrukcijama proizvoaa i njegovu ispravnost bi trebalo proveravati test preparatom na poetku svake sesije brojanja vlakana. Pre pristupanja prebrojavanju vlakana u uzorku, moe biti potrebno fino podeavanje fokusa kao i fokusa kondenzatora.

Slika 7. Shematski prikaz HSE/NPL Mark II objektnog stakla mikroskopa

3.2.3 Brojanje i odreivanje veliine vlakana

Skeniranje malim uveanjem Celokupna oblast filtera bi trebala da bude skenirana objektivom sa malim uveanjem (npr. x10) radi provere jednoobraznosti nakupljanja vlakana. Predmetno staklo mikroskopa sa postavljenim filterom je postavljeno na stalak mikroskopa, a vlakna na najvioj povrini filtera su postavljena u fokus. Vlakna bi trebala da budu ravnomerno nataloena po povrini filtera (izuzev na ivici koja je obino pokrivena obodom draa filtera; na njemu ne bi trebale da se nalaze estice praine i vlakana). Ukoliko oblasti

posmatrane u okviru skeniranja malim uveanjem pokau uoljive razlike u distribuciji ili veliku agregaciju vlakana ili praine, filter bi trebalo odbaciti. Odabir oblasti brojanja Oblasti brojanja bi trebale da budu nasumino odabrane u okviru izloene oblasti filtera koji je predmet analize. Oblasti koje lee u okviru 4 mm od ivice filtera (ili 2 mm od linije seenja) bi trebala da budu odbaene. Oblasti bi takoe trebale da budu odbaene i ukoliko a) reetka filtera ometa, u celosti ili delimino, vidik, b) je vie od 1/8 merne oblasti pokriveno agregiranim vlaknima i/ili esticama, diskretnim deliima ili mehuriima ili v) lice koje koristi mikroskop oceni da su vlakna toliko nejasna da ne mogu biti pouzdano prebrojana. Procedura nasuminog odabira je mnogo reprezentativnija za ceo filter nego druge procedure, npr. za odabir polja du prenika filtera. Dobra ideja je da se filter (teoretski) podeli u jednake oblasti npr. kvadrante u okviru kojih se ispituje priblino podjednak broj nasuminih oblasti. Fini fokus mora biti prilagoen za svako novo polje i moe biti potrebno da se vri njegova zamena od vlakna do vlakna. Mikroskopista bi trebalo da kontinualno vri fokus na svako vlakno koje se broji. Brojanje bi trebalo da se odvija ka centru filtera, gde su gubici zbog elektrostatikih efekata zanemarljivi, izbegavajui spoljnu regiju periferije filtera od 4 mm. Ukoliko nastupi neki od uslova navedenih kao a), b) ili v), mikroskopista bi trebalo da ignorie to polje i da nastavi sa sledeim. Ukoliko broj odbaenih polja prevazilazi 10% od broja prihvaenih polja, ili ukoliko mikroskopista oceni da je uzorak nebrojiv ili neprecizan, to bi trebalo prijaviti. Uslovi rada u laboratoriji Potrebno je da se obezbedi da nain rada i radna sredina u laboratoriji ne vre neeljen uticaj na tanost brojanja. Uslovi rada u laboratoriji mogu uticati na rezultate brojanja razliitih mikroskopista. Razliiti naini beleenja podataka mogu takoe izazvati neslaganje izmeu mikroskopista zbog razlika u zamoru oka. Beleenje podataka polje-po-polje ukljuuje refokusiranje oka nakon brojanja svakog polja, dok kontinuirano registrovanje elektrinim ili mehanikim brojaem drastino smanjuje potrebu za refokusiranjem i na taj nain smanjuje zamor ispitivaa. Kada je mogue, radna sredina bi trebala da bude bez vibracija i takva da ispitiva moe da sedi udobno i oputeno. Da bi se minimizirao umor oka, bilo bi poeljno, da svaki periferni vidik izvan mikroskopa bude nezaklonjen i uz nepromenljivo prigueno svetlo. Alternativno, moe se koristiti matirana pozadina. Nikada ne treba vriti brojanje uz jaku dnevnu svetlost, poto ona moe umanjiti kontrast izmeu vlakana i pozadine. Broj vlakana koji su predmet prebrojavanja od strane analitiara u odreenom vremenskom periodu bi trebao da bude ogranien poto umor oka moe imati suprotan uticaj na kvalitet brojanja. Preporuuje se da maksimalni dnevni broj radnih sati iznosi 6 sati i da lice koje koristi mikroskop koristi pauze u trajanju od 10 do 20 minuta nakon 1 sata rada, imajui u vidu da duina trajanja pauze zavisi od osobe koja radi sa mikroskopom, uzoraka i uslova rada u laboratoriji. Za vreme tih perioda pauze trebalo bi upranjavati vebe za oi, gornji deo lea i vrat. Broj uzoraka koji su predmet dnevne evaluacije se razlikuje od mikroskopiste do mikroskopiste; u tipinim uslovima potrebno je 10-25 minuta za evaluaciju uzorka. Pravila brojanja Trebalo bi primenjivati dole navedena pravila brojanja.

