OSVRTI I PRIKAZI

Boo Stojanovi

Katedra za ekonomsku teoriju i analizu Ekonomski fakultet Beograd

DALEKOSENI UTICAJ NEPREDVIDIVOG I NEOEKIVANOG (Nassim Nicholas Taleb, Crni labud utjecaj krajnje nevjerojatnog, Naklada Jesenski i Turk, Zagreb, 2009)
Teorija je poput leka (ili vlade): esto beskorisna, ponekad nuna, uvek sebina i povremeno smrtonosna. Stoga je valja koristiti oprezno, umereno i pod nadzorom odrasle osobe. Ponavljam, i ponavljau dok ne ostanem bez glasa: sudbinu neke teorije u drutvenim naukama odreuje zaraza a ne njena valjanost. Nasim Taleb

I
Poslednja finansijska kriza bila je ne samo neoekivan i istovremeno izuzetno neugodan dogaaj za irok krug ljudi koji su njom direktno ili posredno bili pogoeni (ija se imovina nezadrivo topila gotovo preko noi), ve i veliki izazov za sve one koji se bave ekonomskom teorijom. Posebno je to bio izazov onima koji se bave finansijskom ekonomijom. Ova oblast ekonomske nauke je u poslednjih nekoliko decenija bila izuzetno popularna i unosna (i shodno tome izazovna) za mlade, sposobne i ambiciozne ljude. Pored ekonomista privlaila je i brojne strunjaka iz prirodnih nauka, a posebno matematiare i fiziare. Dolo je, shodno globalnoj tendenciji, do sve snanije matematizacije ekonomske nauke na gotovo
FILOZOFIJA I DRUTVO 1/2011

279

Boo Stojanovi

svim njenim poljima i do visokog stepena formalizacije ove teorije. Stvari su, tehniki posmatrano, otile toliko daleko da je ova oblast ekonomske nauke ubrzo postala shvatljiva samo uskom krugu specijalista. To je imalo kako akademske tako i praktine posledice. Sloeni matematiki modeli stvarili su oseaj nemilosrdne naunosti i sigurnosti u predvianjima (matematika ne lae), kao i intelektualnog prestia za one koji njima barataju. S druge strane, na osnovu takvih modela donoene su poslovne odluke sa dalekose nim posledicama (u igri su bili zaista veliki ulozi). Sve je izgledalo besprekorno i funkcionisalo je glatko i na zadovoljstvo velikog broja trinih uesnika (mereno visinom zarade koja se obrtala). A onda je iznenada buknula kriza i sve se sruilo u jednom trenutku kao tvrava od peska. Usledili su panika, neverica i ok. Izbijanjem krize, pored brojnih drugih tekih pitanja, posta vljeno je i pitanje da li je postojea finansijska teorija (ona koja dominira u akademskom svetu i na osnovu koje se decenijama gradi hijerarhija u naunoj zajednici) uopte relevantna za razumevanje funkcionisanja stvarnih finansijskih trita, to jest da li su njena predvianja dogaaja i procesa u (neizvesnoj) budunosti neto to treba ozbiljno shvatati i uzimati kao osnovu za konkretne poslovne odluke. Ovo je inae mnogo dublje pitanje i ono zadire u preispitivanje samih osnova savremene ekonomske nauke. Preciznije, kriza je otvorila pitanje da li dominirajua ekonomska teorija predstavlja zadovoljavajue objanjenje funkcionisanja stvarnog trita? Nasim Nikolas Taleb1 u ovoj knjizi, koja se na engleskom pojavila pre nekoliko godina, na pomenuto pitanje odgovara odrino i jezgrovito konstatuje: dominirajua nauka (ne samo ekonomska nauka) koja pokuava da ukroti neizvesnost ima izuzetno slabe rezultate. Zato? Slepa je za krupne devijacije crne labudove. Crni labud je dogaaj koji je redak (nepredvidiv) i neoekivan. Ili, kako kae Taleb, crni labud je kombinacija slabe predvidivo1 Nasima Nikolasa Taleba (1960) teko je opisati jednim izrazom (poliglota, epistemolog, finansijski strunjak, esejista, univerzitetski profesor). Radio je na berzi i predavao na prestinim univerzitetima (izmeu ostalog predavao je nauku o neizvesnosti). Pored brojnih strunih lanaka i eseja, kao i knjige Dynamic Hedging: Managing Vanilla and Exotic Options (1997) objavio je 2001. godine knjigu Fooled by Randomness. Hidden Role of Chance in the Markets and Life koja je u kratkom roku postala bestseler i prevedena je na desetak jezika (drugo izdanje je objavljeno 2005). Prole godine je objavio knjigu The Bed of Procrustus: Philosophical and Practical Aphorisms.

