Fotije Kondoglu Znak Veliki...

FOTIJE KONDOGLU ZNAK VELIKI POKAZA SE (Otk.
12, 1) Ili ûda iz Terme sa Lezvosa Zadivquju}a projava svetih mu~enika Rafaila, Nikolaja i Irine i svih onih koji su zajedno sa wima mu~eni~ki umrli leta Gospodweg 1463. u drevnom manastiru na Orahovom Breùqku, brdu pored Terme na ostrvu Lezvu. Ovu kwigu bogo~e`wivo je napisao ni{tavni Fotios Nikolaja Kondoglu Kidowanin, koji je sabrao mnogobrojna svojeru~no napisana svedo~ewa onih koji su sasvim jasno, u vi|ewima, ili snovi|ewima, videli novoprojavqene, mu~eni~kim vencem oven~ane mu~enike postradale zarad na{e pre~iste Vere i slavqene zbog toga od Gospoda na{ega Isusa Hrista.
Nekoliko re~i ~itaocima Izuzetan kwièvnik, upu}enik u tajne vizantijske umetnosti, dragi prijateq i dragoceni sugra|nin, gospodin Fotios Kondoglu, nesebi~no, bogonadahnuto i posve}eno se poduhvatio te{kog posla da sabere svojeru~no napisana svedo~ewa i pripovesti blagovernih hri{}ana, kako onih sa Lezva, tako i iz drugih krajeva koji su udostojeni da vide, bilo u vi|ewu ili u snovi|ewu, novoprojavqene svetiteqe iz Terme sa Lezva i da ih hornolo{kim redom izloì dodav{i svoja bogonadahnuta
tuma~ewa i komentare. Tako je nastala ova dragocena kwiga, ~ijeg su se objavqivawa, sa velikom rado{}u, prihvatila bra}a Al. & E. Papadimitriu. Svi hri{}ani na{e skromne eparhije, kao i svi drugi hri{}ani sa ostrva Lezva i ostalih krajeva Gr~ke, pa ~ak i iz inostranstva, Amerike i Australije, poùrili su sa velikom revno{}u da dobave ovu kwigu i da kao èdni jeleni zarone u wene stranice ne bi li, sa opravdanim zaprepa{}ewem, ali i sve{tenom ~e`wom, saznali {ta se sve ~udesno i do sada nevi|eno kroz natprirodna otkrivewa po promislu Boìjem projavilo u na{e vreme na ostrvu Lezvu, na krvqu natopqenom Orahovom breùqku kod Terme, gde se pre 500 godina, 9. aprila 1463. godine, odigralo mu~eni~ko ubistvo novoprojavqenih svetiteqa Rafaila i Nikolaja, sve{tenomu~enika, Irine device mu~enice i svih onih koje su sa wima na tom mestu Turci zaklali zbog ispovedawa, tada surovo progowene na{e pravoslavne vere, i u èqi da porobe na{ blagoverni rod. Wihove ~asne mo{ti zemqa je toliko vekova s qubavqu sakrivala. Po{to je prvo izdawe ove kwige bilo iscrpqeno, isti oni gore pomenuti blago~estivi qudi, kako izdava~i, tako i pisac, pristupili su publikovawu drugog izdawa ovog dela kako bi i ostali hri{}ani mogli da saznaju Tajnu sakrivenu od vijekova i pokoqewa (Kol. 1, 26), koja se kroz natprirodna zbivawa projavila kod Terme na Lezvu, da je prenesu i drugima i doprinesu okrepi na{e vere u ovo na{e te{ko doba kada vaqak materijalizma i atomistike èli silom da smrvi sve uzvi{eno i plemenito {to sadrì Predawe na{e vere i da proslave Oca na{ega koji je na nebesima(Mt. 5, 16) i Koji za uzvrat proslavqa svetiteqe na zemqi. [tedro blagosiqam drugo izdawe ove kwige, koja je poznata pod naslovom Znak Veliki (pokaza se) i od srca ~estitam onima koji su delom i re~ju uloìli napor u ovaj poduhvat u slavu Boga, a blagodat i milosr|e Wegovo neka bude, zastupni{tvom novoprojavqenih svetiteqa Rafaila, Nikolaja i Irine podareno svim ~itaocima ove kwige.
U Manastiru Svetih Arhan|ela, Pitariju, 23. novembra 1963. Mitropolit Mitiline Jakov Predgovor izdava~a Svetima koji su na zemqi Wegovoj ~udesno u~ini Gospod sve voqe Svoje u wima (Psal. 15,3) U svim epohama otkako su qudi prvi put ~uli re~ Boìju, propovedawe Jevan|eqa prate ~uda i neobi~na znamewa. Kroz wih se, iznad zakona prirode, koji je pojmqiv na{em razumu, projavquje nekakav drugi, vi{i zakon, iznad prirode i iznad na{eg razuma. Otkriva se, tvore}i i daqe, sama mi{ica sveta Wegova(Psal. 97, 1). A na taj na~in, kako je Stvoriteq posvedo~io, Wegova obe}awa dobijaju natprirodnu potvrdu i to mnogo o~igledniju od dokaza koji su ~ove~ijem razumu dostuni. Ova ~uda su toliko nu`na za spasewe da zaista, ba{ kao {to kaè boànski Zlatoust, pokazivawe znamewa vodi ka spasewu vere . Me|utim, danas se mogu ~uti toliki kako hule na wih. Pa jedni, pak, bezbo`nici, u potpunosti odri~u Tajne Boìje i ~uda: wima bezverje donosi takav duhovni mrak za koji Isaija kaè da u~ini da odebqa srcei o~i im zatvori da ne vide o~ima svojim i srcem svojim da ne razumeju i ne obrate se i ne iscijele 1 Drugi se, opet, pretvaraju da su prigrlili Jevan|eqe, a ne prihvataju natprirodna ~uda, ne veruju u wih i podozrivi su prema wima. Ovi posledwi su licemeri i bezumniji su od onih Jevreja materijalista koje Gospod zakliwe kada kaè: ne traìte me {to ste znamewa vidjeli, nego {to ste hqeba jeli i nasitili se. (Jn. 6, 26) Me|utim, u potpunosti su ludi i nerazumni oni koji uprkos tome {to je svjetlost do{la na svijet vi{e zavoqe{e tamu negoli svjetlost; jer wihova djela bijahu zla.(Jn. 3, 19)
1
Isa. 6, 10
Ali ~ovekoqubivi Gospod priprema na{e spasewe i izbavqewe na mnogobrojne na~ine, po Svom neispitivom sudu i nedoku~ivoj voqi. Gospode, Gospode na{! Kako je divno Ime tvoje po svoj zemqi. (Psal. 8, 1) Zaista, kao {to gotovo proro~ki kaè autor ove kwige, Bog je onaj Koji se povremeno javqa pobo`nima koji Ga qube , i ustrojava u na{e vreme preispuweno grehom i preplavqeno bezverjem, jer se umawi{e istine od sinova qudskih 2 kao {to kaè Psalmopojac vi|ewa priprostim i siroma{nim qudima na{eg napa}enog naroda i pokazuje velika ~uda i neobi~na znamewa kroz svoje svetiteqe. Zbog svega toga obistiwuju se re~i boànskog apostola: Tajnu sakrivenu od vijekova i pokoqewa, koja se sada javi svetima wegovim. Wima Bog htjede pokazati koliko je bogatstvo slave tajne ove me|u neznabo{cima, koja je Hristos u vama, nada slave(Kol 1, 26-27). Proslavio je Gospod u na{e vreme svoje podvi`nike i one koji su postali mu~enici zarad wegove qubavi, kao {to su Wegovi svetiteqi iz Terme sa Lezva koji se osmeli{e, te ispovedahu ime Wegovo pred licem bezbo`nika i mo}nika. A upravo tako su svojim mu~eni{tvom postali novi ponos Crkve Wegove, a porobqenom rodu nada u vaskrsewe. Pokazao ih je onima koje je izabrao, srcima istinski ispuwenim sveto{}u, ba{ u na{e vreme, vreme zla, jer je otkrio da su upravo ta srca bogata mudr{}u, ne onom bezumnom ~ove~anskom, koja zaslepquje, nego da imaju duhovno oko i duhovno uho, iskrenu veru i besprekoran ìvot. A oni koji tako ìve postaju dostojni otkrivawa boànskih tajni. Pripovest o upravo takvim natprirodnim tajnama na}i }ete, dragi ~itaoci, u ovoj kwizi. Kwigu sa toliko nebesne blagodati i duhovne lepote mogla je da napi{e samo ruka bogonadahnutog pisca, gospodina Fotija Kondoglua, koji je utro{io mnogo vremena imaju}i unutra{wu potrebu da je napi{e, odbijaju}i istovremeno zbog toga bilo
2
Psal. 11, 1
kakvu materijalnu naknadu za wu. Znajte da je i wegovo srce, dok ju je pisao, bilo obdareno istom onom unutra{wom ~e`wom i izgaralo istim onim tajinstvenim plamenom kojim su gorela srca onih koji su udostojeni da vide, ili da ~uju ova ~udesna otkrivewa. Kako, onda, da ne odi{e miomirisom angelskog mira? Evo, dakle, i mi smo udostojeni pomo}u Boìjom da predstavimo jednu tako lepu kwigu prepuwenu svetosti, koju blago~astivim ~itaocima, èqnim spasewa sa istinskim umilewem predajemo u slavu Boìju i u hvalu Wegovih novoprojavqenih svetiteqa. A oni koji od we kao plod dobiju duhovnu korist, neka imaju na umu da se pomole i za one koji su pomogli da ova kwiga ugleda svetlost dana. A du{e su pravednika u ruci Boìjoj, i wih se ne doti~e muka nikakva. O~ima se bezbo`ni~kim ~ini da oni umiru, i wihov odlazak sa ovog sveta kao nesre}a; i to {to nas napu{taju kao propast, ali oni su u miru. Ako su u o~ima qudskim bili ka`weni, nada im je puna besmrtnosti. Za malo muke zadobili su dobra velika, jer Bog ih je stavio na ku{wu i na{ao da su ga dostojni. Isku{ao ih je kao zlato u talionici i primio ih kao `rtvu paqenicu. Zato }e u vreme posete wegove zasjati, te }e vrcati kao iskre u slami. Sudi}e plemenima i vladati narodima, i Gospod }e carevati nad wima u vekove vekova. Koji se uzdaju u wega, spozna}e istinu, i koji su verni bi}e u qubavi s wim, jer izabranici wegovi sti~u milost i milosr|e.(Kwiga mudrosti Solomunove 3, 1-9) A pravednici ìve doveka, i u Gospodu je nagrada wihova, i briga za wih u Svevi{weg. Zato }e iz ruku Gospodwih primiti kraqevsku krunu slave i venac lepote.(Kwiga mudrosti Solomunove 5, 16) Uvodna re~
Jer Wega nalaze koji ga ne isku{avaju i otkriva se onima koji mu ne uskra}uju svoju veru.(Kwiga mudrosti Solomunove 1, 2) Mnogi qudi nemaju vere i srce im je otvrdlo kao kamen. Onaj ko nema vere nije bezveran zato {to nikada nije video nikakvo ~udo, nego zato {to wegovo srce nije sklono veri, jer je gordo, dok s druge strane, onaj, ~ije srce je smireno, prima blagodat Boìju i sklono je veri i pre i bez toga da mu se na bilo kakav osobit na~in prikaè sila Boìja. Bezverje je veoma duboko ukoreweno u nekim qudima. Stra{nija zver od ~oveka bez vere ne postoji. Koliko je takvom ~oveku te{ko da poveruje, jer je prionuo uz materijalne stvari, pou~io nas je Gospod pri~om o bogata{u i siroma{nom Lazaru. U toj pri~i, Gospod pripoveda kako su, kada su oba ova ~oveka umrla, du{u napa}enog Lazara odneli an|eli u naru~je Avramovo, dok je du{a bogata{eva, koja je provela svoj zemaqski ìvot u svakovrsnom telesnom bludu, oti{la u pakao. U paklu, u mukama, nesre}nik ugleda izdaleka Lazara u Avramovom naru~ju, pa povika: O~e Avrame, smiluj se na me i po{aqi Lazara neka umo~i u vodu vrh od prsta svojega da mi rashladi jezik; jer se mu~im u ovome plamenu.(Lk 16, 24) A Avram mu re~e: Sinko, sjeti se da si ti primio dobra svoja u ìvotu svome, a tako i Lazar zla; sada pak on se tje{i, a ti se mu~i{.(Lk 16, 25) Tada ponovo zavapi bogata{: Molim te pak, o~e, da ga po{aqe{ domu oca mojega; Jer imam petoricu bra}e: neka im posvjedo~i da ne bi i oni do{li na ovo mjesto mu~ewa. (Lk 16, 2728) A Avram mu odgovori: Imaju Mojseja i proroke, neka wih slu{aju. A on mu re~e: Ne, o~e Avrame, nego ako im do|e neko iz mrtvih pokaja}e se.(Lk 16, 29-30) A Avram mu odgovori: Ako ne slu{aju Mojseja i proroke, ako neko i iz mrtvih vaskrsne, ne}e se uvjeriti. (Lk 16, 31) Vidi{ li, brate, koliko je te{ko ~oveku udaqenom od Boga da veruje, jer wegovo srce nije sklono da smireno primi blagodat Boìju,