Vlakna iz vazduha prikupljena na membranskim filterima se pojavljuju u irokoj lepezi oblika, od pojedinanih vlakana do sloenih konfiguracija i aglomerata. U takvim sluajevima, mikroskopista moe imati tekoe u definisanju i prebrojavanju vlakana. Pored toga, razliita pravila brojanja mogu dovesti do razlika u rezultatima. S tim u vezi, od sutinske vanosti je da se pri brojanju vlakana (sa objektivom x 40) koristi jedan jedinstveni skup pravila. Dole navedena pravila su u stvari adaptacija pravila usaglaenih od Tehnikog Komiteta SZO (WHO, 1985) za vetaka mineralna vlakna, primeri primene ovih pravila su prikazani na slikama 8-11. - Brojivo vlakno je estica dua od 5 m, ija je irina manja od 3 m, a odnos duine i irine vei od 3:1. Brojivo vlakno ija se oba kraja nalaze u polju okulara se broji kao 1 vlakno: brojivo vlakno iji se samo jedan kraj nalazi u polju okulara se rauna kao polovina vlakna. Vlakno koje u potpunosti prelazi okular, tako da se nijedan kraj ne nalazi u polju okulara, se ne rauna.

Slika 8. Primeri primene pravila za brojanje vlakana: pojedinana vlakna

- Ukoliko irina vlakna varira u odnosu na svoju duinu, reprezentativna prosena irina bi trebala da bude uzeta u obzir. Izboine u vlaknima, kao one koje ponekad stvara smola, bi trebale da budu ignorisane. U sluaju dileme, kao referentnu vrednost za irinu treba uzeti <3 m. Vlakna koja su prilepljena (ili naizgled prilepljena) ne fibroznim vlaknima bi trebala da budu procenjivana kao da estica ne postoji; u svakom sluaju, samo duina vidljivog dela vlakna se uzima u obzir, a ne deo koji nije jasan (izuzev kada se vlakno koje prolazi kroz esticu moe videti kao neprekidano).

Slika 9. Primeri primene pravila za brojanje vlakana: pravilo koje se odnosi na sluajeve kada se krajevi nalaze u polju posmatranja i primeri razdvojenih vlakana. - Razdvojeno vlakno se definie kao aglomerat vlakana koji na jednoj ili vie taaka svoje duine izgledaju kao vrste i nepodeljene celine ali se na drugim mestima stie utisak da su podeljeni na snopove.

Slika 10. Primeri primene pravila za brojanje vlakana: grupisana vlakna Razdvojena vlakna bi trebalo tretirati kao pojedinana vlakna. irina razdvojenog vlakna se meri du nepodeljenog dela, a ne u razdvojenom delu. Kada se nekoliko vlakana pojavi u nekoj grupi, vlakna bi trebala da budu procenjivana kao odvojena vlakna ukoliko se mogu lako razlikovati. Kada formiraju grupu u kojoj se ne mogu lako razlikovati, tu grupu bi trebalo ignorisati ukoliko ne zadovoljava dimenzije za brojivo vlakno, i u tom sluaju se rauna kao 1 vlakno. - Pravila o odabiru polja i odbacivanju opisana u odeljku 3.2.3. bi trebala da se primenjuju. - Najmanje se mora prebrojati 100 vlakana ili ispitati 100 polja okulara. Meutim, vlakna moraju biti prebrojana u najmanje 20 polja okulara, ak i ako ona sadre vie od 100 vlakana.

Slika 11. Primeri primene pravila brojanja vlakana: vlakna u kontaktu sa esticama

3.2.4. Izraunavanje koncentracije vlakana

(a) Za svaki pojedinaan uzorak, koncentracija vlakana u vazduhu se dobija na sledei nain:

gde je c = koncentracija (vlakana ml )

-1

A = efektivna povrina filtera (mm )

2

N = ukupan broj prebrojanih vlakana a = povrina merne skale okulara (mm )

2

n = broj ispitanih polja okulara r = protok vazduha kroz filter (ml min )
-1

t = vremensko trajanje uzorkovanja za pojedinani uzorak (min)

Alternativno, moe se koristiti i sledea formula:

gde je c = koncentracija (vlakana ml )

-1

D = prenik izloenog polja filtera (mm) N = ukupan broj prebrojanih vlakana d = prenik merne skale okulara (m) n = broj ispitanih polja okulara v = zapremina uzorkovanog vazduha (l) (b) Kada je uzeto u obzir nekoliko uzoraka razliitih trajanja, prosene koncentracije merene u odnosu na vreme (C ) su date kroz formulu:
twa

gde je c = prosena koncentracija merena u odnosu na vreme (vlakana ml )

twa -1

c = koncentracija pojedinanog uzorka (vlakana ml )

i -1

t = trajanje uzorkovanja pojedinanog uzorka (min)

i

t = suma trajanja uzorkovanja (min)

i

c t = suma proizvoda c i t
i i i

n = ukupan broj uzoraka Ukoliko su trajanja uzoraka jednaka, prosena koncentracija (ca) moe biti dobijena iz pojednostavljene jednaine:

gde je c = prosena koncentracija (vlakana ml )

a -1

c = vrednost koncentracije pojedinanog uzorka (vlakana ml )

i -1

c = suma koncentracija uzoraka (vlakana ml )

i -1

n = ukupan broj uzoraka

(c) Prosena koncentracija za realan period rada (smena) moe biti dobijena na razliite naine. Ukoliko vremensko trajanje uzorkovanja korespondira sa trajanjem smene, koncentracija vlakana izraunata iz gore navedenog (a) daje koncentraciju koja predstavlja prosenu smensku koncentraciju (c ). Ukoliko je vremensko trajanje uzorkovanja krae od trajanja smene, a uzorak se smatra reprezentativnim za itavu smenu, prosena smenska koncentracija jednaka je koncentraciji tog uzorka. Ukoliko je uzeto nekoliko uzastopnih, konsekutivnih, uzoraka, a pri tome je ukupno vremensko trajanje uzorkovanja jednako trajanju smene, prosena koncentracija uzoraka po smeni se rauna u skladu sa jednom od jednaina (b) navedenih gore, u zavisnosti od toga da li su vremenska trajanja uzorkovanja jednaka ili ne. Ukoliko je nekoliko uzoraka uzeto nasumice tokom trajanja smene i ako je ukupno vremensko trajanje uzorkovanja manje od trajanja smene, prosena smenska koncentracija moe biti izraunata kao i u sluaju navedenom gore (b), pod uslovom da se moe pretpostaviti da su uzorci reprezentativni za celu smenu.
sa