280

II
Taleb na stranicama ove dobro koncipirane i veto izvedene knjige objanjava zato nismo u stanju da uspeno previamo dogaaje u budunosti. On najpre izlae centralne ideje i osnovne argumete u formi koja je prihvatljiva irokom krugu italaca, a onda stvari podie na vii analitiki nivo. Potrebno je na samom poetku naglasiti da Taleb ne dovodi u pitanje znanje kao takvo ve ukazuje na opasnu razliku izmeu onoga to ljudi stvarno znaju i onoga to misle (ili se pretvaraju) da znaju. Ljudska misao pati od iluzije

281

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/2011

sti (usled naih zabluda o izglednosti iznenaenja) i snanog uticaja. Posmatrano iz drugog ugla, crni labud predstavlja i neto veoma oekivano, a to se ipak nije dogodilo. Crni labudovi su objanjivi, ali uvek naknadno. Primeri crnog labuda su: Internet, Prvi svetski rat, personalni kompjuter, napad 11. septembra 2001. u SAD-u i slino. Taleb naglaava da sve to nas okruuje i to je vano za ivot ljudi podlee dinamici crnog labuda. Dodatnu teinu celoj stvari daje to to ljudi imaju sklonost da se ponaaju kao da crni labud ne postoji. Potrebno je, pre prelaska na detaljnije izlaganje bazine argumentacije koja potkrepljuje iznetu tezu, kazati i nekoliko rei o autoru koji sebe opisuje kao empirijskog skeptika, antidogmatika i opsesivnog empiriara. Nasim Taleb nije nadobudni amater koji eli da na sebe skrene panju velikim reima i okantnim izjavama, ve neko ko je dobro upuen i u finansijsku teoriju (doktorirao je u oblasti kvantitativnih finansija i to na derivatima) i u praksu (godinama je radio na berzi). Pomenimo i to da je Taleb predavao primenu teorije verovatnoe na upravljanje rizikom. Sve u svemu, re je o oveku ije argumente treba uzimati ozbiljno i paljivo ih preispitivati. Iako je u ovoj knjizi izloena izvorna ideja, odnosno kako kae sam autor u njoj nema ni recikliranih ni prepakovanih tuih misli, spisak literature na koju se poziva je impozantan. Tu su, pored ostalih, knjige iz ekonomske teorije, bihevioralne ekonomije, finansijske ekonomije, filozofije i filozofije nauke, matematike, statistike, teorije odluivanja, psihologije i ekspermentalne psihologije. Ovakvo idejno bogatstvo, odnosno iroko konsultovanje rezultata iz brojnih disciplina, u skladu je sa njegovim temeljnim uverenjem da uenjatvo bez erudicije lako moe izazvati katastrofu.

