Glava IV

Narodnooslobodilaki pokret u uslovima krize i oivljavanja. Uspon ustanka u Sremu

Partijski centar u Beogradu - metod rukovoenja
loga Blagoja Nekovia 1942-1943. sporna je u literaturi i meu savremenicima. Za jedne je Nekovi uspeo da obezbedi aktivnost pokrajinskog partijskog punkta u okupiranom Beogradu, izloen mnogim opasnostima, od najraznovrsnijih provokatora, neprijateljskih agenata izviaa", infiltriranih ljudi Specijalne policije i Gestapoa u redove Partije posle niza provala; nastavio je da radi u uslovima depresije i beznaa nastalih naglim porazom partizanskih snaga u zapadnoj Srbiji krajem novembra 1941. godine. Uspevao je da putem pisama i kurira odri partijsku organizaciju Srbije kao celinu, povee komitete i aktiviste, prenese direktive, obezbedi rad tehnika" CK KPJ i PK KPJ za Srbiju u Beogradu, ak i da pokrene list Glas" u Beogradu polovinom 1942. godine. Zahvaljujui punktu PK KPJ za Srbiju odravana je veza sa Organizacionim sekretarijatom CK KPJ za neosloboene krajeve u Zagrebu, sa Sremom, Banatom, Kosovom i Metohijom, Makedonijom, Bugarskom radnikom partijom. Sve te veze bile su povremene, sporadine, nesistematine, ali su uz najvee opasnosti otkrivanja i prekide ipak funkcionisale. Neposredno je rukovodio tehnikim aparatom PK KPJ za Srbiju i tehnikama Partije u okupiranom Beogradu. Drao je u svojim rukama sve veze, kurire, komunikaciju sa komitetima i kadrovima u unutranjosti. Naknadno mu se zamera da je bio sklon da veruje da se bitka u toku dobija u gradovima, kao u Bugarskoj i Grkoj, pa da samim tim nije hteo da izae na slobodnu teritoriju Srbije, pre svega onu na jugu. Kada je CK KPJ zatraio povlaenje kompromitovanih kadrova iz Beograda na osloboenu teritoriju, Nekovi se, po jednima, ogluio, a po drugima ova akcija je bila onemoguena gubitkom tzv. Uike republike. Neki Nekovievi savremenici (Spasenija Babovi) smatraju da je Nekovi bio demoralisan partizanskim neuspesima u jesen 1941. godine. Po njima, on je i pre toga verovao da e se sve zavriti kao u Spaniji, porazom, ukopavajui se to dublje u Beogradu, u oekivanju da e Tito i Rankovi posle poraza - sa ostalim delom rukovodstva - potraiti spas u Beogradu. U sluaju njihovog povratka smatrao je da je duan da bude na licu mesta, sa kljuevima ilegalnih stanova, vezama i javkama."
B. Petranovi, Istorija Jugoslavije 1918-1988, II, Beograd, 1988, 111-119.

310

Nekovi je optuivan za pasivnost i metod rada koji se naziva bunkerisanjem". Olako se isputa iz vida da je bio najistaknutiji predstavnik KPJ u istonom delu Jugoslavije, da je ostao u dubokoj pozadini neprijatelja, da je i najmanja neopreznost u vreme pokuaja Gestapoa da do kraja izbui" organizacije Partije i SKOJ-a mogla izazvati katastrofalne posledice po celinu organizacije. Slanjem uputstava okrunim komitetima Pokrajinski komitet je davao glas o svom postojanju. Osim toga, povezivao je u jedinstvenu celinu razdrobljene organe, meu sobom slabo povezane, i same - pod uslovima terora zakonspirisane. Nekovi je u Beogradu imao i brigu o sovjetskom obavetajnom punktu i odbiru kadrova KPJ koji e raditi za taj .punkt, koji je do kraja izgradio Mustafa Golubi. 2 ' Sa istoriografske take gledita izgleda bitno, nasuprot svim razliitim gleditima, da u galeriji partijskih konspiratora Nekoviu pripada jedno od poasnih mesta, a u Beogradu se bez takvog naina rada nije bilo mogue odrati. Istrajno je ostao u Beogradu sprovodei direktive, iako su svakodnevno nestajali saradnici u provalama okupatora i kolaboracionistike policije. Ako se izuzme direktiva CK KPJ s poetka 1942. da napusti Beograd, Nekovi nije dobijao slina nareenja u narednom periodu. Na drugoj strani, Nekovievo zadravanje u bunkeru, sa stanovita razgorevanja narodnooslobodilake borbe, svakako nije bilo aktivno i inspirativno. Takav rad odgovarao je i njegovoj konspirativnoj sklonosti, shvatanju situacije u Srbiji i nije bio u koliziji sa stavom rukovodstva KPJ. Umrtvljivanje rukovodstva u Srbiji bilo je odreeno tekim partizanskim porazom i plimom okupatorsko-kolaboracionistike reakcije koja je paralisala oivljavanje narodnooslobodilake borbe, bar do 1943. godine, kada je Nekovi i napustio svoj beogradski bunker. Oivljavanje pokreta sinhronizovano je sa preuzimanjem strateke inicijative u ruke saveznika na velikim frontovima, dolaskom Svetozara Vukmanovia na jug, kontinuitetom narodnooslobodilake borbe na jugu Srbije. Tada je ve postojalo oigledno da e se teite narodnooslobodilakog pokreta morati pomerati sa zapada Jugoslavije na istok. Rukovodstvo partijske organizacije palo je na plea usamljenog sekretara PK KPJ za Srbiju Blagoja Nekovia, koji je morao da radi sa nepotpunim (krnjim") Pokrajinskim komitetom i Glavnim tabom, jer se i Radivoje Jovanovi u umadiji takoe nalazio u dubokoj
2)

Punkt je bio jedan od beouga kanala: Prag - B e - Maribor - Zagreb - Beograd Sofija. U tom punktu su se nalazili: Mate Vidakovi, edo Kruevac, Radivoje Uvali, Vojislav Vukovi, in. Lazar Simi, Jovan Boovi, Dragutin Goli, dr Velja Kosanovi. Posle hapenja Golubia, 7. juna 1941, rukovodstvo je preuzeo Mate Vidakovi. Ovaj punkt je imao i svoju radio-stanicu, smetenu u Histolokom institutu Medicinskog fakulteta, o kojoj je brinuo Pavle Savi. Radio-stanica je nastradala prilikom bombardovanja, a novu je obezbedio vojni atae sovjetskog poslanstva koju je Pavle Savi izneo na slobodnu teritoriju. Vezu izmeu beogradskog i zagrebakog punkta (Antonov - Ivan Srebrenjak) odravao je Steva Krajai. lanovi ovog punkta digli su slagalite municije u Smederevskoj tvravi. Vezu sa ovim punktom odravao je B. Nekovi.

311

ilegalnosti. Znaajno je istai da su najvei stepen ilavosti, upornosti i organizacione snage, stalnim obnavljanjem, pokazale regionalne partijske organizacije - okruni komiteti, koji su se uprkos teroru odrali sve vreme. Nekovi je do savrenstva izgradio ilegalni aparat tehnikih veza. Aparat Pokrajinskog komiteta bio je odvojen i od Mesnog komiteta; kuriri nisu znali gde ko od njih stanuje, a ni onaj kome su poruka ili pisma bili upueni. Zabranjene su sve line veze, sem na izvravanju zajednikih partijskih zadataka. Sa Pokrajinskim komitetom, odnosno sekretarom drugom Mihajlom", kontaktiralo je to manje ljudi, iz razloga bezbednosti. Pokrajinski komitet je imao jednu mreu kurira, a Tehnika Pokrajinskog komiteta drugu. Materijal je prenoen u koferima ili kantama sa duplim dnom. Aparatom PK rukovodio je Blagoje Nekovi, a Tehnikom Svetislav Kanaki, radnik i panski borac. Nekovi je neposredno bio povezan sa Branom Perovi, koja je ostvarivala veze sa Miladom Rajter, a ova sa Elzom Meterle i Jelicom Babek, koje su drale vezu sa Zagrebom. Vezu sa Vojvodinom odravao je Dura Jovanovi. Potu koju je primala Milada Rajter, Perovieva je prenosila Nekoviu.3-1 Pod partijskom tehnikom podrazumevala se izdavaka delatnost partijskih rukovodstava: CK KPJ, PK KPJ za Srbiju, okrunih rukovodstava i mesnih komiteta. Rukovodstvo KPJ pre rata posvetilo je znaajnu panju stvaranju svoje tehnike", to se pokazalo kao dalekovidno u narednoj fazi borbe za osvajanje vlasti u uslovima okupacije. Tehnike su izdavale proglase, letke, broure, ak i knjige. Vidnu ulogu u ovom poslu uoi rata imao je Svetozar Vukmanovi Tempo, kao ef centralne partijske tehnike. 4) Pored partijskih proglasa tamparija CK KPJ tampala je i biltene Glavnog, odnosno Vrhovnog taba NOPOJ, Istoriju SKP(b) u dve knjige, Glas", organ JNOF-a Srbije od drugog broja. Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju takoe je raspolagao tajnom tamparijom.5^ Mesni komitet KPJ za Beograd koristio je za partijske materijale apirograf. Pri okrunim komitetima su, takoe, postojale partijske tehnike snabdevene getetnerima, radio-aparatima, pisaim mainama. Tehnike su funkcionisale i u pojedinim partizanskim odredima: Leskovakom, Babikom i Jablanikom NOP odredu. Radile su i tehnike okrunih komiteta Leskovac, Zajear, Kruevac, Valjevo, Poarevac. Sreski komitet KPJ za Kosmaj imao je svoju tehniku. Okruni komitet KPJ za Aranelovac izdavao je maja 1942. list Ustanika umadija". 6 ' Sem partijskog materijala, najvie su tampani proglasi i leci upuivani bugarskim vojnicima, povodom godinjica
3> 4) 5)

6)

Dr V. Glii, Komunistika partija Jugoslavije u Srbiji 1941-1945, knj. prva, Beograd, 1975, 241. Svetozar Vukmanovi Tempo, Revolucija koja tee, knj. 1, Beograd, 1971, 144-147. K P J Srbije je raspolagala tamparijom CK K P J u Beogradu, na Banjikom Vencu, kojom je od polovine septembra 1941. rukovodio B. Nekovi, kao i tamparijom na Avalskom drumu. Zbornik N O R , tom I, 3 , 2 1 1 , PK K P J za Srbiju - OK K P J za Aranelovac, 20. maj 1942.

312

27. marta, oktobarske revolucije, smrti Lenjina, napada Nemake na SSSR, povodom 1. maja itd. Pokrajinski komitet odravao je vezu sa okrunim komitetima za Aranelovac, Poarevac, Kruevac, Kraljevo, Valjevo, Leskovac, Zajear, sa Sreskim komitetom za Kosmaj, Mesnim komitetom u apcu. Krajem januara 1942. Pokrajinski komitet je na osnovu direktive CK KPJ formirao Poverenstvo za istonu Srbiju" od tri lana sa seditem u Niu.71 Razbijeni okruni komiteti u Uicu i apcu nisu se mogli obnoviti zbog terora okupatora i kolaboracionista. Partijska organizacija Uica bila je januara 1943. pripojena Okrunoj partijskoj organizaciji aka, koja je gotovo cela nastradala krajem februara 1943, kada su pripadnici Srpske dravne strae (SDS) uspeli da otkriju sklonite OK KPJ u selu Vapi. Okruni komitet aak ponovo je formiran maja 1943. godine, ali je radi lakeg rukovoenja podeljen na srezove: takovski, ljubiki, trnavski i dragaevski. Slina podela izvrena je i u drugim krajevima Srbije, tako da su organizacijama - elijama rukovodili sreski komiteti. Preko sreskih rukovodstava pokuavalo se da se ponovo organizuje partijski rad i u srezovima uikog okruga poekom, moravikom i ariljskom.8) Novoimenovani Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju obrazovan u Sandaku nije se mogao okupiti u punom sastavu. Sudbina vojno-politikog rukovodstva Srbije bila je da 1942-1944. ne radi u punom sastavu. Pokrajinski komitet inili su, sem Nekovia, Mirko Tomi koji se do dolaska u Beograd nalazio sa partizanskim odredima u zapadnoj Srbiji, Moma Markovi je bio u istonoj Srbiji a Milo Mami i Vasilije Buha u junoj Srbiji, dok su u Sandaku ostali Spasenija Babovi, Ljubinka Milosavljevi, Srba Josipovi i Mitra Mitrovi.91 Od polovine 1942. Biro Pokrajinskog komiteta sainjavali su Nekovi, Mirko Tomi i Vasilije Buha. Decembra 1942. Pokrajinski komitet radio je u sastavu: Nekovi, Tomi, Buha, Moma Markovi i Dragi Stamenkovi, kao sekretar SKOJ-a. Posle Tomieve pogibije, januara 1945, Pokrajinski komitet sastojao se od Nekovia, Buhe, Markovia, Nedeljka Karajiia i Dragog Stamenkovia. 10 ' Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju ostao je praktino nepopunjen od povlaenja iz Uica do leta 1944. godine, to je bilo u nadlenosti CK KPJ, koji nita u tom pravcu nije preduzeo. Analogija sa okrunim komitetima u Srbiji pokazuje, meutim, da je rukovodstvo u Srbiji radilo suprotno od jugoslovenskog rukovodstva njihovim stalnim popunjavanjem. 11 ' Iz Beograda su odravane veze sa partijskim rukovodstvima Makedonije, Vojvodine, Kosova i Metohije, neredovne i spore. Komunikacija
^ V. Glii, n.d., 233. Dr M. Borkovi, Komunistika partija u Srbiji 1941-1945, knj. druga, Beograd, 1974, 34. 9) D. Aleksi, Partizanski odredi u zapadnoj Srbiji u zimu 1941-1942. godine, Tokovi revolucije, Zbornik istorijskih radova, X I X , Beograd, 262. V. Glii, n.d., 236-8. ' S. Petrovi, Rukovoenje... 473.

313

preko kurira je, pri tom, bila krajnje opasna u uslovima stalnih provala i pritisaka okupatorske i kolaboracionistike policije. Preko Organizacionog sekretarijata za neosloboene krajeve u Zagrebu, sa Edvardom Kardeljom i Ivom Lolom Ribarom na elu, uspostavljene su veze i sa delom centralnog rukovodstva. Nekovi je smatrao da iz Beograda ima mogunost odravanja najboljih veza i sa Bugarskom radnikom partijom. Duboko ukopan u Beogradu, do maksimuma zakonspirisan u uslovima stalnih progona pripadnika narodnooslobodilakog pokreta i provala koje su rastrojavale beogradsku organizaciju, Nekovi nije nameravao da se pomera, smatrajui da iz Beograda, najbolje izvrava naloge jugoslovenskog rukovodstva usmeravanjem Partije u Srbiji i odravanjem veza sa susednim oblastima. Veza sa Makedonijom jedno vreme ila je preko Grdelice i Vranja, kao i veza Makedonije sa junom Srbijom. Makedoniji se posveivala panja zbog mogunosti povezivanja, preko nje, sa Albanijom i Bugarskom. Kada je u leto 1942. u Mekedoniju upuen Dobrivoje Radosavljevi, kao instruktor CK KPJ, ustanovljena je veza preko Crne Trave. Veze sa Kosovom i Metohijom ostvarivane su preko Rake i Kosovske Mitro vice. 12) Veze sa istonom Bosnom bile su teko ostvarljive 1942, jer je granica na Drini strogo uvana od jedinica Srpske dravne strae i Ruskog zatitnog korpusa. Ostali su neuspeni pokuaji uspostavljanja veza preko Okrunog komiteta za Valjevo, kao i preko Mave. Najtee su uspostavljene veze sa Banatom, jer se radilo o prelazu Dunava, otroj kontroli folksdojera, a na drugoj strani visokom stepenu zakonspirisanosti banatskih komunista posle razbijanja odreda i baziranja" u zimu 1941-1942. godine. Pokrajinski komitet uspeo je da uspostavi vezu sa arkom Zrenjaninom tek oktobra 1942, ali je poetkom novembra Zrenjanin poginuo i srpsko rukovodstvo ostalo je ponovo bez veze sa banatskim komunistima. Pored veza sa okrunim komitetima, pronalaeni su i osiguravani kanali sa partizanskim grupama i odredima: prema Kosmaju, preko vraarskog sreza, preko Lazarevca za 1. umadijski odred, zatim preko Posavskog odreda. Intenzivne veze izmeu Mave i Posavine sa Sremom i obratno u vreme ustanka od jeseni 1941. presahnule su i ostvarivane u daleko teim uslovima, preko Zemuna sa Okrunim komitetom za Srem. Preko Srema su stizali ilegalci iz Hrvatske i Vojvodine, a iz Zemuna je na slobodnu teritoriju preao dr Ivan Ribar. Tom vezom u Beograd je, decembra 1942, stigao i Svetozar Vukmanovi Tempo na putu za jug u specijalnoj misiji Vrhovnog taba i CK KPJ. 1 4 ) U periodu ustanka 1941. partijsko i vojno rukovodstvo Srbije Pokrajinski komitet i Glavni tab Srbije nalazili su se praktino pod
12) 13) 14)

V. Glii, n.d., 255. Isto, 261. S. Vukmanovi Tempo, n.d., 298.

314

rukovodstvom CK KPJ i Vrhovnog taba. Individualitet srpskog vojnopolitikog rukovodstva nedovoljno se oseao. Hijerarhija organa i centralizovana struktura rukovoenja u Partiji, sa Titovim izdvajanjem i praksom da svim bitnim odlukama, inicijativama i zamislima daje svoj peat, imali su u tom smislu odluujui znaaj. Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju ostao je u Beogradu i poto su ga napustili Tito i lanovi operativnog jugoslovenskog rukovodstva. Tito je sredinom oktobra 1941. izdao direktivu PK KPJ za Srbiju da izae na osloboenu teritoriju, s tim da u Beogradu ostane samo Mesni komitet. Iz ovoga neki pisci zakljuuju da Nekovi nije izvrio nareenje, iako se pre moe pretpostaviti, tim pre to nije dat rok za naputanje Beograda, daje iekivao razvoj situacije u zapadnoj Srbiji. Povlaenje partizanskih snaga iz Srbije u Sandak i kasnije u Bosnu uticali su da ova direktiva izgubi smisao. Pokrajinski komitet sveden je uglavnom na Blagoja Nekovia (Mihajla"), koji je nastavio iz Beograda da rukovodi partijskom organizacijom Srbije^ i partizanskim odredima na jugu i istoku Srbije, u zapadnoj Srbiji i Sumadiji. Ivo Lola Ribar je 12. januara 1942. izneo miljenje da je za sedite PK KPJ za Srbiju najbolje odabrati Beograd, centar iz koga je mogue najefikasnije rukovoditi.15' Postoji i jedna suprotna direktiva Vrhovnog taba NOP i Dobrovoljake vojske Jugoslavije (DPV) od 15. marta 1942. PK KPJ za Srbiju d a j e nastupio moment da se partijsko rukovodstvo Srbije okupi i da sekretar PK Blagoje Nekovi napusti Beograd, im se ostali lanovi PK izabrani u Drenovi (Sandak) prebace u Srbiju. 16 ' Tek, Nekovi je, nasuprot miljenja drugih rukovodeih komunista krajem 1942. i poetkom 1943. (Svetozara Vukmanovia, Mirka Tomia, Mome Markovia) da napusti Beograd, ostao u njemu sve do polovine 1943. godine, smatrajui da odatle najbolje moe ostvarivati rukovoenje. Partijsko rukovodstvo Srbije u ovom periodu nije radilo u punom sastavu, a nije bilo oformljeno ni vojno rukovodstvo, to jest Glavni tab. Teite rada palo je na Nekovia, kao i celokupna odgovornost za delatnost Partije. Rad u datoj situaciji, izrazito lian, onemoguavao je bilo kakav kolektivan pristup problemima - vojnim i politikim u Srbiji, pod plimom okupatorsko-kolaboracionistikog nasilja. Veze sa okrunim komitetima nalazile su se u njegovim rukama. Pokrajinski komitet (Nekovi) je preuzeo na sebe i upuivanje vojnih direktiva partizanskim odredima u Srbiji. Prevlast politiko-partijske linije bila je karakteristina za sve vreme rata, ali se 1942. u Srbiji do kraja stopila sa vojnom. ak i kada je bio postavljen komandant Glavnog taba (Radivoje Jovanovi Bradonja), ovaj vojni organ je ostao u funkciji izvrioca direktiva i odluka Pokrajinskog komiteta. 17 ' Pokrajinski komitet je poetkom 1942. svojim direktivnim aktima stavljao do znanja
Zbornik N O R . tom II, 2, dok. 104, CK K P J , delegat Ivo Lola Ribar predstavniku K P J za Srbiju, 12. januar 1942. , Isto, knj. 3, dok. 49. I 7 ) V. Glii, n.d., 239.
I5)

315

partijskim organizacijama u partizanskim odredima da u oruane snage treba u prvom redu okupljati radnike i siromane seljake, a odbacivati kritizere, kukavice i neprijateljske elemente", to je refleks levih devijacija i pisma CK KPJ od 14. decembra 1941. godine. 18) Slinog karaktera je i kritika Okrunog komiteta Kruevca o slabostima u partijskoj organizaciji i NOP odredu usled nedovoljne povezanosti sa radnikom klasom i seljakim m a s a m a . P o k r a j i n s k i komitet i Glavni tab upuivali su raznovrsne direktive okrunim partijskim rukovodstvima: da uvaju partijski kadar, da zatite odrede kao jezgro borbe, kako bi se odrali do prolea, da okupljaju narod oko narodnooslobodilakih odbora, da se sav partijski kadar iz gradova ne prebacuje u odrede i ostavlja prazan prostor neprijatelja. Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju izvestio je CK KPJ 24. juna 1942. da u zapadnoj Srbiji, posle razbijanja Suvoborskog odreda i prebacivanja dela Valjevskog odreda preko Drine, nema partizana; gotovo slina situacija bila je na teritoriji Kragujevca, Obrenovca, Jagodine, Smederevske Palanke. Partizanski odredi su postojali samo na jugu i istoku Srbije, i to: Poarevaki, Ozrenski, Niavski, Jastrebaki, Topliki, Babiki, Kukaviki, Jablaniki i Knjaevaki NOP odred. 20 ' Saznanje da u zapadnoj Srbiji nema partizanskih odreda podudarilo se sa odlukom Vrhovnog taba, zapravo Tita, da partizanska grupacija sa Zelengore krene prema zapadnoj Bosni. Srbija je u datoj situaciji postajala manje vana za rukovodstvo jugoslovenske revolucije, jer na pomolu nisu bili dogaaji koji bi nagovetavali rasplet na velikim frontovima, ime se odmah smanjivao i znaaj Srbije u optoj partizanskoj strategiji. Rukovodei ljudi narodnooslobodilackog pokreta, kao Ivo Lola Ribar, poetkom jula 1942. davali su Partiji u Srbiji, svesni i velikog terora i pritiska okupatora, dosta skromne zadatke: povezivanje partijskih organizacija, sprovoenje pravilne partijske linije, organizovanje manjih partizanskih odreda. Tek kada se budu stekli uslovi, isticao je Ribar, Vrhovni tab e sa svojim udarnim snagama biti na teritoriji Srbije. 21) Jedan od najvanijih zadataka nesumnjivo je bio da Pokrajinski komitet povede borbu za raskrinkavanje" Drae Mihailovia, jer je etniki voda ipak bio najopasniji protivnik, a Srbija njegovo uporite. Ivo Lola Ribar je 12. avgusta 1942. traio od PK da se Mihailovi u partijskom radu razgranii od potenih etnika" koji ele da se bore protiv okupatora. A onoga asa kada budu poele velike bitke u Srbiji, Draa Mihailovi je morao biti raskrinkan" kod srpskog naroda. 22) U Titovoj direktivi PK KPJ za Srbiju iz oktobra 1942. stajalo je da je izbeglika vlada izdajnika i da je kao takvu treba i ocenjivati, a da je Mihailovi na strani okupatora i da sa njim ne moe biti nikakvog sporazuma, naroito lokalnog karaktera. Uprkos nadmoi okupatora i
18i 19) 20) 21) 22>

Zbornik N O R , tom I X , knj. 1, dok. 24. Isto, tom I, knj. 3, dok. 44. Isto, tom I X , knj. 1, dok. br. 99. Isto, tom II, knj. 5, dok. 5. Isto, tom II, knj. 5, dok. 93.