nego ima lukave i iskvarene misli! Bogata{ je mislio da }e wegova bra}a verovati samo ako vaskrsne neko iz mrtvih. Me|utim, otac Avram je znao da je samo ona du{a koja veruje u Boga i u re~ wegovu kadra da veruje u ~uda. Zato {to je vera blagodatni dar od Boga dat onome u koga je srce smireno i ~isto, kao {to je u Besedi na Gori govorio Gospod: Blaèni ~isti srcem, jer }e Boga vidjeti; (Mt 5, 8) Ovi prostosrda~ni i blagorazumni qudi dobijaju taj blagodatni dar i postaju dostojni da vide boànske tajne, jer im ni telesno ni duhovno oko nije lukavo, ve} je bezazleno. Svjetiqka tijelu je oko. Kaè Gospod. Ako, dakle, oko tvoje bude zdravo, sve }e tijelo tvoje svijetlo biti. Ako li oko tvoje kvarno bude, sve }e tijelo tvoje tamno biti.(Mt 6, 22-23) Tamno oko je kvarno i podozrivo, sve proverava i svojim hladnim pogledom odmerava, a pritom ima gordu predstavu da sve zna i da ne moè biti izloèno podsmehu kao priproste i lakoverne o~i. Duhovne o~i ~ovekove se kvare i postaju sve neosetqivije i grubqe kada ~ovek utone u gre{ne naslade i strasti za sticawem. Takav ~ovek, iako se nalazi u najgu{}em mraku, ima predstavu da vidi boqe od drugih, jer misli da su iskvarena radoznalost i nepoverqivost ne{to veoma zna~ajno, istovremeno, me|utim, on ne vidi istinu u celosti, nego je opipava kao {to slepac opipava zid. U svakoj epohi bilo je mnogo bezbo`nika, ali danas su se prekomerno umnoìli. Dana{wi qudi su od nauke i tehnologije napravili bogove, nove idole, koji pokazuju mo} koju ima ~ovekov um. A povrh svega, zaboravili su na Boga i izruguju se onima koji Mu se klawaju. Veruju samo u materijalne stvari i ìvot provode u nasladama ovoga sveta i govore isto ono {to o wima kaè apostol Pavle: Da jedemo i pijemo, jer sutra }emo umrijeti! (1Kor 15, 32) Ve}ina qudi ni ne zna da osim vidqivog postoji i ono nevidqivo i neshvatqivo. Ni u Boga ne veruju, ni u drugi ìvot, ve} za wih postoji samo ovaj privremeni ìvot koji kao dim nestaje. Ti qudi su upravo oni koji nemaju nade(1.Sol 4, 13), kako kaè apostol, a on na drugom mestu pi{e: Ako nema
vaskrsewa mrtvih, to ni Hristos nije ustao A ako Hristos nije ustao, uzalud vjera na{a; jo{ ste u grijesima svojim. Onda i oni koji usnu{e u Hristu, propado{e. I ako se samo u ovome ìvotu nadamo u Hrista, jadniji smo od sviju qudi.(1.Kor. 15, 13-19) Zaista, postoje mnogi hri{}ani koji veruju u Hrista samo dok su u pitawu problemi u ovom privremenom ìvotu i mole ga da im pomogne kad se na|u u neprilikama, ali wihova vera i nada ne dospevaju do zagrobnog ìvota. Oni nisu istinski hri{}ani, kao {to kaè apostol Pavle, ve} su najjadniji od svih qudi. No dobro, oni su neprosve}eni, ne poznaju dovoqno svoju veru. Ali, s druge strane, qudi koji se bave religijom i izu~avaju svete kwige, pre svega tako zvani bogoslovi koji studiraju u evropskim zemqama u kojima caruje bezverje. Oni su istinski slepci koji ho}e da vode druge slepce. Oni, kaè apostol Pavle, imaju izgled pobo`nosti, a sile wezine su se odrekli, to jest oni samo povr{no izu~avaju religiju, a su{tinski su daleko od toga da je poznaju, i zbog toga odri~u postojawe wene sile. Mnogi savremeni bogoslovi koji su studirali u inostranstvu i drugi intelektualci raznih profila zadojeni zapadwa~kim racionalizmom, kad ~uju da se nekim priprostim qudima, koji poseduju strah Boìji, otkrivaju stra{ne tajne, ismevaju ih kako ne bi izgledali lakoverni onim qudima koji ih po{tuju kao mudre. Jer, da bi neko bio mudar i dubokouman, ne sme nikako da bude lakoveran. Dakle, kada ~uju da su se, po Boìjem domostroju, pokazala neka stra{na i natprirodna ~uda i da se otkrivaju stra{ne tajne, oni se uznemire i smute od prejakog bleska, pa pred wim zatvaraju o~i i tako potpuno oslepe. A da bi prikrili svoj nemir vi~u da su sve to bajke i tvorevine ma{te. A u stvari, ti qudi su krajwe upla{eni jer wihov grad nema gvozdene stubove u temeqima, niti ima bronzane dovratke. Wihova se kazna sastoji u tome {to ne vide ni{ta od onih ~uda koja vide vernici i zato su bez skru{enosti i topline. Udaqeni su od
Boga i Carstva Wegovog, jer im je draà slava ~ove~ija, nego slava Boìja. Hri{}anin je onaj ko poseduje duhovno oko i duhovno uho. Jedino on vidi, onda kada drugi ne vide, ma koliko neobrazovan i prezren bio. A oni drugi su slepi ma koliko ih smatrali mudrima, umnima i zna~ajnima. Jer je, po re~ima apostola Pavla, ludost Boìja mudrija od qudi, i slabost je Boìja ja~a od od qudi. (1. Kor. 2, 25) Apostol daqe kaè: {to je ludo pred svijetom ono izabra Bog da posrami mudre; i {to je slabo pred svijetom ono izabra Bog da posrami jake; i {to je neplemenito pred svijetm i ponièno izabra Bog, i ono {to je ni{tavno, da u~ini ono {to jeste, da se ne pohvali ni jedno tijelo pred Bogom. (1. Kor. 2, 27-29) Ove uzvi{ene re~i na{e vere, kao i mnoge druge sli~ne, oni ~itaju, pa ~ak i izu~avaju, kao {to sam ve} rekao, ali samo povr{no, onako kao {to slepac opipava razne predmete, a nije u stawu da stekne predstavu o tome {ta one sadrè. Bezverje je, kaè jedan svetiteq, du{evna guba, jer gubava du{a opipava re~i na{e vere, ali ih ne ose}a, kao i ruke gubavca {to su mrtve jer nemaju ~ulo dodira. Mnogo pi{em o {kolovanim qudima jer sam i ja jedan od wih i dobro poznajem la`nu mudrost koju oni izu~avaju u zemqama gde caruje bezverje i dobro mi je znana wena ispraznost. Uprkos tome, nesre}i narod misli da oni poseduju istinsku mudrost i, premda je mudriji od wih, smatra ih vo|ama, jer imaju diplome i titule. A od tih wihovih dubokoumnih i neusagla{enih u~ewa zamagquje se ~ista vera naroda, a od propovedi tih qudi koji uop{te nemaju vere, ve} su samo kimval koji zve~i, sabla`wavaju se bezazlene i jednostavne du{e. Wima su sveti wihovi profesori koji su wihov um i srce napunili ispraznostima i laìma. Takvi duhovni voditeqi gori su od bezbo`nika, jer bezbo`nici su ravnodu{ni i ne upu{taju se u pitawa vere i od wih niko ni ne o~ekuje da budu rukovoditeqi. Sa druge strane, oni prvi svojim u~ewima stavqaju crva sumwe u srca vernika, ba{ onda kada
ovi nesre}ici od wih o~ekuju ukrepqewe u veri, duhovnu podr{ku i prosvetqewe. Zato kaèm da su ti novi Sadukeji gori od bezbo`nika. I ne kaèm to ja, gre{ni ~ovek, ve} to govore sama usta Gospodwa koja blaènima nazivaju sve one koji su bezazleni, nevini i lakoverni kao deca: Zaista vam kaèm, ako se ne obratite i ne budete kao djeca, ne}ete u}i u Carstvo nebesko. (Mt. 18, 3) A potom opet kaè: A koji sablazni jednoga od ovih malih koji vjeruju u mene, boqe bi mu bilo da se objesi kamen vodeni~ki o vrat wegov, i da potone u dubinu morsku.(Mt. 18, 6) Da. Na{ narod poseduje od predaka nasle|enu pobo`nost i sam je u~iteq pobo`nosti, jer, kako kaè Dionisije Areopagit, ne u~i, ve} proìvqava boànsko. Zna~i nije papagajski nau~io crkvene Obrede, nego su oni postali nerazlu~ivi deo wegovog ìvota, pa prema tome nema ni potrebu za takvim u~iteqima, ali su mu neophodni svetiteqi koji izlaze iz wegove utrobe. Taj narod pou~ava mudre pred svetom smirenoj pobo`nosti jer je udostojen da mu se otkrivaju tajne i da vidi ~uda. Zato {to qubi Boga, a Bog ga prihvata kao svoje ~edo po blagodati i prikazuje mu stra{ne tajne Carstva Svojega, kao {to je i sam Gospod govori u~enicima svojim one no}i kada je bio predat da bude raspet: A koji mene qubi, toga }e qubiti Otac moj; i ja }u ga qubiti i javi}u mu se sam.(Jn. 14, 21) Da. Gospod se povremeno javqa pobo`nima koji ga qube. Javqa se priprostima i siroma{nima u napa}nom narodu, ili Presveta Mater Wegova, ili Wegovi sveti, kao posrednici izme|u nas i Boga. To su izrazi Wegove qubavi. Zahvaquju}i ~udima koja su udostojeni da vide neki smerni hri{}ani, krepi se vera u srcima pravoslavnih hri{}ana. ûdima se u}utkuju brbqiva bezbo`ni~ka usta. ûdima se pobe|uju se ~vrsto za sidro spasewa. i posramquju neveruju}i, a zbog wih veliku radost ose}aju verni, drè}i
O, vi koji zatvarate o~i pred svetlo{}u koja izlazi iz utrobe zemqe i zatiskujete u{i da ne biste ~uli zvuke i glasove koji dolaze iz onog ìvota! Gde su va{e mudre i komplikovane teorije, svi vi koji uznemiravate svet svojim u~ewima kojima ste ga zaludeli i zbunili? Uzmite veliki kqu~ i zakqu~ajte {kole i univerzitete svog la`nog znawa, koje je izgradila bezumnost ~oveka koji je zastranio sa Boìjeg puta. Vama sli~ne drevne kwièvnike, koji su svojim umrtvqenim materijalisti~kim mudrovawem tuma~ili Pismo, prekorevao je Hristos zbog wihovog maloverja, dok je prost narod verovao u wegove re~i i radovao im se: I dok on ovo govora{e sti|ahu se svi koji mu se protivqahu; a sav narod radova{e se za sva slavna djela {to ih on ~iwa{e.(Lk. 13, 17) Ko da ne padne na kolena i ne pokloni se podno`ju nogu Gospodwih, kad On pokazuje nepobedivu Svoju silu i veli~anstvenost nekakvim nejakim stvorewima? Sre}ni da ste vi kojima se podsmevaju pametni i zna~ajni pred svetom, jer gazite po ~vrstom tlu, okrepqeni uzdawem, dok se oko vas neveruju}i talasaju kao trska pod naletima vetra straha i o~ajawa. O, vi koji opstajete usred mra~ne vetrometine bezverja, zapquskivani olujnim talasima bezbo`ni{tva. Pro~itajte, molim vas, {to pa`qivije sve {to u ovoj kwizi pi{e i neka vam to zauvek ostane urezano duboko u srcu. Fotios Kako je stra{no mjesto ovo! Ovdje je doista ku}a Boìja, i ovo su vrata nebeska. (1 Moj. 28, 17) Predajem sa strahom Boìjim, kao smerni ~uvar Predawa, ovu kwigu, kao veliko blago podareno rodu qudskom, jer je objavqena da bi bila sna`no ukrepqewe i istinski zalog ìvota u Hristu.
Neka se do kraja sveta vidi slava Pravoslavqa, i neka bude projavqeno da ono predstavqa Svetotajinska Vrata prema Istoku. I neka za}ute sva usta koja hule na istinu. F. K.
