LOKALNI AKCIONI PLAN ZA BIODIVERZITET OPTINE AJETINA

2011

2011, Lokalni akcioni plan za biodiverzitet optine ajetina (LBAP)

Radni tim za izradu LBAP-a: 1. Bojana Boani, optinski koordinator za LBAP, rukovodilac odseka za privredu i privredni razvoj, Optinska uprava ajetina 2. Zorica Milosavljevi, NVO Zlatiborski krug 3. Nada Miloevi, NVO Zlatiborski krug 4. Marija Jovii, KJP Zlatibor 5. Marija Pavlovi, Turistika organizacija Zlatibor 6. Milomir Tucovi, kancelarija za Lokalni ekonomski razvoj, Optinska uprava ajetina 7. Svetlana Jovanovi, pomonik predsednika, optina ajetina Slika 1 - Radna grupa optine ajetina za izradu LBAP-a Interesne grupe: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. Optina ajetina Turistika organizacija Zlatibor Komunalno javno preduzee ,,Zlatibor Dom zdravlja Veterinarska stanica Dimi vet Makat Veterinarska stanica Uice Srbijaume, G Uice Lovako udruenje Ribolovako udruenje NVO Zlatiborski krug Aciko DOO-PIK Zlatibor Poslovna zajednica (proizvoai mesa-klanice) Vlasnici kamenoloma (Alin Potok, ajetina...) Fabrike betona (Suica, ajetina) Pozajmita kamena

Zainteresovane strane : stanovnitvo 3 osnovne kole 1 srednja kola Optine u okruenju Turisti i posetioci Zlatibora Meunarodne organizacije

Ekspert/regionalni koordinator za LBAP: Aleksandra Mladenovi, magistar biolokih nauka

Regionalni centar za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu, Kancelarija u Srbiji: Aleksandar Maksimovi, projektni menader

Ovaj dokument je pripremljen u okviru projekta : Biodiverzitet i usluge ekosistema za lokalni odrivi razvoj na Zapadnom Balkanu (Akcioni planovi za biodiverzitet u jugoistonoj Evropi), kojim je rukovodio Evropski centar za zatitu prirode (ECNC European Center for Nature Conservation), u saradnji sa Regionalnim centrom za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu (REC CEE Regional Environmental Center for Central and Eastern Europe), a koji je finansiran od strane Ministarstva spoljnih poslova Finske. U dokumentu su koriene fotografije foto arhive Turistike organizacije ,,Zlatibor'' i Specijalne bolnice ,,igota''.

SADRAJ PREDGOVOR ............................................................................... 5 REZIME ...................................................................................... 7 UVOD ........................................................................................ 9 o Zakonski okvir....................................................................10 o Institucionalni okvir ............................................................12 o Strategije ..........................................................................13 o Zato je biodiverzitet vaan za lokalnu zajednicu ....................17 VIZIJA ZAJEDNICE .....................................................................18 TRENUTNA SITUACIJA.................................................................19 BIODIVERZITET - PITANJA I MOGUNOSTI....................................32 Flora ...................................................................................32 Vegetacija............................................................................44 Pregled tipova umske vegetacije ...........................................44 Fitoplankton i saprobioloke karakteristike nekih vodenih ekosistema ..........................................................................45 Fauna insekata .....................................................................46 Ihtiofauna ............................................................................48 Herpetofauna .......................................................................50 Ornitofauna..........................................................................51 Mamaliofauna.......................................................................60 Lovna fauna .........................................................................65 Turistiki potencijal ...............................................................66 o Faktori ugroavanja biodiverziteta u optini ajetina ...............73 o Biodiverzitet Snage, slabosti, anse i pretnje (SWOT) ...........75 PRIORITETI ...............................................................................79 o Ouvanje i odrivo korienje usluga ekosistema ....................79 o Ouvanje i aktivna zatita biodiverziteta i agrobiodiverziteta ....80 o Razvoj svesti o znaaju ouvanja biodiverziteta ......................81 ZADACI I CILJEVI .......................................................................82 CILJEVI I INDIKATORI ................................................................84 LITERATURA ...........................................................................86 IDENTIFIKACIJA AKCIJA I SREDSTAVA ZA ZATITU BIODIVERZITETA ................................................................................................87 o Jednogodinji akcioni plan....................................................87 o Petogodinji akcioni plan......................................................89 PRILOG 1 - Karta zatienih zona optine ajetina..........................94

PREDGOVOR

Optina ajetina je poznata po razvijenom turizmu, bogatstvu prirodnih lepota, ouvanim resursima, po dobrom vazduhu, istoj vodi i organski pripremljenoj hrani. Pored toga, izazovi u pogledu zatite ivotne sredine su sve zahtevniji i u budunosti se mora ozbiljno pristupiti reavanju nastalih problema, ali i preventivnom delovanju u cilju ouvanja odrivosti zajednice.

Slika 2 DOBROSELICA

Od usvajanja Lokalnog ekolokog akcionog plana, lokalna samouprava je aktivnije poela da se bavi pitanjima ouvanja ivotne sredine. Nastojali smo da ostvarimo zacrtane ciljeve iz strategije i izrada Lokalnog akcionog plana za biodiverzitet je upravo jedan od rezultata realizacije plana zatite ivotne sredine. Koristim i priliku da se zahvalim Regionalnom centru za zatitu ivotne sredine za Centralnu i Istonu Evropu i Evropskom centru za zatitu prirode na nesebinoj pomoi koju su nam pruili u realizaciji projekta, uz ije preporuke emo nastaviti rad na implementaciji akcionog plana i sprovoenju aktivnosti, kako bismo unapredili stanje u naoj zajednici. Kroz izradu Lokalnog akcionog plana za biodiverzitet obuhvatili smo stavove i ideje strunih lica iz ove oblasti, ali i graana koji aktivno uestvuju u aktivnostima ouvanja biodiverziteta. Izgradili smo, nadam se, dugotrajno i plodotvorno partnerstvo izmeu lokalnih vlasti i poslovnog, zdravstvenog, obrazovnog, nevladinog sektora i graanstva. elja nam je da razvijamo optinu ajetina u skladu sa prirodom, ne naruavajui ambijent zdravog i istog prostora. Kao predsednik optine ajetina, sa svojim saradnicima elim da naim potomcima ostavimo odrivu zajednicu, zdravu i prosperitetnu u isto vreme. Stalnim radom i brigom da se ne narui balans u ivom svetu, naa optina moe opstati kao optina budunosti.

REZIME

Kroz dva treninga, koje su organizovali Evropski centar za zatitu prirode (ECNC) i Regionalni centar za ivotnu sredinu (REC) i za lanove radnog tima, definisani su vizija, ciljevi, kao i prioriteti u zatiti biodiverziteta. Radna grupa je izradila predlog Akcionog plana za biodiverzitet optine ajetina i predstavila ga na sastanku irih zainteresovanih strana, koji je odran sa ciljem da se definie vizija, analizira trenutna situacija, uoe problemi i mogunosti i postave prioriteti, ciljevi, mete i indikatori vezano za zatitu biodiverziteta u optini. Takoe je nacrt Lokalnog akcionog plana za biodiverzitet pre usvajanja na sednici Skuptine optine stavljen na javnu raspravu, kako bi se javnost upoznala sa mogunostima zatite biodiverziteta i aktivnostima koje su planirane da se realizuju kroz ovaj Akcioni plan. Kao rezultat svih aktivnosti i participativnog procesa ukljuivanja najire javnosti u davanju predloga i sugestija, nastao je ovaj Lokalni akcioni plan za biodiverzitet kao polazna osnova za odrivo korienje biodiverziteta i njegovo ouvanje u to boljem obliku za budue generacije. Dokument pred Vama pokazuje da je lokalna zajednica u ajetini prepoznala problem biodiverziteta i potrebe ouvanja raznovrsnosti biljnog i ivotinjskog sveta kao jedan od najvanijih. lanovi radne grupe raazmotrili su zakonski okvir koji definie zatitu biodiverziteta i akcioni plan optine ajetinaoslawa se na vaeu zakonsku regulativu Republike Srbije. Takoe, institucionalni okvir za razvoj planskog dokumenta i nacionalne strategije bile su predmet prouavanja u cilju postizanja kvalitetnih rezultata na lokalnom nivou. U okviru Akcionog plana definisana je vanost biodiverziteta za lokalnu zajednicu. Radna grupa je zakljuila da su najznaajnije funkcije biodiverziteta upravo sledee: Rekreativna Nauno-istraivaka Vaspitno-obrazovna Turistika Razvojna Funkcija ouvanja prirodnih ekosistema, retkih i ugroenih vrsta i njihovih zajednica. Stvarali smo dokument, stremei zacrtanoj viziji da optina ajetina moe biti savremena, zdrava i ouvana sredina gde moderno i tradicioanlno ne naruavaju sklad prirode.Na teritoriji optine ajetina postoje ve proglaena zatiena prirodna dobra : Rezervat Park uma (u Ribnici) Tri stabla crnog bora Stopia peina Muzej na otvorenom ,,Staro selo Sirogojno. Na osnovu Studije zatite Zlatibora koju je izradio Zavod za zatitu prirode Srbije iz 2005. godine, definisane su karakteristike zatienog podruja Zlatibor kao Parka prirode. Struni tim za izradu LBAP-a detaljno je razradio pitanja i mogunosti koji se odnose na biodiverzitet. Korieni su podaci iz regulativa o Strogo zatienim i Zatienim divljim vrstama biljaka, ivotinja i gljiva. U flori zlatiborskog regiona od izuzetnog znaaja su endemini taksoni, koji ine poseban bioloki resurs. Od 958 evidentiranih vrsta flore i faune, 161 tretira se ugroenom prema savremenoj klasifikaciju. Kroz tabelarni prikaz, radna grupa je izlistala zatiene biljke, najznaajnije tipove umske vegetacije, ali i predstavnike faune insekata, ihtiofaune, herpetofaune, mamaliofaune, ornitofaune i lovne faune. Zlatibor se tretira podrujem visokog diverziteta ivotinjskih vrsta. Kao poseban odeljak izdvojeni su turistiki potencijali ouvanja biodiverziteta, obzirom da je u optini ajetina primarna privredna delatnost upravo turizam. Posmatrano iz ugla nadlenih slubi lokalne turistike organizacije, raznovrsnost biljnog i ivotinjskog sveta moe se iskoristiti u svrhe privlaenja turista i razvijanja nove dimenzije turistike ponude. Odrivi turizam i ouvanje prirodne sredine zasnivaju se na opte odgovornom stavu prema zatiti

ivotne sredine to zahteva efikasnu infrastrukturu. S tim u vezi sve to naruava ravnoteu prirode mora se eliminisati. Kroz izradu dokumenta radna grupa bavila se faktorima koji ugroavaju biodiverzitet u optini ajetina. Istaknuti su neplanska sea uma, bespravna gradnja, divlje deponije, nereen problem fekalnih voda, neplansko deponovanje animalnog otpada i drugo. Na osnovu trenutne situacije, poloaja optine, njenih specifinosti, vodnog bogatstva, privrede, kulturno-istorijskih odlika, stanovnitva i drugih karakteristika, kvalitetno i iscrpno pripremljena je SWOT analiza snaga, slabosti, pretnji i mogunosti. U procesu su aktivno uestvovali lanovi radne grupe kao predstavnici Optinske uprave, Komunalnog javnog preduzea, Turistike organizacije Zlatibor i Specijalne bolnice igota. Uz radnu grupu kvalitetu dokumenta znatno su doprineli predstavnici relevantnih institucija koji su uestvovali na sastancima zainteresovanih strana i pojedinanim kontaktima u cilju prikupljanja to vie potrebnih informacija, kao to su predstavnici Lovakog udruenja Zlatibor, umskog gazdinstva Zlatibor preduzea Srbijaume, predstavnici fabrika betona na teritoriji optine ajetina, predstavnici obrazovnih institucija, nevladinih organizacija, hotela i drugih ugostiteljskih objekata na Zlatiboru, predstavnici Javnog preduzea Skijalita Srbije, vatrogasne jedinice iz ajetine, MUP-a Srbije, radna jednica ajetina i drugi. Kroz proces razvijanja aktivnosti i projekata, definisana su tri prioriteta : Ouvanje i odrivo korienje usluga ekosistema Ouvanje i aktivna zatita biodiverziteta i agrobiodiverziteta Razvoj svesti o znaaju ouvanja biodiverziteta

Kroz izradu razliitih studija i elaborata o endeminim i retkim vrstama planirana je iscrpna analiza stanja u predmetnoj oblasti, na osnovu koje e se definisati aktivnosti u cilju unapredjenja privrednih delatnosti na teritoriji optine ajetina, ali i unapreenja stanja svesti graana i turista o potrebi, ak neophodnosti zatite i ouvanja biodiverziteta u naoj lokalnoj zajednici. Ouvanje prirodnih resursa kroz dokument posmatra se kao pozitivan uticaj na privredni razvoj, a ne kao njegova konica, jer se ekologija i ekonomija dopunjavaju. Sve navedeno definitivno ukazuje na to da je potrebno podsticati aktivnosti ouvanja biodiverziteta na lokalnom nivou, da bi bilo vidljivijih rezultata na globalnom nivou. Ovaj akcioni plan je prvi korak u optini ajetina da se planski zatiti biodiverzitet, ali i unapredi. U isto vreme doprinee popularizaciji mesta i porastu ivotnog standarda, u skladu sa odrivim razvojem.

UVOD Prema najire prihvaenoj definiciji, biodiverzitet oznaava sveukupnost gena, vrsta i ekosistema na zemlji. Jedna manje konvencionalna definicija biodiverziteta amerikog ekologa Lavodoja1 biodiverzitet uporeuje sa ogromnom bibliotekom u kojoj su knjige napisane na razliitim jezicima i koje nisu jo uvek proitane i koje ekaju da njihova sadrina bude odgonetnuta. U tim neproitanim i delimino proitanim knjigama kriju se reenja opstanka oveanstva. Konvencija o biodiverzitetu (Meunarodni ugovori, Slubeni list SRJ br. 11/2001; SRJ je Konvenciju potpisala 1995. godine i postala jedna od 167 zemalja potpisnica, a Konvenciju je ratifikovalo 150 zemalja) definie ovaj pojam kao ,,sveobuhvatnu raznolikost i razliitost ivih organizama, ukljuujui kopnene, morske i ostale vodene ekosisteme i ekoloke komplekse iji su deo; ovo ukljuuje diverzitet u okviru vrsta, izmeu vrsta i izmeu ekosistema. Bioloka raznolikost predstavlja neprocenjivo bogatstvo, od milion organskih vrsta ovek je delimino istraio samo oko 10%, a koristi oko 0,2% ukupnog broja vrsta na Zemlji. Usled sve veeg zagaenja i naglih promena klime dolazi do ugroavanja, pa i nestajanja, biljnih i ivotinjskih vrsta. Svetska osrganizacija za zatitu prirode IUCN procenjuje da je ugroeno 60.000 biljnih (od 270.000 vaskularnih ) vrsta, ili im preti nestajanje u toku nekoliko sledeih decenija2. Za ivotinjski svet postoje i precizniji podaci, koji govore da je u poslednjih 200 godina potpuno iezlo preko 600 vrsta (86 vrsta sisara, 104 vrste ptica, 20 vrsta gmizavaca, 5 vrsta vodozemaca, 80 vrsta koljoriba, 72 vrste insekta, 206 vrsta gastropoda i pripadnika drugih grupa). Naalost, prognoze biologa su da e nestajanje organskih vrsta dobiti dramatine razmere ukoliko se ne preduzmu opseni zahvati na globalnom nivou, kada su u pitanju efekat staklene bate, ozonske rupe, kisele kie, unitavanje umskog fonda i mnogi drugi negativni procesi koji nastaju uglavnom usled ljudskih aktivnosti.

1 2

(Lovejoy, 1980) Tekst Ouvanje i zatita biodiverziteta ,,exsitu www.pouka.org

Slika 3 - GAJEVI, Zlatibor Do sada je u svetu proglaeno 153 centra biodiverziteta. U Evropi ih je definisano 6, a jedan od njih je Balkansko poluostrvo sa oko 8.000 biljnih vrsta, to predstavlja 70% evropske flore. Jo 1929. godine Turill je definisao 6.753 biljne vrsta od kojih je 1.730 endemita Balkana. Smatra se da se teritorija Srbije, kao deo Balkanskog poluostrva, odlikuje izvanrednim genetskim, specijskim i ekosistemskim biodiverzitetom, zbog ega se svrstava u jedan od centara bioloke raznovrsnosti3 (3). Posebnu vrednost ine endemine i reliktne vrste i ekosistemi. U Srbiji je opisano 3562 vrste vaskularnih biljaka (244 je od meunarodnog znaaja - 172 vrste su u granicama nacionalnih parkova), 650 vrsta makromiceta, 516 vrsta liajeva itd. Lokalni akcioni plan za biodiverzitet optine ajetina je doprinos lokalne zajednice u globalnoj tenji da se biodiverzitet shvati kao neprocenjivi resurs koji prua usluge bez nadoknade, ali iji su potencijali ogranieni i zavisni od stepena iskoriavanja ljudskim delatnostima.

Zakonski okvir

Ustav Republike Srbije utvruje da drava ureuje sistem zatite ivotne sredine, unutar kojeg i zatitu biljnog i ivotinjskog sveta. Sa druge strane, Ustav ne tretira pojam prirodnog naslea odnosno prirodne batine. Na predlog Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja, tokom maja meseca 2009. godine, Narodna Skuptina Republike Srbije usvojila je Zeleni paket - 16 zakona iz oblasti

Turill W.B., The Plant- Life of the Balkan Peninsula, a phyto geographical study), Oxford University Press D2 New York, 1929.)

10

zatite ivotne sredine, koji su usklaeni sa direktivama Evropske unije. Ovim zakonima uredjuje se oblast upravljanja otpadom, a poboljan je i ve postojei Zakon o zatiti ivotne sredine, donet 2004. godine. Cilj donoenja ovog seta zakona je zatita svih segmenata ivotne sredine (vazduha, vode, zemljita), ali i uredjivanje oblasti pravilnog korienja i uvanja opasnih hemikalija, skladitenje otpada, odravanje deponija i svega to na bilo koji nain ugroava ivotnu sredinu i zdravlje ljudi, ivotinja i biljaka. Zakonom o zatiti ivotne sredine je predvieno donoenje Nacionalne strategije odrivog korienja prirodnih resursa i dobara i Nacionalnog programa zatite ivotne, koji je usvojen u martu 2010. godine. Ovim zakonom se izvodi kategorija podruja od posebnog dravnog interesa u oblasti zatite ivotne sredine i utvruje da Vlada propisuje kriterijume i odreuje podruje od posebnog dravnog interesa u oblasti zatite ivotne sredine, kao i visinu i nain plaanja naknade za zagaivanje ivotne sredine u ovim podrujima. Zakon o zatiti prirode predvidja utvrdjivanje i procenu stanja u prirodi, zatitu prirodnih dobara, uspostavljanje sistema praenja prirodnih vrednosti i zatienih prirodnih dobara, zatitu prirode i predela u prostornim planovima i projektnoj dokumentaciji, donoenje programa upravljanja prirodnim resursima i razvijanje svesti o potrebi zatite prirode u procesu vaspitanja i obrazovanja. Ovaj zakon nudi reenja koja treba da se usklade sa meunarodnim obavezama koje proizilaze iz ratifikovanih meunarodnih ugovora u oblasti zatite biodiverziteta: Konvencije o biolokoj raznovrsnosti, Konvencije o meunarodnoj trgovini ugroenim vrstama divlje flore i faune (CITES), Konvencije o zatiti kulturne i prirodne batine, Konvencije o movarama koje su od meunarodnog znaaja, posebno kao prebivalite ptica movarica, kao i direktivama o zatiti prirode. U postupku izrade zakona uzete su u obzir i odredbe ratifikovanih konvencija, i to: Konvencija o zatiti migratornih vrsta, Konvencija o zatiti evropske divlje flore i faune, Karpatske konvencije. Takodje, ovim propisima, lokalnim samoupravama su data mnogo vea ovlaenja i nadlenosti u sektoru zatite ivotne sredine, a sredstva koja su opredeljena za ulaganje u zatitu ivotne sredine nee moi da se koristi za druge namene. Osim zakona, za normativno regulisanje ove oblasti znaajna su i podzakonska akta, odnosno pravilnici, uredbe (napr. Uredba o zatiti prirodnih retkosti), naredbe (napr. Naredba o ustanovljavanju lovostaja za pojedine vrste riba), reenja o zatiti prirodnih dobara, itd. Oblast zatite prirode normativno regulie vie od 130 razliitih zakonskih propisa. Neki od njih su: 1. Zakon o zatiti prirode (Slubeni glasnik RS br. 36/2009); 2. Zakon o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS br.135/04) - Stupanjem na snagu Zakona o upravljanju otpadom (Slubeni glasnik RS", broj 36/09), dana 23.05.2009. godine, prestao je da vai lan 57. stav 2. Zakona o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", broj 135/04); 3. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09); 4. Zakon o nacionalnim parkovima ("Slubeni glasnik RS" 39/93, 44/93, 53/93, 67/93, 48/94) - Prestao da vai dana 23.05.2009. godine stupanjem na snagu Zakona o zatiti prirode (Slubeni glasnik RS 36/09), osim odredaba l. 6. i 7. i opisa podruja nacionalnih parkova, a do donoenja posebnih zakona; 5. Zakon o vodama ("Slubeni glasnik RS" 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96, 101/05); 6. Zakon o zatiti i odrivom korienju ribljeg fonda, (Slubeni glasnik RS br. 36/2009) - Danom stupanja na snagu ovog zakona (23.05.2009. godine) prestaje da vai Zakon o ribarstvu ("Slubeni glasnik RS", br. 35/94, 38/94 i 101/05 - dr. zakon), osim odredaba koje se odnose na proizvodnju oploene ikre, riblje mlai i ribe u ribnjacima; 7. Zakon o zatiti vazduha (Slubeni glasnik RS br. 36/2009); 8. Zakon o umama ("Slubeni glasnik RS" 46/91,83/92,53/93,60/93,67/93, 48/94, 54/96 i 101/05); 9. Zakon o lovstvu ("Slubeni glasnik RS" 39/93, 44/93, 60/93);

11

10.Zakon o rudarstvu ("Slubeni glasnik RS" 44/95, 85/05, 101/05, 34/06); 11.Zakon o prostornom planu Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", broj 13/96); 12. Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS" 135/04); 13.Zakon o izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slu.glasnik RS 36/09); 14.Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS" 135/04); 15.Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS" 135/04); 16.Zakon o zatiti od jonizujuih zraenja i o nuklearnoj sigurnosti (Slubeni glasnik RS br. 36/2009); 17.Zakon o zatiti od nejonizujuih zraenja (Slubeni glasnik RS br. 36/2009); 18.Zakon o zatiti od buke u ivotnoj sredini (Slubeni glasnik RS br. 36/2009) Stupanjem na snagu ovog Zakona (dana 23.05.2009. godine), prestaju da vae odredbe Zakona o zatiti ivotne sredine kojima se ureuje zatita od buke i do donoenja propisa iz lana 15. stav 1 i lana 24. stav 2 ovog zakona primenjuje se Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini ("Slubeni glasnik RS" 54/92); 19.Zakon o upravljanju otpadom (Slubeni glasnik RS br. 36/2009); 20.Zakon o turizmu (Slubeni glasnik RS br. 36/2009); 21. Zakon o kulturi ("Slubeni glasnik RS" br. 72/2009); 22.Pravilnik o prekograninom prometu i trgovini zatienim vrstama ("Slubeni glasnik RS" br. 99/2009); 23. Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava upravlja zatienog podruja ("Slubeni glasnik br. 85/2009); 24.Pravilnik o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva ("Slubeni glasnik RS" br. 5/2010 od 5.2.2010. godine) Prilog I Strogo zatiene divlje vrste biljaka, ivotinja i gljiva Prilog II - Zatiene divlje vrste biljaka, ivotinja i gljiva Od znaaja za zatitu prirode Srbije su i ratifikovani meunarodni ugovori, odnosno konvencije: Uredba o ratifikaciji Meunarodne konvencije za zatitu bilja (Slubeni list FNRJ Meunarodni ugovori, br. 7/55), Zakon o ratifikaciji Meunarodne konvencije za zatitu ptica (Slubeni list SFRJ", br. 6/73), Uredba o ratifikaciji Konvencije o movarama koje su od meunarodnog znaaja, posebno kao prebivalite ptica movarica (Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori, br. 9/77), Zakon o ratifikaciji Konvencije o zatiti svetske kulturne i prirodne batine (Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori, br. 8/74), Zakon o potvrivanju Konvencije o biolokoj raznovrsnosti (Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori", br. 11/2001); Zakon o potvrivanju Konvencije o meunarodnom prometu ugroenih vrsta divlje faune i flore (Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori", br. 11/01), Zakon o potvrivanju Konvencije o proceni uticaja na ivotnu sredinu u prekograninom kontekstu (Slubeni glasnik RS - Meunarodni ugovori, br. 102/2007), Zakon o potvrivanju Okvirne konvencije o zatiti i odrivom razvoju Karpata (Slubeni glasnik RS - Meunarodni ugovori, br. 102/2007), Zakon o potvrivanju Konvencije o ouvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih stanita (Slubeni glasnik RS - Meunarodni ugovori, br. 102/2007), Zakon o potvrivanju Konvencije o ouvanju migratornih vrsta divljih ivotinja (Slubeni glasnik RS - Meunarodni ugovori, br. 102/2007), Zakon o potvrivanju Konvencije o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine (Slubeni glasnik RS br. 36/09), i dr.

Institucionalni okvir

12

Kljunu odgovornost u oblasti zatite ivotne sredine ima Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije. Ostale institucije koje imaju znaajnu ulogu u efektivnoj zatiti odabranih podruja i ciljnih vrsta u Srbiji su: Agencija za zatitu ivotne sredine, Zavod za zatitu prirode Srbije Fond za zatitu ivotne sredine Inspekcija za ivotnu sredinu Lokalne vlasti Nevladine organizacije U oblasti zatite biodiverziteta primetni su neefikasna meu-sektorska saradnja i neprimenjivanje kriterijuma zatite biodiverziteta u relevantnim sektorskim politikama razvoja, to ukazuje na slabu i nedoslednu primenu Konvencije o biolokoj raznovrsnosti. Sprovoenje zakonodavstva u oblasti zatite ivotne sredine u Srbiji je neadekvatno. Bolji nain da se ostvare ovi ciljevi jeste kroz meunarodne programe zatite: mree ekoloki znaajnih podruja, Natura 2000, Bernska i Bonska konvencija. U procesu usaglaavanja sa EU, Srbija e morati da u domae zakonodavstvo implementira i veliki broj direktiva i drugih pravnih akata. U oblasti zatite prirode najznaajnije direktive su Direktiva o pticama i Direktiva o stanitima, jer se njima uspostavlja medjudravni okvir za zatitu biljaka i ivotinja i prirodnih biotopa. Srbija je nacionalnim propisima regulisala zatitu retkih i ugroenih vrsta. Iako je veina ugroenih vrsta sa liste IUCN registrovanih u Srbiji ukljuena u evropske mehanizme zatite (naroito ptice), nuno je nastaviti proces ukljuivanja globalno ugroenih vrsta u mehanizme nacionalne zatite. Zbog nedovoljne prouenosti beskimenjaka na teritoriji Srbije, na primer, obim zatite ove grupe na nacionalnom nivou nije adekvatan.

