UZGOJ MALINE

Malina je poznata kod nas, a mi smo svetu poznati i po najboljoj malini. Plodovi maline cenjeni su i traeni kako u sveem stanju tako i u prehrambenoj industriji. Od maline se pravi vino, sok, slatko, ele, sirup, ueereno voe i malina u prahu. Naroito dobru cenu postiu pojedinano smrznuti plodovi. Malina je lekovita pa se upotrebljava i u farmaciji. Malina je vrlo rentabilna kultura i vrlo vana privredna grana u naoj zemlji. Pored finansijskog efekta, gajenje maline omoguava zaposlenje vika radne snage, to je u naoj dananjoj situaciji od velike vanosti, naroito u brdskim, priplaninskim i planinskim rejonima Srbije. To znai da malini treba pokloniti jo vie panje nego do sada jer se plodovi maline dobrog kvaliteta dobro plaaju posebno na stranom tritu. Razlog vie da se ustanove kooperativni odnosi izmeu JP "Srbijaume" i poljoprivrednih domainstava koja raspolau zemljom i neophodnom mehanizacijom u ostvarenju obostranih interesa.

CILJ PROJEKTA
Jeste da se u glavnim crtama sagledaju osnovni bioloki, ekoloki i ekonomski parametri proizvodnje maline kroz: (1) formiranje matinjaka za potrebe podizanja plantanih zasada u naim brdsko planinskim podrujima i (2) formiranje plantae za potrebe proizvodnje kvalitetnih plodova za domae i inostrano trite.

3. BIOLOGIJA VRSTE I TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE

Malina pripada familiji rua Rosaceae rodu Rubus a podrodu Idaeobatus. Malina je bunasta biljka sa puno izdanaka koji se razvijaju iz korena iz kojih se ona uglavnom razmnoava. Izdanci su snani, trnoviti, visine od 1,5-2 m.

3. 1. Prodni uslovi
Za malinu vai da moe manje vie svuda da se gaji. Meutim za velik i kvalitetan rod i veu proizvodnju potrebni su najpovoljniji uslovi. Zato u gajenju pitomih sorti na veim povrinama treba imati u vidu prirodne uslove za uspevanje divlje maline. Prirodna stanita ove voke su ume. Zbog toga malina ima vee zahteve za prohladnom i vlanom klimom. Bolje uspeva u brdskim i planinskim krajevima nego u ravnici, gde su po pravilu, posledice sue izraenije. Najpovoljniji uslovi za uzgoj su kasno prolee, obilje padavina u maju i prvoj dekadi juna, suv period u berbi i kino pozno leto.

3. 2. Klima
Malini najvie odgovaraju severni i sevarozapadni poloaji. Tu je vazduh najvlaniji i najhladniji a malina koja kasno kree izbegava izmrzavanje pupoljaka i izdanaka od ranih prolenih mrazeva. Treba izbegavati uvale i iroke i zatvorene doline, gde se zadrava hladan vazduh, kao i uske dubodoline, i poloaje izloene hladnim vetrovima. U uslovima nae zemlje malina se gaji na 600 m nadmorske visine, dok se divlja malina sree i na 1000 m nadmorske visine. Podnosi niske zimske temperature do -26 C, ne podnosi mnogo suve i tople predele, za uspevanje trai dosta svetlosti zbog ega se redovi postavljaju sever jug. U pogledu vodenih taloga malina se slino ponaa kao i jagoda. Poto joj se koren razvija u povrinskom sloju zemljita, ona u toku vegetacije zahteva veliku kiu, ali ne podnosi veliku pripeku. Najvie joj odgovara koliina padavina od 700-850 mm, s tim da na letnje mesece otpadne 50%. To znai da joj je potrebno prisustvo dovoljne koliine vlage i u zemljitu i u vazduhu.

3. 3. Zemljite
U Ariljskom kraju najbolje rezultate malina je dala na smeim, kiselim zemljitima na kriljcima. Takva zemljita su rastresita, laka za obradu i propusna. Lako primaju i dobro dre vlagu. Treba izbegavati zabarena zemljita u dolinama i na padinama na kojima se u prolee pojavljuju povremeni izvori. U naim uslovima to su obino gajnjae i lake smonice, sa odnosom gline prema pesku 40-50:50-60 iji se pH kree od 5,5-6,5. Zemljite treba da bude oieno od korova, naroito viegodinjih, kako bi se u toku gajenja troilo manje radne snage.