(1) Gospode, poznadoh dela Tvoja i zadivih se3 Va{e visoko preosve{tenstvo, îm sam stigao iz Atine dobio sam obave{tewe da je u Termu do{ao propovednik, gospodin Gadzirulis koji je pristupio ispitivawu u vezi sa slu~ajem kapele na Orahovom breùqku. Osim osoba koje su dale odre|ene izjave, ima i drugih koji nisu bili pozvani da ih daju, mo`da zbog toga {to je vreme za to bilo neodgovaraju}e (podne), {to dokazuje da je do ispitivawa, kako kaù osobe koje su bile ispitane, do{lo u ùrbi i zato sumwam da su izjave bile zabeleène u pojedinostima. Smatram svojom du`no{}u i svojom svetom obavezom, kao ~lan crkvenog ve}a i ktitor crkvice na Orahovom breùqku, da i ja dam izjavu, da detaqno iznesem sve {to se de{avalo tokom cele jedne godine, {to sam li~no doìveo i {to mi je poznato boqe nego bilo kome drugom. Sve to moè da vam potvdi i otac Evtimije koji je dobro upoznat sa celim slu~ajem. Va{e visoko preosve{tenstvo, molim vas da obratite naro~itu pa`wu na izloèn sled ovih doga|aja koji su potkrepqeni nedvojbenim dokazima, a moète, ako èlite, da pozovete u Mitropoliju sve osobe koje spomiwem da biste se u to uverili. To je ~itava povest koja drì u stawu potresenosti celo selo ve} godinu dana. Kako ju je mogu}e ispripovediti tokom jednog ispitivawa sprovedenog na brzinu? [tavi{e, neverovatni snovi i vi|ewa traju i daqe, a kao dokaz navodim da je
Avak. 3, 2 (ovaj stih postoji samo u tekstu Septuaginte, zato je ovo prevod prevodioca) Kwiga mudrosti 4, 2 (isti stih, ali postoji, tako|e, samo u tekstu Septuaginte)
3
jo{ koliko prekju~e supruga sve{tenika Nikolaja Vasilelisa, imala usred dana vi|ewe monaha u prisustvu svog muà i mnogih drugih osoba. Sa najdubqim po{tovawem Celivam Vam ruku Angelos Ralis U Termi, 10. 7. 1960. (Bele{ka: Kao mali uvod u ~uda iz Terme na Lezvu objavqujemo izjavu koju je, wegovom visokom preosve{tenstvu, Mitropolitu Mitiline, gospodinu Jakovu, poslao gospodin Angelos Ralis.) Na na{em imawu nalazi se seoska kapela, crkvica, posve}ena Presvetoj Bogorodici, koju sam odlu~o da sagradim na izri~itu èqu svoje supruge, koja je, kako mi je rekla, ~esto u snu videla svog pokojnog strica koji je od we zahtevao da je sagradi. Pro{le godine, 1. jula, po~elo je kopawe temeqa. U samoj sredini budu}e crkvice nalazio se kamen koji su radnici morali da izvade. Kada su po~eli sa iskopavawem kamena, videli su da ide do velike dubine i kao da je na tom mestu namerno postavqen. Kraj tog kamena, tako re}i stene, u dubini se naslawao na kamenu plo~u, a pod wom su otkrili grobnicu u kojoj se nalazio ntaknuti qudski skelet. Glava je bila oko 30 centimetara odvojena od tela i nedostajala joj je dowa vilica. Ruke su bile prekr{tene, a u ustima se nalazio crepi} sa urezanim krstom. Radnici su izvadili kosti, stavili ih u podno`je jednog drveta i tamo su ostale nekoliko dana. A onda je, de~a~i} od 6-7 godina, po imenu Mihailo Lambrinos, kamenom razbio glavu skeleta. Radnik Duka Colakis je, tada, na moju primedbu zbog toga {to se dogodilo, stavio kosti u jednu vre}u i, hote}i da je prenese pod drugo drvo, uvideo da ne moè vre}u da podigne sa zemqe. Prilikom drugog poku{aja, oseti da mu se oduzimaju ruke. Zaprepa{}en tom neobi~nom pojavom, bio je prinu|
en, kako sam kaè, i pored sve svoje bezbo`nosti, da se oseni krsnim znakom i o ~uda! sasvim je lako podigao vre}u. Tokom daqeg kopawa temeqa, otkriveni su ostaci starog hrama i mermerne plo~e sa krstovima urezanim na wima. Tada se otkrilo da se onaj grob nalazio ba{ u starom hramu, ta~nije u wegovom podu. Niko od stanovnika Terme ne se}a se da je tamo neko bio sahrawen. Postoji samo staro predawe koje jo{ pri~aju najstariji. Po tom predawu tamo su nekada ìveli monasi koje su ubili Turci i zato se okolina tog mesta naziva Kalu| ersko, a o wemu se govori kao o mestu gde se pojavquju duhovi, jer su mnogi pastiri i radnici tokom mnogih godina, sve do danas, vi|ali jednog monaha kako luta naokolo, ili su ~uli zvona i pojawe. Isto tako, pre mnogo godina, nastao je obi~aj da se na tom mestu praznuje na Svetli utorak. Taj praznik su zabranili Turci, ubiv{i {tavi{e zbog toga jednog hri{}anina. Me|utim, praznik se odrào sve do danas. Toga dana se tamo uspiwu hri{}ani i mole se. Dok se gradila crkvica, èna Duke Colakisa ugledala je monaha kako stoji na jednom od drevnih zidova, pa je, upla{iv{i se, pobegla. Iste te no}i usnila je Presvetu Bogorodicu koja joj re~e: Nije trebalo da se upla{i{, to je bio monah koji je tu ìveo, a Turci su ga zaklali. Jednoga dana sazna}ete wegovo ime i celu wegovu povest. Posle nekoliko dana sawala je ponovo Bogorodicu i ovoga puta joj re~e da mi kaè da svi radnici prekinu sa radom ne izuzimaju}i ni wenog muà, jer su neprestano hulili. A to mi je saop{tila kri{om od svog muà koga se mnogo pla{ila jer joj je branio da veruje. Ja nisam pridavao zna~aja wenom snu i radovi su se nastavili. Posle tri dana ona mi ponovi to isto, opet kri{om od muà i re~e mi da joj je Bogorodica kazala da tamo postoji ikona i mnogobrojni crkveni predmeti koje }e jednoga dana da pokaè odgovaraju}oj li~nosti. Za wene snove saznado{e svi i jednoga dana, dok sam se nalazio na gradili{tu crkvice, poseti{e nas gospodin Evstratije Litras i gospodin Papateodoru, obojica iz Pamfile. @eleli su da vide ènu koja je sawala te snove. Dado{e nekoliko nov~i}a nekom
de~aku da je pozove iz sela. Ona do|e u crkvicu i po{to ispri~a {ta je u snu videla, oni je zamoli{e da im pokaè mesto gde su sakriveni crkveni predmeti, kako bismo ih iskopali. Ona odgovori da Bogorodica nije jo{ otkrila mesto na kome se sve to nalazi. Gospodin Litras joj ne poverova, uveren da je Marija Colakis od nas sakrila istinu kako bi sama kopala. Zato odlu~ismo da mi sami kopamo na mestu gde je ona videla monaha. I po|osmo, zaista, jedne no}i, ja i dvojica Pamfiqana, da niko ne zna, ~ak ni moja èna. Gospodin Litras zapo~e da kopa, ali iznenada prestade, rekav{i da nije trebalo ni{ta da po~iwemo i bez ikakvog obja{wewa obojica mi poèle{e laku no} i odo{e. I ja se vratih ku}i oko 11 sati i 45 minuta. Sutradan ujutro do|e Marija Colakis mojoj ku}i i ispri~a mi svoj neobi~an san od koga sam se veoma uznemirio i po~eo u potpunosti da verujem u snove te ène, koja mi se do tog trenutka ~inila ~ak i pomalo sme{nom. San koji mi je tog jutra ispri~ala bio je ta~an prikaz scene koja se odigrala izme|u mene i dvojice Pamfiqana prethodne no}i, a monah joj je rekao da ako ponovo odemo da kopamo da }emo se r|avo provesti. Tih dana nekako, radnik Leonida Sideras, gurnuv{i nogom vre}u sa kostima, na svoje zaprepa{ewe, za~uje iz we nekakav zvuk i duboki uzdah. A tada i moja èna po~e da sawa: Prvi san: Na mestu gde se nalazi crkvica ugledala je poru{eni manastir sa kelijama. Iz wega izi|o{e tri monaha. Dvojica od wih u|o{e u jednu od kelija, a tre}i joj, uzev{i iz razvaline trnov venac, pri|e i pokazuju}i joj onu dvojicu, re~e: Evo tajne koju traì{ da sazna{. U|i sada u crkvu da vidi{. Ona u|e i ugleda na zidovima ìvopisane ikone. Sa leve strane Ro`destvo Presvete Bogorodice, a sa desne svetu Petku i pored we mermernu plo~u sa urezanim natpisom. Pro~itala je PREVANTORION4 osnovan od Melpomene 1433. Ona se probudi i odmah zabeleì {ta je sawala. Otac Evtimije, kome je ispri~ala san, savetova nam da 8 septembra organizujemo sve~ano osve{tawe
4
Na gr~kom napisana latinska re~: PREVENTORIUM {to zna~i le~ili{te.(prim. prev.)
hrama. Zaista toga dana je u crkvici bila vr{ena prva boànstvena Liturgija. Mno{tvo hri{}ana se popelo do crkvice i prva Liturgija je dobila izgled sve~anosti. Radnik Duka Colakis jo{ od ranog jutra je po~eo da se podsmeva kostima pokojnika. Iznenada, kako sam kaè, osetiv{i kao da ga neka sila odvla~i od mno{tva, po~e da tr~i upla{en i izgubi nam se iz vida. Kada smo ga potraùli, na{li smo ga kako leì na zemqi oduzet, zatvorenih o~iju, i jadikuje traè}i opro{taj od Bogorodice zbog svog bezbo`ni{tva i govore}i kako ga jedan monah probada kopqem i govori mu: dva meseca ovde radi{ i stalno se potsmeva{ i huli{, a danas se od ranog jutra podsmeva{ mojim kostima. Preneli smo ga u crkvicu i tamo je, o~iju jo{ uvek zatvorenih i potpuno oduzet, po~eo kroz suze da ispoveda sve svoje grehe. A govorio je kako vidi Bogorodicu i svetu Petku pored sebe i kako ga grde zbog wegovog bezbo`ni{tva i govore mu da treba da ostane cele no}i sasvim sam na tom mestu i da }e, ako poku{amo da ga podignemo, to biti nemogu}e. Dok su stajali oko wega gledaju}i to istinsko ~udo, svi odlu~i{e da treba ga ostave, ali ja sam, ose}aju}i se odgovornim za wega, uporno zahtevao suprotno. I tako, uprkos wegovom protivqewu, prenesosmo ga na jednim merdevinama nas jedanaestorica uz nezamislive napore, kao da je stvarno bio neodvojiv od zemqe. Do wega se tada pope sve{tenik kome je pla~u}i ispri~ao sve {to je doìveo. Sve{tenik mu re~e da }e tri dana ostati oduzet i da, po zapovesti Presvete Bogorodice, 11 dana mora da nosi crnu ko{uqu, a 40 dana svakoga dana ujutro i uve~e da pali kandilo. Tre}eg dana, za vreme celono}nog bdewa, malo je do{ao sebi, a posle 10-15 dana sasvim se oporavio. Postio je i pri~estio se prvi put posle 27 godina. Posle nekoliko dana, starica Paraskeva Durgunas, iako na samrti, usni jednog monaha koji joj re~e: Ja sam svetiteq, do|i u crkvicu na Orahovom breùqku da se pokloni{ mojim kostima i ozdravi}e{. Starica pla~u}i ispri~a san svojim trima k}erima i one je odvedo{e u crkvicu, a ona odmah sasvim ozdravi. Tome je usledilo jo{ jedno ~udo i
ono se desilo mojoj èni. Pet meseci je patila od stomaka. A onda je sawala monaha koji joj tri puta zakrsti stomak i od te no}i nije ose}ala vi{e nikakve stoma~ne smetwe. Jedne no}i vidi ona u snu jednog klirika sa kamilavkom na glavi i enkolpionom i on joj re~e: Ja sam prepodobni mu~enik Rafailo. One prona|ene kosti su moje. @iveo sam u manastiru na Orahovom breùqku i Turci su me zaklali, po{to su me prethodno mu~ili kao Hrista. Ja sam svetiteq i ~ini}u mnoga ~uda. Savetovao sam joj da nikome ne kaè ime koje je ~ula. Koliko je, me| utim, bilo moje iznena|ewe, kada smo saznali da je te iste no}i na{ sugra|anin, Konstantin Calikis, u snu ~uo glas koji mu re~e: Ime mi je Rafailo. Ovaj priprosti ~ovek traìo je od {kolovanih qudi da mu to objasne i naravno, jedni su se podsmevali, a drugi su glas pripisivali arhan|elu. A ba{ toga dana do|e Marija Colakis i ispri~a nam svoj san, ne znaju}i {ta su sawali drugi. Sawala je Presvetu Bogorodicu koja joj re~e da se tamo dole nalazi sakrivena wena ikona koju je tamo stavio svojim rukama otac Rafailo, monah iz manastira. A zatraìo je da se sluì boànstvena Liturgija i da se spomenu wegove kosti pod imenom Rafailo. Posle dva dana, monah se prikazao u snu ocu Pahomiju, parohu u Pirgima kod Terme. Wemu je potvrdio ime Rafailo i dodao da je poreklom sa Itake i od wega zatraìo ikonu i slu`bu. Pojavio se u snu i Mirsini Likardopulu, sestri~ini sve{tenika Evtimija. Woj je tako|e potvrdio da mu je ime Rafailo. Tih dana, u vi|ewu je videla svetog Rafaila profesorka Evglotija Svuronu, stanovnica Pirga, koja sada ìvi u Atini. Moè, me|utim, to da vam potvrdi otac Pahomije kome je to pla~u}i ispri~ala. Osim toga, otac Pahomije je, u prisustvu mnogih drugih li~nosti, ~uo udarce koji su se ~uli iz kov~ega sa kostima, a ~uo ih je i gospodin Georgije Vasilelis, stanovnik Pamfile, i wegova supruga i mnogi drugi, a neka se va{e visoko preosve{tenstvo seti da vam je o ovome on li~no pri~ao na dan svete Varvare. Posle sna paroha Pirga usledio je san moje ène.
