Manolis Melinos SVETOGORCI IZ SKITOVA Razumete li me?

Razgovor sa starcem Antimom Duhovnikom iz skita Sveta Ana Manolis Melinos: Gorostasna figura Svete Gore, mnogopo{tovani jeromonah sada ve} bla`enopo~iv{i Antim Duhovnik. ^ovek zaista nebeski, bez sumwe an|eo na zemqi. ^ovek istinskog do`ivqaja, neprestano udubqen u velike duhovne dubine, a istovremeno uznesen do neslu}enih visina vrline. Starac, ~e`wiv za onostranim, osvaja~ Carstva Nebeskog. Nenametqivo nas podse}a na velike starce svete Gore i ne samo na wih. Ne znam kako, ali na um su mi pale kako sam ga ugledao re~i molitve prepodobnih otaca Optine: Gospode, pomozi mi da se sa du{evnim spokojstvom sretnem sa svim onim {to }e mi doneti dana{wi dan. Pomozi mi da se celim svojim bi}em prepustim Tvojoj svetoj voqi. U svakom trenutku ovoga dana prosvetquj me i ulivaj mi snage za svaku pojedinost. Kakve god vesti da primim danas, pou~i me da ih prihvatim sa spokojstvom i nepokolebqivim uverewem da se ni{ta ne de{ava da Ti to ne dopusti{. Vodi moje misli i ose}awa u svim mojim delima i re~ima. U nepredvidivim prilikama nemoj dopustiti da zaboravim da sve proishodi iz Tebe. Pou~i me da se sa svakim ~lanom svoje porodice i svim svojim bli`wima pona{am ispravno i razborito, kako nikoga ne bih uznemirio ili ra`alostio. Gospode, podari mi snagu da podnesem sav napor i sve {to se dogodi tokom celog ovoga dana. Vodi moju voqu i pou~i me da se molim, da verujem, da budem trpeqiv, da pra{tam i da volim; Amin.

Potpuno sedi svetogorski starac, otac Antim Duhovnik. Kao pouzdani rukovoditeq u Hristu, stara se da ugla~a svaki kutak du{e. Od velikog je zna~aja na koji na~in se neguju um i srce. Preterani rast uma udaqava ovaj organ du{e od srca i wegovog `ivota. S druge strane, preterani rast srca stvara qude bole}ivim. Neravnomerni razvoj, neuravnote`eno negovawe uma i srca izaziva takvu nesklad da ~ovek izgleda uko~en i jednostran. Sve to ~uveni Duhovnik iz skita izu~ava svakoga dana svog atonskog `ivota, sa mnogo qubavi. Razgovor sa po{tovanim starcem veliki je blagoslov. Dok udi{emo bla`enstvo koje poput sitnih kapqica izbija iz wegovog dugovekog podvi`ni~kog `ivota u svetogorskom skitu Svete Ane, slavimo Boga, Koji nas jo{ i danas usred na{eg otpadni~kog veka {tedro obasipa Svojom milo{}u, {aqu}i nam blagoslovene duhovne oce. - Star~e, dozvolite da vam napravim metaniju i da vam zablagodarim iz dubine svoga srca {to ste bili tako dobri da pristanete da razgovarate sa nama, jer znamo da ste bogougodni rukovoditeq u Hristu. Starac Antim Duhovnik: Ja se vama zahvaqujem, dragi moj, {to ste udostojili mene, jednog da ne ka`em neku ru`nu re~ - neukog starca. Molim vas da zanemarite moje mane! M. M.: Star~e, da po~nemo od samog po~etka: I Logos postade tijelo i nastani se me|u vama1 Istina, kako je uzvi{ena, duga, {iroka i bogata qubav Bo`ija! Gospod na{ Isus Hristog, Sin i Logos Oca, Druga li~nost svete Trojice ovaplotio se zarad spasewa svih nas! Pomozite nam, svojim velikim svetogorskim iskustvom i pribli`ite nam smisao i zna~ewe ovih re~i. Starac Antim Duhovnik: To je velika nedoku~iva Tajna, ~edo moje. Prisajedinio je ~oveka beskona~nosti i puno}i Bo`anstva. Razumete li me? Niti se Bo`anstveno preobratilo u ~ove~ansko, niti ~ove~ansko u
1

Jn 1, 14

Bo`anstveno. Razumete li me? Bog je do{ao da spase Svoje divno stvorewe, ~oveka, kojeg je stvorio iz po~etka da bude vladar celokupne tvorevine. Ali on je pao ^ovek posle svoga pada nije mogao da se vrati u Bo`iju blizinu, pa je zato On si{ao i prigrlio ga, prisajedinio ga Sebi. [ta je ~ovek u beskona~nosti Bo`anstva? ^ak ni ta~ka! Ovde mnogi brkaju stvari, jer ne mogu shvate. Do{ao je Bog i prigrlio celog ~oveka. Da}u vam mali primer: Kako se ~ovek odnosi prema malom prstenu na prstu? [ta je prsten u odnosu na telo? Nije ni meso, ni kost. Metal je. Tako je i Bo`anstvo prisajedinilo ~oveka, koji je kona~an. U beskona~nost Bo`anstva primio je ~oveka zato se ka`e prisajediwewe uzeo je na sebe qudsku prirodu i podario nam blagodat Bo`anstva i spasewa. Vidite li kako um malo po malo ulazi od ovih malih primera do nedoku~ivog i uzvi{enog? Bog je prisajedinio ~oveka i ustrojio sve {to znamo, jer je milosrdan, ali i pravedan. Do{ao je i postradao telom kako bi nas spasao. Zato su monofiziti u najstra{nijoj prelesti i ako se ne vrate na pravi put, izgubqeni su Sunce, vazduh, opa`amo ~ulima. Kako netvarno savr{enstvo beskona~nog Bo`anstva da bude uhva}eno i raspeto? Jednostavno, jer je postradalo ~ove~ansko a Bo`ansko je i daqe trajalo nepostradav{i, a ~ovek je opravdan zahvaquju}i bezgre{nosti ~ove~anske prirode Sina Bo`ijeg. Zato nam je podario slobodu i uzvisio nas na desnu stranu Svoga veli~anstva da vidimo slavu koju je imao Bog pre nego {to je sazdao svet! Gospod je do{ao i oslobodio nas nemira na{ih strasti, na{eg greha, kako ka`e himnopojac. Izbavio nas je od svih u`asa i uzdigao nas i posadio sa desne strane trona Svoga veli~anstva, kako bi imao mnogo bra}e, kako je rekao, a mi da se radujemo zbog savr{enog ciqa sa kojim nas je predobri Bog stvorio! Pripremio je za nas tolika velika dobra, o kojima nam pripoveda veliki Pavle, po{to je bio odnesen do tre}ega neba2- tamo gde su an|elske sile i ka`e da o
2

2 Kor. 12, 2

tome ni ~ove~ijim ustima nije dopu{teno govoriti, niti um mo`e da zamisli ta iznad svega i po prirodi i po mestu savr{ena dobra. Kod svetih Otaca je re~eno: Postoje tri savr{enstva: prvo Majka Bo`ija! Gospod se ovaplotio, primio na sebe na{e telo i dao nam duh. Na~inio nas je bra}om Svojom, kako bismo bili naslednici Carstva Wegovog. Drugo je to isto Telo Sina Bo`ijeg! Primilo ga je Bo`anstvo! Zaista, kakva veli~anstvenost! Tre}e su nepromenqiva dobra koja }e u`ivati svi oni koji se dr`e zapovesti Bo`ijih. Jer oni koji ih ispuwavaju dobi}e platu. Oni koji ih ne ispuwavaju ne mogu da tra`e platu. Zbog toga se molim da budemo dostojni velike Tajne Ikonomije ovaplo}ewa. M.M.: Star~e, koliko godina se podvizavate na Svetoj Gori? Starac Antim Duhovnik: Jo{ malo pa }e se napuniti sedamdeset godina mog nedostojnog boravka na Svetoj Gori. M. M.: Tokom tih sedamdeset godina, sigurno je na hiqade qudi stiglo da va{e kolibe, ovde u skitu Svete Ane i jedni su se verovatno ispovedili va{em epitrahiqu, a drugi su tra`ili va{e dragocene pouke, a neki su verovatno samo svratili da obezbede za sebe va{e bogougodne molitve. Kakvo je va{e iskustvo {to se ti~e svih tih qudi? Kako ste se suo~avali sa bolom savremenog ~oveka? Starac Antim Duhovnik: @ivimo u takvom vremenu da bi se svi sveti i blago~estivi molili samo da ne `ive u wemu M.M.: Star~e, svi su u na{e vreme zabrinuti za stawe morala u na{em dru{tvu. Savremeni ~ovek je duhovno slab po mnogim pitawima. Ludilo za novcem i besnilo za u`ivawem kako je imao obi~aj da ka`e bla`enopo~iv{i Mitropolit Hiosa, ostrva koje ra|a svetiteqe i koje je prigrlilo monahe, Hrisostom Jaluris zavladalo je danas qudima, dramati~no ograni~avaju}i {iroke horizonte, zbog kojih nas je Stvoriteq sazdao. Recite nam, star~e, ne{to o tom otpadni{tvu, o otu| enosti dana{weg ~oveka od voqe Bo`ije. Starac Antim Duhovnik: ^edo moje, zna{ li ti {ta zna~i to otpadni{tvo? Bo`anski Pavle napisao je Soluwanima poslanicu u kojoj ih podsti~e da

ne budu kao drugi koji nemaju nade. Oni su je pogre{no protuma~ili, pa je apostol bio prinu|en da im napi{e i drugu poslanicu. Razumete li me? Izme|u ostalog im pi{e: Kada sam bio kod vas, nisam li vam rekao da se ponovni dolazak Gospoda ne}e zbiti sada, nego kasnije? Onda im je postavio granicu, rekav{i im izme|u ostalog: Ne}e do}i dok najprije ne do|e otpadni{tvo i ne pojavi se ~ovjek bezakowa, sin pogibli.3 (to jest ~ovek, kako ne bi mislili da je an|eo otpadnik, denic, onaj kojega }e Gospod Isus ubiti duhom usta svojih 4) koji se protivi i preuznosi iznad svega {to se zove Bog ili svetiwa 5 Danas se, dakle, nalazimo u tom periodu. Postoje i drugi koji nas o tome jo{ vi{e prosvetquju. Sveti Ipolit episkop Rimski, poreklom iz Atine, od davnina slavnog grada, a ne iz gr~kog Vavilona. Daje nam znamewa koja se mogu ~ulima opaziti. U svojoj besedi o svr{etku veka i o antihristu, ka`e: Kao {to je Gospod na{ Isus Hristos, Sin Bo`iji i Bog ujedinio u jednoj veri sve narode, tako }e i antihrist sabrati rasejani rod Jevreja . ^uje{ li? Nije li to ono {to gleda{ svojim o~ima? To je prorekao sveti Ipolit 170. godine posle Hrista! Svetiteq ima dve besede. Me|utim, kriti~ari gre{e, jer jednu besedu nazivaju izvornom, a drugu ne. Ali one su istovetne! Razlika je samo u tome {to onu, koju smatraju izvornom, upu}uje saepiskopu po imenu Teofilu. Drugu je, pak, besedio u crkvi. Razumete li? Neke re~i koje ostavqaju dubok utisak, ili zbog sli~nosti, ili zbog razlike, u stvari su gre{ke prepisiva~a. To se ~esto de{ava Nije li tako? Dakle, {to se ti~e prvog znamewa, vidimo da se u Palestini jo{ nisu sakupili svi Jevreji. Tamo je Maslinska gora. Onamo je odlazio Gospod da se moli. Tamo je bila stra{na molitva, tamo se dogodilo izdajstvo. Odande se vazneo Gospod. Tamo je bio hram Vaznesewa koji je podigla sveta Jelena. Kada su do{li agarjani, dali su izvesnu samostalnost. Pada mi sada na pamet - re}i }u vam u obliku pitawa
2 Sol 2, 3 2 Sol 2, 8 5 2 Sol 2, 4
3 4

ovo: Da li umrli jedu? Sigurno ne. Da li piju? Dakako ne. Da li umrli bludni~e? Nikako! Me|utim, to objavquju i objavqiva}e! Da! Da to ka`e{ komarcu, rekao bi tida je to besmisleno! M.M.: U krilu otpadije u na{oj epohi, star~e, govori se mnogo o dolasku antihrista. Postoji u svetu nekakva smutwa Starac Antim Duhovnik: Ma upravo te u tom smeru vodim, stepenik, po stepenik. Jer ne mo`emo da sko~imo iz podno`ja stepeni{ta odmah na vrh! M. M.: A ovde gde se vi nalazite, mnogo je visoko od mora! Starac Antim Duhovnik: Svakako. Dakle, vidite ono jedno znamewe koje nam je pokazao sveti Ipolit, 170. godine posle Hrista. ^ujte sada koje je drugo: Ka`e: kao {to je Gospod na{ Isus Hristos Sin Bo`iji i Bog podigao hram tela vaskrsao je iz mrtvih tako }e i antihrist obnoviti sravweni Solomonov hram: ali i druge Dakle, ako vidite da se podi`e Solomonov hram, to je posledwe znamewe. Tada }e antihrist imati trideset godina, koliko je imao i Hristos kada je po~eo Svoje javno delovawe. Izbi}e, razume se, takav rat da }e se planine prevrtati, sru{i}e se gra|evine, a zajedno sa wima i idolski hram Omarov 6. Antihrist }e se proglasiti kraqem. Re}i }e da je on bog! Preuzne}e se iznad svih svetiwa. Po{to antihrist proglasi sebe za boga, onda }e do}i pravedni Enoh i prorok Ilija. Tada }e antihrist ubiti veoma mnoge veruju}e. Razumete li me? E, onda }e si}i Gospod, kako jasno ka`e jevan|eqe, na oblaku. Pred wim }e biti znak Sina ~ove~ijega i tada }e se zbiti sveop{ti Sud. U Palestini, dok apostoli gledahu za wim kako ide na nebo 7 reko{e im an|eli: Qudi Galilejci, {to stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas uznese na nebo, tako }e isto do}i kao {to ga vidjeste da odlazi na nebo.8 ^ujete li {ta nam ka`u? Razumete li? Gospod ka`e: Ako vam, dakle ka`u: Evo ga u pustiwi, ne izlazite. Evo ga u sobama, ne vjerujte.
Omarova xamija u Jerusalimu. (prim. prev.) Dap 1, 10 8 Dap 1, 11
6 7

