Smee (rastvori)

Prof. dr Vesna Kunti

UVOD

SISTEM

faza

komponenta

FAZA (gr. pojavljivanje) u svakom svom delu ima isti hemijski sastav i termodinamike osobine Sistem od 1 faze -homogen sistem (npr.voda) Sistem od najmanje 2 faze -heterogen (voda sa kockicama leda)

Faza se esto poistoveuje se sa agregatnim stanjem: led, tena voda i vodena para - jesu tri faze ali nije uvek tako (monoklinini i rombini sumpor)

Sastav sistema se opisuje pomou komponenata koje ga sanjavaju.

Sistem smea (rastvor) Sistemi: IDEALNI i REALNI

IDEALNI Jednokomponentni sistemi su idealni A-A Izmeu istih estica vladaju sile istog intenziteta Pri meanju estica iste vrste ne javljaju se toplotni efekti. Finalna zapremina je jednaka zbiru zapremina 50 mL vode + 50 mL vode = 100 mL vode I dvokomponentni sistemi (rastvori) mogu biti idealni sve meumolekulske sile su iste jaine A-A = B-B = A-B

NEIDEALNI (REALNI) Meumolekulske sile nisu iste jaine A-A nije isto kao B-B i A-B Pri meanju, javlja se toplotni efekat Finalna zapremina nije ista

50 mL vode + 50 mL sumporne kiseline 100 mL smee

Smee (rastvori)
Rastvorak 1. Gas Tenost vrsto 2. Gas 3. vrsto 4. Tenost Gas Teno vrsto Rastvara Gas Gas Gas Tenost Tenost Tenost vrsto vrsto vrsto Primer Vazduh Vlaan vazduh Pare joda Gazirana voda Rastvor NaCl Alkohol u vodi Vodonik u Pt Amalgam elik

1. Smea gasova
Gasovi se meaju u svim srazmerama Gasne smee-idealne smee-zanemarljive meumolekulske sile Daltonov zakon:
Ukupan pritisak gasne smee jednak je zbiru parcijalnih pritisaka komponenata smee Parcijalni pritisak- pritisak koji bi svaki gas pokazivao kada bi sam zauzimao zapreminu gasne smee.
Gas A Gas B Smea AB

P = PA + PB

2. Rastvaranje gasa u tenosti

Henrijev zakon:
Ograniena Ako gas i tenost hemijski reaguju, rastvorljivost je velika (HCl, H2S, CO2) Gasovi koji ne reaguju sa tenou, slabo se u njoj rastvaraju (O2, N2 CO..) Najveu rastvorljivost NH3 Najmanju He Ostali gasovi izmeu

m = kP

Masa gasa rastvorena u odreenoj zapremini tenog rastvaraa na konstantnoj temperaturi srazmerna je pritisku tog gasa iznad tenosti

Uticaj temperature: sa poveanjem temperature

opada rastvorljivost gasa u tenosti
Poznato iz termohemije:

Rastvaranje gasova u tenosti je uvek egzoterman proces, H<0

Zato su opasne zagrejane otpadne vode koje se vraaju u reke, jezera ili mora?

Da li ste primetili mehurie u ai vode koju ste ostavili da stoji?

Zagrejana voda dovodi do smanjenja rastvorljivosti kiseonika u vodi, to ozbiljno ugroava floru i faunu.

Henrijev zakon u svakodnevnom ivotu

Zato ronioci ne smeju naglo da izrone?

Zato gazirano pie pri otvaranju izleti iz boce?

Zato je opasno na velikim visinama?

Gde ima vie ribe?

U toplim morima U hladnim morima Isto

3. Rastvaranje vrste u tenoj fazi

Ograniena Zavisi od: prirode rastvorka i rastvaraa slino u slinom se najbolje rastvara temperature

Kako utie temperatura? Rastvorljivost uglavnom raste sa porastom temperature, ali u nekim sluajevima opada - kada je ukupna toplota rastvaranja egzotermnog karaktera.