3. 4. Priprema zemljita za podizanje plantaa malina

Zemljite treba na vreme pripremiti: oistiti od korova, ila i panjevai kamenja i poravnati ga. Za uklanjanje korova preporuuje se 60-100 kg/ha herbicida TCA, rastvorenog u 1000 litara vode. U praksi se pokazalo da je mnogo bolje da se malinjak zasniva na nekoliko manjih parcela nego u komadu na parceli koja nije ujednaena u pogledu kvaliteta zemljita ili mikroreljefa.

3. 5. Oranje
Zemljite se ore na dubini od 30-40 cm. Posle oranja, korove, ile i panjeve treba spaliti, zemljite poravnati i pristupiti sadnji.

3. 6. Bolesti malina
Malina ima specifine bolesti i tetoine koje mogu da se blagovremeno suzbiju sledeim prskanjem: pre kretanja vegetacije, prskanje pre cvetanja i prskanje po zavretku berbe. Nepovoljan poloaj moe da uzrokuje napad gljivinih bolesti kao to su "didimela" i "antraknoza".

3. 7. Sadnja maline
U odnosu na sezonu, bolja je jesenja nego prolena sadnja. Tekoa je u tome to malina dugo

zadrava list, a poto u brdskim krajevima zima rano nastupa, najee mora da se primeni rana prolena sadnja. Sadnja u kasno prolee je nepovoljna zato to se uveavaju pupoljci na korenu, iz kojih e izbiti izdanci, pa prilikom sadnje dolazi do njihovog oteivanja. Pored toga, u prolee je manje vlage u zemljitu i kasni proleni topli vetrovi su najei uzroci loeg prijema sadnica. Sadnja u suvie vlano tlo, zbog stvaranja pokorice, spreava da se izdanci iz podzemnih pupoljaka probiju na povrinu, te se gaenje zemlje oko sadnice ne preporuuje. Sadnja ne sme da bude ni suvie plitka ni suvie duboka. Posle sadnje sadnice se prikrauju na 15-20 cm iznad zemlje. Za saenje treba koristiti samo autentine sortne i garantovano zdrave izdanke sa dobrim korenovim sistemom. Da bi se dobro primili izdanke treba to pre zasaditi. Pre sadnje dobro je izdanke skratiti za jednu etvrtinu, ukloniti sve suve i oteene ile. Izdanci se sade po oblanom vremenu na istu dubinu na kojoj su bili u malinjaku pre vaenja ili za 3-4 cm dublje. Ukoliko pri osnovnoj obradi nije vreno ubrenje stajnjakom to moe sada da se uradi. Posle sadnje izdanci se skrate na 3-4 zdrava pupoljka odnosno 20-30 cm iznad zemlje i obilno zaliju.

3. 8. ubrenje maline
Direktno stavljanje stajnjaka ili mineralnih ubriva na ilice prilikom sadnje moe dovesti do potpunog suenja korena. Proleno ubrenje se vri nekim azotnim ubrivom (KAN-om) ili amonijum sulfatom u koliini 200-300 kg/ha. Za jesenje ubrenje se preporuuje stajnjak kojim se zemljite ubri svake tree godine, u koliini od 20000-40000 kg/ha i mineralno ubrivo ili samo mineralno, u koliini od 800-1200 kg/ha odnosa 0:15:30. Ako se zemljite ne ubri stajnjakom, treba ga poubriti svake godine sa po 1000-1400 kg/ha kompleksnim mineralnim ubrivom NPK, odnosa 10:12:26. Herbicid koji se koristi za suzbijanje jednogodinjih korova je gesaprim u koliini 4-5 kg/ha rastvoren u 3000 l vode. Plastine folije se koriste isto za suzbijanje jednogodinjih korova, a njihova primena poveavai prinos za 10-20% i ubrzava zrenje plodova za 2-3 dana.