Jer kao {to muwa izlazi od istoka i sve do zapada, tako }e biti i dolazak Sina ^ovije~ijega.9 Dakle, drugi dolazak Wegov bi}e svuda vidqiv. Onda, po prorokovim re~ima, sabra}e se svi narodi u dolini Josafatovoj.10 Tamo }e biti svi qudi i Gospod }e onamo si}i odande gde je bio vaznesen. Tamo }e se suditi i pote}i }e ogwena reka iz trona Sina ~ove~ijega i odne}e, te{ko nama, i mene i sve meni sli~ne. Odvu}i }e nas u pakao A dobre, wih }e smestiti u Carstvo Svoje. Wima }e Gospod re}i: Hodite blagosloveni Oca mojega; primite Carstvo koje vam je pripremqeno od postawa svijeta. 11 Pre nego {to je stvorio svet, stvorio je raj za ~oveka. A na drugom mestu ka`e: U ku}i Oca mojega stanovi su mnogi.12 Svaki od nas i}i }e gde mu prema delima i duhovnom uzrastu bude odre|eno. A o paklu, {ta ka`e: Idite od mene, prokleti, u ogaw vje~ni koji je pripremqen |avolu i an|elima wegovim.13 Bog je qude stvorio potpuno slobodnima, samosvojnima. Ta samosvojnost je na{a voqa. Razumete li me? To nam jedino preostaje i ni{ta drugo. Ako `elimo, idemo u Carstvo Nebesko, ili u tamu |avolovu. Na{a je odluka kuda }emo oti}i. Ako volimo sami sebe, vodi}emo ra~una o svojoj du{i, jer to smo mi. Razumete li me? Telo je odelo du{e i weno oru|e da stekne vrline. Zato treba da budemo oprezni. M.M.: Star~e, kako izgledaju raj i pakao? Starac Antim Duhovnik: Ne mo`emo ni da zamislimo kako izgleda raj. Ne mo`emo da zamislimo takvu milinu i lepotu Razumete? Isto tako ni izgled pakla ne mo`emo da zamislimo, takva stradawa M.M.: Gde je krivica u na{em vremenu, star~e, jer i porodica se nalazi u krizi? Starac Antim Duhovnik: Krivica je u tome {to ne postoje su{tinski temeqi u porodici. Temeqi su neprili~ni. Razumete li me? A gde postoji
Mt 24. 26-27 Joil 3, 2 11 Mt 25, 34 12 Jn 14, 2 13 Mt 25, 41
9 10

neprili~nost, tu ne mo`e da se odr`i veza sa sveto{}u. Zbog toga je, ka`u, Bog stvorio jednog mu{karca i jednu `enu. ^ujete li? Nije stvorio jednog mu{karca i deset `ena. Niti jednu `enu i deset mu{karaca. Je li tako? Danas je do{lo dotle da jedna `ena ima pedeset mu{karca, a mu{karac ni sam ne zna koliko Je li tako? Da li pravo ka`em? Mnogi ka`u da smo se mi, dana{wi Grci, toliko izmenili da smo na sramotu svojim precima. ^uje{ li? Treba da vodimo ra~una o tome zato {to je do{lo krajwe vreme da postanemo naslednici Isusa Hrista. On je sve dao za nas, a mi ne `elimo da se ni na{ mali nokat ni mal~ice pomu~i. Treba iz osnove da razmotrimo svoj `ivot, tako da bismo pru`ili radost Gospodu zbog na{eg spasewa. M.M.: Mnogi su, star~e, razo~arani preteranim blagostawem na{e potro{a~ke civilizacije, veli~awem i preteranim rastom materijalizma, tra`e izlaz u isto~wa~kim u~ewima Qudi ovog vremena svuda ~ine sve da bi wihovo prisustvo bilo primetno. Razgovori, predavawa i razne druge stvari. Za{to je to tako? Starac Antim Duhovnik: To su gluposti! Razume se izdvajamo one qude pre Hrista, jer ti qudi zbog neznawa imaju nekakav izgovor. Me|utim, svi oni posle Hrista Posebno sam vam pomenuo muslimane. Da ka`emo ne{to i o budizmu, koji tvrdi da se du{a seli od jednog ~oveka do drugog! To je nemogu}e. Savr{eno jasno se ka`e da je Bog, uzev{i prah zemaqski, stvorio ~oveka. To zna~i tvar. To ne zna~i, razume se, da je Bog uzeo blato i tako daqe. Razumete li me? Kako bi nam, zatim, prikazao i netvarnu stvarnost ~oveka, ka`e: dunu mu u nos duh `ivotni Tako je ~ovek postao `iva slika. Vidite li? Sve ostalo {to oni tamo govore su prelesti. Kako je tvar materijalna, a duh `ivotni nematerijalan, takav je i ~ovek. Razumete li me? Zato sam vam rekao da je ~ovekov po~etak za~e}e u materici, a kraja nema. Od za~e}a smo potpuni qudi. Da li je neko od nas video da smo nekada postojali kao kamile, slonovi, majmuni i tako daqe? Sve su to zaista sme{ne stvari.

Kada sam prvi put do{ao na Svetu Goru, upoznao sam jednog izuzetno starog monaha koji je `iveo u Atini pre 1850. godine. Na vlasti je tada bio sjajni i blago~estivi Jovan Kapodistrias. Tada je `ivela ve}ina junaka. U to vreme do{ao je u Atinu neki fakir, od onih koji vr{e tri vrste opita: fizi~e, asketske i satanske. Po{to je prikazao {ta je znao, na kraju se napravi mrtav. Znate, zadr`avaju disawe i prave se kao da su umrli. Taj monah, koji se slu~ajno obreo be{e to ruka Bo`ija ispred pozornice, obrati se svim prisutnima i upita ih: - Da li umrli ponovo umiru? A? [ta ka`ete? - Pa po{to su ve} umrli, kako ponovo da umru? reko{e mnogi jednoglasno. - Vodite ra~una, jer }ete biti odgovorni. Re~e im on i ponovo ih upita: - Da li mrtvi ponovo umiru? - Ne. Be{e i po drugi put wihov odgovor. Isto pitawe i isti odgovor i po tre}i put. Onda monah uzme veliki kamen i svom snagim ga baci na fakirovu glavu. [iknu krv. Monah tada upita zaprepa{}ene prisutne: - Da li iz mrtvih te~e krv? Svakako, ne. Vidite li, dakle, da nas ovaj ovde vu~e za nos? Zatim su zgrabili monaha i poslali ga ovamo na Atos. Bog je hteo da se upoznamo, pa mi je sve ovo sam ispri~ao. Jeste li shvatili da su sva ta isto~wa~ka la`na u~ewa beskorisna? Isto tako, neki nam govore da vodimo poreklo od majmuna. A ja vas pitam: Da li je neki majmun konstruisao automobil koji juri br`e od ze~eva i divqih jelena? Da li je neka gorila izgradila brod na moru, ili, mo`da, podmornicu u morskoj ubini, ili ronila~ko odelo? Da nije, mo`da, prizvela avion koji leti iznad oblaka, i sti`e s kraja na kraj planete? Ne. Razume se da nije! A za{to nam govore da smo potekli od majmuna? Nije li ih stid? Samo gr~ka istorija traje ve} pet hiqada godina. Da li se razlikujemo od anti~kih vremena do danas? Ne.

Postoje isti narodi i tako daqe. Kako onda da prihvatimo sve te fantazije? Sveto Pismo ka`e: Nebesa nad nebesima Gospodu. Razumete li? A zemqu dade sinovima ~ove~ijim. [ta tra`e qudi u vasioni? Tamo nema te`ine, nema ni kiseonika, ni vodonika i tako daqe. Mo`emo li da `ivimo u takvim uslovima? Jeste li videli da su Ruse, koji su du`e proboravili tamo, spustili na zemqu mrtve? Nama, pravoslavnima oni nisu doneli ni{ta novo, iako su potro{ili tolike milijarde dolara za svemirske programe. Preko blagoslova koje smo dobili od svojih predaka, oni nam nisu ni sitnicu pru`ili. Celo ~ove~anstvo moglo je od tog novca da se hrani dve stotine godina. Samo zato da ne bi izu~avali Sveta Pisma i prave u~iteqe, svete Oce, qudi se upu{taju u besmislene poduhvate, napu{taju}i pritom Boga, pridaju zna~aja svakom fakiru koji mal~ice legne na eksere, ili hoda po vatri. A u stvari, me|u u`arenim ugqevqem nalaze se namerno postavqeno naro~ito kamewe koje se ne zagreva, ma koliko bilo u vatri! E, dakle, on dobro zna gde se ono nalazi i namerno gazi po tom kamewu, a ostalima se ~ini da on gazi po u`arenom ugqevqu! Tabani na nogama ostaju mu hladni M.M.: Star~e, {ta mislite o dana{woj omladini? Starac Antim Duhovnik: Dana{wa mlade` je raznolika. Ako je neko dobar, moli}u se da bude jo{ boqi. Ako je r|av, pita}u kako da se wegovo stawe popravi. Imaju}i u vidu Dositeja Jerusalimskog, koji u svom dvanaestokwi`ju ka`e: Mali pravoslavni odu u katoli~ke zemqe, pa nam se vrate kao mali katolici. Hteo sam da ka`em da mnogi na{i mladi danas imaju zapadwa~ke ideale, u mnogo ~emu pogubne. Na{i preci su veoma dobro okarakterisali zapad, zapad, zalazak sunca, dakle mrak! Mladi pre svega treba da budu oprezniji. Od tog wihovog opreza zavisi wihovo sopstveno dobro, zdrav `ivot, telesni napredak i ve~na naslada. Jednoga dana do|e u skit jedan sabrat koji je zavr{io studije u [vedskoj. Zatra`io je da se ispovedi. Ka`em ja wemu: da bismo

sagradili gra|evinu, treba prvo da na|emo ~vrsto tlo, jer }e gra|evina, ina~e, da se sru{i. [ta treba da u~inimo za du{u, koja nije tvar, nego duh nedeqiv, ve~an, besmrtan, razuman, samosvojan? Po~etak nam je u za~e}u u maj~inoj utrobi. Kraja nema. Kakvu onda gra|evinu treba da joj izgradimo? Ni{ta mi nije odgovorio. Rekoh mu daqe: brate moj, za tvar, za telo, potrebna je zemqa. Za du{u koja je duh potrebna je istinska vera. Umesto temeqa i gra|evinskog materijala, potrebna su dobra dela. Jer je vjera bez djela mrtva14, a dela bez vere su nekorisna. Sabrat je gledao u mene kao izgubqen. Upitao sam ga da li veruje u Troji~nog Boga, a on mi odgovori da veruje u neku vi{u silu. Ja mu ka`em: Ta vi{a sila se otkrila kao triipostasna. Otkrila se prorocima, patrijarsima Avramu kao tri ~ovjeka15- sasvim jasno u Jordanskoj pustiwi. [ta ka`e na drugom mestu: Ovo je Sin moj qubqeni16 [ta zna~i Sin? Pitao sam ga. To je dete. Odgovori on. Besmislice. Re~ Sin ozna~ava jednobitnost. Zna~i da ono {to je Otac, to je i Sin. Otac se ne mo`e poznati bez Sina. I daqe : A Duh kao golubicu Tako su mogli da ga vide svi koji behu tamo i zato se tako projavio. Netvarno uzima na sebe oblik u skladu sa mogu}nostima koje mi posedujemo, kako bismo se suo~ili sa wim. Otkrio nam se Bog u Trojici. Da odemo sada sa Jordana do gore Tavorske, tamo gde se zbilo Preobra`ewe. Stra{ne stvari su se zbile. Sinu zasja se lice kao sunce17 Pojavi{e se prorok Ilija, pravo sa nebesa, i Mojsej koji se upokojio nekih 1500 godina pre Hrista od ispod zemqe, a sa zemqe apostoli. [ta se tamo dogodilo? Jo{ jedno otkrivawe nedoku~ivog Troji~nog Boga. Mi gledamo u sunce. Na gori Tavorskoj u~enici nisu mogli da gledaju lice i haqine Gospodwe, jer su bili sjajniji od sunca i gledali su kako da se sakriju da ne umru od zaslepquju}eg sjaja! Tada Otac ponovo ka`e: Ovo je Sin moj qubqeni, koji je po mojoj voqi; wega
Jak 2, 20 1 Moj 18, 2 16 Mt. 3, 17 17 Mt 17, 2
14 15

slu{ajte18 Duh Sveti ovde se nije javio kao golubica, nego kao oblak sjajni19. Tako su mogli sve to da vide. Ako dakle ne veruje{ u Troji~nog Boga, onako kako se otkrio ka`em ja wemu za{to si u~inio toliki napor i do{ao ovamo, na Svetu Goru? Tama zapada, dragi moj M.M.: Star~e, molim vas da mi ka`ete ne{to o molitvi. Na koji na~in ~ovek iz velikog grada gde se neprestano bori u moru svakodnevne u`urbanosti i vreve da posveti dovoqno vremena molitvi i poku{a da se ugleda na vas Svetogorce koji sve svoje vreme posve}ujete op{tewu sa Bogom? Starac Antim Duhovnik: ^edo moje, to je jednostavno pitawe. Ovaplo}eni Bog, Gospod na{ Isus Hristos, ~esto nam je davao primer molitve. Kao {to je telu potrebna hrana, tako je i du{i potrebna wena hrana, a to je molitva. Ba{ to je najlep{i deo razumske ~ovekove prirode {to razgovara sa Bogom. Jer molitva je razgovor sa Bogom. Postoji zaista velika potreba za molitvom i to neprekidnom. Molite se bez prestanka20ka`e apostol Pavle. To se ne odnosi samo na pustiwu, nego na sve i svuda.21 Tvoju preoptere}enost mnogobrojnim obavezama ne zamara ako malo zastane{ i izgvori{ molitvu: Bo`e, milostiv budi meni grije{nome! 22 To je rekao carinik i opravdao se. Ali i veliko mno{tvo qudi. Da damo jedan primer. Kao {to ~ovek `ivi di{u}i, tako mole}i se dvojako dobija pomo}, i za telo i za du{u. Dabome. Jeste li razumeli? M.M.: Star~e, govorili ste o potrebi ~ovekovoj da razgovara kroz molitvu sa Bogom. Govorili ste nam o savremenom ~oveku iz gradskih sredina i wegovoj velikoj potrebi za op{tewem sa Bogom.
Mt 17, 5 Na istom mestu. 20 1 Sol 5, 17 21 Ovde starac u produ`etku daje tuma~ewe gr~ke re~i za molitvu: proseuc: proV (tn Qen) = prema (ka) Bogu, e (kallV) = dobro, cw (tn non) = imam um. [to bi moglo imati zna~ewe: moj um je neprestano upravqen Bogu. (prev.) 22 Lk 18, 13
18 19

Molim vas da vidimo jednog Svetogorca iz skita, kako on do`ivqava Boga i kako op{ti sa Wim? Starac Antim Duhovnik: ^edo moje, ~ovek se mo`e opisati. Bog je neopisiv. Razumete li me? ^ovek je vidqiv. Bog je nevidqiv. Kako ~ovek op{ti sa Wim? U Jevan|equ po Mateju ka`e: Idite, dakle, i nau~ite sve narode krste}i ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha 23 Ovde nas uvodi u prakti~ni deo: U~e}i ih da dr`e sve {to sam vam zapovjedio;24A ~ujte i obe}awe: Evo, ja sam sa vama u sve dane do svr{etka vijeka.25 M.M.: Star~e, vi ste jedan od nastarijih monaha u skitu. Se}ate se, prema tome, li~nosti i stvari i znate po ~uvewu pone{to o starcima pre vas. Molim vas, pripovedajte nam ne{to o li~nostima iz va{eg skita, li~nostima koje su blagougodile i Bogu i qudima. Ispri~ajte nam o proslavqenim svetiteqima koji su boravili u va{em skitu i ostalim bla`enim i prepodobnim ocima iz pro{losti. Starac Antim Duhovnik: Veliki teret ste, ~edo moje, navalili na moja ple}a, jer je veliko mno{tvo imena, svetosti mnogo, a sa druge strane, mogu}nosti mog pam}ewa su ograni~ene. Ali, zarad poslu{awa, toplo molim Boga da me prosvetli kako bih odgovorio na va{e bratske i duboko duhovne zahteve. Kao prvo re}i }emo ne{to, ispripovedi}emo o usrdnosti svetiteqa iz Svete Ane koji blagoda}u Bo`ijom dosti`u broj od {esnaest! Da. To je prili~no veliki skup svetiteqa iz skita Sveta Ana, jedan miomirisni cvetni sveti buket, koji redom ~ine: Na{ prepodobni otac Gerondije, koji je bio jedan od monaha manastira Vulevtirion, `iveo je u 14. veku. Wegova glavna karakteristika je wegova osobenost na Atosu, koja se sastoji u tome {to je bio posledwi iguman manastira Vulevtirion, ovde na moru. Zatim
Mt 28, 19 Mt 28, 20 25 Na istom mestu.
23 24

su monasi, tra`e}i vi{e mira i sigurnosti, do{li ovamo ne{to vi{e. Wegova druga osobina je to {to je prepodobni Gerondije bio veoma blizak sa svetim Maksimom Kapsokalivom. Prepodobni Gerondije je bio odgovoran za sve oce koji su se u tom manastiru podvizavali. Wegov bogoqubivi `ivot bio je pun ~udesnih doga|aja, me|u koje se ubraja i izvor svete vode (agijazma) u tihovali{tu svetog Pantelejmona. Prepodobni Gerondije se slavi 26. jula. Prepodobni Nifon je tako|e u tom periodu bio u punoj snazi. Wegov podvi`ni~ki na~in `ivota postao je poslovi~an. Sa prepodobnim Gerondijem vezuje ga i to {to je i prepodobni Nifon bio u blizak prepodobnom Maksimu Kapsakalivi. To je i razumqivo, jer se podvizavao zajedno sa wim. Wegova slava je 14. juna. Sveti Gerasim Kafalewanin prigrlio je angelsku shimu ovde, u okolini na{eg skita. Podvizavao se u pe}ini koja i danas postoji ispod na{eg grobqa. Kao {to je poznato, wegove ~asne mo{ti ~uvaju se na ostrvu Kefalenija. Slavi se krajem oktobra. Prepodobni mu~enik Makarije `iveo je u 16. veku. Sa Atosa je oti{ao u prestoni grad (Konstantinopoq) i Prusu gde je ispovedao Hrista. Podneo je mnogo ne~uvenih muka i na kraju je kao mu~enik predao svoju svetu du{u. Slavi se 6. oktobra. Krajem 16. i po~etkom 17. veka imamo dva svetiteqa, koji su tako|e me|usobno bili bliski. Re~ je o prepodobnom Dionisiju Besedniku i wegovom poslu{niku, prepodobnom Mitrofanu. Prepodobni Dionisije je bio izuzetno obrazovan. Zbog toga su ga nazvali Besednik. Razumete li? Primio je mona{ki postrig u manastiru Stadiju, a zatim je, zarad tihovawa do{ao na Atos, zavr{iv{i na kraju u na{em skitu gde se strogo podvizavao zajedno sa Mitrofanom. Wegova slava je 9. jula. Posle toga imamo prepodobnog mu~enika Nikodima iz Svete Ane. On se ovde podvizavao u 18. veku. U po~etku je bio o`ewen, da bi stigao kri{om do ~etiri braka! Pokajao se, me|utim, i do{ao na Svetu Goru. Visoko se uzvisio podvigom i vrlinom. Gospod ga je k Sebi