316

njegovih saradnika trebalo je, po Titu, preduzeti sve mere na oivljavanju partizanskih odreda, primenjujui taktiku malih odreda, pokretljivih i sposobnih da izbegnu unitenje. Tito je traio da se okupe i prebace u istonu i zapadnu Bosnu svi oni koji ele da se bore, s tim to bi uli u srpske divizije koje e jednog dana ponovo umarirati u Srbiju". 23 ' Ideja o prebacivanju srpskih boraca preko Drine bila je iva, kao to se vidi, jo oktobra 1942, a oivee u jesen 1943. kada su dve srpske brigade po direktivi Vrhovnog taba NOVJ napustile Srbiju i otile u Sandak i Bosnu. Tito je u svojstvu sekretara CK KPJ 16. januara 1943. ponovo uputio pismo Pokrajinskom komitetu, u kome stoji da su osnovni zadaci Partije u Srbiji da vodi politiku borbu protiv izdajnike" jugoslovenske vlade u Londonu, etnika Mihailovia i nedievsko-ljotievskih plaenika". 24 ' Zbog stalnih borbi partizana sa saradnicima okupatora, zapravo gonjenja partizanskih snaga od SDS i Ljotievih dobrovoljakih odreda, Glavni tab sticao je utisak da se u Srbiji vodi graanski rat a ne borba protiv okupatora kao glavnog neprijatelja. 25 ' Ova impresija proisticala je iz injenica svakodnevnog zbivanja, odraavajui sutinu narodnooslobodilakog rata kao okvira revolucionarne smene vlasti. Nemci su podravali, naoruavali i transportovali kolaboracionistike snage u borbama u kojima su one bile glavna snaga koja se na jugu i istoku Srbije i umadiji borila protiv partizanskih odreda, potpomagane bugarskim trupama od januara 1942. i nemakim policijskim formacijama. U Srbiji je van odreda u jesen 1943. bilo vie od 1.000 lanova KPJ i oko 200 kandidata za lanove KPJ. 2 6 ' Pored mree komiteta u unutranjosti i partizanskih odreda, Pokrajinski komitet se u svom radu mogao osloniti i na SKOJ, koji je radio na politikom uzdizanju mladih partizana, podizao disciplinu u odredima, mobilisao na borbu i dizao duh otpora. Aktivnou SKOJ-a bavili su se okruni komiteti kao svojim sektorom rada, a odgovarajui lan komiteta bio je zaduen za SKOJ. Veza izmeu Partije i SKOJ-a postojala je i u partizanskim odredima, jer je rukovodilac SKOJ-a u odredu bio istovremeno lan rukovodstva odreda. 27 ' Obnovljeni Pokrajinski komitet SKOJ-a oktobra 1942. inili su: Dragi Stamenkovi, kao sekretar, te lanovi Ivica Devi Obalac i Bora Drenovac. 28 ' Porazom NOPO u zapadnoj Srbiji i gubitkom slobodne teritorije, broj lanova SKOJ-a u Srbiji smanjio se na jednu treinu, pod naletom sile i trajnim odravanjem okupatorsko-kolaboracionistikog terora. Na teritoriji zapadne Srbije rad SKOJ-a je prestao, a na teritorijama
Isto, knj. 6, dok. 104. > Isto. Isto, tom I, knj. 4, dok. 61. M. Borkovi, n.d., 144. V. Glii, n.d., 299. 28) Isto, 301.
4

317

okrunih komiteta ostalo je svega 100 do 300 lanova SKOJA-a. Jake oragnizacije SKOJ-a u Beogradu (od oko 500 lanova) i u Zemunu (oko 400 lanova) desetkovane su u racijama, provalama, hapenjima. lanstvo se osipalo i povlailo iz aktivnog rada. Od decembra 1941. raspala se i organizacija Srpskog narodnooslobodilakog omladinskog saveza (SNOS), utemeljena na mitingu u Uicu 17. oktobra 1941. godine. Tokom 1942. u Srbiji su postojala samo tri okruna rukovodstva SKOJ-a, i to u Kruevcu, Leskovcu i Aranelovcu. Najbrojnija organizacija SKOJ-a delovala je u Toplici (305 omladinaca). Za prva tri meseca 1942. desetkovana je organizacija SKOJ-a u Niu. Jake organizacije SKOJ-a odrale su se u Prokuplju (200), Leskovcu (250), Kruevcu (200), Mladenovcu (200), Poarevcu (150), Vranju (150) i Kraljevu (120). 29) Od decembra 1941. nestali su narodnooslobodilaki odbori kao legalni organi politike borbe i vlasti. Kao ilegalni organi, narodnooslobodilaki odbori su nastavili da funkcioniu u nekim okruzima: mlade novakom, aranelovakom, groanskom, podunavskom. Sredinom 1942. obnovljen je narodnooslobodilaki odbor kao ilegalno telo u Kruevcu. Krajem 1942. u Poarevcu je funkcionisao NOO Poarevac od pet lanova. Na jugu Srbije formirani su legalni i ilegalni odbori narodnooslobodilakog fronta (NOF-a), koji su se u daljem procesu pretvarali u organe nove vlasti - narodnooslobodilake odbore. Pokrajinski komitet podravao je nastavljanje rada ovih organa i podsticao stvaranje novih. Iz direktiva Pokrajinskog komiteta vidi se da Pokrajinski komitet u ovim institucijama vidi organe politike borbe, ali i ilegalne organe vlasti koji postaju drava u dravi", preotimajui politiku vlast iz ruku okupatora. Nasuprot vlasti okupatora, odluke ovih tela bile su izvrne. Meu takvim odlukama pominju se presude nad izdajnicima i pijunima",30) kojima se davala koliko-toliko legalna forma odlukama koje su donosili partijski organi. Narodnooslobodilaka borba kao revolucionarni proces uticala je na emancipaciju omladine i ena u javnoj aktivnosti, politikoj, drutvenoj i vojnoj. ene su se borile kao ravnopravne u partizanskim odredima, a oko 100 ena je bilo u stroju srpskih jedinica van Srbije u Prvoj i Drugoj proleterskoj brigadi. Sasvim suprotno etnikoj organizaciji, koja je zadravala predratni starinski odnos prema enama, rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta je na najrazliitije naine radilo na mobilizaciji ena na frontu (podravanje nove vlasti, poveavanje proizvodnje, organizovanje kulturnih akcija, u sanitetu). Odbori ena za pomo frontu podsticali su i organizovali krojake radionice, radili na transportu hrane, organizovanju priredbi, kuhinja za izbeglice i vojsku. Aktivnost antifaistikog fronta ena (AF) dobila je organizacioni oblik na tlu Toplice, krajem 1942. godine, kao rezultat konstituisanja jugoslovenske organizacije ena - antifaistkinja (AF) na Prvom kongresu AF-a u zapadnoj Bosni.
29) 30

Isto, 300-301. > Isto, 289.

318

Naputeni u obruu - unitenje partizanskih odreda u zapadnoj Srbiji

Gubitak teritorije u zapadnoj Srbiji, pod pritiskom dveju nemakih operativnih divizija - 342. i 113, potpomognutih tzv. Sumadijskim korom (korpusom) kolaboracionistikih snaga, doao je neoekivano za Vrhovni tab NOPOJ i Josipa Broza Tita. Snage odbrane nesumnjivo su bile tehniki inferiornije, a pri tome i iznurene u graanskom ratu sa etnicima i odbrani slobodne teritorije od septembra 1941. godine. Ostaje ipak injenica da je Vrhovni tab stavom da se osloboena teritorija frontalno brani nesumnjivo pokazao odsustvo realnosti i previanje bogatstva mogunosti partizanskog rata. U odbrani se manje osetilo komandovanje, a vie spontana reakcija odreda protiv napadaa. Samo povlaenje nije teklo po predvienom planu koji bi predvideo pravac, odrede koji odstupaju, ukljuujui i one koje ostaju u pozadini neprijatelja. Snage koje su se zadrale na tlu zapadne Srbije jednostavno su bile preputene same sebi; one nisu ostavljene u pozadini sa ciljem i zadacima buduih dejstava. Sve je imalo karakter spontanosti, sluajnosti i improvizovanosti. ak je i naputanje Uica dobilo panine elemente. Meu slabostima koje su se manifestovale tih kritinih trenutaka Ratko Martinovi navodi rasputanje jedinica, a da naredbodavci nisu kanjavani. Meu jedinicama koje su doivele sudbinu rasputanja bili su: Raanski bataljon, dva bataljona aanskog i 3. bataljona 1. umadijskog NOP odreda. Krajem ofanzive otputani su borci slabog zdravlja", ene i omladinci, to je bilo nedopustivo i nije moglo negativno da ne utie na borbeni moral preostalih.31^ Frontalna odbrana dovela je do neumoljivog sloma, a brzi poraz nije mogao da ne demoralie partizanske borce i pripadnike narodnooslobodilakog pokreta. Srbija se posle prvobitnog uspona borbe suoila sa strahovitim porazom koji nije bio javno priznat. Deo snaga u njoj ostavljen je bez opte orijentacije i jaih kadrova koji bi mogli sagledati perspektivu, dati odgovore na izazove nove situacije, vizionarski predvideti budui tok borbe u uslovima poraza, naputanja rukovodstva, pritiska neprijateljske sile i neizmernog terora. Faktor demoralizacije, uslovljen porazom i naputanjem centralnih vojno-politikih instanci produbljivao se neizvesnou. Dolo je do dezertiranja, kolebanja boraca, smanjivanja moralne i borbene motivacije, tenje seljaka boraca ije su kue bile na domaku da napuste ratovanje bez izgleda, sklone se i skriju pred neprijateljem. Vrhovni tab oigledno nije imao razraen plan za dejstvo partizanskih snaga u sluaju neuspeha odbrane slobodne teritorije. Pored sve upornosti i hrabrosti pojedinih jedinica u odbrani tzv. Uike republike, rukovodstvo je u politikom i vojnom smislu rei potpuno zatajilo. Pored odluke da se slobodna teritorija brani, to nije odgovaralo
R. Martinovi, Znaaj dejstva grupe partizanskih odreda u zapadnoj Srbiji (decembar 1941 - konac marta 1942. godine), Rukovoenje..., 141.

319

situaciji odreenoj nemakom nadmonou u ljudstvu i posebno u tehnici, iscrpljenosti prethodnim bratoubilakim ratom, odstupanja od koncepcije partizanskog rata, nije bilo predvieno ta da se radi u sluaju neuspeha. Neto slino dogodilo se, skoro istovremeno, i sa tabom Crnogorskog narodnooslobodilakog partizanskog odreda za operaciju u Sandaku, koji pre napada na Pljevlja takoe nije predvideo ta da se ini (gde da se borci sakupe itd.) u sluaju da napad ne uspe. Mada su improvizacije u toku partizanskog rata znale da sadre i mnoga stvaralaka reenja, znale su i te kako da budu nepromiljene neobaziranjem na sudbinu jedinica i ljudske rtve. Naputanjem Uica nisu uspostavljane veze izmeu tabova zaostalih i jedinica koje su odstupile. Vrhovni tab iveo je u uverenju da su iza Uvea, na srbijanskoj strani, ostale znatne partizanske snage koje e znati da preuzmu inicijativu u svoje ruke. Smatralo se da partizanske snage i nisu pretrpele poraz u Srbiji, da e se one brzo obnoviti i da e na prolee u Srbiji ponovo izbiti ustanak. Fascinacija irinom ustanka u jesen 1941. godine drala je i dalje vojno i politiko rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta, iako se u zimu 1941 - 1942. radilo o radikalno drukijoj situaciji. Vrhovni tab potcenio je i etnike, smatrajui da su oni izgubili ugled. Stanovite najviih tela KPJ bilo je da nije doivljen vojni poraz, da su jedinice sauvale ivu snagu, da ak nije re ni o politikom porazu. Tito je smatrao da se situacija u Srbiji popravlja, suprotstavljajui gledite Milovanu ilasu koji je crno" gledao na situaciju u Srbiji. Iz nekih Titovih poruka izbijali su optimistiki tonovi: o uspesima partizana, opkoljavanju aka i udaru na Uice; da su etnike bande" razjurene. 32 ' Tito je potcenjivao teinu poraza, kao i katastrofalne posledice graanskog rata u Srbiji u jesen 1941, kao i nemir stanovnitva zbog masovnih represivnih mera okupatora. Prelaskom Vrhovnog taba u Sandak u Srbiji je dolo do unitavanja partijskih elija, likvidacije saradnika narodnooslobodilakog pokreta, masovnih hapenja i interniranja, narastanja kolaboracionistike vojne sile pod okriljem okupatora; seljaka masa koja je u jesen prila partizanskim odredima u novoj situaciji osipala se, rastrojavala, naputala jedinice; seljaci su se skrivali po selima. Geopolitiki znaaj Srbije je u Titovom shvatanju bio toliki da se ona nije smela naputati. Stoga je i posle poraza smatrao da se deo odreda mora vratiti u Srbiju, a tamonji odredi sauvati do prolea, sve dok ne doe vreme za novu partizansku inicijativu. Poraz je, meutim, bio daleko dublji. etnici su u jesen na tlu Srbije doiveli teke gubitke, ali njihov uticaj nije bi potisnut u Srbiji, o emu govori zadravanje i narastanje mree etnikih teritorijalnih odreda i drugih oblika organizacije. Kriva procena Josipa Broza Tita da kontraofanzivom Crvene armije pod Moskvom nastupa odluujui preokret na
iz)

J. Broz Tito, Sabrana djela, tom 8, Beograd, 1979, 56, 66.

320

velikom nemakom-sovjetskom ratitu, odluila je i te kako da se sauva uverenje da se Srbija kao kljuna jugoslovenska zemlja ne srne napustiti, a ako je ve do toga moralo doi onda da se od njenih granica ne treba udaljavati. Tome su pogodovale i Staljinove rei da e se rat zavriti u toku 1942. godine. 33 ' Partijsko rukovodstvo je od Drenove, Ivania, Olova i Foe, februara 1942, smatralo da narodnooslobodilaku borbu treba klasno zaotriti, da predstoji druga etapa", to jest socijalna revolucija. Ideja o prelasku u Srbiju iz Sandaka ivela je u Vrhovnom tabu i CK KPJ do sredine decembra 1941. godine. Pomiljalo se na stvaranje sandakog mostobrana za upad u Srbiju. Aleksandar Rankovi, Milovan ilas i Ivo Lola Ribar zadueni su da pomau drugim srbijanskim rukovodiocima da prihvate partizanske snage iz Srbije i da ih upute natrag, preko Uvea. Povratak u Srbiju ekale su sledee jedinice: Drugi umadijski odred sa 190 ljudi, Prvi aanski bataljon sa 150 ljudi, Prvi uiki bataljon sa 180 ljudi, Drugi uiki bataljon sa 200 ljudi, Kosmajski odred sa 130 i Posavsko-tamnavska eta sa 50 ljudi. 34 ' Vrhovni tab je radio na proirenju osloboene sandake teritorije u dolini Lima u cilju prebacivanja partizanskih snaga u Srbiju, ali je ideja naputena nakon suoavanja rukovodstva sa koncentracijom nemakih snaga u Novom Pazaru i prelaska rukovodstva u istonu Bosnu. Koliko je najvie partijsko i vojno rukovodstvo, pre svega Tito, podlegalo neracionalnim predstavama o Srbiji decembra 1941. godine moe se videti iz njegove saglasnosti da se u Srbiju upute jae snage radi proirenja slobodne teritorije. Jesenja slobodna teritorija Srbije nije lako izbijala iz glave Titu u zimu 1941-1942, pri emu je znatno uticalo i uverenje da se rat na istoku nalazi pred krajem, s tim to e biti praen slomom antifaistike koalicije SSSR-a, Velike Britanije i SAD, te nastupanjem druge etape" koja upuuje na svetsku revoluciju. Neophodno je podvui da u vreme ove fantastine predstave Josipa Broza Tita rukovodstvo nije imalo veze sa Moskvom da bi moglo da se obavesti o stvarnom karakteru odnosa u vrhu ratnog antifaistikog saveza. Prebacivanje srpskih snaga iz Sandaka nije meutim uspelo, zbog snane odbrane i velikih snenih smetova. Preko Uvea uspeli su da preu samo Kosmajski odred i druga eta Uikog bataljona. Neuspeh da se probiju do Srbije doiveli su: Drugi uiki bataljon, aanski bataljon i Drugi umadijski bataljon. 35) Nemake snage i kvislinke jedinice uspele su da izbace partizane iz zapadne Srbije da bi smeli rizikovati da se oni u njoj ponovo pojave. To nije bilo u interesu ni Nemcima ni Milanu Nediu; jednostavno nije se smelo dozvoliti. Nadmonost neprijatelja ogledala se u svim pravcima: broju ljudstva, boljem naoruanju, koliini municije, hrani, transportu.
33) 34) 35)

Staljin je 7. novembra 1941. ocenio da e Nemaka pasti za pola godine, a najvie za godinu dana pod teinom Crvene armije". - Borba", 8. novembar 1941. D. Aleksi, n.d., 277. Isto, 279-80.

321

Vrhovni tab NOPOJ je ve 1. decembra 1941. u sandakom selu Radoinji, na desnoj strani Uvea, odrao sastanak na kome se bavio pitanjem Srbije: povratkom dela jedinica u Srbiju i sastavom Glavnog taba Srbije. Zakljuak je glasio da se Mirko Tomi, lan Glavnog taba Srbije i PK KPJ za Srbiju vrati u Srbiju, sa Nikolom Gruloviem, lanom Glavnog odbora za Srbiju, popom Vladom Zeeviem, Vukolom Dabiem, Trajkom Stamenkoviem i Vitomirom Cvoroviem. Imenovan je novi Glavni tab sa Mirkom Tomiem kao komandantom, jer su raniji lanovi Glavnog taba poginuli (Branko Krsmanovi), ranjeni (Sreten ujovi i Filip Kljaji), preli na druga podruja (Rodoljub Colakovi, koji je otiao u Bosnu) ili na druge dunosti (Nikola Grulovi na rad u Glavni NOO Srbije). Pored Tomia, za lanove Glavnog taba su imenovani i Koa Popovi i Duan Jerkovi (koji je poginuo), Petar Stamboli, Milinko Kui i Radivoje Jovanovi. Kako je Koa Popovi postavljen za komandanta Prve proleterske brigade, a Jerkovi poginuo, odlueno je da Tomi sam pronae petog lana Glavnog taba. No Glavni tab u pomenutom sastavu nije nikada delovao, jer Stamboli i Kui nisu uspeli da se probiju u Srbiju. Tako je Mirko Tomi bio komandant Glavnog taba u ijem su sastavu bili Radivoje Jovanovi i Milorad Milatovi. 36) Decembra 1941. u planinskom delu valjevskog podruja (Povlen Maljen - Medvednik) nalazilo se oko 2.000 partizana, po nekima 1.800, pa i 1.300 sa oko 60 pukomitraljeza, 1.150, bez Kosmajskog odreda. 37) Na Bukulji je aprila 1942. obnovljen 1. umadijski NOP odred, koji je do kraja godine narastao na preko 100 boraca, a u drugoj polovini 1942. formiran je Valjevski partizanski odred. Na Kosmaju je delovao Kosmajski NOP odred. Grupa partizanskih odreda bila je od Nemaca nabaena na planinski masiv Sokolska planina - Medvednik - Povlen - Maljen - Suvobor, naavi se u okruenju oko 30.000 kolaboracionista. Prilikom povratka iz Sandaka, Mirko Tomi je imao samo Titovo usmeno nareenje da svi odredi ostanu na svojim terenima, to je bila izrazito defanzivna taktika koja nije mogla da se katastrofalno ne zavri po ovu veliku i prekaljenu partizansku grupaciju u blokadi od decembra 1941. do marta 1942. godine. Od 15. decembra do kraja marta 1942. ova grupacija je bila unitena, osim grupe od 70 boraca i rukovodilaca koja je uspela preko Drine da se prebaci u Bosnu. Vladimir Dedijer vidi u sudbini ove grupacije malu Sutjesku". Odredi opkoljeni sa svih strana dnevno su se smanjivali, a nije bilo mogunosti za popunu novim borcima. Kvislinke snage pokrivale su i sela u irem rejonu, iz kojih se mogla oekivati eventualna pomo ili uspostavljanje veza. Unitavanje grupe teklo je u zimskom periodu 1941-1942. i to u vremenu veoma surove zime (sibirske"), s niskim temperaturama i velikim smetovima. Na toj teritoriji nije se moglo opstati, a sukobljavanja gledita u rukovodstvu
36) 37j

Isto, 262. Isto, 272.