3. 9. Gajenje maline
Visina prinosa i kvalitet malina zavise pre svega od sistema gajenja, kvaliteta sadnica i vremena i tehnike saenja. Malina se moe gajiti u 4 osnovna sistema: sistem bunova sa kvadratnim rastojanjem, sistem bunova sa pravougaonim rastojanjem, sistem pantljike, i sistem ive ograde. Sistem bunova sa kvadratnim rastojanjem: kod ovog sistema gajenja razmak izmeu bunova od 1,5-3 m u zavisnosti od bujnosti sorte i naina mainske obrade, na jednom mestu se sade 1-4 izdanka zbog malog broja izdanaka i prinos je manji ali su plodovi krupniji i kvalitetniji. Ovaj sistem se moe primenjivati u ravniarskim ili blago nagnutim terenima. Sistem bunova sa pravougaonim rastojanjem: rastojanje izmeu redova je 2,5-3 m , a u redu 11,2 m. Na jednom mestu sadi se 1-4 izdanka zajedno. Kod ovog sistema laka je obrada, i zatita od bolesti i tetoina a i prinosi su neto vei. Sistem pantljike: kod ovog sistema razmak izmeu redova je 2,5-3 m a u redu izmeu izdanaka 30-50 cm. Na taj nain se u pravcu redova formiraju pantljike irine 50-60 cm. Kod ovog sistema gajenja oteana je obrada zemljita i zatita zbog ega je slabiji prinos i kvalitet plodova. Sistem ive ograde: ovaj sistem ini prelaz izmeu sistema bunova i sistema pantljike. Razmak izmeu redova je 2,5 m a izmeu izdanaka u redu 50 cm. Obrada zemljita izatita je laka a osvetljavanje bolje. Za mnoge sorte malina iji se izdanci povijaju ka zemlji potreban je naslon. U tu svrhu koristi se kolje duine 2 m i debljine 5-12 cm koji se postavljaju na razmaku od 10 m, a na njih se postavlja ica na dva nivoa.

3. 10. Nega maline

Nega maline poinje u rano prolee i obavlja se sve dok je produktivna odnosno 12-15 god. U tu svrhu primenjuju se sledee mere: praenje zemljita uz primenu herbicida ili folija, ubrenje, orezivanje i zatita od bolesti i tetoina.

3. 11. Praenje
Praenjem se povrinski sloj zemljita odrava u rastresitom stanju i spreava razvie korova. Praenje se moe izostaviti upotrebom herbicida i plastinih folija. U malinjaku se najee izvode 4 praenja: prvo u rano prolee, drugo sredinom maja posle cvetanja, tree posle berbe i etvrto u jesen posle ubrenja.

3. 12. Orezivanje malina

Za malinu se preporuuje uklanjanje izroenih izdanaka na vreme jer mogu da budu leglo zaraze koje preko lastara moe da se prenese i u sledeu godinu. Najbolje je malinu orezivati rano s prolea (mart) i leti posle berbe. Preporuuje se da se do maja uklanjaju i novi mladi izdanci da bi rodni dobili vie hrane i svetlosti. Za postizanje velikih prinosa vaan je broj rodnih granica, tako da izdanci moraju da se prikrauju na radnu visinu i da se proreuju na razmak od 15-20 cm u paliru. Nadzemni izdanak ivi dve vegetacione sezone. U prvoj postie najvei vegetativni porast (visinu i debljinu) a u drugoj se iz populjaka u pazuhu listova izdanka formiraju rodne granice koje donose rod. Posle zavrene berbe ceo izdanak se sui i najkasnije u roku od 7 dana treba ga ukoniti rezom u osnovi. Izdanci se moraju prikraivati na radnu visinu odnosno 180 cm. Cilj rezidbe je da se po izdanku obezbedi najvie 25 rodnih granica to daje veliki rod - 20 t / ha. Rastojanje izdanaka u paliru treba da iznosi 15-20 cm to po dunom metru iznosi 5-7 izdanaka. Pri letnjem orezivanju uklanjaju se svi izdanci koji su rodili u tekuoj godini.

3. 13. Podizanje plantaa malina

Zasadi se moraju podizati uz armaturu, a najbolji razmak za brdske uslove je od 45-70 cm. Plodovi maline su veoma osetljivi u transportu zbog ega mesto za malinjak treba da je u blizini dobrog puta i naseljenog mesta radi obezbeenja radne snage. U naim uslovima najvie joj odgovaraju blago nagnute severne ekspozicije nagiba do 8%.Poveanjem nadmorske visine juni poloaji su povoljniji.