Poznato iz termohemije: rastvaranje vrstih tela u tenosti iz dva procesa

endoterman
+Hr Raskidanje veza kristalne reetke

egzoterman
-Hs Solvatacija (hidratacija)

H = H r + H s
Ukupna toplota rastvaranja soli zavisi od toga ta je vee +Hrastvaranja ili -Hsolvatacije

Koji procesi su uvek egzotermni?

A) meanje gasova B) rastvaranje gasova u tenosti C) fazni prelaz D) rastvaranje vrstih tela u tenosti E) neutralizacija F) sagorevanje

Koji zakon opisuje rastvaranje gasa u tenosti ?

Daltonov Henrijev

Sa poveanjem pritiska, rastvorljivost gasa se: a) poveava b) smanjuje c) ne menja

Raulov (Rault) zakon razblaenih rastvora:

P PA nB = 0 PA n A + nB
0 A

P0A -pritisak pare iznad istog rastvaraa PA - pritisak pare iznad rastvora nA - broj molova rastvaraa nB - broj molova rastvorka

Pritisak pare iznad rastvora manji je od pritiska pare iznad rastvaraa na istoj temperaturi.

Rastvorak je neisparljiv. Pritisak (napon) pare potie samo od rastvaraa. Zbog solvatacije, smanjuje se broj molekula rastvaraa koji odlaze u paru.

Raulov zakon razblaenih rastvora:

Relativno snienje pritiska pare rastvaraa iznad rastvora (PA) u odnosu na pritisak pare iznad istog rastvaraa (P0A) jednako je odnosu broja molova rastvorka (nB) i zbiru broja molova rastvorka i rastvaraa (nA+nB)

P PA nB = 0 nA + nB PA
0 A

A-rastvara (plavi) B-rastvorak (roze) Vai za idealne (razblaene) rastvore neelektrolita

Vei pritisak pare je iznad:

A) rastvora B) rastvaraa C) nema razlike

Raulov zakon razblaenih rastvorafazni dijagram

Zavisnost pritiska pare vode P0 i vodenog rastvora P od temperature

Puna linija - voda (rastvara) Kriva CF (isprekidana)- rastvor

Pritisak pare iznad rastvora na bilo kojoj temperaturi nii je od pritiska pare iznad rastvaraa (vode)

Mrzne rastvor

Mrzne rastvara

Kljua rastvara

Kljua rastvor

 Krioskopija-

snienje T mrnjenja rastvora u odnosu na rastvara

Ebulioskopijapoveanje T kljuanja rastvora u odnosu na rastvara

Termodinamiki razlozi krioskopije i ebulioskopije Rastvor je haotiniji nego rastvara. T se mora jo vie sniziti da se pospei prelaz u stanje veeg reda (vrsto stanje). Poto tenja molekula da odu u gas slabi, potrebna je jo via T da pospei prelazak molekula u stanje veeg nereda (gas).

Metoda za odreivanje koncentracije rastvora i molarne mase rastvorka

t m = t m t m = K b b= n= n m rast var ac m Mr

t k = t k t k = E b
K H 2 O = 1,86 kgmol1 E H 2 O = 0,52 kgmol1

Ko vie isparava?
More Jezero Isto

Zato zimi posipamo so na ulice?

Krioskopija na delu

a)__________ b)__________c)___________
1._______ 2._______ 3._______ 4._______ 5._______ 6._______ 7._______ 8._______ 9._______ 10.______

Poto nije maioniarski trik, znai da: A je rastvor / rastvara B je rastvor / rastvara

Osmotski pritisak (Opta i neorganska hemija)

OSMOZA DIFUZIJA

V = nRT
n =c V

= c R T

Osmotski pritisak zavisi od:

A) vrste polupropustljive membrane B) prirode rastvaraa C) prirode rastvorka D) koncentracije rastvora E) temperature

Prema slici,
a) sa 1 je oznaen rastvor/rastvara b) sa 2 je oznaen rastvor/rastvara c) membrana je propustljiva samo za molekule ______________________ d) tenost se penje u stubu dok se ne uspostavi ravnotea izmeu __________ i __________