322

grupe paralisala su svaku operativnu akciju, jer jedni su istupali za proboj za Vrhovnim tabom, drugi prema istonoj Srbiji, a trei da se grupa usmeri ka junoj Srbiji. Vrhovni tab i Tito uputili su samo dva nareenja koja su stigla sa velikim zakanjenjem, a nisu pomogla razreavanju dileme i rukovodstvu, izazivajui jo veu zabunu usled nepoznavanja situacije. 38) Partizanski odredi zadrali su se oko Valjeva i juno od Jablanika, Povlena, Maljena i Suvobora i na Tari, kao to je bio sluaj sa Raanskim bataljonom iz sastava Uikog partizanskog odreda. Od odreda oko Valjeva, na severnim padinama Sokolskih planina, Jablanika, Povlena i Medvednika, zadrali su se sledei odredi i jedinice NOPO: Valjevski odred, Podrinski odred, koji se povukao iz Mave krajem oktobra 1941, Tamnavski bataljon Posavskog odreda. Iz Sandaka se januara 1942. na ovu teritoriju vratio Kosmajski odred s jednom uikom etom. Raanski bataljon od oko 150 boraca imao je zadatak da na Tari prikuplja borce Uikog partizanskog odreda i prihvata partizanske snage koje su se preko Uvea prebacivale u Srbiju, ali je on uskoro posle svoje reorganizacije rasputen. Seljaci iz sastava bataljona ve su bili siti rata. Rasformiranjem ovog bataljona juno od Medvednika i Povlena vie nije bilo partizanskih snaga, tako da su june padine ovih planina ostale bez odbrane. 39) Draa Mihailovi se u zimu 1941-1942. nalazio u selima juno od Maljena i Povlena, prikriven, oko planine Tare sa malo snaga, uglavnom neaktivan, ili kako kau neki pisci ,,u defanzivi",4'" dok su njegovi dojueranji etnici posle legalizacije u Nedievim formacijama bili meu napadaima i hajkaima na partizanske snage. Poetkom 1942. slobodna teritorija u zapadnoj Srbiji nalazila se na prostoru izmeu Medvednika, Sokolskih planina, druma Loznica Valjevo, zapadno od Morave. Sela ispod valjevskih planina bila su zatrpana snegom koji je tih dana padao neprekidno 20 dana. Neprijatelj je onemoguavao veze, kontrolisao kretanje, zabranjivao seljacima da izlaze izvan seoskih atara. Na toj slobodnoj teritoriji izlazio je list umnoavan na getetneru pod imenom Partizan", kao i radio-vesti o stanju na frontovima, umnoavane za borce i seljake. Rano se poelo oskudevati u hrani, jer su zalihe bile iscrpljene, a neprijateljskog plena je bilo sve manje. Sela su bila siromana i iscrpljena stalnim davanjima. Ranije se vojska snabdevala municijom, orujem i sanitetskim materijalom otetim od andarma i drugih neprijatelja. Sama hrana i druge potrebtine nabavljane su rekvizicijom i konfiskacijom od bogatijih domaina. Veliki deo hrane bio je dobijen kao poklon na mitinzima. Partizanska vojska se ishranjivala od rezervi koje su prethodne jeseni bile sakupljene od seljaka u itorodnim krajevima Mave, Pocerine, Posavo-Tamnave i Tamnave i transportovane u brdovite krajeve oko
38) 39) 40)

R. Martinovi, n.d., 142. D. Aleksi, n.d., 261. Isto, 294-5.

323

Valjeva. Partizanska ekonomska baza nalazila se u Peckoj, a kasnije je prebaena u Poutu. 41 ' Partizanske odrede u zapadnoj Srbiji stezala je velika neprijateljska sila. Nedi je polovinom januara 1942. od Nemaca traio dozvolu da pod orujem ima 30.000 ljudi, polazei i od mogunosti da u prolee doe do iskrcavanja u Grkoj, sa povratnim uticajem na ustanak u Srbiji. Njegove snage su u januaru 1942. imale 786 oficira i 18.984 podoficira i vojnika, naoruanih lakim peadijskim naoruanjem. 42 ' Pored znatne vojne nadmonosti nad zaostalim snagama narodnooslobodilakog pokreta u Srbiji, Nedi se mogao osloniti i na propagandu koja je, koliko god bila uproena i neistinita, ipak prianjala za ljude, osobito seljake eljne mira. Stanovnitvu se trajno i sistematino sugerisalo da je skreni ustanak bio delo izdajica", komunistikih plaenika, agenata Londona. Otpor nemakoj sili smatrao se idiotskim". Komunisti su sluei svojim moskovskim vlastodrcima bili zainteresovani da Nemcima nanose udare, nezavisno od cene otpora. 43 ' Umor sela od borbi protiv Nemaca septembra - novembra 1941. na tlu zapadne Srbije, bratoubilaki rat etnika i partizana, masakri u apcu, Kraljevu i Kragujevcu, stalne racije, blokade i pljake iznurile su selo, oslabile volju za otporom, unosile nemir i strah od daljih represija, materijalnih natezanja, prolaska zakrvljenih vojski, suoavanja sa nemakom nemilosrdnou u odmazdama. Sve je to, apriorno, nepovoljno delovalo na mogunost uspenog nastavljanja otpora u Srbiji u zimu 1941-1942. godine. Surova zima odbijala je seljake od ratnih zapleta, novih vojnih angaovanja, mobilizacija i rekvizicija. Faktor demoralizacije uslovljen porazom, naputanjem centralnih vojno-politikih instanci, pojaavao se sumnjom u smisao otpora. Dolo je do dezertiranja, smanjivanja moralne i borbene motivacije, tenje seljaka - boraca ije su kue bile na domaku da napuste ratovanje bez izgleda, sklone se i skriju pred neprijateljem. Reorganizacijom zaostalih jedinica dolo je i do strategijsko-taktikih promena, izbegavanjem frontalnih borbi, prelaenja na gerilu, none napade, na ruenje komunikacija. U politikoj sferi rukovodstvo grupe odreda ostalo je na drugom sporazumu Vrhovnog taba i Drae Mihailovia iz novembra 1941. godine, sa ciljem da se etnici Mihailovia neutraliu i sa njima ne izazivaju dalji sukobi, jer se nije moglo boriti na dva fronta: protiv Nemaca i kvislinkih formacija na jednoj, te Mihailovievih etnika, na drugoj strani. No, deo Mihailovievih etnika koji se legalizovao po nareenju Ravne gore bio je meu aktivnim snagama ustremljenim na unitenje partizanske grupacije u Podgorini. Direktive koje je doneo Mirko Tomi iz Sandaka predviale su da se odredi odre na svojim terenima do prolea, da nastave sa
41) 42) 43)

Isto, 298. Zbornik N O R , tom X I I , 2, dok. 31. Osnovan je Fond za borbu protiv komunizma. - Novo vreme", 20. decembar 1941, 24. februara 1942, 12. mart 1943. - Vid. D. Aleksi, n.d., 288-9.

324

politikim radom, da gerilski dejstvuju poto se reorganizuju u manje jedinice koje se brzo mogu kretati i manevrisati. Prethodno je trebalo da se oiste od moralno obeshrabrenih boraca, kolebljivih i fiziki nesposobnih. Pokuaji ovih jedinica da se vrate u svoje stare krajeve nisu, meutim, uspeli. Mavanski odred je pretrpeo teke gubitke dok nije dosegao Cer, u pokuaju da se domogne Mave, a Tamnavski bataljon je u nameri da se probije prema Tamnavi naiao na jak otpor neprijatelja ve u Podgorini. Pa ak kada se deo bataljona dokopao Tamnave, rukovodstvo je uvidelo da e partizani biti uniteni ukoliko se brzo ne povuku sa tog terena. Nije uspeo ni pokuaj Kolubarskog bataljona da pree u rejon Kolubare. Namera da partizanske snage obnove svoj uticaj u Mavi, Pocerini, Tamnavi i Kolubari nije ostvarena. U tim pokuajima da se domognu ravniarskih rejona izgubljeno je vie partizanskih eta i deo rukovodeeg kadra. Partizanske jedinice napadane su sa svih strana od nedievaca, legalizovanih etnika, rusko-emigrantskih jedinica. Pokreti su tekli i u krajnje nepogodnim vremenskim prilikama. Zimu 1941/1942. mnogi uesnici su zapamtili kao retko surovu, kada se i oruje ledilo. Borci su bili goli i bosi. Gonioci su borcima pucali u noge da bi ih ive uhvatili. Cete su bile u stalnom pokretu, to je fiziki i psihiki iscrpljivalo, jer su ih gonioci danonono pritiskali. Dragan Aleksi navodi jednog od uesnika koji veli da su se stalno branili, da je nemogue bilo odmoriti se, jer su im etnici bili stalno za petama. Nije bilo predaha ak ni za jelo. Municije je bilo malo, a vie se nije mogla ni zapleniti od neprijatelja. im su jedinice sile sa planina u ravnicu naselja su bila gua, seoske strae brojnije i komunikacije razvijenije.44) Direktiva Vrhovnog taba NOPO Jugoslavije od 8. januara 1942. Glavnom tabu NOPO Srbije jasno je predviala da se u valjevskom zabru stvori uporite. Nedvosmisleno se kae da se na Medvedniku i Sokolskim planinama formira uporite gde e se nalaziti i G Srbije, zatim da se u Srbiji obrazuje mrea odreda sa irokim radijusom dejstva, meusobnim vezama i osloncima, s tim to je za vezu izmeu Vrhovnog taba i Glavnog taba odreen Podrinski odred. 45) Vrhovni tab je pokuavao da se jedan deo partizanskih snaga iz Srbije vrati preko Uvea, ali one nisu uspele da se probiju dalje od Palisada i Ljubia. Delegat Vrhovnog taba je 28. januara 1942. uzroke sagledavao u slabom fizikom i moralnom stanju ljudstva, velikom broju bolesnih, jakoj zimi i smetovima.46) Kod srbijanskih jedinica u Sandaku postojala je velika volja i elja da se ponovo nau u Srbiji, u zaviaju i tamo nastave borbu, ali uprkos ovoj volji zadatak prebacivanja u Srbiju nije mogao da se ostvari.47^ Vrhovni komandant je imao predstavu
* D. Aleksi, n.d., 271. Zbornik N O R , tom II, knj. 2, dok. 93. Isto, dok. 134. Delegat Vrhovnog taba N O V i D V J (Dobrovoljake vojske Jugoslavije) od 14. februara 1942 - Isto, dok. 176.

325

da je situacija u Srbiji daleko povoljnija nego to je ona to stvarno bila. Tito je obavetavao Svetozara Vukmanovia 20. februara 1942. da se partizanske jedinice nalaze u blizini Valjeva, da je opta situacija u Srbiji vrlo povoljna, da je narod uz partizanske snage i da e ponovo krenuti u borbu im doe prolee. ' Dva dana kasnije Glavni tab NOPO za Srbiju obavestio je tab Romanijskog odreda da su prilike u Srbiji, sasvim obratno, dosta teke posle gubitka osloboene teritorije. 4 9 ' Mirko Tomi je 31. januara 1942. pisao Titu da se u Srbiji stvaraju kolosalni uslovi za razvoj narodnooslobodilakog pokreta, jer je nezadovoljstvo seljaka protiv Nedia ogromno, procenjujui da e u prolee u Srbiji buknuti jo jai narodni ustanak. 50 ' Mada su izbegavani sukobi sa etnicima Mihailovia, Vrhovni tab je ipak u njemu gledao glavnog neprijatelja kojem se nije smela prepustiti zapadna Srbija kao vaan strateki prostor, sa kojeg se moglo dejstvovati kako na istoku tako i na zapadu Srbije. Vrhovni tab je preko Tomia traio operativne akcije odreda u svojim krajevima, ali prethodnim obrazovanjem komande grupa odreda koji bi meu sobom odravali vezu i kordinirali operacije. Prva operativna grupa odreda trebalo je da dejstvuje u severozapadnoj Srbiji (prema apcu i Mavi), druga (Valjevski i Posavski odred) oko Valjeva i Ljubovije, s tim to bi se u rejonu Suvobora obrazovao Suvoborski odred koji bi dejstvovao ka Mionici, Ljigu, Lazarevcu i Gornjem Milanovcu. Zamiljeno je da Uiki odred stvori uporite na Tari i Zlatiboru i dejstvuje u pravcu Uica i Poege. etvrtu operativnu grupu trebalo je da sainjava umadijski odred sa centrom na Rudniku i zonom dejstva oko Aranelovca, Kragujevca i Gornjeg Milanovca. Jedan odred dejstvovao bi samostalno u oblasti Kopaonika, u slivu Ibra i obeju Morava, sve do Kosova polja. Dragan Aleksi iznosi injeniki potkrepljenu pretpostavku da je Vrhovni tab imao nameru da u Srbiji formira i proletersku ' brigadu, poruujui Glavnom tabu Srbije da stvara vrste jedinice od radnika i seljaka koje e u odreenom trenutku ui u sastav proleterske brigade. 51 ' Krajem januara 1942. dolo je do reorganizacije postojeih snaga stvaranjem etiri odreda. Valjevska partizanska grupacija, po Radivoju Jovanoviu, imala je oko 770 ljudi. Komandu grupe odreda sainjavali su: Jovanovi, Milorad Milatovi, kao lanovi Glavnog taba i ikica Jovanovi kao vojni strunjak. 52 ' Prvi napad kvislinkih snaga na slobodnu teritoriju izvren je 20. januara 1942. godine. im su snage odbrane dole do zakljuka da slobodna teritorija ne moe da se brani, reeno je da se partizanske snage podele u dve grupe: Valjevski odred sa Mavanskom etom
48> 49 50)

Isto, tom I, knj. 3, dok. 31. > Isto. D. Aleksi, n.d., 301. 5 1 ) Isto, 300. 5 2 ) Isto, 302.

326

trebalo je da se probije u Radevinu i Podgorinu, Suvoborski i Kosmajski odred da izvre prodor u pravcu Maljena i Suvobora, a Posavsko-tamnavski odred ponovo izbije u Tamnavu. Rasformirana je bolnica i ranjenici sklonjeni kod pouzdanih seljaka. Cilj je bio da se sauvaju jedinice od unitenja do prolea. Naputanjem slobodne teritorije odredi su se nali opkoljeni na Suvoboru i Maljenu, poto je propao pokuaj da se probiju ka Kolubari. Dolo je do rasprave kuda: govorilo se o junoj i istonoj Srbiji, Toplici i Jablanici ili Homolju. 531 Odlueno je da se odredi upute prema Kopaoniku, ali je proboj prema jugu bio zatvoren. Stoga je zauzeto gledite da se odredi sakupe na Maljenu. Na savetovanju (na Maljenu) 15. marta 1942. tabovi su doneli odluku da se odredi upute na svoje teritorije, kako bi se na njima odrali do prolea, ali je ubrzo zatim zapoela agonija odreda" u zapadnoj Srbiji, koji su postali lak plen nadmonijeg neprijatelja". 54 ' Od pet partizanskih odreda sauvao se samo deo Valjevskog, koji se prebacio u istonu Bosnu. Suvoborski odred trebalo je da ostane na Suvoboru, Kosmajski da krene prema Kosmaju, Posavsko-tamnavski ka Rudniku, a Valjevski u Radevinu. Do kraja februara unitena su oba partizanska odreda koja su bila upuena u Tamnavu i Kolubaru (oko 300 ljudi). Valjevski odred je uspeo sa delom boraca da se prebaci u istonu Bosnu, amcima preko nabujale Drine u noi 5/6. marta 1942. godine. Suvoborski odred je bio rasputen, posle demoralizacije, velikih gubitaka, fizike iscrpljenosti, nedostatka municije. 55) Glavni tab NOP i Dobrovoljake vojske (DV), koji je preuzeo ovu izmenu u nazivu, iako u Srbiji nije bilo tih dobrovoljakih jedinica, izvestio je 30. maja 1942. Vrhovni tab da su na osnovu direktive primljene u januaru formirali odrede u grupne komande za odrede zapadne Srbije, te da su tako udrueni sve do 1. februara 1942. preduzimali ofanzivna dejstva koja su im omoguavala da dre sektor Medvednik - Maljen - Povlen i dejstvovali na teritoriji posavsko-tamnavskog, kolubarskog, raanskog, valjevskog, azbukovakog i podgorskog sreza. No, od poetka februara neprijatelj je preduzeo protivofanzivu i nametnuo borbena dejstva na nepovoljnom terenu uz stalne potere. 56) Milo Mini i Radivoje Jovanovi izvetavali su PK KPJ za Srbiju o uspostavljanju veza sa istonom Bosnom i mogunostima prebacivanja proleterskih brigada u Srbiju, to su smatrali nunim i u najkraem roku, jer bi prisustvo ovih jedinica doprinelo jaanju narodnooslobodilakog pokreta u zapadnoj Srbiji i umadiji. 57) Ideja o povratku u Srbiju bila je iva i kod dela srpskih kadrova u Vrhovnom tabu i brigadama,

Rasputanje Odreda daleko lake su prihvatili borci - seljaci, iznureni i bez perspektive, na surovoj zimi, opkoljeni sa svih strana, u nadi da e se domoi svojih kua, od radnika u Odredu koji nisu imali nikakav izlaz. A V I I , N O R , K - 3 , Reg. br. 2 6 - 3 . Zbornik N O R , tom I, knj. 20, dok. 36.

327

pa i kod Tita, sve do kraja juna 1942, kada je doneo odluku o pokretu partizanske grupacije prema zapadnoj Bosni, kao rezultat saznanja o slomu sovjetske prolene kontraofanzive, protivofanzive Vermahta i injenice da e rat due potrajati. Ideja o svemoi sovjetskog oruja unela je iluziju u rukovodee ljude KPJ, koje su se prenosile i na lanstvo i narod, kako juna 1941, tako i decembra iste godine kada je dolo do odbacivanja nemakih trupa 200-300 km od Moskve. Tito je na domaku Srbije oekivao i uspeh sovjetske prolene kontraofanzive, koja je prema Harkovu zapoela 12. maja 1942. godine. Nikita Sergejevi Hruov ovu kontraofanzivu naziva zlosrenom". Poraz je bio teak, a osim toga izgubljena je nada da e se u toku 1942. godine preokrenuti plima rata". 58 ' U svetlosti ovog sovjetskog poraza Srbija i za Tita nije vie imala znaaj, koji joj se pridavao u sluaju da predstoji konani rasplet. Rat se nastavljao, a jedinice NOPOJ i Dorbovoljake vojske nastavile su pohod prema zapadnoj Bosni posle zagrebakog sporazuma izmeu Italijana i ustaa, koji je predviao povlaenje Italijana iz garnizona na pravcu nastupanja partizanske grupacije pod Titom. Na elu neefektivnog Glavnog taba NOP odreda (i DV) Srbije nalazili su se Mirko Tomi i Radivoje Jovanovi Bradonja. Krajem 1942. za komandanta Glavnog taba postavljen je, Nekovievom voljom a posle konsultacije sa Ivom Lolom Ribarem, Radivoje Jovanovi. No i tada je komandant Glavnog taba izvravao politiku Pokrajinskog komiteta, koji je sankcionisao odluke i nareenja Glavnog taba. Jovanovi je istovremeno izabran za lana Vrhovnog taba, mada ovu dunost nije mogao obavljati. Iz jednog izvora vidi se da je priznanje primio sa zadovoljstvom, pitajui se da li e biti u stanju da obavlja ovu dunost.59' Glavni tab sa Radivojem Jovanoviem rukovodio je partizanskim odredima zapadne i centralne Srbije u uslovima okupatorskog, kvislinkog i etnikog terora, bez veza sa istonom i junom Srbijom.

Nastavak terora - novi metod borbe Gestapoa i Specijalne policije

Srpski narod je 1941. godine bio uasnut surovim postupanjem okupatora u Srbiji i ustaa u NDH. Ve u toku ustanka Srbija je doivljavala stradanja bez presedana. Pored masovnih likvidacija u gradovima (zatoenika iz abakog logora, jevrejskog prolaznog logora u Beogradu, Kraljeva i Kragujevca), teror je zahvatao i proeljavanje" terena i gradova radi hvatanja graana na koje se sumnjalo. U Beogradu je proeljavanje" vreno po kvartovima. Graani su pozivani da dostavljaju podatke od vanosti za borbu protiv ustanika, a informatori su nagraivani premijama. Streljanja su obavljana na javnim mestima
58) 5<

B o r b a " , 23. maj 1988. " Zbornik N O R , tom I, knj. 4, dok. 34.

328

ili pred okupljenim narodom da bi se u ljude uterao to jai strah. Saboteri su traeni u lageru" bivih srpskih oficira - etnika i meu komunistima i Jevrejima, kojima je zajedniki interes bio da kod naroda raspale borbenost do temperature kljuanja protiv okupacionih vlasti". Nemci su potencijalne neprijatelje videli u mladim oficirima, koji nisu imali izgleda sem u borbi, oekivali obnovu Jugoslavije kao i u nezaposlenoj omladini. U leto i jesen 1941. nalazili su neprijatelje gotovo svuda: u uredima, meu lekarima i uiteljima, profesorima Beogradskog univerziteta. Propagandu je pratilo uzimanje talaca iz redova kuevlasnika, organa vlasti, domaina porodica. Nisu izostavljane pretnje kaznama ogranienog kretanja, zatvaranja lokala i tamparija, streljanja talaca. Na zahtev Gestapoa od 5. jula, komesarska vlada" Milana Aimovia obrazovala je jula 1941. logor za rodoljube na Banjici, po uzoru na nemake koncentracione logore, za ijeg je upravnika postavljen Svetozar Vujkovi, policijski komesar. Prvi zatoenici stigli su iz Specijalne policije 9. jula 1941. godine. Na stratitu u Jajincima streljano je tokom rata oko 80.000 ljudi, najrazliitijih politikih uverenja. Sajmite u Beogradu prvobitno je sluilo kao logor za Jevreje i Cigane, a kasnije i za graane iz drugih krajeva Jugoslavije. Po zlu je bio uven i logor na Crvenom krstu", u Niu. Bez premca je ostao ustaki logor Jasenovac, u kome je u toku rata ubijeno 500-600.000 Srba, Cigana i Jevreja. Nemci su smrt svojih vojnika naplaivali sa sto srpskih ivota, a ranjenih sa 50. Praksu iz ustanka nastavili su i posle sloma Uike republike". Hitlerovim dekretom No i magle" (Nacht und Nebel) od 7. decembra 1941. pootrene su i dopunjene odredbe o suzbijanju komunistikog pokreta" od 16. avgusta 1941. godine. Nekoliko dana kasnije (12. decembra 1941) izdata je i direktiva naelnika Generaltaba Vrhovne komande Vermahta, koju je potpisao feldmaral Kajtel, kojom je predvieno gonjenje dela protiv Treeg rajha na okupiranim teritorijama. Hitlerov dekret pojaavao je mere protiv antinemakih elemenata" koji su razvili kampanju od poetka rata na Istoku. Hitler je bio miljenja da se pri takvim delima, kazna zatvorom, kao i doivotna robija, ocenjuje kao znak slabosti. Efikasno i trajno zastraivanje moglo se postii samo smrtnim kaznama ili merama koje pripadnike i stanovnitvo dre u neizvesnosti o sudbini izvrilaca krivinih dela, emu je sluilo otpremanje u Nemaku. Za ovu kaznu kvalifikovali su se sluajevi pijunae, sabotae, komunistikih nedela, podstrekavanje na nemire, pomaganje neprijatelja prikrivanjem ljudi, pokuaji stupanja u neprijateljsku vojsku, pruanje pomoi padobrancima, nedozvoljeno posedovanje oruja. 60 ' Sa reokupacijom teritorije u zapadnoj Srbiji i potiskivanjem partizanskih snaga u Sandaku, zapoelo je hvatanje bivih partizana koji
a)>

B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., knj. 1, Beograd, 1983, 254.