 azumevanja: svi misle da znaju ta se dogaa u svetu (koji je neur poredivo sloeniji nego to se shvata), a iz toga sledi i zabluda da su u stanju da uspeno predviaju. Crni labud nastaje upravo u procepu izmeu onog to ljudi stvarno znaju i onog to misle da znaju. Veliki problem u ovom kontekstu predstavlja takozvana narativna zabluda. Re je o naglaenoj ljudskoj slabosti prema interpretaciji i sklonosti da se daje prednost kompaktnim priama u odnosu na sirovu istinu (podatke i injenice). Pored ostalog, problem je i u tome to nismo sposobni da predviamo atipine dogaaje. Svi koji tvrde da su to u stanju, prema Talebovom miljenju, jesu arlatani i ne treba im verovati na re (nita ne menja injenica ako su nagraeni i Nobelovom nagradom za ekonomiju). Taleb ukazuje i na potrebu ljudi da se u razumevanju dogaaja koji ih okruuju uhvate za neku injenicu. Ta injenica esto nema nikakve veze sa procesima koje nastoje da shvate, ali ljudi se nje grevito dre. Ona im je potrebna kao neko sidro, to jest kao oslonac i orijentir. Na delu je i takozvano retrospektivno izobliavanje: procenjivanje stvari tek kada se one ve dogode, a to dovodi do toga da nam se dogaaji ukazuju na iskrivljen nain (neophodno je nauiti to nije nimalo jednostavno da se pravi razlika izmeu gledanja unapred i naknadne pameti). Kada se stvari procenjuju naknadno, to jest kada se ve dogode, onda se prolost ini mnogo jasnijom (sreenijom i predvidivijom) nego to je stvarno bila. Iskrivljena interpretacija i na njoj zasnovana oekivanja o procesima koji e se odvijati u budunosti izvor su buduih crnih labudova. Taleb podsea i na konfirmacijsku pristrasnost. Ljudi su skloni da trae samo one primere koji potvruju njihovu priu i njihovu viziju sveta, a da omalovaavaju ili potpuno zanemaruju sve one koji dokazuju suprotno. Postoji i naglaena asimetrija u percepciji ishoda veoma sloenih dogaaja. Re je o tome da se uspeh po pravilu pripisuje vlastitoj vetini i sposobnostima (koje se uvek precenjuju), a neuspeh dogaajima na koje nemamo uticaja pa nas to oslobaa bilo kakve odgovornosti. Sve ovo zajedno ima kao posledicu ne samo iskrivljenu percepciju sveta nego i vlastitih prognostikih sposobnosti. Budui da nismo u stanju da se suoimo sa istinskom neizvesnou mi je transformiemo u onu formu koja omoguuje upravljivost. Prinueni smo da smanjimo dimenzije sadraja kako bismo ih

Boo Stojanovi

282

mogli apsorbovati. Pri tome, to su dimenzije vee, tee ih je suziti, a procesom suavanja unosi se vie reda a ostavlja se manje prostora sluajnosti. Takav postupak navodi na zabludu da je svet mnogo ureeniji nego to uistinu jeste. Ono to je izmaklo ovim pojednostavljenjima je crni labud. Taleb govori i o ludikoj zabludi. Naime, re je o tome da ono to se na fakultetima predaje kao neizvesnost daleko je od neizvesnosti koja se susree u stvarnom ivotu: Osobine neizvjesnosti s kojom se susreemo u stvarnom ivotu nemaju gotovo nikakve veze sa sterilizovanom neizvesnou s kojom se susreemo na ispitima i igrama (str. 195). Izmerljivog rizika (u Najtovom smislu (Frank H. Knight)) u stvarnom ivotu nema, to je samo laboratorijska izmiljotina. Re je kako kae Taleb o treberskoj neizvesnosti. Neizvesnost prema njegovom miljenju treba shvatiti iskljuivo kao nedostatak znanja, to jest kao direktnu suprotnost znanju. Mudar je, shodno tome, onaj koji zna da nije u stanju da vidi stvari u daljini. Prihvatanje nekog zapaanja iz prolosti kao definitivnog i reprezentativnog za budunost, predstavlja kljuni nuzrok nae nesposobnosti da shvatimo crne labudove. Ilustracije radi, uvek posle finansijske krize analitiari pomno istrauju dogaaje koji su se desili, smatrajui da se tako dobro pripremaju za novi slom. Pri tome, gubi se iz vida da ni prethodni slom nije imao ranijeg presedana. Tako se zapravo samo reaguje na jasno definisane izvore neizvesnosti, ali crni labudovi su time nedodirnuti. Oni se bezbedno smekaju i ekaju svoj trenutak.
FILOZOFIJA I DRUTVO 1/2011

III
Taleb posebno izlae kritici uvenu Gausovu zvonastu krivu (normalni raspored). Ona nas nezasnovano uverava u to da smo u stanju da pripitomimo neizvesnost. To nije nita drugo do, kako kae autor, velika intelektualna prevara. Kljuni problem je u tome to ova kriva zanemaruje krupne devijacije crne labudove. Kako se udaljavamo od proseka izgledi za krupne devijacije se eksponencijalno smanjuju. Atipine vrednosti su veoma malo verovatne, stoga se i mogu zanemariti. Upravo takav zakljuak, smatra Nikolas Taleb, predstavlja opasnu zabludu kada je stvarni svet u pitanju. Mere neizvesnosti koje su zasnovane na normalnom rasporedu