4. Rastvaranje tene u tenoj fazi

4.1.Tenosti potpuno rastvorljive jedna u drugoj
Idealne smee (podleu Raulovom zakonu) Meaju se u svim molskim odnosima i na svim temperaturama obrazuje se samo jedna faza A-A = B-B = A-B Hmeanja= 0 i V meanja= 0 - sve interakcije iste jaine. Malo je idealnih smea! Komponente koje su slinih hemijskih i fizikih osobina, kao npr: benzen i toluen, n-heksan i n-heptan, etilbromid i etiljodid ili nbutilhlorid i n-butilbromid itd.

FA A = FB B = FA B

FA A = FB B = FA B

Idealne tene smee A-A = B-B = A-B

Obe komponente su isparljive, sve meumolekulske sile jednake Pokazuju aditivnost pritisak pare, gustina, viskoznosti druge osobine se linearno menjaju u zavisnosti od koliine komponenata u smei Pritisak pare idealne tene smee:

SMEA A-B

U idealnoj smei komponenta A ne utie na tendenciju komponente B da

isparava, ni komponenta B ne utie na tendenciju komponente A da isparava

Za komponente A i B vai Raulov zakon:

PA0 PA nB = 0 PA n A + nB
P0A - pritisak pare iznad iste komponente A PA parcijalni pritisak pare komponente A iznad smee nA - broj molova komponente A nB - broj molova komponente B

PA nB 1 0 = PA nA + nB
nB PA 1 = 0 nA + nB PA

PA =

nA 0 PA0 = x A PA nA + nB
x A molski udeo A

PA nA + nB nB = 0 PA nA + nB

PB =

nB PB0 = xB PB0 nA + nB
x B molski udeo B

xA + xB = 1

Raulov zakon za idealne tene smee (rastvore)

Parcijalni pritisak pare jedne isparljive komponente u smei (rastvoru), jednak je pritisku pare iste komponente pomnoene sa njenim molskim udelom (frakcijom) u smei (rastvoru)

PA = P x A
0 A

PB = P x B
0 B
Daltonov zakon:

P = PA + PB = P x A + P x B
0 A 0 B

Prikazivanje Raulovog zakona preko dijagrama stanja (fazni dijagrami)

Predstavlja zavisnost parcijalnog pritiska komponenata A i B u gasnoj fazi, od sastava tene faze, izraene u molskim udelima (frakcijama) komponente A, odnosno B. Ova zavisnost je pravolinijska, jer se komponente pokoravaju Raulovom zakonu:

PA = P x A
0 A

PB = P x B
0 B

P = PA + PB

Ukupan pritisak pare idealne smee (rastvora) ( = zbir parcijalnih pritisaka A i B 0 P = PA + PB = PA x A + PB0 xB

Parcijalni pritisci PA i PB linearno opadaju sa poveanjem koliine one druge komponente u smei, a ukupni P dobija se sabiranjem PA i PB

Komponente idealne smee se mogu razdvojiti DESTILACIJOM

Destilacioni dijagram: zavisnost take kljuanja smee od njenog sastava

50%A + 50%B

Razliit sastav smee u tenosti (20% A i 80%B) i pari (50%A i 50% B) na istoj temperaturi

Destilacioni dijagram za rastvor toluena i benzena - idealna smea Mogu li se razdvojiti benzen i toluen destilacijom u jednom koraku?

Kljua ist toluen

Kljua ist benzen

Na alost, jedan korak nije dovoljan za razdvajanje komponenata. FRAKCIONA DESTILACIJA ovaj korak se ponavlja vie puta

Kolone za frakcionu destilaciju

Stepenastim kretanjem kroz fazni dijagram

posle odreenog broja koraka dolazi do potpunog razdvajanja komponenata iz smee.