Strategije

Nacionalna strategija i akcioni plan za zatitu biodiverziteta i predeonu raznovrsnost Princip odrivog razvoja u zatiti ivotne sredine potvrdjen je na Rio Konferenciji Ujedinjenih nacija o ivotnoj sredini i razvoju 1992. godine. Jedan od dokumenata koji su proistekli je Konvencija o biolokoj raznovrsnosti. Srbija je usvojila tu Konvenciju i ratifikovala je 2001. godine. Nacionalna strategija za biodiverzitet, akcioni plan za ouvanje i unapreenje biodiverziteta i nacionalni izvetaj su u pripremi. Od Globalnog fonda za zatitu ivotne sredine dobijena su finansijska sredstva za izradu Nacionalne strategije ouvanja biodiverziteta, pa su pripreme za realizaciju ovog znaajnog stratekog dokumenta u toku. Pan-Evropska strategija bioloke i predeone raznovrsnosti u Srbiji jo uvek nije usvojena. Nacionalni ekoloki akcioni plan predstavlja set instrumenata koji omoguavaju efikasnu i integrisanu reformu ekoloke politike. Nacionalni ekoloki akcioni plan za Srbiju (NEAP) izraen je i preveden u Nacionalnu strategiju zatite ivotne sredine koja predvia kratkorone (2006-2010) i srednjorone (2011-2015) zakonodavne i institucionalne reforme u oblasti zatite ivotne sredine. Za oblast biodiverziteta ova strategija predvia: usklaivanje nacionalnih propisa u oblasti zatite prirode, biodiverziteta i uma sa zakonodavstvom EU i meunarodnim konvencijama, izradu posebne nacionalne strategije za ouvanje biodiverziteta /geodiverziteta, izradu popisa biodiverziteta, posebno popisa ugroenih ekosistema i stanita retkih i endeminih vrsta, kao i uspostavljanje monitoringa komponenti biodiverziteta. Na nivou Republike usvojen je jedan okruni plan (OEAP) i vie lokalnih ekolokih akcionih planova (LEAP-a) prilagoenih potrebama lokalnih sredina. U NEAP-u, OEAP-u i nekim LEAPima zatita i ouvanje biodiverziteta i zatienih prirodnih dobara prepoznati su meu prioritetima zajednice. Nacionala Strategija odrivog razvoja Republike Srbije (doneta od strane Vlade Republike Srbije 2007. godine, na osnovu lan 17. stav 1. i lana 45. Zakona o Vladi

13

(Slubeni glasnik RS br, br. 55/05, 71/05- ispravka i 101/07), za vremenski period od 10 godina) doneta je sa ciljem da dovede do ravnotee tri kljuna faktora, odnosno tri stuba odrivog razvoja: odrivog ekonomskog rasta i privrednog i tehnolokog razvoja, odrivog razvoja drutva na bazi socijalne ravnotee, zatite ivotne sredine uz racionalno raspolaganje prirodnim resursima, spajajui ih u jednu celinu podranu odgovarajuim institucionalnim okvirom. Sastoji se od osam poglavlja, izmeu ostalog obuhvata ivotnu sredinu i prirodne resurse, ime je obraen segment odranja ivoga sveta i biodiverziteta u Srbiji. U ovom poglavlju je navedeno sledee: Jedan od nacionalnih prioriteta za dostizanje odrivog razvoja u Republici Srbiji odnosi se na zatitu i unapreenje ivotne sredine i racionalno korienje prirodnih resursa. U okviru ovog poglavlja pojedinano su analizirani i obraeni svi pojedinani elementi ivotne sredine, a posebno je izdvojen deo Biodiverzitet i zatita prirode, iz koga su izdvojeni delovi bitni za dokument Lokalnog akcionog plana zatite biodiverziteta optine ajetina. U Strategiji se ni na jednom mestu eksplicitno ne pominje optina ajetina ili Zlatibor, dok se region Zapadne Srbije pominje samo u kontekstu turistike regije, kako je definisana i kroz druge republike strategije. Sa te strane Strategija odrivog razvoja Republike Srbije ne tretira na lokalnom nivou zatitu ivotne sredine, niti zatitu biodiverziteta koji je tema Lokalnog akcionog plana za biodiverzitet, ve daje opte smernice daljeg razvoja na republikom nivou uz potovanje principa odrivosti. Tako su u Strategiji definisani osnovni problemi vezani za biodiverzitet i zatitu prirode, a koji su od znaaja za optinu ajetina: nepridravanje propisanih reima i mera zatite biljnog i ivotinjskog sveta, predela i geonaslea, prvenstveno kroz neracionalno korienje prirodnih resursa, slabu pokrivenost planskom i urbanistikom dokumentacijom i izraenu protivpravnu izgradnju objekata; nedovoljna ulaganja drave u ouvanje i odrivi razvoj najreprezentativnijih podruja i kljunih vrsta biodiverziteta Republike Srbije; drastino menjanje uslova stanita, fragmentacija i/ili unitavanje prirodnih ekosistema usled razliitih oblika antropogenog uticaja; promena namene umskog i poljoprivrednog zemljita; ilegalno i/ili nestruno sakupljanje pojedinih komercijalnih vrsta (peurke, lekovito bilje, itd.); nedovoljno sprovoenje propisa od strane nadlenih inspekcijskih slubi; nedovoljna podrka za dranje ekonomski neisplativih primitivnih rasa, vrsta, sorti i sojeva domaih ivotinja i gajenih biljaka u ambijentu stalne modernizacije rasnog i sortnog sastava, to dovodo do smanjenja raznovrsnosti genetikog materijala u poljoprivredi pod pritiskom trita. Sektorski ciljevi koji su dati u Strategiji i odnose se na: uspostavljanje efikasnog sistema biomonitoringa; uspostavljanje informacionog sistema o ivom svetu i drugim prirodnim vrednostima Republike Srbije; izrada popisa bioloke raznovrsnosti u Republici Srbiji; uspostavljanje monitoringa komponenti biodiverziteta, u direktnoj su vezi sa ciljevima koji su postavljeni u Lokalnom akcionom planu za biodiverzitet optine ajetina. Drugi strateki dokument koji se delimino odnosi na biodiverzitet, a koji je donet na nacionalnom nivou, je Strategija razvoja umarstva Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", br. 55/05 i 71/05). ume predstavljaju najvaniji izvor biolokog diverziteta i imaju kljunu ulogu u odravanju ekolokih procesa i ekoloke ravnotee na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou, titei osetljive ekosisteme, slivove i izvorita voda, i predstavljajui skladite biolokih resursa i genetskog materijala neophodnog za proizvode biotehnologije. S toga je neophodno preduzeti mere za ouvanje biodiverziteta u umama i odrivo korienje njegovih komponenti.

14

ume imaju nezamenljivu ulogu u ublaavanju klimatskih promena izazvanih dejstvom oveka, a vezano za apsorpciju ugljenika. Zato je potrebno uloiti napore da se kapacitet uma stalno poveava, uveanjem povrine pod umama. Mautim, usled poveanih pritisaka i zahteva koji se postavljaju pred umske ekosisteme i resurse, potrebno je uloiti napore u spreavanju donoenja i sprovoenja tetnih odluka drugih sektora (finansije, privreda, saobraaj i ostali) koje mogu dovesti do degradacije uma, a pre svega korienjem mehanizma procene uticaja na ivotnu sredinu i unapreenje meusektorske saradnje u reavanju ovakvih konflikata. Osnovni cilj koji je postavljen u Strategiji razvoja umarstva je ouvanje i unapreivanje stanja uma i razvoj umarstva kao privredne grane. Meutim, osim osnovnog definisani su i specifini ciljevi, a to su poveanje doprinosa umarskog sektora ekonomskom i drutvenom razvoju Republike Srbije, sa jedne strane i unapreenje odrivog gazdovanja umama u zatienim prirodnim dobrima, zasnovano na usklaenom razvoju ekoloke, ekonomske, socijalne i kulturne funkcije uma, a u skladu sa usaglaenim i prihvaenim meunarodnim standardima i Nacionalnom strategijom odrivog razvoja sa druge. Iz ovog drugog navdenog specifinog cilja proizilazi i ouvanje, realno unapreenje, odrivo korienje i valorizacija biodiverziteta uma, to je jedan od ciljeva i Lokalnog akcionog plana za biodiverzitet optine ajetina. I Strategija razvoja lovstva Republike Srbije nije usvojena jo uvek, ali pripremljeni predlog nacrta poiva na 15 osnovnih principa, od kojih su dva direktno vezana za biodiverzitet: Princip 1. Pravo i obaveza gazdovanja populacijama divljai kao dobra od opteg interesa, na principima odrivosti proistie iz Ustava Republike Srbije. Princip 2. Divlja, po prirodi, predstavlja vaan izvor biolokog diverziteta. Stoga treba

preduzeti mere za ouvanje biodiverziteta u populacijama divljai i njihovo odrivo korienje.

15

Slika 4 - ROANSTVO, Pjevak

Sektor lovstva je prepoznat izmeu ostalog kao bitan za ouvanje i unapreenje ivotne sredine, zatitu prirode i ouvanje i unapreenje biodiverziteta. Srbija kao zemlja bogata biodiverzitetom, kako brojem biljnih i ivotinjskih vrsta i varijabilnou unutar samih vrsta, tako i lepotom predela u potpunosti prihvata koncept odrivog razvoja sektora lovstva i odrivog gazdovanja divljai koja ini znaajan deo ukupnih prirodnih bogatstava. Sektor lovstva, uvaavajui opteprihvaeni princip ravnotee ekolokih, kulturolokih i ekonomskih funkcija divljai, prua znaajan doprinos odrivom razvoju Republike Srbije. Strategija razvoja lovstva podrava koncept odrivog gazdovanja populacijama divljai i u zatienim prirodnim dobrima. Poseban znaaj biodiverziteta sa ekonomske strane za razvoj lokalne zajednice predstavlja odrivo korienje lekovitog i aromatinog bilja. Sa tim u vezi je uraena studija Odrivi razvoj prirodnih resursa lekovitog i aromatinog bilja na podruju Srbije4(4). Iako se podruje Srbije odlikuje velikim floristikim diverzitetom (preko 3500 biljnih vrsta i podvrsta), time i bogatstvom prirodnih resursa lekovitog i aromatinog bilja (vie od 700 vrsta se primenjuje u etnomedicini), usled neracionalnog korienja neke vrste lekovitog i aromatinog bilja postale su izrazito ugroene i retke, kao to su Gentiana lutea, Gentiana punctata, Adonis vernalis, Arctostaphyllos uva ursi, Menyanthes trifoliata, Cetraria islandica, Sideritis scardica, Gypsophyla paniculata, neke vrste rodova Satureja, Orchis i druge. Odriv razvoj prirodnih resursa lekovitog i aromatinog bilja direktno je zavisan od primene i unapreenja zakonske regulative i standarda koji se moraju usaglasiti sa zakonima i standardima EU. Bez obzira na velike mogunosti koje herbalni sektor ima u okviru privrednog sistema zemlje, mnogi potencijali, posebno kada je re o izvozu, viim fazama prerade i kultivaciji, tj. gajenju lekovitog bilja (posebno na principima organske poljoprivrede), nisu iskorieni. Poslednjih decenija i godina, rapidno raste potranja za lekovitim biljnim sirovinama i proizvodima, posebno u razvijenim zapadnoevropskim zemljama, Americi i Kanadi. Evropska unija predstavlja najvee jedinstveno svetsko komercijalno trite za lekovito i aromatino bilje sa uvozom od oko 120.000 tona u vrednosti od US$ 200 miliona za period od 1991 to
4

Daji Stevanovi, Z. i Ili, B., 2005.godina, Savetovanje ivotna sredina ka Evropi

16

2000. Stopa godinjeg rasta se procenjuje na 5 do 10%. Iako je biva Jugoslavija bila glavni snabdeva lekovitog i aromatinog bilja Evropske unije, Srbija i Crna Gora poslednjih petnestak godina, od perioda sankcija, imaju minornu ulogu u ovoj vrsti delatnosti, sa 0.43% ukupnog uvoza u EU. Trita koje je ranije naa zemlja imala, zauzele su istono-evropske zemlje Bugarska, Poljska, Maarska, Slovaka i Albanija. Domai proizvoai uglavnom nisu prisutni na svetskom tritu jer ne raspolau stabilnom proizvodnjom i ponudom, odgovarajuom opremom, kao i propratnom dokumentacijom o poreklu i kvalitetu. Samonikle lekovite vrste javljaju se na veoma razliitim stanitima, od movarnih, pa do visokoplaninske tundre. Uee lekovitih i aromatinih vrsta u floristikom spektru livadskih biljnih zajednica brdsko-planinskog pojasa nae zemlje je vrlo visoko i kree se i do 50%, dok ukupan broj taksona prelazi 300.

Zato je biodiverzitet vaan za lokalnu zajednicu

Optina ajetina se nalazi u jugozapadnom delu Srbije, a prepoznatljiva je po planinskom masivu Zlatibora koji se nalazi u njenom sredinjem delu. Upravo Zlatibor, sa svim svojim prirodnim karakteristikama i posebnostima, ima najvei znaaj u smislu vrednovanja biodiverziteta i usluga ekosistema u optini ajetina. lanovi radnog tima optine ajetina, u saradnji sa zainteresovanim stranama u optini, definisali su funkcije biodiverziteta, znaaj koji on ima za stanovnike optine, kao i aktivnosti koje bi trebalo preduzeti u cilju njegove zatite i odrivog korienja: rekreativna funkcija razvijanje ouvanih delova prirode optine ajetina u pravcu odrivog rekreativnog turizma, u skladu sa prirodnim zakonima i resursima podruja, prilagoeno za ljude naruenog zdravlja, kolsku decu i omladinu.

nauno-istraivaka funkcija dalji razvoj naunog turizma, organizovanje simpozujuma, savetovanja, kongresa od posebnog nacionalnog i meunarodnog znaaja, uz uee velikog broja naunih radnika i predstavnika univerzitetskih centara. Takoe bi bilo svrsishodno organizovati dalja kompleksna nauna istraivanja, naroito timova sastavljenih od mladih strunjaka, koji e biti obueni da istrauju, ali i da prate stanje i trendove prirodnih populacija biljnih i ivotinjskih vrsta i njihovih stanita i da na osnovu dobijenih rezultata predlau programe zatite i razvoja regiona. vaspitno obrazovni znaaj podizanje svesti javnosti o ugroenosti i merama koje je potrebno preduzeti u cilju zatite prirode i ivotne sredine generalno, realizacijom razliitih aktivnosti, kao to su kole u prirodi, terenska nastrava, kampovi i sl. Za obrazovne potrebe neophodno je izgraditi nastavne centre, eko staze, tampati propagandno-edukativni materijal (posteri, lifleti, monografije i sl.) turistika funkcija neophodno je identifikovati i razvijati razliite vidove odrivog korienja prostora, u skladu sa zatitom i ouvanjem osnovnih prirodnih vrednosti, a u takve aktivnosti potrebno je to vie ukljuiti lokalnu zajednicu, kao neprikosnovenog nosioca svih aktivnosti na zatiti i ouvanju sopstvene sredine. razvojna funkcija definisanje granica zatienog podruja i utvrivanje reima zatite unutar njega, kroz ouvanje prirodnih i predeonih vrednosti, kroz ograniavanje korienja prirodnih resursa, ali i forsiranje razvoja kompatibilnih delatnosti koje su u skladu sa primarnim ciljevima zatite.

17

ouvanje prirodnih ekosistema, retkih i ugroenih vrsta i njihovih zajednica, ouvanje jedinstvenih geolokih, paleontolokih i geomorfolokih karakteristika podruja, obezbeivanje funkcionisanja ivotne sredine i podravanje tradicionalnog naina ivota stanovnitva

VIZIJA ZAJEDNICE Tokom rada na izradi Lokalnog akcionog plana za biodiverzitet optine ajetina, kroz niz konsultacija meu lanovima radnog tima i diskusijama odranim na sastancima irih zainteresovanih strana, kao i na osnovu smernica koje su lanovi radnog tima dobili tokom treninga, definisana je VIZIJA vezana za zatitu i odrivo korienje bioloke raznovrsnosti optine ajetina:

ajetina je optina iste ivotne sredine i ouvanih prirodnih resursa. Stanovnici ajetine i zlatiborskih sela su zdravi, sreni, veseli i visokosvesni vrednosti usluga koje pruaju ekosistemi u okruenju, ive u lepom ambijentu, sa bogatim i ouvanim resursima i bez problema koji naruavaju bioloku raznovrsnost i ivotnu sredinu.

Slika 5 - Gentiana lutea U skladu sa postavljenom vizijom, u Lokalnom akcionom planu za biodiverzitet definisani su ciljevi i aktivnosti, kao i mere koje e optina ajetina preduzimati nakon usvajanja ovog Akcionog plana, a koje se prevashodno odnose na podsticanje donosioca odluka da finalizuju proceduru oko proglaenja parka prirode Zlatibor.

18

TRENUTNA SITUACIJA POLOAJ OPTINE Optina ajetina se nalazi u jugozapadnom delu Republike Srbije, sa severa okruena optinom Uice, na istoku se granii sa optinom Arilje, na jugoistoku sa optinom Nova Varo, na jugu sa optinom Priboj, a sa zapada se granii sa Republikom BiH. Administrativno pripada Zlatiborskom okrugu i zauzima povrinu od 647 km. Prostor optine ajetina geografski podrazumeva talasastu visoravan izmeu reka Suice i Uvca i planina Tare i Murtenice, sa planinskim masivom Zlatibora kao sredinim i glavnim delom. SPECIFINOSTI PO KOJIMA SE IZDVAJA OPTINA AJETINA: Zlatibor, najposeenije turistiko mesto u Srbiji, sa najveim smetajnim kapacitetima, gde turistika sezona praktino traje tokom itave godine. Oivljena sela koja se nalaze u optini, o emu govori otvaranje kola po selima, a planira se i otvaranje vrtia u seoskoj mesnoj zajednici Kriva Reka. Srednja turistika kola u ajetini koluje kadar za poslove turizma u sopstvenoj sredini. Poseduje struni i mlad kadar u optini i optinskoj upravi, perspektivan, koji eli da ostane u optini i doprinese njenom razvoju. Bogat stoni fond, daleko iznad republikog proseka i Zlatiborskog okruga. Nacionalni dohodak po stanovniku je najvii u Zlatiborskom region, a stopa nezaposlenosti je najnia u regionu i dvostruko manja nego na nivou Republike Srbije. U etinarskom umarstvu ostvaruje najvei obim proizvodnje i prerade u Zlatiborskom okrugu, koji je ujedno i jedan od najveih u Srbiji. Velika povrina optine, dobra klima i otvorene perspektive daljeg razvoja zdravstvenog, sportskog, rekreativnog, izletnikog, kongresnog, seoskog i drugih vidova turizma. Dobro razvijena saobraajna infrastruktura - magistralni putevi za Crnu Goru (Jadransko more) i Republiku BiH, pruga Beograd-Bar, a u neposrednoj blizini se nalazi aerodrom Ponikve (vojni aerodrom koji nije u funkciji, a planira se za civilni saobraaj).

Od ukupne povrine optine ajetina, poljoprivredna (drutvena i individualna) gazdinstva nalaze se na povrini od 37469 ha, ukupna obrasla umska povrina prostire se na 21555 ha, to ukupno predstavlja 55,8% povrine optine. PRIRODNE ODLIKE Reljef optine ajetina je odreen geolokim i geomorfolokim osobinama zlatiborskog masiva, koji pripada grupi Starovlakih planina, odnosno dinarskom planinskom masivu. Preovlaujui udeo serpentina u sastavu terena optine ajetina ima veliki znaaj za celokupni kompleks prirodnih uslova, kako fizikogeografskih, tako i biogeografskih. Serpentini su po povrini veoma troni. Ispresecani su mnogobrojnim pukotinama du kojih lako cirkulie voda. Posle serpentina, odnosno serpentisanih peridotita, najvee rasprostranjenje imaju krenjaci i dolomiti srednjeg i gornjeg trijasa. Krenjaci su ispresecani mnogim pukotinama, usled ega je podzemna cirkulacija vode u krenjakoj masi intezivna. Geomorfoloke karakteristike optine ajetina su uslovljene, u prvom redu morfotektonskom evolucijom zlatiborskog masiva. Najvei deo ovog podruja ima izgled prostrane, zatalasane visoravni prosene nadmorske visine oko 1000 metara. Po ivinom delu visoravni diu se uzvienja, od kojih se naroito istiu Tornik (1496 m.n.v.) i igota (1422 m.n.v.). Vei broj uzvienja se takoe nalazi u unutranjem delu visoravni. Brdsko-planinski deo, koji ini 80% ovog prostora, je naseljen od 600 do 1100 m nadmorske visine. Klima ovog podruja pripada umereno-kontinentalnom tipu, sa uticajem planinske klime. Na velikim visinama iznad ovog podruja dolazi do sudaranja i proimanja vazdunih masa, koje prodiru iz Sredozemlja i sa Karpata. Pored visokog prisustva ozona i kiseonika

19

klimatska pogodnost se ogleda i u umereno hladnim zimama (najnia sredna temperatura u januaru -3,4C) i blagim letima bez tropskih vruina (najvia srednja temperatura u avgustu 16,8C). Vlanost vazduha je relativno mala (76%) u odnosu na druga slina podruja. Osunanost iznosi 164,7 asa u mesecu ili 1976,5 sati u godini, to je takoe povoljno. Strujanje vazduha je dosta izraeno, ali su estoki i olujni vetrovi retka pojava. Koliine padavina su relativno male, oko 990 mm proseno godinje. Zbog toga je vazduh suv, ist i ima malu relativnu vlanost. Ovo podruje ima prilian broj izvora koji se ne mogu smatrati izdanim. To je zbog geolokog sastava terena kroz koji voda brzo i lako prodire. Vodno bogatstvo pored izvora ine i vodotokovi i podzemne vode. Podzemnim vodama je naroito bogato podruje mesta Zlatibor, gde ove vode cirkuliu kroz razliite pukotinske sisteme. Po obodu Zlatibora se javljaju raznovrsni povrinski i podzemni oblici karstnog reljefa, a povrinskom krakom erozijom je nastao veliki broj vrtaa. Od podzemnih oblika u krenjacima su razvijene peine i jame, evidentirano je 133 ovakva oblika, u najveem broju malih dimenzija, dok su tri peine due od 500 m (Pipalska, Stopia i Potpeka). Zbog specifinih mikroklimatskih uslova, peine i jame su stanite za mnoge retke i endemine vrste beskimenjaka. Pored Stopia peine (zatienog spomenika prirode sa bigrenim kadama) geodiverzitet karakteriu Terzia peinja u Alinom Potoku, Mumlava i Rumovia peina u Ljubiu, upljica u Gornjoj Dobroselici, Vujia jama u Branekom Polju i druge manje jame, peine i uvale. Fosilni ostaci su dokaz makatske jezerske faze trijarski krenjaci (Jovan Cviji, Studija Zlatiborgeografska studija, grupa autora, SANU Beograd, 1991.godine ).

20

Slika 6 - TORNIK Mineralni izvori bazne vode (pH preko 11,00) su karakteristini za ovo podruje. Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju je 1976. potvrdio da izvor 625m uzvodno od ua Ribnice u Crni Rzav ima ph =11,20 a najnovija ispitivanja pokazuju da je pH =11,70. Ovo podruje je bogato rudom magnezit i eksploatacija (Magnezit) je, trenutno, minimizirana, ali su podruja devastirana. Ruda magnezita se izdvaja u pralitu Rzav ispod postrojenja pijae vode i transportuje se u Kraljevo. Pored magnezita eksploatie se crveni mermer u Sirogojnu i kamen krenjakog porekla u Alinom Potoku. Kamen se prerauje (melje u agregate) i u mestima: Makat - Putevi A.D. iz Uica , u ajetini - Autoprevoznik i SZR Tomi iz ajetine i Privredno drutvo Transkop D.O.O. Braneci, ajetina, to dovodi do devastiranja terena, zagaivanja vazduha, promene mikroklime i buke. HIDROLOKI POTENCIJAL OPTINE AJETINA Podruju Zlatibora gravitira vei broj vodotoka koji pripadaju slivovima Drine i Zapadne Morave, odnosno crnomorskom slivu. U Drinu se ulivaju Crni Rzav i Uvac sa svojim pritokama, dok slivu Zapadne Morave, preko Moravice, pripadaju pritoke Velikog Rzava Bela Reka, Katunica i Ljubinica. Opta odlika svih vodotoka je da su relativno bogati vodom i da imaju specifian ivi svet koji ih nastanjuje. Crni Rzav, kao najznaajniji vodotok u optini ajetina, izvire na predsedlini igote i Murtenice, na nadmorskoj visini od preko 1100 m (Markovi, 1962), naspram izvorita Ljubinice. Ispod naselja Vodica sastaje se sa Malim Rzavom, koji izvire na padinama igote i protie kroz malu depresiju Carevo polje. Crni Rzav tee od jugoistoka ka severozapadu, do sela Ribnice, odakle ima severni pravac.

21

Slika 7 - Ribniko jezero Opta karakteristika ovih vodotoka je da su relativno bogati vodom i da imaju specifian ivi svet koji ih nastanjuje. U Tabeli 1 prikazani su vodotoci koji se nalaze u optini ajetina, adaptirano iz Studije zatite Zlatibora (2005). Tabela 1: Vodotoci optine ajetina Slivno podruje Sliv Drina Crni Rzav Rzav

Reke Jablanica

Crni Rzav

Pritoke Savia potok Klaina Alaujski potok Jevtovia potok Bubanovac Kaluerski potok Vodeniine Rzav Mali Rzav Ivov potok Rzavski potok Obudovica (irovia potok, estarski potok) Reice Previjski potok Semegnjevska reka (Katranice, Gogin potok, Bare, Skakavac, Bijele vode Prdavac i atrnjski potok, Bjelaki potok, Pakline) Duboki dol

22

Zapadna Morava

etinja Moravica

Suica

Ribnica (Mrkodolski potok) Janjski potok Pekov potok etvrtine Moraa Dobroselika reka Crni potok Savin potok Grabovica (aavica, Graov potok) Balaica Dambica potok (Jankovia potok) Omarski potok Reica Lukovica potok Markov potok Oveni potok orov potok Palak Pekov potok urov potok alovski potok ljivoviki do Katunica (Dapski potok, Rakitni potok, Brkovia potok) Markeki potok Megarski potok Mitria potok Gureki potok

ZATIENA PRIRODNA DOBRA Na teritoriji optine ajetina nalaze se zatiena prirodna dobra, rezervati i odreeni lokaliteti, kao i nepokretna kulturna dobra. Na teritoriji koja je obuhvaena granicama Prostornog plana optine ajetina (Uslovi zatite prirode i ivotne sredine za poterbe izrade Prostornog plana optine ajetina sa Stratekom procenom uticaja na ivotnu sredinu, br 03-2090/2 od 22.11.2006. godine Zavod za zatitu prirode Srbije), nalaze se sledea zatiena dobra i vrednosti: Rezervat ,,Park uma (Zlatibor kod mesta Ribnica) - sastojina ume stogodinjeg belog bora (Pinus silvestris) ukupne povrine 12,54 ha Tri stabla crnog bora (Pinus nigra) Zlatibor KO Dobroselica k.p. br. 3820, 3810, 3818 u vlasnitvu pravoslavne parohije - prirodna retkost botanikog karaktera Spomenik prirode - Stopia peina (KO Trnava i KO Roanstvo), ukupne povrine 65, 82 ha Spomenik kulture kompleks Staro selo u Sirogojnu i prirodni prostor oko njega, ukupne povrine 25,24 ha.

23

Slika 8 - Karta zatienih prirodnih dobara u Srbiji (Karta zatienih zona optine ajetina dostavljena je u prilogu 1). KARAKTERISTIKE ZATIENOG PODRUJA ZLATIBOR U skladu sa svojim srednjoronim programom rada, Zavod za zatitu prirode Srbije je 2005. godine napravio predlog Studije zatite Zlatibora i njegovo vrednovanje kao Park prirode Zlatibor prirodno dobro od izuzetnog znaaja. Prema zakonskoj proceduri, Studija je dostavljena Ministarstvu nauke i zatite ivotne sredine Upravi za zatitu ivotne sredine, radi donoenja akta o zatiti. Procedura je jo u toku, a u meuvremenu je izvrena revizija podataka vezano za biodiverzitet i usklaena sa novom zakonskom regulativom. Na teritoriji optine ajetina nalazi se oko 83,5% prirodnog dobra Zlatibor. Tu se nalazi jedno od najznaajnijih stanita autohtonih borovih uma, sa ouvanim predeonim karakteristikama, velikom raznovrsnou biljnog i ivotinjskog sveta, iji fond broji preko 958 vrsta biljaka (to predstavlja 29,3% od ukupnog broja flore Srbije) i 224 vrste faune kimenjaka (to

24

predstavlja 42% vrsta ptica i 55,5% od ukupnog broja vrsta sisara zabeleenih u Srbiji). Od posebne vrednosti su retke i ugroene vrste divlje flore i faune i njihova stanita, a neki od ciljeva Lokalnog akcionog plana za biodiverzitet optine ajetina su njihova zatita, ouvanje i racionalno korienje prirodnih resursa, odranje visokog kvaliteta ivotne sredine i jedinstvene graditeljske batine i etno naslea i stvaranje uslova za odrivi razvoj zatienog prirodnog dobra i obodnih podruja. Prema Studiji zatite, Zlatibor je svrstan u Prvu kategoriju prirodno dobro od izuzetnog znaaja, na osnovu Zakona o zatiti ivotne sredine i Pravilnika o kategorizaciji zatienih prirodnih dobara (Slubeni glasnik RS br. 30/92). Prema IUCN klasifikaciji (Meunarodne unije za zatitu prirode), Zlatibor spada u V kategoriju (Protected landscape), to znai da je cilj upravljanja zatita predela i rekreacija na tom podruju, gde je meusobno dejstvo ljudi i prirode tokom vremena oblikovalo prepoznatljive osobine podruja sa znaajnim estetskim ekolokim i/ili kulturnim vrednostima, esto praeno visokom biolokom raznovrsnou. Park prirode Zlatibor za sada nema meunarodni status.