329

su napustili jedinice, pripadnika organizacija narodnooslobodilakog pokreta, racije, pootravanje kontrole nad saobraajem, nadzor nad kartotekom registracijom graana. Zadrani su preki sudovi. Mere odmazde predviale su i dalje zadravanje odnosa 100 Srba za jednog pripadnika Vermahta i 50 za jednog ranjenog. Spaljivana su partizanska sela. Komunisti i lanovi SKOJ-a su likvidirani. Nastavilo se infiltriranje specijalnih agenata u nadletva, ustanove, urede, kole, u partijske komitete i grupe zaostalih partizana. Gestapo koristi tzv. agente izviae, koji su se predstavljali kao trgovci, preprodavci, navodne pristalice narodnooslobodilakog pokreta, za ubacivanje u partizanske odrede ili otkrivanje njihovih poloaja i sklonita.61) Nareenje Hitlera i Kajtela o kanjavanju za krivina dela protiv Treeg rajha u okupiranim podrujima iz prve polovine decembra 1941. ostala su i dalje stroga, ali su od druge polovine marta 1942. najotrije mere (streljanje i veanje) primenjivane samo za ustanike uhvaene u borbi. Ostali (sumnjivi itd.) internirani su da bi mogli biti iskorieni kao radna snaga. Vrilac dunosti komandanata nemakih oruanih snaga na Jugoistoku, general Valter Kunce, izdao je 18. marta 1942. zapovest po kojoj nije trebalo uvek streljati sve uhvaene partizane jer se oni mogu upotrebiti kao radna snaga na podrujima pod vlau Treeg rajha. 62 ' Zarobljenici i uhapeni slati su u logore: abac, Banjicu, 63 ' Ni, Sajmite, odakle su upuivani u Nemaku, pa i u Norveku, gde su korieni na najteim poslovima u uslovima surove klime dalekog severa. Prema proraunima taba vojnog zapovednika Srbije, od 1. septembra do 12. februara 1942. u Srbiji je streljano 20.149 talaca, a u borbi palo 7.756 lica. 64 ' Streljanja su bila svakodnevna pojava, a zatvori i koncentracioni logori puni. Nemci su podsticali likvidaciju Jevreja u logoru Sajmite da bi ispraznili logor namenjen zarobljenim partizanima i drugim pripadnicima pokreta otpora. Kao rezultat pootravanja mera odmazde u valjevskom okrugu je za dva dana u februaru 1942. uhapen 631 talac koji su sprovedeni u logore u Valjevu i apcu. 65) Dolaskom Vieg voe SS-a i policije A. Majsnera, februara 1942. pod njime se naao celokupni nemaki represivni aparat u Srbiji, pa i logori. Kako utvruje Milan Koljanin, krajem januara 1942. dolazi do dominacije policijsko bezbednosnog faktora u okupiranoj Srbiji, ime je opao uticaj Harolda Turnera i Feliksa Bender. ^
^
62)

Isto. Navedeno prema Milan Koljanin, Nemaki logor na Sajmitu (Prilog prouavanja delovanja novog poretka" u Srbiji, Beograd, 1991), u rukopisu, 170. ' Banjiki logor (Prihvatni logor Dedinje) predstavljao je po svojoj organizaciji logor zatvor, koji je sluio za prihvatanje zatoenika i bio u prvom redu rezervoar taoca" iz Srbije za streljanja u odmazdama. Imao je dvojnu nemako-kvislinku upravu, ali pod nemakom komandom. Drugi logor na beogradskom Sajmitu (Prihvatni logor Zemun) razlikovao sa od logora Banjica jer se nalazio iskljuivo pod nemakom upravom, a njegova organizacija i reim u mnogo emu su slini onim u nemakim koncentracionim logorima. - Isto.

330

U Srbiji, Banatu i Sandaku stradalo je preko 15.000 Jevreja, i to iz Banata oko 3.800, Srbije oko 11.000 i Sandaka oko 260. Jevreji su grupno likvidirani kao taoci zajedno sa komunistima, zarobljenim partizanima i drugim rtvama, u koncentracionim logorima koje su Nemci formirali u Srbiji, kao i u nacistikim logorima van Srbije. Oko 800 bolesnika Jevreja iz Jevrejske bolnice u Beogradu ugueno je otrovnim gasovima u specijalnom kamionu. Harold Turner je 29. avgusta 1942. dostavio izvetaj zapovedniku Jugoistoka Aleksandru Leru u kojemu stoji da je Srbija jedina zemlja u kojoj je reeno pitanje Jevreja i Cigana". 67) Prema Milanu Koljaninu, u Jevrejskom logoru Zemun skoncentrisani su gotovo svi preostali Jevreji iz okupirane Srbije. U tom logoru je 26. februara 1942. bilo internirano 5.780 zatoenika, uglavnom Jevreja. Krajem februara ili poetkom marta 1942. doneta je odluka o njihovom potpunom unitenju. Iz Berlina je upuen gasni kamion za ubijanje preostalih Jevreja. Jevreji su i do tada streljani kao taoci zajedno sa komunistima. Sprovoenje Hitlerovog plana o unitavanju jevrejske rase u Evropi i konanom reavanju jevrejskog pitanja, zapoelo je intenzivno napadom Nemake na SSSR. Tim poslom rukovodio je ef Policije bezbednosti i Slube bezbednosti Treeg rajha Rajnhard Hajdrih. Ve krajem 1941. bile su spremne gasne komore i krematorijumi u kojima su nestali milioni Jevreja, kao i pripadnici drugih naroda, pre svega Rusa i Poljaka. Jevreji su na Sajmitu ubijani u gasnom kamionu tipa Zaurer" od pet tona, ija se karoserija (sa kapacitetom od 50 rtava) hermetiki zatvarala im bi se u nju pustio gas; kamion je imao i ureaj za brzo istovarivanje tereta". rtve su prevoene kamionom do Jajinaca gde su bile iskopane rake, a grupe srpskih zatvorenika bile su zaduene za ukopavanje ubijenih. U periodu od poetka aprila do 10. maja 1942. iz Jevrejskog logora Zemun ubijeno je ukupno oko 5.200 Jevreja. 68 ' Potpunim^ unitenjem Jevreja zatoenih na Sajmitu, ovaj logor, kao i logori u apcu, Beogradu (Banjiki logor) i u Niu, bili su spremni da poslue kao prihvatni logori za zarobljene i uhapene pripadnike narodnooslobodilakog pokreta i sve druge sumnjive, radi njihovog slanja na prisilni rad i u koncentracione logore u Trei rajh i zemlje koje je on okupirao, ime je u potpunosti sprovedeno nareenje generala Kuncea od 19. marta i generala Badera od 25. marta 1942. godine da se nae prostor za smetaj uhvaenih pripadnika narodnooslobodilakog pokreta. 69 ' Poraz partizanskih snaga doveo je do novih i pojaanih mera okupatora i kolaboracionista da se likvidiraju preostale vojne jedinice,
V. Glii, Teror i zloini nacistike Nemake u Srbiji 1941-1944, Beograd, 1970,116. ^ Zbornik N O R , tom I, knj. 3, dok. 131 i 150. ^ M. Koljanin, n.d., 103-4. Dr J. Romano, Jevreji Jugoslavije 1941-1945, rtve genocida i uesnici narodnooslobodilakog rata, Beograd, 1980, 86. z M. Koljanin, n.d., 120. 69) Isto.

331

oisti" i proelja" teren, razbiju institucije politike organizacije narodnooslobodilakog pokreta, pohapse i interniraju aktivne pristalice i simpatizeri pokreta, utera strah u kosti narodu reokupiranih teritorija, kao i stanovnitvu gradova i sela pod vlau okupatora i kvislinga. Dobrovoljaki odredi Ljotia uestvovali su u ienju" od partizana i komunista u valjevskom kraju, u Preljini i Bajinoj Bati, postavljanjem zaseda i organizovanjem poter; hvatane su zaostale grupe partizana ili one koje su se vraale iz Sandaka, hapene porodice partizana, sprovoene blokade sela. Nemci su delovali preventivno: nisu hteli dozvoliti da se ustanak obnovi i otponu borbe u prolee 1942. godine. Sve mere usmeravane su u tom pravcu da se zatre i seme komunistima i njihovim pristalicama. Nemakoj policiji je bilo najvanije da se uniti jezgro i dua tog pokreta - Komunistika partija Jugoslavije za Srbiju. Glavnu ulogu u toj borbi preuzeo je Gestapo, sa generalom SS Avgustom Majsnerom, koji je februara 1942. preuzeo dunost u Beogradu. Ali i pre njegovog dolaska u Srbiju u berlinskoj centrali Gestapoa bila je uoena vanost prodora u ilegalnu organizaciju KPJ, znaaj otkrivanja pokrajinskih, okrunih i mesnih komiteta. Gestapo se u toj borbi mogao do kraja osloniti na Specijalnu policiju sa Dragomirom Dragim Jovanoviem, a posebno na njen etvrti (IV) antikomunistiki odsek kojim je rukovodio Boidar Bearevi. Gestapo i Specijalna policija shvatali su da se budui nemiri mogu presei samo ako se u korenu sasee komunistika partija koja ih organizuje, nadahnjuje i osmiljava. Stoga i nastojanja da se otkrije sistem organizacije, personalni sastav, metod rada, javke, sedita i sklonita, veze, propagandni centri, posebno tamparije. U Beogradu i drugim gradovima Srbije zapoeo je nemilosrdni rat Gestapoa i Specijalne policije sa komunistikom organizacijom, a na irim prostorima zapadne, istone i june Srbije sa preostalim partizanskim odredima. U tom ratu, na tajnom frontu, komuniste su vrebale svakodnevne smrtne opasnosti, jer se vie nije znalo na koga se moe osloniti, budui da je neprijatelj koristio provokatore, ubaene pijune i agente, pritiskom na narod uticao na blokadu veza, slobodu kretanja i komunikacije uopte. Prepredenom protivniku, kakav je bio Gestapo, od prvog dana nije promicao znaaj KPJ u ustanikom pokretu. Ustanak je bio direktno zavistan od postojanja komunistike partije. Direktiva efa Gestapoa Milera od 22. oktobra 1941. polazila je od toga da u Jugoslaviji treba totalno unititi komunizam". Miler je tano uoavao gerilska i ilegalna pojavna dejstva komunistikog pokreta. Stoga je, radi uspenosti borbe protiv ovog opasnog protivnika, zahtevao da se upozna ustaniki pokret, ilegalna organizacija KPJ, naroito SKOJ-a, organizacioni oblik Partije, personalni sastav. Miler je osporio kao netano tvrenje da je KPJ pocepana jer se, po njemu, radilo o jedinstvenom organizmu. U SKOJ-u Miler je video izvore kadrova KPJ.

332

Imajui u vidu dvodecenijsko ilegalno iskustvo KPJ, kao zabranjene partije od 1921. godine, Miler je isticao da je ona u tom periodu uspela da izgradi veliki broj iskusnih rukovodilaca, intelektualaca i aka, radnika i nametenika. Iz ovih saznanja efa Gestapoa proizilazio je zahtev da se izgradi celo vita agenturna mrea, provali u organizaciju, saznaju njeni planovi. Miler je s pravom predskazivao da e se sabotane akcije nastaviti i posle poraza partizanskih odreda, sa ciljem da se paraliu saobraajne veze i vana postrojenja. Po Mileru, komunistiki pokret nije se mogao unititi samo velikim akcijama, bez zadavanja udaraca aritima ilegalne i gerilske aktivnosti. Tek provalama u pokrajinske, okrune i mesne komitete moglo je doi do razaranja veza koje su postojale izmeu bandi" i ilegalnih centara, iz kojih bande" dobijaju nove podstreke. Iz preventivnih policijskih razloga trebalo je uhapsiti sva lica koja su bila poznata kao komunisti, kao i sva ona za koja se sumnjalo da pripadaju komunistikom pokretu ili da su potpomagala njegova stremljenja. 70 ' Policijske snage postigle su prvi vei uspeh kada je u Vojvodini uhvaen Ratko Mitrovi, lan CK SKOJ-a, a septembra 1941. u provali partijske organizacije Beograda Luka unka i Duan Gruba. Nasuprot Vukici Mitrovi, uri Strugaru, Milou Matijeviu, koji su izdrali muenje, deo uhvaenih komunista stavio se u slubu neprijatelja, otkrivajui svoje drugove i ilegalne veze. Jedan broj komunista otkriven je i identifikovan u istrazi i prilikom sasluanja, iako je bio uhvaen sa drugim graanima u racijama i blokadama pojedinih mesta, naselja, ulica. Pojaani rad Gestapoa, Specijalne policije i drugih policijsko-represivnih organa praen je korienjem provokatora, agenata, specijalista za rad komunistike organizacije. Opti nadzor i represija sinhronizovani su s antikomunistikom propagandom, kontrolom kretanja putnika, naroito u eleznikom saobraaju, na pijacama, u ustanovama, proverom stambenih spiskova. Strogo represivno zakonodavstvo okupatora predvialo je obavezu graana da svakog komunistu prijave pod pretnjom smrtne kazne, a svako onaj ko je davao utoite u svom stanu pripadniku komunistike bande" kanjavan je smru. 71 ' Januara i februara 1942. dolo je do velikih hapenja u Niu, ukljuujui i prodor u niku partijsku organizaciju. Hapenje je obuhvatilo i lanove KPJ u Prokuplju. Provale su u toku 1942. pogodile organizacije KPJ u Valjevu, Zajearu, Kraljevu. Nekoliko uzastopnih provala dovelo je do unitenja partijske organizacije u Zajearu, Salau, Negotinu, Boru, Rgotini, Metovnici, Malom Izvoru, Boljevcu, Knjaevcu. Prilikom blokade Kraljeva, februara 1943, dolo je do tekih gubitaka u kraljevakoj partijskoj organizaciji. 72 '
B. Boovi, Organizacija i delatnost nemake obavetajne slube i Specijalne policije protiv NOP-a u Srbiji 1941-1944, 159. - Rukovoenje..., 159. 7' V. Glii, K P J u Srbiji 1941-1945, 336-7. 7 2 ) Isto, 340-341.
70)

333

Provale su dovele u pitanje obnovu i rad beogradske partijske organizacije. Posle hapenja lana Mesnog komiteta za Beograd Branka Mikovia (Blihera ili Limara), usledila je provala marta 1942. kojom prilikom je bilo zatvoreno oko 136 lanova KPJ, od kojih je Specijalna policija uspela da identifikuje 36. 73 ) Radilo se o vie nego tekom gubitku beogradskih komunista, koji je oteavao obnovu KPJ u Beogradu. Provokatori Branko Miko vic i Lazar Doi (pseudonim Sotir Sotirovi, pod kojim je odravao vezu s policijom - telefonski) uspeli su, radei za Specijalnu policiju, da rastroje organizaciju. Velika provala u jesen 1942. dovela je do hapenja oko 50 lica, otkrivanja rejonskih komiteta i elija, rejonskih i preduzetnih odbora Narodnooslobodilakog fonda koji je u Beogradu uhvatio duboki koren. 74) Avgusta 1942. dolo je do masovnih hapenja i u Zemunu. Kao rezultat Mikovi - Doieve provale dolo je do hapenja Jelene etkovi i Josipa urle, koji su u istrazi pokazali herojsko dranje. Komunisti su umirali na mukama a nisu dali nijedan podatak o svojim drugovima i organizacijama, ilegalnim vezama; bilo ih je koji su vrili samoubistvo samo da ne bi bili uhapeni; Todor Dukin i Mija Kovaevi pruili su otpor na ulicama Beograda. 75) Bilans hapenja, ubistava, slanja u koncentracione logore bio je vie nego porazan. U ratu na tajnom frontu" KPJ za Srbiju je izgubila etiri lana Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, 80 lanova okrunih, sreskih i mesnih komiteta i vie od 1.000 lanova KPJ. 7 6 ' Organizacija ipak nije bila unitena. U Okrunici br. 4 Pokrajinski komitet kritiki je priao gubicima partijske organizacije, smatrajui da bi oni bili daleko manji da su rukovodei kadrovi poznati neprijatelju uspeli da se blagovremeno sklone, povuku, privremeno zakonspiriu" svoj rad. Najvie partijsko rukovodstvo je u datoj situaciji zahtevalo da se potuje konspiracija, ojaa revolucionarna budnost", presee rad tuim elementima" u Partiji koji su svojom brbljivou, nebudnou i zloinakim odnosima prema partijskim tajnama" omoguavali rad Gestapou i Specijalnoj policiji. Za dotadanje propuste koristila se uoptena kvalifikacija truli liberalizam".77^ Nezavisno od velikih gubitaka, ostaje injenica da se Partija prilagodila potrebama izuzetne ilegalnosti, jer je policija vie sluajno nego na osnovu saznanja prodrla u partijske organizacije, ako se izuzmu izdaje provokatora. Partija je na pojaanu aktivnost protiv svoje organizacije i lanstva odgovorila nizom protivmera: zahtevima za pojaavanjem budnosti,
73) 74) 75)

76)

J. Marjanovi, Beograd, 223-239; V. Glii, n.d., 337; Beograd u ratu i revoluciji 1941-1942, knj. 2, Beograd, 1984, 397, 418, 468. V. Glii, n.d., 338. Isto, n.d., 338; Beograd u ratu i revoluciji 1941-1945, 2, 395 - Dukin je poginuo u umatovakoj 10, u sukobu sa policijom, 4. aprila 1942, a Mija Kovaevi (Plavi) poetkom maja 1942. ranjen, uhapen i za vreme istrage progutao otrov sakriven u picu kragne od koulje". V. Glii, n.d., 341. Isto, 342.

334

zatitom stanova ilegalaca, obezbeenjem tamparija, uklanjanjem kompromitovanih komunista iz aktivnosti izloene javnosti, obrazovanjem svoje obavetajne slube, infiltriranjem svojih lanova u kolaboracionistike ustanove i formacije, praenjem aktivnosti kvislinga. Od ranije je radila industrija lanih dokumenata koja je omoguavala kretanje aktivista i kurira, delegata, pod firmom poslovnih ljudi, vercera, oficira kolaboracionistikih jedinica itd. Konspirativni stil rada obavezivao je i na preruavanje komunista u pojedinim sluajevima, menjanje fizionomije ili naina odevanja, maskiranja, korienje metoda zatite, uopte zaotravanje pitanja bezbednosti. Od partizanskih grupa i odreda traeno je da ne logoruju dugo na jednom mestu da ih ne bi mogao zapaziti neprijatelj. Ofanzivnost obavetajne slube ukljuivala je i stvaranje partijskih punktova u neprijateljskim slubama i ustanovama. Blagoje Nekovi je u svojstvu sekretara PK KPJ za Srbiju od Aleksandra Rankovia i Spasenije Babovi preuzeo, prilikom njihovog odlaska na slobodnu teritoriju, vezu s Jankom Jankoviem, inovnikom Specijalne policije, efom kartoteke. Toma Devald je odranije radio za PK KPJ za Srbiju u SS jedinicama. Vlada Mirkovi je preko majke, ruskog emigranta, saznavao o zbivanjima u Ruskom zatitnom korpusu. Odravanjem veza sa ljudima u neposrednom osinjaku Specijalne policije i SS jedinica, organizovane su i likvidacije (atentati) na agente policije. U martu 1942. ubijeni su agenti ore Kosmajac, Obrad Zalada i stareina prvog kvarta Dragoljub teri, na ta je general Majsner odgovorio streljanjem 150 komunista iz Beograda i Paneva u znak odmazde. 78 ' Od jula - novembra 1943. dolo je do mnogih provala, hapenja i slanja u koncentracione logore pripadnika narodnooslobodilakog pokreta u unutranjosti Srbije: u Poarevcu, Zajearu, Niu, Kruevcu, aku, Mladenovcu, Aranelovcu, Valjevu. Januara i februara 1943. velike gubitke pretrpela je i beogradska partijska organizacija. Najvee gubitke doivela je poetkom oktobra 1943. u velikoj provali posle hapenja Vasilija Buhe, organizacionog sekretara PK KPJ za Srbiju i Vere Mileti, koja je sa dunosti lana Okrunog komiteta KPJ za Poarevac prela da rukovodi obnavljanjem partijske organizacije u Beogradu. Partijsko sklonite otkrio je provokator Lazar Doi. Provaljeni su i Janko Jankovi iz Specijalne policije i Cvetko Crnjak policijski agent, koji je inio usluge narodnooslobodilakom pokretu. 79 *

Iz defanzive u ofanzivu - stvaranje vojske kroz akciju

Na junomoravskom podruju borilo se u ustanku vie odreda: Kukaviki (Leskovaki), Vranjski, Babiki, Jablaniki, Topliki, Rasinski, Ozrenski, Svrljiki. Procenjuje se da su partizanske snage u tim odredima brojale oko 2.000 boraca. Postojala je i jaka partijska
1 Naa borba", 15. i 22. mart 1942; Beograd u ratu i revoluciji 1941-1945, 1, 365 79) M. Borkovi, n.d., 147.

335

organizacija s okrunim komitetima KPJ i SKOJ-a (niski, leskovaki, kruevaki) i sreskim i mesnim komitetima. Ustanak na jugu Srbije razvijao se samostalno, bez veze sa Vrhovnim tabom u zapadnoj Srbiji, a pogotovu od asa kada je Vrhovni tab napustio Srbiju. Rukovodstvo jugoslovenske revolucije nije mnogo znalo o jugoistonoj Srbiji ni krajem 1942, kada je Tito odluio da poalje Svetozara Vukmanovia Tempa na jug.80-1 Oko 1.000 boraca Rasinskog, Toplikog, Jablanikog, Leskovakog, Ozrenskog, Niavskog i Babikog odreda, pored 1.500 partizana u mesnim desetinama, nastavilo je borbu na jugu Srbije protiv bugarskih okupatora, Nemaca i kolaboracionistikih snaga Koste Milovanovia i Milana Nedia. Ustanika plima na jugu Srbije nastupala je u vreme poraza partizanskih snaga na zapadu Srbije. Bitke su voene na Pasjai, u Pustoj Reci, Jablanici, Crnoj Travi, na Jastrepcu, ali su jake bugarske snage, iskoriavajui slabu povezanost partizanskih odreda, izazvale oseku ustanka u prolee 1942. godine. Radivoje Jovanovi se zalagao da se zaostale partizanske snage iz zapadne Srbije u zimu 1941-1942. probiju u junu Srbiju i nastave borbu s odredima koji su se borili na jugu. Mirko Tomi je imao Titovu usmenu direktivu da odredi ostanu na svojim terenima, ali je i on, bio podloan shvatanju da tzv. Karaoreva Srbija ima isti vojno-politiki strategijski znaaj kao i u poetku ustanka. 81) Srbija je praktino 1942. bila bez Glavnog taba, iako su se u njemu nalazili Mirko Tomi do pogibije u Beogradu januara 1943, Radivoje Jovanovi, koji je avgusta 1942. postavljen za komandanta Glavnog taba i lana Vrhovnog taba NOV i POJ i Momilo Markovi, koji je za lana taba imenovan januara 1943. godine. Praktino rukovoenje partijskom organizacijom i partizanskim odredima nalazilo se 1942. u rukama Pokrajinskog komiteta. Komandant Glavnog taba^ Srbije, Radivoje Jovanovi, od septembra do kraja 1942. boravio je u umadiji i imao uvid u rad i aktivnosti 1. umadijskog NOP odreda. lan PK Moma Markovi i sekretar Okrunog komiteta KPJ za Poarevac rukovodili su Poarevakim NOP odredom do nemake ofanzive protiv ovog odreda u leto 1943. godine. 82) Partizanski odredi na jugoistoku Srbije bili su izloeni stalnim napadima i progonima okupatora i kolaboracionista u vidu ofanziva, poter i blokade sela da bi im se onemoguio dotur hrane. Najvea ofanziva poznata je kao Aimovieva", jer ju je jedno vreme lino predvodio Milan Aimovi, ministar unutranjih poslova u Nedievoj vladi. Ofanziva je zvanino trajala od prve polovine jula do septembra 1942. godine, ali je praktino poela jo 15. februara 1942. godine. U ofanzivi na slobodnu teritoriju Zaplanja i na Babiku goru sadejstvovali
80> 81) 82)

Vukmanovi je stigao u Beograd krajem decembra preko ilegalnih veza u Slunju, Zagrebu i Zemunu. - S. Vukmanovi Tempo, 1, n.d., 295-8. M. Jankovi, Vojno-politiki poloaj i uloga Pokrajinskog komiteta K P J i Glavnog taba N O V i PO Srbije u strategiji NOR-a i revolucije 1941-1945, Rukovoenje..., 61. Milovan Mika Milosavljevi, Rukovoenje oruanom borbom u Srbiji 1942. godine, - Isto, 273.