(d) Da bi se uporedila prosena smenska koncentracija sa graninom vrednosti ekspozicije koje su date za utvreni referentni period (obino 8 sati), ako je smena dua ili kraa u odnosu na utvren referentni period, prosena smenska koncentracija mora biti pomnoena odreenim faktorom (f). Ovo prilagoavanje daje hipotetiku koncentraciju kojoj bi radnik, ije je trajanje smene jednako utvrenom referentnom periodu, trebao biti izloen da bi se dobio ekvivalentan nivo izlaganja. Ova hipotetika koncentracija se naziva ekvivalentna koncentracija (c ) i rauna se na sledei nain:
cq

gde je f= trajanje realnog perioda rada (smena) izraene u satima) trajanje utvrenog referentnog perioda izraeno u satima

Primer 1 Utvren referentni period = 8 h Realni period rada (smena) = 12 h Prosena smenska koncentracija (c ) = 1.2 vlakana ml
sa -1

f = 12/8 = 1.5 c = 1.5 1.2 = 1.8 vlakana ml

cq -1

Primer 2 Utvren referentni period = 8 h Realni period rada (smena) = 5 h Prosena smenska koncentracija (c ) = 1.2 vlakana ml
sa -1

f = 5/8 = 0.625 c = 0.625.1.2 = 0.75 vlakana ml

cq -1

4. Tanost, preciznost i donja granica merenja

4.1. Tanost
Poto nije mogue saznati "pravu" koncentraciju vlakana u datoj koliini praine, apsolutna tanost opisane metode ne moe biti procenjena. Meutim, poznati su razliiti faktori koji utiu na ispitivanje uzorka. Mikroskopisti u naelu belee manje vrednosti za guste i vee vrednosti za oskudne uzorke praine. Kada se vlakna uzorkuju u atmosferi relativno siromanoj interferirajuim esticama, raspon gustine uzorka za optimalnu tanost je izmeu 100 i 1000 vlakana mm ; za gustine iznad ove rezultati mogu biti potcenjeni dok za nie gustine rezultati mogu biti precenjeni. Ipak, ne treba vriti nikakve korekcije. Rezultati izvan optimalnog raspona bi trebali da budu prijavljeni kao rezultati manje tanosti.
-2

U sredinama u kojima postoji vie od jedne vrste vlakna, prisustvo razliitih vrsta vlakana ili estica moe ometati tanost rezultata. Sluajna superimpozicija nefibroznih estica moe prouzrokovati da se vlakno ne obrauna u celini ve delimino, proporcionalno srednjoj veliini i koncentraciji interferirajuih estica. U praksi, efekti sluajne superimpozicije na rezultate brojanja su mali u poreenju sa interindividualnim razlikama mikroskopista i nisu znaajni za pravila opisana u ovom metodu. Procedura brojanja koja se koristi moe dovesti do razlika u rezultatima do kojih su doli razliiti mikroskopisti u okviru iste laboratorije, a ak i ee izmeu laboratorija. Takve razlike bi trebale da budu svedene na minimum odgovarajuom obukom prema preporuenoj proceduri, internom kontrolom kvaliteta i proverom osposobljenosti (pogledati odeljak 5).

4.2. Preciznost
Faktori koji doprinose nedovoljnoj preciznosti su: analiza relativno malog dela povrine filtera i varijabilna distribucija vlakana na povrini (statistika varijacija), postojanja razliitih specifikacija metoda (sistematska varijacija) i mogunosti nastanka razlika u brojanju od strane razliitih mikroskopista (subjektivna varijacija). Sistematska i subjektivna varijacija mogu biti redukovane usaglaavanjem metoda koji se koriste, obukom osoblja, obezbeivanjem uslova da laboratorije uestvuju u proveri osposobljenosti i sprovoenjem testova interne kontrole kvaliteta (pogledati odeljak 5). ak i kada je sve primenjeno, statistike varijacije su neizbeni izvor greaka. U ovom metodu, statistika varijacija zavisi od ukupnog broja vlakana koja se broje i jednoobraznosti distribucije vlakana na filteru. Distribucija vlakana na filteru moe se aproksimirati Poisson-ovim modelom distribucije. Teoretski, proces raunanja nasumice distribuiranih (Poisson) vlakana daje koeficijent varijacije (CV) jednak ( N) x 100, gde je N broj prebrojanih vlakana. Koeficijent varijacije CV je otuda 10% za 100 vlakana i 32% za 10 vlakana. U Tabeli 1 je predstavljen teoretski CV za razliite brojeve prebrojanih vlakana, uzimajui u obzir samo statistike varijacije.
-1