Slika 9 - IGOTA Podruje Zlatibora se definie kao Objekat geonaslea Srbije (Zavod za zatitu prirode Srbije 2005), IPA Znaajno biljno podruje Centralne i Istone Evrope (Important Plant Areas in Central and Eastern Europe, Plantlife International 2005), i potencijalno Emerald podruje (Potential Emerald Area). Prema reimima zatite, na Zlatiboru se definiu tri stepena: I, II i III. Pod reimom I stepena zatite predloena je povrina od 1.332,74 ha (4,14% ukupne povrine zatienog dobra) na lokalitetima: avlovac Crni Rzav Viogor Krvavac Malinjak Gria U prvom stepenu zatite zabranjeno je korienje prirodnih bogatstava i iskljuuju se svi oblici korienja prostora, osim naunih istraivanja i kontrolisane edukacije. Reim zatite II stepena obuhvatao bi povrinu od 7.367,83 ha (22,9%) i lokalitete u optini ajetina: Osojnica Viogor Guterica Klisura Ribnica Crni Vrh

25

Ribniko jezero Omarski potok Dubrava Kljun Uvac Sedla Ravni Tornik Dobroselika reka Donje selo Brija iina peina Dubrava igota

Na ovom prostoru se utvruje ogranieno i strogo kontrolisano korienje prirodnih bogatstava, dok se aktivnosti u prostoru mogu vriti u meri koja omoguava unapreivanje stanja i prezentaciju prirodnog dobra, bez posledica po njegove primarne vrednosti. Preostali deo prirodnog dobra se nalazi u reimu zatite III stepena i obuhvata 23.474,29 ha tj. 72,96% ukupno zatiene povrine. U ovom reimu zatite utvruje se selektivno i ogranieno korienje prirodnih bogatstava i kontrolisane intervencije i aktivnosti u prostoru ukoliko su usklaene sa funkcijama zatienog prirodnog dobra. Vrednosti podruja - 958 taksona iz grupe viih biljaka (iskljuujui Bryophyta), to ini 29,3% ukupnog broja vrsta flore Srbije - 150 vrsta ptica, 116 je vrsta ptica gnezdarica; na Zlatiboru ivi 42% od svih do sada registrovanih vrsta ptica na nacionalnom nivou - 54 vrste sisara, to ini 55,5% od ukupnog broja sisara u Srbiji. Posebno znaajne vrste ovog podruja su: medved, vuk, vidra, divokoza... - 14 vrsta vodozemaca i gmizavaca, koji su svi kandidati za Crvenu listu ugroenih kimenjaka Srbije. - 280 vrsta insekata iz 36 familija

Slika 10 - Spomenik kulture - Staro selo u Sirogojno KULTURNO-ISTORIJSKE ODLIKE Podruje optine ajetina je bogato kulturno-istorijskim spomenicima poev od neolitskog doba. Prvi poznati stanovnici su bili Iliri, o emu svedoe njihova groblja ("gradine") u selima Kriva Reka, Ljubi, Muvete, Braneci i sl. Takoe iz rimskog perioda potie dosta utvrenja, puteva, nadgrobnih spomenika. Iz srednjeg veka, perioda formiranja srpske drave i perioda

26

turske vladavine, postoji itav niz spomenika (manastiri, crkve, spomenici, utvrenja i sl.) Prepoznatljivost ovog podruja se ogleda i u etnografskim motivima, folkloru, arhitekturi, starim zanatima, gastronomiji, tradicionalnoj gostoprimljivosti i snalaljivosti ljudi. Navedene prirodne odlike prostora optine ajetina predstavljaju komparativne prednosti u odnosu na druga podruja za intenzivan planski razvoj planinskog turizma i razvoj odreenih segmenata poljoprivredne proizvodnje (zdrava hrana). Povoljna klima i ist i nezagaen vazduh, povoljno utiu na leenje mnogih bolesti kao hipertireoze, astme, anemije i sl. Prirodne karakteristike, zajedno sa kulturno-istorijskim vrednostima i geografskim poloajem, daju realnu i dobru osnovu i preduslove za dalji osmiljeni razvoj optine ajetina. Glavni pravci razvoja ove optine su na daljem razvoju kongresnog, sportskog, kulturnog, tranzitnog, izletnikog, lovnog i ribolovnog, eko i etno turizma.

27

28

Slika 11 - Zatieno stablo crnog bora u Dobroselici Slika 12 - Spomenik prirode Stopia peina

Slika 13 - Separacija Magnezit - degradirani teren (zagaivanje zemljita i voda) Slika 14 - Vodopad u Gostilju (ouvani geodiverzitet)

STANOVNITVO Teritorija optine ajetina se sastoji od 20 mesnih zajednica, odnosno 24 naselja. Optina ajetina prema popisu iz 2002. godine broji 15.628 stanovnika koja ive u 5.146 domainstava. U veini seoskih podruja optine ajetina je dolo do pada broja stanovnitva negativnim prirodnim priratajem i odlaskom mladih sa sela zbog nepostojanja izgraene infrastrukture i drugih sadraja. U urbanim sredinama (mesne zajednice ajetina i Zlatibor) je dolo do poveanja broja stnovnitva kao rezultat razvoja pre svega turizma i drugih kapaciteta i prateih delatnosti. Oko 36% stanovnitva ivi u gradskoj urbanoj sredini ajetini i Zlatiboru a ostalih 64% u seoskim podrujima. Sva naselja optine belee znaajan pad u broju stanovnika izuzev naselja Zlatibor, ajetina i sela Makat. Migracija stanovanitva u okviru optine se odvijala iz seoskih sredina. Prirodni prirataj stanovnitva u 2002. godini na 1000 stanovnika je negativan i iznosi -3,5. Negativan trend je naroito izraen u manje razvijenim selima. Ovde su ostala uglavnom staraka domainstva, iji je broj iz godine u godinu sve manji. PRIVREDA Najvanije delatnosti optine ajetina su turizam, poljoprivreda, preraivaka industrija u oblasti poljoprivredne proizvodnje, tekstilna industrija, laka indistrija u oblasti plastike i metala i drvnopreraivaka industrija. Turizam je najrazvijenija i najvanija grana privrede optine. Na Zlatiboru kao razvijenijoj turistukoj destinaciji, godinje se ostvari 1.000.000 noenja sa oko 250.000 posetilaca. Veinu posetilaca ine domai turisti, dok je broj stranih turista mali. Uglavnom preovlauje sportsko rekreativni, zdravstveni i kongresni turizam. Ostalo je deiji i omladinski, tranzitni i izletniki turizam.

29

Kao poetak organizovanog bavljenja turizmom se uzima 19.08.1893. god., kada je kralj Aleksandar Obrenovi prvi put posetio Zlatibor. Poeci turizma datiraju jo od 1750. godine, kada je bogati sarajevski trgovac Hadi Nikola Selak sagradio sebi kolibu u Vodicama. U kasnijem periodu su gradili vile i letnjikovce bogati trgovci stokom iz ovoga kraja. Turistiki potencijal optine ajetina bazira se na prirodnim znamenitostima i kulturnom nasleu (Stopia peina, Ribnica sa ski centrom Tornik, Sirogojno muzej Staro selo, Vodice, Tripkova, Makat, Kriva reka, Vodopad Gostilje itd.), biodiverzitetu i uslugama ekosistema, koji obezbeuju za ljudske potrebe tradicionalno zdravu kuhinju, bavljenje starim zanatima, objekte seoskog turizma graene od prirodnih materijala (drvo, kamen, cigla) u stilu starih majstora tradicionalne arhitekture, uslove za bavljenje poljoprivredom i sl. Poljoprivreda je na drugom mestu po vanosti za razvoj optine ajetina. Postoje odgovarajue prirodne pretpostavke i pogodnosti za razvoj stoarstva. Na podruju optine prema popisu iz 2002. godine, ima 7.016 grla govedi i 30.752 grla ovaca. To daje godinju proizvodnju od oko 12.000.000 litara mleka. Od ukupno 5.146 domainstava, oko 3.500 se bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Smanjenje stanovnitva u veini sela i pogoranje starosne strukture rezultira stagnacijom i padom poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivredna gazdinstva su mala i usitnjena, sa zastarelom mehanizacijom. Evidentan je nedostatak povoljnih i stimulativnih kredita, organizovanog planskog otkupa i plasmana. Dobre prirodne preduslove u niem podruju optine ima i voarska proizvodnja pre svega maline i ljive. Preradom voa, maline na primer, otkupi se, skladiti i pakuje oko 800 tona godinje. Od povrtarskih kultura najzastupljeniji je krompir. Od preraivakih kapaciteta u oblasti poljoprivredne proizvodnje najzastupljenija je prerada mesa i mleka. Neki proizvodi od mesa imaju svoju prepoznatljivu robnu marku, dok drugi tek treba to da dobiju. Radi se na stvaranju brenda kod suhomesnatih proizvoda kao to su govea i svinjska pruta, kobasica i slanina i uvoenje odgovarajuih evropskih standarda u smislu potovanja odgovarajuih procedura i praenja proizvoda od njive do trpeze''.

Slika 15 - Ilex aquifolium

30

Podruje optine ajetina je izuzetno bogato lekovitim biljem i umskim plodovima (umskim voem - umske jagode, kupine, maline, borovnice...i gljivama) koji se prikupljaju i obrauju sporadino i neorganizovano, bez dovoljno obuke i kontrole. Zbog izuzetnih usluga koje ekosistemi pruaju za razvoj ove delatnosti i karakteristika itavog podruja, postoje odlini preduslovi za organizovanje proizvodnog lanca (obuka, prikupljanje, obrada, distribucija) iji bi rezultat bili zdravi, ekoloki proizvodi vrhunskog kvaliteta i originalnog porekla. Pelarstvo je, u odnosu na prirodne mogunosti, slabo razvijeno i potrebna je organizovana pomo postojeim i potencijalnim pelarima (obuka, povezivanje, nabavka opreme i sredstava za zatitu...), kako bi se unapredio postupak dobijanja kvalitetnog meda, zatienog geografskog porekla. Proizvodnja u tekstilnoj industriji na teritoriji optine se odvija u 4 firme gde je zaposleno oko 350 radnika, veinom ena. Tradicija u selima ovog kraja je izrada odevnih predmeta koji se rade runo od vune (posebno je poznato selo Sirogojno) i izvoze se u zemlje Zapadne i Istone Evrope. Za drvnopreraivaku industriju sirovinska baza postoji jednim delom na podruju optine a drugim delom u blizini (vie od 1/3 povrine pokriveno umom, blizina i kvalitetan repromaterijal iz Bosne). U Branekom polju je zavrena privatizacija preduzea sa kompletanom linijom od primarne obrade do finalne obrade tvrdog i mekog drveta i oekuje se ponovno pokretanje proizvodnje. Ostali kapaciteti su manjeg obima i znaaja (male strugare i zanatske radnje za obradu drveta).

31

BIODIVERZITET - PITANJA I MOGUNOSTI Kako je ranije napomenuto, sa stanovita vrednovanja biodiverziteta i znaaja za optinu ajetina ima budui Park prirode Zlatibor. Nalazi se na podruju optina ajetina, Nova Varo i Uice, na krajnjem jugozapadu Srbije, izmeu planina Tare i Zlatara, u zoni Starovlako-rake visije na istonim Dinaridima. Ukupna povrina Zlatibora je 32.174,86 ha, od kojih je u dravnom vlasnitvu oko 9.900,00 ha (31%), a u drugim oblicima svojine 22.200,00 ha (oko 69%). Centralni deo zlatiborskog kompleksa nalazi se na oko 1000 metara nadmorske visine i predstavljen je prostranom visoravni bez umskog pokrivaa, sa pobrima i dolinama koje nemaju jasno definisane granice. Plato zahvata oko 5000ha i danas je gotovo ceo pod panjacima i turistikim naseljima, a tu se nalazi i akumulaciono jezero na Crnom Rzavu, gde se nalaze pojedinana stabla belog bora. Guste ume su se odrale jo samo na nepristupanim perifernim delovima planine. Okolni vrhovi doseu do preko 1400 m n.v., kao to su Semegnjevska gora (1281 m, na severozapadu), igota (1422m na istoku), Tornik (1495 m, na jugozapadu), Murtenica (1462 m, na jugoistoku). Za potrebe izrade Lokalnog akcionog plana za biodiverzitet i definisanje stepena ugroenosti i zatite vrsta registrovanih na teriotriji optine ajetina, korieni su i usklaivani spiskovi Strogo zatienih i Zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva. Na osnovu lana 48. stav 1. Zakona o zatiti prirode (Slubeni glasnik RS , broj 36/09), donet je Pravilnik o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta (Slubeni glasnik RS, br. 5/10). Ovim pravilnikom proglaavaju se divlje vrste biljaka, ivotinja i gljiva radi ouvanja bioloke raznovrsnosti, prirodnog genofonda, odnosno vrste koje imaju poseban znaaj sa ekolokog, ekosistemskog, biogeografskog, naunog, zdravstvenog, ekonomskog i drugog aspekta za Republiku Srbiju, kao strogo zatiene divlje vrste ili zatiene divlje vrste i utvruju se mere zatite tih vrsta i njihovih stanita. Strogo zatiene divlje vrste biljaka, ivotinja i gljiva su divlje vrste koje su iezle sa teritorije Republike Srbije ili njenih delova, vraene programima reintrodukcije, krajnje ugroene, ugroene, reliktne, lokalno endemine, stenoendemine, meunarodno znaajne i zatiene divlje vrste, od posebnog znaaja za ouvanje bioloke raznovrsnosti Republike Srbije. Zatiene divlje vrste biljaka, ivotinja i gljiva su divlje vrste koje u prirodi trenutno nisu ugroene u meri da im preti opasnost da nestanu ili postanu kritino ugroene a to su ranjive, endemine, indikatorske, kljune i kiobran vrste, reliktne, meunarodno znaajne i zatiene divlje vrste, kao i vrste koje nisu ugroene ali se zbog njihovog izgleda mogu lako zameniti sa strogo zatienim vrstama. Flora Flora optine ajetina je od izuzetnog znaaja za ukupan floristiki diverzitet, zbog specifinih vrsta znaajnih za privredu i drutvo, zatim za ouvanje i progresivno (ili regresivno) razvie biljnog pokrivaa, kao i zbog stabilnosti genetikih sistema koji ine populacije tih vrsta. Osnovne floristike vrednosti optine ajetina predstavljene su kroz floru Zlatibora koja obuhvata 497 taksona, od kojih 14 pripada mahovinama (Bryophyta), 10 papratnicama (Polypodiophyta), 6 golosemenicama (Pynophyta) i 467 skrivenosemenicama (Magnolyophyta).

32

Slika 16 - Pinus heldreichii Planinski plato i vrhovi Zlatibora fitogeografski pripadaju cirkumborealnom floristikovegetacijskom regionu koji je na Balkanskom poluostrvu predstavljen balkansko borealnim podregionom, tj. ilirskoj provinciji (Stevanovi, 1999). Pojedini elementi karakteristini za ilirsku provinciju kao to su Epimedium alpinum i Daphne blagayana bogato su zastupljeni na Zlatiboru. U flori zlatiborskog regiona poseban znaaj imaju endemini taksoni jer predstavljaju specifian bioloki resurs. Na podruju Zlatibora je zabeleeno 26 endemita to predstavlja 5, 38 % ukupne flore ovog podruja (Krvavac, 2003). Na osnovu horologije mogu se svrstati u nekoliko grupa, a neki od njih su: Jugoistonoilirski-severoskadarsko-pindski - rasprostranjeni na bosanskom delu Dinarida, na Kosovu, severnom delu Albanije i Makedonije. U flori Zlatibora iz ove grupe Zlatibora su prisutne Euforbia glabriflora, Potentilla visianiii, Melampyrum hormannianum v. Bosniacum i Fumana bonaparte. Zapadnomezijski- jugoistono-skadarsko-pindski - zauzimaju areal koji se protee severozapadnim delom Albanije, Makedonije i Kosova i bosanskim delom Dinarida. U ovu grupu spada Stachys anisochila i Cicerbita pancicii. Ilirski endemi svojim arealom zauzimaju prostor istone Bosne i ue Srbije. U flori Zlatibora iz ovegrupe su zastupljeni: Micromeria thymifolia, Halasya sendtneri, Daphne blagyana.

Najvei broj vrsta pripadaju grupi balkanskih endemita, ije je rasprostranjenje u granicama balkanskog poluostrva. Takoe su prisutni i subendemini taksoni koji se javljaju i u susednim regionima. Pojedini taksoni predstavljaju lokalno endemine vrste koje su poznate samo sa Zlatibora: Euphorbia serpentini, Knautia pancicii, Potentilla mollis i Thymus adamovicii. Najvea zastupljenost endemita zabeleena je na kamenitim i stenovitim stanitima na serpentinitu koji obrasta zeljasta vegetacija reda Halascyetallia. Znaajan broj endeminih vrsta, kao to su Edraianthus jugoslavicus i Athamantha haynaldii zastupljen je u hazmofitskoj vegetaciji krenjakih stena u klisurama. Za zlatiborski kraj je karakteristian i edafski endemizam, tj. prisustvo endemita koji su vezani za odreeni tip geoloke podloge

33

serpentinitska ili ofiolitska endemina flora, koja je izraena na podruju itavog platoa, ali i u okolnim klisurama. Zabeleeno je prisustvo endemo-reliktne vrste, serpentinofite Halacsya sendtneri, kao i prisustvo drugih endeminih serpentinofita: Gypsophylla spergulifolia, Alysum markgrafii, Potentilla visianii, P. mollis, Stachys chrysophaea, Linaria rubioides, Scrophularia tristis, Sesleria serbica, Fumana bonapartei, Stipa novakii i Haplophyllum boisseranum, Armeria canescens var. serpentini, Potentilla australis ssp. malyana, Scabiosa fumaroides, Euphorbia glabriflora i druge vrste koje se po nekad sreu i na drugim podlogama, kao to je krenjak. Reliktne vrste Zlatibora su (Krvavac, 2003): Cotinus coggygria, Ostrya carpinifolia, Halascya sendtneri, Minuartia verna ssp. Montana i Veronica spicata. Retke vrste Zlatibora su (Krvavac, 2003): Paris quadrifolia, Achillea asplenifolia, Minuartia bosniaca, Genista depressa ssp. Friwaldskyi, Pinus leucodermis, Koeleria eriostacya, Cerastium moesiacum, Sesleria rigida, Polygala serpyllifolia, Rhamnus saxatilis i Iris sibirica.

Slika 17 - Alyssum markgrofil Slika 18 - Prunus spinosa Od 958 evidentiranih biljnih vrsta, 161 vrsta pripada nekoj od kategorija ugroenosti - to znai da je 16,8% od ukupnog broja taksona na neki nain izloeno razliitim faktorima ugroavanja, ili se nalazi u opasnosti od iezavanja.Veliki udeo ugroenih biljnih vrsta flore Zlatibora govori o njenoj izraenoj originalnosti, ali i izraava efekat i dejstvo razliitih negativnih faktora. Najugroeniji predstavnici flore Zlatibora svrstani su u kategoriju krajnje ugroenih taksona (prema IUCN, kategorija Critically endangered), sa malim ili difuzno rasporeenim i siromanim populacijama. Oko 6% ukupnog broja ugroenih taksona flore Zlatibora spada u ovu kategoriju. Krajnje ugroeni taksoni, zabeleeni na Zlatiboru, prema IUCN kategoriji, su: 1. Corylus colurna L. meja leska, divoleska reliktna tercijarna vrsta, veoma retka na Zlatiboru. 2. Euphorbia serpentini Novk 3. Gypsophila spergulifolia Griseb. 4. Ilex aquifolium L. 5. Knautia pancicii Szab 6. Pinus heldreichii Christ Ovih 6 vrsta se i na teritoriji Srbije, u najirem smislu, smatraju da su veoma ugroene i retke. Polovina od ovih vrsta su drvenaste biljke, pa se u akcionim planovima za biodiverzitet posebna panja mora posvetiti umskim povrinama, a naroito zatiti onih stanita koje nastanjuju ugroene vrste drvea i bunja. Na podruju optine ajetina i Zlatibora od ukupnog broja registrovanih vrsta, 105 pripada zatienim divljim vrstama biljaka, a 22 vrste su strogo zatiene.

34

U Tabeli 2 dat je spisak registrovanih biljnih vrsta na teritoriji optine ajetina koje imaju neku od kategorija zatite (prema nacionalnim i meunarodnim kriterijumima). Baza podataka vezano za kompletan spisak vrsta nalazi se prikazana u Studiji zatite Zlatibora (2005). Tabela 2 Lista zatienih vrsta biljaka koje su registrovane na teritoriji optine ajetina Legenda: Vrste koje se nalaze na Crvenoj listi IUCN: CR krajnje ugroeni taksoni, EN ugroeni taksoni, VU ranjivi taksoni, LR taksoni niskog rizika ugroenosti, DD taksoni bez dovoljno podataka o rasprostranjenju; Vrste koje su zatiene Zakonom o zatiti prirode (Slubeni glasnik RS, broj 36/09; Pravilnik o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta, Slubeni glasnik RS, br. 5/10): SZV strogo zatiena vrsta, ZV Zatiena vrsta (***** - Vrsta je komercijalna i na nju se odnose odredbe Uredbe o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divlje flore i faune); Vrste zatiene prema Bernskoj konvenciji: 1-I,II,III, rezerva - Zakon o potvrivanju Konvencije o ouvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih stanita - Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori br. 102/2007 (Bernska Konvencija - Dodatak I - strogo zatiena vrsta flore; Dodatak II - strogo zatiena divlja vrsta faune; Dodatak III - zatiena vrsta faune) Vrste zatiene prema CITES konvenciji: 3-I,II,III - Zakon o potvrivanju Konvencije o meunarodnom prometu ugroenih vrsta divlje faune i flore - Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori br. 11/2001 (CITES Konvencija - Aneks I - vrsta kojoj preti opasnost od izumiranja, a zahvaena je ili moe da bude zahvaena prometom; Aneks II - vrsta kojoj trenutno moda i ne preti opasnost od izumiranja, ali moe da zapreti ukoliko se promet jedinki takve vrste ne podvrgne strogim propisima i vrsta koja mora da bude podvrgnuta regulativi kako bi se uspostavila efikasna kontrola prometa jedinki pojedinih vrsta iz ovog aneksa; Aneks III - vrsta koju bilo koja od Strana identifikuje kao podlona regulativi u okviru njihove jurisdikcije, u cilju spreavanja ili ograniavanja eksploatacije, kao i ona iji se promet moe kontrolisati samo u saradnji s drugim Stranama) Vrste zatiene prema evropskoj Direktivi o ouvanju prirodnih stanita i divljih biljnih i ivotinjskih vrsta - Council Directive - 92/43/EEC, 4-I,II,IV,V: Direktiva o stanitima - Prilog II - ivotinjska i biljna vrsta od zajednikog interesa ije ouvanje zahteva proglaenje posebno zatienih podruja; Prilog IV - ivotinjska i biljna vrsta od zajednikog interesa kojoj je potrebna stroga zatita; Prilog V - ivotinjska i biljna vrsta od zajednikog interesa zbog ijeg se uzimanja iz prirode i eksploatacije mogu primeniti mere upravljanja. Familija Equisetaceae Amaryllidaceae Vrsta Equisetum arvense rastavi, bori Galanthus nivalis L. visibaba Narcissus radiiflorus Salisb. narcis,zelenkada Carex acuta L. iroka otrica L. Stepen zatite ZV***** ZV ZV VU IUCN

Cyperaceae

ZV

35

Lilliaceae

Gladiolus imbricatus Miller livadska perunika Iris sibirica L. perunika Allium ericetorum Thore
divlji luk

SZV

VU (CR-VU)

SZV SZV ZV*****

EN EN (VU-NT)

Orchidaceae

Allium ursinum L. sremu Anthericum liliago L. ljiljanoliki kosatik Colchicum autumnale L. jesenji mrazovac Fritillaria montana Hoppe kockavica Lilium martagon L. umski ljiljan Maianthemum bifolium (L.) F. W. Schmidt vranino oko Cephalanthera damasonium (Muller) Druce zavrata Cephalanthera longifolia (L.) Fritsch. bela zavrata Cephalanthera rubra (L.) L. C. M. Richard crvena zavrata Coeloglossum viride (L.) Hartman vuji jezik Dactylorhiza incarnata (L.) So kaunka Dactylorhiza maculata (L.) Soo pegava kaunka Epipactis helleborine (L.) Crantz kaluarka Epipactis microphylla (Ehrh.) Swartz kaluarka Gymnadenia conopsea (L.) R. Br. vranjak Himantoglossum hircinum (L.) Sprng.

LR ZV

ZV

VU (VU-NT)

ZV ZV EN

ZV

ZV

VU (VU-NT)

ZV

VU (VU)

SZV, 3-II

VU

SZV, 3-II

VU

SZV, 3-II

VU (VU-NT)

ZV

LR (NT-LC)

SZV, 3-II

VU (EN)

ZV

LR (NT-LC)

SZV, 1-I; 3II; 4-II/IV

VU

36

Poaceae

Apiaceae

ssp. calcaratum (G. Beck.) Soo smiak Limodorum abortivum (L.) Sw. ostrunica Listera ovata (L.) R. Br. dvolisni milogladi Neottia nidus-avis (L.) Rich. samojeda gnezdovica Ophrys scolopax Cav. ssp. cornuta (Stev.) Camus makovo uvo Orchis coriophora L. smrdljivi kaun Orchis laxiflora Lam. veliki kaun Orchis morio L. salep Orchis purpuraea Huds. purpurni kaunak Orchis simia Lam. mali kaunak Orchis tridentata Scop. mali kaunak Orchis ustulata L. medeni kaunak Platanthera bifolia (L.) Rich. vimenjak Platanthera chlorantha (Custer) Reichenb. vimenjak Traunsteinera globosa (L.) Reichenb. Sesleria serbica (Adamovic) Ujhelyi aika Stipa novakii Martinovsky Kovilje Bupleurum karglii Vis. proraljika Eryngium palmatum Pani & Vis. kotrljan Heracleum pollinianum Bertol.

ZV

VU

ZV

LR (VU-NT)

ZV

LR (NT-LC)

VU (VU-NT)

SZV, 3-II SZV, 3-II ZV ZV

VU (VU-NT) VU (EN-VU) VU (VU-NT) VU (EN-VU)

ZV ZV

VU (EN-VU) LR (NT-LC)

SZV, 3-II ZV

LR (VU-NT) LR (NT-LC)

SZV, 3-II

DD (EN-VU)

SZV, 3-II ZV

VU (EN-VU) LR

ZV

LR

LR ZV LR (NT-LC) VU

37

Aquifoliaceae Araliaceae Aristolochiaceae Asteraceae

meja apa Laserpitium prutenicum L. zeleni gladac Peucedanum officinale L. devesilje Pleurospermum austracum (L.) Hoffm. koroma Ilex aquifolium L. zelenika,boikovina Hedera helix L. brljan Asarum europaeum L. kopitnjak Achillea ageratifolia (Sibth. et Sm.) Boiss. hajduka trava,hajduica Achillea millefolium L. spori Arctium lappa L. iak Carduus candicans W. et K. kalj Centaurea stereophylla Besser Razliak Cicerbita pancicii (Vis.) Beauverd mlije, mle Cirsium oleraceum (L.) Scop. Vodenika Cirsium palustre (L.) Scop. Jurinea mollis (L.) Reichenb. Petasites hybridus (L.) G. M. Sch. repuina,lopuh Solidago virgaurea L. zlatica,pogana trava Tussilago farfara L. podbel Betula pendula Roth. breza Halacsya sendtneri (Boiss) Doerfl.