336

su ljotievci, etnici i bugarske jedinice zaposedanjem Bele Palanke i Suve planine. Marta 1942. Ljotieve dobrovoljake jedinice vodile su borbe sa Svrljiko-niavskim i Knjaevakim partizanskim odredom. Poetkom marta neprijateljske snage pokrenule su ofanzivu i protiv Toplikog i Leskovakog partizanskog odreda. Na Pasjai marta 1942, umesto da se formira jaa udarna grupa i prodre iz obrua, doneta je pogrena odluka o razbijanju odreda na grupe koju neki uesnici nazivaju traginom", jer je Leskovaki odred od 500 boraca na poetku ofanzive spao na kraju samo na est boraca. 83) Ofanzivne akcije na jugoistoku Srbije bile su usmerene na ienje" terena, ali i na mobilizaciju novih boraca za kolaboracionistike snage i propagandu protiv komunizma. Kolaboracionistika tampa je bunom propagandom pratila antipartizanske akcije, nagovetavajui njihov slom i na jugoistoku Srbije, kao to se moe videti iz napisa Obnove", Novog vremena" i Nae borbe". U Naoj borbi" pisalo se o kraju pljakaa i kukavica" iz Kukavikog odreda". 84) Poetkom marta bugarske jedinice su sa dobrovoljcima, etnicima Peanca i nedievcima napadali Kukaviki i Jablaniki odred. Krajem marta poginuo je i Kota Stamenkovi, lan CK KPJ. Do sukoba Svrljiko-niavskog odreda sa snagama kolaboracionista na Crnom i Zelenom vrhu dolo je 1. maja 1942. Nove borbe nastavile su se u predelu Svrljiga prvih dana maja 1942. Velika ofanziva zapoela je 12. jula 1942. pod rukovodstvom Milana Aimovia, na prostoru od Nia do Knjaevca, u kojoj je uzelo uea oko 10.000 neprijateljskih vojnika - Bugara, ljotievaca, etnika i pripadnika Srpske dravne strae. Neprijateljske snage nanele su teke gubitke Svrljikom i Ozrenskom partizanskom odredu. Druga etapa Aimovieve ofanzive zapoela je na podruju Jastrepca 10. avgusta 1942. godine. Akcije su bile uperene protiv Toplikog i Rasinskog partizanskog odreda. U borbama je uestvovalo 18,5 hiljada kolaboracionista. Partizanske snage su vetim manevrima izbegavale opkoljavanje, unitenje ili vee gubitke. Nemake, bugarske i kolaboracionistike snage pokuale su u operaciji Rudolf" da unite Leskovaki partizanski odred opkoljavanjem planine Kukavice, u prvoj polovini novembra 1942. godine. U ofanzivi poznatoj kao Aimovieva izginuo je ili bio zarobljen najvei broj boraca Svrljikog NOP odreda. Pod udarom zdruenih neprijatelja prestao je sredinom septembra 1942. da postoji jedan od najjaih odreda u jugoistonoj Srbiji. Bio je razbijen i Ozrenski NOP odred. Direktive i uputstva Pokrajinskog komiteta okrunim komitetima svodile su se na sreivanje stanja i obnavljanje razbijenih odreda. Imajui najvei autoritet i neprikosnoveni uticaj meu preostalim borcima - komunistima, komiteti su zahtevali da se u sluaju razbijenih odreda sprovedu sasluanja i utvrdi odgovornost. Dolazilo je do drama
83) 84)

. Nikoli, Isto, 467. Naa borba", 8. februara 1942.

337

meu samim komunistima koji su u asovima klonua i beznaa poeli da trae neprijatelje meu svojima. Epizoda sa Milisavom Ignjatoviem na podruju Okrunog komiteta Zajear, koji je bio ovlaen da sredi partijsku organizaciju Niavskog i Ozrenskog odreda, kao i rad Partije u belopalanakoj, svrljikoj i ozrenskoj bazi - sama za sebe govori o krvavom meusobnom istrebljenju. Ignjatovi je poeo da sumnja u svoje saborce iz Timokog odreda da su izdajnici i od oktobra do poetka decembra 1942. streljao je 16 drugova. Tek poto je desetkovao svoje, Ignjatovi i njegov tab su poetkom decembra 1942. razoruani i osueni na smrt kao neprijatelji odreda. 85 ' Kraj 1942. i prva polovina 1943. oznaavali su ozbiljnu prekretnicu na svetskim frontovima, to je uticalo i na oivljavanje veeg interesa CK KPJ za Srbiju. Pod udarom velike neprijateljske ofanziv januara 1943. nala se i teritorija u centralnim delovima Jugoslavije, a na drugoj strani usledio prodor Operativne grupe divizija prema istoku pod pritiskom Nemaca i njihovih saradnika. Stoga je Vrhovni komandant NOV i POJ uputio zapovest svim NOP odredima i brigadama u Slavoniji, Sloveniji, Srbiji, Crnoj Gori, Hercegovini i istonoj Bosni da preduzmu pojaane napade na neprijateljske garnizone, saobraajnice, vojna skladita, puteve i veze. Smatralo se da treba iskoristiti situaciju u kojoj su okupatori oslabili svoje garnizone angaovanjem glavnih snaga protiv Operativne grupe divizija NOVJ. Zapovest Tita od 7. februara 1943. zahtevala je aktiviranje odreda protiv neprijatelja. 86 ' No, posle uspostavljanja kontakta sa Nemcima marta 1943, Vrhovni tab je naredio obustavljanje napada na pruge u Slavoniji. Nita tako kao dolazak Svetozara Vukmanovia na jug Srbije, u Makedoniju i na Kosmet nije pokazivalo oivljavanje interesa Vrhovnog taba za podruje istonih delova Jugoslavije u svetlosti saveznikog iskrcavanja u Francuskoj Severnoj Africi i sovjetske protivofanzive na Volgi, kod Staljingrada (Volgograda). Vukmanovi je video velike mogunosti za razmah partizanskih borbi i povezivanje snaga na prostoru june Srbije, Makedonije i Kosova i Metohije. Delegat Vrhovnog taba i CK KPJ javio je 21. februara 1943. Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju da je najvaniji zadatak odreda na jugu da ovladaju podrujem Pirot - Ni - Morava - bugarska granica sve do Preeva i Kumanova u Makedoniji, da politiki i vojniki razbiju etnike oko Vrania i Krive Palanke i da se ojaa Partija na terenu i u odredima. 87 ' Vreme je nametalo stvaranje veih jedinica - bataljona i brigada i prelaenje na ofanzivne operacije, razobliavanje" etnika i uspostavljanje partijskih i vojnih rukovodstava Srbije, Makedonije, Kosova i Metohije. 88 ' Vukmanovieva parola je bila jednostavna i vie
85) 86) 87) 88)

V. Glii, n.d., 220. A V I I , N O R , K - 7 , Reg. br. 17-1. Zbornik N O R , tom II, knj. 8, dok. 69. Isto, tom V I I , knj. 1, dok. 97.

338

nego plodotvorna: akcijom stvarati vojsku". Stvorena je slobodna teritorija od Pirota do Kumanova, od Kukavice do Kruevca. 89) Pored odreda na jugu, odrali su se i manji odredi u rejonu Sokobanje, Svrljiga i Knjaevca, u oblasti Kosmaja, dok su etnici imali pretean uticaj u zapadnoj Srbiji, pa i na Okruglici, gornjoj Jablanici, gornjoj Toplici i na Kopaoniku. Vukmanovi je odluio da od tri postojea odreda: Leskovakog, Jablaniko-Pasjakog i Jastrebakog obrazuje 1. junomoravski odred u kome bi dotadanji odredi dobili status bataljona. Stvorena je jedinstvena komanda i omogueno da se izvode napadi na vee neprijateljske snage. Stab 1. junomoravskog odreda inili su: komandant Dimitrije Piskovi Trnavac, komesar Radovan Kovaevi, zamenik komandanta Milo Manojlovi, zamenik politikog komesara Rado Jovanovi i naelnik taba Ratko Pavlovi iko. 91) Prvi junomoravski odred je prilikom stvaranja, februara 1943, imao 200 boraca. Formiran je i 2. junomoravski NOP odred od tri ete, sa zadatkom da prerastu u bataljone i razviju oruane borbe od Pirota do Kozjaka. tab odreda sainjavali su: Ratko Pavlovi kao komandant, Vlada Vujovi komesar, Sinadin Milenovi zamenik komandanta i Rista Antunovi zamenik politikog komesara. U prvoj polovini 1943. osloboen je znatan deo teritorije, voene su uspene borbe u Jablanici, Toplici i Crnoj Travi. Prilikom prolaska Svetozara Vukmanovia kroz Beograd, krajem decembra 1942, delegat Vrhovnog taba i CK KPJ predlagao je da se vojno i politiko rukovodstvo iz Beograda prebaci u rejon Toplice i Jablanice, jer je narod u tim krajevima podravao partizanske jedinice, koje inae bez te potpore ne bi mogle ni opstati. Nekovi je bio protiv predloga, a druga dva lana PK KPJ za Srbiju bili su za izlazak pokrajinskog partijskog rukovodstva na teritoriju Kosmaja. 92) U centralnoj i zapadnoj Srbiji delovao je 1. umadijski odred, a februara 1943. godine obnovljen je aanski partizanski odred, koji je ve narednog meseca razbijen od etnika i snaga SDS. aanski odred obrazovan je ponovo maja 1943. godine, ali je preneo aktivnost u umadiju. Marta 1943. obnovljenje Valjevski partizanski odred. 93) Prvi umadijski odred delovao je na teritoriji okrunih komiteta za Mladenovac i Kragujevac. Kosmajski partizanski odred obrazovan je maja 1943. Krajem 1942. i poetkom 1943. u istonoj Srbiji uspeli su da se odre Krajinski i Timoki partizanski odred. Sredinom februara 1943. neprijatelj je preduzeo ofanzivu protiv Poarevakog partizanskog odreda. Juna 1943. obrazovan je Prvi timoki bataljon, od tri ete sa 110 boraca, sa perspektivom da preraste u brigadu. Prvih meseci 1943. u celoj Srbiji je u partizanskim odredima bilo oko 1.200 boraca. 94)
g 2 . Nikoli, Rukovoenje..., 468. ' S. Vukmanovi Tempo, Uloga i znaaj junomoravskog rejona u razvoju nae narodnooslobodilake borbe. - Isto, 127. 9 1 ) Isto, 129. 9 2 ) Isto! 9 3 ) M. Borkovi, n.d., 17. 9 4 ) Isto, 18.

339

Na Bukulji je krajem juna 1943. obrazovan prvi bataljon NOV u centralnoj Srbiji, u iji su sastav uli borci Kosmajskog, Valjevskog i umadijskog partizanskog odreda. Ovaj bataljon je predstavljao jezgro 1. umadijske brigade. Jedan od oblika rukovoenja u uslovima oseke ustanka u Srbiji, nadmoi okupatorsko-kolaboracionistikih snaga i aktivnog neprijateljskog etnikog odnosa prema partizanskim snagama u Srbiji bila su partijska i vojna savetovanja. Meu tim savetovanjima izdvajaju se, po znaaju, meuokruno partijsko savetovanje, a zatim vojno-politiko savetovanje od 9. do 13. avgusta 1943. odrano na Bukulji i okonano na Rudniku, kojem su prisustvovali Blagoje Nekovi, lanovi PK i Glavnog taba Srbije, predstavnici pet okrunih komiteta KPJ iz zapadne Srbije, umadije i Pomoravlja i rukovodioci oblinjih partizanskih odreda. Na savetovanju je istaknuta neophodnost obrazovanja odreda, bataljona i brigada NOV i stvaranje jedinstva naroda kroz borbu protiv okupatora i kolaboracionistikih snaga. Savetovanje je obezbedilo uspostavljanje veza izmeu susednih komiteta i odreda i usaglaavanje borbenih dejstava. Maja 1943. bilo je odrano partijsko savetovanje za niki okrug, a u junu za okrug Zajeara; polovinom septembra odrano je i savetovanje s okrunim komitetima Leskovac - Toplica, a kod Vranja za 2. junomoravski NOP odred. 95 ' Dolazak Svetozara Vukmanovia Tempa uticao je i na Pokrajinski komitet da se opredeli za stvaranje veih, krupnijih jedinica, kakve su ve bile stvorene u drugim krajevima Jugoslavije, i ofanzivniji odnos prema okupatoru i kvislinzima. Iz defanzive se prelazilo u ofanzivu. Stvaranjem bataljona i kasnije brigada nastale su pokretne jedinice sposobne da krstare po celoj teritoriji centralne Srbije, bez vezanosti za odreenu teritoriju, te da koristei snagu manevra nanose udarce neprijatelju, podstiu narodnooslobodilaku borbu i stvaraju osnovu za mobilizaciju novih boraca. Tako su u Srbiji u jesen 1943. formirane prve brigade: 1. umadijska 5. oktobra, 1. junomoravska 12. oktobra i 2. junomoravska brigada 20. novembra 1943. godine. Glavni tab i Oblasni partijski komitet Kosova i Metohije prebacili su nove borce oktobra 1943. na severne padine ar-planine, gde je formiran Kosovskometohijski partizanski odred, kao i na podruja Jablanice i Vranja, jer na Kosovu i Metohiji zbog pritiska albanskih masa nije bilo uslova za narodnooslobodilaku borbu. Vojnoupravni zapovednik Srbije, general Paul Bader, obezbeivao je teritoriju Srbije s nemakim, bugarskim i kolaboracionistikim snagama koje su daleko nadmaivale partizanske snage na jugu i u umadiji. Maja 1943. ukupne snage okupatora u Srbiji sainjavalo je oko 15.000 nemakih vojnika sa 4.000 policijskih snaga, oko 30.000 Bugara, 13.000 pripadnika SDS, 3.500 pripadnika Srpskog dobrovolja95)

M. Stankovi, G. Miljani, Rukovoenje narodnooslobodilakom borbom u Srbiji 1941-1945, Rukovoenje..., 43.

340

kog korpusa i 5.000 vojnika Ruskog zatitnog korpusa. Poetkom 1943. u raznim delovima Srbije bilo je oko 20.000 etnika. 96) Za Tita se Srbija u jesen 1943. ponovo nala u centru panje. Iz njegovog pisma tabu 2. korpusa NOVJ od 9. oktobra 1943. vidi se plan o koncentraciji 1. i 2. korpusa u predelu Sandaka i Metohije. im sazru uslovi trebalo je krenuti u pravcu Srbije i Makedonije. 97) Tito je desetak dana kasnije, 21. oktobra 1943, naredio 2. korpusu da usmeri operacije prema Srbiji, nalazei da je najvaniji strategijsko-politiki zadatak onemoguavanje Drae Mihailovia.) Jesenji prodor nije uspeo, jer za njega nisu bile stvorene osnovne vojno-politike pretpostavke. Kvislinke i etnike snage su u Srbiji bile daleko nadmonije, a juni sovjetski front isuvie daleko od granica Jugoslavije. Nemaka komanda gledala je u Srbiji njihovo najvanije strateko uporite na Balkanu. Formiranjem 1. umadijske brigade dolo je do promena u sastavu Glavnog taba za Srbiju, jer je dotadanji komandant Radivoje Jovanovi postavljen za komandanta brigade, dok je za v.d. komandanta Glavnog taba odreen Petar Stamboli. Politiki komesar Glavnog taba Moma Markovi uputio se sa 1. Sumadijskom brigadom. Brigada se kretala u uslovima suenog manevarskog dejstva u predelu izmeu Kosmaja i Rudnika, stalno napadana od Nemaca, Bugara, SDS i etnika Mihailovia. Sukobljavala su se dva gledita: krenuti prema Toplici i tamo doprinositi svojim dejstvima razvoju narodnooslobodilake borbe i stvaranju novih brigada ili prema Sandaku u susret 5. krajikoj diviziji. Ova dva oprena gledita zastupali su: prvo-naelnik Glavnog taba Savo Drljevi i drugo-komesar Moma Markovi (Vuk"). Preko Slobodne Jugoslavije" upuena je poruka Blagoju Nekoviu, koji se nalazio na jugu, da im u susret doe 1. junomoravska brigada. Markovi je smatrao da bi se ove dve brigade na slobodnoj teritoriji odmorile, reorganizovale i naoruale i zatim same, ili sa drugim jedinicama, vratile u Srbiju. Ovog puta, kao i u mnogim drugim prilikama, odluujui je bio stav politikog komesara nad vojnim rezonom i vojno-stratekim procenama. Ova odluka se moe smatrati fatalnom. Umesto da dve novoobrazovane brigade doprinesu daljem razbuktavanju borbi na jugu Srbije, kao poligonu za budue osloboenje, ove dve jedinice su izvuene iz Srbije u najpotrebnije vreme za Srbiju. Osim toga, one su pretrpele strahovite gubitke u Prijepolju i istonoj Bosni. 99 ) Novoobrazovana 1. umadijska brigada je na putu iz Srbije u Bosnu iskrvarila u borbi s Nemcima 4. decembra 1943. godine, branei, zajedno s 2. proleterskom brigadom, limski mostobran kod Prijepolja, na kome je palo oko 400 boraca.
V. Glii, Teror i zloini nacistike Nemake u Srbiji 1941-1944, Beograd, 1970,161. A V N O J i revolucija (priredili B. Petranovi, S. Neovi), Tematska zbirka dokume nata, Beograd, 1983, 393. Isto, 394. ' Savo Drljevi, Zato je 1. umadijska brigada, sa politikim i vojnim rukovodstvom Srbije, ujesen 1943. pola prema Sandaku umjesto u Toplicu, Rukovoenje..., 363.
7)

341

Sa brigadama su krenuli Blagoje Nekovi i Moma Markovi, organizacioni sekretar PK KPJ za Srbiju. U Srbiji su ostali Petar Stamboli, koji se nalazio u Beogradu do marta 1944, kada je preao najug Srbije, Dragi Stamenkovi i Nedeljko Karaii. Srbija je opet ula obezglavljena, a njene brigade - prvenci, 1. junomoravska i-1. umadijska, napustile su tlo Srbije kada su bile u njoj najpotrebniji Da li je u pitanju bio nenameran, krupan promaaj" ili je u ovom, pranjenju" Srbije od njene dve najbolje jedinice ipak bilo neke logike/ sa stanovita Titovog i jugoslovenskog rukovodstva. Tito je bio obuzet) poseanjem Srbije kao kljune jugoslovenske zemlje jednako 19MI kao i 1943-1944. godine. Njegovom ponovnom dolasku u Srbiju, u kojoj bi ga ekale srpske partizanske jedinice koje su u samostalnom narodnooslobodilakom procesu uspele da se odre i narastu, stvore veliku slobodnu teritoriju, formiraju prve brigade, oigledno je pretpostavio prodor ovih jedinica u Srbiju, sa ostalim snagama NOVJ, koje su srpske snage mogle samo pomagati ali ne i dejstvovati kao samostalni i odluujui inilac pobede. (Srbija se jednostavn~hije smela oslobodrti opstvenim snagama, ve snagama svih jugoslovenskih naroda kada) Sde as za definitivni prodor u Srbiju; Iz Bosne i Crne Gore tre baiti (Je upasti u Srbiju i spojiti sa srpskim snagama na jugu, ali one nisu r smele postati bitan faktor osloboenja Srbije ve samo dopunska snaga udarnih oslobodilakih jedinica NOVJ. Nekovi se uputio s 1. junomoravskom brigadom na osnovu poruke Mome Markovia preko radio-stanice Slobodna Jugoslavija" od 10. novembra 1943. da krene prema Sumadiji sa glavnim snagama. Ova poruka nije mogla biti predata preko Slobodne Jugoslavije", a da nije prethodno odobrena od strane Vrhovnog taba koji je odravao veze sa radio-stanicom Slobodna Jugoslavija" u Moskvi. Nekovi je nasuprot argumentima Dragog Stamenkovia da se ne odazove na ovaj poziv, bio svestan, kao disciplinovan komunist da je u pitanju poruka vieg rukovodstva Vrhovnog taba. 100 ' Prva junomoravska brigada uspeno je prela Zapadnu Moravu i stigla u prostor oko Bukulje i Aranelovca, ali nije naila na 1. umadijsku brigadu koja je ve krenula prema Prijepolju. Odlueno je da brigada krene prema Drini i pree u istonu Bosnu, u jeku nemake ofanzive, gde je pretrpela velike gubitke. umadijska brigada ila je u susret 2. i 5. diviziji koje su pokuavale da prodru prema Srbiji preko Zlatibora i Tare. tabovi ovih jedinica pozvali su srpske partizanske snage da im se pridrue i da zajedno prodiru u Srbiju, ali su snage 2. korpusa uskoro bile odbaene daleko od Srbije, u prostor Sandaka i Crne Gore. ak i ako umadijska brigada nije mogla da opstane u umadiji, mogla je krenuti prema jugu, Toplici i Jablanici. Koliko je pretpostavka o Titovoj nameri da se Srbija oslobodi spoljnim snagama pod njegovom
100)

Dragi Stamenkovi, O odlasku iz Srbije 1. junomoravske i 1. umadijske brigade novembra 1943. i sa njima sekretara PK K P J za Srbiju. - Isto, 365.