Meutim, u praksi je realni CV vei zbog dodatne komponente varijacije koja je povezana sa subjektivnim razlikama u brojanju vlakana mikroskopiste pojedinca kao i izmeu razliitih mikroskopista. Tabela 2 daje tipine CV u okviru laboratorije gde je u primeni zadovoljavajua shema kontrole kvaliteta i gde se broji N vlakana. Iz Tabele 2. se moe videti da brojanje vie od 100 vlakana daje samo malo poboljanje u pogledu preciznosti. Takoe, ove metode gube preciznost sa smanjenjem broja prebrojanih vlakana; gubitak preciznosti se ubrzava uporedo sa smanjenjem broja prebrojanih vlakana ispod 10. Tabela 1. Koeficijenti varijacije za distribuciju vlakana prema metodi Poisson

N 5 7 10 20 50 80 100 200

CV (%) na osnovu Poisson-ove distribucije 45 38 32 22 14 11 10 07

Tabela 2. Tipini koeficijenti varijacije u okviru laboratorije 90% granice poverenja srednjih vrednosti kod ponovljenih odreivanja Donja Gornja 2.0 11.0 3.2 14.0 5.1 18.5 11.7 33.2 33 76 53 118 68 149 139 291

N 5 7 10 20 50 80 100 200

Tipini CV (%) 49 43 37 30 25 23 22 21

Meulaboratorijski CV mogu biti dva puta vei od unutarlaboratorijskih CV, ili ak vei ukoliko je kontrola kvaliteta oskudna. Proseni meulaboratorijski CV za vie od 100 vlakana dostie do 45% za laboratorije koje daju zadovoljavajue rezultate u proveri osposobljenosti. Pravila brojanja naznaena u ovom metodu su formulisana tako da minimalizuju subjektivne odluke i optimalizuju preciznost i s tim u vezi, od njih se oekuje da imaju koristan uticaj na unutarlaboratorijsku kao i meulaboratorijsku preciznost.

4.3. Donja granica merenja

Greke postaju velike kada je broj vlakana koja su predmet brojanja mali. Iz Tabele 2. se moe videti da pravi srednji iznos za 10 vlakana u odnosu na 100 polja okulara daje iznos od 5 vlakana ili manje u oko 5% sluajeva. To je najvei prihvatljiv iznos za prazan filter; stoga je razumljivo da 10 vlakana po 100 polja okulara bude smatrano kao najnii nivo merenja vlakana iznad "pozadinske" kontaminacije. Ovaj nivo korespondira gustini vlakana filtera od oko 13 vlakana mm ; takva mera je priblina i ima 90% granice poverenja od oko 6.5 i 23.5 vlakana mm . Najnia merljiva koncentracija u vazduhu zavisi od zapremine uzorka i efektivne povrine filtera. Na primer, ovaj nivo (13 vlakana mm ) korespondira sa 0.02 vlakana ml za uzorak od 240-litara i efektivnu povrinu filtera od 380 mm.
-2 -2 -2 -1

Ova analiza uzima u obzir samo unutarlaboratorijsku preciznost. Odstupanje i meulaboratorijske razlike mogu dalje umanjiti pouzdanost rezultata za niske gustine (i niske koncentracije) i dalje podii donju granicu merenja.

5. Osiguranje kvaliteta

Rezultati dobijeni metodom membranskih filtera su pouzdani samo ukoliko je korien sveobuhvatan program osiguranja kvaliteta. Potrebno je slediti odredbe publikacije o Optim zahtevima za tehniku kompetentnost laboratorija koje vre analize (ISO, 1990). Sheme nacionalne akreditacije zasnovane na zahtevima ove publikacije su ustanovljene u mnogim zemljama, a u nekima su naznaeni dodatni zahtevi za merenje vlakana (na primer NAMAS, 1989). Od sutinske vanosti je da oni koji uestvuju u uzimanju uzoraka ili evaluaciji vlakana u vazduhu ne budu samo korisnici validiranog metoda ve i da prou odgovarajuu obuku i redovne evaluacije. Takva obuka i evaluacija mogu zahtevati prisustvo na propisanim kursevima, bilo u okviru sopstvene organizacije bilo na nacionalnom nivou. Ovlaenim slubenicima moe biti naloeno da imaju ili da rade pod nadzorom lica koje ima relevantnu formalnu kvalifikaciju; takvo osoblje bi trebalo da ima odgovarajue iskustvo. Esencijalni deo garancije kvaliteta je vrenje provera brojanja, zbog velikih razlika u rezultatima dobijenim u okviru i izmeu laboratorija koje koriste vizuelno brojanje. Laboratorije koje koriste preporueni metod bi trebale da uestvuju u nacionalnoj i meunarodnoj shemi provere strunosti i vetina kako bi se minimalizovale meulaboratorijske varijacije. Meunarodna shema testiranja strunosti je trenutno predviena kao dopuna ovoj metodi. Mikroskopisti bi trebalo, takoe, da uestvuju u unutarlaboratorijskim proverama brojanja. Meulaboratorijska razmena i verifikacija uzoraka moe dodatno dopuniti napore interne kontrole kvaliteta. Dve vrste provere brojanja bi trebale da budu primenjene u laboratoriji: brojanje stalnih, karakteristinih referentnih uzoraka i duplo brojanje rutinskih uzoraka. Laboratorija bi trebala da na odgovarajui nain odrava skup referentnih uzoraka koji obuhvata irok dijapazon vlakana i materijala iz mnotva rutinskih izvora uzoraka. Ovi referentni uzorci bi trebali da budu evaluirani periodino (na primer 4 uzorka meseno) od strane svih mikroskopista a iznosi bi trebali da budu uporeivani sa referentnim iznosima dobijenim na istim uzorcima. Referentni iznos obino proizilazi iz prethodnih brojanja i moe, na primer, predstavljati srednju vrednost za najmanje 15 prethodnih vizuelnih brojanja. Rezultate svakog mikroskopiste trebalo bi vrednovati u odnosu na definisane kriterijume za zadovoljavajui uinak (ovi kriterijumi bi trebali da budu stroiji nego oni u shemama provere osposobljenosti). Pored toga, definisana frakcija rutinskih uzoraka u laboratoriji (na primer 1 u 10) bi trebala da bude ponovno izraunata od strane drugog analitiara kada god je mogue, a razlika izmeu iznosa uporeena sa kriterijumima za zadovoljavajui uinak. Ukoliko rezultati prevaziu prihvatljivo odstupanje, mogui razlozi bi trebali da budu istraeni i preduzete korektivne akcije. Trebalo bi sistematski uvati zapise o kontroli kvaliteta. Reference: ACGIH (1991) Exposure assessment for epidemiology and hazard control. Cincinnati, OH, American Conference of Governmental Industrial Hygienists. ACGIH (1995) Air sampling instruments, 8th ed. Cincinnati, OH, American Confercncc of Governmental Industrial Hygienists. AIHA (1991) A strategy for occupational exposure assessment. Fairfax, VA, American Industrial Hygiene Association. BOHS (1993) Sampling strategies for airborne contaminants in the workplace. Lecds, H & H Scientific Consultants (British Occupational Hygiene Society Technical Guide, No. 11).