283

 apostavljaju mogunost i uticaj diskontinuiteta i velikih skokova. z Problem dakle nastaje kada se ovaj raspored primenjuje na situacije koje su kvalitativno drugaije i za koje je njegova upotreba neprimerena. Gausova kriva je upotrebljiva u onim situacijama kada imamo varijable ije najvie vrednosti neznatno odstupaju od proseka. Gausova kriva, zakljuuje autor, iz stvarnog ivota isisava sluajnost i tako ga pretvara u neto to on nije. Ovde je potrebno biti malo precizniji. Taleb govori o dva razliita sveta: Mediokristanu i Ekstremistanu. U prvom svetu, kada se raspolae dovoljno velikim uzorkom, nema pojedinanog sluaja koji e bitno promeniti celinu ili ukupnu vrednost. Stoga se ekstremne varijacije mogu odbaciti. Preciznije, pojedinana pojava ne utie na celinu, a nakon odreenog posmatranja mogue je saznati ta se deava. U tom svetu dogaaji se rasporeuju (distribuiraju) shodno normalnom rasporedu. U Mediokristanu problem crnih labudova ili ne postoji ili je beznaajan. Taleb primeuje da oni ljudi koji su proli konvencionalno statistiko obrazovanje, po pravilu misle da ive u Mediokristanu. Samo u tom svetu, dokazuje Taleb, imaju smisla pojmovi kao to su standardna devijacija, korelacija, regresija. S druge strane, u Ektremistanu ekstremne varijacije se ne mogu odbaciti. U ovom sistemu nejednakosti su tolike da na celinu ili na ukupnu vrednost moe uticati i jedna jedina izmerena vrednost. Problem je u tome to taj uticaj moe biti nesrazmeran. Taleb ovo ilustruje primerom. Uzmite nasumino hiljadu ljudi i analizirajte taj skup shodno neto imovini lanova. Onda tom skupu dodajte Bila Gejtsa (Bill Gates). Situacija e biti izmenjena iz temelja. Njegovo bogatstvo e zapravo predstavljati preko 99 procenata bogatstva grupe, a bogatstvo ostalih e biti na nivou greke pri zaokruivanju. U Ekstremistanu nema tipinog predstavnika. Najtipiniji su patuljci ili divovi. Za razliku od Mediokristana gde pobednici dobijaju samo mali deo ukupnog kolaa, u Ekstremistanu je igra takva da pobednik uzima gotovo sve. Ekstremistan je u stanju da proizvede crne labudove. U ovom svetu treba biti sumnjiav prema znanju koje je utemeljeno na podacima. Preciznije, u takvim okolnostima teko je na osnovu podataka iz prolosti predviati budunost. Poredei procese u ova dva sveta Taleb zakljuuje: U Mediokristanu smo prinueni trpjeti tiraniju kolektivnog, rutinskog, oitog i predvienog. U Ekstremistanu smo podvrgnuti tiraniji pojedi-

Boo Stojanovi

284

nanog, sluajnog, nevienog i nepredvienog (str. 76-77). Tamo nas oekuju crni labudovi. Naravno, ne bi trebalo brzopleto zakljuivati da je svaki dogaaj u Ekstremistanu neophodno i crni labud. I u tom svetu postoje predvidivi dogaaji koji su nauno obradivi. Ekstremistan nee nestati, tako da se na njega treba naviknuti i na najbolji mogui nain mu se prilagoditi. Sva drutvena pitanja, precizan je Taleb, potiu iz Ekstremistana. Taleb smatra da gotovo sve u drutvenom ivotu predstavlja proizvod retkih okova i skokova. Za njihovo razumevanje su esto vaniji atipini a ne normalni dogaaji. S druge strane, studije dru tvenog ivota se po pravilu usredsreuju na normalno koristei metode koje poivaju na nomalnom rasporedu. Takvim postupkom se ne moe zakljuiti gotovo nita relevatno. Taleb visoko ceni Poperov (Karl R. Popper) stav o funkcionalnoj i neizleivoj nepredvidivosti sveta. Nesposobnost da se predvide atipini dogaaji ima kao posledicu nemogunost predvianja toka istorije. Istorija i dru tvo napreduju u skokovima, a istoriari i prognostiari vole da veruju u sitne i postupne pomake.