342

komandom, a ne pomou autohtonih partizanskih snaga koje su se obrazovale na jugu Srbije i u umadiji, najbolje svedoi Titovo nareenje Nekoviu od 13. januara 1944. da nije smeo krenuti sa junomoravskom brigadom za Srbiju, jer nije krivica Vrhovnog taba to se do tada nisu sreli i snabdeli moravsku brigadu". Nekovi je vrhovnom komandantu uzvratio narednog dana, istiui da na jugu ima mnogo posla a da on ne zna zato je u Bosni. ekam odobrenje za povratak a put bih ja predloio", ali nije dobio to odobrenje. 101 ' Tako se osam meseci, od novembra 1943. do jula 1944, van Srbije nalazilo njeno glavno partijsko-vojno rukovodstvo sa Blagojem Nekoviem, Momom Markoviem, nekoliko lanova PK, politikim komesarom i naelnikom Glavnog taba. Od 1. umadijske i 1. junomoravske brigade je kod ajnia, 10. februara 1944, formirana 3. srpska udarna brigada NOVJ, koja je ula u sastav 2. proleterske divizije i u njoj ostala do kraja rata. Iznetom shvatanju u sutini ne protivurei miljenje daje izvlaenje brigade 1943. iz Srbije bilo uslovljeno tenjom Politbiroa CK KPJ da dve srpske brigade uu u sastav elitne proleterske divizije, koja bi prodrla na elu snaga NOVJ u Srbiju, postajui okosnica za obrazovanje novih udarnih divizija u Srbiji. W2) Da nije sluajnost i da se radi o kontinuitetu pokazuju i dogacE vezani za borbe u Srbiji u le to i jesen 1944. godine. U zavrnim borbajju* a osloboenje, uloga Glavnog taba Srbije je bila degradirana]^!, beogradskoj operaciji komandovanje angaovanim jedinicama riiic p n j padalo Glavnom tabu Srbij. Umesto aktivnosti Glavnog taba Srbijfi) obrazovan je Operativni tab za Kosovo. Kompetencije Glavnog taba svodile su se na uu Srbiju bez Beograda, koji je bio pod neposrednom komandom Vrhovnog komandanta. U sastavu jedinica pod komandom Glavnog taba Srbije dolazilo je do estih promena po Titovom nareenju. Tako je januara i marta 1945. na Sremski front upuena 2. proleterska i 22. srpska divizija, a potom i 47. srpska divizija.103' Posle jesenjeg pokuaja prodora u Srbiju, usledio je novi, marta 1944, prebacivanjem jedinica 2. i 5. divizije na desnu stranu Lima. Udarna grupa divizija imala je nareenje za snaan prodor prema Ibru, optim pravcem Zlatibor - Javor - dolina reke Studenice. Prva linija odbrane Srbije" bila je razbijena (Priboj, Uice i Ivanjica), ali je preostajao tei deo zadatka - forsiranje Ibra i uspostavljanje veze sa snagama NOVJ u Toplici i Jablanici. Kada .su Nemci prepreili prelaz preko Ibra, Udarna grupa skrenula je prema uikom kraju. Aprilski pokuaj prelaza Ibra takoe nije uspeo. Udarna grupa dobila je nareenje za pokret prema severozapadu, pribliavajui se komunikaciji Uice - Poega. Snage odbrane bile su estostruko nadmonije od Udarne grupe, brojei oko 30.000 boraca prema 5.000 boraca NOVJ. 1 0 4 )
. Piljevi, Isto, 513. R. Martinovi, Isto, 144. ' R. Rajovi, Odlazak 1. umadijske i 1. junomoravske brigade iz Srbije. - Isto, 630.

""

343

Za konani prodor moralo se saekati jo nekoliko meseci. Osvajanje Srbije bilo je nemogue bez poetka nemake evakuacije sa Balkana, koja je bila uslovljena osvajanjem Rumunije i Bugarske od strane Crvene armije i izbijanjem sovjetskih trupa na Dunav, to jest na jugoslovensko-rumunsku granicu. Januara 1944. na jugu Srbije formirane su jo dve brigade: 3. junomoravska brigada od boraca sa podruja Kukavice, Jablanice i Pasjae i 4. junomoravska brigada od boraca Jastrebakog i Rasinskog partizanskog odreda, u ijem su sastavu bila tri bataljona. Dragi Stamenkovi, lan PK KPJ za Srbiju i sekretar PK SKOJ-a, obavestio je Petra Stambolia, v.d. komandanta Glavnog taba, o formiranju ove dve brigade koje e partijski drati" Okruni komitet Leskovac. tabove smo odredili", kae, od najbolje raspoloivih kadrova vojnopartijskih na ovoj teritoriji. Nastojimo da im ukazujemo na njihove nedostatke i da ih podignemo putem partijskih kurseva. Deava se da jednog dana jednog druga kandidujemo, drugog dana zalanimo, a treeg ve je polit, komesar. Takvo uzdizanje slino je u pozadini". 105) Februara 1944. formirana je 5. (kasnije 7) srpska junomoravska brigada. Junomoravsko operativno podruje imalo je sredinom 1944. (bez 1. junomoravske brigade) osam brigada, pet odreda i 3 komande podruja ili oko 50 bataljona, sa proseno po 200 boraca, to je iznosilo oko 10.000 boraca. 106) Razvoj narodnooslobodilakog pokreta na jugu dobijao je razmere masovnog opredeljivanja za narodnooslobodilaku borbu, to je bilo vezano sa prethodnom borbom, pribliavanjem jedinica NOVJ Srbiji i pokuajima prodora ujesen 1943. i prolee 1944, raspadanja okupatorsko-kolaboracionistikog sistema. Maja 1944. formirana je i 2. umadijska brigada na podruju okrunih komiteta za Kragujevac i Mladenovac. 107) Od jeseni 1943. do 10. maja 1944. u Srbiji je obrazovano 11 brigada koje su obezbeivale slobodnu teritoriju u slivu June Morave. Maja i juna 1944. u junoj Srbiji formirane su i divizije: 21, 22, 24. i 25. divizija. I08) Na improvizovani aerodrom kod Kosania u Pustoj Reci stigao je deo Glavnog taba za Srbiju, sa Koom Popoviem kao komandantom. 109)
105) ,06) 107) 108) 109)

M. Borkovi, n.d., 187. Isto. Isto, 189. Isto, 190. S Koom Popoviem u Srbiju se vratio BI. Nekovi sa lanovima PK, koji su iz Istone Bosne preko Berana i Visa ponovo stigli u Srbiju posle 6 meseci odsustvovanja. Za politikog komesara Glavnog taba postavljen je Milosav Milosavljevi, dotadanji politiki komesar 2. proleterske divizije. Koa Popovi je u Belenici" zapisao: Nou 10/11. spustili smo se avionima - u Srbiju. Englezi bi, jo odlagali: 'zbog loeg vremena, zbog toga to je aerodrom ugroen', itd., ali je ruski avion bio spreman da nas prebaci, pa su krenuli i engleski". - PK K P J za Srbiju je jo februara 1944. traio od Vrhovnog taba da se za komandanta Glavnog taba N O V i P O J Srbije postavi Koa Popovi. O tome je odlueno tek na Visu, juna 1944, za vreme boravka Mihaila - Blagoja Nekovia sa lanovima PK na Visu. - K. Popovi, Beleke uz ratovanje, Beograd, 1988, 273-4.

344

Bugarski okupator - iluzije KPJ i ponaanje bugarskih vojnika

Nemake operativne trupe koje su se krajem 1941. pomerale iz Srbije u Bosnu i na Istoni front zamenjene su bugarskim jedinicama. Prvi bugarski okupacioni korpus, pod komandom generala Asena Nikolova, preuzeo je na osnovu nemako-bugarskog sporazuma kontrolu nad delom Srbije. 110 ' Korpus se sastojao od tri divizije, jaine 20 - 25.000 ljudi, sa tabom korpusa u Niskoj banji. Bugarske trupe poele su smenjivati nemake u Leskovcu, Niu, Knjaevcu, upriji i Jagodini 31. decembra 1941. godine. Celokupni prostor trebalo je zaposesti do 15. januara 1942. godine. Smenjujui 113. nemaku diviziju, bugarske snage premetale su garnizone u rejon Stara granica - Rgotina - Lapovo - Kragujevac - dolina Ibra - Mitrovica - Pritina. Bugarske trupe bile su obavezne da potuju zapovesti feldkomandantura i krajskomandantura u oblasti upravnih poslova, nemake zakone i srpsko zakonodavstvo doneto sa nemakim odobrenjem. Na tlu Srbije bugarske trupe snabdevalo je Ministarstvo rata Bugarske. Komandujui general u Srbiji stavio je Bugarima do znanja da je samostalno rekviriranje bilo zabranjeno. 111 ' Bugarska je kao okupatorska sila u Srbiji bila posebno omraena, jer se radilo o istorijskim korenima ove mrnje, posebno ponavljanju okupacije iz prvog svetskot rata, zapamene po surovosti. Bugarska je aprila 1941. ustupila teritoriju Nemakoj za napad na Jugoslaviju i Grku. Sa saglasnou Nemake prilikom deobe Jugoslavije, Bugarska je anektirala dva srpska okruga: vranjski i pirotski, kao i deo Makedonije. Bugarska propaganda uporno je razvijala tezu o blgarskoj Moravi". Protiv posedanja srpske teritorije od strane Bugara istupio je Milan Nedi, ali otac Srbije" nije mogao spreiti njihov dolazak, iako je pretio da e izvriti samoubistvo. ' Nediev reim je ovim aktom jo vie degradiran. U Srbiji je od kraja 1941. bilo dva okupatora, iako su Nemci ostali glavni okupator, jer su im bugarske trupe u taktikom smislu bile podreene. Vojni pragmatizam Nemaca odneo je krajem 1941. pobedu nad otporom Milana Nedia. Nemaki funkcioneri, zainteresovani za Nediev reim, nastojali su da umanje efekte bugarske okupacije, svesni koliko ona predstavlja izvanredno politiko optereenje" kvislinkog reima. Nemci su bili svesni da ukoliko se vlada
Na osnovu nareenja Hitlera, Vrhovna komanda Vermahta je zamolila" bugarskog ministra vojske da bugarske trupe posednu delove teritorije istone Srbije sa zadatkom da odravaju mir i poredak na tom prostoru. Naredba Hitlera je preneta preko komandanta Jugoistoka 24. decembra 1941. bugarskom oficiru za vezu pri Stabu opunomoenog komandanta za Srbiju, Dimitru Stanevu. - M. Stojiljkovi, Bugarska kao saveznica sila Osovine u okupaciji Srbije 1941-1944, Zbornik radova 2, Jugoslovensko-bugarski odnosi u XX veku, Beograd, 1982, 288-9. ' M. Stojiljkovi, Bugarska okupatorska politika u Srbiji 1941-1944, Beograd, 1989,123. Nediu se i pre investiture od generala Dankelmana pretilo da e Nemci u Srbiju dovesti ustake, maarske, bugarske i albanske snage. - B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 1, 237. - Nedi je teko doivljavao proirivanje bugarske okupacije, ali je njegov poloaj u sutini bio vazalan i bez mogunosti protivpoteza.

345

bude stalno optereivala novim ustupcima, onda je od nje bilo nerealno oekivati podrku okupacionom sistemu. Zastupnik komandanta oruanih snaga na Jugoistoku, general artiljerije Paul Bader, javljao je 19. januara 1942. generalu ininjerije Kunceu, komandantu oruanih snaga na Jugoistoku, da je vlada Nedia izdrala prvi ulazak bugarske vojske ali da proirenje bugarskog posadnog podruja na polovinu Srbije nee podneti. Upozoravao je na tekoe u vezi sa novcem i snabdevanjem, koje bi mogle izazvati haos, izriito odvraajui od namere da se proiri bugarsko podruje. Nemci su odgovornost za mir u zemlji prenosili na Srbe, sluei se pretnjom da e Bugari proiriti posadno podruje ako u zemlji ne nastupi mir. Srbi treba u prvom redu da krvare i ginu za svoju zemlju". 113 ' Ne samo vojni ve i politiko-diplomatski faktori u Beogradu, poput Feliksa Bender, bili su krajem 1941. i poetkom 1942. suoeni sa munom situacijom" vezanom za ulazak Bugara u Srbiju. Bender se posebno zalagao da bugarske trupe ne uu u Kragujevac. Nemaki poslanik imao je u vidu da je Nedi pokazao lojalnost prema Nemcima, da mu se autoritet na selu nalazio u porastu i da je narodu uspeo da objasni besmislenost ustanka". Za Nemce je Nedi, u stvari, bio jedini kolaboracionista sa autoritetom kojega niko drugi nije mogao zameniti. Njegovim eventualnim povlaenjem javljala se opasnost od novih nemira, stvarao i nagomilavao zapaljiv materijal" za pojaani ustaniki pokret u prolee. Za Bender je ak bilo dragocenije da se Nedi zadri nego to e bugarske trupe odmeniti nemake. Nemaki diplomata je znao da je elom svojom prolou srpski narod bio neprijateljski raspoloen prema Bugarima. Bender je hteo da zadri Nedia, ali i da smanji bugarsku okupacionu zonu. Strahovao je od netrpeljivosti izmeu Koste Milo vano via Peanca i Bugara u etvorouglu Prokuplje - Kurumlija - Trstenik - Kruevac. Predlagao je da se ispod bugarske okupacije izdvoje Kragujevac, Zajear i Prokuplje, kao oblast Koste Peanca. Proizilazi da se praktino zalagao da Bugari preuzmu proirenu zatitu eleznike pruge od granice do Jagodine i posednu garnizone u Niu, Leskovcu, upriji i Jagodini. 114 ' Ulaskom bugarskih trupa nemaka vojna uprava u Srbiji ostala je i dalje nepromenjena. Komandu na celoj teritoriji Srbije zadravao je i dalje opunomoeni general - komandant u Srbiji, kome su se u taktikom pogledu potinjavale i tri prispele bugarske divizije. Nemake oruane snage su u oima bugarskih okupatora uivale neogranien ugled. Prema nemakim vojnicima gajilo se najvee poverenje. Nemaki vojnik se visoko cenio, a prema Nemcima izraavalo oseanje duboke zahvalnosti.115' Odnosi izmeu Bugara i Nedievih vlasti, meutim, od prvog dana su bili odnosi nepoverenja i netrpeljivosti s obe strane. ta vie, ulazak Bugara u pet srpskih okruga - niki, leskovaki, kruevaki,
113) 114) 115)

M. Stojiljkovi, n.d., 133. Isto, 134-5. B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 1, 476.

346

moravski i kragujevaki - kolaboracionisti su doiveli kao uvredu. Nedieva pretnja samoubistvom ukoliko Bugari uu u Srbiju preko dotadanje demarkacione linije ostala je neostvarena. Generalova subjektivna oseanja morala su da se priklone objektivnim odnosima, koji su ga stiskali kao kletima ne pruajui drugi izbor od onog za koji se na poetku opredelio, svoenjem sebe na nivo izvrioca nemake politike, ak i onda kada je ona za njega lino bila neprihvatljiva.116' Bugarsko obezbeenje saobraaja nije se u uslovima narodnooslobodilake borbe na jugoistoku Srbije moglo svesti samo na zatitne mere, jer su aktivnosti partizanskih odreda uslovljavale daleko aktivnije angaovanje bugarskih divizija protiv NOP odreda Srbije na jugu i istoku. Opadanjem nemake okupacione moi sve vie se irila i bugarska okupaciona zona, to e na kraju bugarske okupacije dovesti Bugare nadomak Beograda. Bugarski okupatori nisu zaostajali za Nemcima u represivnim merama i primeni kolektivne odgovornosti. Bugari su februara 1942. u znak odmazde spalili sela Bojnik i Dragovac. Prema Dimitriju Kuliu, broj streljanih u Bojniku i Dragovcu iznosio je oko 560. 117 ' Posle borbi sa Toplikim odredom spaljena su sela na Pasjai. Bugari su u borbi sa Toplikim i Rasinskim odredom sve vie prelazili na sistem talaca. 118 ' CK KPJ i PK KPJ za Srbiju verovali su 1941. i 1942. da e u Bugarskoj izbiti oruani ustanak protiv reima, a bugarski vojnici pojedinano i grupno pristupati partizanskim odredima. Ove iluzije, iako odravane 1941. i 1942, nisu se ispunile. Predstave o tome stvarane su na osnovu internacionalistikih zabluda, a na drugoj strani saznanja da u Bugarskoj deluje B R P i da u narodu postoji snano rusofilsko raspoloenje. Na stranu srpskih partizana preao je tek neznatan broj bugarskih vojnika, lanova B R P , komunistike omladine (REMS-a) i antifaista. Veze izmeu srpskih partizana i bugarskih komunista upostavljane su preko Pirota i Vranja. Oktobra 1942. sekretar Poverenstva OK KPJ Vranje Vasilije Smajevi uspostavio je vezu u rejonu Trna sa Slavem Trnskim, lanom BRP. Veza je odrana uz neposrednu pomo Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. 119 ' Iz pisma Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju od 27. januara 1942. proizilazi shematsko razgraniavanje izmeu vojno-faistikih krugova" od bugarskog naroda. Bratimljenje" sa bugarskom vojskom imalo je smisla samo po liniji zajednike borbe protiv neprijatelja srpskog i bugarskog naroda, nemakog okupatora i njegovih slugu" u srpskom i bugarskom narodu. Slino stanovite zauzimao je i CK KPJ, koji je u vie navrata stavljao u dunost PK da obrati panju na bugarske vojnike i utie na razaranje njihove okupatorske svesti. Svojim direkti7

D. Kuli, Bugarska okupacija 1941-1944, I, Ni, 1970, 560. ' B. Mitrovski, V. Glii, T. Ristovski, Bugarska vojska u Jugoslaviji 1941-1945, Beograd, 1971, 99, 101. ' N. P. Ili, Pomo NOP-a Srbije antifaistikom pokretu Bugarske, Rukovoenje...,

347

vama Pokrajinski komitet predviao je pruanje pomoi komunistima u bugarskoj vojsci, podvlaio bratstvo dva naroda, pozivao bugarske vojnike da pristupe partizanima. Na drugoj strani, bugarska vojska tretirana je kao okupatorska, koja spreava oslobaanje srpskog, pa i bugarskog naroda. Stoga je protiv bugarskih okupatora bilo neophodno nastaviti borbu. Dezertere iz bugarske vojske koji priu partizanima trebalo je prebacivati na bugarsku teritoriju, gde bi nastavili borbu protiv Nemaca ,,i njihovih slugu u Bugarskoj". ' CK KPJ zahtevao je od PK da pojaa i proiri rad meu bugarskim vojnicima. 121 ' Tim povodom Pokrajinski komitet poslao je uputstvo OK KPJ za Ni da se sa Bugarima vodi borba kao sa okupatorima, ali da se treba povezivati sa njihovim naprednim elementima" u cilju propagande i snabdevanja orujem i municijom. 122 ' Pokrajinski komitet je 22. juna 1942. pozvao vojnike, podoficire i oficire bugarske okupatorske armije u Srbiji da prestanu sa pljakom i nasiljem nad srpskim narodom i da se ukljue u narodnooslobodilaki pokret. 123 ' Direktive CK KPJ da se uspostave veze sa bugarskim vojnicima proizilazile su iz uverenja da e biti dosta dezertera iz bugarske vojske, doi do ustanka protiv reima, pa ak i svetske revolucije u vreme kada je 1. bugarski okupacioni korpus preuzimao okupacionu zonu na osnovu saglasnosti sa nemakom komandom. Bio je to izraz internacionalistikih iluzija koje su postojale na poetku borbe i u drugim krajevima Jugoslavije i prema drugim okupatorima - Nemcima i Italijanima. Radilo se o bratimljenju sa vojnicima - radnicima i seljacima, potpunim previanjem nacional-socijalistike i faistike ideologije i dubine njene indoktrinacije. CK KPJ je potenciranjem ovog pitanja, mada bez ozbiljnijih rezultata, ugaao i Georgiju Dimitrovu, kao to se moe videti iz depea koje je Tito slao Moskvi. CK KPJ je krajem januara 1942. pisao Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju: Povezati se sa bugarskim vojnicima i pozvati ih da prestanu biti oruje u rukama reakcionarne bugarske vlade, koja hoe i njih da baci u naruje krvavog faizma. Prvo ih pozvati na bratimljenje i stupanje u partizanske odrede, otpoinjui partizansku borbu i u svojoj zemlji. Radi postizanja ovog cilja treba se u prvom redu povezati sa lanovima Partije u bugarskoj vojsci". 124 ' Do kraja 1942. u redove partizanskih odreda stupilo je meutim svega 7 bugarskih vojnika. 125 ' Uzaludno je kominternistika radio-stanica Hristov Botev" od novembra 1941. upuivala pozive bugarskim vojnicima u Jugoslaviji da ne pucaju na partizane, ve da sa orujem
120) 121) 122) 123) 124) 1251

Pismo PK K P J za Srbiju od 27. januara 1942. - Pokrajinskom Poverenstvu K P J za Ni o odnosu prema okupatorskim trupama. - Zbornik N O R , tom I, knj. 3, dok. 11. Isto, tom II, knj. 3, dok. 66. Isto, tom I, knj. 3, dok. 86. Isto, tom I, knj. 3, dok. 90. V. Glii, n.d., 261. M. Mitrovi, Doprinos N O R i jugoslovenske revolucije pokretu Jugoslavije revolucionarnom pokretu Bugarske u periodu april 1941 - septembar 1944, N O R i revolucija u Srbiji 1941-1945, Beograd, 1972, 509.

348

prelaze na njihovu stranu, da se s njima pobratime i zajedno obrazuju front slobode balkanskih naroda, kao najbolji nain zatite nezavisnosti Bugarske. Kampanja za razaranje bugarske okupatorske armije voena je i u drugim propagandnim sredstvima B R P : radiju Naroden glas", partijskom organu Rabotniko delo", Oteestvenom frontu", Mladenoj iskri" i drugim. Odziva nije bilo, ili tek neznatnog, koji se meri prelaskom na partizansku stranu po nekog borca. Uspostavljeni dodiri sa bugarskim vojnicima u Beloj Palanci, Niu, Leskovcu, Kruevcu nisu davali rezultat. Pokrajinski komitet nije uspevao da uspostavi vezu sa CK B R P Bugarske radnike partije (BRP). Postojala su dva punkta: jedan u Pirotu za veze sa CK B R P i drugi u Crnoj Travi. Veze je uspeo da uspostavi tek delegat CK KPJ u Makedoniji, Dobrivoje Radosavljevi, preko Crne Trave. U pitanju su bile tehnike veze, jer s bez saglasnosti CK KPJ, kao to je upozoravao Pokrajinski komitet, nisu smeli praviti nikakvi sporazumi. ' Do promena je poelo da dolazi tek sa opadanjem nemake moi i snaenjem narodnooslobodilakog pokreta. Na srpskoj slobodnoj teritoriji prihvatani su borci i rukovodei kadrovi iz Bugarske; na tom prostoru su sticali iskustva i dobijali naoruanje; bilo je i zajednikih akcija u Bugarskoj. Bugarski partizani leeni su na tlu Srbije. 127 ' Trnski odred bugarskih partizana, obrazovan krajem aprila 1943. na slobodnoj teritoriji Crne Trave, sastojao se u asu formiranja od svega tri borca (Slave Trnski, Dalo i Stefan), da bi se mesec dana kasnije poveao za jo est boraca koje su inili bugarski Jevreji. 128 ' Sem Trnskog partizanskog odreda, koji je formiran uz pomo Okrunog komiteta Vranje i taba 2. junomoravskog NOP odreda, obrazovani su i drugi odredi: ustendilski, aprila 1944, u predelu Pinje; Brezniki, jula 1944, opski, Radomirski i Dupniki. 1 - Od decembra 1943. do septembra 1944. uz neposrednu pomo KPJ i Glavnog taba NOV i PO Srbije formirano je vie bugarskih bataljona: Vasil Levski" u Crnoj Travi, decembra 1943; Bugarski vojniki partizanski bataljon Georgi Dimitrov", maja 1944, pod Radanom; Georgi Rakovski", juna 1944, u Trgovitu, Internacionalni partizanski bataljon" avgusta 1944. kod itnog Potoka; Petko Napetov" i Dimitar Blagoev" u istonoj Srbiji, Vasil Petlekov" i Vasil Kolarov", poetkom septembra 1944. godine. Bataljoni su uglavnom obrazovani od prebeglih bugarskih vojnika. 130 ' U crnotravskoj Kalni maja 1944. formirana je bugarska 1. i 2. sofijska partizanska brigada. Glavni tab NOV i PO Srbije je od bataljona Georgi Dimitrov" i zarobljenih bugarskih vojnika u Jablanici formirao brigadu Georgi Dimitrov". Od bugarskih
fV V. Glii, n.d., 264. " N. Ili, n. d 356. M. Mitrovi, n.d., 508.