Burdett GJ (1988) Calibration of lonj temperature ashers for etching mixed esters of cellulose fibres for TEM analysis of asbestos. London, Health and Safety Executive (unpublished document IR/L/DI/88/08, available on request from Health and Safety Laboratory, Health and Safety Executive, Broad Lane, Sheffield, S. Yorks, England). CEN (1995) Workplace atmospheres: guidance for the assessment of exposure by inhalation to chemical agents for comparison with limit values and measurement strategy. Brussels, European Committee for Standardization (Publication No. EN689). Crawford NP (1992) Literature review and proposed specifications for a WHO recommended method (membrane filter method) for determining airborne fibre concentrations in workplace atmospheres. Geneva, World Health Organization (unpublished document, available on reljuest from Occupational Health, World Health Organization, 121 1 Geneva 27, Switzerland). EEC (1983) Council directive of 19 September 1983 on the protection of workers from the risks related to exposure to asbestos at work. Official journal of the European Communities, L263:25-32. ILO (1990) Safety in the use of mineral and synthetic fibres. Geneva, International Labour Office (Working document and report of the Meeting of Experts on Safety in the Use of Mineral and Synthetic Fibres, Geneva, 17-25 April 1989). IS0 (1993) Air quality-determination of the number concentration of airborne inorganic fibres by phase contrast optical microscopy-membrane filter method. I S 0 8672:1993. Geneva, International Organization for Standardization. IS0 (1990) General requirements for the technical competence of testing laboratories. Geneva, International Organization for Standardization (IS0 Guide No. 25). Le Guen JMM, Rooker SJ, Vaughan NP (1980) A new technique for the scanning electron microscopy of particles collected on membrane filters. Environmental science and technology, 14: 1008-1 01 1. Mark D (1974) Problems associated with the use of membrane filters for dust sampling when compositional analysis is required. Annals of occupational hygiene, 17:35-40. NAMAS (1989) Asbestos analysis-accreditation for fibre counting and identification by the use of light optical microscopy. Teddington, England, National Measurement Accreditation Service (NAMAS Information Sheet No. 11, 2nd ed.). NIOSH (1977) Occupational exposure sampling strategy manual. Cincinnati, OH, National Institute for Occupational Safety and Health (NIOSH Publication No. 77-173). NIOSH (1994) NIOSH manual of analytical methods, 4th ed. Cincinnati, OH, National Institute for Occupational Safety and Health. WHO (1985) Reference methods for measuring airborne man-made mineral fibres. Copenhagen, World Health Organization Regional Office for Europe (Environmental Health Report No. 4). Povezane teme

AIA (1988) Reference method for the determination of airborne asbestos fibre concentrations at workplaces by light microscopy (membrane filter method). London, Asbestos International Association (AIA Recommended Technical Method No. 1). ARC (1971) The measurement of airborne asbestos dust by the membrane filter method. Rochdale, England, Asbestos Research Council (Technical Note No. 1). ANOHSC (1988) Asbestos: code of practice and guidance notes. Canberra, Australian National Occupational Health and Safety Commission. Hawkins NC, Norwood SK, Rock JC, eds. (1991) A strategy for occupational exposure assessment. Akron, OH, American Industrial Hygiene Association. HSE (1988) Man-made mineralfibres: airborne number concentration by phase-contrust light microscopy. London, Health and Safety Executive (Methods for the Determination of Hazardous Substances, No. 59). HSE (1990) Asbestos fibres in air: light microscope methods for use with control of asbestos at work regulations. London, Health and Safety Executive (Methods for the Determination of Hazardous Substances, No. 39/3). IARC (1988) Man-made mineral fibres. Lyon, International Agency for Research on Cancer (IARC Monographs on the Evaluation of the Carcinogenic Risk of Chemicals to Humans, Vol. 43). ILO (1984) Safety in the use of asbestos: ILO code ofpractice. Geneva, International Labour Office. Leidel NA, Busch KA, Lynch JR (1977) Occupational exposure sampling strategy manual. Cincinnati, OH, National Institute of Occupational Safety and Health (NIOSH Publication No. 77-173). NAMAS (1992) Accreditation for asbestos sampling. Teddington, England, National Measurement Accreditation Service (NAMAS Information Sheet No. 24). OSHA (1990) Asbestos in air. Salt Lake City, UT, Occupational Safety and Health Administration (OSHA Method ID-160).