IV
Taleb govori o epistemolokoj aroganciji i deli je u dve kategorije: arogancija uz prisustvo odreene kompetentnosti i arogancija uz potpunu nekompetenciju. Taleb se shodno tome poigrava i sa pojmovima strunjaka i strunosti. On naime smatra da pojmove strunosti i znanja ne treba olako koristiti niti u njih bezrezervno verovati. Zato? U pojedinom oblastima postoje stvarni strunjaci, ali ima i oblasti u kojima samozvani eksperti najee nisu struni. Autor konstatuje: Naa nesposobnost predvianja u sredinama podlonima Crnom labudu, u spoju sa opim nedostatkom svijesti o takvom stanju stvari, znai da dio profesionalaca koji se smatraju strunjacima, to zapravo i nisu (str. 19). Prema njegovom sudu (a tvrdi da je do njega doao linim iskustvom u kontaktu sa strunjacima i strunjacima), meu onima koji najee nisu struni (iako se tako ne predstavljaju) su: ekonomisti, finansijski prognostiari, profesori finansija, strunjaci za politike nauke, strunjaci za rizik, zaposleni u Banci za meunarodna poravnanja, finansijski savetnici. Pored njih to su i brokeri,

285

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/2011

kliniki psiholozi, suci, savetnici, strunjaci za ljudske resurse, obavetajni analitiari. Meu one koji su uglavnom struni ubraja (spisak nije potpun): ocenjivae stoke, astronome, probne pilote, ahovske majstore, fiziare, matematiare (ukoliko se ne bave empirijskim problemima), raunovoe. Ljudi su, dodaje Taleb, prirodno skloni da sluaju strunjake ak i u onim podrujima gde strunjaka i nema. Posebnu temu ove knjige predstavlja implicitna i eksplicitna kritika dominirajue ekonomske teorije (pre svega njenih predvianja), odnosno teorije koja dominira na univerzitetima i u naunoj zajednici. Pored ostalog ona se zasniva na konceptu ravnotee i racionalnog ponaanja. I racionalnost (maksimizirajue ponaanje) i ravnotea u bliskoj su vezi sa neizvesnou (podrazumevaju njeno nepostojanje). U svetu gde caruje neizvesnost i racionalnost i trina ravnotea gube tlo pod nogama. Ekonomska nauka je prema sudu autora puna trebera oni koji razmiljaju preterano konvencionalno (i u osnovi pogreno). Velikim grenicima u ekonomskoj nauci smatra Semjuelsona (Paul A. Samuelson), Hiksa (John R. Hicks), Erou (Kenneth J. Arrow) i Debrea (Gerard Debreu). Svi oni su dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju. Oni su svojim radovima i ogrom nim ugledom i uticajem skrenuli ekonomsku nauku na pogrean pravac. Dali su joj lanu auru naunosti (tehnike rigoroznosti), a na tetu primenjivosti. Naime, Taleb smatra da su oni stvarali izmiljeni svet koji je mogao da se uklopi u matematiku, ali je problem u tome to su ovi modeli neupotrebljivi upravo zbog preterane apstraktnosti. Stoga Taleb predlae oprez kada su akademski ekonomisti u pitanju i dodaje: ujete li iz usta kakvog uglednog ekonomista rijei ravnotea ili normalna distrbucija, ne uputajte se u rasprave. Ignorirajte ga ili mu za vrat pokuajte ubaciti mia (str. 308). Taleb ekonomiste (ovu re esto stavlja pod znake navoda) optuuje za platonizam: stanje kada mislimo da razumemo vie nego to stvarno razumemo. Re je o preozbiljnom shvatanju onoga to znamo i zanemarivanju crnih labudova. U ekonomiji je poseban problem to to prognoza podrazumeva i prognozu o tome kako e se ljudi ponaati u budunosti. Neoklasika (dominirajua ekonomska paradigma) pretpostavlja da e se oni ponaati racionalno, to znai predvidivo. Racionalnost se u ovoj koncepciji opisuje kao maksimizirajue ponaanje, to se svodi na optimizacije u razliitim kontekstima. Taleb ovo smatra postupkom koji nema nikakvog praktinog

