Autoteretne stanice Postoje dve kategacije tekih vozila. U prvu kategoriju spadaju sva vozila u tranzitu.

U drugu kategoriju spadaju teka vozila koji rade u lokalu i svake noi se vraaju u bazu. Ove dve kategorije vozila nameu i poebnu reavanje smeta tokom noi za svaku kategoriju tih vozila. Za vozila u tranzitu potrebrno orgaizovati bn autoteretne stanice u neposrednoj blizini grada na magitralnim pravcima.. Za drugu kategoriju vae principi izgradnje autobaze u kojtma se obavlja i metaj vozila Mesto postavln autoteretnih stania j pored glavnih, magistralnih puteva i autoputeva u neposrednoj blizini grada. Dobro je d ov objekti mtajau to blie gradu, jer u tom luaju otoji mogunost povezivanja autoteretne stanice sa gradom vezama JGP, to moe povoljno da utie na tepen ikorin ovih objekata.

Sl. Situaciona ema auteretne stanice

LEGENDA: 1. Parking tekih vozila, 2. Kontrolisani ula-izlaz sa parkinga, 3. Prodavnica,

4. Stanica za snabdevanje gonvom. 5.Restoran, 6.Hotel, 7.l/laz-izlaz

Autoteretne stanice mogu da se smetaju u neposrednoj blizini industrijske zone, velikih skaladinih prostora u blizini pretovarnih mesta, luka, aerodroma i eleznikih stanica . Potrebno paljivo utvrdivati kapacitet ovih objekata u naim uslovima. Kad je o autoteretnim stanicama pored puta, koje iskljuivo treba da slue za zaustavljanje i odmor vozaa, potrebno je nakon izvesnog vremena pratiti pojavu ovih vozila, ispitati duinu putovanja na kojoj se prevozi teret, potrebe voakog osoblja i njihove navike. Tek na osnovu ovakvih podataka mogue je sa vie sigurnosti odrediti kapacitete i sadraj ovih objekata. Za autoteretne stanice smetene u blizini industrijskih zona i transportnih teretnih terminala potrebnoje obaviti slinu analizu, s tim to potrebno uzeti u obzir i utovarno istovarne kapactete mehanizacije koja se tu nalazi, kao i vrste tereta koji se prevoze. rema stranim iskustvima ne bi trebalo ii sa manjim kapacitetom autoteretnih stanica od 100 mesta. Zbog ekonomske isplativosti, niti sa veim kapacitetom od 300 mesta, jer vei kapaciteti izazivaju posebne protrebe u saobraaju, naroito sa gledita prikljuenja na glavnu saobraajnicu. Jedna autoteretna stanira u svm sastavu treba da ima: bezbedan ulaz izlz. ograen parking prostor. stanicu za snbdevane gorivom restoran i hoteleski blok, ukljuujui i prostor za za rekreaciju, prodavnice. Prostor za smetaj autoteretne stanice potrebno je uvui, u odnosu na saobraajnicu, kako bi se na taj nain stvorile mogunoti za izvoenje pravilnog prikljuenja n tu saobracajnicu. Ulaz i izlaz treba da budu u dsmm kretanju, sa elementima puta prilagoenim veliini ovih vozila. Treba izbegavati skretanje ulevo u nivou aobraajnice, i ukoliko put vie kategoije, neophodno je ovo skretanje denivelisati. Nagibi na putu ne siti biti veliki. Parking prostor treba organizovati tako da u okviu njega potoji samo jednosmerno kretanje, bez presenih taaka. Posebno treba obratiti n na vozila sa prikolicom, ova vozila na parking ulaze i sa parkinga izlaze samo hodm unapred. Imajui u vidu pojavu razliitih vozila po dimenzjama, manevarskim sposobnostima i sastava treba dati komotnije dimenzije za parkiranje. Parking protor mr biti ograen postavljanjem specijalne ograde. Tako, neophodno je da ceo prostor nu bude dobro osvetljen. Ako je rec o velikim povrinama potrebno je obezbediti stalno nadgledanje, bilo uz m uvara, bilo postavljanjem posebnih zatita na ogradi i nadziranje mu TV kmer. Autoteretna stanica mesto gde je neophodno smestiti stanicu za snabdevanje gorivom. Naime, potrebno je omoguit vozaima da na mestu odmora mogu u potpunosti da pripreme svoje vozilo za dalji put. Stanica za snabdijevanje gorivom

mgu svojom rmlenu da zadovolji sve zahteve ove kategoje vozila, U mnogim sluajevima se pokazalo da autoteretne tanice bez restorana i prostora za noenje nisu u stanju da zadovolje sve zahteve voza, a su takvi prostori esto nedovuljno iskuriseni, samini tim nerentabilni. Vozaima je