Aneks 1 Statiki monitoring

Statiki monitoring se koristi za procenu efektivnosti tehnika za kontrolu procesa, otkrivanje izvora kontaminacije, utvrivanje "background" koncentracije vlakana itd. i ne daje reprezentativnu vrednost line izloenosti. Uzorci prikupljeni na fiksiranim lokacijama, na primer, izvan oblasti skidanja i zatvaranja (enkapsulacije) azbesta i unutar prostorija za dekontaminaciju, radi nadzora ienja nakon procesa skidanja i zatvaranja azbesta i unutar zgrada ili brodova koji sadre azbest se nazivaju statiki uzorci i ine osnovu statikog monitoringa. Ova vrsta uzoraka se esto vri kada postoji visoka proporcija vlakana drugaijih od onih koje su od prevashodnog interesa ili estica koje su u skladu sa definicijom vlakna datoj u odeljku 3.2.3. Takve interferencije mogu izazvati probleme u tumaenju rezultata dobijenih ovom metodom, to moe biti reeno samo pribavljanjem informacija o sastavu vlakana korienjem drugih metoda (na primer elektronskom mikroskopijom).

Parametri i metodologija naznaeni za personalno (lino) uzorkovanje se u naelu odnose i na statiki monitoring. Glavne razlike su navedene u sledeoj diskusiji.

Uzimanje uzoraka
Uzorci se uzimaju na fiksiranim lokacijama. Glava uzorkivaa bi trebala da bude postavljena na stalak, obino 1-2 m iznad nivoa poda, a poklopac okrenut na dole, tako da omogui slobodno strujanje vazduha oko ulaza. Pri postavljanju uzorkivaa voditi rauna o poziciji i odnosima sa lokalnim izvorima praine ili istog vazduha. Unakrsno strujanje vazduha od vie od 1 m s moe umanjiti ukupan broj prikupljenih vlakana.
-1

Brzina protoka
Reprezentativna brzina protoka bi trebala da bude u rasponu 0.5-16 l min .
-1

Brzine protoka su obino vie za statiko uzorkovanje nego za personalno (lino) uzorkovanje. Pored navedenog raspona, treba napomenuti da je utvreno da je efikasnost uzorkovanja (krizotil) nezavisna od brzine protoka.

Pravilo prestanka brojanja

Trebalo bi prebrojati 100 vlakana ili ispitati 200 polja okulara u zavisnosti ta prvo nastupi. Meutim, trebalo bi da vlakna budu prebrojana u najmanje 20 polja okulara. U mnogim situacijama statikog monitoringa neophodno je da se izvri inspekcija 200 polja okulara. Ukoliko se statiki monitoring koristi u merenju azbesta u vazduhu, na primer u svrhu smanjenja koliine azbesta i stoga se vre uporeivanja sa indikatorom istoe, moe biti neophodno da se izvri evaluacija 200 polja okulara ili prebroji 100 vlakana. Na primer, ako 30 vlakana u 200 polja ukazuje na koncentraciju od 0.015 vlakana ml (a indikator istoe je 0.010 vlakana ml ), mogue je odmah prijaviti da je obloga, koja je primenjena za smanjenje izloenosti azbestu, nezadovoljavajua im se izbroji 30 vlakana, iako se ispitivalo svega nekoliko polja.
-1 -1

Pravilo o prestanku brojanja i minimalnoj ukupnoj zapremini uzorka je obino takvo da je broj vlakana prebrojanih u blizini vrednosti tipinih indikatora istoe ispod donje granice preporuenog raspona gustine za optimalnu tanost i preciznost ili ak ispod granice detekcije ove metode. S tim u vezi, procene koncentracije esto mogu biti samo pribline vrednosti. Granica detekcije zavisi od koliine uzorka i trebala bi da je predoena od strane laboratorije zajedno sa njenim rezultatima. Na primer, ako pretpostavimo da je koliina uzorka 480 litara, efektivna povrina filtera 380 mm i da se ispituje 200 polja okulara, granica detekcije je 0.010 vlakana ml . Rezultat brojanja ija je vrednost ispod ove granice ne bi trebalo da se brojano predstavlja, ve samo kao <0.010 vlakana ml .
2 -1 -1

Aneks 2 Karakterizacija vlakana

Ova publikacija opisuje metod za brojanje vlakana koji ne vri diferencijaciju izmeu vrsta vlakana. Iako poznavanje materijala koji se koriste u procesu daje smernice ta bi mogli da ispitujemo u uzorcima vazduha, jedine tehnike koje dozvoljavaju nauno utvrivanje vrste vlakna prisutnog u uzorku se zasnivaju na razliitim vrstama mikroskopije. U odabiru analitike metode i laboratorije, potrebno je razmotriti nekoliko faktora. Primenjena tehnika bi