3. 14. Forma zasada maline

U gajenju maline mogu se primeniti razni sistemi. Na malim prostoru-okunici malina se gaji u vidu kratkih palira ili ive ograde. Moe se primeniti i sistem buna s pravougaonim i kvadratnim rastojanjem i razmakom meu biljkama od 1,5 -3,0 m. U savremenim uslovima koristi se iskljuivo palirni sistem, u kojem je meuredno rastojanje od 2,2-2,8 m a u redu 25 cm. Prednosti ovakve guste sadnje su, izmeu ostalog, u postizanju velikog prinosa ve u prvoj godini roda - i do 90% od pune rodnosti. To je mogue postii tako to vei broj izdanaka izraste najmanje 160 cm zato su ve u prvoj vegetaciji potrebne tri prihrane nitromonkalom. Prva posle

izbijanja izdanaka, druga kada izdanci dostignu 30 cm i tre kada su dugaki 60 cm. Time se ve u prvoj godini odstvaruje prinos od oko 20 tona / ha.

3. 15. Koren maline

Koren maline je snano razvijen prodire do 1 m dubine sa osnovnom masom do 50 cm.

3. 16. Cvetanje maline

U naim uslovima cvetanje poinje u drugoj dekadi maja i obino traje 20-30 dana, u zavisnosti od sorte i meteorolokih uslova.

3. 17. Razmnoavanje maline

Malina se razmnoava na 4 naina: - semenom (samo radi stvaranja novih sorti), - izdancima (zrelim i zelenim samo sorte crvene i ute maline), - korenovim reznicama (sorte crvene maline) i - oiljavanjem vrhova izdanaka (sorte crne i purpurne maline). Proizvodnja izdanaka moe da se odvija u rodnim malinjacima i u malinjacima specijalno podignutim za proizvodnju izdanaka (ima detaljno MPB br.7 1979, str.41.).

3. 18. Sorte maline

U svetu je dosada stvoreno oko 1000 sorti malina razliitih privredno-biolokih osobina od kojih je veliki broj davno iezao iz proizvodnje. Gajene sorte potiu od 4 vrste malina: evropske crvene maline (Rubus idaeus ssp. Vulgaris Arrhen), maljave amerike maline (Rubus idaeus ssp. Strigosus Mch), crne kruplolike maline (Rubus occidentalis L.) i purpurne maline (Rubus meglektus Peck.). Istorija uvoenja maline u kulturu datira od davnina. Ona je bila poznata Rimljanima i Grcima, ije su plodove koristili ne samo za ishranu ve i za spravljanje lekova. Masovnije gajenje u Evropi poinje sredinom 16. veka. U naoj zemlji ona je poela sistematski da se iri krajem 19. veka preko introdukovanih sorti iz Nemake i Francuske. U ranocvetajue sorte spadaju: maling promis, septembar, malboro (Valjevska malina). U poznocvetajue sorte spada norfordski xin. Sorte maline su razliitog stepena samooplodnosti. Sorte maline za masovno gajenje: engleske sorte malling promis (rana sorta)- Valjevo i aak i malling eksploit, amerika sorta vilamet, domaa sorta gradina.

3. 19. Opravdanost
Zahvaljujui prirodnim uslovima za uspevanje gustoj sadnji, pravilnoj ishrani, rezidbi i odrzavanju zemljita, kao i uspenoj zatiti, u pojedinim krajevima prinosi od 20 i vie tona kvalitetnih plodova maline po hektaru postali su uobiajeni. Poslednjih godina privredna vrednost maline se naglo poveala, jer se u raznim vidovima izvozi u velikim koliinama. Prednosti gajenja maline u odnosu na druge voke ogledaju se u tome to prorodi rano, ve u drugoj godini, a u treoj daje pun rod. Uz pravilnu agrotehniku zasad maline se moe ekonomski opravdano koristiti 10-12 god. tete od mraza, vetra i grada znatno su manje i ree. Malina ima niz preimustava u odnosu na druge vone kulture koje se ogledaju u sledeem: zadovoljava se i

neto slabijem zemljitem kao i loijim klimatskim uslovima, lako se i jednostavno gaji, raa brzo i redovno svake godine, rizik u proizvodnji je manji nego kod krupnog voa, radna snaga mogu da budu i deca i stariji ljudi, sazreva posle jagode ime se omoguava dobar raspored radne snage.

