Teorija se zasniva na izvlaenju predmetne imanencije (i time ispunjava kriterijum istinitosti), i na osnovu nje se uspostavlja kao operativni apstraktni

instrumentarij kojim se taj predmet lake razume (u smislu intersubjektivne pojmljivosti) i/ili koristi (u smislu tehnike raspoloivosti, tj. instrumentalnosti)5. Ono na emu se navedeni skup stavova implicitno zasniva, a ono ga konstitutivno odreuje, jeste u najirem smislu: negiranje socijalne determinacije ali i delovanja teorije ili, u specifinijem ( Habermasovom) smislu, negiranje problema saznajnog interesa. Tako se iz njega (ni u kom sluaju!) ne mogu izvui zakljuci da je teorija uvek nuno i konstituisana i regulisana razliitim interesima saznanja i drutvenim mehanizmima ili da teorijsko saznanje ne stoji naspram drutva i ne zasniva se na istim objektivno-predmetnim imanencijama, ve je deo tog drutva i to kao njegova etablirana, formalizovana praksa. Takoe, na osnovu tradicionalnog odreenja teorije ne moe se zakljuiti ni to da interpretacija (objanjenje, klasifikacija, tumaenje, ali i instrumentalizacija) kao po-sebi-datih predmeta nije ni neutralna ni nevina, ve intervenie kao jedno specifino omoguavanje i konstituisanje tako-datih predmeta.