Kod idealnih rastvora:

a) Pri meanju komponenata A i B javlja se toplotni efekat B) Meumolekulske sile izmeu komponenata A i B su iste kao i izmeu A i A, odnosno A i B C) Ukupan pritisak pare jednak je zbiru parcijalnih pritisaka komponenata A i B D) Komponenta A utie na isparljivost komponente B i obrnuto

ta je prikazano na slici?_______________
Da li viu taku kljuanja ima A ili B? Da li vei pritisak pare ima A ili B? Da li je isparljivija A ili B? ta predstavlja donja, a ta gornja linija? ta predstavljaju horizontalne linije (spojnice)? ta predstavljaju vertikalne linije? Gde su dve faze?

 Kakav je sastav smee u X? Kakav je sastav smee u Y?

Realne - azeotropske smee

Odstupanje od Raulovih zakona Negativno i pozitivno odstupanje - ali i dalje samo jedna faza: Voda i alkohol Glicerin i alkohol Alkohol i aceton Benzen i ugljentetrahlorid Osobine tenosti (pritisak pare, gustina) ne pokazuju aditivnost ne menjaju se linearno u zavisnosti od koliine komponente u smei Pri meanju se javlja toplotni efekat Pri meanju komponente menjaju svoju zapreminu 50 mL vode + 50 mL C2H5OH= 98 mL smee

FA A FB B FA B

NEGATIVNO ODSTUPANJE
Ukupni P je MANJI nego to predvia Raulov zakon Adhezione sile A-B su jae od kohezionih sila A-A i B-B (smanjena je tendencija A i B da isparavaju) Ukupan pritisak pare pokazuje MINIMUM A-hloroform B-aceton

Cl3C-H O=C(CH3)2
Isprekidane linije- komponente slede Raulov zakon Pune linije - parcijalni pritisci komponenata A i B, kao i ukupan pritisak pare Ptotal

POZITIVNO ODSTUPANJE
Ukupni P je VEI nego to predvia Raulov zakon Adhezione sile A-B su slabije od kohezionih sila A-A i B-B. Komponente A i B imaju veu tenju za isparavanjem kada su u smei Ukupan pritisak pare pokazuje MAKSIMUM A-aceton B-ugljen-disulfid

Isprekidane linije- komponente slede Raulov zakon Pune linije - parcijalni pritisci komponenata A i B, kao i ukupan pritisak pare Ptotal

Zavisnost pritiska pare od sastava smee koju ine dve isparljive tenosti - idealni i realni rastvori

Ako je FAA>FAB<FBB,

Ako je FAA<FAB>FBB,

Idealne smee FAA=FAB=F BB Ukupan pritisak jednak zbiru parcijalnih pritisaka PA i PB

tenja komponenata ka isparavanju iz rastvora je vea nego u istom tenom stanju. Parcijalni pritisak pare je za svaku od komponenata vei od onog prema Raulovom zakonu - pozitivna odstupanja

tenja komponenata ka isparavanju u rastvoru je manja nego u istom tenom stanju (posledica
stvaranja jedinjenja izmeu komponenti u rastvoru) rastvoru) i sistem e pokazivati negativna odstupanja od Raulovog zakona

Destilacioni dijagrami za realne smee

Azeotropska smea
Negativno odstupanje Pozitivno odstupanje

Kljua u nepromenjenom sastavu - lii na jedinjenje, ali nije!

Prema slici, prikazano je a) pozitivno odstupanje od Raulovog zakona

b) negativno odstupanje ordinata predstavlja temperaturu kljuanja b) apscisa predstavlja sastav smee c) smea se sastoji od dve isparljive komponente d) komponenta A ima vei pritisak pare od komponente B e) komponenta A je isparljivija od komponente B a) b) komponenta A poveava tendenciju B ka isparavanju i obrnuto komponenta A smanjuje tendenciju B ka isparavanju i obrnuto a)

Prema slici, zaokruiti tana tvrenja

a) Ordinata predstavlja pritisak pare b) Apscisa predstavlja sastav smee c) Komponente A i B predstavljaju idealnu smeu d) Komponenta A ima vei pritisak pare od komponente B e) Ukupan pritisak pare vei je nego to predvia Raulov zakon f) Azeotropsku smeu ini smea sastava: 50% A i 50% B e) Azeotropska smea kljua na vioj temperaturi od A i B

Ako komponenta A pokazuje pozitivno odstupanje od Raulovog zakona

a) i komponenta B mora da pokazuje pozitivno odstupanje b) komponenta B ne mora da pokazuje pozitivno odstupanje

Koji destilacioni dijagram odgovara prikazanoj slici?