3. 20. Korisnost
Plodovi imaju izvanredan ukus i aromatian miris zbog ega se koriste u sveem stanju. U industrijskoj preradi ovo voe je veoma traena sirovina za proizvodnju sokova, sirupa, elea, slatka, vonih vina i xemova. Ne treba zaboraviti da je malina izvrsna medonosna biljka zbog dugog perioda cvetanja, od 20-35 dana, zbog ega se moe preporuiti za gajenje na manjim povrinama u domainstvima.

3. 21. Plod
Plodovi maline bogati su raznim organskim jedinjenjima: kiselinama, taninima, pektinima, eerima, vitaminima i mineralnim materijama, pre svega magnezijumom i gvoem. Plod maline je zbirna kotunica, kotunica je sona i obino crvene, ute ili crne boje. Teina ploda sortne maline kree se od 1,7-8,4 g a ree i do 12 g. Plodovi sazrevaju od poetka druge dekade juna do kraja prve dekade jula, u zavisnosti prvenstveno od sorte.

3. 22. Primena
Od posebnog je znaaja u ishrani osoba obolelih od raznih kardiovaskularnih bolesti i rekonvalescenata, kao i u ishrani dece. Lie maline koristi se i u farmakologiji.

3. 23. Berba
Malina sazreva postepeno u zavisnosti od sorte i vremenskih prilika zbog ega se berba obavlja u vie navrata (6-10) i traje oko 3-4 nedelje. Malina se bere kada su plodovi potpuno zreli i vrsti po mogustvu po hladovini. Koliina plodova koja se moe nabrati za sat ili dan zavisi od sorte, krupnoe i umenosti beraa. Obino se za osmoasovno radno vreme nabere 30-60 kg. Prilikom berbe maline se sortiraju prema zrelosti, krupnoi i kvalitetu plodova. Malina se pakuje ve prilikom berbe u posebnu ambalau male zapremine i teine koja je uz to jeftina i pogodna za transport. Malinu je neophodno odmah prevesti do krajnjeg kupca ili smestiti u hladnjau.

4. PLANIRANI RADOVI U PROIZVODNJI SADNOG MATERIJALA MALINE

4. 1. RADOVI PRI FORMIRANJE MATINJAKA ZA POTREBE PODIZANJA ZASADA
- priprema zemljita u redove (razmak izmeu redova 3 m, razmak u redu 1 m) - jesenja sadnja elitnog sortnog materijala (reznica)

- proleno orezivanje biljaka na visinu od 20 cm sa najmanje jednim razvijenim pupoljkom - vaenje matine biljke sa 2-3 izdanka na kraju prve vegetacije - vaenje iz matinjaka svih izdanaka na kraju druge vegetacije, njihovo klasiranje i trapljenje - grabuljanje matinjaka - nega matinjaka (ubrenje stajnjakom ili NPK mineralnim ubrivom)

4. 2. PLANIRANI RADOVI PRI FORMIRANJU PLANTAE - ZASADA

- Obrada zemljita za jesenje saenje (oranje na 15-20 cm dubine) - ubrenje organskim i mineralnim ubrivima - orezivanje ila pred saenje - formiranje palirnog sistema, sistem ive ograde sa izolovanim bunovima (red od reda 2,5 m; razmak izmeu biljaka u redu 0,25 m; sadnja 1-2 izdanka u sadno mesto) - nega zasada (maliranje, navodnjavanje, ubrenje kompleksnim ubrivima i zatita od bolesti i tetoina - orezivanje i proreivanje izdanaka - skraivanje izdanaka na dva-tri pupoljaka u prvoj godini posle sadnje - proleno orezivanje izdanaka u drugoj godini nakon sadnje - letnja berba plodova - jesenje proreivanje maline

5. EKONOMINOST PROIZVODNJE
5. 1. EKONOMSKA KALKULACIJA PROIZVODNJE U MATINJAKU
Raun rentabilnosti proizvodnje maline (matinjak)

Ekonomska kalkulacija proizvodnje u plantai ( 1 hektar)

Raun rentabilnosti proizvodnje maline (plantaa, prva godina)