LR

ZV

LR (VU)

VU

SZV ZV***** ZV***** ZV

CR (EN)

LR

ZV***** ZV***** ZV

DD

VU (NT-LC)

ZV

EN (EN-VU)

EN (EN-VU)

ZV ZV*****

ZV***** ZV***** ZV***** ZV VU (VU-NT)

Betulaceae Boraginaceae

38

Brassicaceae

Campanulaceae

Caprifoliaceae Caryophyllaceae

cvak,cvakija Onosma taurica Pallas ex Willd. sranica Pulmonaria officinalis L. plunjak,medunika Symphytum officinale L. crni gavez Alyssum markgrafil O. E. Schulz umenica Cardamine plumieri Vill. skakavica Hesperis dinarica G. Beck. veernica Campanula lingulata Waldst. & Kit. zvoni Campanula patula L. zvoni Edraianthus jugoslavicus Lakusic zvonce,krtelica Phyteuma spicatum L. debeli koren Sambucus nigra L. zova,bazga Dianthus superbus L. ibriim karanfil Dianthus sylvestris Wulfen karanfil Gypsophila spergulifolia Griseb laer Moehringia bavarica (L.) Gren. Silene multicaulis Guss. pucalina Silene pusilla W. & K.

LR

ZV*****

ZV*****

ZV

VU (NT-LC)

DD

ZV

EN (VU-NT)

ZV

ZV ZV

EN ZV***** EN (VU) LR

CR (VU-NT)

LR (VU-LC)

LR (NT-LC)

VU ZV LR (NT-LC)

Cistaceae

Cornaceae Corylaceae

Fumana bonapartei Maire et Petitm. Sunac Cornus mas L. dren Corylus colurna L.

ZV***** ZV CR (VU)

39

Crassulaceae

Dipsacaceae

meja leska Corylus avellana L. leska Sedum sartorianum Boiss. bobovnik Knautia longifolia (Waldst. & Kit.) Koch udovica Knautia pancicii Szab Scabiosa fumaroides Vis. & Panc. divlja metla Scabiosa graminifolia L.divometla, divlja metla Succisa pratensis Moench piskavac Erica carnea L. crnjua Euphorbia angulata Jacq. mleika Euphorbia serpentini Novak mleika Euphorbia subhastata Vis. et Panc. rutvica Anthyllis vulneraria L. ranjenik Genista dalmatica Bartl. utilovka Lathyrus bauhinii Genty graor Lathyrus luteus (L.) Peterm. graorica Ononis spinosa L. zeji trn,vuji trn Centaurium erythraea Rafn. kiica Gentiana asclepiadea L. sveica,siritara Gentiana cruciata L. krstasta lincura Gentiana lutea L.

ZV***** SZV

ZV

SZV

CR (EN-LC) VU (NT-LC)

VU (NT-LC)

ZV

Ericaceae Euphorbiaceae

VU SZV EN

ZV

CR (VU)

ZV

LR (VU)

Fabaceae

ZV ***** LR

VU

VU

ZV ***** ZV*****

Gentianaceae

ZV*****

ZV***** ZV EN

40

Geraniaceae

Grossulariaceae Hypericaceae

Lamiaceae

Onagraceae

lincura Gentiana pneumonanthe L. mala sveica Gentianella lutescens (Velen.) J. Holub raven Geranium macrorrhizum L. zdravac Geranium robertianum L. iva trava,iglica Ribes alpinum L. ribizla Hypericum barbatum Jacq. pljuskavica Hypericum perforatum L. kantarion,gospino zelje Glechoma hederacea L. dobriica Leonurus cardiaca L. srenica Melissa officinalis L. matinjak Origanum vulgare L. vranilovka,vranilova trava Sideritis montana L. istac Stachys anisochila Vis. & Pancic pelinja trava Teucrium chamaedrys L. podubica Teucrium montanum L. trava iva Thymus adamovicii Velen. majina duica Circaea alpina L. Epilobium hirsutum L. dlakavi nourak Epilobium montanum L. svilovina Epilobium parviflorum

ZV

LR (NT-LC)

EN

ZV

ZV*****

ZV ZV*****

ZV*****

ZV*****

ZV***** ZV***** ZV*****

SZV ZV LR (VU-LC)

ZV*****

ZV*****

ZV*****

DD (VU-NT)

VU ZV ***** ZV *****

ZV *****

41

Plantaginaceae

Plumbaginaceae

Primulaceae

Ranunculaceae

Rosaceae

Rubiaceae

Rutaceae

Schreber vrbovka, nourka Plantago reniformis G. Beck bokvica Armeria serpentini Novk babina svila Primula veris L. jaglac,jagorevina Pyrola rotundifolia L. Aquilegia nigricans Baumg. kandilika Hepatica nobilisMiller krstasti koprivnjak Crataegus monogina Jacq. beli glog, glog Fragaria vesca L. umska jagoda Potentilla erecta (L.) Rauschel srenjak Potentilla mollis Pancic petoprsta Potentilla visianii Pancic petoprsta Prunus spinosa L. trnjina Rosa canina L. ipurak Rubus idaeus L. malina Sorbus graeca (Spach.) Kotschy mukinja Asperula purpurea (L.) Ehrend. bro Asperula scutellaris Vis. bro Galium boreale L. bela mranica Galium odoratum (L.) Scop. lazarkinja Galium verum L. Ivanjskocvee, ivanjska trava Haplophyllum

ZV

DD (VU-LC)

LR

ZV ***** SZV LR (CR) VU

ZV***** ZV*****

ZV***** ZV*****

EN ZV LR (VU-NT)

ZV***** ZV***** ZV***** VU

ZV

ZV

EN (NT-LC)

ZV ZV*****

ZV*****

ZV

VU (VU)

42

Scrophulariaceae

Staphyleaceae Thymeleaceae

Tiliaceae

Violaceae Cupressaceae

Pinaceae Aspleniaceae

Dryopteridaceae

boisserianum Vis. & Pancic divlja ruta Euphrasia rostkoviana Hayne vidac Euphrasia stricta Host. vidac Linaria rubioides (Vis. et Panc.) Maly lanalist Verbascum glabratum Friv. subsp. bosnense (K. Maly) Murb. divizma Veronica officinalis L. razgon Staphylea pinnata L. klokoika Daphne blagayana Freyer jeremiak,remenik Daphne cneorum L. hajduka oputa Tilia cordata Miller sitnolisna lipa Tilia tomentosa Moench lipa, bela lipa Viola odorata L. mirisna ljubiica Juniperus communis L. kleka Pinus heldreichii Christ munika Asplenium lepidium Presl sleznica Athyrium filix femina (L.) Roth. sleznica Cystopteris montana (Lam.) Desv. planinska paprat Dryopteris dilatata (Hoffm.) A. Gray iroka paprat

ZV

ZV LR

LR

ZV***** ZV ZV LR (NT-LC)

ZV ZV***** ZV *****

ZV***** ZV*****

SZV

CR LR

ZV*****

SZV

DD (CR)

SZV

VU

43

Vegetacija

Slika 19 - LJUBIKA PREVIJA Potencijalna (primarna vegetacija) zlatiborskog regiona je relativno raznovrsna. Najvei deo se odnosi na povrine pod umskom vegetacijom, koja je primarno pokrivala veliki deo prostora. Najvee povrine pod umom odnose se na hrastove i bukove ume; ogroman deo povrine, naroito na platou i vrhovima koji ga okruuju, prekriven je vegetacijom livada, panjaka i kamenjara. To je sekundarna vegetacija koja se razvila na stanitu unitene umske vegetacije, krenjem i unitavanjem uma. Na geolokoj podlozi koju predstavljaju serpentiniti i peridotiti esto je razvijena sekundarna vegetacija siromanih panjaka i kamenjara na serpentinitu. Potencijalna vegetacija kamenjara ipak se razvija na velikim povrinama, najee u brojnim klisurama i kanjonima koji okruuju centralnu zlatiborsku visoravan. Vegetacija stena razvijena je na malim povrinama, uglavnom u klisurama, ali je veoma znaajna i bogata retkim i reliktnim predstavnicima flore. Na podruju platoa, oko Partizanskih voda, vegetacija je u znatnoj meri unitena pod uticajem negativnog zoo-antropogenog faktora, irenjem turistikih kapaciteta, infrastrukture i urbanizacijom. Na ostalom delu platoa i nekim vrhovima (igota) i padinama, na mestu unitenih beloborovih uma, razvijena je vegetacija siromanih panjaka i kamenjara, koji su dodatno degradirani intenzivnom i ekstenzivnom ispaom. Ipak, na odreenim delovima pomenutog prostora, na pojedinim vrhovima (avlovac, Murtenica, Viogor, Tornik) i njihovim padinama koje se sputaju u nekoliko dubokih klisura (klisure Rzava, Katunice, Uvca, Pritevice, Dobroselike reke i Kamiine) evidentna je izvornost vegetacije i bogatstvo flore, koje su u velikoj meri ouvane. Takvi lokaliteti imaju veliki znaaj sa aspekta biodiverziteta, originalnosti i prisustva specifine vegetacije.

Pregled tipova umske vegetacije Na teritoriji optine ajetina definisane su sledee asocijacije: hrastove, bukove ume, borove ume i meovite ume bukve, jele i smre. Hrastove ume 1. As.: Quercetum petraeae Deleschampii serpentinicum (Stefanovi, 1984) Ovo je asocijacija hrasta kitnjaka i balkanskog kitnjaka, nalazi se na viim poloajima i na visinama od 960-1200m, najee u uvalama, jarugama i dosta strmim padinama hladnih ekspozicija. 2. As.: Erico-Quercetum petraeae (Krause et Ludvig, 1957)

44

uma kitnjaka se javlja sa facijesima crnjue, na inicijalnim fazama zemljita i predstavlja jednu fazu sukcesije posle nestanka borovih uma. Bukove ume Fagetum moesiaca Montanum (ista bukova uma) Na samom platou nema tipine bukove ume, nego fragmenti, u jarugama i najee pomeani sa zajednicama kitnjakovih ili borovih uma. Borove ume Od svih prisutnih tipova uma, ovo je najrasprostranjeniji i najznaajniji tip. To su danas ostaci nekadanjih prostranih, gustih, starih i ouvanih uma. Pored izvesnih razlika u ekolokim zahtevima belog i crnog bora, sve borove ume Zlatibora pripadaju jednom tipu borove ume: Pinetum nigrae silvestris Pavl., 1951., odnosno podsvezi Orno-Ericenion serpentinicum (Krause et Ludvig, 1957). Meovite crno-beloborove ume visinski se uklapaju kao trajni stadijum u pojas bukovih i bukovo-jelovih uma na nadmorskim visinama od 600-1450 m. Meovite ume bukve, jele i smre Na najveim visinama, od 1200-1400 m, razvila se prostorno ograniena uma smre i jele (Picetum abietis), na severnim i zapadnim stranama Tornika.

Stanje umskih sastojina Prema poreklu uma, utvren je povoljan odnos visokih uma, kao najkvalitetnijih, u odnosu na izdanake ume, ikare i ibljake (odnos je oko 91% : 9%). Stanje visokih uma kao to su iste crnoborove, meovite crno-beloborove i iste beloborove, po stanju, drvenoj zapremini i proizvodnom potencijalu je zadovoljavajue, osim u visokim umama hrasta kitnjaka i bukve, koje su prilino zaputene i sa malom drvnom zapreminom. Uee vetaki podignutih sastojina i kultura etinara je oko 30%, to predstavlja veliki procenat. Pozitivan trend u poumljavanju je zamena prirodnih visokih borovih uma autohtonim etinarima za ovo podruje, kao to su crni i beli bor. Uee degradiranih i devastiranih uma, kao to su ikare i ibljaci, je zanemarljivo, jer su to tipovi vegetacije prisutni mahom u podrujima klisura reka u kojima predstavljaju trajne stadijume. Stanje, drvena zapremina i proizvodni potencijal visokih uma, kao to su iste ume crnog bora, meovite ume belog i crnog bora i iste ume belog bora su zadovoljavajui, dok su visoke ume kitnjaka i ume bukve prilino zaputene i sa malom drvenom zapreminom. Fitoplankton i saprobioloke karakteristike nekih vodenih ekosistema Podaci za broj vrsta mikroskopskih algi i saprobioloke karakteristike preuzeti su iz Studije zatite Zlatibora (2005) i odnose se na odreene lokalitete vodotokova koji pripadaju optini ajetina. S obzirom da su za potrebe izrade Studije vrena preliminarna istraivanja na relativno malom broju nesistematino uzimanih uzoraka, dobijeni podaci predstavljaju samo polaznu osnovu za dalja kompleksnija ispitivanja vodenih ekosistema. Registrovano je ukupno 144 vrste, varijeteta i formi iz razdela Cyanophyta (modrozelene alge 16 vrsta), Pyrrophyta (vatrene alge 2 vrste), Chrysophyta (zlatne alge 2 vrste), Bacillariophyta (silikatne alge 95 vrsta), Euglenophyta (10 vrsta) i Chlorophyta (zelene alge 19 vrsta). Kvantitativni i kvalitativni sastav odlikuju se apsolutnom dominacijom silikatnih algi. Najzastupljeniji su predstavnici rodova: Achnantes, Cocconeis, Cymbella, Diatoma, Fragilaria, Gomphonema, Navicula i Nitzschia. Dominacija vrsta ovih rodova ukazuje da zajednicu fitoplanktona ine preteno obratajne i bentoske forme, koje su podignute sa dna ili otrgnute sa povrina koje obrastaju. Na osnovu dobijenog indeksa saprobnosti, izraunatog na osnovu indikatorskih vrsta mikroskopskih algi, po saprobiolokim karakteristikama kvalitet vode ispitivanih vodenih

45

ekosistema varira od oligosaprobne (I kategorija), preko oligo-mesosaprobne (I-II kategorija) do -mesosaprobne (II kategorija). Preliminarni zakljuak je da fitoplanktonske zajednice ispitivanih vodenih ekosistema odlikuje apsolutna kvalitativna i kvantitativna dominacija silikatnih algi i da su na ispitivanim lokalitetima osim razliitih ekolokih uslova evidentni rastui antropogeni uticaji.

Fauna insekata Podaci o diverzitetu insekata preuzeti su iz Studije zatite Zlatibora i odnose se na diverzitet vrsta iz redova: Ephemeroptera, Orthoptera, Plecoptera, Heteroptera, Coleoptera, Hymenoptera, Trichoptera, Lepidoptera i Diptera. Zabeleeno je ukupno 280 vrsta iz 36 familije klase Insecta. S obzirom da je Zlatibor kompleksna planina sa raznovrsnim ekosistemima i mikroekolokim uslovima, diverzitet insekata ovog podruja je vrlo sloen i sigurno je da ima mnogo vie vrsta nego to je navedeno u Studiji. Ispitivane vrste su grupisane u insekte vodenih i insekte terestrinih ekosistema. U insekte vodenih ekosistema svrstani su predstavnici redova koji su u pojedinim fazama razvia vezani za vodena stanita: Ephemeroptera (vodeni cvetovi) zabeleeno je 9 vrsta, za koje je karakteristino da pokazuju izvesnu toleranciju na razna organska i neorganska zagaenja vode u kojima su prisutni; najosetljiviji su na mineralizaciju supstrata i mogu posluiti za procenu antropogenog uticaja. Ne akumuliraju teke metale u telu, a jedinke ove vrste mogu posluiti za procenu saprobnosti vode. Plecoptera (kamenjarke) naseljavaju vodene ekosisteme u stadijumu nimfe, kada su striktno vezani za tekue vode sa visokom koncentracijom kiseonika. Odrasli insekti su terestrini. Mali broj vrsta preferira nizak nivo kiseonika, visoke temperature i visoku koncentraciju organskih materija u vodi, pa se koriste kao bioloki indikatori degradacije sredine. Registrovane su 4 vrste na pojedinim vodenim tokovima: Maria potok i Katunica u Gostilju, ije prisustvo ukazuje na visok kvalitet vode pojedinih vodotokova, koji se kree u granicama oligosaprobne zone. Trichoptera indikatori kvaliteta vode. Meu registrovanim vrstama konstatovana su dva endemita (Drusus serbicus Marinkovi, 1971 i Psilopteryx montanus Kumanski, 1968) na vodotoku Glonica. Ove dve vrste imaju status retkih vrsta prema evropskoj IUCN crvenoj listi ugroenih biljnih i ivotinjskih vrsta. Zabeleene su i vrste koje se veoma retko nalaze kod nas: Thremma anomalum MacLachlan, 1877, Halesus digitatus (Schrank, 1781) i Wormaldia occipitalis (Pictet, 1834).

Predstavnici preostala 4 reda grupisani su u insekte terestrinih ekosistema, ije se razvie u potpunosti odvija na kopnenim stanitima: Orthoptera (pravokrilci) itavim razviem su obino vezani za travnata stanita i ovo je dominantna grupa svih terestrinih stanita. Herbivorni su i esto nanose ozbiljne ekonomske tete. Vrste kao to su Poecilimon ampliatus (Brunner von Wattenvyl, 1878), Isophya obtusa Brunner von Wattenvyl, 1882 i Psorodonotus fieberi (Frivaldszki, 1853) su kod nas dosta retke, a poslednja navedena vrsta se nalazi na listi Strogo zatienih divljih biljnih i ivotinjskih vrsta (Slubeni glasnik RS, br. 5/10). Takoe, vrste Isophya obtusa i Psorodonotus fieberi su endemiti Balkanskog poluostrva, a vrsta Gomphocerus sibiricus (Linnaeus, 1758) predstavlja glacijalni relikt. Heteroptera meu stenicama su zabeleene dve veoma retke vrste iz familije Cicadellidae: Aphrodes histrionicus Fabricius, 1794 i Grypotes puncticollis Herrich

46

Schaeffer, 1832. Vrsta Empoasca flavescens Fabricius, 1850 predstavlja tetoinu umskog podrasta, a poznata je i kao prenosilac velikog broja virus. Coleoptera (tvrdokrilci) evidentirano je 40 vrsta iz familije Cerambycidae, striibuba, koje su sekundarne tetoine u umarstvu. Jedna od prisutnih vrsta je Morimus funereus (Mulsant, 1863), koja je poznata kao prirodna retkost kod nas, a na meunarodnoj IUCN listi je upisana kao ranjiva vrsta (VU A1c), ija se brojnost populacije smanjila za 50% u protekle 3 generacije, usled nestanka ili redukcije prirodnih stanita. Vrsta Magdelaniella winkleri Jeannel, 1934 (familija Catopidae), je endemit uskog podruja, iji je locus typicus na Zlatiboru. Do sada nije bilo raspoloivih podataka o prisustvu i brojnosti vrsta familije Carabidae, mada je vrlo verovatno da je u optini ajetina prisutan veliki broj predstavnika ove familije, to bi trebalo potvrditi u sledeoj reviziji LBAP-a. Lepidoptera (leptiri) registrovano je 93 vrste iz 6 familija. Najbrojnije su visokoplaninske vrste stanovnici stepskih i livadskih stanita. ak 50 registrovanih vrsta nalaze se na Crvenoj listi leptira Srbije. Vrsta Parnassius apollo Linnaeus, 1758 (familija Papilionidae) se nalazi na IUCN listi kao ranjiva vrsta (VU A1cde) ije su se populacije smanjile za 50% u protekle tri generacije, zbog nestanka ili redukcije prirodnih stanita, eksploatacije, prisustva patogena, kompeticije i sl. Vrste Lycaena dispar Havorth, 1803 i Maculinea arion Linnaeus, 1758 imaju status skoro ranjivih vrsta (LR/nt). Sem ovih, za ouvanje biodiverziteta su znaajne vrste kojima je ovo podruje granica areala, to ukazuje na vanost zatite njihovih stanita: Pontia daplidice Linnaeus, 1758 zapadna granica areala i Colias hyale Linnaeus, 1758 juna granica areala. Osetljiva je i vrsta Quercusia quercus Linnaeus, 1758, koja je iskljuivo monofagna, naseljava hrastove ume i u buduim planovima zatite trebalo bi obratiti panju i na zatitu ove vrste.

U Tabeli 3 je dat prikaz registrovanih vrsta insekata na podruju optine ajetina, koje se nalaze na nekoj od domaih i meunarodnih lista ugroenih i/ili zatienih vrsta. Kompletan spisak registrovanih vrsta insekata nalazi se u Studiji zatite Zlatibora (2005). Tabela 3. - Sastav zatiene entomofaune u optini ajetina Legenda: IUCN kategorije ugroenosti taksona po IUCN (LR-nt, LR-lc, LR-cd niska verovatnoa opasnosti, VU ranjiva vrsta, DD nedovoljno podataka o vrsti); Zakoni Stepen zatite prema Zakonu o zatiti prirode, Slubeni glasnik RS, broj 36/09 (Pravilnik o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta, Slubeni glasnik RS, br. 5/10) SZV - Strogo zatiena vrsta; ZV Zatiena vrsta; Bend Balkanski endemit Vrste zatiene prema Bernskoj konvenciji: 1-I,II,III, rezerva - Zakon o potvrivanju Konvencije o ouvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih stanita - Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori br. 102/2007 (Bernska Konvencija - Dodatak II - strogo zatiena divlja vrsta faune) Vrste zatiene prema evropskoj Direktivi o ouvanju prirodnih stanita i divljih biljnih i ivotinjskih vrsta - Council Directive - 92/43/EEC, 4-I,II,IV,V: Direktiva o stanitima - Prilog II - ivotinjska i biljna vrsta od zajednikog interesa ije ouvanje zahteva proglaenje posebno zatienih podruja; Prilog IV - ivotinjska i biljna vrsta od zajednikog interesa kojoj je potrebna stroga zatita Red Familija Vrsta IUCN Nacionalni Meunarodna

47

Orthoptera

Tettigoniidae

Plecoptera

Nemouridae Periodidae

Coleoptera

Cerambycidae

Trichoptera

Limnephilidae Uenoidae Philopotamidae

Lepidoptera

Hesperiidae Papilionidae

Pieridae Lycaenidae

Nymphalidae

Psorodonotus Fieberi Isophya obtusa Amphinemura sulcicollis Periodes microcephala Xylosteus spinolae rufiventris Morimus funereus Drusus serbicus Thremma anomalum Wormaldia subnigra Spialia phlomidis Papilio machaon Parnassius apollo Parnassius mnemosyne Pieris brassicae Lycaena dispar Maculinea arion Plebeius (Plebeius) argyrognomon Satyrium walbum Apatura ilia Apatura iris Argynnis (Pandoriana) pandora Boloria (Clossiana) titania Limenitis populi Nymphalis antiopa Nymphalis vaualbum

zakon / endeminost ZV / Bend Bend ZV ZV ZV / Bend

regulativa

VU

SZV SZV SZV ZV SZV SZV SZV SZV SZV SZV SZV SZV 1-II; 3-II, 4-IV 1-II; 4-IV

4-II/IV 1-II; 4-IV

SZV SZV SZV SZV

SZV

SZV SZV SZV 4-II/IV

Ihtiofauna S obzirom da se optina ajetina prostire na teritoriji od 500 m do 1496 m (koliko iznosi najvii vrh Zlatibora Tornik), sa stanovita ihtiofaune bi ovaj prostor odgovarao salmonidno pastrmskom regionu, ali u praksi se pokazalo da je ovo ipak vie mrensko prelazno podruje, poto je prisustvo pastrmki veoma sporadino u odnosu na neke druge vrste, kao to su

48

potona mrena, klen i krkua5 (5). Za ovo podruje su karakteristine promene u kvalitativnom sastavu ribljeg fonda za period od 40 godina. U optini ajetina, na lokalitetima Crni Rzav, Ribnica, Bijele vode, Veliki i Mali Rzav, Ljubinica, Katunica, Obudovica, akumulacija Zlatibor, Dobroselnika reka, Semegnjevska reka, registrovano je 12 vrsta riba iz 4 familije, u periodu od 1962. godine, od kada datiraju prva istraivanja ihtiofaune ovog podruja. Akumulacija Zlatibor (Ribniko jezero) poribljena je aranom, somom i kalifornijskom pastrmkom, a utvreno je prisustvo uklije, klena i potone mrene. Poribljavanje je, po preporuci strunjaka ihtiologa, izvreno vrstama koje su nekada naseljavale reku na kojoj je izgraena akumulacija (Nikevi i sar., 2003) i viekratno nekim drugim vrstama. Zabeleeno je da u akumulaciji dominira klen po masenom udelu, a uklija po brojnosti. Ova akumulacija predstavlja dobar turistiki potencijal za ribolov i za poveanje ekonomske dobiti optine ajetina od izdavanja dozvola i smetaja ribolovaca. Novijim istraivanjima (Zavod za zatitu prirode, 2001-2002. godine) u reci Jablanici nije zabeleeno prisustvo ni jedne vrste riba, to je najverovatnije posledica rada pilana i prisustva piljevine u vodotoku, koja negativno utie na opstanak riba. to se tie stepena ugroenosti i zatite ihtiofaune u optini ajetina, prema meunarodnim kriterijumima na IUCN Crvenoj listi (IUCN, 2010) se nalazi 8 vrsta, od kojih su 7 svrstene u kategoriju niskog rizika, a samo jedna vrsta je definisana kao ranjiva (aran). Prema domaem zakonodavstvu (Zakon o zatiti prirode, Slubeni glasnik RS, broj 36/09; Pravilnik o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta, Slubeni glasnik RS, br. 5/10), 6 vrsta se nalaze na listi zatienih vrsta, od kojih 4 vrste su ribolovne i njihov status i reim zatite su regulisani propisima iz oblasti ribarstva (Zakon o zatiti i odrivom korienju ribljeg fonda, Slubeni glasnik RS, br. 36/2009). U Tabeli 4 prikazane su vrste riba koje su evidentirane u vodotocima na podruju optine ajetina Tabela 4 Sastav ihtiofaune u optini ajetina Legenda: IUCN kategorije ugroenosti taksona po IUCN (LR-nt, LR-lc, LR-cd niska verovatnoa opasnosti, VU ranjiva vrsta, DD nedovoljno podataka o vrsti); Zakoni Stepen zatite prema Zakonu o zatiti prirode, Slubeni glasnik RS, broj 36/09 (Pravilnik o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta, Slubeni glasnik RS, br. 5/10) SZV - Strogo zatiena vrsta; ZV Zatiena vrsta; R - Ribolovne vrste iji su status i reim zatite regulisani propisima iz oblasti ribarstva (Zakon o zatiti i odrivom korienju ribljeg fonda, Slubeni glasnik RS, br. 36/2009) Vrste zatiene prema evropskoj Direktivi o ouvanju prirodnih stanita i divljih biljnih i ivotinjskih vrsta - Council Directive - 92/43/EEC, 4-I,II,IV,V: Direktiva o stanitima - Prilog II - ivotinjska i biljna vrsta od zajednikog interesa ije ouvanje zahteva proglaenje posebno zatienih podruja; Prilog V - ivotinjska i biljna vrsta od zajednikog interesa zbog ijeg se uzimanja iz prirode i eksploatacije mogu primeniti mere upravljanja Vrste zatiene prema Bernskoj konvenciji: 1-I,II,III, rezerva - Zakon o potvrivanju Konvencije o ouvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih stanita - Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori br. 102/2007 (Bernska Konvencija - Dodatak III - zatiena vrsta faune)

(Markovi, 1962; Jovi i sar., 1981; Jankovi i sar., 1996; Markovi i sar., 2001; Nikevi i sar., 2003, Stidija zatite Zlatibora, 2005)

49

Familija Salmonidae

Vrsta Salmo trutta (potona pastrmka) Oncorynchus mykiss (kalifornijska pastrmka) Alburnoides bipunctatus (pliska) Alburnus alburnus (uklija) Barbus barbus (mrena) Barbus peloponnesius (potona mrena) Cyprinus carpio (aran) Gobio sp. (krkua) Leuciscus cephalus (klen) Phoxinus phoxinus (gagica) Silurus glanis (som) Cottus gobio (pe)

IUCN LR-lc

Nacionalni zakon ZV (R)

Meunarodna regulativa

Cyprinidae

ZV (R)

1-III

LR-lc LR-lc LR-lc ZV (R) 4-V

VU

ZV (R) ZV (R)