primio kao mu~enika, po{to mu je odrubqena glava u wegovom rodnom mestu, u Elbasanu u severnom Epiru. Wegove ~asne mo{ti odi{u mirom i predstavqaju izvor mnogobrojnih iscelewa. Slavi se 10. jula. Prepodobni mu~enik Kozma, tako|e je sve{teni izdanak na{eg skita. @iveo je u 18. veku. Posle wegovog bogougodnog podvizavawa obrev{i se u Konstantinopoqu ispovedao je Hrista i kao mu~enik je oti{ao da Ga sretne. Slavi se 3. decembra. U 18. veku je `iveo i prepodobni Sofronije iz Svete Ane. Ovaj svetiteq je bio od svoje porodice nateran da se ven~a, ali je posle obreda pre nego {to je bra~no op{tio sa svojom suprugom, kri{om pobegao i do{ao na Atos gde je bio rukopolo`en. Wegova slava je 18. avgusta. Prepodobni mu~enik Luka bio je poreklom iz Andrijanopoqa u ju`noj Trakiji. Posle mnogo pripetija i nesre}a do{ao je i zamona{io se u manastiru prepodobnog Grigorija, a potom je do{ao u na{ skit. Mu~eni~ka smrt ve{awem sna{la ga je na ostrvu Mitilini 26 1892. godine. Slavi se 23. marta, to je dan kada je pogubqen. Prepodobni mu~enik Nikita bio je prikriveni hri{}anin iz Trapezunta. Posle mukotrpnog i strpqivog podvizavawa, uputio se u Sere, gde je bio obe{en, po{to je prethodno bio mu~en na na~in koji ne mogu da opi{em. Wegova slava je 4. aprila. Prepodobni mu~enik Ilarion koji se u po~etku nalazio u Konstantinopoqu odrekao se Hrista. Odmah se pokajao i po{to je do{ao u na{ skit i postao monah Ispovedao Ga je u Konstantinipoqu, na istom mestu gde Ga se bio odrekao. Odsekli su mu glavu 20. septembra 1804. Wegove ~asne mo{ti bile su i jo{ su uvek izvor ~uda. Prepodobni mu~enik Nektarije, tako|e se odrekao Gospoda na{ega Isusa Hrista. Ali, odmah se pokajao i po{to je i on ovde prigrlio
26

Mitilina je dana{we ime ostrva Lezvos

mona{ku shimu, umro je mu~eni~kom smr}u: odsekli su mu glavu 11 jula 1820. godine. Prepodobni mu~enik David iz Svete Ane, vezuje se za hram Preobra`ewa na samom vrhu Atosa. Taj hram je podigao od priloga blago~estivih hri{}ana. Stradao je kao prepodobni mu~enik, jer su mu, 26. juna 1818. godine, odsekli glavu, po{to je ispovedao Isusa Hrista. Preodobni mu~enik Pavle postao je monah u Velikoj Lavri. Zavr{io je u na{em skitu, gde se duhovno pripremio za ispovedawe Hrista, {to je kasnije i ~inio u Tripolisu, gde ga je i sna{la mu~eni~ka smrt, 22. maja 1818. godine. Na posletku, prepodobni Sava ~udotvorac o kojemu ste, drago moje ~edo, pisali u svojoj kwizi o svetom Nektariju mitropolit Kalimnosa. Kada je do{ao u na{ skit, uvrstio se u mona{ku obiteq kolibe svetog Georgija. Kasnije je oti{ao na sveta Mesta, gde je bio rukopolo`en. Po povratku, uputio se na ostrvo Kalimnos, gde se i upokojio 7. aprila 1948. godine. Bio je u duhovnoj vezi sa svetim Nektarijem, {to vi veoma dobro znate. Samo da imamo molitve i blagoslove svih svetiteqa iz Svete Ane, ~iji smo ovozemni `ivot samo povr{no i neve{to naveli. Neka mi oproste, od sveg srca ih molim. M.M.: Veoma smo vam zahvalni, star~e, i molimo vas da nam navedete bar jo{ nekoliko imena vrlinom obdarenih staraca iz va{eg blagoslovenog skita iz starih vremena, a i skorije. Starac Antim Duhovnik: Imamo arhijeraja, patrijarha i sve{tenika i me| u wima mnogo duhovnika. Potrudi}u se da se setim pojedinih imena, jer, kao {to znate, ima ih veoma mnogo. Oko 1700. godine, u punoj snazi bio je mitropolit Arte i Navpakta Neofit, koji je ovde, u na{em skitu podigao na grobqu hram @ivotvornog Isto~nika.

Trebalo bi mo`da da po~nem od patrijarha Konstaninopoqa Kirila V, koji je, kao {to je poznato, osnovao Bogoslovsku {kolu Atonijadu. Kiril je do{ao u na{ skit, po{to je dva puta bio udaqen sa vaseqenskog trona posle 1700. godine. Dobro bi, mislim, bilo da vam ispri~am poneku pojedinost iz wegovog podvi`ni~kog `ivota u na{em skitu. Iz du`nog po{tovawa prema vaseqenskom patrijarhu koji je zamenio sjaj i veli~anstvenost svog dostojanstva skromnom mona{kom rasom i potpunom poslu{no{}u oci iz Svete Ane dado{e mu magarca da bi uz wegovu pomo} prenosio razne `ivotne potrep{tine iz pristani{ta do ovde gore, do kolibe Svetih Apostola u ~iju se mona{ku obiteq uvrstio! Primio je magarca sa zahvalno{}u. Jednoga dana, dok se uspiwao sa magarcem natovarenim raznim stvarima, odjednom ugleda dvojicu mladih qubaznih monaha behu to an|eli Gospodwi koji obrisa{e znoj sa magarca! Zastide se i sa`e se prema sabra}i kako bi im ne{to odgovorio: Nemoj da se buni{, mi ~inimo kako dolikuje, jer tovarna `ivotiwa se napre`e vr{e}i tvoje poslu{awe i zato joj poma`emo da predahne. Ti, me|utim, nisi zaslu`io odmor, jednostavno zato {to se ne napre`e{! Kirilo shvati i poslu{a znak bo`anski, pa oslobodi magarca tereta i ponese sam sav teret uprkos tome {to je ve} bio star Razumete li me? Iz te stare garde otaca Svete Ane ne treba da propustim da ispri~am ne{to o starcu Filoteju Duhovniku, koji je podigao sredi{wi hram na{ega skita. Upokojio se u kolibi Vaznesewa Bo`ijeg. Kao {to znate, mi se ovde u na{oj kolibi nazivamo Teofileji po starcu Teofilu Maditskom, ~uvenom u~itequ muzike. Na{ starac, koji je bio veoma mu`evna izgleda, upokojio se 1918. godine, do`ivev{i starost od 120 godina! Da! Kada je bio mali do`iveo je veliki u`as, jer je video kad su Turci odrubili glavu wegovom ocu. U skit je do{ao ne{to posle ustanka 1821. godine i strogo se podvizavao sve do kraja svog ovozemnog `ivota.

Teofilov starac bio je starac Gelasije koji se podvizavao u kolibi arhiepiskopa Fanarija Svetog Serafima. I on je stekao glas velikog podvi`nika. Kao starac, svoj `ivot je proveo u na{oj kolibi i Dositej. I za wega se vezuje ovaj zaista ~udesan doga|aj: Bio je ve} star kada se uputio u Kareju da izlo`i svoje rukodeqe, kako bi za wega uzeo namirnice. Uprti on tako robu i krene u pristani{te ruskog manastira da uzme prevoz, koji je tada postojao samo jednom mese~no. Zbog duboke starosti i te`ine tereta koji je nosio, mnogo se zadr`ao, pa je izgubio toliko dragoceni prevoz. Ra`alostvi{i se, sede na stenu i zaplaka tu`no, ne izgubiv{i, me|utim, nadu. Molio je Gospoda da se sa`ali na wega i Presvetu Bogorodicu da ga za{titi. Razumete li? Nije pro{lo mnogo vremena, kad eto ti, dolazi prema wemu barka sa dvojicom momaka u wemu. Behu to an|eli Gospodwi, koji behu poslati da se na|u u pomo}i starcu, stanovniku Nebesa. Odvedo{e ga brzo dole do pristani{ta na{eg skita i istog trena nestado{e! Divan je Bog u Svetima svojima. Damaskin isihasta, zna~ajna li~nost, bio je istaknuti borac umnosrda~ne molitve, izuzetno sposoban pisac podvi`ni~kih {tiva, strog u postu, sjajan rukovoditeq u Hristu. Gospod ga je {tavi{e udostojio da otkrije ~asne mo{ti jednog podvi`nika, koji ga je, me| utim, zamolio (!) da ne otkrije wegovo prisustvo, kako ne bi stekao slavu i po~ast na zemqi Damaskin se upokojio po~etkom 1915. godine, ako ne gre{im. Pre wega u na{em skitu je `iveo a mo`da i u isto vreme Nikita, starac iz kolibe Svetih Arhan|ela. Bio je veliki podvi`nik. Bio je u~enik svetog Nikodima Svetogorca. Po~etkom 20. veka pak, sre}emo ~uvenog papa-Gerasma Duhovnika. Obrazac asketizma, ponos svetorodnog Atosa. Upokojio se 1914, u kolibi Svetog Georgija. Starac Andrej Posnik se podvizavao u kolibi Uspewa Presvete Bogorodice. Bio je strog u postu, zbog ~ega je i dobio nadimak. Molitva

mu je vila umna i izuzetno mo}na. Wegova molitva bivala je usli{ena od Gospoda i Boga i Spasiteqa na{ega Isusa Hrista. Starac Teodosije Duhovnik podvizavao se prvo u skitu Mala Sveta Ana, a zatim u kolibi Blagove{tewa, ovde, u na{em skitu. Mnogima je pru`io spokojstvo vr{e}i svetu Tajnu ispovedawa. Imao je mnogo poslu{nika, me|u koje se ubraja i nezaboravni episkop Arsinoj Stefanos, graditeq op{te`iteqnog manastira Svetog Nektarija u Gargitu u Atici. Papa-Teodosije je ispovedao izme|u ostalih i ~uvenog arhimandrita Joakima Speciernisa. Tako|e i izuzetno ~uveni starac Josif Isihasta, koji se podvizavao i u Maloj Svetoj Ani, zajedo sa svojih pet poslu{nika, me|u kojima je bio i starac Jefrem Katunakijski, zatim starac Josif Vatopedski i drugi Kasnije su se svi oni podvizavali u Novoj Skitiji, u op{te`i}u. Sigurno nije potrebno da o wima posebno govorim, jer su svima poznti Nije mi nikako dopu{teno da ne pomenem na{ega starca papaGavrila Lambisa Duhovnika, koji je bio otac nad ocima i Duhovnik nad Duhovnicima. Bla`enopo~iv{i na{ starac zaspao je snom pravednika 1959. Wegov po krvi i duhu brat bio je papa-Mihailo, koji je bio slep. Dvojica bra}e, bila su bra}a prevashodno u duhovnom smislu, po{to su sabrali plodove podviga i vrline pored svog starca i na{ega dedice Teofila. Otac Mihailo, kada ga je posetio Bog u vezi sa problemom koji je imao sa o~ima, uputio se u Atinu, u metoh na{e kolibe koji je posve}en Arhan|elima. Onde je pomagao mnogim du{ama, osloba| aju}i ih bremena greha kroz naj~ovekoqubniju Tajnu Ispovedawa. Do danas ga mnogi tamo pomiwu sa velikom zahvalno{}u Veoma ~uveni starac Avimeleh Kri}anin, koji se podvizavao u pe}inama blizu mora, ovde dole. ^ak je u jednoj pe}ini podigao hram za 99 prepodobnih Kri}ana. Po{to se podvizavao i na drugim mestima, zavr{io je u Maloj Svetoj Ani, gde se i upokojio sa vi{e od 105. godina

starosti! On je kao {to ti veoma dobro zna{, ~edo moje prvi biograf oca na{ega me|u svetiteqima, Nektarija ~udotvorca. Poznati starac Simeon Isihasta, podvizavao se u kolibi Sretewa Gospodweg. Bio je ~ovek od molitve i podviga. Wegovo rukodeqe bile su drvene ka{ike, viqu{ke i posude koje je izlagao u Kareji. Uprkos tome {to je pravio posu|e, sam je jeo samo dvopek i malo maslina! Pomagao je bolesnim i starim ocima iz skita. Upokojio se samo nekoliko godina pre izbijawa drugog svetskog rata. Stari Arsenije Curapas, veliki isihasta, bio je sabrat prepodobnog Save sa Kalimnosa. Bio je isihasta u pravom smislu te re~i. Podvizavao se u kolibici koja se nalazila na jednoj steni povrh na{eg skita. Wegovo rukodeqe bilo je pletewe ~arapa. Uronio je duboko u tajinski `ivot. Upokojio se ubrzo posle rata. Godinu dana posle starog Arsenija, upokojio se otac Joasaf Maditski, koji je monahovao u op{te`i}u u kolibi Svetih Siromaha, pored starca Gerondija. Otac Joasaf je posedovao sveobuhvatnu poslu{nost. Bio je ~ovek prepuwen velikom i dubokom qubavqu. Razumete li? Upokojio se od te{ke bolesti ne mnogo star. Papa-Joakim Amerikanac do{ao je na svetiu Goru iz Amerike i postao poslu{nik kod starca Grigorija Konstamonite, u kolibi Ro`destva Presvete Bogorodice. Imao je karakteristi~nu spoqa{wost: bradu dugu do zemqe! U svetu je do`iveo slavu i po~asti i u Jerusalimskoj patrijar{iji i u ameri~koj vojsci. Sve to je, me|utim, napustio zarad mona{kog `ivota, svog posve}ewa i prepora|awa ovde, u Gradini Presvete Bogorodice. Sva svoja odli~ja i ostalo {to mu je pripadalo posvetio je srdi{wem hramu na{ega skita. Upokojio se pre oko ~etrdeset godina. @elim da spomenem i oce i sabra}u Antonija i Gavrila iz manastira Grigorijata, koji behu dobri qudi, obrasci smirenoumqa. Wihovo rukodeqe bio je prevoz putnika monaha i mirjana barkom iz pristani{ta i do pristani{ta Svete Ane. Razume se, treba da imate u

vidu da tada nije bilo motora, nego vesla Bili su i ribari. Gospod neka im podari pokoj me|u pravednicima. O, da samo imamo wihove dragocene blagoslove. Ali, ima jo{ mnogo otaca, ~ijih imena sada ne mogu da se setim. A! Stari Sofronije ribar, Ananije Duhovnik, prvi pojac Dionisije Karconas i duhovnik Karconas, prvi pojac Hrisostom koji se upokojio veoma mlad, Konstantin Duhovnik, Makarije Duhovnik, posledwih godina starac Nektarije Rumun i drugi. Samo da imamo blagoslove svih wih, kao i svih ostalih na{ih otaca i sabra}e koja su preminula. Gospod Bog neka zastupni{tvom presvete Svoje Majke i svete Ane, Svoje bake, udostoji i nas i sve posle nas, da Mu ugodimo, pokoravaju}i se wihovim zakonima27 M.M.: Star~e, po{to vam najtoplije zahvalim {to ste nam naveli tolika imena svetiteqa i prepodobnih, molim vas da malo zastanemo kod ~ovekoqubne Tajne pokajawa i ispovedawa, koju ste ve} spomenuli i koja ponovo sjediwuje du{u sa wenim Stvoriteqem. Sa tom nadom u spasewe molim vas da zaokru`imo ovaj na{ razgovor. Starac Antim Duhovnik: To je, ~edo moje, veoma jednostavno. Treba da se podsetimo tog velikog Uma, Tajne koja prekriva nebo i vascelu tvar. [ta, dakle, treba da ~inimo? Treba da se saobrazimo, treba da se trudimo da se sjedinimo, jer se podobno sjediwuje sa podobnim. Svetlost se sjediwuje sa svetlo{}u. Da li je mogu}e da se svetlost sjedini sa tamom? Dajte mi ruku, molim vas. Da li je podobna mojoj? Ste`em va{u ruku, a vi, da li vi ste`ete moju ruku? Da. Mo`ete li isto tako da stegnete ruku ikone? Svakako ne. Zato treba da se, koliko god je mogu}e, uzdignemo do podobnosti vrlinskome, kao {to ka`e Bog: Budite sveti, jer sam ja svet. 28Budite pravedni kao i Otac va{ {to je pravedan. Budite, dakle, milostivi kao i Otac va{ {to je milostiv. 29
Starac ovde navodi na starogr~kom posledwi stih sa epitafa anti~kom spartanskom kraqu Leonidi i wegovih 300 Spartanaca, koji su izginuli u bici u Termopilskom klancu. Epitaf je napisao pesnik Simonid, a preneo ga je istori~ar Herodot. (prim. prev) 28 1 Pt 1, 16 29 Lk 6, 36
27