Boo Stojanovi

286

znaaja, ve slui iskljuivo tome da se ekonomisti takmie za poziciju u akademskoj hijerarhiji. Prouavajui ekonomske radove (u cilju provere sposobnosti ekonomista da predviaju) Teleb je zakljuio sledee: Niti jedan ne prua uverljive dokaze za tvrdnju da ekonomisti, kao zajednica, posjeduju ikakve sposobnosti predvianja i da su sve da takve sposobnosti i poseduju njihova predvianja, u najboljem sluaju tek neto boilje od pogaanja, odnosno, da su za donoenje ozbiljnih odluka nedovoljno pouzdana (str. 233). Ekonomisti dobro predviaju uobiajeno, ali padaju pri predvianju neuobiajenog. Izmiu im crni labudovi. Poseban predmet kritike predstavljaju strunjaci za finansijska trita. U tom kontekstu Taleb izdvaja Markovica (Harry Markowitz) i arpa (William Sharp) koji su svoje modele zasnovali na gausovskim temeljima. Svi modeli, pa tako i ovi, zanemaruju i minimiziraju sve one uticaje i dogaaje koji nisu obuhvaeni modelom. Iako ova teorija nije doprinosila razumevanju stvarnog sveta u kratkom roku je bila masovno prihvaena i razvijana. Pomenuti autori su nagraeni i Nobelovom nagradom za ekonomiju. inilo se da je neizvesnost uspeno savladana, odnosno da je bar stavljena pod kontrolu. ivot je pokazao suprotno: bankrotirala je kompanija koja se sluila njihovom ekspertizom. Taleb insistira na tezi da je u pitanju bila intelektualna prevara odenuta u ruho sloene matematike koja je uutkivala sve one koji su prigovarili ili izraavali ak i blagu sumnju. Takvi su u krugovima mudraca oznaavani kao neznalice kojima nema pomoi. Taleb je primetio sledee: Uvjerivi sami sebe da je u pitanju velika znanost napravili su budale od kompletnog finansijskog establimenta. Jedan od najveih gubitaka u povijesti burzovnog trgovanja, dogodio se gotovo u tren oka, bez ijednog znaka upozorenja (str. 87). Taleb izdvaja samo nekoliko imena onih ljudi koje smatra pravim ekonomistima: Bastija (Frdric Bastiat), Hajek (Friedrich von Hayek), akl (George L. S. Shackle), Minski (Hyman Minsky), Kejnz (John M. Keynes). Re je o autorima koji dosledno naglaavaju postojanje fundamentalne neizvesnosti kada su ekonomski dogaaji i procesi u pitanju. Pored ostalog, Taleb podsea na Bastijinu knjigu Ono to se vidi i ono to se ne vidi u kojoj je autor ukazivao na ogranienja intervencionistikih mera. On je naglaavao da ne treba gledati samo pozitivne efekte neke mere (ono to se vidi),

287

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/2011

nego treba imati u vidu i sve ostale posledice (ono to se ne vidi). Politiari obino naglaavaju pozitivne efekte (a oni se po pravilu odnose na odreenu drutvenu grupu), a preutkuju negativne posledice koje e snositi drutvo kao celina. Re je o preutkivanju posledica koje su nevidiljive na prvi pogled. Fridrih fon Hajek je svoje obraanje prilikom dodele Nobelove nagrade za ekonomiju naslovio Privid znanja. U njemu je objanjavao neophodnost da se ekonomija u svojim ambicijama svede na realnu meru, to jest da ne obeava ono to nije u stanju realizovati. On je zapravo ekonomistima upuivao poruku da zaborave planerske ambicije. Nasim Taleb smatra da strategija kojom se vode istraivai i preduzetnici nije ona o kojoj govori dominirajua ekonomska teorija. U svetu gde postoje crni labudovi, besmisleno je ponaati se kao da oni ne postoje ili pokuavati da se oni predvide. Potrebno je maksimalno improvizovati i biti u stanju prepoznati prilike onda kada se ukau. Prema njegovom sudu, slobodna trita ne funkcioniu tako to nagrauju i podstiu vetine. Naprotiv, ona funkcioniu zato to ljudima doputaju da koriste postupak pokuaja, to jest doputaju da im se posrei.

