Afektivna vezanost

Don Bolbi: Teorija (afektivne) vezanosti (attachment)

Prve formulacije: krajem 50tih godina Trilogija Afektivna vezanost; izuavanje vezanosti odojadi pomou Strane situacije (Meri Ejnsvort): 60tih i 70tih godina Izuavanje vezanosti kod odraslih: 80tih godina Poslednjih 30 godina, teorija vezanosti je nezaobilazan teorijski okvir za

izuavanje socioemocionalnog razvoja deteta i celokupnog razvoja linosti razumevanje psihopatologije psihoterapiju

Don Bolbi: od kritike do modernizacije psihoanalize

nedvosmisleno opratanje od Frojdovih metapsiholokih pojmova koji su bili zastareli, spekulativni i nepotvreni (teorija nagona, strukturalna teorija, teorija o edipalnom poreklu neuroza...) prevoenje bitnih psihoanalitikih termina na jezik i teorijski okvir obrade informacija i teorije sistema osavremenjivanje onih dubinskih koncepata koji su imali empirijsku potporu (npr. mehanizmi odbrane) usklaenost osnovnih postavki i zajedniki koreni sa teorijama objektnih odnosa (Britanska nezavisna kola): vanost stvarnih iskustava za razvoj linosti (Ali loe majke zaista postoje)

Kako objasniti uticajnost teorije vezanosti?

Ozbiljan napor usmeren na razvijanje pouzdane metodologije: Strana situacija (odojad), Adult Attachment Interview (AAI odrasli) Daleko manji stepen dogmatizma nego u psihoanalitikim teorijama Konvergencija istraivanja iz razvojne i klinike psihologije sa neuronaukama, istraivanjima bihejvioralne i molekularne genetike, tj. sa tvrdom naukom Ogroman korpus istraivanja koji prua empirijsku potvrdu osnovnim konceptima teorije i nalazi iroku primenu znanja o ranim individualnim razlikama u obrascima vezanosti

ta je vezanost, koja je njena funkcija?

specifian, neravnopravan odnos koji se u najranijem detinjstvu uspostavlja izmeu osobe koja neguje dete i samog deteta (Bowlby, 1958) Harlow na osnovu eksperimenata sa rezus majmunima zakljuuje da zadovoljenje potrebe za hranom pri uspostavljanju afektivne veze izmeu majke i deteta nije primarno, ve potreba za kontaktom i traenje majine blizine idu ispred gladi Novoroenad impanze uvek su davala prednost mekanoj nad ianom majkom na kojoj je bila boica sa mlekom

ta je vezanost, koja je njena funkcija?

Don Bolbi: sistem ponaanja pomou kojih jedinka ostvaruje i odrava blizinu s drugom jedinkom koja slui kao izvor zatite, nege, utehe: funkcija preivljavanja
Stimulusi koji aktiviraju sistem i stimulusi koji ga dezaktiviraju

Novija shvatanja

vezanost nije samo sistem ponaanja, ve se moe posmatrati kao ODNOS i kao SVOJSTVO jedinke vezanost na nivou reprezentacija funkcija vezanosti je ostvarivanje psiholoke sigurnosti siguran odnos vezanosti omoguava optimalno sazrevanje nervnih struktura zaduenih za afektivnu regulaciju, razvoj selfa i reflektivne funkcije Zatitna funkcija Stvaranje sistema za formiranje reprezentacija (Fonagy i sar., 2002; 2008)

AFEKTIVNO VEZIVANJE UKLJUUJE KOGNITIVNE KOMPONENTE

Mentalne reprezentacije selfa Mentalne reprezentacije drugih

etvorovalentni model afektivnog vezivanja

1. 2. 3. 4. Sigurni Preokupirani Izbegavajui Bojaljivi
Pozitivni model sebe IZBEGAVAJUI Pozitivni model drugih

SIGURNI

PREOKUPIRANI Negativni model sebe BOJALJIVI

(Bartholomew, 1993)

Negativni model drugih

Pogled unapred: ta predvia sigurna vezanost na uzrastu od 12 meseci? Harmonian odnos s roditeljima na predkolskom uzrastu

osnov za saradnju, usvajanje vrednosti i uspeniju socijalizaciju Kvalitetnije odnose s vrnjacima na predkolskom i kolskom uzrastu bolje socijalne vetine, manja usamljenost, ira mrea prijatelja i bolje korienje socijalne podrke, manje verovatno u ulozi nasilnika ili rtve Osobine linosti i doivljaj sebe - vee samopotovanje, samopouzdanje, pozitivan afekat; sposobnost da priznaju svoju nesavrenost Bolju emocionalnu regulaciju - konstruktivnije ispoljavanje gneva, uspenije prevladavanje stresa, bolje razumevanje oseanja, naroito negativnih i sloenih, veu empatinost Siguran/autonoman obrazac vezanosti u adolescenciji i u odraslo doba!

Vezanost tokom itavog ivotnog ciklusa

Kroz ponavljana iskustva interakcije u odnosu s figurom vezanosti stvaraju se reprezentacije selfa i drugih Reprezentacije su osnov za naa oekivanja od bliskih osoba i odnosa s njima, povezane su sa sloenim oseanjima prema sebi i drugima Sistem vezanosti i dalje vri svoju funkciju (krug sigurnosti)

Za koga se i zato vezujemo?

Primeri:
Pribliavanje vanog ispita Prevara i prekid emotivne veze Odbacivanje od strane vrnjaka

ta oseamo, koga traimo, ta Strepnja, strah Roditelji Uteha dobijamo?

Nemo, ponienje, stid Tuga, bol Prijatelji Emotivni partneri Podrka Doivljaj sigurnosti, jaanje samopotovanja

Individualne razlike u vezanosti kod odraslih: obrasci, stilovi vezanosti Kako izmeriti individualne razlike u
vezanosti?
Upitnici (primer: UPIPAV-R) Intervjui (primer: AAI)

AAI: Sadraj i NAIN (dosledno, argumentovano, s dovoljno detalja) na koji priamo o bliskim odnosima i figurama vezanosti:
Sigurni/autonomni (odsustvo odbrana, uvid) vs. nesigurni obrasci:
Preokupirani (neregulisana oseanja, odbrane) Odbacujui (odbrane, omalovaavanje, negacija)

Korelati obrazaca vezanosti kod odraslih

Interpersonalno funkcionisanje (partnerski i prijateljski odnosi, roditeljstvo)

Nesigurno vezane osobe: tee pronalaenje partnera, ei konflikti u vezama, manje zadovoljstva u bliskim odnosima, manje kompetentni kao roditelji

Mentalno zdravlje
Kod osoba s psihikim smetnjama (depresija, anksioznost, bolesti zavisnosti, poremeaji linosti..) ee susreemo nesigurne obrasce vezanosti Nesigurno vezane osobe: nie samopotovanje, slabija organizacija selfa, nezrele odbrane, slaba

Zato su vani obrasci vezanosti?

Transgeneracijski prenos vezanosti

na osnovu obrasca vezanosti majke (AAI) moe se predvideti obrazac vezanosti deteta Sigurno vezane majke - sigurno vezana odojad Preokupirane majke - ambivalentna odojad Odbacujue majke - izbegavajua odojad Majke s nerazreenom traumom -