Suncem

obasjava

zle

dobre;

daje

da`d

pravednima

nepravednima.30 Da se pravedni raduju, a da se nepravedni okrenu vrlinskom `ivotu. M.M.: Star~e, zahvaqujem vam mnogo {to se bili tako dobri da nam sve ovo ispri~ate, Molim vas da se bez prekida molite za sve nas. Starac Antim Duhovnik: Ja vama mnogo zahvaqujem {to ste se primili toga da razgovarate sa jednim nezanimqivim, neobrazovanim i neukim podvi`nikom, tra`e}i od wega da vas pou~i, a on je, u svari, taj kome je potrebno podu~avawe! Vi zaista posedujete mnogo qubavi i ona me je prinudila da izvu~em {to vi{e mogu iz svoga neznawa! @elim vama li~no, ali i svima da se sretnemo u ve~nosti, da vidimo Gospoda na{ega Isusa Hrista svi mi pravoslavni hri{}ani! U slavu Oca Wegovog, da vidimo slavu koju je imao pre no {to je sazdao svet. Blagodat Gospoda na{ega Isusa Hrista posredovawem Presvete Carice na{e, Bogorodice, lestvice i mosta koji nas je sjedinio sa Bogom, posredstvom Wene majke i za{titnice na{e, svete Ane, uz za{titu svih svetih neka bude sa svima vama. Amin. M.M.: Kao obrazac poslu{nika sveti starac, drage ~itateqke i dragi ~itaoci, ostao je godinama u blagoslovenom poslu{awu koje po re~ima svetog Varsonufija vodi na nebesa i ~ini one koji su je stekli podobnim Sinu Bo`ijem. Poslu{nost je osnov mona{tva. Ono je tajna koju je otkrio Sveti Duh. Ono je najve}e uzdarje Svevi{wega. Poslu{nik podse}a na orla koji se snagom svojih krila uzdi`e i spokojno posmatra. Mona{tvo dosti`e do najvi{e uzvi{enosti i ~istote tog pojma preko poslu{nosti. Jedna od najve}ih prepreka da bi neko dospeo u stawe na koje nam ukazuju zapovesti Gospodwe, je na{ egoizam. Poslu{nost je najboqi put da bismo pobedili svoje ja. Opit poslu{nosti je u su{tini opit izvorne slobode u Bogu. Kada monah preispuwen verom u Boga koji ga {titi i u svog duhovnog oca napu{ta svoju voqu i svoj sud,

30

Mt 5, 45

tada iz dubine svoje unutra{wosti sa rado{}u ose}a da je dospeo do izvora vode koja te~e u `ivot vje~ni31.

Slede}i i daqe stope svetih Otaca Razgovor sa starcem iz skita Sveta Ana Manolis Melinos: Petar Damaskin, dragi moji ~itaoci, u~i: Niko od Otaca nikada nije vr{io svoju voqu. Jedni behu u telesnoj pokornosti i na svog duhovnog oca gledahu kao na Hrista u svakom smislu, drugi u pustiwi i potpunom odvajawu od qudi, samoga Boga ima|ahu za U~iteqa, zarad Wega htedo{e po slobodnom izboru i smrtno postradati: a tre}i se dr`ahu carskoga puta, to jest sa jednim, ili dvojicom tihuju}i, imaju}i jedan drugoga za dobrog savetnika u tome kako Bogu da udovoqe. Ove re~i svetoga Petra Damaskina pado{e mi na pamet dok sam ovde, u skitu Svete Ane vi{e wegovog sredi{wg hrama, u kolibi Vavedewa razgovarao sa ocima. Oni }e nam pomo}i da dobro upoznamo prihvatimo wihovog wegove bla`enoga mudre starca, Antima, tako iz da srcem pouke, bar kapqicu wegovog

sedamdesetogodi{weg podvizavawa u svetogorskoj pustiwi Svi mi koji smo imali blagoslov da dospemo visoko iznad sredi{wg hrama Svete Ane, u kolibu Teofileja, okusili smo i duhovno i materijalno gostoqubqe starca Antima i wegove obiteqi. Oni koji dobro poznaju geografiju skita Sveta Ana, razumeju koliko spokojstvo ose}a poklonik kada po{to se dobro preznojio dok se uspiwao okusi ~a{u hladne vode iz qubaznih mona{kih ruku - Star~e, blagoslovite.

31

Jn 4, 14

Starac iz Svete Ane: Gospod te blagoslovio, dragi moj brate. I na{a radost i potresenost su velike kada razgovaramo ovde, na rubovima blagoslovene pustiwe Svete Gore, ta~nije, u na{em skitu Sveta Ana. Radujemo se i dirnuti smo {to se mi, iako bezna~ajni, nazivamo u~enicima svetoga starca Antima i {to imamo priliku da govorimo o toj li~nosti sa Svete Gore. Zaista prepuwen blagoda}u M.M.: O~e, molim vas da po~nemo redom. Na po~etku nam ispri~ajte ne{to o ovom blagoslovenom mestu na kome se podvizavate, o skitu Sveta Ana. Ovde se vi{e od sedamdeset godina podvizavao va{ starac Starac iz Svete Ane: Poznato je da na Svetoj Gori ima vi{e oblika mona{kog podviga. Pre svega, tu su op{te`iteqni manastiri koji su izuzetno po{tovani i u kojima se slavi Bog. Ovde mislim na dvadeset velikih manastira atonske zajednice. Postoje tako|e i skitovi koji predstavqaju sliku drevne mona{ke zajednice, onako kako se `ivelo u III i IV veku na Nitrijskoj gori, Tivaidi i na drugim mestima. To su okviri mona{tva kako ih je postavio Antonije Veliki, u~iteq pustiwe. Danas na Svetoj Gori ali i u drugim oblastima postoje skitovi. Ovde se, dakle, praktikuje drevni na~in monahovawa. Kada nas pitaju koja je razlika izme|u velikih manastira i skitova, mi jednostavno odgovaramo da sa jedne strane imamo veliku vojsku od velikog broja otaca, a sa druge podvi`ni~ko mona{tvo mnogo vi{e li~i na porodicu. Svaki monah bira gde `eli da provodi svoje mona{ke dane, gde `eli da se podvizava i bori. Sada je i skit, mogli bismo re}i, op{te`iteqan. Imamo sredi{wi hram, gde se svi sabiramo na sve praznike Gospodwe, Bogorodi~ine i velikih svetiteqa. Me|utim, svakodnevne slu`be oci slu`e u svojim kolibama, kako se nazivaju tihovalnice u skitima. Svaka koliba ima svog predstojateqa, jednog starca, koji pou~ava i vodi monahe. Sve te obiteqi zajedno ~ine jedan skit. M.M.: Da li taj isti sistem postoji i jo{ daqe od vas, u Katunakiji, Karuqi i drugima?

Starac iz Svete Ane: Da, sistem je otprilike isti, samo {to oci tamo mogu vi{e da tihuju, budu}i da se nalaze daqe od svakodnevnih `ivotnih briga i mnogi od wih sa blagoslovom starca, razume se tihuju potpuno sami u svojim isposnicama. Sve te oblasti pripadaju manastiru Velika Lavra, koji je prvi po redu manastir na Svetoj Gori. M.M.: Po{to smo razgovarali o mestu, hajde da ka`emo ne{to i o vremenu kada je svoje ovozemne dane provodio starac Antim. Pri~ajte nam o svome starcu. Ispri~ajte nam o wegovim prvim koracima u `ivotu i u mona{tvu, onako kako vam ih je on sam ispripovedio. Starac iz Svete Ane: Starac Antim je ro|en od blago~estivih roditeqa, 1913. godine, u mestu Kaqani kod Korinta. Na Svetu Goru je do{ao sa sedamnaest godina. Prikqu~io se jednoj mona{koj zajednici kod jednog, pomena vrednog, duhovnog rukovoditeqa toga vremena, oca Gavrila Lambisa Maditskog kako ga znaju stanovnici Atine i Pireja, jer je tamo vr{io svetu Tajnu ispovesti brata starca Mihaila slepog. Behu na daleko poznati, jer su nalaze}i se u okolini Virona, u tihovali{tu na{e kolibe olak{avali od te{kog bremena mnoge du{e. Na{ starac je, dakle postao poslu{nik starca Gavrila u kolibi Vavedewa Presvete Bogorodice, u skitu Sveta Ana. Ta koliba se naziva koliba Teofileja iz razloga {to se wen osniva~ - u devetnaestom veku zvao Teofil, a bio je monah iz grada Madita. Od svog dolaska na Svetu Goru i postriga, koji je primio 21. 11. 1930, do odlaska iz ovog `ivota 15. 6. 1996, na{ starac je boravio u kolibi Vavedewa. Kako je poznato, ve} je samo to u mona{kom `ivotu znak velike vrline. Da ostane{ celoga `ivota kao {to uostalom obe}a{ - u manastiru svog pokajawa, zna~i da se podvizava{ po Bogu, da duhovno napreduje{, da se sa uspehom nosi{ sa isku{ewima. Monah bez prestanka treba u sebi da se podse}a da nepostojanost i prela`ewe bez blagoslova svog duhovnika - iz jednog manastira u drugi, iz jedne kolibe u drugu, ne donosi korist. Razume se i u `itijima i u savremenoj epohi vidimo pojedine slu~ajeve prela`ewa podvi`nika i monaha i ba{ u tim slu~ajevima duhovna korist

je velika. Me|utim, ta prela`ewa su se de{avala i de{avaju se po blagoslovu starca. No, da se vratim na{em starcu. Rukopolo`en je u ~in |akona 1933, a u ~in prezvitera 1936. godine. M.M.: Ispri~ajte nam kako je izgledala Sveta dvadesetog Gora po~etkom veka, onda kada je starac Antim po~eo da `ivi svoj

mona{ki `ivot ovde u skitu Sveta Ana. [ta vam je pri~ao? Starac iz Svete Ane: Koliko je samo puta u kolibi i u dvoru{tu, neumorni starac vodio beskrajne duhovne razgovore sa nama Mnogo puta smo ~ak, dok je razgovarao sa poklonicima, i mi saznali pone{to {to nismo znali! Izme|u ostalog nam je govorio: Kada sam do{ao na Svetu Goru i u{ao u sredi{wi hram Svete Ane da se pomolim, bilo je bdewe i na mene je sna`an utisak ostavilo prisustvo mnogobrojnih otaca. Slava Bogu i danas je na{ skit u punom procvatu budu}i da je najmnogoqudniji na Svetoj Gori sa osamdeset otaca. Razume se, u vreme o kome vam govorim, u skitu je bilo dve stotine pedeset otaca! Tada su uslovi za `ivot bili izuzetno te{ki. Rarzumete li me? Kada sam, dakle, u{ao u sredi{wi hram i ugledao toliki broj jeromonaha, |akona i monaha, srce mi se ispunilo! Svi ti pomena vredni oci koji su pre mene do{li, otkrili su duhovno blago pre mene, prema tome, ovo je blagosloveno mesto, razmi{qao sam. Vidite, ova prostodu{na misao ima toliko ~istote i duha Bo`ijeg Svima je poznato da je na{ skit najstariji i najznamenitiji na na{em svetom poluostrvu. U davna vremena ovde su se nalazile drvene kolibice u kojima su se podvizavali oci pustiwaci. Bio je privla~no mesto i sigurno je jo{ uvek zbog blage klime, bogatog rastiwa i vode. Na{ skit se sastoji od nekoliko gostoqubivih koliba u kojima borave izuzetne mona{ke obiteqi. Sredi{wi hram, po{to se u wemu sabiramo nedeqom i ostalim velikim danima sagradio je 1750. godine jeromonah Filotej iz Navpliona. Postojali su ranije mawi

hramovi. On je prekrasan i ~uva na najve}i blagoslov svima deo ~asnih mo{tiju svete Ane. Vredno je da vam ispri~am ~udo koje se dogodilo u vezi sa `ivopisawem sredi{weg hrama. Ikonopisci Atanasije i Konstantin tra`ili su za `ivopisawe preveliki novac od otaca iz Svete Ane. Siroma{ni oci, prirodno, nisu imali toliko novca i tako su ikonopisci oti{li prema Velikoj Lavri, na veliku `alost otaca. Me|utim, na putu ih streto{e petorica druga~ijih qudi, koji bi te nadahwivali dok ih posmatra{. - Blagoslovite. Reko{e ikonopisci. - Gospod vas blagoslovio. Odgovori{e ona petorica u jedan glas i upita{e: Ko ste i kuda idete? - Mi smo ikonopisci i odlazimo neobavqena posla iz Svete Ane, jer nismo sa ocima mogli da se dogovorimo oko cene za `ivopisawe sredi{weg hrama. Tada im jedan od one petorice, koji je izgleda kao glavni, strogo re~e: - To je ne~uveno Ma zar je mogu}e da tra`ite tako velike svote novca od siroma{nih otaca, a takvi su svi monasi? Je li to mogu}e? Evo, sva ~etvorica moje sabra}e su tako|e monasi i istog su mi{qewa. Je li tako, Avksentije, Evgenije, Mardarije, Oreste? - I mi tako mislimo, Evstratije! Dvojici ikonopisaca je to bilo dovoqno, jer razumedo{e da imaju posla sa svetiteqima, koji im jo{ reko{e i ovo: - Odmah da se se vratili da oslikate taj sredi{wi hram i {to god da vam daju oci, uzmite i ka`ite: neka je blagosloveno i ni{ta vi{e. Pored toga, na levoj strani da izradite ikonu petorice mu~enika Evstratija, Avksentija, Evgenija, Mardarija i Oresta. ^im to reko{e, nestado{e pred zapawenim o~ima dvojice ikonopisaca, koji su se potreseni dugo osewivali krstom. Tako su se vratili u Svetu Anu i izvanredno izradili `ivopis sredi{weg hrama, po{to su, razume se, zbuwenim ocima ispripovedili ~udo koje su do`iveli.