V
Da li sve ovo to je izneto treba da vodi zakljuku da uopte ne treba predviati i da je zapravo svako ovekovo delanje unapred obesmiljeno i osueno na neuspeh? Ne, smatra Taleb, samo treba stvarima pristupati na drugaiji nain. Na primer, Taleb objanjava da se treba uvati skalabilnog, odnosno skalabilnih zanimanja. Re je o zanimanjima gde nagrada ne zavisi od koliine obavljenog posla. U ovim zanimanjima je ogroman disparitet izmeu uloenog truda i nagrade. U zanimanjima koja nisu skalabilna, ne zavisite od crnog labuda (u osnovi u dugom roku kreete se oko nekog proseka). S druge strane, skalabilna zanimanja su dobra samo ako ste uspe ni. U njima se stvaraju ekstremne razlike: malobrojni uzimaju govotovo sve, a drugi ostaju praznih ruku. U skalabilnim zanimanjima nema proseka, to jest u njima je malo divova i ogroman broj patuljaka. Taleb sugerie da treba izbegavati krupne teme, to jest sve one stvari koje mogu da nepovratno ugroze budunost. Dopustite

Boo Stojanovi

288

sebi, kae Taleb, da se prevarite u sitnicama, ali ne i u krupnim stvarima. Neophodno je nauiti kako rangirati miljenja, i to prema teti koju mogu da prouzrokuju a ne prema njihovoj uverljivosti. Taleb pored toga predlae i sledee: nauite razlikovati pozitivne i negativne sluajne dogaaje; ne traite precizno i lokalno (drugim reima ne budite sitniavi); iskoristite svaku priliku ili bilo ta to lii na priliku (ovo posebno treba da imaju na umu preduzetnici); uvajte se preciznih dravnih planova. Sam je predlagao kombinaciju hiperkonzervativnosti i hiperagresivnosti kao uspenu strategiju borbe protiv crnog labuda na finansijskom tritu. Deo novca (od 85 do 90 procenata) treba ulagati u krajnje sigurne finansijske instrumente kao to su blagajniki zapisi. Ostatak bi trebalo uloiti u ekstremno spekulativne uloge (postoje odreeni tehniki detalji ovakvog postupka ali oni su ovom prilikom nebitni). Tako se umesto umerenom, investitor izlae s jedne strane nikakvom a s druge veoma visokom riziku. prosek e biti srednje rizian ali e predstavljati pozitivno izlaganje crnom labudu. Taleb naglaava da u budunosti nema nieg uobiajenog. Tu injenicu oni koji se bave drutvenim naukama neprestano moraju imati na umu. On kae da e, uprkos napretku koji smo postigli i poveanoj koliini znanja budunost biti sve nepredvidljivija. Sluajnost je uvek ono to ne znamo. Stoga, pozivati se na sluajnost znai pozivati se na neznanje. Naunici se toga ne trebaju stideti niti pokuavati da neznanje maskiraju. Rastua sloenost sveta kojoj je ovek doprineo svojim akcijama drastino umanjuje dobitke od modeliranja i predvianja. Raste znaaj crnog labuda.

VI
Knjiga Crni labud je u kratkom roku skrenula na sebe panju naune i ire javnosti i izazvala je brojne reakcije. Jedni je zduno prihvataju a drugi otro kritikuju (malo koga je ostavila ravnodu nim). O njenoj planetarnoj popularnosti govori i injenica da je prevedena na desetine jezika. Postoje i ocene da je to jedna od najuticajnijih knjiga u drutvenim naukama nakon Drugog svetskog rata. Re je o briljatnoj knjizi koja uznemirava i provocira, a posebno nemilosredno ismeva lano znanje ujedinjeno sa intelektualnom arogancijom ije su posledice katastrofalne.

289

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/2011

Iako se bavi krajnje sloenom temom, knjiga Nasima Taleba je pisana zapanjujue jednostavno i tonom koji uveliko odudara od uobiajenog tona akademskih rasprava (na momente i sa izuzetnom duhovitou). Taleb esto kombinuje preciznu analizu problema sa zanimljivim autobiografskim elementima, to daje poseban ton izlaganju i tekst ini zanimljivijom. Kako je umesno primetio jedan analitiar u osvrtu na ovu knjigu i ona sama predstavlja primer crnog labuda. Re je o knjizi koju bi trebalo da uzmu u ruke svi koji se bave drutvenim naukama, posebno oni koji prave prognoze. Sasvim sigurno e se duboko zamisliti.

Boo Stojanovi

290