LR-lc LR-lc LR-lc ZV (R) ZV 1-III 4-II

Siluridae Cottidae

Herpetofauna Podaci o vodozemcima i gmizavcima preuzeti su iz Studije zatite Zlatibora (2005), kao i iz literature (Radovanovi, 1957; Duki, 1995). U optini ajetina je evidentirano prisustvo 14 vodozemaca i gmizavaca, sve kandidati za Crvenu listu ugroenih kimenjaka Srbije. Mogue je da je spisak prisutnih vrsta u ovoj optini vei, za ta bi bilo potrebno sprovesti dodatna terenska istraivanja u cilju prikupljanja podataka. Do sada zabeleene vrste govore o velikom diverzitetu herpetofaune na prostoru optine ajetina. S obzirom da je veliki broj vrsta registrovan na prostoru Zlatibora, ovaj prostor predstavlja dobrim delom ouvanu sredinu za ivot vodozemaca i gmizavaca, pa bi u akcionim planovima za biodiverzitet trebalo uzeti u obzir ouvanje stanita na kojima predstavnici ovih grupa ive. U Tabeli 5 je dat spisak vrsta herpetofaune koje ive u optini ajetina, kao i stepen ugroenosti prema IUCN Crvenoj listi i stepen zatite prema domaem zakonodavstvu (Zakon o zatiti prirode, Slubeni glasnik RS, broj 36/09; Pravilnik o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta, Slubeni glasnik RS, br. 5/10) i meunarodnim regulativama Tabela 5 Spisak vrsta vodozemaca i gmizavaca u optini ajetina, stepen ugroenosti i zatite po domaim i meunarodnim kriterijumima Legenda: IUCN kategorije ugroenosti taksona po IUCN (LR-nt, LR-lc, LR-cd niska verovatnoa opasnosti, VU ranjiva vrsta, DD nedovoljno podataka o vrsti);

50

Zakoni Stepen zatite prema Zakonu o zatiti prirode, Slubeni glasnik RS, broj 36/09 (Pravilnik o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta, Slubeni glasnik RS, br. 5/10) SZV - Strogo zatiena vrsta; ZV ***** - Vrsta je komercijalna i na nju se odnose odredbe Uredbe o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divlje flore i faune Vrste zatiene prema Bernskoj konvenciji: 1-I,II,III, rezerva - Zakon o potvrivanju Konvencije o ouvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih stanita - Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori br. 102/2007 (Bernska Konvencija - Dodatak II - strogo zatiena divlja vrsta faune) Vrste zatiene prema evropskoj Direktivi o ouvanju prirodnih stanita i divljih biljnih i ivotinjskih vrsta - Council Directive - 92/43/EEC, 4-I,II,IV,V: Direktiva o stanitima - Prilog II - ivotinjska i biljna vrsta od zajednikog interesa ije ouvanje zahteva proglaenje posebno zatienih podruja; Prilog IV - ivotinjska i biljna vrsta od zajednikog interesa kojoj je potrebna stroga zatita

Familija Salamandridae

Vrsta Salamandra salamandra (areni dadevnjak) Bombina variegata (utotrbi muka) Bufo bufo (obina krastava aba) Bufo viridis (zelena krastava aba) Rana graeca (grka aba) Rana ridibunda (barska aba) Anguis fragilis (slepi) Lacerta agilis (livadski guter) Lacerta viridis (obini zelemba) Podarcis muralis (zidni guter) Coronella austriaca (lana arka, smukulja) Elaphe longisima (eskulapov smuk) Natrix tessellata (belouka) Vipera ammodytes (poskok)

IUCN

Nacionalni zakon SZV

Meunarodna regulativa

Bombinatoridae Bufonidae

VU

SZV SZV

1-II; 4-II/IV

VU VU SZV 4-IV

Ranidae

Anguidae Lacertidae

CD VU LR VU SZV 1-II; 4-IV

Colubridae

VU DD EN SZV ZV***** 1-II; 4-IV 4-IV

Viperidae

Ornitofauna Ptice zlatiborskog kraja, ukljuujui i optinu ajetina, do skoro su bile slabo istraene i u poreenju sa susednim lokalitetima kao to su Uvac ili planina Tara, praktino su bile

51

nedovoljno interesantan predmet istraivanja domaih i stranih ornitologa. Ipak, pojedini literaturni podaci o fauni ptica ovog kraja potiu jo iz 19. veka, mada su intenzivnija istraivanja od strane strunjaka Zavoda za zatitu prirode Srbije realizovana krajem prolog i poetkom ovog veka. Prema dosadanjim saznanjima o fauni ptica, planinski masiv Zlatibora se moe svrstati u jedan od posebno znaajnih prostora u Srbiji, gde se moe nai izmeu 140-149 vrsta gnezdarica6. Analizom bioloke raznovrsnosti, ovo podruje je ima vredan nacionalni znaaj, ali za sada nije ukljueno u IBA podruja (Important bird area, Meinarodno znaajna stanita ptica u Evropi, Heath and Jones, 2000), iako je kategorizovano kao podruje za ptice od izuzetnog nacionalnog znaaja (IBAnac-68)7. U optini ajetina posebno su izdvojeni lokaliteti Murtenica, igota i Tornik.

Slika 20 - Passer montanus, poljski vrabac U optini ajetina se nalazi odreeni broj ptica od znaaja u meunarodnim i nacionalnim razmerama, koje se nalaze na mnogim crvenim listama, konvencijama, uredbama i pravilnicima, i dr. Jedna od zatienih i ugroenih vrsta je na primer Crex crex prdavac, a nalazi se na svetskoj i evropskoj Crvenoj listi kao ugroena vrsta, a prema domaem zakonodavstvu nalazi se na listi strogo zatienih divljih vrsta. U Srbiji je ova vrsta u stalnom povlaenju areala i opadanju brojnosti. Procenjuje se da je ostalo oko 1000 parova i to pre svega na vlanim otvorenim stanitima livada i panjaka u brdskoplaninskim oblastima. Krajem XX veka skoro sasvim je nestala ravniarska populacija, ali je opstala stabilna planinska gnezdilina populacija, izmeu ostalih planina na Zlatiboru, na lokalitetima Grude, Vodica i Ribnice. Glavna savremena gnezdilita ove vrste su prostrani planinski panjaci i livade, na visinama izmeu 700-1300m, sa ekstenzivnim stoarstvom i ratarstvom. Mere zatite bi trebalo usmeriti ka spreavanju nelegalnog odstrela, posebno tokom avgusta meseca, kada poinje lov na neke druge vrste pernate lovne divljai (na Zlatiboru je to bio

6 7

Puzovi, 1996. Puzovi i Gruba, 1998.

52

ranije lov na prepelice i grlice). Izuzetno vano je i ouvanje vlanih livada i njihovo oprezno korienje, kako pri koenju ne bi dolo do unitavanja legala sa jajima i mladuncima. Prema Preliminarnom spisku vrsta za Crvenu listu kimenjaka Srbije8 na podruju Zlatibora je do sada registrovano 149 vrsta koje se nalaze na toj listi, kao kandidati za Crvenu knjigu ptica Srbije. Prema odredbama Zakona o divljai i lovstvu (Sl. glasnik RS., 18/2010), na podruju optine ajetina ivi odreeni broj ptica, koje se tretiraju kao lovna divlja, pa su njihova zatita i nain lovnog korienja regulisani odredbama o lovostaju: trajno zabranjen lov, lovostaj u odreenom godinjem dobu, stalno dozvoljen lov. Prema Zakonu o zatiti prirode, 148 vrsta ptica nalaze se na listama zatienih i strogo zatienih divljih vrsta, to znai da su skoro sve ptice registrovane u optini ajetina zakonom zatiene. Samo dve vrste (domai vrabac i velika strnadica) ne nalaze se na ovim listama. Tabela 6 Diverzitet vrsta ptica u optini ajetina Legenda: IUCN kategorije ugroenosti taksona po IUCN - LC (least concern poslednja briga), EN (endangered kritino ugroene u bliskoj budunosti), NT (near threatened - skoro ugroene, blizu je kategoriji vulnerable (VU); Zakoni Stepen zatite prema Zakonu o zatiti prirode, Slubeni glasnik RS, broj 36/09 (Pravilnik o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta, Slubeni glasnik RS, br. 5/10); SZV - Strogo zatiena vrsta; ZV *** - Vrsta je strogo zatiena samo na podrujima iznad 500 m nadmorske visine Vrste zatiene prema Bernskoj konvenciji: 1-I,II,III, rezerva - Zakon o potvrivanju Konvencije o ouvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih stanita - Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori br. 102/2007 (Bernska Konvencija - Dodatak I - strogo zatiena vrsta flore; Dodatak II - strogo zatiena divlja vrsta faune; Dodatak III - zatiena vrsta faune) Vrste zatiene prema Bonskoj konvenciji: 2-I,II - Zakon o potvrivanju Konvencije o ouvanju migratornih vrsta divljih ivotinja - Slubeni glasnik RS - Meunarodni ugovori br. 102/2007 (Bonska Konvencija - Dodatak I - ugroena migratorna vrsta; Dodatak II migratorna vrsta koja treba da bude predmet Sporazuma; rezerva - vrsta za koju Republika Srbija izraava rezerve u odnosu na tekst Konvencije). Familija Podicipedidae Vrsta Tachybaptus ruficollis (mali gnjurac) Phalacrocorax carbo (veliki kormoran) Ardeola ralloides (uta aplja) Ardea cinerea (siva aplja) Ciconia ciconia LC IUCN Nacionalni zakon SZV Meunarodna regulativa 1-II

Phalacrocoracidae

LC

ZV (L)

1-III

Ardeidae

LC LC LC

SZV ZV (L) SZV

1-II; 5-I 1-III 1-II; 2-II; 5-I

Ciconiidae
8

Vasi i sar., 1991.

53

Anatidae

Accipitridae

Falconidae

Phasianidae

(bela roda) Ciconia nigra (crna roda) Anser albifrons (lisasta guska) Anser fabalis (guska glogovnjaa) Anas platyrhynchos (patka gluvara) Anas querquedula (patka pupanica) Anas crecca (patka kra) Aythya ferina (rioglava plovka) Pernis apivorus (osiar) Neophron percnopterus (bela kanja) Gyps fulvus (belogravli sup) Aegipius monachus (crni leinar) Circaetus gallicus (orao zmijar) Circus cyaneus (poljska eja) Circus pygargus (eja livadarka) Circus aeruginosus (eja movarica) Accipiter gentilis (jastreb) Accipiter nisus (kobac) Buteo buteo (miar) Aquila chrysaetos (suri orao) Falco vespertinus (siva vetruka) Falco tinnunculus (vetruka klikavka) Falco subbuteo (soko lastaviar) Falco peregrinus (sivi soko) Bonasa bonasia (letarka)

LC LC LC

SZV ZV (L) ZV (L)

1-II; 2-II; 3-II; 5-I 1-III; 2-II; 5-II/2, III/2 1-III; 2-II; 5-II/1

LC

ZV (L)

1-III; 2-II; 5-II/1, III/1 1-III; 2-II; 3-III; 5-II/1

LC

ZV (L)

LC LC

ZV (L) ZV (L)

1-III; 2-II; 3-III; 5-II/1, III/2 1-III; 2-II; 5-II/1

LC EN

SZV SZV

1-II; 2-II; 3-II; 5-I 1-II; 2-II; 3-II; 5-I

LC

SZV SZV

1-II; 2-II; 3-II; 5-I 1-II; 2-II; 3-II; 5-I

LC LC LC LC

SZV SZV SZV SZV

1-II; 2-II; 3-II; 5-I 1-II; 2-II; 3-II; 5-I 1-II; 2-II; 3-II; 5-I 1-II; 2-II; 3-II; 5-I

LC LC LC LC NT LC

ZV (L) SZV SZV SZV SZV SZV

1-II-rezerva; 2-II; 3-II 1-II; 2-II; 3-II 1-II; 2-II; 3-II 1-II; 2-II; 3-II; 5-I 1-II; 2-II; 3-II; 5-I 1-II; 2-II; 3-II

LC LC LC

SZV SZV SZV

1-II; 2-II; 3-II 1-II; 2-II; 3-I; 5-I 1-III; 5-I, II/2

54

Rallidae

Gruidae Scolopacidae

Laridae Columbidae

Cuculidae Strigidae

Caprimulgidae

Apodidae Alcedinidae

Tetrao urogallus (veliki tetreb) Alectoris graeca (jarebica kamenjarka) Perdix perdix (poljska jarebica) Coturnix coturnix (prepelica) Phasianus colchicus (fazan) Crex crex (prdavac) Fulica atra (crna liska) Grus grus (dral) Gallinago gallinago (bekasina) Scolopax rusticola (umska ljuka) Tringa glareola (prudnik pijukavac) Actitis hypoleucos (prutka polojka) Larus ridibundus (reni galeb) Columba livia (divlji golub) Columba oenas (golub duplja) Columba palumbus (golub grivnja) Streptopelia decaocto (gugutka) Streptopelia turtur (grlica) Cuculus canorus (kukavica) Otus scops (uk) Bubo bubo (buljina) Athene noctua (kukumavka) Strix aluco (umska sova) Asio otus (utina) Caprimulgus europaeus (pomrakua) Apus apus (crna iopa) Alcedo atthis

LC LC

SZV SZV

1-III; 5-I, II/2, III/2 1-III; 5-II/1

LC LC LC LC LC LC LC

ZV (L) ZV (L) ZV (L) SZV ZV (L) SZV SZV

1-III; 5-II/1, III/1 1-III; 2-II; 5-II/2 1-III; 5-II/1, III/1 1-II; 2-II; 5-I 1-III; 5-II/1, III/2 1-II; 2-II; 3-II; 5-I 1-III; 2-II; 5-II/1, III/2 1-III; 2-II; 5-II/1, III/2 1-II; 2-II; 5-I

LC

SZV***

LC

SZV

LC LC LC LC LC

SZV ZV SZV SZV ZV (L)

1-II; 2-II 1-III; 5-II/2 1-III; 3-III; 5-II/1 1-III; 5-II/2 5-II/1, III/1

LC

ZV (L)

1-III; 5-II/2

LC LC LC LC LC LC LC LC

ZV (L) SZV SZV SZV SZV SZV SZV SZV

1-III; 2-II; 3-III; 5-II/2 1-III 1-II; 3-II 1-II; 3-II; 5-I 1-II; 3-II 1-II; 3-II 1-II; 3-II 1-II; 5-I

LC LC

ZV SZV

1-III 1-II; 5-I

55

Meropidae Coraciidae Upupidae Picidae

Alaudidae

Hirundinidae

Motacillidae

(vodomar) Merops apiaster (pelarica) Coracias garrulus (zlatovrana) Upupa epops (pupavac) Jynx torquilla (vijoglvka) Picus canus (siva una) Picus viridis (zelena una) Dryocopus martius (crna una) Dendrocopos major (veliki detli) Dendrocopos syriacus (seoski detli) Dendrocopos medius (srednji detli) Dendrocopos minor (mali detli) Galerida cristata (ubasta eva) Lullula arborea (umska eva) Alauda arvensis (poljska eva) Ptyonoprogne rupestris (gorska lasta) Hirundo rustica (seoska lasta) Hirundo daurica (daurska lasta) Delichon urbicum (gradska lasta) Anthus campestris (stepska treptaljka) Anthus trivialis (umska treptaljka) Anthus spinoletta (planinska treptaljka) Motacilla flava (uta pliska) Motacilla cinerea (planinska pliska) Motacilla alba

LC NT LC LC LC LC LC

SZV SZV SZV SZV SZV SZV SZV

1-II; 2-II 1-II; 2-II; 5-I 1-II 1-II 1-II; 5-I 1-II 1-II; 5-I

LC

SZV

1-II

LC

SZV

1-II; 5-I

LC

SZV

1-II; 5-I

LC

SZV

1-II

LC LC LC LC

SZV SZV SZV SZV

1-III 1-III; 5-I 1-III; 5-II/2 1-II

LC LC LC LC

SZV SZV SZV SZV

1-II 1-II 1-II 1-II; 5-I

LC

SZV

1-II

LC

SZV

1-II

LC LC LC

SZV SZV SZV

1-II 1-II 1-II

56

Cinclidae Troglodythidae

Prunellidae

Turdidae

Sylviidae

(bela pliska) Cinclus cinclus (vodeni kos) Troglodytes troglodytes (cari) Prunella modularis (obian popi) Erithacus rubecula (crvenda) Luscinia megarhynchos (mali slavuj) Phoenicurus ochrurus (planinska crvenrepka) Phoenicurus phoenicurus (vrtna crvenrepka) Saxicola rubetra (obina travarka) Saxicola torquatus (crnoglava travarka) Oenanthe oenanthe (obina belka) Monticola saxatilis (drozd kamenjar) Turdus merula (drozd) Turdus philomelos (drozd peva) Turdus torquatus (drozd ogrliar) Turdus viscivorus (drozd imela) Turdus pilaris (drozd branjug) Acrocephalus palustris (trestenjak mlakar) Acrocephalus schoenobaenus (trstenjak evar) Sylvia curruca (grmua evrljua) Sylvia communis (obina grmua)

LC LC

SZV SZV

1-II 1-II

LC

SZV

1-II

LC

SZV

1-II; 2-II

LC

SZV

1-II; 2-II

SZV

1-II; 2-II

LC

SZV

1-II; 2-II

LC LC

SZV SZV

1-II; 2-II 1-II; 2-II

LC

SZV

1-II; 2-II

LC

SZV

1-II; 2-II

LC LC

SZV SZV

1-III; 2-II; 5-II/2 1-III; 2-II; 5-II/2

LC LC LC LC

SZV SZV SZV SZV

1-III; 2-II 1-III; 2-II; 5-II/2 1-III; 2-II; 5-II/2 1-II; 2-II

LC

SZV

1-II; 2-II

LC

SZV

1-II; 2-II

LC

SZV

1-II; 2-II

57

Muscicappidae

Aegithalidae

Paridae

Sittidae Certhiidae

Sylvia borin (vrtna grmua) Sylvia atricapilla (crnoglava grmua) Phylloscopus sibilatrix (umski zvidak) Phylloscopus columbia (obian zvidak) Phylloscopus trochilus (brezov zvidak) Regulus regulus (obian kralji) Regulus ignicapillus (vatroglavi kralji) Muscicapa striata (siva muharica) Ficedula parva (mala muharica) Ficedula albicollis (belovrata muharica) Ficedula hypoleuca (crnoglava muharica) Aegithalos caudatus (dugorepa senica) Parus palustris (siva senica) Parus lugubris (balkanska senica) Parus montanus (planinska senica) Parus cristatus (ubasta senica) Parus ater (jelova senica) Parus caeruleus (plava senica) Parus major (velika senica) Sitta europaea (brgljez) Certhia familiaris (kratkokljuni puzi) Certhia brachydactyla

LC LC

SZV SZV

1-II; 2-II 1-II; 2-II

LC

SZV

1-II; 2-II

SZV

1-II; 2-II

LC

SZV

1-II; 2-II

LC

SZV SZV

1-II; 2-II 1-II; 2-II

LC LC LC

SZV SZV SZV

1-II; 2-II 1-II; 2-II; 5-I 1-II; 2-II; 5-I

LC

SZV

1-II; 2-II

LC

SZV

1-II

LC LC

SZV SZV

1-II 1-II

LC

SZV

1-II

LC LC LC LC LC LC

SZV SZV SZV SZV SZV SZV

1-II 1-II 1-II 1-II 1-II 1-II

LC

SZV

1-II

58

Oriolidae Laniidae

Corvidae

Sturnidae Passeridae

Fringillidae

Emberizidae

(dugokljuni puzi) Oriolus oriolus (vuga) Lanius collurio (rusi svraak) Lanius minor (crnoglavi svraak) Lanius exubitor (veliki svraak) Garrulus glandarius (kreja) Pica pica (svraka) Nucifraga caryocatactes (lenikara) Corvus monedula (avka) Corvus frugilegus (gaac) Corvus cornix (siva vrana) Corvus corax (gavran) Sturnus vulgaris (vorak) Passer domesticus (domai vrabac) Passer montanus (poljski vrabac) Fringilla coelebs (obina zeba) Serinus serinus (utarica) Carduelis chloris (zelentarka) Carduelis carduelis (tiglic) Carduelis spinus (iak) Carduelis cannabina (gorska juriica) Loxia curvirostra (krstokljun) Pyrrhula pyrrhula (zimovka) Coccothraustes coccothraustes (batokljun) Emberiza citrinella (strnadica utovoljka Emberiza cirlus (crnogrla

LC LC LC

SZV SZV SZV

1-II 1-II; 5-I 1-II; 5-I

SZV LC LC LC ZV (L) ZV SZV

1-II 5-II/2 5-II/2 1-II

LC LC

ZV ZV (L) ZV

5-II/2 5-II/2 5-II/2 1-III 5-II/2

LC LC LC

ZV ZV

LC LC LC LC LC LC LC

ZV SZV SZV SZV SZV SZV SZV

1-III 1-III 1-II 1-II 1-II 1-II 1-II

LC LC LC

SZV SZV SZV

1-II 1-III 1-II

LC

SZV

1-II

LC

SZV

1-II

59

strnadica) Emberiza cia (planinska strnadica) Emberiza hortulana (vrtna strnadica) Miliaria calandra (velika strnadica)

LC

SZV

1-II

LC

SZV

1-III; 5-I

LC

Mamaliofauna Sa stanovita diverziteta faune sisara, optina ajetina se nalazi u sredinjem delu regiona Zapadne Srbije koji je oznaen kao zona visokog diverziteta. Meutim, fauna sisara ovog regiona je slabo istraena, to se odnosi i na sam masiv Zlatibora. Podaci o sisarima su dosta sporadini, publikovani uglavnom u taksonomsko-biogeografskim analizama pojedinih vrsta ili viih taksona. Najslabije su istraeni predstavnici reda Chiroptera, dok su lovne vrste, zbog postojanja planskih dokumenata koji reguliu lovni reim, relativno dobro poznate i istraene. Podaci o sisarima preuzeti su iz predloga Studije zatite Zlatibora (2005), gde su po prvi put sintetizovani svi dostupni podaci vezani za faunu sisara. Studijom su obuhvaene anlize predstavnika redova: Insectivora - bubojeda (registrovano 9 vrsta), Chiroptera slepih mieva (registrovano 12 vrsta), Rodentia glodara (registrovano 18 vrsta), Lagomorpha zeevi (registrovana 1 vrsta), Carnivora mesojedi (registrovano 13 vrsta), Artyodactila papkari (registrovane 2 vrste). Spisak vrsta sisara registrovanih u optini ajetina i kategorije ugroenosti /zatite dati su u Tabeli 7. S obzirom na broj prisutnih taksona, diverzitet faune sisara optine ajetina se moe definisati kao visok. Registrovano je ukupno 54 vrste iz 17 familija, odnosno 39 rodova, koji pripadaju svim redovima registrovanim na podruju Srbije. Od ukupnog broja vrsta sisara registrovanih u Srbiji (98 vrsta), fauna ovog podruja ini 55,5%. Dodatnim istraivanjima i praenjem stanja faune sisara zlatiborskog masiva mogue je da bi se broj registrovanih vrsta poveao, posebno u odnosu na najmanje istraene redove, kao to su na primer slepi mievi.

60

Slika 21 - Sus scrofa - divlja svinja, Lepus europaeus zec, Canis lupus vuk to se tie stepena ugroenosti, sisari su okarakterisani kao ugroena fauna, ali niskog stepena ugroenosti. Veina vrsta (85%) je prema IUCN kategorizaciji ugroenosti9 svrstana u kategoriju niske verovatnoe opstanka (LR). Sedam vrsta pripada kategoriji ranjivih (VU) i to su: Canis lupus (vuk), Lutra lutra (vidra), Vormela peregusna (areni tvor), Lynx lynx (ris), Ursus arctos (medved), Cervus elaphus (jelen) i Rupicapra rupicapra (divokoza). Dve vrste imaju neodreen status, to su Mus muscullus (obini kuni mi) i Rattus norvegicus (sivi pacov). Prema Zakonu o zatiti prirode, od ukupnog broja vrsta sisara koje su registrovane na podruju optine ajetine, 22 su strogo zatiene vrste, dok 21 vrsta potpada pod kategoriju zatienih vrsta. To znai da je skoro 80% registrovanih vrsta sisara zatieno nacionalnom regulativom. Odredbama Zakona o divljai i lovstvu (Sl. glasnik RS., 18/2010) podlee ukupno 13 vrsta, ili 24%. Samo 2 vrste (Ratus norvegicus i Mus musculus) nisu zakonom zatiene.

Savi et al., 1995.