Sawala je svetog Rafaila koji joj re~e: Do{ao sam da dopunim svoju povest. Poti~em sa Itake, ali sam ìveo u Makedoniji. Kada su Turci zauzeli Konstantinopoq i provalili u Trakiju, kao izbeglica sam pobegao iz luke u Aleksandropoqu i do{ao na Lezvos, gde je na Orahovom breùqku postojao stari manastir. Tamo sam na{ao uto~i{te. Kada su Turci zauzeli Lezvos, spalili su na{ manastir, a mene su kroz usta zaklali, po{to su me prethodno mu~ili kao Hrista. Idi u Mitropoliju i ispri~aj moju povest. Moja èna zaista, jo{ istoga dana, ode u Mitropoliju i ispri~a sve protosin|elu. Tih dana je mnogo qudi po~elo da sawa svetiteqa. Od svih spomiwem samo nekoliko: Marija Durgunas, kojoj je rekao: Ja sam sveti Rafailo. Do{ao sam na Lezvos 1454. godine. Otac mi se zove Dionisije, a majka mi je bila velika hri{}anka. Petorica Turaka su me mu~ili i zaklali su me testerom. Jo{ je videla i prizor wegovog ubistva. Odmah je poùrila da san ispri~a ocu Evtimiju. Zatim slede snovi i vi|ewa Nikolaja Fikijasa, de~aka od 14 godina. Jednoga dana, kada se popeo do crkvice da se pomoli za svog oca koji je leào bolestan u bolnici u Atini, ugleda kako mu se pribliàva stub svetlosti. Upla{i se toliko da mu se od straha noge skameni{e. Te no}i je usnio Presvetu Bogorodicu koja mu re~e da nije trebalo da se upla{i. Re~e mu jo{ da treba strogo da posti i da se ujutro popne do crkvice. De~ak u~ini tako. Bilo je to na dan Vavedewa Presvete Bogorodice. Kada je poku{ao da otvori vrata crkve, uvideo je da je to nemogu}e. Po{to je iznutra ~uo tihi pla~ i razgovor, radoznao, pogleda kroz prozor i od prizora koji ugleda zaneme. Jedan klirik je stajao usred crkve i vr{io osve{tavawe. Pored wega bile su jedna starija èna odevena kao monahiwa, mlada èna odevena u plavo i devoj~ica koja je kle~ala i tiho plakala. De~ak upla{eno pobeè nazad u Termu i odmah sve ispri~a protosin|elu i ostalim sve{tenicima koji su u seoskoj crkvi prisustvovali boànstvenoj Liturgiji. Te no}i u snu je video monaha koji je iza{ao iz izvora svete vode (agijazme) i re~e mu:
Ja sam sveti Rafailo. Do{ao sam ovamo 1454. Tvom ocu }e biti dobro, nemoj da brine{. Ali, tvojoj kom{inici, Eleni Kailaris, koja boluje od raka, samo }e prestati bolovi. Tako je zaista i bilo. U drugom snu je video Presvetu Bogorodicu i ona mu re~e: Nikose, do|i ovamo da provede{ jednu no} i da sazna{ celu tajnu koja se ovde krije. Ne}e{ biti sam, ne boj se, bi}u tu ja, starac, devojka, devoj~ica i arhi| akon Nikolaj, koji se nalazi sahrawen na levoj strani dvori{ta crkve. Arhi|akona Nikolaja po~ele su da sawaju Marija Colakis, Angelika Marangos, Mirsina Likardopulos i drugi. Usledilo je ~udo du{evno bolesnom Atanasiju Javrimisu koji se vi{e od tri meseca bezuspe{no le~io u du{evnoj bolnici. Wegov dvanaestogodi{wi brat je jedne no}i sawao monaha koji mu je rekao da }e isceliti Atanasija. Niko, me|utim, nije pridavao nikakav zna~aj de~akovom snu. Posle nekoliko dana, bolesnik je u jednom napadu viknuo: Upi{ite se za prosfornu Liturgiju u crkvici koja se nalazi na Orahovom breùqku. Posle toga pade u dubok san i probudi se zdrav. Posle toga je moja èna u snu videla Presvetu Bogorodicu koja joj ispri~ala: Kada su zauzeli Lezvos, Turci nisu odmah spalili manastir. Do{lo je prvo do nekakvog ustanka i mnogi hri{}ani odo{e u brda. Onda su Turci, misle}i da su ustanici na{li uto~i{te u manastiru, uhvatili monahe i po~eli da ih mu~e da bi priznali gde se kriju hri{}anski ustanici. Svetog Rafaila su prvo surovo mu~ili, a onda su ga testerom zaklali. Arhi|akon Nikolaj iz Soluna, koji je zajedno sa wim kao izbeglica iz Makedonije do{ao na Lezvos, dobio je sr~ani udar za vreme mu~ewa. Zajedno sa wima mu~ili su i jednu dvanaestogodi{wu devoj~icu, }erkicu seoskog stare{ine, kako bi wenog oca prinudili da prizna gde se kriju hri{}ani. Ubili su i u~iteqa (ali nije rekla gde je sahrawen). Ovde je, pazi dobro, zakopana i moja ikona, ali traìm veliku veru, borewe i molitvu da bih vam pokazala gde se nalazi. Posle toga je Mirsina Durgunas je sawala da je }erkica seoskog stare{ine ìva spaqena i da se sveti Rafailo u svetu zvao Georgios i da
je postrigom dobio ime Rafailo. Posle jednog svog sna, Virginija Adam je pokazala mesto gde treba kopati i tada je otkriven veliki }up u kome su bili komadi}i raskomadanih de~ijih kostiju. Zahvaquju}i snu Marije Colakis, na udaqenosti od 10 metara od crkvice i na dubini od 1, 5 metra, prona|ena je dowa vilica svetog Rafaila. Posle toga po~ela je borba da se prona|e arhi|akonov grob. @ene u vi{e navrata sawaju svetog Rafaila koji im govori da kopaju na levoj strani dvori{ta crkvice, tri metra od stare crkve. One to govore sve{teniku, ~lanovima crkvenog ve}a i u Mitropoliji. Me|utim, mi, ~lanovi crkvenog ve}a, a naro~ito ja, pla{e}i se komentara u slu~aju da se grob ne prona|e, odlagali smo po~etak iskopavawa, pronalaze}i uvek neki izgovor. Tokom sedmice uo~i Cveti, svetiteq po~iwe da pokazuje ta~nu lokaciju groba. To sawaju Angelika Marangos, Marija Colakis, Marija Durgunas, Mirsina Likardopulu, Virginija Adam, moja èna i radnik Duka Colakis. Mesto na koje su ukazivali, jo{ je vi{e pove}alo moju sumwu, jer je bilo krajwe neobi~no i na wemu je bila gomila tvrde zemqe i kamewa. Ali, videv{i wihovu upornost i nestrpqewe, bio sam prinu|en da po{aqem dvojicu radnika da po~nu sa iskopavawem. Kao prvo, po~eli su da kopaju na jednom mestu koje je pokazala Marija Colakis, rekav{i da je u snu na tom mestu videla jednu ènu kako pla~e i moli da je iskopaju jer qudi koji tuda prolaze gaze po woj. O ~uda, tu je otkriven enkolpion sa ikonom Presvete Bogorodice i arhan|ela Mihaila. Posle toga su po~eli da kopaju da bi na{li grob. U tri posle podne po~ela je ki{a, a u ~etiri, sve vreme pod ki{om, otkrivene su mo{ti prekrivene malim plo~ama i tako se obistinio san Mirsine Durgunas da }e grob biti otkriven po ki{i. Od toga dana mnogi qudi sawaju monahe, a mnogi od wih, koji su pre toga bili podozrivi, dolaze do crkvice i celivaju mo{ti. Navodim vam imena nekih od onih koji su imali snovi|ewa posle otkri}a groba: Emanuil Cangarakis (policajac), Teodor Haxi-Antoniju, Melantija Vulgarelis, Evtihija Kapas i Konstantin Kanelos. U budnom stawu vi|ewe |akona Nikolaja imala je Sofija Javrimis,
stanovnica Pirga, a prekju~e se supruga sve{tenika Nikolaja Vasilelisa, u prisustvu mnogih qudi, zbog toga onesvestila. Kao {to vidite, va{e visoko preosve{tenstvo, jo{ uvek se zbivaju neobi~ni doga|aji, koji drè u stawu stalne potresenosti pobo`ne hri{}ane i u ogromnoj meri krepe wihovu veru u nove svetiteqe. Angelos Ralis (2) Potresne re~i i zvuci O~i su moje na vjernima zemqe, da ih posadim zajedno sa mnom. (Psal. 100, 6) Danas, leta Gospodweg 1962, u nedequ, uzimam pero da napi{em povest koja je ne samo za neveruju}e neverovatna, nego je i onima koji poseduju veru te{ko da u wu poveruju. Zbog toga mi se prsti oduzimaju od uzbu|ewa i straha pred silom Boìjom. Ne bih se tako ose}ao da treba da ispri~am nekakav izuzetan doga|aj zna~ajan za ~ove~anstvo. Bio bih kadar sa lako}om to da u~inim, jer bi se taj doga|aj nalazio unutar granica ovoga sveta. Ali ovo {to treba da ispri~am nema sli~nosti sa neobi~nim doga|ajima koji se de{avaju u okviru materijalnog sveta, jer ovo, {to se spremam da ispri~am, nalazi se izvan granica ovoga sveta i prevazilazi sve {to je ~ovek u stawu da zamisli. Pred doga|ajima koje nameravam da izloìm svaki ~ovek ostaje bez re~i, pa ~ak i ako svojim mislima ìvi u ~udesnom svetu religije, ~ak i ako su mu bliske Tajne Boìje. Van sebe od zaprepa{}ewa, uzvikuje zajedno sa prorokom Avakumom: Gospode, ~uh rije~ Tvoju, i upla{ih se (poznadoh dela Tvoja i zadivih se5) (Avak. 3, 2) I opet, slu{aju}i o ~udima nad ~udima, van sebe uzvikuje: Divan je Bog, u svetima Svojima!(Psa. 68, 36) Ko je Bog velik kao Bog na{?(Psa. 76, 14)
5
Vidi bele{ku pod brojem 3.