M.M.: Molim vas, ispri~ajte nam ne{to iz `ivota va{ega starca. Starac iz Svete Ane: Po~e}u obrnutim redom, s kraja: kada se starac upokojio, podelili smo, mi oci iz wegove mona{ke obiteqi, izme|u sebe po list bele hartije, kako bismo jednostavnim re~ima opisali {ta je za svakoga od nas bio starac i {ta je bilo najkarakteristi~nije za wega. Na kraju smo sva ~etvorica a da to nismo znali napisali isto: Mudar, smiren, dobar u rasu|ivawu ! To su glavne star~eve osobine, ali to su osobine svih staraca bogato obdarenih blagoda}u. Rasu|ivawe je majka svih vrlina kod duhovnika. E, rasu|ivawe je naro~ito krasilo prepo{tovanog starca. Uzimao je u obzir pozitivne i negativne strane u svakoj situaciji posebno i delovao u skladu sa tim. Ishod je uvek bio rastere}ewe du{e. M.M.: Jesu li mnogi dolazili da polo`e breme svoje du{e na wegov epitrahiq? Starac iz Svete Ane: Da. Dolazili su mnogi. Star~eva isposni~ka kelija li~ila je uvek na bawu Siloamsku32! Mnogo puta smo videli i poznate i nepoznate i klirike i mirjane kako pla~u od umilewa posle ispovesti. Zaista ~udesan do`ivqaj! M.M.: Opi{ite nam jedan dan u va{oj kolibi. Starac iz Svete Ane: Bla`enopo~iv{i starac je u svojim poukama govorio: Telo upo{qavaj da se prehrani{, a du{a neka ti bude trezvena kako bi nasledio Carstvo Nebesko! Na{ `ivot se sastoji od molitve i rada. Monasi u skitovima se sami izdr`avaju. Imaju rukodeqe i od toga se izdr`avaju. Prva briga je, razume se, molitva. Dok radimo nastojimo neprekidno da se molimo. Govorimo: Gospode Isuse Hriste pomiluj nas, Presveta Bogorodice pomozi nam i druge molitve koje sami sastavimo. Evo, da}emo vam sliku na{eg programa u skitu Svete Ane, a posebno u na{oj kolibi: starac Antim bio je veoma strog prema samome sebi, a milostiv prema drugima. Tokom cela dvadeset i ~etiri ~asa molio se
32

Jn 9, 7

neprekidno na mnogo na~ina, a nama je nagla{avao da sve ~inimo s merom, dok ne sazremo. Danas, dakle, dan za oce na{e kolibe po~iwe u 4 sata u zoru. Do 5 sati svako se moli u svojoj keliji: svako ima svoje pravilo. U 5 svi idemo u paraklis na{e kolibe i po~iwe poslepono}na slu`ba, zatim jutrewe, a potom bo`anstvena Liturgija. Po{to prezalogajimo ne{to malo, kako bismo okrepili telo, po~iwemo rukodeqe koje je kod nas ikonopisawe, jo{ od osnivawa kolibe. To rukodeqe je na{ starac izuzetno mnogo voleo i izradio je mnogo ikona koje se nalaze po celoj Gr~koj, a neke od wih su i ~udotvorne! Kao {to znamo sa Sedmog Vaseqenskog Sabora, da bi ikona ~udotvorila treba da se steknu mnogi ~inioci. Jedan od wih je i vrlina ikonopisca, jer, na primer, jedno je kada posti{ i moli{ se dok ikonopi{e{, a drugo je kada pu{i{ i slu{a{ narodne pesme na radiju Starac je imao veliku sklonost prema ikonopisawu, po{to mu nije bilo potrebno da gleda u predlo`ak, nego je `ivopisao napamet Uporedo da nastavim priprema se jelo. Postoji, razume se, podela poslova. Dr`imo se programa, koji zavisi od godi{weg doba. Ishrana nam je tako|e po programu i zavisi od dana {ta }e biti na trpezi. Obedujemo u odre|eno vreme. Pre toga u paraklisu o~itamo molebni Kanon Presvete Bogorodice, a u trpezariji se ~itaju `itija i svetoota~ka {tiva, kako bismo se hranili istovremeno i tvarno i duhovno. Posle kratkog odmora nastavqamo rukodeqe, a zatim se sabiramo u hramu za slu`bu devetog ~asa i ve~erwu. Posle toga obavqamo jo{ neke pomo}ne poslove i posle posleve~erwe slu`be ponovo po~iwe pravilo u kelijama. Mi imamo zapovest od starca da se uve~e molimo uz brojanicu, a ujutro da pravimo metanije. Drugde je druga~ije. To zavisi od suda svakoga starca. M.M.: Zna~i li to da gotovo 100% va{eg `ivota ~ini molitva? Starac iz Svete Ane: Po op{tem priznawu: glavna delatnost svakog podvi`nika treba da bude molitva u hramu, za vreme rada, za trpezom, svuda.

M.M.: Koliko znam, starac Antim je mnogo voleo prirodu, netvoreni hram Bo`iji, i bavio se oko drve}a, a naro~ito cve}a. Ispri~ajte nam neke pojedinosti o tome. Starac iz Svete Ane: Svakoga dana, posle jutarwe slu`be, starac je obilazio ba{tu na{e kolibe. Pratio je razvoj svake biqke i dopadalo mu se da nas obave{tava o tome: Vidite, oci, ona biqka je razvila plod, ili ona je procvetala, ili ona druga nije , govorio nam je, ve} prema prilici. Voleo je, tako|e, da nam donese prve plodove. To je smatrao velikin darom darom Bo`ijim i mnogo je voleo, kad god je mogao da, kao dobar otac, daje poklone svojoj deci! A mi, od potresenosti nismo hteli to da pojedemo, nego smo te plodove davali drugome za blagoslov! Voleo je da razgovara sa drve}em i da se prema wemu odnosi sa ne`no{}u, jer je drve}e dar qubavi Bo`ije. I `ivotiwe je voleo. Znate da ovde na Svetoj Gori nemamo doma}e `ivotiwe (koze, ovce, koko{ke, krave), nego ovde ima poneki pas, ma~ke i, prirodno, divqe `ivotiwe. Sve je i zmije i mi{eve voleo i ~esto nam je govorio: Mi smo, deco moja, za wih bog, kad ve}, jadne, nemaju ve~nost. Wihov `ivot se doslovno prekida. Onaj ko ne voli malu decu, cve}e i `ivotiwe, problemati~an je ~ovek! M.M.: Molim vas da nam sada izlo`ite besedu koja je bila odr`ana od strane bratstva kada se va{em starcu slu`io ~etrdesetodnevni pomen. Starac iz Svete Ane: Neka je blagosloveno. U~ini}emo to sa velikim zadovoqstvom wemu u pomen: Po ~emu je dana{wi dan izuzetan i {ta nas je danas sve sabralo ovde? Izuzetan je dan zato, {to je danas ~etrdesetodnevni pomen svetome starcu Antimu Duhovniku jeromonahu. Ko nas je pozvao ovamo? Pozvao nas je ovamo Hristu pozvani sveti starac. Za{to nas je pozvao? Zato da bismo pojali himne Hristu, zbog slavoslova, zbog evharistije, zbog moqewa za opro{tewe i milost. Uze{e od nas najprepodobnijeg pred Hristom i bi odnet od nas onaj koji se, pre samo ~etrdeset dana, nalazio me|u nama.

Prenesen je od nas onaj koji je dobro hodio prema Bogu: prenesen je smiren, mudar, revnostan bogoslu`iteq, do krajnosti blagorazuman; prenesen je nesebi~an, nepogre{ivi u~iteq, silan u veri i mu`evan; prenesen je onaj koji nikada nije kudio, bratoqubiv, onaj koji je svima bio sve; prenesen je dugotrpeqiv, nezlobiv, neslavoqubiv, neporo~an i du{om i telom; prenesen je revnostan u postu, umeren, trudoqubiv; prenesen je savr{eni monah i poslu{nik; prenesen izuzetan slu`iteq Svevi{wega, izuzetno iskusan duhovnik; prenesen bezazlen i nevin, sveti ikonopisac; prenesen je voditeq mnogih staraca, jeromonaha, monaha, hiqada du{a; prenesen je ~ovek molitve, ~ovek qubavi, ~ovek smirenoumqa, Bo`iji ~ovek; prenesen je cvet Svete Ane, ponos Svete Gore, svetogorski obrazac u pravoslavqu; prenesen je vrlinama ukra{en i svet ~ovek koji je sa svojih sedamnaest godina svom du{om zavoleo Boga i qude. Oti{ao je u ve~nu otaxbinu na{u. Napustio je propadqivost i oti{ao u nepropadqivost. Oti{ao je iz sveta i zasjao pred Hristom. Oti{ao je iz sveta ispraznog `ivota i nastanio se u Gorwem Jerusalimu. Napustio je ispraznost `ivota i oti{ao u bla`enstvo. Ostavio je isprzni mete` i oti{ao na mesta spokoja. Oti{ao je iz hladno}e i oluja ovoga sveta i dospeo u spokojnu luku. Napustio je ispraznu senku ovoga sveta i pohitao prema Suncu Pravde, Hristu. Mi, kao wegovi poslu{nici, nismo osiroteli. Naprotiv, slavimo Troji~nog Boga i rukovoditeqa i za{titnika na{eg sve{tenog mesta, preblagoslovenu Bogorodicu, {to nas je udostojio pastirskog starawa jednog u svemu tako vrlinskog ~oveka Bo`ijeg; ~oveka ~asnog i iskusnog u duhovnosti. @iveli smo blagoda}u Bo`ijom, kao u~enici pored nogu wegovih, mnoge godine ispuwene poukama bo`anskim, razgovorima, podvizavawima, isku{ewima, duhovnim borbama, radostima, `alostima, naporima i suzama. ^esto smo ose}ali da je nemogu}e da izbegnemo zamke i spletke vladara ovoga sveta u ovome veku. Tada smo se setili re~i apostola Pavla: Ko }e nas rastaviti od qubavi Hristove? @alost ili tjeskoba, ili gowewe, ili glad, ili

golotiwa, ili opasnost, ili ma~? Kao {to je napisano: Radi tebe nas ubijaju vazdan, smatraju nas ovcama za klawe. Ali u svemu ovome pobje|ujemo kroz Onoga koji nas je zavolio. 33 Uprkos tome, molitvama Otaca i na{eg uzdawa u ^elnika na{e vere, Gospoda na{ega Isusa Hrista i zastupni{tvom Preblagoslovene Bogorodice i Prisnodjeve Marije, pro{li smo vode}i dobru borbu kroz vatru i vodu, ispuweni nadom da }emo na}i milost po savetu Gospodwem: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja }u vas odmoriti.34 Povodimo se za pomi{qu koja nas vodi zahvaquju}i onoj svetoota~koj: Ukloni isku{ewa i nema nikome spasewa. Upravo tako misle}i, koliko znamo, bla`eni starac prihvatao je bez gun|awa, poput Joba, sva isku{ewa koja je dopustio u wegovom `ivotu promisao Bo`iji i `elimo da verujemo da }e ga na kraju Bog bogato nagraditi. A ako bi on, jer i on je ~ovek, protiv svoje voqe ra`alostio nekog sabrata iz skita, tra`io bi od na{e neznatnosti, za vreme molitve da mu oprostimo kako bi se ispunio Zakon Bo`iji: Nosite bremena jedan drugoga, i tako ispunite zakon Hristov35 ali i nama treba da bude opro{teno, jer i mi smo, po{tovani oci i sabra}o, nehotice, usred duhovne borbe nekada mo`da wega ra`alostili. Jedno je izvesno, da se od sveg srca molio za `ivota za svu bra}u i radovao se kao bezazleno dete, zbog duhovnog napretka svih otaca i ostale sabra}e. Molite se da i mi, koji smo ostali, budemo udostojeni da se ugledamo na wegov bogonadahnuti i bogonosni `ivot i na samoga starca Antima kao na primer. M.M.: Obi~no u razgovorima ostavqamo sagovorniku mogu}nost i slobodu da izlo`i ono {to on prosudi da treba re}i. Izvolite, dakle. Starac iz Svete Ane: Ono {to nam spontano pada na pamet u ovom trenutku od svedo~ewa o svetome starcu je ve} pomenuta ota~ka pouka: Ukloni isku{ewa i nema nikome spasewa. Starac je svim
Rim 8, 35-37 Mt 11, 28 35 Gal 6, 2
33 34

poklonicima govorio: Onaj koji ima pouku Isusovu i ne `ivi po woj, taj Boga nema!36 Ovo je prema jevan|elisti Jovanu. Ose}amo veliku radost i ~ast {to smo razgovarali i {to nam se pru`ila prilika da izlo`imo o na{em starcu ono {to nam le`i na srcu. Zahvaqujemo iz dna du{e i prizivamo wegove molitve i blagoslove. M.M.: Dragi moji ~itaoci, svi vi koji volite i po{tujete svetogorce, Gospod re~e: Svako drvo koje nije usadio Otac moj nebeski, iskorijeni}e se.37 Kroz poslu{nost ve~ni `ivot pretvara se u stvarnost, jo{ odavde. Onaj koji poseduje poslu{nost ose}a prisustvo Duha Bo`ijeg, koji usa|uje u du{u duboki mir i istinsko ose}awe prelaska iz smrti u `ivot. Ava Iperehije je rekao: Poslu{awe je monahova dragocenost. A onaj koji ga poseduje bi}e usli{en od strane Boga i slobodno }e stati pred Raspetoga; jer raspeti Gospod je bio poslu{an do smrti.38 Poslu{nost je put vere koja pobe|uje. Koliko je nas koji znamo ovu Tajnu? Sveti Igwatije Briancianinov pi{e: Verujmo onako kako su verovali sveti Oci, da ako se monah ne nau~i poslu{nosti od samoga Boga, ni{ta ne}e mo}i da nau~i od qudi!

Plodonosni unutra{wi svet Susret sa starcem Damaskinom Manolis Melinos: Poruka Svete Gore upu}uje nas na obra}awe i povratak su{tastvu. To plodonosno bogatstvo unutra{weg sveta osnovni je element atonske zajednice. Svrha i krajwi ciq ovog povratka je susret sa Bogom. Susret s Bogom pretpostavqa, ali i nosi sa sobom susret sa samim sobom. Tom povratku doprinosi sigurnost, koje nepokolebqiva
36 37

ube|enost

koja

ra|a

du{evno

spokojstvo,

2 Jn 1, 9 - parafraza Mt 15, 13 38 Stare~nik, (Beseda, Novi Sad 2000.) str. 196.

predstavqa glavnu osobinu svakog atonskog monaha. Ta sigurnost ne poseduje nu`no potporu logike, ni dokaze u skladu s wom. Monasi poseduju istinu koja proisti~e iz bogatog unutra{weg iskustva. To je ose}awe koje pokre}e usne srca na umnosrda~nu molitvu. To je sveti priziv ka savr{enstvu koje je dobilo osobine sve{tene institucije. Mona{ki ideal predstavqa potpuno jednostavno o~itovawe (otkrivawe) du{e. Odlaskom iz sveta i svega {to je u svetu, samosabirawem i samovawem, du{a mo`e da oseti predukus raja Ovde na qupkom Atosu, dvadeset vizantijskih manastira i nebrojene kolibe i isposnice naseqene su blagoslovenim ocima, koji se satiru u molitvama i no}u i dawu preklawaju kolena za svoje grehe i za narodne grehe iz neznawa39. Celoga dana i cele no}i, naro~ito no}i Sveti Zlatoust projavquje: Sladak je san, ali nema ni~eg sla|eg od molitve Usred no}i, topli zvuk talanta, klepala, zvona! Truba prepodobnog Pahomija u pustiwi Umetnosti nad umetnostima, nauke nad nukama , po re~ima svetih Otaca, dragi moji ~itaoci, to je mona{tvo. Mi smo na zalasku sunca posetili jednog dostojnog predstavnika tog mona{tva, starca Damaskina, koji se podvizava u kolibi Vaznesewa Bo`ijeg, ovde u skitu Svetog Pantelejmona. Jednostavna koliba, prostodu{an wen stanovnik. Wegov lik mogao bi da predstavqa ideal za dobrog ikonopisca. Smatra jedinstvenost svetogorskog monaha kao najve}u blagonaklonost Bo`iju! Odmah smo veoma dobro razumeli da izuzetno dobro poznaje svo priziv, pa zato se i stara samo za ono {to se odnosi na du{u i samo za wu, a ne za promenqivu okolinu Lampa na gas, ~ije staklo je na brzinu obavijeno `icom, neravnomerno se probija kroz mrak, otkrivaju}i pravilno bledo podvi`nikovo lice. Prva misao koja nam se ra|a u ovom okru`ewu odnosi se na bezmolvije po Bogu. Pitamo:
39

Jev 9, 7

- Star~e, {ta zapravo zna~i bezmolvije po Bogu? Starac Damaskin: Jednostavnim re~ima, to zna~i da svako boravi u svojoj kolibi, da se moli, da se moli, da se moli, a da nikome ne smeta! Licem k licu40, da se do krajweg savr{emstva bavi poslovima monaha. To je, po mom skromnom mi{qewu, bezmolvije po Bogu. M.M.: [ta su ta~no, o~e Damaskine, poslovi monaha? Starac Damaskin: Da se moli, da posti, da bdi prema mogu}nosti. Monahov um treba neprestano da bude s Bogom i da se moli. M.M.: Star~e, `eleo bih da nam ka`ete nekoliko re~i o Svetoj Gori, ako je blagosloveno Starac Damaskin; E, {ta da ti ka`em. Sveta Gora je mona{ko mesto! Monasi se mole prema svojim mogu}nostima. Jedan se moli mnogo, drugi se moli mawe [ta da ka`em? Ne znam. M.M.: Eh, star~e, znate! U~inite to nama za qubav i recite nam kada ste do{li na Svetu Goru? Starac Damaskin: To je bilo 1961. godine, kada sam imao trideset godina. M.M.: Da li po va{em mi{qewu ~ovek treba u mladosti da prigrli mona{tvo? Starac Damaskin: To zavisi od Boga i svake du{e ponaosob. Tu ne mo`e da postoji op{te pravilo. E, ako ho}e{ da se zamona{i{, mo`da je ipak boqe da si mla|i M.M.: Star~e, recite nam nekoliko re~i o molitvi i, ako je blagosloveno, ne{to vi{e o umnosrda~noj molitvi. Starac Damaskin: E Molitva je da ka`e{ Gospode Isuse Hriste, pomiluj me. Da meri{ vreme brojanicom, da izbroji{ do sto ~vorova. Kod svakog ~vora da ka`e{ jednom Gospode Isuse Hriste, pomiluj me, ili da se jednom oseni{ krsnim znakom, zavisi Sada, {to se ti~e silaska uma u srce, usporavawa pulsa prema molitvi i disawa, o tome nikako ne treba da raspravqamo, jer, ako to budemo ~inili, mo`e da
40