61

Tabela 7 Predstavnici teriofaune registrovani na podruju optine ajetina i stepeni ugroenosti i zatite Legenda: IUCN kategorije ugroenosti taksona po IUCN (LR-nt, LR-lc, LR-cd niska verovatnoa opasnosti, VU ranjiva vrsta, DD nedovoljno podataka o vrsti); Zakoni Stepen zatite prema Zakonu o zatiti prirode, Slubeni glasnik RS, broj 36/09 (Pravilnik o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta, Slubeni glasnik RS, br. 5/10) SZV - Strogo zatiena vrsta; ZV Zatiena vrsta; L - Lovne vrste iji su status i reim zatite regulisani propisima iz oblasti lovstva; * - Vrsta se titi kao zatiena divlja vrsta, osim na delovima teritorije Vojvodine, gde se titi kao strogo zatiena divlja vrsta ** - Vrsta se titi kao zatiena divlja vrsta, osim na teritoriji Vojvodine, gde se titi kao strogo zatiena divlja vrsta *** - Vrsta se titi kao zatiena divlja vrsta, osim na teritoriji Vojvodine, gde nije zatiena **** - Vrsta se titi na podrujima do 500 m nadmorske visine Vrste zatiene prema Bernskoj konvenciji: 1-I,II,III, rezerva - Zakon o potvrivanju Konvencije o ouvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih stanita - Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori br. 102/2007 (Bernska Konvencija - Dodatak I - strogo zatiena vrsta flore; Dodatak II - strogo zatiena divlja vrsta faune; Dodatak III - zatiena vrsta faune) Vrste zatiene prema CITES konvenciji: 3-I,II,III - Zakon o potvrivanju Konvencije o meunarodnom prometu ugroenih vrsta divlje faune i flore - Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori br. 11/2001 (CITES Konvencija - Aneks I - vrsta kojoj preti opasnost od izumiranja, a zahvaena je ili moe da bude zahvaena prometom; Aneks II - vrsta kojoj trenutno moda i ne preti opasnost od izumiranja, ali moe da zapreti ukoliko se promet jedinki takve vrste ne podvrgne strogim propisima i vrsta koja mora da bude podvrgnuta regulativi kako bi se uspostavila efikasna kontrola prometa jedinki pojedinih vrsta iz ovog aneksa; Aneks III - vrsta koju bilo koja od Strana identifikuje kao podlona regulativi u okviru njihove jurisdikcije, u cilju spreavanja ili ograniavanja eksploatacije, kao i ona iji se promet moe kontrolisati samo u saradnji s drugim Stranama) Vrste zatiene prema evropskoj Direktivi o ouvanju prirodnih stanita i divljih biljnih i ivotinjskih vrsta - Council Directive - 92/43/EEC, 4-I,II,IV,V: Direktiva o stanitima - Prilog II - ivotinjska i biljna vrsta od zajednikog interesa ije ouvanje zahteva proglaenje posebno zatienih podruja; Prilog IV - ivotinjska i biljna vrsta od zajednikog interesa kojoj je potrebna stroga zatita; Prilog V - ivotinjska i biljna vrsta od zajednikog interesa zbog ijeg se uzimanja iz prirode i eksploatacije mogu primeniti mere upravljanja Red Insectivora (bubojedi) Familija Erinaceidae Vrsta Erinaceus concolor (belogrudi je) Sorex minutus (mala rovica) Sorex araneus (umska rovica) Sorex alpinus (alpska rovica) IUCN LR-nt Nacionalni zakon Meunarodn a regulativa

Soricidae

LR-nt LR-nt LR-nt

ZV ZV SZV 1-III

62

Talpidae Chiroptera (slepi mievi) Rhinolophidae

Vespertilionidae

Rodentia (glodari)

Sciuridae Arvicolidae

Neomys fodiens (vodena rovica) Neomys anomalus (movarna rovica) Crocidura suaveolens (vrtna rovica) Crocidura leucodon (poljska rovica) Talpa europea (evropska krtica) Rhinolophus ferrumequinum (veliki potkoviar) Rhinolophus hipposideros (mali potkoviar) Rhinolophus blasii (sredozemni potkoviar) Rhinolophus euryale (juni potkoviar) Myotis myotis (veliki miouhi veernjak) Myotis blythi (mali miouhi veernjak) Myotis cappacini (dugoprsti veernjak) Pipistrellus pipistrellus (patuljasti slepi mi) Nyctalus noctula (srednji nonik) Eptesicus serotinus (irokokrili pononjak) Plecotus austriacus (sivi dugouhi ljiljak) Miniopterus schreibersi (dugokrili ljiljak) Sciurus vulgaris (veverica) Clethrionomys glareolus (ria voluharica)

LR-nt LR-nt

SZV ZV

1-III

LR-nt

ZV

LR-nt

ZV

LR-nt LR-nt

ZV SZV 1-II

LR-nt

SZV

1-II

LR-nt

SZV

1-II; 2-II; 4II/IV

LR-nt

SZV

1-II

LR-nt

SZV

1-II; 2-II; 4II/IV 1-II; 2-II; 4II/IV 1-II; 2-II; 4II/IV 2-II; 4-IV

LR-nt

SZV

LR-nt

SZV

LR-nt

SZV

LR-nt LR-nt

SZV SZV

1-II; 2-II; 4IV 1-II; 2-II; 4IV

LR-nt

SZV

1-II; 2-II; 4IV 1-II; 2-II; 4II/IV

LR-nt

SZV

LR-nt LR-nt

ZV (L)

63

Cricetidae

Muridae

Gliridae

Spalacidae Lagomorpha Carnivora Leporidae Canidae

Arvicola terrestris (vodena voluharica) Microtus subterraneus (podzemna voluharica) Microtus arvalis (poljska voluharica) Microtus multipex (velika voluharica) Ondatra zibethica (ondatra) Apodemus flavicollis (utogrli mi) Apodemus sylvaticus (umski mi) Apodemus agrarius (prugasti mi) Rattus rattus (crni pacov) Rattus norvegicus sivi pacov) Mus musculus (obini domai mi) Micromys minutus (patuljasti mi) Myoxus glis (obini puh) Muscardinus avellanarius (puh lenikar) Dryomys nitedula (umski puh) Spalax leucodon (slepo kue) Lepus europaeus (zec) Canis lupus (vuk) Canis aureus (akal) Nyctereutes procyonoides (rakunoliki pas) Vulpes vulpes (lisica)

LR-nt

LR-nt

LR-lc

LR-nt

LR-lc

LR-lc

LR-lc

LR-nt

LR-nt

LR-nt

SZV

LR-nt LR-nt SZV 1-III; 4-IV

LR-cd

SZV

1-III; 4-IV

LR-nt LR-lc VU LR-nt LR-nt

SZV ZV (L) ZV (*L) ZV (L) 1-II (rezerva); 3-II; 4-II/IV

DD

ZV (L)

64

Mustelidae

Ursidae Felidae

Mustela nivalis (lasica) Mustela putorius (mrki tvor) Vormela peregusna (areni tvor) Martes martes (kuna zlatica) Martes foina (kuna belica) Lutra lutra (vidra) Meles meles (jazavac) Ursus arctos (mrki medved) Felis silvestris (divlja maka) Lynx lynx (ris) Sus scrofa (divlja svinja) Cervus elaphus (jelen) Capreolus capreolus (srna) Rupicapra rupicapra (divokoza)

LR-nt LR-nt VU

ZV ZV SZV 1-II

LR-nt LR-nt VU LR-cd VU LR-cd VU LR-lc VU LR-cd VU

ZV (L) ZV (L) SZV ZV (L) SZV ZV (**L) SZV ZV (L) ZV (L) ZV (L) ZV (L) 1-II; 3-II; 4-II 1-II (rezerva); 3-II; 4-IV 1-III; 3-II; 4II/IV 1-II; II/IV 3-I; 4-

Artyodactila (papkari)

Suidae Cervidae

Bovidae

Lovna fauna Na podruju Parka Zlatibor su prostorno organizovana tri lovita, kojima upravljaju razliiti upravljai. Glavne vrste kojima se upravlja na ovom podruju su srna (Capreolus capreolus), divlja svinja (Sus scrofa) i zec (Lepus europeus), ali je njihova brojnost daleko ispod kapaciteta sredine, zbog ega su i niske odstrelne kvote za ove tri vrste. Osim ovih tzv. gajenih vrsta divljai, na podruju Zlatibora su kao lovne vrste zastupljene i predatorske vrste: vuk, akal, lisica, jazavac, divlja maka, kuna belica i medved. Ove vrste imaju blagi pozitivan populacioni trend, tj. poslednjih godina raste brojnost njihovih populacija na podruju Zlatibora. To je posebno evidentno za akala, iji se areal iri na podruju Srbije, pa je tako on ponovo registrovan u lovitima na Zlatiboru. Najbrojnije populacije predatorske lovne divljai imaju kuna belica i lisica, a najmanju brojnost ima medved, koji se ovde nalazi samo u prolazu. Stalno nastanjuje jedino juni obod Zlatibora (Murtenica), gde je poslednjih godina potvreno brloenje tokom zime. Sa ekonomskog aspekta najznaajniji je vuk i to zbog organizovanja lovno-turistike manifestacije nazvane Zlatiborska hajka, tokom koje se okupljaju lovci iz zemlje i inostranstva, to ima pozitivne ekonomske efekte ne samo za lovstvo nego i za ukupan turizam i turistiku ponudu ovog podruja.

65

Slika 22 - PINUS SILVESTRIS Sa druge strane, zbog prekomernog izlovljavanja, dve vrste lovnih sisara su potpuno nestale. To su jelen i divokoza. Od lovnih vrsta ptica, kao najbrojnije izdvajaju se prepelice, jarebica kamenjarka, umska ljuka. Meutim, brojnost ovih ptica koje podleu lovnom reimu je mala, tako da se veina nalazi u reimu lovostaja tokom itave godine, pa ove vrste nemaju vei znaaj za lovstvo ovog podruja. Kao mere za poboljanje stanja lovne divljai predlau se poveanje brojnosti populacija postojeih vrsta, ali i reintrodukcija vrstama koje su nastanjivale ovo podruje u prolosti (jelen, divokoza, ris), ali su nestale uglavnom zbog nekontrolisanog izlovljavanja. Njihov povratak putem imigracije danas je gotovo nemogu (npr. ris i divokoza sa Tare), pa je reintrodukcija u ovom sluaju opravdana i sa aspekta zatite biodiverziteta ovog podruja. Jedna od razvojnih mogunosti ovog podruja je i farmsko gajenje divljai, koje predstavlja hibrid stoarstva i lovstva. Farme bi mogle da poslue kao reproduktivni centri za naseljavanje divljai u slobodnu prirodu, to bi mogla biti jedna od mera za oporavak populacija ovih vrsta (jelen je na primer sa ovih prostora nestao u istorijsko doba). Sa stanovita zatite ivotne sredine i razvoja Zlatibora kao budueg zatienog dobra, akcenat bi trebalo staviti na osim na proizvodnju organske hrane i na ovakvo farmsko gajenje divljai, kao potencijalno perspektivnom programu. Time bi se postigla dva vana cilja sa aspekta razvoja zatienog dobra: podruje bi se ekonomski razvijalo na bazi profitabilnog programa koji ne ugroava i ne zagauje ivotnu sredinu, nego dovodi do napretka sa aspekta zatite prirode.

Turistiki potencijal

66

Akcionim planom za biodiverzitet akcenat i preporuke e se odnositi na razvoj odrivog, visokokvalitetnog i raznolikog turistikog proizvoda koji e omoguiti rast prihoda i rast broja turista, a kroz to stvaranje novih radnih mesta i poveanje ivotnog standarda. Akcenat je stavljen na odrivost, koja je u turistikom sektoru posebno vana, jer turistika ponuda jednim delom, treba da bude bazirana na ekskluzivitetu prirodnih i kulturnih atrakcija i razliitih turistikih aktivnosti koje podrazumevaju prirodni ambijent i raznolikost istorijskog i kulturnog nasljea, koje je koncentrisano na malom prostoru. Prioriteti odrivosti tiu se mnogih sektora i delatnosti, pa je sa tim u vezi neophodna meusektorska povezanost i saradnja. Odrivi razvoj turizma, koji se zasniva na opteodgovornom stavu prema zatiti ivotne sredine, zahteva efikasnu infrastrukturu. Odrivost se definie u smislu da divlje deponije otpada u prirodi npr,. ili ilegalni lov na ptice u zatienim podrujima prirode, sea stabala koja nije u skladu sa planom i programom u nacionalnim parkovima itd. moraju biti u potpunosti eliminisani.

Slika 23 - Equus konj Slika 24 - Istone padine Zlatibora Sa druge strane i Nacionalna strategija odrivog razvoja Republike Srbije je promovisala odrivi razvoj u sektoru turizma tako to je odrivost u turizmu definisala kao razvoj: 1. koji potuje ekonomske, ekoloke i socijalne principe u meusobno uravnoteenom odnosu; 2. koji ne iscrpljuje prirodne resurse, nego ih koristi samo u meri koja obezbeuje da ostanu na raspolaganju i buduim generacijama; 3. koji uva kulturnu raznovrsnost i identitet, a pritom stimulie sklad drutva; i 4. pored toga, ima u vidu zadovoljstvo turista. Osnovni potencijal sa stanovita zatite biodiverziteta i razvoja turizma u optini ajetina je planina Zlatibor, koja je upravo zbog ekosistema i bioloke raznovrsnosti privlana za turiste. Zahvaljujui specifinoj klimi i karakteristinim vazdunim strujanjima, kontinentalnim i mediteranskim, koji se mogu nai samo ovde, harmoninom odnosu izmeu poumljenih predela jela, bora i smre i prostranih livada, prekrivenih ivopisnim biljem, rekama i potocima, nezagaenom vazduhu, zdravoj i istoj vodi, velikom broju sunanih dana u godini, srdanosti domaina, prelepim skijakim terenima, Zlatibor se razvio u uveni letnji i zimski turistiki centar, sa najduom turistikom tradicijom meu planinama Srbije. Nalazi se na magistralnom putu Beograd-Crnogorsko primorje, sa prosenom nadmorskom visinom povri od 1000m, koja je okruena vrhovima igota, Murtenica, Tornik, Viogor, do visine od skoro 1500m. Zlatiborska visoravan je omeena rekama Uvac, Kamina, Suica, sredinom Zlatibora protie Crni Rzav, a istonim delom se proteu Pritevica i Katunica. Na ovoj planini ne postoje prirodna jezera, samo dva vetaka, jedno je Ribniko, devet kilometara udaljeno od turistikog centra I slui za vodosnadbevanje zlatiborskog kraja, a drugo u samom centru, izgraeno 1947. godine napravljeno je za turistike potrebe. Znatan

67

vodni potencijal prua jo jednu mogunost za razvoj turizma baziranog na prirodnim vrednostima i potencijalima. Poznato je iz istorije da je jo knez Milo Obrenovi dolazio na Zlatibor na odmor, kad je boravak na ovoj planini bio ista moda i luksuz. Za zvanini poetak turzma na Zlatiboru smatra se dolazak kralja Aleksandra Obrenovia na Kolaevac, na Preobraenje 19. avgusta 1893. kada je i ovo mesto dobilo naziv Kraljeve Vode. Kralj Petar I Karaorevi je takoe dolazio na ovu planinu, I esto je na Vodicama kampovao sa svojim prijateljima. Nakon posete srpskih kraljeva interesovanje za Zlatibor raste i na njemu poinju da se grade letnjikovci, vile, hoteli, sanatorijumi i drugi objekti. Zbog velikog broja sadraja, Zlatibor je planina na kojoj turistika sezona traje 365 dana. Najvei broj posetilaca dolazi u toku letnje i zimske sezone, a vanseznoskom periodu se odravaju brojni kongresi, seminari, rekreativne nastave, motivaciona putovanja i team building okupljanja. Zlatibor raspolae sa preko 10 hotela, ekskluzivnim apartmanskim naseljem, kuama za iznajmljivanje, velikim brojem restorana, kafia, prodavnica...Ukupan smetajni kapacitet je preko 14.000 leaja. Za goste se organizuju brojni izleti do drugih turistikih destinacija: Sirogojno, Mokra Gora, Tara, Bajina Bata, manastir Mileeva, vodopad Gostilje, Stopia peina i ski centra Tornik. Pored toga organizuju se i razne manifestacije kao to su Izbor za mis Srbije, Sabor trubaa i narodnog stvaralatva, likovne kolonije, etno sajam, ,,Prutijada". Izgraeni su i brojni sportski tereni, otvoreni i zatvoreni bazeni, sportska hala, ski staze i ski liftovi, teretane u pojedinim hotelima, kupalita na rekama. Boravak na Zlatiboru moe se obogatiti jednodnevnim izletima. Sasvim je svejedno na koju stranu e se turisti uputiti, jer ih prirodne lepote ekaju svuda uokolo.Boravak u bilo kom objekut turistikog centra Zlatibor je uvek svojevrstan izazov, Spoj odmora i uivanja, ali i mogunost rekreativnog peaenja, jahanja, obilaska ivopisne okoline automobilom, zaprenim kolima ili saonicama, zavisno od godinjeg doba i elje posetilaca. Zlatiborski plato prua izanredne mogunosti za jednodnevne izlete, na primer do Murtenice, nekadanje Hajduke planine, kanjona Crnog Rzava, Tornika, vodopada u selu Gostilju, Stopia peine, manastira Uvac i Dubrava, obilazak Mokre Gore i etno sela Meavnik, Sirogojna... Jedan od zanimljivih lokaliteta je Murtenica, nekadanja Hajduka planina, jedinstvena zbog rasporeda vegetacije, na kojoj se, kao po neznanom pravilu, smenjuju umoviti predeli i osunani proplanci. Jednako prijatan dan moe se provesti i ukoliko se posetioci odlue za obilazak kanjona Crnog Rzava gde se nalazi i vrh avlovac, ije padine su prekrivene gustom umom.Crni Rzav izvire na Carevom polju, podno Murtenice kao mala reica. Protiui centralnim delom zlatiborskog platoa, tok se jaa vodama brojnih pritoka koje odnosi u Drinu. Reka je ime dobila po boji crnog kamena, serpentina koji je specifian za ovo podruje pa ova mala reica nema zelenu boju vode karakteristinu za iste planinske reke. Svega devet kilometara od ovog turistikog centra nalazi se Tornik. Za turiste koji vole peaenje etnja do Tornika je idealna. Potrebno je neto vie hrabrosti i dobra fizika sprema, ali svaki korak uloenog truda, viestruko se iplati lepotom prizora koju e posetioci videti kada dou na vrh. Selo Gostilje je pravi mamac za ljubitelje ,,neukroene" prirode. Ljubazni domaini e posetiocima rado pokazati jedan od najviih prirodnih vodopada u Srbiji, svoju vodenicu Potoarima, a sa malo mate ovdje moete zaista uivati i ,,uti" tiinu. Za sada je, od svih zlatiborskih peina istraena i turistima dostupna samo jedna - Stopia peina. Oko nje, ali jo vie oko onih koje su nedostupne koraku namernika, ispredene su nebrojene prie, najee, o zakopanom, hajdukom ili osmanlijskom zlatu, a potom o romantinim i dramatinim sudbinama nekadanjih stanovnika zlatiborskog kraja. Stopia peina nalazi se na desnoj strani klisure Pritevice, u blizini sela Roanstvo. Duga je 2000

68

metara sa visinom svoda od 50 metara. Peinski ukrasi su jedinstvene lepote, izdvajaju se bigrene kade, udubljenja oiviena kamenim naslagama u kojima se nakuplja voda, a kada voda nadoe, pretae se iz jedne u drugu kao po kaskadama. U peini je vodopad reice Ponor koji se zove ,,Izvor ivota". uveni Tarabia proroci su jo pre sto godina predvideli: ,,Proi e podosta godina te e se ljudi jopet sjetiti gvozdenoga puta, te e ispotekare obnoviti taj put, samo njim do Viegrada nee ii ljudi radi potrebe i posla, ve ljudi od zabave, serbez odmotita i uivancije. " Re je naravno o trasi pruge uskog koloseka i lokomotiva parnjaa, koja je preko planinskog prevoja argan, izmeu Tare i Zlatibora, povezivala Uice i Viegrad, uvenoj arganskoj osmici. Pruga je putena u saobraaj 1925. godine da bi nerazumnim odlukama bila ukinuta 1974. godine. U martu 1999. godine poela je obnova, a sredinom noovembra postavljene ine na delu od stanice argan Vitasi do Mokre Gore. Tu parnjaa i popularni "ira" savlauju visinsku razliku od 300 metara, na trasi dugoj 3,5 kilometara. Pruga neobinom putnom petljom u obliku broja osam prolazi kroz impresivne predele. Duga je 13,5 kilometara, a na njoj je 20 tunela i desetak mostova i vijadukta. U Mokroj Gori je i nekoliko izvora lekovite vode, meu kojima se izdvaja izvor Bela voda ili ona voda, poznat zbog visoke Ph vrednosti od 11,5. Nezaobilazno mesto i veliku panju turista koji poseuju Mokru Goru privlai Drvengrad na Meavniku, etno selo koje je izgradio uveni filmski reditelj Emir Kusturica. U turistikoj ponudi arganske osmice, koju poseuje na hiljade znatieljnika, nala se i spomen kua uvenih proroka Tarabia u Kremnima. Izgradnja Muzeja ,,Staro selo" je zapoeta 1979, godine premetanjem objekata na odabranu lokaciju u blizini crkve Svetog Petra i Pavla u centru sela Sirogojna. Na povrini od pet hektara nalazi se 47 originalnih objekata.Muzej uva i predstavlja tradicionalno graditeljstvo, materijalno i duhovno naslee srpskih sela planinskih podruja dinarske regije. Za mnogobrojne posetioce Muzeja ureena je i posebna celina zgrada za odmor i okrepljenje. Za one koji su gladni ili edni u ponudi stare seoske krme nalazi se zaboravljena, zdrava trpeza, obojena nostelgijom i toplim mirisima zaviaja. U neposrednoj blizini je i ,,Muzej pletilja" u kome je sauvano seanje na originalni projekt ouvanja tradicije pletenja. Ovaj jedinstveni projekt doprineo je razvoju ruralne zlatiborske sredine i proneo slavu Sirogojna irom sveta. Tipovi turizma Na ovoj planini su razvijene manje ili vie gotovo sve vrste turizma. Od davnina ljudi su na ovu planinu dolazili u potrazi za zdravljem to je doprinelo da narod ovu planinu proglasi vazdunom banjom. Pored zdravstvenog turizma najzastupljeniji je sportsko-rekreativni turizam, potom kongresni i seoski turizam. Medicinska istraivanja su pokazala da je klima Zlatibora pogodna za odravanje zdravlja i kondicije zdravih ljudi, kao i za leenje raznih plunih bolesti, anemije, poremeaja rada srca i krvnih sudova, a posebno poremeaja titne lezde koji se lee u institutu igota. Zbog umerene klime i izuzetno ugodnog ambijenta, Zlatibor je od davnina poznat kao planina pogodna za odmor, oporavak i leenje. Jedan od najzastupljenijih vidova turizma na Zlatiboru je sportsko-rekreativni turizam. Ova prostrana, zatalasna visoravan, prosene nadmorske visine od 1000 m, izuzetno je pogodna za sport i rekreaciju. Zbog prirodnih karakteristika istog vazduha, duge insolacije, idealne nadmorske visine i vazdunog pritiska koji pogodno utie na rad srca i krvni pritisak, Zlatibor je postao znaajan sportsko-rekreativni turistiki centar. Postoje odlini uslovi za pripremu kako vrhunskih sportista, tako i rekreativaca i onih koji ele poboljati svoje fiziko stanje. Turistiki i sportski objekti su opremljeni za pripremu individualnih sportista, ali i itavih sportskih timova i ekipa. U ovom turistikom centru postoje fudbalski, koarkaki I teniski tereni, otvoreni i zatvoreni bazeni, sportska hala, trim staza, fitnes I velnes centri to pogoduje pripremama brojnih profesionalnih sportista ali i rekreativcima.

69

Zlatibor je poznat i kao skijaki centar. Skijai poetnici i deca uivae na blagim padinama Obudojevice (manji ski lift duine 250 m), a bolji skijai e se odluiti za odlazak na Tornik i neku od njegovih staza. Tornik je najvii vrh ove planine i njegova visina iznosi 1496 metara. Rekonstrukcija staza poela je 2009. godine, a 2010. godine su poeli radovi na sistemu za vetako osneavanje staza. Ovaj sistem za vetako osneavanje je od ove sezone novina u ovom ski centru, a njega ini 5 fiksnih, 12 mobilnih topova i 16 lansera. Sistem za 100 sati moe da proizvede i do 30 cm snega, a uslov da pone da proizvodi sneg je temperatura od 3C i nia. Osim postojee infrastrukture - estosedne iare, ski lifta, tjubinga, deijeg karusela i vrtia, ovaj ski centar je bogatiji za jo jedan ski lift tipa sidro, kapaciteta 1200 skija na sat. Najmodernija iara estosed prva ove vrste u naoj zemlji moe da preveze i do 3.000 skijaa u jednom satu. Ziara radi i u letnjoj sezoni i slui za panoramsko razgledanje Zlatibora i okolnih planina. Skijai koji preko deset godina nisu bili gosti Zlatibora mogu ponovo da se vrate ovoj planinskoj lepotici. U samom centru Zlatibora, na Obudojevica, postoji prostor za rekreaciju i zimske sportove sa jednim ski liftom tipa sidro i nekoliko bebi ski liftova. Iznajmljivanje skija, snouborda, sanki, motornih sanki i ostale ski opreme omogueno je i na stazama. Za nordijsko skijanje i biatlon zbog konfiguracije terena postoje idealni uslovi, a na Zlatiboru se odravaju mnogobrojna takmienja nacionalnog i meunarodnog karaktera. Ono po emu je poznat a uemu veina gostiju najvie uiva su etnje Zlatiborom. etnja kao ,,ciklino kretanje je jedna od retkih fizikih aktivnosti koju moe svako izvesti. Korist od etnje moe osetiti svako dete, svaki rekrerativac isto kao vrhunski sportista. Mnogobrojne staze i puteljci preko livada i kroz umarke pogodni su za etnje razliitog intenziteta. U samom turistikm centru postoje uslovi za krune etnje za porodice sa bebama i decom u kolicima. Ovde esto moete videti etae koji se kreu nekom od etakih staza koje vode do najpoznatijih i najpopularnijih vidikovaca na ovoj planini. Ti vidikovci su : Obadovo brdo, staza do spomenika, vidikovac ,,Jedan bor i Tornik. Obadovo brdo se nalazi 6 km severno od centra Zlatibora u neposrednoj je blizini izletita Oko, na nadmorskoj visini od 1007 m. Sa ovog mesta, prua se pogled na iru okolinu severoistonih padina Zlatibora. Staza do spomenika omiljeno je etalite, kako metana, tako i turista koji borave na Zlatiboru. Spomenik je na Glavuda ili umatnom brdu udaljenom 5 km od centra turistikog mesta Zlatibor. Na igoti se nalazi vidikovac ,,Jedini bor, I nalazi se na nadmorskoj visini od 1336 m odakle se prua pogled nad celim zlatiborskim platoom. Tornik je udaljen 9 km od centra Zlatibora i kao najvia taka planine Zlatibor predstavlja najdominatniji vidikovac s kojeg se mogu videti planine centralne i zapadne Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Zbog blago zatalasanog terena, vonja bicikla po blagim usponima i nizbrdicama predstavlja pravo uivanje za ljubitelje ovog sporta. Due relacije za mauntin bajk vonje mogu se organizovano izvesti od Zlatibora do Mokre Gore.Bicikli se mogu iznajmiti u turistikom sreditu na nekoliko lokacija Od ekstremnih sportova, zbog blagih padina, travnatih terena i odgovarajuuh vazdunih struja, paraglajding je sve popularniji poslednjih godina. Vrhovi igota i Tornik su omiljena letelita paraglajdera. Lov na zlatiboru ima dugu i uspenu tradiciju. Trenutno na teritoriji Optine ajetina lovitima gazduju LU ,,Zlatibor" na povrini od 55.767 hektara i ,,Srbija ume" na povrini od oko 10.000 hektara. LU "Zlatibor" je osnovano 1902. godine. Zlatibor je stanite razliitih vrsti divljai. Za lov je sigurno najatraktivniji vuk, a osim njega love se i divlja svinja, srnea

70

divlja, zec, lisica, jazavac, prepelice i divlje patke. LU "Zlatibor" pored redovitih lovova organizuje i komercijalne lovove na vuka, srndaa, divlje svinje i prepelice. Zadnjeg vikenda februara organizuje se ,,Sabor lovaca", a najatraktivniji sadraji su tradicionalni lov vuka, streljaka takmienja i lov lisice goniima. Osim za lov, Zlatibor prua i mogunosti za sportski ribolov. Veliki broj potoka i reka kao i vetakih akumulacija stanite je brojnih ribljih vrsta (krkua, klen, pastrmka, skobalj, aran, babuka, som ...). Najznaajniji vodotokovi su Crni Rzav, Veliki Rzav, Katunica, etinja, Uvac, a od akumulacija Ribniki jezero, jezero Vrutci i uvaka jezera. Relativno blizu je i reka Drina sa jezerom Peruac tako da gosti mogu biti smeteni na Zlatiboru, a svoje ribike strasti zadovoljiti i na najlepoj reci u ovom delu Balkana. Jedan od najisplativijih vidova turizma je kongresni turizam. Ovaj vid turizma privlai sve vei broj uesnika koji pored obaveznog prisustva seminarima tee da upoznaju kulturno i prirodno naslee mesta u kome borave. Za njih se organizuju brojni izleti I posete kako bi se na to bolji nain predtavilo mesto u kome borave. Zlatibor je jedan od naih najveih centara kongresnog turizma. Veliki broj kongresa, seminara i simpozijuma odrava se ovde tokom ciele godine jer za to postoje izuzetni tehniko-organizacioni uslovi. Kongresi se odravaju u: kongresnoj dvorani ,,Srbija, hotelu ,,Mona i hotelu ,,igota. Uskoro se na Zlatiboru oekuje otvaranje kongresnog centra u kojem e biti mogue prihvatiti 1000 uesnika. Seoski turizam je vrsta turizma koji je ponovo postao popularan, jer sve vei broj turista eli da svoj odmor provede van turistikih urbanih mesta. Zlatiborska sela su ivopisna i lepa, to ini da Zlatibor ima izvanredne uslove za razvoj seoskog turizma i to u: Sirogojnu, Gostilju, Roanstvu, Ljubiu, Tripkovi, Makatu, Rudinama, Semegnjevo, Krivoj Reci ... Pored dobre saobraajne povezanosti, sela su odgovarajue opremljena za smetaj i boravak gostiju. Ouvana prirodna sredina, zdrava hrana i iste vode, nain ivota u kome se uvaju tradicionalne vrednosti, koje su uglavnom zaboravljene, ine zlatiborska sela autentinim i privlanim za goste. Tu su i mogunosti za etnju, rekreaciju, organiziranje izleta, lov i ribolov, jahanje, planinarenje, branje umskih plodova, lekovitog bilja i druge rekreativno-zabavne aktivnosti u prirodi. Turisti, po elji, mogu uestvovati u poslovima obinog seoskog domainstva, ukljuujui i radove u polju. Skoro svako selo ima neki kulturno-istorijski lokalitet koji se moe posetiti i tako saznati neto o prolosti. Privlane su, mistine prie i legende, koje se ispredaju u ovom kraju. Gostilje lei na obroncima planine 30 km od centra na Zlatiboru. U selu ivi oko 400 ljudi koji se uglavnom bave stoarstvom i voarstvom. Okolina prua idealne uslove za sakupljanje lekovitog bilja, ribolov i peaenje. Okruenje sela je ivopisno, posebnu atrakciju predstavlja vodopad visok 20 m na Gostiljskoj reci, na kojoj je sauvana i vodenica. Atraktivna je za obilazak i rodna kua Dimitrija Tucovia. Roanstvo je udaljeno 15 km od centra Zlatibora, ima oko 450 stanovnika koji se uglavnom bave poljoprivredom. Poznato je po proizvodnji bavi, kaca i drugih proizvoda od drveta. Kroz selo protie Pritavica na ijoj je desnoj obali jedna od najljepih peina u Srbiji, Stopia peina. U neposrednoj blizini je i banja Vapa, jedini lekoviti izvor na ovoj planini. Kriva Reka je pitomo Zlatiborsko selo 17 km udaljeno od centra Zlatibora. ivo i bogato, s oko 1350 stanovnika, ureenom kolom, terenima za fudbal i koarku, prostire se u irokoj travnatoj udolini s blagim padinama okolnih brda, prekrivenih vonjacima, prvenstveno ljivicima. U centru sela je uveni izvor Kotren ija ledena voda ne presuuje ni u vreme najveih ega. Tripkova je udaljena 20 km od Zlatibora. Iako malo po broju stanovnika, oko 350 ljudi, u selu se organizuje niz manifestacija. Leti se organizuje likovna kolinija i radionica za izradu umetnikog stakla kao i meunarodni seminari o srpskom folkloru. Povoljna klima, prirodne