Zbog toga i ja, ni{tavni gre{nik, gledam u svoje pero zastalo na hartiji i kaèm samome sebi: Ko si ti koji se usu|uje{ da se pribliì{ delima svetiteqa i da postane{ hroni~ar jednog novog Otkrivawa? Trebalo bi da ga ispripovedi ~ovek dostigao svetost! Sveta ruka bi trebalo da je napi{e! U ovom trenutku ose}am kako postaje jo{ teè breme mojih grehova i skru{eno govorim ove re~i, iste one koje izgovara sve{tnik pred âsnom Trpezom: Niko od vezanih telesnim pohotama i slastima nije dostojan da pri|e, ili da se pribliì, ili da sluì Liturgiju Tebi, Care slave.6 Ako su drhtali sveti Vasilije i sveti Jovan Zlatoust, prilaze}i svetim Tajnama, kako onda da se ne upla{im ja prilaze}i jednoj stra{nijoj âsnoj Trpezi, koja se pojavila pred na{im o~ima iz dubina raskriqene zemqe, natopqena mu~eni~kom krvqu, sa Arhan|elima i ~etama svetih an|ela oko we. Ali, kao da daje odgovor na moje oklevawe, umom mi prolazi nastavak molitve koju sam malopre zapo~eo, pa izgovaram: No ipak, radi neiskazanog i neizmernog ~ovekoqubqa svoga, nepromenqivo i neizmenqivo postao si ~ovek Zato molim Tebe, jedinog blagog i gotovog da saslu{a: pogledaj na mene gre{noga i nepotrebnog slugu Tvog, i o~isti moju du{u i srce od zle savesti, i osposobi me 7 da postanem propovednik tajni Tvojih i slave Tvojih Svetih. I, kao {to Si otvorio usta magarici Valaamovoj8, udostoji i mene prosvetliv{i me Svetim Duhom i podariv{i mi smelost i pouzdanost da s umilewem propovedam ~uda koja si blagoizvoleo da dopusti{ da izi|u na svetlo u ovo na{e mra~no vreme. Dakle, sa blagoslovom Boìjim po~iwem pripovest. (3) Pomenu}u sam po~etak Tvojih ~uda
Sluèbnik, MOLITVA HERUVIMSKE PESME, str. 93, izdawe Srpske Pravoslavne Crkve, Beograd 1998. 7 Isto, str. 94. 8 4 Moj. 22, 28
6
Terma je ime jednog sela na Mitilini (Lezvu) i nalazi se severozapadno od Kastra, odnosno od Mitiline, glavnog grada ostrva. Uzdiè se na petnaest minuta hoda od morske obale, preko puta isto~ne obale Male Azije. Na tom mestu maloazijske obale ulazi u more jedno poluostrvo koje stvara Kidonijski zaliv. Kidonija je poznata zbog svoje istorije i Akademije, a pre nego {to su hri{}ani pobegli iz Turske, bila je nastawena samo Grcima. Weno tursko ime je Ajvalija. Kidonijski zaliv na severozapadu zatvara ostrvo po imenu Moshonis, a oko wega se nalazi jo{ oko trideset nenastawenih ostrvaca. Na tom delu Male Azije nalaze se mnogobrojni anti~ki gradovi, od kojih je najpoznatiji Pergam. Moreuz koji deli ostrvo Lezvos od Anadolije prili~no je uzan na tom mestu, pa je to mesto od nastarijih vremena sluìlo veoma ~esto za prelazak na ostrvo Lezvos. Za vreme ~estih progona hri{}ana, tuda su barke i ~amci prevozili progowene. Izgleda, dakle, da je to mesto sveto, jer su tamo povremeno iz Anadolije prelazile mnogobrojne ~asne mo{ti, ikone, crkveni predmeti i druge dragocenosti, zajedno sa izbeglicama koji su beàli pred turskim ma~em. I ja sam, beè}i od Turskog mahnitawa, 1922. godine, kao izbeglica, na{ao uto~i{te u Termi na Lezvu. Pre{ao sam na tom mestu ~amcem iz svoje otaxbine, Kidonije, sa ro|acima koji su jo{ preostali posle progona koje je otomanska dràva pokrenula protiv hri{}ana, jo{ 1914. godine. Moja draga, izuzetno pobo`na majka Despina i moj ujak, jeromonah Stefan, blagoverni i vrlinom ukra{eni iguman manastira svete Petke, umrli su u progonstvu tokom prvih progona, duboko u azijskom kopnu. Manastir svete Paraskeve bio je podignut na jednom poluostrvu koje od Terme razdvaja jedan moreuz. Me|u malobrojnim predmetima koje smo mogli da ponesemo sa sobom, bilo je srbrom opto~eno Jevan|eqe iz na{e crkve, ~udotvorna
ikona svete Petke, ~uvena sve do Kapadokije i obala Crnog mora, kao i srebrna ruka sa mo{tima svetiteqke. Sa tim svetim dragocenostima iskrcao sam se u Termi. U blizini Terme nalazi se drugo selo, Pirgi, koje se sastoji od utvr|ewa, (pirga) rasejanih po {umi. U jednom od tih starih utvr|ewa smestili smo se na dva meseca, unezvereni i zbuweni stra{nom nevoqom koja nas je sna{la. Na morskoj obali postoji mala luka sa nekoliko ku}a oko we i tu su ìveli ribari i ~amxije. Terma je sagra|ena ne{to daqe u kopnu i ime je dobila po toplim izvorima koji se tamo nalaze. U to selo i mnoga okolna, za vreme progona, do{le su mnoge izbeglice iz Male Azije i ve}ina je ìvela u krajwoj bedi i siroma{tvu, naro~ito udovice i siro~ad. Na udaqenosti od petnaestak minuta pe{a~ewa od Terme, prema jugu, nalazi se jedno brdo obraslo masliwacima, po imenu Orahov breùqak (Karije). Niko ne zna za{to je dobilo to ime. Zovu ga jo{ i Bogorodica Karijska, jer se na wegovom vrhu nalazilo nekoliko otesanih kamenova, pa su tu qudi palili poneku sve}u i boànstvena Liturgija sluìla su na tom mestu jednom godi{we, na Svetli utorak, a nisu ni znali za{to. To tajanstveno brda{ce imalo je jo{ jedno ime: nazivali su ga Kalu|ersko, jer su od starijih ~uli da su na tom mestu nekada ìveli monasi, koje su ubili Turci i smatrali su ga ukletim, jer su mnogi ~obani i drugi qudi iz okoline govorili da su tamo vi|ali jednog monaha koji luta onuda, ili su ~uli zvona i pojawe. To mesto danas je u posedu Angela Ralisa koji je, na podsticaj svoje supruge, podigao kapelu (crkvicu) posve}enu Presvetoj Bogorodici. Izgradwa je zapo~ela u julu 1959. godine. Treba da istaknem da je supruga Angela Ralisa, pobo`na Vasilika, uporno je traìla od muà da podignu crkvicu, jer je ~esto sawala svog pokojnog strica koji ju je podsticao da je izgradi. Ta crkvica postala je povod da na svetlost iza|e tajna svetih mu~enika Rafaila i Nikolaja koja je bila sakrivena, kao nepropadivo
blago, pod wenim temeqima i o~igledno je da je Vasilikin stric posluìo kao sredstvo voqe Boìje. Bog je hteo da na taj na~in bude dat povod da budu otkriveni svetiteqi i dugo sakrivena tajna drevnog manastira. Iz toga se moè pretpostaviti da je pokojnik bio pobo`ni hri{}anin. Neposredni povod da po~nu da se de{avaju ~uda, bio je jedan veliki kamen, koji se nalazio usred prostora ome|nog temeqima crkvice. Radnik Duka Colakis hteo je da ga ukloni, ali je video da je duboko ukopan u zemqu, pa je kopaju}i, pod wim otkrio mali polomqeni stub, a on se, opet, naslawao na kamenu plo~u. Kada je i tu plo~u podigao, ugledao je skelet koji je pod wom leào, u uzanoj grobnici, na~iwenoj od malog kamewa koje je bilo postavqeno sa obe strane. Pokojniku su ruke bile prekr{tene. Wegova glava bila je odvojena od tela i nedostajala joj je dowa vilica, a kao uzglavqe bio je postavqen kamen. Pored glave se nalazio crepi} sa urezanim krstom. Colakis je sakupio kosti, pa ih je smestio pod jedno drvo, ne pridaju}i zna~aja kostima, jer nije verovao, nesre}nik, ni u Boga, ni u svetiteqe. A seoski sve{tenik, otac Evtimije i drugi koji su videli kosti, reko{e da je u pitawu neki hri{}anin, po{to su mu ruke bile prekr{tene, a osim toga, pored wega je prona|en i onaj crepi} sa krstom. Poru~i{e kov~eg da ih u wega smeste. Tada su po~ela ~uda. Na ovom mestu treba da spomenem jedan san koji je sawao Angelos Ralis: Sawao je da se nalazi u seoskoj crkvi i da se sluì boànstvena Liturgija. Iznenada ga odredi{e da kao ~lan crkvenog odbora otvori zapadna vrata crkve, kako bi mogli da u|u crkveni zvani~nici. Odmah poùri da ih otvori i izi|e da ih do~eka. Ckveni zvani~nici su bila trojica klirika. Sredwi je bio krupan i nao~it i imao je na sebi sva obele`ja velikodostojnika. Drugi je bio oniì, sme|okos, a tre}i je bio visok, mr{av i crnokos. Angelos ih je iznena|eno posmatrao. Tada mu onaj sredwi sa osmehom pruì ruku, i kako se Angelos sagao da je poqubi, saè se i sve{tenik i poqubi ga u ~elo. Potom,
veli~nstveno po|e napred, dok su ga druga dvojica pratila i ode pravo do vladi~anskog trona. Tada se Angelos probudi. (4) Sve }e se saznati me|u stradalnicima Sada bih èleo da izloìm kako sam ja prvi put saznao za ~uda u Termi i {ta je tome usledilo. Jo{ pre mnogo godina po~eo sam da zapisujem razna ~uda, koja su pri~ali qudi koji su ih sami videli, ili su o wima ~uli od blagovernih qudi kojima se moè verovati, a sakupqao sam obave{tewa o ~udima iz verskih kwiga, ili ~asopisa, jer sam nameravao sve to da objavim u slavu na{e Pravoslavne vere. Jednoga dana su mi doneli novine u kojima je pisalo o otkri}u ~asnih mo{tiju u Termi i o prvim ~udima koja su se tamo dogodila. Sve sam to pro~itao veoma uzbu|en i duboko potresen, jer sam imao veza sa Termom, po{to sam, kako sam ve} napisao, na tom mestu pre{ao iz Anadolije, za vreme maloazijske nesre}e. Ali i sama ~uda su me iznenadila, jer mi je izgledalo da su me|u najneverovatnijim za koja sam do tada ~uo, uprkos tome {to je vest o tome u novimana bila samo {turo i u ùrbi napisana. Podstaknut èqom da dobijem vi{e obave{tewa, pisao sam wegovom visokom preosve{tenstvu Mitropolitu Mitiline Jakovu, koji je Kidowanin kao i ja i za koga me vezuju i duhovne veze, mole}i ga da udovoqi toj mojoj èqi. I zaista, posle nekoliko dana on mi je poslao pismenu izjavu koju je za Mitropoliju dao Angelos Ralis, u kojoj je veoma detaqno i iscrpno napisana povest otkri}a ~asnih mo{tiju, kao i redosled natprirodnih i ~udesnih pojava koje su bili udostojeni da vide mnogi qudi u snu, ili otorenih o~iju, na javi. Tu izjavu sam prepisao, a original sam potom vratio wegovom visokom preosve{tenstvu, toplo mu zahvaliv{i. Tako|e sam ~estitao
Angelu Ralisu zbog blago~estivosti sa kojom je ispripovedio sve {to je znao o onim ~udesnim doga|ajima, pa sam ga jo{ zamolio da se postara i za to da sva ~uda opi{u sami oni qudi koji su ih videli, a oni koji uop{te ne znaju da pi{u da svoje doìvqaje izdiktiraju nekom drugom, ali da taj pritom ne izmeni ni jednu jedinu re~. Zamolio sam ga jo{ da napi{e sve {to se dogodilo posle otkri}a ~asnih mo{tiju drugog svetiteqa, do koga je do{lo godinu dana posle otkri}a mo{tiju prvog svetiteqa, po{to se izjava zavr{avala otkri}em drugih mo{tiju. Ovaj istinski pobo`ni hri{}anin poslao mi je podebeo koverat sa pripovestima i neve{tim opisima ~uda, snova i pojava od onih qudi koji su ih doìveli. Bio sam veoma potresen kada sam sve to primio. Moja potresenost, kao i moje supruge Marije, bila je jo{ ve}a kada smo sa iznena|ewem primetili da mi je po{tar doneo koverat sa rukopisima u ~etvrtak, 8. septembra 1960. godine, odnosno na praznik Ro`destva Presvete Bogorodice, na dan manastirske slave starog manastira na Orahovom breùqku, u kome su monahovali svetiteqi Rafailo i Nikolaj, ~ije su mo{ti prona|ene. Sa suzama radosti slavili smo Boga, jer je pokazao i nama, koji ìvimo u ovom gre{nom Vavilonu, to maleno znamewe. Zaista izuzetno plemenit, gospodin Ralis mi je poslao, nekoliko dana kasnije, i najnovija obave{tewa o ~udesnim pojavama koje se nastavqaju na tom malom brdu kod Terme, kao i svojeru~ne opise raznih qudi koji, na osnovu sopstvenog vi|ewa, detaqno opisuju izgled obojice svetiteqa, odgovaraju}i tako na moju èqu da, ako je mogu}e, dobijem uputstva za ìvopisawe ikone svetiteqa, jer sam se zavetovao da }u im je posvetiti. Ikonu sam tako ìvopisao zajedno sa svojim u~enikom Konstantinom Georgakopulosom iz Hore u Meseniji. Na osnovu obave{tewa koja sam dobio, ~asne mo{ti svetog Rafaila otkrivene su 3. jula 1959. godine, a mo{ti svetog Nikolaja 13. juna 1960. godine.