Koji destilacioni dijagram odgovara prikazanoj slici?

Obeleiti azeotropsku smeu

Za azeotropsku smeu vai:

a) sastav tene i gasne faze je razliit b) moe se razdvojiti destilacijom c) moe se razdvojiti frakcionom destilacijom d) predstavlja jedinjenje e) kljua u nepromenjenom sastavu

Etanol i voda ine azeotropsku smeu sa minimumom take kljuanja u kome je procenat etanola: A) 70% B) 90% C) 95,6% D) 99%

4.2. Tenosti delimino rastvorljive jedna u drugoj Mogu se potpuno meati ili potpuno ne meati, u zavisnosti od molskog odnosa komponenata (molske frakcije) i temperature Postoje tri osnovna tipa dijagrama stanja

Primer 1: voda i fenol

Izvan krive-homogen, jedna faza Ispod krive- heterogen, dve faze tK gornja kritina temperatura

Primer 2: voda i trietilamin

Uzajamna rastvorljivost komponenata opada sa porastom temperature. Donja kritina temperatura (18,5C) ispod koje se komponente meaju u svim odnosima

Primer 3: voda i nikotin

Delimina rastvorljivost komponenata u odreenom intervalu temperatura. Dve kritine temperature: Donja: 61C Gornja: 210 C

4.3. Tenosti potpuno nerastvorljive jedna u drugoj

Mutna tenost-stajanjem se obrazuju dva sloja

Slabe sile privlaenja izmeu A i B Ukupan pritisak pare smee jednak je zbiru pritisaka para komponenata kad nisu u smei.

P =P +P
0 A

0 B

Poto je P uvek vee od P0A i P0B, bie i taka kljuanja smee nia od taaka kljuanja pojedinih komponenata.

Taka kljuanja ostaje konstantna dok smea ne ispari.

Destilacija vodenom parom

Destilacija supstanci koje imaju visoku taku kljuanja na kojoj bi se termiki razloile. U prisustvu vode, ove supstance se destiliu na mnogo nioj temp. od svoje take kljuanja. Za dobijanje PARFEMA (etarskih ulja iz biljaka)

P=P +P
0 A

0 B

Smea vode i brombenzena

Aparatura za destilaciju vodenom parom

Na vebama iz organske hemije PREIAVANJE BENZALDEHIDA kljua na 178oC Princip: Neistoa (benzojeva kiselina prevedena u svoju so sa NaOH) je neisparljiva, Benzaldehid i voda= smea koja kljua na temperaturi nioj od 100oC Destilat - dve faze (voda i benzaldehid)

H2O
100oC

Za destilaciju vodenom parom vai:

a) predstavlja separacionu metodu b) isparljiva komponenta mora da se mea sa vodom c) destilacija se izvodi na vioj temperaturi nego to je temperatura kljuanja komponente koju razdvajamo d) destilat se sastoji iz dva sloja: vodenog i sloja komponente koja se razdvaja e) ukupni pritisak pare smee vei je od pritiska vodene pare i pritiska pare komponente koja se razdvaja

Na slici je prikazana aparatura:

a) za destilaciju b) za frakcionu destilaciju c) za destilaciju vodenom parom U odnosu na obinu destilaciju, aparatura za frakcionu destilaciju ima i KOLONU ZA FRAKCIONU DESTILACIJU

Na slici je prikazana aparatura:

a) za destilaciju b) za frakcionu destilaciju c) za destilaciju vodenom parom

Na slici su prikazani dijagrami stanja:

a)Tenosti potpuno rastvorljive jedna u drugoj b) Tenosti delimino rastvorljive jedna u drugoj c) Tenosti potpuno nerastvorljive jedna u drugoj