349

partizanskih odreda i eta formirane su u Crnoj Travi jo tri bugarske brigade, a poetkom septembra 1944. 1. sofijska bugarska partizanska divizija.131'

arite ustanka u Sremu - sadejstvo s bosanskim snagama

Razvitak rata u Vojvodini nije mogao da ne odraava neravnomernost ustanka i narodnooslobodilake borbe, odreene injenicom daje ona bila raskomadana", njene oblasti odeljene velikim rekama, nalazila se pod okupacijom dva okupatora i ustaa, sa jakim snagama folksdojera, opredeljenjem nemake manjine za Nemaku i maarske za veliku Maarsku. etniki pokret nije uspeo da se rairi u Vojvodini, zahvaljujui surovom maarskom okupacionom sistemu, antisrpskom i antijugoslovenskom raspoloenju folksdojera i maarske nacionalne manjine, raznovrsnom etnikom sastavu pokrajine, isparcelisanosti okupacionog prostora i raznorodnim snagama okupatora antisrpstvom zadojenih, ravniarskom terenu, vodenim preprekama Dunava, Tise i Save; u Sremu, pre svega, uspehu narodnooslobodilakog pokreta da oko sebe okupi sve srpske snage i sprei revanistiku nacionalnu politiku prema Hrvatima koji su ostali van narodnooslobodilakog pokreta do kraja rata. U oceni ovog pitanja i njegovih uzroka ne sme se ispustiti ni predratna autonomistika komponenta dela srpskih graanskih snaga oko SDS koja se protivila velikosrpskom dravnom i nacionalnom etnikom programu.132' Narodnooslobodilaki pokret je u Sremu uspeo da dobije bitku sa etnikim pokretom za srpski narod, kao i u ostalim delovima zapadnog srpstva (Bosanska krajina, Lika, Banija, Kordun, Slavonija) i na Kosovu i Metohiji. Srpski narod se gotovo u celini svrstao na stranu narodnooslobodilake borbe. Priliv Hrvata u narodnooslobodilaki pokret izostao je do zavrne faze rata. Srpski narod Srema odbacio je vladavinu NDH i borbom odgovorio na pokuaje ustaa da od Srema naprave hrvatsku itnicu i utvrde svoju istonu granicu. U Sremu je propao pokuaj prekrtavanja pravoslavaca njihovim prevoenjem na katolianstvo. Masovne antifaistike organizacije podstakle su otpor ovoj kleroustakoj meri da se srpski narod denacionalizuje, nacionalno i verski ponizi, napusti pradedovsku veru i stare obiaje. Okruni komitet KPJ za Srem je decembra 1942. godine u letku Dole sa pokrtavanjem" pozivao Srbe da se ne pokrste, ali i da se bore sa svojom braom Hrvatima" protiv okupatora. Nacionalnoodbrambeni stav meao se sa internacionalistikom politikom i praksom. Jasno je naznaeno da bi svako pokrtavanje" znailo kapitulaciju i izdaju pred najgorim neprijateljem, kaljanje svoje nacionalne asti i dostojanstva! Nijedan Srbin ne bi smeo da se pokrsti!" 133 '
132)

Isto, 356. B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 2. 308. 133> Vojvodina u N O R - u . . . , 125.

131)

350

Rukovodstvo Partije u Sremu gledalo je u etnicima opasne protivnike, sa kojima se obraunavalo kao sa najveim neprijateljima. Prvo Titovo obraanje iz Bosne sremskim komunistima januara 1942. predvialo je da se teren isti od etnikih i pljakakih bandi", likvidiraju petokolonai, pijuni i svi razbijai narodnooslobodilake borbe i njihova imovina pieni. 134) Neuspeni pokuaji infiltracije etnika u Srem karakteristini su i za Banat, pa i za Baku. Maarski okupator suoavao se sa pojavama srpskog nacionalnog organizovanja", koje je najstroe kanjavano, ne uspevajui da se ukoreni. Centrala Dravne bezbednosti Generaltaba septembra 1943. stavlja pod prismotru 75 lica u Somboru, uglavnom iz redova aktivnih i rezervnih oficira, sudskih inovnika, intelektualaca, zbog formiranja operativnih jedinica (bakih brigada sa bataljonima u Begeu, Paievu, Novom Sadu, u Bakoj Palanci itd.), vojnog taba, propagandne i obavetajne slube. Iako je organizacija ostajala na spiskovima, Sud naelnika Generaltaba osudio je 7. oktobra 1943. deo okrivljenih, a 60 lica predao tuiocu Segedinskog korpusa. 135 ' Srem je otkrivao i praktino demonstrirao koliko u uslovima narodnooslobodilake borbe, kao revolucionarne strategije u uslovima drugog svetskog rata, postaju neodrive ranije komunistike predstave sa rigidnom doktrinom o klasnoj borbi, eksploatatorima, proleterskoj revoluciji, osvajanju vlasti juriem na svoj zimski dvorac", predubeenjima o ponaanju seoskih domaina, potcenjivanjem znaaja nacionalnog i verskog fenomena, te neuoavanju pretnje fizikom egzekucijom nad srpskim narodom, neuvaavanju tradicije, istorijskog i kulturnog naslea. Od borbe za vlast nije se odustajalo, kao srike stratekih zamisli KPJ, ali se smena vlasti izvodila na drukiji nain, u oblicima 0 kojima nije bilo rei u vulgarnoj literaturi niti su bili predvieni knjikim emama. Partija je u Sremu ostvarivala svoju rukovodeu ulogu, ali je u narodu izraslo shvatanje da smo svi mi jedna partija". Stoga u Sremu nee doi do klasnih zaotravanja, koja su inae u praksi drugih jugoslovenskih oblasti izazvala krvave posledice". Pomenuta skretanja ostavila su u Sremu samo trag u revolucionarno intoniranim tektovima. 136 ' Srem je postepeno izrastao u centar narodnooslobodilakog pokreta u Vojvodini. Narodnooslobodilaki pokret u Banatu i Bakoj, gde je narodnooslobodilaki pokret morao da se nosi sa terorom maarskih okupatora, pomognutih maarskom nacionalnom manjinom 1 folksdojerima, u Banatu naroito, doivljavao je krizu, kojoj su pogodovale i pogrene procene Pokrajinskog komiteta KPJ i nain borbe banatskih partizana. Sremski ustanici su protiv sebe imali aparat
J34 Isto, 144. 135) Dopis Centrale Dravne bezbednosti Generaltabu o organizaciji i rukovodiocima srpskog nacionalnog pokreta u Bakoj kojim rukovodi Draa Mihailovi, Budimpeta 3. septembar 1943. - Zbornik N O R , tom X V , knj. 1, Beograd - Budimpeta, 1986, 413-415. 136) B. Petranovi, Revolucija i istoriografija, Beograd, 1985, 455-7.

351

vlasti NDH, ali se on u prvo vreme nije mogao meriti sa onim maarskog okupatora i folksdojera. A i nacionalni odnosi u Bakoj i Banatu bili su u znaku apsolutne nadmoi Maara i Nemaca, koji su surovo obezbeivali svoju vlast i politiku prevlast. Sremski partizani mogli su da se oslone na Fruku Goru, nasuprot bespreglednom ravniarskom prostoru Banata i Bake, naroito nepogodnom za borbu kada, ubiranjem kukuruza, ogole polja. Za razliku od rukovodstva Okrunog komiteta KPJ Srem, koje je ve u zimu 1941/1942. uspeno politiki pripremalo narod za borbu, osloboeno sterilnih projekcija, razdvojeni Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu nije prestajao da robuje dogmatskim predstavama; krivo je procenjivao objektivne uslove, raunao na brzometnu pobedu, rizikovao je kadrove, izazivajui protiv sebe nemilosrdnu maarsku i nemaku represiju. Srem je u 1942. postao centar narodnooslobodilake borbe u Vojvodini, njeno arite, trajna ustanika oblast u kojoj se narodnooslobodilaka borba nije do kraja rata gasila. Razvoj borbe u Sremu odlikovale su sledee pojave: narastanje borakih snaga na snanoj politikoj osnovi masovnih organizacija antifaistikog karaktera, to e dovesti do proirivanja narodnooslobodilake borbe sa padina Fruke Gore na donji Srem. Zahvaljujui ravniarskom prostoru koji je sa Slavonijom predstavljao itnicu NDH, 1942. godine dolo je do pribliavanja akcija Beogradu i ugroavanja dela najvanije saobraajne magistrale za nemakog okupatora: Zagreb - Beograd; kao rezultat razmaha narodnooslobodilake borbe usledile su kaznene ekspedicije Nemaca i ustaa na Srem, koje su za sobom ostavile pusto i zloine; i najzad, 1942. je dolo do odluke da se narasli boraki kadar u Sremu, pred predstojeu zimu, prebaci u istonu Bosnu, preko Save, gde e sa jedinicama istonobosanskih partizana uzeti aktivno uee u borbama protiv etnika, ustaa i domobrana. Razvoj narodnooslobodilake borbe u Sremu 1942. svedoanstvo je samo za sebe o plimi narodnooslobodilake borbe, poaru opteg ustanka koji je zahvatio ravnicu, partizanske ofanzivnosti koja je proizilazila iz shvatanja narodnooslobodilake borbe, nabrekle borake moi i samopouzdanje, to nije moglo ostati bez uzvratnih represivnih mera ustaa i nemako-maarskih okupatora. Partizanske snage Srema primakle su se svojim akcijama Beogradu i Zemunu, dejstvovale u prostoru Sremske Mitrovice i Rume. Samim tim to se radilo o itorodnom podruju, narodnooslobodilaki pokret organizovao je i etvu, prikupljanje letine s pozivom da se nijedno zrno ne ustupi okupatoru, njeno uskladitenje, a na drugoj strani, zasejana penica i kukuruz na poljima pod kontrolom neprijatelja, sa vralicama i drugim poljoprivrednim inventarom, paljena su i unitavana.137' Srem je odravao veze sa Beogradom i istonom Bosnom. Postao je prihvatna tranzitna stanica za pripadnike narodnooslobodilakog
137)

Vojvodina u N O R - u . . . , 156.

352

pokreta koji su dolazili iz Beograda i Zemuna, Mave i Posavine, a na drugoj strani, preko Srema su stizali rukovodioci koje su Vrhovni tab i CK KPJ upuivali u Srbiju. Tim pre, to je drugi prelaz preko Drine bio vie nego dobro uvan od strane SDS i Ruskog zatitnog korpusa. Februarski napad 1942. na andarmerijsku stanicu u Martincima (martinaka buna") oznaio je poetak intenzivnijih borbi u Sremu koje vie nee prestajati. Borbe su nosili Frukogorski odred, ojaan mesnim desetinama, te obnovljeni Podunavski odred, koji je delovao na istonim padinama Fruke Gore i obalskom podruju Dunava. Poetkom leta 1942. Frukogorski odred je narastao na est eta sa oko 350 boraca, a Podunavski na tri ete i 200 boraca. Uspon narodnooslobodilakog pokreta neprijatelj je neuspeno pokuao da zaustavi masovnim streljanjem Srba u frukogorskom selu Grgurevcima 6. juna 1942. godine. 138 ' U Frukogorskom, Podunavskom i Posavskom partizanskom odredu, te samostalnoj Bosutskoj eti, borilo se u prolee i le to 1942. oko 1.000 boraca, dok je u mesnim desetinama, udarnim i diverzantskim grupama bilo organizovano preko 3.000 boraca. 139 ' Otkrivanje i razbijanje ajkakog partizanskog odreda 4. januara 1942. samo je posluilo maarskim vojnim vrhovima da u junoj Bakoj i Novom Sadu, aritima narodnooslobodilakog pokreta, izvre strahovit pokolj srpskog stanovnitva. ak je i Milan Lai Popovi bio prinuen da u interpelaciji u maarskom parlamentu 15. jula 1942, opravdavajui akciju u Zabiju, kao vojnu po prirodi, osudi ono to je kasnije nastupilo. U Novom Sadu je bilo uniteno toliko ivota i imovine da je ovek, i svaki poteni Maar, zapanjen njihovom nerazumnou". 140 ' Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu nastavljao je, meutim, da se obraa proglasima bakim Nemcima aprila 1942. u vreme njihove mobilizacije za SS trupe: Hitler e brzo propasti. I narod Nemake to uvia i poinje da die glavu. Trgnite se i vi! Osigurajte sebi opstanak u ovoj plodnoj ravnici. Nemojte ii u vojsku, jer vas tamo oekuje sigurna smrt. Zajedno sa ostalim narodima Bake i Baranje borite se protiv krvavog Hitlera ubice miliona Nemaca". 141 ' Proglasi ove vrste upuivani su u vreme kada su se baki Nemci bez rezerve ukljuivali u ratni napor Treeg rajha, kada se nemaka omladina bezgranino oduevljavala upisivanjem u nemake SS jedinice, a na drugoj strani izraavala potitenost starijih preko 30 godina zato to nisu mogli da postanu vojnici SS divizije. Nemci su u Bakoj prednjaili, dajui 16.527 dobrovoljaca. Oblasni komitet KP Bake, jula 1943, prilikom druge akcije vrbovanja za SS jedinice, nastavljao je da letkom od Nemaca
138) 139) 140) 141)

Isto, 147. J. Veselinov arko, n.d., 86. Zbornik N O R , tom X V , knj. 1, 313, dok. 104. J. Mirni, Nemci u Bakoj i NOP 1941-1944, Zbornik N O R i revolucija u Srbiji 1941-1945, Beograd, 1972, 284.

353

trai da prihvate bratsku ruku koju nudimo u ime ostalih naroda Bake". ' Poetkom novembra 1942. pripadnici SS divizije Princ Eugen" opkolili su boravite arka Zrenjanina i Strahinje Stefanovia, kada je sekretar PK KPJ za Vojvodinu ubijen, a njegov saborac izvrio samoubistvo. Krajem meseca poginuo je i Bora Mikin, lan Okrunog komiteta za severni Banat. Poetkom avgusta 1942. unitena je diverzantska grupa u Turiji, u Bakoj. Obnova organizacija Partije i SKOJ-a, uvrivanje i povezivanje organizacija, u skladu sa zakljucima savetovanja u Turiji, juna Baka, pod rukovodstvom Svetozara Markovia u prolee 1942, ilo je vie nego teko. Obrazovanje Pokrajinskog narodnooslobodilakog odbora sa Brankom Bajiem na elu bilo je vie izraz stremljenja i elja, nego iva stvarnost". Pogibija Branka Bajia i hvatanje ranjenog Svetozara Markovia u Novom Sadu 19. novembra 1942, koji je februara 1943. obeen, oznaila je do kraja krizu pokreta u Bakoj. Novosadska policijska kapetanija obavestila je organe javne bezbednosti da je Markovi odbio srpskog popa", a da je pre veanja uzvikivao protiv faista, krvoloka", hortijevskih pasa", kliui Staljinu i Crvenoj armiji. 143 ' Maarski okupator je u prolee 1942. izraavao apsolutno nepoverenje prema vojnicima srpske nacionalnosti u maarskoj vojsci, smatrajui ih potpuno nepouzdanim, jer su bez izuzetka proeti jugoslovenskim ovinizmom i boljevikim idejama"; oni su mogli biti upotrebljeni samo u radnim jedinicama i to uz strogi nadzor i kontrolu. 144 ' Najstroa nareenja izdavana su protiv stanodavaca i branioca odbeglih komunista". Pored straha od padobranaca, prisutan je u istoj meri i strah od jataka komunista i partizana za dravni poredak i bezbednost. 145) Sa pogoravanjem situacije za nemaku i njene saveznice na Istonom frontu, pojaan je nadzor nad slovenskim stanovnitvom koje je postojalo sve glasnije". 146 ' Prikupljanje letine i njeno obezbeenje od sabotanih akcija bilo je izraz posebne brige maarskog okupatora. Organizovana Sluba odbrane delila se na slubu osmatranja, slubu izvianja, straarsku slubu, slubu javljanja i saoptavanja nareenja, slubu kontrole, izvrnu slubu.147' Radi spreavanja sabotanih dejstava naoruavani su poljouvari" i noni uvari. Preventivne mere zatite predviale su i zatitu skladita fabrika i zaliha poljoprivrednih proizvoda. 148 ' Preki sudovi imali su funkciju davanja zastraujuih primera. U junom Banatu 1942. i 1943. uspeo se odrati Junobanatski odred, kao i nekoliko uporita narodnooslobodilake borbe u severnom Banatu, sa Sreskim komitetom za srez Karaorevo. Od obnovljenog
142) w3 144)

Isto, 288. > Zbornik N O R , Isto, 297, dok. 145) Isto, 336, dok. 146) Isto, 371, dok. ,47> Isto, 385, dok. 148) Isto, 435, dok.

tom I, X V , knj. 1, 361, dok. 121. 97. 111. 125. 130. 154.

354

M e l e n a k o g i ojaalog Aleksandrovako - karaorevakog odreda obrazovan je Severnobanatski partizanski odred, koji se sredinom septembra 1943. prebacio u Srem. 149) Udruene okupatorske (nemako-maarske) i ustake snage organizovale su u leto 1942. tzv. veliku ofanzivu na Srem, koja je imala svoju policijsku i vojnu dimenziju, s osnovnim ciljem da se u obliku koncentrinog napada" opkoli Fruka Gora i na njoj unite partizanske snage. Policijska akcija poela je 9. avgusta i trajala do polovine septembra 1942. godine. Specijalni Paveliev opunomoenik Viktor Tomi, sa Viim redarstvenim povjerenitvom Velike upe Vuka i ustaama, nasrnuo je na narod Srema. Preki sudovi izricali su smrtne presude, a Srbi likvidirani na masovnim stratitima (Sremska Mitro vica, vukovarski Dudik, Jasenovac). Smrt je nalo oko 6.000 sremskih rodoljuba, meu kojima i veliki slikar iz Sida Sava umanovi. 150 ' Nareenje za ienje Srema", pre svega brdskog predela Fruke Gore, izdao je vojni komandant Srbije general Paul Bader 21. avgusta 1942. godine. U tu svrhu obrazovana je Borbena grupa Borovski", tako nazvana po general-majoru Hajnrihu Borovskom, komandantu 704. peadijske divizije, u ijem su se sastavu nalazili 6 nemakih i 11 ustakih bataljona, ustake i nemake vazduhoplovne snage i delovi maarske Dunavske flote. Maarske granine jedinice preduzele su posebne mere stroge kontrole granice da bi se onemoguilo infiltriranje nepoeljnih elemenata iz Hrvatske u Baku i na teritoriju drave". 1 ' Napad grupe zapoeo je 26. avgusta u rejonu Mitrovica - Ruma - Novi Sad - Erdevik. Na napadnutom prostoru nalazilo se oko 1.000 partizana svrstanih u Frukogorski, Podunavski i Posavski NOP odred. Probojom partizana iz zaokruenja u pravcu bosutskih uma i Semberije operacija je 31. avgusta 1942. obustavljena i grupa rasformirana. 1S2) Delovi Frukogorskog odreda uspeli su manevrisanjem da izbegnu unitenje. Partizanske snage izgubile su 50 boraca, meu kojima ora Markovia i Stanka Paunovia, komandanta i komesara taba partizanskih odreda Srema. Velika ofanziva je prohujala, ali otpor naroda, naroito stradalog u zbegovima, nije slomljen, kao ni partizanska ofanzivna mo. Probueni narod nije se vie dao pokoriti. 153 ' Antisrpskoj akciji u Sremu prethodila je tragedija Kozare. Narodnooslobodilake snage Bosanske krajine imale su maja 1942. oko 7.000 boraca i kontrolisale gotovo celu oblast, sem nekih gradova u dolini Vrbasa, Une i Sane. Nemci i ustae su 10. juna 1942. krenule u napad na Kozaru, zatvarajui obru oko boraca i zbegova, sa oko 40 bataljona. Na elu grupe Zapadna Bosna" nalazio se general Fridrih tal, komandant 714. nemake peadijske divizije. Drugi krajiki odred je u J. Popov, Politika K P J u Vojvodini na stvaranju masovne osnove narodnooslobodilakog rata i revolucije, Matica srpska, Zbornik za istoriju sv. 16/1977, 18. Vojvodina u N O R - u . . . , 158. Zbornik N O R , tom X V , knj. 1, 298-9, dok. 98. 152) Isto. 153) Vojvodina u N O R - u . . . , 158.
U9)