2 Moj 33, 11

nam strada zdravqe Treba da izgovaramo Gospode Isuse Hriste, pomiluj me i da se ne udubqujemo vi{e, kako nam ne bi stradalo zdravqe To su teme za velike, velike starce. Svi ostali koji o tome govore, mo`da namaju druga posla Oprez, oprez! Ja ne znam nikoga ko neguje silazak uma u srce, Sada }e{ me sigurno pitati ko sam ja da bih to znao! Zato se ovde zaustavqam! Po{to ne znam da plivam, bojim se duboke vode! Umno da govori{ Gospode Isuse Hriste, pomiluj me gre{noga. Izgovaraj to u sebi pa da ti ne strada grlo od neprestanog ponavqawa, ali i da ne privla~i{ pa`wu okoline koja }e da primeti da se bez prekida moli{. M.M.: Rasu|ivawe, star~e, {ta to zna~i? Starac Damaskin: To zna~i upravo ono {to ka`e re~: Da budemo u stawu da rasu|ujemo o onome {to govorimo, ili ~inimo, da li je isprvno, ili nije. Rasu|ivawe je vrlina i pretpostavqa vrlinu!.. Mnogi koji se bave molitvama i tako daqe, treba da poseduju vrlinu rasu|ivawa kako bi to ~inili s merom, kako im ne bi stradalo zdravqe. Jer, ako neprestano pravi{ metanije, ili se moli{ stoje}i, strada}e ti noge: ote}i }e. Ako prekomerno posti{, strada}e ti zdravqe, a tada }e biti jo{ gore. Bi}e{ prinu|en onda da jede{ i da jede{, ~ak i meso. Ali ako posti{ onako kako na{a Crkva mudro odre|uje, mo}i }e{ da se pri~esti{. Rasu|ivawe je potrebno. M.M.: Sve to, razume se, pod pa`qivim rukovo|ewem starca, duhovnika Starac Damaskin: Naravno, ali duhovnik treba da bude iskusan. Kao {to se raspitujemo i tra`imo da bismo oti{li kod dobrog lekara, tako mo`da jo{ i vi{e kada je u pitawu duhovnik M.M.: Budite, molim vas, tako dobri, star~e, pa nam recite nekoliko re~i o trpeqivosti. Starac Damaskin: Trpeqivost uvek prate qubav i nezlobivost. Trpeqivost je kada te neko psuje a ti se pravi{ da ne ~uje{. Da te

kradu, a ti se pravi{ da ne prime}uje{. Da te kleve}u, a ti da ne tra`i{ osvetu M.M.: A smirewe, star~e? Starac Damaskin: Smirewe je kada daje{ drugome prvenstvo i da se ne pokazuje{ prvi, a mo`e da se desi da zapravo jesi prvi. To je smirewe. M.M.: Koliki zna~aj ima podvizavawe? Starac Damaskin: Kada sam jednom pitao jednog monaha, ovde na Svetoj Gori, kako su se oci u stara vremena molili po petnaest i dvadeset sati od 24 stoje}i, ili kle~e}i, i kako su to podnosile wihove noge, odgovorio mi je: Jeli su sasvim malo. Imali su lako, isposni~ko telo. Kako da ti to ka`em M.M.: Za{to se, star~e, monah vi{e moli no}u, nego dawu? Starac Damaskin: Ma i dawu monah treba umno da se moli, ali i no}u. No}u ustajemo ve} premaprema M.M.: Da, ali za{to toliko mnogo no}u? Starac Damaskin: Pa i nije tako mnogo. A koliko je to? U svim manastirima no}u molitva traje ~etiri sata, a mo`e i vi{e. U ta ~etiri sata slu`i se i no}na slu`ba. M.M.: Dobro. Da li to zna~i da no}u Bog boqe ~uje? Starac Damaskin: Tako je. U pono} sam se budio da bih se ispovedio sudu Tvoje pravednosti. Ka`e Amon. Naravno, svako vreme je Bo`ije M.M.: Vi se, star~e, ovde u svojoj kolibi sami podvizavate Starac Damaskin: Sam se molim uz brojanicu prema mogu}nostima Nedeqom se sabiramo u sredi{wem hramu skita. Eto, kao {to selo ima zajedni~ku crkvu. I ovde je kao selo, sa sredi{wim hramom. M.M.: Star~e, koje je va{e rukodeqe? Starac Damaskin: Brojanice. M.M.: Molite li se za vreme rukodeqa? Starac Damaskin: Ve} smo rekli da monah stalno treba umno da se moli, ali to treba da ~ini i svaki pravoslavni hri{}anin, govore}i: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me.

M.M.: Mnogi oci, star~e, su imali i imaju opit netvorene svetlosti. Starac Damaskin: Ne bih da o tome raspravqamo, brate, jer prelest s desna naro~ito kod nas monaha neprestano postoji. Rekli smo to i ranije, u drugoj prilici. Ne mo`emo to da shvatimo i tako se stvara velika zbrka i veliko ludilo. M.M.: Vi se, o~e Damaskine, sami podvizavate. Svakako imate svog duhovnika. Me|utim, vi ste, u su{tini, starac samome sebi! Kakvim se ta~no pravilima vi podvi`nici podvrgavate? Starac Damaskin: Imati poslu{nosti svome duhovniku, kako si ve} spomenuo, to je mona{tvo. Evo, re}i }u ponovo: Kada je post, treba da posti{, a kada nije, da jede{ po kanonu. Ako si sam, to ne zna~i da treba da pravi{ gozbe! Treba da se dr`i{ svog pravila, da se podvizava{. Sve {to propisuje mona{ka zajednica. E, to je poslu{awe kada si sam. M.M.: Odsecawe voqe, {ta to ta~no zna~i? Starac Damaskin: Potpuno odricawe od svoga ja i podre|ivawe voqi drugoga, starca, igumana. Ti si neispisano par~e hartije, kako bi na wemu Bog, rukom tvoga starca, napisao {to god ho}e! M.M.: A Blagoslovi, brate? Starac Damaskin: To je izraz potpune smirenosti. Ta ko se tra`i opro{taj. Tako du{a klekne. To je kao da pravi{ veliku metaniju. A onda radost i blagoslov preporo|enog odnosa M.M.: Kakva je uloga pomisli u na{em `ivotu, star~e? Starac Damaskin: Pomisli ne nestaju, kao {to ne nestaje kiseonik u atmosferi. Pomisli dobre i r|ave stalno dolaze. Prema tome kakve su, privatamo ih, ili ih odbacujemo. Ako u sebi odneguje{ r|avu misao, samo jedna r|ava pomisao je uve}a, ona postane ogromna i ugu{i te u jednom trenutku. Zato treba za prvu pomo} da po`urimo starcu i da ispovedimo pomisli svaki put kada se stvore. Treba da ih preduhitrimo dok se ra|aju. Pomisli ne nestaju. Samo silom Bo`ijom nestaju.

M.M.: Tolike godine ovde na Svetoj Gori, o~e Damaskine, sigurno ste upoznali monahe, istinske an|ele na zemqi. Na po~etku razgovora govorili ste o Svetoj Gori. Molim vas sada da nam ne{to ispri~ate o blagoslovenim starcima, nebeskim qudima i zemaqskim an|elima. Postoje i ovakvi i onakvi, o~e Damaskine Starac Damaskin: Svakako postoje. Ja, me|utim, nisam bio i nisam dostojan da do|em u kontakt sa takvim nebeskim qudima. Ko sam ja da ih poznajem Ono {to mogu sa sigurno{}u da vam ka`em, je to da svi monasi imaju blagodat Bo`iju. Svi imaju ne{to. Ni jedan pravoslavni nije bez duhovnih darova Bo`ijih. M.M.: Ja }u da insistiram, star~e, da nam navedete imena nekih otaca koje ste upoznali ovde, u okolini skita Svetog Pantelejmona, koji pripada manastiru Kutlumu{. Starac Damaskin: Zna{ i onda kada sam prvi put do{ao trudio sam se i sada se trudim da ostajem u svojoj kolibi. Ne dopada mi se da pose}ujem jednog, ili drugog i da smetam. Me|utim, sigurno se se}am nekih imena prepodobnih otaca. Ovde u skitu, malo ni`e, boravio je starac Haralampije. Do{ao je iz manastira Kuduna u Iraklionu na Kritu. Upokojio se oko 1973. godine. Tada sam bio u manastiru Kutlumu{ i oci su mi davali darove za blagoslov, pa sam mu donosio. Tra`io sam blagoslov od wega i odmah odlazio, samo da ne poremetim wegovu molitvu i bezmolvije. Tamo malo daqe, u kolibi starca Mojseja, `iveo je monah Jovan. I on je bio Kri}anin. Ovde naokolo bilo je dvadeset naseqenih koliba. Dvadeset, naravno, staraca. A i sa monasima ih je `ivela nekolicina Ma i danas na{ skit, slava Bogu, ima nekoliko izuzetnih otaca. M.M.: Tokom tolikih godina, o~e Damaskine, ovde, u Bogorodi~inoj Gradini, {ta ste iskusili?

Starac Damaskin: E, dobro! Da bismo postali monasi zna~i da verujemo u sve ono {to nam govori Crkva o mona{tvu. Zbog toga smo i postali monasi, a ne da jurimo za vetrom! Ma i vi ste na{a bra}a mirjani Ja se smerno molim za spasewe svih koji su kr{teni u Ime Oca i Sina i Svetoga Duha. To, razume se, nije u~ewe na{e Crkve. Ja `elim da se tome nadam, `elim u to da verujem. Ako se svi spasemo, ne}emo, razume se, svi imati istu slavu kao Antonije Veliki, ili sveti \or|e i tako daqe Mo`e se re}i, jednostavno, da je mona{tvo najkra}i put do Boga. Eto, recite to tako. M.M.: Sada, po{to ste se usredsredili na mona{tvo, dozvolite mi da se malo osvrnem na porodicu, koja je u na{e vreme trpi udarce sa svih strana. Mnogi se `ale na odsustvo sporazumevawa, razumevawa, op{tewa Starac Damaskin: Otac porodice je du`an da stalno svojim primerom ukazuje na ono {to dolikuje i {ta je dobro. Ali, ako ga ne slu{a supruga, ili deca, ima Boga. A da se razvede{ sigurno je mnogo gore. Nije li tako? U svakoj situaciji treba da bude{ trpeqiv i krotak. [ta drugo? Jednom }e razumeti. Blagoslovena trpeqivost topi svaki led. Naposletku pobe|uje! Ve}ina obi~no gleda na spoqa{wost: da `ena bude lepa, na primer, a ne obra}aju pa`wu na unutra{weg ~oveka. Ma to je osnovno {to treba da vidi{! Ako ti duhovno ne odgovara, {ta da radi{? M.M.: Blagoslovite, star~e. Starac Damaskin: Neka Bog blagoslovi sve nas, Amin. M.M.: Dragi moji ~itaoci, u skromnoj star~evoj kolibi vreme dobija dimenzije ve~nosti! Vra}a se svojoj izvornosti i ima simboli~ko zna~ewe. Ne{to kao tamjan molitve svetiteqa, ~ini se kao da odi{e ovim blagoslovenim ugo|ajem, kao da oci iz skita jo{ nisu zavr{ili svoje vapaje iz srca i bezglasne himne, kako da ba{ ovoga trenutka upu}uju Svemilostvivome svoje sve{tene ~e`we Ovaj suton nas obavija neodoqivom op~iweno{}u i poziva nas da se sabiramo, daje nam

jedinstvenu priliku da primetimo senke, oblike, ti{inu, miomir, vedrinu i da sve to pa`qivo pohranimo u du{u. Ovde se sve i svi mole! Sve zajedno poje bezglasnu himnu Svestvoritequ Logosu. Kroz prozor nas posmatra jedna sova. Privukla ju je jo{ uvek budna str~eva lampa! Prolaze sati, vreme bele`i na{ ru~ni ~asovnik, ali vreme klepala je nepisano. A onda metalni zvuk odzvawa pozivom. U svakom sredi{wem hramu, u svakoj kapeli, kandila, sve}e smerni plami~ci smi{qeni tako da samo probijaju mrak, ali da ga ne pobe| uju! Neprestano mrmqawe molitve ~teca duboko u no}. Svaki monah ima svoj stasid od koga se odvaja samo da bi pravio metanije, ili se poklonio ikonostasu, primio sveto Pri~e{}e. Ti{inu no}ne slu`be prekida neujedna~eni ritam kadionice. Nekakva izmaglica u kupoli hrama nagove{tava skoro svanu}e! Jedna senka izlazi iz oltara. Na glavi joj skufija i kapuqa~a. Na ple}ima mandija: sve~ana ode`da. U ruci mu kadionoca koja svojim ogwenim ustima guta ovaj nezaboravni trenutak. Wegovi pokreti imaju neku svoju geometriju i pri paqewu lampe i pri otvarawu Carskih Dveri, pri stavqawu tamjana u kadionicu. Dosledno vr{ewe du`nosti tako|e je na~in slu`ewa Bogu. Uz skladno zvowewe zvon~i}a, kadi ikone Boga @ivoga i `ive i `ivopisane prazne staside, poklonike, skladno pojawe, ve~nost O, kako je predivna svetogorska no}!.. Pero pisara brzovlaha! Razgovor sa arhimandritom Hrisostomom iz Nove Skitije Manolis Melinos: Sveti Teodor Studit opisuje mona{ki `ivot kao tre}a blagodat. Prva je Mojsejev Zakon, druga je blagodat na blagodat41koju svi primismo od Gospoda po re~ima U~enika Qubavi
41

Jn 1, 16

 i tre}a je mona{ki `ivot, nebeski `ivot, silazak angelskog sveta na zemqu, savr{eni iskorak iz sada{wosti. Potpuno suprotna wemu je denicova gordost, u ~ijem okriqu ~ovek ne mo`e da pozna taj dar Bo`iji. Monah je uveren u nesavr{enost svoga razuma, a to je izuzetno zna~ajno za wegov opit. Uveren tako u svoje neznawe, monah se osloba|a velike more koja nas po pravilu sve prati. Savr{enstvo se ostvaruje samo u Bogu i ono je dar Svetoga Duha. Smisao mona{kog `ivota nije misionarewe, nije intelektualno usavr{avawe, nije promi{qawe `ivota po sebi. Monah ne tra`i ne{to, nego Nekoga! Sve je u mona{tvu ~e`wivo tra`ewe Boga, bezuslovno tra`ewe, pod ~ijim okriqem je sveukupno bi}e monaha okrenuto Gospodu i Bogu na{emu. Pomenute `ivotne more oci kolibe Svetog Spiridona, u Novoj Skitiji, do krajnosti su proterali. Koliba je posledwih godina oli~ena u ogromnoj figuri bla`enopo~iv{eg papa-Spiridona. Svetogorski starac, svojom dubokom duhovno{}u, rukovodio je u Hristu bratiju oko sebe. Dragocena obave{tewa o celom `ivotu bla`enopo~iv{eg arhimandrita Spiridona, daje nam, u kwizi Podvi`nici na Svetoj Gori, tre}oj po redu u ediciji Ota~ki opit, jedan od wehovih poslu{nika, starac Gavrilo, koji se sada podvizava u jaruzi gusto obrasloj zelenilom koja se nalazi na obodu skita Svetog Pantelejmona, koji pripada manastiru Kutlumu{. Me|utim, jedno drugo wegovo duhovno ~edo brat iz mona{ke obiteqi bla`enopo~iv{eg starca veoma lepim jezikom pripoveda o wemu. Re~ je o wegovoj prepodobnosti protosi|elu Mitropolije Jerisosa, Svete Gore i Ardamerija, arhimandritu gospodinu Hrisostomu, koji tra`i da nam da svoj blagoslov. - Blagoslovite, star~e. Arhim. Hrisostom iz Nove Skitije: Gospod neka te blagoslovi kroz blagoslove i molitve na{ega bla`enopo~iv{eg starca Spiridona, koji s pravom i dostojno stoji pred nebeskim `rtvenikom, dragi moj Manolise, a isto tako i tvoje drage ~itaoce.