71

lepote, bistro jezero Vrutci koje je bogato ribom, ine znaajne turistike potencijale ovog sela. Makat je udaljen 16 km od centra Zlatibora i odavno se u njega svraa i zbog dobre hrane u nadaleko uvenim kafanama. U selu ivi oko 800 stanovnika koji se uglavnom bave poljoprivredom i proizvodnjom suvomesnih proizvoda. Pruta ovde proizvedena je vrhunskog kvaliteta i postala je simbol zlatiborskog kraja. Makat je nadaleko poznat i po jagnjeem i praseem peenju. Svake zime, u februaru, se odrava ,,Prutijada" koju poseti deset hiljada posetilaca. Rudine su udaljene 6 km od Zlatibora prema Sirogojnu, i to je najpristupanije Zlatiborsko selo. Karakterie ga velika osunanost i pitomi pejzai nepreglednih panjaka, to izuzetno pogoduje povrarstvu. Selo je oaza netaknute prirode na ijoj se lepoti odmara pogled. Sirogojno je udaljeno 26 km od Zlatibora. Poznato je po muzeju ,,Staro selo" i uvenim pletiljama. Tokom sezone u selu se organizuju likovni, muziki, i knjievni susreti, izlobe, predavanja i razliite letne kole. Ljubi je udaljen 25 km od centra Zlatibora. Odlikuje se bogatstvom i raznovrsnoui flore, pogotovu lekovitog bilja, gljiva i umskog voa. Kroz njega protie reka Ljubinica na kojoj su izgraeni ribnjaci kalifornijske pastrmke. Ovdje se nalazi i Rumska peina. Ljubi je rodno mesto naeg poznatog pesnika Ljubivoja Rumovia. Dobroselica je udaljena 15 km od centra Zlatibora. Selo je zbog svojih ambijentalnih vrijednosti posluilo kao sjajno mjesto za snimanje filmova tako da je do sada u njemu snimljeno 8 filmova. U selu je crkva brvnara iz 1821. godine koja privlai veliku panju. Jablanica je udaljna 22 km od centra Zlatibora i to je jedno od najprostranijih planinskih sela u Srbiji. Veim delom se prostire u pitomoj dolini, dok se nad njim nadvija najvii vrh Zlatibora, Tornik, predivni vidikovac s kojeg se prua pogled na stotine kilometara naokolo. Selo je uveno po crkvi brvnari iz 1838. godine. Ribnica je 10 kilometara udaljena od centra Zlatibora, na severnoj padini Tornika. Zaeci poetka turizma na Zlatiboru zabeleeni su u ovom mestu. Ovo podruje proglaeno je za prvu vazdunu banju u Srbiji. Semegnjevo je udaljeno 16 km od centra Zlatibora. Nalazi se na nadmorskoj visini od 1000 m sa okolinom koja pogoduje za lovni i rekreativni turizam. Do sela vode, osim asfaltnog, i umski putevi koji su idealne staze za vonju planinskih bicikala. Brojni su izvori iste planiske vode dok u bistrim potocima ima ribe i rakova. ljivovica je udaljena 10 km od ajetine. Selo je poznato po lepoti prirode i proizvodima od voa. U blizini je i eleznika stanica Braneci (pruga Beograd - Bar). Muvete su malo, bregovito Zlatiborsko selo oko 10 km severoistono od varoice ajetina i turistikog centra Zlatibor. Okruuju ga tri velika brda: Gradina (1176 m), Gliese (951 m) i Cerova (795 m). Za nastanak imena Muvete vode se zanimljive legende, koje se i danas mogu uti od starijih stanovnika sela. Na potocima u selu je nekad radilo sedam vodenica, a danas na pregraenoj reici postoji ureeno i opremljeno kupalite. Pored mnogobrojnih tokova veliku vrednost ovog sela ine i planinski izvori. Zlatibor je poznat po izuzetno roznovrsnoj flori. Stanovnitvo ovog kraja je od davnina koristilo tu pogodnost i trailo leka u raznim ajevima i biljnim meavinama. Saznanja o lekovitim svojstvima prenosila su se s generacije na generaciju. Koristei tradiciju i nauna saznanja, najpoznatiji zlatiborski travar, "Zlatiborski pokretni bun", pored toga to e vas zabaviti izuzetno zanimljivim priama, preporuie vam i odgovarajue ajeve. Pored toga, gosti mogu i sami da se upoznaju sa zlatiborskim lekovitim biljem u botanikoj bati u samom centru.

72

Zlatibor je sve popularniji kao turistika destinacija kod domaih i stranih turista koje sve vie privlai prirodno i kulturno naslee, mogunost organizovanja kongresnog turzima i brojnih aktivnosti koje se realizuju za posetioce kako bi boravak na ovoj planini bio to ispunjeniji. Kako u svetu, tako i na Zlatiboru poveava se broj turista koji svoj odmor ele da provedu u prirodi i koriste resurse iz prirode. Neophodna je zatita ovih prirodnih bogatstava, kako bi ih mogle koristiti i budue generacije. Potrebna je edukacija domicilnog stanovnitva, ali i turista u vezi pravilnog korienja i ophoenja prema prirodi koja je na ovoj planini specifina i jo uvek u izvesnoj meri ouvana. Lepote Zlatibora nije mogue doarati reima. Nije to mogue uiniti ni fotografijama. Ko samo jednom kroi na Zlatibor postaje njegov zaljubljenik i bie mu merilo lepote za sve to bude na dalje video u ivotu.

Faktori ugroavanja biodiverziteta u optini ajetina

Podruje optine ajetina i pored velikih prirodnih i kulturnih vrednosti, znaajno je ugroeno brojnim antropogenim aktivnostima, koje su u novije vreme intenzivirane, posebno u oblasti izgradnje objekata. Nekada je u ovoj optini najvei problem bio prekomerna sea uma, kada su praktino obeumljene planinske visoravni oko Crnog Rzava i padina igote, kao i Gruda. Stvaranjem livada i panjaka, otpoela je era intenzivnog stoarstva i javio se problem prekomerne ispae, posebno na serpentinskim stanitima po visoravnim i po obodima klisura. Najvei pritisak je bio oko planinskih naselja, ali sa postepenim iseljavanjem stanovnitva i naputanjem stoarstva, prestaje i problem prekomerne ispae, pa se ak javio znaajan pad u broju grla stoke, to je pak dovelo do toga da se na mnogim obeumljenim delovima opet spontano javlja uma. Kao posledica obimne see uma, estih poara i intenzivnog razvoja stoarstva i ispae dolazilo je vremenom do poveanja procesa erozije zemljita, kako po obodima planina, tako i po visoravnima. Vremenom su preduzimane mere poumljavanja, smanjena je ispaa, ali je erozija jo uvek znaajan problem u slivovima Crnog Rzava, Jablanice, Uvca, Ribnice i drugih reka koje povremeno imaju bujini karakter. U novije vreme javlaju se novi faktori ugroavanja koji nisu posledica prirodnih sukcesija i procesa, nego su iskljuivo antropogenog porekla, a u znatnoj meri predstavljaju pretnju biolokoj raznovrsnosti optine ajetina. Intenzivno se iri saobraajna i druga infrastruktura, divlja gradnja je uzela maha, posebno u turistikom centru Zlatibor, ali i u drugim delovima optine, pojaani su i negativni pritisci na rudna bogatstva...Kao poseldica svega navedenog javio se i problem upravljanja otpadom, formirane su brojne divlje deponije, a zagaenje vodotokova je sve alarmantnije. Jeda od najznaajnijih negativnih faktora savremenog doba u optini ajetina je rudarstvo. Postoji znatan broj otvorenih kopova magnezita i drugih ruda na junim i jugozapadnim padinama Tornika, na brdu Liska, u Jablanikom kraju. Osim to se zemljite fiziki oteuje i naruava izgled predela, kopovi donose i infrastrukturno otvaranje podruja i izgradnju brojnih kamionskih puteva, koji postaju inicijalne zone pojave snanih erozionih procesa. Najnovije naruavanje najvrednijih prirodnih podruja u optini ajetina je otvaranje velikog povrinskog kopa magnezita i pristupnog kamionskog puta na jugozapadnim padinama avlovca, ka klisurama reke Ribnice i Crnog Rzava. Ovo predstavlja izuzetno negativan antropogeni uticaj na neprocenjivo vredne priroden ekosisteme i biodiverzitet ovog dela optine. Prema istraivanjima koje su realizovali strunjaci Zavoda za zatitu prirode Srbije, podruje avlovca predstavlja jedno od najouvanijih i najreprezentativnijih predela, sa posebno znaajnom koncentracijom retkih i ugroenih vrsta biljaka i ivotinja u nacionalnim i meunarodnim razmerama. Zbog tih svojih karakteristika, u buduim akcionim planovima za biodverzitet ovo podruje bi trebalo da ima posebno mesto, u cilju zatite i ouvanja njegovih prirodnih karakteristika. Izgradnjom i irenjem rudnog kopa i infrastrukture, doi e i do naruavanja prirodnih vrednosti klisure reke Ribnice, koja je inae ve oteena u gornjem delu toka gradnjom pristupnog puta. Osim toga, intenziviranjem eksploatacije doi e do

73

nagomilavanja otpadnih materija u srednjem i donjem delu toka reke. Do sada je ovo podruje bilo okarakterisano kao pribeite retkih i ugroenih vrsta, gde pritisak urbanizacija nije ostavio svoje posledice, kao u drugim delovima optine. Jo jedan od faktora ugroavanja biodiverziteta u optini ajetina je i otvaranje velikog broja privatnih pilana, posebno u Jablanikom kraju. Trenutno je na prostoru optine registrovano, prema Privrednom registru10, 7 strugara (jedna u Jablanici, tri u ajetini, dve u Roanstvu i jedna na Zlatiboru) i 12 u procesu registracije. Intenzivna sea i prerada drveta direktno utiu na naruavanje ivotne sredine, kao i same stugare velikom koliinom otpada (strugotine) koje ga stvaraju u procesu rada.Te pilane nisu pod stalnom kontrolom umarstva i inspekcije, pa se javlja kraa ume, to pojaava pritisak na stare etinarske i meovite sastojine da bi se obezbedilo dovoljno materijala za njihov rad. Neplanska sea uma ima za rezultat stvaranje goleti, tla pogodnog za eroziju i naruavanje umskog fonda ovog kraja. U oblasti umarstva, negativni faktor ugroavanja prirodnih i pejzanih vrednosti su uniformisanje umskih povrina po sastavu, strukturi, obrastu i starosti. Zbog toga sve vie nestaju stare sastojine meovitog sastava, a sve vie se forsiraju jednoobrazne sastojine, u kojima ima malo natrulih ili suvih stabala. To redukuje u velikom procentu bogatstvo biodiverziteta optine ajetina. Sa druge strane, veoma nepovoljna praksa u umarstvu je da se prirodne sastojine liara (bukva, hrast), ili meovitog sastava, prevode u kulture zasade sa borom, smrom, ili nekom drugom vrstom proizvedenom u rasadnicima. Jo jedan problem predstavlja unoenje alohtonih vrsta ivotinja, posebno riba i sisara, ali to jo uvek nije tako puno izraeno u ovoj optini. U novije vreme najznaajniji faktor ugroavanja biodiverziteta je stihijska intenzivna gradnja. Podignuti su brojni objekti uz magistralni put i na drugim turistiki atraktivnim lokacijama (naselja Zlatibor, Ribnica, Smiljanski zakos, Vodice i dr.). Pri gradnji se esto nije vodilo rauna o urbanistiko-planskoj dokumentaciji, niti o drugim posledicama, kao to je nereeno pitanje uklanjanja vrstog otpada i regulisanje kanalizacije). Zato su mnogi vodotoci u optini ajetina dosta zagaeni, naroito slivno podruje Crnog Rzava. Jo jedan negativan primer neplanske gradnje i nepotovanja principa odrivog razvoja je i poetak izgradnje malog aerodroma u blizini turistikog centra Zlatibor. Ako bi se ova aktivnost nastavila, to bi imalo veoma nepovoljne posledice naruavanja i uznemiravanja ivog sveta, koji ivi na ovom podruju. Negativan uticaj po ivi svet optine ajetina je i sve vei pritisak od turista i drugih posetilaca u najudaljenijim delovima Zlatibora, to je izmeu ostalog posledica izgradnje mree umskih puteva i slabe kontrole kretanja po tim putevima, ime se poveava uznemiravanje vrsta u njihovim reproduktivnim stanitima, ali se i uveavaju ubijanje zatienih vrsta, krivolov, kao i nekontrolisano sakupljanje umskih plodova i lekovitog bilja. Na lokalnim medijima je veoma malo sadraja posveenih bio i geodiverzitetu, a u kolama na teritoriji optine ne postoje vannastavni sadraji koji se bave prouavanjem navedenih oblasti. Na osnovu utvrenih faktora koji ugroavaju biodiverzitet u optini ajetina, lanovi tima za izradu Lokalnog akcionog plana za biodiverzitet definisali su aktivnosti koje bi trebalo preduzeti da bi se ouvao bio i geodiverzitet na ovom podruju. Neke od predloenih aktivnosti detaljnije su obuhvaene Akcionim planovima. Predloene aktivnosti na zatiti biodiverziteta su sledee: 10

edukacija stanovnitva i turista o lekovitom bilju i pravilnom branju bilja i sakupljanju peuraka izrada studije flore i faune Zlatibora izrada studije o zatienim, ugroenim, lekovitim, endeminim i reliktnim biljkama ovog kraja izrada katastra lokacija sa fosilnim ostacima izrada katastra termalnih i alkalnih izvora

Agencija za privredne register Republike Srbije www.apr.gov.rs

74

planska sea uma, poumljavanje goleti edukacija dece i odraslih o bio i geonasleu uvoenje vannastavnih aktivnosti u kolama koje se bave zatitom bio- i geodiverziteta intenziviranje popularizacije postojeih zatienih kulturnih i prirodnih dobara aktivirati procedure zatite i drugih dobara koja imaju odlike retkih, vrednih i atraktivnih objekata i lokacija, a pre toga uraditi katastar pri planiranju i projektovanju voditi rauna o autentinoj arhitekturi i autohtonosti biljnih vrsta.

Biodiverzitet Snage, slabosti, anse i pretnje (SWOT)

Kao potvrda prethodno navedenim injenicama vezano za biodiverzitet optine ajetina, prikazani su rezultati SWOT analize o mogunostima korienja i pretnjama kojima je izloen biodiverzite u ovoj optini. iri sastanak zainteresovanih strana za izradu Lokalnog akcionog plana za biodiverzitet (LBAP) odran je 14. oktobra 2010. godine u sali Biblioteke u ajetini. Sastanku su prisustvovali predstavnici Lovakog udruenja, Komunalnog javnog preduzea Zlatibor, NVO Zlatiborski krug, Optinskog vea, umske uprave, vlasnici fabrike betona, osnovne kole, Specijalne bolnice igota, Turistike organizacije Zlatibor, Skijalita Srbije, kao i lanovi radne grupe za izradu LBAP-a. Prisutni su pozdravili uee optine u projektu i izrazili spremnost da se ukljue aktivnije u realizaciju projekta. Tokom aktivne diskusije, na sastanku su prikupljeni elementi za SWOT analizu vezano za biodiverzitet optine ajetina. Tokom rada predloeni su prioriteti i aktivnosti koje bi trebalo preduzeti na optinskom nivou, u cilju aktivne zatite biodiverziteta. Neki od predloga su bili: analiza klimatskih uslova na Zlatiboru, zatim izrada studije flore i faune, izgradnja botanike bate, edukacija turista putem flajera i ostali predlozi. Predlog zainteresovanih strana bio je i da se informie na koji nain se usvaja Studija o zatiti Parka prirode Zlatibor, da li se konsultuje lokalna uprava i u kom trenutku se mogu dati eventualne sugestije. Kao jedan od zakljuaka bilo je i pokretanje inicijative o osnivanju tela koje e se baviti pitanjima zatite biodiverziteta na nivou optine ajetina, predlagati planove i realizovati aktivnosti, s obzirom na to da u optini trenutno ne postoji slina sluba, nakon ukidanja Eko fondova. Kao glavne SNAGE od strane prisutnih zainteresovanih strana na sastanku, prepoznate su prirodne, geografske i klimatske karakteristike optine ajetina. Povoljan geografski poloaj optine odredio je posebne klimatske prilike, gde se zahvaljujui specifinoj i jedinstvenoj "rui vetrova" nad Zlatiborom, susreu mediteranska i kontinentalna klima, to pogoduje leenju bolesnika sa bronhijalnom astmom i drugim alergijskim oboljenjima. Optina ajetina obiluje ouvanim prirodnim resursima, bogatstvom i raznovrsnou biljnih i ivotinjskih autohtonih i endeminih vrsta, vodnim potencijalom, to je sve rezultiralo u pokretanju inicijative za izradu Studije: Prirodne vrednosti budueg zatienog prirodnog dobra - Park prirode Zlatibor, od strane Zavoda za zatitu prirode Srbije, sa definisanim granicama i lokacijom budueg parka prirode. Lokalni akcioni plan za biodiverzitet optine ajetina uraen je u saglasnosti sa pomenutom Studijom i podrava proglaenje zatienog podruja na teritoriji optine ajetina.

75

Slika 25 - POTENTILA MOLLIS Takoe, vana prednost optine ajetina je u postojanju ljudskih resursa (struni kadrovi, entuzijasti i lokalno stanovnitvo), koji su zainteresovani za zatitu biodiverziteta i budue odrivo korienje usluga ekosistema, a takoe i strateki ciljevi optine odnose se na reavanje postojeih problema u ivotnoj sredini i prirodnom okruenju. S tim u vezi je i postojanje budetskih sredstava koje optina izdvaja za zatitu ivotne sredine, a optina je do sada uradila i nekoliko dokumenata, kao to su Lokalni akcioni plan za zatitu ivotne sredine (LEAP) i projektna dokumentacija za sanaciju deponija Bregovi i eten, kao i uee u regionalnoj deponiji Duboko. Prisutni su se sloili da u principu na podruju optine ajetina nema znaajnijih zagaivaa ivotne sredine, to naravno povoljno utie na stepen ouvanosti biodiverziteta i postojanje dobrih uslova za ivot ljudi i obavljanje delatnosti u zavisnosti od usluga koje ekosistemi pruaju. U granicama predloenog Parka prirode postoje uslovi za razvoj eko-turizma, s obzirom na postojanje atraktivnih turistikih lokacija, to je jedna od razvojnih mogunosti koja je uvrtena u turistiku ponudu Turistike organizacije optine ajetina. I naravno, kao jedan od pozitivnih primera povezanosti biodiverziteta i ekonomskog napretka je razvoj poljoprivrede itavog kraja koji je zasnovan na tradicionalnim vrednostima i proizvodima. Poznati su brendovi zlatiborskog kraja, od proizvoda nastalih preradom umskih plodova, lekovitog bilja, preko gajenih autohtonih sorti kultura voa, povra i itarica, do mesa i mesnih preraevina. SLABOSTI optine ajetina vezane za pitanja biodiverziteta prepoznate su uglavnom u ljudskom faktoru i delatnosti, odnosno nepreduzimanju bitnih aktivnosti i konkretnijih akcija koje bi unapredile stanje biodiverziteta Tako, jedan od osnovnih nedostataka je nepostojanje Eko fonda u optini, zatim nedovoljan broj ljudi u optinskoj strukturi koji se bave zatitom prirode, ali i nekoordinisan rad onih koji se bave ovom problematikom i nedostatak meusektorske povezanosti i koordinacije. U optini ne postoji sluba za zatitu i inspekcijski nadzor zatite ivotne sredine, pa je u praksi esto prisutno na primer neplansko i nestruno sakupljanje lekovitog bilja i umskih plodova. Jasno je da zatita prirode nije prioritet u odnosu na razvoj privrede, ali s obzirom na prirodni potencijal optine i obilje usluga koje se mogu dobiti od ekosistema, moglo bi se na optinskom nivou raditi na preusmeravanju snaga privrednog razvoja na odrivo korienje prirodnih resursa. S tim u vezi bi trebalo na neki nain, planovima upravljanja i strategijama razvoja, definisanjem zakonske regulative oko reavanja imovinsko pravnih poslova na zatienom prostoru i sl. uticati na smanjenje

76

nekontrolisane gradnje, koja ovde, kao i na mnogim drugim mestima, predstavlja ozbiljan faktor ugroavanja bioloke raznovrsnosti. Jo jedan nedostatak je nepostojanje pravilnika i akcionih planova koji se bave zatitom ivotne sredine i zatitom prirode, kao to je nepostojanje plana upravljanja otpadom, koji bi regulisao gradsku deponiju Bregovi i smanjio broj divljih deponija na teritoriji optine i budueg Parka prirode. Stalni monitoring stanja ivotne sredine u optini ne postoji, kao ni merne stanice koje bi detektovale zagaenje vazduha, vode ili tla preko dozvoljenih granica. Navedeno je kao prednost optine ajetina izdvajanje sredstava za zatitu ivotne sredine, ali ta sredstva nisu dovoljna za neke vee i ozbiljnije aktivnosti. Ne postoje javni konkursi na kojima bi optina dodeljivala sredstva za projekte iz oblasti zatite prirode i uopte do ovog Akcionog plana za biodiverzitet jako je malo bilo projekata koji su bili vezani za zatitu biodiverziteta. Sem toga, ne postoji saradnja organizacija, udruenja i NVO koje se bave segmentima biodiverziteta, ili ija delatnost je na teritoriji zatienog podruja. Jedna od najveih MOGUNOSTI optine ajetina ogleda se u turistikom potencijalu, ije korienje bi trebalo malo vie usmeriti u pravcu odrivog korienja i ouvanja prirodnih resursa. Proglaenje Zlatibora kao Parka prirode privui e turiste koji vole da uivaju u netaknutim delovima prirodne sredine, a poveanje turistikog prometa dovee i do poveanja prihoda. Uz poveanu meuoptinsku saradnju, koja ve postoji u realizaciji projekata iz raznih oblasti, kao i intenzivnije ukljuivanje u prekogranine projekte, uz aktivno iniciranje od strane drave, trebalo bi da se i oblast zatite prirode i zatite bioloke raznovrsnosti postavi kao jedan od prioriteta u daljem razvoju optine, s obzirom na posledice koje dugorono izaziva nekontrolisano korienje usluga ekosistema za ostvarenje potreba lokalnog stanovnitva i posetilaca. Za takve aktivnosti je potrebno planirati izdvajanje veih sredstava iz budeta optine, ali isto tako i vee ukljuivanje i angaovanje Turistike organizacije Zlatibor i ostalih zainteresovanih strana za biodiverzitet, uz podrku privrede i poslovnog sektora. Takoe, proglaenjem Parka prirode Zlatibor, formiranje katastra zagaivaa, korienje obnovljivih izvora energije, pokretanje monitoringa stanja ivotne sredine uticae na razvoj svesti lokalnog stanovnitva i donosioca odluka, jer e ivotna sredina, a preko Lokalnog akcionog plana i biodiverzitet, postati predmeti svakodnevne brige i delovanja u pravcu njihove aktivnije zatite. Izgradnjom regionalne deponije Duboko smanjie se pritisak na ivotnu sredinu i na stanita raznih vrsta biljaka i ivotinja, kroz organizovano sakupljanje i odlaganje otpada na prostor namenjen za tu aktivnost. Dobro koncipiran plan upravljanja otpadom doprinee ouvanju ugroenih, autohtonih, retkih i endeminih vrsta. U oblasti umarstva poumljavanje devastiranih prostora autohtonim vrstama takoe na svojevrstan nain dovodi do ouvanja bioloke raznovrsnosti ovog kraja. Glavne PRETNJE za biodiverzitet optine ajetina koje dolaze izvan optine i koje je teko kontrolisati su opta nestabilna ekonomska situacija, koja povlai nedostatka novanih sredstava, posebno iz razloga to je zatita biodiverziteta, po pravilu, skup i neprofitabilan proces, jer ne postoji jasno definisan ni razvijen sistem vrednovanja usluga koje pruaju ekosistemi. Nepotpuna ili loa pravna regulativa povlai za sobom nesprovoenje zakonske regulative u praksi. S tim u vezi su urbanizacija i nekontrolisana gradnja, ali i neadekvatno upravljanje umskim resursima. Ljudski faktor predstavlja viestruku pretnju, kroz masovni i nekontrolisani turizam, zagaivanje, neadekvatno i nekontrolisano branje lekovitog bilja i sakupljanje umskih plodova, nelegalan lov i ribolov. Za potrebe iskljuivo ljudi, stanovnika i turista, presecanjem prirodnih koridora izgradnjom infrastrukture (npr. intenzivni razvoj i korienje saobraajnice Beograd-Juni Jadran), estetskim zagaivanjem prostora, intervencijama Skijalita Srbije na

77

Torniku, nereavanjem pitanja otpadnih voda, naruavaju se stanita vrsta biljaka i ivotinja i ugroava opstanak itavih populacija vrsta. Sa tim u vezi je i niska svest graana i turista u vezi sa potrebom za ouvanje bioloke raznovrsnosti kao tekovine za budue generacije. Ono to ovek kao bitan faktor posredno ili neposredno izaziva i na ta kad pokrene proces teko da moe da utie, su elementarne nepogode, promena mikroklime, prirodne sukcesije i erozija. Ove prirodne ili izazvane procese teko je kontrolisati od strane ljudi, a jo tee je spreiti njihov uticaj na ranjive ekosisteme i vrste koje nisu u mogunosti da se brzo prilagode i odupru faktorima koji naruavaju njihovu prirodnu ravnoteu. ovek sa jedne strane titi, a sa druge naruava, balans izmeu ovih aktivnosti znai odrivost sistema.

Slika 2 - Padine IGOTE, Erica carnea ZAKLJUAK Optina ajetina poseduje specifian biodiverzitet, to se ogleda pre svega u raznolikosti ivog sveta u buduem zatienom dobru-Parku prirode Zlatibor. Povoljan geografski poloaj, jedinstveni klimatski uslovi, veliko prostranstvo na visoravni od 1000 m nadmorske visine pruaju optini ajetina nesvakidanje mogunosti za razvoj, pre svega turizma, a kroz razvoj turizma i za opti ekonomski napredak. Veliki broj endeminih, retkih i zatienih vrsta na nacionalnom i meunarodnom nivou svrstavaju ovaj kraj u jedan od centara bioloke raznovrsnosti Srbije. Ljudske delatnosti, nebriga ili loa pravna regulativa, neplanske i nekoordinirane aktivnosti u raznim segmentima privrede, a pre svega nekontrolisana urbanizacija, naruavaju sklad prirodnih potencijala i korienja usluga ekosistema u optini ajetina. Lokalni akcioni plan za biodiverzitet, uz postojei Lokalni ekoloki akcioni plan, predstavlja inicijativu za vrednovanje i zatitu biodiverziteta ovog kraja. Ova pionirska dokumenta u oblasti zatite prirodnih i kulturnih dobara naglaavaju da se ouvanjem prirodnih resursa stvaraju nove mogunosti za ekonomski razvoj i napredak optine. Treba stalno podsticati da se sauva integritet prirode i biodiverziteta. Turizam, kao jedna od najveih industrija koja se najbre razvija, moe da inicira zatitu prirode. Strategija razvoja turizma zahteva da se prepoznaju vrednosti prirodni resursa ali i da se biodiverzitet integrie u turizam. Konkretne akcije vezane za ouvanje biodiverziteta treba da se zasnivajuna odrivoj upotrebi biolokih resursa, podizanju svesti potroaa ( turista) dobavljaa, zaposlenih i lokalnog stanovnitva. Neophodna infrastruktura moe negativno da utie na biodiverzitet ali, sa druge strane, turizam moe da bude alatka za podizanje svesti o zatiti prirode. Ouvanje biodiverziteta je jedan od uslova opstanka biosfere, odnosno ivota na planeti. Ouvani biodiverzitet je neprocenjiv, ne samo zbog ekolokog znaaja, ve i zbog svojih naunih, obrazovnih, kulturnih, rekreativnih i estetskih vrednosti. Bioloka raznovrsnost mora

78

biti briga svakog oveka, na isti nain kao to su to i sva druga prirodna bogatstva. Ouvanje bioloke raznovrsnosti neodvojivo je od zatite ivotne sredine. Bioloka raznovrsnost je kamen temeljac ivota na Zemlji, jer smanjenje raznovrsnosti smanjuje mogucnost opstanka planete zbog mnogih problema i promena kojima je u zadnje vreme izloena, a to je najveim delom rezultat dugogodinjeg negativnog delovanja oveka. Ouvanje prirodnih bogatstava se pogresno tumai u smislu da negativno deluje na privredni razvoj, da ga koi, to je netano jer se ekologija i ekonomija mogu uzajamno dopuniti to e dovesti do rasta zivotnog standarda i otvaranja novih radnih mesta. Zbog toga je potrebno podsticati aktivnosti ouvanja biodiverziteta na lokalnom nivou, da bi bilo vidljivijih rezultata na globalnom nivou.Ovaj AP je jedan od naina da se u optini ajetina biodiverzitet ouva i unapredi ali istovremeno doprinese popularizaciji mesta i privrednog napretka u skladu sa odrivim razvojem. Otvorenost optine ajetina za saradnju sa drugim optinama u zemlji i prekogranino, omoguava pristup fondovima i uee u raznim projektima, to bi uz razumevanje donosioca odluka i ukljuivanje irih zainteresovanih strana, trebalo da obezbedi odrivost korienja prirodnih resursa i njihovu aktivnu zatitu.