U nedoumici i zadivqen pro~itao sam rukopise koje su napisali nepismeni, ili jedva pismeni qudi, mu{karci i ène, pa ~ak i deca, pored Angela Ralisa, wegove supruge Vasilike i jo{ dvoje-troje pismenih qudi. Jo{ ve}i utisak na mene je ostavilo, a istovremeno sam se uverio da se to dogodilo po domostroju Boìjem, to {to su li~nsti koje su udostojene da u~estvuju od samog po~etka u otkrivawu natprirodnih tajni koje su vekovima bile sakrivene na Orahovom breùqku kod Terme, bile ve}inom proterane od Turaka, to jest bili su, na neki na~in, sastradalnici sa svetiteqima, koji su na{li uto~i{te na Lezvosu posle pada Konstantinopoqa, i sami proterani od Turaka. U Termi ima mnogo izbeglica iz Male Azije i svi su izgubili nekog bliskog. Jednom su Turci zaklali roditeqe, drugom stri~eve, a nekome je pobijena ~itava blià i daqa rodbina. Ovi, od Turaka napa}eni qudi, izvadili su iz groba novoprojavqene mu~enike, po{to su im se ~esto prikazivali u vi|ewima i snovi|ewima. Evo imena nekolicine zna~ajnijih qudi koji su videli ~uda: Duka Colakis, izbeglica iz Ikonija. Ostao je bez oca kada je imao samo tri godine. Oca su mu ubili Turci za vreme maloazijske katastrofe. Wegova majka je sa troje siro~adi pre{la u Makedoniju. Tamo je jedan Termqanin, po imenu Colakis, usvojio Duku, jer je bio bez naslednika. Zatim su do{li u Termu na Lezvos i tako je Duka postao Termqanin. Marija, wegova supruga, rodom je iz Terme. Angelika Marangos, majka Vasilike Ralis, koja je vlasnik imawa na Orahovom breùqku, pretrpela je najve}u nesre}u. Poreklom je sa Moshonisa, to jest sa ostrva u blizini kidonijske obale. Wenog muà su Turci ubili tokom maloazijske katastrofe, a Angelika je tada bila samo sedam meseci u braku. U tre}em mesecu trudno}e u posledwem trenutku je pobegla sa Moshonisa, kada su Turci isterivali hri{}ane sa ostrva. Wenog muà su ubili jo{ ranije u Kidoniji (Ajvaliji) sa drugim mladi}ima. Angelika je pre{la u Termu u malom ~amcu sa ostalim izbeglicama i dvanaestogodi{wom sestri~inom. U Termi je, sre}om,
na{ao spas i wen dever, koji je mogao da pruì za{titu i woj i wenoj maloj k}eri koja se tamo rodila, a to je bila Vasilika, potowa Ralis. Vasilikin stric i za{titnik zavetovao se da }e sagraditi crkvicu na Orahovom breùqku, koja je sagra|ena posle wegove smrti, i koja je, kao {to je ve} re~eno, bila povod da se pojave novoprojavqeni svetiteqi. Dvadeset osam osoba iz wihove porodice postalo je plen Turskih progona i bilo ubijeno. Nesre}na Angelika se, sa svojim deverom i za{titnikom i drugim izbeglicama nastanila u ukletoj ku}i Arif bega, o kojoj }e biti re~i na drugom mestu u ovoj kwizi. Imawe na Orahovom breùqku je, kao izbegli~ko nasledstvo, pripalo nesre}noj Angeliki koja je sa suzama molila Presvetu Bogordicu, pa ju je sawala kako joj predaje tapiju, govore}i: Uzmi, Angelika, imawe je tvoje. Kosta Kanelos je izbeglica iz Kidonije. Sestre Mirsina, Marija i Evangelija Durgunas i wihova majkom Paraskeva, udovica, tako|e su iz Kidonije. Asimewa Vurnovalis je izbeglica iz Kidonije. Kosta Calikis je, tako|e, izbeglica iz Kidonije. Wemu su Turci ubili oca. Izbeglice su i mnogi drugi. Od drugih li~nosti koje su videle svetiteqe u snu, ili u budnom stawu, navodimo jo{ nekolicinu: Virginija Adam se rodila i odrasla u Termi. Marija Balabanis, ro|ena je u Pamfili, a ìvi u Pirgima kod Terme. Evglotija Svoronu ìvi u Atini. Ona je prva videla svetog Rafaila usred dana u svojoj ku}i. Ona je izuzetno blago~estiva i puna milosr|a. Otac Pahomije, paroh u Pirgima. Otac Vasilije Bamias je iz Morije (Lezvos). Policajac Emanuil Cangarakis je sa Krita. Evstratije Klimis je bogoslov iz Mitiline. Ekaterina Litras je iz Pamfile.
I naposletku, ja, koji sam postao hroni~ar ove povesti, izbegao sam iz Kidonije proteran od Turaka i pre{ao sam u Termu sa nekolicinom preostalih iz moje porodice, po{to sam iza sebe ostavio sve ostale koji su postali mu~enici za veru i otaxbinu. Isto je tako bilo i sa mojom suprugom koja je oàlila svoje stri~eve i ostalu rodbinu, surovom smr}u umrlu za vreme maloazijske katastrofe i progona Grka. Izbeglica je, najzad, i wegovo visoko preosve{tenstvo Mitropolit Mitiline Jakov Kleomvrotu, koji je tako|e oàlio svoje drage. Jo{ ne{to mi je privuklo pa`wu, a to je da je drevna ikona svete Petke, koju sam spasao od skrnavqewa, iako je iza{la iz Terme, zadràla svoju ~udotvornost, a sada se, na osnovu otkrivewa pobo`nih èna, otkrilo da je glavni hram starog manastira na Orahovom breùqku bio posve}en svetoj Petki i Ro`destvu Presvete Bogorodice. Svi smo mi kao izbeglice do{li na Lezvos i iza{li iz ~amaca u Termi 468 godina po{to su na tom istom mestu iz ~amca iza{li sveti mu~enici, proterni od istih ubica. (5) Prezren bije{e i odba~en9 Sada nastavqam povest onim redom kako su se doga|aji zbivali, a u skladu sa izlagawem Angela Ralisa i na osnovu rukopisa koje su napisali oni qudi koji su bili udstojeni da vide i ~uju ona sra{na vi|ewa i zvuke. Takva se ~uda nisu dogodila nigde na svetu gde ìve hri{}ani, ni u Gr~koj, u kojoj se, mogli bismo re}i, ~uda de{avaju svakoga dana. Kao {to rekosmo, Colakis nije obra}ao pa`wu na kosti koje je prona{ao, pa ih je stavio pod neko drvo. Jednoga dana popelo se sa roditeqima na Orahov breùqak jedno dete i, hote}i da se igra sa kostima, razbilo je pokojnikovu lobawu. Onda se Colakis naquti i po~e da psuje i huli. Sakupi kosti u jednu vre}u i htede da ih oka~i na drvo. Ali nije mogao ni da pomeri vre}u sa zemqe, kao da je bila zalepqena
9
Isa. 53, 3
za tlo, a ruka mu se uko~i. Onda uhvati vre}u drugom rukom, ali mu se i ona uko~i. Onda mu pade na pamet misao da je taj ~ovek, mo`da, bio poboàn, i seti se da bi trebalo da se oseni krsnim znakom. Ali je oklevao jer to nije u~inio ~itavih dvadeset i sedam godina, a nije ni u crkvu oti{ao. Ipak, oseni se krsnim znakom i tek tada se vre}a odvojila od zemqe, pa je mogao da je oka~i o drvo. Posle nekoliko dana, jedne nedeqe, popeo se na Orahov breùqak i s pu{kom ~ekao ispred crkve da ubije lisicu koja mu je udavila jedno jare. Dok je leào ispod masline, iznenada ugleda kako mu prilazi nepoznat ~ovek u vojni~koj uniformi sa zlatnom dugmadi. Kada je stigao na tri metra od wega, stade. Colakis ga upita ko je. ôvek ne odgovori. Colakis tada pomisli da je mo`da gluv, pa mu isto pitawe postavi mnogo glasnije, ali stranac i daqe ostade nem. Onda pomisli da je neki kraqivac, pa zgrabi oru`je, psuju}i ga, ali mu nepoznati neo~ekivano pred o~ima nestade. Nesre}ni Colakis se uznemiri, misle}i da je poludeo. Od straha po~e da tr~i i tako, sve u trku, stiè do sela. Me|utim, nikome ni{ta ne re~e, boje}i se da to, mo`da, neko sa wim zbija {alu. Poveri se samo svojoj èni. A ona mu re~e: Tako ti i treba zato {to si mene grdio kada sam onda sawala onog sve{tenika. Jednoga dana, dok je bio bio sam u crkvici, Colakis za~uje jake udarce i stewawe. U vreme dok se gradila crkvica na Orahovom breùqku i dok je Duka Colakis tamo radio, wegova èna Marija mu je svakog dana u podne donosila hranu. Jednoga dana, radnici su prona{li nekoliko mermerenih plo~a, pa su legli pod maslinu da se odmore. Marija donese ru~ak muù, vode}i sa sobom i wihovog sin~i}a. Zastade malo da pogleda mermerne plo~e, a onda upali sve}u i pomoli se. Odjednom, u~ini joj se da je pored we promakla neka senka i okrenuv{i se da vidi {ta je to, ugleda nekog krupnog monaha kako stoji na ru{evini. Od straha vrisnu, a monah istog trena nestade. Onda
potr~a prema selu i svima koje je usput srela, ispri~a {ta joj se dogodilo. Jedni su je ismevali, a drugi su joj poverovali, jer se govorilo da je ono mesto ukleto i da su tog monaha mnogi qudi ve} vi|ali, jo{ od davnina. Uve~e, kada joj se mu` vratio ku}i, ispri~a mu {ta je videla, ali on je izgrdi, jer nije verovao ni u svetiteqe, ni u duhove, kao {to smo ve} rekli. Te no}i, Marija je sawala u crno odevenu ènu, koja joj re~e da nije trebalo da se upla{i, jer to {to je videla nije bio duh, ve} monah koji se tamo gore podvizavao i koga su zaklali Turci i da }e jednoga dana da joj otkrije svoje ime i svoju povest. Ona èna joj jo{ re~e da postoje neke dragocenosti koje se ~uvaju u ru{evini. Tamo je, k}eri moja, re~e joj, bio manastir, a mi smo dve blagodati, Bogorodica i Petka. Nemoj samo sve}e da pali{. Ho}u da stalno gori kandilo. Dosta je bilo mraka, toliko godina! Posle tih re~i, Marija se probudi. Druge jedne no}i, po~etkom avgusta, 1959. godine, sawala je istu ènu i tada joj je poru~ila da kaè Angelu Ralisu da otpusti radnike, pa i wenog muà, jer psuju i hule. Bogorodi~inu zapovest saop{tila je Ralisu kri{om od muà, po{to ga se pla{ila, jer ju je grdio zbog svega {to je govorila o svetiteqima. Ralis, me|utim, na to nije obratio pa`wu i radnici su nastavili sa radom. Posle tri dana ode opet kod Ralisa i ponovo mu re~e da je Presveta Bogorodica opet rekla isto i da na tom mestu postoji jedna wena ikona i ne{to crkvenih predmeta i da bi pokazala gde se sve to nalazi onoj li~nosti koja se za to pokaè dostojnom. To se de{avalo izme|u 10. i 15. jula 1958. godine. U isto to vreme svetiteqe je po~ela da sawa i Vasilika Ralis. U snu, koji je usnila krajem jula, videla je da je na mestu male crkve postojao poru{eni manastir, sa crkvom i kelijama. Iz crkve izi|o{e tri monaha. Dvojica u|o{e u jednu keliju. Tre}i uze trnov venac iz ru{evina, pri|e joj i, pokazuju}i joj onu dvojicu monaha, re~e joj: Evo,