trebala da bude sposobna da izvri diskriminaciju izmeu vrsta vlakana u uzorku i trebalo bi da je vri iskusan analitiar. Bilo bi poeljno da analitiar bude svreni student geologije, hemije, prirodnih nauka ili sline discipline, sa najmanje dve godine iskustva sa odgovarajuim metodama analize vlakana. Vano je proceniti protokol osiguranja kvaliteta laboratorije, koji bi trebao da se obuhvati, kada je to mogue, uee u eksternom programu testiranja osposobljenosti. Ovde navedene metode su razvijene za azbest i druge minerale ili neorganska vlakna. Najjeftinija i najdostupnija tehnika za karakterizaciju vlakana je mikroskopija sa polarizovanim svetlom (PLM), koji moe biti korien za identifikaciju mnogih vrsta vlakana sve dok su ta vlakna ira od 1 m. Tehnike elektronske mikroskopije su mnogo skuplje i mogu biti koriene da prue dodatne informacije po potrebi. Skenirajua elektronska mikroskopija (SEM), zajedno sa analizom enerego-disperzivnog detektora X-zraka (EDXA), mogu u naelu biti korieni da se utvrdi elementarni sastav vlakana irih od 0.2 m. Najskuplja metoda, analitiki transmisiona elektronska mikroskopija (TEM), je opte priznata kao najtanija tehnika za karakterisanje neorganskih vlakana i moe biti koriena da prui hemijske i strukturalne informacije za vlakna irine do 0.01 m. Trokovi TEM analize su otprilike vei od trokova PLM ili PCOM; to se tie SEM, trokovi su izmeu ova dva prethodno navedena metoda.

Metode primenljive za vlakna u vazduhu Mikroskopija sa polarizovanim svetlom

Za vlakna ira od 1 m, PLM tehnika moe biti koriena za evaluaciju optikih svojstava pojedinanih vlakana. Publikovane su sledee metode karakterizacije vlakana posredstvom PLM: Method 9002. Asbestos (bulk): by polarized light microscopy, 2nd ed. Cincinnati, OH, National Institute for Occupational Safety and Health, 1994 (available from NIOSH, 4676 Columbia Parkway, Cincinnati, OH 45226, USA). Test method for the determination of asbestos in bulk building materials (EPA/600/R93/116). Washington, DC, Environmental Protection Agency, 1993 (available from EPA, 401 M Street SW, Washington, DC 20460, USA). Test method: interim method for the determination of asbestos in bulk insulation samples (EPA/600/M4-82/020). Washington, DC, Environmental Protection Agency, 1982 (available from EPA, 401 M Street NW, Washington, DC 20460, USA). Asbestos in bulk materials: sampling and identification by polarised light microscopy (PLM). London, Health and Safety Executive, 1994 (Methods for the Determination of Hazardous Substances, No. 77; available from HSE Books, P.O. Box 1999, Sudbury, Suffolk, COlO 6FS, England).

Skenirajua elektronska mikroskopija

Za rutinske analize, SEM omoguava dobru vizuelizaciju morfologije vlakana do irine od oko 0.05 m, u zavisnosti od metoda koji se koristi. Pored toga, analizator eneregodisperzivnog detektora X-zraka moe biti upotrebljen da se odredi elementarni sastav vlakana ija je irina vea od oko 0.2 m. Natrijum i laki elementi se, u naelu, ne mogu pratiti posredstvom SEM/EDXA. Detaljna analiza uzoraka prikupljenih na membranskim filterima nije mogua zbog nestabilnosti medijuma filtera; stabilniji medijum filtera npr. polikarbonatni filteri bi trebali stoga da budu korieni ukoliko se predvia ispitivanje SEM.

Publikovane su sledee metode karakterizacije vlakana posredstvom SEM: Methods of monitoring and evaluating airborne man-made mineral fibres: report on a WHO consultation. Copenhagen, World Health Organization Regional Office for Europe, 1981 WHO Regional Office for Europe, Scherfigsvej 8, DK-2100 Copenhagen 0, Denmark). Method RTM2. Paris, Asbestos International Association (available from MA, 10 rue de la Pepinik-e, 75008 Paris, France). Method for the separate determination of asbestos and other inorganic fibres: raster electron microscopic method (ZHI/120/46). Sankt Augustin, Germany, Federation of Industrial Iwuries Insurance Institutions, 1991 (available from Federation of Industrial Iwuries Insurance Institutions, Alte Heerstrasse 11 1,53757 Sankt Augustin, Germany).

Transmisiona elektronska mikroskopija

Upotreba ureaja TEM omoguava karakterizaciju pojedinanih vlakana koja mogu biti irine do 0.01 m. Na raspolaganju su dve mone kvalitativne tehnike: difrakcija elektrona (ED), koja omoguava da se utvrdi estina struktura kristala i (kao i kod SEM) EDXA, koja omoguava da se utvrdi elementarni sastav pojedinanih vlakana. U kombinaciji sa ED i EDXA, TEM je posebno koristan za identifikaciju neorganskih kristalnih vlakana i u naelu, prua najpotpuniju moguu identifikaciju. Za nekristalne neorganske materijale, TEM je slian skenirajuem elektronskom mikroskopu (SEM) u pogledu senzitivnosti. Generalno, TEM se ne koristi za kvalitativnu analizu organskih materijala. Priprema uzoraka za TEM je sloenija nego za SEM. Publikovane su sledee metode karakterizacije vlakana posredstvom TEM: Ambient air determination of asbestos fibres: direct transfer transmission electron microscopy method. Geneva, International Organization for Standardization, 1991 (available from nternational Organization for Standardization, 1 rue de Varembt, 1211 Geneva 20, Switzerland). Method 7402. Asbestos: by transmission electron microscopy, 2nd ed. Cincinnati, OH, National Institute for Occupational Safety and Health, 1994 (available from NIOSH, 4676 Columbia Parkway, Cincinnati, OH 45226, USA). Interim transmission electron microscopy analytical methods: mandatory and nonmandatory; and mandatory section to determine completion of response actions. Washington, DC, Environmental Protection Agency, 1987 (Code of Federal Regulations, 40, Part 763, Appendix A to subpart E; available from EPA, 401 M Street SW, Washington, DC 20460, USA).