355

ofan/ivi i proboju u pravcu Podgrmea izgubio oko 1.700 ljudi. Neprijatelj je sve do 18. jula 1942. nastavio da ubija srpski narod po zbegovima planine i da pali kozaraka sela. Kozara je doivela svoju epopeju, ali istovremeno i mueniko stradanje srpskog naroda. Oko 50.000 ljudi - uglavnom ena, staraca i dece - odvedeno je u zloglasni Jasenovac ili pobijeno na licu mesta. 1M ' Za Nemce je savlaivanje otpora na Kozari imalo za glavni cilj da se obezbedi nesmetana eksploatacija gvozdene rude iz Prijedora, a za NDH je to bila prilika da se u okviru vojnih operacija nastavi sistematski genocid nad Srbima. Ustaki krugovi su u zimu 1943. razmatrali iseljavanje mukog stanovnitva iz istonog i jugoistonog Srema, s pozivom na austrijsko iskustvo sa evakuacijom stanovnitva 1915. Ideja je radikalizirana u prolee 1943. razvijanjem koncepcija o proterivanju celokupnog pravoslavnog stanovnitva (pravoslavnih Hrvata") sa teritorije NDH, severno od Save, ubijanjem, spaljivanjem i ruenjem srpskih sela, pljakanjem imovine. Meutim, glavni ustaki stan nije dobio nemaku saglasnost za proterivanje srpskog stanovnitva. Nemci su najverovatnije procenjivali da je plan neostvarljiv, da bi doveo do pogoravanja stanja i opustoenja itorodnih podruja. 155 ' Antisrpska politika ustaa, Nemaca i Maara konstantna je u toku rata. Modifikacije su bile izraz pragmatizma i procene celishodnosti konkretnih okolnosti u svetlu vlastitih interesa. Nemci su znali u vie navrata ucenjivati srpski kvislinki reim ustakim ili maarskim intervencijama u Srbiji. Maarski okupator drao je okupirane i od decembra 1941. anektirane srpske krajeve kao svoje, ali pojedine struje u maarskoj vlasti nisu bile spremne na dodatne napore na strani Treeg rajha i preuzimanje rizika sukoba sa Srbijom. Maarski ministar unutranjih poslova odluno je odbijao da izae u susret zahtevima Nemaca da u Srbiji, za potrebe okupacije, od 1. juna 1943. upute dve ili 3 divizije, koje bi Nemci naoruali. Prema njegovom shvatanju to bi bilo nedalekovido, jer Srbija e uvek biti Srbija"; bio je spreman da podnese ostavku ukoliko bi maarska vojska prekoraila Dunav. 156 ' Pred dolazeu zimu postavljalo se pitanje ta uraditi sa naraslom vojskom: ostati preko zime u Sremu, gde partizanske snage nisu mogle da deluju u prostoru ogolele ravnice, ili izvui vojsku van Srema. Mogla se izvesti operacija slanja jedinica na zapad, u Slavoniju, tim pre to se radilo o jedinicama formalno pod komandom Glavnog taba Hrvatske, odnosno njegovog podru'nog organa za Slavoniju, ali to reenje
154) A V N O J i revolucija, tematski zbornik (priredili S. Neovi, B. Petranovi), Beograd 1983, 244-246. 155) Vojvodina u N O R - u . . . , 208. 1 5 6 ) Zbornik N O R , tom X V , knj. 1, 376, dok. 126.

nije bilo prihvatljivo zbog udaljenosti slavonskih centara narodnooslobodilake borbe, a trebalo je proi i teren koji je bio naikan ustakim i nemakim posadama i gnezdima. Koliko god ovi vojni razlozi mogli delovati ubedljivo, teko je oteti se miljenju da sremsko vojno-politiko rukovodstvo nije htelo da se oslobodi svog uticaja na odrede koji su se samo nominalno nalazili pod operativnim tabom za Slavoniju. Rukovodstvo se opredelilo za drugu alternativu - prelaz u istonu Bosnu, preko Save. Jedinice koje bi preko Save prele u Bosnu bile bi na dohvat ruke, mogle su se vraati u Srem, vriti mobilizaciju novih boraca, a na drugoj strani pomoi istonobosanskim partizanima u borbama protiv etnika koji su sve vie osvajali na Majevici. Jedinice bi se nale blie Vrhovnom tabu, koji se tada nalazio u zapadnoj Bosni. Teritorija istone Bosne je, osim toga, obezbeivala i iroko podruje za borbena dejstva. Prelaskom sremskih boraca u istonu Bosnu, Srem je izbegao politiku i vojnu izolaciju, a nabujali ustanak" zahtevao je odlivanje boraca. 157 ' Zadugo se odrala pesma: Aoj Bosno zemljo ponosnih bregova, evo tebi u pomo sremakih sinova". Oktobra 1942. dva bataljona este istonobosanske brigade prela su u Srem, u bosutske ume. Dolazak ratnika iz Semberije i Majevice narod Srema je doekao sa oduevljenjem. Sremci su popunili bataljone este brigade, a jedan bataljon Sremskog odreda (Posavski) uao je u sastav brigade. Prelazak u istonu Bosnu bio je i put odlivanja boraca iz mesnih partizanskih jedinica. Udruene snage - sremskih boraca (900) i bosanske (oko 500) - mogle su se nositi sa etnikim jedinicama na tlu istone Bosne. im su preli Savu, udruene partizanske snage zapoele su 5. novembra 1942. borbe protiv etnika. Bitkom kod Maleevaca, 28. novembra 1942, majevikim etnicima je bila slomljena kima" (Rodoljub olakovi). Do ovog katastrofalnog poraza etnici su bili osam meseci gospodari srpskih sela, povezani sa srpskom arijom u Tuzli, Brkom i Bijeljini. Seljaci - etnici su se razbeali, a srpski oficiri preli u Srbiju. Nekoliko majevikih etnikih voa (Radivoje Kerovi, Jovo Radi, Boro Bogdanovi) nastavili su da u grupama tumaraju po majevikim selima". 158 ' U Sremu je stvorena masovna politika osnova narodnooslobodilakog pokreta, u ijim se redovima, u vojsci, masovnim antifaistikim organizacijama, vojno-pozadinskim slubama, organima vlasti, nalazio gotovo sav srpski narod. Broj lanova KPJ poveao se sa 300 krajem 1942. na 750 sredinom 1943. godine, to je najbolji pokazatelj antisektakog stava, koji nije bio karakteristian za mnoge druge krajeve delovanja KPJ, poznate po svom sektatvu. Krilatica Svi smo mi jedna partija" imala je realnu osnovu u politici okrunog partijskog rukovodstva. Polovinom 1943. u SKOJ-u je bilo preko 2.300 lanova. Antifa,57) ,58)

J. Veselinov, n.d., 89. Isto, 76.

357

istika omladina, pod rukovodstvom SKOJ-a, brojala je polovinom 1943. blizu 5.000 lanova, sa Okrunim odborom USAOJ-a na elu. 159) Godinu dana docnije broj lanova Partije iznosio je 1.300 u pozadini i 500 u vojnim jedinicama, lanova SKOJ-a 3.000, USAOJ-a 14.000 i AF-a 8.000. Krajem leta Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu izvestio je CK KPJ krajem leta 1944: itav Srem je potpuno zahvaen narodnooslobodilakim pokretom, kome sada masovno pristupaju i Hrvati". 160 ' Za Vojvodinu, posebno Srem, karakteristina je u elom ratnom periodu znaajna izdavaka delatnost. Malo je pokrajina u Jugoslaviji u kojima je tokom rata izlazilo 173 lista, bez obzira na neravnomernost njihovog izlaenja i nezavisno od toga to su meu njima preovlaivali lokalni ilegalni listovi, bilteni, novine pojedinih odreda. Okruni komitet KPJ za Srem izdavao je Nedeljni izvetaj", Udarnik", organ OK KPJ za Srem, Nau borbu" i Istinu". Naa borba" pokrenuta je kao organ NOP-a Srema 1. novembra 1941, da bi kasnije postala organ KPJ za Srem i Vojvodinu. Istina" se javila kao organ Agitpropa OK KPJ za Srem, ali je od 1943. list prerastao u organ JNOF-a Srema. Na prvom broju Slobodne Vojvodine" u Novom Sadu radili su Svetozar Markovi, Branko Baji i Nikola Petrovi. 161 ' U prvoj polovini 1943. postojala je i iroka mrea narodnooslobodilakih odbora: 103 mesna, osam sreskih (zemunski, staropazovaki, sremskokarlovaki, rumski, sremskomitrovaki, iriki, iloki i idski), jedan Okruni narodnooslobodilaki odbor. Izgraen je i vojnopozadinski sistem: Komanda sremskog podruja i deset komandi mesta. Pod rukovodstvom ovih organa bilo je 296 partizanskih straa, tri bolnice, 46 magazina, osam velikih podzemnih sklonita, nekoliko mobilizacionih centara i niz zanatskih radionica raznih struka. 162 ' Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu, oktobra 1942, doao je na ideju da formira Pokrajinski narodnooslobodilaki odbor i svog lana Branka Bajia imenovao za njegovog predsednika. Iako nije bio formalno osnovan, Pokrajinski odbor se sa Glavnim tabom NOV i PO Vojvodine obratio 22. avgusta 1943. narodima i nacionalnim manjinama Vojvodine, zahtevajui da se borba u pojedinim pokrajinama slije u reku optenarodne borbe". Oktobra 1943. stvorenje Inicijativni Pokrajinski NOO u koji su, pored Nikole Grulovia, uli Jovan Popovi, Slavko Kuzmanovi i Luka Mrki. Odbor je sa Glavnim tabom radio na mobilizaciji svih sposobnih mukaraca roenih od 1903. do 1926. godine, tako da su brigade do kraja februara 1944. dobile osam hiljada novih boraca. Inicijativni PNOO je marta 1944. u Sremskom Podunavlju
J. Popov, n.d., 18. > Isto, 20. R. Curie, Prosvetna i kulturna aktivnost tokom NO rata u Vojvodini, Novi Sad, 1969, 32-35. 162) Vojvodina u N O R - u . . . , 206.
!59) 160 161)

358

(Belegi) promenio naziv u Glavni narodnooslobodilaki odbor Vojvodine (GNOOV). 1 6 3 ) Prilikom institucionalizacije vlasti i drugih organizacija koriena je narodnooslobodilaka i demokratska retorika, ali su praktino svi organi bili transmisije KPJ, kao nukleusa narodnooslobodilake borbe, vid osvajanja vlasti u okvirima antifaistikog rata i u njegovom toku. Kooptiranje predratnih politiara bilo je takoe dekorativni element, ali i izraz naraslog raspoloenja krajem rata za narodnooslobodilaki pokret. Tako je za novog lana PNOO bio kooptiran sremski politiar (prvak SDS) Aleksandar evi, antifaista, koji je u Odboru odgovarao za privredna pitanja. U senci razvoja narodnooslobodilake borbe u Sremu je od 1942. tekao latentni sukob izmeu partijskog centra u Sremu i partijskog rukovodstva Hrvatske, odnosno njegovog Poverenitva za Slavoniju, oko pitanja vojnih i politik'h kompetencija, iza ega se de facto skrivala borba oko tog teritorija. Da li e Srem pripasti Vojvodini kao celini ili e se nai, preko partijske organizacije kao merila razgranienja, u sastavu Hrvatske. Koliko god komunisti bili zahvaeni internacionalizmom, koji je iao do transa, istorija KPJ pre rata i u ratu pokazuje da internacionalizam pojedinih rukovodstava nije zaboravljao na svoje stvarne ili umiljene nacionalne interese, sa teritorijalnim pretenzijama. Moemo ga posmatrati na irem jugoslovenskom planu, u koncentraciji interesa slovenakih komunista da izvedu nacionalnu integraciju u drugom svetskom ratu, 164 ' a na drugoj strani u suprotnom smislu kod crnogorskih komunista, pa i srpskih, da pitanje granica u sutranjem ureenju nee imati nikakvog znaaja. Komunisti Bugarske, Jugoslavije, Grke i Albanije u prikrivenom obliku nastavljali su u ratu nacionalne antagonizme graanskih snaga balkanskih zemalja. U Sremu 1942. internacionalizam u srpsko-hrvatskim odnosima nije mogao da potisne istorijsko naslee, predratne borbe oko Srema u vreme stvaranja Banovine Hrvatske, injenicu genocida nad srpskim ivljem u NDH, naroito pri srpskom karakteru pokreta u Sremu, a na drugoj strani saznanje da su hrvatski komunisti svojim zahtevima u sutini identifikovali prostor NDH kao hrvatski prostor. Tito je poetkom januara 1942. godine stavio do znanja rukovodstvu u Sremu da neposredno potpada pod Glavni tab NOPO Hrvatske, od kojih e dobijati nareenja za rad. 165 ' Avgusta 1942. uspostavljena je veza izmeu taba partizanskih odreda Srema i taba Tree operativne zone Hrvatske za Slavoniju i Srem, koji je bio organ Glavnog taba Hrvatske. Reorganizacijom jedinica u Sremu (tri odreda: Frukogorski, Podunavski i Posavski) stvoren je Sremski odred kao Trei
163)

Glavni N O O Vojvodine 1943-1945 (priredila J. Popov), Novi Sad - Sremski Karlovci, 1977, 3 - 7 , 24-5. Ako se apstrahujemo od ideolokih sastojaka, onda u pitanju slovenake nacionalne integracije nema razlike izmeu tvoraca Osvobodilne fronte ( E . Kardelja, B. Kidria i drugih) i slovenakih klerikalaca u emigraciji (Mihe Kreka, Alojza Kuhara i drugih). 6 5 ) Vojvodina u N O R - u . . . , 144.

359

odred Tree operativne zone Hrvatske (tri bataljona i jedna samostalna eta). Okruni komitet KPJ za Srem istrajno je radio na obnavljanju Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu. U pitanju je bila namera da se obnovi rukovodstvo koje je postojalo, iako je bilo onemogueno da deluje, pa i sa lanovima rukovodstva nepovezano, izolovano, a u interesu razvijanja jedinstvene narodnooslobodilake borbe u celoj pokrajini. Obnavljanje rukovodstva bilo je izraz shvatanja o jedinstvu Pokrajine, njenoj integralnosti, pogotovu pri tendencijama CK KP Hrvatske da se Srem stavi pod operativno vojno rukovodstvo Slavonije, odnosno Hrvatske, a kasnije i sama organizacija Partije u Sremu. Odluka Organizacionog sekretarijata CK KPJ da se u Vojvodini osnuju dva pokrajinska partijska rukovodstva - poverenstva: za Banat i drugo za Srem i Baku, iz aprila 1942, oznaena je kao privremena, prelazna i kratkotrajna organizaciona mera". Blagoje Nekovi je po ovlaenju Centralnog komiteta osnovao Pokrajinsko partijsko poverenstvo za Banat, sa urom Jovanoviem, koji se nalazio u Beogradu, na elu. 166 ' Ivo Lola Ribar avgusta 1942. pokrenuo je pitanje organizacionih mera za obnavljanje Pokrajinskog komiteta, privremenog karaktera, sa Svetozarom Markoviem Tozom na elu, ije bi se sedite nalazilo blizu tadanjeg centra pokreta u Vojvodini, to jest Srema, to bi omoguavalo veze sa svim krajevima Vojvodine. Time se nisu iskljuivale veze -u smislu koordinacije sa Povjerenstvom CK KPH Slavonije za Slavoniju i Pokrajinskog Poverenitva za Banat sa Beogradom. Petog januara 1943. Nekovi je pisao Okrunom komitetu za Srem, pourujui obnovu partijskog rukovodstva za Vojvodinu. Do obnove privremenog pokrajinskog rukovodstva Vojvodine dolo je tek poetkom januara 1943. U sastav tog rukovodstva uli su: Aim Grulovi, ura Jovanovi, Jovan Veselinov, a predvieno je da u sastav rukovodstva uu i preiveli lanovi rukovodstva u Bakoj i Banatu. Za sekretara je izabran Jovan Veselinov. Obnavljanje je oznailo i pobedu teze o nedeljivosti Vojvodine. 167 ' Marta 1943. partijsko rukovodstvo Hrvatske upoznato je sa stavovima CK KPJ da Srem ne ulazi u sastav KP Hrvatske. Povjerenstvo za Slavoniju i Srijem bilo je ukinuto i obrazovan Oblasni komitet KP Hrvatske za Slavoniju. Najtee je bilo reiti pitanje idskog i ilokog sreza. Novi Pokrajinski komitet je maja 1943. pokrenuo pitanje da u sastav pokrajinske partijske organizacije ue i zemunski srez, koji je do tada pripadao partijskoj organizaciji Srbije, iako je praktino njegovo prirodno zalee inio Srem. Pitanje razgranienja Hrvatske i Vojvodine, to jest Srema, povlailo se i kasnije, jer je u hrvatskim publikacijama ova oblast tretirana kao hrvatska. Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju pristao je u leto 1943. da se zemunski srez preda Vojvodini. 168 '
Isto, 175. Isto, 181. 168) p K K p j j e 27. juna 1943. od CK K P J traio da se rei teritorijalno pitanje: . . . 6) I ovom prilikom vas molimo da im pre resite pitanje zemunskog sreza. Ukoliko se
166) 167)

360

Na osnovu odluke CK KPJ, 3. jula 1943. dolo je do teritorijalnopolitikog i vojnog razgraniavanja nadlenosti izmeu partijskih rukovodstava Vojvodine, Hrvatske i Srbije. Zemun, sa srezom zemunskim, doao je pod vojnu i partijsku kompetenciju vojvoanskih organa. Vojvodini je pripao i prostor zakljuno sa linijama Vukovar - Vinkovci - upanja, pa na istok, ukljuivi i Zemun. 1 ' CK KPJ ozvaniio je Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu jula 1943, u sastavu: Jovan Veselinov, sekretar; Isa Jovanovi, organizacioni sekretar; Nikola Grulovi, Aim Grulovi, Geza Tikvicki, Pal oti, Nikola Petrovi i Vlajko uranovi. Istog meseca obnovljen je i Pokrajinski komitet SKOJ-a Vojvodine, sa Vlajkom uranoviem kao sekretarom. 170 ' Odlazak sremskih partizana u istonu Bosnu predstavljao je odluku od stratekog znaaja, koja se najmanje sastojala u prezimljavanju" ili prespavljivanju" ovih snagu van Srema. Nesporazum je najpre izbio na relaciji Okruni komitet KPJ za Srem i tab Tree operativne zone, odnosno hrvatskog rukovodstva koje je nastojalo da se celokupni prostor Srema nae pod vojnim i partijsko-politikim rukovodstvom Glavnog taba Hrvatske i CK KPJ Hrvatske. Akcije vezivanja i podreivanja u toku rata skrivala su tenju da se Srem izdvoji iz pokrajinske organizacije Vojvodine i prikljui Hrvatskoj. Ova tendencija, odranije prisutna u vojnoj sferi, postala je tim oiglednija posle formiranja Povjerenstva Centralnog komiteta KPJ Hrvatske za Slavoniju i Srijem. No, okruni komitet KPJ za Srem ve na savetovanju u Novim Karlovcima (Sasama), decembra 1942, odluno je odbacio vezivanje svoje organizacije za Povjerenstvo CK KPJ Hrvatske za Slavoniju. 171 ' Okruni komitet KPJ za Srem doneo je potpuno samostalno odluku o prelasku sremskih boraca u istonu Bosnu, ne konsultujui nadreeni
borba vie razvija, utoliko nam vie ini smetnje ovakvo stanje u zemunskom srezu. Nae pozadinske i vojne vlasti moraju najue saraivati sa ovim srezom i on im se mora u svemu potinjavati, a ne kao to je to sluaj sada kada drugovi iz ovoga sreza moraju prethodno da se sporazumevaju sa PK-om Srbije i da se u svemu potinjavaju njemu. Koliko je ovo stanje nenormalno, vidi se i po najnovijim otkriima o razornom radu etnika u tom srezu, a nae pozadinske vojne vlasti nisu mogle na vreme sve to da suzbiju. - Lj. Vasili, n.d., 167. U pismu Pokrajinskog komiteta K P J za Vojvodinu Okrunom komitetu KP Hrvatske Osijek od 19. novembra 1943. o potrebi da se sprovedu odluke CK K P J o prikljuenju nekih srezova zapadnog Srema PK K P J za Vojvodinu, doslovno stoji: CK K P J za zapadni Srem izvestio nas je da mu do danas niste predali srezove koje ste po odluci CK K P J morali predati. Mi smatramo da se tu radi o sabotiranju odluke C K , jer u reenju CK od jula ove godine, a i u jednom telegramu koji smo kasnije dobili od CK, jasno je reeno da vi treba da nam predate srezove o kojima je re. Po tom pitanju za sada nema diskusije. Tu odluku Centralnog komiteta Komunistike partije Jugoslavije ne moe niko izmeniti, ni drug ira, ni va O K , niti ma ko drugi. Jedino CK K P J moe menjati svoje odluke. Traimo od vas da nam odmah jasno odgovorite da li ete sprovesti odluku CK K P J ili neete, tj. da li ete nam predati srezove". - Isto, 233. Pismo PK K P J za Vojvodinu PK K P J za Srbiju o sastavu PK - Isto, 168. I' Vojvodina u N O R - u . . . , 164.

361

tab Tree operativne zone Hrvatske. Do sredine 1943. u istonoj Bosni nalazilo se 2.300 vojvoanskih boraca. 172 ' Vojvoanske jedinice, bez obzira to su se vodile kao odred", a kasnije Grupa udarnih bataljona", faktiki su inile brigadu, po organizovanosti, disciplini, politikoj svesti i iskustvu.173' Snage NOP-a su se u Sremu tako mnoile da su zahtevale reorganizaciju partizanskih snaga u Sremu i istonoj Bosni. Osnovan je Operativni tab za Srem u sastavu: Aim Grulovi, komandant, Slobodan Baji, komesar, Sreta Savi, zamenik komandanta. 174 ' Na teritoriji Srema stvorena je 3. vojvoanska brigada. Sremski partizanski odred nalazio se u prolee 1943. u istonoj Bosni, na Majevici i Semberiji, sa Biranskim i Majevikim odredom. Ve krajem 1942. poinje institucionalizacija vojvoanskih jedinica u istonoj Bosni, jer je praktino 1. vojvoanska narodnooslobodilaka udarna brigada postojala od poetka novembra 1942, iako nije bila kao takva ozvaniena. Aprila 1942. formirana je 2. vojvoanska brigada. Partijsko rukovodstvo za Srem forsiralo je stvaranje vojvoanskih brigada. Prva, druga i trea vojvoanska brigada ule su jula 1943. u sastav 16. vojvoanske narodnooslobodilake udarne divizije. Za komandanta je postavljen Danilo Leki, a za politikog komesara Stefan Mitrovi. Divizija se nalazila pod neposrednim rukovodstvom Vrhovnog taba NOV i POJ. Istog meseca formiran je i Glavni tab NOV i PO Vojvodine, koji je zamenio dotadanji Operativni tab Vojvodine. 175 ' Sredinom 1944. na terenima Bosne operisale su dve vojvoanske divizije, mahom sastavljene od Sremaca, u sastavu 12. Vojvoanskog korpusa sa blizu 10.000 boraca. Na tlu Srema dejstvovale su dve brigade: esta i Sedma, te nekoliko partizanskih odreda sa oko 4.000 boraca. 176 ' Sremom je u jesen 1943. prokrstarila jo jedna kaznena ekspedicija. Oko 5.000 vojnika - Nemaca i domobrana, u operaciji poznatoj kao Operacija Kamerhofer", proli su sremskim selima u cilju da oiste" donji Srem. Neprijateljske snage polazile su od Zemuna, Rume, Sremske Mitrovice, Stare Pazove i Sida. U toku tronedeljne ofanzive dolo je do teroristikih upada u sremska sela i ubijeno je 250 civila. Prvih dana oktobra 1943. u Srem je stigla 1. kozaka divizija, pod komandom general-majora Panvica, sastavljena od zarobljenih crvenoarmejaca, belogardejskih dobrovoljaca i mobilisanih kozaka iz Ukrajine, sa Kubana i Tereka. Divizija je bila rasporeena du eleznike linije od Stare Pazove do Tovarnika, sa zadatkom da oisti" Fruku Goru i jugozapadni Srem, poinivi nezapamene zloine u selima jugoistonog Srema. 177 '
172) 173) 174) 175) 176) I77i

J. Popov, n.d., 17. J. Veselinov, n.d., 87. Isto, 109. Voi voina u N O R - u . . . , 199. J. Popov, n.d., 20. Vojvodina u N O R - u . . . , 238.

362