PRIORITETI

Slika 27 - GENISTA DALMATICA o Ouvanje i odrivo korienje usluga ekosistema

Razvoj optine ajetina, posebno turistikog centra Zlatibor uslovljen je uslugama ekosistema na mnogo razliitih naina. Hrana koja se plasira kao lokalni brend, izvori iste vode koja se flaira i komercijalno koristi, gorivo od drvne mase, tkanine, prostor prilagoen za sport i rekreaciju i mnogo drugo neposredni su pokloni prirode. Usluge ekosistema su ova dobra i usluge prirode koje ovek koristi za sebe. Meutim, te usluge jesu besplatne ali nisu beskonane, ukoliko ih ovek koristi nekontrolisano. Zato je potrebno kroz Akcioni plan za

79

biodiverzitet definisati konkretne aktivnosti, koje e pomoi da optina ajetina ostvari svoju viziju zdrave i iste ivotne sredine i ouvanih prirodnih resursa, kao to su izrada karti podruja od znaaja za biodiverzitet optine ajetina, ouvanje i ureenje slivnog podruja reke Rzav, izrada studije i strategije korienja obnovljivih izvora energije, rekultivacija devastiranih podruja ili korienje prirodnih dobara za sport i rekreaciju.

Slika 28 - PINUS NIGRA o Ouvanje i aktivna zatita biodiverziteta i agrobiodiverziteta

Na podruju optine ajetina u Parku prirode Zlatibor registrovano je na primer 26 endeminih biljnih vrsta, 161 biljna vrsta spada u neku kategoriju ugroenosti, a 127 vrsta je zatieno nacionalnim Zakonom o zatiti prirode. Od registrovanih ivotinjskih vrsta takoe je visok procenat ugroenih i zatienih meunarodnim ugovorima ili nacionalnim zakonima i pravilnicima. Da bi se ugroene vrste zatitile od daljeg ugroavanja naroito njihovih stanita, kroz Akcioni plana za biodiverzitet predviene su kratkorone i dugorone akcije koje e optina ajetina, u saradnji sa drugim zainteresovanim stranama, preduzimati u reavanju ovog prioriteta. Kroz izradu katastra autohtonih vrsta divljih biljnih i ivotinjskih vrsta, kao i autohtonih sorti kultura i rasa domaih ivotinja, bie uraena ne samo njihova identifikacija, nego e biti definisani i faktori ugroavanja, nakon ega se moe pristupiti ublaavanju ili eliminisanju takvih faktora. Posebno e biti obraeni potencijali i odrivo korienje lekovitog bilja i umskih plodova. Formiranje botanike bate na odabranoj lokaciji, u koju e biti posaene autohtone biljne vrste divlje flore i lekovitog bilja, imae i edukativni i zatitarski znaaj i karakter. Upravlja Botanike bate e biti optina ajetina sa svojim ljudskim kapacitetima, a strunu i konsultantsku pomo za poetak pruie Zavod za zatitu prirode Srbije, koje e raditi na obuci lokalnih udruenja koje se bave zatitom priorode i iji aktivisti e preuzeti brigu oko biljaka i prostora Bate. Promocija aktivnosti na zatiti biodiverziteta i Akcionog plana vrie se u saradnji i sa lokalnim i nacionalnim medijima, kao monim sredstvom koje moe da utie svest stanovnika optine ajetina i turista. U saradnji sa Turistikom organizacijom optine, koja bi trebalo da bude glavni nosilac ove aktivnosti, postojea turistika ponuda e biti obogaena sadrajima koji se odnose na zatitu biljnih i ivotinjskih vrsta i stanita.

80

Slika 29 - EUPHORBIA ANGULATA o Razvoj svesti o znaaju ouvanja biodiverziteta

Podizanje svesti o znaaju biodiverzitea i uslugama ekosistema ima kljunu ulogu u ouvanju znaajnih stanita i vrsta. Samo edukovano stanovnitvo i posetioci, korisnici usluga ekosistema, mogu pozitivno uticati na ouvanje i odrivo korienje bioloke raznovrsnosti. Posebna panja bie posveena radu i ukljuivanju kolske dece i omladine, jer delujui na njihovu svest posredno se moe uticati i na svest odraslih. kolska deca i omladina moraju biti obueni da brinu o svojoj ivotnoj sredini i prirodi koja ih okruuje, kako bi prirodni resursi bili dostupni i buduim generacijama. Optina ajetina i posebno Zlatibor su odlian nastavni poligon za kole u prirodi, ekskurzije, izlete i druge aktivnosti kojima se promoviu vrednosti biodiverziteta i ukazuje na potrebe njegovog aktivnog ouvanja. Kvalitetna ponuda obrazovnim sadrajima za turiste, tampanje popularnih vodia kroz floru i faunu, letaka, broura, pozivanje na ukljuivanje u aktivnosti optine na zatiti biodiverziteta, moe dovesti do odrivog korienja usluga ekosistema i smanjenog pritiska na prirodne resurse od strane mnogobrojnih turista koji sa zadovoljstvom poseuju Zlatibor i uvek se ponovo vraaju. Realizacija ovog prioriteta e posredno ili neposredno dovesti do poboljanja ekonomske situacije optine ajetina i pomoi da se i neke privredne aktivnosti usmere u pravcu odrivog korienja biodiverziteta. Edukacija lanova lovakih i ribolovakih udruenja je takoe ukljuena u ovaj prioritet, kao i sakupljaa lekovitog bilja i umskih plodova, sve u cilju smanjenja prekomernog i nekontrolisanog korienja prirodnih resursa.

81

ZADACI I CILJEVI PRIORITET 1. Ouvanje i odrivo korienje usluga ekosistema OBJECTIVE/nji cilj 1.1. Zatita prirodnih resursa TARGET/ poseban cilj(meta) Ouvanje i ureenje slivnog podruja reke Rzav na teritoriji optine ajetina do 2012.godine u duini od 30Km. Izraene karte znaajnih lokaliteta za biodiverzitet u optini ajetina (Natura 2000), u saradnji optine i Zavoda za zatitu prirode Srbije Izrada predloga za uspostavljanje ekoloke mreeNatura 2000 Ouvanje obnovljivih prirodnih resursa Institucionalizacija zatite ivotne sredine Rekultivacija devastiranih podruja Pravilno korienje prirodnih dobara za sport i rekreaciju Ouvanje i aktivna zatita biodiverziteta i agrobiodiverziteta Zatita kljunih vrsta Zatita endeminih vrsta Zatita autohtonih vrsta Zatita lekovitih biljaka i umskih plodova Formiranje botanike bate u cilju obogaivanja turistike ponude, sa vrstama znaajnim za Natura 2000 Zatita stanita Organizovane i kontrolisane turistike posete Smanjenje pritiska od poumljavanja alohtonim vrstama Zatita agrobiodiverziteta Razvijena svest o znaaju ouvanja biodiverziteta Edukacija irih zainteresovanih strana o vrednostima biodiverziteta i potrebama za njegovo ouvanje Izrada katastra autohtonih sorti biljaka i rasa ivotinja Edukacija stanovnitva, izrada propagandnog materijala za stanovnitvo (plakati, leci) organizovane tribine i nastupi u medijima Edukacija kolske dece i omladine, organizovanje kola u prirodi Edukacija turista i posetilaca, izrada 20,000.00 euros 100,000.00 euros Iznos 100,000.00 euros

5,000.00 euros

3,000.00 euros

3,500.00 euros

3,000.00 euros 3,000.00 euros 3,000.00 euros

40,000.00 euros

2,000.00 euros

10,000.00 euros

2,000.00 euros

5,000.00 euros

5,000.00 euros

10,000.00 euros

82

propagandnog materijala

83

CILJEVI I INDIKATORI PRIORITET Ouvanje i odrivo korienje usluga ekosistema OBJECTIVE/nji cilj 1.1. Zatita prirodnih resursa INDIKATORI Ueem optine ajetina i graana organizovano 10 akcija ureenja slivnog podruja reke Rzav u duini od 30 km Proglaenjem Parka prirode Zlatibor i izradom karti poveane povrine sa ouvanim biodiverzitetom, Zlatibor prepoznat kao Natura 2000 podruje Izvrena istraivanja target vrsta od znaaja za Naturu 2000 Smanjen pritisak na prirodne resurse od strane poljoprivrednih delatnosti i turista Organizovana sluba u optini ajetina koja se bavi monitoringom stanja u ivotnoj sredini i zatitom biodiverziteta Devastirana podruja rekultivisana autohtonom vegetacijom Poveano interesovanje posetilaca za posetu terenima u okviru Parka prirode Zlatibor, gde su dozvoljene sportske i rekreativne aktivnosti Napravljena broura o endeminim vrstama i uvrena u turistiku ponudu; smanjeno unitavanje jedinki i populacija endeminih vrsta u optini ajetina Napravljena broura o autohtonim vrstama i uvrena u turistiku ponudu; smanjeno unitavanje jedinki i populacija autohtonih vrsta u optini ajetina Smanjen procenat lekovitog bilja i umskih plodova koji se beru i sakupljaju, populacije dovedene do nivoa odrivog opstanka na kljunim lokalitetima Povean broj zainteresovanih turista i posetilaca za posetu Botanikoj bati, izraen i podeljen edukativni materijal vezan za promociju Botanike bate; prostor Botanike bate se obnavlja sredstvima od ulaznica posetilaca i sredstvima namenski izdvojenim iz budeta optine ajetina. U definisanom podruju u okviru Parka prirode Zlatibor ograniena poseta turista (zona I stepena zatite) Izvreno poumljavanje autohtonim vrstama drvea Poveano interesovanje za gajenje autohtonih sorti biljaka i rasa ivotinja, plasman preraevina i proizvoda kroz turistiku ponudu Stanovnici optine ajetina uskladili svoje aktivnosti sa prirodnim kapacitetima resursa, smanjenjem pritisak na usluge obnovljeni ugroeni ekosistemi Povean broj zainteresovanih kola za rekreativnu nastavu i kole u prirodi u optini ajetina Edukovani turisti i posetioci o vrednostima biodiverziteta u optini ajetina, poveano

Ouvanje i aktivna zatita biodiverziteta i agrobiodiverziteta

Zatita kljunih vrsta

Zatita stanita

Zatita agrobiodiverziteta Razvijena svest o znaaju ouvanja biodiverziteta Edukacija irih zainteresovanih strana o vrednostima biodiverziteta i potrebama za njegovo ouvanje

84

interesovanje za posetu zatienom podruju

85

LITERATURA D u k i , G. (1995): Diverzitet vodozemaca (Amphibia) i gmizavaca (Reptilia) Jugoslavije sa pregledom vrsta od meunarodnog znaaja. In: Stevanovi, V., Vasi, V. (eds.): Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od meunarodnog znaaja. Bioloki fakultet i Ecolibri, Beograd, pp: 447-469, Beograd Heath and Jones, 2000 IUCN (2010): Red list of Threatened Species. Version 2010.4 (www.iucnredlist.org). J a n k o v i , D., o r i , V., S i m i , V., S i m i , S., O s t o j i , A., A n e l k o v i , D. (1996): Program unapreenja ribarstva za ribarsko podruje Zapadna Morava I za period 1996-2000 godine, Beograd J o v i , D., R a s p o p o v i , M., B a r j a k t a r e v i , P. (1981): Projekcije razvoja i kompleksnog korienja ribarskih potencijala Tarsko-zlatiborskog umskoprivrednog podruja. Studija za potrebe umskog gazdinstva Titovo Uice, umarski fakultet Univerziteta u Beogradu K r v a v a c, Lj. (2003): Zlatibor kao centar biodiverziteta endeminih i reliktnih biljnih vrsta i fitocenoza, Ni M a r k o v i , T. (1962): Ribolovne vode Srbije, Vodi. Turistika tampa, Beograd M a r k o v i , Z., H e g e d i , A., M i t r o v i -T u t u n d i , V., D u l i -S t o j a n o v i , Z., V a s i l j e v i , M. (2001): Ihtioloka studija akumulacije Zlatibor na Zlatiboru, Zlatibor N i k e v i , M., M i k o v i , B., H e g e d i , A. (2003): Srednjoroni program unapreenja ribarstva na ribarskom podruju Zapadna Morava I, za period 2003-2007. godine, Beograd-Poega P u z o v i , S. (1996): Breeding Bird Species Diversity in Serbia with Special reference to National Parks. International Scientific Conference Forest ecosystems of the National parks, Ministry of Environment of the Republic of Serbia, pp: 237-241, Belgrade P u z o v i , S., G r u b a , B. (1998): Lista podruja u Srbiji od meunarodnog i nacionalnog znaaja za ouvanje diverziteta faune ptica. Zatita prirode, 50: 189-197, Beograd. R a d o v a n o v i , M. (1957): Vodozemci i gmizavci nae zemlje. Nauna knjiga, Beograd S a v i , I., P a u n o v i , M., M i l e n k o v i , M., S t a m e n k o v i , S. (1995): Diverzitet faune sisara (Mammalia) Jugoslavije, sa pregledom vrsta od meunarodnog znaaja. In: Stevanovi, V., Vasi, V. (eds.): Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od meunarodnog znaaja. Bioloki fakultet i Ecolibri, Beograd, pp: 517-554, Beograd S t e v a n o v i , V. (ed.) (1999): Crvena knjiga flore Srbije 1. Ministarstvo za ivotnu sredinu Republike Srbije, Bioloki fakultet u Beogradu, Zavod za zatitu prirode Srbije, Beograd Stidija zatite Zlatibora (2005): Zavod za zatitu prirode Srbije, Beograd V a s i , V., D u k i , G., J a n k o v i , D., S i m o n o v, N., P e t r o v, B., S a v i , I. (1991): Preliminarni spisak vrsta za Crvenu listu kimenjaka Srbije. Zatita prirode, 43-44: 121-132, Beograd

86

IDENTIFIKACIJA AKCIJA I SREDSTAVA ZA ZATITU BIODIVERZITETA o Jednogodinji akcioni plan

Tokom 2011. godine optina ajetina planira realizaciju nekoliko aktivnosti definisanih u Lokalnom akcionom planum za biodiverzitet (LBAP). Radna grupa za izradu LBAP-a, u konsultacijama sa zainteresovanim stranama za biodiverzitet optine ajetina, napravila je predlog aktivnosti koje bi trebalo da se realizuju tokom 2011. godine: Istraivanje target vrsta od znaaja za Naturu 2000, Plan upravljanja i odrivog korienja biodiverziteta u optini ajetina, Formiranje Botanike bate

Slika 30 - LILIUM MARTAGON Na teritoriji optine ajetina do sada nisu bile realizovane aktivnosti ovog tipa. S obzirom da je planirano da Zlatibor bude ukljuen u okviru ekoloke mree Natura 2000, potrebno je obezbediti na terenu primenu Direktiva Evropske Unije, kako bi se zadovoljili zakonom regulisani kriterijumi, na nacionalnom (Zakon o zatiti prirode, Slubeni glasnik RS, broj 36/09) i meunarodnom nivou (Council Directive - 92/43/EEC, 4-I,II,IV,V; Council Directive 79/409/EEC, 5-I,II/1,II/2,III/1,III/2,III/3). Aktivnosti su definisane u skladu sa prioritetima navedenim u Akcionom planu za biodiverzitet optine ajetina: 1. Ouvanje i odrivo korienje usluga ekosistema i 2. Ouvanje i aktivna zatita biodiverziteta i agrobiodiverziteta, prema definisanom krajnjem cilju 1.1. Zatita prirodnih resursa i 2.1. Zatita kljunih vrsta. Akteri koji e uestvovati u realizaciji navedenih aktivnosti su, osim predstavnika Optinske uprave, Zavod za zatitu prirode Srbije, Centar za informacije o biodiverzitetu Biolokog fakulteta Univerziteta u Beogradu, nevladine organizacije sa podruja optine ajetina, Lovako i Ribolovako udruenje, kao i JP Srbijaume. Takoe partneri na projektu bie Turistika organizacija Zlatibor i resorne institucije Republike Srbije. Sredstva e delom biti obezbeena iz optinskog budeta, a delom od donatora. Opis aktivnosti : Istraivanja target vrsta od znaaja za Naturu 2000 bie povereno Zavodu za zatitu prirode i Centru za informacije o biodiverzitetu Biolokog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Istraivanja e biti realizovana na teritoriji optine ajetina, sa posebnim akcentom na podruje Parka prirode Zlatibor. Na osnovu dobijenih rezultata planirana je i izrada plana upravljanja i odrivog korienja biodiverziteta u optini ajetina. Kako bi se aktivno pristupilo

87

zatiti target vrsta od znaaja za Naturu 2000, na odgovarajuoj i atraktivnoj lokaciji planirano je formiranje Botanike bate sa jedinkama takvih vrsta, kao oglednog podruja za ouvanje tih biljaka. Projekat je vaan za unapreenje turistike ponude Zlatibora. Obzirom da su optina ajetina i planina Zlatibor poznati pre svega po turizmu, neophodno je razvijati svest o znaaju odrivog razvoja i ouvanja biodiverziteta. Realizacija aktivnosti doprinee unapreenju stanja flore u optini ajetina, kao i biodiverziteta u celosti.

88

o PRIORITETI Ouvanje i odrivo korienje usluga ekosistema

Petogodinji akcioni plan OBJECTIVE/nji cilj Zatita prirodnih resursa TARGET/ poseban cilj (meta) Ouvanje i ureenje slivnog podruja reke Rzav na teritoriji optine ajetina do 2012.godine u duini od 30km. ACTIVITY/aktivnost 1.1.1.1. Snimanje slivnog podruja 1.1.1.2.Donoenje odluka za ureenje slivnog podruja 1.1.1.3. Ureenje eko odmorita 1.1.1.4. Ureenje turistikih taaka i vidikovaca 1.1.1.5. Postavljanje turistike signalizacije -Izrada studije flore -Izrada studije faune -Izrada studije o gljivama WHO/akteri Optinska uprava Komunalna inspekcija KJP TOZ NVO (Zlatni bor) Eko sekcija mediji TIME/ rok U naredne 2 gocine (po potrebi nastaviti) RESOURCE/izvor i i sredstva Optina ajetina Ministarstva Donatori ljudski resursi vreme oprema materijal SRAKEHOLDERS/zainter esovane strane Angaovanje operativaca iz grupe aktera : - sakupljai lekovitog bilja - turisti - posetioci -ribolovci

Izraene karte znaajnih lokaliteta za biodiverzitet u optini ajetina (Natura 2000), u saradnji optine i Zavoda za zatitu prirode Srbije Izrada predloga za uspostavljanje ekoloke mreeNatura 2000

Zavod za zatitu prirode Optina ajetina Odgovorni obraivai NVO sektor

2011/13.

Optina ajetina Ministarstva Donatori ljudski resursi vreme oprema materijal

Lovci, ribolovci, umska uprava, sakupljai lekovitog bilja i gljiva, turisti i posetioci

-Stalni monitorig brojnosti vrsta - Stalni monitoring stanja vode -Stalni monitoring stanja vazduha - Stalni monitoring stanja zemljita - Stalni monitoring stanja biljaka, gljiva i ivotinja - Analiza klimatskih uslova na Zlatiboru

Zavod za zatitu prirode, Optina ajetina Zavod za javno zdravlje Lovaka i ribolovaka udruenja Inspekcije Ekoloka udruenja Fauklteti

kontinuir ano

Optina ajetina Ministarstva Donatori LU i RU - ljudski resursi - vreme - oprema - materijal

LSU, LU, RU, javna preduzea, graani, turisti

89

Ouvanje obnovljivih prirodnih resursa

-Izrada studije obnovljivih prirodnih resursa - Strategija korienja obnovljivih resursa

Ministarstva Meteoroloka stanica Optina Privredni sektor umska uprava Minisatrstva (MERR;Infrastr ukture i dr.)

2013/14.

Optina ajetina Ministarstva Donatori LU i RU Privredni sektor - ljudski resursi - vreme - oprema - materijal Optina ajetina Ministarstva Donatori

Loklano stanovnitvo, privreda, turisti

Institucionalizaci ja zatite ivotne sredine

Rekultivacija devastiranih podruja

Pravilno korienje prirodnih dobara za sport i rekreaciju

Formiranje EKO fonda ili strune slube u okviru LSU Formiranje agencije na nivou LSU Indetifikovanje devastiranih podruja Akcioni plan sanacije devastiranih podruja Sanacija devastiranih podruja Trasiranje staza: zdravlja, planinarskih, biciklistikih, Obeleavanje: lovakih i ribolovakih terena Postavljanje info tabli

Optina ajetina, Ministarstva, struna lica Optina, KJP, NVO, EKO sekcije, ministarstva, privrednici OU; KSC; TOZ; hoteli, MERR, MOS, sportska udruenja, klubovi, RU,LU Skijalita Srbije; U, Dom Zdrava, "igota" Optinska uprava LU;RU; U; TOZ, fakulteti, Zavod za zatitu prirode,

2011/15.

2012/20.

Optina ajetina Ministarstva Donatori Privredni sektor

Loklano stanovnitvo, privreda, turisti, ministarstva i druge republike institucije, inspekcijske slube Loklano stanovnitvo, privreda, turisti

2011/20.

Optina ajetina Ministarstva Donatori LU i RU Privredni sektor

Loklano stanovnitvo, privreda, turisti, sportisti, korisnici zdravstvenog turizma

Ouvanje i aktivna zatita biodiverziteta i agrobiodiverzitet a

Zatita kljunih vrsta

Zatita endeminih vrsta

Izrada studije endemikih vrsta Izrada strategije zatite en.vrsta Formiranje botanike bate

2012/13.

Optina ajetina Ministarstva Donatori LU i RU Privredni sektor - ljudski resursi

NVO (Zlatni bor i Zlatiborski krug) Eko sekcija mediji, LU; RU

90

ministarstva i instituti

- vreme - oprema - materijal 2012/13. Optina ajetina Ministarstva Donatori LU i RU Privredni sektor - ljudski resursi - vreme - oprema - materijal Optina ajetina Ministarstva Donatori LU i RU Privredni sektor - ljudski resursi - vreme - oprema - materijal Optina ajetina Ministarstva Donatori TOZ - ljudski resursi - vreme - oprema - materijal NVO (Zlatni bor i Zlatiborski krug) Eko sekcija mediji, LU; RU

Zatita autohtonih vrsta

Izrada studije autohtonih vrsta Izrada strategije zatite autohtonih Formiranje botanike bate

Optinska uprava LU;RU; U; TOZ, fakulteti, Zavod za zatitu prirode, ministarstva i instituti

Zatita lekovitih biljaka i umskih plodova

Izrada studije lekovitih biljaka i umskih plodova vrsta Izrada strategije zatite lekovitih biljaka i umskih plodova Formiranje botanike bate Izrada projekta Odabir i prikupljanje biljnih vrsta Medijska promocija Edukacija zaposlenih

Optinska uprava; U; TOZ, fakulteti, Zavod za zatitu prirode, ministarstva i instituti

2012/14.

NVO (Zlatni bor i Zlatiborski krug) Eko sekcija mediji, LU; RU; U

Formiranje botanike bate u cilju obogaivanja turistike ponude, sa vrstama znaajnim za Natura 2000 Zatita stanita Smanjenje pritiska od turizma

Edukacija turista, tampanje propagandnog materijala, poveani nadzor inspekcijskih slubi

Optinska uprava KJP TOZ NVO (Zlatni bor i Zlatiborski krug) Eko sekcija mediji Optina, Turistika organizacija

2011/12.

Graani, turisti, kole, studenti

2012/201 5

Optina ajetina, Turistika organizacija

Turisti, stanovnici

91

Smanjenje pritiska od poumljavanja alohtonim vrstama Zatita agrobiodiverzitet a Izrada katastra autohtonih sorti biljaka i rasa ivotinja

Izrada karte znaajnih stanita za biodiverzitet, organizovanje akcija saenja drvea autohtonim vrstama Izrada katastra i plana za obnavljanje i unapreenje razvoja poljoprivrede u optini ajetina

Optina, umska uprava, Zavod za zatitu prirode Srbije Optina, Poljoprivredna sluba, Poljoprivredni fakulte, Poljoprivredni institut Optinska uprava; U; TOZ, KJP; KSC fakulteti, Zavod za zatitu prirode, ministarstva i instituti, kole NVO (Zlatni bor i Zlatiborski krug) mediji, udruenja sakupljaa bilja i gljiva, LU i RU Optinska uprava; U; TOZ, KJP ; KSC, kole; NVO (Zlatni bor i Zlatiborski krug) mediji,

2011/201 4

Optina ajetina, umska uprava, vlasnici poseda

Optina, stanovnitvo, vlasnici poseda

2012/201 4

Optina, privreda, poljoprivredni fondovi, donacija, ugostitelji Optina ajetina Ministarstva Donatori LU i RU Privredni sektor - ljudski resursi - vreme - oprema - materijal

Vlasnici stada, vlasnici zemljita, optina, lokalno seosko stanovnitvo, ugostitelji

Razvoj svesti o znaaju ouvanja biodiverziteta

Edukacija irih zainteresovanih strana o vrednostima biodiverziteta i potrebama za njegovo ouvanje

Edukacija stanovnitva, izrada propagandnog materijala za stanovnitvo (plakati, leci) organizovane tribine i nastupi u medijima

Organizovanje tribina i predavanja tampanje publikacija Medijska promocija Organizovanje edukativnih akcija Ukljuivanje kolskih EKO sekcija u edukativne akcije Medijska promocija

2011/20.

Graani, turisti, kole, studenti

. Edukacija kolske dece i omladine, organizovanje kola u prirodi

Edukativne akcije Organizovanje vannastavnih i nastavnih predavanja Organizovanje ekolopkih akcija Organizovanje EKO kampova i radionica EKO maskenbali

2011/20.

Optina ajetina Ministarstva Donatori LU i RU Privredni sektor - ljudski resursi - vreme - oprema - materijal

Graani, turisti, kole, studenti

92

Medijska promocija

udruenja sakupljaa bilja i gljiva, LU i RU Optinska uprava; U; TOZ, KJP fakulteti, Zavod za zatitu prirode, ministarstva i instituti, turitiki i ugostiteljski objekti; kole NVO (Zlatni bor i Zlatiborski krug) mediji, udruenja sakupljaa bilja i gljiva, LU i RU 2011/20. Graani, turisti, kole, studenti

Edukacija turista i posetilaca, izrada propagandnog materijala

tampanje publikacija Organizovanje tribina Edukativne akcije Organizovanje EKO kampova i radionica Seminari i kongresi Medijska promocija Postavljanje info tabli

93

PRILOG 1 - Karta zatienih zona optine ajetina

94