M.M.: O~e Hrisostome, starac vam je svima ostavio te{ko zave{tawe Arhim. Hrisostom: Ta~no. Svi mi oci to ose}amo i trudimo se da hodimo ta~no po liniji koju nam je odredio svojim poukama. M.M.: Veliko je interesovawe, o~e Hrisostome, ne samo za vremenski period kada je va{ starac bio na Svetoj Gori, nego i za raniji wegov `ivot. Ceo wegov `ivot je duboko pou~an. Pri~ajte nam o wegovom `ivotu i pru`ite nam obave{tewa koja }e nam biti korisna za duhovnu izgradwu. Arhim. Hrisostom: Potrudi}u se, ali bogatstvo, koji se zove Arhimandrit Spiridon iz Nove Skitije, je izuzetno veliko, to je te{ko breme, a moja ple}a su nejaka. Bog neka me prosvetli. Pomenite me, molim vas u svojim molitvama. Starac nam je govorio da je bio monah od svoje osamnaeste godine, kada je doneo odluku da ostane devstvenik! Na Setu Goru, me| utim, udostojen je da do|e sa pedeset i pet godina, posle 37 godina. Preuzeo je na sebe da prvo udomi sedam k}eri svoga brata, po{to ih je wihov otac napustio. Postao je starateq porodice. Radio je u bratstvu Zoi u Agriniju, zajedno sa svojim bla`enopo~iv{im duhovnim ocem, ocem Venediktom Petrakisom. U wegovoj odluci da ode na Svetu Goru, glavnu ulogu su odigrali razlaz bratstva, smrt oca Venedikta i jo{ pone{to. Rekao je tada: Ne}u da ostanem u Agriniju, pa da do|em u sukob. Sigurno se ne bi odvojio od rada. Ne}u da sru{im delo koje sam svojim rukama napravio. Oti}i }u na Svetu Goru i umre}u tamo, pod nekim kamenom. Nikome nije rekao ni re~ o svom odlasku. Samo je jedan mali de~ak, iz ku}e od prekoputa, video kako nosi stvari i briznuo u pla~, govore}i svojoj majci: Mama, gospodin Ilija odlazi. Mnogo su ga voleli. Vodio je ra~una o stotinama osirotele dece u internatu koji je osnovao i sam ga izdr`avao. Vaspitavao ih je, {kolovao ih je, na svaki na~in im pru`ao podr{ku. Sve za druge, ni{ta za sebe!

Kada je do{ao na Svetu Goru, neki monasi su mu, prvih godina, `ele}i da mu se suprotstave, govorili: - Tako govori{ ti, koji si samo dve godine ovde? Mi smo ve} dvadeset i trideset godina na Svetoj Gori! Starac im je mudro odgovarao: - Pa {ta ako ste ovde dvadeset godina? Prqate kamewe! Time jehteo da ka`e da nije va`no koliko godina je neko u mona{tvu. Va`no je koliko je duhovno napredovao Starac je jo{ bio sam, bez mona{ke obiteqi, kada je dobio sr~ani napad. Dovukao se tada u hram, pred Hristovu ikonu i rekao: Gospode, podari mi jo{ dadeset godina da u`ivam u mona{kom `ivotu! Ikoni svetog Spiridona je rekao: Sveti moj Spiridone, dovedi mi neko dete (monaha) u moju kolibu, jer ja }u umreti, a po tebi }e popasti pau~ina, bi}e{ isti onakav kakav si bio kada sam te na{ao! I zaista, ostvarilo je i jedno i drugo. Upokojio se posle dvadeset godina, a ubrzo po{to je izrekao tu molitvu, do{la su prva sabra}a na{e mona{ke obiteqi! Bla`enopo~iv{i starac Gavrilo iz Dionisijata je imao obi~aj da ka`e: Starac Spiridon je sredi{te Svete Gore! Dru`ili su se i me| usobno po{tovali. Kada bi starac Gavrilo imao nekakav te`ak slu~aj na ispovesti, slao bi ga starcu Spiridonu. Na{ starac je na Svetoj Gori `iveo izme|u jeseni i prole}a atonskog mona{tva. Kada je do{ao 1965. godine, Sveta Gora je dospela do najmaweg broja monaha. Sa ve}inom mladih igumana poznavao se iz sveta. Neke od wih je poznavao iz bratstva Zoi. Radovao se pristupawu mladih monaha i wegov savet prilikom osnivawa i saobra`avawa novih mona{kih zajednica bio je veoma dragocen. On je uhvatio oca Georgija Kapsanisa da do|e da boravi u manastiru Grigorijat. Zatim, prihvatio se da ispoveda stare monahe i da do~ekuje mlade. Tokom {est godina bio je duhovnik u manastiru Grigorijat i davao je sve od sebe i mnogo doprineo duhovnom napretku

tog manastira pod prosvetqenim rukovo|ewem starca, oca Grigorija. U manastiru Simonapetra pak, u po~etku je ispovedao stare monahe. Zna~ajna je bila, tako|e, pomo} mladom bratstvu manastira Dohijar. ^esto se borio protiv onih koji su optu`ivali mlada bratstva i sve wihove protivnike je preobra}ao na svoj vla{ki na~in. Mladi monasi su se radovali kad god bi ga videli u svom manastiru. ^esto je uzimao motor i obilazio sva mlada bratstva, u Grigorijatu, Dohijaru, Ksenofontu, Simonapetri, odlazio unutar kopna, da poseti mona{ke obiteqi manastira Kutlumu{ i na druga mesta. M.M.: Ispri~ajte nam, molim vas, kako je bla`enopo~iv{i va{ starac Spiridon procewivao monahe. [ta je smatrao pozitivnim? Arim. Hrisostom: Smatrao je da su najve}e vrline monaha poslu{awe i smirenoumqe. Nije voleo veliki podvig. Verovao je da preterano podvizavawe proizilazi iz egoizma. Govorio je: Napravi ta~no toliko metanija. Jedna metanija vi{e, bi}e metanija |avolu! ^esto je, da bi se smiravao, posipao uqe u tawir nekoga od sabra}e. Nije voleo neurednost u kolibi. Tra`io je da bude red i ~isto}a. Kutiju {ibica posle upotrebe, trebalo je uvek da vratimo na svoje mesto. Ako bi je na{ao na nekom drugom mestu, trebalo je da napravimo deset metanija. Govorio je: Sve da vrati{ na svoje mesto. Ako mi ne{o zatreba, da to na|em i zatvorenih o~iju. Ka{ike i drugo posu|e, tako|e je trebalo da bude na svome mestu. Monasima je govorio: Treba da budete ~isti i o~e{qani. ^e{aq i maramicu treba uvek da imate u xepu. Kada kinete, treba uvek da stavite ruku sa maramicom na nos. Sapun, kada se perete, da uvek isperete od pene. Umivaonik i toalet uvek treba da operete posle upotrebe. Neka ih slede}i na|e ~iste. Svetost se ne vidi samo po podvigu i molitvi, ve} i po redu i ~isto}i koja vlada u doma}instvu svakoga od nas. Mladim igumanima je govorio da grade toalete pored kelija. Momci su mladi. Ne{to mo`e da im se desi, pa da mogu da odu da se operu. Savetovao je. Monahe je podsticao da se redovno kupaju. Ako bi koji revnosnik rekao suprotno, on bi odgovarao:

Bre zlosre}ni~e, sveti Antonije se nije kupao, ali je odisao sveto{}u. A ti zaudara{! Mnogo je po{tovao o`ewene hri{}ane i ~esto nam je govorio: Da zahvalite Bogu {to ste devstvenici i {to se niste upleli sa `enama i decom. Ali, znate li koliko se mu~e na{a bra}a u svetu? Ako ne ka`emo da smo gori od onih koji su u svetu, nema nam spasewa! Za vreme bo`anstvene Liturgije, nije voleo neslo`ne glasove ni pokazivawe muzi~kih sposobnosti. M.M.: Kako se odnosio prema mirjanima? Arhim. Hrisostom: Veoma je bio veliki wegov duhovni uticaj na mirjane koji su radili na Svetoj Gori, ali i na mornare na brodi}ima. Zahvaquju}i svom duhovnom iskustvu i sna`noj li~nosti mogao je da ih kontroli{e, da ih prekori, ali i da razgovara sa wima o duhovnim temama. Mnogi od wih su se pokajali {to su optu`ivali monahe i ispovedali se wegovom epitrahiqu. Neki kapetan je psovao monahe. Ka`e wemu starac: Nije li te stid? Mi primamo poklonike na spavawe, mi ih peremo i hranimo. Vi uzimate od wih novac za prevoz i jo{ ste nezahvalni i optu`ujete nas koji vam slu`imo? Posle izvesnog vremena, ponovo je putovao brodom toga kapetana. On po{aqe po starca da do|e na komandni most. Ode starac i na|e ga kako le`i. - Pomozi mi, star~e. - [ta ti je? - Boli me srce. Imam problem. - Nisam li ti rekao da ne psuje{ monahe? Pokaj se, ~ove~e! Tako mu je rekao sme{e}i se o~inski. I kapetan se zaista ispovedi po{to se pokajao. Drugom prilikom }askao je sa nekim drugim kapetanom. - Koliko dece ima{, kapetane Nikola? - Imam dvoje, star~e. -

- Samo dvoje? Ah! Bre, {ta bi ti rekla moja majka koja je imala ~etrnaestoro! Treba da ima{ bar jo{ jedno. Pora{}e samo od sebe. I zaista, kapetan dobi i tre}e dete i radostan javi to starcu ovim re~ima: Raste samo od sebe! ^ak mu se ispovedio i od tada do danas mnogo ga po{tuje. M.M.: O~e Hrisostome, znam da je naizgled grubi starac posedovao mnogo qubavi i da je bio veoma osetqiv, {to je prema prilici i na duhovnu korist ponekad pokazivao. Arhim. Hrisostom: Tako je. Na primer, nije se slagao sa tim da monasi budu potpuno odse~eni od svoje porodice. Monahe, naro~ito mlade, kada bi saznao da im majka pla~e, slao je ku}i jednom godi{we. Mnogo puta je, kada bi se dogodilo ne{to ozbiqno nekom sabratu, o tome obavestio sve i od nas tra`io da ka`emo svoje mi{qewe. To je savetovao mona{kim obiteqima, ali i o~evima porodica. Svi zajedno treba da rasprave probleme koji se ti~u nekog ~lana bratstva, manastira, ili porodice. Kada bi mislio da nas mnogo pritiska, odlazio bi da nas ostavi da predahnemo! Kada bi se iznervirao i vikao, odmah je tra`io od nas izviwewe. Oprostite mi deco. Ja ne `elim da vi~em. Ali tako sam odrastao. Mnogo sam toga pro{ao u `ivotu. Treba da znate da je ono {to vam ka`em kada vas grdim, samo na mojim usnama. Nema toga u mom srcu. Kada bismo mu ispovedali svoju odbojnost prema wemu zato {to nas vre|a, govorio je: Ako ne ose}a{ odbojnost prema meni, ~edo moje, prema kome }e{? Davao nam je mogu}nost da izrazimo svoja negativna ose}awa prema wemu, otvoreno i prirodno! Starac je, se}am se, bio protiv toga da Svetogorci zbog ovog, ili onog izlaze u svet, i u svakoj prilici govore o duhovnim temama. Monasi jo{ duhovno nezreli izlaze u svet i govore o dubokim zna~ewima i porukama, koje mo`da ne postoje. Starac se sa tim nije slagao. Govorio je da je to znak nezrelosti. Govorio je isto tako da

hri{}anin treba da praktikuje podvi`ni~ki `ivot. Insistirao je na tome. Tra`io je i od mirjana i od monaha pokajawe, smirewe, poslu{awe. Kada smo si{li u Solun, rekao nam je: Ajde da idemo da ~ujemo Stergija. Mislio je na profesora Bogoslovskog fakulteta, S. Sakosa. Profesor je javno po`eleo dobrodo{licu starcu i pozivao ga da besedi. Starac to nije `eleo i kada je ve} bio prite{wen uzvicima prisutnih, popeo se za govornicu i veselo ih obavestio: Nemojte me pozivati, jer ja }u da besedim jezikom pisara brzo vlaha (!), a ne brzopisca 42, kako ~ujemo u na{oj crkvi. Posle ove {ale, ozbiqno je nastavio: Molite se da Bog podari pokajawe nama Svetogorcima! Nije `eleo da se pokazuje pametan u duhovnim temama. Nije `eleo da pou~ava ne{to neopipqivo. Molio ih je da se mole za Svetogorce, da steknemo i mi pokajawe. Eto, {ta je bila najboqa svetogorska mona{ka propoved: svima je neophodno pokajawe Jednom smo bili u poseti stara~kom domu u Agriniju, koje danas prima sedamdeset starih, a kroz wega su pro{le stotine. Kada smo odlazili rekoh mu: - Ovo je zna~ajno delo, star~e A on mi odgovori veselo i svakako u `eqi da me u}utka: - Svet je la`ov, a smrt je kradqivica! ^esto je govorio ovu izreku, ukazuju}i na ispraznost svega na ovome svetu. Ovom izrekom u po~etku je ukazivao na sebe. Imao je naviku, strogo kritikuju}i samoga sebe, da ka`e: Sve {to se postiglo u svetu, uprqano je egoizmom. Jedno sam uradio da se poka`em, drugo da ispadnem pametan. Shvatio sam to tek kada sam do{ao na Svetu Goru. Samo ono delo koje ~ini ~ovek sa smirewem i skriveno ima vrednost pred Bogom. Zamislite, tako je govorio starac koji je ~inio velika dobra dela celome svetu! Odgajio je i i{kolovao stotine dece, izgradio stara~ki

42

Psal. 44, 2

dom od pet spratova. Mnogo stotina dece slu{alo je wegovo verou~ewe, besedio je u~io veri po celoj Etoliji i Akarnaniji. On je dobro~initeq svima nama. Naro~ito mi, koji smo imali tu sre}u da u`ivamo u wegovom duhovnom o~instvu u na{em skitu, ose}amo koliko je veliko wegovo nasle|e Trudimo se da hodimo pokoravaju}i se wegovim zapovestima. O, samo kada bi nam Bog, zastupawem na{eg blagoslovenoga starca, ulio snage u na{em podvigu. Budite blagosloveni. . . . . . . . . . . . . . . . . . . M.M.: Veoma sam vam zahvalan, o~e Hrisostome. Dragi ~itaoci, bezglasna, ali tako re~ita propoved prepodobnih Otaca kao {to su Pavle pustiwak, Antonije Veliki, u~iteq pustiwe, Pahomije Veliki i nebrojeni drugi blista kao {to u ba{ti blistaju, na prvim zracima tek ro|enog sunca, kapima rose ukra{eni pupoqci! Verni do smrti svetogorski an|eli nadahnuti blagoda}u Bo`ijom izgaraju}i qubavqu prema Bogu i bli`wemu, s pravom puni ~e`we za spasewem i oslobo|ewem od strasti i `eqa na{e gre{ne prirode, predaju se danima i no}ima sticawu jevan|elskog savr{enstva. Mona{ki `ivot a naro~ito atonski nastavqa predawe sve{tenog bogonadahnu}a u prvim koracima na{e Crkve. Istinska juna~ka dela mu~enika i monaha ukazuju na silu i istinu na{e vere. Antonije Veliki re~ito pita mudrace koji ga poseti{e u pustiwi: Da li bi ikada smrt bila prezrena, da nije bilo krsta Hristovog? Mona{ki `ivot se, kao sveukupno odricawe od svega {to pripada svetu, smatra izvanrednim ostvarewem posve}ewa i `rtvovawa Bogu. Podvig ~ini monaha pobednikom. Monah odlazi u pustiwu, urawa u dubine svoga srca da bi pobedio |avola. Sila zla ne nalazi se izvan nas, nego se skriva u dnu na{eg srca. Tamo se vodi i dobija bitka Iz dubine tog tihovawa u samo}i, svetogorski starci nas tome u~e delom, re~ju, podvigom, an|elskim `ivotom Trojica nebesnika

Razgovor sa arhimandritom Joakimom iz Svete Ane Manolis Melinos: U svesti qudi u svetu Atos predstavqa spomenik neuporedivog bqe{tavila, svetionik duhovnog zarewa. Ovo prelepo mesto predstavqa svuda primetan odblesak lepote Bo`ije! Na Svetoj Gori ni{ta nije bez zna~aja. Telesno stradawe neophodno je za du{evnu puno}u, }utawe i tihovawe za neprekidno op{tewe sa Bogom. Manastirska sredi{ta uvek su bili svetle}i meteori, svetionici Pravoslavqa i pravodejstvovawa. Svetogorski manastiri, skiti, kelije, tihovalnice, isposnice svagda behu u jesu ogwi{ta duhovnog isijavawa, sredi{ta svetosti i vrline. Zajednica svetoga imena na svom hiqadugodi{wem putu obogatila je svetiteqima na{u Crkvu oblakom svjedoka43i ispovednika, koji su svedo~ewe vere `igosali svojom ~asnom mu~eni~kom krvqu. U~iteqi mudrosti i vrline po Bogu, postado{e slava i krasota `ivota i zajednice po Hristu. Atos je sveta gora. Ali nije ona starce na~inila svetima: starci su na~inili i ~ine goru svetom. Gora je sveta, jer je postala sveta od mnogobrojnih kolosa vrline koji je nastawuju. Sveta je, jer je natopqena krvqu mu~enika. Sveta je, jer odi{e duhovnim miomirisom ~asnih mo{tiju koje predstavqaju vidqiva znamewa prisustva Bo`ijeg, pre~age na lestvici koja sjediwuje zemqu sa Nebesima. Prilaze}i monasima dok pose}ujemo manastire, skitove, isposnice, sre}emo se sa nadtvarnim bi}ima ovaplo}ewima svetosti i vrline koja izgovaraju duboke mudrosti sa krajnom prostodu{no{}u i sa detiwom neposredno{}u raspravqaju o svome opitu. Nema neobrazovanih na Svetoj Gori. Mudri su pred svetom nerazumni, jer Bog je na~inio ludom mudrost ovoga sveta i ludo pred svijetom ono izabra Bog da posrami mudre i ono {to je ni{tavno da uni{ti ono {to