to je tajna koju si èlela da sazna{. Sada u|i u crkvu da vidi{. Ona u|e u crkvu i vide da su zidovi ìvopisani ikonama. Sa leve strane ugleda ikonu Ro`destva Bogorodi~inog, a sa desne ikonu svete Petke. Pored ikone ugleda mermernu plo~u, sli~nu nadgrobnoj, na kojoj su bile uklesane neke re~i. Od wih su joj u se}awu, kada se probudila, ostale samo re~i PREVANTORION, 1433 i na dowem kraju plo~e od Melpomene. Pro~itala je i prezime, ali ga je zaboravila. Probudila se i odmah zapisala sve {to je sa natpisa zapamtila. Ovo je Vasilika sawala krajem jula 1959. Ko bi mogla da bude ta Melpomena? Me|utim, po{to je i na druga takva pitawa bio dat odgovor kasnije, i po{to nam se ne otkrivaju sve sakrivene tajne, a svetiteqi, kao i drugi koji su na to mestu bili mu~eni, ne govore svoju povest u celini, nego sa po nekoliko re~i svaki put dopuwavaju ono {to su prethodno rekli, gospo|a Vasilika je znala da }e se kad tad otkriti ko je bila ta Melpomena. I zaista, to se otkrilo u jednom snu koji je sawala Marija Colakis 3. oktobra 1961. godine, to jest posle cele dve godine, a o tome }emo pisati kada na to do|e red. Dok se jo{ gradila crkvica, po~etkom septembra 1959. godine, priprosti ~ovek, po imenu Konstantin Calikis, ~uo je u snu glas koji mu re~e: Kosta, zovem se Rafailo! Sutradan to ispri~a nekim {kolovanim qudima i zatraì da mu objasne {ta to zna~i. Jedni mu se podsmehnu{e, a drugi mu reko{e da je to, mo`da, arhan|el Rafailo. Treba napomenuti da se na Lezvu izuzetno po{tuju arhan|eli, naro~ito Mihailo, a najpoznatije je wegovo drevno blagoslovno mesto u selu Mondamados. A Mirsina Durgunas videla je ovaj san i evo kako ga sama, svojeru~no, opisuje: 8. septembra, u samu zoru, mada nisam znala da }e Ralis toga dana dati da se osve{ta crkvica na Orahovom breùqku i da } e se
toga dana prvi put u woj sluìti Liturgija, sawala sam ovaj san:
Zvonila su crkvena zvona. Iza|em na ulicu da vidim {ta se de{ava i vidim mnogo sveta. Svi vi~u: Hristos vaskrese! Pitam [ta je ovo, deco? Vaskrs je pro{ao, za{to opet zvone zvona? ûjem, onda, jedan snaàn glas koji kaè: Bogorodica silazi sa Orahovog breùqka! Pogledam prema nebu i vidim oblak i na wemu ènu u crnoj, zlatom opto~enoj ode}i, koja re~e: Sutra slavim Ro`destvo svoje na Orahovom breùqku. Poùrite svi da mi se poklonite! Povi~em: Presveta Bogorodice! Presveta Bogorodice! i zapla~em. Onda mi Bogorodica re~e: Mirsina, sutra praznujem u novoj ku}i koju su mi sagradili. Do|i da se pokloni{. U tom trenutku se probudih. Ujutro saznadoh da }e se u novoj crkvici sluìti prva Liturgija i ostadoh bez re~i. Odmah sa sestrama poùrih na Orahov breùqak na poklowewe. Osve{tawe nove male crkve bilo je 8. septembra 1959. godine. Za vreme liturgije Colakis nije u{ao u crkvu, nego je sedeo napoqu i podsmevao se kostima koje je prona{ao. (6) Vaspitavawe Tvoje me pou~i O, kako je bezverje stra{na i tvrdokorna zver! Kako su duboki wegovi korenovi u ~oveku! Posle ~uda koje je sam doìveo sa vre}om koju nije mogao da podigne sa zemqe i koje ga je prinudilo da se oseni krsnim znakom, Colakis je ipak i daqe ostao u bezverju. A to se, po mom mi{qewu, dogodilo po Boìjem domostroju. ûda su se prvi put dogodila jednom neverniku, tvrdokornom u svom bezverju, kako bi se {to o~iglednije uverio u istinitost ~uda i u silu Boìju. Kada se zavr{ila Liturgija i kada su prisutni po~eli da se vesele i igraju, ustade i Colakis da zaigra sa jednim svojim prijateqem. Ali, dok je igrao, iznenada izgubi sluh, nije vi{e mogao da ~uje muziku, prestade da igra i potr~a niz breùqak. înilo mu se kao da ga neko
progoni. Dok je tr~ao, oseti kako ga neko gurnu i qutnuv{i se re~e: Ko me to gurnuo? Okrenuv{i se da vidi ko je, ugleda jednog visokog monaha prosede brade i guste kose koji mu re~e: Neverni~e, dva meseca radi{ ovde i neprestano se izruguje{, a danas se od ranog jutra ruga{ mojim kostima! Colakis kao oduzet pade na zemqu i oseti stra{ne bolove u rukama, kao da ga neko probada malim kopqem. Plakao je kao dete i molio Boga da mu oprosti wegovo bezverje. Govorio je: Ako postoji{, Presveta Bogorodice, do|i da mi pomogne{. Ako ti nije ào mene gre{noga, saàli se na moju decu! Dok je plakao, prikaza{e mu se dve senke, jedna starija i obu~ena u crno, a druga mlada u plavoj haqini. Ona starija se obrati monahu: Sada je dosta! Posle toga Colakis shvati da se oko wega skupilo mnogo qudi. Nije mogao da otvori o~i. Govorio je da ga dve svetiteqke udaraju zbog wegovog bezverja i da ne moè da ustane, da je teàk kao olovo. Me| utim, ipak su ga stavili na nekakve merdevine da ga prenesu u crkvu, ali zaista ga je bilo izuzetno te{ko podi}i, jer su ga jedva podigli jedanaestorica mu{karaca. Govorio je da su pored wega Presveta Bogorodica i sveta Petka i da mu govore da }e tri dana ostati oduzet kako bi se urazumio i pokajao i da treba da nosi crninu, da posti i da se pri~esti, da mora ~etrdeset dana svakoga jutra i ve~eri da se popne na Orahov breùqak da upali kandila. Sve to je pla~u}i ispovedio sve{teniku. Posle toga su ga preneli u wegovu ku}u. Tri dana kasnije malo se oporavio, a posle petnaest dana bilo mu je sasvim dobro. Postio je i pri~estio se, prvi put posle 27 godina. Colakisovo stradawe izazvalo je veliko zaprepa{}ewe u celom selu. Neveruju}i ne mogu to da objasne i pribegavaju ironiji. Wima, me| utim, Colakis potpuno mirno odgovara: Bio sam ve}i nevernik od vas, to dobro znate. Me|utim, ono u {ta nisam verovao, video sam svojim o~ima. Gotovo je. Postoji Bog, postoje svetiteqi i ta~ka. Pro|e nekoliko dana i dogodi se jo{ jedno ~udo. Jedna starica, Paraskeva Durgunas, bila je te{ko bolesna. Lekari joj vi{e nisu mogli
pomo}i. Wene tri k}eri, Mirsina, Marija i Eangelija, lile su gorke suze pored wenog uzglavqa. Odjednom, starica otvori o~i i potresena re~e: Deco moja, u snu sam videla jednog monaha, stao je pored mene i blagonaklono mi rekao: Ja sam svetiteq, do|i u crkvicu na Orahovom breùqku da se pokloni{ mojim kostima i ozdravi}e{. Wene k}eri se oseni{e krsnim znakom i po~e{e sa suzama da mole do tada nepoznatog svetiteqa, ~ije kosti mirom miri{u u jednom siroma{kom kov~eì}u u crkvici na Orahovom breùqku. Maj~in san ispri~a{e svojoj pobo`noj susetki, gospo|i Mariji Sarandos, pa sve zajedno odvedo{e staricu, gotovo nose}i je, u crkvicu na Orahovom breùqku. Paraskeva celiva i zagrli kivot sa kostima nepoznatog svetiteqa i pokvasi ga suzama. U trenutku oseti da je isceqena. Saznav{i za iscelewe Paraskeve Durgunas, Vasilika Ralis se veoma potrese. Popne se na Orahov breùqak i sa suzama zamoli Presvetu Bogorodicu i novog svetiteqa da joj podare zdravqe, jer ve} pet meseci pati od stomaka. Vrati se umorna ku}i, a mu` i majka je izgrdi{e {to se uspiwala na brdo i {to se toliko izmorila. Te no}i, ~im ju je uhvatio prvi san, ugleda pored sebe monaha, sa umilnim i bolnim osmehom na licu, koji joj re~e: Ne pla~i, Vasilika. Mene su zaklali Hrista radi, pa neka su, onda, i tebe izgrdili radi mene. Pokaza}u im da su u prelesti. Potom pruì ruku i tri puta joj zakrsti stomak, govore}i: U ime Oca i Sina i Svetoga Duha Vasilika, sada ti je dobro. Samo produì ovim putem, ~edo moje, i ja }u te zastupati pred Gospodom. Ona se probudi sva u suzama i oseni se krstom. U mislima joj je jo{ uvek bio umilni i pun blaènstva lik monaha i ni jednog trenutka nije posumwala da je to bio novi, nepoznati, svetiteq. Ujutro ispri~a svoj san porodici. Me|utim, weni nisu poverovali u taj san i zahtevali su od we da ode u Mitilinu i snimi stomak. Ona to odlu~no odbi. Od toga dana nije vi{e ose}ala nikakve stoma~ne smetwe i zdrava je sve do sada.
Iz zahvalnosti zbog svog iscelewa, ona oseti veliku qubav i veru prema novom svetitequ i gotovo se svakoga dana uspiwala na Orahov breùqak da se pomoli. Jednoga dana, dok je kle~ala pred kivotom sa kostima nepoznatog svetiteqa i molila se, za~u iz wega nekakvu lupu, kao da se kosti same od sebe kome{aju. Sa wom je bila i wena }er~ica i jo{ tri ène i sve su ~ule to isto. One se upla{i{e, ali ne i Vasilika, koja oseti veliku radost. Celiva kivot sa suzama i re~e: Ko si ti, moj nepoznati svetitequ? Verujem u tebe svim srcem. Reci svoje ime da te dostojno slavimo. Slede}e no}i usnila je monaha sa izgledom podvi`nika, koji joj re~e: Ja sam prepodobni mu~enik Rafailo. Moje su one kosti koje ste prona{li. @iveo sam u manastiru na Orahovom breùqku, a Turci su me zaklali, po{to su me prethodno mu~ili kao Hrista. Svetiteq sam i u~ini}u jo{ mnogo ~uda. Ujutro Vasilika ispri~a san samo muù i majci. Oboje joj savetova{e da to nikome ne pri~a, kako je neveruju}i ne bi ismevali. Na nesre}u, u Termi je bilo mnogo takvih. Koliko je, me|utim bilo wihovo iznena|ewe, kada, ba{ u tom trenutku, do|e Marija Colakis i sa velikim oklevawem od straha da je gospodin Angelos Ralis ne ismeje, ispri~a da je te no}i sawala da se nepoznati svetiteq zove Rafailo. Potreseni, upita{e je kako je to sawala i ona im ispripovedi ovo: Ju~e posle podne popela sam se na Orahov breùqak da upalim kandila. Sa mnom je bio i moj mali Panajotis. Dok smo se pribliàvali crkvici, dete mi re~e: Mama, pod maslinom, onom pred crkvom, sedi jedna starica i ma{e mi rukom da do|em. Upla{ih se, jer ni{ta nisam primtila, i upitah dete gde je ta starica. On mi odgovori da je u{la u crkvicu. Zastala sam na nekoliko trenutaka na manastirskom izvoru, a dete je veselo tr~karalo naokolo, pa u|e u crkvu. Me|utim, upla{eno iza|e i re~e mi da je ona starica iza{la kroz prozor. Nisam mu poverovala, ~ak sam ga i izgrdila, misle}i da mi se ruga. Ali uve~e sam sawala ne{to va`no. Sawala sam istu onu ènu u crnom koju sam i prvi put u
snu videla i ona mi re~e: Dete te nije slagalo, Marija. To sam bila ja, Bogorodica, i da si ga ostavila samog, dala bih mu svoju ikonu u naru~je. Ovde me je, svojim rukama, zakopao u zemqu otac Rafailo, monah koji je ovde ìveo i koga su Turci zaklali. Zapi{i wegovo ime da ga upamti{. U istom trenutku prikaza mi se monah i re~e: Ja sam otac Rafailo. Idi kod jeromonaha Pahomija i reci mu da se popne na Orahov breùqak i da sluì Liturgiju, spremite ìto i neka me on spomene kao Rafaila, a ne kao nepoznatog svetiteqa. Na to sam se probudila, ustala i odmah zapisala ime Rafailo da ga ne zaboravim. Nemogu}e je opisati koliko su se potresli Angelos i Vasilika Ralis, kada su ~uli taj san. Onda oni Mariji ispri~a{e Vasilikin san i svi su zajedno slavili Boga, koji je sve tako ustrojio kako bi ukrepio u veri svoje ovce i kako bi vukovima bezverja zapu{io razjapqena usta. Tako se objasnio i onaj glas koji je u snu ~uo Kosta Colakis, koji mu je rekao: Zovem se Rafailo. Sutradan obavesti{e jeromonaha Pahomija, paroha susedne op{tine Pirgi, da se popne na Orahov breùqak, da sluì Liturgiju i da spomene ime Rafailo, jer se tako zove novi svetiteq. (Otac Evtimije, paroh u Termi, bio je tih dana bolestan i leào je u posteqi.) To je bilo 6. oktobra 1959. godine. Otac Pahomije se pitao da li je to zaista ime nepoznatog svetiteqa. U zoru 7. oktobra, kada je trebalo da sluì Liturgiju, usnio je san, koji je ovako opisao wegovom visokom presve{tenstvu Mitropolitu Jakovu: No}u izme|u 6. i 7. oktobra 1959. godine, imao sam snovi|ewe da sam se na{ao u crkvici Presvete Bogorodice na Orahovom breùqku kod Terme. Crkvica je cela bila osvetqena jakom svetlo{}u, a na levoj strani âsne Trpeze, gde se nalaze kosti svetog Rafaila, ugledao sam u liku oca Evtimija, paroha hrama u Termi, jednog sve{tenika bele brade, kome rekoh: Nisi napravio ni ikonostas, niti ima{ umivaonik da operem ruke. On odmah promeni izgled i prikaza se u drugom obli~ju, kao visok, crne kose i crne brade, ozbiqan i nao~it. Kaèm mu da se