Metode koje se primenjuju kod masivnih materijala Difrakcija rentgenskih zraka (XRD)
U analizi XRD, uzorak masivnih materijala je izloen snopu rendgenskih zraka i meri se ugao difrakcionog zraenja. Ova tehnika omoguava utvrivanje kristalne strukture mineralnih jedinjenja. Publikovane su sledee metode karakterizacije vlakana posredstvom XRD:

Method 9000. Asbestos (chrysotile): by X-ray diffraction. Cincinnati, OH, National Institute for Occupational Safety and Health, 1994 (available from NIOSH, 4676 Columbia Parkway, Cincinnati, OH 45226, USA). Test method for the determination of asbestos in bulk building materials (EPA/600/R93/116). Washington, DC, Environmental Protection Agency, 1993 (available from EPA, 401 M Street SW, Washington, DC 20460, USA).

Hemijska analiza
Neke hemijske analize su bile koriene da ukau na prisustvo izvesnih elemenata ili funkcionalnih grupa u uzorcima masivnih materijala, ali te metode ne prave razliku izmeu vlakana i drugih materijala sa istim hemijskim svojstvima. Komercijalno dostupni analitiki kitovi mogu da otkriju prisustvo magnezijuma (krizotil) i gvoa (amfibolni azbest). Drugi testovi mogu biti korieni za detekciju vetakih organskih vlakana. Publikovane su sledee metode karakterizacije vlakana posredstvom hemijske analize: Test for screening asbestos. Cincinnati, OH, National Institute for Occupational Safety and Health, 1979 (Publication No. 80-110; available from NIOSH, 4676 Columbia Parkway, Cincinnati, OH, 45226, USA).

Apsorpcija infracrvenim zracima (IR)

Ova tehnika pokazuje samo mogue prisustvo izvesnih funkcionalnih grupa u komponentama koje se analiziraju i ne mogu biti razlikovane izmeu vlakana i drugih materijala sa istim hemijskim svojstvima. Rezonantna apsorpcija IR zraenja meri vrne "peaks" vrednosti koje su indikativne za razliite funkcionalne grupe. Ta tehnika moe biti korisna u identifikovanju izvesnih organskih vlakana. Publikovane su sledee metode karakterizacije vlakana posredstvom apsorpcije infracrvenim zracima: Method for the determination of chrysotile and amphibole forms of asbestos (ZHI/120/30). Sankt Augustin, Germany, Federation of Industrial Iwuries Insurance Institutions, 1985 (available from Federation of Industrial Iwuries Insurance Institutions, Alte Heerstrasse 11 1, 53757 Sankt Augustin, Germany).

Aneks 3 Spisak uesnika na zavrnom sastanku

eneva, 31. januar-2. februar 1994. Dr M. C. Arroyo, National Institute of Occupational Health and Safety, Baracaldo, Spain Dr P. Baron, National Institute for Occupational Safety and Health, Cincinnati, OH, USA (Corapporteur) Mr P. Buchanan, Luxembourg (representing the European Commission) Mr P. Class, Rueil-Malmaison, France (representing the European Ceramic Fibres Industry Association)

Ms R. Cosca-Sliney, University Institute of Medicine and Occupational Hygiene, Lausanne, Switzerland Dr N. P. Crawford, Institute of Occupational Medicine, Edinburgh, Scotland (Rapporteur) Dr G. W. Gibbs, Winterburn, Alberta, Canada (representing the International Commission on Occupational Health) Mrs B. Goelzer, Occupational Health, World Health Organization, Geneva, Switzerland (Secretary) Mr F. I. Grunder, American Industrial Hygiene Association, Fairfax, VA, USA Mr S. Houston, International Fibre Safety Group, Montreal, Canada Dr E. Kauffer, National Institute of Research and Safety, Vandoeuvre, France Professor S. Krantz, National Institute of Occupational Health, Solna, Sweden Professor Y. Kusaka, Department of Environmental Health, Fukui Medical School, Fukui, Japan Dr J. LeBel, Asbestos Institute, Sherbrooke, Quebec, Canada Dr M. Lesage, International Labour Office, Geneva, Switzerland Professor M. Lippman, Department of Environmental Medicine, New York University, Tuxedo, NY, USA Dr A. Marconi, Istituto Superiore di Saniti, Rome, Italy Dr M. I. Mikheev, Chief, Occupational Health, World Health Organization, Geneva, Switzerland Dr T. K.-W. Ng, Occupational Health, World Health Organization, Geneva, Switzerland Mr G. Perrault, Quebec Research Institute for Health and Occupational Safety, Montreal, Canada Mr A. L. Rickards, Rugby, England (representing Asbestos International Association) Dr G. Riediger, Sankt Augustin, Germany (representing the European Committee for Standardization) Dr H. U. Sabir, Occupational Health and Safety Institute, Ankara, Turkey Mrs M. M. Teixeira Lima, Brasilia, Brazil (representing the National Foundation for Occupational Health (Fundacentro)) Professor F. Valic, Zagreb, Croatia (representing the International Programme on Chemical Safety)

Mr R. A. Versen, Littleton, CO, USA (representing the Thermal Insulation Manufacturers Association) Dr N. G. West, Health and Safety Executive, Sheffield, England (Chairman)