43

Rim 12, 1

jeste44Sveti Zlatoust pita: Zar ne vidi{ mudroqubqe monaha, ta sjajnija je od sunca? Na Svetoj Gori obitava istinska mudrost, koja ne proishodi iz logike i preispitivawa dijalektike, nego kao dar Bo`iji. Sveta Gora pro~i{}ava duh, podvrgava o~i{}ewu voqu i predaje mudrost kao dar Bo`iji. Tri figure, kao dostojne predstavnike svetogorskih otaca iz skitova, ima}emo prilike odmah da upoznamo. Sva trojica staraca pravi su podvi`nici `ivota po Hristu, sva trojica predstavqaju sjajne obrasce svima drugima za ugled. O wihovom bogougodnom `ivotu govori}e nam jedan od klirika iz skita, otac Joakim, koji je imao blagoslov da ih do`ivi iz neposredne blizine. Sa visokopo{tovanim arhimandritom ocem Joakimom iz skita Sveta Ana vezuje nas pre svega zajedni~ko poreklo. Rodili smo se i odrasli, on na juna~kom ostrvu Psara, gde je danas paroh, dok se ja di~im poreklom sa Kanarisovog45 ostrva. Zajedni~ka nam je i qubav prema Gradini Presvete Bogorodice, iz kojeg je otac Joakim morao da ode iz zdravstvenih razloga. Danas se nalazi na Hiosu, u ~uvenom manastiru Nea Moni. Jednog leta na{li smo se na ostrvu Psara. Najprirodnije je bilo da vodimo razgovore o Svetoj Gori. Divio sam se opitima svetogorskog arhimandrita i zamolio ga da nam o tome detaqno pripoveda. - O~e Joakime, molim vas da sa nama podelite svoje uspomene iz svog boravka me|u svetogorskim starcima koji su pru`ili najjasnije svedo~ewe o Hristu, a sada ve} dobijaju platu za svoje podvi`ni~ke napore. Arhimandrit Joakim iz Svete Ane: Veoma se radujem, pre svega {to razgovaram sa vama, dragi gospodine Melinos, jer dobro poznajem va{e {iroko duhovno delovawe. S druge strane radujem se zato {to je

1 Kor 1, 20-28 Konstantin Kanaris, admiral i politi~ar, proslavio se kao jedan od vo|a ustanka protiv Turaka 1821. Bio je rodom sa ostrva Psara.
44 45

tema na{eg razgovora Sveta Gora, popri{te podvi`ni{tva, borili{te za sticawe vrlina, sveto mesto molitve i obo`ewa. Prene}u vam sa velikom rado{}u i zadovoqstvom svoje `ive uspomene o trojici otaca nebesnika. Otac Pantelejmon Karconas Mona{ka pojava koja }e ostati neizbrisiva u mom se}awu iz mnogo razloga: zbog wegovog smirewa, iskrene qubavi prema svakom ~oveku i zato {to ga je predobri Bog doveo u Gradinu Presvete Bogorodice, do kolibe svetog velikomu~enika Georgija. Otac Pantelejmon bio je izvor na kome je duhovnu `e| mogla da gasi svaka du{a izmu~ena `ivotnim isku{ewima. Upoznao sam mnoge qude sa te{kim bremenom greha i svakovrsnim problemima koji bi se duhovno preporodili posle susreta sa bla`enopo~iv{im starcem. Bio je qubazan, a wegova qubaznost nije bila ona izve{ta~ena qubaznost koja se odmah prepoznaje i koja se na`alost sve ~e{}e vi|a u odnosima me|u qudima, ve} je to bila izvorna qubaznost koja mu je bila uro|ena i koju je stalno negovao. Bio je duhovni otac izra`ajna, umilna, topla glasa, ukra{ena kapqicama mudrosti u Hristu. Wegov sagovornik je imao utisak da je nosilac mnogobrojnih univerzitetskih titula. Wegova umetni~ka obdarenost na{la je izraza u vizantijskom ikonopisawu: bio je divqewa dostojan ikonopisac. Wegove ikone odisale su Pravoslavqem, po{tovawem Predawa i vizantijske umetnosti, projavqivale su wegovu nepokolebqivu veru u Boga i svetiteqe. Odlikovale su se savr{enim poznavawem blagoslovene tehnike, precizno{}u crte`a i harmonijom boja. Jo{ jedna strana wegove mnogostruko obdarene li~nosti poznatija bilo je izu~avawe, pou~avawe i izvo|ewe vizantijske muzike, koju je izuzetno dobro poznavao i tuma~io. Wegov zvonki an|

eoski glas osta}e uvek u pam|ewu svih onih koji su imali blagoslov da ga slu{aju kako slavoslovi Gospoda. Mnoga sabra}a iz skita Sveta Ana i ne samo mi dobili smo od wega prve lekcije vizantijske muzike i oni koji su oti{li daqe od prvih lekcija danas su izuzetni pojci. Povrh svega toga imao je blagodatni dar pou~avawa. Iako je bio te{ko bolestan bio je sr~ani bolesnik i iako su mu lekari savetovali da se {to vi{e odmara, on se ipak nije odmarao sve dok ne bi zavr{io pouku. Danas, u znak se}awa na svoje u~ewe kod wega, ~uvam magnetofonske trake wegovih ~asova i slavim Boga {to me je doveo u duhovnu vezu sa wim, pa makar i tako kratko. Mnogi oci iz Svete Ane sigurno }e se se}ati, izme|u ostalog, i wegovih ukusnih jela! Voleo je da kuva ocima koji su posle duhovne hrane u hramu, uzimali i tvarnu hranu kako bi odr`avali telo. Svaki put kada sam sa svojim starcem odlazio u gostoprimqivu kolibu Karconeja, obedovali smo za wegovom trpezom qubavi star~eva divna jela. Svi ovi blagodatni darovi pratili su wegovu sna`nu duhovnost. Mnogo ve~eri do kasno u no}, mogao sam kroz prozor svoje kelije, koji je gledao na vrh obli`weg bre`uqka prema kolibi Karconeja, da vidim upaqeno svetlo. Znao sam da je starcu r|avo i da ga mu~i wegova bolest, budu}i da je kao nekim ~udom jo{ `iveo. Starac Pantelejmon molio se umno, nikada nije propustio svoje pravilo, stalno je izu~avao sveta Pisma. To wegovo neprekidno borewe i trud sve do samoga kraja wegovog ovozemnog `ivota, da savesno obavqa sve svoje moma{ke du`nosti, ulivala mi je snage i hrabrosti. Dobijao sam tako vi{e smelosti i izdr`qivosti da i sam nastavim svoj podvig. Za mene }e otac Pantelejmon zauvek ostati mona{ki obrazac, jer je svoju vi{estruku Bogom danu obdarenost razvijao do savr{enstva. U svojim smernim molitvama molim Gospoda `ivih i mrtvih da mu podari mesto u mnogo`u|enom Carstvu Nebeskom, jer se tako mnogo borio da ga zaslu`i. Siguran sam da ga je, blagoda}u i pomo}u

Bo`ijom i zastupni{tvom na{e Presvete Bogorodice i svetog Georgija, stekao. Starac Kliment iz Svete Ane Izuzetna mona{ka pojava iz Svete Ane. Monah kakvog ne susre}emo ~esto na Svetij Gori. Na mene je dubok utisak ostavqala wegova prostodu{nost i svetost. Bio je zaista obrazac ~estitog ~oveka, prostodu{nog monaha. Nikada ga nisam ~uo da o nekome ka`e ne{to r|avo. Sve r|avo preobra}ao je u dobro, ukra{avaju}i ga vrlinom bezazlenosti. Nije imao poslu{nike, ve} su wegovi poslu{nici bile nogobrojne ma~ke, koje je voleo i o kojima se starao, dele}i sa wima i posledwi zalogaj hrane. @iveo je u kolibi iznad na{e i ja sam mu, po{to bih od svoga starca dobio blagoslov, redovno odnosio hranu. Tako mi se ukazivala prilika da ga o~aran slu{am da me u~i mona{tvu, da me savetuje, da mi pripoveda svetogorske pri~e. Umeo je izvanredno da pripoveda. U wemu sam video drevno svetogorsko mona{tvo. Nikada se nije prao! Pridr`avao se nekupawa. Mnogo puta smo ga vi|ali u Svetoj Ani lica potpuno pocrnelog od dima sa ogwi{ta i u polumraku pri svetlosti kandila, nismo mogli da gaprepoznamo! Uvek je nosio istu iscepanu i prqavu rasu. Na wemu se iticala neobi~na brada. Bila je neobi~na, jer je vikala da taj monah ve} mnogo godina nije kroz wu provukao ~e{aq i vodu! Vlasi su se od neprawa sjedinile sve zajedno i rezultat toga bilo je pepeqasto tkawe, a ne brada! Gledaju}i tu bradu o`ivqavao sam drevna vremena i mislio da su tako nekako morali izgledati drevni isposnici koji su `iveli duboko u pustiwi Iako je bio ve} star i bole{qiv, ote~enih nogu i te{kog disawa, ipak nikada nije izostao iz crkve. Uvek je bio prisutan na svakom evharistijskom saboru na{eg skita. Wegovo smirewe bilo je za ugled, a

qubav prema Bogu, Presvetoj Bogorodici, svetiteqima i svakom ~oveku, bila je savr{ena. Neka su wegove molitve uvek sa nama. Hvala ti, star~e Klimente, jer sam zahvaquju}i tvojoj blagoslovenoj li~nosti poznao ~estitog pravoslavnog monaha, koji nije vodio ra~una o spoqa{woj lepoti i o vidqivim ukrasima, nego samo o ukrasima du{e Strac Antim Duhovnik U godinama kada sam bio na Svetoj Gori, otac Antim bio je jedan od najstarijih po godinama, ali i po du`ini svog boravka u skitu. Zato je, kao najstariji, bio prvi me|u starcima na saborima. Bio je partijarh na{ega skita! Svi su ga po{tovali, ukazivali mu ~ast i tra`ili od wega savet. Wegova re~ bila je u svemu posledwa. Predobri Bog mu je podario taj blagoslov da bude voqen od svih, bio je starac i duhovnik na{eg skita. Blago~estivi poklonici, koji su dolazili u posetu skitu, nisu mogli da ne tra`e da razgovaraju sa wim o svojim problemima, kako bi kod wega ostavili svoje grehe, i uvek su od wega o~ekivali o~inski savet. Svetost wegovog `ivota, wegova duhovnost, wegovo blagoda}u oblagoro|eno vr{ewe ispovesti i ostali wegovi blagodatni darovi, u~inili su ga dobro poznatim na Svetoj Gori. Wegova koliba, posve}ena Vavedewu Presvete Bogorodice, bila je uvek puna mirjana, klirika i monaha koji su do{li iz najudaqenijih delova Svete Gore i iz sveta da bi svoje grehe poverili sedobradom starcu Duhovniku i kako bi se duhovno preporodili. Cela wegova pojava odavala je vrlinu, smirewe i blagost wegove du{e. Mnogo mu se dopadalo da poklonicima pripoveda o istoriji Svete Gore, o svetoj Ani, wenim mnogobrojnim ~udima i wenim ~asnim mo{tima. Dugo bi pripovedao o najstarijim ocima na{ega skita, o wihovom ~udesnom duhovnom podvigu i velikom trudu da zaslu`e raj i

da pobede lukavoga, o wihovom mukotrpnom `ivotu na svetom tlu Svete Ane. Wegovo pripovedawe bilo je toliko izra`ajno i `ivo, da bi ga wegovi slu{aoci pratili bez daha, a potom bi strpqivo slu{ao buru wihovih pitawa o svemu {to se ti~e mona{tva u Svetoj Ani. Bog mu je podario mnogo godina pokajawa i prosvetqeni um, kako bismo mi mla|i od najstarijeg monaha iz Svete Ane poznali vrlinu drevnih otaca koji su se podvizavali u skitu. Nikada ne}u zaboraviti wegov prelep i melodi~an glas. Bio je nekako naro~it, poseban, posedovao je nekakvu veli~anstvenost koja je davala veliki zna~aj svemu {to je govorio. Sve nas je tim zanosnim glasom umeo poneti. Isto tako ne}u nikada da zaboravim kako je slu`io Svevi{wemu. Slu`io je za primer svima koji bi stali pred sveti `rtvenik, pa tako i meni nedostojnome. Svetost wegovog `ivota odra`avala se i u wegovom ikonografskom delu. Bio je ~udesan ikonopisac. Veoma je mnogo ikona izobra`enih wegovom blagoslovenom rukom i one su sve izuzetne i prelepe. Mnoge od wih su blagoda}u Svetoga Duha - ~udotvorne, kako nam svedo~e veruju}i. Bio je ikonopisac umetnik, wegova dela su izvorna, jedinstvena. Iskreno je i izuzetno mnogo voleo mesto svog pokajawa i nije `eleo ni za trenutak da ga napusti. Za vreme svog boravka na Svetroj Gori, imao sam taj blagoslov da mu slu`im u vezi sa wegovim zdravstvenim problemom. Dobio je krvarewe u `elucu od lekova i zbog toga je bio veoma slab. A ja sam, budu}i da sam tada u skitu bio lekar i bolni~ar, ustanovio krvarewe, otkrio uzrok koji je to izazvao, ali sam imao mnogo te{ko}a pri le~ewu, jer su nam sredstva za le~ewe bila veoma ograni~ena. Trebalo je da se starac prebaci u Solun u bolnicu. Uprkos mojim upornim molbama da iza|e iz Svete Ane, ostao je pri svome, odbijaju}i to na svoj qubazni na~in: Presveta Bogorodica i wena mati sveta Ana pomo}i }e mi da ozdravim! Ti, o~e, u~ini sve {to mo`e{ i Bog }e me isceliti, a ako je to bolest koja }e me odvesti k

Wemu,

neka

je

blagosloveno!

Naposletku,

blagoda}u

Bo`ijom,

Bogorodi~inom i zastupni{tvom svete Ane i zahvaquju}i starawu svih nas, pro{lo je to isku{ewe i potpuno je ozdravio. Wegova vera u Boga bila je velika, a pouzdawe u Wega potpuno. Starac Antim mije vi{e u ovome `ivotu. Upokojio se. Oti{ao je isto onako tiho i bez buke, kako je i `iveo. Pru`io je mnogo qubavi i bio je od svih voqen. Blagoslovi starca jeromonaha i duhovnika Antima iz Svete Ane, neka nas uvek prate. Amin. Zahvaqujem vam, dragi gospodine Melinos, {to se mi pru`ili ovu priliku. Neka Bog, zastupni{tvom prouznesenih staraca, blagoslovi i vas i va{u porodicu. M.M.: Zahvaqujem ja vama, o~e Joakime, {to ste nam dali tako iscrpna obave{tewa. Najtoplije vam hvala. Blagoslovite. Dragi ~itaoci, `eqa nam je da vas i ovim razgovorom podstaknemo da se zajedno popnemo na Svetu Goru. Hodite, da idemo na goru Gospodwu.46 Tamo je drevna mudrost i duhovni opit starijih otaca i predawa koja `ive vi{e od hiqadu godina. Onde je bogonadahnu}e i vi|ewa mla|ih, koji napu{taju sve kako bi po{li za Gospodom. Blagosloveni susret, bo`anska me{avina. Svi u duhu sjediweni u jedna usta, jedno srce, kroz predawa atonske zajednice, uspiwu se svojim strmim putem Svi koji odlaze na Svetu Goru, odlaze ne da mewaju, nego da budu izmeweni, ne da preobraze, nego da budu preobra`eni, ne da upodobquju, nego da se upodobe, da prime bar ne{to svetosti. Iz Svete Gore kao iz bo`anske talionice kapqe ~isto zlato. Ova nesalomiva stena duhovnog trepeta pro`ivqava Odisejevu ~e`wu, su{tastveno izmewenu u tugu za povratkom celog hri{}anskog sveta u okriqe Pravoslavqa, gde je izvorna Vera i ~isto Predawe. Sveta Gora ~eka povratak goluba u Nojev kov~eg!
46

Mih. 4, 2