novi svetiteq zove Rafailo. On podiè prst i re~e mi: Sa Itake. Ja mu ponovo kaèm kako razmi{qam o tome da poru~im da mu izrade ikonu na Svetoj Gori, gde se ikone izra|uju sa mnogo blagovernosti, a on mi odgovori: I moju slu`bu uz to. Sutradan ujutro otac Pahomije se pope do crkvice na Orahovom breùqku, savr{i Liturgiju i spomenu ime Rafailo. Posle boànstvene Liturgije sa suzama ispri~a poklonicima svoje snovi|ewe. Posle dva dana, Vasilika Ralis ponovo usni svetog Rafaila, ali ovoga puta je bio sa kamilavkom na glavi i u lepoj, sjajnoj rasi. Re~e joj: Do{ao sam da dodam jo{ ne{to iz svoje povesti. Poti~em sa Itake i ìveo sam u Makedoniji. Kada su Turci zauzeli Konstantinopoq i provalili u Trakiju, pobegao sam sa drugim izbeglicama iz Aleksandropoqa i do{ao na Lezvos. Iskrcao sam se u Termi, kao potpuni stranac. Reko{e mi da na Orahovom breùqku ima stari manastir. Oti{ao sam onamo i postao iguman. Kada su Turci zauzeli Lezvos, spalili su nam manastir, a mene su zaklali, po{to su me prethodno surovo mu~ili. Idi u Mitropoliju i ispri~aj tamo moju povest. Tada se pred Vasilikom, kao da gleda kroz nekakav objektiv, prikaza scena svetiteqevog bekstva iz luke u Aleksadropoqu, u pretrpanom brodi}u iz onog vremena, koji samo {to se nije prevrnuo od kome{awa prestra{enih qudi. Sutradan sva potresena ode u Mitropoliju i ispripovedi protosin| elu, gospodinu Nikodimu Anagnostu sve {to je u snu videla i ~ula. On je pa`qivo saslu{a i sve {to je ~uo zapisa. Mitropolit je tih dana bio u Atini. Pro|e nekoliko dana. Jedne no}i, izme|u 15. i 18. novembra, Marija Durgunas usnila je ovaj san: U wihovu ku}u u|o{e dve ène i jedan monah. Jedna od èna nosila je u ruci hleb, a druga krst. @ena sa hlebom joj se predstavi kao Bogorodica, a za drugu re~e da je sveta Petka. Monah joj pri|e i upita je kakve kwige ~ita: îtaj kwige o na{oj veri, re~e joj. Ko si ti, o~e? Upita Marija. Ja sam sveti Rafailo sa
Itake, odgovori svetiteq. Do{ao sam ovamo 1454. godine. Otac mi se zvao Dionisije, a majka mi je bila dobra hri{}anka. Na to se Marija probudi i zapisa san da ga ne bi zaboravila. Tada i druge li~nosti po~e{e da sawaju svetog Rafaila. Svima je ponovio svoje ime. Bratanici oca Evtimija, Mirsini Likardopulu, koja je bila podozriva u vezi sa imenom, svetiteq se u snu prikazao, pa ju je ~ak i za ruku uhvatio i vi{e puta ponovio: Rafailo, Rafailo, Rafailo! Tih dana je, izuzetno pobo`na, penzionisana profesorka Evglotija Svoronos imala vi|ewe svetog Rafaila usred dana, u svojoj ku}i. Bio je u sjajnoj crnoj rasi, a oko vrata mu je visila brojanica. Toliko se potresla da se gotovo onesvestila. Kada je do{la sebi oti{la je u crkvu kod oca Pahomija i sve mu uplakana ispri~ala. (7) Mladi}i va{i vidje}e vi|ewa10 Jedna od novih li~nosti koje po~e{e da imaju snovi|ewa o svetom Rafailu, bio je de~ak od 14 godina, Nikos Fikijas, kome je otac bio ozbiqno bolestan i leào u jednoj atinskoj bolnici. Nikos je gotovo svakodnevno odlazio u crkvicu na Orahovom breùqku da se moli za zdravqe svoga oca. Jedne no}i u snu vide ènu u crnom i ona ga pozva da do|e prekosutra u malu crkvu. On se, tako, odre|enog poslepodneva, pope na Orahov breùqak i pomoli se kao i obi~no, a kada iza|e iz crkve ugleda sjajnu svetlost kako ide prema wemu i u jednom trenutku svetlost postade svetlosni stub u obliku ~oveka. Od velikog sjaja te svetlosti de~ak se upla{i i od straha vrisnu. @ene koje su se tada na{le u crkvi pritr~a{e da vide {ta mu se desilo, ali tada svetlost i{~eze. Mali Fikijas je drhtao celim telom toliko, da se one ène saàli{e na wega i pomogo{e mu da si|e u selo. Dok su mu pomagale da si|e,
10
Dap 2, 17
putem je sve vreme ose}ao neku silu koja ga je gurala nazad, pa su ga s velikom mukom dovele u Termu. Te no}i vide u snu Presvetu Bogorodicu i ona mu re~e: Ja sam bila ona svetlost koju si video. Nije trebalo da se upla{i{, nego da ostane{ i da sazna{ sve tajne koje su skrivene ispod crkve. Druge jedne no}i, usnio je da se nalazi na Orahovom breùqku i da kopa u dvori{tu crkve kako bi prona{ao Bogorodi~inu ikonu. Odjednom vidi kako iz nekog studenca, kao agijazme, isko~i monah i re~e mu: Nikose, stani i saslu{aj me. Ja sam podvi`nik sveti Rafailo sa Itake. Do{ao sam ovamo 1454. godine, a Turci su me zaklali godine (Fikijas je zaboravio godinu). Re}i }u vam kada }e ikona iza}i, ali jo{ nije vreme. U drugom snu video je zajedno Presvetu Bogorodicu i svetog Rafaila. Bogorodica mu re~e: Ne àlosti se zbog svog oca. Pi{i mu da mu se ni{ta r|avo ne}e desiti, mada }e tri puta biti u opasnosti, ali spa{}emo ga. A {to se ti~e tvoje susetke Eleni Kailaris koja boluje od raka, Boìja je voqa da umre, ali ne}e vi{e trpeti velike bolove. I zaista, kada mu se otac vratio iz Atine, re~e mu da su tri puta od wega digli ruke, misle}i da }e umreti i da se nekim ~udom spasao. A susetki Eleni Kailaris uminu{e bolovi odmah sutradan posle Fikijasovog sna i sve do smrti nije vi{e imala bolove i nije morala da prima injekcije. Na praznik Vavedewa Bogorodi~inog, Fikijas se pope u crkvicu na Orahovom breùqku, kako bi upalio kandila. Gurnu vrata da ih otvori, ali nije mogao. Iz crkve se ~uo tihi pla~. De~ak ode do prozora da vidi koga ima unutra, ali se najeì od onoga {ta je video: Jedan krupni sve{tenik je stajao u sredini crkve i kao da je osve{tavao. Nasuprot wemu bila je starica u crnom, jo{ jedna mlada èna u plavoj ode`di, a neka devoj~ica od dvanaestak godina je tiho plakala. Strah obuze nesre}nog Nikolaja, pa potr~a prema selu. îm je stigao onamo, odmah ispri~a sve{teniku i protosin|elu iz Mitiline sve {to je video.
Te iste no}i vide u snu Presvetu Bogorodicu, svetog Rafaila i devoj~icu. Bogorodica mu re~e da jedne ve~eri sam do|e u crkvicu kako bi video sve tajne koje se pod wom kriju i savetova mu da se ne pla{i. Re~e mu jo{ da }e tamo biti ona, starac, devoj~ica i brat Nikolaj koji je sahrawen na levoj strani dvori{ta crkvice. U drugom snovi|ewu Fikijas je video svetog Rafaila koji je u naru~ju drào svoju ikonu i kora~ao sredinom sela. Pozva ga k sebi i re~e mu da ode Mitropolitu i da mu kaè da izradi wegovu ikonu, kako bi po~eo da ~udotvori. A dodade jo{ da je on veliki svetiteq i da ne treba da ostane nepoznat. * * * U samu zoru na praznik Vavedewa Presvete Bogorodice, 21. novembra 1959. godine, Mirsina Durgunas je sawala da je u wenu ku}u do{la èna u crnom koja joj re~e: Ja sam Bogorodica. Naberi malo cve}a iz svoje ba{tice i po|i sa mnom. Mirsina je poslu{a, pa uskoro stigo{e do crkvice na Orahovom breùqku. Kada su u{le unutra, Mirsina ugleda jednog monaha kako sluì Liturgiju. Odmah mu napravi metaniju i on joj dade naforu. Potom on po~e da razgovara sa Bogorodicom na nekom jeziku koji Mirsina nije razumela. Tada, okrenuv{i se nalevo, ona ugleda pokojnika poloènog u kov~eg, umotanog u zavoje, onako kako se obi~no na ikonama izobraàva Lazar. Kod wegovih nogu gorela je velika svetiqka. Ona iznena|eno upita: Ko je ovaj pokojnik? A monah joj odgovori: On je kao ja, ali se jo{ nalazi pod zemqom. Potrudite se da ga iskopate. Mirsinina sestra Marija tih dana je sawala plavokosu devoj~icu koja je u ruci dràla gran~icu rascvetalog badema i kle~e}i je polagala na mo{ti svetog Rafaila. Upita devoj~icu ko je, a ona joj odgovori: Ja boravim ovde zajedno sa monasima. Posle nekoliko dana Mirsina Durgunas je ponovo sawala svetog Rafaila u zlatom opot~enoj ode`di. Sedeo je na zaravni pred crkvom na Orahovom breùqku, a iznad wega su pojali an|eli. Okrenu se prema
woj i re~e: Do|i da ~uje{ ovo lepo psalmopojawe. Reci vladiki da sam svetiteq kako bi me slavili. Potom je upita: Mirsina, jesi li bolesna? Ona odgovori: Mnogo me boli noga i ne mogu da idem na posao. Svetiteq joj, onda, re~e: Ne àlosti se, pa joj zakrsti nogu. U tom trenutku Mirsina se probudi i shvati da vi{e nema bolove. Od tada je i{ijas, od koga je patila, nije vi{e mu~io. U me|uvremenu, neobi~a i natprirodna znamewa javqaju se u novosagra|enoj crkvici na Orahovom breùqku. Povremeno se ~uju potmuli udarci, a ~esto i lupa, u kivotu sa kostima svetog Rafaila. ûo se i tuàn uzdah, kao da neko bolno stewe ispod poda crkve. Nemogu se nabrojati sve li~nosti koje su ~ule ove pojave i to ne samo iz Terme, nego i iz udaqenijih sela, kao {to je otac Pahomije, nastojateq crkve u Pirgima i Georgije Vasilelis iz Pamfile, koji je potreseno ispri~ao Mitropolitu Mitiline ono {to je ~uo na praznik svete Varvare 1959. godine. Teskoba pritiska du{u Vasilike Ralis. Ma {ta se to de{ava ispod lepe crkvice koju su sa toliko ~e`we gradili? A onda joj odjednom, kao uteha, pade na pamet jedna misao. Treba da ode kod nekog duhovnika, da mu otvori srce, da mu ispri~a sve {to se de{ava na Orahovom breùqku i da ga pita {ta misli o tome. Odlu~i, me|utim, da ode kri{om od svih pa i od svoje porodice. Ali mnogo se iznenadi kada sutradan wenoj ku}i do|e Marija Colakis i boja`qivo joj re~e: Vasilika, sino} sam sawala neobi~an san. Videla sam svetog Rafaila u crkvi svetog Dimitrija i on mi re~e: Reci Vasiliki da ide u Moriju i da se ispovedi sve{teniku Vasiliju. Posle toga je do{ao red na Mariju Colakis da se zaprepasti, kada joj je Vasilika, sva u suzama, ispri~ala o ~emu je razmi{qala dan ranije. Obe se potreseno oseni{e krsnim znakom. Velik si Gospode i ~udesna su dela Tvoja i nema dovoqno re~i za himnu o ~udesima Tvojim!

Fotije Kondoglu Znak Veliki...

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Fotije Kondoglu Znak Veliki...

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Fotije Kondoglu Znak Veliki...

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

FOTIJE KONDOGLU ZNAK VELIKI POKAZA SE (Otk.

Na gr~kom napisana latinska re~: PREVENTORIUM {to zna~i le~ili{te.(prim. prev.)

Vidi bele{ku pod brojem 3.

You might also like